Cene ruskih ra ket ni h si st e ma

cene su prema poslednjim isporukama (s-300) i procenama (s-400)

S-400 (SA-21): $400 miliona dolara jedna baterija. To ukljuuje: 8 lansera, 112 raketa, komandna jedinica sa dva radarska i pomona
vozila.
S-300PMU-2 - (SA-20B): $200 miliona dolara 1 baterija. To ukljuuje: 6 lansera, 48 raketa, komandna, radarska i pomona vozila.
S-300PMU-1 - (SA-20A): $160 miliona dolara 1 baterija - 6 lansera, 48 raketa, komandna, radarska i pomona vozila. Po toj ceni su prodati
Iranu i jo nekim kupcima.
Buk-M1-2 (SA-17) srednjeg dometa: $120 miliona dolara, To ukljuuje: 6 TELAR-a, 6 transloudera(utovariva) i 36 raketa.
Tor-M1 (SA-15) sistem kratkog dometa: $25 miliona dolara
Pancir-S1: $16+ miliona dolara jedno pancir vozilo sa raketama - prodati po toj ceni Aliru.
Bastion-P Obalska odbrambena baterija: $150 miliona dolara 1 baterija. To ukljuuje: radar, kontrolni centar, 6 lansera i 36 raketa. Prodat
po toj ceni Siriji.
Iskander 9K720: Cena jedne baterije 120 miliona dolara. 1 baterija ukljuuje: 6 lansirnih vozila, 24 rakete, komandno i pomona vozila.
Jedna baterija nedavno prodata Siriji.
S-400 Triumph, NATO oznaka SA-21 Growler, ovo je
protiv-vazduni sistem odbrambene zatite sa projektilim
zemlja-vazduh. Uveden je u Rusku Armiju 2007 godine.
Ukupno etiri regimente ovog sistema su rasporeene na
najvanijim vojnim bazama.
Ovo je najnapredniji protiv-vazduni borbeni sistem, obara
sve letee objekte od aviona do balistikih i krstareih
projektila. Sistem istovremeno preuzima do 36 ciljeva,
domet pogodaka cilja je do 400 km, na visini do 30 km, .
Koristi rakete tipa S-300PMU zemlja-vazduh. Ceo sistem je
na mobilnim vojnim vozilima, a moe da se postavi i
borbeno aktivira za svega 5 minuta. Na isto vozilo montiran
je radar 92N6E zajedno sa baterijom projektila. Radar
detektuje sve letee objekte u dometu od 600 kilometara, u
stanju je da prati ukupno do 300 objekata istovremeno.
Nedavno aktiviranje NATO "tita" intenziviralo je
razmetanje S-400 regimenti u odnosu na nove okolnosti.
Da bi parirali NATO radarima "antiraketnog tita" koji su
postavljeni u Kirediku, u Turskoj (instaliran tzv. X-band
radar), jedna regimenta S-400 bie locirana u Jermeniji sa
praenjem ciljeva iz Turske. Nedavno je druga regimenta
instalirana u Kalinjingradskoj oblasti na granici sa Poljskom
i baltikim dravama, za nadgledanje baze "tita" u
Ramstajnu - Nemaka. Ostale dve regimente su Moskovska
oblast i Daleki istok. U planu je ak 20 bataljona S-400 do
2015 g.
U toku je produenje ugovora sa Azerbejdanom o
iznajmljenoj, veoma znaajnoj vojnoj bazi u Gabali, gde bi
Rusija locirala radare za nadgledanje kritinih geopolitikih
lokacija. To se odnosi na na probne testove projektila iz
Irana, i moguih pretnji koje bi dolazile od Indijskog
Okeana.
S-400
Nedavno testiranje S-400 Triumph u Aluuk ruskoj bazi potvrdilo je visoke performanse ovog naprednog odbrambenog protiv-vazdunog sistema. Sistem je
maksimalno pokretljiv, Ruska vojna vozila mogu premetati sistem tokom samog vojnog dejstva sa jedne lokacije na drugu. Ceo sistem se zatim lako
aktivira na novoj lokaciji za par minuta. Sistem opsluuju komandne jedinice i dva radara. Jedan od radara nadgleda nebo, u potrazi za ciljevima. Nakon to
radar otkrije i locira cilj, drugi radar ga preuzima i prati aljui poziv komandnoj jedinici sistema za eliminaciju cilja.
Planira se da S-400 kompletno zameni S-300 sisteme. ak su pokrenute jo dve fabrike u Rusiji za proizvodnju raketa za S-400. Jedna fabrika u Kirov-u bi
proizvodila rakete dok bi druga u Ninjem Novgorodu proizvodila lansere, radare i ostalu opremu. Jedna divizija S-400 Triumph simultano moe da prati 36
ciljeva i da navodi 72 rakete u dometu od 400 kilometara na visini do 60 kilometara (S-300 ima visinu dometa do 30 km) Rusija za sada ima razmetenih i
aktivnih 56 lansirnih baterija S-400.
Smatra se da je Rusija lider na segmentu protiv-vazdune odbrambene vojne tehnike u svetu, i nije ba voljna da prodaje ovu tehnologiju zbog mogunosti
kopiranja od strane konkurenata. Iako u svetu postoji veliko interesovanje za nabavku ovih sistema. Rusi jo ne planiraju izvoz ovog najnaprednijeg sistema
to im omoguava bezbednu zatitu od neprijateljskih projektila i interkontentalnih raketa u narednih 20 godina.

Raketa 48N6E3 za S-400. Lansirna cev je

iseena da se vidi raketa. Ove rakete imaju
domet od 400 kilometara. Raketa je
snadbevena sa aktivnim radarom koji navodi
raketu na vazdune ciljeve sa velike razdaljine.
Pogaa ciljeve sa velikom preciznou. S-400
takoe ispaljuje starije rakete kao 9M96 koja
ima domet od 120 km.

Buk M1 protv-vazduni raketni sistem

Buk-M1, M2 - Sistem srednjeg dometa

Montiran na asiji guseniara-vozila, koje nosi radar i lanser sa 4 rakete. Radar moe da locira ciljeve na razdaljini od 32 km. moe da prati avione
na visini od 15 km do 22 km. Radar iz komandnog vozila moe da otkrije avion na daljini od 100 km. Prednost ovog sistema je u tome to
istovremeno navodi 3 rakete na jedan cilj. Raketa je duga 5,5 metara, teka 690 kg. Bojeva glava teine 70 kg. Ispaljivanje rakete inicira radar koji
detektuje i locira cilj. U prednjem delu rakete zajedno sa bojevom glavom je samo-aktivni radar koji navodi raketu na cilj. Jedna baterija Buk M-1
je komandno, radarsko i lanserno vozilo. U konvoju su takoe ostala pomona vozila, vozilo sa raketama i kransko vozilo. Rakete se postavljaju na
lanser kranom u vremenu od 15 minuta.
 Pancir sistem kratkog dometa

Pancir-S Karakteristike:
Konstruisan za blisku protiv-vazdunu odbranu, prvenstveno da titi Zona dejstva rakete na daljini: 1.200 met do 20.000 met.
mobilne i stabilne sisteme protiv-vazdune odbrane dugog-dometa Zona dejstva rakete na visini: 5 met do 15.000 met.
(gore prikazani S-400), kao i ostale kopnene instalacije u bliskoj Raketa 57E6-E .............12 kom.
borbi. Pancir S odabira praktino sve ciljeve u rejonu svog dejstva a to Protiv-avionski 30mm top...1.400 projektila
su: avioni, helikopteri, balistiki i krstarei projektili, tenkovske Sistem
rakete, tenkovski mitraljezi, precizno navoena municija sa raznih Jedna baterija je sa 6 vozila. Jedno vozilo sa rezervnim raketama za utovar na dva
peadijskih vozila, razna kopnena peadijska vozila itd. lansirna vozila. Punkt za upravljanje raketnim sistemom.
Pancir S-2. To je raketno-mitraljeski sistem. Raketa je 57E6 sa radio-
navoenjem, teka 65kg sa bojevim glavama teine 16kg. Maksimalna
brzina rakete 1.100 met/sec. dometa od 1 do 20 kilometara. Jedan lanser
nosi 12 raketa. Pancir-S je montiran na vojno vozilo uz dva mitraljeza
2A72 kalibra 30 mm. sa 750 rotacionih paljbi sa raznim vrstama
municije koje odabira posada u zavisnosti od cilja. Maksimalan obrt
mitraljeskih paljbi je 700 paljbi u minuti dometa do 4 km. Pancir-S
sistem ukljuuje dva radara (K-band) koji alju signale na raketni sistem.
Opseg detekcije cilja je 30 km, domet preuzimanja cilja za dejstvo je 24
km. Hvata sve letee objekte povrine do minimalno 4 cm 2 - 2 cm2. Uz
radare sistem je snadbeven elektro-optikim dugotalasnim imiderom i
infracrvenim detektorom ciljeva. Jeftinija varijanta ovog sistema
napravljena za izvoz je bez radara, samo sa elektro-optikim detektorom
koji preuzima 12 ciljeva.
Ruska armija nedavno dobila 50 baterija Pancir-a S-2. Izvozni model Pancir S1, sa slabijim radarom prodat je u nekoliko zemalja. UAE Emirati su kupili 50
Pancir-a po ceni od 730 miliona dolara. Isporuka je obavljena 2007 g. nakon to su kupci postavili zahtev da se stave novi radari. Sirija je kupila 50 Pancira S1
2008 g. Interesovanja su pokazale jo neke zemlje, Alir, Jordan, Venecuela.

Prenosni protiv-vazduni sistemi - Igla, Verba

 Stigla Verba! Igla-S se povlai iz upotrebe, u ruskoj armiji zamenie je Verba.
Domet: od 500 met do 6.400 metara. U visinu od 10 met do 4.500 met. Brzina 500 metara/sek. Raketa
Igla-S 9336 je snadbevena infracrvenim senzorom koji razlikuje pravi cilj od mamaca. Teina bojeve glave 1,5
kg.
9K33
8
Proizvodnja
2004 god.
Teina
kompleta 19
kg.
Teina rakete
11.7kg
Teina
bojeve glave
2,5 kg
Brzina
Domet 6.000
m. ( 6 km)
Kamov Helikopteri
The Kamov Ka-50 "Black Shark"
-50 -
Cena: $ 16 miliona dolara
Date: 15.03.2013
Kamov Ka-50, NATO oznaka
Hokum A je borbeni jurini
helikopter, jednosed, sa
koaksijalnim sistemom rotora
projektovanih u konstruktorskom
birou Kamov. Konstruisan je
1980 g. i uveden u Rusku armiju
1995 god. Danas se proizvodi u
fabrici Progres comp. u
Arsenjev-u. Tokom 90-tih
godina, Kamov i Izraelska
Aeroindustrija dizajnirali su
dvopilotnu verziju Kamov Ka-
50-2 "Erdogan" da konkuriu na
Turskom tritu helikoptera.
Kamov je takoe proizveo
dvosed varijantu Ka-52
"Aligator" NATO oznaka Hokum
B. Trea varijanta je Ka-50N
"Nonoj" (noni, naa re),
predvien za none letove sa
infracrvenim radarom.
 Ruski helikopter Kamov K-52 Cena: 500 miliona rubalja
Cene borbenih helikoptera (oko $16 miliona dolara)
Kamov K-52.........12 - 15 miliona dolara Borbeni helikopter Motori: 2 x Klimov TV3-117VK
Kamov K-60.........(uradjeno 7 helikoptera...) Poreklo: Rusija Karakteristike turbo
Mi-17 .............15 miliona dolara Proizvoa: Kamov Snaga motora: 2 x 2 193 KS
Posada: 1
Mi-28 ............. 15 - 17 miliona dol. Prvi let: 17 Juni 1982 g. Max.brzina: 300 km/h
Duina: 16 m
Chinook CH-47.. 15 milona dolara Uveden u operativnu upotrebu: 1995 g. Prenik glavnog rotora: 14.5 Domet: 540 km
Chinook CH-47D..35 - 40 milona dolara Prvenstvo: Rusko Ratno Trajanje leta: 1 sat 40 minuta
m
Apache AH-1Z Viper...10,7 miliona dol. Vazduhoplovstvo Naoruanje:
Visina: 4.93 m
Apache Longbow..... 56 miliona dol. Broj proizvedenih helikoptera do 2012g: Teina: (prazan) 7.8 tona Top 1 x 30-mm
K-50 __________50 kom. Max.teina: 10.8 tona Projektili 16 x 9M120 Vikhr
K-52 __________16 kom. Vikhr-M (AT-16) anti-tank projektil

Ruski borbeni helikopter MI-35 Mi helikopter u akciji!

http://www.vizijadanas.com/svet/svet_aviona.html
Karakteristike Mi-35 Domet leta: 500 km.
Ruska podmornica "Aleksandar Nevski" u Severnom
moru
Podmornica klase Borej - Aleksandar Nevski
Borej klasa podmornice nose svaka po 16 interkontinetalnih balistikih projektila Bulava. Rusija
planira 8 ovakvih podmornica do kraja 2020 god, ali su konstruktori ve preli na naprednije tipove
podmornica. Dve podmornice koje se ve u izgradnji, Aleksandar Suvorov i Mihail Kutuzov moi e
da nose po 20 Bulava projektila. Borej klasa podmornica bie osnova stratekog nuklearnog
odvraanja ruske armije, kako se navodi...

Nuklearne podmornice
Ruska grdosija!
Trea ruska vojna nuklearna podmornica klase
Borej Vladimir Monomah isplovila je iz
Sevma brodogradilita na pomorske testove.
Planira se da ova podmornica ue u sastav
pomorskih snaga Rusije do kraja 2014 god.
Rusija ve ima u aktivnoj slubi dve Borej
klase podmornice, Jurij Dolgorukij i
Aleksandar Nevski. Podmornica Aleksandar
Nevski prola je testove, dok je testiranje
najnovijih interkontinentalnih balistikih
projektila Bulava sa te podmornice u toku.
Komandant Istone vojne oblasti Sergej
Suvorkin najavio da e podmornice
"Aleksandar Nevski" i "Vladimir Monomah"
biti pridodate Pacifikoj floti.

Podmornica klase Akula - Dmitri Podmornica klase Borej - Jurij Dolgorukij

Donjski Uvedena u ruske pomorske snage 2013g. i predstavlja vojnu tajnu, kao i ostale podmornice klase
Karakteristike podmornice Akula
Duina: 172 met.
Brzina ispod vode: preko 30 vorova
Max. dubina ronjenja: 500 met.
Dubina borbenog dejstva: 380 met.
Naoruanje: 20 krstareih balistikih projektila, svaki sa po 10
nuklearnih bojevih glava.
2 torpedna lansera sa 30 torpeda.
Borej. Re je o naputanju klasinog propeler-motora. Ruski ininjeri su konstruisali hidro-mlazni
motor, ime je podmornica dobila na brzini, a najvanije - to je bio cilj, na beumnosti.
Ruske "stelt" podmornice poele su sa klasom "Akula" i stigle su do klase "Jasen". Klasa "Jasen" je
nadmaila "Borej" podmornice. Prema informacijama iz ruske namenske industrije, zavrie se
projekat Borej-podmornica i projektila Bulava. Budunost ruskih podmornica je klasa "Jasen"
naoruane "Lajner" projektilima.
Ruska podmornica klase "Akula", Dmitrij Donjski,
nedavno remontovana. Bivi Sovjetski Savez ostavio je
Rusiji flotu od 243 nuklearne podmornice, od kojih
nekoliko klase "Akula" koje nose nuklearne bojeve glave.
Veina ovih podmornica je na remontnim servisima.
Podmornica Dmitri Donski je remontovana i aktivna. Ovo
je borbena jurina podmornica sa vrhunskim
performansama, konstruisana u obliku kita-ajkule.
Iz ruske vojske javljaju da su odustali od remontovanja
dve najvee podmornice klase Akula, "Arhangelsk" i
"Severstalj" zbog nedostatka sredstava i zastarelosti
opreme, trea podmornica "Dmitri Donskoj" koristie se
za testiranje raketa.
Super-tajna ruska vojna tehnika Elektronska oruja

I Amerikanci i Rusi uvaju kao najveu vojnu tajnu

elektronska oruja. Amerikanci su razvili HPM (High
Power Microwave) elektronski ometa koji blokira svu
elektroniku na zemlji. Rusi posedujuHibini i Krasuha,
koliko je za sada poznato
Ova oruja su tolika tajna da se ne daju nikakve informacije
o karakteristikama, performansama, ak se retko pominje
gde su i da li su uopte upotrebljeni. Ruska namenska
industrija krije sve informacije kao najveu tajnu.
Ipak poneto se otkrije u komercijalne svrhe, tako se
saznaje da je Vijetnam zainteresovan za kupovinu Krasuhe.
Kina ve odavni "juri" Krasuhu, a u sklopu novih
politikih i ekonomskih odnosa Kine i Rusije,
najvereovatnije da e Krasuhe "odleteti" u Kinu.
 Ova oruzja se retko pominju. Prvi put je
upotrebljena Sorbstija (prethodnik Hibina) za vreme vojnih
manevara NATO snaga na Baltiku, pa je incident brzo zaboravljen.
Nedavno se na internetu vrtela vest o "blokiranju" americke
krstarice Donald Kuk u Crnom moru. Naime jedan "Hibin"
montiran na ruski bombarder SU-24, "uspavao" je najbolji ameriki
bojni brod na 60 minuta. Vest nikada nije potvrdjena a ni rusi ni
amerikanci nisu zainteresovani da se o tome pria.
Hibin - montiran na krilu aviona Su-24

Krasuha je dometa od 150 do 300 kilometara, a na blioj udaljenosti mogu da otete elektroniku
neprijatelja. Mogu da zague radare pijunskih satelita, zatim AWACS-e i zemaljske radare.
Idealni su za ometanja i oteenja nisko-leteih pijunskih dronova, izviakih aviona i sl.
Krasuha i Hibini, kao i slini sistemi, nisu namenjeni za kopnene vojne jedinice. Nisu predvieni
za oruane konflikte sa nisko-razvijenim vojnim tehnologijama, pobunjenicima, teroristima i
slino. Ova oruja su iskljuivo namenjena protiv hi-tech neprijatelja.

Rad na Krasuh-i poeo je 2009 god. Od 2010 god Ministarstvo Odbrane RF dobilo je prve serije
mobilnog sistema Krasuha-4. Do sada su samo 4 Krasuha sistema testirana i stavljena u vojnu
slubu. Do kraja ove godine stii e dva potpuno nova sofisticirana Krasuha sistema.