Halogeni-grupa Fluora

Elektronska konfiguracija:
Element Simbol Elektronska konfiguracija
Fluor F [He]2s22p5
Hlor Cl [Ne]3s23p5
Brom Br [Ar]3d104s24p5
Jod J [Kr]4d105s25p5
Astat At [Xe]4f145d106s26p5
Zastupljenost, nalaenje i dobijanje:Halogeni elementi su veoma reaktivni i
nejavljaju se elementarni u prirodi. Glavni minerali F su fluorit CaF2 i
fluoroapatit Ca5(PO4)3F kao i kriolit Na3AlF6. Fluor je ekstremno
reaktivan pa je dobijanje i rukovanje ovim elementom vezano za brojne
potekoe. Postupak za dobijanje F se sastoji u tome da se CaF2 obrauje s
konc.H2SO4 pri emu se dobije vodeni rastvor HF,a destilacijom anhidrovani
HF.Dalje se ohlaeni rastvor KHF2 u anhidrovanom HF elektrolizira,pri emu
se dobiju F2 i H2
CaF 2+ H 2 SO 4 CaSO 4+ 2 HF ; KF+ HF KHF 2 ; HF + KHF 2 elektroliza F 2+ H 2+ KF
.

Hlor se u prirodi javlja u formi naslaga kamene soli ili minerala halita
NaCl.Javlja se rastvoren u morskoj vodi (oko 1,5%). Laboratorijski se dobija
oksidacijom HCl pomou MnO2. Tako dobiveni gas se preiava kroz vodu
da se ukloni HCl,zatom kroz H2SO4 da se ukloni voda.
H 2 SO 4+ NaCl HCl+ NaHSO 4 4 HCl+ MnO 2 MnCl 2+ 2 H 2O+Cl 2

Svi laboratorijski postupci dobijanja hlora su vezan za oksidaciju hlorida iz

hloridne kiseline. U tehnici se hlor dobija iz NaCl: - elektrolizom vodenog
rastvora,prilikom proizvodnje ive sode i
elektrolizom taline,prilikom dobijanja metalnog natrija.
Brom se uglavnom javlja rastvoren u morskoj vodi u formi bromida.Mineralne
naslage hlorida prekriveni su u formi KBr i MgBr2.Dobija se iz morske vode
tako da je prvo izvri koncentriranje a zatom hloriranje.
2Br-+Cl2Br2+2Cl- Brom se uklanja propuhivanjem zraka,zatim se
proputa kroz rastvor sode pri emu nastaje smjesa NaBr i NaBrO3.Rastvor se
zakiseli i destilira do istog broma.
3Br2+3Na2CO35NaBr+NaBrO3+3CO2
5NaBr+NaBrO3+3H2SO45HBr+HBrO3+3Na2SO4
5HBr+HBrO33Br2+3H2O
Za razliku od ostalih halogena,jod se u prirodi javlja u formi okso-jedinjenja
NaJO3. Dobija se na dva naina u zavisnosti od prirodne sirovine.
Redukcijom jodata: 2JO3-+5HSO4-J2+5SO42-+5H+
Iz prirodnih naslaga soli koje sadre 0,01% jodida,oksidacijom pomou hlora.
Astat je radioaktivan,gotovo svi njegovi izotopi imaju vrijeme poluraspada
krae od minute,tako da nije realno govoriti o zastupljenosti At u prirodi.
Opte i fizike osobine:Halogeni elementi su nemetali koji se javljaju u formi
diatomskih molekula.Oni nikada ne otputaju elektrone na ta ukazuju visoke
vrijednosti energija jonizacije. Jonizaciona energija F znaajno je vea nego za
druge halogene,on ak nikada ne nastupa u pozitivnim oks.s.Halogeni elementi
nikada ne grade jednostavne monoatomske katjonske vrste ali tei halogeni
grade molekularne katjone.Negativne vrijednosti elektronskih afiniteta ukazuju
da halogeni elementi lahko primaju jedan elektron gradeci X- jone koji se
nazivaju halidni joni.Halogeni elementi su najelektronegativniji u svim
periodama.Oni su energini oksidansi.Njihov sep je odreen energijom
disocijacije X2 molekule,elektronskim afinitetom,energijom hidratacije jona i
energijom sublimacijeu sluaju broma i joda.Visokoj vrijednosti sep
pogoduju:niske vrijednosti entalpije disocijacije molekule,velika energija
elektronskog afiniteta,velike energije hidratacije halogenidnih jona. Vrijednosti
sep se ne mijenjaju pravilno.Ostra promjena kod F i Cl posljedica je znatno
manje energije disocijacije molekule F i vee energije hidratacije fluoridnog
jona.Kod ostalih se mijenjaju pravilno.F je najjai oksidans meu svim
elementima.I Cl je jako oksidaciono sredstvo ali slabije od F sto mu daje
prednosti.Molekule halogenih elemenata su kovalentne kao jedinjenja koja
grade sa nemetalima,semimetalima i metalima male
elektropozitivnosti.Temperatura topljenja i kljuanja halogena rastu u grupi
prema dolje,u tom pravcu raste sposobnost molekula da se polariziraju,to
rezultatira jaim meu molekularnim silama.Energije veze u molekulama X2
su relativno male i odgovorne su za veliku reaktivnost ovih
elemenata.Promjene vrijednosti kovalentnih i jonskih radijusa pokazuju da se
kod broma deava znaajna kontrakcija,nakon popunjavanja 3d
orbitala.Halogeni elementi se rastvaraju u vodi, a tei halogeni se dobro
rastvaraju u razliitim organskim rastvaraima.
Hemijske osobine:Za halogena elemente je karakteristina meusobna
slinost.Halogeni elementi su nemetali osim At koji pokazuje metalne
osobine.Cl i Br imaju sline vrijednosti atomskih radijusa jer se Br nalazi iza
10 d-elemenata sto izaziva kontrakciju volumena.Dobro su rastvorljivi u vodi,a
rastvorljivost se smanjuje u grupi prema dolje.Ovi elementi reaguju s vodom
ali po razliitim mehanizmima.F energino oksiduje vodu do elementarnog
kisika prema j-ni reakcije:2F2 + 2H2O4HF+O2Ostali halogeni
disproporcioniraju u vodi: X2+H2OH++X-+HXO Halogeni elementi su
veoma reaktivni,njihova reaktivnost se smanjuje u grupi prema dolje.Direktno
reaguju sa gotovo svim elementima,a reakcije u kojima uestvuje F su esto
eksplozivne.
Jedinjenja:Hidridi Svi halogeni reaguju direktno sa vodikom pri emu nastaju
t CaSO 4+2 HF
HX. HF se dobija u reakciji sa H2SO4:CaF2+H2SO4

Reakcija se endotermna i izvodi se uz zagrijavanje u toko 30-60 minuta na

200-250 C.Gasoviti HF je veoma toksian a vodeni rastvor je fluorovodonina
kiselina,veoma je korozivan.HCl se dobija na nekoliko naina:
150 C HCl+ NaHSO 4 550 C HCl+ Na2 SO 4
NaCl+H2SO4 ; NaCl+NaHSO4

-Meuprodukt u organskoj industriji : RC-H+Cl2RC-Cl + HCl

-U direktnoj reakciji H2+Cl22HCl
-u laboratoriji 2NH4Cl+H2SO42HCl+(NH4)2SO4
HCl je dobro rastvorljiv u vodi,a vodeni rastvor je zove hlorovodonina(solna)
kiselina. HBr se u tehnici dobija u direktnoj reakciji,na temperaturi 200-400C
u prisustvu katalizatora Pt/azbest.HJ se takoer moe dobiti u direktnoj
reakciji na temperaturi iznad 300C i uz upotrebu Pt-katalizatora.Mnogo ee
H 2 O 4 HJ + N 2
se HJ dobija redukcijom joda sa hidrazinom: 2J2+N2H4

HF se javlja kao gas ili volatilna bezbojna tenost (HF) dok su tei HX
bezbojni,diatomski gasovi.Vodeni rastvori ostalih hidrogen halogenida
predstavljaju jake kiseline,njihova jaina se poveava u grupi prema dolje,kako
oslabi HX veza. HCl+H2OH3O++Cl-
OksidiO.S.+1:
Cl2O( gas utosme,nestabilan,eksplozivan u prisustvu reducurajuih supstanci
ili kada se zagrijava,struktura savijena).Dobija se u reakciji svejee istaloenog
300 C HgCl2 x HgO+ Cl 2O
HgO i Cl2: 2Cl2+2HgO . Dobro se rastvara u vodi i
anhidrid je hipohloritne kiseline: Cl2O+H2O2HOCl .
Br2O je tamnosmea tenost koja nastaje u reakciji izmedju Br i HgO.s vodom
ne daje HOBr,ali u bazama daje hipobromit OBr-.
O.S.+4ClO2(ut,veoma nestabilan gas,tehniki najvaniji oksid hlora,struktura
savijena).dobija se:
H 2 O , 90C 2ClO 2+2 CO 2+ Na2 C 2 O 4+2 H 2O
2NaClO3+2H2C2O4
U rastvoru disproporcionira do hlorita i
hlorata:2ClO2+NaOHNaClO2+NaClO3+H2OBrO2(uta vrsta
supstanca,stabila ispod 40C).Nastaje oksidacijom Br pomou ozona na niskim
temperaturama:Br2+2O32BrO2+O2Disproporcionira u baznom
rastvoru:6BrO2+NaOHNaBr+5NaBrO3+3H2O.
O.S.+5 J2O5(stabilan oksid,anhidrid je jodatne kiselije iz koje se
dobija,termiki stabilan do 300C,ima oksidacione osobine) 2HJO3
170 C J 2 O 5+ H 2 O

O.S.+6
Cl2O6(crvena tenost kod obinih uslova,dobija se oksidacijom ClO2 sa
ozonom,veoma jak oksidans).U vodi i bazama
disproporcionira:Cl2O6+H2OHClO3+HClO4
O.S.+7
Cl2O7(bezbojna,uljasta tenost,dobije se oprezno dehidratacijom perloratne
kiseline iji je anhidrid,jedini je egzoterman oksid hlora zato je najstabilniji
P 4 O 10 Cl 2O 7
medju njima): 2HClO4

Oksokiseline halogena
Hipohalogenitne kiseline HOX i hipohalogeniti XO- (O.S.+1)
HOF( veoma nestabilna,energian oksidans,).Dobija se: F2+H2OHOF+HF
Ostale hipohalogenitne kiseline nisu izolirane u istom stanju i poznate su
samo u vodenim rastvorima.To su slabe kiseline i jaka oksidaciona
sredstva.Pogodna metoda za dobijanje hipohalogenitnih kiselina je
disproporcioniranje halogena u vodi: X2+H2OH++X-+HOX. Hipohalogeniti
se dobijaju rastvaranjem X2+2NaOHNaX+NaOX+H2O.Reakcija se izvodi
kod sobne temperature jer hipohalogeni imaju tedenciju da disproporcioniraju
t 2 NaCl+ NaClO 3
u baznom rastvoru prilikom zagrijavanja. 3NaOCl .NaOCl se
u tehnici dobija elektrolizom soli.
K:2H++2e-H2A:2Cl2e-Cl2Cl2+2OH-OCl-+Cl-+H2O
Hipobromiti se dobijaju disproporcioniranjem broma: 3Br2+6NaOH
50 C 5 NaBr + NaBrO 3+3 H 2O
.

Hipojoditi disproporcioniraju na svim temperaturama. Hipohalogeniti spadaju

medju najjae oksidanse.
Halogenitne kiseline HOXO i halogeniti XO2- (O.S.+3)
HClO2je najnestabilnija od oksokiseline hlora i poznata je sam u razblazenom
vodenom rastvoru.Odgovarajue oksokiseline broma i joda nisu poznate.
Hloritna kiselina nastaje disproporcioniranjem ClO2 u vodi,Kao pogodna
metoda koristi se reakcija izmedju suspenzije Ba(ClO2)2 i razblaene
H2SO4:Ba(ClO2)2+H2SO4BaSO4+2HClO2.Hloritna kiselina je jaa od
hipohloritne. Hloriti se dobijaju iz ClO2 u reakciji disproporcioniranja sa
metalnim hidroksidom ili karbonatom ili redukcijom sa peroksidom.
2ClO2+2NaOHNaClO2+NaClO3+H2O2ClO2+Na2O22NaClO2+O2.
Hloriti su stabilni u alkalnom rastvoru a u kiselom disproporcioniraju:
3HClO24ClO2+HCl+2H2O
Halogenatne kiseline HOXO2 i halogenati XO3- (O.S.+5) Poznate su tri
kiseline HClO3,HBrO3 i HIO3. Prve dvije su poznate u formi rastvora i soli a
jodatna je izolirana kao cvrsta bijela supstanca.Sve tri kiseline su jake kiseline i
jaki oksidansi. HClO3 i HBrO3se dobijaju iz barijevih soli u reakciji sa
H2SO4. Ba(ClO3)2+H2SO42HClO3+BaSO4HJO3 se moe dobiti
oksidacijom joda s konc.HNO3: J2+10HNO32HJO3+10NO2+4H2O
Hlorati i bromati nastaju disproporcioniranjem halogena u vruem rastvoru
80 C NaClO 3+5 NaCl+3 H 2O
NaOH: 6NaOH+3Cl2

(ovako se samo sesti dio prevede u hlorat a ostalo elektrolizom)

+ 3 H 2 O
++2 OH +5 C l

-
2NaCl+H2O elektroliza Cl 2+ H 2+2 Na 3Cl2+6OH t Cl O 3

Joditi se mogu dobiti istiskivanjem hlora iz hlorata elementarni jodom:

J2+2NaClO32NaJO3+Cl2
Perhalogenatne kiseline HOXO3 i perhalogenati XO4- ( O.S:+7)HClO4 i
HJO4 su dobro poznate a HBrO4 u formi svojih soli. HClO4( bezbojna
tenost,jedina oksokiselina halogena izolirana u anhidrovanom stanju
HClO4x2H2O+2H2S2O7HClO4+2H2SO4,jedna od najjacih poznatih
kiselina) se proizvodi iz NH4ClO4 i razbl.HNO3:
NH4ClO4+HNO3HClO4+NH4NO3.
Perbromati se dobijaju iz bromata sa jakim oksidansima:
KBrO3+F2+2KOHKBrO4+2KF+H2O.
Koncentrovana kiselina je jak oksidans.
Perjodati se mogu dobiti oksidacijom jodida ili joda u vodenim rastvorima.U
tehnici se perjodati dobijaju oksidacijom jodata u alkalnoj sredini pomocu
hlora ili elektrohemijsk JO3-+6OH-+Cl2JO65-+3H2O+2Cl-
5+ 3 H 2 O
-
JO3 +6OH - elektroliza JO 6

Perjodatna kiselina poznata kao dihidrat ili H5JO6

100 C 2 HJO 4 200 C J 2O 5+O 2+ H 2 O
2H5JO6