ARTUR OPENHAUER

Glavno delo nemakog filozofa Artura openhauera je Svet kao volja i

predstava objavljeno poetkom 1819. godine, ija je kvintesenca izraena
u jednoj misli - "Svet je samosaznanje volje". U predgovoru ovog dela
openhauer istie da je svrha njegove filozofije, otkrie "jedino istine, gole,
nenagraene, neprijateljske, esto gonjene istine".

Artur openhauer u delu Svet kao volja i predstava preplie i proima

Platonovu i Kantovu filozofiju sa istonom mudrou, kao i hrianskom
mistikom. Prva reenica ovog dela poinje tvrenjem: "Svet je moja
predstava". Tanost ovog stava on izvodi na osnovu toga to "predmet
uvek pretpostavlja svest" i to predmet po sebi kao uzrok predstavlja
"neto pot-puno nezamislivo". ovek ne vidi svet objektivno, ve kao
konstrukciju ljudskog perceptivnog aparata i inteligencije.

openhauer smatra da volja predstavlja nagon za ivotom i da se svuda

pokazuje elja za ivotom. Sva iva i neiva priroda predstavlja borbu i
nagon za opstankom. Navodei primere sa ivotinjama openhauer kae
da se kod njih ne radi samo o obinom nagonu ouvanja ivota i borbe, i
zato kada ptice grade gnezda za mladunce koje jo nemaju, tu su prisutni i
elementi pripreme razvoja ivota.

Volja je volja za ivot, a njen veni neprijatelj je smrt. openhauer smatra i

da samoubistvo nije negiranje volje i ivota. Svojim inom samoubica
negira samo jedan vid ivota, i to onaj koji je njemu nepodnoljiv, a ne
ivot po sebi. Zato je "uzaludan i lud akt, jer stvar po sebi - vrsta, i ivot, i
volja uopte - nespreeno ostaje i dalje, kao to ostaje i duga ma kako se
brzo smenjivale kaplje to je trenutno nose".

Volja za ivotom nemilosrdno iba sva iva bia pa i oveka. Patnja je skoro
stalna, jer ona potie iz nezadovoljenosti u prohtevima nezajaljive volje.
Zadovoljstvo je samo redak trenutak odsustva bola na osnovu pritajenosti
volje. Sam ovekov ivot openhauer odreuje kao "klaenje izmeu bola i
dosade koji su, u stvari, dva njegova poslednja sastavna dela". Konani
slom i propast svakog oveka su neizbeni, jer "volja krmani brod ivota
ba u pravcu smrti".

Mada je ovek prema openhaueru, poput svih ostalih bia i sam pojava
volje, ipak on unutar prirode zauzima posebno mesto. U oveku tanije
reeno ljudskom umu, slepa volja dolazi do samosaznanja, i zato je u
stanju da se "okrene". Naime, ovek preko naina ivota moe da se
oslobodi od potinjenosti svojim nagonima i potrebama. To se, po
openhaueru deava na dva naina: kada se ovek solidarie sa svim
drugim biima i pokae saaljenje prema njima i umrtvljavanjem svih
nagona kroz askezu, ime se ostvaruje ideal svetosti.

Priroda je za Artura openhauera univerzum kratkih radosti i dubokih

patnji. Po njemu "svet je upravo pakao, a ljudi u njemu su s jedne strane
muenici, a s druge avoli". Pri tome on istie da je "karakteristika stvari
ovoga sveta, naime ljudskog sveta, nije nikako, kao to se esto kae,
nsavrenstvo nego je to pre raspad u moralnom, u intelektualnom, u
fizikom, u svemu". Zato je po njemu jedini pravi izlaz iz ovog zlog i
izopaenog sveta i patnikog ivota nirvana, nitavilo. I on kae: "ivot se
potvruje onda kada se smiruje, i to smiruje u kontemplaciji, oslobaanju
od straha pred smru, u jednostavnom voenju prirodnog ivota."