PRIRUNIK ZA ZANATLIJE

SADRAJ

I DEO
POTRONI MATERIJALI I RAZNI PREPARATI POTREBNI ZA RADIONICE

I. Boje i bronze .. Str. 3

Boje .. Str. 3
1. Podela i vrste boja .. Str. 6
2. Meanje boja .. Str. 9
3. Recepti za spravljanje specijalnih boja i za bojenje raznog materijala .. Str. 10

Bronze .. Str. 15

II. Firnisi, sikativi, lakovi i fiksativi .. Str. 17

Firnisi i sikativi
Lakovi
Fiksativi

III. Kitovi
1. Univerzalni kitovi
2. Kitovi za drvo
3. Kitovi za kamen, mermer, alabaster i gips
4. Kitovi za porculan, majoliku i tajngut
5. Kitovi za zemljano posue
6. Kitovi za staklo i staklorezaki kitovi
7. Kitovi za slonovu kost i morsku penu
8. Juvelirski kitovi i kitovi za nakit
9. Kitovi za gumene predmete, linoleum i muemu
10. Kitovi za metale
11. Razni drugi kitovi

IV. Lepci
1. Univerzalni lepci
2. Lepci za hartiju i karton
3. Lepci za platno, oju i tkanine
4. Lepci za kou
5. Lepci za drvo
6. Lepci za metal
7. Lepci za staklo, kristal, porculan i fajans
8. Lepci za gips i alabaster
9. Razni drugi lepci
10. Razna lepljenja

V. Vetaki materijali (imitacije) i razne mase

1. Galalit ili mleni kamen
2. Kazeinske mase
3. Vetaka roina
4. Vetaka kauuk masa (guma)
5. Vetaka slonova kost
6. Vetaki ilibar jantar
7 Vetaki uti jaspis
8. Vetaka kornjaevina (ildpat)
9. Vetaki sedef
10. Vetaki biser
11. Vetaki mermer
12. Vetaki kamen
13. Vetako drvo
1
14. Razne mase

II DEO
IMPREGNISANJE I ZATITNI PREMAZI

Str.
I. Impregnisanje i zatitni premazi protiv vatre
II. Impregnisanje i zatitni premazi protiv vlage i uticaja vremena

III DEO
IENJE RAZNIH MATERIJALA, UKRASNIH PREDMETA I DRAGOCENOSTI

1. ienje predmeta od metala i sredstva za ienje

2. ienje predmeta i figura od alabastera
3. ienje predmeta i figura od gipsa
4. ienje predmeta i figura od mermera
5. ienje ukrasnih predmeta od sedefa
6. ienje predmeta od slonove kosti
7. ienje predmeta od kornjaevine (ildpata)
8. ienje figura i statueta od terakote
9. ienje predmeta od ilibara
10. ienje lifovanih ogledala
11. ienje pozlaenih drvenih ramova
12. ienje ivopisa
13. ienje gravura
14. ienje iskopina (arheolokih nalaza)
15. ienje nakita

IV DEO
OBRADA DRVETA

1. Obrada povrine drveta u cilju ukrasa ili zatite

1. Moenje (bajcovanje)
2. Bojadisanje i lakovanje
3. Bronziranje, pozlaivanje i metaliziranje
4. Politiranje, odravanje i osveavanje politure
2. Pripremanje drveta za malanje akvarel bojama
3. Pisanje na drvetu
4. Spravljanje vetakog drveta
5. Spreavanje drveta da se krivi
6. Ispravljanje izvitoperenih daica
7. Spreavanje i otklanjanje crvotoine u drvetu

V DEO
OBRADA STAKLA

1. Seenje staklenih ploa

2. Kruno seenje stakla
3. Seenje krivog stakla
4. Buenje rupa u staklu
5. Turpijanje stakla
6. Seenje i savijanje staklenih cevi
7. Odsecanje debelih staklenih cevi
8. Zaobljavanje ivica kod staklenih cevi
9. Poliranje stakla
10. Matiranje stakla
11. Graviranje na staklu pomou kiselina

2
 12. Pisanje i crtanje na staklu
13. Posrebrivanje staklenih ogledala
14. Posrebrivanje stakla
15. Pozlate na staklu
16. Skidanje pozlata sa stakla
17. Bakarisanje stakla
18. Platiniranje stakla
19. Imitacija starinskih prozora sa umetnikim oknima u boji

VI DEO
OBRADA METALA

I. Oplemenjivanje i zatita povrine metala

Priprema povrine metala
Mehanika priprema
Hemijska priprema
Dekapiranje ili bajcovanje
Postupci pri oplemenjivanju i zatiti metala
Potapanje u rastopljeni materijal
Galvansko taloenje metala
Taloenje metala hemijskim putem
Hemijsko bojenje metala (metalohromija) i patiniranje
Zatitni i ukrasni premazi (bojadisanje i lakovanje)
Emaljiranje
Naroiti postupci pri oplemenjivanju povrine metala

II. Zatita od re i ispitivanje postojanosti protiv ranja

1. Naini i sredstva za zatitu gvoa i elika od ranja
2. Zatita od re oksidacije
3. Ispitivanje postojanosti protiv ranja (korozione postojanosti)

III. Graviranje na metalu i nieliranje

Graviranje
Nieliranje

IV. Odgrevanje i kaljenje

Odgrevanje
Kaljenje
Povrinsko kaljenje
Razna kaljenja.

V. Lemljenje (letovanje) i zavarivanje (vajsovanje)

Lemljenje
Zavarivanje

VI. Razni drugi postupci u obradi metala

VII. Razne legure meavine metala

VII DEO
RAZNO

Bibliografija

3
I DEO

POTRONI MATERIJALI I RAZNI PREPARATI POTREBNI ZA RADIONICE

I. BOJE I BRONZE

BOJE

Opte odredbe

Materijale za bojadisanje, odnosno preparate, treba razlikovati od boja u pravom smislu rei.
Materijali za bojadisanje veinom su organske materije, koje mogu sluiti za bojenje vlaknastih materija i koje se najee mogu
rastvoriti vodom ili nekim drugim sredstvom za rastvaranje. Boje su, meutim, najee neorganska jedinjenja koja se mogu
primeniti za bojadisanje (farbanje) i slikanje (malanje). Tako npr. postoji bela boja, a ne postoji materijal za belo bojadisanje.
Jasna granica izmeu materijala za bojadisanje i boja ne da se potpuno povui. U obinom ivotu uobiajeno je da se i materijali
za bojadisanje i boje nazivaju optim imenom b o j e. Poneki materijali za bojadisanje, kao npr. indigo, mogu se upotrebiti i
kao boje za malanje, a vrlo esto se materijali za bojadisanje dodaju i bojama za malanje.

MATERIJALI ZA BOJADISANJE
Organske materije, koje kao materijali za bojadisanje imaju vrlo rasprostranjenu primenu, nalaze se delimino gotove u
organizmima bilja i ivotinja (prirodne materije za bojenje ili pigmenti), delimino se proizvode od prirodno neobojenih
materija (homogeni), a delom se spravljaju vetakim putem i ine veinu materijala za bojenje (uglavnom ter ili anilinske
boje).
Materijali za bojadisanje koji se upotrebljavaju za bojenje tkanina, razliito se ponaaju prema nainu bojenja. Pojedini mogu da
se nanesu neposredno na biljna ili ivotinjska vlakna, tj da ih neposredno trajno oboje (tzv. supstantivne boje), dok drugi
uslovljavaju neko sredstvo za fiksiranje koje se vezuje kako sa vlaknima, tako i sa upotrebljenim materijalom za bojadisanje (tzv.
adjektivne boje). Sredstva za fiksiranje nazivaju se bajcevi. Kao takva sredstva slue izvesne metalne soli (naroito
aluminijumske, hromne i kalajne), organska sredstva za vezivanje tkanina i kiseline.
Ako se boje, proizvedene na vlaknima, opiru uplivu sapuna, kiselina, vazduha i svetlosti, tad ih nazivamo prave ili postojane; u
protivnom sluaju nazivamo ih nepostojane ili osetljive boje.
Za primenu u bojenju materija pogodni su samo oni materijali za bojadisanje koji se rastvaraju u vodi, jer se vlakna mogu natopiti
samo sa rastvorenim materijalom za bojenje. Ako se bojenje ima izvriti sa nerastvorljivim spojevima (jedinjenjima), npr. indigo-
plavo, ili berlinsko plavo, to se moe izvriti samo tako, ako se indigo-plavo pretvori u rastvorljivo indigo belo, kojim se vlakna
natope i natopljena oksidiu. Sa berlinskim plavim moe se bojiti ako se ono proizvede na samim vlaknima, tj. ako se vlakna
prosmoe prvo rastvorom fero-cijankalija, a zatim rastvorom hlorida gvoa.
Za utiskivanje ara na tkaninama (tiskanje tkanina) mogu se primeniti rastvorljivi materijali za bojadisanje, naroito ako se oni
mogu propariti kroz materiju, ali se za istu svrhu mogu upotrebiti i potpuno nerastvorljivi materijali za bojadisanje (kao berlinsko
plavo, ultramarin i dr.), u kom se sluaju oni utiskuju (tampaju) gusto zameani sa lepilima koja sadre tirak. Za utiskivanje
tapeta slue takoe rastvorljivi i nerastvorljivi materijali za bojenje, vrlo gusto spravljeni.
Mnogi se materijali za bojaisanje razlau pod dejstvom oksidiuih sredstava, kao npr. hlora, superoksida, vodonika i dr., na
emu se osniva vetako beljenje.
Za lakove, firnise, sapune, parafin, stearin i vasaik mogu se kao sredstvo za bojadisanje upotrebiti samo takva sredstva, koja su
rastvoriva u dotinom materijalu. Broj ovih sredstava je vrlo ogranien, naroito u fabrikaciji sapuna, jer u tom sluaju boje
moraju biti alkaline.
Boje za staklo i porculan nisu organskog porekla, stoga su silikati obojeni metalnim oksidima, koji usled svoje lake topivosti
doputaju primenu u bojenju stakla i porculana. Poto se svi Organski materijali za bojadisanje razlau na velikoj toploti, to se od
njih ne mogu ni dobiti. boje za staklo i porculan.
Pri primeni materijala za bojadisanje vano je pitanje da li oni nisu kodljivi po zdravlje. Nemaki zakoni npr. zabranjuju za
bojenje namirnica i poslastica upotrebu svih materijala za bojadisanje koji sadre aritimosi, arsen, barijum, olovo, hrom, bakar,
ivu, uran, cink, kadmijum) kalaj, gumigut, koralin i pikrinsku kiselinu. Ova se zabrana odnosi i na izradu dejih igraaka. Za
tapete, tof za nametaj, tof za odelo, arape i bojenje soba, zabranjene su sve arsenine boje. U ove poslednje spada naroito
acetat arsenika bakra (vajnfurtska zelena boja).

ANILINSKI MATERIJALI ZA BOJADISANJE:

Pod anilinskim materijalima za bojadisanje podrazumevaju se najee lepo obojeni materijali koji vode poreklo od trifenil-
metana. Nepravilan naziv anilinske boje potie od primene anilina pri spravljanju pojedinih anilinskih boja
Vetaki organski materijali za bojadisanje nazivaju se uopte ter ili anilin materijalima za bojadisanje i gotovo svi spadaju u tzv.
aromatina jedinjenja, tj. u jedinjenja koja potiu iz benzola, naftalina, antracena i hinolina. I u prirodi se nalaze takvi materijali za
bojadisanje. Tako npr. mekuac Aplysia depilans lui jedan rastvor anilin crvene i anilin-ljubiaste boje. Purpurni puevi iz reda
Murex i purpura koji ive u Sredozemnom moru, proizvode sem crvenoga materijala za bojadisanje, jo i plavi dibrom-indigo.
Vetaki materijali za bojadisanje ter boje ponaaju se veoma razliito, Razlikuju se materijali za bojenje i tiskanje materija
(pamuka, vune, svile), za hartiju i tapete, za, lakove i firnise, za ulja i svee, za spravljanje boja, za malanje (slikanje) i bojadisanje
(farbanje) i dr.
Prema svom poreklu, anilinski materijali za bojadisanje mogu, se podeliti na sledeih 6 grupa:

4
 1) trifenil-metan materijali za bojadisanje, koji vode poreklo od trifenil-metana (materijali za bojadisanje roza-nilinske,
fenolske i ftalne kiseline);
2) azo-materijali za bojadisanje;
3) antracenski materijali za bojadisanje;
4) nitro- materijali za bojadisanje;
5) hinolin i hinonimid materijali za bojadisanje (metilen plavo, afranin, indulin i anilin crno);
6) indigo materijali za bojadisanje.

1. Trifenilimetan materijal za bojadisanje

a) Rozanilin materijali za bojenje

Kao polazni materijali slue anilin, toluidin, metalanilin i dr. U ovu grupu spadaju:
Fuksin. Najistije vrste fuksina poznate su pod nazivima: dijamant fuksin, fuksin sa plavim prelivom, rubin, magenta, rozein i
anilin crveno. Manje iste vrste, koje sadre utobojee primese, nazivaju se serizi.
Fuksin se upotrebljava za bojenje svile, vune, jute, hartije, koe i mastiljavih olovaka. Upotrebljava se i za bojenje pamuka, koji se
mora prethodno bajcovati taninom i kalijum-antimonil-tartratom (nemaki Brechwein-stein -preparat vinskog kamena sa antimon
oksidom) da bi boja bila postojana pri pranju.
Kiseli fuksin. (Fuksin S). Natrijumova so fuksin-sulfonske kiseline, koja se dobija pri obradi ovoga materijala za bojadisanje, lako
se rastvara u vodi i u kiselom rastvoru upotrebljava se za bojadisanje svile i vune. To je vaan materijal za bojadisanje, pa se
proizvodi u velikim koliinama.
Anilin Ijubiasto (metil ljubiasto) dolazi u trgovinu kao so hlorovodonine kiseline, preliva se u zeleno, lii na smolu i rastvara se
Ijubiastom bojom u vodi i alkoholu. Kristal-ljubiasto odlikuje se jakim prelivanjem u plavo.
Anilin plavo. Bazino anilin plavo rastvara se lako u alkoholu. Boji kao i fuksin i primenjuje se samo za boja-disanje svile. Ako se
obradi koncentrisanom sumpornom kiselinom i neutralie luinom od natrena, dobijaju se materijali za bojadisanje pod nazivom
alkali plavo i vodeno plavo, koji se rastvaraju u vodi.
Viktorija plavo (naftil-amin plavo) je vrlo ugodan plavi materijal za bojadisanje. So hlorovodonine kiseline viktorija plavo
rastvara se u vodi, boja mu je postojana u pranju, ali nije dovoljno postojana na svetlosti. Slui za bojadisanje vune.
Malahit zelena (viktorija zeleno: gorki badem zeleno) je lep plavkasto zelen materijal za bojadisanje. Boji plavkasto zeleno.
Boja mu nije mnogo postojana, ali se dosta primenjuje usled svoje jeftinoe i lepote. U ovu vrstu spadaju: briljant zeleno i
kiselinsko zeleno.
Auramin je uti materijal za bojadisanje, dosta postojan na svetlosti, ali je nepostojan na toploti (razlae se ve kad je zagrejan
neto preko 70 C).

b) Fenol materijali za bojadisanje

Ovi materijali za bojadisanje nazivaju se i koralinima. Bojadisanje vrlo jeftinim koralinima veoma je nepostojano na svetlosti i
neotporno je uticaju sapuna i kiselina. Prema tome se ovi materijali retko upotrebljavaju za bojadisanje vune i svile, a vie za
bojadisanje (tiskanje) ta-peta. U ovu vrstu spadaju i rozolna kiselina i aurin.

c) Ftaleini

To su materijali za bojadisanje spravljeni od ftaleinske (naftalinske, alizarinske) kiseline. Ovde spadaju:

Fluorescin, praak mrke boje, rastvoriv u vodi, koji se u alkalijama rastvara u intenzivno lepu, fluorescirajuu, kao trava zelenu
boju. Od njega se spravljaju eozini. Obian eozin rastvorljiv je u vodi u ut rastvor sa prelivom u zeleno, koji u kiselim bupatilima
postojano bojadie svilu i vunu. Ovde spadaju: vie plavkasta, rastvorljiva u vodi primeroza (spriteozin); ruiasti, sa prelivom u
plavo, eritrozin i jo plavlji roze-beingal i afrozin. Svi su nedovoljno postojani na svetlosti.

Galein dospeva u trgovinu najvie kao pasta. U alkoholu se rastvara sa plavo ljubiastom bojom. Postojan je za bojenje
pamuka. Sa ilovaom i oksidom hroma ini sivo ljubiaste lakove.

Cerulein (antracen zeleno) je plavkasto crn praak, koji se ne rastvara u veini sredstava za rastvaranje. U alkalijama se rastvara sa
zelenkasto plavom bojom. Slui za bojadisanje vune i utiskivanje ara na pamunim tkaninama. Kao rastvorivo jedinjenje dolazi u
trgovinu pod nazivom cerulein S. Njegovi lakovi raeni su sa ilovaom i maslinasto su zeleni, postojani su na svetlosti i pod
dejstvom sapuna.

2. Azo-materijali za bojadisanje

Azo-materijali za bojadisanje su mnogobrojni. To su jedinjenja koja sadre azot; od njih je najprostiji azobenzol, koji iako crveno
obojen, nije sam po sebi materija za bojadisanje. Da bi se obrazovao stvarni .materijal za bojadisanje, potrebno je da ostatak
amonijaka ili, hidroksilna grupa ue u jedinjenje. Azo-materijali boje vunu i svilu neposredno, a,.pamuk tek posle bajcovanja sa
taninom i kalijum-antimonil-tartratom (Tartarus stibiatus nemacki

5
Brechweinstein). Obraeni sa sumpornom kiselinom daju kisele materijale za bojadisanje, koji ,se za vunu spravljaju od derivata
naftalina i upotrebljavaju se u velikoj meri u bojadisaoinicama (fanbarnicama) vune za bojadisanje u uto, oran, mrko (braun),
crveno, ljubiasto, plavo i crno. Zamenjuje gotovo potpuno koenilu i orsej.
Ovde spadaju:
Postojano uto (kiselinsko uto) koje se dobija od amido azobenzola.
Hrisoidin je ut, slabo rastvorljiv materijal za bojadisanje. Njegova so hlorovodonine kiseline kristalie u kao krv crvenim
iglicama i boji narandasto. Malo je postojan.
Bizmark braun (manester braun, fenil braun, vezuvin) slui za bojadisanje koe i pamuka.
Heliatin (metil oran) boji sa alkalijama uto, a sa kiselinama crveno.
Oran IV (difenilamin oran, tropeolin 00) primenjuje se mnogo. Bojadie lepo narandasto svilu i vunu.
Metanil uto (tropeolin) daje iste ute tonove i postojano je u pranju.
Oran I (a naftol oran, tropeolin 000 N 1).
Oran II (fi naftol oran, tropeolin 000 N 2) vaan je uti materijal za bojadisanje vune i svile. Postojan je u pranju i pri dejstvu
sapuna.
Rocelin (postojano crveno) slui kao zamena za orsej-karmoizin.
Ponso i arlah bojadiu vunu i imaju iroku primenu. .
Bordo, alizarin uto, ponso R, G, GT i S, i arlah R i G. poznate su marke.
U tetra azo-materijale za bojadisanje spadaju: bibriki arlah, ponso SR, postojani ponso V i krocein-arlah.
Naftol crno, naftilamin-crno, dijamant-crno, et-crno, viktorija-crno i briljant-crno, prevazilaze plavkasto crno u pogledu
postojanosti prema dejstvu kiselina i svetlosti.

3. Antracen materijali za bojadisanje

Najvaniji u ovoj grupi materijala za bojadisanje je alizarin.
Alizarin kristalie u narandasto crvenim iglicama, rastvara se lako u siretnoj kiselini, a teko u vodi i alkoholu. Sam alizarin boji
nedovoljno.
Najvaniji su iz ove grupe materijali za bojadisanje: alizarin crveno (jedinjene sa ilovaom) i tursko crveno (sjedinjeno sa masnim
kiselinama). Obino crveno proizvodi se iz alizarina za crveno bojenje, koji sadri meavinu alizarina sa antrapurpurinom i
flavopurpurinom.
Od alizarina se spravljaju vani materijali odline postojanosti, za bojadisanje vune (bajcovane sa hromom) u alizarin bordo,
alizarin cianin i alizarin narandasto,
Alizarin plavo je mrko ljubiast i u vodi nerastvorljiv prah, koji sa hromnim solima daje prijatan plav lak, a vunu i pamuk bojadie
postojano. Sa mononatrijum sulfitom daje alizarin S, koji je rastvorljiv u vodi. Pored njega, u primeni su jo alizarin zeleno,
alizarin indigo plavo, alizarin granat i galoflavin (boji postojano uto sa hromom bajcovanu vunu i pamuk).

4. Nitro-materijali za bojadisanje

Nitro materijali za bojadisanje izgubili su mnogo od svog znaaja, zbog mnogobrojnih postojanih azo-materijala za uto bojenje,
naroito postojano utog i metanil-utog S. U ovu grupu spadaju:

Pikrinska kiselina (trinitrofenol) koja kristalie u sumporno utim listiima. Teko je rastvorljiva u hladnoj vodi, gorkog je ukusa i
otrovna. U kiselim kupatilima boji vunu i svilu utom bojom kao sumpor, ali je bojenje nepostojano.

Martijus uto (dinitro ct naftol) dospeva u trgovinu kao natrijumova so, nije otrovna, bojadie zlatno uto, ali je boja nepostojana
u pranju.

5. Hinolin i hinonimid materijali za bojadisanje

Hinolin uto upotrebljava se danas retko.

afranin (tolu-afranin, fenol-afranin) bojadie taninom bajcovani pamuk (sa dodatkom bazinog utog materijala za bojadisanje)
u arlah crveno, a svilu u ruiasto Bojadisanje nije pastojano na svetlosti. afranin iz naftalin reda jeste i naftalin roza (magdala
crveno).

Nigrozini se dobijaju iz nitrobenzola ili nitrofenola. Vrlo su postojani, slini su indigu, bazini su materijali za bojadisanje,
nerastvorljivi su u vodi. Ovde spadaju i indulin, indulin S, postojano plavo i parajenil-plavo. Nigrozini se primenjuju i za
spravljanje mastila i kremova za obuu.

Metilen plavo je jedan od najvanijih plavih materi-.jala za bojadisanje pamuka. Dospeva u trgovinu u jedinjenju sa hloridom
cinka. Rastvara se u vodi. Teko boja die vunu, a lako tanizirani pamuk. Boja mu je vrlo postojana. U ovu grupu mogu se
uraunati jo i meldola plavo (novo plavo) i galocianin (solidno Ijubiasto), od kojih se spravljaju hromni lakovi, postojani na
vazduhu i svetlosti, kao i od uticaja sapuna. Ovi lakovi nalaze iroku primenu pri utiskivanju ara na katun.

Indofenol bojadie plavo, u kome ga cilju treba prethodno reducirati kao i indigo.

6
Anilin crno je najbolja crna boja za bojadisanje pamuka i za utiskivanje ara. Ono ne dolazi u trgovinu kao gotov preparat za
bojadisanje, nego se spravlja tek na vlaknima, oksidacijom anilina sa kalijumhloratom (eventualno i sa kakao kiselinom), sa
hloridom bakra ili kakvom vanadinskom solju.

6. Indigo-materijali za bojadisanje

Indigo je jedan od najvanijih plavih materijala za bojadisanje. Ima ga u indigo biljci Indigofera tinctoria tropskom iblju iz
vrste papilionaceje, iz koga se vadi i obrauje u indigo materijal za bojadisanje. Indigo koji dolazi u trgovinu sadri promenjivu
koliinu indigo plavetnila (java indigo oko 6080%, a bengal indigo oko 5560%), sa sporednim sastojcima.

U dananje vreme indigo se spravlja i vetaki, hemijskim putem. Vetaki indigo dolazi li trgovinu ili kao suv plavi prah, koji
sadri 9899% istoga indigo plavetnila, ili kao 20% pasta.

Indigo prah je nerastvorljiv gotovo u svima sredstvima za rastvaranje. U alkalnim tenostima reducira se putem redukcije u indigo
belo, rastvorljivo u vodi u prisustvu baza. U ovakve rastvore potapaju se tkanine koje treba obojiti, pa se one sue potom na
vazduhu. Pri tome se na vlaknima usled oksidisanja obrazuje indigo plavo, koje vrsto prianja za vlakna, pa je usled toga vrlo
postojana boja.

Indigo karmin dobija se iz indiga obradom sa sumpornom kiselinom, a zatim neutralisanjem natronovom luinom (rastvorom
kaustine sode natrijum hidroksida) u vidu soli rastvorljive u vodi. Slui kao kiseo preparat za bojadisanje vune.

Iz indiga proistiu mnogobrojni preparati upotrebljavani u industriji bojenja, kao npr. brom indigo, tio indigo i dr.

Indigo-disulfo kiselina dospeva u trgovinu delimino neutralisana direktno kao indigo rastvor, ili se iz nje najpre sastavljaju istiji
preparati kao saksonsko plavo (indigo kompozicija) ili indigo karmin.

BOJE

1. Podela i vrste boja

Prema nainu spravljanja, boje se mogu podeliti uglavnom na posne, mrsne (uljane) i lak boje.

Posne boje zainjavaju se obino vodom sa dodatkom tutkala ili gumiarabike, medom, vodenim staklom i dr. Uljane (mrsne) boje
zainjavaju se firnisom, uljima koja se sue, terpentinom, sikativom i dr. Lak boje su meavine boja sa uljanim lakovima, u koju
grupu spadaju i tzv. email boje (lakovi), koje se upotrebljavaju za jako sjajne premaze.
Prema svom poreklu, boje se mogu podeliti na mineralne, zemljane i metalne.

Mineralne boje spravljaju se iz mineralnih sirovina (hrom uto, menige, gorsko zelenilo i dr.) One su najee vrlo postojane, a
meu njima ima i otrovnih.
Veina mineralnih boja dospeva u trgovinu pomeana sa baritom ili gipsom, a zagasitiji ili otvoreniji ton ovih boja zavisi vrlo
esto od vee ili manje koliine tih primesa. Kod istih tonova boja, vrednost boje zavisi od moi pokrivanja, tj. od sposobnosti da.
boja naneta u sasvim tankom sloju pokrije povrinu koja se premazuje. Usled te osobine odlino je naroito olovno belilo
(blajvajs), ime se da objasniti i njegova upotreba za osnovni premaz (grunt).

Zemljane boje nalaze se gotove u prirodi (najee razne vrste ilovae) i samo se preiavaju i niansiraju dodatkom raznih
primesa, tj. dodaje im se otvoreniji ili zatvoreniji ton. One su manje postojane od mineralnih boja.
Pod metalnim bojama podrazumevaju se bronzane i brokat boje, spravljene od metala u listu, odnosno prahu, koje se obino
nazivaju bronzama. O njima e biti govora u posebnom odeljku pod nazivom bronze.
Napomena: biljne i ivotinjske boje su organskog porekla, pa prema tome spadaju u materijale za bojadisanje.
Prema svojoj nameni boje se dele ina normalne boje, koje se upotrebljavaju za bojadisanje (farbanje) i malanje (slikanje), i na
specijalne boje, u koje spadaju topive staklaste boje, koje se u vidu praha primenjuju za malanje na staklu i porculanu, a pri
zagrevanju tope se i pritvruju na njima; zatim na boje za bojenje ivotnih namirnica i poslastica (neotrovne), na tamparske
(grafike boje, boje za tambilje) i dr.

Boje za farbanje i malanje mogu biti posne i mrsne (uljane). Posne boje za malanje nazivaju se vodenim ili akvarel bojama. To su
fino preiene i briljivo obraene mineralne ili zemljane boje, spravljene nekim sredstvom za vezivanje (gumiarabikom,
dekstrinom, medom i dr.). Izrauju se tvrde (presovanjem), ili mekane (u tubama i aniima). One mogu biti telesne tzv. dek ili
gua-boje, ako premazanu povrinu pokrivaju vie ili manje potpuno, ili sone, tzv. lazur boje, ako na premazanoj povrini
obrazuju samo providan sloj. Poslednje su rastvorljive u vodi ili alkoholu, dok prve nisu. Sone akvarel. boje upotrebljavaju se
uglavnom za malanje na hartiji (ivopis), dok gva boje pored toga nalaze iroku primenu, za malanje na svili, atlasu, somotu,
kosti i dr.
Mrsne ili uljane boje za malanje (slikarske), spravljaju se takoe od najboljeg materijala, sa uljima koja se sue (laneno, makovo,
orahovo i dr.) i sikativima. Isporuuju, se uvek samo u tubama.

1) Crvene boje

7
Antimon cinober je boja za malanje (slikarska). Spravlja se kao akvarel ili uljana boja.
Berlinsko crveno je crvena lak boja. Upotrebljava se-kao boja za malanje.
Kinesko crveno (saflor karmin, saflor crveno, kartamin; rouge d'asiette) jeste zagasito crveni amorfnd prah, koji se preliva na
zeleno. Teko je rastvorljiv u vodi i eteru, lake u alkoholu, a rastvorljiv je u alkalijama.
Hrom crveno (hrom cinober) je crveni prah ugodne boje. Meavine hrom ute i hrom crvene boje dospevaju u trgovinu kao hrom
oran (narandasto). Primenjuje se na porculanu kao topljiva boja.
Englesko crveno (engli rot, engel rot, polir crveno ili ru, berlinsko crveno, nirnberko crveno, parisko crveno, crvena gvozdena
boja, kaput mortuum), jeste oksid gvoa koji se dobija kao sporedan tehnoloki produkt. Najistija engleska crvena boja dobija
se iz kristalisane galice koja sadri bakar. To je poistojana i neotrovna boja; u trgovinu dospeva kao ugodan crveni prah u raznim
nijansama. Zarenjem hidrata gvoa sa kuhinjskom solju dobija se Ijubiasta nijansa. Englesko crveno primenjuje se za posno ili
mrsno bojadisanje i za poliranje. Sa terom daje izdrljiv premaz za drvo.
Olovni minijum je olovni oksid, koji se dobija oksidacijom metalnog olova u prisustvu vazduha. Upotrebljava se naroito kao boja
za zatitu protiv re.
Kraplak ruiasti, zagasito ili mrko crveni lakovi rastvaraju se u alkalijama sa crvenom bojom. Spravljaju se iz garancina, a u
novije vreme za spravljanje ovih lakova se primenjuje mesto garancina vetaki alizarin. Primenjuje se kao boja za malanje.
Karmin lak (Pariski lak je zagasito crvena karmin boja. Naroita vrsta karmin laka je Florentinski lak. upotrebljava se kao boja za
malanje.

2) Plave boje
Gorsko plavo (bakarno plavo, mineralno plavo, englesko plavo, hamburko plavo, kreno plavo, kaselsko plavo, bremer plavo), to
je produkt bakra koji sadri vodu. Razlikuje se prirodno i vetako gorsko plavo. Prirodno je meka otvoreno plava, zemljasta,
ponekad kristalisana boja. Vetako je fina plava, zemljasta boja u prahu ili grumenovima. Dodajui vetakom ;gorskom plavom
vie ili manje barijum sulfata, gipsa, cinkanog belila (cinkvajsa) dobija se svetlija ili zagasitija nijansa. Prodaje se delimino
vlano, a delimino suvo. Bledo gorsko plavo, koje sadri mnogo krea, naziva se kreno plavo.
Gorsko je plavo otrovno; 01 kiselinama se rastvara u zelenkasto plavu tenost, koja sa vikom amonijaka po-staje zagasito plava.
Primenjuje se, sa dodatkom krea, kao posna boja za bojadisanje i kao boja za malanje, a pre svega za tiskanje (tampanje) tapeta.
Kao mrsna boja, zainjena uljem, ne zadrava isto plavu boju, nego biva poneto zelenkasta.
Berlinsko plavo (berliner blau) dospeva u trgovinu kao. tamni grumenovi, najee u kockama, slino indigu, sa ugodnim crveno-
bakarnim bleskom. Preliveno koncentrisanom sumpornom kiselinom berlinsko plavo postaje belo, dok se indigo u ovoj kiselini
rastvara u lepu plavu boju. Razliite nijanse dobijaju se meanjem berlinskog plavog sa ilovaom, baritom i dr. Najbolje i
najistije berlinsko plavo -poznato je .najee pod imenom parisko plavo. Pored toga, pojavljuje se u trgovini i pod raznim
drugim imenima kao: milori plavo, elino plavo, prusko plavo, drezbaher plavo, vilijamson plavo, saksorisko plavo, englesko
plavo, hamiburko plavo, erlaner plavo, lujza plavo, mineralno plavo, novo plavo, perae plavo, vodeno plavo i hortemzija plavo.
Nerastvorljivo je u vodi, ali sa podesnom promenom u nainu proizvodnje dobija se tzv. rastvorljivo u vodi berlinsko plavo.
Primenjuje sa za malanje, u fabrikaciji hartije za bojadisanje mase za hartiju u boji, za bojadisanje tirka, za plavljenje rublja pod
imenom tinkture za pranje ili plavoga likvora, a rastvoreno u oksalnoj kiselini daje plavo mastilo.
Kobalt plavo, tenar plavo, hemijsko plavo, beko plavo, beki ultramarin, kobalt ultramarin, lajtner plavo, primenjuje se kao
vodena, posna i uljana boja.
Smalta (saksonsko plavo, kobalt boja, plava boja, kraljevsko plavo, carsko plavo, azur plavo). Sastav ove boje je promenljiv;
sastoji se priblino iz oko 66% silicijske kiseline, 67% kobalt oksidula, 16% kalijuma i 7% gvoa i ilovae. Naroito se
primenjuje u bojenju staklarije (glas-maleraju), a ree kao vodena ili uljana boja, jer se ne moe ravnomerno nanositi na povrinu
koja se boji. Ultra-marin je gotovo istisnuo maltu iz upotrebe.
Ultramarin (azur plavo, lazur plavo) je lepa plava boja, koja se dobija prirodnim i vetakim putem. Upotrebljava se kao posna
(vodena) i mrsna (uljana) boja.

3) ute boje
Olovno uto (novo uto, kraljevsko uto, masikot) jeste uti oksid olova koji se dobija arenjem olova ili nitrata olova, u vidu
lepog utog praha. Otrovno je, a primenjuje se kao i boja za malanje.
Hrom uto (parisko uto, lajpciko uto, cvikauer uto, gotauer uto, hamburko uto, kelnsko uto, carsko uto, novo uto, limun
uto). Dospeva u trgovinu kao neutralni hromat olova, ist ili pomean sa ilovaom, baritom i dr. To je otrovna boja koja pocrni
pod dejstvom sumporvodonika. Primenjuje se kao farbarska boja i za malanje porculana.
Mineralno uto (turner uto, patent uto, englesko uto. kaselsko1 uto, veroneko uto, montpelijter uto, napuljsko uto), dobija
se iz olova (olova oksida i niadora). U trgovinu dospeva u raznim nijansama i ima svojstvo da dobro pokriva povrinu koja se
boji. Pod dejstvom sumporvodonika pocrni.
Oker (zlatni oker, uti oker, amberger uto, kimesko uto, lepo uto, kaselsko zlatno-uto) jeste prirodna zemljana boja ilovaa
obojena oksidom gvoa ili hidroksidom gvoa uto, mrko (braun)-uto, crvenkasto-uto i retko zlatno-uto koje jako bledi.
Ovo je meka, drobljiva, masna ili posna boja, prema tome da li sadri kre. U trgovinu dospeva prirodna ili izmenjena
preiavanjem (lemovanjem) i umerenim arenjem. Jako ut oker naziva se satin oker, lepi zlatno-uti oker naziva se zlatni oker,
a areni, crvenkasti oker, naziva se nirnberko-crveno i prajsko crveno. Pod nazivom uta zemlja podrazumeva se otvoreno ili
zatvoreno uti oker. Najfinije vrste okera primenjuju se kao boje za malanje (slikanje), a ostale za bojadisanje, bojenje koe,
poliranje ogledala, poliranje elika, mesinga i drugih metala.
Orlean je prirodna uta biljna boja, koja stvarno spada u materijale za bojadisanje. Dobija se iz biljke Bixa Orleana koja raste u
tropskim predelima Amerike, naroito na Amazonu, a i u istonoj Indiji. Semenje ove biljke preparisano na razliite naine,
dospeva u trgovinu pod nazivom orleanski preparat (materijal) za bojadisanje. Najbolje su vrste orleana kajenski orlean i gujanski
orlean. Loija vrsta je brazilski orlean.

8
Orlean je testasta masa crvenkasto ute boje; sadri biksin koji bojadie narandasto. U vodi se rastvara teko, a u alkoholu, eteru,
alkalijama i mnogim vrstama ulja lako. Upotrebljava se za bojadisanje i spravljanje boja za bojenje maslaca (butera) i sireva.

4) Zelene boje
Gorsko zeleno (bakarno zeleno, maarsko zeleno, tirolsko zeleno, kriljasto zeleno) jeste zeleno-bakarna boja sa. raznim
zemljastim primesama. Razlikuje se prirodno i vetako gorsko zeleno. Obe vrste dospevaju u trgovinu u zrnima ili komadima.
Gotovo uvek mea se sa kredom, belom ilovaom, baritom i time mu se daju razliite nijanse. Ove meavine dospevaju u trgovinu
pod imenom glanc-zeleno, napoleon-zeleno, aleksander-zeleno. Vrlo fino upraeno gorsko zeleno poznato pod imenom pranjavo
zeleno, livadsko zeleno i vodeno zeleno. Uljano zeleno je naroito usitnjeno gorsko zeleno.
Braunvajsko zeleno je produkat bakra, koji uglavnom sadri bazini karbonat bakra. Vrste braunvajske zelene boje koje
dospevaju u trgovinu, sadre razliite koliine barita, gipsa i dr., pa usled toga imaju razliite nijanse. Vrlo esto sadre i arsenit
oksida bakra. Primenjuje se kao posna (sa tutkalom) i kao mrsna (uljana) boja.
Bremer zeleno je takoe produkat bakra, pomean sa razliitim koliinama gipsa ili krede. Dolazi u trgovinu u rastresitim
komadima zeleno-plave boje. Sa zatutkaljenom vodom daje otvoreno plavu boju , a sa firnisom lepu zelenu.
Hrom-zeleno (hromoksid, gvinjet zeleno, smaragd zeleno, neotrovno zeleno) sastoji se iz amorfnog oksida hroma; tehniki se
spravlja arenjem hidroksida hroma, u kiselinama i jetkom kalijumu nerastvorljivo je gotovo potpuno. Ima primenu kao topljiva
boja za bojenje porculana i stakla, kao i za tiskanje (tampanje) tapeta.
Zelena zemlja (veronsko zeleno, veronska zemlja, kiparska zemlja, tirolska zemlja, eka zemlja, kameno zeleno, francusko
zeleno) jeste zemljana boja, produkat raspadanja raznih minerala (augita i dr.) i sastoji se iz ilovae obojane silikatom gvoa. U
trgovinu dospevaju dve vrste ove boje, tzv. veronska i eka zemlja. Prva dospeva u dosta vrstim, suvim i pod prstima masnim
komadima morsko-zelene boje, a druga je ugasito zelena i obino vlana, Ova boja nije otrovna, pa dospeva u trgovinu si-rova ili
preiena (lemovana). Upotrebljava se kao boja za bojadisanje (farbanje).
vajnfurtsko zeleno (najvidersko zeleno, beko zeleno, carsko zeleno, papagaj-zeleno, original zeleno, patent zeleno, parisko
zeleno, lajpciko zeleno, kaselsko zeleno, vircburko zeleno, vajcarsko zeleno, briksnersko zeleno, cvikauer zeleno, bazelsko
zeleno, pikel zeleno, kraljevsko zeleno, otrovno zeleno) jeste proizvod bakra <u vidu fino kristalisanog, kao smaragd zelenog
praha. Vrlo je otrov-no. Kao boja, ima u dananje vreme samo ogranienu primenu, jer je istisnuta neotrovnim bojama.
Genteles zeleno je produkat bakra, neotrovna je i ugodna zelena boja.
Kaselman zeleno je takoe produkat bakra (meavina plavog kamena i acetata bakra).
Kobalt zeleno (cink zeleno, rinmans zeleno) dobija se arenjem meavine kobalt-nitrata i cink-nitrata, sa dodatkom arsen-
trioksida. To je lepa, postojana zelena boja, koja se uglavnom upotrebljava za malanje stakla, ali ima primenu i kao vodena i
uljana boja.
Lokao (lukao, kinesko zeleno) jeste biljni produkat, koji se spravlja iz kore naroitog drveta, te stvarno spada u materijale za
bojadisanje. Dolazi u trgovinu u vidu tankih, savijenih koturova plave boje, sa Ijubiastim ili zelenim prelivom. Sadri mnogo
pepela (2845%).
Mineralno zeleno (vedsko zeleno, eeles zeleno) jeste produkat bakra. To je zelen, otrovan, u vodi nerastvorljiv prah; retko je jo
u upotrebi.

5) Mrke (braun) boje

Teradi sijena (sijenska zemlja) je mrka mineralna boja. U trgovinu dospeva u komadima koljkastog sjajnog pre-loma, ili peena,
kao lako trona masa, ili pak kao crvenkasto-mrki prah. Ima primenu kao boja za malanje i za izradu malih figura.
Umbra (kestenjasto mrka, kelnsko mrka). Pod imenom umbra podrazumevaju se dva razliita materijala za bojenje. Stvarna
umbra zemlja je zemljana boja, otvorenijeg ili zatvorenijeg tona ilovaa, pomeana sa 40 50% hidroksida gvoa i hidroksida
mangana. Od nje se dobijaju arenjem razliite nijanse. Druga vrsta umbre je u stvari materijal za bojenje, koji vodi poreklo od
naslaga mrkog uglja (u blizini Kelna i Bona). To je zemljast, mrki ugalj, zagasito mrke ili cimetove boje. Sagoreva rasprostirui
bitumenski miris, ime se razlikuje od prve vrste umbre, koja je nesagoriva. Ova druga vrsta umbre vodi se najee pod imenom
kelnsko-mrka, kelnska zemlja, kaselska-mrka, panska mrka.
Umbra ima primenu kao boja za malanje (slikanje) i bojadisanje zainjena firnisom; zatim, za bojadisanje rukavica i drugih
konih izraevina. Kelnska mrka boja, kuvana sa luinom ili rastvorom potae, primenjuje se kao mrki bajc za drvo.

6) Bele boje
Kreno belo spravlja se delimino od gaenog krea pomeanog sa belom ilovaom, mlevenim gipsom i malo stipse a delimino
od bele krene zemlje. Od poslednje je vrste belo iz Troje u ampanji; iskopana zemlja preiava se (lemuje) i formira u kocke.
Upotrebljava se za kreenje.
Litopin je bela boja koja se dobija od cink-sulfida i barijum-sulfata. Zbog svojstva da dobro pokriva (dekuje) da je postojana i
relativno neotrovna, ima rasprostranjenu primenu kao boja za bojadisanje (farbanje) i zamenjuje olovno belilo. Nad poslednjim
ima to preimustvo, to ne tamni pod uticajem sumporvodonika.
Permanent belo (barit belo, mineralno belo, novo belo, blank-fiks) jeste bela boja koja se dobija iz barijum-sulfata ili prirodnog
barita.) Prva je od vee vrednosti. Ova bela boja nema tako dobru sposobnost pokrivanja kao cinkana ili olovna bela, ali je znatno
jeftinija. Ne tamni od sumporvodonika i nije otrovna. Sem kao boja za boja-disanje, primenjuje se i u fabrikaciji tapeta i hartije.
Cinkano belilo, cinkvajs, jeste oksid cinka. Naziva se jo i sneno belo. To je nean prah, nerastvorljiv u vodi i alkoholu, a u
razblaenim kiselinama rastvara se u odgovarajue cinkane soli. Slui kao boja za bojadisanje, kao zamena za olovno belilo, nad
kojim ima to preimustvo, to ne tamni pod dejstvom sumporvodonika; ima dobru mo pokrivanja i postojanost prema svetlu.
Olovno belilo (blajvajs, ifervajs, kremzer-belo, vene-cijansko belo, magdeburko belo, biser belo) jeste drago cena bela boja koja
se dobija iz metalnog olova ili iz olovnog oksida (gle). Vea ili manja sposobnost za pokrivanje (dekovanje) odreuje i vrednost
fabrikata olovnog belila. Olovno se belilo mnogo falsifikuje meanjem sa baritom, gipsom, kredom i ilovaom. U zagrejanoj

9
razblaenoj azotnoj kiselini, ili u vruoj siretnoj kiselini, mora se isto olovno belilo gotovo potpuno rastvoriti sa penuanjem,
dok primese barita, gipsa ili olova sulfata ostaju nerastvorene, pa se prema koliini ovih ostataka moe utvrditi stepen
falsifikovanja.
Olovno belilo slui kao boja za bojadisanje.
Titanovo belilo. Glavni sastojak titanovih belila titan dioksid jeste bela boja koja poseduje izvrsnu mo pokrivanja i mleni
ton. Kombinacija sa cinkovim belilom poveava mu postojanost prema uticajima atmosfere. To je najbolja, ali i najskuplja bela
boja.

7) Crne boje
Crne boje veinom su materijali za bojadisanje, jer su to obino materijali organskog porekla. Dosad su uglavnom poznate sledee
crne boje koje se upotrebljavaju za farbanje i malanje:
Frankjurtsko crno (rebn varc, hafen varc). Dobija se ugljenisanjem naroitog mrkog uglja, vinskog taloga, komina, loze i dr. To
je materijal koji bojadie zagasito crno. Postoje naroite vrste frankfurtske crne boje koje se spravljaju od kotica, kotunjaca
(kernvarc) i od otpadaka plute.
Kotano crno (ugljenisana slonova kost, elfenbajn-varc). Dobija se ugljenisanjem otpadaka od slonove kosti bez pristupa
vazduha. Kao zamena (surogat) slui ugalj od obinih kostiju.
Crna boja od slonove kosti upotrebljava se kao posna i mrsna za malanje (slikanje).
Crne boje od ai U ove boje spadaju: kinrus, koji se dobija sagorevanjem ter ulja, naftalina, ostataka mineralnih ulja, i smole itd.
Sagorevanjem ulja u napravama sa fitiljem dobija se boja lampenvarc, a gar od acetilena daje boju acetilenvarc.
Crne boje od ai upotrebljavaju se kao materijal za bojenje, za uljane boje, za spravljanje crnog laka, tua i dr.

2. Meanje boja

Osnovne boje su crvena, uta i plava. Pored toga u tehnici bojenja mogu se uraunati u osnovne boje i bela i crna, iako se one u
fizici ne tretiraju kao boje. Sve druge boje i nijanse mogu se dobiti meanjem dveju ili vie osnovnih boja. Tako npr. plava i uta
boja daju zelenu; crvena i plava ljubiastu; crvena i uta narandastu; crvena i crna mrku (braun); bela i crna sivu itd.
Pri svakom bojenju meanim bojama treba prvo izvriti probu, pa dodavanjem jedne ili druge boje podesiti nijansu koja se eli.
Na str. 26 izloene su francuske tablice (I. Bordiera) za meanje akvarel boja. Po ovim tablicama dobija se ukupno 45 tonova
(kombinovanih boja). Preovlaivanjem jedne ili druge boje u meavini mogu se dobiti novi tonovi, i to dominiranjem zagasitije
boje 45 tonova i dominiranjem svetlije boje jo 45 tonova svega 135 kombinacija. Dodavanjem vode u proporciji 1prema 2
svima ovim kombinacijama, dobija se jo 135 kombinacija ukupno 270 kombinacija.
Meanje boja vri se vrhom etkice na paleti. Prvo se stavlja jedna boja, etkica se zatim opere pa se pored prve boje stavi na
paletu druga boja, a tad se obe pomeaju.

3. Recepti za spravljanje specijalnih boja i za bojenje raznog materijala

1) Boje za bojenje jaja (amerikanski recepti)

Za bojenje jaja primenuju se uspeno meavine boja, koje sadre pored boje jo i neko sredstvo za fiksiranje, kao i sredstvo koje
nagriza povrinu ljuske jajeta. Kao sredstvo za fiksiranje boje primenjuje se obino dekstrin, a kao sredstvo za nagrizanje ljuske
jajeta limunska kiselina.
Za plavo bojadisanje treba uzeti 3,5 g marinske plave boje (Marineniblau BN), 35 g limunske kiseline i 60 g dekstrina.
Za mrko (braun) bojadisanje: 30 g vezuvina S, 37,5 g limunske kiseline i 30 g dekstrina.
Za narandasto bojadisanje: 9 g orana II, 18 g limunske kiseline i 18 g dekstrina.
Za crveno bojadisanje: 3,5 g dijamant fuksina I, 18 g limunske kiseline i 75 g dekstrina.
Za ruiasto bojadisanje: 4,5 g eozina A i 90 g dekstrina.
Za ljubiasto bojadisanje: 3,6 g metil ljubiaste 6 B, 18 g limunske kiseline i 75 g dekstrina.

Za uto bojadisanje: 13,5 g naftol-ute S, 36 g limunske kiseline i 67,5 g deksitrina.

Oko 4,5 g imenovanih meavina dovoljno je za bojenje 5 komada jaja. Ovako spravljene boje treba rastvoriti u 600 g kljuale
vode; u taj rastvor treba staviti jaja i ostaviti ih u njemu. dok se ne dobije eljena nijansa, tj. otvoreniji ili zatvoreniji ton. Boje
treba uvati u votanoj hartiji.

2) Boje za bojenje poslastica, ivotnih namirnica i raznih napitaka

Za bojenje poslastica, ivotnih namirnica i napitaka smeju se upotrebiti samo neotrovne boje, koje su potpuno nekodljive za
zdravlje.
a)Poslastiarske boje

Pastil uta:
10 delova limun-ute II
10 delova groanog eera najboljeg kvaliteta i
20 delova belog dekstrina.

Tena karmin crvena:

50 delova karmina
10 delova dekstrina i

10
40 delova vode.

Sono plava u testu:

30 delova zagasito plave boje
10 delova groanog eera i
60 delova vode.

Cinober crvena u praku*):

65 delova arlah crvene boje
30 delova belog dekstrina i
5 delova brana od krompira.
*) Ovim se bojama dodaje na svakih 2 kg gotove boje fino mlevena meavina 0,1 g kalijum-jodata i 0,1 g natrijum-nitrata.

Ruiasto plavkasta*):
65 delova grenadina
30 delova dekstrina i
5 delova brana od krompira.

Ruiasto ukasta:
60 delova ruiaste boje (roza II)
5 delova limun ute 30 delova belog dekstrina i
5 delova brana od krompira.

Ljubiasta:
65 delova crveno-ljubiaste boje (Rotviolet)
30 delova belog dekstrina i
5 delova brana od krompira.

Zeleni karmin:
55 delova zelene boje od biljke lazarkinje (Waldmei-stergrn)
5 delova ruiaste boje (roza II)
35 delova dekstrina i
5 delova brana od krompira.

Napomena: boje u prahu treba pri upotrebi vrue rastvoriti.

b) Nekodljive boje za bojenje eera (bombona i slatkia)

Crvena:
Treba fino samleti u prah i izmeati:
1 deo koenile
1 deo peene stipse
1 deo preiene potae i
2 dela kreemartartara (preienog vinskog kamena).
*) Vidi sledeu napomenu na strani 28.

Ovu boju treba izribati, pomeati sa vodom prema potrebi i eljenoj gustini, ostaviti da postoji nekoliko asova esto meajui, a
zatim je filtrovati.
Plava. Uzeti indigo karmin u testu i razmutiti ga sa toliko vode, da se dobije eljena nijansa (otvorenija ili zatvorenija).
uta. Obraditi 1 deo afrana sa 10 delova razblaenog piritusa (7 delova piritusa i 3 dela vode), koji sadri 6061%alkohola po
teini. Poto se ocedi, obraditi afran sa jo 5 delova razblaenog piritusa, ocediti i oba odliva pomeati. Za bojenje jeftinih
eernih proizvoda upotrebljava se razblaena kurkuma tinktura.
Zelena dobija se meavinom ute i plave.
Narandasta dobija se meavinom ute i crvene.
Napomena. Bomboni i slatkii mogu se bojiti i domaim, kao i nekim drugim sredstvima. Tako npr. uto i mrko moe se bojiti
pomou manje ili vie peenog eera, kome se za mrko bojenje dodaje eventualno kafa ili okolada. Sok od spanaa daje lepu
zelenu boju. Za crvenu boju treba umutiti karmin od koenile sa gustim rastvorom eera, a za plavu indigo karmin, koji se
lako rastvara u alkoholu razblaenom vodom. Ljubiasto se dobija meavinom indiga i koenil karmina, a narandasto
meavinom koenil karmina sa peenim eerom.

c) Boje za bojenje kobasica, masla i sireva

Boje za kobasice:
I recept: 75 g postojane crvene, neotrovne i ne-kodljive boje (nemaka marka Echtrot No 472) treba rastvori u 1 l kljuale
vode, pa vruem rastvoru dodati 40 g borne kiseline. Zatim rastvor profiltrirati kroz platno, ostaviti da se ohladi i razliti ga u boce.

11
Pri upotrebi anilinskih boja rastvoru treba dodati i neko dezinfikujue sredstvo, jer bi se inae azomaterijal za bojenje razloio na
svoje sastojke i postao bezbojan ako bi kobasice usled osloboenog vodonika otpoele da trule.

II recept: 75 g postojane crvene boje, kao i po I receptu, rastvoriti i filtrirati, a kad se rastvor ohladi, dodati mu 20 cm3 formalina.

III r e c e p t: u sluajevima gde je upotreba vode potpuno iskljuena, kao npr. za kobasice koje se moraju suiti (nadimiti), treba
rastvoriti crvenu boju rastvorivu u masti (nemaka marka Rot N 155) i to u desetostrukoj koliini goveeg loja, pa e se dobiti
vrsta boja za kobasice. Ako se eli tena boja, treba je rastvoriti u maslinovom ulju najbolje vrste.
Boja za kobasice dobija se i gotova u trgovinama pod imenom berlinska crvena boja za kobasice. Ova je boja potpuno
nekodljiva i garantovano neotrovna. Kobasice obojene njome ne postaju pri leanju sive ili ute.
Boje za maslo. Za bojenje masla dospeva u trgovinu buter praak koji je meavina natrijum bikarbonata sa 10% kuhinjske soli i
l%- kurkuma praha, ili je meavina 1000 g natrijum bikarbonata, 5 g surogata afrana i 1 g salicilne kiseline.
Ako se eli tena boja za maslo, treba spraviti rastvor od 1000 g sezamovog ili maslinovog ulja, 250 g kurkuma praha i 125 g
orleana (narandaste boje). Orlean treba naneti u tankom sloju na limenu tablu i ostaviti da se potpuno osui. Zatim ga izribati sa
kurkuma prahom, sve pomeati sa uljem i zagrevati vie asova parom na 70 80C, pri emu ovu meavinu treba ee
promeati. Kada se bude obrazovala jednostavna po izgledu masa, treba je jo vruu filtrirati kroz retko platno, ostaviti da se
ohladi i razliti u potpuno iste boce. Za bojenje 1 kg masla treba upotrebiti 4050 kapi ove boje, od ega e maslo dobiti lepu
zlatno-utu boju.
Boje za sireve. Za bojenje masnih sireva moe se uspeno upotrebiti boja za maslo. Kako pak sirevi sadre vodu, za njihovo
bojenje moe se spraviti znatno jeftinija boja na sledei nain: treba iskuvati 100 g orleana i 50 g potae u 1 l vode, ostaviti da se
ohladi i staloi, a zatim profiltrovati. Da bi se ovaj rastvor dobro odrao, treba mu dodati jo 100 g borne kiseline. Na 50 1 mleka
koje e se upotrebiti za spravljanje sira, treba staviti 1 ajnu kaiicu ove boje, usled ega e sir dobiti lepu, prirodnu utu boju.

d) Boje za napitke

Za bojenje raznih likera mogu se upotrebiti sledee nekodljive anilinske boje (upravo materijali za bojadisanje): fuksin, kiseli
fuksin, rokselin, bordo i ponso crvena, eozin, eritrozin, floksin, alizarin plava, anilin plava, vodena plava, indulin, kiselo uta R,
postojano uta R, tropeolin 000, metil Ijubiasta, malahit zelena i naftol uta. Ove se boje upotrebljavaju jako razreene u rastvoru
u piritusu (10 g boje na 1 l piritusa). Spiritus mora biti sasvim ist.
Pored anilinskih boja, za bojenje likera mogu se upotrebiti i prirodne boje kao i neka domaa sredstva.

Za uto bojenje:

a) Karamel se spravlja na sledei nain: u kakav lonac od gvozdenog lima treba staviti eer, preliti ga polovinom koliine vode
(po teini) i zagrevati na otvorenoj vatri. Kada rastvor otpone jako da izbacuje mehure i da se podie, treba otpoeti sa meanjem
i meati sve dotle, dok se kap rastegljivog rastvora eera na hladnom gvozdenom limu ne bude stegla u staklastu, krtu, crnu
masur koja nema vie sladak ukus, nego naprotiv pomalo gorak. Tad svu masu treba izliti iz lonca na hladnu limenu plou i
ostaviti d-a se ohladi i stegne. Posle toga treba stvrdnutu masu izlomiti u komade, staviti ih u bocu i naliti toliko vode, koliko je
potrebno da komadi budu pokriveni. Za uto bojenje likera dovoljno je upotrebiti samo nekoliko kapi ovog rastvora.

b) Kurkuma tinktura se spravlja na sledei nain: 1 kg sitno iseene kurkume (utoga korena od biljke zerdeapa (Curcuma
longa) treba preliti sa 10 1 piritusa (80%). Bocu sa ovom tinkturom treba uvati u zamraenom prostoru

c) Tinktura od nevena. 1 kg cveta od nevena treba po-topiti u 10 1 alkohola (80%) i ostaviti da postoji.

d) Safran tinktura. 100 g afrana treba preliti sa 1,5 1 vode i ostaviti da postoji 68 . uz esto meanje. Poto se ovaj prvi preliv
odlije, ostatak treba preliti sa jo 1,5 1 vode i obraditi daljih 2 . Zatim oba odliva pomeati t izmeati sa 1L/2 1 alkohola (80%).

Za crveno bojenje:

a) Tinktura od biljnog krmeza. Na 1 kg sveeg krmeskog zrnevlja (jagoda od biljke Phvtolacca decandra) treba uzeti 0,5 1 vode i
0,5 1 piritusa (80%), a na 1 kg suvog zrnevlja 1 l vode i 0,5 1 piritusa (80%). Zrnevlje se izgnjei u vodi, a dobijena kaa
pomea se sa piritusom i profiltruje. Zagasito-plavkasto-crvenom (gotovo crnom) filtratu dodaje se jedna od utih boja za likere
dotle dok. razblaena proba ne postane crvena.

b) Tinktura od koenile. 50 g koenile (Coccus cacti ooccinelliferi) .treba fino izribati sa dodatkom 1 grama natrijum-bikarbonata i
ovaj prah staviti u levak obloen filter hartijom. Zatim ga preliti meavinom od 1 1 vode i 1 1 Spiritusa (80%).

c) Tinktura od borovnice. 1 kg suene borovnice (plod biljke Vaccinium Myrtillus) treba izgnjeiti u 1 L vode, sok iscediti i
pomeati ga sa 0,5 1 piritusa (80%).

d) Tinktura od santalovine. 200 g nastrugane santa-lovine (crveno santal drvo Lignum santali rubrum) treba rastvoru u 0,5 1
piritusa (80%).

Za plavo bojenje upotrebljava se indigo karmin.

12
Za zeleno bojenje meavina plave i ute boje.
Za ljubiasto bojenje meavina crvene i plave boje.
Za naranasto bojenje meavine crvene i ute boje.

3) Boje za bojenje dejih igraaka

Boje koje se upotrebljavaju za bojenje dejih igraaka moraju odgovarati istim uslovima kao i boje koje se upotrebljavaju za
bojenje ivotnih namirnica i proizvoda od eera, tj. moraju biti neotrovne i potpuno nekodljive za zdravlje.

Crvena (karmin) boja, koja se mnogo upotrebljava za bojenje drvenih dejih igraaka moe se spraviti na sledee naine:

I recept: U emajlirani kazan od livenog gvoa treba naliti 20 kg amonijaka, specifine teine 0,93, staviti 10 kg karmina i dodati
zatim 100 kg glicerina 28 po Bomeu. Posle toga treba kazan zagrevati na 4060 C, nadoknaujui vodu koja je isparila, dok ne
iezne i najmanji trag amonijaka. Zagrevanje je najbolje vriti kroz olovnu zmijastu cev, koja se stavlja u kazan. Naposletku, ovu
meavinu treba razrediti sa 900 kg vode. Ovim postupkom dobija se jedan vanredan produkat briljantnog sjaja, pri emu treba
obratiti najveu panju da glicerin bude ist, naroito da ne sadri mravlju kiselinu, jer bi inae ovaj rastvor izgubio boju posle
izvesnog vremena.

II r e c e p t: U drvenu kacu od oko 1200 1 zapremine, Dobro zatvorenu poklopcem, treba prvo staviti 10 kg karmina (kao i po I
receptu) i ee meajui preliti ga sa 20 kg amonijaka. Posle 6 treba rastvor postepeno razreivati u razmacima od 2 sa po 200
1 vode, ukupno sa 1000 1. Zatim treba uneti u rastvor kroz sito fino mleveni vinski kamen, pa posle 2 rastvor filtrirati. Ova je
boja vrlo lepa. Gotova boja razliva se u boce koje treba potpuno napuniti do samog zapuaa. U otvorenim, ili upola napunjenim
bocama, ova boja dobija posle 23 nedelje Ijubiastu nijansu.

Napomena: za bojenje metalnih igraaka treba ovu boju zameati sa firnisom od lanenog ulja koji se brzo sui, umesto sa vodom.

4. Staklaste boje za bojenje na staklu i porculanu

(Francuski recepti)
Staklaste boje koje se primenjuju za bojenje na staklu i porculanu, moraju biti vrlo briljivo istucane. Prvo treba rastopiti materiju
koja sainjava boju, a zatim je vrlo fino samleti i dodati joj terpentinsko ulje, ili ulje koje se lako sui. Ove se boje spravljaju po
sledeim receptima:
Otvoreno crvena boja (boja mesa)
kvarca*)1 ........... 10 delova
olovnog suboksida*)2 ....... 25 delova
boraksa ........... 7 delova
crvenog oksida gvoa ...... 10 delova
bakarnog suboksida*)3 ....... 1 deo

Purpurno crvena boja

kvarca*)1 ........... 10 delova
olovnog minijuma ....... 5 delova
boraksa ........... 20 delova
zlatnog purpura*)4 vie ili manje, prema eljenoj nijansi.

Plava boja
kvarca*)1 .......... 10 delova
natrijum karbonata (sode) ..... 8 delova
fluorita*)5 ........... 15 delova
olovnog minijuma ........ 15 delova
crnog kobaltovog oksida ...... 1 deo

Zelena boja
kvarca*)1 ........... 10 delova
natrijum karbonata (sode) ..... 8 delova
fluorita*)5 ........... 2 dela
olovnog minijuma 15 delova
superoksida bakra*)6 ....... 2,5 dela
oksida gvoa ......... 0,25 delova
natrijum-nitrata ........ 3 delova

Ljubiasta boja
kvarca*) ........... 10 delova
natrijum-karbonata ....... 8 delova
fluorita**) .......... 2 dela

13
olovnog minijuma ........ 15 delova
mangan-superoksida . ...... 3 dela
natrijum-nitrata ......... 3 dela

*) 1 francuski Silice
*) 2 " Protoxyde de plomb
*) 3 " Protoxyde de cuivre
*) 4 " Pourpre de cassius
*) 5 " Spath fluor
*) 6 Bioxye de cuivre

5. Boje za kamen, gips ili cink

Dobra boja za kamen, gips ili cink dobija se meavinom kazeina i krenog mleka sa nekom bojom zameanom vodom ili uljem.
Ova meavina priprema se na sledei nain: posno (ne masno) mleko treba ostaviti da se progrua; zatim se gruevina (mek sir)
odvoji od surutke i kuva oko 1 u kazanu sa vodom, uz trajno dodavanje koliine vode koja je isparila. Zatim se kazein
presovanjem ocedi (gruevina), propere vie puta hladnom vodom i ponovo ocedi presovanjem, tako da ostane samo vlaan, pa
mu se izmeri teina. Posle toga treba uzeti 1/4 koliine po teini peenog (negaenog) krea i pogasiti ga u 3 puta toliko po teini
vode, tako da dobijena koliina krenog mleka bude po teini ravna kazeinu, koji se dodaje krenom mleku. Od ove meavine
dobie se sluzava tenost, sa kojom se moe pomeati boja pripravljena vodom ili uljem. Za ovo nisu pogodne sve boje, poto se
izvesne usled dejstva krea razlau. Pogodne su boje: hrom uta, oker, olovno i cinkano belilo (blaj i cinkvajs), ultramarin i dr. Sa
bojama pripremljenim na opisani nain, koje su vrlo postojane, moe se bojiti sve to je izraeno od kamena, gipsa ili cinka, kao
npr. stepenice, zidovi itd. Ako se ova boja eli upotrebiti za drvo, treba joj dodati, odnosno primeati, 10 lanenog ulja.
Kazein se moe dobiti u trgovinama i gotov.

6. Boje za tambilje

I recept: rastvoriti u 10 delova vrueg sireta (octa) od drveta (Acetum pyrolignosum) anilinsku boju i tome rastvoru dodati 10
delova piritusa sa 10 delova vode i 7 delova glicerina. Za plavu tambiljsku boju treba na ovu koliinu rastvora dodati 4 dela
anilinske vodene plave boje, za zelenu 4 dela anilinske vodene zelene, za Ijubiastu 3 dela anilin-metil ljubiaste 6B, za crvenu 3
dela fuksina ili eozina, i za crnu 4 dela nigrozina.

II r e c e p t: rastvorive boje za tambilje. Ove se boje mogu spraviti pomou anilinskih boja na vrlo jednostavan nain.
Najpodesnija je za ovo plava boja rastvorljiva u vodi. Treba rastvoriti boju, odnosno materijal za bojenje, sa koliinom gustog
glicerina, pomou ega e se dobiti masa gustoe sirupa. Ova se masa namae pomou etkice na komad meke oje i rastrlja
ravnomerno drvenim noem ili nekom daicom. Jedan premaz malog komada oje dovoljan je za 100 otisaka tambilja od
kauuka.
Ako je potrebno napraviti jastue za tambilj duega trajanja, tj. za vei broj otisaka, treba spraviti itkiju boju, koja e na oju
obnavljati utroenu boju. Ova se itkija boja spravlja na sledei nain: na 5 kg glicerina treba uzeti 60 g analinske boje i dobro
izmeati. Za plavu boju treba uzeti anilin-plavo, za crvenu eozin i za zelenu kiselinsko zeleno (Sauregriin).

III r e c e p t: crna boja za tambilje moe se spraviti i na sledei nain: treba rastvoriti 4 dela gumiarabike u 3 dela vode, ovaj
rastvor pomeati sa 4 dela gustog glicerina i u porculanskom avanu istrljati to ravnomernije sa 10 delova gara od svetiljke
(Lampenschwarz). Za fino gravirane metalne tambilje treba poveati koliinu gara, da bi se dobila gua boja koja daje bolje i
otrije otiske.

7. Bojenje drveta
(Vidi odeljak Obrada drveta i ta. 5 Boje za kamen, gips ili cink).

8. Bojenje metala
(Vidi odeljak Obrada metala).

9. Bojenje koe
(Vidi odeljak Bojenje koe).

10. Bojenje mermera

Za crno bojenje mermera upotrebljava se rastvor srebra nitrata (lapisa). Mermer nakvaen ovim rastvorom treba izloiti dejstvu
svetlosti usled ega e on da pocrni.
Za zeleno bojenje treba upotrebiti vru rastvor grinpana (bazinog acetata bakra).
Za crveno bojenje upotrebljava se rastvor karmina.
Za uto bojenje upotrebljava se paprika (Piment) natopljena u amonijaku.
Za plavo bojenje upotrebljava se sulfat bakra.
Za purpurno bojenje upotrebljava se rastvor fuksina.
Mermer treba zagrejati pre bajcovanja pomenutim rastvorom.

14
11. Bojenje gipsa i gipsanih predmeta
Za bojenje gipsa radi izrade gipsanih predmeta u boji najbolje je upotrebiti biljne boje. Treba skuvati u vodi fernambuk drvo,
brazilsko drvo, uto drvo (fustik) itd. prema boji koju treba dati gipsu. Ove uvare treba procediti kroz platno, pa, kad se ohlade,
zainiti s njima gips.
Gotove gipsane predmete (medaljone, figure i dr.) treba potopiti u odgovarajui uvar, ostaviti da u njemu prolee izvesno vreme i
ponoviti potapanje vie puta.
Mesto uvara mogu se upotrebiti i gotove tinkture pomenutih vrsta drveta.
Bojenje gipsa meanjem sa bojama u prahu nije pouzdano, jer predmet izliven od ovakvog gipsa esto ne biva ravnomerno
obojen, nego bude marmoriran.

12. Bojenje predmeta od kosti i roga

Pri bojadisanju kostiju iste treba prethodno oistiti od masti, a zatim ih potopiti u sledei rastvor (da bi im se oduzela
karakteristina boja):
vinske kiseline 30 g
vode 350 g
azotne kiseline 50 g
Posle jednog asa kosti treba oprati sa mnogo vode, a zatim ih obojiti eljenom anilinskom bojom.
Slonova kost bojadie se crno na sledei nain: u litar dobrog sireta treba staviti 125 g iarke u prahu i istu koliinu zelene
orahove Ijuske. Sve zatim ukuvati da se zapremina smanji na polovinu. a zatim u ovom uvaru iskuvati slonovu kost. Slonova e
kost dobiti lepu crnu boju ako se prethodno potopi za izvesno vreme u rastvor stipse u vodi.

Kotane biljarske kugle boje se na sledei nain:

a) Crveno:
I recept: kugle treba oistiti od masti u rastvoru sode, a zatim ih izaprati vodom i staviti na 20 minuta u slab rastvor hidrata
kalaja (S,nCl2+H2O=Stanum chloratum). Posle toga treba kuvati kugle u crvenoj boji, koja se spravlja kada se 2 g karmina i 12 g
sode kuvaju u 200 g vode, pa se ovaj rastvor zasiti siretnom kiselinom.

II r e c e p t: za crveno bojenje biljarskih kugli pogodne su i sledee anilinske boje, odnosno materijali za boja-disanje: kiseli
fuksin, ekstra ponso, amarant, fosfin-eozin i koralin. Dobro oienu kuglu treba potopiti u rastvor imenovanih boja u alkoholu, ili
ih pomou etke premazati vie puta ovim rastvorom.

b) uto:
I recept: oienu od masti kuglu treba kuvati prvo u rastvoru kalijum-hromata, a zatim u rastvoru olova acetata.

II r e c e p t: oienu od masti kuglu potopiti u rastvor pikrinske kiseline u alkoholu, ili je premazati vie puta ovim rastvorom.

c) Plavo:
Biljarske kugle boje se plavo anilin plavom, humbolt plavom, kraljevskom plavom (Konigsblau) ili gentijan plavom bojom. Ove
boje treba rastvoriti u alkoholu.

Crno bojadisanje roga vri se na sledei nain: rog treba prvo staviti u rastvor srebra nitrata (lapisa), a zatim ga izaprati istom
vodom i zamoiti u rastvor sumporne jetre (kalijum polisulfida Schwefelleber). Kada se rog izvadi iz ovog kupatila, treba ga
ponovo izaprati vodom i polirati.

13. Bojenje celuloida

Crno. Potopiti predmet izraen od celuloida prvo u istu vodu, a zatim u rastvor nitrata srebra. Posle toga ostaviti da se osui na
svetlosti. Za bojenje se moe upotrebiti i rastvor odgovarajue anilinske boje u alkoholu.

uto. Potopiti predmet prvo u rastvor nitrata olova, a zatim u koncentrisani rastvor kalijum - hromata.

Crveno. Potopiti predmet prvo u razblaeno kupatilo azotne kiseline, a zatim u amonijani rastvor karmina.

Zeleno. Potopiti predmet u rastvor grinpana. Mogu se upotrebiti i anilinske boje, ali su one manje izdrljive.

Plavo. Potopiti predmet u neutralisani rastvor indiga sa dodatkom sode.

BRONZE

Opte odredbe

15
Bronze (nazivaju ih i bronzanim bojama) se spravljaju iz takvih listova metala ili metalnih legura pretvorenih u fini prah, ili u
brokat (manje fino-peratasto-izribani metalni listovi). Ako su bronze spravljene od legura koje po sjaju i izgledu treba da zamene
plemenite metale, nazivaju se lanim bronzama.
Najfinije vrste bronzi nazivaju se briljant bronzama. Kao surogati za metalne bronze primenjuju se izvesne natrijumove i
kalijumove soli volframske kiseline, kao uta natrijumova so pod nazivom afran bronza i ljubiasta kalijumova so pod nazivom
magneta. Dalje, fino mleveni liskun (glimer) pod nazivom glimer bronza ili brokat-kristal bronza i dr.

Lana zlatna bronza sastoji se iz legure cinka i bakra u raznim proporcijama, prema eljenoj nijansi.

Lana srebrna bronza sastoji se iz legure cinka i kalaja.

Aluminijum bronza sastoji se iz finog aluminijumskog praha.

Simili-bronze sastoje se iz aluminijumskog praha, obojenog organskim bojama, odnosno materijalima za bojadisanje sa dodatkom
izvesnih lakova radi davanja bronzi potrebnog sjaja.

Musiv srebro dobija se topljenjem kalaja, bizmuta i ive i mlevenjem dobijenog rastopa (legure). To je praak srebrne boje i sjaja.

Musiv zlato je disulfid kalaja.

Bronzane tinkture (bronz-lakovi, teno zlato, tena bronza) su meavine bronzi sa pogodnim lakovima, pripremljene za upotrebu.

Obini lakovi, spravljeni od smola, ne mogu se upotrebiti za ovo, jer se kiseline smole jedine sa metalima, usled ega bi bronzana
tinktura, spravljena sa njima po-stala vremenom zelenkasta i izgubila bi u svojoj lepoti. Kako sve smole od kojih se spravljaju
lakovi sadre u veoj ili manjoj meri smolnu kiselinu, ta se kiselina mora prethodno ukloniti iz smole.
Smola se rastvara obino oiena od kiseline u benzolu ili benzinu. Umesto smole mogu se upotrebiti i kauuk i gutaperka, a kao
sredstvo za rastvaranje dolaze u obzir jo i etar, hloroform, ugljen-disulfid i dr.
Bronzane tinkture dobijaju se i gotove u trgovinama. Uslovi za dobru bronzanu tinkturu jesu: da se bronza koja se nalazi u tenosti
moe dobro mazati; da vezujue sredstvo brzo vetri, tj. da se bronza brzo sui i da premaz bude trajan.
Pre upotrebe boicu treba uvek dobro promukati sa tinkturom, da bi se sa tenou dobro izmeala bronza koja je pala na dno
usled svoje vee teine.

Recepti za spravljanje raznih bronzi, bronzanih tinktura i vrste bronziranja

1) Zlatna bronza. Rastrljati listie zlata (varka) sa me-dom, pa kad listii budu potpuno pretvoreni u prah, odstraniti med
ispiranjem vruom vodom. Zatim osuiti tako dobijeni prah i uvati ga u dobro zapuenim bocama.

2) Holandska zlatna bronza (lana). Napraviti amalgam od 16 delova istopljenog kalaja i 8 delova ive. Kad se ohladi, pretvoriti
ga u prah i ovaj izmeati sa 7 delova sumpornog cveta i 8 delova niadora.

3) Srebrna bronza (lana). Istopiti 1 deo kalaja i 1 deo , pa dobro meajui dodati tome 1 deo ive. Ostaviti da se ohladi i pretvoriti
u prah.

4) Bronzani prakovi (bronze)

I r e c e p t: istopiti 83 dela mesinga i 17 delova cinka, tu koliinu amalgamisati dodatkom ive, pa kada se ova masa stvrdne,
pretvoriti u prah.

II r e c e p t: uzeti 98 delova bakra i 2 dela cinka i postupiti kao po I receptu.

III r e c e p t: uzeti jednake delove oksida kalaja i sumpora i istopiti ih meajui trajno staklenom mealicom. Ostaviti da se ohladi
i stvrdne, pa tad pretvoriti u prah.

5) Prah za pozlaivanje metala. Umoiti u rastvor superhlorida zlata male komade finog platna, izvaditi d osuiti iznad suda sa
rastvorom, da ni jedna kap ne bi otila u tetu. Kada se ove krpice budu osuile, treba ih spaliti i briljivo prikupiti pepeo, koji
potopljen u malo vode slui za pozlaivanje metala. Pozlaivanje se vri vrhom prsta ili zapuaem od plute. Za udubljenja treba
upotrebiti komad mekog drveta (lipovine, topolovine i dr.)

6) Bronzane tinkture. (Vidi i odeljak II firnisi, sikativi, lakovi i fiksativi pod B. lakovi ta. 3 lakovi za metale pod Bronzani
lak za kovano i liveno gvoe).

I recept: U emajliranom sudu pomeati 1000 g da-mara smole sa 300 g kalcinirane sode; sud staviti na vatru i topiti ovu meavinu
tokom nekoliko asova, pri emu je treba stalno meati. Zatim istopljenu masu ostaviti da se ohladi, fino je samleti, rastvoriti u 9 1
benzina i filtrirati da bi se odvojila bledo uta tenost od nerastvorljivih ostataka. Da li je smola potpuno osloboena kiseline,
ispituje se kad se neznatna koliina samlevene neutralisane smole rastvori u benzinu i u profiltrovanu tenost stavi malo bronze u

16
prahu. Ako je otklonjena sva kiselina, tenost se ne sme obojiti zelenkasto posle 24 , ve mora ostati bledo uta. Sa ovom
tenou (rastvorom smole) mea se bronza u prahu u jednakim delovima, tj. treba uzeti toliko bronze po teini, koliko i tenosti.

II recept: Da bi se izbegle nezgode sa kojima je spojeno topljenje smole sa karbonatima alkalija, moe se primeniti i sledei
postupak: 250 g damare ili neke druge smole pogodne za ovu svrhu, treba staviti u bocu, preliti sa 1 1 benzina, dobro je zapuiti i
ee mukati. Posle 24 bie smola rastvorena. Zatim treba ovom rastvoru dodati 0,25 1 10% rastvora kaustine sode (natrijum
hidroksida) i nekoliko minuta snano mukati. Poto se ovaj rastvor ostavi kratko vreme da postoji, izdvojie se u njemu dva sloja
gornji rastvor smole u benzinu i donji, vodnjikast, koji sadri rastvorene smolne kiseline u vidu natrijumovih soli. Posle toga
treba ispumpati (pomou natega) benzinski sloj, ponoviti jo jedanput isti postupak, a zatim ostaviti da se rastvor potpuno izbistri,
razliti ga u boice i dodati bronzu (u istoj razmeri kao i po I receptu).
Ovako spravljen rastvor smole osloboen je potpuno od kiseline i nee najedati bronzu, pod uslovom da se tinktura spravljena
njime uva u dobro zapuenim boicama. Inae e se tenost posle dueg vremena obojiti slabo zeleno, usled postepenog
oksidisanja rastvorene neutralisane smole. Prema tome, nije preporuljivo da se bronzane tinkture uvaju due vreme u veim
sudovima, iz kojih e se povremeno uzimati, ve ih treba razliti u manje boce. Jo je bolje da se rastvori smole i bronza uvaju
odvojeno, u zasebnim sudovima i da se pomeaju tek pre upotrebe. Tada se nee desiti da tinkture bronze istoga fabrikata, uzete iz
raznih boica, ne budu iste nijanse.

7) Bronziranje drvenih predmeta (ramova i dr. vidi odeljak Obrada.drveta).

8) Bronziranje metalnih delova (uputstvo). Bronziranje raznih metalnih predmeta ne moe se uvek izvriti bez prethodne
pripreme. Kod gvozdenih delova, kao to su gvozdene ograde i dr, mora se isprva otkloniti svaki trag od re. Da bi bronza na
njima bolje prionula, korisno je ove delove premazati pre bronziranja masnom bojom.
Ukrase na gvozdenim peima treba ponova premazati grafitom (ofenvarcom) pre bronziranja i dobro izglaati da budu potpuno
sjajni.
Ako visee lampe, lustere itd. treba ponovo bronzirati, oni se moraju prethodno dobro oistiti rastvorom kamene sode i osuiti.
Ramovi na slikama moraju se potpuno oprati od prljavtine i praine mlakom vodom, kojoj se dodaje malo amonijaka.

9) Posrebrivanje gipsanih predmeta. Za posrebrivanje gipsanih predmeta moe se upotrebiti lana srebrna bronza (vidi recepte za
spravljanje raznih vrsta bronzi). Ovu bronzu treba zameati sa belancetom od jajeta, pa njome premazati pomou etkice gipsani
predmet koji elimo posrebriti.

10) Pozlate na zastavama. Da bi pozlate na zastavama dobro prionule i bile trajne, mesta koja e se pozlaivati treba prvo
premazati gumiarabikom sa dodatkom malo glicerina, ili sa lepkom od elatina. Zatim se are ili natpisi nanose pomou etkice
bronzom, koja je spravljena od zlatnog praha, zameanog sa damar lakom osloboenim od kiseline, kome se dodaje 1/10 firnisa.

II. FIRNISI, SIKATIVI, LAKOVI I FIKSATIVI

FIRNISI I SIKATIVI

Opte odredbe

Firnisu su tenosti, koje kad se njima premae u tankome sloju neki predmet, obrazuju na njemu sjajnu i vrstu prevlaku. Ova
prevlaka prianja vrsto za premazanu osnovu i ne proputa vazduh i vodu.
Pravi, masni, ili uljani firnisi, sastoje se iz ulja koje se lako sui (laneno i makovo). Za spravljanje firnisa najvie se upotrebljava
laneno ulje. I tzv. drvno ulje*) vrlo je pogodno za spravljanje firnisa, jer ono kad se osui daje takoe tvrde i nepromoive
prevlake. Ova se ulja obino meaju sa sikativima da bi se postiglo bre suenje. Kao sikativi slue oksidi i soli mangana i olova
(olovna gle, minijum, mangan-superoksid tzv. brauntajn, piroluzit, mangan-borat, mangan-rezinat, mangan-olovo rezinat i
dr.).
Za spravljanje firnisa mea se laneno ulje sa 0,23% ovih soli i zagreva vie asova na temperaturi 150250C. Firnisi
spravljeni sa olovnim oksidima ili olovnim solima potamne vremenom, usled ega treba dati preimustvo firnisima spravljenim sa
manganovim jedinjenjima.
Pored pravih firnisa, postoje pod imenom firnisa i specijalni premazi za naroite svrhe.
Recepti za spravljanje raznih firnisa i sikativa:

1) Firnis za drvo, koji je otporan i prema vruoj vodi. U bakarno kazane treba naliti 50 delova lanenog ulja i u njega obesiti
kesicu sa 150 delova oksida olova (glei) i 92 dela minijuma (menige) u prahu, tako da kesica ne dodiruje dno kazaneta. Kazane
se zatim stavlja na vatru da se ulje kuva dok ne postane zagasito mrko. Zatim se vadi ova kesica i stavlja druga, u kojoj se nalazi
jedan eanj beloga luka, to se obnavlja nekoliko puta sa sveim enjem. Zatim treba istopiti na vatri 500 delova fino upraenog
ilibara sa 60 delova lanenog ulja, pa ovu meavinu uliti u kazane sa lanenim uljem dok jo kuva, i jako meajui ostaviti da se
kuva jo 23 minuta. Potom skinuti kazane sa lanenim uljem sa vatre, a kada se ulje staloi, odliti bistru tenost firnis
koju treba uvati u zapuenim sudovima.

2) Zatitni kopal-firnis za prevlaenje drveta i kartona. Zagrevati postepeno u sudu 20 g dobrog lanenog ulja u vruem pesku ili
pepelu dotle dok ne postane rastegljivo kad se dodirne prstom, a zatim ostaviti da se ulje postepeno ohladi. Pored toga zagrejati 1

17
funtu* kopal ulja**) i usuti ga u laneno ulje, meajui neprestano da bi se dobro vezalo sa lanenim uljem. Sud u kome se vri
meanje mora biti dovoljno velik da bi se masa lako penuala pri sjedinjavanju.
Ako se ovaj firnis upotrebljava hladan, treba ga prethodno razrediti terpentinom.
Kopal firnis moe se upotrebiti i pomean sa nekom bojom. On uvek daje trajnu i sjajnu prevlaku kao i lakovi, u koje se ovaj firnis
moe ubrojati.

3) Italijanski firnis za slike, raen masnom bojom. U Italiji se mnogo primenjuje sledei recept za spravljanje flrnisa kojim se slike
dugo odravaju u dobrom stanju:
Treba zagrevati 4 uncije*) venecijanskog terpentina, postepeno do kljuanja, usled ega e se kod ovoga ter-pentina razviti sjaj.
Zatim se u terpentin sipa malo po malo fino istucani sandarak, meajui neprestano drvenim prutom. Na 4 uncije terpentina ne
treba uzeti vie od 5 uncija sandaraka, inae e se zgrudvati. Kada se ova masa bude potpuno vezala i kad bude postala gusta kao
med, treba je usuti u sud sa hladnom vodom. Kad se masa ohladi razreuje se terpentinom, a ako je vrlo ilava, treba je rastvoriti
piritusom.
I ovaj se firnis moe ubrojati u lakove.

4) Slikarski firnisi spravljeni su makovim uljem

a) Beki retu firnis. Treba uzeti jednu funtu mastiks firnisa, preliti ga vodom i kuvati 5 minuta meajui. Zatim dodavati
postepeno toliko makovog ulja, koliko se mastiks moe da vee sa firnisom. Posle toga treba ostaviti da se izbistri nalivena voda,
nju odliti, pa pomou drvene ipke izmeati dobro dobijeni retu firnis, dok se on ne izbistri i ohladi.

b) Tzv. slikarsko maslo spravlja se kad se jedna puna olja najfinijeg makovog ulja zagreva u zemljanom sudu, naspe u njega
fino istucana damara smola i mea na vatri dok ta meavina ne postane gusta i rastegljiva kao med.
Glavno je pri tom da se kod ovoga firnisa postigne bistrina, koja treba da se ukae posle dueg meanja ako je firnis dobro
spravljen. Od mutnog slikarskog masla slike postaju tamne i mrljave.
Ako je dakle masa bistra, treba je povui sa ognjita i ostaviti da se ohladi. Zatim se naliva u beiku i ova uvezuje dobro kanapom,
kao kesa. Pri upotrebi treba izbuiti na donjoj strani beike rupicu, kroz koju se moe uzeti koliko je potrebno slikarskog masla.
Slikarsko je maslo neophodno pomono sredstvo za slikare, naroito za slikanje u polju, jer doprinosi brzom suenju boja.

5) Najbolji retu firnis za slike u uljanim bojama. Treba uzeti:

najboljeg rafiniranog piritusa .... 0,5 1
mastiks smole .......... 33 g
sandaraka . .......... 100 g
kopaiva balzama .......... 8 g
rafiniranog terpentinskog ulja .... 33 g
venecijanskog terpentina ...... 24 g

Svi ovi sastojci treba da budu najboljeg kvaliteta.

piritus treba blago zagrejati i rastvoriti u njemu sandarak, a zatim uliti kopaive balsam. Kada se piritus bude usled meanja
vezao sa sandarakom, dodaju se mastiks smola, terpentinsko ulje i .naposletku venecijanski terpentin. Meanje treba vriti paljivo
na pei i meavina mora ostati topla, dok ne bude potpuno zavrena. Zatim se ovako ispravljen firnis naliva u bocu i izlae dejstvu
sunca dogod ne postane sasvim bistar i dok sav talog ne spadne na dno. Postojanost i vrednost ovoga firnisa zavisi od toga da ne
bude spravljen ni odve vru, ni odve hladan, i da dejstvom sunca postane svetao i bistar.
Na slikama raenim upotrebom ovog odlinog firnisa, nee se javljati pukotine ni posle duega vremena.

6) Gusto lane.no ulje (oksidisano), koje se upotrebljava kao i firnis, spravlja se kad se zagrejano laneno ulje produva vazduhom.
Usled produvavanja postaje ovo ulje gusto, a usled zagrevanja oslobaa se od vode i sluzi koju sadri u sebi prirodno.

7) Elastini firnis sa drvenim uljem. Ovaj firnis slui umesto laka za premazivanje fino politiranog drveta i strugarskih izraevina.
Za izradu ovog firnisa treba uzeti: 6 delova sandaraka, 2 dela amerikanske smole od smre (omorike), 2 dela mastiksa, 1 deo
venecijanskog terpentina, 0,2 dela kamfora, 0,2 dela zejtina od lavande, 24 dela drvnog ulja i 4 dela alkohola (90%). Prvo se
rastvaraju smole u terpentinskom ulju, a zasebno se rastvore kamfor i zejtin od lavande u alkoholu, pa se ovaj rastvor do-daje
rastvoru smole.
Ovaj je firnis gotovo bezbojan, pa ako je premazan u tankom sloju, ne puca ni posle dueg vremena.

8) Firnis za kiobrane. Ovaj se firnis spravlja kad se u vodenom kupatilu kuvaju 2 dela terpentinskog ulja i 1 deo olovnog oksida
(glei) u prahu sa 3 dela lanenog ulja.

9) Kauuk firnisi:
I r e c e p t: treba sitno isei 1 deo kauuka, staviti ga u bocu, preliti sa 10 delova sumpor-ugljenika, a zatim dobro zapuiti bocu i
ostaviti je na toplom mestu. Kauuk e jako nabubriti, ali e se samo delimino rastvoriti. Bi-stru tenost treba paljivo odvojiti od
sluzavog taloga, a ostatak se moe preliti benzolom i ovaj rastvor pomeati sa odlivenom bistrom tenou.
Ovaj se firnis sui vrlo brzo i ostavlja na premazanom predmetu vrlo tanku nevidljivu opnu, bez boje i sjaja, te je vrlo pogodan za
premazivanje bakroreza, geografskih karata i fotografija. Tkanine potopljene u ovaj firnis ili premazane njime, postaju

18
nepromoive. Palidrvca i vatrometni objekti potopljeni nekoliko puta u ovaj firnis, mogu satima leati u vodi ili stajati na kii, a da
pri tome ne izgube sposobnost zapaljivosti.

II r e c e p t: gipki kauuk firnis za kou i tkanine spravlja se, kad se istopi 1 kg kolofonijuma i zagreva dok istopljena masa ne
otpone da isparava. Zatim se u nju sipa postepeno (trajno meajui) do 500 g fino iseenog kauuka; kad masa bude postala
prilino ravnomerna, dodaje joj se postepeno 1 kg vrueg lanenog ulja i zagreva dalje, dok ne otpone razvijanje pare neprijatnog
mirisa. Zatim se sud skida sa vatre i mea dok se ne ohladi cela masa.

10) Firnis koji se brzo sui. U balon od 10 1 zapremine, napunjen lanenim uljem, obesi se platnena kesica sa 30 g borata bakra, pa
se balon stavlja u sud napunjen vodom, a ovaj se sud postavi na toplo mesto (npr. na plou tednjaka) i ostavi tako 1014 dana.
Posle toga vremena laneno e se ulje pretvoriti u firnis koji se brzo sui*).

Sikativi. Sikativima zovemo metalne spojeve koji se u ulju ili meavini ulja i kolofonijuma brzo i potpuno otapaju, utiui svojim
prisustvom na nain i brzinu suenja. Sikativ se dodaje uljanim bojama i lakovima do izvesnog maksimuma kao sredstvo za
suenje.

*) Drvno ili tungovo ulje, dobija se iz semenki naroite vrste drveta iz junih krajeva Kine i Japana. Drvno ulje spada u grupu
suivih ulja, i daje znatno tvre premaze od lanenog ulja. Najvea tekoa kod upotrebe drvnog ulja jeste to ostavlja are ledenog
cveta (kao na zaleenom prozoru). Zbog toga se drvno ulje mora preraditi u zgusnuto ulje, pomou oksidacije ili polimerizacije.

*) Jedna engl. funta = 454 g. **) Kopal ulje dobija se kao destilat kad se vri taljenje kopala.
*) Jedna engl. uncija = 28 g.

LAKOVI

Opte odredbe

Lakovi su rastvori prirodnih ili vetakih smola, ili suvih smolastih supstanca uopte, kao to su kopal, ilibar, damara,
kolofonijum, asfalt, celuloid i t. sl. Ti rastvori poto se ispari sredstvo za rastvaranje ili nakon stvrdnjavanja pod uticajem
kiseonika iz vazduha, ostavljaju na premaznim predmetima vrst i elastian sloj**).
Kao sredstvo za rastvaranje, prema vrsti lak supstance, slue lako isparive tenosti, kao npr. benzin, terpentin, benzol, aceton,
piritus i dr.***). Lakovi spravljeni ovim tenostima koje lako vetre pri suenju nazivaju se vetrei lakovi, ili poto je za
njihovo suenje dovoljno stajanje na vazduhu, nazivaju se i vazduni lakovi. A poto je za njihovo suenje dovoljna ve i obina
temperatura, ili slabo zagrevanje do na 4050, nazivaju se jo i hladni lakovi.
Sredstva za rastvaranje mogu biti pomeana i sa ulji-ma koja se lako sue (laneno ulje, gusto laneno ulje i dr.). Proces suenja kod
ove vrste lakova je sloeniji, jer kad je sredstvo za rastvaranje izvetrelo, mora da se osui jo i dodato ulje, uzimanjem kiseonika iz
vazduha. Lakovi ove vrste nazivaju se lak-firnisi, masni lakovi ili uljani lakovi. Ako su spravljeni sa terpentinskim uljem,
nazivaju se i terpentinski uljani lakovi.
esto je potrebno da se predmeti premazani uljanim lakovima izloe suenju u pei, na vioj temperaturi (100 160), da bi se
postigla najbolja svojstva ovih lakova. Tad se oni za razliku od hladnih lakova koji se sue pri obinoj temperaturi, nazivaju
suei u pei lakovi, Ukoliko ovi lakovi sadre vie ulja, utoliko je potrebnija primena vie temperature, radi ubrzavanja
procesa suenja.
Razlika izmeu ove dve glavne grupe lakova hladnih (vazdunih, vetreih) i sueih u pei, sastoji se dakle u procesu
suenja. Prema svom sastavu, pak, lakovi se mogu podeliti uglavnom na sledee grupe:

1) Uljani lakovi o kojima je ranije bilo rei.

2) Asfaltni lakovi, koji imaju kao osnovu samo asfalt, ili pored toga jo i neku drugu smolu. Oni se spravljaju i kao vazduni i kao
suei u pei lakovi.

3) Spiritus lakovi, koji se sastoje iz rastvora elaka i drugih smola u piritusu. Pored primene za lakovanje drveta i koe, oni se
primenjuju i kao fini industrijski lakovi za metale.
Dosta se esto ovi lakovi parfimiu sa lavanda ili ruzmarin uljem i tada dobijaju naziv verniza, usled ega je i premazivanje sa
prozranim piritus lakom poznato uopte pod imenom verniranje ili verniziranje.

4) Celulozni lakovi, ikoji sadre jedinjenja celuloze kao suvu supstancu. U ovu grupu lakova spadaju:
a) celuloid ili capon lakovi, koji se spravljaju od celuloida;
b) nitrocelulozni ili piroksilinski lakovi, koji se spravljaju od nitroceluloze, odnosno rastvorljivog kolodijumskog pamuka
(piroksilina) i
c) celon lakovi, koji se spravljaju od acetata celuloze (acetil-celuloze).
Celulozni lakovi imaju preimustvo da se potpuno ravnomerno razvlae i da daju tvru i trajniju prevlaku nego piritus lakovi.
Capon i nitrocelulozni lakovi su lako zapaljivi, pa sa njima treba rukovati oprezno, dok celon-lakovi nemaju to svojstvo. Prema
uljanim lakovima ovi lakovi imaju preimustvo to se bre sue i to su otporniji pri eventualnom dodiru sa vodom. Nasuprot

19
tome, kao nedostatak kod ovih lakova moe se uzeti to, to prianjaju manje vrsto za osnovu i to su kod jaeg naprezanja manje
otporni.

5) Sintetiki lakovi. Pod ovim nazivom podrazumevaju se lakovi koji sadre kao osnovu vetake smole. Ovde se mogu
razlikovati dve vrste produkata:
a) produkti koji se usled primanja kiseonika iz vazduha mogu stvrdnuti. Oni su usled dobre osobine suenja i velike postojanosti
odlini, ali su manje izdani i manje spo-sobni za popunjavanje nego uljani lakovi. Naroito su pogodni za spoljne premaze na
drvetu i metalu, kao i popunjujui i pahtel-masa za lakovanje automobila.
b) produkti koji se stvrdnjavaju na toploti. Oni su od-lini usled postojanosti na svetlosti, dobre sposobnosti prianjanja i velike
postojanosti na toploti, a zagrevanjem 12 na oko 100130 prelaze u nerastvorljive i netopive prevlake. Slue naroito za
spravljanje lakova za pei, zagrevne ploe, reflektore, sijalice i dr.

6) Hlor-kauuk lakovi. To su itki rastvori hlor-kauuka u benzolu, toluolu, ksilolu, solvent nafti, tetra (te-trahloridu ugljenika),
trihlor-etilenu, butil-acetatu, amil-acetatu, heksilin-acetatu ili tetralinu, koji se meaju sa pigmentima boja. Meavine gotove za
mazanje razmazuju se punom etkom u brzom tempu, pa ve posle 1 pokazuju prilinu tvrdou, no ipak, pre ponovnog
premazivanja treba prvi premaz ostaviti da se sui 24 . Ovakvi su premazi otporni prema vodi, alkoholu, glicerinu, benzinu,
mineralnim uljima kao i kiselinama i alkalijama. Oni su odlini i usled izolacione sposobnosti prema elektrinoj struji, kao i usled
njihove nezapaljivosti. Premaz hlor-kauuk lakom samo se ugljenie na otvorenom plamenu, a ne gori. Da bi se kod ovih lakova
postigla izdrljivost na nepogodi, korisno je dodati im ulje koje se sui (najmanje 50% od teine hlor-kauuka). Rastvori hlor-
kauuka podnose i dodatak smola.

Lak boje su meavina raznih boja, spravljene sa odgovarajuim lakovima, a bronz-lakovi (bronzane tinkture) su meavine lakova i
raznih bronzi. O njima je bilo govora u odeljku Boje i bronze.
Lakovi dobijaju u trgovini svoj naziv obino prema materijalu od koga su spravljeni, kao damara lak, kopal lak, ilibar lak, asfalt
lak, piroksilin lak, i dr. ili dobijaju naziv prema njihovoj nameni kao: lakovi za gvoe, lakovi za mesing, lakovi za koije (kuen-
lak), lakovi za amce, lakovi za pei, lakovi za kou i dr.
Izbor lakova vri se prema njihovim osobinama, pri emu su zahtevi za lakove vrlo razliiti prema cilju kome imaju da poslue.
Tako se npr. od lakova za bruenje (lajfovanje) na prvome mestu zahteva da se mogu dobro glaati posle najmanje 12 i da se pri
tome ne znoje. Lazur lakovi treba da budu to otvoreniji, da se ne bi promenile osetljive boje na koje se stavljaju. Emalj lakovi
moraju biti vrlo teni uprkos tome to daju jako sjajne prevlake, koje ne smeju biti otrovne i koje moraju biti pogodne za pranje.
Srebrni lakovi za premazivanje limova, koji se sue na temperaturi 5080%, moraju dati naroito gipke premaze, sposobne za
utiskivanje (tancovanje). Slini :se zahtevi postavljaju i za lakove za radijatore, koji se moraju odupreti temperaturi od 5060.
Lakovi za lokomotive moraju izdravati temperaturu od 80100. Zlatni lakovi imaju kao suei u pei lakovi (ofen lakovi)
iroku primenu u fabrikaciji limenih ambalaa, pri emu beo lim, koji se sa ovim lakovima zagreva na vioj temperaturi, prima
svaku eljenu zlatnu boju (nijansu). Ovi se lakovi moraju brzo suiti. Njihove prevlake ne smeju ostavljati u vodi nikakve sastavne
delove, ako se u njoj kuvaju 1/2 ili zagrevaju 10 minuta u hermetiki zatvorenom sudu na temperaturi od 116. Suei u pei
lakovi moraju uopte biti tako sastavljeni da vrlo brzo hvataju, a da pri tome ne cure i ne obrazuju kapljice. Capon lakovi ne smeju
sadrati kiseline; na belome limu moraju se suiti bez zamagljivanja i ne smeju na mesinganom ili bakarnom limu izazivati mrko
ili zeleno bojenje usled nagrizanja (ecovanja). Kristal lakovi treba da obrazuju pri suenju zvezdaste kristalizacije.

*) Poznato nezamenjivo sredstvo za suenje ivopisa je sikativ poznat pod nazivom Scicatio de Harlem. Spravljanje ovog
sikativa jo uvek je tajna, ali je on najbolje to u ovoj vrsti postoji. On daje slikama sjaj i moe u isto vreme da poslui i kao firnis.
**) Pored ovih normalnih lakova postoje i izvesni specijalni lakovi koji se spravljaju od drugoga materijala, kao to su: sapunski
lak, indigo lak i dr.
***) Kao novije sredstvo za rastvaranje smola pri fabrikaciji lakova primenjuju se hloridrini sa visokom takom kljuanja.
Preimustvo je ovoga sredstva u tome, to se u njemu mogu rastvoriti smole bez zagrevanja.
U epihloridrinu rastvaraju se lako i potpuno, kako na toploti tako i u hladnoi, elemi smola i mastiks. Damara, zanzibar-kopal i
agola-kopal rastvaraju se lako u ovom hloridrinu u toploti sa neznatnim ostatkom (talogom). Manila-kopal i kauri-kopal ras
tvaraju se u njemu u toploti, i to prvi gotovo potpuno, a drugi savreno. Cilibar se meutim rastvara u epihloridrinu samo
delimino i to polako.
U dihloridrinu se rastvaraju: elemi lako i potpuno, bez zagrevanja; damara i sandarak prilino lako u hladnoi; elak lako u
toploti; zanzibar-kopal u hladnou; angola-kopal i manila-kopal lake no u epihloridrinu; kauri-kopal gotovo potpuno.
Jedan dobar recept za spravljanje laka sa ovim sredstvom je sledei: 20 g manila-kopala rastvori se u vodenom kupatilu u 70 g
epihloridrina. Tome se dodaju 100 kub. cm apsolutnog alkohola i rastvor se filtruje. Ovaj lak se moe podjednako dobro upo-
trebiti kako topao, tako i hladan. Po potrebi on se moe rasta-njiti meavinom epihloridrina i alkohola (u proporciji 1:5). Premaz
ovim lakom sui se brzo, sjajan je i otporniji je prema mehanikim uticajima od elak lakova.

Recepti za spravljanje raznih lakova:

1. Lakovi za drvo

1) Crveni lak. Treba pomeati jedan deo crvene boje (tzv. zmajeva krv; latinski Sanguis Draconis), 2 dela elemi-smole, 2 dela
mastiksa, 8 delova sandaraka, 4 dela elaka, 4 dela venecijanskog terpentina i 50 delova piritusa.

20
2) Crni lak. Pomeati po 1 deo elemi-smole, zrnastog laka (kernlaka), mastiksa i sandaraka, 2 dela elaka, 1 deo venecijanskog
terpentina i 20 delova piritusa. Lak se boji crnom bojom (bajnvarc) istrljanom sa terpentinom, koja se dodaje rastvoru smola.

3) Strugarski lak. Pomeati 2 dela elemi-smole, 2 dela venecijanskog terpentina, 10 delova beljenog elaka i 30 delova piritusa.

4) Lak za drvene kalupe za livenje. Treba istopiti zajedno 30 delova elaka i 20 delova kopala, zatim istucati u prah, preliti sa 150
delova alkohola i u toku nekoliko nedelja digerirati*). Zatim odliti rastvor i istrljati sa engl-rastom u crvenu boju (lak), koja se
upotrebljava za premazivanje drvenih kalupa. Dodatkom nekoliko procenata firnisa od lanenog ulja, ovaj e lak postati elastiniji.

5) Bezbojni piritus lak, (Vidi pod ovim nazivom lakove za metal I recept).

6) Bronzani lak. (Vidi lakovi za metale pod 2 lakovi za gvoe i elik ta. 6. Bronzani lak za kovano i liveno gvoe).

7) Lakovi za patos:
I recept: pomeati 1 deo kolofonijuma, 20 delova rubin-elaka, 5 delova venecijanskog terpentina i 100 delova piritusa.

II r e c e p t: pomeati 15 delova kolofonijuma, 10 delova rabin-elaka, 5 delova terpentinskog ulja i 60 delova piritusa.

III recept: rastvoriti 150400 g elaka u 2 1 piritusa. Ovaj lak je pogodan kao prevlaka za patose koji su prethodno obojeni
kakvom bilo bojom. Tanka prevlaka ovoga laka odrava dugotrajnost boji kojom je obojen patos.

IV r e c e p t: lak za patos koji se brzo sui, spravlja se kad se 1 deo elaka rastvori u 22,5 dela piritusa (90/o) i tome dodaje 1
2%kopaiva balsama ili venecijanskog terpentina, a zatim se ovaj lak oboji sa dovoljnom koliinom umbre ili okera. Dodatak od
0,5%kuvanog lanenog ulja daje ovom laku elastinost. Ovaj lak, ili upravo lak-boja, nanosi se na patos pomou etke. Da bi mu se
pojaao sjaj, patos se moe premazati jo i istim lakom.

V r e c e p t: glanc-lak za patose spravlja se kad se pomea 1500 delova elaka, 525 delova anime-smole, 750 delova
kolofonijuma, 600 delova piritusa (90%), 1500 delova zlatnog okera i 100 delova umbre. I ovaj je lak u stvari lak-boja.

*) Digeriranjem se naziva rastvaranje neke vrste supstance u nekoj tenosti pri niskoj temperaturi od oko 40c. Ako je sredstvo za
rastvaranje vrlo teno, treba primeniti niu temperaturu.

8) Lakovi za drveni nametaj:

a) Brunolin:
I recept: u 100 g zagrejanog sikativa rastopiti u vodenom kupatilu 10 g utoga voska, uz trajno meanje.

II recept: rastopiti 10 g utoga voska u 15 g terpentina i tome dodati 250 g zagrejanog firnisa uz trajno meanje. Ako se eli mrka
orahova boja brunolina, treba mu dodati jo 2550 g asfalt-laka (prema tome da li se eli otvoreniji ili zagasitiji ton).

b) Politur lakovi:
I r e c e p t: lak politura za nametaj (Vidi deo IV Obrada drveta pod Politiranje ta. 7).

II recept: politur-lak za duboresce i strugare. Istopiti 950 g tzv. tok-laka (gumi laka; latinski Resina laccae), pomeati sa 875 g
sandaraka, staviti ovu meavinu u veliku bocu (balon) sa irokim grliem i preliti sa 3,5 1 piritusa (90%). Ostaviti bocu 8 dana na
suncu i ee meati sadrinu prutom. Zatim potpuno odliti tenost i umeati 270 g terpentina od tisovine (najbolji kvalitet),
ostaviti da postoji 23 dana i profiltrovati preko staklene vune. Sandarak se mora potpuno rastvoriti, dok tok-lak ostavlja
nerastvorive ostatke (talog). Ako se talog prelije piritusom i ostavi da postoji jo 8 dana, dobie se jo jedan upotrebljiv lak.

9) Lakovi za koije (kuen lakovi):

I r e c e p t: pomeati 10 delova ilibar-kolofonijuma, 10 delova istopljenog kopala, 2 dela firnisa od lanenog ulja i 180 delova
terpentinskog ulja.

II r e c ep t:
tvrdog kopala 60 kg
asfalta (2 dana kuvanog) 1011 kg ulja koje se sui 25 kg
terpentinskog ulja oko 70 kg

10) Lak za kolske table. Rastvoriti 8 delova elaka u 70 delova piritusa i istrljati zasebno u 10 delova sikativa: 8 delova pariskog
crnila, 0,5 delova pariskog plavetnila i 4 dela peene umbre, pa ove boje pomeati sa rastvorenim elakom, takoe trljanjem. Poto
se ovaj lak sam po sebi odve sija i lako se ljuti, treba mu dodati jo i malo bimtajna u prahu, preiene (lemovane) krede i
venecijanskog terpentina.

11) Lakovi (glazure) za burad (za unutranju stranu buradi, kaca za vrenje i t. sl.):

21
I recept: 100 g elaka i 100 g damara treba staviti u kakvu veu bocu i preliti sa 2 1 piritusa. Bocu treba zatim dobro zapuiti,
ostaviti na toplo mesto i ee je promukati. Tako treba da ostane dok se vei deo smole ne rastvori i ne dobije mutan rastvor,
koji se upotrebljava bez filtriranja. Kace i burad koja se lakuju moraju biti potpuno suvi sa unutranje strane. Najbolje je osuiti ih
i zagrejati pomou tople struje vazduha, a zatim ih brzo premazati lakom. Kad se lak bude toliko osuio da vie ne tee, treba ga
zapaliti. im lak bude goreo svetlim plamenom, treba vrsto staviti dance ili poklopac da bi se vatru pogasila, pa se bure odnosno
kaca, ostavi poklopljena dok se ne ohladi. Glazura od laka prionue tada vrsto za zidove bureta, odnosno kace, tako da nikad
nee otpasti.

II r e c e p t: 200 g elaka, 200 g damara i 400 g kolofonijuma treba rastvoriti u 3 1 piritusa, zagrevanjem u zatvorenom sudu.
Ovaj lak najbolje je upotrebiti topao.

III r e c e p t: glazura za pivsku burad spravlja se kad se 16 delova kolcionijuma, 4 dela elaka, 2 dela terpentina i 1 deo voska
rastvore u 54 dela piritusa. Pored toga treba napraviti rastvor od 10 delova elaka i 10 delova piritusa. Bure treba prvo premazati
2 puta prvim rastvorom, a kad se premaz bude osuio, premazati ga ponovo drugim rastvorom.

2. Lakovi za pleteni nametaj i korparske izraevine

I r e c e p t: dobro laneno ulje treba kuvati dok ne po-stane dovoljno gusto i rastegljivo. Proba se vri kad se jedna kap ulja kane na
hladnu kamenu plou. Ako je ulje dovoljno ukuvano, mora se dobro uhvatiti za prst kada se njime dodirne, a kada se prst izdigne,
treba da se razvlai u tanke konce. Od ovako skuvanog lanenog ulja treba pomeati 20-ti deo sa dobrim masnim kopal firnisom,
lak razrediti potrebnom koliinom terpentinskog ulja, a ako treba da bude obojen dodati mu (jako meajui) odgovarajuu
anilinsku boju rastvorenu u benzolu.

II r e c e p t: 100 delova kolofonijuma i 25 delova elaka rastvoriti u 0,5 1 piritusa. Lak se premazuje u vrlo tankom sloju pomou
etke.

3. Lakovi za metale

Za metale se upotrebljavaju uljani ili masni lakovi, asfalt lakovi, piritus lakovi i celulozni (capon i celon) lakovi. Pored toga
dolaze u obzir i bronzani lakovi (o kojima je govoreno u odeljku boje i bronze).

1) Univerzalni lakovi za metale

a) Bezbojni piritus lakovi:

I r e c e p t: 60 g beljenog elaka, 60 g istucanog manila-kopala, 60 g istucanog mastiksa i 15 g venecijanskog terpentina prelivaju

se u boci sa 1 kg piritusa od 8295% i tome se dodaje malo istucanog stakla. Ovu meavinu treba ostaviti da postoji 8-14 dana i
ee je promukati. Posle toga treba joj dodati 1 g borne kiseline i filtrirati. Ovaj se lak upotrebljava i za drvo i za hartiju.

II recept: 70 g beljenog elaka, 7 g sandaraka i 2 g ricinus-ulja treba rastvoriti u 500 g piritusa (90%).

III r e c e p t: rasvoriti u 1/4 1 piritusa 125 g sandarak-smole i tome rastvoru dodati 20 g kamfora i 35 g venecijanskog terpentina.

b) Crni briljant lak. Istopiti 1 deo sumpora i drati ga na vatri dok ne postane mrk, a zatim mu dodati 10 delova terpentinskog ulja.
Predmeti koji se lakuju ovim lakom, moraju se prethodno zagrejati.

c) Mat lakovi:

I r e c e p t: treba rastvoriti 4 dela sandaraka u 56 delova etera, a zatim ovome rastvoru dodati 1 deo kanada, balzama i 24 dela
benzola. Ovaj e se lak izbistriti stajanjem.

II recept: mat-laik moe se spraviti i kad se pelin vosak rastvori u rastvorima kolofonijuma ili elaka.

d) Crni mat lakovi:

I r e c e p t: pomeati 3 dela nitrata bakra sa 5 delova alkohola od 90.

II recept: rastvoriti sandarak u alkoholu od 90 i dodati mu crnu boju (lampen-varc). Ovim lakom treba premazati predmet vie
puta.

e) Zlatni lakovi:

I recept: rastvoriti 100 delova beljenog elaka u jakom alkoholu, ovome dodati 0,5 delova rastvorene kristalisane borne kiseline u
piritusu i ovaj lak obojiti uto, dodatkom pikrinsike kiseline.

22
II r e c e p t: da bi se kakvom metalnom predmetu dao ton crvenog zlata, postojan na svetlosti, treba ga prvo potopiti u neki
bezbojni lak koji ne sadri smolnu kiselinu (najbolje u rastvor piroksilina), a zatim ga izloiti dejstvu toplote od 80C i dobroj
ventilaciji, da bi se potpuno osuila prevlaka od piroiksilina. Zatim se Osueni i ohlaeni predmet potopi za jednu sekundu u redak
rastvor neke alizarinske boje (npr. rastvor od 2 g alizarinske boje u 1000 g visokoprocentnog alkohola). Posle potapanja u rastvor
boje, predmet treba potopiti za vrlo kratko vreme u hladnu vodu.

III r e c e p t: uzeti 120 g terpentinskog ulja, 60 g firnisa od lanenog ulja, 60 g ilibara i 15 g gumi laka.
Prvo istopiti smole (ilibar i gumi-lak), a zatim dodati firnis i naposletku terpentinsko ulje.

IV r e c e p t: rastopiti 125 g ilibara, tome dodati 125, g kuvanog lanenog ulja i naposletku 250 g terpentinskog ulja.

V r e c e p t: uzeti 200 g terpentinskog ulja, 80 g kuvanog lanenog ulja i naposletku 250 g terpentin-pikrinske kiseline. Istopiti
zasebno kopal i gumi-lak, pomeati ih, a zatim dodati laneno ulje. Zasebno rastvoriti pikrinsku kiselinu u benzolu i sve pomeati.

VI r e c e p t: istopiti u vodenom kupatilu u 2 kg terpentinskog ulja:

250 g sandaraka;
250 g zrnastog gumi-laka;
120 g venecijanskog terpentina;
28 g crvene boje (tzv. zmajeva krv) i
10 g gumiguta (ute boje).

VII r e c e p t: rastvoriti u vodenom kupatilu u 1 kg terpentinskog ulja:

125 g sandaraka; 125 g zrnastog gumi-laka; 15 g crvene boje (zmajeva krv);
5 g gumiguta;
2 g kurkume i . 150 g istucanog stakla.
Zatim dodati ovom rastvoru 50 g tenog venecijanskog terpentina.

VIII r e c e p t: rastvoriti gumi-lak u alkoholu i tome rastvoru dodati l% borne kiseline i l% pikrinske kiseline. Ovaj je lak vrlo
dobar.

f) Kauuk lak za metale (Vidi Kauuk lakovi pod b).

g) Nitrocelulozni lakovi za metale. Vidi ta. 11. Razni drugi lakovi pod 3 Nitrocelulozni ili piroksilinski lakovi.

2) Lakovi za gvoe i elik

a) Asfalt lakovi za gvoe i elik:

Fini japan-lak. 16 kg odleanog lanenog ulja treba, da bi postalo gue, pomeati sa 2 kg najfinije samlevene pariske plave boje
(Pariserblau), a zatim sa 12 kg ilibar kolofonijuma i 12 kg siriskog asfalta i zagrejati dok ova meavina ne postane tena. Kad se
bude dovoljno rashladila, meavinu treba razrediti sa 45 kg terpentinskog ulja.

Japan Lak crni (zvani pariski)

Za spravljanje ovoga laka treba uzeti:

sirovog lanenog ulja 5 g
parizer-blau boje 600 g
olovnog gleta (glei) 300 g
ilibar kolofonijuma 3600 kg
siriskog asfalta 3600 kg
meavine terpentina i benzina (1:1) oko 22 kg.

Suei u pei asfalt lak (koji se sui na vioj tenperaturi). 30 kg siriskog asfalta, 20 kg firnisa od lanenog ulja, najbolje vrste, 10 kg
gustog lanenog ulja*) i 40 kg terpentinskog ulja.

Vazduni asfalt lak (koji se sui na vazduhu na obinoj temperaturi). 35 kg siriskog asfalta, 7,5 kg arenog angola kopala, 5 kg
gustog lanenog ulja i 60 kg terpentinskog ulja.

Asfalt lak koji se brzo sui. 28 kg siriskog asfalta, 7 kg arenog angola kopala, 5 kg gustog lanenog ulja i 60 kg terpentinskog ulja.
Ovim se lakom lakuju predmeti potapanjem u njega.

Prima-asfalt-lak- 20 kg vetake tvrde smole**), 25 kg gilzonit-asfalta, 10 kg lanenog ulja (ili gustog lanenog ulja), 2 kg mangan-
oksidhidrata i 43 kg terpentinskog ulja.

Asfalt lak druge vrste (loiji). 40 kg ter-asfalta od kamenog uglja, 5 kg firnisa od lanenog ulja i 45 kg sirovog tekog benzina.

23
Vazduni crni mat-lak koji se iri pri obinoj temperaturi). 20 kg siriskog asfalta, 20 kopal-ulja koje ne sadri vodu, 10 kg
najboljeg firnisa od lanenog ulja, 10 kg gustog lanenog ulja i 40 kg terpentinskog ulja.

Compaund-crni lak: spravlja se od asfalta 50 kg, sirovog ozokerita 100 kg i smole 35 kg.

*) Vidi recepte za spravljanje raznih firnisa i sikativa pod 6.

**) Tvrdim smolama nazivaju se tvrde i krte biljne smole, najee bez mirisa i ukusa (npr. kolofonijum). Mekim pak smolama
nazivaju se biljne smole karakteristinog mirisa i ukusa, koje se mogu gnjeiti na obinoj temperaturi.

As f a 1 t - p e t r o 1 e u m lakovi za gvoe

I r e c e p t: rastopiti obian asfalt u kazanu i neprestano meajui dodavati mu rektificirani petroleum dok proba (kad se ohladi) ne
bude imala potrebnu gustinu da bi se lak mogao mazati etkom. Suenje ovog laka moe se znatno ubrzati zagrevanjem. On
podnosi visoku temperaturu, ima lepu crnu boju, elastian je i smatra se kao najbolji i najjeftiniji zatitni premaz za gvoe.

II r e c e p t: 20 delova asfalta, 5 delova kolofonijuma i 2 dela kinrusa (crne boje) rastvoriti u 50 delova petroleuma.

Asfalt-lak za pei (vidi pod Lakovi za pei crni lak za pei).

Za spravljanje asfalt-lakova asfalt treba rastopiti u gvozdenom kazanu kao i tvrde smole, zajedno sa odgovarajuim uljem,
dodavajui eventualno i neko sredstvo za suenje (sikativa). Kada se bude dobio ravnomeran rastop, treba ga ostaviti da se
donekle rashladi i razrediti ga sa terpentinskim uljem.
Kod jeftinih lakova za gvoe treba asfalt i smolu jednostavno rastopiti zagrevanjem, skinuti sa vatre i izmeati sa sredstvom za
razreivanje.
Da bi se dobili crnji asfalt-lakovi, koji bolje pokrivaju osnovu, obino im se dodaju 23% ai (Gasruss ili Flammruss), a za
nijansiranje asfaltnih dek-lakova (vidi Razni drugi lakovi pod 10 Dek-lakovi), dodaje im se malo plave boje za lakove
(Fettblau).
Vea tvrdoa postie se kod asfalt-lakova dodatkom izvesnih smola, kao ilibar-kolofonijuma, angola ili kauri kopala, a vea
elastinost postie se poveanjem koliine ulja kao i kod sviju uljanih lakova.
Najbolji asfalt-lakovi su suei u pei lakovi, koji se sue pri vioj temperaturi, dok se mravi vazduni lakovi smatraju kao
loiji.

b) Ozokerit lak za gvoe: ozokerit (cerezin, mineralni vosak) istopi se i zagreje priblino do take kljuanja vode. Gvozdeni
predmeti, dobro izribani neposredno pre toga peskom, potope se u rastopljeni ozokerit i poto sa njih otkaplje viak ozokerita,
premaz se zapali dranjem lakovanog predmeta nad vatrom (od ugljena). Poto je ozokerit izvesno vreme goreo, on e se najee
sam po sebi ugasiti i gvoe e ostati prevueno trajnom i vrstom crnom prevlakom, koja e se na njemu vrsto uhvatiti. Ova je
prevlaka otporna prema uticaju vremena, kiselinama i alkalijama. Na ovaj nain se lakuju i gvozdene limene table.
Ovaj je lak jedan od najjeftinijih zatitnih premaza za gvoe.

c) Crni lak za gvoe i elik: u 100 g terpentinskog ulja treba rastvoriti 15 g sumpora. Kad sumpor bude potpuno rastvoren, treba
ovim rastvorom premazati predmet koji se eli lakovati ili ga potopiti u rastvor, a kad se izvadi ostaviti da otkaplje. Zatim treba
premazani predmet zagrejati na piritusnoj ili gasnoj lampi. Ovako lakovani predmeti dobie lep, crni sjaj.

d) Prozraan lak za gvoe i elik: rastvoriti u vodenom kupatilu u alkoholu:

15 delova sandaraka;
10 delova zrnastog mastiksa;
5 delova elemi-smole i
1 deo kamfora.
Ovaj je lak prozraan, zatiuje od re, upotrebljava se i hladan.
Upotrebljava se takoe i za lakovanje starog muzejskog i dekorativnog oruja.

e) Zatitni lakovi za gvoe:

I r e c e p t: rastvoriti u boci u ugljen-disulfidu: 3 dela tera od kamenog uglja, 3 dela sumpora i 0,5 delova minijuma. Bocu treba
dobro zapuiti da ne bi vetrio ugljen-disulfid. Sa ovim lakom treba raditi na mestu koje nije izloeno suncu.

II r e c e p t: skuvati u gvozdenom kazanu 5 delova tera od kamenog uglja, 1 deo krede i 0,25 delova sumpora.

f) Lak za gvoe i liveno gvoe: rastopiti:

250 g kopala
500 g firnisa od lanenog ulja i
500 g terpentinskog ulja.
Ovim lakom, zagrejanim, treba premazati nekoliko puta predmet koji se lakuje, a kad se ohladi, oprati ga prvo u vruoj, a zatim u
hladnoj vodi.
Ovaj se lak upotrebljava samo za krupne predmete od gvoa i livenog gvoa.

24
g) Bronzani lak za kovano i liveno gvoe. Ovaj se lak sastoji iz rastvora smola i terpentina u petroleumu, kome se rastvoru
dodaje galvanski staloen bakar. Ovaj se lak brzo sui, potpuno pokriva i ve posle 24 gubi miris petroleuma. Ima prijatan sjaj i
prima bronzane boje u svim nijansama (tonovima), prema tome da li se lakovani predmeti potom obrauju sa veom ili manjom
koliinom rastvora sumporne jetre (Schwefelleber), pa se na taj nain moe dobro imitirati prava bronza.
Ovaj se lak upotrebljava takoe za drvo i gips-cement.

h) Lakovi za bravarske izraevine:

Amerikanski lakovi:

I recept: 22 dela asfalta, 450 delova kuvanog lanenog ulja, 3 dela menige (minijuma), 3 dela olovnog oksida (glea) i 1,5 deo
cink-sulfata osloboenog od vode, kuvaju se 2 ; zatim se to izmea i rastvori u 100 delova kljualog lanenog ulja, kome se dodaju
4 dela istopljenog ilibara. Celu masu treba kuvati dok potpuno ohlaena proba ne bude gusta kao smola; zatim se ova, kad bude
ohlaena na 40C, pomea sa 1100 delova terpentinskog ulja.

II r e c e p t: 22 dela asfalta, 22 dela anime-smole i 550 delova lanenog ulja kuvaju se i pomeaju sa 5 delova zagasitog ilibara,
rastvorenog u 100 delova lanenog ulja. Dalji postupak je isti kao i za I recept.

III recept: pomeati 4 dela oksida olova (glei), 4 dela menige (minijuma), 2 dela olovnog eera (acetata olova), 1 deo elaka i 1
deo cink-sulfata i tome dodati 100 delova kuvanog lanenog ulja, pa kuvati 56 asova. Kad se skuvana masa ohladi, dodati 80
delova terpentinskog ulja
Svi navedeni amerikanski lakovi vrlo su zagasiti i jako sjajni. Predmete koji se ele lakovati treba potopiti u njih.

Mrki lak. Za sjajne bravarske izraevine, koje se pre-mazane moraju suiti u pei, spravlja se mrki suei u pei lak na sledei
nain:
siriskog asfalta ....... 10 delova
odleanog lanenog ulja .... 30 delova
menige (minijuma) ..... 2 dela i
olovnog oksida (glei) .... 2 dela.
Sve zajedno treba: zagrejavati dok se obrazovana masa ne bude razvlaila u konce. Ostaviti zatim da se ova masa rashladi i
umeati u nju 50 delova terpentinskog ulja.

i) Gvozdeni lak za kovae, bravare i livce gvoa. Jeftin crni lak za gvoe moe se spraviti kad se istopljena meavina od 85
delova smole od kamenog uglja, 5 delova drvenog tera (katrana) i 10 delova crne boje (kinrusa) razredi sa 90 delova petroleuma.

j) Lakovi za pei:

Crni lak za pei spravlja se kad se istope zajedno 25 delova gilzonit-asfalta, 3 dela manila kopala, 3 dela stearinske smole*), 5
delova tvrde smole (stvrdnutog kolofonijuma), 10 delova drvnog**) ili gustog lanenog***) ulja, iskuvanog sa olovnom glei i
mangan-superoksidom, 5 delova tera od drveta (katrana) i 10 delova uljanog sikativa. Dobijenu masu treba razrediti sangajolom ili
drugim kakvim surogatom terpentinskog ulja, do gustine potrebne za mazanje etkom.

Beli lak za pei sastoji se iz rastvora damara-smole i gustog lanenog ulja***) u benzolu, sa dodatkom cinkanog belila (cinkvajsa).
Izdrava temperaturu samo do 60C.

Srebrni lak za pei: 10 delova manila kopala, 8 delova gustog lanenog ulja*** i 3 dela aluminijum bronze treba izmeati sa
koliinom surogata terpentinskog ulja, dok taj lak ne dobije gustinu potrebnu za mazanje etkom.

*) Stearinskom smolom nazivaju se tvrdi i krti ostaci, koji se dobijaju pri destilaciji masnih kiselina.
* Vidi primedbu u FIRNISI I SIKATIVI
***) Vidi recepte za spravljanje raznih firnisa i sikativa pod 6.
***) Vidi primedbu

3) Lakovi za limove

a) Crni lak za lira: 10 delova asfalta, 5 delova kolofonijuma, 20 delova firnisa od lanenog ulja i 8 delova terpentinskog ulja.

b) Zlatan lak za beo lim: 50 g finog praha bazinog acetata bakra (grinpana) treba rastvoriti i ostaviti due vremena na toplom
mestu da se sui, a zatim dobijeni svetlomrki prah dobro istrljati ,sa terpentinskim uljem i tome dodati (trajno meajui) 150 g
masnog kopal laka, zagrejanog na 70C. Poto se acetat bakra (grinpan) rastvorio za oko 1/4 , ova se meavina uspe u bocu i
ostavlja se (ee mukajui) na toplome mestu, posle ega e zlatan lak biti upotrebljiv. Lim koji se lakuje treba njime premazati
ravnomerno d zagrejati u pei za suenje. Po meri poveanja temperature menjae se boja prevlake laka, od zelene na utu,
narandastu, do mrke boje.

25
c) Brilijant lak za lim: Kad se univerzalnom laku za metale vidi univerzalni lakovi za metale pod a) doda neka anilinska boja
rastvorena u piritusu, dobija se tzv. briljant lak, koji se upotrebljava za lakovanje limenih tabli, kapsli i drugih limenih
izraevina.

d) Ozokerit lak za gvozdeni lim (vidi ozokerit lak za gvoe).

e) Limarski lak: spravlja se kada se 2 dela elemi-smole, 10 delova zrnastog laka (kern-laka vrsta gumi laka), 5 delova
sandaraka i 3 dela venecijanskog terpentina rastvore u 60 delova piritusa.

4) Lakovi za bele metale

I recept crveni lak:

gumi laka u zrnu ........ 100 g
sandaraka u prahu ....... 55 g
kurkumi smole ........ 25 g
kolofonijuma ......... 15 g
crvenog santal drveta ...... 15 g
Sve ove sastojke istucati u fini prah i rastvoriti ih u 700 g alkohola od 95/o, bilo u vodenom, bilo u peanom kupatilu (poslednje
je preporuljivije).

II recept crveni lak:

gumi laka .......... 100 g
crvene boje (zmajeva krv) ... 70 g sandaraka .......... 25 g
venecijanskog terpentina .... 20 g
alkohola od 90% ....... 650 g
Postupak spravljanja je isti kao i za I recept.

III r e c e p t uti lak:

gumi laka .......... 100 g
mastiksa u zrnu (kapljama) .... 80 g
tamjana ........... 75 g
venecijanskog terpentina ..... 76 g
crvene boje (zmajeva krv) ... 45 g gumiguta .......... 50 g
alkohola od 90/o ..... . . 1500 g
Postupak spravljanja je isti kao i za recepte I i II.

5) Lakovi za bakar i mesing

a) Otporni lak za bakar: Treba zagrevati najfiniji lak od ilibara dotle dok ne postane toliko idak da se moe mazati etkicom.
Ovim lakom treba premazati bakarni predmet i ostaviti da se potpuno osui. Zatim ga treba jako zagrejati, dok lak ne otpone da
se pui i ne postane mrk. Kad se ovaj postupak ponovi jo dva puta, obrazovae se na lakovanom predmetu jedna prevlaka,
otporna prema kiselinama, koja u tom pogledu prevazilazi ak i emalj, i koju slabo nagrizaju ak i alkaline tenosti.

b) Lak za Cuivre poli: Rastvoriti 110 g sandaraka i 30 g smole (Resine) u jednome litru alkohola od 95% i tome dodati 5 g
glicerina.

c) Zlatan lak za bakar. Potopiti u 1 1 alkohola od 95%:

170 g zrnastog gumi-laka;
100 g upraenog (istucanog) stakla;
60 g istopljenog ilibara;
30 g crvene boje (zmajeva krv); , 5 g gumiguta;
2 g afrana i
3 g borne kiseline.
Ostaviti ovu smeu da postoji 56 dana, a zatim je profiltrovati.

d) Lak za mesing: Pomeati:

1 deo zrnastog (kerner) laka;
1 deo elaka;
0,5 delova venecijanskog terpentina i
30 delova alkohola.

6) Asfalt lak za aluminijum

Za spravljanje ovog laka treba uzeti:

asfalta ............ 1 kg

26
kolofonijuma ......... 1 kg
voska . . . . . . . ..... . 1 kg
meavina terpent. ulja i benzina:(l:l) 5 kg

7) Mehaniarski lakovi

a) Mehaniarski lak, koji ne sadri kiselinu. 250 g mlevene damara-smole treba rastvoriti u velikoj boci u 1 1 petroleumskog
etera*), tome dodati 0,250 1 10% natrijumove luine (rastvora natrijum-hidrata u vodi) i mukati jako 10 minuta. Poto se staloi,
treba ocediti od luine rastvor smole u petroleumskom eteru, koji vie apsolutno ne sadri kiselinu. Ovaj se lak moe odlino
primeniti za premazivanje metalnih instrumenata.

b) Votani lak, tzv. mehaniarski firnis: Ovaj se lak sastoji od 10 delova beloga voska i 1518 delova benzola. Razreen sa
petroleumom ovaj lak daje jednu nevidljivu prozranu prevlaku, koja potpuno sa-uva sjaj metalu.

c) Kopal lak za mehaniare: 1 deo kopala treba rastvoriti u vodenom kupatilu u jednom delu terpentinskog ulja, a kad se rastvor
ohladi, dodati 1 deo benzola.

d) Prozraan lak: Rastopiti u vodenom kupatilu u 700 g terpentinskog ulja 100 g sandaraka u prahu i 175 g terpentina, a zatim ovaj
rastvor naliti u bocu. Pre upotrebe ovoga laka treba bocu za oko 1 izloiti dejstvu sunca.

e) Lak za optike instrumente. Rastvoriti u ulju od lavande 20 g kopala i 2 g kamfora u prahu. Zatim zagrejati malo terpentinskog
ulja i dodavati ga, malo po malo, rastvoru kopala i kamfora, dok se ne dobije potrebna gustina ovog laka.

*) Petroleumski etar je destilat nafte specifine teine oko 0,67, taka kljuanja mu je 5060C.

8) Lak za oksidisano srebro

Pomeati 16 delova alkohola od 95%, 3 dela arsen-disulfida (crvenog arsenika) i 1 deo ulja od lavande.

4. Lakovi za biuteriju i juvelirski lakovi

a) piritus lak za biuteriju:

Pomeati
gumi-laka u zrnu ........ 90 g
gumiguta ........... 30 g
ilibara ........... 30 g
crvene boje (zmajeva krv) .... 2g
afrana ........... 1g
santal ekstrata ......... 1g
alkohola od 95% . . . . . . . . . 600 g

b) Lakovi od celuloida za biuteriju: Ovi su lakovi vrlo praktini za biuteriju; trajni su, elastini i lako se spravljaju. Po elji se
mogu spravljati sjajni ili mat. Oni se spravljaju kada se rastvor celuloida doda piritus-laku eljene boje. Za sjajan lak upotrebljava
se prozraan rastvor celuloida, a za mat-lak (mutan) rastvor celuloida. Celuloid treba isei u sitne komadie i rastvoriti ga u amil-
acetatu.

c) Juvelirski lak: Rastvoriti u 600 delova 95% piritusa.

90 delova beljenog elaka; 30 delova gumigute; 30 delova ilibara; 2 dela crvene boje (zmajeva krv);
1 deo afrana i
2 dela ulja od santal drveta (Oleum ligni Santali).

5. Pozlatarski lakovi (lakovi za izradu ramova)

a) Zlatni piritus lakovi:

I r e c e p t:
1,5 dela crvene boje (zmajeva krv);
3 dela gutaperke;
4 dela mastiksa;
4 dela afrana;
20 delova elaka i
100 delova piritusa.

II r e c e p t:
10 delova gumiguta;

27
25 delova zrnastog laka;
25 delova mastiksa;
1 deo afrana i 150 delova piritusa.

III r e c e p t:
25 delova ilibara;
25 delova gumiguta;
20 delova crvene boje (zmajeva krv); 100 delova zrnastog laka;
1 deo afrana i 500 delova piritusa.

Ovaj lak (nazivaju ga firnisom), koji se upotrebljava za letve za izradu ramova, mora da odstoji due vreme, a zatim ga treba
filtrovati. Bolje je ako se boja (sandal drvo i afran) koje su sastavni deo ovog laka obrade zasebno sa piritusom i ovaj rastvor
doda gotovom laku. Ako se eli da zlatan ton preliva vie u crveno, treba upotrebiti veu koliinu crvene boje (sandal drveta), a
ako se eli vie uta nijansa, tj. blei zlatan ton, treba upotrebiti vie ute boje (afrana).

b) Zlatan lak za ramove sa slabim sjajem:

5 delova crvene boje (zmajeva krv);

40 delova gumiguta;
5 delova alkohol-ekstrakta od sandal drveta;
75 delova elaka; 75 delova sandaraka;
25 delova venecijanskog terpentina i
90 delova alkohola.

c) Zlatan lak za ramove slabije obojene sa jakim sjajem:

30 delova gumiguta;
3 dela alkohol-ekstrata od sandal drveta;
200 delova elaka;
50 delova sandaraka i
25 delova venecijanskog terpentina.

Sve ovo rastvoriti u 800 delova alkohola, pa taj rastvor promeati sa 20 delova fino mlevenog talka, jako promukati, a zatim
profiltrovati.

d) Raznobojni lakovi za ramove:

Ovi se lakovi lako spravljaju kad se gustom rastvoru elaka doda odgovarajua koliina neke ter boje (anilinske), rastvorene u
piritusu. Na ovaj nain mogu se dobiti lakovi bele, crvene, plave, ljubiaste i zelene boje. Poto se obojeni lak osui, kremazuju
se lakovani predmeti ne-kim bezbojnim firnisom

6. Knjigovezaki lakovi

I recept (knjigovezaki kopal lak): pomeati 2 dela mastiksa, 10 delova kopala, 10 delova terpentinskog ulja i 10 delova piritusa.

II recept: pomeati 10 delova elaka, 1 deo terpentinskog ulja i 30 delova piritusa.

III r e c e p t: pomeati 1 deo crvene boje (zmajeva krv), 10 delova gumiguta, 2 dela sandaraka, 20 delova elaka, 5 delova
venecijanskog terpentina i 100 delova piritusa.

7. Lakovi za hartiju

a) Spiritus lak za hartiju: spravlja se na isti nain kao i bezbojni piritus lak za metale (vidi Univerzalni lakovi za metale, pod a)
bezbojni piritus lakovi I recept).
b) Zatitni lak za gravure: rastvoriti u 3 dela benzina 1 deo sitno iseenog kauuka i 1 deo oksida cinka (cinkvajsa).
c) Lak za industrijske crtee: crte treba prostreti na staklenu plou ili na neku dasku i premazati kolodijumom sa dodatkom 2/o
stearina. Posle 10 20 minuti crte e biti suv, sasvim beo i izgledae mat.
Ako su u pitanju crtei koji ne stoje nepokretno na zidu ili na stolu, ve se ee uzimaju u ruke, bolje je zameniti u meavini
stearin parafinom, da bi se dobila vea gipkost i izbeglo prskanje laka.

d) Lak za tapete: treba pomeati 1 1 zasienog rastvora neke smole u alkoholu sa 1 1 vode 1 dodati 0,2500,500 1 sireta. Smolu
koja se pri tome bude izluila, odnosno izdvojila, treba skupiti, sprati i rastvoriti u benzinu. Rastvor koji se bude dobio bie
otvorene boje, pa ako se njime premau tapete u vrlo tankom sloju, one e biti nimalo, ili samo vrlo malo sjajni. Tapete premazane
ovim lakom mogu se prati.

e) Lakovi za bakroreze, geografske karte i dr. (vidi Kauuk firnisi I recept).

28
I r e c e p t: treba rastvoriti 2 dela kamfora, 2 dela mastiksa, 5 delova sandaraka i 5 delova belog elaka u 80 delova piritusa.

II r e c e p t: nerastvorljiv lak kojim se premazuju bakrorezi, geografske karte (mape), hartije od vrednosti i dr. spravlja se na
sledei nain: treba rastvoriti 50 g finog pozlatarskog lepka u 1 1 vode, sa ovim rastvorom (vruim) premazati hartiju i ostaviti je
da se potpuno osui. Zatim se hartija stavlja za 1 u rastvor od 10 delova aluminijum-acetata, a potom se opere, osui i uglaa.
Ovaj premaz ostaje uvek elastian i neosetljiv je prema vlazi, te se hartije lakovane ovim lakom mogu prati vlanim sunerom.

8. Lakovi za kou

a) Plavi lak. Ovaj se lak odlikuje velikom elastinou, tavie ilavou i daje koi blistavu crnu boju. Parizer-plava boja, koja se
primenjuje za spravljanje ovog laka, mora biti bezuslovno potpuno ista i dobro osuena, a primenjeno ulje treba da bude
odleano i potpuno bistro. Za spravljanje ovoga laka treba kuvati 510% najfinije parizer-plave boje sa dobrim lanenim uljeni
dotle, dok uzeta proba, kojom se premazuje komad koe, ne bude ilava i sjajna kad se ohladi. Ako je ovaj lak dobro spravljen, ne
sme da puca kad se njime premazana koa vie puta otro savije. Premazana koa treba da se sui na temperaturi od 4050 C.

b) Elastian lak koji se ne lomi. Treba pomeati 30 delova kolofonijuma, 30 delova gustog terpentina, 30 delova terpentinskog
ulja, 60 delova sandaraka i 120 delova elaka sa 900 delova alkohola od 90/0i. Poto se sve rastvori, rastvor treba profiltrovati.
Zatim treba dodati ovom laku boju i to: za crni lak 15 delova gara od svetiljke (lampen-varca) istrljanog sa malo alkohola; za
beo lak kremzer belo ili cinkano belilo (cinkvajs); za plavi lak ultramarin; za uti lak hrom uto i za crveni lak
cinober.

c) Francuski lak za kou. Treba istopiti 10 kg elaka sa 5 kg terpentina, a zatim rastvoriti u 12 kg piritusa, kome se rastvoru
dodaje naknadno 1 kg ekstrakta od kampekog drveta, 0,3 kg kalijum-bihromata i 0,5 kg indigo sulfata.

d) Lak za zapreni pribor. Rastvoriti 4 dela utoga voska u 16 delova terpentinskog ulja i tome dodati 2 dela berliner-plave boje i 1
dec crne boje (kinrusa), koju treba prethodno izribati sa malo masti od papaka.

e) Crni lakovi:
I r e c e p t: u 150 g piritusa treba rastvoriti 5 g ekstrakta od plavog (kampekog) drveta i tome dodati rastvor 1 g kalijum-
bihromata, a zatim 10 g elaka i 50 g terpentina. Ovaj lak izgleda sjajno crn im se osui. Ako se eli da boja ovoga laka prelazi
malo u plavo, treba u gotovom laku rastvoriti 0,51 g indigo karmina.

II r e c ep t: rastvoriti u 150 delova piritusa 30 delova rubin-elaka. 1 deo venecijanskog terpentina, 1 deo sandaraka, 1 deo
ricinus ulja i 5 delova anilin-crne boje.

III r e c e p t (crni lak za kaie): pomeati 5 delova kolofonijuma, 5 delova sandaraka, 5 delova venecijanskog terpentina, 1 deo
kinrusa (crne boje), 2 dela mastiksa, 20 delova elaka i 100 delova piritusa.

f) Elastian lak za kou koji se ne lomi i ne puca, spravlja se kad se 30 delova kolofonijuma, 30 delova gustog terpentina, 30
delova terpentinskog ulja, 60 delova sandaraka i 120 delova elaka rastvore u 100 delova alko-hola od 90%. Poto se svi sastavni
delovi budu potpuno rastvorili, rastvor treba profiltrovati. Za crni lak dodaju se rastvori 15 delova ai (lampenrusa), koju
prethodno treba izribati sa malo alkohola. Za lakove drugih boja upotrebljavaju se potrebne koliine odgovarajuih boja, kao:
kremzer-belo ili cinkano-belilo (cinkvajs) za beo lak, ultramarin za plavi lak, hrom uto za uti lak i cinober za crveni
lak.

g) Glanc lakovi za kou:

I recept: treba pomeati i dobro zagrejati 9600 g piritusa od 96% i 400 g terpentinskog ulja, dobro izmeati i tome dodati malo po
malo, trajno meajui, 1600 g narandastog (oran) elaka i 400 g sandaraka. Kad ove materije budu rastvorene, treba umeati 800
g venecijanskog terpentina, a kad ,se meavina malo ohladi, dodaje se na posletku 200 g fine ai umeane sa malo sireta ili 125
150 g nigrozina, rastvorenog u piritusu. Ovaj posao treba vriti na peanom ili u vodenom kupatilu. Pre upotrebe treba lak
dobro promukati. Ovaj je lak vrlo dobar.

II recept: jeftin glanc-lak za kou spravlja se kad se 1 deo crne smole rastvori zagrevanjem u 4 dela benzola. Ovaj lak, koji se brzo
sui, pogodan je za lakovanje koe za obuu, jer je dovoljno elastian. Ako treba da se povea elastinost ovoga laka, mogu mu se
dodati nekoliko procenata terpentina.

III recept: zagasito crni briljant lak. 125 kg piritusa od 90% (denaturisanog sa tehnikim ruzmarinovim uljem), 30 kg mlevenog
manila kopala i 19 kg sandaraka-pritna stavljaju se u dobo (bure za obrtanje) koji se okree. Kroz 23 bie sve rastvoreno.
Zatim treba promeati i zagrejati 5 g venecijanskog terpentina i 5 g tehnikog ricinus ulja, pa i ovu meavinu sasuti u dobo i isti
staviti jo jedanput u pokret. Posle toga treba lak profiltrovati kroz platno i dodati mu 6 kg nigrozina, koji treba prethodno
rastvoriti u 25 kg piritusa, zagrejanog na 30 C u vodenom kupatilu. Naposletku, lak jo dobro izmeati i ostaviti ga da odlei 14
dana.

29
h) Zlatan lak za kou. Beljeni elak treba rastvoriti u dvostrukoj ili trostrukoj koliini jakog alkohola i tome dodati toliko
koncentrisanog rastvora dijamant fuksina u alkoholu, dok se ne dobije zagasito crvena tenost. Kad se osui premaz ovim lakom,
dobie se na koi zeleno-zlatna prevlaka, slina po sjaju krilima panske bube.

9. Kauuk lakovi

a) Lak za kaljae:
rastvoriti zagrevanjem 150 g kauuka u 250 g terpentinskog ulja i tome dodati, dalje zagrevajui, 290 g kolofonijuma i naposletku
40 g crne boje (bajn-varca).

b) Lak od tvrdog kauuka (ebonita) za metale: tvrd kauuk (zato se mogu primeniti stari eljevi kao i drugi otpaci od tvrdog
kauuka) treba istopiti u manjim koliinama u gvozdenom loncu, meajui neprestano, a zatim sasuti tenu masu na limenu tablu,
pa kad se bude stvrdnula izlomiti je u komade. Ovi se komadi kauuka stavljaju u bocu i prelivaju 510 puta veom koliinom
rektificiranog terpentinskog ulja ili meavinom jednakih delova terpentinskog ulja i benzola, pa se boca ostavlja da postoji vie
nedelja. Poto se bude rastvorio vei deo kauuka, treba itkost odliti od taloga. Ovaj lak, kada se njime vie puta premae metal,
obrazovae na njemu sjajno crnu prevlaku.

c) Kauuk lak sa lanenim uljem. 1 kg kauuka treba preliti sa 0,5 kg etera i ostaviti da nabubri, a zatim ga zagrejati da se rastvori.
Posle toga treba rastvoren, tean kauuk pomeati sa 1 kg toplog lanenog ulja i 1 kg toplog terpentinskog ulja, razliti ga u boce i
ostaviti da se izbistri.

10. Lakovi za boce

I r e c e p t: lak za kapsle na bocama sastoji se iz 10 delova gumiguta, 10 delova terpentina, 100 delova elaka i 450 delova
piritusa.

II recept: lak za grlie boca spravlja se kad se 25 g rubin-elaka i 5 g venecijanskog terpentina rastvore u 120 g piritusa za
gorenje. On se moe obojiti u eljenoj boji nekom anilinskom bojom, rastvorenom prethodno u malo piritusa. U ovaj lak se
umau grlii boca i ostavljaju da se osue.

III r e c e p t: obian elak treba rastvoriti u piritusu od 96% i dobijeni lak uvati do upotrebe u dobro zapuenim bocama. Njime
se sasvim tanko premazuje po-mou etkice gornja povrina zapuaa koja mora biti potpuno suva, i ivice grlia boce.

IV r e c ep t: 250 g elaka treba staviti u bocu od oko 2 1 zapremine i preliti sa 750 g piritusa od 90% i 75 g etera. Bocu treba
ee promukati, dok se elak ne bude potpuno rastvorio. Zatim dodati jo 125 g gustog terpentina i 15 g borne kiseline, pa bocu
opet promukati. Za bojenje ovog laka upotrebljavaju se anilinske boje rastvorljive u piritusu, i to: za crveno oezin, za plavo
fenol plavu, za zeleno anilin zelenu, za crno crni nigrozin, za ljubiasto metil ljubiastu. Ako se eli da lak bude
neprovidan, treba mu dodati 250 g fine upraene masne (krojake) krede. U tom sluaju mora se lak neprestano meati pri
lakovanju grlia boca, jer masna kreda brzo pada na dno.

V recept: treba istopiti 6 delova smole od smre, 3 dela loja i 4 dela venecijanskog terpentina i u to umeati 4 dela preiene
(lemovane) krede i 4 dela minijuma. Ova se meavina stvrdnjava na oko 36,5 C.

VI recept: lak od peatnog voska. Peatni vosak eljene boje treba istucati u sitne komade, ostaviti ih u bocu i naliti toliko
alkohola da komadi budu pokriveni. Zatim bocu staviti u peano kupatilo (zagrejani pesak u kakvom sudu) i drati je u njemu
dok se ne rastvori sav vosak. Ovaj se lak moe upotrebiti i mesto boje za premazivanje drvenih, gvozdenih i drugih predmeta.

11. Razni drugi lakovi

1) Kopal i ilibar lakovi

a) Kopal lak: 50 delova najfinije usitnjenog kopala i 10 delova venecijanskog terpentina treba istopiti na umerenoj vatri
(meajui), a zatim dodati 17 delova vrueg lanenog firnisa. Kad se firnis bude dobro spojio sa kopalom, treba dodati jo 100
delova zagrejanog terpentinskog ulja, nakon ega treba celu ovu meavinu profiltrovati. Ovaj lak moe da se spravi i sa
epihloridinom (vidi primedbu pod*** str. 50).

b) Kopal lak za knjigovesce (vidi knjigovezaki lakovi I recept).

c) Kopal lak za mehaniare (vidi Lakovi za metale pod 7 mehaniarski lakovi).

d) Kopal (kauri) lak za lifovanje: Za spravljanje ovoga laka treba uzeti:

kopala .......... 94 kg
lanenog ulja ........ 74 kg
olovnog gleta (glei) ...... 3 kg
mangan-borata ....... 0,5 kg

30
meavina benzina i terpentinskog
ulja (1:1) . ....... 124 kg

e) ilibar lak:
treba izmeati 70 delova ilibar kolofonijuma*), 10 delova firnisa od lanenog ulja, 10 delova venecijanskog terpentina i 200
delova terpentinskog ulja.

f) Kopal-ilibar lak:
treba izmeati:
ilibar kolofonijuma . .... 80 delova
istopljenog kopala ...... 40 delova
terpentinskog ulja ...... 100 delova
firnisa od lanenog ulja . . . . 10 delova
Lepi lakovi pod e) i f) primenjuju se za lakovanje fino obojenih predmeta.

*) ilibar kolofonijum je produkat koji se dobija kao talog pri suvoj destilaciji ilibara u cilju spravljanja ilibarske kiseline.

2) Celuloidni ili capon lakovi

Celuloidni ili capon lakovi jesu rastvori providnih otpadaka celuloida ili kamfora i nitroceluloze u podesnim sredstvima za
rastvaranje, kao u acetonu, amil-acetatu, eter-alkoholu, etil-acetatu i dr. ili u njihovim meavinama. Oni ne smeju biti odve itki,
jer e se inae kod lakovanih predmeta esto pojavljivati areno prelivanje.
Predmet koji se caponira, tj. lakuje capon-lakom, mora biti potpuno suv, a takoe i vazduh u odaji u kojoj se radi ne sme biti
odve vlaan, jer inae mogu nastupiti beliasta zamuivanja. Preporuuje se da se predmet koji e se lakovati malo zagreje, ili da
se zagreje sam lak pre upotrebe.
Kod povrina lakovanih capon lakom esto se obrazuju mlene beliaste mrlje usled dodira sa vodom. Da bi se spreilo
obrazovanje ovih mrlja, treba laku dodati malo (5 procenata) amil-alkohola.
Za bojenje capon lakova primenjuju se uopte boje rastvorljive u lakovima (mlevene boje za bojenje masnih supstanca), kao i
specijalne esencije za bojenje capon lakova, koje se dobijaju u trgovini. I gotovi, ve obojeni capon lakovi, dobijaju se u trgovini i
to obino zlatno-ut, mrk ili crn. Pored toga, pod imenom galvano laka dobijaju se u trgovini capon lakovi sa dodatkom najfinijeg
praha od metala (bronze), koji slue kao zamena za galvanske prevlake.
Razlikuju se gui capon lakovi za premazivanje i itkiji za potapanje. Obino se isporuuju gusti lakovi, kojima se po potrebi
dodaje sredstvo za razreivanje. Gustina (konzistencija) laka kao i njegove bre ili sporije suenje, zavise od prirode
upotrebljenog sredstva za rastvaranje.
Capon lak je lako zapaljiv, pa sa njim ne treba rukovati u blizini otvorenog plamena.
Recepti za spravljanje capon lakova:

I r e c e p t: capon lak od otpadaka celuloida: treba staviti u bocu 2 dela bezbojnih providnih otpadaka od celuloida i preliti ih sa
22 dela acetata, a zatim dodati toliko amil-acetata (oko 78 delova), dok se ne obrazuje ravnoimeran gust rastvor. esto se dodaje
jo i 5 procenata amil-alkohola, da bi se spreilo eventualno obrazovanje mlenih mrlja usled dodira lakovanih predmeta sa
vodom.

II recept: capon lak od starih filmova. Za spravlja-nje ovog odlinog laka mogu se upotrebiti i stari neupotrebljivi filmovi, samo se
moraju prethodno oistiti od snimka (sloja negativa). U tome cilju treba ih pokvasiti vruim rastvorom sode, a zatim ih dobro
izplaknuti toplom vodom i osuiti na vazduhu. Posle suenja film se izree u tanke rezove (rezance). Na svakih 15 g ovako
iseenih filmova treba uzeti po 400 g amil-acetata i acetona i izmeati ih u istoj i suvoj boci sa irim grliem, a zatim u ovu
meavinu staviti narezani film. Bocu treba dobro zapuiti. Posle dueg stajanja i estoga mukanja, celuloid e se rastvoriti, a kad
se rastvor bude staloio, treba odliti bistru tenost capon lak u drugi sud.

III recept: nebojeni celuloid treba rastvoriti u meavini jakog alkohola i etera. Celuloid e prvo nabubriti. Tada ovu meavinu treba
jako promukati i ostaviti je da postoji dok se ne bude mogao odvojiti i odliti bistar rastvor od nerastvorljivih ostataka. Ovako
spravljen lak upotrebljava se ili bezbojan, ili obojen eljenom bojom dodatkom kakve anilinske boje.
Otklanjanje starih premaza sa capon lakom. Caponirani predmet sa koga treba otkloniti staru prevlaku, treba staviti na nekoliko
minuta u kljuali rastvor od 1 g cijankalijuma na 1 1 vode, emu se dodaje jo i 1/8 1 piritusa. Poto se predmet izvadi iz ovog
rastvora, treba pustiti da preko njega tee hladna voda, pri emu e se koica od capon laka odvojiti, te se potpuno moe udaljiti
etkom.

3) Nitrocelulozni ili piroksilinski lakovi

Celuloidni lakovi su visoko viskozitetni, pa se prema tome ,sue u vrlo tankim opnama. Nitrocelulozni ili piroksilinski lakovi
spravljaju se iz vrsta nitroceluloze, odnosno rastvorljivog kolodijumskog pamuka (piroksilina), koji obrazuje nisko viskozitetne
rastvore, te se stoga mogu primeniti u vioj koncentraciji i suiti u debljim opnama. Dodatkom smola smanjuje se u znatnoj meri
viskozitet jako koncentrisanih rastvora kolodijumskog pamuka, to je od naroitog znaaja za lakove koji se nanose prskanjem.
Vaan sastavni deo obrazuju kod ovog laka pogodna omekavajua sredstva, koja imaju zadatak da osuenoj opni od laka daju
potrebnu elastinost. Ta sredstva treba po mogunosti da smanje zapaljivost i da kod laka poveaju sposobnost prianjanja za

31
osnovu. Pored toga ona moraju da budu, kako za nitrocelulozu, tako i za smole, dobra rastvarajua sredstva. U ova sredstva
spadaju: kamfor, ricinusovo ulje, trifenil-fosfat, trikrezil-fosfat, plastol, palatinol, molit, elaol i plastolin.
Uz svaki nitrocelulozni lak spada osim toga jedna meavina rastvarajuih i nerastvarajuih sredstava, koja je prilagoena
dotinom fabrikatu. Ona se isporuuje uz gotov lak kao razreujue sredstvo i slui da zgusnut lak opet povrati na potrebnu
konzistencu. I nitrocelulozni lakovi lako su zapaljivi, te sa njima treba oprezno rukovati.

Recept za spravljanje nitroceluloznih lakova:

a) Nitrocelulozni lakovi za metale:

I r e c e p t: treba uzeti
nitroceluloze (nisko viskozitetne) 5,5 delova
butil-acetata . . ..... 35
butil-alkohola ....... 6
metil-alkohola ....... 9,5
piritusa (96%) ....... 5
meavine benzina i benzola (1:1) 38
trikveril-fosfata . ..... 1 deo

II r e c e p t: treba uzeti
nitroceluloze (visoko-viskozitetne) 4 dela
amil-acetata . ...... 36 delova
piritusa (96%) ....... 20
toluola ......... 40

b) Piroksilinski lak odlinog kvaliteta. Ovaj se lak spravlja kad se rastvorljivi kolodijumski pamuk (piroksilin) ostavi da se sui 30
40 u hermetiki zatvorenom ormanu za suenje, na ijem se dnu nalazi olja sa sumpornom kiselinom. Zatim se stavlja u
kakvu bocu i preliva 34 puta veom koliinom (po teini) etera i 36 puta veom koliinom jakog piritusa. Posle nekoliko
dana kolodijumski e se pamuk veim delom rastvoriti. Tada treba bistru tenost odliti i dodati joj 2550% kamfora od prvobitne
teine primenjenog kolodijumskog pamuka.

c) Crni kristal lak: treba uzeti

nitroceluloze ...... 4 dela
etilglikola ....... 2 4
butil-acetata ........ 2022
alkohola ........ 20 delova
acetanilida ........ 8 8,5
toluola ........ 14
acetona ........ 28
crnila za lak (lakvarca) . . 0,6
ai (kirnusa) ...... 0,3 dela

d) Lak za bronzu (mikstion): treba uzeti:

nitroceluloze ........ 9,3 dela
butil-acetata ....... 20,5 delova
amil-acetata ....... 20,5
butanola ......... 18,8 ,,
toluola ......... 30,3 dela
ricinusovog ulja ...... 0,6 delova

4) Celon lakovi

Celon lakovi su rastvori acetil celuloze npr. u acetonu ili u metil acetatu. Slue za spravljanje avionskih lakova, zatim kao
prevlaka za sprovodne ice i za lakovanje lak-koe i vetake koe. Pored toga, poto su ne-zapaljivi, mogu se primeniti i kao
zatitni premaz od po-ara, za premazivanje zapaljivih predmeta.
Ovi se lakovi nanose to punijom etkom u dugakim potezima. Kratki potezi, ili potezi u suprotnom pravcu, doprinose stvaranju
vazdunih mehurova, jer se celon vrlo brzo sui. Ponovno premazivanje mogue je samo dok se nije obrazovala koica (prevlaka).
Usled toga se za velike povrine preporuuje lakovanje pricanjem, pri emu prskalica pitolja za pricanje mora imati pogodan
odgovarajui otvor. Isto tako i lak ne treba da bude odve koncentrisan, da se prskalica ne bi zapuila.

5) Sapunski lak

Dobar sapun od loja treba kuvati sa kinicom, tako da se dobije bistar rastvor koji jo vru treba filtrovati kroz vie istih krpa.
Poto se rastvor po drugi put zagreje i razblai sa jednakom koliinom (po zapremini) kinice, treba mu dodati toliko kljualog
rastvora stipse, dok se ne obrazuje sapunski talog. Ovaj talog treba oprati kljualom vodom, osuiti i zagrevati u vodenom
kupatilu, dok ne postane prozraan. Zasebno treba zagrejati terpentinsko ulje, gotovo dok ne prokljua, i dodavati sapunskog
32
taloga dok se ne dobije rastvor gustine firnisa. Ovaj jeftini lak koji se lako spravlja, odlikuje se znatnom elastinou i ne menja se
u vodi.

6) Indigo lak

Treba rastvoriti indigotin*) u koliini najmanje potrebnoj za rastvaranje koncentrisane sumporne kiseline i ovaj rastvor pomeati
sa rastvorom stipse. Dodatkom rastvora sode izdvojie se indigo lak, koji se odlikuje veom postojanou od sviju drugih, pravih
lakova.

7) Terakota lak

Za spravljanje ovoga laka treba pomeati:

mastiksa ......... 2 dela
elaka .......... 20 delova
venecijanskog terpentina ... 5 delova
piritusa ......... 60 delova

8) Lak za bronze u prahu

Lak koji se primenjuje za zainjavanje bronze u prahu moe se spraviti kada se gumi-lak rastvori u istoj koliini (po teini)
alkohola od 30%. (Vidi i ta. 3 Nitrocelulozni ili piroksilinski lakovi pod d). Mikstion lak za bronzu.

9) Lak. otporan prema uticaju vremena

Ovaj lak, kojim se mogu premazivati slike obeene na slobodnom vazduhu, spravlja se od 2732 dela bele lak-smole, 8 delova
boraksa, 2 dela natrijum karbonata (sode), 12 dela glicerina i 320 delova vode. Prvo treba rastvoriti boraks i sodu u 160 delova
tople vode, ovom rastvoru dodati smolu iseenu u to je mogue sitnije delie i staviti na vatru, meajui neprestano dok se ne
rastopi smola. Posle toga se skida sa vatre, ostavlja da se ohladi i filtrira. Naposletku se rastvoru dodaju glicerin i ostatak vode
(160 delova). Kad se posle nekoliko asova stajanja obrazuje talog, ovako spravljeni lak treba jo jednom profiltrirati. Ako je ovaj
lak dobro spravljen, mora imati boju ilibara.

*) Indigotin je vetaki indigo, spravljen hemijskim putem.

10) Martin lak

Treba istopiti 367 g kopala, dodavati (meajui bez prekida) 190 delova firnisa od lanenog ulja i ovaj rastvor razblaiti sa 560 g
benzina.

11) Lakovi za graviranje

a) Lakovi za graviranje na staklu:

I r e c e p t: pomeati
100 g benzina;
25 g asfalta i
5 g tera od kamenog ulja.

II r e c e p t: istopiti
100 g voska i
25 g asfalta.

b) Lakovi za graviranje na metalu

I r e c e p t:
30 delova voska;
15 delova asfalta i
15 delova mastiksa.

II r e c e p t:
30 delova voska;
30 delova asfalta;
15 delova obuarske smole (Pix navalis) i
5 delova galipota (bele smole, smole od smre).

III r e c e p t:

33
50 g istog belog voska;
30 g mastiksa (u kapljama-suzama) i
15 delova asfalta.
Napomena: sve tvrde supstance koje ulaze u sastav ovih lakova moraju biti u finom prahu u kom se vidu dodaju istopljenom
vosku.

12) Dek-lakovi

Dek-lakovi se upotrebljavaju kod metalnih predmeta koji treba da budu samo delimino galvanisani, obojeni ili nagrieni
kiselinama (ecovani). Njima se pokrivaju delovi koji pri obradi povrine metala (galvanisanju, bojenju ili ecovanju) treba da
ostanu nepromenjeni, pa se zatim prevlaka od laka skida. Oni se mogu upotrebiti i kao lakovi za graviranje na metalu.

I recept: treba paljivo istopiti (zajedno) u gvozdenom emaljiranom sudu po 2 dela asfalta, kolofonijuma i pelinog voska. Poto
se sud skine sa vatre, ostavi se da se masa malo rashladi, a zatim joj se dodaju 10 delova terpentinskog ulja. Posle toga se sud
ponovo stavlja na vatru i paljivo zagreva, dok se masa ne rastvori potpuno i ne bude ravnomerna. Tada e lak biti gotov za
upotrebu i treba ga razliti u limene kutije koje se dobro zatvaraju.

II recept: odlian dek-lak dobija se od 4 dela utoga voska, 4 dela asfalta, 1 dela crne smole i dela bele smrine (tzv. burgundske)
smole. Ove sastavne delove treba istopiti zajedno i za vreme topljenja dodati im jo 4 dela asfalta u prahu. Masu treba drati na
vatri dok se kap ohlaena za probu ne bude slomila pri savijanju. Kad ova proba bude dala povoljan rezultat, treba sud skinuti sa
vatre, ostaviti masu da se malo ohladi i dodati joj (meajui) 30 delova terpentinskog ulja.

FIKSATIVI

Fiksativi su rastvori koji slue za fiksiranje crtea raenih olovkom, kredom, ugljenom itd. da se ne bi otirali (brisali).

I recept: rastvoriti 5 g beljenog elaka u 100 g apsolutnog alkohola.

II recept: rastvoriti 7,5 g sandaraka u 100 g apsolutnog alkohola.

III recept: rastvoriti 40 g beljenog elaka i 20 g sandaraka u 940 g piritusa.

Napomena: fiksativi spravljeni po I, II i III receptu, slue za fiksiranje crtea raenih olovkom, kredom i ugljenom. Oni se prenose
na crte prskanjem, pomou prskalice ili se njima preliva crte sa nalija.

IV recept: za fiksiranje crtea raenih kredom (kreonom) dobro je sredstvo capon lak, razreen sa 23 puta veom koliinom (po
teini) amil-acetata. On se na-nosi na crte pomou prskalice, to treba ponoviti nekoliko puta.

V r e c e p t: i razreen kolodijum moe se primeniti za fiksiranje crtea raenih kredom, na isti nain kao i capon lak, samo pri
njegovoj upotrebi treba imati u vidu opasnost od vatre.

VI r e c e p t: fiksativ za crtee raene olovkom moe se spraviti kad se nastrue beli vosak i stavi u malo zagrejan rektificirani
terpentin. Ovim fiksativom (kad se ohladi) premazuje se crte pomou etkice koja treba da bude sasvim meka. Kad terpentin
izvetri, ostaje na crteu tanka, prozrana i sjajna zatitna prevlaka od voska, koja e spreavati da se crte otire. Pri spravljanju
ovoga sikativa vosak se mora potpuno rastvoriti u zagrejanom terpentinu.

III. KITOVI

Opte odredbe

Kitovi su guste, kaasto ili testasto spravljene mase, retko ute, koje slue za spajanje delova raznih materi-jala i predmeta, ili za
popunjavanje fuga, pukotina i rupa u njima. Mnogi kitovi u tenom stanju mogu se upotrebiti kao lepci, a esto je i teko postaviti
razliku izmeu nekih kitova i lepkova. Prema tome, za izvesne recepte koji nisu izneti u ovome odeljku, treba ih traiti u odeljku
Lepci.
Kod kitovanja treba obratiti panju da se povrine koje se spajaju tano slau, da budu dobro oiene od praine i stranih tela
uopte i da po mogunosti budu malo rapave. esto se pak moe i kod glatkih povrina postii dobro spajanje, ako se prethodno
snabde kakvim tankim odgovarajuim premazom. Tako se npr. gvozdene preage na prozorima premazuju prethodno firnisom, ili
minijumom, pre no to se u njih ukituju staklena okna.
Upotreba kitova je vrlo rasprostranjena, pa obzirom na njihove raznovrsne namene postoji i vrlo veliki broj recepata za spravljanje
raznih kitova, od kojih se neki nazivaju i cementima.
Prema upotrebljenoj vezujuoj supstanciji za spravljanje raznih kitova, ili prema samome materijalu od koga se spravljaju, kitovi
se mogu uglavnome podeliti na sledee grupe:

34
a) Uljani kitovi.
Ovi se kitovi sastoje iz kakvoga praha (preiene krede, olovnog belila, olovne glei, minijuma i dr.), koji se zamesi sa lanenim
uljem ili firnisom i izgnjei u plastino testo. Ulje se po potrebi moe nainiti guim, rastvaranjem u njemu kolofonijuma. U ovu
grupu kitova spadaju: staklorezaki kit, menige (minujum) kit, grafit-cement kit, dijamant kit, mastiks cement i dr. Oni slue za
zaptivanje cevi protiv proputanja vode, pare i vazduha, za utvrivanje stakla u drvene i metalne ramove, za kitovanje porculana i
dr.

b) Smolni kitovi jesu kitovi koji sadre smolu i otporni su prema vodi i kiselinama, a nisu otporni prema alkalijama. I same
neke smole, kao kolofonijum, mastiks, asfalt i crna smola, mogu u rastopljenom ili rastvorenom stanju posluiti kao kitovi. Kao
sredstvo za rastvaranje smola slue piritus, benzin, terpentinsko ulje, benzol i dr. U ovu grupu kitova spadaju: kit za kitovanje
ilibara i kornjaevine (ildpata), kit za kitovanje metala na drvo, marinski kit, kolofonijum kit za pritvrivanje stakla u metalne
ramove i okove i dr.

c) Lepak-kitovi spravljaju se sa tutkalom i drugim raznim lepcima, kao npr. kit spravljen od ribljeg lepka za kitovanje
porculana, kit od tutkala i pepela (od drveta) za kitovanje drveta na staklo, kamen i dr.

d) Kazein kitovi su kitovi spravljeni sa kazeinom, koji se primenjuju za kitovanje porculana, stakla i dr.

e) Kauuk i gutaperka kitovi. Pri zagrevanju na 6070 gutaperka postaje vrlo plastina i lepljiva i moe se u takvom stanju
upotrebiti neposredno za kitovanje. Inae, gutaperka se za spravljanje kitova rastvara u ugljen-disulfidu, terpentinskom ulju,
benzinu i dr.
Kauuk se takoe rastvara u ugljen-disulfidu, terpentinskom ulju i benzinu u gotov rastvor kauuka, od koga se spravljaju kauuk
kitovi (u trgovini se moe dobiti pod nazivom gumi-rastvora).
U ovu grupu kitova spadaju: marinski kit (lepak) tean i tvrd, kit za gumene predmete, kit za kou i dr.

f) Mineralni kitovi. Kao takvi slue: cement, gips, magnezijum-cement, vodeno staklo i dr. Gips se esto zamea sa rastvorom
gumiarabike ili tutkala da bi se dobio gui sastav. I proirenje koje pretrpi gvoe pri ranju, moe se iskoristiti kao kit od re
koji takoe spada u ovu grupu (vidi Razni drugi kitovi pod Kit koji se stvara pri ranju).
U ovu grupu kitova spadaju: kit za zaptivanje tancovanih kutija od belog lima, kit (lepak) od vodenog stakla za slepljivanje
porculana, stakla, i dr., kit od gipsa i gumiarabike za kitovanje porculana, kit od gipsa i stipse za alabaster i dr.

g) Glicerinski kitovi, koji se spravljaju sa glicerinom. Primenjuju se naroito za pritvrivanje gvoa na gvoe, gvoa na
kamen, stakla na metal i dr.

h) Kitovi spravljeni sa belancetom slue za slepljivanje predmeta od porculana, slonove kosti i dr.

i) Topivi kitovi Kao takvi slue sumpornjae*), lemovi (metali za lepljenje) i lako topive staklaste mase.

j) Nitrocelulozni kitovi spravljeni su od otpadaka od filmova.

RECEPTI ZA SPRAVLJANJE RAZNIH KITOVA

1. Univerzalni kitovi

I recept: pod imenom univerzalnog kita dolazi u trgovinu jedan preparat u vidu finog belog praha, koji se zamean sa vodom moe
odmah upotrebiti za kitovanje stakla, porculana i dr. Ovaj , se kit sastoji iz 4 dela istog, belog, peenog gipsa i jednog dela bele
gumiarabike, najfinije meusobno izribanih, pa se ovo izmea sa kaom boraksa.

II r e c e p t: treba uzeti:
gumiarabike ......... 100g
tirka ............ 75 g
eera ........... 21 g
kamfora ........... 4 g
Rastvoriti zasebno gumiarabiku sa malo vode, a zasebno tirak, takoe sa malo vode. Pomeati ova dva rastvora, dodati im eer i
kamfor i staviti ovu meavinu u vodeno kupatilo da se kuva, dok se ne obrazuje bistra kaa koja postaje gusta kada se ohladi. Ovo
je u stvari lepak.

III r e c e p t: univerzalni kit za lepljenje raznih slomljenih predmeta pravi se kad se izmeaju:
21 deo finog gipsa u prahu;
3 dela gvozdenih opiljaka;
4 dela belanceta od jaja i 10 delova vode.

*) Sumpornjaa se dobija topljenjem meavine sulfida gvoa, cinka i olova sa vikom sumpora. Zagasito je mrke, gotovo crne
boje, ilava je i rav toplonoa. Ima prelom slian prelomu livenog gvoa. Daje se dobro obraivati i glaati. Otporan je prema
vodi, kiselinama i alaklijama.

35
2. Kitovi za drvo

1) Kit za slepljivanje drvenih delova

U gvozdenom sudu sa debelim zidovima treba istopiti 1 deo utoga voska i u to umeati 2 dela nastrugane gutaperke. Kad se
gutaperka bude rastopila, dodati 2 dela elaka i 0,1 deo kuvanog lanenog ulja. Kad sve bude rastopljeno, ovu masu treba ohladiti,
izliti je na ovlaenu metalnu ili kamenu plou, izgnjeiti i formirati je zatim u ipke. Delove drveta koji se imaju kitovati, odnosno
slepiti, treba dobro osuiti a zatim istopljenim kitom, spravljenim na prednji nain, namazati ravnomerno obe povrine koje se
slepljuju i pritisnuti ih umereno, pa zatim ostaviti 24 , da se kit potpuno stvrdne.
Ovaj se kit upotrebljava i za slepljivanje lima, pri emu je preporuljivo da se povrine koje se slepljuju prethodno matiraju
ribanjem i mirglovanjem.

2) Kitovi za popunjavanje fuga, pukotina i rupa od vorova u drvetu

I r e c e p t: treba zameati dobro peeni gips sa lanenim uljem, umeati brzo kakvu boju koja odgovara boji drveta koje se kituje i
ovim kitom popuniti fuge (pukotine i rupe), prethodno dobro oiene i premazane firnisom. Boju koja se dodaje treba zainiti
firnisom i uzeti je neto zagasitiju, jer e ona usled gipsa dobiti unekoliko otvoreniji ton kad se kit osui. Ako se vremenom
ponova pojave pukotine na kitovanome mestu, treba ih po drugi put kitovati sa kitom koji je spravljen neto ree.

II recept: pomeati 1 kg terpentinskog ulja, 1 kg sikativa, 1,5 kg firnisa od lanenog ulja i 0,5 kg nekog uljanog laka, pa ovoj
meavini dodati 5 kg tirka.

III r e c e p t: kazeinski kit. Iscediti dobro 20 delova mekog kravljeg sira (gruevine), a zatim ga obraditi gnjeenjem drvenom
lopaticom, dodavajui mu postepeno 1 deo (po teini) gaenog krea u prahu i sve dobro izmeati. Ovaj kit, ako je dobro obraen,
treba da se razvlai u konce. On se mora odmah upotrebiti, jer se brzo sui.

IV r e c e p t: izmeati dobro jednake delove crne smole i gipsa i na 16 delova ove meavine dodati 12 dela utoga voska, pa sve
istopiti na blagoj vatri.

V recept: u 14 delova (po teini) lanenog ulja iskuvati 8 delova umbra boje, tome dodati 0,5 delova nastruganog utog voska i sve
dobro izmeati. Dok je ova meavina jo vrua, treba joj dodati jo 11 delova krede u prahu i 22 dela olovnog belila (blajvajsa), pa
opet sve dobro izmeati i izgnjeiti drvenom lopaticom.

VI r e c e p t: 1 deo gaenog krea u prahu i 2 dela brana od rai zameati sa lanenim firnisom i izgnjeiti u testastu masu.

VII recept: 0,500 kg finih, potpuno istih i suvih drvenih strugotina izmeati u gustu kau sa potrebnom koliinom itkog tutkala.
Ovaj kit mnogo upotrebljavaju stolari.

3) Kitovi za drvene patose

I r e c e p t: 1 deo kolofonijuma i 2 dela voska zagrejati i dodati 2 dela okera.

II recept: usijati mleveni oker u gvozdenom tiganju, a kad se ohladi, ponova ga fino istucati. Zatim istopiti u vodenom kupatilu
500 g kolofonijuma, pomeati ga sa isto toliko gustog terpentina i u meavinu umeati 1 kg arenog okera. Ovaj se kit
upotrebljava topao za zaptivanje pukotina.

III recept: potopiti tutkalo u vodu i ostaviti 48 da se raskiseli, a zatim mu dodati istu koliinu okera zameanog sa malo vode i
staviti na vatru, meajui neprestano. Kada se tutkalo bude potpuno rastvorilo, skinuti ga sa vatre, umeati u njega postepeno istu
koliinu prosejanih drvenih strugotina, dodajui pomalo vodu da se obrazuje testasta masa. Za vreme kitovanja treba sud sa kitom
drati u toploj vodi, da bi kit bio dovoljno rastegljiv. Na mesto drvenih strugotina moe se upotrebiti i kreda, zameana prethodno
sa vodom u gusto testo.
IV r e c e p t: izmeati 5 delova svee gruevine (mekoga sira) i 1 deo negaenog krea. Ovaj se kit upotrebljava za nebojene
drvene patose i vrlo je trajan.

4) Kitovi za parkete

I r e c e p t: umeati kazein i umbru u gustu kau (testo) dodajui malo bele i crne boje da bi se dobio ton priblian hrastovini.

II r e c e p t: za zaptivanje fuga u parketu moe se upotrebiti i staklorezaki kit (vidi staklorezaki kitovi). Pri upotrebi ovog kita
parket se ne sme natirati (glaati) dok se kit potpuno ne stvrdne.

5) Kitovi za burad

36
I recept: za kitovanje buradi koja cure, spravlja se kit kad se na blagoj vatri istopi 30 g svinjske masti, 30 g kamene soli, 10 g
voska i 6 g parafina, a zatim se umea 25 delova fino prosejanog pepela od drveta. Ovaj se kit upotrebljava vru.

II recept: istopiti u vodenom kupatilu 1,5 kg vazelina, 0,5 kg parafina i 100 g gutaperke. Kad se sve rastopi, umeati 3,5 kg
mlevenog kaolina.

III r e c e p t: meavina rastvorenog tutkala sa lanenim uljem. Ovaj se kit (lepak) upotrebljava i za kitovanje metala na staklo.

6) Kit za pahtlovanje (stolarski kit)

Vidi IV Deo Obrada drveta b) Bojadisanje i lakovanje pod Priprema povrine drveta za bojadisanje ili lakovanje.

3. Kitovi za kamen, mermer, alabaster i gips

1) Kitovi za kamen

a) Kitovi za slepljivanje kamena

I r e c e p t: izmeati 60 g kolofonijuma, 8 g finoga gipsa i 10 g terpentina. Ovim kitom premazati dodirne povrine slomljenih
delova kamena i vrsto ih pritegnuti jedan uz drugi.

II recept: (vidi Kitovi za metale pod Kitovi za gvoe II recept).

III r e c e p t: (vidi Kitovi za zemljano posue II recept).

b) Kitovi za zaptivanje rupa u kamenu

I r e c e p t: uzeti
gaenog krea ........ 1 deo i
istucane cigle ......... 1 deo
zameati sa potrebnom koliinom vode.
Ovaj se kit upotrebljava i za zaptivanje rupa u mermeru kao i za kitovanje slavina koje cure.

II recept:
negaenog krea koji se raspao na
vazduhu . . . . . . . . . 2 dela
gvozdenih opiljaka ....... 1 deo
istucane cigle ........ 1 deo
Zameati sa potrebnom koliinom vode da bi se dobila homogena pasta. Ovaj se kit upotrebljava takoe za zaptivanje rupa u
mermeru i za kitovanje slavina koje cure.

III r e c e p t: izmeati
olovnog oksida (olovne glei) . . olovnog belila (bazinog karbonata olova) u prahu ......
krea ...........
kopal laka .........
lanenog ulja ........
2 dela
1 deo
1 deo ,
2 dela
3 dela
I ovaj se kit upotrebljava za zaptivanje rupa u mermeru i za kitovanje slavina.

IV r e c ep t:
finog cementa ........ 0,800 kg
olovnog belila (bazinog karbonata
olova) u prahu ........ 0,100 kg
olovne glei ........ 0,150 kg
masnog ulja (Olea pinguia) . . . 0,150 kg
Pomeati sve i tome dodati lanenog ulja u dovoljnoj koliini da se dobije testo (kaa) eljene gustine.
V recept: za zaptivanje pukotina u kamenu moe se upotrebiti isti kit koji se upotrebljava za zaptivanje tancovanih. kutija od
belog lima (Vidi Kitovi za metale).

c) Kitovi za zaptivanje rupa u vodeninom kamenju

37
I r e c ep t:
stipse ........... 1 kg
istucanoga kamena od koga se pravi vodenino kamenje ili istucanog fajansa ....... 0,250 kg
natrijum-karbonata (sode) . . . 0,100 kg
sumpora ......... 0,100 kg
smole .......... 0,050 kg
Rastvoriti stipsu sa natrijum-karbonatom u vodi i umeati istucani vodenini kamen ili fajans. U drugom sudu rastopiti sumpor i
smolu, pomeati jedno sa drugim i saliti u rupu.

II r e c e p t:
silicilne kiseline ....... 0,500 kg
kalijumovog vodenog stakla . . . 0,250 kg
natrijumovog vodenog stakla . . 0,250 kg

d) Kitovi za pear

I recept: 1 deo sumpora i 1 deo smole treba zasebno istopiti, zatim ih pomeati pa u to umeati 3 dela olovnog gleta (glei) i 2 dela
istucanog stakla. Olovni glet i istucano staklo moraju biti potpuno suvi i prethodno fino mleveni i izmeani.

II recept: 10 delova sumpora, 10 delova tera i 1 deo voska treba zajedno istopiti i izmeati sa 20 delova cigle u prahu.
Kitove po oba prednja recepta treba primeniti naroito za kamenje koje je izloeno uticaju sunane toplote, hladnoe, kie i snega;
ovi kitovi daju bolje rezultate no slepljivanje cementom.
Kamenje koje se lepi ovim kitovima treba prethodno dobro osuiti. Dobro je da se kamenje pre slepljivanja zagreje i da se dodirne
povrine, koje e se kitovati, premau prethodno 12 puta firnisom.

2) Kitovi za mermer

a) Kitovi za slepljivanje mermera

(vidi i kitovi za porculan od kazeina II recept, kitovi za alabaster I i II recept, i kitovi za zemljano posue II recept).

I r e c e p t: istopiti
voska ........... 2 dela
smole ........... 1 deo
u to umeati mermera u prahu . . 2 dela
Ovaj se kit upotrebljava dok je jo topao za slepljivanje slomljenih delova mermera.

II r e c e p t: rastvoriti beli elak i dodati mu cinkano belila (cinkvajsa) koliko je potrebno da se postigne odgovarajui ton. Ovaj
kit, dok je jo vru, mora biti dosta tean, a sme da se stvrdne tek poto se potpuno ohladi. Mesta preloma treba zagrejati i
premazati ovim kitom, a zatim ih dobro priljubiti jedno uz drugo. Suvian kit treba skinuti dok se ne oladi, odnosno ne stvrdne.

III r e c e p t: uzeti 4 dela alabaster-gipsa i 1 deo gumiarabike, dodati koliko je potrebno hladnog rastvora boraksa i sve to izmeati
dok se ne dobije gusta kaa. Ovim se kitom zalepe slomljeni delovi mermera i ostave neko-liko dana da mirno lee.

IV r e c e p t: izmeati
gaenog krea ....... 6 delova
finog peska 6 delova infuziorne zemlje 1 deo
Ovu meavinu treba zameati sa rastvorom natrijumovom vodenog stakla, dodajui joj 12 delova portland--cementa i sve dobro
umesiti u gustu kau. Ovaj se kit nanosi hladan na povrine preloma, a slomljeni delovi pritisnu se vrsto jedan uz drugi, pa zatim
vezuju kanapom. Posle 24 kit e se stvrdnuti i bie otporniji no sam slepljeni materijal.
Ovaj se kit upotrebljava i za slepljivanje delova od alabastera.

V r e c e p t: odlino sredstvo za slepljivanje mermera je tzv. maeho. To je beo prah i specijalna tenost kojom se on zainjuje,
isto kao i gips. Ovaj kit treba odmah upotrebiti jer se brzo stvrdnjava. Maeho se dobija u trgovinama boja.

b) Kitovi za zaptivanje rupa u mermeru (vidi kitovi za zaptivanje rupa u kamenu I i II recept).

3) Kitovi za alabaster

I recept (kit od gipsa i stipse). Pri 50C napraviti zasien rastvor stipse i u njega umeati neto gipsa. Ili, komad peenog gipsa
staviti u hladan rastvor stipse, pa to ariti, a zatim istucati u prah. Od ovoga praha, dodajui mu slab rastvor stipse u vodi, spravlja
se itka kaa kit, kojim se slepljuju slomljeni delovi alabastera.
Ovaj se kit stvrdnjava vrlo sporo i poto se potpuno osui, dobija tvrdou mermera. On se moe odlino upotrebiti i za slepljivanje
figura od mermera i gipsa.

38
II r e c e p t: izmeati
cementa ........... 10 g
gaenog krea ......... 5 g
bazinog karbonata olova u prahu . . 5 g
krede u prahu ......... 1 g
natrijumovog vodenog stakla .... 25 g
Ovoj se meavini dodaje potrebna koliina vode da bi se dobila homogena pasta. Kit treba upotrebiti odmah im se zamea, jer se
brzo stvrdnjava.
Ovaj se kit upotrebljava i za kitovanje mermera. .
III recept (vidi: Kitovi za slepljivanje mermera, IV recept).

4) Kitovi za gips (gipsane predmete i figure)

I recept: treba rastvoriti sitne komade celuloida u etru, odliti tenost posle 1/4 i testasti talog upotrebiti kao kit. Ovaj se kit sui
vrlo brzo i ne rastvara se u vodi.

II recept (vidi Kitovi za alabaster I recept).

III r e c e p t: slomljene figure od gipsa mogu se slepiti kitom koji se spravlja kada se izmeaju 2 dela olovnog belila (blajvajsa) i 1
deo eera u finom prahu, pa se ova meavina zamea sa gustim rastvorom gumiarabike.

IV recept. Za slepljivanje slomljenih figura od gipsa moe se upotrebiti i glicerin kit (vidi razni drugi kitovi ta. 7).

4. Kitovi za porculan, majoliku i tajngut

1) Kitovi za porculan

a) Kitovi za porculan od ribljeg lepka

I recept: treba rastvoriti 10 delova mastiksa u 60 delova apsolutnog alkohola, a zasebno 20 delova ribljeg lepka (Hausenblase) u
100 delova vode i 10 delova alkohola, pa obe tenosti dobro pomeati. Zatim, tome dodati rastvor od 5 delova smole zvane
amonijak guma (Gummi-resina ammoniacum) u 25 delova alkohola i to sve ukuvati dok ostatak ne bude iznosio 180 delova po
teini od uzetog materijala.
Ovaj je kit vodonepropustan.

II recept:50g ribljeg lepka, 10 g amonijak-gume, 0,450 1 vode, 650 g istog piritusa i 13 g bele smole treba dobro izmeati,
Ovom meavinom (kitom) premazati delove koji se slepljuju i dobro ih priljubiti jedan uz drugi.

III recept tzv. dijamant kit spravlja se kad se riblji lepak rastvori u alkoholu i vru rastvor pomea sa rastvorom mastiksa u
alkoholu, sa dodatkom amonijaka. Ovaj je kit otporan prema vlazi i upotrebljava se i za kitovanje stakla.

b) Kitovi za porculan, sa gumiarabikom.

Ovi kitovi ne izdravaju u toploj vodi, stoga se ne mogu upotrebiti za porculansko posue, ve samo za ukrasne predmete od
porculana.

I recept: treba rastvoriti u vodi gumiarabiku i u idak rastvor umeati toliko gipsa, da se dobije kaa gustine milerama. Na 1 deo
gumiarabike treba uzeti od prilike 4 dela peenog gipsa (oboje u prahu).
Ovim se kitom, pomou etkice, namau prethodno zagrejani prelomi porculana, slomljeni se delovi pritisnu jako jedan uz drugi,
uveu se kanapom i ostave da se osue.

II r e c e p t:
staviti u sud 4 dela gumiarabike i naliti toliko vode, da se u njoj mogu rastvoriti jo 3 dela tirka (najbolje od pirina) i 1 deo
eera. Kad su u rastvor gumiarabike stavljeni eer i tirak, treba sve dobro iz-meati i staviti sud u vodeno kupatilo. Od ove e se
meavine dobiti kit gustine katrana, kada se ona ohladi.

c) Kit za porculan sa belancetom.

U svee belance od jajeta treba nastrugati kredu i zameati je u gustu kau (testo), kojom se slepljuju slomljeni delovi.

d) Kit (lepak) za porculan sa vodenim staklom.

U 4 procentni rastvor vodenog stakla treba umeati istucan uti (kristalisani) eer i ostaviti da se potpuno rastvori. Ovaj gusti
lepak upotrebljava se kao kit za slepljivanje predmeta od porculana i stakla, a moe se upotrebiti i za slepljivanje raznih drugih
predmeta. Slomljene delove treba dobro uvezati kanapom posle slepljivanja, koji se ne sme skidati dok se lepak ne stvrdne
potpuno.
Za istu svrhu moe se upotrebiti i samo vodeno staklo (bez ikakvih dodataka), no kit bolje lepi kad mu se doda i eer.

39
e) Tvrd kit za neglazirani porculan.
Treba istopiti 18 delova beljenog elaka, pomeati sa 2 dela venecijanskog terpentina (terpentina od tisovine) i 1 delom cinkanog
belila (cinkvajs). Istopljena se masa potom izlije na ist talasast lim (sa uskim olucima) da bi se dobile ipke.
Pri upotrebi treba zagrejati vrh ipke, kao i delove porculana koji se slepljuju, zatim povrine preloma pre-vui ovim zagrejanim
kitom i odmah ih vrsto priljubiti jedan uz drugi.

f) Bela, mrsna boja, kremzervajs kao kit za porculan.

Za slepljivanje finog porculana vrlo dobro moe posluiti bela, mrsna boja kremzervajs. Ovom bojom treba pre-mazati povrine
preloma, priljubiti ih paljivo jednu uz drugu i uvezati kanapom. Ostaviti da stoji 6 nedelja, a zatim sastrugati suvinu boju. Ovaj
je kit otporan u hladnoj vodi.

g) Kitovi od kazeina za porculan

I recept: 1 kg slatkog mleka treba progruati (usiriti) pomou vinskog sireta. im se mleko ohladi, odliva se sa njega surutka i u
gruevinu (usireno mleko) prudluje se belance od 45 jaja. Zatim se u ovu meavinu umea jo i fino mleven negaen kre i sve
se dobro obradi pahtlom. Umesto belanceta moe se upotrebiti i svea govea krv. Osuen prvo na vazduhu, a zatim na vatri,
ovaj kit izdrava i vatru i vodu, te je stoga podesan za lepljenje posua u kome se kuva.
Ovaj se kit moe upotrebiti i za zemljano i metalno posue.

II recept: 1/8 1 mleka treba potmeati sa isto toliko sireta i gruevinu staviti na kakvu krpu, oprati je nekoliko puta vodom i
ostaviti je da se osui. Zatim dodati sneg od 2 belanceta i oko 20 kapi vodenog stakla. Naposletku dodati toliko istucanog
negaenog krea da se dobije testasta masa; kad se ova meavina dobro obradi, masa se moe po volji obojiti.
Ovaj odlian kit moe se upotrebiti i za tajngut, majoliku i mermer.

III r e c e p t: kazein se rastvara lako u vodenom staklu i ovaj je rastvor jedan od najboljih kitova za porculan. Za spravljanje ovog
kita treba napuniti kakvu bocu do 1/3 njene visine sveim kazeinom i dopuniti je rastvorom vodnog stakla, pa je esto promukati.

IV r e c e p t: gruevinu (mek sir, kazein) treba pomeati sa jakim (koncentrisanim) amonijakom i obraditi u jednoobraznu masu
gustine milerama. Ovim se kitom slepljuju slomljeni komadi porculana i ostavljaju da lee 24 na toplom mestu (pri 40 R).

h) Kit za porculan od lakotopive staklaste mase.

Za kitovanje porculana najbolje je upotrebiti lakotopivu staklastu masu (glassflusse) u prahu. Ova se masa moe spraviti
kad se istope zajedno menige (minijum), boraks i kreda. Tenu masu treba izliti u hladnu vodu, od ega e se ona stvrdnuti, a
zatim je istucati i samleti u vrlo fin prah. Ovaj se prah zamea sa vodom i time se kituju slomljeni delovi. Kada se kit osui, treba
kitovani predmet staviti u pe da se kit (staklasta masa) istopi i potpuno slepi slomljene delove. Ovako kitovani predmeti bie
otporni kako u hladnoj, tako i u toploj vodi. Ovaj se kit upotrebljava i za kitovanje predmeta od stakla.
i) Nitrocelulozni kit za porculan. Za spravljanje nitro-celuloznog kita za kitovanje i slepljivanje porculana treba uzeti:
otpadaka od filmova .... 8 delova
kamfora ........ 1,5 deo
piritusa (96'%) ...... 21,5 deo
etilacetata ........ 20 delova
butilacetata . . . . . . . 25 delova
benzola ......... 24 dela
Ovaj se kit primenjuje za kitovanje stakla, majolike i tajnguta. Umesto kita moe se komadi filma raskvasiti i ostaviti da nabubri
u acetonu, etil acetatu i t. sl., a zatim ga staviti izmeu povrina koje treba spojiti i dobro pritisnuti.

j) Kit za porculan od gipsa i kauuka: alabaster gips pomean sa 800 delova benzina, 180 delova mastiksa i 20 delova kauuka.

2) Kitovi za majoliku i tajngut (Vidi i Kitovi za zemljano posue, II recept).

Za kitovanje tajnguta i majolike moe se upotrebiti kazeinski kit koji se upotrebljava za porculan, spravljen po II receptu (vidi
Kitovi za porculan).
Poto tajngut i majolika jae upijaju no porculan, to povrine koje se slepljuju treba prethodno premazati nekoliko puta rastvorom
vodenog stakla. Ovaj je kit otporan u vodi. I nitrocelulozni kit za porculan moe se upotrebiti za slepljivanje slomljenih delova od
majolike.

5. Kitovi za zemljano posue

I r e c e p t: rastopiti jednake delove smole i voska i u to umeati toliko mlevenog gaenog krea, da dobijena kaa ostane pri
umerenoj toploti jo uvek dosta tena. Ovim se kitom mogu slepiti zemljani sudovi koji se upotrebljavaju za tenost, ali ne na
vatri.

II r e c ep t: uzeti:
mlevenog gaenog krea ..... 54 g
mlevene stipse ........ 6g

40
svee govee krvi, dobro izmuene . . 40 g
Sve snano izmutiti dok se ne dobije homogena siru-pasta kozistencija. Ovim se kitom premazuju dodirne po-vrine lomljenog
zemljanog posua, a zatim se delovi koji se slepljuju, vrsto pritisnu jedan uz drugi i uveu kanapom.
Ovaj se kit moe upotrebiti i za kamen, mermer i fajans (majoliku).

III recept: kit za zemljano posue otporan u vodi i na vatri (vidi Kitovi za porculan od kazeina I recept).

6. Kitovi za staklo i staklorezaki kitovi

1) Kitovi za staklo

a) Kit za staklo od elaka. Treba istopiti 10 delova elaka i paljivo umeati 2 dela terpentina. Zatim ovoj vruoj meavini dodati
10 delova bimtajna u finom prahu i sve dobro izmeati.

b) Kit za staklo od belanceta i krea. Belance od jajeta i negaeni kre koji se jo nije raspao treba dobro izmeati da se obrazuje
testo.

c) Kit za staklo sa vodenim staklom. (Vidi kit za porculan sa vodenim staklom).

d) Kit za staklo od ribljeg lepka. (Vidi kitovi za porculan od ribljeg lepka, III recept, dijamant kit).

e) Bezbojan kit za fino staklo. 1 deo venecijanskog terpentina zagreva se sa 2 dela belog elaka u prahu i 3 dela mastiksa, takoe u
prahu. Zatim se ovom rastvoru dodaje, dok je jo topao, toliko terpentina, dok se ne dobije bistar rastvor.

f) Kit za staklo od paragume i gutaperke. Treba sitno isei 1 deo paragume i 3 dela gutaperke najboljeg kvaliteta, preliti ih sa
toliko terpentina, koliko je potrebno da budu nakvaeni i ostaviti prekono da nabubre. Sutradan staviti ih u 2 dela lanenog firnisa
i kuvati u vodenom ili uljanom kupatilu. Kad se ova masa ohladi i stegne, do bie se odlian kit za slepljivanje stakla. Ovaj se kit
moe upotrebiti i za lepljenje stakla na metal, kou i dr.

g) Kit za staklo od traumaticina. Zasien rastvor beljenog kauuka ili preiene gutaperke u hloroformu, tzv. traumaticin, treba
pomeati sa koncentrisanim rastvorom vodenog stakla. Ovaj je kit prozraan, vrlo jako spaja i voda ne vri uticaj na njega.

h) Dijamant kit za staklo. Treba spremiti 2 rastvora:

I rastvor
ribljeg lepka 20 delova
vode 140 delova
alkohola 60 delova

II rastvor
smole mastiksa u kapljama
(suzama) ........ 10 delova
alkohola ......... 80 delova
Svaki od ovih, zasebno spravljenih rastvora, treba zagrejati i profiltrovati. Zatim ih pomeati i naposletku do-dati 6 delova
amonijak gume (Gummi-resina ammoniacum) u finom prahu, koju eventualno moe da zameni i amonijak. Ovaj kit nije dovoljno
otporan prema vlazi.

i) Kit za staklo od lakotopive staklaste mase. (Vidi kit za porculan od lakotopive staklaste mase).

j) Nitrocelulozni kit za staklo. Za kitovanje i slepljivanje stakla moe se upotrebiti isti Hitrocekilozni kit koji se upotrebljava i za
porculan (vidi kitovi za porculan pod 3).

2) Staklorezaki kitovi

a) Obian staklorezaki kit: treba uzeti

olovnog belila (blajvajsa) u prahu 0,125 kg
firnisa od lanenog ulja 0,100 kg
krede u prahu ....... 0,500 kg
Izmeati kredu i olovno belilo u avanu i gnjeiti, dodajui malo po malo firnis, dok se :ne dobije meko testo. Da bi masa bila
gipkija, moe joj se dodati i neto terpentina.
Ovaj kit moe da se spravi i bez olovnog belila, kada se preiena (lemovana) kreda izgnjei sa firnisom ili lanenim uljem u
plastino testo. Spravljen sa firnisom ovaj se kit bre stvrdnjava.

b) Staklorezaki kit sa kauukom. Treba spraviti rastvor kauuka u benzinu da se dobije masa gustine sirupa. Zatim istrljati olovno
belilo sa firnisom od lanenog ulja u vrstu kau (testo), kojoj zatim treba dodati rastvor kauuka i sve dobro izgnjeiti. Ovaj se kit

41
vezuje vrlo dobro kako sa staklom, tako i sa drvetom, a upotrebljava se za kitovanje ogledala i stakla na slikama u ramovima, kao
i za prozore. On se stavlja u ljebove na ramu, odnosno prozoru, a zatim se staklo vrsto utisne u njega.

c) Staklorezaki kit koji ostaje mekan. Ovaj se kit spravlja kad se 6 delova kuvanog lanenog ulja i 1 deo loja izmeaju sa olovnim
belilom ili kakvim drugim iza-branim surogatom, dok se ne dobije potrebna gustina.

d) Kitovi za akvarijum. (Vidi i Razni drugi kitovi pod 13 Kitovi za pritvrivanje stakla na metal, V i VI recept).

I r e c e p t:
preiene (lemovane) krede . . 6 delova
gipsa . . ........ 3 dela
beloga peska ........ 3 dela
olovne glei (gleta) . 3 dela
smole u prahu ......... 1 deo
Izmeati sve i obraditi sa dobrim firnisom u masu slinu obinom staklorezakom kitu.

II r e c e p t:
gipsa . . ........ 2 dela
krede . . ........ 2 dela
olovne glei ........ 2 dela
smole u prahu ....... 1 dela
Sve pomeati sa toliko kuvanog lanenog ulja, da se dobije masa slina obinom staklorezakom kitu.

III r e c e p t:
I glicerin kit moe se upotrebiti za ovu svrhu. Ovo je odlian kit za kitovanje akvarijuma, koji posle nekoliko asova postaje tvrd
kao kamen (vidi spravljanje ovoga kita pod Razni drugi kitovi red. br. 7, I i II recept).

7. Kitovi za slonovu kost i morsku penu

1) Kitovi za slonovu kost

1 r e c e p t: alabaster gips treba zameati sa belancetom od jajeta u gustu kau. Ovim kitom treba premazati povrine preloma,
vrsto ih pritisnuti jednu uz drugu, uvezati slepljene delove kanapom i ostaviti 24 da se kit potpuno stegne i osui. Sa ovim
kitom treba raditi brzo, jer se on brzo stee.

II r e c e p t: rastopiti u vodenom kupatilu (zajedno) 1 deo beloga voska, 1 deo kolofonijuma i 1 deo terpentina i u ovaj raslvor
umeati 1 deo fino mlevenog talka (federvajsa)
Ovaj kit slui za slepljivanje malih delova slonove kosti, npr. otpalih ukrasa, monograma i dr.

III recept: rastopiti zajedno gutaperku sa obinom smolom i ovim kitom namazati povrine preloma (prethodno malo zagrejane), a
zatim ih vrsto pritisnuti jednu uz drugu, uvezati i ostaviti 24 da se kit stegne. I ovaj se kit upotrebljava za slepljivanje malih
delova slonove kosti.

2) Kitovi za morsku penu

I r e c e p t: zameati sa belancetom morsku penu u vrlo finom prahu i magnezijum, takoe u prahu. Ovaj se kit mora odmah
upotrebiti jer se brzo stvrdnjava.

II recept: rastvoriti mleveni kazein u vodenom staklu i umeati u ovaj rastvor magnezijum u prahu. I ovaj se kit mora upotrebiti
odmah zbog brzog stvrdnjavanja.

III r e c e p t: izmeati sa vodom u gustu kau jednake delove (po teini) fino istucane gumiarabike i fino istucane krede. Mesta
preloma treba prethodno zagrejati, a zatim premazati ovim kitom i slepiti. Slepljene predmete ne treba upotrebiti dok se kit ne
stvrdne potpuno.

IV recept: zameati fino istucan i prosejan kre sa belancetom; ovim kitom premazati povrine koje se slepljuju i pritisnuti ih
dobro jednu uz drugu, a zatim slepljene delove uvezati.

8. Juvelirski kitovi i kitovi za nakit

1) Juvelirski kit.
Juvelirima su potrebni za lepljenje dragog kamenja kao i za podlepljivanje folija u boji ispod izvesnog kamenja, vrlo jaka sredstva
za lepljenje, koja moraju biti i bezbojna. Za ovu svrhu slui prvenstveno tzv. dijamantski lepak (vidi odeljak Lepci) i juvelirski
kit, koji se spravlja na sledei nain:
Treba rastvoriti 10 delova ribljeg lepka u vrlo malo vode, kojoj treba dodati i neto jakog piritusa. Zasebno rastvoriti 5 delova
fino mlevenog mastiksa prelivajui ga meavinom rafiniranog piritusa i benzina, no tako da se mastiks rastvori u najmanjoj

42
moguoj koliini ove tenosti. Zatim treba obe meavine, tj. rastvor ribljeg lepka i rastvor mastiksa, dobro izmeati u porculanskoj
olji.

2) Kit za biser, koral i malahit.

Za kitovanje, odnosno lepljenje bisera, korala i malahita mogu se upotrebiti sledea sredstva: sindetikon (vidi odeljak Lepci
spravljanje sindetikona); meavina jednakih delova elaka i mastiksa zajedno istopljenih; gips i gumiarabika.
Pri kitovanju bisera treba pre svega obratiti panju da rupe na zrnima budu potpuno iste i suve. Kada se kituje meavinom elaka
i mastiksa, treba napuniti zrno ovim kitom, koji zatim treba istopiti zagrejanom iglom ili zagrejanim komadom ice.
Ovaj se postupak primenjuje i za izbuene korale, koji se nasauju.
Klini na koji se biserno zrno ili koral nasauje, treba premazati kitom, a zatim ga uhvatiti zagrejanim kljetima i utisnuti u rupu,
im se kit u njoj bude omekao.
Za fine skupocene korale najbolje je primeniti sindetikon.

3) Kit za nakit:
rastvoriti u vodenom kupatilu 50 g ribljeg lepka u malo alkohola od 95% i dodati tome 4 g amonijak-gume. Zasebno rastvoriti 2 g
mastiksa u 10 delova alkohola. Pomeati oba rastvora pa ovu meavinu uvati u dobro zapuenim bocama.
Za upotrebu treba prethodno razmekati ovaj kit u vodenom kupatilu.

9. Kitovi za gumene predmete, linoleum i muemu

1) Kitovi za gumene predmete

Napuniti bocu iseenom gutaperkom i naliti je 2/3 benzinom. Posle nekoliko dana promukati dobro sadrinu, ostaviti bocu da
postoji 12 dana na mirnom mestu i opet je dobro promukati. Ovo ponavljati dok se ne rastvori sva gutaperka i dok rastvor ne
bude gust kao med. Ovaj se kit brzo sui.
Pored upotrebe za kitovanje gumenih predmeta (kaljaa i dr.), ovaj se kit upotrebljava i za slepljivanje konih kaieva, a njime se
mogu lepiti i etikete na bocama da ne bi otpale u vodi.

2) Kitovi za linoleum i muemu

a) Kitovi za lepljenje linoleuma na drvene podove

I recept: treba zameati 1 deo terpentina i 2 dela prosejanog raanog brana, sa toliko kljuale vode da se dobije gusta kaa.
Ovim kitom, upravo lepkom (iriom), treba namazati dobro oien patos, pritisnuti na njega linoleum, ravnomerno ga
rasprostreti i opteretiti da bi se dobro zalepio.

II r e c e p t: firnis dobro vezuje manje komade linoleuma za drvene podove. Njime se moe zalepiti na drvo i muema.

b) Kit za lepljenje linoleuma na betonske patose

Raskiseliti 3 dela tutkala u 8 delova vode, tome dodati 1/2 dela sone kiseline i 3/4 dela cink-sulfata i staviti ovu meavinu da se
kuva vie asova.
Pri upotrebi treba kako patos, tako i poleinu linoleuma premazati ovim kitom, a zatim linoleum pritisnuti ravnomerno i vrsto na
patos i opteretiti.

c) Kitovi za lepljenje linoleuma i mueme na beton, kamen, gvoe i drvo

I r e c e p t: na beton, kamen i gvoe, linoleum i muema se lepe kitom koji se spravlja kad se istopi 1/2 kg kolofonijuma u 1/2 1
terpentina i 200 g repinog ulja.

II recept: vrlo dabar kit za lepljenje linoleuma i mueme na drvo, beton, kamen, gvoe i metale uopte spravlja se kad se pomea
5 delova galipota (bele smole od smre), 5 delova kolofonijuma, 5 delova kopal-smole loijeg kvaliteta (manila kopala) i 57
delova piritusa.

d) Kit za krpljenje linoleuma

Ako su se na linoleumu probile rupice usled pada kakvog tekog. otpornog predmeta, one se mogu zapuiti kitom spravljenim od
jednakih delova gustog terpentina i kolofonijuma, istopljenih u vodenom kupatilu. Mesta koja se ispunjuju ovim kitom treba
prethodno dobro oistiti i osuiti. (Ovaj se kit upotrebljava topao. Viak kita na zakrpljenom mestu treba paljivo odstraniti
noem.

10. Kitovi za metale

1) Kitovi za metale uopte

I r e c e p t: treba uzeti:

43
gipsa . .......... 100 g
gumiarabike ......... 25 g
stipse . .......... 5g
Rastvoriti stipsu u vodi, zatim dodati gumiarabiku i ovim rastvorom zameati gips.

II recept: amalgam-kit, tzv. beki metal-kit. U rastvor plavoga kamena treba staviti cinkane trake, pa rastvor dobro protresti.
Bakar istaloen na ovaj nain iz plavoga kamena u vidu nenog praha, treba isprati i jo u vlanom stanju obraditi ga u
porculanskom avanu (olji za trljanje) sa merkuri-nitratom (Hydrargyrum nitricum oxydatum). Bakarni prah, koji e se usled toga
pomeati sa ivom, lako e se njome amalgamisati. Zatim ovako amalgamisan bakar treba preliti vruom vodom i odravajui
avan u toplom stanju dodati ivu (na 3 dela bakra 7 delova ive). Ovu meavinu treba gnjeiti tukom dotle dok se ne dobije
potpuno plastina masa. Potom treba odliti vodu i jo vlaan amalgam formirati u male cilindre (oko 45 mm prenika i nekoliko
cm duine).
Povrine metala koje se imaju kitovati treba oistiti potpuno, do sjaja i zagrejati na 8090, a zatim naneti amalgam (kit) i
kitovane delove pritisnuti dobro jedan uz drugi. Oni e tada dobro prionuti, kao da su letovani.

2) Kit za cink

Za kitovanje nedostataka (upljina i dr.) na ukrasima izraenim od cinka, primenjuje se sledei kit:
U 10 delova (po teini) rastvora vodenog stakla od 33 po Bomeu, treba umeati 2 dela fino preiene (lemovane) krede i 3 dela
cinka u prahu. Ovu meavinu treba tad gnjeiti, dodavajui po potrebi kredu i cinkani prah, dok se ne dobije plastino testo kojim
se popunjuju i formiraju neispravna mesta. Posle 24 ovaj e se kit stvrdnuti. Kada se zatim kitovana mesta ispoliraju aha-tom,
dobie izgled i sjaj cinka.

3) Kit za bronzu

Slomljeni delovi bronzanih predmeta (figura, vaza, ukrasa i dr.) mogu se kitovati glicerin kitom (vidi Razni drugi kitovi pod 7).
Ovim kitom treba namazati povrine koje se slepljuju, pritisnuti ih dobro jednu uz drugu, vrsto uvezati kanapom ili icom i
ostaviti 48 da se kit stegne i dobro osui.

4) Kitovi za gvode, elik i gvozdeni lim

a) Kitovi za gvoe

I r e c ep t: treba pomeati 2 dela niadora, 1 deo sumpornog cveta i 16 delova opiljaka od livenog gvoa, sve u finom prahu.
Jedan deo ove meavine treba pomeati sa 20 delova opiljaka od kovanog gvoa i zameati sa vodom, kojoj se eventualno dodaje
malo sumporne kiseline ili sireta (octa) i sve dobro prognjeiti u kau. Ovaj kit izdvaja za vreme suenja zaguljive gasove
neprijatnog mirisa, usled ega se treba pobrinuti za dobru ventilaciju.

II r e c e p t: izmeati 3 dela finog gipsa u prahu, 1 deo gvozdenih opiljaka i 2 dela sireta (octa). Ovim kitom treba premazati
povrine slomljenih delova, sastaviti ih,, pritegnuti dobro jedan uz drugi i ostaviti da se kit osui.
Ovaj se kit moe upotrebiti i za slepljivanje slomljenih delova od kamena.

III recept: zameati sa siretom testastu masu od 8 delova kuhinjske soli, 15 delova gline i 180 delova gvozdenih opiljaka. Ovaj je
kit otporan na vatri.
Gvozdeni delovi, koji ne izdravaju pritisak, kituju se gvozdenim kitom: a) 100 delova gvozdene strugotine ispod turpije, 2 dela
tucanog niadora i 10 delova vode; b) 65 delova gvozdene strugotine, 2,5 dela niadora, 1,5 deo sumpornog cveta i 1,5 deo
razblaene sumporne kiseline (1 deo kiseline i 1 deo vode) sve se izmea u testo i kituje.
Gvozdeni delovi koji se zagrevaju na visokoj temperaturi kituju se: 20 delova gvozdene strugotine ispod turpije, 4,4 dela praine
od ilovae, 5 delova boraksa, 5 delova soli i 10 delova piroluzita sve se izmea i kituje. Delovi za kitovanje moraju biti potpuno
isti.

b) Kitovi za liveno gvoe

I r e c e p t: izmeati dobro u ravnomernu masu 6 delova sumpora, 6 delova olovnog belila (blajvajsa) i 1 deo boraksa. Pri upotrebi
ova se meavina umea sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. Ovaj se kit nanosi u srazmerno tankom sloju na povrine
preloma i njime se slepljuju slomljeni delovi.

II recept: za popunjavanje neispravnih mesta i. upljina kod livenog gvoa, upotrebljava se topivi kit, koji se spravlja na sledei
nain:
ilovae otporne u vatri .... 30 delova
gvozdenih opiljaka . . . . . 12 delova
mangan-superoksida .... 6 delova
kuhinjske soli ....... 3 dela i
boraksa .......... 3 dela

44
sve u prahu izmeati. Zatim ovu meavinu nakvasiti vodom i obraditi da se dobije gusto testo, koje se utiskuje u neispravna mesta
i upljine (pore). Suenje ovoga kita treba da bude polagano, a kad se osui, treba kitovano mesto zagrejati do belog usijanja, usled
ega e se kit istopiti i vrsto prionuti.

c) Kitovi za gvozdene pei i tednjake

I r e c e p t: najobiniji kit za pei spravlja se kad se gips zamesi sa slanom vodom, eventualno sa manjim dodatkom galice i
mleka*). *) Galica - glina (kaolin).

II recept: zameati testo od grnarske ilovae (gline), azbesta u prahu i malo slane vode. Ovim kitom kituju se fuge na gvozdenim
peima.

III recept: kad se gvozdene pei dime na sastav-cima, mogu se zakitovati ovim prostim sredstvom: uzeti 10 delova usitnjene
ilovae i 4 dela usitnjenog negaenog krea, sve dobro izmeati i zameati sa neto vode, da se dobije testasta masa (kit). Ovim
kitom treba kitovati hladnu pe, a kad se kit osui moe se pe loiti.

IV r e c e p t: kad se gvozdene pei dime na sastavcima moe se sa uspehom upotrebiti i kit koji se priprema na sledei nain:
nekoliko listova najprostije porozne sive hartije (upijae, ili koja se upotrebljava za presovanje biljaka) treba nakvasiti vodom i
gnjeiti, Za vreme gnjeenja treba hartiji postepeno dodavati mlevenu ilovau, dok se ne dobije testasta masa. U tu masu zatim
umeati neto kiselog mleka i ovako spravljenim kitom kitovati sastavke.
Moe se nakvaena hartija i odmah mesiti zajedno sa ilovaom, dogod se potpuno ne izmeaju. Ovoj masi treba dodati jo 17 g
kuhinjske soli, 17 g galice (obadvoje u prahu) i neto malo slatkog mleka, pa sve dobro izmeati. Upotrebljena ilovaa ne treba da
bude odve masna.
Ovaj se kit upotrebljava i za kitovanje sastavaka kod kaljevih pei.

V recept: za kitovanje gvozdenih pei koje se dime na sastavcima, moe se upotrebiti kit koji se spravlja kad se izmeaj u 4 dela
ilovae i 1 deo boraksa, pa se ova mea-vina obradi u testo sa dodatkom potrebne koliine vode.

VI r e c e p t: izmeati jednake koliine smole od drveta i sitno istucane gline sa malo obine soli. Sve to prosejati kroz gusto,
esto sito, a zatim dodati vodu i zameati u gustu kau (testo). Ovim se kitom zaptivaju sastavci i pukotine na peima. Pod
dejstvom visoke temperature ovaj e kit uskoro postati tvrd kao kamen.

VII r e c e p t: kit za napukle ploe na tednjaku. Uzeti 2 dela gvozdenih opiljaka, 2 dela otpadaka od ekia (dobijaju se kod
kovaa), 3 dela prenog gipsa i 1 deo kuhinjske soli. Sve ovo zameati sa rastvorom vodenog stakla u gusto testo (kit) pa njime
ispuniti pukotine. Treba ostaviti nekoliko asova da se kit stvrdne, pre no to e se podloiti vatra u tednjaku.

VIII r e c e p t: za napukle ploe na tednjaku moe se upotrebiti i kit koji se spravlja kad se fino proseje pepeo od drveta, a zatim
pomea sa solju i zamesi vodom u testo kome se dodaje i malo ilovae.

IX recept: vrata na peima kituju se hermetiki kitom koji se spravlja kada se izmeaju gvozdeni opiljci, niador, feldspat i
sumporni cvet (sve u prahu), a zatim se ova meavina zaini vodom i izgnjei u testo.

d) Kit za zaptivanje fuga na parnim mainama

Treba uzeti:
gvozdenih opiljaka sumpora u prahu . niadora . . . ..
47 delova 2 dela 1 deo
Pretvoriti sve u vrlo fin prah i zameati sa dovoljno vode da se dobije jaka homogena pasta.
Ovaj kit poveava svoju zapreminu pri suenju, zbog ega je vrlo koristan za zaptivanje fuga na parnim mai nama.

e) Kit za parne kazane

kalijumovog vodenog stakla 1 deo
boraksa 1 deo
barijum sulfata 1 deo
ilovae 2 dela
vode 3 dela
Prvo treba rastvoriti u vodi vodeno staklo, a zatim do-dati boraks i glinu. Sve dobro umesiti da bi se napravilo gusto testo. Ovaj je
kit otporan prema visokoj temperaturi.

f) Otporan kit za sastavke koji dolaze u vatru

gvozdenih opiljaka 0,400 kg
ilovae 0,200 kg
kae od hartije (Pate a cazettes) 0,200 kg
niadora 0,050 kg
vode po potrebi
Izmeati gvozdene opiljke, ilovau i kau od hartije, pa obraditi ovu meavinu vodom koja sadri niadora.

45
g) Kit od minijuma za spojeve pod parom. Jednake delove po teini minijuma u prahu i olovnog belila (bazinog karbonata olova)
izmeati i izgnjeiti dobro dok se ne dobije testo koje se lepi za prste.

h) Zatitni kit od vlage za hidrauline spojeve. Izmeati u toplom stanju:

utoga voska 0,100 kg
litargisanog lanenog ulja (firnisa) 0,300 kg

i) Kit od cinkanog belila (cinkvajsa) za rezervoare za pijau vodu. Pomeati i obraditi cinkano belilo sa tolikom koliinom lanenog
ulja, koliko je potrebno da se dobije gusta kaa (testo).

j) Kitovi za vodovodne i gasne cevi

I r e c e p t: kit za vodovodne i gasne cevi. Izmeati

kauuka 1,500 kg
kuvanog lanenog ulja 10 kg
olovne glei 3,650 kg
krede u prahu ili slinog materijala 79 kg
katrana (drvenog tera) 9 kg

II r e c e p t: kit za vodovodne cevi.

kolofonijuma 0,100 kg
fino istucane cigle 0,200 kg
Istopiti kolofonijum na blagoj vatri i dodavati istucanu ciglu u malim koliinama, meajui neprestano da bi se dobila homogena
meavina. Ovaj se kit upotrebljava i za kitovanje slavina.

III r e c e p t: napukle vodovodne cevi mogu se zapuiti i kitom za gvoe spravljenim po I receptu. Ovim kitom treba namazati
pukotine na cevima i preko toga omotati platno, da bi kit ostao na njemu. Posle 34 dana moe se povez skinuti. Ovako zapuena
cev izdrae i jai pritisak vode.

k) Kit za gvozdeni lim

Za slepljivanje gvozdenog lima moe se upotrebiti isti kit kao za slepljivanje drvenih delova (vidi Kitovi za drvo> pod a) Kit
za slepljivanje drvenih delova).

1) Kit za zaptivanje tancovanih kutija od beloga lima

Ovaj se kit sastoji iz utrljane meavine vodenog stakla sa preienom (lemovanom) kredom, cinkanim belilom (cinkvajsom) ili
mangan-superoksidom u prahu. Ova se meavina moe upotrebiti i za zaptivanje banova za ulje, kao i pukotine u metalu i
kamenu.
Za zaptivanje tancovanih kutija od belog lima moe se upotrebiti i samo vodeno staklo, no imenovane meavine bre se
stvrdnjavaju.

5) Kitovi za pahtlovanje (uljani i pahtl kitovi)

Vidi deo VI Obrada metala I oplemenjivanje povrine metala pod b) zatita i ukrasni premazi (bojadisanje i lakovanje).

11. Razni drugi kitovi

1) Kit za kitovanje naprslih kopita.

Za kitovanje naprslih kopita treba u vodenom kupatilu rastopiti 300 g amonijak-gume (Gummi-resina ammoniacum) u 100 g
terpentina, a zatim (neprestano meajui), dodati 600 g sitno iseene gutaperke. Ovaj se kit treba pre upotrebe zagrejati i utisnuti
ga u dobro oienu i suvu pukotinu na kopiti. Eventualno mogu mu se dodati i 2 g crne boje (kinrusa) koju treba umeati u
terpentin, pre no to se u njemu istopi amonijak guma.

2) Kit za opravku emaljiranih tablica.

Treba fino usitniti po 5 delova kopal i damara smole i staviti u meavinu od 4 dela venecijanskog terpentina i 4 dela vrlo jakog
piritusa. Zatim dobijenu kau izmeati sa 6 delova najfinijeg, potpuno suvog cinkanog belila (cinkvajsa). Ako se eli da ovaj kit
ima plavkast ton, treba mu dodati i vrlo malo ultramarina ili berliner plave boje. Zagrevanjem e ispariti alkohol iz meavine. Pre
upotrebe ovaj kit treba zagrejati i njime popuniti mesta gde je otpao emalj. Kad se kit potpuno stvrdne, treba ga poravnati i
uglaati.

3) Kitovi za utvrivanje noeva i viljuaka u dralju

I r e c ep t:
kolofomijuma 600 g
sumpora 150 g

46
gvozdenih opiljaka 250 g
Ova se meavina naliva vrua u upljinu dralja, a zatim se ugura rep od noa ili viljuke, takoe zagrejan.

II r e c ep t:
treba izmeati smole u prahu 450 g
sumpornog cveta 140 g
finoga peska 410 g
upljina dralje napuni se ovom meavinom u prahu i u nju se ugura jako zagrejan rep noa, odnosno viljuke.

III recept: kit za utvrivanje noeva i viljuaka u dralje moe se spraviti kad se izmeaju kolofonijum i fino istucana cigla.
Postupak utvrivanja je isti kao i po II receptu.

IV r e c e p t: treba istopiti zajedno jednake delove krede i kolofonijuma. Ova se masa uliva vrua u upljinu dralja.

4) Kit od bitumena (asfalta) za zaptivanje pukotina uopte

bitumena (asfalta) 4,5 kg
masnog ulja (Olea pinguia) 2 kg
olovne glei 1 kg
terpentinskog ulja 1 kg
Pomeati sve i tome dodati laneno ulje u dovoljnoj koliini da bi se dobila kaa (testo) eljene gustine.

5) Kitovi od kauuka i gutaperke

a) Kit od kauuka
kauuka 560 g
loja 4 g
gaenog krea po potrebi
Istopiti na blagoj vatri kauuk i loj, i, neprestano meajui, dodati toliku koliinu krea u prahu, da bi se dobilo meko testo.

b) Kauuk-gutaperka kit
I r e c e p t:
uzeti gutaperke 10 delova
kauuka 16 delova
ribljeg lepka 4 dela
Preliti ovo sa 70 delova ugljen-disulfida i ostaviti da nabubri.
Ovaj se kit upotrebljava za krpljenje velosipedskih guma i dr. Pukotinu na, gumi treba briljivo oistiti i osuiti, napuniti je kitom i
uvezati zakrpljeno mesto kanapom. Kanap ne treba skidati dok se kit potpuno ne stvrdne.

II recept: 1 deo elaka u prahu treba rastvoriti u hladnom stanju u 10 delova amonijaka specifine teine 0,910, to e trajati
nekoliko nedelja.
Pri upotrebi treba potrebnu koliinu ove piktijaste mase (kita) rastanjiti blagim zagrevanjem.

c) Marinski kit (lepak). Ovaj se kit (lepak) moe spraviti kao tean ili tvrd.
Tean marinski kit:
I r e c e p t: kauuk se rastvori u ugljen-disulfidu i dodaje mu se elak. Slui za meusobno slepljivanje komada drveta, za
uperenje (kalafatisanje) laa i dr.

II recept: u gumi-rastvoru (rastvoru kauuka) treba rastvoriti mastiks, time se ovome rastvoru znatno poveava mo lepljenja.
Tvrd marinski kit: l deo kauuka treba rastvoriti u gvazdenom sudu (neprestano meajui) u 12 delova terpentinskog ulja (ili
petroleuma), dok se ne obrazuje gusta sirupasta masa. Zatim se (zagrevajui) umeaju 2 dela elaka ili asfalta, dok masa ne
postane jednoobrazna. Pri upotrebi treba ovaj kit prvo omekati u vodenom kupatilu, a zatim ga zagrejati na oko 140C, jer on
tada dublje prodire i bolje prianja.

d) Kit za gumene predmete (vidi 9. Kitovi za gumena predmete, linoleum i mueme).

6) Kazein kit (vidi kazeinski kitovi za drvo, porculan, majoliku, tajngut i morsku penu). Treba rastvoriti tanin u vodi ili uzeti uvar
od skuvane rastove kore (ili drugi kakav materijal koji sadri tanin) i pomeati sa krenim mlekom. Kreno mleko treba dodavati
dok se crvena lakmusova hartija ne oboji plavo, kada se umoi u bistru tenost nad obrazovanim talogom. Zatim treba talog
osuiti i pomeati sa 10 delova kazeina. Ovaj prah (meavina) umean sa vodom dae ilav kit na koji, kad se osui, ne deluju
voda, petroleum alkohol i ugljen-disulfid.

7) Glicerinski kitovi

I r e c e p t: (glicerinski kit za akvarijume i t. sl.): Obian staklorezaki kit nije pogodan za kitovanje akvarijuma, poto postaje krt
pod stalnim uticajem vode. Najpogodniji je za to glicerinski kit sa oksidom olova, koji se spravlja na sledei nain: 5 delova

47
najjaeg glicerina treba pomeati sa 2 dela vode, zatim ovu meavinu, koja se sama zagreva, treba ostaviti da se ohladi. Od ovoga
rastvora treba za svakih 100 g preienog (lemovanog) oksida olova (olovnog gleta) upotrebiti po 120 cm3. Olovni glet treba
izmeati sa rastvorom glicerina i obraditi u staklenom sudu, dok masa ne postane jednoabrazna i gusta kao testo. im je dobila
svojstva staklorezakog kita, ova e masa biti upotrebljiva. Ona e za 2 dana toliko da se stvrdne, da je ispadanje stakla
iskljueno, Ovaj kit ostaje elastian, pa e se izbei prskanje ukitovanih staklenih okana usled potresa.

II r e c e p t: treba istrljati 50 g olovnog oksida (olovne glei, masikota) sa 5 cm3 glicerina specifine teine 1,24 i obraditi u testo.
Ovaj se kit upotrebljava za slepljivanje gvoa sa gvoem i kamenom i stakla sa metalima, a takoe i za kitovanje akvarijuma.
Povrine koje se njime kituju treba prethodno ovlaiti malo glicerinom.

III recept: fino upraen olovni glet treba istrljati u gustu kau (testo) sa 88% glicerinom koju treba odmah upotrebiti.

IV recept: kit primenjiv za krpljenje emaljiranog posua, otporan prema luinama, kiselinama i temperaturi do 250, moe se
spraviti od 5 cm3 glicerina i 2 cm3 vode i na svakih 6 cm3 ovoga rastvora dodati 50 g olovnog gleta, pa obraditi.

V r e c e p t: otporan glicerinski kit prema hlornom gasu i isparenjima kiselina, ali neotporan prema atmosferskim uticajima i
vlazi, dobija se meavinom 1 dela ostataka od destilacije glicerina i 3 dela ilovae.

8) Cement kit.
Dobija se meavinom cementa, cigle u prahu i kiselog mleka. Ovaj odlini kit pogodan je za kitovanje kamenih pervaza i dr. na
fabrikim kazanima.

9) Ter-ilovaa kit.
Ovaj se kit dobija kada se mlevena ilovaa izmea sa gustim terom (katranom od kamenog ugljena). Otporan je prema kiselinama.

10) Kit za sudove (burad) sa kiselinama.

Ovaj se kit sastoji iz meavine 1 dela azbesta, 1 dela finog renog peska i 34 dela natrijumovog vodenog stakla (od 30c po
Bomeu). Ovaj se kit brzo stvrdnjava na vazduhu i otporan je prema kiselinama.

11) Kit otporan prema vlazi

Treba uzeti:
gaenog krea u prahu 40 g
belanceta od jaja 50 g
stipse u prahu 10 g
Sve dobro izmeati i istrljati tako da se dobije homogeno testo. Ovim testom (kitom) namazati delove koji se slepljuju i drati ih
pritegnute jedan uz drugi, bilo da se uveu kanapom, bilo pomou prese ili izmeu eksera za-kovanih u dasku na kojoj se sui
kitovani predmet.

12) Nepromoivi kit za drvo, karton i dr,

Treba uzeti:
gaenog krea u finom prahu 100 g svee krvi, dobro umuene 80 g stipse u finom prahu 10 g
Meati energino dok ova meavina ne postane gusta i tada e ovaj kit biti dobar za upotrebu. Da bi se drvo, karton i dr. uinili
nepromoivim, treba ih premazati sa 23 sloja ovoga kita. Karton premazan ovim kitom po-staje tvrd kao drvo.

13) Kitovi za pritvrivanje stakla na metal

(Vidi i Staklorezaki kitovi pod d) Kitovi za akvarijum).
I r e c ep t: za utvrivanje stakla u metalne ramove i fasunge moe se upotrebiti meavina od kolofonijuma, voska i terpentina.

II recept: tzv. Kristal-palast kit spravlja se kad se 15 g fino iseenog ribljeg lepka (Hausenblase) prelije u boci sa 120 g piritusa
i boca dri na toplom mestu. Kada se lepak bude rastvorio, treba ga profiltrovati kroz gazu i dodati mu po 7,5 g mastiksa i
amonijak gume, oba u finom prahu i ostaviti da se rastvore. Pre upotrebe treba ovaj kit zagrejati u vodenom kupatilu da bi postao
tean.
Kristal-palast kit upotrebljava se za ulepljivanje staklenih -umetaka u limenim kutijama.

III r e c e p t: treba zainiti kazein sa kalijumovim ili natrijumovim vodenim staklom i dobro ga obraditi. Ovaj kit nije dovoljno
otporan prema vlazi.
Kazein-kit koji se spravlja od urde (mekog sira, top-fena) i gaenog krea, takoe je pogodan za kitovanje stakla na metal, no i
ovaj nije otporan prema vlazi.

IV recept: vidi Kitovi za drvo pod d) Kitovi za burad III recept.

V recept: uzeti kuvanog lanenog ulja 9 delova kopala 6 delova, olovne glei (masikota) 2 dela i olovnog belila (bazinog
karbonata olova) 1 deo. Sve treba dobro izmeati da bi se dobila homogena meavina. Ovaj se kit upotrebljava za slepljivanje
akvarijuma.

48
VI r e c e p t: uzeti gaenog krea u prabu 1 .deo, usitnjene cigle 2 dela i kuvanog lanenog ulja 3 dela. Obraditi kao po V receptu. I
ovaj se kit upotrebljava i za slepljivanje akvarijuma.
Napomena: kitovi spravljeni po V i VI receptu mogu se upotrebiti, sem za lepljenje stakla, i za lepljenje drugih materijala za
metale.

14) Kit za pritvrivanje bakra za staklo.

Treba kuvati 1 deo kaustine sode i 3 dela kolofonijuma u 5 delova vode, pa zatim u ovaj rastvor umeati 5 delova gipsa. Ovaj kit
podnosi toplotu, a voda i petroleum ne dejstvuju na njega.

15) Kit za pritvrivanje porculana na metal Pomeati:

fino mlevenog krea ...... 2 dela
smole ........... 1 deo
alkohola .......... 8 delova
Tome dodati potrebnu koliinu vode i dobro izraesati, da bi se dobila giusta kaa (testo).

16) Kit za pritvrivanje ebonita (tvrde gume) na metale.

Dobro tutkalo prethodno raskieljeno, treba skuvati i u ujega nmeati toliko prosejanog pepela da se dobije homogena, ne odve
gusta masa (kit), koju pre upotrebe treba zagrejati. Zalepljeni ebonit treba dobro pritisnuti na metal, opteretiti ga i ostaviti da se kit
osui.

17) Kit za kitovanje metala na drvo.

Za kitovanje metala na drvo moe se upotrebiti vrua meavina od smole, tera, voska i fino usitnjene cigle.

18) Kit za utvrivanje drveta na staklo, kamen i dr.

Za kitovanje drveta na staklo, kamen i dr. upotrebljava se isti kit kao i za kitovanje ebonita na metale (vidi br. 16).

19) Kit za utvrdivanje gvoda u kamen.

Bored zalivanja sumporom ild olovom, moe se za utvrivanje gvoa u kamenu upotreblti i kit koji se spravlja kad se gips
izmea sa gvozdenim opiljcima i ova meavina izgnjei sa vodom u gustu kau (testo).

20) Kit za pritvrtivanje mermernih ploa na drvo.

Dobro stolarsko tutkalo treba nekoliko asova raskiseliti u hladnoj vodi, a zatim staviti da se kuva. Kad se tutkalo bude rastvorilo,
treba u njega usuti gips zamean sa vodom u itku kau i dobro izmeati.
Ovim kitom (dok je jo vreo) treba namazati mermer-nu plou sa zadnje strane i pritisnuti je dobro na deo nametaja na kome
treba da se utvrdi. Ovo treba vriti brzo, poito se i kit brzo stvrdnjava. Mermerau plou treba zatim opteretiti i ostaviti da se kit
sui 2 dana.

21) Kitovi za pritvrtivanje platna ili koe na.metal

I r e c e p t: ako elimo da se platno ili koa pritvrds na metal, treba istopiti zajedno vosak i kolofonijum i ovom meavinom
(kitom) izvriti lepljenje.

II recept: i meavina jednakih delova gutaperke i crne smole moe se upotrebiti za pritvrivanje platna ili koe na metal.

22) Kit za pritvrdivanje koe na drvo.

Za spravljanje kita za pritvrivanje koe na drvo treba uzeti 250 g peninog brana, 15 g kolofonijuma u prahu i 7 g stipse u
prahu, izmeati ih i zaciniti vodom u jednostavnu kau. Ovu kau staviti na umerenu vatru pa je neprekidno meati, dok se ne
stegne toliko da kaika u njoj stoji. Ovim kitom treba tanko namazati kou pomou tvrde etke, prilepiti je na drvo i valjati
valjkom. Eventualno je i presovati (pomou kakvog tega).

23) Kit za pritvrivanje oje na drvo.

Za pritvrivanje oje na drvo upotrebljava se isti kit kao i za pritvrivanje koe na drvo, samo to se kod pritvrivanja oje ne pre-
mazuje oja, nego se premazuje drvo.

24) Menige kit.

Ovaj se kit spravlja gnjeenjem menige (minijum) sa lanenim uljem ili firnisom. Umesto menige moe se uzeti i olovna gle
(oksid olova, masikot). esto se ovome kitu primeajiu i drugi prahovi (pesak, stakleno brano i dr.) kao sredstvo za dopunjavanje.

25) Smoni kit.

Ovaj se kit spravlja kad se pomeaju i istope jednaki delovi kolofonijuma i voska.

26) Magnezijum cement (kit) spravlja se kad se u koncentrisan rastvor magnezijum-hlorida umea to vie peenog magnezita u
finom prahu. Za bojenje ovog kita (cementa) mogu se dodati mineralne boje. Ovaj cement postaje tvrd kao kamen i vrlo vrst, ali
se drobi pri duem dodiru sa vodom.

49
27) Kit koji se stvara od ranja.
Ovaj se kit primenjuje za zaptivanje gvozdenih rezervoara i za popunjavanje greaka (upljina) u livenom gvou:

I recept: 100 delova gvozdenog praha*) i 12 dela niadora ili kuhinjske soli (ili meavine iz obe soli) treba zameati sa vodom i
jako utisnuti u upljine. *) Gvozdeni prah dobija se turpijanjem kovanog gvoa. Dobijeni se opiljci zatim istucaju u elinome
avanu u fini prah. Upotrebljeno gvoe treba da bude to ie.

II recept:10 delova gvozdenog praha i 3 dela hlor-nog krea treba zameati sa vodom u gusto testo, koje se utiskuje u fuge,
odnosno upljine. Da bi se spojili gvozdeni delovi kitovani ovim kitom, treba ih, poto se nanese kit, vrsto stegnuti rafovanjem.
Ve posle 12 postii e se vrst spoj.

28) Topivi kitovi:

a) Kit od sumpornjae. Upraeni sulfid gvoa, sam ili pomean sa sulfidom olova i sulfidom cinka, treba istopiti zajedno sa
dvojnom koliinom (po teini) sumpora. Ovaj se kit topi na oko 150, a pri stvrdnjavanju se iri.

b) Staklasti topivi kitovi

I r e c e p t: treba istopiti u staklastu masu 4 dela minijuma i 1 deo fino izmlevenog peska. Taka topljenja je oko 800. Zatim ovu
masu istucati u prah. Zameati je sa rastvorom lepka i staviti izmeu povrina koje se slepljuju. Posle toga zagrejati paljivo
kitovani predmet dok masa ne omeka. Ovaj se kit moe obojiti belo, dodatkom 510/o oksida kalaja.

II r e c e p t: treba istopiti 9 delova minijuma, 5 delova kalciniziranog boraksa i 3 dela peska (taka topljenja 650 700). Zatim
dobijenu staklastu masu istucati u prah i upotrebiti je za kitovanje kao i prah po I receptu. I ovaj se kit moe obojiti belo,
dodatkom 510% oksida kalaja.

III r e c e p t: kit lako topive staklaste mase za ki-tovanje porculana i stakla (vidi Kitovi za porculan, ma-joliku i tajngut Kit za
porculan od lakotopive staklaste mase).

29) Kit od vodenog stakla:

Prah od kalcijum-karbonata treba zameati sa to manje rastvora vodenog stakla i obraditi u itku masu. Kroz nekoliko asova ova
e se masa stvrdnuti kao kamen. Umesto kalcijum-karbonata mogu se primeniti: gaeni kre, cink-oksid i dr. Ovaj kit spada u red
mineralnih kitova.

30) Kit za slomljene brusove:

Kao kit za slepljivanje slomljenih bruseva slui elak. Povrine koje se imaju slepiti treba najpre briljivo oistiti od ulja i praine,
a zatim ih posuti mlevenim elakom i zagrevati na kakvoj vruoj ploi dok se elak ne rastopi. Zatim se slomljeni delovi pritisnu
dobro jedan uz drugi i utvrde (zaskobe) dok se elak potpuno ne ohladi.

31) Kit za pritvrdivanje metala na staklo:

Za lepljenje metala na staklo upotrebljava se kit koji se spravlja kada se istope 4 dela smole od etinara sa jednim delom voska, pa
se u to umea jedan deo fino mlevene krede. Kit se upotrebljava dok je jo vreo, a takoe treba zagrejati i povrine koje se
slepljuju.

32) Kit za cevi za vodu: 10 delova negaenog krea i 10 delova ieljanog pamuka ili celuloze doda se u vruu smesu iz 3 dela
lanenog terpentin-ulja i 10 delova kolofonijuma pa se sve izmea.

IV. LEPCI - Lepci koji se ne nau ovde, nalaze se u odeljku Kitovi.

Kod lepljenja, kao i kod kitovanja, mora se obratiti panja da povrine koje se spajaju budu potpuno iste i da se tano slau, a pri
tom da budu po mogunosti i malo rapave.
Recepti za spravljanje raznih lepkova:

1. Univerzalni lepci

1) Lepak za razne svrhe.

Izmeati dobro 20 delova istucanog gaenog krea i 40 delova istucanog eera. Ovu meavinu preliti sa 60 delova vode, dobro je
izmeati i astaviti da stoji nekoliko dana, meajui je povremeno. 2atim paljivo odliti tenost iznad taloga, pomeati je sa 20%
glicerina i u ovoj meavini rastvoriti 20% tutkala.

2) Tutkalo.
Pored glavne namene za lepljenje drveta vidi lepci za drvo), tutkalo se moe korisno upotrebiti i za razna druga lepljenja, kao za
lepljenje kartona, za epljenje platna na hartiju i karton i dr, te se moe sma-rati kao univerzalan lepak.

50
3) Univerzalni lepak za lepljenje drveta, stakla, kartona i svih predmeta metalne ili mineralne prirode, spravlja se na sledei
nain:
treba uzeti kuvanog lanenog ulja 20 g
tutkala ............ 20 g
gaenog krea ......... 15 g
kolofonijuma u prahu ...... 5 g
stipse 5 g
siretne kiseline 5 g
Prvo treba rastvoriti tutkalo sa siretnom kiselinom i ovom rastvoru dodati stipsu, zatim kre i naposletku kolofonijum i laneno
ulje. Ovu meavinu treba dobro rastrljati dok se ne dobije homogena kaa, koju treba uvati u dobro zapuenim bocama.
Upotrebljava se kao i svi lepci.

4) Sindetikon je vrlo jak lepak, koji lepi gotovo sve. Spravlja se od ribljeg lepka*), na sledei nain: 100 g koncentrisanog ribljeg
lepka treba razrediti sa 120 g siretne kiseline, a zasebno rastvoriti 20 g elatina u 120 g vode. Oba rastvora treba zatim izmeati i
stalno meajui dodati 20 g elak-firnisa (laka). Dobija se i gotov, u tubama, u trgovinama boja i kancelarijskog materijala.

5) Durofix**) je takoe vrlo jak univerzalni lepak. Lepi drvo, porculan, staklo, kamen, metal i dr. Brzo se sui, a otporan je i
prema vruoj vodi.
Pri slepljivanju durofiksom treba prvo dobro oistiti povrine koje se slepljuju, a zatim ih obe tanko namazati ovim lepkom i
ostaviti da se lepak potpuno osui. Zatini ih ponovo namazati tanko lepkomi, spojiti slomljene delove i pod malim pritiskom
ostaviti da se lepak osui.
Durofiks se prodaje gotov u tubama i moe se dobiti u trgovinama bojama.

*) Riblji lepak (Ichtyocolla) je tutkalo koje se spravlja od mehurova nekih vrsta krupnijih riba ili od ribljih otpadaka, naroito od
krljuti.

**) Ovaj je lepak poznat pod imenom amerikanskog lepka. (American solder).

2. Lepci za hartiju i karton

1) Rastvori gumiarabike

a) Obina gumiarabika je smola koju lue izvesne-vrste tropskog bilja (Acacia Senegal, Acacia Girafea, Acacia Abyssinica i
Acacia glaucophilla). Dobija se u trgovini rastvorena u boicama ili u vrstom stanju, u zrnu ili samlevena u prah.
Ima vie raznih vrsta gumiarabike. U najbolje gumi-arabike spada bezbojna ili ukasta kordofanska ili srednje-afrika guma (iz
oblasti Nila) i sline vrste senegal gume (iz Senegambije). U loije gumiarabike, koje se upotrebljavaju samo za tehnike svrhe,
spadaju: kap-guma, australijska guma, istono-indijska guma i marokanska ill mogodar guma.
vrsta gumiarabdka treba da se rastvara lako i potpuno u dvojnoj koliini (po teini) vode, pa da se dobije lepljiva sluz (lepak).
Najbolje je upotrebiti za rastvaranje destilisanu vodu.

b) Arapska gumi sluz spravlja se na sledei naiin: najbolju vrstu giumiarabike treba staviti u bocu, iju ve-liinu treba
izabrati tako, da meavina odreene koliine guraiarabike i vode zauzme oko 4/5 zapremine boce. Gumi-arabiku treba prethodno
izmeriti, oprati briljivo desti-lisanom vodom i ostaviti da se dobro ocedi. Poto je gumi-arabika stavljena u boou u nju treba
polagano nasuti proraunatu koliinu destilisane vode, koju treba pret-hodno pomeati sa oko 10% krene vode (Aqua calcariae).
Napunjenu i zapuenu bocu treba (ne potresajui je) po-loiti vodoravno na kakvo hladno mesto, Oistaviti oko 3 da mirno lei a
zatim je, zadravajui je u vodoravnom poloaju, obrnuti uclesno za pola obrta. Ovu manipulaciju treba ponavljati 34 puta
dnevno i produavati je dolte dok se guma pctpuno ne rastvori, to e nastupiti za oko 4 dana. Zatdm se rastvor procedi (kolira)
kroz tanko platno, nakvaeno prethodno destilisanom vodom, pazei pri tom da se pri sipanju ne obrazuju mehuri i pena. Rastvor
dobijen na taj nain bez gnjeenja (presovanja), razliva se odmah paljivo u suve boice. Zatim se boice nalivene do pod sam
zapua parafiniu i uvaju na prohladnom mestu.

c) Tena gumiarabika sa elastinom osnovom. Treba rastvoriti 1 deo salicilne kiseline u 20 delova piritusa, tome dodati 3 dela
mekog (tzv. zelenog) sapuna i mukati dok se sapun ne rastvori. Naposletku se dodaju 3 dela glicerina, pa se ova meavina izmea
sa ranije pripremljenim rastvorom gumiarabike (93 dela gumiarabike treba uliti u toliko meke vode, koliko je potrebno da se
dobije rastvor gustine sirupa). Ovaj je preparat neobino postojan, a kad se osui postaje elastian kao elatin. On ima veu mo
lepljenja no teno tutkalo.

d) Postojan rastvor gumiarabike. Ovaj lepak, koji se ne kvari, moe se spraviti bez primene salicilne kiseline, kamfora i t. sl. kad
se uzetoj koliini rastvora gumiarabike dodaju 5% alkohola, usled ega e se iz gumiarabike izdvojiti kiselina koju ona sadri (tzv.
arabijska kiselina). Ako se meavina promuka, kiselina e se opet rastvoriti. Ovu meavinu treba zatim profiltrovati kroz filtar.
Filtarsku hartiju treba saviti kao fiek, nabrati je i pre no to se stavi u levak vrh fieka zgnjeiti malo na unutarnju stranu. Jo je
bolje ako se vrh fieka malo uvrne, a zatlm fiek oko njega posavrne, tako da mu spoljna strana doe unutra, pri emu vrh ostaje
unutra, u sredini.

e) Gumiarabika sa pojaanorn moi lepljenja.

51
Dobija se dodatkom vodenoga rastvora aluminijum-sulfata. Za 250 g koncentrisanog rastvora gumiarabike, spravljenog od 2 dela
gumiarabike i 5 delova vode, dovoljno je 2 g kristalisanog aluminijum-sulfata. Ovu so treba rastvoriti u desetostrukoj koliini
vode, pa taj rastvor umeati neposredno u rastvor gumiarabike.

f) Lepci od gumiarabike sa dodatkom eera i tirka:

I r e c e p t: treba rastvoriti 1 deo gumiarabike u malo vode i tome dodati 4 dela eera i 1 deo tirka. Ovu smeu treba zatim
kuvati nekoliko minuti da bi se rastvorio tirak. Dodatkom odgovarajoie koliine vode razreuje se ovaj lepak po volji.

II r e c e p t: treba uzeti 2 dela oiene gumiarabike u prahu, 1/2 dela najfinijeg tirka i 1/2 dela istucanog eera. Najpre se
rastvori gumiarabika u neto vode, u to.se umea tirak i naposletku eer. Zatim se sve kuva u vodenom kupatilu dok se ne dobije
bistra masa. Sa malim dodatkom kamfora ili zejtina od karamfilia, ovaj e se lepak sauvati od kvara.
Ovi su lepci odlini za hartiju, a pri tom su znatno jeftiniji od istog rastvora gumiarabike.

2) Lepci od tirka i brana

a) Obian lepak od tirka.

U nekom sudu staviti vodu na vatnu, a u drugom zameati sa vodom gusto dobar tirak (penini). Kad voda otpone da vri, sipati
u nju postepeno tirak (neprekidno meajui) dok se ne dobije lepak potrebne gustine. Ako se lepku od tirka doda vru terpentin,
on e bolje prianjati i bie otporniji prema vlazi. Dodatkom male koliine stipse, sone kiseline, formalina ili karbolne kiseline,
bie lepak od tirka postojaniji (nee plesniviti).
Lepak od tirka upotrebljava se za lepljenje hartije, lepljenje (kairanje) platna na hartiju i uopte za knjigovezake poslove.

b) Bolji lepak od tirka.

Treba staviti u kakav sud 15 delova tirka od krompira, preliti ga sa 6 delova alkohola i ostaviti izvesno vreme da se tirak dobro
natopi. Zatim ovako nakvaen tirak zameati sa 24 dela hladne vode i briljivo usuti u 200 delova kljuale vode, pri emu treba
obratiti panju da se ne obrazuju gromuljice i staviti sud na vatru. im tirak prokljua, dodati mu 1,5 deo stipse rastvorene u 3
dela vode d kuvati ovu meavinu dok se ne dobije gusta, lepljiva masa, koju valja procediti kroz retko platno. Ovaj se lepak
upotrebljava za iste svrhe kao i lepak pod a).

c) Lepak od tirka i elatina. 1 kg tirka zameati sa vodom. Zatim rastvoriti 1 kg elatina u vodi, staviti na vatru da se kuva, pa
kad rastvor elatina prokljua, usuti u njega postepeno tirak (neprestano meajui) dok se masa ne pretvori u lepak. Ukupna
koliina vode uportrebljena za spravljanje ovog lepka ne sme prei 23 1. Ovaj se lepak upotrebljava hladan i ima bolju mo
lepljenja od prva dva lepka.

d) Lepak od tirka i tutkala. Treba spraviti na obian nain lepak od 100 g tirka i potrebne koliine vode i dodati mu 100 g vrueg
rastvora tutkala, prethodno raskvaenog u hladnoj vodi. I ovaj lepak ima veu mo lepljenja od lepkova pod a) i b).

e) Obian lepak od brana spravlja se kad se brano zamea sa vodom u itku kau. Ovaj najprostiji lepak nema veliku mo
vezivanja i upotrebljava se za lepljenje bakalskih kesa i t. sl.

f) Lepak od raanog brana (iri), spravlja se na isti nain kao i obian lepak od tirka. I njemu se moe dodati vru terpentin, da
bi bio otporniji prema vlazi, a dodatkom malih koliina stipse, formalina, sone ili karbolne kiseline predupredie se brzo
plesnivljenje i razlaganje ovog lepka.
Ovaj se lepak upotrebljava za knjigovezake i karto-nane radove, a i kao obuarski lepak.

g) Lepak (iri) od tirka i brana. 1 deo tirka treba razmutiti u 12 dela hladne vode i meajui usuti 1015 delova kljuale
vode. Dodavanjem malo peninog ili ra-enog brana poveava se mo lepljenja ovog lepka. Da bi se usporilo razlaganje ovog
lepka, treba mu dodati malo boraksa, karbolne kiseline ili salicila u prahu.

h) Beli lepak (klajster) od pirinanog brana. Treba izmeati u sudu brano od pirina sa hladnom vodom i kuvati ga na blagoj
vatri dok se ne zgusne. Ovaj lepak slui za lepljenje bakroreza, slika u albumu i dr., a upotrebljava se i za kartonane radove. Kad
se osui prozraan je.
Ako se brano od pirina zaini samo sa malo vode i dobro izgnjei, dobie se masa od koje se prave male figure (statuete,
bareljefi i dr.), koje imaju lep sjaj i izgledaju kao da su od sedefa.

3) Lepak od dekstrina

Dekstrin se spravlja fabriki i dolazi u trgovinu u vidu belog, ukastog ili uto-mrkog praha. Spojen sa vodom obraziuje bistar
gust rastvor, koji ima veliku mo lepljivosti i sui se na vazduhu u sjajnu masu. Usled ovog svojstva dekstrin se upotrebljava sem
za lepljenje, jo i za zainjavanje akvarel boja, zatim u tiskanju tkanina kao sredstvo za zgunjavanje boja koje se utiskuju, i
konano kao apretura za tkanine. Pravilno spravljen rastvor dek-strina sme da ima samo potpuno bledo-mrku boju, a pomean sa
veom koliinom vode miora se potpuno rastvoriti pri normalnoj temperaturi.
Lepak od dekstrina spravlja se najbolje na sledei nain: treba zagrevanjem rastvoriti 60 delova boraksa u 420 delova vode, dodati
480 delova svetlo-utog dekstrina i 50 delova glikoze (groanog eera). Zatim paljivo zagrevati (meajui neprestano) dok se
dekstrin ne ras-tvori potpuno; tad se nadoknadi voda koja je isparila, pa se zatim rastvor procedi kroz flanel.

52
Ovaj se lepak dri dugo, lepi dobro i brzo se sui. Ako se zagreva odve dugo i odve jako (prekoi 90), lako po-staje mrk, a kada
se osui biva krt.
Da bi se spreilo buanje ovoga lepka, treba mu dodati malo borne kiseline, karbolne kiseldne ili formalina.

4) Vodonepropusni lepak za hartiju

Dodatkom vrlo male koliine rastvora formalina amonijanom rastvoru kazeina, dobie se vodonepropusni lepak. Predmeti od
hartije zalepljeni ovim lepkom nee se odlepiti ni u vodi.

5) Lepak za pergament hartiju

I r e c e p t: za lepljenje npr. natpisa izraenih na pergament hartiji, upotrebljava se lepak koji se spravlja na sledei nain: 20
delova tutkala treba preliti istom ko-liinom vode i ostaviti 12 da se raski,seli i nabuibri. Zatim dodati 40 delova 30% siretne
kiseline, staviti sud sa tutkalom u vodeno kupatilo da se rastvori i dodati jo 1 deo kalijum-bihromata, rastvorenog u malo vode.
Ovaj se lepak mora uvati na zamraenom mestu.

II recept: za lepljenje pergament hartije na perga-ment hartiju, karton, drvo i dr., moe se upotrebiti i samo tutkalo, no u tom
sluaju treba pergament hartiju pret-hodno pripremiti, premazujui je jakim piritusom, osta-viti je tako da se raskiseli i jo
polusuvu premazati tutkalom, a zatim slepljene delove pritisnuti dobro jedan uz drugi i opteretiti. Ako se ne postupi ovako,
odvojie se pergament hartija sa predmeta na koji je zalepljena kad se tutkalo bude osuilo.

6) Lepak za flispapir
Treba rastvoriti 200 g dekstrina u 300 g vode, dodati 10 g glicerina i 5 g glikoze (groanog eera) i sve zagrejati na 100C.

7) Tutkalo
Obian itkiji rastvor tutkala je vrlo dobar lepak za karton (vidi spravljanje tutkala pod Lepci za drvo).

8) Lepci za tapete
I r e c e p t: treba izmeati 100 g lepka od brana (iria) sa 3 g jakog rastvora stipse i 5 g gustog rastvora dekstrina. Dekstrin
poveava lepljivost ovog lepka, a stipsa spreava obrazovanje plesni.

II r e c e p t: za lepljenje tapeta na vlane zidove treba obinom lepku za tapete dodati firnis od lanenog ulja i terpentina, pa sve
dobro izmeati. Na 500 g lepka treba uzeti 8 treina g firnisa i toliko isto terpentina.

9) Lepci za lepljenje hartije na metal

I recept: uzeti 75 delova belog tutkala, 25 delova glicerina, 10 delova lanenog ulja i 5 delova eera u prahu. Glicerin i eer
dodaju se rastvorenom tutkalu, a zatim se dodaje (meajui neprestano) laneno ulje, kap po kap. Ovaj se lepak upotrebljava vru.

II r e c e p t: meavinu najboljeg brana i sitnog eera, treba preliti vruom vodom i dobro promeati. Seera treba uzeti 3/8 do
po teini od uzete koliine brana.
Ovaj se lepak brzo ukiseli, s toga ga treba odmah upotrebiti dok je jo sve.

III recept: gust rastvor gumiarabike treba pomeati sa jednakom koliinom (po zapremini) vodenog stakla. Ovaj se lepak
upotrebljava i za lepljenje hantije na staklo.

IV r e c e p t: za lepljenje hartije na lim, treba izmeati 30 delova (po teini) istucanog eera sa 100 delova vodenog stakla.

V recept: za lepljenje hartije na lim, moe se upotrebiti i hladan lepak za lepljenje hartije na staklo (vidi Lepci za lepljenje hartije
na staklo I recept).

10) Lepci za lepljenje hartije na staklo

I r e c ep t: hladan lepak za lepljenje hartije na staklo spravlja se, kad se pomea 5 delova boraksa u prahu sa 10 delova kazeina*).
Ovoj meavini treba dodati neto vode i meati dok se ne dobije tutkalasta masa. Sui se za 23 , a dobro dri ak i u vlanim
prostorijama (podrumima i dr.).
Ovaj se lepak upotrebljava i za lepljenje hartije na porculan, gumu, emalj i lim.

*) Kazein se dobija gotov u trgovini u vidu griza-ute boje. Pre upotrebe treba ga istucati u prah, jer se teko rastvara.

II recept: uzeti 25 g tutkala, 50 g utog eera, 12 g gurniarabike i 100 delova vode. Ovaj se lepak kuva na vatri dok ne postane
retko uta tenost.

III r e c ep t: rastvor gumiarabike sa vodenim staklom (isti koji se upotrebljava i za lepljenje hartije na metal, spravljen po IV
receptu).

53
IV r e c e p t: 25 g elatina koji je prethodno nabubrio u hladnoj vodi, treba rastvoriti u 30 g vrue vode, toime dodati 30 g
gumiarabike u prahu i 20 kapi glicerina.
Da se ovaj lepak ne bi kvario, treba mu dodati nekoliko kapi karbolne kiseline, ili jednu tabletu formalina.
V recept: za lepljenje prozrane hartije (diophana) na staklo, upotrebljava se rastvor elatina (vidi postupak pod Razna
lepljenja).

11) Lepak za lepljenje hartije na porculan

Za lepljenje hartije na porculan moe se upotrebiti hladan lepak spravljen od kazeina i boraksa, isti kao i za lepljenje hartije na
staklo (I recept).

12) Lepak za lepljenje hartije na kou

Treba uzeti 200 delova tutkala, 50 delova glicerina, 10 delova glikoze (groanog eera) i 1 deo tanina. Tutkalo skuvati sa vodom
i dodati mu glicerin i glikozu. Zatim rastvoriti tanin u to manje vode i dodati tutkalu.

13) Lepak za lepljenje hartije na gumu

Lepak za lepljenje hartije na gumu moe se upotrebiti hladan lepak za lepljenje hartije na staklo, spravljen po I receptu.

14) Lepci za lepljenje etiketa od hartije

a) Na metalne sudove

I r e c e p t: izmeati 4 g stipse u prahu, 4 g boraksa u prahu i 240 g peninog brana i zameati sa 360 g vode, kojoj treba dodati
22,5 g sone kiseline. Ovu meavinu kuvati na vatri, dok se sve ne rastvori. Po potrebi, ovaj lepak treba razrediti vodom.

II r e c e p t: kada se rastvoru gumiarabike doda malo glicerina, dobie se takoe dobar lepak za lepljenje etikete na metal.

III r e c e p t: gust rastvor gumiarabike treba izmeati sa jednakom koliinom (po zapremini) vodenog stakla.

IV r e c e p t: rastvoriti u vodi zasebno 100 g gumi-arabike i zasebno 25 g traganta (Gummi tragacantha), oba rastvora pomeati i
procediti. Zatim proceenoj meavini dodati 100 g glicerina, u kome treba prethodno rastvoriti 2 g timijan-ulja (ulja od majine
duice Oleum Thymi) pa sve dobro izmeati. Ako je lepak odve gust, treba mu dodati malo destilisane vode.
Ovaj se lepak upotrebljava i za lepljenje etiketa na staklene boce i porculan.

b) Na staklene boce
I r e c e p t: 25 g kelnskog tutkala treba preliti sa 100 cm3 jakog piritusa i ostaviti prekono da nabubri. Zatim dodati 50 g
peninog tirka, zameanog u 400 g hladne vode, pa sve kuvati nekoliko minuta dok se ne dobije potrebna gustina. Naposletku,
tome se dodaje jo 20 g venecijanskog terpentina, dobro se izmea i saspe u sudove. Ovaj se lepak upotrebljava hladan ili
neznatno zagrejan. Da bi se etiketa zalepljena ovim lepkom odlepila treba bocu ostaviti 1 u vodi.

II recept: vrst lepak za lepljenje etiketa na staklene boce spravlja se, kad se 100 g dobrog tutkala rastvori na vatri u 180 g vode,
pa dok je rastvor tutkala jo topao, treba mu dodati 1 g elaka rastvorenog u 6 g piritusa i dobro izmeati. Zasebno rastvoriti u
vodenom kupatilu (neprestano meajui) 36 g dekstrina u 50 g ahkohola i 25 g vode. im se dekstrin bude rastvorio i dobio mrku
boju, treba ga skiriuti sa vatre, izmeati sa rastvorom tutkala i elaka i izliti u kakav sud ili kalup i ostaviti da se stvrdne. Za
upotrebu treba odlomiti komad ovoga lepka, zagrejati ga i njime premazati etiketu.

III recept: lepak spravljen od gumiarabike, glicerina, traganta i ulja od timijana (isti koji se upotrebljava za lepljenje etiketa na
metal, IV recept).

IV recept: za lepljenje etiketa na staklene boce preporuuje se i vodeno staklo, malo razblaeno. Njime ne treba namazati etiketu
koja treba da bude suva, nego bocu, pa na namazano mesto staviti paljivo etiketu i pritisnuti. Za mazanje upotrebiti mali suner
ili krpicu.

V r ec ep t: lepak spravljen od gumiarabike i vodenog stakla isti koji se oipotrebljava i za lepljenje etiketa na metal (III receipt).

c) Na porculanske sudove. Za lepljenje etiketa na porculanske sudove moe se upotrebiti lepak za lepljenje etiketa na metalne
sudove, spravljen po IV receptu.

3. Lepci za platno, oju i tkanine

1) Lepak za lepljenje platna na hartiju.

Za lepljenje platna na hartiju (kairanje) upotrebljava se lepak od tirka (vidi Lepci za hartiju i karton).

2) Lepak za lepljenje pldtna na drvo.

54
Treba rastvoriti u vruem vodenom kupatilu 1 deo tutkala u 3 dela vode i ovaj rastvor pomeati sa siretnom kiselinom (56/o
jaine). Ako lepak treba da bude beo, u njega treba umeati malo preiene (lemovane) krede ili cinkanog belila (cinkvajsa),
koje prethodno treba umesiti sa vodom u kau.

3) Lepak za lepljenje platna na metal

(vidi III odeljak Kitovi pod Razni drugi kitovi ta. 21).

4) Lepci za lepljenje tkanina i oje na kamen i metal

I r e c e p t: ipomeati 100 delova kljualog tutkala sa 1 delom terpentina, kuvati ovu meavinu 1/4 u vodenom kupatilu i ostaviti
da se malo ohladi pre upotrebe.
Postupak pri lepljenju oje ili tkanine, npr. na kamen, jeste sledei: najpre se ovim lepkom namae strana oje odnosno tkanine,
koja e doi na kamen i ostavi da se osui. Zatim se kamen malo zagreje, pa se i on namae ovim lepkom i na njega se stavi
namazana oja, odnosno tkanina. Kada je oja (tkanina) zalepljena, treba da se sui na umerenoj toploti.

II r e c ep t: pomeati 100 g kazeina u prahu sa 600 g vode. Tome dodati 10 g amonijaka i rastvoriti na vatri (ali ne da kljua).
Upotreba je ista kao po I receptu, samo je ovaj lepak sigurniji.

5) Lepak za lepljenje oje na drvo.

Kao lepak za lepljenje oje na drvo upotrebljava se kit spravljen od peninog brana, kolofonijuma i stipse (vidi III odeljak
Kitovi pod Razni drugi kitovi ta. 23).

4. Lepci za kou

Veina lepkova za kou gusti su lepci-kitovi, spravljeni od gutaperke ili kauuka ili od tutkala, sa raznim dodacima (taninom,
kalijum-bihromatom, kolofonijumom i dr.).
Lepci za lepljenje koe na metal
(vidi odeljak Kitovi, pod Razai drugi kitovi ta. 21
Kitovi za nalepljivanje platna i koe na metal).

I recept: rastvoriti dobro (belo) tutkalo u siretu pri umerenoj toploti (najbolje u vodenotn kupatilu), dodati mu 1/3 terpentinskog
ulja i dobro izmeati. Dobro oiena povrina metala premae se minijumom (kod gvoa se moe upotrebiti i cinkano belilo), pa
kad se ovaj premaz potpuno osui, premazuje se lepkom jo u toplom stanju, koa se zatim razastre na metal i dobro pritisne.

II recept: kou treba ovlaiti toplim rastvorom taninske kiseline ili uvarom od iarki, zatim povrinu metala zagrejati, premazati
je dobrim tutkalom i naposletku rastegnuti kou i pritisnuti je dobro na metal.
Napomena: za nalepljivanje koe na drvo, vidi odeljak III Kitovi, pod Razni drugi kitovi ta. 22.

5. Lepci za drvo

1) Lepci od tutkala

Tutkalo se spravlja od ivotinjskih kostiju ili od otpadaka od sirove koe. Ono dospeva u trgovinu u malim tablama.
Tutkalo od kostiju je mrkoute boje i prozrano. Najbolje vrste tutkala od koe su tzv. kelnsko i rusko tutkalo. Prvo je otvoreno
ukaste boje i prozrano, a drugo je, usled dodatka bele boje (cinkanog ili baritovog belila) ili krede, mutno mlene boje.

a) Obino, tzv. stolarsko tutkalo. Table tutkala treba izlomiti u sitnije komade, staviti ovo u zemljani ili gvozdeni ;sud, preliti ga
hladnom vodom i ostaviti 24 asa da se tutkalo raskiseli i nabubri. Zatim treba odliti vodu i skuvati tutkalo (najbolje u vodenom
kupatilu), dodajui po potrebi vodu i s vremena na vreme promeati. Tutkalo pre upotrebe treba uvek zagrejati.

b) Tutkalo koje ne smrdi. Obinostolarskotutkalo ima neprijatan miris i lako plesnivi. Da bi se otklonile ove nezgode, moe
se lepak od tutkala spraviti na sledei nain: 250 g tutkala treba rastvoriti zagrejano u 1 1 vode. Ovom rastvoru (jakom oko 9 po
Bomeu) treba dodati meavinu od 10 g barijum-superoksida, izmeanog sa 5 g 66 procentne sumporne kiseline i 15 g vode. Zatim
sve grejati 48 u vodenom kupatilu na oko 80 C. Pri tome e se razviti sumpordioksid, tutkalo e izgubiti svoj neprijatan miris i
svojstvo da se elatinira (spiktija). Ovako spravljeno tutkalo je vrlo dobar lepak, pa ako je ukuvano na 1/2 1 zapremine, moe
mesecima stajati na vazduhu a da pri tom ne uplesnivi.

c) Tena tzv. hladna tutkala su rastvori tutkala i tutkalasti lepci koji i u hladnom stanju ostaju teni, pa se kao hladni i
upotrebljavaju. Oni se spravljaju od ivotinjskog tutkala ili iz biljnih sirovina (tirka, dekstrina), ili pak od kazeina.

I r e c e p t: (tutkalo sa rastvoroni eera). Treba rastvoriti 1 deo eera u 3 dela vode, tome dodati malo po malo (neprestano
meajui) 0,25 delova negaenog krea, pa ovu meavinu zagrevati V2 na 6070 C. Zatim ostaviti da se ohladi i staloi, a
bistar rastvor odliti. U 1215 delova ovako spravljenog rastvora eera treba staviti 3 dela tutkala da se kiseli, a zatim ga grejati
dok se tutkalo ne rastvori. Ako se umesto tutkala upotrebi beli elatin, dobie se skoro bezlbojan tean lepak.

55
II r e c e p t: (tutkalo sa siretnom ili mravljom kiselinom). Ovo se tutkalo spravlja kao i obino stolarsko tutkalo, dodajui
na 100 delova vrueg rastvora tutkala oko 5 delova kotncentrisane siretne ili mravlje kiseline. Ono se primenjuje za svrhe gde
prolazno kiselinsko dejstvo ne kodi. Pri uenju kiselina izvetri.

III recept: (tutkalo sa siretom i alkoholom). Treba rastvoriti na vodenom kupatilu 1/4 kvalitetnog tutkala u istoj koliini jakog
sireta i dodati malo stipse. Ovo tutkalo ne sme da kuva, jer bi tada izgubilo mo lepljenja.

IV r e c ep t: (tutkalo i elatin): treba uzeti 100 delova kelnskog tutkala treba preliti sa 0,5 1 tople ne (vrue) vode i ostaviti
prelkono da se kiseli i nabubri. Sledeeg dana staviti ga na blagu vatru (najbolje u vodeno kupatilo) da se rastvori, a ako je odve
gusto, doliti malo vode. Naposletku dodati 2030 g sirove azotne kiseline i dobro izmeati. Ovo se teno tutkalo uva u bocama
koje treba dobro zapuiti.

V recept: (tutkalo i elatin): treba uzeti 100 delova tutkala, 100 delova elatina, 25 delova piritusa, 2 dela stipse i koliko je
potrebno siretne kiseline. Sud sa ovom meavinom sastavlja se u vodeno kupatilo i zagreva 6 asova, dodajui siretnu kiselinu
ukoliko ona bude isparila. Posle toga razrediti ovaj lepak siretnom kiselinom do gustine itkog sirupa. Ovaj lepak ne treba meati
sa vodom.

VI recept: 50 g dekstrina (otvoreno ute boje) treba zameati sa 30 g vode i dodati 0,5 natrijum-bisulfata, da bi se otklonio miris i
dobila otvorenija bojia. Zatim se tome dodaje rastvor od 5 g boraksa u 15 g vode i sve se ravnomerno izmea.

VII r e c e p t: 30 g kazeina kuva se sa 60 g vode, kojoj je dodat 1 g natrijum-hidroksida (kaustine sode), sode ili boraksa.

VIII recept: 90 g kazeina treba pomeati sa 75 g sode koja ne sadri vodu i 2,5 g beta-naftola. Zagrevanjem sa vodom na oko 70
obrazovae se tutkalo koje se upotrebljava u hladnom stanju.

d) Tutkalo nerastvorljivo u vodi. Dobro tutkalo od koe treba raskiseliti u siretu i dodati mu malu koliinu kalijum-bihromata.
Kad se tutkalo razmeka, treba ga zagrejati samo toliko dok se ne rastvori i bude bistro, a ne kuvati ga. Preporuljivo je da se pri
spravljanju vee koliine ovog lepka prethodno isproba pravilan odnos koliina sastavnih delova. Ovo se tutkalo upotrebljava kao
lepak nerastvorljiv u vodi, za tvrdo drvo. (Za meko drvo upotrebljava se u vodi nerastvorljivi lepak od kazeina).

2) Lepak od kazeina*) *) Vidi i Lepci od tutkala, pod b), tena tzv. hladna tutkala VII i VIII recept.

Sve mekan sir (urdu) treba dobro izgnjeiti i istrljati drvenim trupiem na kakvoj dasci. Zatim paljivo umeati u sir vrlo malo
gaenog krea i dobro ga obraditi, dok se ne dobije ilava masa koja se moe formirati rukama, a da se pri tom ne lepi. Ako se
doda jo malo krea, obrazovae se odmah tena kaa, koja se moe razrediti vodom ako je potrebno. U ovom stanju razvie ova
masa najveu mo vezivanja odnosno lepljivosti. Ovaj, u vodi nerastvorljivi lepak, slui za lepljenje (kitovanje) mekog drveta.

3) Marinski lepak (kit). Vidi III odeljak Kitovi pod Razni drugi kitovi, ta. 5 Kitovi od kauuka i gutaperke pod c)
Marinski kit (lepak).

6. Lepci za metal

1) Lepak za lim.
Ovaj se lepak spravlja kad se jednaki delovi elaka i kolofonijuma rastvore u 6 delova jakog piritusa.

2) Lepak za lepljenje metala na staklo i porculan.

I r e c e p t: rastvoriti 4 dela dobrog tutkala u vodi i dok je jo vrue, dodati mu 2 dela firnisa: od lanenog ulja i 1 deo
venecijanskog terpentina i sve dobro izmeati. Slepljene predmete treba ostaviti 23 dana da mirno lee.

II r e c e p t: 15 delova kopal-firnisa, 5 delova lanenog ulja, 3 dela terpentina, 2 dela terpentin ulja i 5 delova smese od kauuka i
elaka rastvoreno u ternom ulju. Ovu smesu kuvati kao tutkalo (potopiti sud u vruu vodu), a potom skuvanoj smei dodati 10
delova istog gaenog krea.

3) Lepak za lepljenje metala na drvo.

(Vidi i Kit za kitoivanje metala na drvo odeljak III Kitovi pod Razni drugi kitovi ta. 17). Ovaj se lepak spravlja kad se
rastvori tutkalo dobrog kvaliteta, pa mu se doda malo glicerina i dobro izmea. Povrinu metala koja se ima zalepiti za drvo, treba
prethodno dobro oistiti i malo izrapaviti turpijom, ili jo bolje nagrizanjem pomou razblaene sumporne kiseline, posle ega je
treba potpuno osuiti.

4) Lepak za lepljenje bakra na staklo.

Kao lepak za lepljenje bakra na staklo upotrebljava se kit spravljen od kaustine sode, kolofonijuma i gipsa (Vidi III odeljak
Kitovi pod Razni drugi kitovi ta. 14).

5) Lepak za lepljenje kauuka za metal. Istuca se elak u prahu i rastvori u 10 delova jakog amonijaka.

56
7. Lepci za staklo, kristal, porculan i fajans

(Vidi odeljak III Kitovi pod: Kitovi za porculan; Kitovi za majoliku i tajngut i Kitovi za staklo).

1) Lepci za lepljenje stakla na staklo i porculan

I r e c ep t: najprostiji lepak za lepljenje stakla na staklo i porculan jeste belance od jajeta. Belance treba dobro izlupati, a zatim
pustiti da se ponovo razie.

II r e c e p t: za lepljenje stakla na staklo moe se upotrebiti i gust rastvor vodenog stakla.

2) Lepci za staklo i porculan otporni prema vodi

I recept: rastvoriti 11 delova elatina u malo vode,
pa ovome rastvoru dodati 8 delova kalijum-bihromata i 1
deo stipse.

II r e c e p t: treba rastvoriti elatin u vruem siretu. Otprilike na 3 lista elatina treba uzeti jednu supenu kaiku sireta. Ako je
potrebno da se na brzu ruku spravi manja koliina ovog lepka, npr. za lepljenje slomljenih deijih igraaka od stakla ili porculana,
tad treba istopiti u zagrejanoj kaici malo elatina sa malo sireta i dobijenim bistrim rastvorom namazati delove koje treba slepiti.
Ako se siretu doda malo kalijum-bihromata (nekoliko zrnaca na jednu kaiku sireta) i zalepljeni predmet izloi izvesno vreme
dejstvu svetlosti, moi e se posle toga staviti u vodu pa se nee odlepiti.

3) Dobar lepak za lepljenje slomljenog porculana, kristala i fajansa:

veliki vinogradaki puevi imaju na kraju svoga tela jedan mali beliasti mehur, napunjen jednom na izgled masnom i piktijastom
supstancom. Ovu supstancu treba izvaditi iz mehura, iijome namazati povrine koje se slepljuju i slomljene delove pritisnuti dobro
jedan uz drugi i uvezati. Zatim ostaviti slepljen predmet na miru da se lepak potpuno osui. Ovim lepkom slepljeni delovi zalepie
se tako jako, da e se ako se pokua da se rastave pre ^lomiti na nekom drugom mestu no na slepljenom.

8. Lepci za gips i alabaster

(Vidi i odeljak II Kitovi pod Kitovi za labaster i Kitovi za gips)

1) Lepci za gips: za lepljenje slomljenih figura od gipsa mogu se upotrebiti sledei lepci:
I r e c e p t: izmeati 2 dela olovnog belila (blajvajsa) i 1 deo eera, oba u finom prahu i zameati ih sa gustim rastvorom
gumiarabike. Povrine preloma treba namazati ovim lepkom (kitom), pritisnuti ih dobro jednu uz drugu, uvezati i ostaviti na miru
da se lepak dobro osui.

II r e c e p t: rastvor celuloida u etru Postupak pri slepljivanju je isti kao po I r e c e p t u.

2) Lepak za alabaster: rastvoriti u vodenom kupatilu u alkoholu od 90, 4 dela mastiksa u kaprma, 4 dela ribljeg lepka i 1 deo
amonijak gume. Ovaj se lepak upotrebljava vru.

9. Razni drugi lepci

1) Juvelirski lepci

a) Dijamant lepak:
treba raskiseliti 8 delova ribljeg lepka u vodi kojoj su dodata 2 dela piritusa, pa ovome dodati rastvor od 1 dela amonijak gume
(Gummi-resina ammoniacum) i 1 dela galbanum gume (Guniimi-resina Galbanum) u 2 dela piritusa.
Dijamant lepak treba pre upotrebe zagrejati. On hvata vrlo vrsto prostire izmeu dragog kamenja ili stakla i moe due vremena
biti u dodiru sa vodom, a da pri tome ne omeka.

b) Juvelirski lepak:
treba rastvoriti u vodenom kupatilu 50 g ribljeg lepka u maloj koliini 90% alkohola i tome dodati 4 g amonijak gume. Zasebno
treba rastvoriti 2 g mastiksa i 10 g alkohola i oba rastvora pomeati. Ovaj lepak treba uvati u dobro zapuenim bocama. Pri
upotrebi treba ga zagrejavati u vodenom kupatilu.

c) Juvelirski kit:
treba rastvoriti 10 delova ribljeg lepka, sa dodatkom manje koliine jakog piritusa, u vrlo malo vode. Zasebno spraviti 5 delova
mastiksa-firnisa, prelivajui najfinije upraeni mastiks sa meavinoin vrlo jako rektificiranog piritusa i benzina, i rastvoriti ga u
najimanjoj moguoj koliini ove meavine. Oba se rastvora (riblji lepak i mastiks firnis) zatim vrsto istrljaju i izmeaju u
pcrculanskoj olji. I ovaj je lepak, poznat pod nazivom jiuvelirski kit, vrlo dobar.

d) Lepak za pritvrivanje dragog kamenja na metale.

57
Treba rastopiti u poklopljenom sudu jednake delove vulkaniziranog kauuka i gutaperke. Pri upotrebi treba ovaj lepak razmekati
i staviti na zagrejane delove koji se slepljuju. Za ovo zagrevanje moe se upotrebiti i piritusna lampa, samo pri spajanju treba
paziti da ne ostane nikakav trag od vlage.

e) Cement lepak za pritvrivanje stakla na plemenite metale. Ovaj se lepak spravlja kad se izribaju u finu pastu 15 g sandaraka
laka i po 5 g marinskog kita (lepka*) ulja koje se lako sui (lanenog), cinkanog belila (einkvajsa), panske krede i terpentina. Ovaj
se lepak (cement) brzo stvrdnjava i postaje tvrd kao kamen.

*) Vidi spravljanje ovoga kita (lepka) u III odeljku Kitovi pod Razni drugi kitovi ta. 5 Kitovi od kauuka i gutaperke.

2) Obuarski lepak

Obuari upotrebljavaju iri kao lepak, spravljen od brana (vidi Lepci za hartiju i karton pod 2 Lepci od tirka i brana).

3) Lepak za boje

Za zainjavanje posnih boja kojima se boje zidovi, slui idak rastvor tutkala koji se spravlja na sledei nain: izlomiti tutkalo u
sitne komade, staviti ga u sud, naliti na njega vodu i ostaviti 12 da se tutkalo kiseli i nabubri. Posle toga promeniti vodu i to
ponavljati dogod se tutkalo ne pretvori u meku piktijastu prozranu masu. Ovu masu treba zatim ocediti od suvine vode i
rastvoriti na blagoj vatri, pa e se dobiti ukasta tenost lepak, koju treba razrediti potrebnom koliinom vode i time zainiti
boje. Da boja usled dodatka tutkala ne bi plesnivila, treba za vreme rastvaranja na vatri dodati tutkalu boraks, raunajui po 5 g na
syaki uzeti litar vode, i dobro ga izmeati sa tutkalom.

4) Lepak od mekog sira (urde)

Treba usiriti 1/4 1 starog mleka sa koga je skinut kajmak. To se moe postii najbre, kada mu se doda puna kaika sireta i stavi
na tednjak. Kad se mleko bude usirilo, treba odliti surutku, a mekan sir (urdu) iscediti kroz platno, pa ga zatim isprati istom
vodom. Zatim rastvoriti u nekom sudu boraks u vodi (rauriajui po 1 kafenu kaiicu boraksa na vinsku au vode) i u taj rastvor
staviti (neprestano meajui) toliko urde, koliko moe da primi rastvor. Ovaj lepak treba da ima gustinu milerama.

5) Tean lepak koji dobro prianja

Treba rastvoriti u vodenom kupatilu 40 g belog elatina u 40 g siretne kiseline, pa ovom rastvoru dodati 10 g piritusa. Da se ne
bi kvario, ovom lepku treba dodati jo i 2 g stipse.
Ovaj se lepak moe upotrebiti za lepljenje hartije, kartona, iplatna, drveta i dr.

6) Lepak nerastvorljiv u vodi

Treba uzeti: kalijum-bihromata . ... 40 g

elatina ........... 55 g
stipse ............ 5 g
Rastvoriti elatin u malo vode, a zatim dodati kalijum-bihromat i stipsu.
Ovaj lepak ima preimustvo to je otporan prema vodi, tj.nerastvorljiv je u vodi pri svima temperaturama. S obzirom na ovo
svojstvo, moe se upotreibiti za lepljenje razbijenih staklenih i porculanskih sudova koji dolaze u dodir sa vodom i dr.

7) Beli lepak za lepljenje drveta, stakla, kartona i dr. na sve metale

Treba uzeti: acetata olova . . . . . 24 g
stipse ............ 24 g
gumiarabike .......... 39 g
peninog brana ........ 250 g
vode . ........... 11
Rastvoriti acetat olova i stipsu u malo vode. Zasebno rastvoriti gumiarabiku u prahu npr. sipajui kljualu vodu na nju, a kad se
ona rastvori umeati u nju brano od penice, staviti na vatru i izmeati dobro drvenim prutiem. Zatim dodati ovom rastvoru
gumiarabike rastvor acetata olova i stipse i sve dobro izmeati, pazei da se ne obrazuju gromuljice. Sud u kom je spravljien ovaj
lepak treba skinuti sa vatre pre no to lepak prokljua. Ovaj se lepak upotrebljava u hladnom stanju, ne ljuska se i vrlo je otporan.

8) Lepci za lepljenje slomljenih figura

Za lepljenje slomljenih delova (npr. ruku ili nogu) figura mogu se upotrebiti sledei lepci:
a) lepak koji upotrebljavaju velosipedisti za krpljenje velosipedskih guma;

b) lepak (kit) koji se dobija kada se vodeno staklo pomea sa preienom (lemovanom) kredom u prahu, i

c) rastvor od 10 delova ukastog elaka u 5 delova venecijanskog terpentina. Za lepljenje ovim lepkom treba zagrejati mesta
preloma, premazati ih lepkom i pritisnuti vrsto jedan uz drugi delove koji se slepljuju. Za lepljenje slomljenih figura od gipsa vidi
pod Lepci za gips i alabaster.

58
9) Vodonepropusni lepci

I r e c e p t: treba potopiti tutkalo u vodu da se raskiseli i potpuno omeka, a zatim ga rastvoriti u lanenom ulju na blagoj vatri.

II r e c e p t: rastvoriti malo sandaraka i mastiksa u neto alkohola i dodati poneto terpentina. Staviti ovaj rastvor na vatru i
neprestano meajui usuti u njega iste koliine rastvorenog tutkala i ribljeg lepka. Dok je ovaj lepak jo vru, treba ga filtrovati
kroz platno.

III recept: obinom rastvoru tutkala (stolarskom tutkalu) dodati malo kalijium-bihromata, pa tu meavinu ostaviti na vazduhu.

IV recept: vodonepropusni lepak za hartiju (vidi pod Lepci za hartiju i karton).

Napomena: Lepci spravljeni sa tutkalom po prva 3,recepta upotrebljavaju se u iste svrhe kao i obino tutkalo, samo to ne
proputaju vodu, tj. voda ih ne rastvara.

10. Razna lepljenja

1) Lepljenje prozrane hartije (diophana) na staklo.

Prozrana hartija lepi se na prozorska okna, stakla na vratima i dr., kad se malo elatina potpuno rastvori u toploj vodi i ovim
lepkom premae ravnomerno oprano i oieno staklo pornou kakvog sunera. Zatini treba staviti na staklo skrojenu prozranu
hartiju i prei preko nje sunerom nakvaenim istom vodom. Posle toga treba hartiju suvo izbrisati mekom krpom, pa e se ona
odlino zalepiti.
2) Lepljenje ilibara

I r e c e p t: razbijeni, slomljeni ilibarski predmeti, kao mutikle, nakit i dr. slepljuju se kada se povrine preloma premau
amonijakom ili rastvorom kaustine sode i zagrejani delovi tano sastave i pritisnu jedan uz drugi. Tako sastavljene delove treba
uvezati kanapom i ostaviti izvesno vreme da se spoj potpuno osui. Na ovaj se nain slepljena mesta ak i ne primeuju.

II recept: povrine koje se slepljuju treba premazati lanenim uljem i postupiti kao po 1 receptu.

III recept: elak firnis (rastvor elaka u alkoholu) moe se takoe upotrebiti za slepljivanje ilibarskih delova. Postupak je isti kao
i po I receptu. Slepljene delove treba ostaviti da lee na miru nedelju dana.

IV recept: povrine preloma treba premazati rastvorom fino mlevenog kopala u sumpornom etru, pritisnuti ih dobro jednu uz
drugu, pa slepljene delove uvezati.

V recept: ilibar se moe slepiti rastvorom koji se dobija zagrevanjem 1 dela kopala i 2 dela stipse. Prelome treba premazati ovim
rastvorom, tano ih sastaviti, dobro pritisnuti jedan uz drugi i uvezati kanapom.

3) Lepljenje celuloida

a) Lepljenje celuloida na celuloid

I recept: zamoiti povrine preloma na nekoliko trenutaka u siretnu kiselinu, a zatim ih sastaviti, vrsto uvezati i ostaviti da se
spoj potpuno osui.

II r e c e p t: ako elimo slepiti celuloid radi opravke kakvog slomljenog predmeta ili izrade novog predmeta od celuloida,
povrine koje se imaju slepiti treba premazati acetonom, amil acetatom, kolodijumoin ili capon lakom i pritisnuti.jednu uz drugu,
kao da se radi sa kakvim lepkom.

b) Lepljenje celuloida na drvo. Komad celuloida koji se eli prilepiti na drvo treba premazati siretnim etrom (etilacetatom) sa
strane koja e doi uz drvo, a kad se ovaj premaz osui, premazati je tutkalom i prilepiti.

c) Lepljenje celuloida na metal. Za lepljenje celuloida na metal treba izmeati isto raeno brano sa terpentinom u kljualoj vodi
(1 deo terpentina na 50 delova brana). Ovo se mea dok se ne dobije jednoobrazna tena kaa koja se zatim skuva i upotrebljava
dok je jo topla. Povrine koje se slepljuju treba oistiti i izrapaviti.

4) Lepljenje sedefa: ploice od sedefa koje su se odlepile od nametaja, kutija itd. mogu se zalepiti lepkom koji se spravlja
zagrevanjem 4 dela kolofonijuma, 2 dela mastiksa i 1 dela damara laka. Sve treba dobro promeati.

5) Lepljenje slonove kosti i morske pene (vidi III odeljak Kitovi, pod 7 Kitovi za slonovu kost i morsku penu).

6) Lepljenje (privrivanje) mramornih ploa na drvo (vidi III odeljak Kitovi pod Razni drugi kitovi, ta. 20).

59
7) Lepljenje filca. Filc se lepi na razne predmete ilavim (rastegljivim) asfalt lakom. Ovim lakom treba premazati mesto na kome
se eli da zalepi filc, a zatim treba odmah staviti filc na njega i pritisnuti ga. Kada se lak bude osuio, filc nee moi da se odlepi
vodom.

8) Lepljenje ebonita i kauuka

a) Lepljenje ebonita na metal. Skuvati dobro tutkalo prethodno raskiseljeno, da bude gusto teno. Zatim umeati u njega
prosejanog pepela od drveta, dok se ne dobije homogena i ne odve gusta masa (kit). Ova se masa upotrebljava zagrejana; njome
treba namazati dodirne povrine koje se slepljuju i pritisnuti ih dobro jednu uz drugu.

b) Lepljenje kauuka na metal, drvo i dr. Rastvoriti 1 deo (po teini) elaka u 10 delova amonijaka i ostaviti da stoji 4 nedelje u
dobro zapuenoj boci. Ovim rastvorotm premazuje se kauuk koji se ima prilepiti i pritisne se na predmet na koji se lepi. Kauuk
e omekati usled premazivanja rastvorom elaka, a kad amonijak izvetri, opet e se stvrdnuti i dobro vezati za metal, drvo i dr.

9) Lepljenje drveta, gvoa, koe, kauuka, tkanina i dr. vulkaniziranjem.

Postupak pri ovome lepljenju sastoji se u tome, to se povrine predmeta koji se slepljuju (ako je to mogue) izrapave, a zatim se
pokrivaju jednim slojem kauuka ili gutaperke. rastvorenim u kakvom poznatom sredstvu za ovaj materijal kao: u nafti, benzinu,
ugljen-disulfidu, hloroformu, etru ili derivatima tera (od kamenog ugljena).
Preporuljivo je, ali nije neophodno potrebno, da se povrine premazane rastvorom kauuka ili gutaperke ostave da se osue. Ovaj
prvi premaz pokriva se zatim bilo potapanjem, bilo premazivanjem kakvim poznatim rastvorom za vulkaniziranje kauuka u
hladnom stanju, kao npr. sumpor-monohloridom (Sulfur chloratum S2Cl2).
Kad su povrine koje se imaju slepiti namazane, odnosno nakvaene ovim vulkanizirajuim rastvorom, treba ih staviti jednu na
drugu, a zatim ih staviti pod presu da bi se bolje izvrilo spajanje. Na ovaj nain dobie se izmeu slepljenih delova toliko solidan
spoj, da e se oni pre slomiti na drugom mestu no to e se moi razdvojiti na slepljenom mestu.
Ovako dobijen spoj apsolutno je nepromoeiv i moe se upotrebiti u sluajevima gde nisu primenjivi poznati postupci za lepljenje.

10) Lepljenje linoleuma i mueme na beton, kamen, gvoe i drvo (vidi odeljak III Kitovi pod Kitovi za linoleum i muemu).

11) Lepljenje (tutkalisanje) mirgla na koturove za poliranje.

Dobar rastvor tutkala koje se razvlai u konce treba pomeati sa mirglom u prahu i time namazati koturove (od drveta, koe ili
filca), a zatim ih uvaljati jo u prah mirgla. Pri primeni finijeg praha treba kotur tanko premazati, i poto se osui ponoviti
tutkaljenje mirglom jo 24 puta.
Odve idak rastvor tutkala sa mirgloim prodire u filcane koturove vrlo duboko, te ovi postaju krti.

12) Lepljenje staniola na staklo.

Listii staniola lepe se na staklo belancetom ili lepkom od tirka. Mehurie koji se pri tome esto dbrazuju treba probuiti otrom
iglom i ispustiti vazduh.

13) Lepljenje pertinaksa i bakelita.

Tanke ploe ovih izolujuih materijala lepe se kada se povrine koje se imaju spojiti izrapave pa se zatim slepljuju elakoni ili
specijalnim bakelit-lakom. Povrine koje se slepljuju treba prvo zagrejati, a kada su slepljene, pritisnuti ih dobro jednu uz drugu i
tako dh drati dok se spoj ne osui. Deblje ploe od pertinaksa i bakelita lepe se na isti nain ali je bolje ako se pored toga
privrste jo i malim rafovima.

14) Lepak za spajanje kaia:

10 delova celuloida i 2 dela smese koja se dobija: 20 kg elaka u 100 1 acetona ostaviti 2 dana na temperaturi 30, a za to vreme 6
7 puta dobro izmukati i izmeati.

15) Lepak protiv klizanja kaia:

2 dela crne smole i jedan deo sitno istucane cigle sa malo voska, loja ili terpentina izmeati i namazati kai.

16) Lepak za muice i buve:

5 g ricihusa i 20 g kolofonijuma u prahu zagrejati i istopiti pa etkicom namazati belu hartiju (nou sve buve poskaeu na
lepak).

V. VETAKI MATERIJALI (IMITACIJE) I RAZNE MASE

U umetnosti i radinosti zastupljene su u dananje vreme uglavnom 3 vrste hemijskih produkata od kojih se grade vetaki
materijali i predmeti:

I grupa kazeini i rastvorljivi albumini;

II g r u p a rastvorena drvena vlakna ili celuloze

60
III g r u p a aldehid-smole i vrsta aldehid jedinjenja.

I grupa bazira na kazeinu, dotoivenom iz usirenog mleka, po kome su razlioiti preparati (prema latinskom i grkom nazivu za
mleko) dobili svoje ime kao: galalit, galolit, galein, galoist, laktolit, kerolit i dr. Mnogi su od ovih preparata (masa) patenti.

1. Galalit ili mleni kamen

Galalit se spravlja od suvoga kazeina, koji kao takav dospeva u trgovinu u vidu praha (izrauje se u Danskoj, vedskoj, Belgiji i
Holandiji; dalje u Severnoj Americi i Argentini). Ovaj kazein treba rastvoriti i obraditi, to se moe uiniti na 2 naina: livenjem
ili presovanjem.
Po I nainu rastvor se ispari, masa izlije u kalupe i ostavi da se polagano ohladi. Po II nainu treba ostaviti kazein da ovla lagano
nabubri, a zatim se ova masa, sama ili pomeana sa kakvim materijalom za pbpunjavanje, presuje hladno ili toplo pod vrlo velikim
pritiskom. Ovaj drugi nain je pogodan za izradu u kalupe presovanih predmeta kao: drki za tapove i kiobrane, mutikle i dr.
Za izradu livenog mlenog kamena (galalita) treba rastvoriti na blagoj toploti:
1 deo kazeina u prahu
0,1 deo natrijum-karbonata (sode) i
2 dela vode.
Ovaj bistar rastvor treba razblaiti sa 10 delova vode i neprestano meajui dodavati 4% siretne kiseline, dogod se jo bude
javljao talog. Ovaj rastvor treba naliti u velike staklene (bele) balone i ostavdti da se staloi. Posle 24 bistra se tenost ispumpa
(nategom), talog se skupi na istu flanelsku krpu i stavlja u porculanski sud. Zatim se ova masa rastvori sa dovoljnom koliinom
30% amonijaka u vodenom kupatilu, ako je potrebno i oboji i potom razliva u limene kalupe (forme) povrine 0,25 do 1 m2 i
visine 2 cm. Ovi se kalupi zatim stavljaju u pei za suenje i sue pri temperaturi od 4050 C dotle dok izlivene ploe ne
postanu tvrde i krte kao staklo. Dolivanjem rastvora pojaava se debljina ploa, pa se na taj nain mogu izraivati ploe do 5 cm
debljine. Ove se ploe mogu poravnati i provlaenjem meu vruim elinim valjcima, usled ega dobijaju jednovremeno i veliki
sjaj
Mleni kamen, manje krt, moe se napraviti ako se kazeinska masa spravi taloenjem sa dodatkom sireta, kao to je napred
izloeno, pa se ta masa obradom u avanu ili u maini za gnjeenje izmea sa l% kolza-ulja (repinog ulja), koje je prethodno
izmeano sa jednakim delom dihloridina. Ova se meavina rastvori u amonijaku i lije u table kao i pri spravljanju krtog mlenog
kamena.

2. Kazeinske mase

a) Kazeinska masa za presovanje raznih predmeta pod visokim pritiskom. Ova se masa spravlja od nabubrenog kazeina, ima
veliku tvrdou i moe se upotrebiti odmah posle presovanja. Ona se obrauje oko pola asa i zatim presuje u ornamente i ukrasne
predmete. Usled toga je ona naroito pogodna za izradu drki za tapove i kiobrane, za reljefe, za izradu ploa za tezge u
trgovakim radnjama, mesarnicama i pekarnicama, za spoljne ukrase na zidovima, ornamente i t. sl. Ona je otporna prema
vremenskim promenama i otporna je uticaju razblaenih kiselina i luina. Presovanjem pod vruim valjcima moe se izvaljati.u
svaki potreban predmet i moe se u vidu ploa upotrebiti u stanovima za poploavanje zidova i patosa. Ove su ploe nesagorive te
zatiuju stanove od poara.

b) Kazeinska masa sa amonijakom. Najfiniji kazeinski prah treba nakvasiti koncentrisanim amonijakom, zatim jo vlanu masu
obojiti odgovarajuom bojom i presovati u mesinganim kalupima koje treba zagrevati. Predmeti presovani od ovako spravljenog
kazeina poluprozrani su i daju se obraditi u ornamente, dugmad, drke za kiobrane i t. sl.

c) Kazeinska masa sa acetonom. Jedan deo finog kazeinskog praha treba nakvasiti natronovom luinom (rastvorom natrijum
hidroksida liquor Natri caustici) i rastanjiti acetonom toliko da se dobije plastina masa. Ova se masa obrauje isto kao i
kazeinska masa sa amonijakom.

d) Kazeinska masa sa mastiksom i hloralhidratom. 1 deo hloralhidrata i 1 deo mastiksa treba rastvoriti u 5 delova alkohola (80%),
ovim rastvorom ovlaiti kazeinski prah i staviti ga u kalupe.
I ova je masa pogodna za spravljanje rukovatki (kvaka) na vratima, za drke na tapovima i kiobranima i t. sl. Ona se moe i
obojiti.

e) Kazeinske mase u boji.

uta masa: treba izmeati 100 delova kazeinskog praha sa 1 delom hromil-hlorida rastvorenog u 10 delova vode. Ova se masa
zatim presuje u kalupe.

Mrka masa: 10 delova tanina treba rastvoriti u 5 delova sireta i dodati 20 delova vode i 100 delova kazeinskog praha. Ovu
meavinu treba dobro obraditi i presovati u kalupe.

f) Bela poluprovidna kazeinska masa. Spravlja se: 5 delova aluminijum-hlorida treba rastvoriti u 5 delova sone kiseline i 10
delova vode i dodati 100 delova kazeinskog praha. Utiskivanjem u vrue kalupe dobija se jedna poluprovidna masa, pogodna za
izradu dugmeta i drki od kiobrana.

61
g) Bela providna kazeinska masa.
Izmeati:
10 delova vode
10 delova natrijumove luine (rastvorene sode) od 15% 100 delova kazeinskog praha i
2030 delova oksida cinka.
Ovu meavinu treba neposredno presovati, pa poto se malo slegne, dopuniti kalup i presovati po drugi put.

h) Kazeinske mase svetle u mraku:

treba rastvoriti 100 delova kazeina u 10 delova hlorhidrina i 30 delova acetona, pa u ovu masu umeati 50 delova kalcijum-sulfida
ili kakvu drugu svetleu masu (barijum-sulfit, stroncijum-sulfit i t. ,sl.).
Predmeti dzraeni od ovoga materijala upijaju svetlost, pa prema vrsti materijala svetle u mraku ukastom, plavkasto-zelenom ili
crvenkastom svetlou. Ove su mase pogodne za izradu svetleih brojanika (ciferblata), kutija za palidrvca i slinih predmeta,
koji se mogu raspoznati u mraku po njihovom slabom svetlenju.

i) Crne kazeinske mase:

I r e c e p t: treba dobro izmeati 5 delova acetilenske crne boje (ai), 15 delova siretne kiseline (Acidum aceticum glaciale), 15
delova acetona, 100 delova kazeinskog praha i 2 dela istono-indijskog kopaiva balzama (gurjun balzama, Balsamum copaive
Ostindicum).
Ova se meavina presuje u ploe ili u kalupe, zamenjuje abonovinu i pogodna je za spravljanje ukrasa koji slue kao zamena
rezbarije od drveta na ormanima itd., a takoe i za izradu dirki na klavirima.

II recept: cma masa za izradu rukovata (kvaka) na vratima spravlja se kad se izmea 5 delova acetilenske crne boje sa 15 delova
hloracetilena i tome dodaju 10 delova hlorala (trihloraldehida), 5 delova amonijaka i 100 delova kazeinskog praha. Ova se
meavdna presuje u kalupe, a gotovi delovi glaaju se zatim u doboima za poliranje, usled ega dobijaju sjaj i izgled kao da su
izraeni od tvrdog kauuka (ebonita). Ovaj je materijal nesagoriv.

III r e c e p t: treba izmeati 15 g acetilenske crne boje (ili ai), 50 g izmlevenog drveta, 100 g kazeina u prahu i 100 g amonijaka.
Ova se meavina presuje u kalupe i upotrebljava se za izradu dralja za noeve i viljuke. U kalupe se mogu odmah staviti i
nastavoi (repovi) noeva i viljuaka i oko njih presovati dralje. Usled toga e noevi, odnosno viljuke, biti trajno spojeni sa
svojim draljama, znatno bolje nego kad se u njih zakituju ili utvruju zalivanjem.
Mesto ranih dralja mogu se na ovaj nain izraivati i bele dralje ili dralje u boji (ute, mrke i dr.), u kom sluaju treba
upotrebiti beo drveni praak i masi dodati odgovarajuu boju.

3. Vetaka roina

Vetaka roina slui kao zamena za izraevine od jelenskih i drugih vrsta rogova. Za spravljanje vetake roine mogu se
skupljati otpaci od obraene na strugu prave roine (jelenske i dr.) prilikom fabrikacije dugmadi i dr., i obraditi u vetaku roinu.
Otpaci prirodne roine rastvaraju se delimino u amonijaku, alkalijama i siretnoj kiselini i mogu se izazvati da nabubre dejstvom
raznih drugih hemikalija. Ova delimino rastvorena, a delimino nabubrena masa obrauje se ili zasebno, ili izmeana sa
kazeinom, ili pak sa izmlevenim otpacima (strugotinama) od roga. Naposletku, fini prah od jelenskog roga moe se izmeati u
vlaan prah sa jednim delom vetake roine spravljene po I ili II receptu, koji se moe presovati u kalupe pod vrlo velikim
pritiskom.

I recept: izmeati 1 deo strugotina od jelenskog roga, 10 delova koncentrisanog amonijaka i 100 delova fino izmlevenog praha od
jelenskog roga.
Ova se meavina presuje u vrue kalupe i upotrebljava kao specijalitet za izradu dugmadi.

II recept: izmeati 1 deo strugotina od jelenskog roga, 1 deo koncentrisanog amonijaka i 30 delova kazeina u prahu.
Ova se meavina presuje takoe u vrue kalupe i upotrebljava za izradu dugmeta otvorene boje.

III r e c e p t:
1 deo strugotine od jelenskog roga,
3 dela amonijaka i
3 dela slonove kosti.
Ova se masa upotrebljava za izradu crnih dugmadi.

IV re c ep t:
100 delova fino izmlevenih otpadaka od roga,
20 delova natrijumove luine (rastvora natrijum-hidroksida, Liquor Natri caustici),
50 delova acetona i
50 delova kazeina. Ova masa slui za spravljanje ploa od vetake roine.

V r e c e p t:

62
100 delova mlevenih otpadaka od roga, 100 delova koncentrisanog amonijaka i 20 delova mlevene rastove kore (za tavljenje
koe).
Ova je masa pogodna za izradu vetakih drki od jelenskog roga.

4. Vetaka kauuk masa (guma)

Za spravljanje vetake gume treba prvo pripremiti sumporiii balzam (sumporno laneno ulje meavina lanenog ulja sa
sumporom) na sledei nain: u gvozdenom sudu treba zagrejati na 130C 10 delova lanenog ulja i postepeno mu dodavati 1 1/2
deo osuenog sumpornog cveta. Ovu meavinu treba kuvati dok jedna kap od nje, kanuta na porculansku plou, ne ostane
najmanje 2 minuta sjajno crna. Ako kap bude izgledala crvenkasta, treba produiti sa kuvanjem dok proba ne bude dobra. Kad se
ohladi, ova se masa razblai sa 2 dela hloretilena. Od sumpornog balzama spravlja se vetaka guma po sledeim receptima.

I recept: 10 delova sumpornog balzama treba pomeati sa 20 delova iznilevenih otpadaka od roga, pa kad se ova meavina obradi,
treba je presovati pod vruim valjcima u ploe koje slue kao vetaka guma.

II r e cep t:
50 delova sumpornog balzama,
50 delova kazeina u prahu,
20 delova ugljenik-tetrahlorida (Carboneum tetrachloridum),
2 dela sumpor-hlorida (Sulfur chloridum) prethodno rastvorenog u 10 delova benzina.
Sve ovo treba izmeati u masini gnjetalici i obraditi kao tvrdu gumu (ebonit).

III r e cep t:
10 delova sumpornog balzama,
20 delova negaenog krea
20 delova kazeina izmeati, sa dodatkom
25 delova vrue viode i presovati u kalupe.

5. Vetaka slonova kost

I r e c e p t: treba prvo staloiti rastvor istog kazeina rastvorom stipse i ovu masu skupiti na kakvu krpu. Masti zatim iscediti,
odnosno ispresovati je ako je koliina vea i rastvoriti je u 30% amonijaku. Od ovoga rastvora treba uzeti 1 deo i dodati mu malu
koliinu amonijanog sulfata bakra (Cuprum sulfuricum ammoniatum) a zatim izliti u table. Ova e masa (kad se osui) dobiti
beo, neznatno plavkast sjaj.

II r e c e p t: spraviti masu za slonovu kost po I receptu, pa 1 deo ove mase pomeati sa 1/2 dela fino preienog (lemovanog)
oksida cinka, a zatim izliti u ploe

III r e c e p t: uzeti 1 deo mase za slonovu kost, spravljene po I receptu, dodati joj 2 dela pariske bele boje i izliti u table.

IV recept: uzeti jedan deo mase za slonovu kost spravljene po III receptu, dodati joj 1% fino preiene (lemovane) plave malte
(silikata kobalta) i pola% gvozdenog okera. Zatim dodavati toliko nebojene iste mase dok se ne dobije pravi ton (nijansa) koji se
eli, i gotovu masu uvaljati u limene kalupe.

V r e c e p t: uzeti 45 g iste celuloze, toliko isto alabastera u prahu, 4 g elatina i 10 g stipse. Sve ovo zamesiti i dobro izgnjeiti,
a zatim uliti u metalne kalupe i jako presovati. Ispresovane blokove (kada se osue) treba potopiti u kupatilo od rastopljenog voska
i stearina i naposletku napraiti ih talkom pomou fine etke. Ovaj preparat, koji se vrlo malo menja i koji je vrlo solidan, moe se
obraivati kao prava slonova kost.

6. Vetaki ilibar jantar

a) Od kazeina

I r e c e p t: treba uzeti 1 deo tene kazeinske mase sa amonijakom (vidi kazeinske mase pod b) i obojiti je rastvorom 1 dela
pikrinske kiseline u 5 delova obinog amonijaka, a zatim izliti u ploe. Ove su ploe svetlo ute, vrlo su prozrane i pogodne su za
izradu ilibarskih perli, kao i drugog nakita od vetakog ilibara.

II r e c e p t: uzeti 1 deo kazeinskog rastvora sa timolom koji se upotrebljava i za spravljanje vetakog mermera (vidi vetaki
mermer) i pomeati ga sa rastvorom kalijum-hromata u vodi, dok se ne postigne eljeno zagasito-uto bojenje.

III r e c e p t: uzeti isti kazeinski rastvor kao i za II recept i dodati mu meavinu hlorida gvoa sa selenovom kiselinom ili
meavinu galice (fero sulfata) sa selenastom kiselinom.
Mesto selenove ili selenaste kiseline moe se uzeti telurna i telurasta kiselina.
Prema kombinaciji dobijaju se razne nijanse, koje se razvijaju tek tokom vremena.

63
IV r e c e p t: 1 deo kazeinskog rastvora treba pomeati sa 1% kalijum-bihromata i obraditi u ploe.

V recept: 1 deo kazeinskog rastvora treba pomeati sa 0,1% uranove soli, pa e se dobiti otvoreno-uta ilibarska masa.

b) Od celuloze i celuloida

I r e c ep t: gust rastvor celuloze treba obojiti kalijum hromatom i zgunjavati ga dodavanjem kazeinskog praha, dok se od te mase
ne budu mogli ispresovati vruim presovanjem razni predmeti.

II recept: 1 deo celuloznog rastvora treba pomeati sa 1 delom mlevenog pravog ilibara i vrue presovati.

III r e c e p t: 1 deo celuloida i 1 deo ilibara u prahu treba rastvoriti u 2 dela acetona i izliti u kalupe. Moe se uzeti acetona samo
1 deo, no tada treba ovu meavinu zagrejati pre no to se izlije u kalupe.

IV recept: pomeati 1 deo celuloida, 1 deo acetona, 1 deo ilibara u prahu i 1 deo talka. Po ovom receptu dobija se mleno beli
vetaki ilibar koji je vrlo pogodan za izradu mutikli.

c) Od kopala

I recept: treba uzeti 1 kg iste kopal-smole, samleti je i prosejati kroz svileno sito. Zatim briljivo izmeati 61 g bademovog ulja
(od slatkog badema) i 1,25 g hrom-ute boje pa tome dodati kopal smolu.

II r e c e p t: prozrani vetaki ilibar. Postupiti isto kao i po prednjem receptu, zamenjujui uti oker gumigutom (u razmeri 8 g
gumiguta na mesto 3 g hrom-ute boje). Pre no to se doda kopal smola treba profiltrovati meavinu ulja i gumiguta da bi postala
dovoljno prozrana.

7. Vetaki uti jaspis*) *)Vrsta kvarca.

Vetaki uti jaspis dobija se meavinom masa za vetaki ilibar od kopala, po oba recepta. utu hrom boju treba izabrati
odgovarajuu, prema tome da li se eli da jaspis ima otvoreniju ili zatvoreniju boju. Ako se eli da ima otvoreniji ton, treba uzeti 1
deo cinkanog belila (cinkvajs) na 2 dela hrom ute boje.

8. Vetaka kornjaevina (ildpat)

Prirodna kornjaevina je prozrana i odlikuje se svojom zagasito utom ili crvenkasto utom bojom, sa mrkim ili crnim mrljama i
karakteristinim arama. Ona se moe ulepati i zagasitije obojiti potapanjem u alkaline olovne rastvore.
Roane i celuloidne ploe mogu se preraditi da imituju prirodnu kornjaevinu ako se bajcuju potapanjem u alkalini olovni
rastvor, a zatim oboje hromnom ili pikrinskom kiselinom. To se vri na taj nain, to se suner umoi u kiselinski rastvor, iscedi i
valja dlanom preko bajcovane povrine ploe. Usled toga e ova dobiti mramorno bojenje, otvorenije ili zatvorenije boje.
Zagasitiji tonovi (mrlje) mogu se tada proizvesti etkicom nakvaenom u amonijum-hidrosulfidu (Ammonium hydrosulfuratum).
Vetaka kornjaevana moe se spraviti od celuloida po sledeim receptima:

I r ec ep t: treba spraviti dve mase.

Prva se masa sastoji iz 1 dela celuloida, 1 dela acetona i 0,1 dela feri-hlorida (FeCl3).
Druga se masa sastoji iz 1 dela celuloida, 1 dela acetona i 1 dela kalijum-rodanida (Kalium rhodanatum).
Poto se ove dve mase sasue do stanja u kom se mogu gnjeiti, treba od njih formirati (svaku zasebno) lopte (trake ili ipke) i
prognjeiti 2, 3, 4 ili vie lopti (traka, ipki) jednu kroz drugu. Gde se budu dodirivali slojevi prve i druge mase, pojavie se
zagasito kao krv crveno bojenje, koje e po meri udaljavanja od dodirnih povrina prelaziti u crvenkasto do ukastog bojenja.

II r e c e p t: treba rastvoriti zajedno: 1 deo celuloida, 1 deo acetona, 0,1 deo alkalnog rastvora neke soli bizmuta i 0,1 deo
pikrinske kiseline.
Ovu meavinu treba zatim izliti u kalupe. Zagasitiji tonovi mogu se proizvesti tapkanjem (tupfovanjem) amonijum-hidrosulfidom.

III r e c e p t: treba pomeati 1 deo celuloida i 1 deo etera, koji je prethodno obojen plavo sa 2% kalijum hromata i 2% superoksida
vodonika.
Poto se od ove meavine formiraju ploe, treba ih natapkati alkoholnim rastvorom nitrata olova.

9. Vetaki sedef

I recept: treba uzeti 1 kg kakve kazeinske mase (npr. kazeinske mase obraene sa siretnom kiselinom ili natronovom luinom
vidi spravljanje livenog mlenog kamena i kazeinske mase sa acetonom), dodati joj 1 g amonijanog sulfata bakra (cuprum
sulfuricum ammoniatum) i 1 g biserne esencije*).

64
*) Biserna ili srebrna esencija, koja se dobija u trgovini kao gotov skup preparat, upotrebljava se za izradu vetakog bisera. Ona
se spravlja na specijalan nain od mlevenih krljuti ribe poznate pod imenom uklaj, koja ivi u Sredozemnom moru i u nekim
alpskim voama. Za ovo se mogu upotrebiti i krljuti nekih drugih vrsta riba, koje imaju srebrnast sjaj.
Ova se esencija moe spraviti na sledei nain: krljuti se stavljaju u burence i prelivaju rastvorom od 3 g salicilne kiseline na 1 1
vode i ova se meavina kotrljanjem burenceta muka; da bi se sjajna masa odvojila iz krljuti. Tenost treba zatim odliti u kakvu
veliku bocu, krljuti dobro izmrviti i ponovo ih, preliti rastvorom salicilne kiseline iste jaine i burence opet kotrljati. Ova se
radnja ponavlja vie puta, dogod ne prestane izdvajanje srebrno-sjajne prevlake sa krljuti. Prikupljenu u boci tenost od ovakvog
ispiranja treba ostaviti da se istaloi iz nje srebrna masa. Zatim odliti iz boce bistru tenost, preliti ostatak (talog) rastvorom
salicilne kiseline, dobro promukati i ostaviti da se opet staloi. Ovo treba ponavljati 1012 puta, pa kada se odlije i poslednja
bistra tenost, preliti talog sa 40% alkoholom, izmukati i razliti u boice.
Da se na ovaj nain dobijena biserna esencija ne bi usmrdela, treba joj dodati malo amonijaka.

II recept: rastvoriti u dva dela acetona 1 deo otpadaka od celuloida i dodati tome rastvoru 2 dela kazeina, prethodno rastvorenog u
siretnoj kiselini (Acidum aceticum glaciale). Ovu masu pomeati sa 0,1% biserne esencije i nekoliko kapi rastvora indigo. Ova se
polutena masa razliva u kalupe i pogodna je za izradu eljeva i ukrasnih predmeta.

III recept: 1 deo acetil-celuloze, koja se moe dobiti gotova kao gusta tenost, treba pomeati sa 0,2 dela fino mlevenog talka, 0,2
dela u prah samlevenog stakla i 0,1 dela mlevenih otpadaka od vetakog bisera (koje isporuuju fabrike vetakog bisera). Ovu
meavinu treba obojiti sasvim slabo plavkasto ili zelenkasto, dodatkona neznatne koliine bakarne ili niklene soli, a zatim je
staviti u kalupe. I ova se masa upotrebljava za izradu ukrasnih predmeta.

IV r e c e p t: 1 deo acetil-celuloze treba pomeati sa pola dela alabastera u prahu i obojiti slabo crveno, dodajui meavini malo
crvene boje (englirota). Zatim se biserna esencija pomea sa jednakim delom tene acetil-celuloze i tom se meavinom tanko
premae kalup. Posle toga se sedefska masa izlije u kalup, posle ega e usled premazivanja pomenutom meavinom dobiti jednu
finu prelivajuu prevlaku. Ovako spravljena sedefska masa pogodna je za izradu dugmadi i finih ornamenata.

V recept: Treba pomeati 1 deo kazeina i 1 deo razblaene natronove luine (rastvora natrijum hidroksida) i tome dodati 0,l%
olovnog sireta (Liquor plombi subacetici). Drugi deo kazeina treba rastvoriti u jednom delu razblaene sone kiseline. Poto se
oba rastvora izbistre, treba ih pomeati, izliti u plitke kalupe i ostaviti da se osue. Od toga e se dobiti ploe koje imaju sedefast
sjaj.

Vetake sedefne mase, spravljene po prethodnih 5 recepata, elastine su, malo lomljive i mogu se savijati zagrevanjem. No mogu
se spravljati i teke, krte mase, kao to je prirodan sedef, po sledea 3 recepta:

VI recept: 1 deo gipsa, arenog do 1500 treba zainiti sa vodom kojoj je dodato nekoliko kapi biserne esencije i obojenom
neznatnom koliinom ultramarina. Od ove se mase otiskuju razliiti predmeti, kao i od obinog gipsa.

VII r ec ep t: ; 1 deo peenog magnezita,

1 deo koncentrisanog rastvora magnezijum-hlorida i
1 deo stakla u prahu ili mlevenog liskuna (glimera) treba obojiti bisernom esencijom pa ovu, jo vlanu masu, izliti u kalupe.
Posle 24 ova e se masa stvrdnuti. Kada je masa spravljena sa staklom u prahu, moe joj se dodati i 0,1% deo srebrne bronze.
Ovako spravljena masa ne preliva tako lepo kao masa spravljena sa bisernm esencijom.

VIII r e c ep t: 1 deo cink oksida,

1 deo koncentrisanog rastvora hlorida cinka i 1 deo izmlevenog liskuna (glimera) treba izmeati i obraditi po prethodnom
receptu.

10. Vetaki biser

Za spravljanje mase za vetaki biser treba 100 g najfinijeg bezbojnog elatina potopiti u vodu i ostaviti da se kiseli 12 , a zatim
odliti vodu i rastopiti elatin raskiseljen u vodenom kupatilu. Rastopljenom elatinu treba zatim dodati tople vode, koliko je
potrebno da se brzo ovrsne ohlaeni elatin. U rastopljen elatin umea se zatim toliko biserne esencije*), da kap ove meavine,
kanuta na staklenu plou, dobije izgled pravog bisera kad se stvrdne. Ovu masu treba pre upotrebe malo zagrejati i njome paljivo
premazati staklene kuglice, koje e od toga dobiti izgled i sjaj pravih bisernih zrna.
Vetaki biser spravljen sa bisernom esencijom dosta je skup. Jeftinija masa za vetaki biser moe se spraviti kad se kalcinizirane
kosti obrade sumpornom kiselinom. Ova masa, sedefastog sjaja i preliva bie jo lepa, ako joj se dodaju krljuti izvesnih vrsta
belih ribica koje imaju srebrnast sjaj*).

*) Vidi spravljanje biserne esencije pod Vetaki sedef.

*) Francuski se nazivaju ablette.

11. Vetaki mermer

a) Vetaki mermer od kazeina.

Kazeinsku masu za vetaki mermer treba spraviti na jedan od sledea dva naina:

65
I nain: rastvoriti trljanjem 1 deo timola u 1 delu kamfora i tome dodati 3 dela terpentinskog ulja i pola dela amonijaka. U ovaj
rastvor umeati toliko kazeina u prahu, da dobijena masa bude plastina.

II n a i n: rastvoriti 1 deo karbolne kiseline i 1 deo koncentrisanog rastvora boraksa i u ovaj rastvor umeati toliko kazeina u
prahu da se dobije plastina masa.
Uzeti jednu od ovih kazeinskih masa, dovoljno sasuenu i obojiti je plavom, crvenom, zelenom ili utom lazurnom bojom. Ovu
obojenu masu uneti kaikom u bezbojnu ili kakvom bilo bojom obojenu itku masu i vie puta je izmeati pokretanjem kaike
tamoamo. Usled toga e se u masi obrazovati pruge koje e se po njoj rasprostrti i obrazovae se bojadisanje mase u vidu
mermera. Tada se masa moe izliti u kalupima u table. Masa se moe izliti u kalupe i pre mermerisanja i mermerisati je tek kada
se upola sasui. Ukoliko kazeinski rastvori budu itkiji, utoliko e biti i isprepletanije linije koje predstavljaju ile mermera.

b) Vetaki crni mermer od kriljca.

kriljac treba prvo izglaati peanim kamenom, tako da se na njemu ne primeuju vie nikakvi vidljivi tragovi od obrade dletom,
Posle ovoga prvog glaanja treba kriljac naknadno izglaati prvo sa vetakim, a zatim sa prirodnim bimtajnom. Posle glaanja
izgledae uglaane povrine kao somot. Zatim treba uglaan kriljac ostaviti da se osui, dobro zagrejati uglaanu povrinu i
natopiti je zagrejanom meavinom ulja sa kinrusom (crnom bojom). Ovako natopljenu povrinu kriljca treba ostaviti da postoji
12 . Prema tome da li je upotrebljeni kriljac vie ili manje siv, ovaj postupak bojenja treba obnavljati dok kriljac ne bude
potpuno izgu.bio sivi izgled. Posle bojenja treba obojenu i obraenu povrinu jako ispolirati platnenom krpom umoenom u
mirgl i naposletku kalajnim pepelom*), kome se dodaje malo kinrusa.
Po zavrenom poliranju nanosi se na ponova zagrejanu poliranu povrinu kriljca vosak, rastvoren u terpentinskom ulju sa
dodatkom kinrusa, ostavlja se da malo postoji, a zatim se snano istrlja istom krpom.
Usled ovakve obrade dobie kriljac izgled crnoga mermera, ija e politura biti trajna kao i kod pravoga mermera, a obraena
povrina moe mu se gravirati alatom ili kiselinom, pozlaivati, posrebravati i dr., kao i ko pravog mermera.

c) Lep za imitaciju mermera (tuk).

Lep koji imitira mermer na zidovima sastoji se obino iz gaenog krea ili gipsa, sa dodatkom mermerne praine, krede i dr. Ovaj
lep je vrlo tvrd kada se osui, moe se po elji obojiti i daje se lepo uglaatd, te uglaan izgleda kao pravi mermer. Glaanju se
moe pristupiti tek poto se lep potpuno osui i stvrdne.
Od gipsa se moe napraviti lep za imitaciju mermera na sledei nain. Treba zajnesiti gips sa itkim rastvorom tutkala, kome se
esto dodaje i riblji lepak ili gumiarabika. Ovom masom treba olepiti zid, izravnati masu, pa kada se osui i potpuno stvrdne,
uglaati je. Da bi se dobio mermer u boji ili sa arama (marmorisan), masi treba dodati kakvu boju (npr. oker) ili prainu od
pravog mermera. Pre glaanja treba premazati osueni lep itkim gipsom. Glaanje se vri pomou crvene zemlje (oksida gvoa,
tzv. rua) i ulja.

*) Kalajni pepeo, nemaki Zinnasche, latinski Cinis stanni jeste oksid kalaja u vidu sivog praha, koji sadri promenljive
koliine fino razdeljenog kalaja.

12. Vetaki kamen

Vetaki kamen spravljen od kazeina upotrebljava se za izradu ploa, stubova, figura i dr.
Preparisanjem razliito obojenih kazeinskih masa (ili nabubrelog kazeina) mogu se dobiti crvena, zelena, plava, crna i bela tela,
koja treba meusobno izmeati fino ili grubo granulisana ili ak i u veim komadima. U ovu meavinu stavljaju se zatim listii
liskuna, metalne ljokice, bronzane boje (bronze) ili obojeni komadii stakla i masa se dobro izgnjei, pa zatim presuje pod
visokim pritiskom u zagrejanim kalupima u ploe, stubove i dr. Ove ploe, odnosno stubovi i dr., imaju jak sjaj, mogu se prati
vodom i predstavljaju imitacije raznog prirodnog kamenja: porfira, granata, sienita i dr. Koje boje i primese treba uzeti u
kombinaciju pri spravljanju ovih masa, zavisi od boje i iprirode kamena koji se imituje.

13. Vetako drvo

Masa za vetako drvo moe se spraviti po sledeim receptima:

I recept: (vidi IlVdeo Obrada drveta, pod Vetako drvo za krpljenje slomljenih drvenih predmeta).

II recept: osuene i prosejane drvene strugotine treba pomeati sa sveom goveom krvlju i dobro obraditi u testastu masu koja se
zatim presuje u kalupe kao i po I receptu.

14. Razne mase

a) Vosak za modelisanje

66
I r e c e p t: 6 delova belog voska, 1 deo svinjske masti i 1 deo cinkanog belila (cinkvajsa) treba dobro izgnjeiti u zagrejanom
porculanskom avanu, dok masa ne postane potpuno ravnomerna i bez ikakvih gromuljica. Razne primese kao: terpentin, glicerin,
tirak i dr. treba izbegavati. Za bojadisanje ove mase upotrebljavaju se obini materijali za bojadisanje.

II r ec e p t:
treba uzeti:
voska 500 g ili 1 kg
terpentinskog ulja 1 kg
Za vosak za modelisanje zagasite boje treba upotrebiti ist uti vosak, a za vosak bele boje ili slabo obojen beli vosak. Za
bojadisanje se upotrebljavaju obino uti ili crveni oker. Oker treba staviti u terpentinsko ulje zajedno sa voskom. Meavina se
vri bez zagrevanja.

b) Vosak za modelisanje za gravere

I r e c e p t: Za zimu treba izmeati i obraditi
utoga voska ....... 30 (ili 40) delova,
mastiksa ........ 30 delova
asfalta (sirijskog) ..... 15 delova

II r e c e p t: Za leto treba uzeti i obraditi

utoga voska ....... 120 delova
mastiksa ......... 30 delova
asfalta ......... 60 delova

III r ec e p t: za kopiranje novca treba rastopiti na vatri 500 g beloga voska i dodati mu 125 g maslinovog ulja. Zatim skinuti .sa
vatre i snano meajui umeati 500 g vrlo fino mlevenog anisa.
Za upotrebu treba ovaj vosak zagrejati, a novac sa koga se uzima otisak okvasiti vodom.

c) Plastelin:

treba rastopiti 100 g lanolina pa mu dodati i dobro umeati 100 g peenog magnezijuma i 150 g tirka. Za beli plastelin treba ovoj
masi dodati i umeati 90 g belog bolusa, a za crveni 100 g crveinog bolusa.

d) Masa za izradu reljefnih slova.

Zameati dekstrin sa vodom u gustu tenu masu i ostaviti da postoji 24 . Za to vreme obrazovae se na ovom rastvoru skramica, a
ispod nje e ostati uta bistra tenost. Ovu tenost treba odliti i pomeati je sa toliko cinkanog belila (cinkvajsa) da se dobije
ilava, no jo uvek tena masa. Ovoj masi treba dodati glicerin (na 2 dela mase 1 deo glicerina) i dobro je izmeati. Ako masa
ostane suvie gusta, treba joj dodati i malo vode. Mesto dekstrina moe se upotrebiti elatin, u kome sluaju treba prethodno
ugrejati vodu kojom se rastvara elatin.

e) Svetlee mase (vidi Kazeinske mase u boji pod Kazeinske niase koje svetle u mraku).

f) Gutaperka masa za izradu kalupa.

U galvanoplastici se upotrebljava mnogo gutaperka, za izradu kalupa na koje se taloi metal. Izrada ovih kalupa iziskuje dosta
vetine i umenosti. Da bi se pri tome otklonile tekoe oko omekavanja gutaperke na toploti, treba grejanjem spraviti gust
rastvor gutaperke u lanenom ulju. Ovaj rastvor treba izliti u kalupe od gipsa ili ilovae, pa kad se rastvor bude ohladio, to biva
dosta brzo, dobie se vrlo tani kalupi negativi od gutaperke, na koje se galvanskim putem taloi metal.

II. DEO

IMPREGNISANJE I ZATITNI PREMAZI

I . IMPREGNISANJE I ZATITNI PREMAZI PROTIV VATRE

1) Impregnisanje lakih tkanina.

Lake tkanine treba potopiti u vruu meavinu od 8 delova amonijum sulfata, 2,5 dela amonijum karbonata, 3 dela borne kiseline,
1,7 delova natrijum borata, 2 dela tirka i 100 delova vode i ostaviti ih u ovoj meavini dok se potpuno ne natope. Zatim ih treba
ocediti, osuiti i izglaati.

2) Impregnisanje grubih tkanina (kanavasa, segltuha i dr.).

67
Grube tkanine treba potopiti u meavinu od 6 delova borne kiseline, 5 delova amonijum hlorida (niadora), 3 dela natrijum borata
i 100 delova vode i drati ih due vremena u ovoni rastvoru.

3) Impregnisanje tirkanog rublja i tirkanih tkanina.

tirkano rublje i tirkane tkanine uopte, mogu se impregnisati ako se za njihovo tirkanje upotrebi zatitni tirak protiv vatre, koji
se spravlja od 30 delova potpuno neutralnog natrijum-volframata, 20 delova boraksa i 60 delova peninog ili pirinanog tirka.
Sve ove sastavne delove treba dobro osuiti, fino istucati i dobro izmeati. Predmeti utirkani ovim tirkom ne sagorevaju brzo i sa
svetlim plamenom, nego samo polagano tinjaju kada se zapale.

4) Impregnisanje vate.

Vata, kojom se ukraava jelka, noe se impregnisati da bi se otklonila opasnost od eventualnog poara, kada se potopi u zagrejan
(na 30 C) rastvor od 8 delova amonijum-sulfata, 2,5 dela amonijum-arbonata, 2 dela boraksa, 3 dela borne kiseline, 0,4 dela
elatina i 100 delova vode, a zatim iscedi i ostavi da se osui.

5) Impregnisanje uarije i izraevina od slame.

Uarija i izraevine od slame impregniu se protiv vatre isto kao i grube tkanine.

6) Impregnisanje hartija od vrednosti, dokumenata i knjiga.

Hartije od vrednosti (testamenti i dr.), dokumenta i knjige mogu se impregnisati sledeim rastvorom: 8 delova amanijum-sulfata, 3
dela borne kiseline, 2 dela boraksa i 100 delova vode. Ovaj rastvor treba zagrejati na 50 C, u njega zamoiti hartiju, a zatim
rasprostreti, osuiti i naposletku presovati.
Hartije se mogu impregnisati protiv vatre i rastvorom natrijum-molibdata koji se moe upotrebiti vru ili hladan.

7) Impregnisanje drveta:

I r e c e p t: rastvor od 50 g amonijum-sulfata, 50 g boraksa i 1000 g vode.

II r e c e p t: 2 g hlorida-cinka, 80 g niadora, 57 g boraksa i 5 g tutkala i 700 g vode.

III r e c e p t: isti rastvor kao i za grube tkanine. U jedan od ovih rastvora treba potopiti drvo koje se eli impregnisati ili ga
premazati njime pomou etke.

8) Zatitni premazi protiv vatre.

Pod zatitnim premazima protiv vatre podrazumevaju se premazi koji oteavaju paljenje i dalje gorenje materijala koji moe
goreti (npr. drveta). Ovo se postie i impregnisanjem, npr. drveta vodenim rastvorima lakotopljivi hidoskopnih mineralnih
materija, kao to su: rastvor kalcijum-hloriida, niagnezijum-hlorida i dr., koji duboko prodiru u drvo i odravaju ga vlanim, a pri
jaoem zagrevanju omotavaju, u rastopljenom stanju, vlakna drveta, i zatiuju ih od paljenja. Nastupa samo ugljenisanje i dalje
sprovoenje vatre spreie se ili bar oteati. Za istu svrhu primenjuju se i rastvori boraksa, gorke soli, stipse, amonijum-foislata,
vodenog stakla i dr.
Sa dodatkom vodenog stakla spravljaju se u cilju zatite od vatre i premazi za drvo, koji zamenjuju boje. Tako npr. kada se u 2 kg
voe stave 3 kg azbestnog brana, 2 kg ilovae i 3 kg vodenog stakla i sve dobro izmea. Dodatkom okera, ai i dr., mogu se
postii druge boje. Donosimo nekoliko recepata za spravljanje zatitnih premaza protiv vatre.

I r e c e p t: rastvor natrijum-silikata (natrijumovog vodenog stakla) treba pomeati sa cink-hloridom i talog osuiti, 50 delova
ovog taloga pomeati sa 5 delova oksida cinka, 20 delova amonijum-sulfata, 15 delova niadora i 10 delova zemljane boje (za
belo, oksida cinka) pa ovu meavinu fino samleti. Drveni nametaj i druge sline predmete, koji se ele zatititi od vatre, treba
prvo premazati vodenim staklom i odmah preko njega jako posuti pomenutim prahom. Prah posle izvesnog vremena treba oistiti
i predmet ponova premazati vodenim staklom.

II recept: treba napraviti 510 procentni rastvor stipse u mekoj vodi i njime premazati, ili jo bolje, natopiti predmet koji se eli
da zatiti protiv vatre. Ovaj se premaz upotrebljava obino za zatitu odela i lakih tkanina (zavesa i dr.).

III r e c ep t: cementno mleko je takoe dobro zatitno sredstvo protiv vatre za drvo. Spravlja se kad se 1 kg portland cementa
izmea sa 4 l mleka i njime premazuje drvo. Po potrebi moe se premazati i 23 puta, i to tek poto se prethodni premaz bude
potpuno osuio. Ovaj je premaz i dobra zatita drveta od vlage.

II. IMPREGNISANJE I ZATITNI PREMAZI PEOTIV VLAGE I UTICAJA VEEMENA

1. Impregnisanje tkanina*) *) Vidi i III deo odeljka II Firnisi, sikativi, lakovi i fiksativi pod Kauuk firnisi* I recept.

68
a) Vunene tkanine. Rastvoriti 100 delova tutkala i pomeati sa 100 delova stipse i tome dodati vodu. Koliina vode koja se dodaje
udeava se prema teini materijala i eljenoj vrstoi apreture. Zatim se tkanina apretira ovim rastvorom. Pored toga treba
napraviti meavinu od 5 delova tanina, 2 dela vodenog stakla i 100 delova vode, pa ovom meavinom apretirati tkaninu po drugi
put, a zatim je osuiti. Oba kupatila treba upotrebiti topla (4060 C).

b) Platno se moe impregnisati da postane nepromoivo, tj. da ne proputa vodu, kad se belance zamea u rastvor stipse, pa se u tu
meavinu potopi platno.

c) atorsko platno (za batenske hladnjake).

Treba pomeati po 130 g olovnog oksida (glei) i umbre (mrke boje) sa 11 1 lanenog ulja i ovu meavinu kuvati 24 na pei ili
tednjaku (ne na otvorenoj vatri), meajui je ee. Platno se zategne preko motki hladnjaka, premazuje ovom meavinom
(masnom bojom) dok je jo vrua i ostavi da se sui na suncu.

d) Platno za cirade i dakove:

I recept: treba skuvati 50 g ribljeg lepka u 3 1 meke vode (kinice), dok se potpuno ne rastvori. Pored toga rastvoriti 100 g stipse u
3 1 vode i 30 g belog sapuna u 1 1/22 1 vode. Zatim ove rastvore izmeati profiltrovane i ovom meavinom (jo u toplom
stanju) premazati materiju pomou etke.

II r e c e p t: rastvoriti 1 kg stipse u 30 1 vode, a pored toga rastvoriti 1 kg acetata olova (olovnog eoera) u 30 1 vode. Pomeati
oba rastvora, pa kad se na dnu suda bude obrazovao talog, odliti bistru tenost. U ovoj tenosti obraditi materiju dok se potpuno
ne napoji i ostaviti je u njoj 4 . Posle toga se materija izvadi, ostavi se da se ocedi i zatim se osui na vazduhu ili u zagrejanoj
prostoriji. Naposletku se ietka i ispegla.

e) tofovi za enske mantile.

U 100 delova vode kuvati vie asova 10 delova kristal-sode i 10 delova kolofonijuma. Smolasti sapun koji se bude dobio
izdvojiti (izluiti) dodatkom 5 delova kuhinjske soli, pa ga pomeati ca 10 delova belog sapuna rastvorenog u 100 delova vrue
vode i dobro izmeati. Za apretiranje tkanine treba ova meavina da bude zagrejana na 60 C.

f) Zavojni materijal.
Rastvoriti 5 delova lepila za staklo od paragume ili gutaperke (vidi odeljak Lepci) u 100 delova terpentina ili ugljen-disulfida i
tim rastvorom impregnisati zavojni materijal.

2. Impregnisanje kanapa

Kanap se impregnie protiv vlage i uticaja vremena kada se tutkalo raskiseli u hladnoj vodi, a zatim se rastvori u vruoj vodi,
kojoj se dodaje malo glicerina, i kroz ovaj lepak provue kanap. Kada se bude osuio, treba tutkaljeni kanap potopiti 2 sata u jak
uvar od skuvane kore od mladog hrasta, kome se dodaje i malo katehu ekstrakta (tzv. japanske zemlje). Ovako preparisani kanap
bie izdrljiv i na nepogodi, te se moe upotrebiti za batenske ciljeve (pravljenje palira za puzavice i dr.).

3. Impregnisanje hartije

a) Hartija uopte moe se impregnisati na vie raznih naina da bi postala nepromoiva. Sledei se postupci najee primenjuju:

I recept: Natopiti hartiju lanenim uljem ili firnisom i obesiti je da se na slobodnom vazduhu osui. Od ovoga e hartija postati
prozrana. Kao sredstvo za razreivanje ulja ili firnisa mogu se upotrebiti benzol ili benzin.

II recept:: Hartija se moe impregnisati i rastvorima masti, smola, parafina i t. sl. ili ako se premae rastvorima lakova. Pri
upotrebi ovih sredstava za impregnisanje hartija poistaje prozrana. Za impregnisanje specijalnih vrsta hartije vae sledei recepti:

b) elatin hartija. Namazati hartiju sa obe strane rastvorom od 1 dela glicerina i 1 dela elatina (ili tutkala) u 4 dela vode i oistaviti
da se osui, a zatim je jo provui kroz 10% rastvor formalina.

c) Hartija za pakovanje. Rastvoriti 750 g belog sapuna u 1,15 1 vode. Pored toga rastvoriti 60 g gumiarabike i 180 g tutkala u 1,15
1 vode i oba rastvora izmeati dok su jo topli. U ovu meavinu potopiti hartiju, malo je pritisnuti da bi se suvina tenost ocedila i
ostaviti je da se osui pri umerenoj toploti pei.

d) Plakati se impregniu radi nepromoivosti kad se premau meavinom zatutkaljene vode sa cinkanim belilom (cinkvajsom),
kredom ili barijum sulfatom. im se premaz bude osuio, treba hartiju premazati jo i natrijumovim vodenim stakloni sa malim
dodatkom magnezije i naposletku je izloiti nekoliko dana da se sui na temperaturi od 25 C. Ovako preparisana hartija moe
due vremena biti izloena vlazi, a da se pri tome ne raskvasi i da se sa nje zbriu natpisi ili crtei.

e) Platnena hartija za pakovanje impregnie se protiv vlage ina sledei nain: rastvoriti 1 kg mekog (tzv. zelenog) sapuna u vreloj
vodi i tome dodati neto rastvorene galice. Talog koji se bude obrazovao treba proprati i profiltrovati, pa ga izmeati sa 100 g
kauuka rastvorenog u 1,5 l lanenog ulja. U ovaj rastvor umoiti platnenu hartiju, a zatim je osuiti.

69
4. Impregnisanje drveta

a) Drveni predmeti mogu se impregnisati protiv vlage kada se na blagoj vatri rastope jednaki delovi gutaperke i parafina i time
premau pomou gvozdene etke. Drvo premazano ovim rastvorom ne nagrizaju ni kiseline ni ce to se praktino moe upotrebiti
za zatitu drvenih kuhinjskih sudova i pribora.

b) Drvena burad mogu se impregnisati da ne bi upijala tenost, ako se sa unutranje strane premau, odnosno obliju, rastvorom
koji se pravi kad se pomeaju 1 deo kolofonijuma i 1 deo parafina sa 2 dela benzina.

5. Zatitni premazi protiv vlage i uticaja vremena

a) Zatitni premazi za tkanine, hartiju i kou. Kao zatitni premazi protiv vlage za tkanine, hartiju i kou upotrebljavaju se tzv.
Kauuk firnisi (vidi I deo Potroni materijal i razni preparati potrebni za radionice i odeljak II Firnisi, sikativi, lakovi i
fiksativi).

b) Zatitni premazi za drvo (vidi i zatitni premazi za kaimen).

I recept: po 2 dela tera (od kamenog uglja) i crne smole i 1 deo meavine od negaenog krea i smrekove smole potope se zajedno
i ovim premazom (jo u toplom stanju) vie puta premae potpuno suvo drvo. Pre no to se osui poslednji premaz, treba posuti
finim peskom, usled ega e se obrazovati kora tvrda kao kamen.

II r e c e p t: rastvoriti na blagoj vatri 10 delova utoga voska u 10 delova lanenog ulja i zasebno 5 delova obine smole u 8 delova
terpentinskog ulja i pomeati oba rastvora, kojima se zatim dodaje neka boja.

III recept: negaeni kre, koji je leao 14 dana i raspao se, treba dobro promeati sa istom koliinom katrana od kamenog uglja, da
meavina dobije gustinu masne farbe.

IV recept: u gvozdenom tiganju istopiti 400 g kolofonijuma i zatim umeati 15 1 ribljeg zejtina i 1 kg sumpora, pa kad sve bude
dobro rastopljeno i postane itko, dodaje se i potrebna boja, dobro rastrljana u lanenom ulju. Ovom vruom meavinom treba to
tanje premazati drveni predmet i posle nekoliko dana, poto se prvi premaz bude potpuno osuio, premazati i po drugi put.

V recept: za drveni nametaj moe se upotrebiti zatitai premaz koji se spravlja kad se u vodenom kupatilu rastope 3 dela
kolofonijuma u 2 dela lanenog ulja i njime premazuje potpuno suv i ist nametaj, koji e od toga dobiti sjaj i biti zastien od
vlage. Ovaj se premaz moe upotrebiti i za premazivanje spolja, radi zatite od vlage buradi i drugih drvenih predmeta, koji se
uvaju u vlanim prostorijama.

VI recept: vrst premaz za drvo koji ima tvrdou kamena, spravlja se kad se zagreju u gvozdenoni kazanu 50 delova smole, 50
delova finog otrog belog peska, 10 delova fino istucane krede i 4 dela lanenog ulja i tome doda jo 1 deo prirodnog crvenog
oksida bakra, a zatim paljivo naspe 1 deo sumporne kiseline i sve se dobro izmea. Sa ovom kaom (jo vruom) premazuje se
drvo pomou kakve jake etke. Ako meavina nije dovoljno tena, moe se dodati jo lanenog ulja. Ovaj se premaz upotrebljava
za drvene predmete koji su izloeni uticaju vremena, npr. za batenske klupe.

VII r e c e p t: zatitni premaz protiv vatre od cementnog mleka (vidi zatitni premazi protiv vatre), upotrebljava se takoe za
zatitu drvenih predmeta od vlage koji su izloeni uticaju vremena.

c) Zatitni premaz za malano staklo.

Malano staklo (imitacija) moe se zatititi od vlage i uticaja vremena, kad se premae sledeim premazom: 100 delova
apsolutnog alkohola treba pomeati sa 23 dela gustog terpentina i dobro promukati, a kada se terpentin bude potpuno rastvorio,
dodati jo 5 g kamfora. Ovom rastvoru treba zatim dodati 10 delova piroksilina nakvaenog meavinom od 10 delova siretne
kiseline i metil-alkohola. Celu ovu meavinu treba ostaviti na kakvom toplom mestu da se staloi i bistru teonost odliti i upotrebiti
kao premaz za malano staklo. Malano staklo premazano ovim premazom, postae neosetljivo prema uticaju vremena.

d) Zatitni premaz za kamen.

Preliti 20 1 gaenog krea sa toliko vrue vode da ona stoji za oko 15 cm iznad povrine, pa ovome dodati 1 kg sulfata cinka i 0,50
kg soli. So se dodaje da premaz ne bi ispucao pri suenju. Dodatkom okera ili ai moe se premaz obojiti prema boji kamena.
Ovaj je premaz vrlo trajan, a moe se upotrebiti i za zatitu drveta.

III. DEO

IENJE RAZNIH MATERIJALA, UKRASNIH PREDMETA I DRAGOCENOSTI

ISENJE PREDMETA OD METALA I SREDSTVA ZA lENJE

70
1. ienje zlatnih i pozlaenih predmeta

(Vidi i ta. 16 ienje nakita i juvelirskih izraevina).

a) ienje zlatnih predmeta:

destilisane vode 1,500 1

siretne kiseline ........ 15 g
sumporne kiseline . 15 g
oksalne kiseline ....... 7,5 g
rua za poliranje (engli-rota) . . 15 g
Prvo treba izmeati sa vodom kiseline, pa u taj rastvor umeati ru.
Pre upotrebe treba ovo sredstvo za ienje dobro promukati, naliti malo na tampon od pamuka i njime protrljati predmet koji
elimo oistiti. Zattm ga isplaknuti vruom vodom i osuiti.

b) ienje pozlaenih predmeta

I recept: pozlaeni predmeti kao ramovi, srebrne kaike, srebrni ajnici pozlaeni sa unutranje strane i dr. moraju se paljivo
istiti. Sloj zlata na pozlati je tanak, pa se moe ienjem lako zbrisati, naroito pri upotrebi jakih i nagrizajuih sredstava.
Za ienje pozlaenih povrina treba primeniti meavinu od 20 g amonijaka i 80 g sapunskog piritusa (Spiritus saponatus). Ove
dve tenosti treba dobro izmeati mukanjem i ovom meavinom paljivo oistiti polaeni predmet pomou tampona od pamuka.

II r e c ep t: galvanski pozlaeni metalni predmeti mogu se istiti na sledei nain: treba rastvoriti 1 deo boraksa u 64 dela vode i u
ovome rastvoru oprati blago pozlatu pornou sunera. Zatim je isplaknuti istom vodom i oieni predmet malo zagrejati i
istrljati jelenskom koom.

III r e c e p t: bronzani pozlaeni predmeti mogu se istiti meavinom od 10 delova azotne kiseline, 1 dela aluminijum-sulfata i 40
delova vode. Umaeni predmeti moraju se prethodno oprati u vruem rastvoru kaustine potae (kalijum-hidroksida).

IV r e c e p t: bronzani pozlaeni predmeti mogu se oistiti i kada se potope u rastvor sode, istrljaju etkom i brzo zatim potope u
kupatilo spravljeno od jednakih delova vode, azotne kiseline i stipse. Zatim ih treba isplaknuti vodom, izbrisati i osuiti.

V r e c e p t: ako su pozlaeni bronzani predmeti umaeni uljem ili od svee, kao to se to deava kod lampi i svenjaka, treba ih
prvo oprati u kupatilu spravljenom od rastvora sode ili potae, a zatim ih potopiti u kupatilo od prokuvane (prokljuale) sapunice i
istrljati etkom. Kada se izvade iz ovog kupatila treba ih staviti u mlaku vodu, a potom ih osuiti. Kad su potpuno suvi, treba ih jo
protrljati jelenskom koom i to samo polirane, a ne mat delove.

VI r e c e p t: treba spraviti pastu od 7 delova natrijum-karbonata (sode), 15 delova krede, 50 delova piritusa (85%) i 125 delova
vode. Pozlaene bronzane predmete oiene prethodno od eventualnih masnih mrlja na napred opisani nain, treba premazati
ovom pastom, ostaviti da se premaz osui, a zatim ga skinuti krpom dli mekom etkom.

2. ienje srebrnih predmeta

(Vidi ta. 16 ienje nakita i juvelirskih izraevina).

I r e c e p t: najprostije sredstvo za ienje srebrnih predmeta spravlja se kad se umea malo mlevene krede sa amonijakom, pa se
u tu meavinu umoi meka krpica i njome istrlja predmet. Zatim oieni predmet treba istrljati jo i jelenskom koom.

II r e c e p t: natrijum-tiosulfat i preienu (lemovanu) kredu treba zameati sa destilisanom vodom, koliko da se dobije retko
testo. U ovo testo treba umoiti etku i njome istrljati predmet, a zatim ga isplaknuti u istoj vodi i osuiti u drvenim strugotinama.

III recept: rastvoriti u sudu 30 g stipse u 1,5 1 kljuale vode i ostaviti da se ovaj rastvor ukuva za 1/3, tj. da ostane 1 litar. Zatim
dodati 50 g sitno isenog belog sapuna i kada se isti bude rastvorio, skinuti sud sa vatre i ostaviti da se rastvor ohladi. Srebrne
predmete koji se iste, treba potopiti za izvesno vreme u ovaj rastvor i istrljati ih mekom etkom. Zatim oiene predmete
isplaknuti istom vodom i osuiti ih u drvenim strugotinama. Rastvor treba uvati za naknadnu upotrebu u dobro zapuenoj boci.

IV recept:
alitre .......... 40 delova
kuhinjske soli ....... 25 delova
stipse .......... 25 delova
niadora ......... 5 delova
Svi ovi sastavni delovi treba da budu u vrlo finom prahu. Meavinu treba uvati za docniju upotrebu u dobro zapuenoj boci.
Pri upotrebi treba malo ove meavine rastvoriti u piritusu i pomou tampona istrljati predmet koji elimo oistiti. Za ienje
udubljenja i upljina treba se posluiti kakvom mekom etkom, koju treba zamoiti u piritus, a zatim u prah (meavinu). Posle
ienja treba oien predmet proplaknuti vodom i osuiti u drvenim strugotinama.

71
Ovo se sredstvo upotrebljava takoe za ienje srebrnih predmeta koji nisu mnogo nagrieni sulfidima.

V r e c ep t:
vinskog kamena teinskih 12 delova
niadora ...... , 12 delova
stipse .... 12 delova
kuhinjske soli . . 10 delova
amoni j umsulf ata 5 delova
destilisane vode . 1 1
I ova se meavina upotrebljava za ienje srebrnih. predmeta, koji nisu mnogo nagrieni sulfidima.

VI recept: za ienje srebrnog novca treba pripremiti kupatilo od 9 delova meke vode (kinice) i 1 dela sumporne kiseline. Novac
treba da ostane u ovom kupatilu 510 minuta, dok se cmkasti sulfid ne rastvori. Zatim ga treba isplaknuti istom vodom, a potom
nasapuniti i dobro istrljati mekom etkom. Naposletku treba ga ponova isplaknuti vodom, osuiti mekom krpom i briljivo istrljati
jelenskom koom.

VII r e c e p t: oksidisano srebro moe se oistiti i galvanskini putem. Predmet koji se ima oistiti treba obesiti u blag rastvor
(bajc) sumporne kiseline i dovesti u vezu sa cinkanom trakom. Usled dejstva kiseline obrazovae se slab galvanski tok, a oieni
predmet izgledae kao nov.

VIII r e c e p t: flekavo (umrljano) srebro izgledae kao novo, ako se isti plavetniloin za rublje (ve-blauom). Vunenu krpicu
treba umoiti u suvo, usitnjeno plavetnilo i njime trljati uprljani predmet menjajui krpice koje su pocrnile.

IX r e c e p t: za ienje srebrnih predmeta potamnelih od kiselina, treba pripremiti rastvor od 20 g natrijum-karbonata (sode) u
500 g kljuale vode, pa tome dodati 5 g siretne kiseline ili dobrog sireta. U tome rastvoru treba dobro ietkati srebrni ili
posrebreni predmet, a zatim ga isprati vodom i osuiti.
Ovako se mogu istiti i drugi metali potamneli od kiselina.

3. ienje predmeta od bakra*) *) Vidi i ienje predmeta od mesinga XII recept.

I recept: najprostiji nain za ienje bakarnih predmeta jeste, kad se ti predmeti dobro istrljaju siretom, a zattm isplaknu vodom i
istrljaju mekom krpom dok ne budu potpuno suvi. Ovaj nain ienja moe se primeniti samo za grublje bakarne predmete
(bakarno posue i dr.).

II r e c e p t: bakarno posue moe se oistiti ako se iskuva u blagom rastvoru vinskog kamena. Ovako oieno posue dobie lep
sjaj.

III recept: za ienje predmeta od bakra treba rastvoriti u kakvoj boci 15 g oksalne kiseline u 200 g vode i dodati 35 g fino
istucane infuzorne zemlje. Pre upotrebe ovoga sredstva bocu treba dobro promukati.

IV recept:
mekog (tzv. zelenog ili crnog
sapuna) ......... 2 dela
piritusa .......... 2 dela
terpentinskog ulja . . ... . 2 dela
infuzorne zemlje ....... 4 dela
ulja od karamfilia ...... 1 deo
vode ........... 16 delova

V recept:
aluminijum-sulfata ...... 60 delova
sumporne kiseline ....... 25 delova
destilisane vode ....... 100 delova

VI r e c e p t: bakarno zelenilo (grinpan, bazini acetat bakra) otklanja se sa bakarnih predmeta jakim siretom. U sire se moe
umeati i malo brana i ovom kaom treba premazati pozelenela mesta, ostaviti je na njima izvesno vreme, a zatim je strljati
krpom.
Za grublje bakarne predmete moe se primeniti i pesak, natopljen razblaenim siretom, kojim treba izribati predmet.
Ovako se otklanja bakarno zelenilo i sa mesinganih predmeta.

VII r e c e p t: polirani bakarni predmeti ne smeju se nikad istiti nekim sredstvima za ienje, ve ih valja samo dobro istrljati
mekom koom.

VIII recept: dekorativni bakarni predmeti iste se amonijakom i mekim sapunom, na isti nain kao i dekorativni mesingani
predmeti i cuivre poli (vidi ienje mesinganih predmeta VII recept).

72
IX r e c e p t: bakarno posue, kvake na vratima i t. sl., kada se iste pastoon (pomadom) za ienje, dobie lep sjaj ako se jo
premau meavinom od nekoliko kapi benzina i piritusa, a zatim sedobro istrljajukrpom i mekom koom. Na taj nain bie
ienje i olakano i ubrzano, a oieni predmeti zadrae sjaj za due vreme.

4. ienje predmeta od mesinga

I r e c e p t: predmet treba prvo potopiti u rastvor potae, a zatim isplaknuti vodom i istrljati krpom ukvaenom u rastvor spravljen
od:
20 g sumporne kiseline, 20 g azotne kiseline i 60 g vode.
Posle toga treba ovako oien predmet isprati vodom, osuiti drvenim strugotinama i ispolirati. (Vidi XII recept).

II r e c e p t: napraviti rastvorod jednakih delova sumporne kiseline i vode i dodati mu polovinu koliine (po teini) kalijum
bihromata u prahu. Ovim rastvorom protrljati predmet, a zatim ga isprati vodom, osuiti i ispolirati. (Vidi XII recept).

III r e c e p t: napraviti rastvor sode kome treba dodati 50 g stipse na 1 1, u taj rastvor potopiti predmet koji trefoa oistiti, a zatim
ga osuiti i ispolirati. (Vidi XII recept). Mesto rastvora sode sa dodatkom stipse moe se upotrebiti i rastvor oksalne kiseline.

IV r ec e p t: mesingani predmeti mogu se istiti i prahom napravljenkn od meavine 1 dela sumpornog cveta i 5 delova inlevene
krede.

V recept: zamesiti gusto testo od krede, sumpora (oba u prahu) i sireta, njime dobro istrljati predmet, a zatim ga istrljati jo i
vunenom krpom.

VI r e c e p t: zamesiti neposredno pre upotrebe testo od brana i sireta i dodati mu malo finih drvenih strugotina. Ovim testom
namazati predmet koji treba oistiti i ostaviti da se premaz osui. Zatim osueni premaz strljati krpom i oieni predmet istrljati
komadom oje ili vunene tkanine.
Ovo se sredstvo upotrebljava za ienje grubljih mesinganih predmeta (posua i dr.).

VII recept: Cuivre poli*) i dekorativni mesingani predmeti iste se amonijakom i mekim (zelenim ili crnim) sapunom pomou
vunene krpe. Posle ienja treba ih ispolirati preienom (lemovanom) kredom. Za ienje udubljenja mora se primeniti etka,
no pri tome treba paziti da amonijak ne prsne u oi. Ovako se mogu istiti i bakarni dekorativni predmeti.
I cigura za kafu, zameana sa vodom u gustu kau, dobro je sredstvo za ienje dekorativnih mesinganih predmeta i cuivre poli.
Ovom kaom treba namazati predmet, pa kad se premaz osui, oetkati ga dobro otrom etkom. Zatim treba oieni predmet
proplaknuti toplom vodom i osuiti.

*) Cuivre poli (upravo Cuivre jaune poli) naziva se vrsta mesinga (mesingane bronze) od koga se izrauju poiirani objekti za
osvetljenje, pisai pribor, ramovi za slike i drugi slini ukrasni predmeti.

VIII recept: za ienje cuivre poli moe se primeniti i sledee sredstvo: napraviti meavinu od 4 dela vrlo fine praine od drvenog
uglja, 3 dela piritusa i 2 dela terpentinskog ulja. Ovoj meavini treba dodati vodu u kojoj je rastvorena oksalna kiselina ili kalijum
bioksalat (Kleesalz) u koliini od 1/30 dela (po teini) od uzete koliine vode. Ovim sredstvom treba istrljati predmet koji se isti.

IX recept: predmeti od cuivre poli potanine dosta brzo. Da bi im se popravio sjaj, obino se upotrebljava mlevena infuzorna
zemlja zameana sa uljem, no postupak oko ienja ovim sredstvora, odnosno poliranje, dosta je dangubno. Rezultat se postie
mnogo bre ako se ovakvi predmeti istrljaju etkom zamoenom u jako sire, a zatim properu vodom i osue u drvenim
strugotinama. Sa sapunicom u kojoj je rastvoreno neto sode, postie se takoe dosta dobar rezultat.

X recept: orijentalski predmeti od mesijiga iste se kad se prvo istrljaju krpicom nakvaenom piritusom, a zatim komadom oje i
ostave na pei ili na vazduhu da se osue. Posle toga ih treba jo istiti fino mlevenom preienom kredom i istrljati jelenskom
koom, da bi dobili sjaj. Iz udubljenja na ukrasima treba posle ienja otkloniti kredu mekom etkom. Mrlje koje nije oistio
piritus treba otkloniti sokom od limuna.

XI r e c e p t: bakarno zelenilo (grinpan) otklanja se sa mesinganih predmeta isto kao i sa bakarnih.

Sa nametaja i brava moe se bakarno zelenilo otkloniti i kada se pozeleneli delovi istrljaju vie puta etkom umoenom u
amonijak. Zatim treba oiena mesta oprati vodom, dobro izbrisati krpom i istrljati suvom etkom i drvenim strugotinama.

XII r e c e p t: mesingani predmeti ieni dekapiranjem, tj. potapanjem u kiseline ili natiranjem istima, nee za due vreme
zadrati svoj lepi sjaj, te ih valja posle ienja ispolirati Ovo vai za bakarne i bronzane predmete oiene dekapiranjem,
Za poliranje upotrebljavaju se fino mleveni tripalj"; zamean sa maslinovim uljem, engli-rot (ru za poliranje), kreda (za
orijentalske mesingane predmete) i dr.

*) Tripalj (Tripel) je mineral koji se sastoji iz infuzorne zemlje sa primesom ilovae i oksida gvoa. Ima ga u Tripolisu, odakle
mu dolazi i ime. Pod imenom tripalja dolaze u trgovinu i drugi slini materijali (mergl i dr.), koji slue za poliranje metala, stakla i
kamena kao i tripalj.

73
XIII r e c e p t: ako se eli da se mesinganim predmetima da lepa beliasta politura, treba ih istiti krpom natopljenom stearinskim
uljem, kome se dodaje vrlo malo finoga mirgla. Ako se posle ienja predmet istrlja istom mekom krpom, dobie lepbeliast
mat sjaj.

5. ienje predmeta od bronze

I recept: bronzani predmet treba iskuvati u sapunici, a zatim ga proplaknuti sa mnogo vode i osuiti u drvenim strugotinama.

II r e c e p t: bronzani predmeti mogu se istiti i kaom od presnih izribanih krompira. Predmet se namae ovom kaom i ostavlja
da se na njemu osui kaa. Zatim treba osuenu kau strljati krpom i oieni predmet istrljati krpicom nakvaenom piritusom.

III recept: ako su predmeti od bronze jako oksidisani, prvo ih treba potopiti u jak rastvor sode, a zatim u kupatilo spravljeno od 1
dela sumporne kiseline i 12 delova vode. Zatim ih treba isprati istom vodom, a potom vodom kojoj je dodato malo amonijaka.
Ovako oiene predmete treba osuiti i istrljati kakvim sredstvo>m za poliranje (vidi ienje predmeta od mesinga, XII recept).

IV r e c e p t: ukrasni predmeti od bronze (statuete i dr.) mogu se istiti kada se stave za 1012 minuta u vodu u kojoj je skuvano
malo graka i operu u njoj. Zatim ih treba izvaditi, dobro izbrisati mekom krpom i ispolirati jelenskom koom.
I cigura za kafu je dobro domae sredstvo za ienje bronzanih ukrasnih predmeta. Ciguru treba razmutiti sa malo vode i pomou
etke istrljati njome dobro predmet koji treba da se oisti. Zatim ga valja isprati vodom i ostaviti .da se osui u toploti ili na suncu.

V recept: lusteri od bronze iste se najbolje, ako se u meavinu od 10 delova azotne kiseline i 40 delova vode rastvori 1 deo
aluminijum sulfata i tim rastvorom istrlja luster. Zatim ga treba osuiti i istrljati jelenskom koom. Ako je luster bio zamaen,
treba ga prvo oprati rastvorom potae.

VI r e c e p t: bronzani lusteri mogu se oistiti i kad se istrljaju mekom koom, nakvaenom sa nekoliko kapi piritusa i amonijaka.
Kao domae sredstvo za ienje moe se upotrebiti i voda u kojoj je iskuvan beo pasulj (grah). U ovu vodu treba umoiti meku
etku i njome dobro oprati luster. Posle ienja treba luster osuiti i istrljati jelenskom koom.

VII r e c e p t: patinirana bronza isti se najfinijim rektificiranim petroleumom ili mlakom vodom od iskuvanog belog pasulja.
Posle ienja predmet treba osuiti u drvenim strugotinama, a zatim istrljati mekom lanenom ili svilenom krpom.
Otrija sredstva koja se upotrebljavaju za ienje mesinganih kvaka brava i drugih predmeta od mesinga,. ne smeju se upotrebiti
za ienje patinirane bronze.

6. ienje niklenih i poniklovanih predmeta

I r e c e p t: potamneli nikleni i poniklovani predmeti iste se mlevenom kredom pomeanom sa mlevenim sumporom ili
sumpornim cvetom. Ili se iste engli-rotom (ruom za poliranje).

II r e c e p t: za otklanjanje patine sa niklenih i poniklovanih predmeta upotrebljava se meavina od 50 delova rektificiranog

piritusa i 1 dela sumporne kiseline, a popotrebi i jaa meavina od 100 delova piritusa i 3 dela umporne kiseline. Predmet koji se
isti treba potopiti u ovu meavinu svega na 1520 sekundi, a zatim ga isprati
1 potopiti u ist piritus (90%). Posle toga treba ieni predmet ponova proplaknuti vodom i osuiti u drvenim strugotinama ili ga
dobro izbrisati mekom platnenam krpom. Ovako oien predmet bie sjajan kao da je nov.

III r e c e p t: nepokretni poniklovani predmeti kao to su ukrasi na peima i t. sl., iste se testom spravljenim od bekog krea
(polir krea)*) i amonijaka. Ovim testom treba namazati predmet, i posle nekoliko minuta strljati premaz, pa oieni predniet
istrljati mekom krpom i uglaati jelenskom koom.

IV r e c e p t: za ienje poniklovanog posua, koje je izgubilo sjaj usled due upotrebe, moe se primeniti pasta spravljena od 8
delova stearina, 32 dela kozjeg loja,
2 dela stearinske kiseline i 48 delova fino mlevenog i prosejanog bekog krea*). Ovoini pastom treba namazati predmet, ostaviti
da se premaz malo prosui, a zatim ga istrljati dobro mekom krpom i uglaati koom. Ovako ienim predmetima povratie se
lep sjaj.

*) Beki ili polir kre je beo kreni hidrat, bez peska, koji sadri magnezijum oksid.

V recept: nikleni ili paniklovani predmeti dobijaju katkad mrlje od oksida. Ove se mrlje otklanjaju ako se namau svinjskom
mau i ako se ostavi da mast dejstvuje vie dana. Zatim treba ovlaiti komad oje amonijakom i njime jako istrljati mrlje.
Amonijak e skinuti mast i otkloniti mrlju, ako oksid nije duboko prodro. Ako se ovim postupkom ne uspe, treba samo mrljava
mesta natopiti tamponom nakvaenim sa malo razblaene sone kiseline i odmah ih dobro istrljati. Posle ovoga treba oieni
predmet aprati vodom, a kad se osui, ispolirati ga kakvim sredstvom za poliranje.
Mrlje od oksida sa niklenih i poniklovanih predmeta mogu se esto otkloniti ako se okvase petroleumom, a zatim istrljaju
komadom meke koe zamoene u prah od umura (drvenog uglja).

74
7. ienje predmeta od cinka

Predmeti od cinka iste se meavinom od 1 dela azotne kiseline i 6 delova vode. Ovu meavinu treba pripraviti u zemljanom sudu.
Posle ienja treba predmet dobro isprati vodom i izbrisati ga da bude potpuno suv.

8. Cienje predmeta od aluminijuma

I r e c e p t: predmet od aluminijuma treba potopiti u jak rastvor kaustine sode ili kaustine poitae, a zatim ga staviti u kupatilo
spravljeno od 2 dela koncentrisane azotne kiseline i 1 dela koncentrisane sumporne kiseline. Zatim ga staviti u istu azotnu
kiselinu (samo ga provui kroz nju) i naposletku u sire razblaeno vodom. Posle toga treba oien predmet proplaknuti vodom,
osuiti u vruim drvenim strugotinama i ispolirati.

II recept: da bi se potamnelim predmetima od aluminijuma povratio beo metalan sjaj, treba ih prvo oistiti od eventualnih
masnoa (vidi IV recept), a zatim ih staviti u koncentrisan rastvor kaustine potae, i konano u razblaenu azotnu kiselinu (2/3
azotne kiseline i 1/3 vode). Posle toga treba ih premazati istom azotnom kiselinom, a odmah zatim ponova staviti u neto jae
razblaenu azotnu kiselinu (1/2 azotne kiseline i 1/2 vode). Napoisletku ih treba proplaknuti istom vodom i oisuiti u dobro
zagrejanim drvenim strugotinama. Posle ienja treba predmete od aluminijuma ispolirati (vidi VII recept).

III r e c e pt: da bi se potamnelim predmetima od aluminijuma povratio sjaj, esto je dovoljno da se za due ili krae vreme potope
u vodu zakieljenu malo sumpornom kiselinom, a zatim ih osuiti i ispolirati (vidi VII recept). Sitnije predmete od aluminijuma
treba samo ietkati mekom etkom umoenom u vrlo blag rastvor natrijum karbonata (sode).

IV r e c e p t: za ienje masnih mrlja na predmetima od aluminijuma, najbolje je sredstvo benzin. Predmet reba potopiti u benzin
ili protrljati krpicom nakvaenom benzinom, a zatim ga staviti u sud sa drvenim strugotinama, dok se potpuno ne osui.
Naposletku ga islrljati dobrom niekom krpom.

V recept: sudovi i posue od aluminijuma mogu se istiti vimoni i sidolom, no ova ise sredstva ne preporuuju jer nagrizaju
aluminijum. Odlino sredstvo za ienje i glaanje sudova i posua od aluminijuma je tzv.; metalna vuna, koja se dobija u
gvoarskim trgovinama i trgovinama boja (vidi ta. 10 Sredstva za ienje metala pod Univerzalna sredstva).

VI r e c e p t: aluminijski sudovi koji su potamneli od kuvanja iznutra, mogu se oistiti ako se u njima iskuva desetak minuta
nekoliko listova od rabarbare, ili ljuske i semenje od jabuka i kruaka.

VII recept: aluminijsko posue potamni dosta brzo na vazduhu. Ako ovako posue treba oistiti i dati mat sjaj, tj. da ne bleti,
treba ga potopiti u vru rastvor kaustine sode (od 10%), zasien kuhinjskom solju. Posle 1520 sekundi treba ga izvaditi, oprati
vodom i oetkati, a zatim ga ponovo potopiti u isti rastvor i drati u njemu svega 1/2 minuta. Posle ovog drugog potapanja treba
predmet ponova oprati vodom i osuiti ga u drvenim strugotitnama.

VIII recept: potamnelim predmetima od aluminijuma moe se povratiti sjaj kad se potope u kljuali rastvor kaustine potae, a
zatim brzo u azotnu kiselinu. Posle toga treba ih oplaknuti vodom. Ovaj se postupak moe primeniti samo za predmete u celosti
izraene od aluminijuma.

9. ienje predmeta od kalaja

I r ec e p t:
tripalja .... 1 deo
potae . .1 deo . .
kalcijum-karbonata 1 deo
vode ..... 2 dela
Potau treba rastvoriti u vodi, a zatim umeati tripalj i kalcijum-karbonat u gusto testo. Ovim testom treba istrljati predmet od
kalaja, isplaknuti ga vodom i osuitl u zagrejanim drvenim strugotinama.

II recept: na prljave predmete od kalaja treba sipati vruu ce, posuti ih zatim peskom i izbrisati tvrdom vunenom krpom,
komadom filca ili oje, dok se ne skine sva neistoa. Jo je bolje da se predmeti posle ispiranja u ceu istrljaju sitno mlevenom
solju (mekom kao brano), a zatim proplaknu istom vodom i stave na kakvu krpu da se osue. Ovi se postupci primenjuju za
ienje sudova od kalaja.

III r e c ep t: predmeti od kalaja iste se uspeno kada se istrljaju mekinjama, pomeanim sa fino mlevenom kredom.

IV r e c e p t: i pepeo od sagorele hartije, malo nakvaen vodom, vrlo je dobro sredstvo za ienje kalajnih i kalaisanih predmeta.

V recept: za ienje sudova i posua od kalaja moe se upotrebiti i biljka rastavi (Herba Equiseti majoris i minoris nemaki
Zinnkraut). Treba pripremiti blag rastvor sode i u njega potopiti jedan svenji osuenog rastavia. Ovim rastvorom treba

75
izribati kalajne predmete, a zatim ih istrljati mekom krpom. Silicijeva kiselina, koja se nalazi u rastaviu, dae ubrzo predmetu od
kalaja lep sjaj.

10. ienje predmeta od britanija-metala (Engleskog metala*)

Predmeti (posue) od britanija-metala iste se i poliraju englirotom (ruom za poliranje) natopljenim uljem. Posle ienja treba
predmet oprati u vruoj vodi i istrIjati jelenskom koom.

*) Britanija-metal ili engleski metal, to je legura kalaja i antimona, koja redovno sadri neto bakra, a eventualno i cinka, olova,
bizmuta ili gvoa. Postoje razni fabrikati ove legure kao: birmigamski metal, argentinski metal, menofon, pevter, kraljica metala i
dr. Upotrebljava se najvie za izradu posua.

11. ienje predmeta od olova

Predmeti od olova iste se kad se potope u rastvor limunske kiseline u amonijaku. Na 50 g limunske kiseline treb auzeti 60 g
amonijaka od 22 po Bomeu. Rastvor treba meati da bi se ubrzalo rastvaranje.

12. ienje i poliranje predmeta od gvoa i elika

I r e c e p t: najjednostavnije sredstvo za ienje zaralih gvozdenih i elinih predmeta je petroleum. Zarala mesta treba
namazati petroleumom i ostaviti da ovaj vie asova dejstvuje, a zatim ih istrljati mirgl-hartijom ili zapuaem od plute,
zamoenim u vru pepeo od kamenog uglja.
Za ienje zaralog seiva noa treba upotrebiti prosejani pepeo od drveta, nakvaen petroleumom. Seivo treba natrljati, ostaviti
da petroleum izvesno vreme dejstvuje na ru, a zatim istrljati seivo dobro komadom mekog drveta i osuiti ga vunenom krpom.
Ako ne pomogne petroleum, tad treba za ienje zaralih gvozdenih i elinih predmeta upotrebiti kakvo jae sredstvo.

II recept: mrlje od re na predmetima od gvoa i elika niogu se otkloniti rastvorom koji se spravlja na sledei nain: treba
rastvoriti 100 g hlorida kalaja u jednom litru vode, a zasebno 2,5 g vinske kiseline, takoe u jednome litru vode. Usuti prvi rastvor
u drugi i ovu meavinu obojiti sa nekoliko kapi indigo rastvora.
Ovaj rastvor (meavina), koji se uva u dobro zapuenoj boci, namenjen je za ienje zaralih predmeta svakodnevne upotrebe
kao: noeva, kljueva, makaza i t. sl. Ako su u pitanju mainerije i krupni predmeti, moe se upotrebiti jedna ekonominija
meavina, koja se sastoji iz 1 1 vode, 3 g vinske kiseline, 10 g hlorida kalaja i 2 g sublimata (merkuri hlorida). Ovoj meavini
treba dodati jo 0,5 g indigo rastvora.
Postupak pri ienju je sledei:
Male zarale predmete treba prvo istrljati suvom krpom, a zatim zarala mesta okvasiti pomou etkice jednom od prednjih
meavina koju treba pre upotrebe dobro promukati. Ostaviti da ova nieavina dejstvuje nekoliko sekundi, a zatim obrisati ve
razniekanu ru vlanom krpom i oieno mesto istrljati suvom krpom. Posle toga treba oieno mesto jo i ispolirati kakvim
sredstvom za poliranje gvoa i elika ako je to potrebno.
Ako su u pitanju vei, potpuno zarali predmeti, treba ih prvo oprati kljualom vodom, a zatim ih potopiti u vruu vodu i ostaviti
dok se ne ohlade. Posle toga treba ih potopiti na 12 u jak piritus, ponova ih oprati u vodi i potopiti na 24 u drugu meavinu.
Poto se izvade oieni iz ove meavine, treba ih proplaknuti vodom, izbrisati i osuiti ako je mogue na toploti od 100.

III r e c e p t: sa zaranih gvozdenih predmeta moe se otkloniti ra i galvanskim putem. Zarale predmete treba spojiti sa
komadom obinog cinka, vrsto ih obaviti gvozdenom icom i potopiti u vodu zakieljenu sa malo sumporne kiseline. U ovome
rastvoru treba predmeti da lee nekoliko dana do jedne nedelje, (prema tome da li su u manjem ili veem stepenu zarali), pri
emu treba rastvor s vremena na vreme pojaati dodavanjem malo sumporne kiseline. Dejstvom sumporne kiseline proizvee se
slab galvanski tok, usled ega e se ra potpuno ukloniti, a gvoe nee biti nagrieno. Ovako oieni od re gvozdeni predmeti
dobie zagasito sivu ili crnu boju, pa ako je potrebno treba ih posle ienja ispolirati mirgl-hartijom ili kakvim drugim
sredstvom za poliranje.

IV recept: sa malih gvozdenih i elinih predmeta koji se daju lako zagrejati, kao npr. noeva, viljuaka, makaza i t. sl. moe se
oistiti ra na sledei nain: treba uzeti komad voska (pelinog), zaviti ga u ne suvie gustu krpu i time premazati zagrejan
predmet, koji e usled toga dobiti jednu finu voetanu prevlaku. Zatim drugom krpom, zamoenom u finu kuhinjsku so, istrljati
dobro predmet.
Slian postupak moe se primeniti i za ienje zaralih pegli. Zagrejanu peglu treba premazati belim voskom, usled ega e se na
njoj rastvoriti ra, te e zajedno sa voskom ostati ,na podlozi kada se po njoj pegla. Ako se ra ne skine odmah, ovo treba ponoviti
vie puta, dok pegla ne prestane ostavljati ute mrlje na podlozi.

V recept: zarali kljuevi oistie se od re ako se potope na 48 u parafinsko ulje.

VI recept: za ienje zaralih gvozdenih lanaca prinienjuje se sledei postupak:

Ako su lanci samo malo zarali i izgubili sjaj, treba ih staviti u dobo za poliranje ili udesiti za ovu svrhu kakvo bure, koje e se
moi obrtati oko svoje osovine. Zatim staviti u dobo, odnosno bure, suve drvene strugotine i malo otpadaka od koe, koji se
mogu dobiti iz fabrika ili radionica za preradu koe, i staviti dobo (bure) u pokret. Treba obratiti panju da drvenih strugotina ne
bude odve malo. Treba ih uzeti od prilike 3 puta vie po zapremini od zapremine koju zauzimaju u dobou (buretu) lanci.

76
Koliina konih otpadaka treba da bude 12 pune ake. Kada posle 12 dana obrade (eventualno i due) lanci budu izgledali
beli ali bez sjaja, sadrinu doboa (bureta) treba prosuti, trugotine prasejati, staviti ih sa lancima ponova u dobo (bure), dodati
jo jednu aku konih otpadaka i staviti dobo u pokret za oko llz asa. Due obrtanje doboa (bureta) nije preporuljivo, jer e se
lanci tada pre umrljati no to e dobiti sjaj.
Ako su lanci jako zarali i skroz nagrieni, treba u dobo (bure) staviti otar pesak ili tvrd reni ljunak i obrtati dobo (bure) dotle
dok se ne skine ra sa lanaca.

VII recept: sa predmeta od poliranog elika ra se otklanja, ako se zarala mesta namau maslinovim uljem i ostavi da ono
dejstvuje nekoliko dana. Zatim treba zarala mesta istrljati pomou komada tvrdog drveta, meavinom mirgla i tripalja u prabu.
Posle toga obrisati mrlje i protrljati ih jo jednom mirglom i siretom. Naposletku treba oieni predmet ispolirati hematitom,
pomou komada koe.

VIII recept: predmeti od plavog (bruniranog) elika mogu se oistiti da bi im se skinula plava boja, ako se potope za trenutak u
rastvor sone (hlorovodonine) kiseline. Kod veih predmeta koji se ne mogu potopiti, treba koniad mekog drveta umoiti u sonu
kiselinu i njime trljati predmet dok ne iezne plava boja. Zada je boja iezla, treba predmet potopiti u alkohol ili benzin, ili ga
premazati jednim ili drugim od ova dva sredstva.
Za blankiranje plavih elinih predmeta moe se primeniti i oksalna kiselina. Predmet treba potopiti u ovu kiselinu, a kada mu se
plava boja skine, potopiti ga u alkohol.
Posle blankiranja oieni se predmet podmazuje uljem da ne bi zarao.

IX recept: otklanjanje re sa gvoa natronovom luinom i cinkom (vidi VI deo Obrada metala I Oplemenjivanje i zatita
povrine metala pod Dekapiranje ili bajcovanje).

X recept: otklanjanje re sa gvoa bajcovanjem sa fosfornom kiselinom (vidi VI deo Obrada metala I Oplemenjivanje i
zatita povrine metala pod Dekapiranje ili bajcovanje).

13. ienje premeta od belog lima

Za ienje predmeta od belog lima treba primeniti prosejani pepeo od drveta, zamean sa maslinovim ili kakvim drugim uljem.

14. Sredstva (preparati) za ienje metala

a) Univerzalna sredstva
Teni kremovi za ienje metala
I recept: Sidol dobija se gotov u trgovini u limenim boicama. Vrlo je dobro, univerzalno sredstvo za ienje metala,
samo nije preporuivo za plemenite metale (zlato i srebro).

II r e c ep t:
kizelgura ......,,. 5,600 kg
parafinskog ulja ....... 3 1
denaturisanog piritusa .... 1,5 1
kamfor piritusa ....... 0,5 1
terpentinskog ulja ...... 0,5 1
amonijak (spec. teine 0,960) . . 0,375 1

III r e c ept:
tripalja*) ......... 0,9 kg
kizelgura ......... 0,9 kg
japanskog (biljnog) voska (cera
Japonica) ........ 0,5 kg
stearinske kiseline (oleina) . . . 1,200 1 benzina .......... 9 1

IV recept (majerov krem za ienje metala):

belog oleina ......... 1 kg
stearina .......... 0,5 kg
piritusa od 90% . . . ... 0,5 kg
vode ............ 0,5 kg
preienog (lemovanog) belog kizelgura .......... 2 kg
terpentinskog ulja ....... 2 kg
benzina sa visokom takom kljuanja
ili petroleum ........ 2,5 kg
amonijaka (spec. teine 0,960) . . 0,6 kg
Napomena: Teni kremovi po II, III i IV receptu, mogu se parfimisati mirbanovim uljem, amil acetatoon, uljem od lavande i t. sl.

Pomade za ienje metala

77
I recept: tzv. Globus-ekstrakt. Treba istopiti 49 g cerezina, dodati 43 g oleina (stearinske kiseline) i u to umeati 44 g
preiene, fino mlevene krede. Sve treba izribati i obraditi.

II r e c e p t: treba izmeati jednake delove engli-rota (oksida gvoa tzv. rua za poliranje) i sirovog vazelina, pa ovu meavinu
parfimisati mirbanovim uljem.

III r e c e p t: (zagrevajui izmeati)

engli-rota (rua za poliranje) . 50 delova
mirgla .......... 50
ovijeg loja ....... 50
sirovog oleina (stearinske kisel.) 40
Upotrebljeni mirgl i engli-rot moraju biti u najfinijem prahu i preieni (lemovani). Ovu meavinu treba zatim parfimisati
mirbanovim uljem.

IV r ec ep t:
najfinije preienog praha od kvarca . ....... 20 delova
najfinije preienog praha od engli-rota ....... 30
sirovog vazelina ...... 50

V recept: tzv. Briljant-polir za metale. Treba zameati sa malo ulja u pastu (krem) 4 dela bimtajna u vrlo finom prahu i 1 deo
engli-rota (rua za poliranje), takoe u prahu. Bimtajn mora biti u vrlo finom prahu, da bi se izbegle ogrebotine na metalu.
Predmet koji se isti treba protrljati ovim polirom pomou platnene krpice.

VI recept: tzv. Univerzalna pomada za ienje metala spravlja se kad se na blagoj toploti sjedine 250 g svee istopljene
svinjske masti i 25 g beloga voska i izmeaju sa 200 g vazelina. Ovoj meavini treba dodati (trajno meajui) 15 g bergamot ulja,
5 g ulja od lavande, 2 g geranijum ulja i 2 g limunovog ulja.

Sapuni za ienje metala

I recept: Engleski sapun za ienje metala. U gvozdenom sudu treba istopiti sa dodatkom vode, 2,5 kg kakaovog ulja (masla),
pa zatim dodati:
200

preiene (lemovane) krede . . . 200 g

stipse . . ......... 100 g
kremor-tartara (preienog vinskog
kamena) ......... 100 g
olovnog belila (blajvajsa) . . . . 100 g
Sve treba dobro izmeati, a zatim izliti u kalupe i ostaviti da se masa ohladi i stegne. Pre upotrebe treba ovaj sapun zameati sa
malo vode, time premazati predmet koji treba oistiti i istrljati ga suvom krpom ili mekom koom.

II r e c e p t:
kokosovog sapuna ....... 500 g
krede ........... 40 g
stipse ........... 15 g
kremor-tartara (preienog vinskog kamena) ......... 15 g
olovnog belila (blajvajsa) .... 15 g
Nastrugati sapun i istopiti ga sa malo vode u gvozdenom loncu, a zatim dodati kredu, stipsu, kremor, tartar i olovno belilo. Sve
treba dobro meati za vreme od 1015 minuta, a zatim izliti u limene kalupe. Za upotrebu treba umoiti etku u vodu, prei
njome vie puta preko sapuna i istrljati predmet koji se eli oistiti. Zatim ga isplaknuti vodom i istrljati suvom krpom.

III recept: sapun za ienje inetala Superior. Za spravljanje ovog sapuna treba isei sitno ili istrugati 16 delova istog domaeg
(belog) sapuna, preliti ga sa malo vode i rastvoriti u vodenom kupatilu. Zatim mu dodati (neprestano meajui) meavinu od 2
dela upraene krede i po jednog dela olovnog belila (blajvajsa), vinskog kamena i peene magnezije, sve najfinije preieno
(lemovano). Ovu masu treba izliti u kalupe dok je jo vrua.

IV r ec e p t:
belog sapuna ....... 100 delova
tripalja .......... 10 delova
vinske kisel. (Acidum tartaricum) 4 dela stipse .......... 4 dela
olovnog belila (blajvajsa) ... 4 dela
Nastrugati isapun i rastvoriti ga u vruoj vodi. Zasebno rastvoriti zagrevanjem vinsku kiselinu i stipsu. Zatim pomeati oba
rastvora i dodati tripalj i olovno belilo. Sve dobro izmeati da bi se dobila gusta pasta, koja se vrua izliva u drvene kalupe. Kad se
masa stegne i osui, treba je isei u komade.

78
Metalna vuna

Tzv. metalna vuna (marke Jex i dr.), koja se dobija u trgovinama boja i gvoarskim radnjama, upotrebljava ise za ienje i
poliranje aluminijuma, gvoa, bakra, kalaja i dr.
Ona je odlino sredstvo za ienje i glaanje sudova i posua od sluminijuma, za koje ne treba upotrebljavati otra sredstva kojim
se iste mesing i bakar (vim, sidol, sire i dr.). Guvu (smotak) napravljenu od metalne vune treba prvo nasapuniti, pa njome
istrljati predmet koji se isti, a zatim ga dobro oprati vodom i izbrisati suvom krpom. Upotrebljena guva moe se ponova
upotrebiti za drugo ienje, ako se ispere ti vodi, dobro iscedi i nasapuni da ne bi zarala.

b) Sredstva za ienje srebra Praak za ienje srebra

Treba dobro izmeati:
vinskog kamena ........ 3 dela
krede ........... 3 dela
stipse . . ......... 1 deo
Svi ovi sastavni delovi treba da budu najftnije mleveni. Ovaj prah treba uvati u dobro zapuenoj boci. On se primenjuje za
ienje srebrnih predmeta koji nisu odve nagrieni sulfidima. Za upotrebu treba nasuti malo ovoga praha na mieku krpu, njome
istrljati predmet od srebra, a zatim ga istrljati dobro jo i jelenskom koom. Ovaj se prah moe zameati i sa vodom i upotrebiti
kao pasta.

Kugle za ienje srebra

Treba dobro izmeati 2 dela utog tripalja*) i 5 delova preiene (lemovane) krede, zameati sa vodenim rastvorom gumiarabike
(1 deo gumiarabike i 12 delova vode) i obraditi ovu meavinu u vrsto testo. Od ovoga testa treba formirati kugle (veliine
golubijeg jajeta), osuiti ih na kakvoj dasci na umereno toplom mestu, a kada se stvrdnu, zaviti ih u staniol.

Sapun za ienje srebra

I r e c e p t: 80 delova fino inastruganog belog ili utog sapuna treba rastvoriti zagrevanjem u to manje vode, a zatim umeati 18
delova peene magnezije i 2 dela vrlo fino mlevenog engli-rota (rua za poliranje). Ovaj se sapun upotrebljava za redovno
odravanje srebrnih stvari u potpuno dobrom stanju.

II recept: treba uzeti 100 delova fino nastruganog belog ili utog sapuna, 4 dela upraenog kalajnog oksida (t. zv. kalajnog
pepela Cinis stanni), 8 delova amonijum-kabronata i 16 delova najfinije mlevene krede i od toga spraviti sapun kao po I
receptu.
Ovo je odlian sapun za srebro, samo treba biti vrlo obazriv pri izboru ili pripremanju upraene krede, da se srebrni predmeti ne bi
izgrebali pri ienju.

Voda za ienje srebra

U 1,250 1 vode treba rastvoriti 10 g mlevene stipse i 250 g kuhinjske soli, a zatim umeati 1,250 kg istruganog sapuna.

c) Sredstvo za ienje bakra, mesinga i bronze Pasta za ienje bakra, mesinga i bronze

I recept: rastvoriti 15 delova oksalnfi kiseline u 120 delova kljuale vode, dodati 500 delova bimtajna u vrlo finom prahu, 70
delova terpentinskog ulja, 60 delova mekog (zelenog ili crnog) sapuna i 65 delova lanenog (ili kakvog drugog) ulja.

II r e c e p t: uzeti 30 g oksalne kiseline, 180 g tripalja, 15 g gumiarabike u prahu i 30 g maslinovog ulja pa meajui dodati
dovoljno vode da bi se dobila pasta.

III recept: treba zagrejati i izmeati 1 deo maslinovog ulja i 1 deo loja i u to umeati 4 dela mlevenog bimtajna, 2 dela engli-rota
(rua za poliranje) i 2 dela krede. Ova se pasta upotrebljava za ienje bakra i mesinga.

Voda za ienje bakra i mesinga

I recept: treba rastvoriti 15 g oksalne kiseline u 250 g vode i u to umeati 35 g najfinije mlevene infuzorne zemlje.

II r e c e p t: izmeati 20 g sumporne kiseline sa 200 g vode i u to umeati 20 g najfinijeg bimtajna u prahu.

d) Sredstva za ienje nikla

Praak za ienje niklenih i poniklovanih predmeta

Treba fino samleti i dobro izmeati 1 deo potae, 3 dela krede i 2 dela beloga tripalja. Pre upotrebe treba ovaj prah ovlaiti malo
vodom da bi se rastvorila potaa.

Voda za ienje niklenih i poniklovanih predmeta

79
Treba iznieati:
40 delova oleina (stearinske kiseline),
1 deo amonijaka,
2 dela benzina i
3 dela piritusa.
Ovu meavinu treba uvati do upotrebe u dobro zapuenoj boci.

e) Sredstva za ienje gvoa i elika

Paste za ienje re

I r e ce p t:
sapuna . . ......... 15 g
cijankalija .......... 15 g
krede ............ 30 g
Rastvoriti sve u dovoljno vode da bi se dobilo gusto testo (pasta) kojom treba istrljati zarali predmet. Sa ovim sredstvom treba
rukovati oprezno, jer je cijankalij jak otrov.

II recept: 50 delova finog mirgla u prahu, 10 delova grafita, 10 delova engli-rota (rua za poliranje) i 15 delova bimtajna u
prahu, treba izgnjeiti sa lojem u jednoobrazno testo, kome treba dodati toliko petroleuma, da masa dobije gustiinu paste.

Hartija za ienje re
Jak pakpapir treba premazati firnisom od lanenog ulja, zatutkaljenoim vodom ili kakvim drugim sredstvom za ezivanje i posuti
meavinom prahova koji se uputrebljavaju za spravljanje paste za ienje re po II receptu. Za upotrebu treba ovu hartiju
ovlaiti petroleuimom.

ISENJE PREDMETA I FIGURA OD ALABASTERA

1) ienje predmeta od alabastera. Ako alabaster ima mrlja od masti ili ulja, treba ga istiti talkom u prahu. Ako je vremenom
postao ut, treba ga istrljati sapunicom, a zatim isprati istom vodom i osuiti suvom jelenskom koom ili sredinom od hleba.
Masne mrlje na alabasteru mogu se istiti jo i ako se premau razblaenim amonijakom (1 deo amonijaka na 2 dela vode), a
zatim se isperu toplom vodom, ili ako se premau terpentinom i posle nekoliko minuta isperu sapunicom od marseljskog ili
slinog sapuna (sapuna spravljenog od maslinovog ulja).
Jae i vee masne mrlje na alabasteru uklanjaju se najbolje ako se zamea gusta kaa od peene magnezije i benzina i njome
premau mrlje. Kaa treba da ostane na mrljama lfa asa, a zatim je treba izbrisati krpom.

2) ienje figura od alabastera. Figure od alabastera peru se u nilakoj sapunici pomou kakve manje tvrde etke, a zatim ih treba
isplaknuti istom vodom. Ako su figure izgubile sjaj u veoj meri, treba ih prvo istrljati biljkom rastavi (Herba Equiseti, raste
na movarnim mestima), a zatim ih oprati sapunicom kao to je napre reeno. Naposletku ih treba oistiti finom preienom
(lemovanom) kredom u prahu, zameanom sa vodom.
Masne mrlje na figurama od alabastera otklanjaju se na isti nain kao i sa ostalih predmeta od alabastera (po ta. a).

lCENJE PREDMETA I FIGURA OD GIPSA

Umetniki predmeti od gipsa (figure i dr.), koji slue kao ukras po stanoviina, vrlo lako primaju prainu i ubrzo
postaju sivi ili ukasti. Da bi se ovi predmeti oistili i da bi im se povratila bela boja, mogu se primeniti sledei postupci:
I r e c e p t: fino upraeni, vrlo beo tirak, treba zameati sa toplom vodom u gustu kau. Ovom kaom (jo toplom) treba pomou
etke ili kakve gipke lopatice premazati predmet od gipsa debelim slojem i ostaviti da se premaz polagano osui. Suei se, tirak
e ispucati i ljuspae se. Kad se tirak bude potpuno osuio, treba ga paljivo odlepiti noktom. Pri tome e se skinuti sva
prljavtina i ostae na ljuspama od tirka. Ovakvim ienjem niukoliko se nee pokvariti ni najfiniji delovi gipsanog predmeta.

II r e c e p t: figure od gipsa mogu se istiti ako se premau itkini testom od magnezije zameane sa vodom. Treba ostaviti da se
ovaj premaz osui na figuri, a zatim ga odstraniti sa etkom.

III r e c e p t: i kaenjem mogu se oistiti poutele gipsane figure, odnosno osveiti. U tu svrhu treba gipsanu figuru staviti u
kakav sanduk i u njemu zapaliti u anku inalo sumpora, a zatim sanduk poklopiti. Mestimine ute mrlje na gipsanim figurama
mogu se Oitkloniti kada se natope rastvorom hlornog krea u vodi.

IV recept: figure od gipsa. koje su vremenom postale sive, mogu se osveiti vrlo finim cinkanim belilom (cinkvajsom) zameanim
sa kravljim mlekom ili vrlo itkim, svee skuvanim tutkalom u itku kau (gustine skorupa). Ovom kaom treba premazati
gipsanu figuru, prethodno dobro oienu od praine i ostaviti da se ovaj premaz osui. Sledeeg dana treba ponoviti premaz.
Prilikom premazivanja treba obratiti panju da nigde na figuri ne ostanu kapljice kae od cinkanog belila.

80
V recept: ako su gipsane figure ve sasvim izgubile sjaj, valja ih paljivo istrljati finim glaspapirom, a zatim premazati nekoliko
puta cinkanim belilom razmuenim a mleku, korae treba dodati i malo gumiarabike. Na J/4 1 mleka treba uzeti 65 g oinkanog
belila.

lENJE PREDMETA I FIGURA OD MERMERA

1. ienje mermernih ploa

I r e c e p t: mermerne ploe uopte mogu se oistiti kada se istrljaju malo ovlaenom meavinom od 5 delova kuhinjske soli, 2,5
dela krea u prahu i 2,6 delova bimtajna, takoe u prahu. Posle ienja treba plou oprati vodom i sapunom.

II r e c e pt: najprostiji je nain za ienje mermernih ploa, naroito belih, ako se operu vrelom vodom i sapunom i dobro
izbriu. Valja paziti pri tome da voda ne ostane na ploi. Ako na ploi ima mrlja koje su zaostale, treba zameati sa vodom
sveeugaeni kre u kau, njome ravnomerno namazati prljava mesta i ostaviti da ovaj premaz postoji 23 dana. Zatim plou
treba oprati vodom i dobro je izbrisati.

III recept: bele mermerne ploe treba istrljati krpom natopljenom petroleumom. Ako posle trljanja petroleumom ostane na ploi
jo koja mrlja, petroleum treba ostaviti na ploi jo za izvesno vreme, samo ne odve dugo, jer on nagriza mermer. Posle ienja
petroleumom treba plou oprati vodom, a zatim je osuiti trljajui je dobro krpom. Tako oiene mermerne ploe izgledae kao
nove.

IV r e c e p t: ploe od beloga mermera mogu se oistiti i ako se dobro istrljaju polutkom od limuna, naroito mrlje, a zatim se
isperu istom vodom. Ako sve mrlje ne iziu usled ovoga, tad treba po zaostalim mrljama posuti finu kuhinjsiku so, pa protrljati
limunom i ostaviti neko vreme (najdue 1 as) da tako postoji. Zatim istrljati plou mlakom sapunicom, oplaknuti je istom
vodom i izbrisati mekom krpom.
V r e c e p t: poutele ploe od belog mermera mogu se oistiti da budu opet bele, ako se sitno istucani kre zamea sa sapunicom
u kau i njome debelo premae ploa. Posle 30 treba oprati ovaj premaz mlakom vodom, a zatim plou oprati jo nekoliko ,puta
hladnom vodom i osuiti je krpom. Ovako oiena ploa moe se posle toga ispolirati, ako se istrlja rastvorom jednog dela belog
voska u 9 delova terpentina, a zatim glaa vunenom krpom sve dok ploa ne dobije prvobitan sjaj.

2. ienje skulptura (kipova, figura i dr.) od mermera

I recept: za ienje prljavih mermernih skulptura treba pripremiti jako razblaen rastvor sumporne kiseline, a zasebno rastvoriti 2
dela sirovog nepretopljenog voska u jednom delu ulja od karamfilia ili od makovog semena. Prvo treba oprati mermer
razblaenom sumpornom kiselinom i istrljati ga dok ne bude sasvim ist, a zatim ga ostaviti da se potpuno osui na vazduhu.
Posle toga treba malo zagrejati vosak rastvoren u ulju i njime preonazati mernier pomou etkice.
Ovaj postupak, koji ise preporuuje za mermerne skulpture izloene vazduhu, ima za cilj da zapui pore u mermeru da bi se
spreilo prianjanje i irenje po njemu plesni, gljivica, mahovine i slinog.

3. ienje raznih mrlja sa mermera

Masne mrlje:
I r e c e p t: treba pomeati 2 dela luine od sapuna, 1 deo teipentina i 1 deo govee ui. Ovom meavinom namazati mrlju i
ostaviti da postoji izvesno vreme, a zatim UJnrljano mesto oprati vodom.

II r e c e p t: napraviti jaku luinu od sapuna i umeati u nju sitan gaeni kre, tako da se dobije gusta kaa. Ovom kaom namazati
mrlju, ostaviti da postoji 23 a zatim je zgrepsiti i ieno mesto isprati sapunom i isplaknuti istom vodom.

III r e c e p t: zameati testo od hloroforma i istucane krede, njime namazati mrlju, pokriti je oljom i ostaviti nekoliko asova da
postoji. Zatim postupiti kao sa mrljama od ulja (vidi VII recept),

IV r ecep t: potpuno svee masne mrlje daju se esto otkloniti sa mermernih ploa, ako se istrljaju razblaenim amonijakom.

V recept: ako su mrlje vrlo stare, treba ih prvo preliti benzinom, a zatim ih namazati kaom spravljenom po II receptu ili kaom
zameanom od peene magnezije i vode, pa ostaviti da ova dejstvuje na mrlju vie asova, kvasei je s vremena na vreme vodom
ako se osuila. Zatim treba kau sastrugati i oieno mesto istrljati vunenom krpom.

VI recept: mrlje Jia arenom mermeru otklanjaju se kaom zameanom od jednakih delova gaenog kreea i belog bolusa, kojom se
premae mrlja i ostavi da stoji
2 dana, kvasei ovaj premaz s vremena na vreme da bi uvek bio vlaan. Zatim se kaa skida sa mrlje i oieno mesto ispolira.
Ovaj postupak treba eventualno ponoviti.

VII recept: mrlje od ulja (zejtina) otklanjaju se teko sa mermernih ploa. Najbolje je sredstvo napraviti testo od krede u prahu
(tzv. panske) ili bele ilovae (takoe u prahu) i benzina, njime debelo premazati mrlju i ostaviti da se premaz osui. Zatim ga
zgrepsti i oieno mesto istrljati vunenom krpom i ispolirati jelenskom koom da bi ponova dobilo sjaj.

81
Mrlje od masnih i lak boja otklanjaju se sa mermernih ploa, kada se dobro istrljaju luinom spravljenom od potae, meke vode
(kinice) i negaenog krea, a zatim se isplaknu vodom.

Mrlje od petroleuma. Treba napraviti meavinu od 2 dela sode, 1 dela preienog bimtajna u prahu i 1 dela gaenog krea u
finom prahu. Ovom meavinom treba pokriti .umrljano mesto, ostaviti je na njemu izvesno vreme, pa zatim je ukloniti, isprati
ieno mesto vodom i sapunom i istrljati suvom i mekom krpom.

Mrlje od vina vade se sa mermernih ploa rastvorom oksame kiseline. Ovim rastvorom treba nakvasiti mrlje, pa kad one ieznu,
oprati ploe dobro istom vodom.
Posle vaenja mrlje, ako je ploca izgubila sjaj, treba je uglaati fino samlevenim i prosejanimi belim mermerom. Krpu treba
pokvasiti vodom, umoiti je u mermerni prah i njome glaati plou dok ne dobije sjaj.

Mrlje od sireta, kiselih vina ili od vruih sudova mogu se oistiti sa mermernih ploa, kada se prvo istrljaju tzv. kalajnim
pepelom (Cinis stanni jedne vrste oksida kalaja), a zatim ih valja istrljati jo i kredom u prahu.

Mrlje od kiselina i voa mogu se vaditi sa mermernih ploa volovskom ui ili razblaenim amonijakom. Ako se ne uspe da se
mrlje otklone ovim sredstvom, valja ih premazati kaom zameanom od gaenog krea, ilovae i vode. Ovaj premaz ostaviti na
mrljama nekoliko dana, a zatim ga skinuti i oprati plou vodom. Ako je ploa izgubila sjaj, treba je ispolirati mermernim prahom,
kao i kod mrlja od vina.

Mrlje od lizola na mermernoj ploi (npr. na umivaoniku) treba natapkati jakom hlornom vodom, a potom dobro istrljati hladnom
vodom. Oienu plou treba po mogunosti osuiti na suncu.

Mrlje od mastila. Kod glaanog (poliranog) mermera otklanjaju se svee mrlje od mastila, kad se isperu vodom i sapunom. Za
starije mrlje treba primeniti kalijum bioksalat (Kleesalz) i poprati ih zatim toplom vodom.
Kod grubog, neispoliranog mermera mora se upotrebiti vinski kamen ili limunova kiselina, kojiima treba mrlju nakvasiti i ostaviti
da izvesno vreme dejstvuje, a zatim isprati ieno mesto sapunicom.

Mrlje od krvi. Treba napraviti kau od alabastera u prahu i vode (najbolje destilisane) i njome premazati mrlju. Ostaviti da ovaj
premaz postoji izvesno vreme, a zatim ga skinuti i oieno mesto ispolirati hlornoin vodom. Ili, treba napraviti itku kau od
peene magnezije i benzina, njome namazati mrlju, ostaviti da izvesno vreme postoji, a zatim je oprati.

Mrlje od re otklanjaju se sa mermera hloroformom i kredom.

Uporne mrlje na mermeru, koje se ne mogu otkloniti niim drugim, treba istrljati meavinom jednakih delova sumporne kiseline i
soka od limuna, a odmah zatim dobro oprati oieno mesto. Retko e se desiti da mrlje ipak ostanu i posle primene oivoga
sredstva.

ICENJE UKRASNIH PREDMETA OD SEDEFA

Predmeti od sedefa ne smeju se prati vodom i sapunom, jer e izgubiti svoj sjaj. Najbolje je da se peru hladnom vodom sa
preienom kredom u finom prahu.

ICENJE PREDMETA OD SLONOVE KOSTI

1) Neisti predmeti od slonove kosti moigu se istiti krenim mlekom. Treba zagrejati itko kreno mleko, u njega potopiti
predmet koji treba da se oisti i ostaviti ga u njemu ceo dan. Poto se izvadi iz krenog mleka i dobro izbrie, predmet e opet biti
ist i beo. Ili, predmet treba oprati u toploj vodi u kojoj je rastvorena soda bikarbonat (100 g sode bikarbonata treba uzeti na 1 1
vode).

2) Pouteli predmeti od slonove kosti mogu se oistiti da budu opet beli, ako se dobro istrljaju krpom natopljenom terpentinskim
uljem i izloe neko vreme dejstvu sunca. Ili, treba ih dobro promukati u meavini superoksida vodonika i benzina. Dralja od
slonove kosti koja je poutela treba je oprati u slanoj vodi, pa jo mokru izloiti pod staklom dejstvu sunca.

3) Statuete i jigure od slonove kosti uopte, mogu se oistiti kad se zamesi testo od vrlo finih vlanih drvenih strugotina i soka od
12 limuna (prema veliini predmeta koji treba oistiti). Jedan sloj ovog testa trebastaviti na predmet, pa kad se strugotine budu
osuile, treba ih dobro oetkati, a zatim ieni predmet istrljati jelenskom kooin.

4) Manji predmeti od slonove kosti mogu se oistiti, ako se zamoe u terpentinsko ulje ili u meavinu od 3 dela alkohola i 1 dela
terpentina, a zatim ih izloiti dejstvu sunca da pobele.
Moe se pokuati da se oiste i zasienim rastvorom stipse. Stipsu treba prokuvati sa vodom, pa kad se rastvor ohladi, namazati
njime pomou kakve etkice predmet koji se isti. Ostaviti zatim da stipsa nekoliko asova dejstvuje, a potom je skinuti mokram
krpom i oieni predmet istrljati dobro suvom mekom krpom ili jelenskom koom.

82
5) Masne mrlje na slonovoj kosti otklanjaju se gustom kaom, zameanom od peene magnezije i benzina. Ovom se kaom
namae mrlja i ostavi da se osui. Zatim je treba oetkati mekom etkom.

6) Dirke na klaviru, izraene od slonove kosti, mogu se istiti sa vie raznih sredstava, no nikada ih ne treba prati vodom jer bi
izgubile sjaj.
I recept: istrljati dirke komadom svile umoenim u rastvor superoksida vodonika ili u piritus.

II r e c e p t: umoiti istu krpicu u hlornu vodu, dobro je iscediti i njome istrljati dirke.

III r e c e p t: izbrisati dirke vatom umoenom u smesu preiene krede u finom prahu i sapunice.

IV recept: umoiti krpicu u vodu, a zatim u sodu bikarbonat i njome istrljati dirke.

V recept: ako na dirkama ima masnih ili drugih kakvih mrlja, tad za njihovo ienje treba upotrebiti metil-alkohol ili dobru rakiju
razblaenu vodom.

IENJE PREDMETA OD KORNJAEVINE (lLDPATA)

I recept: istrljati predmet mekom krpom nakvaenom istim petroleumom, a zatim ga protrljati dobro suvom vunenom krpom.
Oieni predmet od kornjaevine dobie trljanjem svoj prvobitni sjaj.

II recept: predmeti od kornjaevine mogu se istiti meavinom bekog (polir) krea*) sa stearinskim uljem.
U ovu meavinu treba umoiti vunenu krpicu i njome dobro trljati predmet dok ise ne zagreje, a zatim ga izbrisati suvom krpom.

IENJE FIGURA I STATUETA OD TERAKOTE

Treba rastvoriti stipsu u vodi i u ovaj rastvor umeati jednake delove gipsa u prahu i gaenog krea, takoe u prahu. Ostaviti ovu
meavinu da se osui, a zatim je istucati. Ovako dobijjeni prah treba zameati sa gumiranoin vodom (vodom u kojoj je rastvoreno
malo gumiarabike) i siretnom kiselinom, pa ovom meavinom premazati figuru (statuetu) od terakote. Kad se premaz bude
osuio, treba ga lako ietkati.

IENJE PREDMETA OD lLIBARA

ilibar se isti kad se istrlja vunenom krpicom umoenom u alkohol. Ako je ilibar potamneo, postae svetliji kada se protrlja
koom umoenom u kau spravljenu od bekog krea*) i vode.

IENJE LIFOVANIH OGLEDALA, VITRINA, POTAMNELIH OGLEDALA, MAT STAKLA I STAKLENIH

LUSTERA (POLILEJA)

1) lfovana ogledala i vitrine ne treba nikad prati sapunom, Prvo ih treba oprati krpom nakvaenom vodom, kojoj treba dodati
malo amonijaka, a zatim ih istrljati istom lanenom krpom i ispolirati suvom jelenskom koom.
Vrlo je dobro sredstvo za ienje i poliranje finih lifovanih ogledala i vitrina prah, koji se sastoji iz meavine od 26 g preiene
krede, 300 g tripalja**) i 150 g bolusa. Za ienje ovim prahom treba staklo ovlaiti malo vodom, umoiti lanenu krpicu u prah i
njome trljati staklo dok ne postane sasvim isto i sjajno.

*) Vidi primebu na str. 191.

**) Vidi primedbu na str. 199.

I vim, kao i drugi slini preparati, upotrebljava se u dananje vreme mnogo za ienje ogledala, vitrina i stakla uopte, samo
pri njihovoj upotrebi treba primeniti i sapun da bi im se ublaila otrina.
Ogledalo i vitrine, kao i stakla uopte, ne treba prati kad na njih padaju sunani zraci, bilo neposredno, bilo refleksom.

2) Potamnela (zamagljena) ogledala treba pokuati da se oiste meavinom peene magnezije u prahu i dobrog piritusa ili
benzina, a zatim ih ispolirati mekom koom. Ako posle toga zamagljeno ogledalo ne postane isto i sjajno, znai da je oteena
srebrna prevlaka pa je treba obnoviti.

3) Mat staklo uprlja se lako, pa ako su mrlje masne, teko se daju otkloniti vodom. Za otklanjanje ovih mrlja treba nakvasiti
benzinom ili terpentinoim guviou od vate pa njome istrljati staklo. Ako se mrlje ne mogu potpuno otkloniti na ovaj nain, staklo
treba istiti mekim sapunom od potae (tzv. zelenim ili crnim sapunom) i merglom ili ilovaoim u prahu, to se vri pomou kakve
krpe ili fine, tvre etke. Staklo treba prethodno ovlaiti.

4) Stakleni lusteri (polileji) iste se vodom, kojoj je dodato malo amonijaka, ili sa piritusom. Lanenu krpu treba umoiti u blag
rastvor amonijaka ili piritus, oijom istrljati zasebno svaki stakleni komad (prizmu) na lusteru, a zatim ga izbrisati dobro suvom
mekom krpom i istrljati jelenskom koom. Treba paziti da na pojedinim komadima ne ostane posle ienja nimalo vlage, naroito
ako je bio upotrebljen blag rastvor amonijaka, jer bi od toga staklo izgubilo sjaj.

83
ICENJE POZLAENIH DRVENIH RAMOVA

I r e c e p t: pozlaeni ramovi mogu se oistiti dobro meavinom jednakih delova (po teini) aveljeve vode i belanceta od jajeta.
Ovom meavinom treba ovla istrljati pozlaeno drvo, a zatim ga osuiti, natapajui ga paljivo tamponom (guvicom) od
pamuka.

II r e c ep t: pozlaeni ramovi mogu se istiti i pomou piritusa, kome treba dodati nekoliko kapi amonijaka. Meku etku treba
umoiti u ovaj piritus, njome protrljati ram, a zatim ga protrljati pomou iste etke mekom vodom (kinicom) i ostaviti da se
osui u leeem poloaju.

III r e c e p t: ako ramovi nisu mnogo prljavi, moe se pokuati da se oiste kad se ietkaju etkom zamoenom u suvu so.

IV r e c e p t: ako na pozlaenim ramovima ima upljuvaka od muva, oni se mogu oistiti ako se vie puta natope terpentinom,
pomou kakve krpice ili guvice od vate. Ili, treba napraviti meavinu od 1 dela amonijaka i 4 dela piritusa, u njoj rastvoriti malo
sapuna, a zatim u ovu meavinu umoiti guviou od vate, dobro je iscediti i obrisati njome uprljana mesta.

Vrlo dobro sredstvo za ienje upljuvaka od muva sa pozlaenih ramova jeste i crni luk. Glavicu crnog luka tfeba preisei napola,
uzeti polovinu, umoiti je u piritus i njome istrljati umrljana mesta.
esto e se moi da odstrane upljuvci od muva sa pozlaenih ramova ako se premau istim vinskim siretom pomou sunera.

lENJE IVOPISA

Slike u masnim bojama (ivopise) treba istiti vrlo paljivo, da se ne bi povredile i time izgubile mnogo od svoje umetnike
vrednosti.
Praljive slike raene uljanim bojama najbolje je prati samo mlakom vodom, pomou nakvaene meke krpe ili sunera i briljivo
ih osuiti mekim ubrusom. Nikad za pranje ne treba upotrebiti sapun, amonijak ili benzin, koji mogu nakoditi slici.
Uporna prljavtina otklanja se sa ivopisa najbolje jako razblaenim i profiltrovanim rastvorom sode (na 1 1 vode treba uzeti 50 g
kristalne sode). Sliku treba postaviti koso i prati je odozgo nanie mekim sunerom, umoenim u rastvor sode. Kad cela povrina
slike bude na ovaj nain okvaena, treba malo priekati i ponova je na isti nain prati, dok ne bude sasvim ista. Pri ovakvom
pranju, kapae sa donje ivice slike u poetku zagasito mrka tenost, koja e pri vie puta obnovljenom postupku biti uvek
otvorenije boje. Pranje treba produiti dotle, dok sa slike ne pone da kaplje sasvim bistar rastvor sode, to znai da je sa nje
skinuta sva prljavtina (praina, gar i dr.). Naposletku treba sliku jo nekoliko puta oprati istoim vodom i ostaviti je da se potpuno
osui.

IENJE GRAVURA

1. ienje i beljenje gravura

Nema gravura, ma koliko da su se izmenile od starosti ili uticaja vazduha, koje se ne bi mogle oistiti i osveiti, pod uslovom da je
hartija dovoljno solidna.
Najprostija procedyra za beljenje starih poutelih gravura sastoji se u tome, da se gravure okvase vodom, rasprostru na svee
pokoenu travu i izloe dejstvu vazduha i svetMsti. Da vetar ne bi pomerio sliku, treba pobiti u zemlju etiri pomona koca i
utvrditi na njima kanap u foirmi X, koji e pridravati sliku. Kvaenje slike treba vie puta obnavljati po meri, kako se slika sui i
saekati da dejstvo svetlosti povrati hartiji njenu belinu.
Ako ne bi biloi dovoljno ovo jednostavno i prosto sredstvo za beljenje d oBveavanje gravura, onda treba potopiti gravuru u vrlo
blag rastvor hlorne vode. Sud koji se upotrebljava za ovu operaciju mora biti dosta dubok, da bi se gravura mogla staviti u njega
uspravno. U ovom rastvoru treba ostaviti gravuru samo nekoliko trenutaka i odmah je zatim staviti u istu vodu. Ovo potapanje u
hlornu vodu i promivanje u istoj vodi treba ponoviti vie puta, dogod se gravura ne oisti i ne dobije izgled kao da je otisak tek
odtampan.
Stari bakrorezi mogu se oistiti i beliti ako se sa lica i nalija budu istili (pomoou mekog sunera ili etkice) vodom, kojoj je
dodato malo amonijum-karboinata (na 1 1 vode 40 g amonijum karbonata). Posle ienja ovim sredstvom gravuru treba ovlaiti
vodom u kojoj je rastvorena mala koliina hlomog krea i osuiti je na vazduhu, najbolje na suncu. Od ovakvog ienja gravura
e poistati potpuno jasna, a pri tome nee biti niukoliko oteen otisak.

2. ienje mrlja na gravurama

Mrlje (upljuvke) od muva, ako ih ima na gravurama, treba otkloniti pre beljenja gravure. One se otklamjaju finim sunerom,
neznatno ovlaenim vodom.

Mrlje od mastila ne mogu se potpuno odstraniti beljenjem gravura pomou hlorne vode ili hlornog krea, jer e na mestima
umrljamm mastilom ostati posle beljenja ute mrlje. Mrlje od mastila otklanjaju se sa gravura kad se retuiraju etkicom
nakvaenom vodom, zakieljenom sa nekolilko kapi sumporne kiseline ili rastvonom kalijum-bioksalata. Od dejstva jednog od
ovih rastvora ieznue mrlje.

84
Masne mrlje sa gravura otklanjaju se kad se umrljano mesto stavi izmeu dve kesice saivene od vrlo retkog muslina, napunjene
dobro prosejanim pepelom od drveta. Jedtnu od ovih kesica treba staviti odozgo na mrlju, a drugu ispod mrlje, pa ib zatim
pritisnuti jednu uz drugu koliko je mogue jae umereno zagrejanim maicama, ne riakujui da gravura bude povreena. Ovaj
postupak treba ponoviti vie puta, dogod pepeo ne bude upio masnu mrlju sa gravura.

Masne mrlje sa bakroreza mogu se otkloniti i benzinom. U tu svrhu treba gravuru staviti u plitak sud, preliti je benzinom i sud
dobro poklopiti, jer benzin lako vetri. Gravuru treba ostaviti u benzinu nekoliko asova, a zatim je izvaditi i ostaviti da se na
vazduhu potpuno osui. Posle toga treba je vie puta oetkati mekom etkom.
Ovim postupkom dobie gravura mnogo bolji izgled i bie oiena od masnih i svih ostalih mrlja, sem mrlja od vlage i boja, ako
ih je na slici bilo.

Mrlje od vlage i boja.

I recept: mrlje od vlage i boja mogu se otkloniti sa bakroreza, kad se obrade dosta jakim rastvorom vodonika superoksida (na 1
deo rastvora vodonika superoksida kakav se dobija u trgovini, treba uzeti 2 dela vode). Gravuru treba staviti u sud, preliti je
rastvorom vodonika super-oksida i sud staviti na dobro osvetljeno mesto. Ako posle nekoliko asova mrlje od vlage ne budu
potpuno iezle rastvor vodonika superoksida treba prosuti i naliti sve. Ovo trefoa ponavljati dogod bakrorez ne bude dovoljno
oien.

II re c ep t: mrlje od vlage mogu se otkloniti sa starih bakroreza i rastvorom natrijum-foisfata. Na 0,5 1 vode treba uzeti 30 g
natrijum-fosfata, i staviti sud sa ovom meavinom na vatru da se kuva, dok ne prokljua. Kada se ovaj rastvor ohladi treba ga
naliti u kakav plitak sud, u njega staviti gravum i ostaviti je da lei u rastvo;ru dogod ne ieznu mrlje od vlage. Zatim gravuru
izvaditi iz rastvora, isplaknuti je u istoj vodi i obesiti da se osui.

III r e c e p t: bakrorezi se mogu oistiti od mrlja od vlage i kad se paljivo natope rastvorom od 10 g natrijum-karbonata u 100 g
vode. Posle toga treba oieno mesto paljivo isprati istom vodom. Ako se mrlje ne raskisele odmah, postupak treba ponoviti.

IV r e c e p t: sa elikoreza mogu se otkloiniti mrlje od vlage meavinom od jedne pune supene kaike superoksida vodnika, 4
kaike vode i jedne kaiice (ajne) amonijaka. Ovom meavrnom treba ovlaiti mrlje, a zatim ih natopiti toplom vodom pomou
guvice od vate.

V r e c e p t: mrlje od vlage na elikorezu mogu se oistiti i rastvorom natrijum fosfata, kao i kod bakroreza (vidi II recept), samo
se kod elikoreza obino upotrebljava slabiji rastvor (8 g natrijum fosfata na 9 dkg vode). Postupak je dsti kao i kod ienja
bakroreza.

VI r ecep t: esto e se mrlje od vlage moi otkloniti sa elikoreza i samo beljenjem na suncu. Gravuru treba poloiti na kakvu
mreu (npr. veliko sito), preliti je vruom vodom i izloiti je dejstvu sunca. Osuena mesta treba nakvasiti vodom pomou sunera
dok mrlja ne iezne.
Napomena: usled duge obrade imenovanim rastvorima, hartija e esto dosta jako nabubriti. Zbog toga treba oienu gravuru
ostaviti da slobodno lei da bi se malo prosuila, a zatim je staviti izmeu vie listova upijae hartije, opteretiti je i ostaviti tako
dok se potpuno ne osui.

IENJE ISKOPINA (ARHEOLOKIH NALAZA)

Iskopine treba pre svega proplaknuti vodom gde god je to mogue. Sve kamene i keramike predmete, a takoe i organske i
potpuno razloene gvozdene i bronzane predmete, treba omotati gazom da bi se sauvali od raspadanja. Posle ispiranja treba
iskopine paljivo i potpuno osuiti prvo na vazduhu, a zatim na umerenoj toploti. Zatim ih treba o.dmah konzervisati da bi se
sauvale od daljeg raspadanja, u kome se cilju natapaju toplim rastvorom tutkala ili vruim parafinom, voskom ili capom-lakom.
Ra i patina otklanjaju se sa metalnih iskopina mehanikim putem struganjem turpijom ili sledeim postupcima:

a) U neki sud treba naslagati cinkane trake, staviti na njih predmet, pokriti ga takoe cinkanim trakama i preliti razblaenom
sonom kiselinom. Vodonik koji se razvija usled dejstva sone kiseline na cink, oistie branzu ili gvoe ne nagrizajui ih. S
vremena na vreme treba dodavati malo sone kiseline i posle 24 izvaditi predmet iz ovog kupatila i dobro ga oetkati. Ako je
predmet dovoljno oien, treba ga posle toga staviti u l%-ni rastvor sode ili potae, da bi se na njemu neutralisala zaostala
kiselina. Poto proiei 24 u jednoj od ovih luina, predmet se vadi i stavlja na 24 u obinu istu vodu, a zatim takoe na 24 u
destilisanu vodu. Naposletku se predmet stavlja u tople drvene strugotine i, preko inetalne ploe, zagreva piritusnom lampom dok
god znojenje ne bude potpuno prestalo. Posle ovoga ienja treba predmet snabdeti zatitnim slojem voska.

b) Gvozdeni ili bronzani predmet treba obaviti cinkanim trakama, tako da cink meposredno dodiruje predmet, a zatim se ovako
obavijen predmet stavlja u natrijumovu luinu koja sadri oko 45% natrijusm-hidroksida (kaustine sode). Na taj nain
obrazovae se kao neki galvanski elemenat, a dejstvom struje koju on proizvodi oistie se predmet od re elekteinim putem.
Posle 24 moi e se otkloniti ra etkanjem. Oien predmet treba zatim dobro isplaknuti vodom, a potom ga staviti u
rastopljeni parafin zagrejan oko 115 C. Kad se parafin ohladi na 60 C, treba predmet izvaditi, a kada viak parafina otkaplje,
ostaviti da se potpuno ohladi.

IENJE NAKITA, JUVELIRSKIH IZRAEVINA I DRAGOG KAMENJA

85
1. ienje nakita i juvelirskih izraevina
a) Univerzalna sredstva za ienje za sve nakite (izraevine od zlata, srebra i dr.)
I r e c e p t:
vode ............ 11
amonijaka .......... 100 g
belog sapuna ......... 20 g
Sapun treba nastrugati, rastvoriti ga u vodi i dodati alkaliju (amonijak). Preimustvo je ove meavine to, to se predmet potopljen
u nju radi ienja moe u njoj ostaviti dugo bez da nastane neka teta. Isto kupatilo moe posluiti vie puta ako se uva u
zapuenoj boci. U kupatilo u koje se stavljaju radi ienja zlatni i srebrni predmeti, ne treba stavljati predmete od nikla.

II receptru malo mlake vode kanuti nekoliko kapi piritusa, zamoiti u nju nakit, a zatim ga dobro istrljati krpom i osuiti.

III recept: nakit u kome je ufasovano kamenje (prstenje, minue i dr.), moe se istiti ako se okvasi benzinom, a zatim istrlja
mekom jelenskom koom. Benzin e rastvoriti i skinuti prljavtinu koja se nakupila ispod kamena. Ovaj postupak treba po potrebi
ponoviti.

IV recept: Zlatan i srebrn nakit moe se dobro oistiti sapunicom i kredom. Za ovu svrhu treba upotrebiti blag sapun
(venecijanski, marseljski ili drugi kakav sapun od maslinovog, ulja). Toaletni sapun ne sme se upotrebljavati, jer esto sadri
sumporne supstance. Nakit treba briljivo istrljati mekom etkom u sapunici, kojoj se eventualno moe dodati i malo amonijaka, a
zatim isplaknuti ga vie puta istom hladnom vodom. Posle ovoga pranja treba predmet naknadno istrljati fino istruganom
kredom.
Suenje ovako oienog nakita treba vriti vrlo briljivo, jer ako se ne osui dobro, moe da se zamagli i na njega se tada lake
hvata praina. Oprane predmete treba poloiti dzmeu mekih krpa i trljati ih dok se dobro ne osue. Zatim ih treba obesiti u blizini
pei i naposletku staviti u kakvu kutiju napunjenu suvim drvenim strugotinama. Tek tada moemo biti sigurni da e se osuiti
potpuno.

b) ienje srebrnog nakita i juvelirskih izraevina

I r e c e p t: mali srebrni predmeti i nakit mogu se oistiti fino mlevenom kredom, ovlaenom sa nekoliko kapi vode. Ili se iste
sapunom za srebro (vidi sredstva za ienje metala), a zatim isperu vodom kojoj se dodaje malo amonijaka.
II recept: srebrni stoni pribor (sem noeva) moe se oistiti ako se stavi u vrelu sapunicu i svaki komad dobro istrlja. Zatim ga
treba isplaknuti u istoj vodi, osuiti mekom krpom i naposletku istrljati dobro jelenskom koom. Povremeno se za ienje
srebrnog pribora moe upotrebiti i ce od drvenog pepela. Pepeo treba preliti kljualom vodom, pa kada se bude staloio i luina
ohladila, istrljati pribor u bistroj luini i osuiti ga, a zatim ispolirati. Stoni pribor koji nije dugo vremena upotrebljavan, treba
poloiti u blag rastvor amonijaka, istrljati ga mekotm etkom ili krpom umoenoin u ist amonijak, pa zatim oprati dobro u vreloj
vodi. Posle pranja treba ga dobro osuiti i istrljati pomou meke flanelske krpe fino mlevenom kredom.

III r e c e p t: nakit i izraevina od srme (filigrana) iste se kad se potope u jako razblaen rastvor amonijaka, a zatim isperu
istom vodom. Ili se za ovu svrhu spravlja slaba sapunica kojoj se dodaje malo amonijanog piritusa*) (na 1 deci sapunice 20
kapi amonijanog piritusa). U ovu blagu lumu treba umoiti meku etku, njome istrljati predmet od srme i konano ga proprati
istom vodom. Oiene predmete od sxme ne treba brisati krpom, nego ih treba suiti 2 u istim suvim drvenim strugotinama,
koje se docnije otklanjaju etkanjem.

c) ienje zlatnog nakita i juvelirskih izraevina. (Vidi i ienje predmeta od metala i sredstva za ierije pod ienje
zlatnih i pozlaenih predmeta).
I r e c e p t: zlatan nakit i uopte predmeti izraeni od zlata, mogu se istiti finim prahom od niadora, natopljenim piritusom.
Vunenu krpicu treba umoiti u nakvasen niador i njome istrljati predmet, a zatim ga protrljati mekom jelenskom koom.

II recept: matirane glatke brazletne i drugi matirani zlatni nakiti mogu se istiti fino mlevenom kredom, natopljenom piritusom ili
benzinom.

III r e c e p t: jako zamagljeni zlatni predmeti mogu se oistiti, kad se protrljaju preseenom glavicom crnog luka, ostave tako oko
2 , a zatim :se istrljaju mekom krpom i ispoliraju jelenskom koom.

d) ienje zlatnih i srebrnih lanaca od sata i lania koji se nose oko vrata. Lanci i lanii od zlata i srebra mogu se dobro oistiti
ako se stave u bocu koja je do polovine napunjena rastvorom nastruganog marseljskog sapuna (ili slinog sapuna od maslinovog
ulja), sa dodatkom malo praha od gaenog krea. U bocu treba naliti toplu vodu, zapuiti je i dobro promukati 68 minuta. Na
taj nain udaljie se sva neistoa u pojedinim alkama, Posle toga treba iene predmete proprati vodom. Suenje ovako
oienih lanaca i lania biva pomou meke krpe i stavljanjem u suve drvene strugotine, posle ega ih treba dobro oetkati i
istrljati mekom jelenskom koom.

*) Amonijani piritus (latinski Liquor Ammonnii caustici spirituosus ili Spiritus Dzodii) je 10 procentni rastvor amonijanog gasa
u piritusu.

86
e) ienje poutelog nakita i juvelirskih izraevina. Za ienje poutelog nakita i juvelirskih izraevina treba spremiti sledei
rastvor:
destilisane vode ........ 11
cijankalija (Kalijum cyanatuma) .30 g
fiksir-natrona (Natrijum hyposulphita) ............ 20 g
amonijaka .......... 20 g
kaustine potae (kalijum-hidroksida) 10 g
Komad koji se isti treba potopiti u ovaj rastvor, a zatim ga proprati istom vodom i osuiti u suvim drvenim strugotinama.

f) Beljenje pocrnelog nakita i juvelirskih izraevina

I recept: kad je neki juvelirski predmet pocrneo, bilo usled kiselina, bilo usled ugljena dok je bio izloen dejstvu vatre, dosta ga je
teko oistiti sredstvima koja se obino upotrebljavaju za ienje metala uopte, pa stoga treba pribei beljeiiju. U tom sluaju
treba takav predmet po drugi put izloiti dejstvu vatre. Kad se komad usijao i idobio crvenu boju kao trenja, treba ga skinuti sa
vatre i ostaviti da se ohladi, a zatim ga potopiti u vodu slabo zakieljenu sumpornom kiselinom i ostaviti ga u ovome kupatilu 1
2 . Posle toga ga treba isprati istom vodom i osuiti u drvenim .strugotinama. Ovako beljeni predmet postae mat, te ga treba
eventualno polirati.

II recept: za beljenje oksidisanog srebrnog nakita ima vie sredstava, bilo da se stave u vatru, bilo da se potope u srebrno kupatilo,
no usled ovih postupaka predmet e ostati mat, pa ako na njemu ima jo tamnih mesta, treba ih popraviti polirahjem.
Pri beljenju malih srebrnih predmeta u kojima nema kamenja, kao prstenje, broevi i dr., treba ih drati nad plamenam gasnog
goriionika ili piritusne lampe dok ne postanu ruiasti, a zatim ih potopiti u sire. Oni e posle ovoga postupka postati ponovo
beli. Ne trefoa ih zagrevati na plamenu da potpuno pocrvene, jer dma izvesnih srebmih legura koje.bi se mogle istopiti usled toga.
Ako posle ovoga beljenja ostanu na predmetu tamna mesta, ona se otklanjaju poliranjem.

III recept: prstenje koje je samo kratko vreme bilo u vatri (npr. prilikom poara) i usled toga pocrnelo, moe se oistiti, onosno
beliti, ako se istrlja preoisenotn kredom u prahu i amonijakom. Ako je pak due vreme bilo u vatri, te se na ovaj nain ne bude
nioglo oistiti, treba ga beliti na nain izloen u prednjim receptima.

g) ienje nakita od korala

I r e c e p t: nakit od korala treba prati u mlakoj vodi, u kojoj je rastvoreno malo kuhinjske soli. Posle pranja treba ga izbrisati
mekom krpom i istrljati vunenom krpom. Ako je nakit vrlo prljav, treba ga ostaviti da lei nekoliko asova u slabom rastvoru soli,
a zatim ga isplaknuti istom vodom i osuiti mekom krpom. Napdsletku ga treba istrljati vunenom krpom.

II r e c ep t: nizovi korala mogu se dobro oistiti, ako se potope za kratko vreme u topao rastvor sode ili potae, a zatim briljivo
istrljaju mlakom vodom i sapunom. Posls pranja treba ih poloiti da lee nekoliko asova u zagrejanim drvenim strugotinama i
naposletku ih oetkati od strugotina i protrljati vunenom krpom. Od ienja ovim postupkom dobie nizovi korala ponovo sjaj,

h) ienje nizova bisera

I recept: biser pouti vremenom usled noenja na koi i upijanja znoja. Kao najbolje sredstvo da se pouteli biser oisti i da
postane opet beo, preporuuje se sledei postupak, nizove bisera treba staviti u platnenu kesicu napunjenu peninim mekinjama,
kesicu drati iznad vatre (od ugljena) i neprestanim pokretanjem blago je zagrevati.

II r ec e p t: staviti nisku bisera u krpicu od finoga platna, posuti je solju i uvezati krpicu. Ovako uvezane nizove treba dotle
ispirati u mlakoj vodi, dok se sva so ne bude rastvorila i izgubila. Ovako oiene nizove treba osuiti na obinoj temperaturi.

III recept: kuvati nizove 1/4 u mleku, u kome je nastrugano malo tvrdog sira ili sapuna. Zatim nizove treba izvaditi, isplaknuti u
sveoj vodi i dobro ih osuiti mekom krpom.

IV recept: ako nijedno od izloenih sredstava ne bi pomoglo, tad nizove treba obesiti na nekoliko minuta u olju napunjenu
zagrejanim dobrim vinskim siretom ili jako razblaenom sumpornom kiselinom, a zatim je treba izvaditi i isplaknuti vodom.

V r e c e p t: uprljani nizovi vetakog bisera mogu se oistiti ako se stave u irok sud, preliju benzinom i ostave nekoliko asova
da mirno lee. Zatim ih treba izvaditi i istrljati paljivo mekom krpom.

i) ienje nakita od ekog granata: nakit od ekog granata isti se brzo i lako pepelom od proarene ai (kinrusa). Ovaj pepeo
treba naneti pomou meke etke na granat i trljati ga dok ne bude postao opet sjajan kao nov.

2. ienje dragog kamenja

I r e c e p t: zamagljeno i zaprljano drago kamenje isti se najbolje tzv. stunpornim mlekom*), nakvaenim piritusom.

*) Sumporno mleko (Sulfur praecipitatum Schwefelmilch), to je ukasto-beo praak, koji se dobija taloenjem sumpora
vlanim putem.

87
II r e c ep t: za ienje dragog kamenja moe se upotrebiti i meavina od 1 dela ispranog sumpornog cveta i 2 dela preisenog
tripalja*) u prahu. Samo, ovo se sredstvo ne moe primeniti za ienje dragog kamenja fasovanog u srebru, to vai i za I recept.
Prah se nanosi na dragi kamen pomou meke jelenske koe i njome kamen istrlja. Na fasovanom dragom kamenju, mesta
nedostupna koi treba istrljati prahom nanetim etkicom. Posle ienja prah treba paljivo udaljiti drugom istom etkicom.

*) Tripalj (Tripel) je mineral koji se sastoji iz infuzorne zemlje sa primesom ilovae i oksida gvoa. Ima ga u Tripolisu, odakle
mu dolazi i ime. Pod imenom tripalja dolaze u trgovinu i drugi slini materijali (mergl i dr.), koji slue za poliranje metala, stakla i
kamena kao i tripalj.

III r e c e p t: i ist benzin moe se upotrebiti za ienje uprljanog dragog kamenja. Nakit treba potopiti na nekoliko minuta u
benzin, a zatim ga istrljati mekom jelenskom koom.

IV recept: treba zagrejati malo vode i dodati joj neto amonijaka. Pomou sapuna i etkice umoene u ovaj rastvor, treba dobro
ietkati kamen koji se isti, a zatim ga ietkati istom toplom vodom. Posle toga treba u sudu osuiti stnugotine od bukovog
drveta, pa dok su jo vrlo vrue staviti u njih oieni predmet sa dragim kamenjem da se osui. Da strugotine ne bi nagorele pri
zagrevanju, treba ih stalno meati. Ovo je najpraktiniji postupak za ienje nakita sa dragim kamenjem.

V recept: dijamanti i briljanti fasovani u nakitu (prstenje i dr.) mogu se oistiti, ako se nakit ostavi prekono u piritusu, a zatim se
osui mekom krpom i istrlja jelensikom koom, od ega e kamenje opet dobiti lep sjaj.

VI recept: kad tirkiz potamni moe se oistiti da dobije svoj preanji sjaj, ako se potopi u ulje od slatkog badema i ostavi due
vremena da lei u njemu. Zatim ga treba izbrisati i istrljati.

*) Vidi primedbu na str. 189.

IV. DEO

OBRADA DRVETA

OBRADA POVRINE DRVETA U CILJU UKRASA ILI ZATITE

1. Moenje (bajcovanje)

Drvo se moi (bajouje) u cilju da mu se prirodna boja promeni u eljenu boju, odnosno da se podraava boja nekog drugog drveta
blagorodnije vrste. Tako npr. amovom drvetu moe se moenjem dati boja orahovine, mahagonija i dr. Pojedine vrste gotovih
moila (bajceva) mogu se dobiti u trgovinama boja, u prahu ili sitnim komadima. U trgovini postoje moila koja se rastvaraju u
vodi, moila koja se rastvaraju u piritusu i moila koja, se moigu rastvoriti i u vodi i u piritusu. Moila rastvorena u piritusu
prodiru bolje u drvo. Namoena povrina drveta obino se naknadno prepolitira, lakuje ili navoti.

Recepti za spravljanje raznih moila:

a) Moila za hrastovinu

Tamno: 5 kg kaselske smee boje i 500 g potae treba kuvati oko 1 u 10 1 meke vode (kinice). Dobijeni mrki uvar profiltruje se
zatim kroz krpu.

Svetlo: 3 kg kaselske smee boje treba kuvati u 1 1 meke vode (kinice), procediti kroz platno i filtrat ukuvati da bude gust kao
sirup. Zatim mu dodati rastvor 06, 250 g kalijum-bihromata u 2,1 vode. .
Imitacija hrastovine moe se postii i dejstvom amonijaka. Drveni predmeti (npr. nametaj),. kojima elimo dati boju hrastovine,
stavljaju se u hermetiki zatvoren prostor i izlau, due ili krae vreme, dejstvu amonijanih isparenja, dok se ne dobije eljena
boja (ton).

b) Moila za orahovinu

Treba rastvoriti 1 deo kalijum hipermangana u 30 delova vode i ovim rastvorom premazati dvaput povrinu drveta. Posle 5 minuta
treba namoenu povrinu oprati vodom i osuiti.

c) Moila za mahagoni

I recept: treba rastvoriti 30 g crvene smole od drveta,, tzv. zmajeva krv (Sanguis draconis; dobija se u trgovinama boja) i 22,5 g
sode u 600 g piritusa, rastvor profiltrovati i njime premazati povrinu drveta koju treba prethodno istrljati razblaenom azotnom
kiselinom.

88
II r e c e p t: za imitaciju mahagonija treba prethodno dobro uglaati povrinu drveta i namoiti je razblaenom azotnom
kiselinom, a zatim je prepolitirati obojenom politurom od elaka.

III recept: moila za mahagoni, naroito ona koja se dobijaju gotova u trgovinama boja, boje drvo obino crvenije no to je
prirodno mahagoni drvo. Dobra imitacija prirodnog mahagonija moe se postii kad se dobro iskuvaju strugotine od pravog
mahagomjevog drveta, i kad se ovim zasieniiri uvarom premae povrina drveta koja se namoi. Zatim je treba prepolitirati.

d) Moila za kedrovinu

I r e c e p t: , za imitaciju kedrovine treba skuvati 20 g katehu-ekstrakta (dobija se u drogerijama pod nazivom pegu-katehu ili
kambir-katehu) i 100 g kamene sode u 1 1 vode, pa profiltrovati. U ovom rastvoru kuvaju se nekoliko sekundi manji drveni
predmeti koje treba namoiti, posle ega ih treba oprati vodom i osuiti. Ako boja nije dovoljno zagasita, treba moenje ponoviti.
Ovo moilo prodire duboko u drvo tako da se ono posle moenja moe slobodno ponova glaati.

II recept: za imitaciju kedrovine kod veih predmeta, kao to je npr. svetli nebojeni nametaj, moe se napraviti moilo kada se
skuvaju u 2,5 1 vode 100 g utog brazdlijahskog drveta (Lignum citrinum)*), 20 g crvenog ferambuk drveta (Lignum
Ferambuci)**) i 60 g kalcinizirane sode. Zatim se tenost odlije i ostatak kuva sa jo 2 1 vode, pa se prva (odlivena) i ova druga
tenost izmeaju. Ostatak (strugotine) treba isprati sa malo vode pa i tu vodu dodati prvim dvema odlivenim vodama, tako da
ukupna koliina ovog moila iznosi oko 4 1. Kada se sa ovim moilom namoi belo nebojeno drvo, dobie boju slinu kedrovini.
Za moenje ovim moilom pogodni su bukovina, topolovina i jovovina.

e) Moila za abonos

Povrinu drveta treba premazati rastvorom od 1 dela plavog kamena u 100 delova vode. Kad se namazana povrina potpuno osui,
treba je premazati pomou sunera rastvorom od 10 g anilin-hlorida u 10 g alkohola, pri emu e se drvo obojiti u zagasito cmom
tonu. Kada se vie puta premae razblaenom sumpornom kiselinom, moe se nebojenom drvetu dati izgled abonosa.

f) Abonos moilo za hrastovo drvo

Obraeno drvo treba natopiti za 24 u vr, zasien rastvorom stipse, a zatim ga nakvasiti vie puta uvarom od kampekog drveta
(Lignum Campechianum). Mali predmeti mogu se potpuno potopiti za due ili krae vreme u ovaj uvar.
Uvar od kampekog drveta priprema se kada se 1 deo ovog drveta (najboljeg kvaliteta) kuva u 10 delova vode. Zatim se profiltruje
kroz platno i filtrat kuva dalje na blagoj vatri, dok se ne ispari na polovini zapremine:1 Na svaki litar uvara treba dodati jo 10
15 kapi zasienog rastvora potpuno neutralnog indiga. Poto se ovim uvarom premae vie puta povrina drveta, treba je istrljati
jo i profiltrovanim zasienim rastvorom bazinog acetata bakra (glinpana) u vruoj koncentrisanoj siretnoj kiselini. Ovaj
postupak treba poiiavljati dogod se ne postigne eljeni crni ton. Hrastovina namoena na ovaj: nain ne ustupa niukoliko po
izgledu pravom abonosovom drvetu.

*) uto varzilo. **) Crveno varzilo.

g) Crvena moila za drvo

Anilinsko moilo. Povrinu drveta treba prvo premazati sapunicom, spravljenom od 1 dela marseljskog ili sline vrste sapuna (od
maslinovog ulja) i 45 delova vode, pa je zatim obraditi anilinskom crvenom bojom (fuksinom, koralinom) razreenoin prema tonu
koji se eli postii. Ako je drvo koje se eli na ovaj nain da namod zagasito, treba ga prethodno beliti. U tome cilju valja ga
staviti za oko l/2 asa u kupatilo spravljeno od 2 dela Mornoga krea, 1 dela kamene sode i 48 delova vode. Da bi se posle
beljenja oitklonili ostaci hlora, drvo treba, kada se izvadi iz hlornoga kupatila, staviti jo i u razblaenu sunipomu kiiselinu (1 deo
kiseline na 1012 delova vode), a zatim ga isprati dobro vodom.
Karmin (arlah-crveno) moilo. Treba kuvati nekoliko minuta najfiniji karniiin u kinici, dodati mu zatim malo amonijaka i
produiti kuvanje jo nekoliko minuta. Zatim treba oviim moilom premazati povrmu drveta pomou kakve etkice.
Crveno moilo od fernambuk drveta. Ovo se mpilo upotrebljava obiono za bojenje furnira. Furnir koji se eli da oboji treba
kuvati 11/2 asa u rastvoru stipse (1 deso stipse na 8 delova vode), zatim ga izvaditi iz ovog rastvora, ostaviti oko 20 6 da se
osui i premazati sa ekstraktom spravljenim od fernambuk drveta i piritusa.

h) Sivo moilo za drvo

ivahni sivi tonovi na drvetu mogu se postii kakvom bilo bazinom sivom ili plavom anilinskom bojom. Prvi premaz treba da
bude sa vruim, jako razblaenim rastvorom boje. Kad se ovaj premaz dobro osui, drvo treba premazati jo i blagim rastvorom
(1:10) kalijum-antimonil-tartrata (Tartratus stibiatus) koji se dobija u kristalima, zagrevanjem i isparavanjem meavine od 5
delova antimon-okisida i 6 delova vinskog kamena u 60 delova vode, do potpunog rastvaranja. Usled ovoga e se siva boja bolje
vezati za drvo i bie postojanija.

i) Mrko (braun) moilo za drvo

89
Treba rastvoriti stipsu i galicu (sulfat gvoa) u vodi, tome rastvoru dodati kampeko drvo (Lignum Campechianum) i u ovome
moilu kuvati drvo koje elimo mrko namoiti ili ga ostaviti da lei u njemu vie dana.
Za mrko moenje drveta moe se upotrebiti i kakva baziena anilinska boja (npr. bizmark-braun). Sa vruim vodenim rastvorom
ove boje treba jednostavno premazati povrinu drveta. Treba uvek upotrebljavati samo idak rastvor, a ako se ele zagasitiji
tonovi, treba vie puta premazati povriniu. Dok se jedan prenoaz ne osui potpuno, ne treba vriti drugo premazivanje.

j) Crno postojano moilo za drvo

Ovo moilo, koje ne najedaju kiseline i luine, pravi se kada se istrue 1 deo anilinske crne boje u meavini od 60 kapi
koncentrirane- sone kiseline i 6 delova alkohola. Ovaj rastvor zagasito plave boje, treba razblaiti vruim rastvorom od 1 1/2 dela
gumiarabike u 18 delova vode.
Ako se mesto gumiarabike upotrebi rastvor od 1 dela elaka u 4 dela piritusa, dobie se anilin-lak zagasito crne boje

2. Bojadisanje i lakovanje

a) Priprema povrine drveta za bojadisanje ili lakovanje. Ako treba kakvu rapavu povrinu prevui glatkim premazom uljane boje
ili laka, ona se mora prethodno uravnati. Ovo se vri popunjavanjem udubljenja i pukotina stolarskim kitom (kitom za
pahtlovanje) pomou pahtle, to se naziva pahtlovanje. Preporuljivo je u tom sluaju da se osnova prethodno premae
tankim premazom kakve uljane boje, da bi kit za nju bolje prianjao. Kad se ovaj premaz osui, nanosi se kit u tankome sloju
pomou pahtle. Poto se kit osui nakon pahtlovanja, povrina se drveta glaa i eventualno ponova pahtluje, dok osnova ne
bude dovoljno uglaana. Meko se drvo glaa ostakljenom hartijom (glaspapirom), a tvrdo ciklingom i ostakljenom hartijom.
Kit za pahtlovanje moe se pripremiti na sledei nain: polovinu odmerene koliine preiene (lemovane) krede treba pomeati
sa zatutkaljenom vodom u vrstu kau, a drugu polovinu zainati sa firnisom od lanenog ulja i sikativom, u itko i ne odve vrsto
testo koje ne sme imati gromuljica. Dodatak sikativa moe biti neznatan. Obe se mase obrade zatim zajedno na dasci i dobro se
promeaju. Ako se kit mrvi, mora mu se dodati vie firnisa, a ako se razvlai mora mu se dodati vie krede zainjene
zatutkaljenom vodom. Za pahtlovanje moe se upotrebiti i tzv. teno drvo (vidi ta. 4 Spravljanje vetakog drveta a krpljenje
slomljenih drvenih predmeta II recept).
Pre no to se pristupi bojadisanju, ako je drvo neobojeno, treba ga gruntirati pomou firnisa kome se dodaje malo boje. Stolari
oibino upotrebljavaju za ovo oker, no bolje je upotrebiti olovno belilo (blajvajs), jer ono bolje pokriva u tankome sloju. Ako je
povrina drveta bila ve bojadisana, dovoljrio je da se zagruntiraju samo mesta na kojima se otrla boja.
Ako je stara boja vremenam popucala, mestimino se potkoruibila ili oljutila, treba je skinuti bruenjem (lajfovanjem) ili se kod
veih i grubljih povrina (npr. kod kapija) stara tooja sagori benzinskom limarskom lampom (let-lampom) pa zatim sastrue. Stara
se boja moe skinuti i naroitim moilom, koje se spravlja kada se rastopi parafin i iu njega uspe benzin, pa dobro izmea. Na 1
deo parafina treba uzeti 910 delova benzina (po teini). Ovim moilom treba namazati obojenu povrinu, pa kada stara boja
omeka, zgrepsti je tupim noem ili pahtlom. Za skidanje starog laka treba upotrebiti meavinu jednakih delova amil-alkohola i
piritusa, ili meavinu od 2 dela amonijaka i 1 dela terpentina, to pre upotrebe treba dobro promukati. Vrlo je dobra za ovu svrhu
i meavina od 1 dela jakog piritusa i 1 dela terpentina, koju treba zagrejati u voidenoim kupatilu, pa dok je jo vrela njome
namazati lakovani predmet. Stari e lak od ovoga premaza otpustiti, te e se moi lako skinuti. Meavina terpentina i amonijaka
moe se upotrebiti i za skidanje stare boje, dok se meavina piritusa i terpentina moe upotrebiti samo za lak.

b) Spravljanje mrsnih (uljanih boja). Boju u prahu treba prvo istrljati sa malo firnisa ili lanenog ulja u gustu, ravnomernu kau, to
je najbolje uiniti sa mainom (meljaniocm) za rastiranje boja. Zatim se ova kaa razredi firnisom, dok se ne dobije odgovarajua
gustina za bojenje. Ako premaz treba da foude naroito tanak, moe se 1 deo firnisa zameniti kakvim sredstvom za razreivanje,
kao terpentinom, benzinom, i dr., koje rastvara laneno ulje, a na vazuhu izvetri sa obojene povrine. Ako je potrebno da se boja
brzo osui, treba joj dodati malo sikativa.

c) Bojadisanje i lakovanje. Bojadisanje uljanom bojom i lakovanje moe se vriti premazivanjem pomou etke ili prskanjem pod
pritidkom, pomou naroitog aparata. Drugi je nain ekononiicniji, naroito ako su u pitanju velike povrine. Sasvim mali drveni
predmeti mogu se lakovati i potapanjem u lak.
Pored gruntiranja nebojeno se drvo boji obino dva puta, a belom bojom tri, pa po potrebi i vie puta. Treba oditi rauna da svaki
premaz bude to tanji i da.se smki sledei nanese tek poto se prethodni premaz bude dobro osuio.
Ako obojene drvene povrine treba jo i lakovati ili pokriti emalj-lak bojom, tad ih prethodino treba brusiti (lifovati) plovucem
(bimtajnom) u prahu i vodom, tako da se posle lakovanja dobije potpuno glatka povrina. Isto tako ako se eli da neka lakovana
povrina bude mat treba je na isti nain obraditi usled ega e ona izgubiti sjaj.
Drvena povrina koja se lakuje mora biti potpuno suva i ne sme biti masna, jer inae prevlaka od laka moe da irizira (preliva u
dugine boje), ili ak i da se ljuspa*).

d) Flodrovanje se primenjuje kod bojenja masnom bojom obino kada se eli da imitira kakvo drugo drvo blagorodnije vrste.
Osnova se boji bojom drveta koje se eli da imitira, pa kada se premaz bude potpuno osuio, premazuje se tankim premazom
zatvorenije boje, koja odgovara boji vlakana (ilica); suvina se boja skida gumenim eljevima, tako da ostanu samo obojena
vlakna. Veti farbari vre ovo i runo, bez eljeva, pomou kakve etke, perceta itd. Postoji i naroita floder-hartija (dobija se u
trgovinama boja), koja na drvetu izobraava vlakna razne vrste, u ogovarajuim tonovima. Ova se vlakna prenose sa floder-
hartije na obojenu povrinu drveta slino kao to se prenose slike. Floder-hartija se skroji prema veliini i obliku povrine koja se
eli flodrovati, nakvasi se sa nalija vodom pomou sunera i ostavi da prolei izvesno vreme. Zatim se obojena povrina koja se
eli flodrovati takoe nakvasi vodom i izbrie, tako da ostane samo vlana (ne mokra), pa se na nju poloi floder-hartija, tako da

90
obojena vlakna na njoj nalegnu na obojenu povrinu drveta. Sada se pritiska na floder-hartiju i prevlai po njoj poevi od sredine
ka krajevima, to je najbolje vriti gumeniim valjkom. Floder-hartija se zatim paljivo skida, poevi sa jednoga kraja, pa kada se
floder koji izobraava vlakna na drvetu potpuno osui, tada flodrovanu, povrinu treba pokriti lakom. Ko nije vrio flodrovanje na
ovaj nain, najbolje je da prethodno izvri probu sa manjim komadom floder-hartije.
Napominje se da pri kvaenju floder-hartije treba biti obazriv, da se hartija sluajno ne bi nakvasila i sa lica, jer bi se bojom
utisnuta vlakna mogla zamrljati.

*) Opte odredbe o lakovanju metala vae uglavnom i za lakovanje drveta. (Vidi VI deo Obrada metala* I Oplemenjivanje i
zatita povrine metala pod b zatitni i ukrasni premazi (bojadisanje i lakovanje).

3. Bronziranje, pozlaivanje i metaliziranje

Drvo se bronzira, pozlauje ili metalizira, da bi mu se dao izgled metala.

a) Bronziranje. Drveni predmet koji elimo bronzirati, npr. kakav ram, treba ravnomerruo premazati itkim rastvorom vodenog
stakla, a zatim ga napraiti bronzanim prahom i viak praha stresti lupkanjem. Da bi se bronzani prah mogao ravnomeroo
rasporediti, najbolje je staviti ga u boicu sa irokim grliem, preko koga treba zavezati komad gaze i protresanjem boice
napraiti premazano drvo. Kada se bronza bude osuila, ona e se uhvatiti za drvo tako jako da se bronzana povrina moe
eventualno i polirati.
U trgoivinama boja postoje i tene bronze (tinkture), gotove za neposredno nanoenje na drvo i dr., ili se uz bronzu u prahu dobija
i tenost (lak) kojom se bronza zamea pre upotrebe (vidi I deo, odeljak 1 boje i bronze).

b) Pozlaivanje. Drvo se moe pozlatiti bronziranjem. pomou zlatae bronze. Za finije pozlate upotrebljava se zlato u listovima,
tzv. varak.
Za pozlaivanje zlatnom bronzom primenjuje se gore izloeni opti postupak za bronziranje drvenih predmeta, a za pozlaivanje
zlatom u listovima primenjuju se sledei postupci:

I r e c e p t: povrina koja e se pozlaivati varkom treba da bude prethodno dobro uglaana, eventualno premazana itkim gipsom
i izbruena spraenim plovucem.
Ovako pripremljena povrina drveta premazuje se sredstvoim za lepljenje (vodenim staklpm, mikstion lakom i dr.), a zatim se na
nju paljivo nanose listovi zlata i po njima tapka guvicom od vate da bi dobro prionuli. Eventualno se ovakva pozlata premazuje
tanko odgovarajutm lakom.

II recept: za pozlaivanje nebojenih drvenih ramova za slike, preporuuje se jo i sledei postupak: nebojeni ram treba prvo
premazati zlatno-utom uljanom bojom, tako da se ispune sve pore, te da ram bude gladak. Poto se ovaj prvi premaz bude osuio,
treba ram premazati gustom meavinom menige i tutkala. Kad se ovaj drugi premaz bude upola osuio, treba listie od pravog
zlata isei otrim noem u trake na konom jastuetu i njima oprezno obloiti ceo ram, pazei da pri tom ne ostane neobloen
nikakav meuprostor. Prilepljene trake treba zatim tapkati guvioom od vate da bi dobro prionule, Kad se pozlata bude potpuno
osuila, tad treba vatom izbrisati suvino zlato, a zatim ispolirati ahatom mesta koja treba da imaju sjaj.

c) Metaliziranje drveta. Ako povrinu drveta elimo pokriti riiklom, galvansikim putem, drvo se mora za ovo prvo pripremiti. Za
ovu svrhu treba spraviti sledea 3 rastvora:
I rastvor: rastvoriti 1,05 g sitno iseenog kauuka u 10 g ugljen-disulfida i tome dodati (kap po kap) 4 g rastopljenog voska i
meati. Za vreme meanja dodaje se ovoj meavini rastvor od 5 g fosfora u 60 g ugljen-disulfida, 5 g terpentinskog ulja i 4 g
asfalta u prahu. Sve ovo mora biti dobro izmeano.

II rastvor: rastvoriti 2 g nitrata-srebra u 600 g vode i

III rastvor: rastvoriti 10 g hlorida-zlata u 600 g vode.

Za drveni predmet koji se eli metalizirati pritvrdi se sprovodnik od izvora struje (baterije), pa se zatim predmet zamoi u rastvor
vadi i stavlja da se osui. Posle toga se drveni predmet, koji treba da bude stalno vezan sa sprovodnifeom, preliva II rastvorom i
obesi na vazduhu da se sui, dok mu povrina ne postane mrka i sjajna.
Kada se to postigne, treba predmet isplaknuti hladnom vodom i obraditi ga III rastvorom, na isti nain kao i sa II rastvorom. Kad i
ovaj poslednji postupak bude zavren, drvo e biti dovoljno pripremljeno za prevlaenje galvanskim putem niklom, to se vri na
isti nain kao i pri pokrIvanju povrina metala galvanskim putem (vidi VI deo Obraa metala). Za nikleno kupatilo moe se
uzeti rastvor od 500 g nikl (oksidul) amonijum-sulfat [(NH4)2SO4 X NiSO4 X 6H2O), koji se krae naziva niklena so, u 10 1
destilisane vode.
Po zavrenom galvanisanju treba ispolirati metalizirani predmet.
Metaliziranje drveta moe se vriti i delimino utiskivanjem rastopljenog metala u pore drveta, prskanjem pomou naroite sprave
(pitolja), a na hain koji se primenjuje za oplemenjavanje povrine metala (vidi VI deo Obrada metala I. Oplemenjivanje i
zatita povrine metala pod e. Naroiti postupci pri oplemenjivanju povrine metala).

4. Politiranje, odravanje i osveavanje politure

a) Stolarske i strugarske politure za drvo

91
Politura za zagasito obojene vrste drveta (orahovina, mahagoni, palisander i dr.). Rastvoriti 10 delova rubin elaka u 40 delova
piritusa.

Politura za svetlo drvo (javor, jasen, imir i dr.). Rastvoriti 10 delova belog (beljenog) elaka u 4550 delova piritusa. Ova
politura slui i strugarima da svojim radovima daju lep, sjajan izgled.

Politure raznih nijansa, Meanjem belog, mrkog i rubin elaka u odgovaiajuim proporcijama, dobie se politure raznih nijansa
(stepena), od ute do crvene.
Bela politura, ukasti elak treba rastvoriti u metil-alkoholu (holcgajstu) i zatim ga pomeati sa piritusom (90%) u razmeri 1:10.

Bela politura za nametaj. Izdrobi se 250 g belog elaka i prelije ,sa 2 1 alkohola od 90%. Ovaj se rastvor izloi due vremena
toploti, posle ega se fino oboji olovnim belilom u prahu (blajvajs)

Brza politura za nametaj. Rastvoriti u 1/2 1 piritusa 14 g elaka i tome dodati 28 g etera, 19 g petroleuma, 12 g piritus-laka i 1 g
benzola. Ova se politura upotrebljava kao i obina politura, samo je treba ee promukati za vreme upotrebe.

Lak politura za nametaj. Staviti u 1 1 alkohola 16 g gumi-laka i 125 g dekstrina, dobro promiuckati i ostaviti da postoji nekoliko
dana. Zatim opet proraukati i profiltrovati. Pa:oifiltro,vana bistra tenost lakpolitura upotrebljava se kao i obini lakovi.
Ona daje vrlo lep sjaj, slian pravoj polituri.

b) Politiranje

Piovrinu drveta koja se eli politirati, treba najpre dobro uglaati ciiklingom i ostakljenoin hartijom. Zatim se na nju nanosi
politura pomou jastueta (tampona). Ovo se jastue pravi kad se komad vunene krpe savije u lopticu, nakvasi politurom d stavi u
ikomad starog istog lanenog platna iji se krajevi skupe i uveu radi zgodnijeg dranja rukom. Platno treba da bude dobro
zategnuto, da bi se dobila ravna povrina jastueta. Na spoljnu povrinu jastueta kapne se nekoliko kapi lanenog ulja i
jastuetoim trlja blago po povrini drveta, as u pravim potezima as kruno (opisujui osmicu), dok se ne pojavi sjaj. Ako se
jastue jako lepi za drvo, na njega treba opet kapniuti nekolifeo kapi lanenog ulja. Ako se politurom ne postigne eljeni sjaj, treba
dopuniti politiranje samo sa piritusom i lanenim uljem. Ne treba odjednom politirati veliku .povrinu, nego deo po deo.
Ako na predmetu koji se politira postoje rezbarije koje se ne mogu ispolirati kao ravne povrine, treba ih premazati piritus lakom,
ime e se dobiti sjaj politure. Ako rezbarija treba da ostane mat, treba je premazati mat lakoom. Pri lakovanju rezbarije treba
paziti da lak dospe u sva, pa i najmanja udubljenja.

c) Skidanje stare politure

Na polituru treba poloiti krpu nakvaenu piritusom, pa kad se politura razmeka, skida se otrim ciklingom. Kod uvijenih delova
inametaja ili rezbarije, primenjuje se komad slomljenog stakla, sa ijim se ivicama politura moe ostrugati potpuno do golog
drveta, Pri ovom postupku moraju se imati u vidu mere predostronosti pri omekavanju stare politure, da se vlakna drveta ne bi
istegla. Ako vlaga piritusa dejstvuje odve dugo, ili u velikoj koliini, ovo se moe lako desiti i tad se drvo nee moi da uglaa.
Ako je sloj politure odve debeo ili vrlo star, moe se piritusu dodati malo amonijaka i tada e omekavanje politure ii bre, ali
e posao oko skidanja politure biti tada tei i postojae opasnost od istezanja vlakana drveta.
Neke politure mogu se skinuti i direktno, samo struganjem pomou ciklinga, u kome je sluaju potrebno naknadno pranje
piritusom.

d) Sredstva za osveavanje i poliranje politiranoga nametaja

Ova su sredstva mnogobrojna i u osnovi sadre esto pojedine iste sastavne delove. Kod veine sredstava za poliranje i
osveavanje politure, koja se prodaju u trgovinama, bitni su sastavni delovi vosak i terpentin, pa sredstava koja sadre ove
materijale u izvesnoj odreenoj proporciji, mogu se preporuiti kao najcelishodnija.
Da bi se postigao uspeh pri primeni ovih sredstava, vrlo je vano da politirane povrine koje treba osveiti, odnosno polirati, budu
prethodno temeljno oiene. Preporuivo je da se jo istrljaju i lanenom krpom, nakvaenoim sa malo petroleuma.
Kod poliranja politiranog nametaja najvanije je brzo i snano trljanje da bi se drvo zagrejalo, pri emu treba trljati u imalim
krugovima dobro pritiskujui. Preporuivo je pri tome da se odjednom ne obrauju velike povrine, ve deo po deo (od najvie 1/2
m2).
Za poliranje (isterivanje sjaja) i osveavanje, mogu posluiti sledea sredstva:

1) 20 delova lanenog ulja, 20 delova sireta, 5 delova terpentin firnisa i 5 delova kopal-firnisa.
2) 12 delova lanenog ulja, belance od 2 jajeta, 10 delova bajatog ustajalog piva i 1 deo antimon hlorida.
3) 2 dela beloga sapuna, 15 delova beloga voska, 70 delova terpentina, 30 delova vode i 2 dela kalijum-karbonata (potae). Sapun
treba rastvoriti u vodi pri slabom zagrevanju, dodati tome rastvoru potau i vosak i poto ovo bude potpuno rastvoreno dodati
malo-pomalo terpentin i dobro izmeati. Ovo je sredstvo poznato pod imenom krem za furnir.

4) Crveni vosak za nametaj: 180 g alkana-korena (Radix Alcannae) treba raskiseliti u sudu u 100 g terpentina i profiltrovati kroz
krpu. U drugom sudu istopiti na blagoj vatri 100 g utog voska, pomeati sa nalivom alkana-korena i dobro promukati. Ovaj se

92
vosak nanosi na guvicu napravljenu od vunene krpice i njome dobro istrlja nametaj, a zatim ga treba jo protrljati i flanelskom
krpom.

5) Zguvati komad flanela i obloiti ga starim, vrlo mekim platnom, tako da se dobije jastue koje mora biti dovoljno veliko da se
moe udobno uhvatiti prstima. Na ovako pripremljeno jastue treba kapnuti 2 kapi bademovog zejtina i 2 kapi istoga piritusa i
njime snano trljati nametaj. Istrljani deo platna na jastuetu treba gumuti u stranu i na isto mesto kapnuti ponovo zejtin (ulje)
od badema i piritus i tako produiti dalje dok se ne ispolira cela povrina.

6) Rastvor stearina u terpentinu, sa dodatkom malo piritusa, jeste dobro sredstvo za poliranje politiranoga nametaja. Stearina
treba uzeti samo vrlo malo. Posle mazanja oviim rastvorom treba priekati da potpuno izvetre terpentin i piritus, a zatim mekom
krpom dobro istrljati namazanu povrinu.

7) Mleko se takoe moe upotrebiti za poliranje politiranoga nametaja, samo mora biti potpuno svee, dok se iz njega jo nisu
izdvojili masni sastojci. Kakvu meku krpu treba umoiti u mleko i njome trljati politiranu povrinu dok se potpuno ne osui i
istera sjaj.

8) Prosto sredstvo za poliranje i osveavanje politiranoga nametaja moe se napraviti i kada se cerezin rastvori u petroleumu.
Petroleum treba malo zagrejati i u njemu rastvoriti beli cerezin, koga treba uzeti peti deo od upotrebljene koliine petroleuma.
Cim se ohladi, moe se ovo sredstvo upotrebiti. Nametaj se namae ovom meavinom i posle 24 dobro istrlja flanelskom
krpom, usled ega e dobiti sjaj.
Samo za osveavanje slue sledea sredstva:
1) 1 deo voska, 2 dela terpentina, 0,1 deo bele smole i, 0,1 deo lanenog ulja preporuljivo je da se doda i malo cinobera ili druge
kakve boje (prema boji nametaja).

2) 3 dela utog voska, 1 deo belog voska, 1 deo belog sapuna i 4 dela terpentina. Sapun treba rastvoriti u 1520 delova vode,
prema tome kakva se gustina eli, pa u ovaj rastvor umeati dobro ostale .sastojke.

3) Tzv. Chemical polish spravlja se od 40 delova lanenog ulja, 4 dela alkohola, 16 dela sireta, 1 dela amonijum-hlorida, 2 dela
antimon-hlorida i 1 dela kamfor-piritusa.

4) 12 delova lanenog ulja, 4 dela alkohola, 4 dela sireta, 1 deo sone kiseline i 0,5 delova lavendla-piritusa.

5) 16 delova terpentinskog ulja, 16 delova lanenog ulja, 2 dela bele smole, 2 dela alkohola i 1 deo azotne kiseline.

6) 12 delova lanenog ulja, 4 dela terpentinskog ulja, 4 dela sireta, 1 deo sone kiseline, 1 deo alkohola i 1 deo gumiarabike.

7) Prosta sredstva za osveavanje nametaja su:

a) meavina maslinovog ulja i terpentina. Na 2 kaike maslinovog ulja treba uzeti 1 kaiku terpentina;

b) 2 dela ricinus ulja i 1 deo sireta;

c) meavina jednakih delova piritusa i zejtina. Nametaj treba premazati jednom od ovih meavina i istrljati mekom krpom do
suenja, pri emu treba paziti da na njemu ne ostane ni malo masnoe. Posle toga treba osveeni nametaj ispolirati mefeom
koom ili vunenom krpom.

8) Za osveavanje nametaja od mahagonija ili orahovine treba napraviti meavinu od jednakih delova obinog crnog vina i
maslinovog ulja. Pomou guvice od vate namazati ovom meavinom nametaj i snano rastrljati, a zatim ga istrljati jo i rapavom
(grubom) lanenom krpom ili koom.

9) Za osveavanje nametaja sa finim drvorezom treba izmeati 1/8 anenog ulja i 1/8 iva sa 1/belanceta od jajeta. Tome dodati 10
g amonijaka i 10 g alkohola i sve dobro promukati. Rezbariju treba oistiti od praine finom etkom i premazati je pomou
etkice ili guvicom od vate ovom meavinom, pa je zatim ispolirati mekom koom.

10) Za osveavanje starog (izubijanog) politiranog nametaja treba napraviti meavinu od 10 g lanenog ulja, 75 g etera, 100 g
rektificiranog terpentina i 100 g benzina. Ovoj se meavini moe dodati malo mirbanovog ulja (vetakog ulja od gorkog badema)
radi mirisa i moe se obojiti bojama: kurkuminom (uto), orleanom (narandasto) ili alkalinom (crveno), prema boji drveta,
odnosno prema boji politure koja se osveava. Meavina se nanoisi na nametaj vunenom krpom.

e) ienje mrlja na politiranom nametaju

1) Mrlje uopte na politiranome nametaju mogu se oistiti kada se pomeaju jednaki delovi jakog alkohola, terpentina i lanenog
ulja i ovom meavinom premae umrljano mesto. Zatim treba istrljati dobro guvicom od staroga platna.

2) Mrlje od likera, eera, mekih bonbona i elatina iste se sa politiranog nametaja, ako se istrljaju razblaenim piritusom.

93
3) Mrlje od vode otklanjaju se sa politiranog nametaja, ako se istrljaju petroleunioni i vodom.

4) Bele mrlje na politiranome nametaju, koje nastaju najee ikad se na nametaj stavi vrela olja, otklanjaju se na sledei nain:
pomeati malo pepela od cigare ili cigarete sa petroleumom i tom kaom namazati mrlje. Ostaviti da malo postoji, a zatim
nagorelim zapuaem od plute istrljati namazano onesto, pa e mrlja polako ieznuti. Posle toga istrljati oieno mesto, ispolirati
ga krpicom natopljenom petroleumom i dobro izbrisati.

5) Mrlje (upljuvci) od muva na poiLitiranom nametaju otklanjaju se istom vodom, kojoj se dodaje malo amonijaka. Na 10
kaika vode treba uzeti 1 kaiku amonijaka. Posle ienja treba nametaj dobro istrljati mekom krpom. Ove se mrlje mogu istiti i
alkoholom, no treba raditi oprezno i brzo, jer postoji bojazan da se ne rastvori politura od piritusa.

6) Mrlje od mastila, ako su svee, mogu se otkloniti sa politiranoga nametaja ako se ovlae toplom vodom u kojoj je rastvoreno
malo vinske kiseline. im se mastilo raskiseli, treba ga obrisati i istrljati ieno mesto istom mokrom krpom, zatim ga osuiti i
ispolirati lanenom krpicom, naikvaenom terpentinskim uljem.

PRIPREMANJE DRVETA ZA MALANJE AKVAREL BOJAMA

Na drvetu se moe malati i akvarel-bojama, samo ga prethodno treba preparisati, to ise vri na sledei nain:
Dobro oienu i uglaanu povrinu drveta treba premazati rastvorom stipse u vodi, pa kad se ovaj premaz osui, istrljati ga
krpom. Drvo e tada hiti pripremljeno za malanje, pa se ak mogu brisati gumom i crtei olovkom koji se prenose na drvo. Ako se
drvo ne pripremi na izloeni nain, boja e se na njemu razlivati. Ovo vai i za crtanje tuem na drvetu.

PISANJE NA DRVETU

Za pisanje na drvetu upotrebljavaju se sledea mastila, rastvori i preparati:

Za crno anakardijum mastilo. Kada se natpis osui, ireba ga jo premazati amonijakom pomou etkice.
Za mrko (braun) rastvor kalijum hipermangana u vodi.
Za plauo uvar od kampekog drveta ili luina od hematoksilina (hematoksilin rastvoren u kalijumovoj ilt natrijumovoj luini).
Za crveno vodeni (itak) uvar fernambuk drveta ili amonijano koenil crveno mastilo.
Za crveno vodeni (itak) uvar fernambuk drveta (pasjakovine; Fructus spinae cervinae virides upotreuljava se za uto
bojenje hartije, koe i dr.) ili rastvor pikrinske kiseline.
Da se natpis me bi razlivao, treba povrinu drveta prethodno preparisati na sledei nain: premazati je nekoliko puta vruim
rastvorom elatina i kada se ovaj premaz osui, premazati je jo vie puta pomou sunera rastvorom od 10 delova stipse i 2 dela
kalajeve soli (kalaj dihlorida) u 50 delova vode, kojoj se dodaje jo 10 delova soine kiseline.

SPRAVLJANJE VETAKOG DRVETA ZA KRPLJENJE SLOMLJENIH DRVENIH PREDMETA

I r e c ep t:
Za krpljenje slomljenih drvenih predmeta, naroito za izradu odvaljenih i izgubljenih ukrasa na staronie nametaju, moe se
upotrebiti sledea masa za vetako drvo:
Rastvoriti 5 delova tutkala i 1 deo ribljeg lepka u 10 delova vode, ovaj rastvor dobro izmeati i u njega umeati toliko prosejane
drvene strugotine, da se moe mesiti kao testo.
Za izradu ukrasa treba ovako spravljenu masu utisnuti u spremljen kalup od gipsa ili gvoa, namazan zejtinom, opteretiti masu
nekim tekim predmetom i ostaviti je tako nekoliko asova da se malo stegne i ovrsne. Kada se ukras izvadi iz kalupa treba ga
ostaviti nekoliko dana da se polagaino osui, a potom ga prilepiti tutkalom na odgovarajue mesto na nametaju.

II r e cep t:
Treba izmeati i obraditi itak rastvor kolodrjuma sa drvenim branom. Ova masa, koja se naziva i tenim drvetom plastina je i
slina gipsu, a stvrdnjava se bada vezno sredstvo ispari. Moe se pogodno upotrebiti i kao kit za pahtlovanje.

SPREAVANJE DRVETA DA SE NE KRIVI

Da se drvo ne bi krivilo, treba manje drvene predmete potopiti za izvesno vreme u 10% rastvor kuhinjske soli, a vee predmete
premazati najmanje 5 6 puta ovim rastvorom.

ISPRAVLJANJE IZVITOPERENIH DAlCA

Izvitoperene daice mogu se ispraviti a bnd.u opet ravne, ako se namau meavinom od 2 dela metil-alkohola i 1 dela glicerina,
Ovu meavinu treba namazati tanko na izvitoperenu povrinu. Kada se osui prvi premaz, treba mazanje ponoviti, sve dok
povrina drveta ne postane potpuno ravna.
Izvitoperene daice mogu se ispraviti i kad se stave izmeu mokrih krpa i opterete kakvim tekim predmetom. Ovako ih treba
ostaviti najmanje 24 , pa ako se nisu dovoljno ispravile, krpe treba ponovo nakvasiti i daicu opteretiti. to treba ponavljati dok
se ne poistigne zadovoljavajui uspeh. Da se ispravljena daica ne bi ponova iskrivila, treba je ostaviti u vodoravnom poloaju da

94
se polako osui. Ovaj drugi postupak ne moe se primeniti kod dasaka sa furnirom, jer bi se furnir delimino odlepio i potkorubio
usled vlage.

SPREAVANJE I OTKLANJANJE CRVOTOlNE U DRVETU

Drveni neobojeni predmeti mogu se zatiiti od crvotoine tinkturom koja se spravlja kada se u 1 2 1 vinskoga sireta kuvaju 1
deo kuhinjske soli i 1 deo lia od vermuta (Artemisia Absvnthium). Povremeino treba meati i ostaviti da kljua 23 minuta.
Kada se dhladi, procediti ovu tinkturu i razliti je u boce. Jo je bolje sredstvo ako se skuvaju 1 deo kuhinjske soli, 1 deo bibera, 1
deo slaice (u zrnu), 1 deo beloga luka i 1 deo lia od vermuta u 23 1 jakog sireta (esencije). Ove su tinkture nekodjive za
oveka, te se mogu upotrebiti za premazivanje drvenog kuhinjskog nametaja i pribora. Predmet koji elimo zatititi od
crvotoine, treba premazati jednom od ovih tinktura i crv nee tada naii na njega. Po ponovnom mazanju, crvotoina koja se
eventualno ve zalegla u drvetu, bie unitena.
Da bi se politirani nametaj zatitio od crvotoine, treba ga s vremena na vreme ispolirati meavinom od 2 kaike (supene) sireta,
2 kaike parafinsikog ulja, 1 kaiica (ajna) metil-alkohola i 1 kaiica ulja od eukaliptusa.
Ako se crv ve nalazi u nametaju, to se poznaje po kripanju koje crv proizvodi pri radu i po drvenom branu koje ispada iz
rupe, treba brano izduvati kakvom duvaljkom i u obrazovane kanale ubrizgati kakvo sredstvo koje e ubiti crva.

Ova su sredstva mnogobrojna. Najprostija su sredstva benzin, terpentin, petroleum, rastvor stipse i kreozotsko ulje. U vrlo dobra
sredstva spadaju: rastvor formalina, ugljen-disulfid i razblaena karbolna kiselina (1 deo kiseline na 20 delova vode).
Jednu od ovih tenosti treba ubrizgati u kanal koji je izdubio crv i zapuiti dobro rupu voskom ili kitom.
Napominje se da su isparenja formalina kodljiva za oveka, pa se ovim sredstvom treba rukovati oprezno privremeno zapuiti
nos, ne otvarati usta i uvati oi i ruke. Ugljen-disulfid je meutim lako zapaljiv, te njime ne treba raditi u blizini vatre i pri
otvorenom plamenu (svei).

V. D E O

OBRADA STAKLA

1. Seenje staklenih ploa

Staklene ploe seku se staklorezakim dijamantom,: tzv. elmajzom. Da se dijamant ne bi otkinuo pri seenju stakla iz svoga
leita, elmajz treba pravilno drati. Na drci elmajza nalazi se sa jedne strane oznaka (metalni koturi, krsti itd.) na koju treba da
se oslanja pri seenju palac desne ruke, pri emu drka elmajza treba da stoji upravno na povrinu stakla. Staklo se see pomou
lenjira, pri emu treba elmajz vui k sebi pod blagim pritiskom pored lenjira. Poto je povrina stakla zaparana elmajzom, treba
oba dela stakla, levo i desno od linije preseka, uhvatiti rukama i rastaviti ih povijanjem.

2. Kruno seenje stakla

Da bi se od komada staklene ploe isekao kotur, staklo treba prilepiti voskom za modelisanje na kakav deo na alatu ili maineriji
koja se okree oko svoje osovine (npr. na strugu ili na ruici centralne builice) i taj deo, zajedno sa prilepljenim staklom ckretati,
a sloibodnom rukom prisloniti elmajz na staklo i drati ga vrsto. Usled rotiranja povrine na kojoj je staklo zalepljeno, ono e se
isei kruno u eljenom preniku.
Tanke staklene ploe mogu se isei kruno ili ovalno i obinim, jakim makazama, kada se seku pod vodom. Samo e u tome
sluaju ivice iseenog stakla ispasti krzave. Ovaj se positupak moe primeniti za isecanje krunog ili ovalnoig stakla za kakvu
manju sliku, gde e sam ram poikriti iskrzanu ivicu.

3. Seenje krivog stakla

Krivo staklo, npr. grli kakve boce, tegle itd. moe se presei bez elmajza, ako se mesto na kome se eli izvriti presecanje,
obavije jakim tankim kanaponvnatopljeniin u ist alkohol (od 90/o). Zatim se kanap zapali, staklo se okree i na njega sipa
hladna voda, ili se potapa u kakav sud sa hladnom vodom. Ovim postupkom staklo e se presei na eljenom mestu bez prskanja
ivica i odskoka. Umesto alkoholom, kanap se moie natopiti petroleumom, terpentinom ili nekom drugom zapaljivom tenou.

4. Buenje rupa u staklu

Rupe u staklu mogu se buiti obinoni, dobro kaljenom builicom (svrdlom), pomou drilborera ili obrtuke; treba samo
pripremiti tenost kojom se builica kvasii. U ovu svrhu isecka se sitno beli luk, potopi se u bocu u terpentinsku esenciju i boca s
vremena na vreme dobro promuka. Posle 15 dana treba rastvor profiltrovati i tada se moe upotrebiti za buenje. U ovaj rastvor
treba umoiti builicu pre buenja, a i za vreme samog buenja treba je stalno kvasiti njime. Umesto terpentina i belog luka moe
se upotrebiti za kvaenje builice i siretna kiselina u kojoj je rastvoreno malo stipse, a takoe se moe upotrebiti i meavina
kamfora i terpentina.
Jednu kap rastvora za buenje treba kanuti i na staklo, na mesto gde e se buiti. Pri buenju staklo treba poloiti na komad oje.
Za buenje malih ,rupa moe se upoitrebiti i vrh od trougle turpije, koji treba kvasiti terpentinom.

95
Sigurnije je buiti rupe u staklu na strugu (drebanku), pri emu se za manje rupe primenjuje bakarni klin, a za vee nupe metalna
cevica. Buenje se vri pomou mirgla i ulja.
Pri buenju stakla alatom na pomenute naine mora_ se oprezno positupati, naroito pri kraju buenja, kada builica prolazi kroz
poslednji tanak sloj stakla, jer pri tome moe staklo lako da prsne. Dobro je da se mesto na kome e se buiti prethodno zapara
malo elmajzom.
Vrlo tanko staklo moe se buiti i bez alata, pomou rastopljenog olova. Mesto koje se ima probuiti treba uokviriti testom
umeenim od ilovae sa vodom, a u sredini ostaviti saimo toliko nepokrivenoga stakla, koliko treba da bude velika rupa. Zatim se
u ovaj anak napravljen od ilovae ulije rastopljeno olovo, pa e nepokriveni deo stakla odmah ispasti, obrazujui rupu.

5. Turpijanje stakla

Za turpijanje stakla turpiju treba nakvasiti jaikim rastvorom kamene sode i jo vlanu uvui u ist grubi pesak, pa zatim ovako
pripremljenom turpijoni slobodno turpijati staklo.

6. Seenje i savijanje staklenih cevi

Da bi se staklena cev presekla, treba na mestu gde se eli presei napraviti zarez turpijom za staklo, koji ne mora ii dko cele cevi.
Zatim uhvatiti cev obema rukama levo i desno od zareza i jednovremeno je povijati i razvlaiti, usled ega e se cev prelomiti na
mestu zareza.
Za savijanje tankdh .staklenih cevi, iste treba drati u svetlom delu plamena gorionika (nit-brenera), tako da se zagrevaju na
duini od oko 58 cm d pokretati ih polagano u plamenu oko njihove uzdune ose, dok se ne primeti da je cev poistala gipka.
Zatim. se cev savija izvan plamena u eljenoj formi i zadrava kratko vreme u ovome poloaju dok se ne ukruti. Posle toga se
savijeno mesto pokree kratko vreme tamo-amo, najpre u samom plamenu, a zatim naid plamenom da bi se spreilo njeno naglo
hlaenje. Za potpuno hlaenje treba jo vruu cev poloiti tako, da se zagrejano mesto oslanja na komade stakla. Na taj naein
izbei e se jaki unutranji napon u staklu cevi usled naglog i neravnomernog hlaenja.

7. Odsecanje debelih staklenih cevi

Mesto gde se eli cev presei treba obaviti vie puta umereno irokom i dovoljno dugakona trakom od hartije, tako da se ivdce
svakog zavoja tano poklapaju. Pored ove trake treba namotati na vrlo malom odstojanju na isti nain drugi komad trake od
hartije, tako da izmeu obe namotane trake ostane vrlo mali slobodan i potpuno ravnomeran pojas stakla koji obrazuje mesto
preloma. Celishodno je da se trake od hartije nialo ovlae pre namotavanja na cev, da (bi zavoji bolje prianjali jedan uz drugi.
Zatim treba. mesto preseka obrtati u uskom, toplom delu plamena piritusne ili gasne lampe, ili jo bolje upraviti: na njega plamen
pomoiu duvaljke i kanuti potom kap hladne vode, pri emu e se dobiti izvanredno gladak presek. Pre no to se mesto preseka
stavi u plamen, odnosno plamen upravi na njega duvaljkom, treba potpuno da se osue omotane trake od hartije, jer bi usled vlage
na hartiji prelom mogao da ispadne neravan.

8. Zaobljavanje ivica kod staklenih cevi

Prvo treba kraj cevi (okreui ga stalno) zagrejati paljivo na svetlom delu plamena dok se malo ne zaaavi. Zatim pomou
duvaljke upraviti taman deo plamena na ivicu cevi koju treba drati u plamenu i stalno okretati, dok se ona ne otopi, odnosno
zaobli. Zatim se kraj cevi pokree iizvesno vreme nad plamenom (bez upotrebe duvaljke) da bi se izbeglo naglo hlaenje.

9. Poliranje stakla

Za poliranje stakla (ogledala i stakleriih ploa) mogu se upotrebiti sledee meavine:

I recept:
3 dela belog sapuna
2 dela gaenog krea
1 deo zemlje za poliranje (mergila i dr.)
6 delova tople vode.
Ovom kaom treba namazati staklo i trljati ga pamunim platnom ili flis-papirom.

II r e c e p t:
1 deo bimtajna u prahu
1/2 dela krede u prahu
1 deo meke vode (kinice ili rene).
Namazati ovom kaom staklo pomou jelenske koe i polirati ga mekom krpom ili flis-papirom.

III r e c e p t:
Napraviti itku kau od sitno istucanog oksida gvoa (Fe2O3 tzv. rua) i meke vode (najbolje destilisane). Pomou meke etke
premazati ovom kaom povrinu stakla, a zatim glaati deo po deo, najbolje dlanom dobro oprane ruke. Rukom treba samo ovla
pritiskivati na staklo i pravei male kruie ili postepeno unapred. Pri tome treba pomou kakve etke prskati povremeno staklo,

96
da bi kaa ostala uvek vlana i itka. Kad se na ovaj nain uglaa oela povrina stakla i kad sa njega ieznu eventualne mrlje,
treba ga oprati istom vodom i osuiti flanelom. Ovaj je nain poliranja vrlo dobar.

10. Matiranje stakla

Postoje dva naina za matiranje stakla: mehaniki i hemijski. Prvim nainom staklo se matira u struji peska, pomou naroitog
ureaja, a drugim nainom izlaganjem sitakla dejstvu hemikalija koje ga nagrizaju.
Za nagriznje upotrebljava se fluorovodonina kiselina, kojom se staklo premazuje i posle 34 asa opere se vodom, da bi se
otklonila kiselina.
Fluorovodonina kiselina uva se u bocama od olova ili gutaperke, sa zapuaima od istog materijala.
Umesto fluoirovodoinine kiseline, sa kojom je vrlo opasno rukovati, jer nagriza kou na rukama i upropauje odelo moe se
upotrebiti i nieavina kalcijum-fluorida ili jo bolje natrijum ili amonijum-fluorida u finom prahu i sumporne kiseline. Ova se
meavina spravlja u olovnoj kadi, koja se moe i improvizirati od tankog olovnog lima kad mu se krajevi previju i ivice kruno
posavrnu. U ovu kadu stavlja se malo fluorida, prelije koncentrisanom sumpornom kiselinom i izmea dobro olovnim tapom.
Ovoni se meavinom premazuje staklo koje se eli da matira. Fluorid se jedini sa sumpornom kiselinom i obrazuje
fluorovodoninu kiselinu koja nagriza staklo.
Provizorno matiranje stakla koje se moe sprati, moe se postii kada se staklo premae kakvim rastvorom ili meavinom, usled
koga e premaza staklo ostati prozrano, ali nee vie biti providno. Ovaj se premaz moe napraviti kad se izmea kalijumovo
vodeno staklo sa kredom u prahu, ili kad se rastvori 1 deo voska u 10 delova terpentina i tome doda 1 deo laka i 1 deo sikativa.
Vrlo lepo, ali malo postojano matiranje dobija se kada se staklo premae koncentrisanim rastvorom gorke soli u toplom pivu. Kad
pivo izvetri, gorka e so kristalisati na staklu i davae impresiju zamrznutih prozora u zimi.
Pomenuti premazi upotrebljavaju se obino za matiranje okana na prozorima i vratima.

11. Graviranje na staklu pomou kiselina

Ovaj posao nije teak, samo zahteva malo vie panje i strpljenja.
Staklo treba prvo pripremiti za graviranje, pokrivajoii ga tankim slojem voska koji e zatititi delove stakla koji treba da ostanu
intaktni, tj. delove koji ne treba da budu gravirani. U tu svrhu staklo treba prvo briljivo oistiti. Zatim ga zagrejati toliko da se na
njemu moe jo drati ruka, potopiti ga lagano u rastopljen pelin vosak i provui kroz oijega tako, da povrina stakla ostane
pokrivena to tanjim i to ravnomernijim slojem voska. Kada se sloj voska stvrdne, treba na staklo preneti aru, natpis ili crte koji
se eli da izgravira, grebui u vosku konture pomou kakvog iljka, npr. debele igle pritvrene na dralji za pdsanje. Izgrebane
linije u vosku moraju biti fine, iste i ravnomerne. Zatim se na ogoljene delove stakla nanosi etkicom malo fluorovodonine
kiseline. Umesto voska moe se staklena ploa premazati i lakom za graviranje (vidi I deo Potroni materijal i razni preparati
potrebni za radionice pod firnisi, sikativi, lakovi i fiksativi), a umesto fluorovodonione kiseline moe se upotrebiti meavina
kalcijuni, natrijum ili amonijum-fluorida i sumpoirne kiseline, na isti nain kao i pri matiranju stakla. Ako treba gravirati na malim
staklenim ploama, ne mora se upotrebiti etkica, ve treba pripremljenom ploom poklopiti oloivnu, kadu u kojoj se nalazi
fluorovodonina kiselina, odnosno meavina fluorida i sumporne kiseline, pa kadu blago zagrevati. Fluorovodonine pare, koje se
pri tome razvijaju, nagrizae staklo na mestima gde je skinut vosak ili lak i dae nam eljenu aru na staklu.
Dubina graviranja, odnosno najedanje stakla, zavisi od temperature i trajanja dejstva kiseline na staklo, to treba utvrditi
prethoidno probom: obino je dovoljno 34 . Po zavrenom graviranju treba gravirani predmet isprati vodom (pod slavinom) da
bi se otklonila kiselina, a zatim ga zagrejati da bi se otopio vosak ili ga skinuti poimou terpentina. Ako je bio upotrebljen lak za
premazivanje stakla, isti se moe otkloniti alkoholom.
Kad graviranja treba izvesti tako da are, odnosno natpisi ostanu glatki, a meuprostori izmeu njih da budu matirani, postupa se
obratno. Tj. vosak ili lak skida se sa meuprostora, a are ili natpisi koji treba da ostanu intaktni, ostaju pokriveni. Za natpise
mogu se u ovom sluaju upotrebiti i limeni abloni, pri emu svako slovo treba oiviiti kakvim iljkom, a zatim viak voska,
odnosno laka paljivo skinutd u meuprostorima. Kako vei deo povrine stakla treba ovde izloiti dejstvu. kiseline, odnosno
matirati, tad je pogodnije da se umesto premazivanja etkicom cela ploa prelije kiselinom. Da se kiselina ne bi prelila preko
staklene ploe, vosak treba prilepiti po ivicama ploe u vidu rama.
Lep e se efekat postii ako se zadnja strana ovako izgravirane ploe premae crnim lakom ili lakom u boji ili se oblepi varkom ili
staniolom.

12. Pisanje i crtanje na staklu

Ispisivanje i crtanje na staklu moe biti privremeno ili trajno.

Privremeno ispisivanje (crtanje) vri se obino meavinom rastvora dekstrina sa cinkovim belilom (cinkvajsom), odnosno sa
oksidom gvoa za crveno, okerom za uto, ili kinrusom za crno. Ispisivanje, odnosno ucrtavanje, vri se pomou elinog pera ili
tanke etkice, a moe se sprati vodom.
Umesto dekstrina mogu se upotrebiti i uljane boje ili sastavi sa lakom. Ovi e natpisi, odnosno are, biti postojani prema vodi, ali
se mogu ukloniti benzinom, benzolom, terpentinom ili alkoholom (lak), a mogu se i prosto zgrepsti.
Sastavi se sa lakom za pisanje, odnosno za crtanje na staklu mogu se spraviti po sledeim receptima:
I recept:
alkohola od 90/o ........ 100 g
laka ............ 25 g
boralksa ........... 25 g
Lak treba rastvoriti u alkoholu, a boraks u destilisanoj vodi, izmeati ova dva rastvora i zatim dodati malo eljene boje.

97
II r e c e p t:
terpentina ........ 12 delova
laka ........... 12 delova
marseljskog sapuna ili sapuna sline vrste ....... 5 delova
Rastvoriti ovu meavinu na vatri i dodati kao boju 45 g indiga.

III r e c e p t:
mrkog (braun) elaka ....... 20 g
boraksa ............. 35 g
vode ............ 250 g
Kuvati ovu meavinu, a kad se ohladi dodati joj 1 g metil-ljubiaste boje rastvorene u 150 g alkoihola, pa sve dobro izmeati.
Privremeno ispisivanje ili crtanje primenjuje se za obeleavanje ikontura na staklu, pri graviranju, ili pri lepljenju na staklo
metalnih pismena ili ara. Primenjuje se takoe kad treba izvesti kakve pozlate na staklu, neophodne pri pisanju na staklu objava
ili reklama koje nemaju trajnog znaaja i t. sl. Za ovu svrhu slue i pisaljke (kreoni) za staklo u boji, koje se spravljaju od voska i
loja, i to:
crna:
2 teinska dela crne boje (lampen-varca),
2 teinska dela loja i
3 teinska dela voska.

plava:
3 teinska dela ultramarina, 2 teinska dela loja i 1 teinski deo voska.
bela:
3 teinska dela bele boje (permanent-vajsa),
1 teinski deo loja i
2 teinska dela belog voska.

Loj i vosak treba istopiti na blagoj vatri ili u vodenoin kupatilu, zatim postepeno dodati (meajui stalno) boju u finom prahu koja
mora biti potpumo suva. Ovu masu izliti u kalupe kad se malo ohladi ili u aure pd hartije, koje e sluiti u isto vreme i kao
obloga pisaljke.
Naposletku, za pisanje natpisa na staklu koji se daju otkloniti, moe se upotrebiti i nitrat srebra u sledeoj meavini:
srebra-nitrata (lapisa) ..... 3 dela
gumiarabike . . . . . . . . . 20 delova
destilisane vode ....... 30 delova.
Gumiarabiku treba rastvoriti u 2/3 destilisane vode, a nitrat srebra u 1/3, pomeati ova dva rastvora i dodati malo eljene boje.
Ova se meavina moe upotrebiti i za pisanje na slonovoj kosti i dr.
Trajno ispisivanje (crtanje) vri se usecanjem pomou dlijamanta ili izlaganjem stakla dejstvu hemijskih sredstava koja nagrizaju
staklo (kao i kod graviranja) i koja se obino nazivaju mastila za pisanje na staklu.
Otpadak pri lifovamju dijamanta koji e se upotrebiti za usecanje u staklo uvruje se za kakvu dralju tako da vrh otpatka
dijamanta lei u osi dralje. Ovako spremljenu pisaljfeu treba staviti upravno na povrinu stakla i upisivati njome natpis ili are
blagim pritiskom.

Mastila za pisanje na staklu mogu se spraviti na vie raznih naina.

I recept:
izmeati u sudu od olova, gutaperke ili parafina, 10 g amonijum-fluorida i 10 g barijum-sulfata sa 30% fluorovodonionom
kiselinom u itku kau, pogodnu za pisanje.

II recept:
koncentrisani rastvor amonijum-fluorida izmeati sa malo rastvora gumiarabike ili dekstrina, pa ovu meavinu obojiti sa malo
eozina ili t. sl. Kad se na staklu osue natpisi, odnosno are, treba staklo na kome je pisano drati kratko vreme u zagrejanoj pei
(100150 C ili u Mizini plamena). Kad se staklo ohladi, treba ga izbrisati vlanom krpom.

III recept:
destilisane vode . . ..... 1000 g
sone kiseline ........ 70 g
natrijum fluorida ....... 35 g
cink-hlorida . . . . . . . . . 15 g
kalijum-sulfata ........ 10 g
U polovini koliine destilisane vode rastvoriti natrijum-fluorid i kalijum-sulfat, a u drugoj polovini hlorid cinka i dodati somu
Mselinu. Svaki od ova dva rastvora treba zasebno uvati, a za upotrebu pomeati jednake delove istih.
Po drugom receptu moe se pri doziranju uzeti malo manje sone kiseline (65 g) i kalijum sulfata (7 g).

IV r e c e p t:

98
rastvoriti 30 g amonijum-fluorida u 15 g destilisane vode i zagrejati na 40 C (ne vie). Kad se ovaj rastvor ohladi, dodati mu 6 g
koncentrisane fluorovodonione kiseline i 12 g gumiarabike. Sve ovo treba pripremiti u olovnom sudu. Ovaj se rastvor moe
uvati u olovnoj boci sa olovnim zapuaem, ili u boci od gutaperke.
Za pisanje na staklu moe se upotrebiti guije pero, etkica napravljena od jelenske koe ili tapi od tvrdog drveta, zailjen kao
pisaljka.

13. Posrebrivanje staklenih ogledala

Posrebrivanje staklenih ogledala zasniva se na svojstvu preparisanog rastvora eera da taloi na staklo srebro iz amonijanog
rastvora oksida srebra.
Rastvor eera priprema se na sledei nain: rastvoriti u 1 1 destilisane vode 90 g eera i ovome rastvoru dodati 5 cm3
koncentrasane azotne kiseline i 175 cm3 alkohola. Ovaj rastvor bie gotov za upotrebu tek posle 8 dana. Ako se uva u dobro
zapuenoj boci, nee izgubiti nita od svoje redukcione sposobnosti, ve e se naprotiv popraviti.
Za rastvor srebra treba uzeti:
1) rastvor nitrata srebra od l%, tj. 1 g nitrata srebra na 100 cm3 destilisane vode.
2) rastvor kalijum-hidroksida od l%, tj. 1 g kalijum-hidroksida na 100 cm3 destilisane vode i
3) ist, koncentrisani amonijak.
Jedno srebrno kupatilo dobrog sastava treba da sadri uvek 1 g nitrata srebra na pola grama kalijum-hidroksida. Ovo se kupatilo
priprema na sledei nain:
Uzeti 100 cm3 nitrata srebra od l% i dodavati mu (kap po kap) amonijaka. Od te meavine obrazovae se jedan sme talog, koji e
se gotovo potpuno rastvoriti dodajui mu paljivo dalju koliinu amonijaka Kad je rastvor ponova postao gotovo bistar, treba mu
dodati 50 cms kalijum-hidroksida od l%. Od toga e se ponovo obrazovati crnkast talog, koji e se rastvoriti kad mu se doda jo
amonijaka.
Nikad ne treba dodati suvie amonijaka, usled ega se meanje vri obino na sledei nain: crnkasti rastvor deli se na dva, gotovo
jednaka dela. Jedan se deo izbistri dodavanjem amonijaka i mea zatim sa drugim delom, poinavljajui ovaj postupak dok rastvor
ne postane gotovo bistar.
Rastvor nitrata srebra treba pripremiti tek u momentu kada se pristupa posrebrivanju, jer se on menja ve posle nekoliko asova i
ne daje vie dobre rezultate.
Koliina nitrata srebra, kalijum-hidroksida, amonijaka i eernog rastvora, koja je potrebna za posrebrivanje staklenih ogledala
razne veliine, pokazana je u sledeoj tablici:

Prenik Povrina Nitrata Kalijum Amoni- Rastvora

cm cm2 srebra hidroksida g jaka cm3 eera cm3
g g
50 962 15 7,5 12 85

25 491 11 5,5 9 65

20 314 7 3,5 6 40

15 177 4 2 3 25

10 78,5 1,8 0,9 1,5 10

5 19,6 0,5 0,25 0,5 3

Koliina amonijaka koja e se pri posrebrivanju utroiti vrlo je promenljiva, usled njegove vee ili manje koncentrisanosti.
Pripremanje ogledala za posrebrivanje vri se na sledei nain:
Kanuti na staklenu povrinu koja e se posrebriti nekoliko kapi koncentrisane azotne kiseline i razmazati je po celoj povrini
pomou guvice od vate, pazei da se pri tome ne ovlae kiselinom prsti. Ostaviti da kiselina postoji 10 minuta, a zatim je sprati u
tekuoj vodi (pod slavinom). Posle toga treba nasapuniti staklo i ruke marseljskim ili sline vrste sapunom, i ponova staklo dobro
proplaknuti, da bi se potpuno otklonio sapun. Posle ove operacije rasprostreti po staklu umeanu pastu od bekoga krea*) i vode i
trljati snano guvicom od pamuka, ponova proplaknuti ruke i staklo, a zatim trljati staklo snano dlanom. Posle ovoga postupka
staklo se stavlja u vodu za vreme dok se pripremi srebrno kupatilo.
Posrebrivanje se vri najbolje u plitkom sudu od stakla ili, porculana (tanjiru i t. sl.), odbranom prema veliini ogledala koje se
:srebri. Dovoljno je da visina rastvora bude 10 mm iznad povrine koja se posrebruje.
Rastvor za posrebrivanje naliva se u sud, dodaje mu se rastvor eera, izmea dobro staklenim tapiem. Posle toga se potapa
staklo u kupatilo jednim krajem i naginje stalno dok ne bude celo potopljeno, i to tako da strana koja e se posrabriti doe gore.
Pri tome treba spreavati da se na staklu zadravaju eventualno obrazovani vazduni mehuri. Kad je potopljeno celo staklo, treba
polagano i stalno pokretati sud.
Posle nekoliko minuta rastvor e poeti da crni. Uskoro e se staloiti na staklu vrlo tanak, plaviast sloj srebra i zavisno ad
njegove debljine, bivae sve belji i sjajniji. Obino posle 15 minuta zavrie se taloenje i rastvor e dobiti mlenu boju. Usled
kakvog bilo uzroka, taloenje moe biti i sporije.

99
Ova je prva naslaga srebra vrlo tanka i esto ne prijanja dovoljno za staklo, usled ega se preporuuje da se taloenje srebra
ponovi jo jedanput. Staklo treba isplaknuti, ne dodirujui sloj srebra rukama ili kakvim bilo predmetom i provesti ga jo jednom
kroz srebrno kupatilo, spremljeno potpuno na isti nain kao i prvo kupatilo, pa postupiti u svemu kao i pri prvome taloenju.
Posle drugog kupatila sloj srebra imae sivkast izgled i prionue vrlo dobro za staklo. Tada treba posrebrenu povrinu istrljati
snano u tekuoj vodi poimou guvice od pamuka pazei da se pri tome sluajno sne zagrebe noktom ili kakvim tvrdim
predmetom sloj srebra. Izvesna obazrivost pri radu uvek je preporuljiva. Poto je ogledalo isprano, sa posrebrene povrine treba
prikupiti kapljice vode (pomou malo ovlaene guvice od vate) i ostaviti ga da se osui.
Poliranje srebrne prevlake na ogledalu vri se pomou tzv. rua (engli-rota, oksida gvoa), koji juveliri upotrebljavaju za
glaanje zlata i srebra i guvice od vate. Guvicu treba ovla natrljati na komad (kalup) rua, dok se ne oboji crveno, pa se zatim
njome polira posrebrena povrina, pri emu me treba pritiskivati odve jako. Ako je taloenje sloja srebra na staklo uspelo sasvim
dobro, moe se na mesto koje se polira huknuti i dah odmah brzo istrljati ocrvenjenom guvicom vate. Radei na ovaj nain,
polirana e povrina dobiti vrlo lep izgled.
Taloenje srebra na staklo uspeva najbolje pri temperaturi od 20 C; na nioj temperaturi reakcija biva vrlo spora ili uopte i ne
nastupa, a na temperaturi od 2530 C, srebro ne prianja dobro na staklo.

*) Beki ili polir kre je beo kreni hidrat, bez peska, koji sadri magnezijum oksida.

14. Posrebrivanje stakla

Posrebrivanje stakla uopte vri se na slian nain kao i posrebrivanje staklenih ogledala. Za ovo se moe oipotrebiti sledei
rastvor:
nitrata srebra ... ..... 20 g
alkohola ........... 30 g
amonijaka .......... 10 g
vode ............ 30 g
glikoze ............ 5 g

15. Pozlate na staklu

I nain: povrinu stakla treba prvo dobro oistiti, a zatim mesta koja se imaju pozlatiti potpuno premazati pomou fine etkice
tankim slojem vodenog stakla od 33%. Zatim ih posuti prahom istog zlata ili ih paljivo pokriti listovima zlata (varkom) i tapkati
po njima guvicom od vate, da bi se zlato dobro prilepilo. Kada se pozlata bude osuila, staklo treba zagrejati do 40 C, pa
povrinu docnije izglaati pomou ahata. Pre no to se vodeno staklo bude potpuno osuilo, treba olovkom iscrtati na pozlaenom
delu eljene are (natpise), pa otrim noem ili pogodnom alatkom zgrepsti paljivo viak pozlate. Zlato ovim nainom
pozlaivanja prianja za staklo dobro, a pozlata je trajna.

II n a i n: na obratnoj strani stakla koja se nee pozlaivati, treba ispisati natpise, odnosno iscrtati eljene are koje treba pozlatiti.
Ovo se vri pomou pisaljki ili pomou rastvora za pisanje na staklu koji se mogu zbrisati. Za lepljenje zlata na staklo treba
pripremiti lepak koji se spravlja, kada se 23 g dobro opranog lanenog semena prokuva u 1 decilitru destilisane vode, a zatim
procedi. Lepak mora biti prozraan i slabo lepljiv; po potrebi moe se razblaiti vodom. Ovim lepkom treba sa lica stakla (koje
mora biti dobro oprano) premazati pomou kakve meke etkice prostor koji zahvataju natpisi ili are, i odimah staviti na njega
listove zlata, pa ostaviti da se to osui. Zatim ispisati, odnosno iscrtati na zlatu pomou etkice dobrom masnom bojom natpise,
odnosno are iscrtane na naliju stakla, koje e se kroz zlato provideti. Kad se premaz masnom bojom bude dobro osuio, viak
zlata treba zbrisati sunerom nakvaenim mlakom vodom. Naposletku se premazuju jo jedanput masnom bojom pokriveni zlatom
natpisi, odndnosno are, i operu se sa nalija stakla konture natpisa (ara) po kojima je raeno.

III n a i n: da bi se na staklu dobili jako sjajni natpisi ili are u zlatu, vri se dvojno pozlaivanje na sledei nain: staklenu plou
na kojoj e biti natpis ili ara, treba dobro oistiti kredom i piritusom. Zatim je treba premazati rastvorom od 2 1/4 g elatina u
1/2 1 meke vode (kinice) i prilepiti listove zlata, kao u I postupku. Kad se ova prva pozlata osui, vri se preko nje drugo
premazivanje istim rastvoromi i prilepi se drugi sloj zlata. Na ovu drugu pozlatu (kada se osui) ispisuje se naopake eljeni
natpis, odnosno iscrtava se eljena ara koju treba preneti cna staklo pomou asfalt firnisa. Kad se orvi natpisi ili are dobro osue
posle nekoliko asova, opere se nepotrebno zlato (kao u II postupku), a natpisi ili are koie ostaju pokrivaju se dobrom masnom
bojom.

IV nain: ispisivanje zlatnih natpisa na staklu, odnosno iscrtavanje ara moe se vriti i malanjem pomou fine etkice, to se vri
na sledei nain: listove zlata namenjene za pozlatu, treba istrljati u porculanskom avanu u fini prah sa malo razreene
gumiarabike. Zatim isprati gumiarabiku toplom vodom, odliti vodu i osuiti prah. Ovako dobijen latni prah treba umeati sa
jakim rastvorom boraksa, pa malati ovom meavinom. Kada se malanje osui, staklo treba staviti za kratko vreme u pe sa ivom
vatrom, posle ega e zlato vrsto prionuti za staklo. Razume se da ovaj postupak moe biti primenjen samo kod stakla koje
podnosi zagrevanje. Prah za pozlaivanje, pod imenom zlatna bronza, moe se dobiti gotov u trgovinama boja, samo treba
traiti pravu zlatnu bronzu, jer ima i imatacije (od legura bakra i cinka) koje vremenom brzo potamne.
Ovaj se nain moe primeniti i za pozlaivanje ukrasa na slonovoj kosti.

16. Skidanje pozlata sa stakla

100
Da bi se skinula stara pozlata sa stakleinih predmeta, dovoljno je da se isti potope za izvesno vreme u carsku vodu (meavina od 3
dela 25% sone kiseline i 1 dela 25% azotne kiseline) dok pozlata potpuno ne iezne. Zatim treba oieno mesto isprati istom
vodom.
Ovako se skida pozlata i sa porculana.

17. Bakarisanje stakla

Staklo se moe bakarisati galvanskim putem. Deo koji se eli bakarisati treba premazati pomou etkice tankim slojem rastvora
gutaperke u terpentinu ili benzinu. Kad se ova prevlaka bude osuila, treba je natrljati grafitom, a zatim je bakarisati u galvanskom
kupatilu, isto kao to se bakariu i metalni predmeti (vidi VI deo Obrada metala).

18. Platiniranje stakla

Platiniranje na staklu vri se rastvorom hlorida platine koji se priprema na sledei nain:
Platinu treba rastvoriti u carskoj vodi na blagoj temperaturi, a zatim ovaj rastvor potpuno ispariti, pa e se dobiti so-hlorid platine.
Pri isparavanju mora se paziti da rastvor ne postane mrk, to se deava usled odve jake vatre. Da bi se to izbeglo, treba smanjiti
jainu vatre im rastvor pone bivati gust, tako da bi se produilo isparavanje za due vreme, dok se ne osui hlorid platine
dobijen dejstvom kiseline na platinu.
Kada se hlorid platine bude ohladio, treba ga rastvoriti u alkoholu (95%). Cim je rastvaranje zavreno, to biva u vremenu od 12
, treba ovaj rastvor pomeati sa uljem od lavendla. Ovoga tilja treba uzeti 4 puta toliko (po teini) koliko je uzeto alkohola za
rastvaranje hlorida platine i u njega sipati postepeno rastvor hlorida platine. Ovako spremljen rastvor za platiniranje stakla treba
uvati do upotrebe u dobro zapuenoj boci.
Postupak pri platiniranju je sledei:
Umoiti etkicu u rastvor za platiniranje, premazati njome delove stakla koje treba platinirati i ostaviti da se osue premazana
mesta. Zatim se platinirani predmet stavlja u zemljani sud koji slui za zagrevanje*), a sud se stavlja u pe. Temperaturu treba
podesiti prema osobinama stakla koje se platkdra; zagrevanje traje obino oko 1/2 .
Po zavrenom platiniranju treba sloj platine ispolirati, a zatim ga isplaknuti vodom. Za poliranje se upotrebljava kljuala kaa
spravljena od krede zameane vodom. U ovu kau treba zamoiti lanenu krpu i njome trljati platinirana mesta.
Ovako se platinira i porculan.

*) Francuski se naziva moufle.

19. Imitacija starinskih prozora sa umetnikim oknima u boji

Prozori sa umetniki izraenim oknima u boji ibili su jako u upotrebi u XIVXVI veku; naroito su mnogo primenjivani u
crkvenom graevinarstvu, prvenstveno u katolikim crkvama. U XVII veku ova je umetnost bila ve u opadanju.
U dananje vreme ovakva su okna dobila primenu ne samo u hramovima i mnumentalnim graevinama, ve i za privatne
graevine, bilo kao ukras, bilo za zastakljivanje prozora. Ovakva se okna obino sastoje iz vie manjih stakala u boji, povezanih i
optoenih olovnim trakama.
Za imitaciju ovakvih okana upotrebljava se obino transparentna hartija u boji, u raznim arama i mustrama, koja se lepi na obino
(bezbojno) staklo pomou belanceta od jajeta ili rastvorom vodenog stakla.
Bolja i savrenija imitacija moe se postii na sledei nain:
Pomau otrog noa treba isei na kakvoj debeloj staklenoj ploi list kalaja u trake, duine koliko i lenjir pored koga se see, a
irine 56 mm. Kalajni list treba uzeti debljine kao i za kapice na vinskim bocama.
Staklo od koga elimo da napravimo starinsko okno, treba dobro oistiti i nalepiti na njega kalajne trake pomou gumiarabike,
rastvorene u vodi, u kojoj je prethodno rastvoreno vrlo malo stipse. Zatim nekom pogodnom draljom (npr. drkom od stare
etkice za zube) treba prei preko traka da bi prionule na staklo ivice koje su ispupene usled seenja trake. Ovim postupkokm e
se u isto vreme istisnuti i suviak gumiarabike, pa e se trake zalepiti za staklo bolje i sigurnije. Kada se lepilo bude osuilo, preko
traka treba prei neznatno ovlaenom krpom, da bi se otklonio viak lepka.
Ostaje jo da se popune polja na crteu, odnosno kvadrati, rombovi i dr. obrazovani trakama, to se vri transparentnim lakom u
raznim sortiranim bojama. Lak se nanosi na staklo pomou etkice. Da bi se izbeglo otiranje laka sa jednog polja na drugo,
etkicu treba umakati u lak samo vrlo malo, a isto polje ne treba premazivati vie puta. Od sviju boja najbolje transparira uti lak,
to treba imati u vidu prilikom izbora i raspodele boja. Lak e se bolje rasprostreti po poljima ako se staklena ploa malo zagreje
pre premazivanja. Ovo se moe uiniti bez bojazni da e staklo prsnuti, ako se topla pegla dri izvesno vreme nad poljima koja e
se premazivati.
Za prenoenje kontura crtea ili reetki (kvadrata, rombova i dr.) koje elimo postii na staklu, odnosno prema kojima e se
izlepiti kalajne trake, treba ove konture iscrtati na zadnjoj strani stakla. Ovo se vri pisaljkama ili rastvorima za pisamje na staklu,
ili izlepljivanjem tankih traka od hartije, koje se otklanjaju kad prestane potreba.

VI. DEO

OBRADA METALA

101
I. OPLEMENJIVANJE I ZATITA POVRINE METALA

Opte odredbe

Svi tehniki metali imaju svojstvo da im se usled dodira sa vazuhom ili vodorn povrina pokriva prevlakom (oksidom, sulfidom,
karbonatom i dr.), koja se obrazuje usled hemijskog jedinjenja toga metala sa izvesnim sastojcima vazduha, odnosno vode. Ako
ove prevlake prianjaju vrsto za metal, one e obrazovati prirodnu zatitu povrine metala, kao to je to sluaj kod aluminijuma,
cinka i olova. Ako su pak slojevi prevlake skloni da se ljuspaju ili drobe, kao to je to sluaj sa rom na gvou, tad se na mesto
njih stvaraju trajno novi slojevi, to se produava sve do potpunog razaranja metala.
Raspadanje izvesnih metala usled dejstva vazduha ili vode moe se spreiti samo specijalnim zatitnim premazima i prevlakama,
ili pokrivanjem njihove povrine slojem nekog drugog, plemenitijeg metala. Oplemenjivanju povrine metala pribegava se i iz
drugih praktinih ili estetskih razloga, a s obzirom na cilj kome treba da slui predmet izraen od nekog metala. Isto tako, i
premazi i prevlake mogu posluiti pored zatitie i kao ukras.
Pre oplemenjivanja povrina metala mora se pripremiti, tj. potpuno oistiti, jer bi inae sloj drugog metala koji se na nju nanosi,
bio neravnomeran i ne bi dobro prianjao.

PRIPREMA POVRINE METALA

Da bi povrina metala postala metalno ista, moraju se otkloniti sva strana tela koja se na njoj nalaze, tj. slojevi oksida (sulfida,
karbonata i dr.) i masna tela (npr. ulje, vosak, smola i t. sl.). Nain rada mora se pri tome prilagoditi datom sluaju, imajui u vidu
i samu prirodu metala.
Uopte uzevi, pri pripremi povrine metala u obzir dolaze trojaki postupci:
1) mehaniki (peskarenje, mirgla, turpija i slino);
2) hemijski (kiselinama, luinama i drugim rastvaraima);
3) elektrohemijski (kiselim i alkalnim rastvorima) pomou elektrine struje.
esto se moraju primeniti dva, a u nekim sluajevima i sva tri imenovana postupka.
Posle pripreme moraju se povrine metalnih predmeta sauvati potpuno iste, pa se stoga preporuuje da se njihovom ienju
pristupi tek neposredno pred oplemenjivanjem, ili da se oieni predmeti uvaju u rastvoru od oko 5 g viiiskog kamena na 1 1
vode. Ako se ovi predmeti moraju docnije otoraditi u alkalinim ili cijankalijevim kupatilima, tad ih treba uvati oiene do
oplemenjivanja u rastvoru od 510 g cijankalija na 1 1 vode. Pre svega pak, treba paziti da se oieni predmeti, odnosno
povrine, ne dodiruju vie rukama.

MEHANIKA PRIPREMA

Opte odredbe

Cilj je mehanike pripreme da se povrina metala oslobodi od grubih stranih tela i da se obradi da postane ravnomerno rapava ili
glatka, prema potrebi. Ovo se vri bruenjem (lifovanjem) i glaanjem (poliranjem). Kao pomono sredstvo za ovu pripremu
slue koturi za bruenje (lifovanje) i etke od eline i mesingane ice, ili od ekinja. Ovi koturovi i etke mogu se pokretati
runo ili mehaniki, a njihovo se dejsitvo potpomae primenom mekeg ili tvreg (otrijeg) praka za lifovanje (peska, bimtajna,
mirgla, korunda i dr.).
Manji masni artikli obrauju se u rotirajuim doboima za ribanje. Jedan naroit nain obrade je sa mlazom praha za lifovanje,
koji se baca na povrinu metala pomou tzv. peane mlazne duvaljke sa snanoun strujom vazduha.
Tvrdoa najvanijih sredstava za lifovanje, izraena u stepenima skale za tvrdou jeste sledea:
pesak ............ oko 7
naksos mirgl ......... ,,8
korund ........... ,,9
vetaki korund (alundum, elektro-rubin, abrazit i dr.) ..... ,, 9,29,3
silicijum-karbid (karborundum, karbosilit) ........... ,,9,5
borkarbit .......... ,,10
dijamant .......... ,,10
1) Bruenje (lifovanje) i glaanje (poliranje)*). Bruenje otpoinje nekim grubljim sredstvom pa se postepeno prelazi na finija
sredstva. Najee je ovo sredstvo prilepljeno na drvenim koturima, koji mogu biti obloeni jo i koom, kartonom ili klobuinom
(filcom) ili mogu biti na koturima od plute. Prethodno, grubo bruenje, vri se npr. mirglom br. 6080, fino bruenje mirglom
br. 00 a zavrno bruenje (tzv. glancovanje) mirglom br. 000. Za kvaenje sredstva za bruenje, prilepljenog na koturu,
primenjuje se zejtin (ulje) ili mast. Glancovanje se moe vriti i etkama od ekinja koje se kvase uljem uz dodatak mirgle u
prahu.
Za poliranje moraju se primeniti meka sredstva u finom prahu, kao to su englesko-crveno (engli-rot, ru), kizelgur, tripalj,
beki kre i dr. Ova sredstva (zameana sa vodom, uljem ili mau) manose se na drvene koturove za poliranje, obloene koom
ili ojom, na koturove od filca ili na koturove od tkanine, koji se stavljaju u pokret pomou mehanikog pogona. Ovi se meki
prahovi upotrebljavaju i kao sredstva za ienje metala u vidu praha, sapuna, kremova i dr. (vidi III deo ienje raznih
materijala, ukrasnih predmeta i dragocenosti pod Sredstva preparati za ienje metala), kao i za obnavljanje politura koje
su izgubile sjaj.

*) Vidi i odeljak VI. Razni drugi postupci u obradi metala ta. 7, 8 i 9.

102
2) Ribanje i glaanje kuglicama u doboima. Mali masovni artikli od gvoa bruse se i glaaju najbre u otvorenim ili zatvorenim
doboima za ribanje, odnosno glaanje. Naroito su pogodni koso leei doboi, u kojima stavljeni predmeti ne samo rotiraju,
nego se i pokreu i unapred i unazad, po njihovoj uzdunoj osi.
Za ribanje slue gvozdeni doboi u koje se, pored predmeta koje treba izribati, stavlja i kaa spravljena od peska (sa ravnomernom
veliinom. zrnaca) i sapunice. Ovi se doboi stavljaju u pokret za vie asova, sa brzinom kretanja od oko 30 obrtaja u minuti.
Posle toga se izribani predmeti vade iz doboa za ribanje, briljivo propiraju vodom i stavljaju u doboe za prethodno glaanje,
obino drvene. U ove se doboe naliva itka kaa od ilovae (koja ne sadri peska) i malo vode kojoj se dodaje sapun u prahu.
Probitano je da se u dobo stavi i vea koliina elinih kuglica. Posle nekoliko oasova obrtanja doboa bie zavreno prethodno
glaanje i tada se pristupa zavrnom glaanju, tzv. poliranju visokog sjaja. Predmeti sa potpuno istim kuglicama stavljaju se u
iste doboe, u koje se zatim naliva toliko sapunice, da njena povrina buide najmanje za 1 cm iznad predmeta. Korisno je da se
kuglice prethodno proiste za oko 15 minuta u rotirajuem dobou nalivenom ras.tvorom cijankalija ili kaustine sode (na 1 deo
cijankalija ili kaustine sode treba uzeti 10 delova vode). Dobo za poliranje okree se obino brzinom od 6070 obrtaja u
minuti.
Kod kaljenih. predmeta esto se mokro zavrno poliranje zamenjuje suvim, pri emu se predmeti, zajedno sa otpacima od koe,
stavljaju u gvozdene doboe.

3) ienje predmeta od sivoga liva (sivog livenog gvoda). Pri ienju predmeta od sivoga liva moe se vrlo dobro primeniti
kao sredstvo za ienje staklasta ljaka iz livnikih pei. Ova se ljaka usitni i stavlja u rotirajue doboe ili burad, zajedno sa
delovima od sivoga liva koje treba oistiti. Kad delii ljake otponu da se zobljuju, ljaku treba s vremena na vreme zameniti
novom, jer ona najbolje isti kad su joj delii sa otrim ivicama. Pored toga, rotirajue bure (dobo) za ienje sivoga liva treba
da bude po mogunosti snabdeveno sa nekoliko rupica, da bi mogla ispadati isitnjena ljaka koja se pretvorila u prainu, jer bi
praina prljala delove koji se iste. U doboima ili buradima snabdevenim rupicama i vreme obrade je krae, jer ako se praina od
ljake ne bi isputala, jedan deo delova bi se samo prljao u njoj, ne istei se.

HEMIJSKA PRIPREMA

Opte odredbe

Otklanjanje masnoa sa povrina metala mora se vriti naroito briljivo u svima sluajevima, kod kojih e se oplemenjivanje
vriti1 rastvorima metalnih soli, jer se masna mesta ne mogu okvasiti, a pri galvanskom taloenju metala predstavljaju i izolaciju.
Posle ienja ne smeju se oieni predmeti ponovo hvatati rukom, da se ne bi ponova umastili od dodira prstima. Zbog toga ih
treba utvrditi za ice pomou kojih e se docnije pokretati jo pre no to se pristupi ienju. Ili, za hvatanje oienih predmeta
mogu se primeniti drvene tipaljke (maice). Sitniji predmeti mogu se provoditi kroiz razna kupatila u kamenim sudovima,
snabdevenim rupicama (tzv. korpama za bajcovanje).
Da li je povrina nekog predmeta potpuno oiena od masnoa, moe se lako proveriti kad se predmet potopi u vodu. Ako je
predmet dobro oien, voda e nakvasiti njegovu povrinu potpuno ravnomeimo i ravnomerno e se sa nje slivati, ne ostavljajui
mestimino kapljice ili ostrvca.

1) Otklanjanje masnoa pomou krea. Ako su predmeti u mehanikoj pripremi bili obraivani kaom spravIjenom od gaenog ili
bekog krea, ili meavinom od gaenog kreea i sode, tad esto nee biti potrebno podvrgavati ih naroitom ienju od masnoe,
jer e one ve biti otklonjene dejstvom pomenutih sredstava. Slino kao kre dejstvuju i rastvori sapuna i ukuvani rastvori od
sapunskog korena i sapunske kore (kvilaja kore), koji istina ne rastvaraju masnoe, ali ih prikupljaju u vidu vrlo finih kapljica kao
emulziju.

2) Otklanjanje masnoa sredstvima koja rastvaraju masti. Pod sredstvima koja rastvaraju masti, podrazumevaju se tenosti koje su
u stanju da bez hemijskog dejstva rastvaraju masti, ulja, smole itd., kao npr. benzin, benzol, petroleumski etar (Aether petrolei),
tetrahlorid ugljenika (Carboneum tetrachloratum, u trgovini ,se skraeno naziva tetra) trihlor etilen (u trgovini ,se skraeno
naziva tri) i dr. Prve tri teonosti lako u zapaljive, dok tetra i tri nisu zapaljivi, ali imaju slabo narkotino dejstvo, usled
ega se treba uvali od duieg udisanja njihovih isparenja.
Za ienje masnoa sa metala najbolje je primeniti dva suda, napunjena nekom tenou koja rastvara masti, npr. benzinom. Prvi
se sud obino puni benzinom koji je ve bio due vreme u upotrebi, no koji se jo moe upotrebiti za prethodno ienje, pa se u
ovaj sud potapaju predmeti koji se imaju istiti. Kako ovaj benzin ve sadri u sebi vee koliine rastvorenih masnoa, to
predmete treba proplaknuti nakon vaenja u istome benzinu, koji se naliva u drugi sud. Eventualno se mogu upotrebiti i 3 suda.
Postoje i specijalni ureaji za bezopasno rukovanje zapaljivim tenostima za otklanjanje masnoa. U zatvorenom rezervoaru za
otklanjanje masnoa prska se po pritiskom mlaz tenosti na predmete koji se imaju oistiti. Upotrebljena tenost odlazi zatim u
jedan sud za destilisanje da bi se oslobodila masnoa, a zatim se cirkularnim procesom vraa nazad i ponovo upotrebljava. Na taj
nain, predmeti koje treba osloboditi od masnoa bivaju uvek prskanf tenou za rastvaranje, potpuno osloboenom od masnoe.

3) Otklanjanje masnoa kuvanjem u luinama. Ovaj nain otklanjanja masnoa sa povrine metala primenjuje se najee i osniva
se na dugotrajnijem potapanju predmeta u vrue rastvore kaustine sode (natronovu luinu), kaustine potae (kalijumovu luinu)
ili sode (natrijum karbonata). Ovi rastvori imaju svojstvo da potpuno rastvaraju masti, ulja, smole i smolne kiseline (stearinsku
kiselinu, oleinsku kiselinu i dr.) organskog porekla, pretvarajui ih u sapune rastvorljive u vodi. Na mineralne pak masti i ulja
(vazelin, parafin, parafinsko ulje, ulja za podmazivanje i dr.), ove luine nemaju hemijskog dejstva,. ali ih mogu postepeno da

103
emulziraju i time ih odvode od njihove podloge. Tome se rado dodaje malo trinatrijum-fosfata, koji takoe dejstvuje na
otklanjanje masnoa, a pri tom jo olakava ispriranje emulzija.

Gvoe, elik, bakar, nikl, argenton i srebro, treba za ienje od masnoa potopiti na 3/41/2 kljualu 10 procantnu natronovu
luinu, a zatim ih iplaknuti mekom vodom, najbolje pod tuom. Bronza.se isti od masnoa, kad se kuva 20 minuta u rastvoru
spravljenom od 1 kg amerikanske potae*) i 5 1 vode, a zatim se isplakne vie puta istom vodom. Olovo, cink, kalaj, britanija
metal i sline legure, natronova luina jako najeda, pa ih stoga treba istiti od masnoa etkanjem 3 procentnim rastvorom sode,
briljivo posmatrajui dejstvo; ili, za ovu svrhu treba upotrebiti kre ili pak sredstva koja rastvaraju masti.

*) Amerikanska potaa sastoji se iz potae (kalijum karbonata) kojoj se dodaje negaeni kre, te sadri kaustinu potau (kalijum
hidroksid).

Aluminijum se ne sme kuvati u jakim luinama, jer ga ovi rastvori jako razlau. Naprotiv, vrlo su pogodna sredstva za otklanjanje
masnoa sa aluminijuma 510% rastvora sode, kome se dodaje 0,51% rastvor vodenog stakla, a takoe i 5% rastvora
trinatrijum fosfata, sa dodatkom vodenog stakla. Rastvori ove vrste primenljivi su i za olovo, cink i kalaj, kao i za njihove legure.
4) Otklanjanje masnoa elektrolitikim putem. Ovaj metod ima iroku primenu kod metala koje ne nagrizaju luine. On se sastoji
u tome to se predmeti sa kojih se mora otkloniti masnoa veaju kao katoda u kupatilo od luine. Ovo se kupatilo sastoji iz
rastvora od oko 1 dela (po teini) kaustine ili obine sode, i oko 2 dela (po teini) kaustine ili obine potae (ukupno 50 g) na 1
1 vode. Preporuljivo je da se ovom rastvoru doda malo cijankalija (oko 2 g na 1 1 vode). Kao anoda slui gvozdeni lim, a i sam
sud, ako je izraen od gvoa. Kupatilo se upotrebljava umereno toplo do vrueg, pri emu treba napon struje regulisati tako da na
obeenim predmetima nastupi ivo razvijanje gasa. Usled dejstva struje, na predmetima obeenim kao katoda obrazuje se alkalija
vie koncentracije, koja e masti pretvoriti u sapune rastvorljive u vodi. Zinatan pak deo masnoe bie potisnut mehaniki
vodonikom koji se razvija na katodi, tako da se pomou ove elektrolitike metode mogu otkloniti i masti i ulja koja se ne
pretvaraju u sapun. Poto masti, ukoliko se nisu pretvorile u sapun, isplivavaju na povrinu kupatila, treba biti obazriv da se
oieni predmeti pri vaenju iz njega ne bi ponova omastili.
Elektrolitiki nain otklanjanja masnoa pogodno se primenjuje za ienje manjih masovnih artikala sa ravnomernom povrinom.
Odve dugo trajanje otklanjanja masnoa putem elektrolize moe pri sledeem galvanisanju dovesti do obrazovanja krtih
taloenja, odnosno prevlaka, usled ega treba pri primeni ovog metoda regulisati postupak tako da otklanjanje masnoa bude
zavreno najdalje za 1 1/2 minut. Krte se prevlake dobijaju, ili ak i ljuspaju usled toga, to se priline koliine vodonika koji se
kod elektrolize razvija upija i u osnovni metal.
Otklanjanje masnoa galvanskim putem moe se spojiti sa jednim prethodnim lakim bakarisanjem predmeta, kad se kupatilu doda
malo dijamida bakra i kalijuma (bakar cijankalijuma oko 15 g na litar) i cijan-natrijuma (oko 50 g na litar), pa se krae vreme radi
sa oko 3 Amp/dm2. Usled toga e se raspoznavati prethodno nedovoljno oiena mesta.

DEKAPIRANJE ILI BAJCOVANJE

Pod dekapiranjem ili bajcovanjem podrazumevaju se mere koje se preduzimaju za ienje hemijskim putem, nagrizanjem
prevlaka koje su se obrazovale na povrini metala usled dejstva vazduha ili vode. Ove se prevlake sastoje najee iz oksida,
hidroksida ili karbonata dotinih metala, a mogu se obino rastvoriti dejstvom razreenih kiselina (sumpornom, sonom ili
azotnom), ili luinama. Pri ovome mogu biti nagrieni i sami tehniki metali koji se iste dejstvom kiselina ili luina. Vetina je
dakle pri bajcovanju da se postupak izvri tako, da se sloj prevlake sigurno otkloni, a da oieni metal pri tome bude to je
mogue manje nagrien.
Trajanje bajcovanja zavisi prvenstveno od debljine i vrste sloja oksida koji se ima otkloniti i od koncentracije i temperature
kiseline. Od uticaja su takoe i soli koje se oibrazuju pri bajcovanju i rastvaranju u kiselini. Tako npr. sulfati, koji se obrazuju pri
radu sumpornom kiselinom, koe donekle dalji tok bajcovanja, dok je naprotiv ovaj usporavajui uticaj kod bajcovanja sonom
kiselinom znatno manji. Hloridi koji se obrazuju pri tomie mogu tavie da potpomau proceduru, naroito kod gvoa. Na
ubrzavanje procedure bajcovanja moe dejstvovati pored toga i dodir sa korpom za bajcovanje, ako je ona izraena od
plemenitijeg metala, no to je metal koji se bajcuje.
Kade za bajcovanje izrauju se obino od keramike mase (tajngut) koja je otporna prema dejstvu sviju kiselina, izuzimajui
fluorovodonine.

1. Bajcovanje cinka

Slojevi prevlake obrazovani na cinku, obino su rastvorljivi razblaenom sumpornom ili sonom kiselinom (oko 25%). im oni
budu otklonjeni, nagrizae se lako i sam oieni metal, maroito ako sadri primese drugih metala, kao olova, gvoa i bakra,
koji ubrzavaju rastvaranje cinka u kiselinama. Poto cink ima izrazito kristalnu strukturu, to e se ona pojaviti na povrini pri
duem dejstvu kiseline i upropastiti predmet koji se isti. Prema tome, dabro je u sluajevima gde potapanje za kratko vreme u
razblaeiiu kiselinu ne bi bilo dovoljno, da se primeni rashlaena meavina jednakih delova koncentrisane sumporne kiseline 66
po Bomeu i azotne kiselme 36 po Bomeu. Pri spravljanju ove meavine treba polagano sipati sumpornu kiselinu tankim mlazom
u azotnu (neprestano meajui), pri emu e nastupiti jako zagrevanje meavine. Pre upotrebe treba meavinu rashladiti. Ovo
kupatilo rastvara lako slojeve prevlake na cinku, dok sam cink tee nagriza. Predmet koji se isti treba potopiti u meavinu samo
za vrlo kratko vreme, a zatim ga isplaknuti sa mnogo vode. Prema potrebi treba ovaj postupak ponoviti, pri emu treba predmet
potpuno osuiti pre potapanja u meavinu kiselina, da se meavina ne bi razblaila usled vode. Probitano je da se predmet oien
u kiselmama prvo isplakne brzo u vodi, a zatim takoe brzo ietka sa rastvorom sode ili kaom od gaenog krea i naposletku
dobro isplakne u vodi.

104
2. Bajcovanje gvoa i elika

a) Bajcovanje sumpornom ili sonom kiselinom. Kao opte pravilo pri bajcovanju gvoa i elika vai, da se prevlake od dejstva
vazduha, oksidi koji se obrazuju usled usijavanja*), ra i sloj oksida (skrama) od livenja, otklanjaju sa 15% sumpornom ili
sonom kiselinom. Pri tome, dejstvo kiseline treba da traje to je mogue krae vreme, naroito kod predmeta sa tankim zidovima,
da bi se izbegla opasnost od nejednakog bajcovanja usled obrazovanja vodaninih mehurova*). Skraenje trajanja bajcovanja je
pri radu na vioj temperaturi mogue. No pri svemu tome, da bi se napad na metalno gvoe ograniio na najmanju meru, korisno
je da se kiselom kupatilu dodaju i tzv. zatitni bajcovi**), koji se dobijaju gotovi u trgovini. Ovog zatitnog bajca treba dodati u
koliini od 0,50,l% (po teini) u odnosu na gotovo kupatilo za bajcovanje. Posle obrade kiselinom, predmet treba brzo
isplaknuti prvo u vodi, a zatim u slaboj natranovoj luini, krenoj vodi ili rastvoru sode, da bi se neutralisali i ostaci kiseline koji
su se eventualno zadrali u porama metala. Naposletku treba oien predmet jo jednom dobro proplaknuti vodom.
Posebno se preporuuje: za liveno gvoe 110%, za kovano gvoe 10% i za elik 20% rastvor sumporne kiseline. Tvre vrste
livenog gvoa moraju se prethodno usijati pre bajcovanja ili jo bolje temperovati (ariti obavijeno u oksidu gvoa ili cinka).
Za ekonomino bajcovanje sa SLimpornom kiselinom moe se postaviti sledee pravilo: bajcovianje treba otpoeti isa rastvorom
gustine od 8 po Bomeu (9% kiselina) pri temperaturi od 6080 C. Sadrinu slobodne kiseline treba dodavanjem odravati na
oko 5%, sve dok ne nastane specifina teina od 22 po Bomeu. Ovaj se stari rastvor moe naknadno korisno upotrebiti za
prethodno bajcovanje, sve dok njegova sadrina kiselime ne bude spala na 1% i dok se njegova specifina teina ne popne na 25
po Bomeu.
Sa sonom kiselinom se radi pri temperaturi od 30 40 C, a rastvor se pojaava, sve dok kupatilo ne bude pokazivalo gustinu od
25 po Bomeu. Kupatilo se moe koristiti sve dok ne bude imalo sarno jo l% slobodne kiseline tj. dok ne bude pokazivalo
gustinu od 29 po Bomeu.
Nain dejstva suimporne i sone kiseline je isti, presudni su samo trokovi.
Za bajcovanje pre niklovanja malih predmeta od livenog gvoa, preporuuje se sledei postupak: predmete treba potopiti u
razblaenu sumpornu kiselinu (1 deo kiseline na 10 delova vode). Kad se izvade iz ovog kupatila, treba ih potopiti u vruu krenu
vodu, u kojoj ih treba drati dok se ne zagreju dovoljno da bi se mogli brzo osuiti. Zatim ih treba istrljati suvim drvenim
strugotinama ili mekinjama.

*) Pri zagrevanju preko 575C obrazovani se oksid sastoji obino iz 3 sloja: spoljnjeg, tankog sloja od oksida gvoa, ispod njega
sloj od oksidul-oksida gvoa i naposletku od tankog sloja oksidula. Kiselina bajca dejstvuje rastvarajui samo na sloj oksidula,
do koga dopire kroz pukotine gornjih slojeva koji se hemijski jeva najedaju, ve se ljuspaju. Time se i objanjava obrazovanje
ljama pri bajcovanju. Usled toga je vrlo teko oistiti bajcovanjem oksid od usijavanja, ako ovaj ne sadri sloj oksidula.

*) Nejednako bajcovanje nastupa usled vodonika koji se razvija pri rastvaranju gvoa u kupatilu. Ako ovo razvijanje gasa bude
trajalo due vremena, gvoe e primiti u sebe jedan deo istoga, pri emu se mogu na predmetu obrazovati i mehurovi, a time e
biti naruen i normalni tok bajcovanja.

**) Nemaki se nazivaju Sparbeizen. Ima ih raznih fabrikata kao Fogelov zatitni bajc (Vogels Sparbeize), adazid, ferokleanol,
rodin, rodolin i dr.

b) Bajcovanje -fluorovodoninom kiselinom. Umesto bajca od sumporne ili sone kiseline, moe se za bajcovainje gvoa i elika
upotrebiti i bajc od fluorovodonine kiseline, koja rastvara ne samo oksid obrazovan od usijavanja, ve i pesak od kalupa koji se
zalepio na predmetu. Ovaj se bajc sastoji iz vode kojoj je dodato 1l,5% fluorovodonine kiseline. On se ne sme drati u
sudovima od stakla, porculana, kamena ili gvoa, poto ih fluorovodonina kiselina razara, ve u drvenim kacama. Da bi ove
kace due trajale, oblau se iznutra olovnim limom, a spolja se premazuju vruim asfaltom ili viekratno asfalt-lakom.
Fluorovodonina kiselina jako nagriza kou i nokte na rukama, stoga se preporuuje da se pri radu s njom navuku gumene
rukavice. I isparenja ove kiseline imaju tetno dejstvo na organizam, naroito na zube, pa se treba postarati za dobru ventilaciju
radi odvlaenja kodljivih gasova, a radnicima preporuiti da nose respiratore.
Preporuuje se i meavina sumporne sa fluorovodoninom kiselinom. Treba uzeti oko 3 cm3 razblaene sumporne kiseline na 1
cm3 fluorovodonine kiseline i u toj srazmeri sastaviti potrebnu koliinu.

c) Bajcovanje rastvorom sulfata gvoa (galice). Predmeti od livenog gvoa mogu se bajcovati i rastvorom galiee. Na 1 deo
galice treba uzeti 2 dela vode. Predmete treba nakvasiti ovim rastvorom sipanjem pomou kaike ili komada oje pritvrenog na
kraju nekog tapa, kojom se napravom skii kao etkom. Ovako nakvaen predmet treba ostaviti da postoji 810 , a zatim ga
dobro isprati vodom.

d) Beljenje (belo bajcovanje) gvoa i elika. Za beljenje predmeta izraenih od gvoa ili elika, primenjuje se koncentrisana
azotna kiselina (40 po Bomeu), kojoj se dodaje i neto sjajne ai*).

e) Otklanjanje re bajcovanjem (vidi i III deo eenje raznih materijala, ukrasnih predmeta i dragocenosti pod ienje i
poliranje predmeta od gvoa i elika).
I r e c e p t: otklanjanje re fosfornom kiselinom. Fosforna kiselina rastvara ru kao i oksid gvoa, no kako je to slaba kiselina,
nagriza metalno gvoe samo vrlo malo, tako da kupatilu nije potrebno dodavati i zatitni bajc. Pri tome se na povrini gvoa
obrazuje tanak sloj fosfata gvoa, koji vrsto prianja za metal. Ovaj sloj zatiuje gvoe da ne bi odmah ponovo zaralo, a
pored toga stvara zbog svoje rapavosti odlinu osnovu za prianjanje boja ili lakova.

105
Gvoe optereeno jakim slojem re ili oksida od usijavanja, treba prvo osloboditi ovoga nagrizajueg sloja u 15/o kupatilu od
fosforne kiseline, a potom ga isplaknuti vodom. Poisle toga obraditi ga kratko vreme u to toplijem kupatilu od 12% fosforne
kiseline, pa ga zatim ostaviti da se osui, ne ispirajui ga u vodi.
Ako je gvoe samo malo zaralo, treba ga bajcovati pko 1015 minuta u kupatilu od 12% fosforne kiseline, pri 7080
toplote.
Ovaj metod bajcovanja ima primenu naroito tamo, gde e se docnije predmeti bojiti, lakovati ili emaljirati. U takvim sluajevima
treba izbegavati bajcovanje sumpornom kiselinoni, jer postoji bojazan da se ispod sloja boje, laka ili emalja, ne obrazuje ra.

II r e c e p t: otklanjanje re natrijumovom luinom i cinkom. Manji gvozdeni predmeti stavljaju se u kupatilo od 510% malo
zagrejane natronove luine, pri emu se zarali delovi pokrivaju granulisanim cinkom, ili jo bolje cinkanim opiljcima. Usled
vodonika koji se razvija pri tome, ra e se redukovati u rastresit gvozdeni ljam koji se moe lako otkloniti, pri emu se sam
predmet ne najeda u ovom kupatilu.

*) Sjajnom ai naziva se vrsta, sjajna kora od ai, koja se nahvata na ognjitu pri sagorevanju, drveta.

3. Bajcovanje bakra i bakarnih legura (mesinga, bronze, novog srebra)

a) Normalno bajcovanje. Bajcevi koji se normalno upotrebljavaju za bajcovanje bakra i njegovih legura, nazivaju se obino utim
bajcevima*). Najee se vri isprva prethodno bajcovanje, a zatim sjajno (glanc) bajcovanje; ree pak mat bajcovanje. Prethodno
bajcovanje treba da da metalno istu povrinu, a sjajno, odnosno mat bajcovanje, eljeni konani izgled. Poto se pri radu sa utim
bajcevima stvaraju otrovna isparenja, takvo bajcovanje treba vriti na otvorenom prostoru, ili na promaji. Kod spravljanja bajceva
za sjajno ili mat bajcovanje, treba pri meanju azotne i sumporne kiseline sipati sumpornu kiselinu tankim mlazom u azotnu
kiselinu, a ne obratno, i stalno meati. Ova se meavina obrauje dalje tek poto se ohladi.
Prethodno bajcovanje
I r e c e p t: treba pomeati 200 delova (po teini) azotne kiseline 36 po Bomeu, 12 dela (po teini) sjajne ai*) i 12 dela
(po teini) kuhinjske soli. U ovaj bajc treba potopiti predmet koji se isti i drati ga u njemu dok mu se povrina ne oisti. Zatim
ga dobro isplaknuti vodom i potopiti u kljualu vodu, usled ega e se zagrejati i brzo osuiti.

*) Sjajnom ai naziva se vrsta, sjajna kora od ai, koja se nahvata na ognjitu pri sagorevanju, drveta.

II r e c e p t: treba pomeati 2 1 azotne kiseline 40 po Bomeu i 20 kub. cm koncetrisane sone kiseline. Postupak je isti kao po I
receptu.
Napomena: ako su predmeti crni, odnosno jako optereeni korom od livenja, treba ih pre prethodnog bajcovanja podvrgnuti jo
jenom pripremnom bajcovanju, koje se vri sa oko 10 % sumpornom, a ree razblaenom sonom ili azotnom kiselinom. Dejstvo
kiseline moe se poveati blagim zagrevanjem ili proputanjem vazduha. I sa mehanikim sredstvima (etkanje, ribanje) moe se
potpomoi postupak. Tek kada sloj oksida bude skinut toliko da predmet dobije crveno-mrki ton, pristupa se prethodno
bajcovanju, u cilju dobijanja metalno iste povrine.

Sjajno bajcovanje.
Kada je predmet oien prethodnim bajcovanjem, treba ga za kratko vreme potopiti u bajc za sjajno bajcovanje, koji se spravlja
na sledei nain:
I r e c e p t: treba pomeati 75 delova (po teini) azotne kiseline 40 po Bomeu, 100 delova (po teini) sumporne kiseline 66 po
Bomeu i 1 deo (po teini) kuhinjske soli. U ovu meavinu treba potopiti predmet, a zatim ga dobro isplaknuti vodom. Posle
bajcovanja moraju se letovana mesta oistiti bimtajnom da budu sjajna.

II r e c e p t: treba pomeati 1 1 azotne kiseline 40 po Bomeu, 1 1 sumporne kiseline 66 po Bomeu i 10 g sjajne ai*).
Poistupak je isti kao po I receptu.

Mat bajcovanje.
Ako se eli da predmeti postanu bajcovanjem mat, mora se bajc zagrejati i ostaviti predmet da u njemu lei due vremena. Dobar
bajc za mat bajcovanje spravlja se kad se pomea 300 delova (po teini) azotne kiseline 36 po Bomeu, 200 delova (po teini)
sumporne kiseline 66 po Bomeu i 12 dela (po teini) kuhinjske soli. Kada se meavina ohladi, treba joj dodati 1 deo (po teini)
cink-sulfata, rastvorenog u 5 delova (po teini) vode.
Ukoliko due ostanu predmeti u bajcu, utoliko e im povrina biti jae matirana, ali pri tome moe predmet dobiti runu boju koja
se moe popraviti kratkim provlaenjem kroz bajc za sjajno bajcovanje.

b) Bajcovanje hromnom kiselinom. Za bajcovanje bakra i njegovih legura moe se upotrebiti i hromna kiselina (kalijum ili
natrijum-bihromat sa sumpornom kiselinom). Ovi su bajcevi manje vrednosti, ali daju finu mat povrinu.

c) Elektrino bajcovanje. Bajcujue dejstvo ostataka kiselina, koji se izdvajaju na anodi pri elektrolizi izvesnih rastvora (npr.
hlorida ili sulfata i slabih kiselina), mogu i se primeniti za bajcovanje. Pri tome se udaljuju sa predmeta i laki slojevi eventualnih
masnoa. Ova metoda nije nala veu praktinu primenu.

d) Beljenje (belo bajcovanje) predmeta od bronze. Za beljenje predmeta od bronze treba upotrebiti kupatilo koje se sastoji iz 10
delova azotne kiseline, 10 delova sumporne kiseline i 1 dela sone kiseline.

106
4. Bajcovanje aluminijuma

Ovaj metal zahteva naroito oprezan postupak, jer je tanki sloj prevlake koji se obrazuje na njegovoj povrini otporniji prema
hemikalijama, no sam metal ispod njega. Bajcovanje aluminijuma vri se naroito u cilju matiranja njegove povrine. Za ovo se
primenjuje 10 procenata natronova luina zasiena kuhinjskom solju, tj. dodavanjem toliko kuhinjske soli, koliko ona moe da
rastvori. Dodatkom kuhinjske soli luini znatno e se ublaiti njeno najedajue dejstvo za metal.
Predmeti od aluminijuma potapaju se na 1020 sekundi u ovaj rastvor, a zatim ih valja briljivo isprati vodom i ietkati finim
bimtajnom. Posle toga treba ih ponovo potopiti u isti rastvor i drati u njemu dok ne nastupi razvijanje gasa, pa ih ponova isprati
vodom i naposletku osuiti u drvenim strugotinama.
Legure aluminijuma sa bakrom pocrne pri obradi ovim bajcom. Njih treba (poto se dobro isplaknu vodom) potopiti radi beljenja
jo i u koncentrisanu azotnu kiselinu, a zatim ih ponova isplaknuti dobro vodom i osuiti u drvenim strugotinama.
Usled obrade na izloeni nain predmeti od aluminijuma dobie izgled slian mat srebru.

POSTUPCI PRI OPLEMENJIVANJU I ZATITI METALA

POTAPANJE U RASTOPLJENI METAL

Ovaj se nain rada primenjuje kod kalaisanja, pocinkovanja i prevlaenja olovom, pa poto se vri rastopljenim metalima, obino
se naziva kalaisanje, odnosno pocinkovanje i pokrivanje olovom u vatri. Ovaj se nain odlikuje svojom prostotom, ali iziskuje
glomaznu aparaturu. Pri tome je vezan za visoku temperaturu, tako da se ne moe primeniti kod predmeta koji bi usled toga mogli
biti oteeni.
Kod kalaisanja u vatri, pored potapanja u rastvoreni metal primenjuje se i natiranje rastopljenim metalom, to se obino naziva
vrue kalaisanje natiranjem.

1. Pocinkovanje

Pocinkovanje se preporuuje naroito za predmete koji potrebuju deblju cinkanu prevlaku (limovi, ice, cevi), ili za sudove sa
falcovanim ili nitovanim avovima, koje rastopljen cink dobro zaptiva. Naprotiv, ne moe se uspeno upotrebiti kod predmeta
snabdevenim sitnim rupicama, zarezima i t. sl., koje bi rastopljeni cink lako mogao zapuiti, kao ni kod predmeta koji bi se
docnije morali jae da savijaju ili falcuju, usled ega bi se mogla lako odvaliti cinkana prevlaka.
Temperatura cinkanog kupatila mora se odravati to nia, ako je mogue ne preko 450 (taka topljenja cinka je 420). Ovo je
potrebno stoga, to cink iz gvozdenih kada ili potopljenih gvozdenih predmeta prima neto gvoa i to utoliko lake, ukoliko je
temperatura via, a legure su cinka ka gvoem (tzv. tvrdi cink) tvrde i krte.
Istopljeni cink posipa se oko 5 cm debelim slojem niadora i cink-hlorida, da bi se smanjio gubitak usled oksidisanja i da bi se
prethodno bajcovanjem oieni predmeti zatitili pri potapanju od ponovnog oksidisanja. Teina cinkane prevlake varira od 200
do 500 grama na svaki kvadratni metar povrine. Ona zavisi delom: od obrazovanja pomenutih cinkanih legura sa gvoem, a
delom od naina kako se posle vaenja predmeta iz kupatila otklanja viak cinka, brisanjem ili svlaenjem (npr. proputanjem
izmeu valjaka). Posle vaenja iz kupatila treba pocinkovani predmet ohladiti, stavljajui ga u toplu vodu ili ulje, a zatim ga
ietkati sa primenom mekinja ili drvenih strugotina. Naroitu panju iziskuje pocinkovanje ica za iane konopce. Da ice ne bi
bile oteene, treba voditi rauna da cinkano kupatilo ne bude odve vrue i da ica ostane u njemu samo neophodno potrebno
vreme. Ako je ica savijena u koturove, njih treba posle vaenja iz kupatila vie puta jako protresti, da bi se stresao viak cinka.
Da bi pocinkovana ica imala lepi izgled, treba je na temperaturi od oko 120 provui kroz gvozdeni ablon iste numere, kroz
koji je provlaena i pre pocinkovanja.
Manji gvozdeni predmeti mogu se lako pobakarisati pre stavljanja u kupatilo da bi cink bolje prianjao na njih. To se vri najbolje
ako se predmeti okreu u rotirajuem dobou, zajedno sa drvenim strugotinama nakvaenim rastvorom plavog kamena.

2. Patentno pocinkovanje (ekonomino pocinkovanje velikog sjaja)

Ovo se pocinkovanje osniva na tome to se cink legira sa oko % aluminijuma. Ovim se postie da kupatilo bude tenije, te se
teina cinkane prevlake smanjuje na 100 200 g po kvadratnom metru povrine, a pored toga oteava se i stvaranje tvrdoga cinka
(legure cinka i gvoa). Usled toga ove tanke prevlake pokazuju bolju sposobnost prianjanja i bolje se dre, tako da se ovako
pocinkovani limovi mogu dobro obraivati, pa ta vie, ak i falcovati. Za pocinkovanje limenih sudova sa falcovanim ili
zanitovanim avovima ovaj je nain ve manje primenjiv iz poznatih razloga. Nedostatak je kupatila koje sadri aluminijum u
tome, to se na istopljeni metal ne moe stavljati sredstvo koje sadri niador, jer bi aluminijum ispario kao aluminijum-hlorid.
Usled toga se ovo sredstvo mora naneti ponaosob na svaki komad koji se prevlai cinkom.
Za unoenje aluminijuma u cinkano kupatilo treba pripremiti jednu prethodnu leguru cinka sa oko 5% aluminijuma, koja se dodaje
kupatilu. Limove koje elimo pocinkovati treba bajcovati 10% sonom kiselinom i isplaknuti vodom, a zatim na nekoliko minuta
potopiti u jak rastvor cink-amonijum-hlorida, odnosno cink-hlorida i niadora. Poto ,se limovi izvade iz ovog rastvora, ostavljaju
se da otkaplju, a zatim se provedu kroz ne odve toplu pe da bi se osuili. Jo vreli predmeti stavljaju se zatim u cinkano
kupatilo, koje je obino podeljeno odozgo na dva dela jednim rasponcem (mostiem). Na ulaznoj strani isparie sredstvo koje
otklanja pristup vazduha, pa spreava oksidisanje, a na izlaznoj strani vadi se pocinkovani lim. Poto se legura cinka stinjava sa
aluminijumom u malim granicama temperature, na limu se mogu obrazovati samo mali cinkani cvetovi usled kristalisanja. Ako
se komadi lima rashlade u vodi odmah po vaenju iz kupatila, ovi e cvetovi ieznuti, a cinkana e prevlaka izgledati glatka
srebrno-sjajna. Ako pak cinkano kupatilo sadri kalaja, dobie se na prevlaci krupni cinkani cvetovi.

107
3. Priprema sivog i temper liva za pocinkovanje

Ova se priprema vri obino sa peanim mlazom ili u doboima za ienje i mora biti tako temeljito izvrena, da prionuli pesak
bude potpuno otklonjen. Zatim treba livene komade bajcovati samo 23 minuta u vruoj, 34 procentnoj sumpornoj kiselini.
Ako su pak od livenja zaostala pojedina vrsto upeena zrnca peska, bajcu se moe dodati na 4 dela sumporne kiseline 1 deo
fluorovodonine kiseline i trajanje bajcovanja produiti na 67 minuta. Ako se time ne bi postiglo potpuno otklanjanje peska sa
pojedinih komada, njih treba vratiti na ponovno ienje. Posle bajcovanja komadi se propiraju u kljualoj vodi da bi se brzo
osuili usled zagrevanja, a zatim se potapaju na nekoliko sekundi u vrue kupatilo sa cink-amonijum hloridom, odnosno u vru
rastvor jednakih delova cink hlorida i niadora. Ovako pripremljene komade treba osuiti, najbolje na jakim elinim ploama,
koje se odozdo zagrevaju plamenom ili toplotom koja odlazi iz kupatila sa rastvorenim cinkom. Neposredno zatim ovako
pripremljeni komadi stavljaju se u cinkano kupatilo.

4. Toplotna obrada temper liva pre pocinkovanja

Temper liv koji se podvrgava pocinkovanju u vatri, postaje usled toga krt i gubi veliki deo svoje prvobitne vrstoe (otpornosti na
udar). Opiti, koji su vreni u cilju otklanjanja ovog tetnog dejstva pokazali su npr. da je temper liv, koji je pre obrade imao
vrstou od 7,2 mkg vrstoe, posle pocinkovanja u vatri, tj. potapanja u rastopljeni cink pri 460 i gaenju (hlaenju) u vodi,
pokazivao proseno samo jo 0,9 mkg vrstoe. Ako se, meutim, komad od temperliva najpre zagreje na 650, a zatim ohladi u
vodi pre no to se pocinkuje, tad njegova vrstoa iznosi na kraju oko 140% od njegove prvobitne vrednosti.

5. Kalajisanje

a) Kalajisanje u vatri uopte. ist se kalaj topi na 232. Temperatura kalajnih kupatila ne treba da bude via od 3035 preko
take topljenja kalaja. Ako je ona odve niska, kalaj e slabo prianjati za predmet i prevlake e biti rapave, ako je pak temperatura
odve visoka, prevlake e dobiti ukastu boju i ispae odve tanke. Kupatilo se za zatitu od oksidisanja pokriva lojem ili
palmovim uljem, ili pak meavinom 85% cink-hlorida, 10% kuhinjske soli i 5/o kalajne soli. Briljivo oieni predmet za
suenje i predgrijavanje potapa se u odgovarajue vrue kupatilo od loja (ili mineralnog ulja sa visokom takom zapaljivosti),
odnosno u sono kupatilo neke soli koja spreava oksidisanje. Sloj koji je ostao prionut na predmetu pri vaenju predmeta iz ovog
kupatila, obezbeuje ga od oksidisanja do potapanja u kalajno kupatilo. Na povrini gvozdenih predmeta obrazovae se u
kalajnom kupatilu legura kalaja i gvoa, na ije je svojstvo od uticaja temperatura kalajnog kupatila i vreme trajanja potapanja.
Od njene prirode zavisi prema tome tvrdoa povrine sloja, to je naroito od znaaja za limove. Na osnovu praktinog iskustva
najpovoljniji se rezultat postie tad, kad su obe strane limene table prevuene ravnomerno kalajem u koliini od 30 g na kvadratni
metar. Posle vaenja iz kalajnog kupatila, predmeti se oslobaaju vika kalaja koji ,nije prionuo lupkanjem, ili se istrljaju
mekinjama ili guvom od kuina, natopljenom mau. Ako se na prevlaci pokau pore ili se pri docnijoj obradi pojave povrede na
kalajnom sloju, tad treba izvriti ponovno potapanje u naroito kupatilo koje je napunjeno istim kalajem i slui samo za ovu
svrhu, dok glavno kupatilo prima postepeno malo od metala potopljenih u njega.
Ako se vri dvojno potapanje, tad drugo kupatilo treba da ima po mogunosti neto niu temperaturu, da bi se obezbedilo od
prljanja gvoem. U takvim sluajevima praktikuje se, da se prvo kupatilo pokrije nekom solju koja spreava oksidisanje, a drugo
lojem ili palmovim uljem, Prema jednom nemakom patentu prvo kupatilo treba da bude snabdeveno dvoslojnim pokrivaem, kod
koga se donji sloj sastoji iz zatitnih soli (npr. cink-hlorida i niadora), a gornji iz masti ili kolofonijuma. Pri izvlaenju predmeta
iz kupatila, gornji e sloj zbrisati zatitnu so koja je prionula na predmet, tako da e se izbei potreba ispiranja pre drugog
potapanja.
Naroitu panju treba pokloniti hlaenju kalaisanih gvozdenih predmeta, poto kalaj ima dvaput vei koeficijenat istezanja od
gvoa, pa prema tome pri naglom rashlaivanju postoji opasnost od obrazovanja pukotina u prevlaci. Da bi se postiglo polagano
hlaenje, kalaisani predmet treba staviti u sud sa vruim mineralnim uljem koje se postepeno rashlauje stavljanjem u drugi sud
(napunjen vodom), ili se provlai kroz vie kupatila ove vrste sa postepeno smanjenom temperaturom.

b) Kalaisanje gvozdenog lima. Veliki se zahtevi iziskuju od kalaisanja za limove, a naroito za beli lim. Da bi se ovi zahtevi
zadovoljili, treba ve pri samoj izradi ovoga lima obratiti najveu panju na istou kako bi se pri valcovanju spreilo uvlaenje
stranih tela, npr. peska, zrna koksa i t. sl. Inae, na limu bi se obrazovala mala udubljenja, u kojima bi se mogla zadrati vlaga i
kiselina od bajcovanja. Usled toga se pri stavljanju lima u kalajno kupatilo mogu obrazovati mehurii, koji pri vaenju iz kupatila
prskaju. Druga nezgoda lei u tome, to ,na limu mogu ostati (usled mestiminog pregrejavanja, nedovoljnog bajcovanja i drugih
uzroka) kao neka ostrvca, vea od pora, za koja kalaj ne prianja dobro.

c) Kalaisanje livenog gvoa potapanjem u rastopljeni kalaj. Liveno gvoe teko prima kalaj, usled skrame (kore) koja se
obrazuje pri livenju i velike sadrine ugljenika, pa iziskuje briljivu pripremu da bi se otklonile ove nezgode. Komade livenog
gvoa, kad budu osloboeni od peska od kalupa, treba staviti u kupatilo za bajcovanje koje sadri 10/o sumpornu kiselinu i
drati ga u njemu neprekidno oko 12 , dok kora obrazovana od livenja ne postane toliko meka da se moe skinuti noktom. Posle
ovoga, povrina treba da ima svetlo sivu (ne crnkasto sivu) boju. Posle bajcovanja predmeti se isperu u vodi i dobro izribaju
granitnim ljunkom (peskom) sa dodatkom vode, to se moe izvriti i u rotirajuim doboima za vreme od 1624 .
Izbegavajui suenje i hvatanje rukama, ovako oieni predmeti briljivo se isplaknu vodom, stavljaju na nekoliko minuta u
razblaenu sonu kiselinu i neposredno zatim u kupatilo od hlorida bakra. U njemu e se predmeti brzo prevui jednom vrlo
tankom, crvenkastom prevlakom bakra, koja e olakati prianjanje sloja kalaja. Poto se izvade iz ovoga kupatila, predmeti se
stavljaju neposredno u kalajno kupatilo.

108
Drugi je nain da se liv isprva oslobodi sa povrine ugljenika. Predmeti se pakuju u lonce izraene od ilovae, otporne na vatri,
zajedno sa sitno zrnastim hematitom ili mangan-superoksidom, pa se ti lonci izloe jakom crvenom usijanju za vreme od 46 .
Preporuuje se takoe da se predmeti premau kaom spravljenom od ilovae i oksida gvoa i tako usijavaju (tzv. aduciranje).
Zatim se bajcuju u sumpornoj kiselini (1:10), kojoj se esto dodaje i malo plavog kamena. Dobra je i primena razblaene
fluorovodonine kiseline, jer ona rastvara pesak koji je eventualno ostao prilepljen na predmetu .
Po treem postupku predmeti se stavljaju u peanu duvaljku i izlau dejstvu struje peska dotle, dok im povrina ne postane
potpuno metalno ista. Zatim se stavljaju u vodu za lemljenje, a odatle u kalajno kupatilo dok su jo vlani.

d) Kalaisanje predmeta potapanjem u rastopljene legure kalaja. Za tehnike predmete kalajno se kupatilo esto pojeftinjava
dodatkom malo olova. Ako je sadrina olova vea, dobie se siva i manje sjajna prevlaka. I dodatak cinka slui istome cilju.
Dodatkom 510% bizmuta, poveava se sjaj i belina; slino dejstvuje i nikl. Vrlo male koliine gvoa (0,51%) imaju
stvrdnjavajue dejstvo. Poto je veina ovih sredstava otrovna, njihova primena nije doputena za kalajisanje sudova za jelo, ili u
krajnjem sluaju, kalaju se mogu dodavati samo u vrlo malim koliinama.

e) Vrue kalajisanje natiranjem (trenjem). Kod mnogobrojnih predmeta, naroito sudova od bakra i mesinga, koji se sa unutranje
strane moraju pokriti trajnim slojem kalaja, primenjuje se natiranje rastopljenim kalajem. .U suve, prethodno ribanjem ili
bajcovanjem oiene predmete, unosi se sa potrebnom koliinom kalaja kolofonijum u prahu, niador ili amonijum-cink-hlorid,
iji je zadatak da pri zagrevanju (obino na vatri od ugljena) zatiti povrinu od oksidisanja, odnosno da je oslobodi od oksida.
im kalaj bude rastopljen treba ga zajedno sa svima dodacima rastrljati to ravnomernije po zagrejanoj povrini, to se vri
guvom od kuine. Obrtanjem i pokretanjem predmeta treba se starati da svi delovi njegovih zidova budu zagrejani i kalajisani.

6. Pokrivanje predmeta olovom (potapanjem u rastopinu)

U poreenju sa cinkom, olovo je hemijski otpornije, npr. prema morskoj vodi, sumpornoj kiselini i dr. Meutim, gvoe tee
prima olovo no cink ili kalaj, usled ega se gvozdeni predmeti koje treba pokriti olovom, moraju briljivo pripremiti. Potom se oni
stavljaju na oko 2 minuta u vodu za lemljenje (zasien rastvor cink-hlorida u 5 procentnom rastvoru niadora), a zatim se
potapajru u oko 340360 vrue olovno kupatilo (taka topljenja olova je 327) koje se snabdeva zatitnim pokrivaem od cink-
hlorida i niadora. Poto isto olovo otie veim delom sa limova i ica usled svoje velike itkosti, a zaostali deo prianja u
neravnomernom sloju, potrebno je da se potapanje predmeta u vodu za lemljenje i olovmo kupatilo ponovi poisle hlaenja jo dva
puta. Na taj nain postiie se da gvoe bude pokriveno glatkim slojem olova od oko 1/20 mm debljine. Boljiu sposobnost
prianjanja pokazuju legure olova. Ukoliko to doputa namena predmeta, olovo se legira npr. sa kalajem, pa sa ovakvim jednim
kupatilom moe se raditi slino kao i pri kalajisanju u vatri.

7. Prevlaenje legurom olova i kalaja

Olovo i kalaj ulaze lako u legure koje se tope na nioj temperaturi od olova, delom i od kalaja, a koje u tvrdoi i jaini prevazilaze
olovo. Usled toga se prevlake od legure olova i kalaja primenjuju vrlo mnogo za pokrivanje tankih elinih ica, jer se usled nie
temperature kupatila smanjuje opasnost od smanjenja jaine ice. Te se prevlake upotrebljavaju i za pokrivanje cevi, kao i
izvesmh sudova, jer su otpornije i izdrljivije prema morskoj vodi i hemikalijama nego cimkane prevlake. Jeftinije su od kalajnih,
a tvre su od olovnih prevlaka. Legura od jednakih delova po teini olova i kalaja ponaa se pri obradi slino kalaju. Po meri
smanjivanja kalaja, sve se vie istiu tetna svojstva olova, pri emu se temperatura topljenja poveava, a time i tetan uticaj na
mehanika svojstva elika. Jednovremeno sa time, smanjuje se i tvrdoa prevlake i njena ravnomernost.

GALVANSKO TALOENJE METALA (GALVANOSTEGIJA)

Opte odredbe

Galvansko taloenje metala (galvanostegija) vri se izdvajanjem metala iz vodenih rastvora soli metalnih jedinjenja, pomou
elektrine struje; taj je postupak uopte poznat pod imenom elektroliza. Sam rastvor iz koga se metal izdvaja naziva se elektrolit
ili galvansko kupatilo, a ploe u kupatilu, spojene sa polovima izvora struje kroz koje se ona dovodi u elektrolit, nazivaju se
elektrodama. Elektroda spojena sa pozitivnim polom izvora struje naziva se anoda (obeleava se sa +), a elektroda spojena sa
negativnim polom naziva se katoda (obeleava se sa ). Kao izvor struje za rad u malom primenjuju se galvanski elementi ili
akumulatori, a za rad u velikom obimu jednosmisleni elektrini generatori sa niskim naponom na prikljucima (klemama).

Dejstvo elektrine struje na elektrolt sastoji se u tome, to se metalne estice koje su sadrane u rastvorenim solima metalnog
jedinjenja, odvode na katodu i na njoj taloe, dok pretekli sastavni delovi, koji se nazivaju kiselinski ostatak ili radikal odlaze
na anodu.

Slino metalnim jedinjenjima ponaaju se u elektrolizi i kiseline koje se esto moraju dodavati kupatilima. Pri njihovom
razlaganju dejstvom struje, vodonik se izdvaja i taloi kao bezbojni gas na katodu, dok kiselinski ostatak (radikal) odlazi na
anodu.

Ako elimo da koristimo elektrolizu da bi se neki metal prevukao drugim metalom, tad se predmet koji se ima prevui vea u
elektrolit kao katoda. Da bi taloenje metala iz elektrolita bilo ravnomerno po celoj povrini predmeta, treba se starati da i

109
rastojanje meu elektrodama bude to ravnomernije. Kod jako profilisanih predmeta ovaj e se zahtev teko moi ispuniti, a u
pojedinim sluajevima i nikako.

Ako je anoda nerastvorljiva, tad e kupatilo usled elektrolize trpeti stalnu promenu sastava, a pre svega osiromaenje u
rastvorenim solima metala. Naprotiv, ako je anoda od istog metala koji se taloi na katodu (tzv. rastvorljiva anoda), moe se
poistii da se metal anode rastvara u kupatilu u jednakoj meri, u kojoj se rastvoren metal taloi na katodi. Elektrolit e u takvom
sluaju odrati isti sastav bar za prilino dugo vreme.

Da bi se postiglo dobro taloenje metala na predmet, mora se izmeu anode i katode uspostaviti izvestan odreen elektrini napon,
koji se regulie elektrinim otpornikom koji se ukljuuje u elektrino kolo ispred kupatila. Veliina ovog napona dae se u daljem
izlaganju za rastojanje elektroda od 10 cm. Kod veeg rastojanja elektroda i napon je vei. Za poetak procesa, dok predmet ne
bude pokriven sa metalom koji se na njemu taloi, mora se ovaj poetni napon uzeti neto vei kod lako rastvorljivih metala.
Voltmetar kojim se meri napon, ukljuuje se u elektrino kolo kupatila paralelno, a ampermetar kojim se meri jaina struje,
ukljuuje se u kolo naizmenino (u seriji). Velioina jaine struje davae se u daljem izlaganju na kvadratni desimetar (tj. 100 cm2)
povrine predmeta, koja se vrednost naziva gustina struje. Reakcija kupatila ispituje se obino lakmusovom hartijom, koja se od
kiselina obojadie crveno, a od alkalija plavo.

Pre galvanisanja mora se povrina predmeta naroito briljivo oistiti, jer se inae na nekim mestima, nee taloiti metal ili nee
dovoljno prionuti. Posle ove pripreme, kao i kada se posle galvanisanja izvade iz kupatila, predmete treba briljivo isplaknuti sa
mnogo vode. Korisno je da se predmeti naposletku isplaknu u vruoj vodi, da bi se ubrzalo suenje. Naposletku se predmeti sue u
drvenim strugotinama koje ne sadre smolu i taninsku kiselinu, a ponekad se stavljaju jo i u ormane za suenje.

Predmeti koji se galvaniu moraju imati dobar kontakt sa metalnim ipkama o koje se veaju i kroz koje prolazi struja, jer ine
sastavni deo elektrinog kola. Kupatila ne smeju biti odve hladna. Za njihovo spravljanje treba primenjivati samo iste
hemikalije i treba ih odravati uvek u istom stanju.

Metalne prevlake dobijene taloenjem galvanskim putem, imaju izvesna preimustva nad prevlakama dobijenim potapanjem u
rastopljeni metal. Naime, ako se mogu dobiti ve pri obionoj ili samo malo povienoj temperaturi, tako da ne moe nastupiti
promena strukture u samom predmetu. Dalje, galvanska su kupatila jeftinija i lake se manipulie sa njima no sa metaliziranjem u
vatri. Kad su galvanska kupatila pravilno spravljena, metalne prevlake prianjaju na predmetima vrsto, tako da se pri doonijoj
mehanikoj obradi ne listaju. One su tanje, odnosno njihova se debljina daje lake regulisati no kod prevlaka u vatri. Kao nezgode
mogu se staviti nasuprot ovim preimustvima galvanskog taloenja npr.: potreba najbriljivijeg naina rada i tekoa da se na jako
profilisanim predmetima postigne ravnomerno taloenje.

1. Platinska kupatila

Platinirati se mogu galvanskim putem samo bakar ili pobakreni predmeti, pri emu treba primeniti izvor struje od 56 volti. Kao
anode upotrebljavaju se platinski listovi, pa poto se oni ne rastvaraju u kupatilu, kupatila e pri elektrolizi osiromaiti u platini.
Ova kupatila dele se po svom sastavu na sledee grupe: hloridna, fosfatna, nitritna, alkalina, cijanidna i kisela.
Kupatila na istoj hloridnoj osnovi nisu danas vie od znaaja.
Platinske prevlake upotrebljavaju se uglavnom u obliku veoma tankih prevlaka, kao zatita od oksidacije raznih predmeta i nakita.

Recepti za spravljanje platinskih kupatila:

I recept: (platinsko kupatilo na fosfatnoj osnovi po Pfanhauseru)

hlorida platine ........ 4 g
amonijum-fosfata ....... 20 g
natrijum-fosfata ....... 100 g
vode ............ 11
Temperatura kupatila 7090C, napon 34 V, gustina struje 1 A/dm2.

II r e cep t:
(platinsko kupatilo na nitritnoj osnovi)
platina kao diaminonitrit .... 10 g
amoniumnitrata ........ 100 g
natriumnitrita ........ 10 g
amonijaka .......... 50 g
vode ............ 11
Temperatura kupatila 95 C, napon 45 V, gustina struje oko 1,3 A/dm2.
Utroeni metal iz kupatila nadoknauje se dodavanjem metalne soli, jer se metal platinske anode ne rastvara.

2. Srebrna i zlatna kupatila

Srebrna i zlatna kupatila uopte. Galvanski se mogu neposredno posrebriti samo bakarni predmeti i predmeti izraeni od
bakarnih legura, koji sadre veliki procenat bakra. Svi ostali metali (gvoe, cink, nikl i dr.) moraju se prethodno slabo

110
pobakarisati, izuzev aluminijuma i britanija metala, koji se mogu posrebriti u specijalnim kupa tilima i bez prethodnog
bakarisanja.
Za spravljanje srebrnih kupatila ne smeju se upotrebiti kiseline, ve se u svojstvu rastvarajueg sredstva primenjuje kalijum-
cijanid (cijankalij). Za ova se kupatila upotrebljava obino rastvor srebra-natrijum-cijanida ili srebra-trisalita*). Anode kod
srebrnih kupatila mogu biti od platine, no bolje je upotrebiti srebrne, radi odravanja sastava kupatila. Poutele posrebrene
predmete treba premazati rastvorom cijankalijuma. Tanka prevlaka paladijumom zatiava posrebrene predmete da ne potamne
usled sumpor-vodionika iz vazduha. Pokrivanje paladijumom vri se slino kao pokrivanje platinom.
Nain galvanskog pozlaivanja je slian galvanskom posrebrivanju, pri emu se kao i kod posrebrivanja primenjuju najee
cijankalijumova kupatila. To su obino rastvori sloenih jedinjenja cijanida zlata, kao npr. rastvor hlorida zlata u cijankaliju ili u
fero-cijankaliju**), sa dodatkom natrijum karbonata (sode). Trisalitna se kupatila koriste sa natrijum-fosfatom i kalijum-
cijanatom.
Zlatna se kupatila mogu upotrebiti hladna ili vrua. Kod vruih je kupatila procenat zlata manji, te su ekonominija. Ona se
upotrebljavaju obino samo za pozlaivanje malih predmeta, jer je za velike predmete teko zagrevati kupatilo.
Polirani predmeti dobijaju u zlatnom galvanskom kupatilu sjajne, a matirani mat prevlake. Ako kupatilo sadri i bakar, dobie se
crvenkasta pozlata, a ako sadri srebro, pozlata e biti zelenkasta. Ton pozlate moe se menjati (od svetlog do zagasito-utog) i
proimenom jaine struje.

*) Trajne soli ili trisaliti su meavine soli za galvanska kupatila, koje se sastoje iz alkalinih dvojnih cijanida metala. koji se ima
elektrolizom da taloi. Dobijaju se pomou sumporaste kiseline (rastvora sumpor dioksida u vodi).
**) Za spravljanje galvanskih kupatila kalijum-fero-cijanid (fero cijankalijum) ima to preimustvo nad kalijumcijanidom (cijanid
kalijumom) to nije otrovan.

a) Srebrno kupatilo I r e cep t:

vode ........... 11
hlorid srebra (suv) ...... 13,2 g
cijankalija ......... 20 g
Napon struje, kod odstojanja anode od katode 1,5 V, gustima struje 0,3 A/dm2, temperatura 1520 C, gustina 2,5 Be.
Navedeni podaci predvieni su za jednake veliine povrina anode i katode.
U sluaju upotrebe manjih anoda, mora se poveati i odgovarajrui napon.

b) Srebrno kupatilo za aluminijum

nitrata srebra . . . . . ... . . 20 g
cijankalija .......... 40 g
natrijum-fosfata ........ 40 g
destilisane vode ........ 11
Predmete od laluminijuma, koji se galvanski posrebravaju, treba prethodmo dekapirati u razblaenom rastvoru sode, ili kalijum-
hidroksida, ili pak sone kiseline (1:10), a zatim ih treba odmah jako ietkati u istoj vodi. Srebrno kupatilo treba da bude
zagrejano na 6070, pa ovu temperaturu treba odravati za svo vreme trajanja rada. Anode se moraju upotrebiti srebrne.

c) Srebrno kupatilo za britanija metal (engleski metal)*)

vode ............ 10 1
kalijum-hidroksida ....... 200 g
istog nitrata srebra ....... 300 g
istog cijankalija ........ 1500 g
Kalijum-hidroksid (KHO) nije neophodno potreban, ali on olakava rad.
Predmete koji se posrebravaju treba prvo potopiti u kljuali rastvor kalijum-hidroksida, da bi se oistili od masnoa. U ovoj luini
ne smeju se dugo ostaviti, naroito ako nije svea, jer metal od nje moe da pocrni. Kada se izvade iz luine, predmete treba
isplaknuti vodom i snanoi istrljati etkom, pa ih opet briljivo isplaknuti u istoj vodi. Posle ispiranja treba ih ponova brzo
provui kroz kljualu kalijumovu luinu (kalijum hidroksid) i naposletku ih staviti u srebrino kupatilo. Galvanisanje treba otpoeti
jakom strujom, okruujui predmet priblienim anodama velike povrine, da bi se brzo pokrio srebrnom prevlakom po celoj
povrini. Kada se to postigne, rad treba produiti sa smanjenom jainom struje.

*) Vidi III deo ienje raznih materijala, ukrasnih predmeta i dragocenosti.

d) Srebrno kupatilo sa dodatkom cinka.

Dodavanjem srebrnom kupatilu 2530% cinka, dobie se prevlake srebrnog sjaja koje ne tamne. Procenat cinka moe se
poveati do 90, ime se postie da trokovi oko posrebrivanja ne budu vei od trokova za niklovanje, a ipak se dobijaju prevlake
koje ostaju sjajne.
Za spravljanje ovog kupatila treba rastvoriti potrebnu koliinu cink cijanida (Zn(CN)s) u rastvoru cijankalija. da bi se dobila
dvojna so sa malim vikom cijankalija. Ovom se rastvoru dodaje mala koliina cijanida srebra (AgCN). Kao anode upotrebljavaju
se legure srebra i cinka, u gotovo istoj proporciji u kojoj se eli da ovi metali budu istaloeni na predmetu koji se posrebruje.

e) Zlatno kupatilo za sve metale

I r e c e p t:

111
vode ........... 10 litara
hlorida-zlata ........ 15 grama
cijankalija . . . . . . ... 16 grama
Ili, za lake i sjajne pozlate, ako se kupatilo zagreje,

II r e c e p t:
vode .......... 10 litara
hlorida-zlata ........ 9 grama
cijankalija ........ 6 grama
natrijum-fosfata ...... 280 grama
Oba ova kupatila rade sa naponom struje od oko 1,2 V, pri emu gustina struje iznosi 0,70,1 A/dm2. Upotrebljavaju se zlatne
anode u veliini od oko 30% povrine u odnosu na predmet.

f) Zlatno kupatilo za aluminijum

hlorida zlata .......... 20 g

cijankalija .......... 40 g
natrijum-fosfata ........ 40 g
destilisane vode ........ 21
Priprema predmeta i postupak isti su kao i za srebrno kupatilo. Anode su od zlata.

2. Bakarna kupatila

a) Opte odredbe. Za bakarisanje pogodna su kako neutralna, tako i kisela i alkalina (cijankalijeva) kupatila. Kisela se kupatila
upotrebljavaju prvenstveno u galvanoplastici za izradu kliea, dok se za oplemenjavanje povrine metala primenjuju najvie
cijankalijeva kupatila. Ona imaju preimustvo u tome, to iste povrinu predmeta, daju vrlo fine, zrnaste bakarne prevlake koje
dobro prianjaju i pokrivaju predmet ravnomernim slojem. Bakarisanje slui obino kao osnova za hemijsko bojenje povrine
metala, a primenjuje se i kao podloga pri niklovanju, da bi se poboljalo prianjanje nikla za gvoe, kalaj, cink i olovo.

b) Kisela bakarna (tzv. plastina) kupatila. Pored primene u galvanoplastioi ova se kupatila primenjuju i za bakarisanje teko
rastvorljivih metala, kao i za pojaavanje slojeva bakra, staloenih u cijankalijevom kupatilu.
I recept: treba rastvoriti 20 kg kristalnog plavog kamena, koji ne sadri gvoe, u 100 1 vode i dodati 28 kg sumpome kiseline
66 po Bomeu koja ne sadri arsen. Elektrini napom kupatila treba da bude 0,51,5 V, a gustina struje kod nepokretnih kupatila
12 A/dm2 i 23 A/dm2 kod pokretnih.

II recept: bakarno kupatilo za aluminijum. Predmet koji se eli pobakariti treba dekapirati pomou kakvog alkalinog karbonata da
bi mu povrina postala rapava i isprati ga u tekuooj vodi. Zatim ga potopiti u vruu razblaenu sonu kiselinu {1:20) i oprati dobro
u istoj vodi. Posle toga se predmet stavlja u slabo zakieljeno kupatilo od rastvora plavog kamena. Kad se na predmetu bude
obrazovala tanka ravnomerna bakarna prevlaka, treba ga staviti u galvansko kupatilo, dok se ne dobije sloj prevlake eljene
debljine.

c) Cijankalijumova bakarna kupatila

I r e c e p t: kupatilo srednjega sastava sadri npr. 5 kg cijanida bakra, 2 kg cijankalija (ili 1,5 kg cijannatrijuma), 4 kg natrijum
karbonata (sode) koji ne sadri vodu i 100 1 voe. Gustina struje treba da bude 0,30,75 A/dm2 pri temperaturi od 1825 C.
Pri temperaturi od 3540 C moe se poveati gustina struje od 0,51 A/dm2. Anode su od elektrolitnog bakra i vee su od
katoda. Za cijankalina bakarna kupatila treba upotrebiti valjan elektrolitini bakar. Ovakve anode treba pre upotrebe usijati
(ariti), nagrizati (bajcovati) u kiselini, oprati dorbo vodom i tek tada ih staviti i upotrebiti.
Elektrolitne bakarne anode se (one se dobijaju putem elektrolitike rafinacije natrijum-bisulfita i 2 kg neutralnog acetata oksida
bakra) nisu upotrebljavale neposredno kao takve, zbog velike koliine sumporne kiseline koju sadre, kao i usled krupnozrnaste
strukture bakamih kristala.

II recept: 2,5 kg kristalne sode, 2 kg natrijumbisulfita u prahu, 2 kg neutralnog acetata oksida bakra. Napon kupatila, pri razmaku
elektroda od 10 cm treba da bude 3 volta (za .cink 3,5 volta), a gustina struje 0,35 A/dm2. Sodu treba rastvoriti u toploj vodi i u
nju sipati malo po malo (da bi se izbeglo penuanje) rastvor natrijum-bisulfita, a zatim dobro meajui dodavati bakarnu so u
rnalim koliinama. Kad se ova meavina ohladi, dodaje joj se rastvor cijankalija spravljen :sa hladnom vodom, pri emu kupatilo
treba da postane bezbojno ili bledo uto (fooje belog vina). Ako se to ne postigne, treba dodati paljivo jo malo cijankalija.

III recept: najbolje je za bakarisanje primeniti cijanid bakra i kalijum (bakar-cijankalijum), koja se so dobija gotova u trgovini.
Kupatilo se spravlja na sledei nain: treba rastvoriti 1 kg kalciniziranog natrijum karbonata (sode) i 2 kg kalciniziranog iiatrijum
sulfata (Glauberove soli) u 24 1 vode zagrejane na 50. Ovom rastvoru dodati polagano (neprestano meajui) rastvor od 2 kg
natrijum-bisulfita u 10 1 tople vode. Naposletku treba ovoj meavini dodati rastvor od 3 kg cijanida bakra i kalija i 0,1 kg
cijankalija (od 90100) u 15 1 vode zagrejane na 50, pa dobro izmeati dok rastvor ne postane bistar. Napon kupatila potreban
je kao pri rastojanju elektroda 10 cm, za gvae 2,5 volta, za cink 3 volta, a gustina struje 0,3 A/dm2. Dodatak natrijum-sulfata
smanjuje obrazovanje ljama na anodi.

112
IV r e c ep t: mnogo se preporuuje i upotreba gotovih soli za bakarna kupatila, kao npr. tzv. trojnih soli, ili trisalita (vidi primedbu
na str. 303), u kojima je cijanid bakra izmean sa potrebnom koliinom cijankalija sulfita (soli sumporne kiseline).

V recept: za bakarisanje aluminijuma preporuuje se sledei recept:

cijanida bakra ........ 300 g
cijankalija .......... 450 g
natrijumfosfata ........ 450 g
destilisane vode ........ 51
Predmete od aluminijuma, koji se bakariu galvanski, treba prethodno dekapirati u razblaenom rastvoru sode ili kalijum-
hidroksida ili u razblaenoj sonoj kiselini (1:10), a zatim ih odmah jako iekati u istoj vodi.
Bakarno kupatilo treba da bude zagrejano na 60 70 C, i ovu temperaturu odravati za sve vreme rada. Anode treba upotrebiti
od elektrolitinog bakra.

4. Niklena kupatila

a) Opte odredbe. Niklena se kupatila primenjuju najee sa dodatkom slabih kiselina, naroito borne, jer poniklovanja dobijena
pomou nje izgledaju isto bela. esto se dodaju kupatilu i sulfati (natrijum-sulfat, amonijum-sulfat, magnezijum-sulfat), da bi se
poveala sprovodljivost kupatila. Dodatak hlorida ima prvenstveno cilj da olaka rastvaranje anoda.
Pri elektrolizi slabo kiselih kupatila izluuju se sa metalom jednovremeno i vodonik, koji se delimino legira sa niklom, a delom
se samo mehaniki nakupi i jako uplivie na ponaanje taloenja, pravei prevlaku tvrdom i manje gipkom. Usled toga, to slojevi
prevlake koji sleduju jedan za drugim, sadre razliite koliine vodonika, obrazuju se jaki naponi koji mogu dovesti do listanja
prevlake, im njena debljina pree 0,01 mm. Tenja za listanjem prevlake bie jo vea, ako se radi sa neutralnim ili ak
alkalinim kupatilima. Tada lako dolazi do izluivanja bazinih soli, koje urauju u prevlaku, daju povoda skupljanju mehuria
vodonika i na taj nain poveavaju napon. Stoga je opasno ako nikleno kupatilo sadri gvoa, jer se ono delom izluuje zajedno
sa niklom, a delom naroito jako tei obrazovanju bazinih soli. tetno je i prisustvo bakra ili cinka, poto ovi metali runo boje
niklene prevlake. Naponi prouzrokovani sadrinom vodonika u prevlaci, mogu se odvoenjem osloboditi ovoga gasa (vidi hromna
kupatila opte odredbe).

Poniklovanje u veini sluajeva ne slui samo za oplemenjivanje povrine metala u cilju ulepavanja, ve i kao zatita od korozije
(nagrizanja). Treba imati na umu da vrlo tanke prevlake od nikla ne daju takvu zatitu, ve zbog njihove poroznosti i plemenitijeg
karaktera nikla ubrzavaju nagrizanja osnovnog metala, tj. metala koji se pokriva. Nikleni slojevi koji stvarno zatiuju, moraju biti
debeli oko 0,025 mm. Umesto ovakvih, isto niklenih prevlaka, esto se primenjuju prevlake koje se sastoje iz sloja bakra i preko
njega sloja nikla; ili prevlake od sloja nikla, a preko njega sloja bakra i preko ovoga opet sloja nikla. U prvom sluaju predmet se
pre niklovanja slabo pobakri u cijankalijevom kupatilu, a u drugom sluaju, tj. kad se predmet pokriva prvo niklom, pa zatim
bakrom i opet niklom, esto se bakarni sloj taloi iz kiselih kupatila.

Da bi se dobile solidne niklene prevlake koje prianjaju dobro, potrebna je najbriljivija priprema povrina predmeta koji e se
poniklovati. Nikleno kupatilo mora biti isto i sa to ravnomernijim radom. Anode treba da budu od istog nikla, a veaju se na
trakama od niklenog lima. Povienjem temperature kupatila pomae se rastvaranje anoda i pored toga se smanjuje tvrdoa niklene
prevlake, a poveavaju joj se gipkost i vrstina prianjanja. U istom smislu dejstvuje i poveanje jaine struje. Protiv obrazovanja
bazinih soli moe se dejstvovati dodatkom kupatila organiskih kiselina (siretne, limunske) ili njihovih soli, a u novije vreme ak
i dodavanjem sumporne kiseline. Ipak, sadrina kiseline mora se briljivo nadgledati u niklenom kupatilu utoliko pre, to pri
odve laganom rastvaranju anoda dolazi do obrazovanja sumporne kiseline. Ima mnogo recepata za spravljanje niklenih kupatila,
od kojih emo doneti samo nekoliko poznatijih koja se primenjuju sa dobrim rezultatom.

b) Kupatilo za solidno niklovanje gvoa, elika, bakra i bakarnih legura (naroito za lifovane predmete): 7 kg nikl-oksidul-
amonijum-sulfata (tzv. niklene soli), 2 kg amonijum-sulfata, 0,5 kg limunske kiseline i 100 1 vode. Soli treba zagrevanjem
rastvotriti, a suvinu kiselinu oprezno neutralisati amonijakom (proba lakmusovom hartijom). Tek kada kiselina bude neutralisana,
tj. kada se plava lakmusova hartija ne bude vie bojadisala crveno, treba dodati limunsku kiselinu, usled ega e kupatilo opet
reagirati vrlo slabo kiselo. Napon kupatila treba da bude 22,2 volta, a gustina struje 0,25 A/dm2. Za ovo se kupatilo primenjuju
upola livene, a upola valjane anode.

c) Kupatilo za meke niklene prevlake, koje se ne listaju lako. Ova se kupatila upotrebljavaju za niklovanje hirurkih instrumenata,
noeva, klizaljki (liuga) i dr.

I recept: 6,8 kg nikl-sulfata, 2,4 kg magnezijum-sulfata, 0,8 kg amonijum-hlorida (niadora), 0,2 kg borne kiseline i 100 1 vode.

II r e c ep t: 4 kg nikl-sulfata, 3,5 kg natrijum-citrata, 0,1 kg borne kiseline i 100 1 vode.

d) Kupatila za brzo niklovanje:

I r ec ep t:
nikl-sulfata ......... 24 kg
nikl-dihlorida (NiCl2) ...... 2 kg

113
glauberove soli ........ 24 kg
borne kiseline ......... 3 kg
vode ............ 100 1
Sa ovim se kupatilom radi na 5070 C i gustinom struje od 34 A/dm2 u nepokretnom, odnosno 58 A/dm2 u pokretnom
kupatilu.

II r e c e p t:
nikl-sulfata ......... 40 kg
kalijium-hlorida ........ 3 kg
glauberove soli ........ 24 kg
eventualno natrijum-citrata . . . 14 kg
b.orne kiseline ........ 3 kg
kalijum-hlorida (kao dodatak za sjaj) 7 g
vode ............ 100 1

I sa ovim kupatilom radi se na 5075 sa istom gustinom struje kao po I receptu.

II recept: za brzo i lako niklovanje cinkanih i jeftinih mesinganih predmeta primenjuje se i sledee kupatilo: 6,5 kg nikl-
amonijum-sulfata i 33,5 kg amonijum-hlorida (niadora). Napon kupatila 1,752 volta, za cink 3 volta. Gustina struje 0,5
A/dm2.

e) Kupatilo za sjajne niklene prevlake. Za zakieljavanje ovog niklenog kupatila slui fluorovodonina kiselina, za davanje sjaja
dodaje se 0,7 g kalmijum hlorida ili se u kupatilo stavljaju komadii kalmijuma. Jo je bolje za davanje sjaja prevlaci dodati
kupatilu soli organskih sulfvo-kiselina ili t. sl. Sa ovim se toupatilom radi na temperaturi od 27, pri naponu od 45 volta.

f) Crno nikleno kupatilo:

nikl-sulfata ......... 8 kg
amonijum-sulfata ...... 2,4 kg
cink-sulfata ........ 2,8 kg
rodan-amonijuma ...... 1,5 kg
limunske kiseline ....... 0,2 kg
vode ........... 100 1

Predmet treba prvo slabo poniklovati u jednom obinom niklenom kupatilu, a zatim ga pri slabom naponu obesiti na oko 1 u
crno nikleno kupatilo.
Za predmete izraene od gvoa, elika, mesinga i bakra preporuuje se da se prethodno slabo pocinkuju. Temperatura crnog
niklenog kupatila treba da bude ispod 18. Napon kupatila 0,8 do 1 volta, anode od liva ili ugljena. Da bi se dobila zagasito crna
prevlaka, preporuuje se da se predmeti isplaknu u rastvoru od 800 g hlorida gvoa u 10 1 vode, zakieljene sa 62 g sone
kiseline. Ako se radi sa ugljenim anbdama, kupatilo postaje slabo kiselo i mora se dodatkom nikl-karbonata dovesti na neutralnu,
ili vrlo slabo kiselu reakciju. Ovako dobijene prevlake najee se jo i caponiraju, tj. prevuku nekim bezbojnim lakom.

g) Kupatila za niklovanje aluminijuma

I r e c e p t:
nikl-dihlorida (NiCl2) ...... 70 g
natrijfum-fosfata ........ 70 g
destilisane vode ......... 11
Ovo kupatilo treba zagrevati na 6070 C i ovu temperaturu odravati za sve vreme rada. Anode treba da budu niklene. Predmete
koji se imaju poniklovati treba prethodno bajcovati u razblaenom rastvoru sode ili kalijum-hidroksida, ili u razblaenoj sonoj
kiselini (1:10), a zatim ih jako ietkati u istoj vodi.

II r e c e p t: oko 7 kg amonijanog nikl-sulfata (Niccolum siulfuricum ammoniatum) i 7 kg obinog nikl-sulfata treba rastvoriti u
100 1 vode, pa ovom rastvoru dodati oko 10 g pirogalola (pirogalusne kiseline C6H3(OH)6). Ovaj se rastvor spravlja na
temperaturi od 7080 C i filtruje jo vru. Predmet koji se ima ponikloivati treba dekapirati u rastvoru kalijum hidroksida
(KOH), a zatim ga zamoiti u kupatilo od azotne kiseline i isplaknuti ga u istoj vodi. Kad je ova priprema zavrena, treba ga vrlo
brzo staviti u galvansko kupatilo spravljeno po prednjem receptu. Ovo kupatilo treba stalno odravati na oko 60 C, na kojoj se
temperaturi dobijaju najbolji rezultati.

III recept (noviji): za niklovanje aluminijuma upotrebljavaju se i specijalna kupatila koja sadre veliki procenat glicerina, a
dobijaju se gotova u trgovini (pod nazivom Wal i dr.). Sa ovim se kupatilima radi pri 1820, sa naponom od 23 volta i
gustinom struje od 0,5 A/dm3. Ve posle 1/21 ono daje belu niklenu prevlaku, koja se moe lako polirati. Ako e se docnije
vriti bakarisanje ili mesingovanje u cijankalijevom kupatilu koje sadri soli vinske kiseline, prethodno niklovanje treba da bude
naroito jako da bi prevlaka bila dovoljno gusta, kako bi se spreilo da u nju prodire rastvor kupatila.

114
h) Otklanjanje gvoa iz niklenog kupatila. U niklenim kupatilima, u kojima se nikluje gvoe, ono se rastvara postepeno. Usled
sadrine gvoa u kupatilu, moe se desiti da niklene prevlake postaju krte i da se lako listaju, odnosno odvajaju od predmeta.
Ovakva se kupatila mogu oistiti od gvoa kad se neutraliu dodatkom natrijum karbonata (sode) ili amonijaka i zagreju do
kljuanja, odraavajui ih za to vreme neutralnim, odnosno slabo alkalinim. Zatim gvoe treba staloiti amonijum-persulfatom
(S2O(NH4)2) pri emu ono u vidu taloga padne na dno suda (ovaj se talog baca.). Kupatilo se zatim dovodi na slabo kiselu
reakciju paljivim dodavanjem kiseline.

5. Mesingana kupatila

a) Opte odredbe. Kade za mesingana kupatila ne treba uzimati odve malene. Kupatilo treba ee meati, a korisno je da bude i
malo podgrejano (3040), jer e od toga prevlake biti gipkije, nee se listati (ljuspati) i lake e se moi polirati. Pored toga
treba se starati da kontakti budu dobri i obratiti naroitu panju na regulisanje jaine struje, jer od toga zavisi boja, odnosno ton
prevlake. Ako se gustina struje popne od 0,1 do A/dm2, tad e boja prevlake prei od crvenkasto-ute, preko ute, na zelen-kasto-
utu. Tom boje zavisi i od sadrine metala u kupatilu. Ako je ton pri pravilnim odnosima struje odve crvenkast, znai da u
kupatilu nedostaje cink, a ako je otvoreno ut ili zelenkast, znai da nedostaje bakar. Za jae profilisane predmete mora razmak
elektroda da bude vei, jer e na mestima veeg i manjeg odstojanja nastupiti razliita bojenja. I sadrina cijankalija ne sme biti ni
odve velika, ni odve mala. U prvom sluaju anode e biti metalno iste, a na predmetu e se, pri ivom razvijanju gasa
(vodonika) obrazovati nuna prevlaka koja ravo prianja, to se moe popraviti dodatkom kupatilu cijanida bakra ili cijanida
cinka. U drugom sluaju, prevlaka e biti crvena, a u kupatilu e se obrazovati bele naslage. Tada treba dodavati kupatilu
cijankalij, dok se talog ne rastvori. Korisno je takoe da se anoda uzme vea no to je povrina predmeta, jer proces rastvaranja na
anodi biva sporiji, no to je taloenje na katodi.

b) Mesingana kupatila uobiajenog sastava

I r e c e p t: 12,5 kg bazinog acetata bakra (grinpana), 1,25 kg acetata cinka koji ne sadri vodu (ili 1,26 kg kristalnog acetata
cinka ili 1,25 kg kristalnog cink-hlorida ili najzad 0,93 kg istopljenog cink-hlorida koji ne sadri vodu), treba rastvoriti u vodi.
Zasebno treba rastvoriti u vodi 3 kg kristalnog natrijum-karbonata (sode) i 2 kg u prahu natrijum-bisulfita, koji se dodaje rastvoru
malo po malo. Zatim se oba rastvora pomeaju i izmeaju sa hladnim rastvorom od 3,5 kg cijankalija (od 98 do 100%) i 0,2 kg
niadora, pa se to sve razredi sa toliko vode, da se dobije 100 1 rastvora. Za ovo je kupatilo najpodesnija gustina struje od 0,3
A/dm2 a potreban napon pri rastojanju elektroda od 10 cm je 2,62,8 volti.

II recept: treba rastvoriti u 100 1 vode zagrejane na 50 C, 4 kg cijanida bakra i kalija (bakar cijankalija), 4 kg cijanida cinka i
kalija (cink cijankalija) od 98100%, 1 kg amonijak-sode (sode koja ne sadri vodu) i 1 kg neutralnog natrijum sulfata, sa
dodatkom 0,2 kg niadora (kod gvoa je bolje upotrebiti amonijum-karbonat). Napon kupatila treba da bude za cink 2,5 volta, za
gvoe 33,5 volta, a za male mesingane predmete do 4 volta, pri gustini struje do 0,5 A/dm2.

III r e c e p t: 6 kg trisalita bakra, 3 kg trisalita cinka, 100 1 hladne vode i 200500 g amonijaka (spec. te. 0,91), prema eljenom
tonu prevlake.

c) Kupatilo za sjajno mesingovanje. Da bi se neposredno u kupatilu dobile sjajne mesingane prevlake, preporuuju se sledei
dodaci kupatilu:

I recept: na svakih 100 1 kupatila treba dodati 50 cm3 rastvora amonijaka.

II recept: 50 g arsenika treba pomeati u vodi sa toliko cijankalija, koliko je potrebno da bi se dobio rastvor. Ovaj rastvor treba
zatim razrediti na koliinu od 2 1 i od ovoga razreenog rastvora uzeti 5060 cm3 na 100 1 kupatila.

III recept: (ameriki): dodati mesinganom kupatilu piktijast talog nikl-karbonata, koji se dobija kada se rastvor nikl-sulfata (vru
ali ne kljuao) staloi sa rastvorom sode. Odfiltrovan talog uva se u boci potopljenoj u vodu. Na 100 1 kupatila dodaju se 125
cm3 ove piktijaste mase.

6. Hromna kupatila

a) Opte odredbe. Nasuprot ostalim metalima koji se primenjuju za galvansko taloenje, hrom se odlikuje naroitom postojanou
na toploti, tvrdoom i hemijskom otponou. On se topi na oko 1600 i ostaje ak i pri zagrevanju na vie stotina stepeni metalno
ist. Po tvrdoi on je vrlo blizak korundu i u stanju je da zapara staklo. Nagriza ga samo sona i vrua sumporna kiselina, dok ga
organske kiseline, kao i alkalije koje su obino u upotrebi, ne nagrizaju. Takoe ga ne nagrizaju jod, sublimat, sumporna
jedinjenja i dr. Usled iznetih osobina, metalno iste povriine hroma imaju to preimustvo, to ne tamne, ne dobijaju lako
ogrebotine i ne iziskuju ienje.
Iznetim preimustvima stoje nasuprot izvesni nedostaci, koji se sastoje delom u elektrolitinom izluivanju metala, a delom u
ponaanju hromnih prevlaka. Dok se inae metalna taloenja postiu sa malom jainom struje i jednostavnim izluivanjem
metalnih estica, hrom se mora izluivati redukcijom njegovih kiseoninih jedinjenja (hromne kiseline) uz pripomo velike
gustine struje, to je skopano sa jakim razvijanjem vodoinika. Pored toga, poto se radi sa nerastvorljivim olovnim anodama,
kupatilo brzo osiromai. Obilno pak razvijanje vodonika, dovodi do jakog razbrizgavanja najedajue tenosti kupatila i iziskuje
.naroiti ureaj za isisavanje gasa (vodonika), pomou kanalia razmetenih unaokolo oko kupatila. Pri elektrolitinom

115
izluivanju prima hrom znatne koliine vodonika, koje se poveavaju sa poveanjem gustine struje, usled ega se poveava i
tvrdoa i krtost prevlake. Jednovremeno se usled toga obrazuju, slino kao kod nikla, unutranji naponi, koji poev od izvesne
debljine sloja prevlake (kod hroma ve od 0,002 mm) tee da se oslobode, abrazujui fine vlaknaste pukotine ili se prevlaka usled
njih odvaljuje. Ovim se gubi i zatita hromiranog metala od nagrizanja. Vodonik prodire esto i u dublje slojeve metala koji se
hromira, pa moe da nakodi njegovoj vrstoi. Zagrevanjem na oko 350 popustie tvrdoa hromine prevlake, a smanjuje se pri
crvenom usijanju u tolikoj meri, da e turpija moi da je zahvati. Ali, ovakom termikom obradom potpomae se samo
obrazovanje pukotina i ugroava se i samome metalu koji se hromira.
Na udoban, jeftin i nekodljiv nain moe se vodonik udaljiti iz prevlake i osnovnog metala, ako se hromirani predmeti izloe za 5
10 minuta dejstvu naizmenine struje visokog napona u vakum sudu sa jako razreenim vazduhom. Vodonik e tada izii iz
metala sa karakteristinim zraenjem svetlosti, a udaljie se i eventualno zaostali ostaci elektrolita u prevlaci,
Glavni sastavni deo hromnih kupatila je hromna kiselina u koliini od 250450 g na litar. Izluivanje pak metalnog hroma moe
nastupiti samo tad, kad se kupatilu doda jo i neka strana kiselina (npr. sumporna) u tano odreenoj, odnosno ogranienoj
koliini. Ako kupatilo sadri manje od 0,4% sumporne kiseline u odnosu na hromnu kiselinu u jednome litru kupatila, tad e se pri
elektrolizi retko izdvajati ist metalni hrom, nego e se najee dobiti mrka naslaga oksida. Pri sadrini preko 2% sumporne
kiseline, spae izluivanje metala hroma skoro na nulu. Najbolji e se rezultati dobiti sa oko 1,1% sumporne kisieline, a pri
jednakoj sadrini sumporne kiseline poboljava se izluivanje hroma sa poveanjem gustine stnuje i smanjenjem temperature. Kod
hromnih kupatila je nepovoljno dubinsko dejstvo, to se kod profilisanih predmeta ispoljava u tome, to se metal na delovima koji
lee blie anodi taloi u debljem sloju, no na udaljenijim delovima. Neravnomernost pak u debljini sloja dovodi lako do toga, da
prevlaka nema dovoljnu gustinu, te ne daje hromiranom metalu dovoljno zatite od najedanja. Usled toga se u dainanje vreme
primenjuje mnogo hromiranje sa meuslojevima. Pri ovome se postupku obezbeuje najedanje metala (korozija) solidnim
prethodnim niklovanjem, dok se prevlakom od hroma, koja dolazi preko niklene, daje mehanika zatita i jak sjaj, a njome se
postie i dekorativno dejstvo.
Vano je takoe poznavanje uslova pod kojima se pouzdano mogu dobiti prevlake velikog sjaja, jer bi naknadno poliranje
zahtevalo veliki utroak materijala za poliranje kao i radne snage. Zagrejana hromna kupatila daju prevlake velikog sjaja, pri
gustini struje izmeu 4 i 20 A/dm2, a hladna samo izmeu 2 i 6 A/dm2. Iz promenljivih odnoisa i meu temperature, jaine struje,
sposobnosti rasipanja metalnih estica i sjaja, utvreni su u praksi sledei uslovi rada: za mesing, bakar i alpaku temperatura
kupatila 3035, pri sadrini sumporne kiseline od 0,6/o (u odnosu na koliinu hromne kiseline u kupatilu), a za nikl i gvoe
temperatura kupatila 3845, pri sadrini od 0,81% sumporne kiseline. Gustina struje 1020 A/dm2 pri 68 volti napona.
Kao sudovi slue gvozdene kade, koje su iznutra obloene slobodno umetnutim staklenim ploama ojaanim icom. Ova obloga
ne treba da spreava elektrolitu pristup ka gvozdenim zidovima kade, ve slui samo da sprei anodnu polarizaciju kupatila, tj.
nagomilavanje vodonika na anodu, usled koje bi se gvoe rastvaralo. Mali masovni predmeti mogu se kotrljati, mogu se
hromirati u doboiima. Za rad uveliko slue i tzv. kruna kupatila.
Ako je elektrolit jako koncentrisan, potrebna je kontrola kupatila samo svakih 12 meseca, pa ako nije nastupilo bitno prljanje
kupatila usled gvoa, normalna se gustina kupatila uspostavlja solju za pojaavanje.

b) Hromiranje na meusloju od nikla. Povrina metalnog predmeta mora se naroito briljivo pripremiti da bi prevlaka mogla da
dobro prianja. Naroito savesno treba paziti na stepen zakieljavanja niklenog kupatila, da sloj nikla ne bi ispao odve krt usled
primanja vodonika. Naprotiv, on treba da bude jo i sposoban da primi vodonik koji prelazi na njega iz sloja broma. Od ove
sposobnosti zavisi upravo debljina sloja hroma koji se ima naneti. Usled toga se moraju u sluaju potrebe ovi slojevi nikla
osloboditi od gasa (vodonika) pre hromiranja. Za mesingane predmete, koji ne dolaze u dodir sa vlanom atmosferom, dovoljna je
debljina niklenog sloja od oko 0,003 mm, koja se moe dobiti za 15 do 20 minuta. Spoljne armature potrebuju najmanje 0,015 mm
debeo sloj nikla, a isto tako i gvozdeni i elini predmeti lake izrade. Izraevine pak najbolje vrste zahtevaju sloj nikla debljine
0,025 mm. Da bi se postigao veliki sjaj, najprobitanije je da se predmet isprva ponikluje samo slabo, a zatim da se tako jako
pobakari, da se sloj bakra moe i polirati. Posle toga treba predmet jo jednom poniklovati i naposletku hromirati. Za hromiranje
e za veinu predmeta biti dovoljno 520 minuta, to odgovara debljini sloja hroma do 0,0012 mm. Delovi izliveni utiskivanjem
rastopljenog metala u kalupe, dobijaju najpre sloj bakra ili mesinga, zatim sleduje poniklovanje i naposletku slabo hromiranje.

c) Hromiranje bez meusloja vri se na predmetima od alpake ili tombaka, u vremenu od 2060 minuta, kao i ma tehnikim
spravama od gvoa i elika, koje se moraju naroito uspene zatititi protiv mehanikih ili termikih napora. Granini abloni
(kalibri za toleranciju), cilindrini kalibri za rupe i merke za kontrolisanje debljine, lifuju se najpre na niu meru, a zatim se
pokrivaju debelim slojem hroma (od okruglo 0,1 mm) i ponova se lifuju na tanu meru. Da bi se spreilo ljuspanje ili razdiranje
prevlake, korisno je da se povrina predmeta pre hromiranja napravi u galvanskom kupatilu od sumporne kiseline (veajui
predmete kao anode), a posle hromiranja da se oslobodi gasa (vodonika). abloni za zavrtnjeve (navojke i uvojke) hromiraju se sa
slojem od 0,0050,1 mm lebljine, koja se uzima u raun pri pripremi. Skale i podeonici dobijaju esto mat prevlaku na prethodno
poniklovanoj osnovi, matiranoj u mlazu peska.

d) Kupatila sa hromnom kiselinom. Najee se primenjuju rastvori srednje koncentracije, koji sadre na litar oko 250 g hromne
kiseline i 2,5 sumporne kiseline, do rastvora koji sadre 300 g hromne kiseline i 3 g sumporne kiseline. Sumporna se kiselina
moe zameniti u kupatilu ekvivalentnom koliinom hrom-sufata ili nekog drugog sulfata. Kao primer moe posluiti sledei
sastav kupatila sa hromnom kiselinom:
hromne kiseline , . . . . . . 250 g
hrom-sulfata .:....... 3g
vode ............ 11

116
Kao katodne gustine struje uzimaju se: za mesing najmanje 10 A/dm2, a za gvoe i elik 1520 A/dm2. Anode su olovne. Da bi
se dobile glatke i sjajne prevlake kupatilo treba adravati na 3540. To se zagrevanje moe postii velikom gustinom struje, tako
da se u prilikama mora pribei i primeni ureaja za hlaenje (zmijastih cevi), da bi se smanjilo suvino zagrevanje.

7. Cinkana kupatila

a) Opte odredbe. Cinikana kupatila mogu biti kisela, alkalina i cijankalijeva, od kojih su alkaliona retko kad jo u upotrebi.
Najvanija su kisela kupatila, no kako je kod njih dispersiona mo (sposobnost rasipanja metalnih estica) mala, to se za
profilisane predmete mora poveati rastojanje elektroda, odnosno oblik anoda mora se prilagoditi obliku katoda. Pored toga mora
se kod njih briljivo odravati sadraj kiseline, jer im kupatilo prestane da bude izrazito kiselo, taloenja cinka ispae u vidu
krte ili ak i suneraste obloge i sadrae oksid.
Alkalina kupatila dejstvuju naroito dobro po dubini, pa se usled toga primenjuju za pocinkovanje jako profilisanih predmeta.
Elektrino pocinkovanje primenjuje se naroito za gvoe i jako je potisnulo ranije pocinkovanje u vatri (potapanjem u rastopljeni
cink), nad kojim ima vana preimustva. Cinkane prevlake dobijene elektrolitinim putem au istina obino neugledne, mat sive
boje, ali nad prevlakama dobijenim pocinkovanjem u vatri imaju i znatna preimustva. Pri velikoj utedi u cinku one se sastoje iz
istoga metala, a debljina prevlake moe se lako menjati. Za pocinkovanje limova galvanskim putem, samo sa jedne strane,
utroak cinka iznosi obino 80100 g na kvadratni metar povrine; taj se utroak poveava na 120150 g po kvadratnom metru
za limove koji dolaze mnogo u dodir sa vodom. Kao dalje preimustvo ovog naina pocinkovanja treba navesti, da kod njega
prevlake bolje prianjaju za predmet no kod pocinkovanja u vatri, da ice, opruge i t. sl. ne gube usled zagrevanja svoje fizike
osobine, da se ovako pocinkovani limovi daju falcovati i da se ak i jako pocinkovane ice mogu obviti oko svog sopstvenog
prenika, ne izlaui se opasnosti da im se oljuti prevlaka. Naposletku, galvansko se pocinkovanje moe primeniti uspeno kod
predmeta snabdevenih rupicama, zarezima, navojcima i t. sl., jer ne postoji opasnost da se oni zapue, kao kod pocinkovanja u
vatri. Galvansko se pocinkovanje naroito korisno primenjuje za sitne gvozdene predmete, koji se esto meu sobom slepljuju pri
pocinkovanju u vatri. Kod kupatila za galvanisanje u masi, koja se primenjuju u ovom sluaju, radi se sa visokim naponom od 8
10 volti, a kod primene doboa i do 15 volti. Kod poslednjih se pri naponu od 15 volti primenjuje jaina struje od oko 100120
ampera, koja se kod aparata udeenih za klaenje penje i do 250300 ampera. Pri tome predmeti, usled prisnog ribanja, odnosno
meusobnog trenja za vreme samoga procesa, izlaze iz kupatila ve svetli i sjajni.

b) Kisela cinkana kupatila:

I recept:
cink-sulfata ......... 25 kg
cink-hlorida . . . ..... . 2 kg
321natrijum-sulfata ....... 5 kg
sumporne kiseline ....... 1 kg
vode ......... . 100 1
Napon kupatila pri gustini struje od 1 A/dm2 treba da bude 1,6 volta, pri gustini struje od 2 A/dm2 3 volta, a pri gustini struje od 3
A/dm2 4,2 volta.

II r e c e p t:
cink-sulfata ......... 25 kg
borne kiseline ........ 1,5 kg
magnezijum-sulfata ...... 4,5 kg
vode ........... 100 1

III recept:
cink-sulfata ......... 30 kg
amonijium-sulfata ....... 5 kg
natrijum-hlorida ....... 7 kg
borne kiseline ........ 3,5 kg
vode ........... 100 1

Strujni uslovi kao kod recepta I.

Napomene:

1) Korisno je da se kupatila po II i III receptu s vremena na vreme zakisele sa malo sumporne kiseline.

2) Ako se isto ispolirani gvozdeni predmeti ne daju dobro pocinkovati, mora se raditi sa veom gustinom struje, ili pak predmete
treba pre pocinkovanja provui kroz azotnu kiselinu.

3) Sva kisela cinkana kupatila rade bolje ako se zagreju, u kom sluaju doputaju i primenu znatno vee gustine struje, ali pri
temperaturi preko 30 prevlaka dobija plavkast odblesak.

4) Vano je takoe da se kupatilo pokree, da se esto premetaju obeeni predmeti i da se talog grebe ianom etkom.

117
5) Soli koje se upotrebljavaju za kupatilo moraju biti iste, naroito da ne sadre gvoe.

c) Kupatilo sa cijanidom cinka:

cijanid-cinka ......... 5 kg
cijan-natrijuma ........ 5 kg*)
natrijum-hidroksida ...... 5 kg
vode ............ 100 1
Ovo kupatilo daje pri gustini struje od 2,2 A/dm2 i temperaturi od 49 svetle, vrlo ravne i fino zrnaste prevlake.

d) Kupatilo za sjajno pocinkovanje. Kao sredstvo za glaanje i davanje finijeg zrna, poikazale su se kao pogodne aluminijumove
soli. Preporuuju se i sledei dodaci kupatilu: dekstrin, tutkato, uti (kristalni) eer, groani eer (23 kg na 100 1), tirak, [3
naftol, glicerin, tanin, vinska kiselina, piridin, sumpor-ugljenik i dr. Ovi se dodaci mogu primeniti samo u vrlo malim koliinama,
a njihovo uspeno dejstvo prestaje posle due upotrebe.
Kupatilo za sjajno pocinkovanje po Goldbergu ima sledei sastav: 1 kg cink hlorida, 1 kg piridina, 100 1 vode i toliko sone
kiseline, da se dobije bistar rastvor. Gustina struje 0,2 A/dm2.
Ovo kupatilo brzo pokriva ravnomernom prevlakom predmet koji se pocinkuje, dejstvuje srazmemo dobro i u udubljenjima, a
preporuuje se za pocinkovanje predmeta od livenog gvoa.

e) Spreavanje obrazovanja ljama u cirikanim kupatilima. Da bi se spreilo obrazovanje ljama na anodama u cinkanim
kupatilima, treba po jednom amerikom metodu upotrebiti umesto anoda od oistog cinka, anode od cinkanih legura koje sadre
0,3% ive i 0,5% aluminijuma, usled kojih se dobijaju i glae prevlake.

f) Otklanjanje gvoa iz cinkanih kupatila. Da bi se iz kiselih cinkanih kupatila otklonilo gvoe koje moe biti na smetnji,
kupatilo treba neutralisati sodom ili magnezijum-karbonatom i zagrevati ga dok ne prokljua, odravajui mu neutralnu reakciju.
Zatim mu treba paljivo dodati u malim koliinama amonijum persulfat (S2O7 (NH4)2), od koga je najee dovoljno dodati 2 g
na 1 1. Kad se mrki gvozdeni talog slegne, treba odvaditi bistru tenost, profiltrovati je i ponovo zakiseliti na tanu meru
dodatkom kiseline.

*) Ili 6 kg cijankalijuma.

8. Kadmijumska kupatila

a) Opte odredbe. Kadmijumske su prevlake gotovo srebrno-bele, tvre su od kalajnih i srebrnih prevlaka, ali su meke i gipkije
od cinkaniih, a daju se lako uglaati do velikog sjaja. Kadmijum se gotovo upola bre taloi od cinka pri istoj gustini struje. Slino
cinku pogodan je za zatitu od ranja gvozdenih i elinih predmeta. U tom pogledu ima i preimustvo nad cinkom to se moe
lako taloiti bez pora, tako da se moe upotrebiti u znatno tanjem sloju. Za mnoge svrhe dovoljno je da se uzmu 2225 grama
kadmijuma na 1 m2 povrine. Usled velike gipkosti kadmijuma, limovi prevueni njime izdravaju otrije pregibe.
Kadmijum se taloi kako iz kiselih, tako i iz cijankalijevih kupatila sa velikim korisnim dejstvom (elektrolitikim efektom) struje.
Pri primeni kiselih kupatila kadmijum tei da obrazuje krupnije kristale, tako da se glatke prevlake mogu dobiti samo uz primenu
uglaavajuih dodataka kupatilu (elatina, agar-agara*), tutkala svake vrste, fenola i dr.) u koliini od oko 1%. I manji dodatak
nikla (oko 0,4 g na litar kupatila) dejstvuje uglaavajui i poveava donekle tvrdou prevlake. Usled boljeg dubinskog dejstva,
preteno se primenjuju cijankalijeva kupatila, kojima je takoe korisno dodavati uglaavajua sredstva. Poto su kadmijumova
jedinjenja otrovna, predmeti (kutije, sudovi i dr.) pokriveni kadmijumom nisu pogodni za uvanje ivotnih namirnica.

*) Agar-agar je biljni lepak, koji slui kao surogat ribljem lepku. Spravlja se od nekih vrsti algi. U trgovinu dolazi iz Japana, Kine,
sa Jave i Cejlona.

Recepti za spravljanje kadmijumskih kupatila:

b) Kiselo kadmijumsko kupatilo

kadmijum-sulfata ...... 12 kg
sumporne kiseline . . . . . . 0,5 kg
vode ........... 100 1
sa dodatkom uglaavajuih sredstava
Napon je kupatila pri obinoj temperaturi oko 2,5 A/dm2, a gustina struje oko 5 volti. Kao anode slue livene ploe od istog
kadmijuma.

c) Cijankalijevo-kadmijumsko kupatilo. 2,870 kg kadmijum-cijanida i 3,7 kg cijankalija treba rastvoriti u 100 1 vode. Sa ovim se
kupatilom radi pri 40 i oko 4 volta napona, pri emu se dobija gustina struje od 2 A/dm2 i vie.

9. Kalajna kupatila

a) Opte odredbe. Elektrolitino izluivanje kalaja iz njegovih jedinjenja ini utoliko tekoe, to ono moe nastupiti u tri razna
oblika, i to kao sunerasta, grubo-kristalna ili gusta naslaga. Sunerasta naslaga je labava i lako se moe strljati, grubo kristalna
prianja istina na predmet, ali sa velkim kristalima koji ostavljaju meu sobom pore, a delimino i stre nad povrinom. Tek

118
naslaga gustog oblika, koja prianja dobro i vrsto na predmet koji se kalajie i nema pora, odgovara eljenom stanju prevlake.
Elektrolitiona taloenja kalaja su mat. Ako se eli da prevlake budu sjajne, treba ih za vreme samog taloenja izgrepsti vie puta
etkom od elinih ili mesinganih ica.

Elektrolitino kalajisanje primenjuje se za kalajisanje bakarnih ica za elektrine sprovonike, da bi se ovi uinili neosetljivim za
docnije vulkanisanje izolacije. Sem toga, primenjuje se i za kalajisanje malih artikala izraenih od gvoa, elika, mesinga i
bakra, kao npr. zavrtnjeva, ivija, kablovskih papua i drugih elektrinih delova. Naposletku, ono se primenjuje za kalajisanje
predmeta izraenih od livenog gvoa, za koje je teko primeniti kalajisanje u vatri.

Najvie se radi sa alkalinim kupatilima, koja imaju veliku sposobnost rasipanja metalnih estica, no veliki viak kaustine sode
prouzrokuje da se naslaga kalaja formira sunerasto. Pored toga, ova kupatila imaju nedostatak lutoliko, to je kod njih korisno
dejstvo (elektrolitiki efekat) struje malo i to su ograniene postojanosti, jer kalaj postaje anodaio pasivan, pa usled toga rastvor
osiromauje u metalu. Kisela kalajna kupatila su dugog veka i rade gotovo sa teorijskim iskorienjem struje, no ipak im je
potrebno dodati neki koloid*), da bi se kod naslage obrazovali sitni (mikro) umesto krupni kristali. Isto se dejstvo moe postii i
dodatkom aromatinih sulfokiselina.

*) Koloidima se nazivaju sve supstance elatinske prirode. To su materije koje u rastvorenom stanju, protivno kristaloidima, jedva
ili nikako ne prolaze kroz pergament ili sline poluprobojne membrane (dijafragme).

b) Alkalino kalajno kupatilo. U 100 1 vode treba rastvoriti 2,5 kg kristalisane kalajne soli (Stannum chloratum SnCl2 + H2O) i
tome rastvoru dodati toliko kalijumove ili natronove luine od 10 po Bomeu, dok se ne bude rastvorio talog koji se obrazovao.
Zatim dodati jo 1 kg cijankalija od 98100. Napon kupatila treba da bude 1,3 volta, a gustina struje 0,2 A/dm2.

c) Kalajno kupatilo sa sumpornom kiselinom:

sulfata kalaja ........ 6 kg
sumporne kiseline ....... 5 kg
tutkala ........... 1,52 kg
vode ............ 100 1
Kupatilo se zagreva na oko 40 i odrava se u pokretu. Gustina struje 12 A/dm2, pri naponu oko 0,5 volti.

d) Kalajno kupatilo sa krezol-sulfo kiselinom:

sulfata kalaja ........ 5,4 kg
sumporne kiseline ..... 1,5 kg
krezol-sulfo kiseline ...... 3 kg
vode ........... 100 1

Sulfo-kiselina se spravlja kad se izmeaju jednaki delovi metakrezola i koncentrisane sumporne kiseline. Pri tome e se ova
meavina sama od sebe zagrejati na 8090. Za dovrenje uticaja toplote, temperaturu treba povisiti na 100110 i odravati je
u toku od oko 1 . Produkat koji se obrazovao, moe se odmah upotrebiti. Ako je za njegovo spravljanje upotrebljen tehniki
krezol, tad e imati crveno-mrku boju, a ako je spravljen od istoga krezola, bie gotovo bezbojan, Sa crveno-mrkim produktom
dobie se prvo zagasito-sivi kalaj, ali posle kratkog vremena iskorienja kupatila, dobija se prevlaka istog, belog kalaja.
Kupatilo sa gotovo bezbojnom sulfo-kiselinom daje odmah guste, svetle prevlake. Takve kalajne prevlake mogu se dobiti sa
gustinom struje od oko 4 A/dm2. Za deblje prevlake pogodna je manja gustina struje, ili se kupatilu dodaje elatin i kupatilo ivo
pokree.

10. Olovna kupatila

a) Opte odredbe. Olovne su prevlake esto umesne zbog svoje otpornosti prema sumpornoj kiselini. One imaju primenu i kod
elektrinog instalacioinog materijala, za zatitu od rudnike kisele vode.
Kako sa alkalinim, tako i sa kiselim olovnim kupatilima mogu se dobiti guste olovne prevlake koje prianjaju dobro. Kisela
kupatila taloe olovo na predmet bre, a alkalina bolje rasipaju olovne estice, pa ih treba pretpostaviti kiselim kupatilima kad
god je u pitanju pokrivanje olovom profilisanih predmeta. Nedostatak je pak kod alkalinih kupatila u tome, to je kod njih rav
elektrolitiki efekat (korisno dejstvo struje); sem toga, jedva mogu dati deblje prevlake (kao to je to sluaj kod veine starijih
recepata) a da pri tome ne nastupi kristalasto ili sunerasto taloenje olova. Tek savremena kupatila, u kojima je olovo vezano sa
silicijum-fluoirovodoninom kiselinom (SiF6H2), bor-fluorovodoninom kiselinom ili perhlornom (nadhlornom) kiselinom
(ClO4H), daju bez tekoe i sa najboljim korisnim dejstvom debele, guste, olovne prevlake bez pora.
Gvoe i elik daju se dobro pokriti olovom, pri emu predmete od livenog gvoa valja prethodno obraditi u mlazu peeane
duvaljke, da bi imali metalno istu povrinu. Predmete od bakra ili njegovih legura, korisno je pokriti prethodno tankim slojem
kalaja ili nikla. Anode treba da budu od mekog olova.

b) Alkalino olovno kupatilo:

kalijum-plumbata ....... 2 kg
kalijum-hidroksida ....... 0,50,7 kg
vode ............. 100 1

119
Napon kupatila trefoa da bude oko 4 volta, temperatura oko 8090.

c) Olovna kupatila sa silacijum fluorovodoninom kiselinom

I r e c e p t: silicijum fluorovodoninu kiselinu od oko 33/o, koja se dobija u trgovini, treba razblaiti na 20 po Bomeu, a zatim
postepeno izmeati sa toliko olovnog karbonata da dobijeni rastvor sadri oko 100 g olova na svaki litar, to odgovara koliini od
oko 130 g olovnog karbonata. Kad se rastvor staloi, bistru tenost treba odliti od taloga i pomeati sa rastvorom elatina,
raunajui po 1 g na svaki litar kupatila. Ve sa naponom kupatila od 0,10,2 volta moe se dobiti gustina struje (na katodi) od
oko 1 A/dm2.

II r e c e p t:
olova fluorida ......... 85 g
fluorovodonine kiseline ..... 70 g
elatina . ......... 0,15 g
vode ................ 11

d) Olovna kupatila sa bor-fluorovodoninom kiselinom Kupatila ove vrste daju najbolje olovne prevlake i moguse spraviti jako
koncentrisana za naroito debele olovne prevlake. Pri tome ona ostaju trajno bistra, dok kupatila sa fluorovodoninom kiselinom
tee da se zamute.

I r e c e p t: (za tanke olovne prevlake do oko 1,125 mm)

bazinog karbonata olova na litar . . 142 g
fluorovodonine kisel. 50% rastvora 250 g
borne kiseline ......... 106 g
tutkala ........... 0,2 g
Tanke prevlake iz ovog kupatila mogu se staloiti gustinom struje od 23 A/dm2, a neto jae, gustinom struje samo od I A/dm2.

II recept: za deblje olovne prevlake i vee gustine struje preporuuje se dvojno vea koncentrinost kupatila. Pri radu sa
nepokretnim kupatilima potrebna je gustina struje od 12 A/dm2, a pri radu sa pokretnim kupatilima 38 A/dm2. Pokretanje
kupatila ne treba vriti sprovoenjem vazduha u isto.

e) Olovna kupatila sa perhlornom kiselinom

I re c ep t:
olova perhlorata*) ...... 2,72 kg
perhlorne kiseline spec. te. 1,25 . 1,36 kg peptona .......... 28,35 g
vode ........... 54,5 1
Gustina struje uopte, pri 1621, jeste 1 A/dm2. Anode treba primeniti to vee i od istog mekog olova. Povienje napona i
dobijanje prugaste prevlake ukazuje na nedostatak kiseline u kupatilu.

II recept:
olova perhlorata ....... 370 g
perhlorne kiseline ...... 113 g
vode ........... 4,5 1
zejtina (ulja) od karamfilia . . . nekoliko kapi

*) Umesto olova perhlorata moe se upotrebiti jeftiniji acetat olova.

11. Arsenska kupatila

Arsenove su prevlake zagasito sive boje, sline starom (oksidisanom) srebru. One se obino lakuju prozranim piritus lakovima.
Capon lakove ne treba upotrebljavati za ovu svrhu, jer su oni esto uzrok obrazovanja mrlja. Da se ne bi kvarile, prevlake od
arsena treba (im se predmet izvadi iz kupatila), dobro ietkati vodom koja u poetku moe biti slabo zakieljena siretnom
kiselinom.

I r e c ep t:
arsen-trioksida (siana) ..... 100 g
kalcinizirane sode ....... 30 g
cijankalija (100%) ....... 10 g
vode ............ 11
Ovu meavinu treba kuvati neprestano meajui, dok se sav arsen trioksid ne rastvori. Napon kupatila treba da bude 2,5 volta, a
gustina struje 0,4 A/dm2. Anode treba da budu od ugljena, dvaput vee od predmeta koji se pokriva arsenom, i zaivene u
bezbojnu tkaninu od presne (sirove) svile.

II recept: treba rastvoriti 57 g istog kalijum-hidrata u 57 g vode, u ovaj rastvor uneti 100 g arsen-trioksdda (siana), pa zagrevati
dok se arsen trioksid ne rastvori. Zatim treba ovu meavinu razrediti na koliinu od 1 1 sa eventualnim dodatkom cijankalijuma.

120
TALOENJE METALA HEMIJSKIM PUTEM

Opte odredbe

Metali se mogu taloiti iz njihovih jedinjenja i bez pomoi nekog elektrinog izvora struje, naime, uticajem neplemenitih metala.
Ukoliko je jedan metal plemenitiji, utoliko tee stvara hemijska jedinjenja, a ujedno, utoliko ga je lake taloiti, tj. izdvajati iz
njegovih jedinjenja.
Obratno, pak, ukoliko je kakav metal manje plemenit, utoliko ima veu sklonost da obrazuje rastvorljiva jedinjenja, ili, kako se to
kae, utoliko je vei njegov rastvorni pritisak. Ako se najvaniji metali svrstaju prema opadanju rastvormog pritiska, tj. po
opadanju podobnosti za obrazovanje rastvorljivih jedinjenja, dobie se sledei red: aluminijum, cink, gvoe, nikl, olovo, bakar,
srebro, zlato. Ovaj red znai, dakle, da je u njemu svaki od oznaanih metala sposoban da istiskuje (taloi) za njim sledee metale
iz njihovih jedinjenja. Tako npr. ako se gvozdeni praak stavi u rastvor plavog kamena, gvoe e se preobraziti u rastvorivu
galicu, dok e se bakar taloiti u vidu praha. Ako se gvoe stavi u kompaktnoj formi (npr. u vidu ipke ili table) u rastvor plavog
kamena, tad e se ovaj preobraaj odigrati na samoj njegovoj povrini, pri emu e se krajnji spoljni sloj gvozdenog predmeta
rastvordti kao galica, dok e vrlo tanak sloj bakra prevui gvozdeni predmet. Na taj se nain moe svaki metalni predmet snabdeti
prevlakom od drugog, plemenitijeg metala, jednostavnim potapanjem u shodan rastvor. Ovaj postupak naziva se uopte metoda
potapanja, a ako se vri u vruim rastvorima, naziva se prokuvavanje, ili ispiranje. Ako se pak predmet trlja, ili premazuje
rastvorom, onda se takav postupak naziva trljanje ili premazivanje (npr. bakarisanje trljanjem ili premazivan j em).
Nedostatak sviju ovih metoda rada pri taloenju plemenitijih metala na manje plemenite sastoji se u tome, to se doibijaju samo
vrlo tanke prevlake, koje usled nedovoljne otpornosti imaju veoma malu vrednost, no ipak zadovoljavaju za izvesne ciljeve. im
se pri potapanju na metalu koji se oplemenjuje obrazuje vrlo tanka prevlaka metala koji se nalazi u rastvoru kupatila, odmah
prestaje i njegovo dalje taloenje.
Znatno bolji rezultati postiu se ako se pri primeni metoda potapanja, predmet potopljen u rastvor iz koga treba da se taloi
plemenitijd metal, dovede u vezu sa kakvim drugim, manje plemenitim metalom, npr. cinkom, magnezijumom ili alummijumom.
Ovaj se postupak naziva kontaktnim postupkom, ili metodom. Ovaj drugi, pomoni metal, primenjuje se najee u vidu ice.
Uspeno dejstvo ovakvog kontaktnog ureaja objanjava se time, to se usled doidira dvaju razliitih metala sa elektrolitom (u
danom sluaju sa rastvorom iz koga ima da se izdvaja plemenitiji metal), obrazuje galvanski elemenat, u kome se usled hemijskog
procesa stvara elektrina struja. Polovi su ovog elementa oba metala, od kojih plemenitiji (dakle predmet, odnosno na njemu
staloeni metal iz kupatila) predstavlja katodu, a manje plemenit (dakle ica) anodu. Metalne estice koje se izdvajaju iz
rastvora, odvode se strujom obrazovanom u samom kupatilu ka katodi na koju se taloe, kao i kod galvanskog taloenja. Ova se
metoda razlikuje od galvaniziranja u tome, to se kod nje ne primenjiuje zaseban spoljni izvor struje.
Kod kontaktne metode dobijaju se deblji slojevi metalne prevlake no pri obinom potapanju, ali ne i ravnomerni po celoj povrini
predmeta na koju se taloe. Oni e biti ravnomerni samo na malom opsegu, oko mesta dodira dvaju metala, usled ega je potrebno
da se mesto dodira povremeno menja. Pored toga, potrebno je da se pomona (kontaktna) ica, im i ona bude pokrivena
naslagom metala iz kupatila, oisti kratkim potapanjem u razblaenu azotnu kiselinu, te da uvek bude metalno ista. Poto azotna
kiselina ne nagriza aluminijum, to je bolje upotrebiti cink i magnezijum koje ova kiselina lako najeda.
I po kontaktnoj metodi proizvedene metalne prevlake zadovoljavaju samo skromne zahteve, a po izgledu i trajnosti ne mogu
izdrati konkurenciju sa prevlakama dobijenim taloenjem pomou spoljnjeg izvora struje, tj. galvanizacijom.
Svima izloenim metodama taloenja metala hemijskim putem pripisuje se osim toga u nedostatak okolnost, to se stalno menja
sastav rastvora iz koga se izdvaja metal.

Napomena. Rukovanje sa hemikalijama, naroito sa koncentrisanim kiselinama, zahteva veliku obazrivost. Stoga treba strogo
voditi rauna da gola koa na ruci ili licu ne doe u dodir ni sa jednom hemikalijom, a po zavrenom radu ruke treba dobro oprati.

1. Platiniranje bakra

hlorovodoniene kiseline ..... 500 g

arsen-trioksida ........ 120 g
acetata bakra ......... 20 g
platine (metala) ........ 5 g
Platinu treba staviti u hlorovodoninju kiselinu na 12 pre no to e se kupatilo upotrebiti i dodati arsen-trioksid i acetat bakra. U
ovo kupatilo treba potopiti predmet koji elimo platinirati i drati ga u njemu dok predmet ne dobije boju platine.

2. Pozlaivanje

a) Pozlaivanje metala uopte

I recept: (pozlaivanje potapanjem u kljuali rastvor prokuvavanjem):

natrijum-pirofosfata .... 80 delova
cijanovodonine kiseline (HCN) 10 delova hlorida zlata kristalisanog . 2 dela destilisane vode ...... 1000 delova
Prvo treba rastvoriti natrijum pirosulfat, zatim dodati cijanovodoninu kiselinu i naposletku hlorid zlata. Rastvor treba zagrejati do
kljuanja i u ovo vrue kupatilo potopiti obeen o bakarnu iou predmet koji treba pozlatiti. Predmet treba prethodno dobro
dekapirati, posle ega ga ne treba doticati prstima.

121
II recept: (pozlaivanje potapanjem u kljuali rastvor prokuvavanjem):
natrijum-fosfata-kristalisanog . . . 80 g
cijanovodonine kiseline od 12% . . 8 g
hlorida zlata-kristalisanog ..... 2 g
Ove sastavne delove treba rastvoriti redom u 1 1 vode i zagrejati rastvor do take kljuanja. Dalji je postupak isti kao i po I
receptu.

III r e c e p t: (kontaktno pozlaivanje potapanjem u kljuali rastvor):

hlorida zlata-kristalisanog . . 1 deo
koncentrisane sone kiseline . 10 delova
sumporne kiseline ..... 4 dela
borne kiseline ...... 2 dela
vode .......... 150 delova
Ova se meavina primenjuje u kljualom stanju. Predmet koji treba pozlatiti potapa se u nju obeen na zlatnoj ici. Predmet treba
dodirnuti bakarnim prutom, a kada se izvadi iz kupatila, oistiti ga i osuiti nad vatrom.

IV recept: (kontaktno pozlaivanje potapanjem u kljuali rastvor):

kuhinjske soli ........ 5 delova
hlorida zlata kristalisanog . . 1 deo
kalijum-fero-cijanida (fero-cijankalija) ......... 5 delova
vode ........... 5 delova
Predmet koji treba pozlatiti stavlja se u kljuali rastvor i dodiruje cinkom. Posle 3 minuta bie predmet potpuno pozlaen. Da bi se
pozlaenom predmetu dao sjaj, treba ga (poto se isplakne vodom) ietkati malo ovlaenim vinskim kamenom u prahu.

V recept: (pozlaivanje trljanjem): treba rastvoriti 10 g hlorida zlata u 25 g destilisane vode, a zasebno 70 g cijankalija u 100 g
destilisane vode. Pameati oba rastvora i mukati ovu meavinu najmanje 1/4 asa. Posle toga treba je profiltrovati i uvati u
dobro zapuenoj boci.
Pri upotrebi, ovom meavinom treba zameati pastu od preiene krede u finom prahu i kremortartara (preienog vinskog
kamena), takoe u finom prahu. Kremortartara treba uzeti 5% od upotrebljene koliine hlorida zlata. Da bi se predmet pozlatio,
treba ga prethodno dobro dekapirati, a zatim ga protrljati vie puta ovom pastom pomou etke ili guvice od pamuka (tampona) i
konano isplaknuti u istoj vodi i osuiti u drvenim strugotinama.

b) Pozlaivanje bakra i mesinga*)

zlata . ......... 38,85 g
kalijum-bikarbonata (KHCOs) . 1,792 kg
vode ........... 41
Prvo treba preobratiti zlato u hlorid zlata, rastvorivi ga u dovoljnoj koliini carske vode i ispariti do suva**). Zatim rastvoriti
dobijeni hlorid zlata u gore navedenoj koliini vode, dodati rastvoru kalijuim-bikarbonat i zagrejati ovu meavinu da kljua 2 . U
vru rastvor treba potopiti na nekoliko sekundi predmet koji se eli da pozlati.

*) Vidi i ta. 4 Amalganisanje pod b) amalgam za pozlaivanje bakra.

**) Carska voda je meavina: 3 dela sone kiseline i 1 dela azotne kiseline 3HCl+HNO3

c) Pozlaivanje aluminijuma

Treba rastvoriti 10 g zlata u carskoj vodi i ovaj rastvor razblaiti destilisanom vodom. Zasebno staviti 30 g gaenog krea u 150 g
destilisane vode. Posle 2 dodati kreu rastvor zlata, dobro promukati i ostaviti da postoji 56 . Zatim odliti bistru tenost i
dobijeni talog durat isprati. Ovaj isprani talog treba staviti u litar destilisane vode, dodati 20 g natrijum-tiosulfata
(S2O3Na2) i sve zagrejati za vreme od 810 minuta, ali da ne prokljua. Kada se ova meavina skine sa vatre, treba je filtrirati,
U profiltrovanu hladnu tenost, koja slui za pozlaivanje, treba potopiti predmet od aluminijuma koji elimo pozlatiti. Prethodno
treba predmet dekapirati, provodei ga kroz rastvor kalijum-hidroksida i azotnu kiselinu.

d) Lano pozlaivanje (bez zlata)

I r e c ep t:
natrijum-tiosulfata (SaOsNa2) . . . . 11 g
acetata olova (olovnog eera) . . . 4 g
destilisane vode ........ 11

Prvo treba u jednom delu destilisane vode rastvoriti acetat olova, a zatim ovom irastvoru dodati natrijum-tiosulfat i ostatak
destilisane vode. Predmet koji se eli prividno da pozlati, treba prvo posrebriti, a zatim ga potopiti u rastvor spravljen po prednjem
receptu. Ako su upotrebljeni preparati dobrog kvaliteta, bie dovoljno potapanje na 23 minuta, da bi se postigao oekivani
rezultat. Zatim treba predmet isplaknuti vie puta u istoj vodi i osuiti ga u drvenim strugotinama. Ovako prividno pozlaeni
predmeti ne oksidiu i mogu se i polirati.

122
II. r e c e p t: srebrnom nakitu moe se dati izgled zlata, ako se potopi za izvesno vreme u slab rastvor sumporne kiseline,
impregnisan rom od gvoa.

III recept: (lana pozlata za mesing):

kaustine sode ....... 33 dela
bazinog karbonata bakra (CnOH)2CO3 ....... 5,5 delova
vode .......... 24 dela
Kaustinu sodu i bazini karbonat bakra treba rastvoriti u vodi, pa u ovaj rastvor potopiti predmet od mesinga. Intenzitet bojenja
bie srazmeran vremenu potapanja. Kad se predmet izvadi iz rastvora, treba ga isplaknuti vodom i osuiti u drvenim strugotinama.

3. Posrebrivanje*) *) Vidi i ta. 4 Amalgamisanje pod c) Amalgam za posrebrivanje.

a) Posrebrivanje metalnih predmeta uopte.

Predmeti koje treba posrebriti, moraju se prethodno potpuno oistiti od oksida, masnoa i dr.
Neposredno se mogu posrebriti hemijskim putem samo bakar i legure bogate bakrom. Ostali metali kao gvoe, elik, cink, olovo
i kalaj, moraju se prethodno pobakarisati, jer srebrna prevlaka ne prianja dobro za ove metale. U specijalnim pak kupatilima,
spravljenim od amonijanog rastvora srebra tiosulfata (hiposulfata), mogu se posrebriti predmeti izraeni od gvoa i elika, i to
neposredno, bez prethodnog bakarisanja.

Posrebrivanje potapanjem

I r ec ep t:
nitrata srebra . ....... 30 g
kalijum-hidrata (hidroksida) ... 30 g
destilisane vode ........ 100 g
Nitrat srebra treba staviti u destilisanu vodu i posle 1/4 dodati kalijum hidrat. Kada rastvaranje bude zavreno, potopiti u ovaj
rastvor predmet koji elimo posrebriti i pokretati ga u njemu 12 minuta. Zatim ga izvaditi, isplaknuti vodom i osuiti u drvenim
strugotinama. Predmet treba prethodno dobro oistiti.

II r e c e p t:
kalijum-fero-cijanida (fero-cijankalij). 60 g
kalijum-hlorata ......... 40 g
srebra hlorida ......... 6g
destilisane vode ........ 11
Pre upotrebe treba ovaj rastvor nekoliko puta prokljuati, a zatim ga profiltrovati i u njega potopiti predmet koji elimo posrebriti.
Srebrne prevlake dobijene u ovom kupatilu bele su i mat.

III r e c e p t: posrebrivanje potapanjem u amonijani rastvor srebra tiosulfata (hiposulfita). Ovim se rastvorom, koji se dobija
kada se rastvori srebra tiosulfat u amonijaku, mogu posrebriti neposredno predmeti od bakra, mesinga, gvoa i elika. Rastvor
treba spraviti neposredno pre upotrebe, jer se lako razlae.
Srebra tiosulfat spravlja se na sledei nain: rastvoru srebra nitrata u vodi treba dodati toliko amonijaka, dok se talog koji se bio
obrazovao u poetku dodavanja amonijaka, ponova ne rastvori. Zatim ovaj amonijani rastvor srebra treba pomeati sa
koncentrisanim rastvorom natrijum tiosulfata (SaO3Na2) i dodati mu odgovarajuu koliinu alkohola. Usled dodatka alkohola
obrazovae se talog srebra tiosulfata, koji treba dobro isprati i osuiti.

IV recept: posrebrivanje potapanjem u kljuali rastvor. Ova se metoda primenjuje za jeftino posrebrivanje malih masovnih artikala
koji su jeftini.

Rastvor za posrebrivanje (kupatilo) spravlja se na sledei nain: u istaklenoj retorti treba rastvoriti u vodenom kupatilu 25 g istog
srebra u toliko iste azotne kiseline, koliko je neophodno potrebno za potpuno rastvaranje srebra. Ova koliina srebra bie
dovoljna za posrebrivanje 6080 manjih predmeta. Zatim treba u zemljanom sudu skuvati oko 1 1 iste vode, kojoj se dodaje
jedna puna supena kaika kuhinjske soli, ili malo sone kiseline (garantovano iste). U ovu vodu treba usuti rastvoreno srebro, pri
emu e se u njoj obrazovati beli plamenovi koji e isplivati na povrinu. Zatim treba produiti kuvanje, a potom skinuti sud sa
vatre i filtrovanjem odvojiti vodu. Dabijeni talog srebra-hlorid treba ispirati vodom dotle dok se ne otklone potpuno i ostaci
kiseline (proba lakmusovom hartijom). Posle toga treba srebra-hlorid pomeati sa po 1250 g vinskog kamena u prahu i kuhinjske
soli, pa zameati sa malo vode u gustu kau. Ovu treba uvati do upotrebe u dobro zatvorenom tamnom staklenom sudu, na mestu
bez pristupa svetlosti.

Posrebrivanje se vri na sledei nain: u bakarnom ili emaljiranom gvozdenom kazanu treba skuvati odgovarajuu koliinu vode,
prema broju predmeta koji se posrebruju, i na 5 1 vode dodati oko 3 supene kaike kae za posrebrivanje. Zatim se u ovako
spravljen kljuali rastvor stavljaju u kamenom (zemljanom) situ predmeti koje treba posrebriti, meajui stalno rastvor. Uneeni
predmeti pokrie se odmah lepom belom, ali vrlo tankom srebrnom prevlakom.
Posrebrivanje trljanjem

123
I r e c ep t:
srebra hlorida ........ 100 g
natrijium-hlorida (kuhinjske soli) . . 100 g
kalijum-ikanbonata (potae) .... 100 g
kalcijum-karbonata ....... 50 g
vinskog kamena ........ 10g
Sve ove sastavne delove treba pretvoriti u fini prah i zameati sa istom vodom u pastu, kojom se trljaju predmeti odreeni za
posrebrivanje.

II r e c ep t:
srebra nitrata ......... 25 g
cijankalija .......... 60 g
kalcijum-karbonata ....... 15 g
Postupak je isti kao po- I receptu.

III re c ep t:
srebra nitrata ......... 10 g,.
kuhinjske soli ........ 20 g
vinskog kamena ......... 20 g

Nitrat srebra treba rastvoriti u dva puta veoj koliini (po zapremini) destilisane vode, zatim usitniti kuhinjsku so i vinski kamen u
vrlo sitan praak i dodati ih rastvoru nitrata srebra. Ovom meavinom treba trljati predmet koji se eli posrebriti.

IV recept: (pretvoriti u vrlo sitan prah i izmeati):

srebra nitrata . . . . . . . . . 1 deo
iste kuhinjske soli ...... 6 delova
kremor-tartara (preienog
vinskog kamena) ...... 6 delova

Ovaj prah treba uvati u boci zagasite boje poto je vrlo osetljiv na svetlost.
Pri upotrebi ovaj prah treba zameati sa vodom u homogenu masu, kojom se pomou komada meke koe trlja predmet koji elimo
posrebriti. Zatim treba posrebren predmet isprati vodom i dobro istrljati jelenskom koom.

V r e c e p t:
srebra nitrata . . . . . . . 12 delova
kuhinjske soli ....... 50 delova i
vinskog kamena ....... 30 delova
Dalji je postupak isti kao po IV receptu.

b) Briljantno posrebrivanje.

Predmeti posrebreni hemijskim putem izlaze obino iz kupatila mat, tj. bez dovoljno sjaja. Da bi dm se dao lep, briljantan sjaj,
kupatilu treba dodati ugljen-disulfid. Dovoljno je 23 santigrama ugljen-disulfida na litar kupatila.

c) Posrebrivanje bakra i mesinga argentinom.

Argentin, koji se upotrebljava za posrebrivanje predmeta od bakra ; mesinga, spravlja se na sledei nain: 30 g srebra nitrata treba
rastvoriti u 100 g destildsane vode, tome rastvoru dodati (neposredno meajui), rastvor od 10 g kuhinjiske soli u 100 g destilisane
vode kao i kau zameenu od 65 g preiene krede, 30 g vinskog kamena, 150 g amonijaka (od 0,96) i 60 g destilisane vode. Ovu
meavinu treba uvati do upotrebe na zamraenom mestu, u dobro zapuenoj staklenoj boci tamne boje.
Predmete koje elimo posrebriti treba dobro oistiti amonijakom, a zatim poto se boca dobro promuka, sipati malo argentina na
vunenu krpu i njome snano trljati predmet dok se na njemu ne pojavi sjajna srebrna prevlaka. Zatim posrebreni predmet treba
isprati u toploj vodi i osuiti.

Napomena: Pod imenom argentina naziva se jo jedna tenost za posrebrivanje, koja se sastoji iz rastvora cijanida srebra u
koncentrisanom rastvoru eijankalija, pomeanom sa malo preiene krede u prahu. Poto je ovaj preparat vrlo otrovan, treba ga
primenjivati vrlo obazrivo.

d) Posrebrivanje mesinganih lenjira razmernika.

Lenjire treba najpre briljivo odstiti od masnoe, a zatim ih staviti u kupatilo sledeeg sastava: rastvoriti srebra nitrata i dodati
mu toliko amonijaka, kolko je potrebno da se ponova ne rastvori talog koji se isprva obrazovao. Na 100 cm3 ovog amonijanog
rastvora srebra mitrata treba dodati 0,250,27 cm3 rastvora formaldehida 3540%. Lenjire treba ostaviti 23 minuta u ovom
kupatilu, a zatim ih izvaditi i istiljati kalcdjum karbonatom u prahu. Posle toga treba ih ponova staviti u bupatilo i ostaviti u njemu

124
1 1/2 obrui ih ee. Naposletku ih treba isto ispolirati kalcijum kanbonatom. Korisno je da se za kupatilo upotrebi dublji sud
(kada) u kome bi se lenjiri mogli obesiti.

e) Lano posrebrivanje mesinga (bez srebra):

kalaja u prahu ........ 125 g
vinskog kamena ........ 45 g
antimona u prahu ....... 30 g
kalijum-antimonil-tartrata (Tartarus stibiatus ili Tartarus emeticus) . 5g
hlorovodonine kiseline ..... 50 g
vode ............ 1litar

Prvo treba rastvoriti vinski kamen u vruoj vodi, dodati ovome rastvoru hlorovodoninu kiselinu, zatam kalaj i napoisletku
antimon. Ovu meavinu treba stavdti na vatru da prokljua, a zatim u nju potopiti na 2030 minuta predmet od mesinga.

4. Amalgamisanje*)

a) Voda za amalgamisanje. Ova se voda (rastvor merkuro-nitrata) spravlja na sledei nain: 10 g ive treba preliti sa 11 delova
azotne kiseline spec. teine 1,33 i ostaviti dok se iva ne rastvori, a zatim dodati jako meajui 540 delova vode. Ova voda za
amalgamisanje mora se uvati u dobro zapuenim bocama od tamnog stakla. Ona slui da se njome premau pre pozlaivanja
izvesne bakarne legure, kao i legure srebra, koje sadre manje od 750/1000 istoga srebra, a za koje legure amalgam zlata ne
prianja dobro.

*) Amalgamima se nazivaju legure ive sa drugim metalima.

b) Amalgam za pozlaivanje bakra:

ive ............ 4 dela
cinka ............ 2 dela
zlata ............ 1 deo
hlarovadonine kiselinie ..... 8 delova i
kremortartara (preienog vinskog kamena) ....... 1 deo

Treba pomeati ivu, cink i zlato i digerirati*) ovu meavinu u hlorovodoninoj kiselini, kojoj je dodat kremortartar. Pre
pozlaivanja treba predmet najpre dobro oistiti, a zatim ga potopiti u jako zagrejan (gotovo kljuao) rastvor spravljen po
prednjem receptu, dok se ne dobije eljena boja (ton) pozlate.

*) Digeriranjem se naziva rastvaranje neke vrste supstance u nekoj tenosti, pri niskoj temperaturi od oko 40. Ako je sredstvo za
rastvaranje vrlo teno, treba primeniti jo niu temperaturu.

c) Amalgam za posrebrivanje
I r ec ep t: treba rastvoriti 10 g srebra nitrata u 50 g destilisane vode, a zasebno 30 g cijankalija u 60 g destilisane vode. Zatim
pomeati ova dva rastvora, mukati ovu meavinu oko 1/4 , a ipotom joj dodati 1 g ive. Za upotrebu sa ovim rastvorom treba
zameati pastu od preiene krede, kojoj treba dodati 10% kremortartara u finom prahu. Ovom pastom treba vie puta istrljati
predmet koji elimo posrebriti pomou etke ili guvice od vate. Kad bude posrebren, predmet treba dobro isplaknuti vodom i
osuiti ga u strugotinama od drveta.

II r e c ep t:
srebra nitrata ......... 25 g
cijankalija .......... 50 g
vinskog kamena . ...... 20 g
preiene krede . .... . . . 200 g
destilisane vode ........ 200 g
ive . . ...... .... 2 g

U jednoj polovini koliine destilisane vode treba rastvoriti nitrat srebra, a u drugoj polovini cijankalij, pa oba rastvora pomeati.
Zatim treba u porculanskom avanu izmeati i dobro istrljati ivu, preienu kredu i vinski kamen. Ovu meavinu uvati zasebno
do upotrebe, a zasebno rastvor srebra. Pri upotrebi treba od ova dva preparata zameati dosta meku pastu, kojom se pomou
guvice od pamuka trlja predmet koji elimo posrebriti.
Ova se pasta korisno primenjuje za popravku posrebrenog nakita, na kome se delimino otrla srebrna prevlaka, pri emu se ne
mora vaditi kamenje koje je eventualtno ufasovano u nakit.

d) Amalgamisanje cinka za galvanske baterije. Cink koji se dobija u trgovini i koji se upotrebljava za izradu galvanskih elemenata,
nije potpuno ist, nego sadri u sebi gvoe, ugljen, kadmijum i dr. Cinkane elektrode izraene od ovakvoga cinka, brzo e se
najedati i razlagati i kada galvansko kolo elemenata nije zakljueno, to se nee deavati kod hemijski istoga cinka. Ovo
razlaganje neistog cinka i kada kolo nije zakljueno nastupa usled toga, to se na povrini cinka obrazuju (usled pomenutih
primesa koje on sadri) kao neki zasebni, lokalni, galvanski elementi, koji se sastoje iz cinka i estica ovih primesa koje igraju

125
ulogu druge elektrode. Usled ove pojave, cink se troi u elementu i kada kolo nije zakljueno, te upotreba ovakvog neistog cinka
ne bi bila ekonomina za izradu galvanskih elemenata. Da bi se spreilo najedanje i razlaganje cinka, cinkane elektrode treba
amalgamisati, tj. pokriti ih tankim slojem ive. Tada e neist, amalganisan cink igrati u elementu istu ulogu kao i hemijski ist
cink. Amalgamisanje cinka moe se vriti na vie raznih naina:

I recept: amalgamisanje trljanjem. Pre no to se cink amalgamie, treba ga, ako je ve bio u upotrebi, istrugati kakvim tupim
noem ili mrgl hartijom, zatim potopiti na 12 minuta u rastvor potae, a potom u razblaenu sumpornu kselinu.
Za amalgamisanje treba naliti u plitak porculanski (kameni ili t. sl.), sud malo ive i preliti je razblaenom sumpornom kiselinom
(oko 1/16 deo po zapremini sumporne kiseline). Cinkana se elektroda stavlja zatim u ovaj sud, pa se pomou etke od bakarnih
ica ili vunene krpe po njoj trlja iva, dok povrina oinka ne postane sjajna, tj. dok se ne pokrije tankim slojem ive. Posle
amalgamisanja treba cinkanu elektrodu isplaiknuti u istoj vodi i protrljati je krpom, da bi se skinuo viak ive koji se raije vezao
sa cinkom.

II recept: amalgamisanje potapanjem. Poto se cink prethodno oisti kao po I receptu, treba ga potopiti na 10 do 15 sekundi u
rastvor sledeeg sastava:
sulfata ive (merkuri sulfata) . 100 grama sumporne kiseline . . . 150200 grama vode . . ....... 200 grama
Sulfat ive mora se prethodno potpuno rastvoriti u optoj smei. Po zavrenom amalgamisanju treba cink isplaknuti vodom kao i
po I receptu i protrljati krpom. Ovaj nain amalgamisanja pogodan je kad jednovremeno treba amalgamisati vei broj cinkanih
elektroda.

III recept: amalgamisanje trljanjem. Treba pripremiti gotovo zasien rastvor sulfata ive u vodi, a potom. mu dodati jo poitrebnu
koliinu vode da bi se izvrilo potpuno rastvaranje. Ovaj rastvor treba pomeati sa toliko oksalne kiseline, dok se ne dobije
sivkasta masa gustine skorupa, kojoj treba dodati malo niadora. Ovom masom treba oblepiti cink i jako je utrljati. Ovo je jedan
od najboljih naina amalgamisanja, pa su ovako amalgamisane cinkane elektrode vrlo otporne prema dejstvu kiselina i rastvora
soli.

5. Niklovanje

Niklovanje potapanjem

U 20 1 vode treba rastvoriti 1 kg nikl-sulfata, 750 g neutralnog amoimjum-tartrata i 5 g tanina, rastvorenog u eteru. Imenovane
supstance treba prvo staviti u 35 1 jako zagrejane vode, rastvor profiltrovati i razrediti sa ostatkom vode. U ovo se kupatilo
(koje mora biti potpuno neutralno) potapaju predmeti koje elimo poniklovati.
Niklovanje prokuvavanjem:

I recept: 510 procentnom rastvoru cink-hlorida treba dodati toliko nikl-sulfata, da se dobije zagasito zelen rastvor. Ovaj rastvor
treba u porculanskom sudu staviti na vatru da prokljua i u njemu kuvati 3060 .minuta dobro oieoe predmete koje elimo
poniklovati, dopunjujui vodu koja je isparila. Zatim se poniklovani predmeti stavljaju u vodu kojoj se dodaje malo fine krede.

II recept: Ekonomino niklovanje sitnih predmeta. Sitne predmete koje elimo poniklovati, treba staviti prvo na 23 mirauta u
rastvor potae. Zatim ih izvaditi, isplaknuti vodom i staviti u destilisanu vodu zakieljenu sumpornom kiselinom (na 1 1 vode
treba uzeti 50 g sumporne kiseline). U ovoj zakieljenoj vodi treba predmete pokretati 10 minuta, a zatim joj dodati:
kuhinjske soli . . . 7 g na litar vode
merkuri-hlorida . . . 11 g na litar vode
nikl-sulfata . ... 1 g na litar vode
U ovako dopunjenom kupatilu pokretati predmete jo 56 minuta, a zatim ih izvaditi i isplaknuti istom vodom. Zasebno treba
spremiti drugo kupatilo sa:
kalaja (metalnog) ....... 150 g
vinskog kamena ........ 1 g
destilisane vode ........ 11
i staviti ga na vatru da. kljua za vreme od 3 . U ovo drugo kupatilo stavljaju se predmeti izvaeni iz prvog kupatila i ostavljaju
se u njemu da kuvaju 2 . Zatim ih izvaditi, isplaknuti vodom i osuiti u drvenim strugotinama.
Prvo kupatilo treba pripremiti u gvozdenom sudu, a drugo u sudu kalajisanog bakra.

Niklovanje trljanjem
Treba rastvoriti 1 deo istog nikla u meavini od 5 delova hlorovodonione i 2 dela azotne kiseline, pa ovim rastvorom trljati
predmet koji se eli poniklovati, a koji je prethodno dobro oien.

Kontaktno niklovanje

I r e c e p t (za bakar ili mesing):

nikl-sulfata . ........ 100 g
niadora ........... 250 g
vode ............ 11

126
Ovu meavinu treba istaviti na vatru da prokuva, a zatim se u nju potapaju dobro oieni predmeti koje treba poniklovati,
dovedeni u kontakt sa gvozdenim opiljcima, cinkom ili aluminijumom.

II r e c e p t: male predmete od bakra ili mesinga koje elimo poniklovati, treba kuvati oko 10 minuta sa dodatkom granulisanog
cinka u sledeem rastvoru:
nikl-amonijium-sulfata . . ... 20 g
cink-hlorida ......... 10 g
vode ............ 11

III r e c ep t:
nikl-dihlorida (NiCl2) ..... 13 g amonijum-hlorida (niadora) ... 20 g natrijum-fosifata ... . . . . . 235g
natrijum-karbonata (sode) .... 8 g
amonijum-karbonata ...... 8 g
vode . .......... 11
U ovo se kupatilo stavljaju dobro oieni predmeti dovedeni u kontakt sa magnezijumom ili aluminijumom.

6. Bakarisanje

a) Bakarna kupatila za sve metale (gvoe, liveno gvoe, kalaj, cink i dr.).
Cijanova kupatila su najpogodnija za bakarisanje sviju metala, kojim je kupatilima vrlo korisno dodati kakav sulfit. Od bakarnih
soli koje se upotrebljavaju za spravljanje kupatila treba dati prvenstvo acetatu bakra. Vrlo dobri rezultati postiu se takoe i
primenom bakarnih kupatila sa kontaktom.

I recept: (bakarisanje potapanjem u vru rastvor): cijankalija . ...... 50 delova

bakra acetata ...... 20
natrijum-bisulfita ..... 20
natrijum-karbonata (sode) . . 20 vode ........... 1000
Prvo treba., staviti u malo vode bakra acetata, zatim sodu, pa ovu meavinu jako mukati, a zatim joj dodati natrijum bisulfit.
Zasebno treba rastvoriti u drugom delu vode cijankalij, pa oba rastvora pomeati i zagrejati.

II recept: treba rastvoriti u 400 cm3 vode 150 g kalijum-natrijum tartrata (natronovog vinskog kamena, poznatog pod imenom so
Seignetti-Tartarus natronatus) i 80 g natrijum-hidroksida (kaustine sode od 60%). Zasebno rastvoriti takoe, u 400 cm3, 30 g
plavog kamena. Oba rastvora pomeati i razblaiti sa toliko vode da se dobije ukupno 1 1 ovog rastvora. Predmete koje elimo
bakarisati treba staviti u ovako ispravljeno kupatilo i dovesti u kontakt sa cinkom, ili jo bolje sa aluminijumom ili
magnezijumom.

b) Bakarisanje gvoda i elika

I recept: (bakarisanje gvoa potapanjem):
karbonata bakra ........ 100 g
sumporne kiseline ....... 10 g
destilisane vode ........ 11
Dovoljno je da se predmeti koje elimo pobakarisati potope u ovaj rastvor na 1520 sekundi.

II r e c e p t: (bakarisanje gvoa i elika potapanjem). Vrlo tanke bakarne prevlake na predmetima od gvoa i elika mogu se
dobiti kratkim potapanjem u rastvor sledeeg sastava:
plavog kamena ... . . . . 510 g
sumporne kiseline ...... 510 g
vode ........... 11
Pri potapanju na due vreme, ili estim ponovnim potapanjima, bakarna prevlaka nee dobro prianjati.

III r e c e p t: (bakarisanje gvoa i elika potapanjem u vru rastvor). Treba spraviti vru rastvor sledeeg sastava:
cijankalija istog ..... 30 delova
bakra acetata ....... 20
natrijum-karbonata (sode) . . 20
natrijum bisulfita ..... 10
amonijaka ....... 10
destilisane vode ..... 1000

IV recept: (bakarisanje gvoa potapanjem u vru rastvor). Treba prdpremiti dva rastvora:
I rastvor (priprema se vru):
neutralnog acetata bakra . . 30 delova
natrijum-sulfata-kristalisanog . 20
amonijum-karbonata .... 5 ,,
vode .......... 500

127
II rastvor:
cijankalija od 9899% ... 35 delova
vode .......... 500
Pomeati oba rastvora i zagrejati ovu meavinu u koju se zatim potapaju gvozdeni predmeti, prethodno dobro oieni.

V r e c e p t: (bakarisanje livenog gvoa trljanjem natiranjem). Treba pripremiti sledei rastvor:

hlorovodonine kiseliine ... 40 delova
azotne kiseline ...... 5
hlorhidrata bakra ..... 6
Predmet koji elimo pobakarisati treba prvo dobro oistiti, a zatim ga staviti u ovo kupatilo i trljati lanenom krpom dok ne dobije
bakarnu prevlaku.

VI r e c e p t: (bakarisanje trljanjem sitnih gvozdenih i elinih predmeta igala, eksera, elinih opruga, kopi i dr.). Treba
pripremiti rastvor po II receptu, a zatim ga razrediti sa 23 puta toliko vode. Predmete koje elkno bakarisati treba staviti u
rotacioni drveni dobo, zajedno sa drvenim strugotinama ili mekinjama, natopljenim ovim razreenim rastvorom, pa dobo staviti
u pokret.

Bakarisanje cinka

I recept: (bakarisanje cinka potapanjem). Za bakarisanje cinikanih predmeta potapanjem moe se upotrebiti bakarno kupatilo za
sve metale, spravljeno po II receptu bez kontakta.

II recept: (bakarisanje cinka potapanjem u vru rastvor). Treba uzeti:

cijankalija ....... 20 delova
bakra acetata ...... 15
natrijum-bisulfita ..... 15
amonijaka ....... 6
destilisane vode ..... 1000
Prvo treba staviti u jedan deo vode bakra acetata, dodati amonijak i jako meati ovu meavinu, a zatam joj dodati natrijum-bisulfit.
Zasebno rastvoriti u ostatku vode cijankalij, oba rastvora poimeati i zagrejati. U ovo kupatilo treba potopiti predmete od cinka,
koje elimo pobakriti.
Ovo se kupatilo moe upotrebiti i za bakarisanje livenog gvoa i kalaja.

III recept: (bakarisanje cinka premazivanjem). Velike cinkane povrine, kao npr. cinkani ili pocinkovani limovi, mogu se
bakarisati ako se prethodno oiste dobro od masnoe, a zatdm premazuju pomou jake etke sledeim rastvorom:
plavog kamena ........ 200 g
amonijaka (od 10/o) ...... 400 g
vode ............ 11
Poto se pobakre, ove povrine treba proplaknuti vodom.

d) Bakarisanje aluminijuma:

treba pripremiti rastvor sledeeg sastava i u njega potopiti predmete od aluminijuma prethodno dobro dekapirane:
plavog kamena ...... 30 delova
. vinskog kamena ..... 30
natrijum-karbonata (sode) . . 25
vode ......... 1000

7. Mesingovanje

a) Mesingovo kupatilo za sve metale.

Treba spraviti rastvor od:

kauistine sode ........ 15 . g
cijankalija ......... 12,5 g
cink-sulfata .........10 g
plavog kamena ........ 4g
vode ........... 11
Uovo kupatilo, koje se moe upotrebiti i vrue, potapa se predmet koji elimo mesingovati. Ono radi vrlo dobro sa
aluminijumskim kontaktom.

Napomena: Umesto 12,5 g cijankalija mogu se uzeti za spravljanje ovoga kupatila 8 g cijankalija i 4 g potae.

b) Mesingovanje cinka potapanjem.

128
Pripremiti kupatilo sledeeg sastava:
bakra acetata ......... 100 g
cijankalija .......... 250 g
natrijum-bisulfita ....... 200 g
amonijaka .......... 100 g
cink-hlorida ......... 80 g
destilisane vode ........ 10 1
U tri etvrtine koliine destilisane vode treba rastvoriti cijankalij i natijum-bisulfit, a u ostatku vode cink-hlorid, bakra acetat i
amonijak, pa oba rastvora pomeati. Kupatilo se upotrebljava hladno i moe se koristiti i za mesingovanje gvoa i elika.

c) Mesingovanje gvoda, livenog gvoa i elika potapanjem.

Pripremiti kupatilo sledeeg sastava:

bakra acetata . . . . . . . . 150 g
natrijum-karboinata (sode) .... 1000 g
cijankalija ......... 550 g
natrijum-bisulfata ...... 200 g
cink-hlorida .......... 100 g
destilisane vode ....... 10 1
Kupatilo se spravlja kao i kupatilo za mesingovanje cinka (po ta. b). Upotrebljava se hladno.

8. Cinkovanje

Kontaktno cinkovanje bakra i mesinga potapanjem u kljuali rastvor. Treba rastvoriti 200 g kauistine sode u 1 1 vode, staviti u
ovaj rastvor cink u prahu i kuvati ga izvesno vreme. Zatim u ovu meavinu potopiti predmete koje elimo pocinkovati. Cinka u
prahu treba dodati u dovoljnoj koliini, tako da se jedan deo cinka rastvori, obrazujui alkalino cinkano kupatdlo, a nerastvoreni
viak cinka slui kao kontaktni metal.

9. Kalajisanje

a) Kontaktno kalajisanje za sve metale:

kristalisanog kalaj-dihlorida
(Stannum chloratum) ...... 30 g
kaustine sode ......... 60 g
vode ............ 11
U 0,5 1 vode trefoa rastvoriti kalaj-dihlorid, a zasebno, takoe u 0,5 1 vode, kaustinu sodu. im se bude izbistrio rastvor
kaustine sode treba u njega usuti rastvor kalaj-dihlorida. U ovu meavinu treba staviti komadie kalaja (otpatke) i predmet koji
elimo kalajisati, a zatim je zagrejati dok ne prokljua. im se ovo kupatilo promea cinkanom ipkom, odmah e se na predmetu
obrazovati kalajna prevlaka.

b) Kalajisanje mesinga, bakra, gvoa i cinka potapanjem u kljuali rastvor.

Treba spraviti rastvor od:

amonijanog rastvora stipse ... 15 g
istopljenog kalaj-dihlorida .... 2,5 g
vode ............ 11
Ovu meavinu treba staviti na vatru, pa kada prokljua potopiti u nju predmet koji elimo kalajisati.

c) Kontaktno kalajisanje mesinga (primenjuje se naroito za kalajisanje kuka, alki i t. sl.).

Treba napraviti rastvor od 4050 g vinskog kamena u 1 1 vode, staviti u njega staniol ili granulisan kalaj, prethodno dobro
oien u luini od masnoe, i kuvati oko 1/21 dopunjujui vodu koja je isparila. Zatim treba u ovo kupatilo staviti predmete
od mesinga koje elimo kalajisati i produiti kuvanje dok se na njima ne obrazuje ravnomerna kalajna prevlaka. Granulisani kalaj
i t. sl. treba uzeti u dovoljnoj koliini i rasprostreti ga kao kontaktni metal po predmetu koji se kalajie. Umesto istog kalaja
mogu se upotrebiti i kalajne legure sa 25% bakra.
Kalajno se kupatilo moe pripremiti i neposredno od rastvora 10 g vinskog kamena i 1 g kalaj-dihlorida u 1 1 vode, pa u vrue
kupatilo staviti granulisan kalaj i predmete koje treba kalajisati. Ako kupatilo dejstvuje sporo, treba mu dodati na svaki litar jo 5
10 kg kalajne soli.

d) Kalajisanje livenog gvoa

I recept: (kalajisanje livenog gvoa potapanjem).

Treba rastvoriti u hlorovodoninoj kiselini:
kalaja .......... 85 ili 90 g

129
nikla .......... 9 ili 6 g
gvoa ......... 6 ili 4 g
U ovaj rastvor treba potoipiti predmet koji elimo kalajisati, pa kada se bude prevukao slojem kalaja, isplaknuti ga u istoj vodi.
Prevlake dobijene u ovome kupatilu prianjaju vrlo dobro za liveno gvoe, belje su od prevlake od istog kalaja d velikog su sjaja.

II recept: (kalajisanje livenog gvoa po,tapanjem).

Treba rasitvoriti u hlorovodoninoj kiselini:
kalaja . ........ 89 delova
nikla .......... 6 delova
gvoa ......... 5 delova
boraksa ......... 1 deo
U ovaj rastvor treba potopiti predmete od livenog gvoa, prethodno dobro izribane peskom.

III r e c e p t: (kalajisanje livenog gvoa potapanjem u kljuali rastvor prokuvavanjem). Predmet treba potpuno oisititi
razblaenom sumpornom kiselinom, a zatim ga zajedno sa granulisanim kalajem kuvati u koncentrisanom rastvoru natrijum-
stanata.

IV recept: (kalajisanje malih predmeta od livenog gvoa prokuvavanjem). Dobro oiene predmete treba prokuvati zajedno sa
sitnim komadima istog kalaja u rastvoru vinske kiseline.

HEMIJSKO BOJENJE METALA (METALOHROMIJA) I PATINIRANJE

Opte odredbe

Pod hemijskim bojenjem metala ili metalohromijom, podrazumeva se vetako menjanje boje na povrini metala hemijskim
putem, da bi mu se ulepao izgled, oslabio sjaj ili da bi mu se poveala postojanost na vazduhu.
Za hemijsko bojenje povrine metala primenjuju se razni postupci, kao npr. potapanje u specijalna hemijska kupatila ili
premazivanje odgovarajuoim rastvorima, galvansko bojenje, bruniranje i dr., pri emu se povrini metala mogu davati razne boje i
tonovi.
Usled dejstva hemikalija preobraa se spoljna povrina metala u obojeno i u vodi nerastvorljivo metalno jedinjenje, koje vrsto
prianja za metal. Ovo bojenje moe nastupiti i prirodnim putem. Svi tehniki metali, pa ak i srebro, pokrivaju se prd dodiru sa
vazduhom sami od sebe slojem prevlake (oksida, karbonata, sulfida i dr.) koja im menja boju, odnosno ton i sjaj. Ovi su slojevi
ponekad, kao npr. kod aluminijuma, jedva vidljivi, u drugome se pak sluaju drobe, kao npr. ra kod gvoa, a u veini sluajeva
su neugledni, izuzev moda patinu na bakru i bronzi.

Galvansko bojenje povrine metala ili galvanohromija vri se takoe u hemijskim kupatilima, uz pomo elektrine struje.
Pbd bruniranjem se podrazumeva postupak u bojenju metala zagrevanjem na vazduhu ili u uljanim kupatilima, ili pak u
rastvorima soli. Pri tome se na povrini metala obrazuje sloj oksida raznih boja i tonova, u zavisnosti od temperature i vremena
zagrevanja, kao to je to sluaj i pri kalenju. Bojenje bruniranjem primenjuje se prvenstveno kod gvoa i elika.

I vetako patiniranje spada u hemijsko bojenje metala. Patinom se (plemenitom rom) naziva neto sjajan sloj prevlake, plave do
zagasito zelene boje, koja se obrazuje na bakru i bronzi pod uticajem vlage i vazduha, naroito na bronzi siromanoj u bakru. To je
u stvari bazini karbonat bakra. On vremenom moe da poerni, prelazei u sulfid bakra pod dejstvom sumporvodonika, koji se
esto nalazi u gradskom vazduhu, kao to je to sluaj kod starih spomenika. Vetako se patiniranje primenjuje da bi se
izraevinama od bakra i bronze, a naroito umetnikim predmetima, dao izgled starine. Uobiajeno je meutim da se izraz
patiniranje primenjuje esto i za davanje izgleda starine i srebru, kao i nekim drugim metalima.
Sloj boje koji se dobija na metalu hemijskim bojenjem tanak je, a njegova lepota i ravnomernost zavise u velikom stepenu od
svojstva povrine samog metala na koji se boja nanosi. Nije svejedno da li je povrina obraena livenjem, valcovanjem ili
elektrolitikim putem. Kod legura je od uticaja i njihov sastav. Poto su elektrolitini slojevi naroito pogodni za bojenje usled
njihove ravnomerne strukture, to se oni esto primenjuju i kod hemijskog bojadisanja metala kao pomono sredstvo. Isto to vai i
za hemijsko bakarisanje premazivanjem.
Ako se bojenje predmeta vri potapanjem, treba obratiti panju da hemijska kupatila dejstvuju ravnomerno na celu povrinu
predmeta, usled ega je korisno povremeno ih promeati, da bi svuda bila iste koncentracije i temperature. Ako se bojenje vri
premazivanjem, onda to isto vai i za rastvor kojim e se premazivati, pri emu samo premazivanje treba vriti tankim slojem.
Metalne predmete, koji e se hemijski bojiti, treba prethodno briljivo oistiti. Posle bojenja moraju se obojeni predmeti pre svega
temeljno isplaknuti sa mnogo iste vode, da bi se potpuno otklonili ostaci hemikalija zaostali u upljinama (porama, pukotinama i
dr.). Suenje se vri obino u drvenim strugotinama koje ne sadre smolu, a po potrebi i u ormanu za suenje. esto se predmeti
moraju jo i ispolirati ili izgrepsti obinom etkom od ice.
U mnogim sluajevima potrebna je jo i jedna zatitna prevlaka, koja ima da zatiti obojenu povrinu od uticaja vlage, vazduha i
raznih tetnih gasova (sumporvodonika i dr.), kao i od dodira znojavim prstima. Artikli koji se proizvode naveliko najee se
premazuju posle bojadisanja firnisom, lakovima ili se caponiraju, a finiji se predmeti premazuju uljem, koje ne sadri kiselinu ili
se navote. Vosak treba za ovu svrhu omekati slabim zagrevanjem ili kvaenjem benzinom ili terpentinoim, prevui preko njega
etkom i naneti ga njome na predmet koji treba da bude slabo zagrejan, pa ga ravnomerno rastrljati. Umesto istog voska moe se
upotrebiti i rastvor u benzinu ili benzolu (1 deo voska na 15 delova benzina ili benzola) kao i meavina od 1 dela domaeg sapuna,
30 delova biljnog (tzv. japanskog) voska i 10 delova vode. Ovu mevinu treba skuvati i pri hlaenju dobro je izmeati.

130
1. Bojenje zlata i srebra

a) Zeleno bojenje zlata

I r e c e p t:
Kada elimo predmetima od zlata dati zelen ton, treba ih potopiti u rastvor sledeeg sastava:
neutralniog acetata bakra (kristalisanog grinpana) .... 100 delova
niadora ......... 100 ,,
kalijum-nrtrata ...... 40
cink-sulfata ....... 10
sireta (vrlo jakog) ...... po potrebi.
Koliina sireta treba da bude odmerena, tako da se u njoj mogu rastvoriti ostali preparati i da se dobije dovoljno rastvora da se
moe potopiti ceo predmet koji elimo obojiti. Predmet treba staviti u ovo kupatilo i kuvati dok se ne dobije eljen zeleni ton.
Tvrde sastojke upotrebljene za ovo kupatilo treba prethodno usitniti.

II r e cep t:
Za zeleno bojenje zlatnog nakita moe se primeniti i sledei recepst:
bazinog acetata bakra (grinpana) . 120 g niadora ........... 120 g
kalijum-nitrata ........ 45 g
cink-sulfata . . . . . . . . . 16 g
jakog sireta ......... po potrebi.
Dalji postupak je isti kao i po I receptu.

b) Davanje zagasitijeg tona bledom zlatu.

Treba rastvoriti 50 g bazinog acetata bakra (grinpana) u 100 delova jakog sireta, pa tim rastvorom istrljati dobro predmet.
Zatim treba predmet zagrejati i potopiti ga u amonijak razblaen vodom. Ako se eljeni ton nije dobio odmah, treba ovaj postupak
ponoviti, zatim predmet isplaknuti u istoj vodi i osuiti ga.

c) Galvansko bojenje zlatnih i pozlaenih predmeta.

Elektrohemijsko kupatilo spravljeno od olova oksida daje zlatnim i pozlaenim predmetima sve dugiine boje. Sastav je ovog
kupatila sledei:
kalijum-hidroksida ....... 380 g
olova oksida (protoksida) . . . . . 100 g
destilisane vode ......... 11
Prvo treba rastvoriti kalijum-hidroksid u destilisanoj vodi, a zatim ovom rastvoru dodati olova oksid i kuvati ovu meavinu 15
20 minuta. Kada se ohladi, dodati joj jo 1 1 vode i tada e kupatilo biti gotovo za upotrebu.
Potrebno vreme za bojenje varira od 1030 minuta, prerna primenjenoj jaini struje i boji, odnosno tonu koji elimo postii. Ako
je bojenje ispalo ravo ili odve tamno, dovoljno je da se predmet potopi u razblaenu siretnu kiselinu koja e rastvoriti olova
oksida, ne nagrizajui sam metal. Zatim treba predmet dobro isplaknuti i bojenje ponoviti. Kada se predmet izvadi iz kupatila,
treba ga proprati u kljualoj vodi i osuiti u pei.
Isti rastvor moe posluiti vie puta, ako se uva u dobro zapuenoj boci.

d) Oksidisanje srebra (sjajan oksid).

U olju sa vruom vodom treba staviti 10 g sumporne jetre (kalijum poli-sulfida; kalium sulfuratum), dobro promeati pa staviti u
ovu tenost (dok je jo vrua) na 2 minuta srebrni predmet. Predmet treba prethodno dobro oistiti otrom etkom. Zatim se
predmet vadi iz ovog kupatila, proplakne vodom istrlja ponova otrom etkom i ponova potapa u kupatilo. Ponavljajui ovaj
postupak 23 puta dobie se na srebru vrlo lepa crna prevlaka koja prianja vrlo dobro.

e) Prevlake za staro srebro (imitacija staroga srebra).

Da bi se nekom metalnom predmetu dao izgled starog srebra, treba ga prvo bajcovati u crno, a zatim posrebriti. Za crno
bajcovanje treba spraviti rastvor od 100 g plavog kamena i olova acetata (olovnog eera) i 300 g natrijum-tiosulfata u 10 1 vode,
pa ovaj rastvor zagrejati na 60 C. Dobro oien predmet treba staviti u sito, potopiti u vru rastvor i drati ga u njemu dok se ne
dobije eljeni crni ton. Zatim ga izvaditi i poto se osui ovla ga istrljati bimtajnom u prahu pomou etke. Zatim treba predmet
posrebriti potapanjem u srebrno kupatilo ili trljanjem.

f) Patiniranje srebra-sivo (vetako staro srebro).

Da bi se na srebrnim predmetima dobila siva patina i da bi izgledali kao staro srebro, mogu se primeniti sledei postupci:

131
I recept: predmet treba prvo potopiti u vru rastvor sumpoirne jetre (kalijum polisulfida), pa kada se oksidie (sulfidira), treba ga
protrljati pastom zameanom sa malo vode, od 2 dela preiene krede u sitnom praliu i 1 dela bimtajna, takoe u vrlo sitnom
prahu. Kreda e skinuti oksid sa sviju ispupenja te e ova postati opet bela, a bimtajn e matirati predmet.
Za oksidisanje srebrnog predmeta moe se primeniti i amonijum hidrosulfid, od koga je dovoljno kanuti nekoliko kapi u vodu u
koju e se predmet potopiti.

II r e c e p t: treba pomeati jednake delove niadora i grafita, oba u sitnom prahu. U ovu meavinu umoiti etku i njome istrljati
predmet koji elimo patinirati.

g) Oksidisanje srebra zeleno (vestako staro srebro).

Treba uzeti:
hlorovodonine kiseline
joda . . . . . . .
vode ... . . . .
3 dela 1 deo 1 deo
U ovo kupatilo treba potopiti predmet koji elimo da oksidie zeleno i ostaviti ga u njemu dok se ne dobije eljena nijansa. Zatim
ga treba izvaditi iz kupatila, proplaknuti ga u vodi, pa kad se osui istrljati ga dobro otrom etkom. Od toga e se oksiid skinuti sa
ispupenja, a udubljenja e ostati zelena, te e predmet dobiti izgled starog srebra.

h) Crno bojenje srebra

I recept: predmet treba malo zagrejati, a zatim ga potopiti u zasien rastvor srebra nitrata, u kome treba da ostane dok se ne ohladi.
Zatim ga osuiti na vatri i ietkati polutvrdom etkom, zamoenom u prah od grafita.

II r e c e p t: potopiti predmet u neki alkalni sulfid, a zatim ga ietkati etkom umoenom u fini prah vinskog kamena.

i) Ruiasto bojenje srebra.

Srebrni predmeti e dobiti lep ruiasti ton, ako se potope na nekoliko sekundi u vru koncentrisan rastvor bakra-hlorida a zatim
isplaknu vodom. Kad se predmeti budu osuili treba ih jo potopiti u alkohol i zatim osuiti na vatri.

j) Galvansko bojenje srebra.

Za galvansko bojenje srebra upotrabljava se isto kupatilo kao i za galvansko bojenje zlatnih i pozlaenih predmeta. Postupak je
isti. Srebrni predmeti dobijaju ovakvim bojenjem lepu plavu boju.

2. Bojenje bakra i bakarnih legura

a) Opte odredbe.
Meu tehnikim metalima bakar se odlikuje time, to njegova jedinjenja imaju razliite boje. On moe da obrazuje crveni oksid,
crni oksid, sulfide mrke do plaviasto crne, i jedinjenja razliitog sastava otvoreno plave do boje patine. Nijansiranje se moe
pri tome produiti i dalje, deponujui jednovremeno u prevlaku i druge sastojke. Tako npr., ako se kupatilu doda kalijum-
hipermangan, obrazovae se usled njegovog razlaganja zagasito mrki pramenovi mangan-superoksida, a ako mu se jednovremeno
doda i srebra nitrat, u sloj boje taloie se mrko-crni oksid srebra. Slino tome mogu imati udela u bojenju i mrka jedinjenja nikla,
ako rastvor upotrebljen za bojenje sadri nikla sulfat.
Najravnomernije, najlepe i najsigurnije bojenje dobija se na sloju bakra proizvedenog elektrolitinim putem, dok kod bakarnih
legura mogu u tome pogledu da budu znatna odstupanja. Poto se, pak, svaki metal moe pobakriti, bilo elektrolitino, bilo
potapanjem ili premazivanjem, ta se preimustva bojenja bakra mogu preneti tim putem i na ostale metale.

b) Crveno bojenje bakra i njegovih legura istopljenim kalijum ili natrijum-nitratom.

Tehniki kalijum ili natrijum-nitrat treba istopiti u sudu od gvozdenog lima i na jakoj vatri zagrevati do crvenog usijanja.
Predmete koje elimo obojiti treba vezati na komad ice i potopiti oko 1/2 minuta u ovo teno, vrlo jako zagrejano sono kupatilo,
usled ega e se oni obojiti crveno. Ako se obojeni predmet odmah zatim baci u hladnu vodu, boja e se sa njega skinuti, jer se
nitrat u njoj vrlo lako rastvara.

c) Crveno bojenje mesinga

I r e c e p t: mesingani predmet treba potopiti u rastvor sledeeg sastava:

nitrata gvoa ......... 29 g
natrijum-tiosulfata (S2O3Na2) .... 29 g
vode ............ 500 cm3

II recept: Potopiti predmet u rastvor sledeeg sastava:

132
natrijum-tiosulfata ....... 29 g
azotne kiseline ........ 1,5 g
vode ........... 500 cm3

III r e c e p t: Predmet od mesinga potopiti u rastvor sledeeg sastava:

bakra nitrata ......... 28 g
oksalne kiseline ........ 28 g
vode ............ 500 cm3

d) Crno bojenje bakra i njegovih legura

I recept: crno bojenje bakra nitratom. Treba rastvoriti: 600 g bakra nitrata u 200 cm3 destilisane vode i tome dodati rastvor od
2,5 g srebra nitrata u 10 cm3 vode. Dobro oiene predmete treba premazati ovim rastvorom poniou etke i osstaviti da se osue
na umereno toplom mestu. Predmet koji e ovom obradom dobiti ravnomernu zelenu boju, treba zatim uhvatiti maicama i drati
ga iznad plamena ili usijanog ugljena, dok zelena prevlaka ne potamni usled razlaganja. Premazivanje i zagrevanje predmeta treba
ponoviti vie puta, dok se na njemu ne dobije zagasito crna prevlaka. Dogod obrazovani oksid bakra ne bude vrsto prianjao za
predmet, treba ga otklanjati ribanjem ili etkanjem. Naposletku treba obojeni predmet oprati vodom ili ga premazati zejtinom.
Usled toga, to se pri ovom postupku predmeti podvrgavaju jakom zagrevanju, taj se postupak ne moe primeniti za bojenje
predmeta zalemljenih mekim lemom. Opisani postupak je jedan od najpoznatijih za crno bojenje mesinga.

II r e c e p t: crno bojenje persulfatom. Za ovo bojenje spravlja se alkalini bajc persulfata na sledei nain: u staklenom ili
porculanskom sudu, ili u sudu od emaljiranog gvoa treba zagrejati na 100, 5-procentnu natronovu luinu (rastvor kaustine
sode) i dodati 1% kalijum persulfata u prahu (K2S2O8). U ovo kupatilo treba. potopiti predmet koji se eli obojiti, pri emu e se
primetiti razvijanje kiseonika. Predmet treba u ovom vruem kupatilu pokretati dok se dobije eljena crna boja, odnosno eljeni
ton. Za male bakarne predmete ovo biva obino u roku od 5 minuta. Ako razvijanje kiseonika prestane ranije, treba ponova dodati
l% kalijum persulfata.
Ovako obojen predmet, koji e imati izgled somota, treba zatim isplaknuti u hladnoj vodi i istrljati ga i osuiti mekom krpom.
Tada e izgledati zagasito mat-crn.
Za primenu kod legura bakra, bajcovanje traje neto due no kod bakra.

III r e c e p t: crno bojenje mesinga. Za crno bojenje mesiinga i jako pomesingovanih predmeta primenjuje se mnogo bajc
spravljen od 200 g plavoga kamena u 1 1 amonijaka, koji ima zagasito plavu boju. Upotrebljeni amonijak treba da bude to jai
(25/o, odnosno spec. te. 0,9), a plavi kamen to istiji i sve. Bajc se moe spraviti i sa slabijim amonijakom (10%, odnosno
spec. te. 0,96) i svega 100 g plavog kamena, no tada e njihovo dejstvo biti slabije i bre e se iserpeti.
Mesingane predmete, prethodno dobro oiene, treba potopiti u ovaj bajc, hladan ili slabo zagrejan i neprestano ih pokretati. U
hladnom kupatilu oni e se za vreme od 14 minute obojiti zagasito-plavkasito-crno, a u kupatilu zagrejanom na 30 obojie se
ve za nekoliko sekundi. Mesingani predmeti sa vrlo velikim ili vrlo malim procentom bakra nee se u ovome kupatilu obojiti
zagasito crno.
Kada bajc oslabi moe se bsveiti dodatkom jakog amonijaka i plavog kamena, ali se preporuuje da se bajc spravlja uvek sve.

e) Crno i mrko bojenje obrazovanjem bakra sulfida.

Za ovo se bojenje primenjuju najvie rastvori sumporne jetre (kalijum polisulfida).

I recept: treba spraviti rastvor od 10 g sumporne jetre u 1 1 vode. Manje predmete treba vezati icom i potopiti ih u ovaj rastvor,
zagrejan na oko 80, a vee predmete treba njime preliti pa ih zatim ietkati. Posle priblino 12 minuta predmet e se obojit
mrko, a posle 4 minuta plavkasto crno. Poto se isplakne u vodi, obojeni predmet treba osuiti u zagrejanim drvenim
strugotinama. Ako se na ovako bojenim bakarnim predmetima ispupenja istrljaju bimtajnom u finome prahu, oni e dobiti izgled
starog bakra (Cuivre fume).
Predmeti od mesinga i tombaka obojie se ovim postupkom zelenkasto mrko, ukasto mrko ili crvenkasto mrko. Legure bakra sa
cinkom obojie se bolje, ako se naizmenino ietkaju prednjim rastvorom i jako razblaenom kiselinom, odnosno bajcom koji se
upotrebljava za prethodno bajcovanje bakra i njegovih legura (vidi Dekapiranje ili bajcovanje pod 3. Bajcovanje za bakar i
bakarne legure). Kiselina razvija pri tome sumporovodonik, koji ubrzava bojenje.

II r e c e p t: esto se primenjuje rastvor neto koncentrisaniji no po I receptu, npr. 20 g sumporne jetre na 1 1 vode ili mu se
dodaju amonijumove soli, ili pak nekoliko kapi amonijaka. Tako se npr. preporuuje rastvor od 6 g sumporne jetre i 20 g niadora
na 1 1 vode ili rastvor od 1025 g sumporne ietre i 2,53 g amonijaka na 1 1 vode, ili jo rastvor od 2 g sumpome jetre i 2 g
kuhinjske soli na 1 1 vode. Umesto niadora ili amonijaka, moe se dodati rastvoru sumporne jetre i aimonijum-karbonat.
III recept: zagasitije crno obojie se predmeti po prednjim receptima, ako se prethodno slabo amalgamiu. To se vri potapanjem
predmeta u vrlo slab rastvor nitrata ive (najvie 1:10), zakieljen sa nekbliko kapi azotne kiseline.

f) Mrko i sivo bajcovanje sa kalijum-hipermanganom

I r e c e p t: u toplom rastvoru od 2% plavog kamena i 0,5% kalijum, hipermangana u vodi, dobija se brzo lepa mrka prevlaka.
Ako se upotrebi mnogo koncentrisaniji rastvor, dobie e zagasito siva-mat prevlaka.

133
II recept: u pogodinom sudu od stakla, porculana ili emajliranog gvoa treba rastvoriti 12 g plavoga kamena
1 1,5 g kalijum hipermangana u 100 cm3 vode i zagrejati ovaj rastvor na 100. Zatim predmete koje elimo obojiti treba vezati
bakarnom icom i pokretati ih u ovom kupatilu dok se ne postigne eljena boja. Kod malih predmeta ovo e se postii za 1015
minuta. Predmeti e biti mrko obojeni kao sotnot kada se izvade iz kupatila, a poto se isplaknu u hladnoj vodi. istrljaju i osue
mekom krpom, postae zagasito sivi (boje kriljca) i rapavi.

g) Mrko bojenje bakra.

Treba uzeti 2 dela grinpana,

2 dela cinobera, 5 delova niadora i 5 delova stipse, sve u finom prahu i umesiti dobro sa piritusom ili vodom. U ovu kaastu
meavinu treba umeati jo i malo plavog kamena dli boraksa, prema tome da li se eli da boja bude kestenjasto mrka ili ua.
Bakarni predmet koji se eli obojiti treba dobro oistiti, a zatim ga premazati pomou meke etkice ovom kaom, malo
zagrejanom. Predmet se zatim nekoliko asova jako zagreva u pei, a potom se ietka mekom etkom. Premazivanje i suenje
treba ponavljati dok se ne dobije eljeni mrk ton. Naposletku treba predmet istrljati mekom etkom ili guvicom od vate i
navotiti.

h) Sivo bojenje bakarnih legura arsenikom.

U meavini od 1 1 sone kiseline i 0,125 1 azotne kiseline treba rastvoriti 42,5 g arsenika i tome dodati 42,5g gvozdenih opiljaka.
Predmet koji elimo obojiti treba prethodno dobro oistiti etkanjem sapunom u toploj vodi, isplaknuti i ne dodirujui ga vie
prstima obesiti u arsenini bajc, spravljen po prednjem receptu. U ovome kupatilu predmet treba da ostane oko 5 minuta, pa e
tada dobiti sivu prevlaku kao elik. Kada se izvadi iz kupatila treba ga osuiti i prevui piritus lakom.

i) Bojenje mesinga u sivo i plavkasto zeleno, u arsenovim i antimonovim kupatilima.

Potapanjem mesinganih predmeta u vrue rastvore hlornih jedinjenja antimona i arsena, dobie se na njima sive prevlake. Rastvor
antimon hlorida u sonoj kiselini (Liquor stibi chlorati) daje
364plavkasto zelenu prevlaku, a vru rastvor arsen-hlorida u vodi daje elieno sivu prevlaku..
Najee se arsenovo kupatilo spravlja kada se u 1 1 jake sirove sone kiseline rastvori 80 g belog arsenika i 90 g gvoa hlorida ili
plavog kamena. U ovo kupatilo treba vie puta potopiti predmet koji elimo obojiti, dok se ne dobije eljeni ton. Pre svakog
ponovnog potapanja mora se predmet dobro osuiti.

j) Bojenje mesinga u zelenkasto sivo.

Ako se kakav predmet od mesinga potopi vie puta u jako razblaen rastvor bakra hlorida obojie se mat zelenkasto-sivo.

k) Bojenje mesinga u plavkasto sivo kao elik.

Za boadisanje mesinga u plavkasto sivo kao elik treba spraviti rastvor od:
antimon-trisulfida ...... 3 dela
kaustine sode ....... 96 delova
mineralnog krmeza (antimon krmeza; Stibium sulfuratum rubrum) ......... 5,5 delova
vinskog kamena ...... 5,5 delova
natrijum-tiosulfata (S2O3Na2). . 11 delova
vode .... ....... 1,440 delova
Treba rastvoriti antimon-trisulfid i kaustinu sodu u jednoj polovini oznaene koliine vode i dodati tome rastvoru mineralni
krmez a u drugoj polovini vode rastvoriti natrijum tiosulfat i vinski kamen. Oba ova rastvora profiltrovati zasebno, a zatim ih
pomeati. Ovu meavinu treba zagrejati, u nju potopiti ispolirani mesingani predmet i drati ga u ovome kupatilu dok ne dobije
plavkasto sivu boju elika.

l) Bojenje mesinga u zlatno-uto.

Mesingani predmet treba doibro oistiti, a zatim ga potopiti u razblaeni rastvor neutralnog acetata bakra. Posle kratkog vremena
predmet e dobiti lep zlatno-uti ton.

m) Bojenje mesinga u ljubiasto

I recept: predmet od mesinga treba zagrejati na 150, a zatim ga ovla protrljati pamukom natopljenim rastvorom bakra hlorida.

II r e c e p t: dobro oien mesingani predmet treba zagrejati da se ne moe vie drati rukom, a zatim ga odmah premazati
rastvorom antimon trihlorida pomou guvice od vate. Od toga e predmet dobiti lepu ljubiastu prevlaku.

n) Bojenje bakra i mesinga selenidom bakra u raznim bojama.

134
Ako se bakarni ili mesingani predmet potopi u rastvor selenida bakra (CuSe) zakieljen azotnom kiselinom, predmet e se prema
trajanju potapanja obojiti sledeim bojama: uto, narandasto, ruiasto, purpurno crveno, ljubiasto i naposletku plavo. Selenidno
kupatilo treba da bude slabo kiselo, inae e prevlake u boji ispasti takaste i nee biti trajne. Za spravljanje selenidnog kupatila
treba uzeti:
selenove kiseline (H2SeC4) ... 6,5 ili 2,9 dela
bakra sulfata (plavog kamena) . 12,5 ili 20 delova
azotne kiseline ....... 2 ili 2,5 dela
vode .......... 1000 1000 delova

o) Hemijsko bronziranje bakra

I r e c e p t: da bi se bakarnom predmetu dao izgled bronze, treba ga potopiti u rastvor gvoa hlorida, pa kad se izvadi iz ovog
kupatila, ostaviti ga da se osui. Predmet e se usled toga obojiti mrko kao bronza. Ako se nije dobio eljeni ton, postupak treba
ponoviti.

II recept: za tamno bronziranje bakarnih predmeta treba rastvoriti u azotnoj kiselini 1 deo zlata hlorida i 1 deo cink oksida, pa
kada rastvaranje bude dovreno, istrljati ovim rastvorom predmet. Poto se bude osuio, predmet treba isplaknuti u istoj vodi.

p) Patiniranje bakra i bronze

Patiniranje bakra

I recept: rastvor od 3,7 g kuhinjske soli i 3,7 g niadora u 7,5 g amonijaka i 0,5 dobrog vinskog sireta daje lepu zelenu patinu,
koja se vrlo brzo mora naneti na predmet koji elimo patinirati. Ovom patinom treba premazati predmet vie puta, dok se ne
dobije eljeni ton.

II recept: meavina od 250 g razreene (oko 30 procentne) siretne kiseline, 2,5 g oksalne kiseline i 5 g niadora, daje ukasto
zelenu patinu. Predmet koji elimo patinirati treba premazati ovom patinom pomou cetkice i ostaviti ga da se osui.

III recept: za ukasto-zelenu patinu moe se upotrebiti i meavina od 2 g kalijum-bioksalata, 88,5 g niadora i 500 g 6-
procentnog sireta. Postupak pri patiniranju je isti kao i po II receptu.

IV recept: plavkasto zelena patina dobija se na bakru, kad se predmet prethodno obradi po II ili III receptu, a zatim premae
rastvoroim od 20 g niadora i 60 g amonijum-karbonata u 0,5 1 vode

V r e c e p t: da bi se na bakru dobila zelenkasto mrka patina, treba predmet prvo premazati rastvorom od 2,5 g sumporne jetre
(kalijum polisulfida) u 0,5 1 vode, pa ga ostaviti da se osui. Zatim treba uzeti 10 g amonijaka i dodati mu siretnu kiselinu do
zasienja i 5 g niadora, pa ovu meavinu razrediti vodom da se dobije koliina od 1 1. Ovom meavinom treba premazati
predmet, prethodno premazan rastvorom sumporne jetre, a zatim ga osuiti i ietkati.

VI recept: mrka patina na bakru dobija se kad se predmet premae vie puta rastvoroni od 3 g kalijum bioksalata i 15 g niadora u
280 g destilisane vode. Ovaj postupak iziskuje due vreme.

VII recept: plava patina na bakru dobija se kad se predmet prethodno dobro oisti, a zatim pritvrdi na mesinganu icu i potopi u
kupatilo spravljano od 100 g bazinog karbonata bakra i 750 g amonijaka, razblaeno destilisanom vodom. Predmet treba u
ovome kupatilu neprestano pokretati (kao etalicu) i drati ga u njemu 40 sekundi*).

*) Na isti nain se boje plavo i predmeti izraeni od tombaka (vrste mesinga, legure bakra i cinka).

Patiniranje bronze

I recept: treba rastvoriti u 0,5 1 vode 10 g bakra nitrata i 2 g kuhinjske soli. Zasebno spremiti rastvor amonijum acetata,
neutraliui amonijak siretnom kiselinom, dok se ne dobije rastvor slabo kisele reakcije koji treba razblaiti vodom, tako da se
dobije svega 0,5 1 amonijum acetata. Zatim pomeati oba rastvora i u ovo kupatilo potopiti bronzani predmet koji elimo
patinirati. Kad se predmet izvadi iz kupatila i osui, treba ga ietkati. Ovaj postupak ponavljati dok se ne dobije eljeni ton
patine.

II r e c e p t: da bi se na bronzanim predmetima dobila jeftina zelena patina bazinog karbonata bakra (grinpana), treba predmet
prosto potopiti u zakieljenu vodu, odnosno jako razblaenu kiselinu i osuiti ga na vazduhu.

III r e c e p t: za obrazovauje zelene patine, kojom se predmetima od bronze moe dati izgled starine, preporuuje se sledei
rastvor u koji treba potopiti predmet:
siretne kiseline od 8 . . . . . . 200 g
obinog sireta ........ 200 g
amonijum-karbonata . . . . . . 30 g

135
kuhinjske soli ......... 10 g
vinskog kamena ........ 10 g
bakra acetata (grinpana) .... 10 g
Ovome rastvoru treba dodati malo vode.

IV r e c e p t: za crno patiniranje bronze treba prethodno dekapirani predmet ovlaiti amonijum hidrosulfidom, pa kad se osui
istrljati ga etkom umoenom u prah hematita i grafita. Ili, ovlaiti predmet razblaenim rastvorom hlorida platine i slabo ga
zagrejati.

q) Zelena patina na legurama bakra.

Plavkasto zelena patina, boje sline malahitu, moe se dobiti na predmetima izraenim od legura bakra ako se predmeti premau
rastvorom od 10 g amonijum hlorida, 30 g kalijum-tartrata, 40 g natrijum-hlorida i 50 g bakra nitrata u 250 cm3 vode.

3. Bojenje cinka

Cink se i sam po sebi prevlai na vazduhu neuglednom, prljavo sivom prevlakom, najee se pak boji u mrkim ili crnim
tonovima, zato je obino potrebno da se prethodno pokrije tankom bakarnom prevlakom. Ree se pak kod cinka primenjuje
bojenje u drugim bojama. Svakako, povrina cinka moe se pobakarisati ili mesingovati elektrolitinim putem i tada se za njeno
bojenje mogu primeniti postupci koji se odnose na ove metale.

a) Mrko bojenje cinka.

Predmet treba prernazati tanko, prema potrebi i vie puta, rastvorom spravljenim od:
plavog kamena ......... 60 g
jakog amonijaka ........ 60 g
niadora ........... 27 g
vode ............ 11
Mrka bakarna prevlaka, koja e se obrazovati na cinku usled ovog premazivanja, potamnie znatno posle izvesnog vremena.
Ovaj se rastvor moe spraviti i bez dodatka niadora i naneti na predmet pomou sunera; zatim predmet treba ietkati i dobro
isplaknuti vodom. Obrazovana tanka bakarna prevlaka obojie se na vazduhu mrko.

b) Crno bojenje cinka

I r ecept: predmet od cinka treba dekapirati, a zatim ga potopti u rastvor spravljen od:
nikl-amono-sulfata ..... 4 dela
sumporne kiseline . . . . . 1 dela
vode . . . . . . ... 40 delova
Kada se izvadi iz ovoga kupatila, predmet treba dobro isprati vodom i osuiti.

II recept: lepa, intenzivno crna boja, moe se proizvesti na predmetima izraenim od cinka ako se ovi dobro oiste od eventualne
masnoe, izribaju finim peskom i razblaenom sumpornom kiselinom, isplaknu istom vodom i osue suvom krpom, ili u
zagrejanim drvenim strugotinama. Zatim ih treba ietkati rastvorom od 125 g plavog kamena i 60 g kalijum hlorata u jednom
litru vode. Kada se dobije eljeni ton boje, predmet treba isplaknuti vodom, dobro osuiti i naposletku ga ietkati navotanjenom
etkom.

III r e c e p t: cink se moe obojiti mat crno ako se premae vie puta sledeom meavinom:
antimon-hlorida ...... 100 delova
hlorovodonine kiseline ... 60 delova alkohola . ....... 1000 delova.
Kad se predmet bude osuio, treba ga 2 do 3 puta istrljati firnisom.

c) Bojenje cinka u raznim bojama.

Cinkani predmet treba prvo dekapirati, a zatim ga potopiti u kupatilo sledeeg sastava:
bakra tartrata (Cuprum tartaricum) ......... 3 dela
kaustine sode ....... 4 dela
vode . . ........ 48 delova
Posle nekoliko minuta cink e otpoeti da se boji prvo ljubiasto, zatim redom: elino plavo, zeleno, zlatno uto i purpurno
crveno. Prelaz od jedne u drugu boju biva dosta lagano, tako da se cinkani predmet moe izvaditi iz kupatila kada miu povrina
bude obojena eljenom bojom.

d) Zeleno i zagasito-sivo patiniranje cinka.

Treba pripremiti rastvor sledeeg sastava:

136
natrijum-tiosulfata (S2O3Na2) . 50 delova
sumporne kiseline ..... 25 delova
vode .......... 500 delova
U vru rastvor (poto se dekapira odvoji od taloga) treba potopiti cinkani predmet koji e se odmah pokriti sjajno zelenim
slojem cink-sulfata. Ako se predmet bude drao due u ovome kupatilu, zelena boja e prei u sjajnu, zagasito sivu boju.
Ovako dobijena na cinku zelena ili siva patina bie otpornija ako se predmet posle patiniranja prelakuje kopal lakom.

e) Hemijsko bronziranje cinka

I r e c e p t: Da bi se cinkanom predmetu dao izgle bronze, treba ga prvo galvanski pobakarisati, a zatim ga premazati rastvorom
sledeeg sastava:
niadora ........ 30 delova
kalijum-oksalata (COOK)2 . . 8 delova
sireta . ....... 1000 delova

II r e c e p t: Za davanje predmetima od cinka izgled bronze moe se primeniti i kupatilo za blistavo bojenje metala (vidi ta. 7).

4. Bojenje kalaja

Ako novim kalajnim predmetima elimo dati izgled staroga kalaja, treba ih potopiti na nekoliko sekundi u rastvor stipse u vodi,
kome se rastvoru dodaje nekoliko kapi hlorovodonine ili sumporne kiseline, kada se stipsa bude potpuno rastvorila.

5. Bojenje aluminijuma

a) Opte odredbe. Od sviju tehnikih metala aluminijum se najtee boji hemijski. Ovome je uzrok delom u tome, to za pogodno
bojenje nedostaju aluminijumova jedinjenja, a delom i u tekoi da se na aluminijumu proizvedu prevlake koje dobro prianjaju.
Najbolje uspeva neposredno niklovanje aluminijuma galvanskim putem, pa se ono moe iskoristiti da se zatim na tu prevlaku
taloi bakar ili mesing. Ovim obilaznim putem uspeva se da se sva bojenja, za koja su ovi metali sposobni, prenesu na
aluminijum. U novije doba teilo se naroito da se na aluminijumu proizvedu otporne prevlake, koje bi mu posluile kao zatita.
Ove zatitne prevlake imaju svoje naroite tonove boja, ali mogu da poslue i kao osnova za prijem drugih boja. Preko toga se
uspelo da se proizvedu izvesna bojenja i neposredno na aluminijumu.

b) Elektrolitino oksidisanje aluminijuma (tzv. eloksal metod).

Ovaj metod obuhvata ceo niz postupaka kojima se na aluminijumu proizvode (anodnom oksidacijom u pogodnim elektrolitikim
kupatilima) otporne zatitne prevlake koje prianjaju vrlo dobro. Kao elektrolit slue u veini sluajeva vie ili manje razblaene
kiseline, kao hromna, oksalna i sumpoirna kiselina, kojima se prema namenjenom cilju dodaju jo i naroiti dodaci npr. azotna,
kalijum-sulfat, malonska kiselina (Acidum malonicum)*) ili glicerin. Tako se npr. primenjuje 310 procentni rastvor oksalne
kiseline, sa dodatkom od oko 0,l/o oksidiui dejstvujue hromne kiseline pri temperaturi od 2024. Poto se sloj oksida koji se
obrazuje na predmetu rav sprovodnik elektriciteta, spae uskoro jaina struje u kupatilu posle jednog kraeg impulsa, usled ega
je potrebno poveati napon. Usled izolujueg dejstva sloja oksida prolaz struje bie postepeno upuen na delove povrine koji lee
dalje, unazad, tako da e se i na profilisanim predmetima obrazovati ravnomerno zatitne prevlake. Strani metali, kao bakar i cink,
ometaju proces ako se nalaze u predmetu u velikoj koliini kao ugraeni (zakivke i dr.), ili kao sastavni delovi legure. Usled toga i
zalemljeni spojevi smetaju, dok avovi pogodno izvedeni zavarivanjem ne ine smetnjiu. Sama elektroliza moe se izvriti kako
sa jednosmislenom, tako i sa naizmeninom strujom. U drugom sluaju moe da poslui kao protivelektroda neki predmet koji
takoe treba obraditi po eloksal metodu. Pri primeni jednosmislene, a esto i kod naizmenine struje, protivelektroda se sastoji
iz materijala koji elektroldt ne nagriza. Eloksiranje se ne vri samo uobiajenim postupkom potapanjem u nekretna kupatila, ve i
primenom postupka sa prskanjem, pri emu elektrolit stalno prska kroz prskalicu (diznu) na povrinu koja se ima eloksirati. Ili se
primenjuje postupak, pri kome se predmeti provlae kroz kupatilo, pa taj postupak omoguuje kontinuelnu obradu ica, traka itd.
Pri radu prodire u metal jedan sloj aluminijum-oksida, koji je saobrazno uslovima rada proet sa vie ili manje aluminijum-
hidroksida. Poto aluminijum moe primiti ak i tvrdou korunda (9 po skali tvrdoe), to postoji mogunost da se proizvedu
prevlake razne tvrdoe i svojstava (meke, tvre do tvrdoe stakla, porozne, vrlo guste i malo porozne) i da se prema tome njihova
vrsta i vrednost svagda prilagodi eljenom cilju.
Za opisani postupak (tzv. eloksiranje) pogodne su sem istoga aluminijuma i njime obloenih metala i sve praktine
aluminijumske legure standardnog karaktera. Prema tvrdoi i otpornosti protiv habanja, a usled trenja zatitnih prevlaka koje se na
njima mogu proizvesti, ove se legure mogu podeliti u dve grupe. U prvu grupu spadaju aluminijumske legure koje ne sadre
bakar, kao i legure sironiane u silicijumu, koje imaju kao osnovu magnezijum ili mangan (aldrej, antikordal, hidronalijum, pantan
i dr.). Legure ove vrste mogu primiti zatitne prevlake vee tvrdoe i otpornosti prema habanju kao i ist aluminijum. U drugu
grupu spadaju aluminijumske legure koje sadre bakar i druge teke metale*) i legure sa velikim procentom silicijuma (aldur,
duralumin, Y legura, lautal, silumin i dr.). Kod legura ove vrste prevlake su uopte manje tvrde i manje otporne prema trenju, ali i
one poveavaju leguri hemijsku otpornost.
Najvanija preimustva prevlaka obrazovanih eloksal metodom jesu: nerastvoriva vrsta jedinjenja sa osnovnim metalom,
velika tvrdoa i otpornost protiv habanja, hemijska postojanost prenia bezbrojnim uticajima, velika elektrina izolaciona
spoisobnost u vezi sa nesagorivou i najveom postojanou na toploti i dr. U preimustva ovoga metoda spada i estetsko
dejstvo, naroito usled toga to se slojevi prevlake mogu proizvesti u mnogim tonovima boja, mat i sa velikim sjajem.

137
*) Malonska kiselina dobija se oksiacijom jabune kiseline (Acidum malicum) ili kuvanjem cijano-siretne kiseline sa
kalijumovom luinom ili sonom kiselinom.

*) Lakim metalima nazivaju se metali ija je specifina teina manja od 5 ili 5 (kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, barijum,
stroncijum i aluminijum). Svi ostali metali, ija je specifna teina preko 5, spadaju u red tekih metala.

c) Zatitne prevlake na aluminijumu po modificiranam Bauer-Fogelovom metodu (tzv. MBV metodu). Predmeti od aluminijuma
mogu se obraditi po ovome metodu bez svake prethodne pripreme. Samo se sa njih moraju udaljiti mehanikim ili hemijskim
putem eventualne uljane prevlake i debeli slojevi oksida. Kupatila sadre oko 60 g MBV soli**) na svaki litar i treba ih zagrejati
do kljuanja ili blizu temperature kljuanja. Za kupatila se upotrebljavaju sudovi kade od crnog lima, gvozdene, emaljirane, od
tajnguta dli drveta. Predmete od aluminijuma koji treba da dobiju prevlaku treba ostaviti u kupatilu najmanje 5 minuta, dok se ne
budu prevukli sivom prevlakom. Zatim ih treba dobro isplaknuti vodom i osuiti. Poto se pri ovome postupku razvija vodonik, u
blizini kupatila ne sme se drati otvoren plamen. Ako je potrebno da se unutranjost nekog suda od aluminijuma pokrije zatitnom
prevlakom MBV, to najpre treba naliti u ovaj sud istu vodu i staviti ga na vatru, pa tek kada voda prokljua, staviti u sud MBV
so, ime se postie da se unutranja povrina suda ravnomerno prevue zatitnom prevlakom.
Metod MBV moe se primeniti za ist aluminijum i sve njegove legure koje ne sadre bakar. Zalemljena mesta ometaju rad, dok
avovi pravilno izvedeni zavarivanjem ne ine nikakve tekoe.
Kod velikih povrina moe se uniesto rastvora primeniti kaa spravljena od 10 delova natrijum-hromata, 4 dela kalcinizirane sode,
4 dela kalijum hidroksida i 1015 delova vode. Ova se kaa nanosi na predmet etkicom ili prskanjem pri sobnoj temperaturi,
eventualno slabo zagrejana, a posle 1015 minuta predmet se isplakne vodom. 10 1 rastvora MBV soli dovoljno je za obradu 30
m2 povrine.
Zatitna MBV prevlaka je otvoreno do zagasito sive boje, a prema svojstvu povrine koja se obrauje moe biti mat ili sjajna. Ona
podnosi jae promene oblika metala pri daljem obraivanju kovanjem, savijanjem ili valcovanjem, ali je osetljiva prema trenju.
Ona obrazuje dobru osnovu za lakove koji se nanose zagrevanjem. Impregniranjem sa vodenim staklom, a zatim usijavanjem na
otvorenom plamenu, moe se prevlaka uiniti gustom i tvrdom.

**) Specifina so za ova kupatila marke MBV moe se dobiti kod firme Erfwerk u Grevenbroichu, donja Eajna, koja je i
usavrila metod Bauer-Vogel.

d) Mrke i crne molibdenske zatitne prevlake na aluminijumu.

Ove se prevlake dobijaju za nekoliko minuta, taloenjem galvanskim putem. Kupatilo se sastoji iz rastvora od 20 g amonijum
molibdena [MoO4(NH4)2] u 2 1 vode i 2025 cm3 koncentrisanog amonijaka, kojoj se meavini dodaje toliko sumporvodonika,
dok rastvor ne dobije intenzivnu, zagasito crvenu boju. Kupatilo radi pri temperaturi od 60 sa naponom od 34 volta i gustinom
od 1 A/dm2. Anoda treba da bude od cinkanog liona. Prevlaka dobijena na predmetu sastoji se iz molibden-oksida i molibden-
sulfida i prianja toliko vrsto, da podnosi i valcovanje. Molibdenske prevlake na aluminijumu primenjuju se kao zatitne prevlake
protiv morske vode.

e) Bojenje aluminijuma bruniranjem i zagrevanjem

1 recept: (crno bojenje aluminijuma). Predmet od aluminijunia treba premazati maslinovim uljem, a zatim ga jako zagrejati. Kad
se bude osuio ovaj prvi premaz, tad predmet treba ponova premazati uljem i ponova ga zagrejati. Usled zagrevanja aluminijum e
dobijati razliite tonove i naposletku e se obojiti crno. Tada treba vru predmet potopiti u ulje, a zatim ga ostaviti da se ohladi i
osui.

II recept: (Sivo-mrko i crno bojenje aluminijuma). Povrinu predmeta treba nakvasiti rastvorom neke kobaltove soli (npr. kobalt-
nitratom) i zagrejati. Usled zagrevanja kobaltova e se so razloiti, a predmet e dobiti elino-sivu, mrku ili crnu prevlaku, ve
prema primenjenoj temperaturi.

f) Bojenje aluminijuma i njegovih legura u raznim bojama.

Zatitne prevlake dobijene Eloksal ili MBV metodom imaju svoju naroitu boju, ali su pogodne da prime i druge boje, kao i
materije koje slue za obrazovanje boje. Predmeti od aluminijuma mogu se meutim bojiti u raznim bojama i neposredno, bez
ovih zatitnih prevlaka, u hemijskim kupatilima kojima se dodaju odgovarajue materije za bojenje. Kao kupatilo za bojenje slui
rastvor kalijum-sulfida (K2S) u vodi, kome se dodaju vrlo male koliine morina, alizarina ili vanadin-sulfata, kao bojee materije.
Kalijum sulfida treba uzeti do 25 g na litar kupatila. Kupatilo treba zagrejati i odravati na 8090, pa u njemu drati predmete
koji se boje 1/2 i due.
I rastvor kalijum-hipermangana, sa dodatkom bakra sulfata (plavog kamena) ili mangan-sulfata, ili pak i bez ovih dodataka, moe
se upotrebiti za zlatno-uto do zagasito-mrko bojenje aluniinijuma; ali, ove boje prianjaju za aluminijum tee nego boje koje se
dobijaju bojenjem u kupatilima spravljenim od kalijum-sulfida.
U sledeoj tablici izloeni su razni sastavi kupatila od kalijum-sulfida i kalijum-hipermangana za bojenje predmeta od
aluminijuma.

138
376 "3 E i S 8 ~3
1 JQ 1 !S 1*
k& H
I sd ^ c M B| i| Boja (ton)

-2. * 2. 5 E .1 m
&

o "cf ^ c B ~ ^ H" ^ g^
C

w M >- Xc < 1 Bc tt

i 25 __ 1 _ _ zlatno uto

2 25 _ i 1 ! zlatno mrko

3 25 0,5 0,5 _ kafeno mrko

4 25 0,5 i 0,5 mrko, nijansa iz-

meu 2 i 3
5 25 0,3 i crveno

6 25 1 5 i mrko kao somot

7 25 3 2 zlatno-uto mrko

8 25 1 mrko-crno

9 20 5 ton bronze

|1o 20 5 boje mesinga,

zagasito mrko
11 20 zlatno uto

6. Bojenje gvoa i elika

Bruniranje

a) O bruniranju gvoa i elika uopte. U mnogim sluajevima primenjuje se kod metala, a naroito kod predmeta izraenih od
gvoa i elika, bojenje zagrevanjem, poznato pod optim imenom bruniranje, koje nastaje obrazovanjem tankoga sloja oksida
na povrini metala.
Boja kod bruniranja zavisi od debljine sloja oksida, a proizvoenje potpuno ravnomernog tona boje uslovljava potpuno
ravnomerno zagrevanje predmeta, kao i da svi delovi njegove povrine budu ravnomerno u dodiru sa vazduhom. Prema tome je i
neophodno potrebno da se predmet pre bruniranja dobro oisti od oksida i drugih materija i da se sa njega otklone eventualne
masnoe, te da bude potpuno metalno ist.
Ako je pravilna temperatura dejstvovala dovoljno vremena na predmet koji se brunira, a kad se postigao eljeni ton boje, predmet
treba ohladiti u vodi, a ponekad i u ulju.
Svakoj boji, odnosno tonu, odgovara odreena temperatura, kao to je to izloeno u sledeoj tablici:
Redni broj
B O J A Temperatura
1 mat-otvoreno uto ....... 220
2 otvoreno uto ......... 225
3 slamno uto ......... 235
4 zagasito uto ......... 245
5 uto-mrko .......... 255
6 poetno crveiio-mrko ...... 265
7 purpurno crveno ....... 275
8 jako purpurno ........ 285
9 zagasito plavo ......... 295
10 otvoreno plavo ........ 310
11 sivo ............ 325

139
Treba jo naglasiti, da na boju, odnosno ton, nije od uticaja samo visina temperature, ve i vreme trajanja zagrevanja. Tako se pri
vioj temperaturi i kraem trajanju zagrevanja postie slino dejstvo kao i pri nioj temperaturi i duem trajanju zagrevanja.

b) Bruniranje gvozdenih predmeta zagrevanjem u ugljenoj praini.

Prostiji predmeti izraeni od gvoa kao lopate, maice, klinci i dr., mogu se brunirati sledeim postupkom: treba dobro raspaliti
vatru od ugljene praine, staviti u nju predmete koji se imaju brunirati i pokriti ih ugljenom prainom. Pri tome treba obratiti
panju na vatru, da bi toplota bila svuda jednaka. Predmeti e od zagrevanja dobiti utu, zatim plavu, a potom crnu boju. Predmete
treba izvaditi iz vatre kad budu obojeni plavo ili crno, pa dok su jo vrui, istrljati ih tamponom (guvicom) na koji treba staviti
malo loja.

c) Bruniranje sitnih gvozdenih elinih predmeta

I r e c e p t: sitni predmeti izraeni od gvoa ili elika mogu se brunirati na gasnom ili piritusnom plamenu, ili se stavljaju na
gvozdenu plou zagrejanu na vatri od ugljena. esto se oni stavljaju u limene doboe, koji se obru na vatri od ugljena ili na
gasnim plamenom. Za bruniranje postoje uveliko i naroite pei sa doboima za mehaniki pogon. Zagrevanje biva ravnomernije
u peanom ili vazdunom kupatilu, u tzv. ormanima za bruniranje.

II r e c e p t: za bruniranje sitnih poliranih elinih predmeta primenjuje se i sledei postupak: treba zagrejati gvozdenu polugu do
crvenog usijanja i staviti je na gvozden sud pun vode. Na ovu polugu treba poreati predmete koji se imaju brunirati, sa poliranom
stranom okrenutom navie. im predmeti dobiju eljenu boju, odnosno ton, treba ih svaliti u sud sa vodom.

d) Bruniranje puanih cevi plavo.

Plava, tzv. vodena boja, dobija se na puanoj cevi kada se cev dovoljno zagreje, a zatim istrlja hematitom dok se ne postigne
eljeni ton.

e) Efektno bruniranje u dva tona

I r e c e p t: naroito se efekat postie pri bruniranju ako se predmet premae na oreenim mestima uljem, usled ega e se ova
mesta razlikovati pri bruniranju od mesta koja nisu bila premazana. Ili se moe brunirani predmet, koji nije izbruniran do plave
boje, mestimino jae zagrejati uzanim iljatim plamenom.

II recept: isti se efekat postie ako se ravnomerno brunirani predmet pokrije na mestima koja treba da ostanu brunirana kakvim
dek-lakom*), a zatim se sa nepokrivenih mesta skine sloj oksida, nagrizanjem (ecovanjem) sa razblaenom azotnom kiselinom ili
jakim siretom. Posle toga treba udaljiti dek-lak sa predmeta benzinom i t. sl.

*) Vidi I deo II odeljak Firnisi, sikativi, lakovi i fiksativi pod B Lakovi, ta. 10 Razni drugi lakovi.

f) Bruniranje pomou naroitih kupatila

I r ec e p t: poto prevlake dobijene zagrevanjem predmeta na vazduhu ne mogu uvek da zadovolje u dovoljnoj meri zahteve u
pogledu ravnomernosti i debljine, pribegava se pri bruniranju esto primend uljanih i sonih kupatila. Tako se npr. dabija zagasita
crnkasto-plava prevlaka potapanjem predmeta u kljualo laneno ulje, a za bruniranje u plavo, primenjuje se mnogo alitreno ili
kakvo drugo sono kupatilo. Salitra pri tomie ne utie samo na ravnomerno zagrevanje, ve i sama dejstvuje oksidiui. esto se
kupatilu dodaje jo i mangan-superoksid, da bi se potpomoglo oksidisanje.

II recept: za plavo, mrko ili sivo bruniranje tancovanih delova od mekog Simens-Martinovog gvoa u trakama, ako je potrebno
da se zadri jak sjaj, preporuuje se sledei postupak: predmeti oieni od ulja i masti stavljaju se u kupatilo od alitre i mangan
superoksida, snabdeveno pirometrom*) i u njemu se zagrevaju dok se ne postigne eljena boja. Za potapanje predmeta u kupatilu
mogu se koristiti i sita. U poetku treba posmatrati boju povremenim vaenjem predmeta iz kupatila, pa im se postigne eljena
boja, odnosno ton, predmete treba izvaditi i brzo ih ohladiti u vodi, da bi se zadrala ta boja (ton). Sudovi (kade) za ova kupatila
prave se od livenog gvoa, a najravnomernije se zagrevaju na gasnim peima.

*) Aparat za rnerenje visokih temperatura.

g) Bruniranje zagrevanjem i sagorevanjem premaza od ulja, ozokerita i dr.**).

**) Vidi i ta. 7 Hernijsko bronziranje livenog gvoa II recept.

I r e c e p t: predmet treba lavnomerno prevui tankim premazom lanenog ulja, firnisa od lanenog ulja ili mineralnim uljem i
zagrejati nad vatrom od umura ili dobro uarenog koksa. Uljani e se premaz prvo ugljenisati, a zatim e sagoreti. Postupak treba
vie puta ponoviti, a pre svakog novog premazivanja predmet treba istrljati suvom krpom. Naposletku se predmet zagreje slabije i
istrlja krpom natopljenom firnisom od lanenog uija. Da bi se dobile lepe i ravnomerne prevlake predmet treba pre bnuniranja
oistiti dobro ribanjem ili dekapiranjem.

140
II r e c e p t: predmet treba zagrejati na vatri od uglja, a zatim ga istrljati etkom od elinih ica, nakvaenom lanenim uljem.
Manji predmeti mogu se i potopiti u laneno ulje, pa kad se otkaplju treba ih jako zagrejati u sudu od gvozdenog lima.

III r e c e p t: sitniji gvozdeni delovi, zajedno sa meavinom od 10 delova suvih drvenih strugotina i 1 dela lanenog ulja, stavljaju
se u dobo od gvozdenog lima koji treba polagano okretati nad vatrom od uglja ili gasa. ioli, delovi se stavljaju u doboe sa
mehanikim pogonom i zagrevaju u pei na oko 400, a zatim se potope u uljano kupatilo.

IV recept: gvozdeni delovi mogu se brunirati crno sledeim postupkom. U kazanu treba rastvoriti ozokerit i zagrejati ga na oko
100. U ovu rastopljenu masu treba potopiti gvozdene delove, prethodno dobro izribane, da bi bili potpuno metalno isti. Kad se
izvade iz kazana, treba ih ostaviti da se otkaplju, a zatim ih drati nad vatrom od uglja dok se ozokerit ne zapali. Kad se plamen
ugasi, pokazae se na delovima crna prevlaka, koja je vrlo vrsto prionula za gvoe. Ova je prevlaka vrlo dobra zatita protiv
uticaja vazduha i vode, pa ak i protiv uticaja kiselina i alkalija.

V recept: za bruniranje predmeta od livenog gvoa moe se primeniti i sledei postupak: predmet treba prvo izloiti za 5 minuta
dejstvu pare kupatila, sastavljenog od jednakih delova azotne i koncentrisane hlorovdonine kiseline. Zatim ga treba premazati
vazelinom i zagrevati dok se vazelin ne razloi. Predmeti koji se imaju brunirati, uvek moraju biti savreno ispolirani.

h) areno-oblaasto bojenje elika kaljenjem. (Vidi odeljak IV Usijavanje i kaljenje pod k) Kaljenje elika u raznim bojama
II recept).

Plavo bojenje gvoa i elika

I r e c e p t: plavo bojenje gvoa. Polirani predmeti od gvoa mogu se obojiti plavo, tako da izgledaju kao plavo brunirani
predmeti, ako se potope u kupatilo sledeeg sastava:
natrijum tiosulfata (S2O3Na2) rastvorenog u 1 1 vode ...... 140 g
olova acetata rastvorenog u 1 1 vode 35 g
Oba rastvora treba pomeati, pa ovu meavinu postepeno zagrevati do kljuanja.

II recept: plavo bojenje elika galvanskim putem. Predmeti od elika mogu se obojdti plavo i galvanskim putem u kupatilu istog
sastava kao i za galvansko bojenje zlata i srebra (vidi Bojenje zlata i srebra pod i). Postupak je isti kao i pri galvanskom bojenju
srebra.

III recept: blistavo bojadisanje predmeta od gvoa i elika. Predmeti od gvoa i elika mogu se obojiti blistavo-plavo u kupatilu
za blistavo bojenje metala (vidi pod 7 Kupatilo za blistavo bojenje metala).

Mrko bojenje gvoa i elika

a) Mrko bojenje gvoa i elika hloridima.

I recept: treba rastvoriti 15 g gvoa hlorida u 1 1 vode ili denaturisanog piritusa, pa ovim rastvorom premazati predmet vrlo
tanko. Ostaviti da ovaj premaz dejstvuje vie asova i da se potpuno osui, zatim ietkati tragove re koja se obrazovala na
predmetu. Ovaj postupak treba ponoviti vie puta, ako :se na predmetu ne bude obrazovala ravnomerna mrka prevlaka, koja je
dobro prionula. Predmet treba zatim dobro proplaknuti vodom, osuiti i premazati uljem i firnisom ili ga navotiti.

II recept: za mrko bojenje gvoa i elika upotrebljava se veinom bajc sledeeg sastava:
gvoa hlorida ......... 15 g
gvoa sulfata (galice) ...... 30 g
bakra nitrata ......... 12 g
Ove soli treba rastvoriti u 1 1 vode i ovim rastvorom bajcovati predmet. Da bi se predmet bolje ovlaio, ovom se bajcu dodaje
esto i malo pdritusa.

III r e c e p t: antimon-hlorid (tzv. so za bronziranje SbCls) poznato je sredstvo za mrko bojenje gvoa i elika. Zagrevanjem i
meanjem treba spraviti meavinu od 1 dela (po teini) antimon-hlorida i 3 dela maslinovog ulja, ili meavinu od 10 delova
rastvora antimon-trihlorida (Liquor stibi chlorati) i 1 dela maslinovog ulja. Ovom meavinom treba istrljati predmet pomou krpe i
ostaviti 1 dan da stoji. Ru koja se obrazovala na predmetu treba zatim istrljati krpom ili ietkati, pa ovaj postupak ponavljati dok
se na predmetu ne dobije dobra ravnomerna mrka prevlaka, koja se eventualno moe i ispolirati elikom za poliranje ili komadom
tvrdog drveta. Naposletku se predmet istrlja lanenim uljem ili firnisom, ili se navoti.

IV r e c e p t: za mrko bojenje predmeta od gvoa i elika moe ,se primeniti i pasta koja se spravlja kad se dobro istrljaju 3 dela
cink-hlorida sa 2 dela maslinovog ulja. Ovom se pastom namae i istrlja predmet koji elimo obojiti.

141
b) Mrko bojenje puanih cevi

I r e cep t:
bizmut hlorida ........ 2 g
sone kiseline ......... 12 g
piritusa od 95% ........ 10 g
vode . . ......... 100 g
Dobro oienu puanu cev treba premazati ovim rastvorom pomou etke od dlaka, a zatim je staviti u kljualu vodu za 2040
minuta (prema tonu koji se eli dobiti).

II recept: dobro oienu od masnoe i ispoliranu puanu cev treba na toplom mestu istrljati kaom (pastom) sledeeg sastava:
antimon-hlorida (SbCl3) ..... 2 dela
kristalisanog hlorida gvoa ... 2 dela
galusne (iarkine) kiseline .... 1 deo
vode . .......... 4 dela
Zatim treba premaz osuiti na jakoj toploti i posle toga cev ispolirati vunenom krpom. U sluaju potrebe ponoviti ovaj postupak.
Naposletku se cev moe dstrljati maslinovim uljem ili navotiti.

Crno bojenje gvoa i elika

a) Crno bojenje gvoa i elika nitratima.

Treba spremiti dva rastvora: koncentrisan rastvor bakra-nitrata u vodi i rastvor mangan nitrata u alkoholu od 90%. Potopiti
predmet u prvi rastvor, a kada se iz njega izvadi i osui, potopiti ga u drugi rastvor. Kada se izvadi iz ovog drugog rastvora i osui,
potopiti ga ponova u prvi rastvor, pa ovo ponavljati dok se ne postigne eljeni ton.

b) Crno bojenje gvozdenih i elinih predmeta prethodno bakarisanih.

Predmete treba prethodno bakarisati galvanskim ili hemijskim putem i isplaknuti ih dobro u vruoj vodi. Zatim ih potopiti u
rastvor sumporne jetre (kalijum polisulfida), ili ih premazati ovim rastvorom pomou etkice, usled ega e se oni obojiti crno. Za
ovo je bojenje pogodan rastvor spravljen od 6 g sumporne jetre i 20 g niadora u 1 1 vode. Posle bojenja treba predmet dobro
isplaknuti u vruoj vodi i osuiti ga u drvenim strugotinama. Predmet se moe jo i dalje obraditi premazujui ga asfalt-lakom
rastvorenim u kumolu (izopropil-benzolu C6H5 CH(CH3)2). Ovaj se rastvor moe razvlaiti etkicom vrlo fino, brzo se sui i ne
daje utisak da je predmet lakovan. U rastvor asfalta moe se jo umeati i neka finija crna boja (umbra, kinrus i dr.), da bi se
promenio ton i poveao efekat bojenja.

c) Crno bojenje gvoa i elika bajcom od tanina

I recept: treba napraviti rastvor od 1 g tanina i 1 g vinske kiseline u 500 cm3 vode i ovim rastvorom premazati nekoliko puta
predmet. Posle svakog premazivanja treba ostaviti premaz da se osui na vazduhu.

II recept: treba napraviti kupatilo od galusne i pikrinske kiseline i dodati mu toliko alkalija (natronove ili kalijumove luine ili
rastvora sode) da se crvena lakmusova hartija, umoena u ovu meavinu, oboji plavo. Ovaj rastvor treba umereno zagrejavati i u
njega potopiti predmet koji e se od toga obojiti zagasito crno. Ovaj je metod pogodan za bojenje osetljivih predmeta, kao opruga
za asovnike, preciznih delova, alata (ablona) za merenje i seenje i dr.

III r e c e p t: za crno-sjajno bojenje delova od elika preporuuje se sledei postupak (engleski recept): treba uzeti 85 g siretne
kiseline, pomeati je sa isto toliko vode i ovoane rastvoru dodati 14 g istucane iarke. Ostaviti ovu meavinu da postoji 12 dana
i promukati je s vremena na vreme. Zatim odliti tenost iznad taloga, naliti na talog 0,570 1 vode, ostaviti da ovaj drugi naliv
postoji izvesno vreme, takoe povremeno mukajui. Posle toga treba odliti tenost iznad taloga, pomeati je sa prvim odlivom i
dodati ovome rastvoru 6,47 g srebra ili bakra nitrata (nitrat srebra ima bolje dejstvo). Predmet koji se eli obojiti treba prethodno
dobro oistiti. Najbolje je istrljati ga pomou komada drveta bimtajnom u prahu, no miirgl ne treba upotrebiti za ovu svrhu ni u
kom vidu. Posle toga treba predmet prevui kreom koji se ugasio (raspao) na vazduhu. Ovako pripremljen predmet treba vie
puta protrljati guvicom od vate, nakvaenom rastvorom spravljenim na napred opisani nain. Na guvicu se moe staviti i malo
iarke u prahu, da bi se ubrzalo bojenje. Kad je dobijena eljena nijansa, predmet treba ovla premazati uljem u kome je rastvoren
kamfor.
Prevlake dobijene na ovaj nain sjajne su, imaju boju abomosa i vrlo su otpome prema toploti i trenju. U izvesnim sluajevima
korisno je da se prevlaka prelakuje jo i dobrim kopal lakom.

d) Crno bojenje gvoa potapanjem u rastope (rastopljene mase).

Kupatila koja se sastoje iz rastopljenih masa (rastopa) imaju u tome preimustvo nad kupatilima koja se sastoje iz vodenih
rastvora, to se u njima ve za nekoliko minuta obrazuju prevlake oksida.

142
I r e c e p t: prethodno oien predmet treba potopiti u rastopljenu meavinu (masu) od 4 dela kaustine sode i 1 dela alitre, ili u
rastopljen kalijum-nitrat (KNO2), ili natrijum-nitrat (NaNO2) ili pak u rastopljenu meavinu nitrita i nitrata (alitre). Ova se
kupatila oie mogu primeniti za kaljene eline delove.

II r e c e p t: tzv. ortoman-metod. Kod ovoga se metoda primenjuje rastop koji se sastoji iz alkali-hromata i hromne kiseline ili
alkalinih soli polihromne kiselne. Poto soli pri topljenju lako isputaju kiseonik, ova kupatila ne smeju biti pregrejana.

e) Crno bojenje gvoa i elika selenitom bakra.

Gvoe taloi bakar i selen iz rastvora njihovih soli. Ako se gvozden ili elian predmet potopi u rastvor selenita bakra, zakieljen
sa nekoliko kapi azotne kiseline, tad e se ova dva metala taloiti na njegovoj povrini u vidu crne naslage. Ova prevlaka ne
prianja odmah dobro, no ako se predmet zatim ispere prvo u vodi, a potom u alkoholu i odmah brzo osui na gasnom ili
piritusnom plamenu, tad e prevlaka dobro prionuti i bie sjajno crna ili plaviasto-crna, prema tome kakav je sastav kupatila
upotrebljen. Ova je prevlaka manje otporna na predmetima od livenog gvoa.

I recept: (sastav kupatila za sjajne crne prevlake):

selenove kiseline (H2SeO4) . . 6 delova
bakra sulfata (plavog kamena) . 10 delova
azotne kiseline ...... 46 delova
vode .......... 1000 delova

II recept: (sastav kupatila za plaviasto-crne prevlake):

selenove kiseline ...... 10 delova
bakra-sulfita ....... 10 delova
vode . . . . . . . . . . 1000 delova
Ako se predmet potopi isamo za vrlo kratko vreme u ovo kupatilo, tad e se prevlaka obojiti postepeno raznim bojama (prvo uto,
zatim ruiasto, purpurno, ljubiasto i plavo).

f) vajcarsko crno bojenje gvoa.

U sledeoj tablici izneto je 7 recepata za spravljanje rastvora za vajcarsko crno bojenje gvoa, koje se mnogo primenjuje za
bojenje kutija za asovnike.

1
Alkohola

Azotne kiseline

Gvoda hlorida

i1 Niadora

Plavog kamena

2 CJ JJ 03 cfl II 8
a o c a O
jl l>
o

] |

I 100 100 120 20 40 20

0

II 100 100 100 20 50 25

0

III 100 50 50
0

IV 100 90 5 35
0

V 100 30 20* 75** 5

0

VI 100 50 15 . 30 12
0

VII 100 50 | 75 150 30

0

1
143
*) Od 26 po Bomeu
**) Rastvor od 30 po Bomeu

g) Bajc za crno bojenje gvoa i elika (Worginzov recept).

Treba rastvoriti u 1 1 vode 70 g kristalisanog fero-hlorida (FeCl2), 10 g feri-hlorida (FeCl3) i 2 g ive hlorida, pa ovom rastvoru
dodati nekoliko kapi sone kiseline. Fero-hlorid treba uzeti dosta sve, tj. koji nije mnogo izvetreo, Predmete od gvoa ili elika
koji e se obojiti treba briljivo ilifovati mirglom da budu potpuno metalno isti i ietkati ih bekim kreom u prahu, radi
uklanjanja eventualnih masnoa. eline predmete treba jo (ako je mogue) otpustiti otkaliti zagrevanjem. Poto se briljivo
isplaknu u vodi i osue, predmete treba vrlo tanko i ravnomerno premazati ovim bajcom pomou sunera, krpice ili guvice od
vate, dosta isceenih. Ovako premazane predmete treba ostaviti nekoliko asova na toplom mestu da se sue (najbolje u ormanu
za suenje, zagrejanom na oko 100). Predmeti e se usled toga pokriti mrko crvenim slojem re, koji treba da bude ravnomeran
po celoj povrini. etkanjem pomou etke od gvozdene ice, treba proveriti da li ovaj sloj prianja dobro svuda i ponavljati ovaj
postupak dogod se to ne postigne. Posle toga treba predmete izloiti 2030 minuta dejstvu vodene pare, a zatim dh ostaviti 20
minuta u kljualu vodu. Usled ovog zagrevanja sloj e se pretvoriti u crni bksidul gvoa. Posle ovoga zagrevanja treba predmete
ponovo ostrugati ianom etkom d ovaj postupak ponoviti 23 puta, a zatim predmete dobro osuiti na zagrejanoj gvozdenoj
ploi ili u ormanu za suenje. Posle suenja treba predmete jo jednoni ostrugati.

I Usled obrade na opisani nain i ako je sve pravilno izvreno, na predmetima e se obrazovati ravnomerna, zagasito-crna, sjajna
prevlaka. Naposletku se predmet provlai kroz vrue laneno ulje, a viak ulja se zbrie.

Inoksidiranje livenog gvoa

Pod ovim imenom podrazumeva se obrazovanje prevlake od oksidula gvoa na predmetima od livenog gvoa, neposrednim
dejstvom zagrevanja na 800900. Predmeti od livenog gvoa (kandelabri, delovi ornamenata, lonci i dr.) uvlae se na
gvozdenim saonicama u gasnu plamenu pe, gde se izlau naizmenino: 1520 minuta dejstvu oksidiueg i 2030 minuta
dejstvu redukujueg plamena gasnog generatora. Povrina predmeta treba da bude to ia, a gas po mogunosti da ne sadri
prainu, jer se tek pod ovim uslovima mogu dobiti isti plaviasti tonovi. Inae, dobie se rune sive do crvenkastih prevlaka.
Pritisak gasa u pei treba regulisati da bude to je mogue nii, a i sadrina slobodnog kiseonika u gasu treba takoe da bude to
manja. I obrazovanje uzanog iljatog plamena, npr. pri prelazu sa oksidiueg na redukujui period mora se spreavati, jer se usled
toga lako odvaljuje inoksidirani sloj. Posle zavrene obrade treba punjenje polagano izvui iz pei.
Temperatura pei kontrolie se termometrima. Pri temperaturi od oko 900 imae inoksidisani sloj najbolju boju i najvei sjaj, a
pri vioj temperaturi obrazuju se mehuri i sloj se ljuspa.

Zatitne prevlake na gvodu i eliku od fosfata (fosfatiranje)

Ima nekoliko metoda za fosfatiranje koji se sastoje u tome, to se delovi gvoa i elika obrauju u kljualim kupatilima koja
sadre fosfornu kiselinu, odnosno rastvore fosfata. Ovom obradom dobijaju se na povrini predmeta fosfati, koji se vrsto dre i
prodiru i u sam metal. Ove prevlake nisu sprovodljive i ne rastvaraju se u vodi i usled toga oteavaju ranje. Naknadnim
premazivanjem uljem, parafinisanjem ili lakovanjem, prevlake obrazuju odlinu zatitu od re i lepog su izgleda.

a) Metod Parker:

I recept: povrina metalnog predmeta koji treba obraditi mora biti potpuino metalno ista. Predmet se stavlja na 1/2 do 1 u
kljualo kupatilo spravljeno rastvaranjem Parker soli ili od Parker rastvora (primarnog mangan fosfata)*). Odmah po
potapanju predmeta u kupatilo, otpoee na njegovoj povrini snano razvijanje vodonika, koje e postepeno slabiti po meri
obrazovanja prevlake. Naposletku e sasvim prestati razvijanje vodonika, to je znak da je rad zavren. Posle toga treba predmet
izvaditi iz kupatila, isplaknuti ga vodom i dobro osuiti. On e biti pokriven prevlakom mat-sive, do zagasito-sive boje. Vano je
pri ovome radu da se temperatura kupatila odrava po mogunosti na 98. Utroak Parker soli, odnosno rastvora, iznosi 60,
odnosno 120 g na svaki m2 povrine predmeta. Ovaj je utroak manji kod manje koncentrinosti kupatila, ali tada daje i
odgovarajue tanje prevlake koje slabije zatiuju od ranja.
Prevlaka se sastoji iz meavine sekundarnog i tercijernog mangano-fero-fosfata. Ona dobro prianja za osnovu i ima fino
kristalian, mat izgled. Usled svoje neznatne debljine (0,0050,01 mm), prevlaka jo ne predstavlja sobom zatitu protiv ranja,
ve slui samo kao podloga koja teko ra i kao popravljena osnova za dobro prianjanje slojeva ulja, parafina i laka.
Za parkiranje su najpogodnije vrste gvoa koje su lako sklone ranju, dok se jako legirane vrste elika teko parkiraju.
Zatitne Parker prevlake ne izdravaju grublje mehanike obrade. Tako se npr. usled jaeg savijanja obrazuju na prevlaci
pukotine, a pri istezanju preko 2% jako im se smanjuje sposobnost zatite od ranja. To isto vai i za zagrevanje preko 400.

II recept: kupatilo se spravlja od Parker rastvora II (rastvora cink-fosfata), na isti nain kao i po I receptu, a sa njime se i radi
isto tako. Obrada pri primeni ovoga kupatila traje samo 2030 minuta. Obrazovane Parker prevlake su vrlo fino kristalne. Ovaj
se metod primenjuje prvenstveno za obradu preciznih delova, koji u velikoj meri iziskuju odravanje razmera.

*) Ovu so, odnosno rastvor, spravlja i liferuje nemaka firma Metallgesellschaft A. G. Frankfurt na Majni.

144
b) Metod Bonder. Bonder kupatilo sasoji se iz 2 rastvora, Bonder rastvora A i E. Nain rada sa kupatilom je isti kao i kod
Parker metoda. Usled naroitog sastava Bonder rastvora postie se da se ve za 35 minuta dobijaju prevlake koje u istoj
meri zatiuju od ranja kao i prevlake po metodu Parker. Ove su prevlake vrlo fino kristalne. Ovaj se metod naroito
primenjuje za obradu limenih delova pri proizvodnji na veliko.

c) Metod Antox. Kod ovoga metoda rastvor se fosfata nanosi prskanjem na gvozdene i eline delove. Ovaj rastvor stupa u
reakciju sa metalom, vezuje postojeu ru na povrini i obrazuje na njoj jednovremeno tanak sloj iosfata. Ovaj sloj slui kao spona
izmeu metala i sloja laka, kome poveava sposobnost prianjanja i produuje trajnost. Ovaj se metod primenjuje za obloge od
gvozdenog i elinog lima.

Hemijsko bronziranje livenog gvoa

I r e c e p t: da bi se nekom predmetu od livenog gvoa dah boja bronze treba ga prvo bakarisati, a zatim pomou guvice od
platna istrljati sledeim sastavom:
niadora .......... 4 dela
oklsalne kiseline . ... . . . 1 deo
destilisane vode ..... 25 delova.
Ovaj postupak treba ponoviti vie puta, dok se ne postigne ejeni ton.

II recept: davanje izgleda bronze predmetima od livenog gvoa moe se postii i bruniranjem. Poto se predmet dobro oisti i
ispolira, treba ga premazati ravnomerno nekim biljnim uljem (npr. maslinovim) i predmet jako zagrejati, no tako da ulje ne sagori.
U momentu razlaganja ulja liveno e gvoe apsorbovati kiseonik, a na povrini predmeta obrazovae se usled toga mrka prevlaka
od oksida. Ova prevlaka prianja vrlo dobro, daje se polirati i daje pedmetu od livenog gvoa izgled bronze.
Imitacija povrinskog kaljenja hemijskim bojenjem
(vidi odeljak IV Usijavanje i kaljenje 2. Kaljenje pod lj.)

6. Kupatilo za blistavo bojenje metala*)

Za blistavo bojenje metala primenjuje se obino kupatilo koje se sastoji iz rastvora od 124 g natrijum-tiosulfata i 38 g olova
acetata u 1 1 vode, pri temperaturi od 8095. Mesing se u ovome kupatilu boji u razliitim blistavim tonovima, bakar zagasito
plavo do hromne boje, gvoe elino plavo, a cink dobija izgled bronze. Pri tome rad pri visokoj temperaturi ima taj nedostatak,
to se jedva moe odrati izvestan odreeni ton boje. Unekoliko se, sem zavrne boje, postiu samo plavi zadovoljavajui tonovi.
Pri navedenom sastavu kupatila, dobija se pri 80 na mesingu Ms 63 za 50 sekundi zagasito plava boja. Bojenje se dobija
pokrivanjem mesinga tankim slojem olova sulfida, no ako je koliina tiosulfata uzeta odve mala prema koliini olova acetata, tad
plavo bojenje nee nastupiti.

Izvesnom izmenom sastava kupatila omoguuje se ipak (prema; Grosu) rad pri nioj temperaturi, usled ega se kupatilo ne razlae
tako brzo, te se stvara mogunost ne samo da se postignu istiji tonovi boja, ve i da se odre i razliite prelazne boje u snanim
blistavim tonovima. Tako npr. kupatilo koje se sastoji iz 240 g natrijum-tiosulfata, 25 g olova acetata i 30 g vinskog kamena u 1 1
vode boji mesing MS 63 plavo i to pri 20 za 12 minuta, pri 30 za 4 minuta, pri 40 za 1,3 minuta a pri 50 za 40 sekundi. Pri
svemu tome mogu se pri 30 postii sledei lepi tonovi boja: zlatno-uta, bakarno-crveno, ljubiasto, boja hroma, boja nikla i
crvenkasto-sivo. Usled smanjivanja temperature postaju delii sulfida finije zrnasti i dobro se hvataju (prianjaju) za osnovni metal,
te se time postie dobra sposobnost prianjanja prevlake.

*) Nemaki Lustersu.

7. Iridirajue prevlake na metalima (bojenje sa prelivima)

I recept: (antimonsko kupatilo): Treba spraviti rastvor sledeeg sastava:

kalijum-antimonil-tartrata . . 30 delova
kalijum-tartrata ..... 30 delova
vinskog kamena (acidum tar-taricum).......... 30 delova
vode .......... 1000 delova
Ovom rastvoru treba dodati:
hlorovodonine kiseline . . . 100 delova
antimona u prahu ..... 100 delova
Ovu meavinu treba stavdti na vatru, a kad prokljua potopiti u nju predmet koji treba obojiti. Predmet e se
odmah pokriti obojenom prevlakom. Po meri podebljavanja sloja prevlake menjae joj se i boja, pa e se dobiti
na taj nain itava serija iridirajuih tonova. Prevlake e isprva izgledati zlatne, zatim bakarno crvene, pa e prei
u ljubiaste i naposletku u plavkasto sive. Ove se boje dre dobro i ne menjaju se na vazduhu.

II r e c e p t: za bakar i nikl. Treba pomeati rastvor plavog kamena sa rastvorom natrijum-hiposulfita, te e se dobiti dvojni
hiposulfit bakra i natrijuma. Ako se u rastvor ove dvojne soli potopi predmet dzraen od nikla ili bakra, oien prethodno
bajcovanjem prvo u azotnoj kiselini, a zatim u rastvoru sode, on e se posle nekoliko sekundi obojiti prvo sjajno-crveno, zatim

145
zeleno, ljubiasto plavo i ruiasto. Kad se dobije eljena boja, treba predmet izvaditi iz kupatila i proplaknuti ga vodom. Prevlaka
dobijena na niklu ovim putem izgledae moarirana (kao kod svile).

III r e c e p t:
natrijum-hiposulfita ..... 4 dela
olova acetata ......... 1 deo
plavog kamena ........ 1 deo.
Ako se u ovo kupatilo potopi ploa od bakra ili nekog drugog metala, ona e se posle izvesnog vremena obojiti s jedne strane
ivom, jednolikom crvenom bojom, iji ton zavisi od vremena potapanja, dok e se na drugoj strani pojaviti iriddrajue krive
linije. Na gvou bie ove linije manje lepe zbog njegove sive boje.

IV r e c e p t:
Rastvor amonijum-molibdenata [MoO4(NH4)2] u vrlo jako razblaenoj carskoj vodi ili rastvor molibden-trioksida (MoO3) u jako
razblaenoj natronovoj luini daje na predmetima od cinka mrku patinu sa iridirajuim odbleskom, obrazovanu od oksida
molibdena.

V r e c e p t: iridirajue prevlake mogu se proizvesti na pozlaenom bakru ili mesingu i dr., kao i na pozlaenom gvou, ako se
predmet upotrebi kao anoda u kupatilu spravljenom od rastvora oksida olova (olovne glei) u kalijumovoj luini, pa mu se priblii
iana katoda. Tada e se na predmetu obrazovati krune naslage oksida olova u boji (tzv. prstenovi Nobilis), koje ,su dalje od
sredine sve tanje i pokazuju interferencije boja. Ove prevlake bivaju zagasitije na raznim metalima, ako se olovnom kupatilu doda
mangan karbonat.

ZATITNI I UKRASNI PREMAZI (BOJADISANJE I LAKOVANJE)

U cilju zatite ili ukrasa primenjuje se i kod metala, kao i kod drveta, bojadisanje povrine uljankn bojama i lakovanje.

1. Priprema povrina metala za bojadisanje i lakovanje

Ako rapavu metalnu povrinu treba snabdeti glatkim premazom uljane boje ili laka, ona se mora prethodno uravnati. Ovo se vri
kao i kod drveta, popunjavanjem praznina 1 neravnina pahtlovanjem pomou specijalnog kita. Pomou elastine pahte
(lopatice), izraene od elinog lima ili drveta, kit se utiskuje u praznine i neravnine, i razvlai, a kad se osui, ovako uravnjena
povrina se glaa. Glaanje se vri pomou bimtajma i vode, ili pomou glaspapira. Ako povrina ne bude dovoljno izravnana
ovim postupkom, tad pahtlovanje i glaanje treba ponoviti. Da bi kit bolje prionuo, korisno je povrinu metaia premazati pre
pahtlovanja tankim premazom mrave uljane boje.

Razlikuju se uljani i lak-kitovi za pahtlovanje metala.

Uljani pahtl-kit moe se spraviti kad se meavina brana od kriljca, olovnog belila (bazinog karbonata olova) i krede u prahu
izgnjei u meavini od 2 dela firnisa od lanenog ulja i 3 dela terpentisnskog ulja, pa ovo obraditi u plastinu masu.

Lak-pahtl-kitove izrauju fabrike lakova, pa se oni dobijaju gotovi u trgovini. Za grundiranje celih povrina moe se primeniti
lak pahtl-kit razreen terpentinom.

Ako je povrina metala ve bila obojena ili lakovana, pa je stara prevlaka vremenom popucala, a mestimino se i potkorubila,
treba je otkloniti pre ponovnog bojenja, odnosno lakovanja.

Otklanjanje starih premaza uljanom bojom moe se vriti na vie raznih naina: mehanikim otiranjem u mlazu peane duvaljke,
sagorevanjem pomou let-lampe ili rastvaranjem pomoiu odgovarajuih rastvora kao npr. pomou natronove ili kalijumove
luine. Ovi se rastvori mogu upotrebiti samo tamo gde ne postoji bojazan od nagrizanja povrine metala. U tenosti koje
rastvaraju boju a ne nagrizaju metal, spadaju: terpentin, teak benzin, benzol i 90100% sirova karbonalna kiselina. Sitniji
predmeti potapaju se u ove rastvore ili tenosti, a vei se predmeti premazuju njime vie puta. Usled dejstva pomenutih rastvora i
tenosti, stara e boja toliko omekati, da se moe skinuti krpom (obrisati).

Otklanjanje starih premaza od laka biva na istim osnovima kao i otklanjanje premaza uljanom bojom. esto se obine politure i
premazi od piritus-laka mogu otkloniti piritusom, rastvorom sode ili amonijakom, dok kod nasnih lakova treba primeniti ista
rastvarajua sredstva kao i za uljane boje.

2. Bojadisanje

Bojadisanje uljanim bojama primenjuje se najvie kod predmeta izraenih od livenog gvoa. Uljana se boja pravlja na isti nain
kao i za bojadisanje drveta (vidi IV deo Obrada drveta pod 1. Bojadisanje i lakovanje). Proces suenja obojenih predmeta
traje pri obimoj temperaturi vie dana. Sa poveanjem temperature ubrzava se suenje, dok se snienjem temperature usporava.
Radi breg suenja esto se spravljenoj boji dodaje sikativ.

146
Boja se moe nanositi na predmet kao i kod bojenja drveta, premazivanjem pomou etke ili prskanjem pod pritiskom, pomou
naroitog aparata, koji je nain ekonominiji, naroito za bojenje velikih povrina. Premaz treba da bude tanak, a ako se bojenje
vri vie puta, sledei premaz ne treba nanositi dok se ne bude potpuno osuio prethodni.

3. Lakovanje

a) Opte odredbe. Lakovanje se primenjuje naroito esto u finoj metalnoj tehnici kao dekorativno, a eventualno i kao zatitno
sredstvo. Prozrani se lakovi esto upotrebljavaju za pokrivanje prirodnih uglaanih metalnih povrina kao i hemijski obojenih
povrina i povrina prevuenih drugim metalom. Kod hemijski obojenih povrina i povrina prevuenih drugim metalom,
lakovanje se najee primenjuje radi poveanja trajnosti prevlake i njene otpornosti prema vodi, u istom cilju u kom se
primenjuje i matiranje voskom ili uljem.

I metalni predmeti obojeni uljanom bojom esto se pokrivaju lakom iz estetskih razloga. Ako se eli da lakovana povrina bude
potpuno glatka i sjajna, tad obojene predmete treba lifovati pre lakovanja.
Nanoenje lakova moe biti premazivanjem, potapanjem ili prskanjem, pri emu se sastav laka mora prilagoditi nainu rada.
Naroito treba obratiti panju da povrina koja se lakuje bude suva i da ne bude masna, jer e inae prevlaka da iridira (preliva u
dugine boje), ili ak i da se ljuspa.

Za lakovanje metala primenjuje se kako hladni, tako i lakovi za peenje, a esto se za lakovanje metalnih predmeta primenjuju i
tzv. emalj-lakovi, spravljeni od meavine laka i neke boje. Dok ,se hladni lakovi sue ve pri obinoj temperaturi ili potrebuju
samo umerenu toplotu (4050) da bi isparili i poslednji ostaci sredstava za rastvaranje sa kojim je lak spravljen, lakovi za
peenje sue se na znatno veoj temperaturi. Pri tome se mora paziti na postpeno poveanje temperature, da bi se izbeglo
obrazovanje mehurova u prevlaci. Ukoliko lakovi sadre vie ulja, utoliko je potrebno primeniti viu temperatumi radi ubrzanja
procesa suenja i poveanja sposobnosti prianjanja. Odve masni lakovi nabiraju se pri tome lako ili se najee, ako su naneseni u
odve debelom sloju.

Lakovanje treba vriti u dobro vetrenim prastorijama, koje moraju biti potpuno obezbeene od praine. Na prozorima odaja u
kojima e se vriti lakovanje treba postaviti guste iane mree, da ne bi mogle uleteti muve, muice i drugi, insekti.

Pri lakovanju premazivanjem lak se mora nanositi potpuno ravnomerno i glatko, u dugakim brzim potezima, ne vraajui se
ponova na ve premazana mesta. Pojedini premazi treba da budu to tanji, pa treba obratiti panju da lak bude dovoljno idak, da
bi se mogao dobro razmazivati etkom; no lak ne sme da curi, jer bi se tada obrazovale brazde. etku ne treba nikad uzimati
odve punu, da sa nje ne bi kapao lak. Drugi i sledei premazi ne smeju se nanositi pre no to se potpuno osuio prethodni premaz.
etke za lakovanje ne treba upotrebljavati odve male da se ne bi usporio rad, a pri primeni lakova koji se brzo sue treba raditi
naroito brzo da se lak ne bi suio pod etkom. Lakovi u boji (emalj-lakovi) moraju se ee promeati.

esto se i pri najbriljivijem radu ne daju ispuniti sve neravnine pri ponovnom nanoenju laka i tada se pribegava lifovanju
(bruenju) ili poliranju. Prevlake koje e se docnije brusiti moraju biti to je mogue deblje i ravnomerne. Ako rad treba da bude
naroito dobar, tad svaki naneti sloj laka treba ispolirati ponaosob. Prevlake sa piritus lakom treba ispolirati finim, preienim
(lemovanim) tripaljem i maslinovim uljem ili pomou komada flanela puderom za kosu (Haarpuder). Prevlake od uljanih lakova
poliraju se finim, preienim bimtajnom u prahu i vodom, a zatim sa tripaljem i maslinovim uljem.

Naroitu panju treba obratiti na suenje prevlake od laka i ne treba nikad pokuavati da se suenje ubrza izlaganjem lakovanog
predmeta dejstvu sunca, jer bi usled toga mogao dobiti mehure. Predmete lakovane hladnim (vazdunim) lakovima treba suiti na
vazduhu. Tek kada se dodirom prsta utvrdi da je sloj laka dovoljno suv, moe se za konano suenje kod terpentinskih i masnih
lakova primeniti toplota. Ako se lakovani predmeti stave odmah u pe za suenje, sloj laka postae idak i ocurie sa predmeta.

Masni lakovi, koji za suenje zahtevaju viu temperaturu, nanose se vrlo esto topli. Pre no to e se upotrebiti lak treba staviti u
sud sa toplom vodom da bi se zagrejao ili zagrejati sam predmet koji e se lakovati. Predmeti lakovani lakovima za peenje sue
se u peima za suenje, ija toplota zavisi od osobina upotrebljenog laka. Suenje u pei treba vriti odmah posle prvog premaza.
Ako se osnovni premaz bude suio na vazduhu, a sledei premazi u pei, moe se desiti da se osnovni premaz mestimino naduje i
odvoji od osnove usled vie temperature. Naprotiv, ako je osnovni premaz suen u pei, docniji premazi mogu se suiti na
vazduhu.

b) Lakovanje gvozdenih delova potapanjem.

Sud u koji e se naliti lak i potapati delovi koje treba lakovati, najbolje je da bude izraen od belog lima. On treba da bude udeen
da se moe zagrevati, prvenstveno u vodenom kupatilu. Predmete koji se lakuju treba pritvrditi na ice ili ih staviti na iano
pletivo (sito) i polagano potopiti u lak. Poto izvesno vreme ostanu u laku, treba ih polagano izvaditi i zadrati nad sudom da
otkaplju, a zatim ih osuiti na vazduhu ili u pei za suenje, prema vrsti primenjenog laka. Kod finijih radova treba zaostale
kapljice ili viak laka nakupljen na donjoj ivici otkloniti pomou fine etkice.

Predmeti koje treba lakovati moraju biti potpuno oieni od masnoe i oksida, ako elimo da na njima dobijemo ravnomernu
prevlaku koja e se dobro drati. Posle ienja predmeti se ne smeju vie dodirivati prstima. Lak treba eventualno razrediti sa
odgovaraj uim sredstvom za rastvaranje, da bi se doveo na prvobitnu, normalnu gustinu.

147
Bitni inilac kod lakovanja potapanjem jeste vrsta primenjenog laka. Kod primene vetreih (hlapljivih) lakova lakovani se
predmeti sue prvo na vazduhu, a zatim u pei za suenje pri 5060. Masni (uljani) lakovi potrebuju za suenje viu temperaturu
(100150) da bi se upekli; njihova se primena preporuuje za sluajeve gde treba dobiti naroito trajne prevlake besprekornog
izgleda. Pri primeni masnih lakova pri lakovanju potapanjem treba lak uvek zagrejati ili zagrejati sam predmet koji se lakuje. Kod
primene vazdunih lakova, dovoljno je da se potapanje vri u odaji koja ima temperaturu oko 20. Ako lakovanje ima da poslui
samo kao zatita, u tom se sluaju primenjuju vrlo itki lakovi, a ako se trai od prevlake i veliki sjaj, treba primeniti guste lakove.
U poslednjem sluaju treba potopljeni predmet brzo izvaditi iz laka i otresti viak laka.

c) Lakovanje limova i druga fina lakovanja.

Predmete koji e se lakovati treba dobro oistiti u svim njihovim delovima i uravnati. Pre svega treba ili osloboditi od masnoa,
istrljati ih dobro suvom krpom, a zatim ih lifovati vrlo finim bimtajnom. Ukrase i uske delove u koje se ne moe dospeti
komadom bimtajna, treba lifovati bimtajnom u prahu, pomou krpe obavijene oko odgovarajueg obrezanog komada drveta.
Mrlje od re treba utrljati lanenim uljem, a zatim ih lifovati bimtajnom, dok povrina ne bude potpuno ravna.

Gruntiranje treba udesiti prema boji koju predmet treba da ima po zavretku rada. Boju ne treba spraviti lanenim uljem ili
firnisom, ve je istrljati odmah sa lakom i za prvi premaz razrediti je terpentinskim uljem. Vrlo tanko premazane predmete treba
ostaviti u prostoriji za lakovanje da se sue, dok se lak ne bude stegao, a zatim se stavljaju u pei u kojima se sue na 90100 C.
Kad se bude osuio prvi premaz, sleduje drugi, a zatim u odgovarajuim razmacima vremena eventualno trei i etvrti premaz,
prema stepenu lepote i veoj ili manjoj glatkoi koja se eli postii. Za glaanje se primenjuju bimtajn u komadu i voda,
obraujui predmet u krunim pokretima. Kad bude zavreno gruntiranje, pristupa se samom lakovanju sa vie premaza bojom i
lakom vee gustine. Za ove premaze treba upotrebiti boje dobrog kvaliteta i najfinije ih istrljati sa lakom. Pojedini slojevi
(premazi) ne smeju biti odve debeli, jer inae lak u pei omeka i ak postaje i tean, pa stvara neravnine. Kad predmet bude
dovoljno pokriven glatkoin prevlakom, treba ga uglaati peenim jelenskim rogom u prahu i vodom, pomou komada filca, pa ako
ne treba da se stave nikakvi ukrasi, stavlja se poslednji premaz lakom, koji se mora naneti u vrlo tankom sloju.

Na pripremljenim predmetima moe se izvesti i malanje, kao i imitacije malanja, koje se prenose prenosnim (kopir) slikama. Slike
treba izrezati po konturama, pa stranu na kojoj je slika premazti lakom. Kad se lak bude stegao, ali ne i potpuno osuio, sliku treba
staviti premazanom stranom na mesto na koje se ima preneti i rukom je dobro svuda pritisnuti uz pomo krpe. Zatim predmet
treba staviti u pe za suenje, ohlaenu na 3040, pa kada se bude ohladio, tad treba paljivo skinuti pomou sunera i vode
hartiju za prenosne slike, a potom sliku prelakovati. Kod vrlo finih radova treba posle toga lifovati mesto na koje je preneta slika
i ponova lakovati, a ovo ponavljati sve dok se ne dobije potpuno glatka povrina. Kod prostijih radova dovoljno je da se
prelakovanje izvri samo jedanput.

d) Lakovanje aluminijuma. Predmeti od aluminijuma mogu se lakovati sledeim postupkom. U emaljirani sud treba staviti 100
delova po teini elaka, preliti sa 100 delova zasienog amonijanog rastvora i zagrejati u vodenom kupatilu za vreme od oko 1 .
Kada se ohladi ovaj e lak biti gotov za upotrebu. Predmet koji elimo lakovati treba prethodno dekapirati u rastvoru potae, a
posle lakovanja staviti ga u pe za suenje, zagrejanu na 300 za vreme od oko 2 .

e) Lak-prevlake za imitaciju starog srebra. Da bi se nekom srebrnom predmetu dao izgled starine, moe se primeniti sledei
postupak. Treba izmeati kopal-lak sa malo crne boje u finom prahu (elfnbajn-varc), razrediti ovu meavinu terpentinoni, pa
njome istrljati predmet pomou etke. Zatim ostaviti predmet 1 da se sui, a potom ga istrljati dobro suvom krpom, da se
prevlaka ne otre sa svih ispupenja, tako da crnina ostane samo u udubljenjima. Ako se eli da bojenje ispadne blae, treba ceo
predmet jo i istrljati suvom etkom, a zatim ga izbrisati krpom. Umesto crne boje moe se upotrebiti i grafit u prahu .

EMALJIRANJE

Opte odredbe

Pod emaljem (gleu, caklinom) podrazumeva se lako topiva, prozrana ili neprozrana staklasta masa, bezbojna ili u boji, koja se
istapa na povrini metala u cilju zatite ili ukrasa. U sutini, emalj se potpuno izjednauje sa glazurama koje se nanose topljenjem
na grnarske izraevine. Iako je emaljiranje u dananje vreme uzelo ogromne razmere i u irokom okviru oplemenjavanja
povrine metala, ono ipak predstavlja samo jedno srazmerno usko polje rada, u kome metalna osnova inajvie slui samo kao
podloga za sloj emalja i samo retko uzima i sama udela u oplemenjivanju povrine.
Emaljiranje se upotrebljava prvenstveno kao zatita i ukras za predmete izraene od gvozdenog lima i livenog gvoa, a sem toga
se primenjuje i kao ukras za izvesne predmete izraene od plemenitih metala naroito od legura zlata i srebra (ordenje, medalje,
nakit i dr.). Prevlake od emalja, ako su samo pravilnoga sastava i izrade, pokazuju naroitu otpomost prema mehanikim i
hemijskim uplivima, te ovim preimustvima ima emaljiranje da blagodari za svoj veliki znaaj u primeni za tehnike aparature i
predmete domainstva.

Kao sirovine za spravljanje emalja dolaze poglavito u obzir: feldpat, ilovaa, kvarc, soda, boraks i borna kiselina, minijum i oksid
olova, fluorit ikriolit, pepeo od kostiju, alitra i dr. Zajedniokim topljenjem ovih sirovina moe se dobiti staklasta masa koju treba
usijano-tenu uliti u hladnu vodu, usled ega e se ona granulisati, tj. pretvorie se u krupno-zrnast produkt. Ovaj produkt treba
pomeati sa malo ilovae i bojeim dodacima, a zatim ga sa malo vode izmleti u dobo-mlinu u gustu kau, koja slui za

148
emaljiranje. Samo pak emaljiranje vri se obino na sledei nain: kaa se u ravnomernom sloju nanosi na narapavljenu povrinu
koju eldmo emaljirati i poto se voda iz kae ispari, predmet se stavlja lu pe za emaljiranje, zagrejanu na 600900, usled ega
e se emalj masa (kaa) stopiti u sjajnu prevlaku koja dobro prianja. Kao bojei dodaci emalj-masi primenjuju se metalni oksidi,
kao npr. kobalt-oksid za plavo, oksid gvoa za uto do crvenog, oksid bakra za zeleno, a za belo bojenje i spravljanje
neprozranog emalja upotrebljava se oksid kalaja. Kod finijih radova stavljaju se predmeti vie puta u pe, tj. emalj se nanosi
postepeno u vie slojeva. Razne fabrike i radionice koje izrauju emaljirano posue i druge emaljirane predmete,. primenjuju vie
ili manje razne radne postupke, odnosno naine rada, koji se prilagoavaju kvalitetu robe koji se u trgovini zahteva. Od bitnog su
pak znaaja kod emaljiranja pravimo spravljena masa za emaljirainje, koja mora biti fino samlevena u tzv. meljanicama za emalj,
dobro funkcionisanje pei za emalj i briljivo hlaenje emaljiranih predmeta kada se izvade iz pei, da bi se prevlaka sauvala od
pukotina.
Za sudove u kojima e se kuvati emalj ne treba da sadri olovo, jer su olovna jedinjenja otrovna.

1. Emaljiranje predmeta od gvoa

a) Opte odredbe

Sloj emalja moe se naneti kao glazura neposredno na predmete izraene od gvozdenog lima ili livenog gvoa, no usled
zagrevanja, ugljenik koji se nalazi u gvou moe imati redukujue dejstvo i time dati povod za obrazovanje mehurova i promenu
boje. Usled toga je uobiajeno da se na gvoe nanese prvo osnovna masa koja dobro prianja na metal, pa tek na nju da se stopi
pokrivajua prevlaka od emalja. Osnovna masa slui u ovom sluaju kao zatita prevlake od emalja (a naroito oksida kalaja), kao
i da izjednai razliito rastezanje gvoa i emalja. Ona treba u pei da se zagreva samo dotle, dok se ne stopi da bude gusta kao
testo, a posle hlaenja da ima izgled kao da je bila potpuno istopljena, tj. tena. Poto se na ovaj nain nanese i drugi, a
eventuaJno i trei sloj, osnovna se masa lifuje i na nju nanosi glazura od emalja.

b) Neposredno emaljiranje predmeta od gvozdenog lirna i livenog gvoa

I r e c e p t:
flint-stakla . ...... 130 delova
natrijum-karbonata (sode) . . 13 delova
borne kiseline ...... 12 delova
Istopiti sve zajedno u sudu za topljenje, ostaviti da se ohladi, pa dobijenu staklastu masu istucati u prah. Predmet koji se ima
emaljirati treba briljivo dekapirati razblaenom kiselmom, a kad se osui, premazati ga tankim slojem gumiarabike i posuti
ravnomerno (najbolje kroz sito) prahom dobijenim na opisani nain. Posle toga predmet staviti u pe za topljenje, zagrejanu na
oko 120, pa kada se osui, staviti ga u drugu pe u kojoj se zagreva do crvenog usijanja. Zatim ,se predmet vadi iz pei i ostavlja
na toplo mesto zatieno od promaje, da se postepeno ohladi. U sluaju da glazura ne ispadne savrena, moe se naneti drugi sloj
emalja.

II recept: za emaljiranje predmeta izraenih od gvozdenog lima naroito je pogodan mineral lipidolit (lition-glimer, vrsta liskuna),
koji treba da se najfinije samelje i zamea sa vodom u kau. Ovom kaom treba premazati lim koji se eli emaljdrati i kada se
premaz bude osuio, upei ga (privrstiti topljenjem) na 1000. Od toga e se na limu obrazovati potpuno neprozraan sloj emalja
velikog sjaja, koji vrsto prianja za lim i otporan je prema udarcima i kiselinama. Umesto prirodnog minerala lipidolita moe se
upotrebiti i sintetiki produkat.

c) Emaljiranje predmeta od gvoa posredstvom osnovne mase

Belo emaljiranje predmeta od gvozdenog lima Osnovna masa. Ova se masa moe spraviti po sledeem receptu:
kvarca ........... 20,1%
feldpata .......... 25,1%
boraksa ........... 45,2%
fluorita ........... 4,0%
nikla oksida ......... 0,3%
kobalta oksida ........ 0,2%

Bela prevlaka (glazura) od emalja. Bela prevlaka od emalja, koja ne sadri olovo, dobija se topljenjem meavine od:
boraksa . ...... 23,0%
fluorita ........... 47,2%
kriolita . ......... 15,4% ,
kvarca ........... 13,5%
vode ............ 0,9%
Granulisani produkat sa dodatkom 40% vode, 8% ilovae i 7% oksida kalaja treba samleti u mlinu sa kuglicama. Za emaljiranje
tablica sa napisima moe se upotrebiti uz ostale sastojke i oksid olova, ime se tedi u boraksu.

Belo emaljiranje predmeta od livenog gvoa

Osnovna masa: 50 delova po teini kvarca i 25 delova po teini boraksa treba ariti u gvozdenom sudu, dok se ne stope u
ravnomernu staklastu masu. Zatim se ova masa istuca u komade i fino samelje sa 100% kvarca, 50% ilovae i vode. Kada se ova

149
masa, ne topei se potpuno upee na liveno gvoe, ona e leati na njemu kao porozna prevlaka, koja prianja vrlo vrsto. Pre no
to se preko nje nanese prevlaka (glazura) od emalja, treba je ovlaiti mokrim sunerom.

Bela prevlaka (glazura) od emalja. Bela prevlaka od emalja, koja sadri olovo, moe se spraviti topljenjem meavine od:
boraksa ..... 30 delova (po teini)
feldpata ...... 30 ,, ,,
kvarca ..... 20 ,,
minijuma ..... 20 ,,
kriolita ..... 15 ,,
alitre ...... 5 ,,
Granulisani produkat treba samleti sa dodatkom 7% ilovae, 7% oksida kalaja i vode.

2. Bojenje emlja i spravljanje emalj-masa u boji

Za bojenje emalja slue tzv. topive emalj-boje, koje se spravljaju od istih metalnih oksida koji slue i za bojenje stakla. Boje se
nanose etkicom i stapaju zagrevanjem u tavskoj pei.

Primena emalja u boji veoma je rasprostranjena, a naroito emaljiranih sudova za kuvanje. koji se u dananje vreme izrauju u
razliitim bojama. Donosimo nekoliko recepata za izradu osnovne, bele emalj-mase i emalj-masa u razliitim drugim bojama, koje
se primenjuju pri masovnoj izradi emaljiranih predmeta.

Beo emalj (emalj-masa). Spravlja se iz legure od 1 dela kalaja i 6 delova olova, koja se kalcinizira arenjem, tj. pretvara u
ukasto belu meavinu kalaja i oksida olova i kojiu treba fino samleti i izmeati sa 6 delova finog peska, 1 delom potae i 1
delom sode i sve zajedno istopiti u tavi za topljenje.

Plavi emalj. Spravlja se kad se istope zajedno 5 delova kvarca, 4 dela minijuma, 2 dela potae, malo mangan-superoksida, 2 dela
boraksa i 1/9 dela kobalt oksidula.

Ljubiasti emalj. Spravlja se kao i plavi, izostavljajui samo kobalt oksidul i dodajui vie mangan-superoksida.

Zeleni emalj dobija se kad se istope zajedno 32 dela mase za beo emalj sa jednim delom oksida bakra i 1/5 dela oksida gvoa.

Crni emalj dobija se dodatkom mangan-superoksida i kobalta obinom olovnom staklu.

Crveni emalj. Dobija se dodatkom masi za beo emalj l% zlatnog (kasius) purpura (Aurum stanno praecipitatum).

uti emalj. Dobija se dodatkom malo uran-oksida masi za beo emalj.

3. Emalji za plemenite metale

Beo emalj:
kristal-stakla (kalijum olova silikata) 30 g
kalaja oksida ......... 6g
boraksa ........... 6g
arsen-trioksida ........ 2g
istog (silicijumovog) peska .... 50 g
samlevenih komada stakla, koje sadri 15 delova kalaja na 100 delova olova .......... 100 g
potae . . . . ....... . . 40 g
Sve istopiti sa mnogo mangana i izliti u vodu. Zatim istucati u prah i ponovo istopiti 34 puta.

Crveni prozrani emalj:

zlatnog (kasius) purpura (Aurum
stanno praecepitatum) .... 0,65 g
kristal-stakla ........30 g
boraksa .......... 4 g

Plavi prozrani emalj:

kristal-stakla ......... 34 g
boraksa ........... 4 g
kobalt-oksida ......... 4 g

Plavi neprozraan emalj:

kristal-stakla ......... 30 g
boraksa ........... 6 g
kobalt-oksida ......... 4 g

150
kalcinizirane kosti . 4 g
arsen-trioksida ........ 2 g

Ljubiasti emalj:
kristal stakla ........ 30 g
boraksa .......... 4 g
mangan-trioksida ....... 4 g
kobalt-oksida ........ 1,30 g

Zeleni prozraan emalj:

kristal stakla ......... 30 g
hrom-zelene boje ....... 4 g
boraksa .......... 2 g
Zeleni neprozraan emalj:
kristal stakla ......... 30 g
boraksa ........... 8g
hrom-zelene boje . ..... 4 g
kalcinizirane kosti ....... 2 g
arsen-trioksida ........ 2 g

Crni emalj:
kristal stakla ......... 30 g
boraksa . . . 8g
bakra oksida ......... 4 g
gvoa oksida ........ 3 g
kobalt oksida ......... 4 g
mangan oksida ........ 4 g
Sve zajedno treba istopiti i izliti.

NAROITI POSTUPCI PRI OPLEMENJAVANJU POVRINE METALA

1. Prskanje sa rastopljenim metalom (po oopu)

Po ovome metodu radi se na osnovu lakovanja prskanjem. Metal koji se nanosi treba istopiti elektrinim putem ili tankim iljastim
gasnim plamenom (tih plamenom); odmah zatim, potiskivan jakom vazdunom strujom, metal u prahu prska se na predmet
koji treba snabdeti prevlakom, to se vri pitoljem za prskanje. Metal koji treba u prahu naneti prskanjem, uvodi se sa zadnje
strane u pitolj u vidu ice, u aksialnom pravcu. Na pitolj su prikljuena 3 creva: jednim se dovodi gas za grejanje, drugim
kiseonik koji je potreban za sagorevanje gasa, a treim potreban komprimiran vazduh za upraivanje i izbacivanje istopljenog
metala. Ovaj komprimirani vazduh slui u isto vreme i a pokretanje jedne male turbine, ugraene u pitolj, koja regulie
pokretanje ice unapred. Jedna slavina otvara ili prekida dovod gasa i vazduha, ali ostavlja uvek jedan plamiak za paljenje, radi
brzog stavlanja aparata u dejstvo.

Ovaj metod rada ima vrlo iroku primenu, jer su za upraivanje u pitolju pogodni svi tehniki metali kao: cink, olovo, kalaj,
bakar, aluminijum, gvoe i njihove legure, a pored toga ovim se nainom mogu pokriti eljenom metalnom prevlakom ne samo
metali, vee se on moe primeniti i za metaliziranje raznih drugih vrstih materijala (kamena, betona, maltera), pa ak i materija
koje mogu da gore (drveta, hartije, tkanine i dr.), Ovu iroku primenu doputa upadljivo niska temperatura metalne magle, koja se
proizvodi upraivanjem istopljenog metala. Dalje je preimustvo ovoga metoda i lako rukovanje aparatom tako da se prostrani
rezervoari i cele gvozdene konstrukcije mogu lako prevui prevlakom od raznih metala sa potrebnom debljinom do oko 0,02 mm.
Pri tome se ove prevlake ne legiraju sa osnovnim metalom, ve se samo ukotvljuju privruju na njegovoj povrini. Da bi
se poveala sposobnost prianjanja, korisno je da se povrina predmeta koji e se po ovome metodu obraditi, prethodno dobro
oisti i izrapavi. I jakim zagrevanjem osnovnog metala moe se poveati vrstoa prianjanja. Metalni slojevi (prevlake)
obrazovani prskanjem, porozniji su i krtiji no prevlake dobijene galvanskim putem ili potapanjem u rastopljeni metal. Manja
sposobnost prianjanja za podlogu kod ovoga metoda iskoriuje se za spravljanje metalnih slojeva koji se mogu izdvojiti kao
matrice (klie), kakvog bilo radionikog predmeta, upljeg tela, cevi i dr.

2. eradiziranje

Seradiziranjem se naziva jedan naroiti metod za pocinkovanje malih predmeta od gvoa, koji se izrauju u masi. Predmete treba
prvo oistiti bajcovanjem u sumpornoj kiselini ili ribanjem u doboima sa peskom, ili u mlazu peane duvaljke, pri emu nije
potrebno tako temeljno ienje kao kod galvanskog pocinkovanja. Zatim se oieni komadi zagrevaju (iskljuujui pristup
vazduha) sa cnkanom prainom u krueim doboima na 250400, dakle na temperaturi ispod take topljenja cinka, pri emu e
nastupiti ve primetno isparavanje cinka. Cinkana para prodire u pore predmeta i legira se na povrini sa gvoem. Usled toga e
se na predmetu obrazovati tanka cinkana prevlaka, ija debljina bitno zavisi od temperature i trajanja zagrevanja. Cinkani se prah
moe jo uvek iskoristiti, dok mu sadrina metala ne spadne ispod 20%. Po pravilu, on se mea sa pet do desetostrukom koliinom
peska (po teini).

151
Zagrevanje biva u rotirajuim doiboima koji se mogu uvesti u pe i koji prave 2040 obrta u minuti. Dobo ne treba potpuno
napuniti, ali ipak tako da svi delovi budu pokriveni cinkanom prainom, a zatim ih dobro zatvoriti. Predmeti od kovanog gvoa
cinkuju se najbolje na temperaturi od 320, predmeti od livenog gvoa, temper-liva itd. na 350, a elini delovi na temperaturi
od 270 i manje. Ukoliko je via temperatura, utoliko manje prodire cink, ali je utoliko deblji sloj istoga cinka i obratno. Posle 1
2 postie se eljena temperatura, a posle daljeg zagrevanja od 14 , prema vrsti predmeta koji se cinkuje, dobo se moe
izvui iz pei. Sadrina doboa mora se ohladiti pre no to se on isprazni, da bi se spreilo samopaljenje. Stresanjeim u situ treba
zatim osloboditi od praine pocinkovane delove.

3. Aluminisanje metala

Aluminisanje metala obuhvata red postupaka za obrazovanje legura bogatih aluminijumom, na povrini gvoa i drugih metala,
usled ega se ovi mogu sauvati od brzog oksidisanja pri visokim temperaturama. Pri tome se iskoriuje svojstvo aluminijuma da
pri visokim temperaturama difudira (prodire) u osnovni metal, obrazujui sa njime otporne legure. Nastoji se da se ovo postigne
na razne naine, kao npr. provlaenjem predmeta kroz kupatilo od rastopljenog alummijuma, topljenjem sloja luminijuma nanetog
na predmet premazivanjem ili prskanjem, pakovanjem predmeta u aluminijumski prah i arenjem u njemu i dr.

Ako gvoe i aluminijum dou u dodir na temperaturi od preko 658, rastopie se prvo gvoe, obrazujui sa aluminijumom krto
jedinjenje (leguru Al3Fe), koje postepeno prodire dublje u gvoe sa obrazovanjem meovitih kristala. Prema tome, u jednoj e se
takvoj prevlaci nalaziti 4 razliite zone, jedna preko druge, i to: nepromenjeno gvoe, oblast meovdtih kristala, meusloj od
legure (Al3Fe) i naposletku aluminijumski pokriveni sloj. vrstoa prianjanja i ravnomernost prevlake bie utoliko vea, ukoliko
difuzija ini manje smetnje. Prema tome je potrebno da povrina gvoa bude metalno ista, kao i da ne sadri vodonik. Za njenu
pripremu slue istopljene soli hlorida ild fluorida, koje se mogu spremiti neposredno na aluminijumskom kupatilu i koje
jednovremeno predgrejavaju predmet na pravilnu ternperaturu. Gipkost prevlake bie utoliko vea, ukoliko bude tanji krt
meusloj (Al3Fe), a hemijska otpornost bie utoliko vea, ukoliko je istiji i guoi aluminijumski pokrivni sloj. Da bi se postiglo
ovo, temperatura kupatila treba da bude to nia, a vreme potapanja to je mogue krae. Kod dobrih prevlaka meusloj ne treba
da bude deblji od 0,01 mm, a probitano je da se pokrivni sloj odrava 24 puta toliko debeo. Kod ukupne debljine prevlake od
0,04 mm utroie se oko 110 g aluminijuma na kvadratni metar povrine predmeta koji se aluminira.

Ovakvi zatitni slojevi proizvode se na tavama i loncima za arenje, na kazanima, ploama za pei, icama i dr. Pri visokim
temperaturama u oksidiuoj atmosferi, obrazovae se na povrini predmeta tanak, na toploti postojan sloj aluminijum-oksida koji
vrlo vrsto prianja i spreava oksidisanje osnovnog metala.

Postoje vie raznih metoda za alurninisanje metala, kao npr. kaloriziranje (metod firme A. E. G.), alitiranje (metod firme Krup),
alumetiranje (Hopfeltov metod) i dr.

a) Kaloriziranje. Kod ovoga metoda komadi koje treba aluminisati are se u meavini koja sadri aluminijurn. Ova se.meavina
spravlja od arene ilovae i aluminijuma u prahu, sa dodatkom oko 1% niadora. Sadrina alumi-nijuma varira izmeu 5 i 50% po
teini, prema nameni komada koji se kalorizira. Ilovaa moe da izostane sasvim ili da bude zamenjena nekim drugim
materijalom.
Za kaloriziranje bakarnih i mesinganih delova uzima se meavina siromanija u aluminijumu, a temperatura zagrevanja odrava se
na 700800. Za elik i gvoe upotrebljavaju se meavine bogatije u aluminijumu, a temperatura se poviava na 900950.
Pri kaloriziranju bakar se prevlai 0,20,3 mm debelim, tvrdim i ilavim slojem legure, boje aluminijum-bronze, koja se moe
vrlo dobro ispolirati. Legura koja se obrazuje na gvou vrlo je krta, usled ega se ice i tanke trake izraene od gvoa,
snabdevaju samo vrlo lakom, tankom prevlakom da im se ne bi otetila gipkost. Legura pak koja se obrazuje na niklu, gipka je
tako da kalorizirane ice od nikla zadravaju svoju gipkost.

b) Alitiranje. Aluminijum koji pri kaloriziranju difuzira u gvoe, pokazuje dva sloja: spoljni, porozan sloj koji naje vrlo otporan, i
unutranji, gust sloj koji slui kao zatita gvoa od oksidisanja pri usijavanju. Obino je unutranji, aktivni sloj kod kaloriziranja
vrlo tanak. Alitiranje poiva na istim osnovama kao i kaloriziranje, samo to se kod ovoga metoda, na naroiti nain, porozni
spoljni sloj odrava vrlo tanak, a dragoceni se unutranji sloj aluminijuma znatno pojaava (za oko 30%).
Alitirani komadi gube kovnost i sposobnost za zavarivanje. Ond se ne mogu vie doterivati u hladnome stanju, nego samo kad su
zagrejani do crvenog usijanja.
Alitirano gvoe nadmaa u postojanosti nealitirano i to, pri 850 oko 2050 puta, pri 900 1015 puta, pri 1000 68 puta, pri
1100 oko 4 puta i pri 1200 samo jo oko 3 puta. Poto trokovi obrade iznose 25 puta, to pri 50 postoji jo dobra ekonomija
kod alitiranih komada. Za alitiranje su pogodni: vrste gvoa siromane ugljenikom, jako i slabo legirane vrste elika, elini liv,
temper-liv i dr. ali ne liveno gvoe. Takoe su pogodni nikl, bakar i mesig.

c) Alumetiranje. Kod ovog se metoda aluminijum prska na predmet od gvoa i premazuje se nekim od sredstava za topljenje.
Kad se ovo sredstvo osui, usijava se predmet na oko 800.

4. Hromiranje elika

Da bi se elik osigurao protiv ranja moe se slino kaloriziranju, alitiranju i cementiranju, uneti hrom u njegovu povrinu. Kelley
primenjuje za hromiranje elika meavinu od 45% proarene ilovae i 55% hrom-metala (sa najmanje 95/o sadrine hroma).

152
Hromiranje se mora izvriti pri 13001400 u struji vodonika. Predmet se pakuje u gvozdene cevi koje lee u cevima od
aluminijuma, koje su za elektrino zagrevanje obavijene icom od molibdena. Bezuslovno je potrebno da kako gas (vodonik), tako
i meavina za hromiranje budu potpuno suvi.
Hromirani sloj sadri proseno 1015% hroma. Kod naknadnog usijavanja u vodoniku smanjuje se sadrina hroma na povrini
usled prodiranja u unutranjost metala. Vea sadrina ugljenika smeta primanju hroma. Kod tvrih elika ovo se ispoljava time,
to povrina prima hrom tek kada bude dovoljno osloboena od ugljenika dejstvom vodonika.
Ovako hromirani predmeti otporni su prema azotnoj, ali ne i prema sonoj i sumpornoj kiselini. Na ovakav nain hromirane lopate
kod turbina ne pokazuju nikakve tragove re ni posle jednogodinje upotrebe.

II. ZATITA OD RE I ISPITIVANJE POSTOJANOSTI PROTIV RANJA

Opte odredbe

Pod rom se podrazumeva crveno-mrki feri-hidroksid [Fe(OH)3], no izdvajanjem vode iz ovoga jedinjenja mogu nastupiti
promene u njegovom sastavu i boji. Kod gvoa se ranjem znatno poveava njegova teina i zapremina. Usled svoje buhave
strukture, ra ne prianja vrsto za gvoe ve se kruni i odvaljuje, izlaui uvek nove, gole povrine ranju, dok se metal potpuno
ne razori. Dakle, gvoe se ranjem haba po povrini i dejstvo je pri tome konano isto, kao da se metal razorio usled dodira sa
kakvim hemijskim sredstvom za rastvaranje.
Na ranje mogu uticati razne okolnosti, no u svakom sluaju ono moe nastupiti samo tamo, gde je gvoe u dodiru sa tekuom
vodom i slobodnim kiseonikom (npr. iz vazduha), odnosno sa materijama koje lako otputaju kiseonik. Naroito su pogodni uslovi
za ranje tamo gde gvoe iei u vodi koja je u dodiru sa vazduhom, jer se kiseonik rastvara oslobaa u vodi i na taj nain
nalazi pristup ka gvou. Isto dejstvo nastupa i kada je gvoe u dodiru samo sa vazduhom, jer se vodena para koja se u njemu
nalazi, taloi na svima vrstim predmetima i to utoliko lake i obilnije, ukoliko je vazduh vie zasien vodenom parom. Saobrazno
stalnoj promeni temperature i uticaja vremena, relativna sadrina vlage u vazduhu podlee stalnoj promeni, tako da se i koliina
vlage postojano poveava ili smanjuje na povrini metala, odnosno iezava. Pokazalo se da upravo naizmenino isparavanje i
kondenzovanje vode na povrini gvoa, pri jednovremenoni prisustvu vazduha, naroito olakava proces ranja.
Prisustvo kiselina takoe olakava i ubrzava proces ranja. Ve i slaba ugljena kiselina, koja se uvek nalazi u malim koliinama u
vazduhu, a najee i u vodi, nagriza gvoe i potpomae obrazovanje re. I veina soli rostvorljivih u vodi, kao to je to poznato
za kuhinjsku so, pomau obrazovanje re, no ovaj uticaj bitno zavisi od stepena koncentracije rastvora soli. Kuhinjska so je u
prirodi gotovo svuda prisutna, a u malim koliinama ima je uvek u praini i znoju, te moe lako da dospe i na gvoe kao sredstvo
koje pomae ranje.
Stvaranje re potpomae osim toga i dodir gvoa sa plemenitijim metalima, ako jednovremeno i vlaga i vazduh imaju pristupa,
obrazujui na taj nain kao neki galvanski elemenat. Tako se objanjava i brzo razjedanje gvozdenih delova u aparaturama kad se
nalaze u dodiru sa bakrom i drugim plemenitijim metalima, a naroito ako se vlae rastvorima soli. Slino kao plemenitiji metali
ponaa se u dodiru sa gvoem igrafit, kao i neka druga tela.
Za zatitu gvoa i elika od ranja ne postoji neko opte-univerzalno sredstvo, ve se primenjeni postupak mora prilagoditi
svakom specijalnom sluaju. Pored prevlaenja Povrine gvoa i elika drugim metalima, ili bojenja uljanim bojama, o kojlm je
poistupcima govoreno u prethodnom odeljku, za zatitu gvoa i elika od ranja postoji i vie raznih drugih naina i sredstava,
kojima se ranje oteava ili se sasvim spreava. Ovde spadaju: podmazivanje raznim mazivima ili premazivanje zatitnim
sastavima, potapanjem u izvesne luine i kiseline, uvanje predmeta u suvom vazduhu, galvanska zatita i dr., no naroito uspena
zatita postie se legiranjem gvoa sa odgovarajuim dodacima.

1. Naini i sredstva za zatitu gvoa i elika od ranja

a) Metalne prevlake kao zatita od re. Da bi metalne prevlake na gvou i eliku sluile i kao zatita od re, one moraju biti
dovoljno guste i debele, kao i da vrsto prianjaju. Svakako, sa povrine koja se ima prevui drugim metalom, treba prethodno
najbriljivije odstraniti i same tragove re. Ako su metalne prevlake nesavrene, npr. odve porozne ili odve tanke, tako da se
lako mogu povrediti mehanikim naprezanjima, tad e se usled pristupa vlage i njenog dodira sa raznorodnim metalima
(osnovnim metalom i prevlakom) obrazovati kao neki galvanski elemenat, koji e uticati na obrazovanje re. Ovako nesavreno
zatieni gvozdeni predmeti bre e i jae rati, nego sasvim nezatieni predmeti. Otuda je i poznata pojava da kod loe
poniklovanih gvozdenih predmeta ra esto probija kroz niklenu prevlaku.

b) Bojenje uljanim bojama. Premazi ulajnom bojom ne mogu uvek zagarantovati zatitu od ranja i esto se pod premazima, koji
spolja izgledaju jedva promenjeni, obrazuju debeli slojevi re. Da bi se bojenjem otealo obrazovanje re, za osinovni premaz
(gruntiranje) treba primeniti dobar, gust firnis od lanenog ulja, koji ne sadri mnogo minijuma, pa poto se ovaj osnovni premaz
bude potpuno osuio, obojiti predmet jedanput ili dvaput uljanom bojom, to postojanijom na vazduhu. Za osnovni premaz
naroito su pogodne boje koje sadre kao primesu male koliine materija koje dejstvuju kao luine, ili je u prisustvu vode
izdvajaju.

c) Podmazivanje mastima i raznim mazivima

I r e c e p t: gvozdeni delovi mogu se privremeno, do konane obrade, dobro zatititi od ranja premazivanjem mastima ili uljima.
Korisno se za ovu svrhu primenjuju mineralne masti koje se ne pretvaraju u sapun, kao npr. vazelin, ili jo bolje tauferove masti
koje svojom sadrinom alkalija obezbeuju naroito dobru zatitu od ranja.

153
II r e c e p t: za zatitu gvozdenih predmeta od ranja vrlo je dobro sredstvo mazivo koje se spravlja kada se 55 delova pelinog
voska i 1 deo lanolina koji ne sadri vodu, rastope na blagoj vatri ili u vodenom kupatilu u toliko terpentinskog ulja, da se dobije
ilava pasta koja se moe mazati. Ovim mazivom treba ravnomerno podmazati predmet koji se zatiuje od ranja.

III recept: itka meavina ulja sa grafitom upotrebljava se za podmazivanje zavrtnjeva, kao predohrana protiv ranja. Ovako
premazani zavrtnji lako se odvru, ak i kod maina koje se jako zagrevaju.

IV r e c e p t: dobro oiene gvozdene predmete treba premazati mazivom koje se spravlja kad se u 125 g svinjske masti istopi 20
g kamfora i u to umea malo grafita. Posle 24 treba ovaj premaz obrisati.

V r e c e p t: treba pomeati jednake delove beloga voska i terpentina. Predmet koji se eli da zatiti od ranja, treba premazati
krpom, umoenom u ovo mazivo malo zagrejano.

VI r e c e p t: treba pomeati 1 deo smole sa 68 delova vrele svinjske masti stalno meajui. Kada se ovo mazivo ohladi, treba
njime premazati predmet koji se eli zatititi od ranja, naroito ako e dugo stajati bez upotrebe. Ovaj se premaz moe lako
skinuti benzinom.

d) Potapanje u luine ili u hromnu kiselinu. Da bi se postigla privremena zatita od ranja, predmeti se mogu potopiti u jako
razblaene hemikalije koje ine gvoe pasivnim, tj. nesposobnim da zara. Pogodni su npr. rastvori od 1 g kalijum-bihromata ili
23 g natrijum-hidroksida (kaustine sode), u 1 1 destilisane vode. Obino vodu treba izbegavati zbog tetnog dejstva hlorida
koje ona esto sadri, Isto kao natronova luina (rastvor kaustine sode) dejstvuje i gaeni kre, a i hidraulini kre (cement).
Odatle proizlazi i poiznata injenica da gvoe ne ra kad je ugraeno u cement odnosno beton.

e) Cementni premazi. Premazivanje gvozdenih predmeta 45 puta itko zameanom cementnom kaom (cementnim mlekom),
prua dobru zatitu od ranja. Samo treba voditi rauna da se cement nanoisi na metalno istu povrinu i da svaki nov premaz
sleduje tek poto se prethodni stvrdnuo, kao i da cementne prevlake ne budu izloene dejstvu masinih ulja.

f) Specijalni premazi

I r e c e p t: predmet treba prvo dobro dekapirati u razblaenoj sumpornoj kiselini, a zatim ga premazati sledeom meavinom:
bakra oksida 1 deo
olova barita 1 deo
terpentinskog ulja 2 dela
Ostaviti da se ovaj premaz osui, a zatim zagrejati predmet do mrko crvenog usijanja. Na ovaj nain obrazovana zatita prevlaka
prionue vrlo dobro za gvoe.

II r e c e p t: dobar se rezultat postie i kad se predmet premae vruim rastvorom sumpora u terpentinskom ulju.

III r e c e p t: u 28 santilitara kljualog lanenog ulja treba staviti 450 g ilibara (ambre), promeati i ostaviti da se ilibar rastvori.
Zatim dodati 85 g asfalta i isto toliko smole. Posle toga treba skinuti sa vatre sud u kome je vreno rastvaranje i dodati malo po
malo, 56 santilitara terpentina. Sa ovom meavinom treba premazati predmet koji elimo zatititi od ranja.

IV r e c ep t: gvozdene cevi koje se polau u zemlju (za vodovod ili kanalizaciju), premazuju se obino rastopljenom asfaltom radi
zatite od ranja.

g) arenje sa kamenim ugljem. Za zatitu sitnih gvozdenih predmeta od ranja, moe se primeniti sledei postupak: u sud koji
izdrava jako zagrevanje, treba nasuti 34 cm debeo sloj praine od kamenog uglja i na 24 cm nad njim postaviti rotilj, na
koji se stavlja predmet koji se eli zatititi od ranja. Zatim sud treba poklopiti i zagrevati na jakoj vatri oko 1/2 , odravajui dno
suda u zagasitom usijanju. Posle toga treba skinuti sud sa vatre i izvaditi iz njega predmet koji e ovim postupkom dobiti sjajnu
prevlaku lepe boje, kao crni emalj. Ova je prevlaka vrlo solidna i doputa da se ovako obraeni predmet izlae svima promenama
temperature.

h) uvanje u suvom vazduhu. Gvozdeni i elini predmeti malih razmera mogu se trajno obezbediti od ranja, ako se uvaju u
zatvorenim prostorima, kao sanducima, ormanima i dr., u kojima se vazduh odrava stalno suv. To se postie stavljarijem u ove
prostorije drvenih sudova sa jako hidroskopskim materijama, kao kalcijum hloridom
418koji ne sadri vodu, koncentrisanom sumpornom kiselinom i dr. Treba samo voditi rauna o blagovremenom obnavljanju
sadrine ovih sudova.

i) Galvanska zatita od ranja. Ako je gvoe u naroito velikoj meri dzloeno opasnosti od ranja, kao npr. kod kondenzatora,
parnih kotlova i dr., zatita se moe postii ako se ugroeno mesto ukljui kao katoda u galvanski lanac. Kao anoda mogu posluiti
gvozdeni limovi, koji se npr. izolovano veaju u rezervoar sa vodom.
Ponekad je dovoljno da se ugroeni metal dovede u dodir sa nekim manje plemenitim metalom, npr. sa istim cinkom, no ako je
povrina cinka oksidisana, zatitno e dejstvo oslabiti. Usled toga je potrebno da se cinkana ploa upotrebljena za ovu svrhu isti u
tanim razmacima vremena.

154
j) Legiranje gvoa sa pogodnim dodacima. Ve sadrinom od 0,20,25% bakra moe se znatno produiti izdrljivost na
nepogodi, a prema tome i trajnost Tomasovog i Simens Martinovog elika, u odnosu na elik koji ne sadri bakar. Jo povoljnije
dejstvuje legiranje sa hromom, niklom, molibdenom i silicijumom. Uslov je da ovi otporni dodaci obrazuju sa osnovnim metalom
meovite kristale, usled ega ove legure potrebuju shodnu toplotnu obradu. Tako su postali plemeniti elici tipa VA : 1 (sa oko 13
15% hroma i malom sadrinom nikla, eventualno i molibdena), tipa VM*) (sa 1825/o hroma i srednjom sadrinom nikla),
kao i visoko legiran silicijum liv (14 18% silicijuma). Ovi plemeniti elici garantuju ne samo sigurnost protiv ranja, ve i
najveu otpornost prema jakim hemikalijama (kiselinama, oksidiuim materijama i sredstvima za beljenje koja sadre hlor). Od
uticaja na postojanost je i glatka povrina.

2. Zatita od re oksidacije

a) Beli metal: u ist piritus od 96% potopi se ist elak, koji kad se rastvori upotrebljava za lakovanje belog metala i mesinga.

b) Zlatni mesing: 1 1 piritusa od 96%, 50 g elaka, 6 g ute anilinske boje i poneka kap karmina ili crvene boje, pa se ovim
lakom premae mesing pomou etkice, ili se mesingani delovi umoe u ovaj rastvor.

c) PoZirani delovi: 1 deo parafina i 3 dela petroleuma pomeati i premazati sjajne delove pomou meke krpe.

d) Gvozdeni delovi: 5 delova tenog parafina, 1 deo loja (lagano zagrejati i istopiti) i terpentinskog ulja, pomeati i napraviti pastu
za premaz gvoa.

e) Zavrtnji i zavrtke: premazati kaom od grafita i cilindarskog ulja (naroito ako se nalaze na cevima za vodu i paru).
Najzad, metalni delovi mogu se niklovati, pocinkovati, kalajisati, premazati gustim uljem ili ofarbati minijumom i farbom.

3. Ispitivanje postojanosti protiv ranja (korozione postojanosti)

a) Nezatieni limovi, elik i t. sl. ispituju se ako se dovedu u dodir sa tenostima koje dolaze u obzir, i ako se poismatra proces
ranja, odnosno smanjivanje teine ili vrstoe. Zato se npr. koristi stavljanje u vone sokove, siretnu kiselinu, limuinsku
kiselinu, rastvor plavog kamena sa dodatkom sumporne ili oksalne kiseline i dr. Pri tome treba paziti na to ravnomernije uslove
ispitivanja.

b) Feroksil proba (proba sa feri-cijan-kalijumom). Ova proba slui da se na gvou ili eliku uine vidljivim mesta, na kojima se
nalaze pore ili rupe u prevlakama od nikla, kalaja, bakra, cinka ili kadmijuma. Za ovu svrhu treba rastvoriti 510 g agar-agara*)
ili elatina u 1 1 vrue vode i tome rastvoru dodati 10 g kuhinjske soli i 1 g feri-cijankalija [Fe(CN)6K3]. Gotov, vru rastvor
treba sipati na oienu plou koja se ispituje i ostaviti da se stegne, ili uzeti uzorak za ispitivanje, potopiti ga za kratko vreme u
vru rastvor, a zatim ga poloiti vodoravno da se ohladi. Posle izvesnog vremena, a ponekad ve i posle nekoliko minuta,
obrazovae se zagasito plave mrlje svuda gde je reagens doao u dodir sa gvoem. Lim sa metalnom prevlakom smatra se kao
normalno, odnosno slabo porozan ako ima 13 ovakvih inrlja na 1 cm2, kao srednje porozan ako ima 412 mrlja, a jako
porozan ako ima vie od 12 mrlja na cm2, ili ako ima zagasito plave pruge i cele povrine. Ovo se ispitivanje moe vriti i kada se
filtar hartija natopi toplim rastvorom spravljenim na opisani nain, i pritisne na uzorak uzet za ispitivanje, ili se uzorak utisne u
elatinirani rastvor obeju soli i ostavi u njemu oko 30 minuta.
Gvozdeni komadi prevueni olovom ispituj,u se na poroznost prevlake ako se prvo isperu razblaenom sumpornom kiselinom, da
bi se otklonili eventualno prionuli delii gvoa, a zatim se dejstvuje na njih rastvorom od 10 g feri-cijankalija u 1 1 2% sumporne
kiseline. Na nezatienim mestima pojavie se plave mrlje.

*) Agar-agar je tzv. biljni riblji lepak, koji se dobija iz nekih vrsta algi.

c) Proba sa razbrizgavanjem rastvora soli. Ureaj za ovu probu sastoji se iz jednog sanduka (komore) na ijem se dnu nalazi sud
sa rastvorom soli, koja se uduvavanjem vazduha pomou jedne prskalice, stalno razbrizgava i pretvara u sonu maglu. Uzorci koji
se ispituju stavljaju se u ovaj sanduk, tako da ne budu neposredno prskani. Njihov poloaj treba svakodnevno menjati. Poto se
briljivo isplaknu, pristupa se ispitivanju. Kao rastvor upotrebljava se s poetka 20% rastvor kuhinjske soli, no pogodniji su
razblaeniji rastvori (3% rastvor kuhinjske soli) kao i 2% rastvor amonijaka, koji bre izazivaju obrazovanje re. Ovaj nain
ispitivanja primenjuje se prvenstveno kod cinkanih prevlaka koje se postepeno skidaju rastvorom soli, tako da se time dobija
oslonac za ocenu debljine sloja i rasporeda cinka na povrini. Kod prevlake od drugih metala koje rastvori soli ne nagrizaju, moe
nastupiti samo obrazovanje re i ljuspanje prevlake na eventualno neispravnim mestima. Niklene prevlake debljine od 0,025 mm
poinju da se ljuspaju pri ispitivanju ve posle 3 . Slino se ponaa d hroniirano gvoe pri nedovoljnoj debljini zatitne
prevlake.
Drugi nain ispitivanja sa rastvorima soli osniva se na tome, to se probne ploe veaju na jedan lagano rotirajui prsten, tako da
se svakih 1015 minuta potapaju u 3% rastvor kuhinjske soli ili 2/o rastvor niadora, dok su ostalo vreme u dodiru sa
vazduhom.
Trei nain koji se primenjuje za brzo ispitivanje osniva se na tome, to se ploe koje se ispituju potapaju u rastvor koji sadri 3/o
kuhinjske soli i 0,1% superoksida-vodonika. Pomou jedne mealice odrava se ovaj rastvor stalno u pokretu.

d) Ostali postupci ispitivanja neispravnosti prevlake

155
Pukotine u hromnim prevlakama, bez obzira na osnovni metal, mogu se utvrditi kratkom elektrolizom od 2 min u rastvoru plavog
kamena, pri 0,2 V napona. Usled ovoga e se predmet koji se ispituje slabo pobakarisati, a kada se izbrie prionue bakar samo na
mestima gde su pukotine, te e one na taj nain doi do izraaja.
Kalajisani bakar ispituje se rastvorom koji sadri 0.5/o amonijaka i 0,l% amonijum persulfata [S2C7(NH4)2], koji reagens
rastvara bakar sa plavom bojom, nenajedajui kalaj ili legure kalaja sa bakrom. Uzorci koji se ispituju potapaju se u ovaj rastvor i
utvruje se vreme kad je nastupilo jasno plavo bojenje rastvora ili se predmet ostavlja u rastvoru i odreuje stepen nastupelog
plavetnila.
Prevlake na bakru mogu se ispitati u pogledu neispravnih mesta rastvoram koja u 1 1 10% azotne kiseline sadri oko 2 g
ferocijankalija. Ve posle 15 sekunda nastupie na neispravnim mestima crveno bojenje.
Poniklovani gvozdeni predmeti mogu se ispitati potapanjem u 20% rastvor plavog kamena, zakieljenog sa malo sumporne
kiseline. Na ogoljenim mestima pojavie se odmah crvene bakarne naslage, dok sam nikl ostaje beo.

III. GRAVIRANJE NA METALU I NIELIRANJE

GRAVIRANJE

Opte odredbe

Graviranje na metalima moe se vriti runo, nagrizanjem pomou nagrizajuih tenosti (ecovanjem) i elektrinim galvanskim
putem. Graviranje se primenjuje za izradu igova, peata, tambilja kliea i ukrasa na metalnim predmetima. Natpisi, are ili crtei
mogu se izgravirati tako da budu udubljeni (dubinsko graviranje), ili da budu ispupeni (reljefno graviranje).

Runo graviranje vri se pomou specijalnog alata (rezaljki) i spada u umetnike radove, koje mogu uspeno vriti samo zanatlije
obuene i izvebane u ovome poslu.

Dubinsko graviranje nagrizanjem (najedanje, ecovanje) vri se kad se predmet (ploa) na kome e se gravirati pokriva sa
zatitnom prevlakom od mase koja sadri obino vosak i koju nagrizajue tenosti ne nagrizaju. Zatim se na ovako pripremljenu
povrinu prenosi i ucrtava grebanjem (radira) eljeni crte ili natpis, pomou kakvog iljastog predmeta (igle i dr.) Na taj nain
skinue se na mestima koja se imaju izgravirati zatitna masa. Dejstvom nagrizajuih tenosti na ogoljena mesta, metal e se
najedanjem produbiti i na taj e se nain izgravirati crte ili natpis. Po svrenom radu treba izgravirani predmet dobro isprati
vodom i skinuti zatitnu masu zagrevanjem 1 terpentinom. Ako podubljivanje treba da bude razliito na raznim mestima, tad se
nagrizanje vri postepeno. Kada se postigne dubina koja je neophodna na linijama crtea, tad treba i ove izgravirane delove pokriti
zatitnim premazom i produiti nagrizanje. Tako pokrivajui postepeno zatitnim premazom delove koji ne treba da budu dublje
gravirani, vrie se postupno podubljdvanje dok se ceo crte ne izgravira sa raznim dubinama.

Reljefno graviranje nagrizanjem vri se na isti nain kao dubinsko graviranje samo s tom razlikom, to se ne prevlai zatitnim
premazom cela povrina na kojoj e se gravirati, nego se njime iscrtavaju samo konture koje se imaju izgravirati. Na taj e nain
nagrizajue tenosti dejstvovati samo na nepokrivene delove ploe, a iscrtani delovi, zatieni premazom, ostae reljefni
(ispupeni).

U graviranje nagrizanjem spada i stavljanje fabrine marke i drugih oznaka na poliranim predmetima izraenim od elika (noevi,
brijai, sablje i dr.). Natpisi, oznake, kao i drugi delovi koji treba da ostanu sjajni, pokrivaju se zatitnim premazom i predmet se
potom izlae isparenjima sone kiseline. Na taj nain dobie se sjajne oznake na mat osnovi. Slino se dejstvo postie i
mehanikim nagrizanjem povrine metala u mlazu peane duvaljke, kroz ablone koji se upotrebljavaju mesto zatitne prevlake.

Galvansko graviranje vri se na istim oenovama kao i graviranje nagrizanjem, ali pomou elektrine struje u galvanskim
kupatilima. Kao elektrolit slui slaba tenost za nagrizanje (obino rastvor plavog kamena ili jako razblaena sumporna kiselina).
Predmet na kome treba gravirati vezuje se sa anodom, to dovodi do brzog rastvaranja (najedanja) metala na svima nepokrivenim
mestima. Priprema crtea ili natpisa koji se ima izgravirati vri se na isti nain kao i kod graviranja nagrizanjem, pomou
nagrizajuih tenosti.

1. Zatitni premazi za graviranje na metalima

Pored dek-lakova, koji se mogu primeniti za zatitne premaze pri graviranju na metalima, a za koje su izneti recepti u I delu,
odeljak II Firnisi, sikativi, lakovi i fiksativi (vidi taku B Lakovi pod Razni drugi lakovi), mase za zatitne premaze mogu
se spraviti d po sledeim receptima:

I recept: treba istopiti zajedno 1 deo smole (od smre), 1 deo asfalta i 1 deo gutaperke i ovom masom (jo toplom) premazati
povrinu na kojoj e se gravirati.

II r e c e p t: treba uzeti 1 deo belog voska, 1 deo mastiksa u zrnu i 1/2 dela asfalta. Mastiks i asfalt treba da je u prahu, svako za
sebe. Zatim istopiti u zemljanom sudu vosak, pa kada bude jako zagrejan, posuti na njega (meajui) prvo prah mastiksa, a zatim
prah asfalta i produiti meanje dok se asfalt potpuno ne istopi. Posle toga se sud skida sa vatre, a kad se masa ohladi, treba je

156
izliti 11 istu vodu, izgnjeiti je rukama i formirati u cilindre (oko 6 cm preonika) ili male kupe, koje se zavijaju u taft i tako
uvaju do upotrebe.

III r e c e p t: treba uzeti 2 dela voska, 2 dela asfalta, 2 dela smole (od smre) i 1 deo kolofonijuma. Prvo treba istopiti vosak i
smolu, zatim im dodati kolofonijum i asfalt, i sve kuvati dok se uzeta kap za probu (kad se ohladi) ne bude lomila pri savijanju.

2. Nagrizajue tenosti za graviranje na metalima

Kao nagrizajue tenosti za graviranje na metalima slue delom kiseline kao sona, azotna, sumporna i dr., a delom i rastvori soli.
Pri primeni kiselina postoji ta nezgoda, to se razvijaju gasovi kodljivi za organizam, to kod primene rastvora soli nije sluaj. Za
nagrizanje razliitih metala primenjuju se sledee nagrizajue tenosti

Za zlato:
destilisane vode ....... 1000 g
carske vode*) ........ 50 g
alkohola .......... 30 g
kalaja hlorida (SnCl4) ..... 10 g

*) Meavine 3 dela sone kiseline od 25/o i 1 dela azotne kiseline od 25%.

Za srebro:
destilisane vode ....... 1000 g
carske vode ......... 25 g
alkohola .......... 30 g
srebra acetata ........ 2g

Za aluminijum:
destilisane vode . . . ... 1000 g
alkohola .......... 100 g
siretne kiseline ....... 175 g
antimon-trihlorida . . . . . 100 g

Za olovo:
destilisane vode . ........ 1000 g
alkohola . . . . . . . . . . 100 g
kalaja hlorida ......... 75 g

Za bakar i mesing:

I recept: razblaena azotna kiselina, kojoj od vremena na vreme treba dodati malo kalijum hlorata ili kalijum bihromata.

II r e c e p t: 200 g gvoa hlorida treba rastvoriti u 0,5 1 vode i ovom rastvoru dodati malo sone kiseline ili kalijum-hlorata.

III recept: (za bakar) izmeati:

destilisane vode ........ 1000 g
alkohola .......... 100 g
hromne kiseline . . . . . . . 110 g

IV recept: (za bakar):

azotne kiseline ....... 5 delova
kalijum-bihromata ...... 1 deo
destilisane vode . . . ... .30 delova
U jednome delu vode rastvoriti zagrevanjem kalijum-bihromat, a u drugi deo vode naliti azotnu kiselinu, pa pomeati oba
rastvora.

V r e c e p t: (za izradu mesinganih peata-igova). Rastvoriti 2 dela amonijum-hlorida i 1 deo sublimata (merkuri hlorida Hg Cl2)
u malo sone kiseline. Umesto sublimata moe se uzeti bakra hlorid ili bizmut hlorid.

Za elik i gvoe:

I recept: meavina jednakih delova (po zapremini) koncentrisane azotne kiseline i vode.

II r e c e p t: 4050 % rastvor gvoa hlorida.

III r e c e p t: zasieni rastvor bakra amonijum hlorida.

157
IV r e c e p t: rastvor 20 g sublimata ive u 450 g vode, sa dodatkom 1 g vinske kiseline ili 20 kapi azotne ili sone kiseline.
Dodatak 510 kapi rastvora antimon hlorida (SbCl3) u alkoholu pojaava i ubrzava dejstvo.

V r e c e pt:
jakog sireta ....... 100 delova
plavog kamena ...... 22 dela
kuhinjske soli . . . 12 delova
stipse .......... 7 delova
azotne kiseline . 13 dela

VI recept: za alatni elik koji izdrava jako zagrevanje: meavina od 1 dela (po zapremini) azotne kiseline od 1,2 i 2 dela sone
kiseline od 1,12, ili
sona kiselina od 1,12 sa dodatkom broma, ili sona kiselina kojoj se s vremena na vreme dodaje malo kalijum-hlorata.

3. Priprema alurninijuma za runo graviranje

Ako se eli runo da gravira na aluminijumu, rezaljka e kliziti po povrini metala kao po staklu. Da bi se otklonila ova nezgoda,
aluminijum treba premazati meavinom ruma i maslinovog ulja ili stearinom rastvorenim u terpentinskom ulju.

4. Graviranje na niklu nagrizanjem

Ispoliranu povrinu nikla treba premazati rastvorom od 2 dela belog voska, 2 dela mastiksa i 1 dela asfalta, pa kad se ovaj premaz
bude osuio izgrepsti na njemu eljeni crte ili natpis. Zatim oiena (izgrebana) mesta obraditi hromnom kiselinom. Kada
graviranje bude zavreno, treba votani premaz skinuti zagrevanjem ili ga otrti terpentinskim uljem.

5. Graviranje na cinku nagrizanjem

Za graviranje na cinku pomou kiselina treba plou na kojoj e se gravirati prethodno dobro ispolirati pomou mirgla ili finog
bimtajna, a zatim je oprati i briljivo osuiti. Posle toga treba plou premazati rastvorom od 1 dela utog voska u 1 delu
terpentinskog ulja i ostaviti da se osui na mestu gde nema praine i vlage. Vosak treba rastvoriti hladno u terpentinskom ulju, pa
tome rastvoru dodati malo crne boje (ai). Kad se ovaj premaz bude osuio, treba pogodnim iljkom izgrepsti u vosku crte koji
se eli, a zatim oko crtea napraviti od voska za modelisanje pervaz u vidu rama da se kiselina ne bi razlivala. Kada je ova
priprema zavrena, na plou se sipa razblaena sona ili azotna kiselina. Kada se dobije eljena gravura, plou treba vie puta
isprati dobro vodom, a zatim skinuti sa nje preostali vosak, najpre slabim zagrevanjem, a zatim pranjem terpentinskim uljem.
Naposletku treba izgraviranu plou osuiti u drvenim strugotinama.

6. Graviranje na bakru nagrizanjem

I r e c e p t: graviranje na bakru moe se vriti potpuno na isti nain kao i graviranje na cinku, primenjujui nagrizajue tenosti za
graviranje na bakru.

II recept: da bi se na nekoj bakarnoj ploi brzo dobila pravilna gravura, moe se postupiti na sledei nain: stranu na kojoj e se
gravirati treba prethodno posrebriti, a zatim na njoj iscrtati lakom ili litografskim mastilom crte, ili natpis koji se eli izgravirati.
Zatim treba sa nepokrivenih delova lakom, odnosno litografskim mastilom, udaljiti srebrnu prevlaku, to se moe postii
stavljajui predmet u kupatilo sledeeg sastava:
aumporne kiseline . . . . . . . 100 g
alitre (kalijum nitrata) . . . . 10 g
alitru i kiselinu treba staviti u porculanski sud i zagrevati u vodenom kupatilu dok se alitra ne rastvori. Za skidanje srebrne
prevlake, moe se primeniti i galvansko kupatilo. Kada se bude skinula srebrna prevlaka, plou treba nekoliko puta proplaknuti
vodom i osuiti. Zatim udaljiti sa nje pomou terpentina are ili natpise, iscrtane lakom ili litografskim mastilom i na oiena
mesta na kojima se zadrala srebrna prevlaka, prosuti ivu. iva e nagristi posrebrena mesta i za vrlo kratko vreme dobie se
eljena gravura. Naposletku treba plou izgraviranu na ovaj nain isprati u vodi u kojoj je rastvoreno mnogo stipse i osuiti je na
vatri.

7. Graviranje natpisa na metalnim ploama

Za graviranje natpisa na metalnim ploama moe se primeniti sledei jednostavan postupak: plou na kojoj se ima izgravirati
kakav natpis, npr. ime i prezime na ulaznim vratima, treba prvo ispolirati i potom premazati voskom. Zatim otrim predmetom
(tvrdom pisaljkom, ekserom i dr.) izgravirati u voaku natpis i u obrazovana udubljenja naliti meavinu od 50 delova jake azotne
kiseline (ezapa) i 5 delova hlorovodonine (sone) kiseline. Obe kiseline jako najedaju kou, stoga treba sa njima oprezno
rukovati. Posle priblino 10 asova treba udaljiti vosak zagrevanjem ploe, a zatim trljanjem krpom nakvaenom terpentinom.

158
NIELIRANJE

Nieliranje je vrsta emaljiranja u vezi sa graviranjem koje se primenjuje obino za ukraavanje juvelirskih izraevina. Tehnika
nieliranja sastoji se u tome, to se na povrini metala dosta duboko izgravira eljeni crte, a zatim se ove are emaljiraju prahom
meavine koja sadri metal i sumpor. Ova se meavina nasipa u udubljenja nastala graviranjem, predmet se zatim zagreva da se
meavina rastopi i naposletku se lifuje i ispolira. Na taj nain dobie se na predmetu lepi zagasiti i sjajni nielirani ukrasi, tzv.
nielo. Meavine za nieliranje mogu se spraviti po sledeim receptima:

I re c ep t:
srebra ........... 2 dela
sumpora .......... 2 dela
bakra ........... 5 delova
olova ........... 2 dela
boraksa .......... 30 delova
U tavi od grafita treba istopiti i zagrevati sumpor dok ne otpone da kljua, a zatim ubacivati u njega postepeno usijane komade
metala (prvo srebra, zatim bakra i naposletku olova) sa dodatkom boraksa i s vremena na vreme promeati, dok sve ne bude
ravnomerno istopljeno. Zatim se ovako spravljena nielo masa sipa preko metle u vodu i naposletku se istuca u gvozdenom
avanu. Ova meavina daje nielo naroito lepe zagasite boje.

II r e c e p t:
srebra ........... 2 dela
bakra ........... 1 deo
sumpora .... . . . . . .3 dela
niadora .......... 4 dela.
Nain spravljanja kao po I receptu. Ova meavina daje naroito tvrd nielo, koji se moe dobro uglaati (ispolirati).

IV. ODGREVANJE I KALJENJE

Opte odredbe

Cilj je odgrevanja metala da se otklone napregnutosti, tvrdoa i krtost prouzrokovani hladnom obradom (kovanjem, valcovanjem,
izvlaenjem i seenjem), ili neravnomernim zagrevanjem. Tako npr. listovi i ice od bakra, gvoa, aluminijuima, kalaja i dr. gube
zagrevanjem svoju prvobitnu tvrdou i postaju meke i rastegljive. Uspeh odgrevanja ne zavisi samo od visine temperature i
vremena trajanja zagrevanja, ve i od naina kako se potom vri hlaenje. Tako npr., ako se eli da kaljen elik opet omeka, treba
ga zagrejati do crvenog usijanja, a zatim ga polagano hladiti pod vruim pepelom. Ovo je od naroite vanosti kod legura, ija
struktura trpi jake promene pri porastu, odnosno opadanju temperature.
Kaljenje se sastoji .u zagrevanju i brzom hlaenju, tzv. gaenju metala u cilju poveanja njihove tvrdoe, to se moe postii i
legiranjem kao i hladnim istezanjem. Zagrevanje se vri u naroitim peima za usijavanje ili u tavskim peima, a gaenje
(rashlaivanje) u vodi, ulju, struji vazduha i dr., ili u specijalnim kupatilima za kaljenje, koja se sastoje iz raznih rastvora i
meavine.
Uspeh kaljenja zavisi od hemijskog sastava metala i od razlike u temperaturi koja postoji izmeu kupatila za kaljenje i komada
koji se ima kaliti. Naposletku, to zavisi jo i od termike sprovodljivosti i kalorine sposobnosti sredine u kojoj se vri kaljenje.
Temperatura do koje se predmet zagreva pre gaenja naziva se temperatura kaljenja.
Ako je potrebno da se kali samo povrina elika, tad se pribegava tzv. povrinskom kaljenju. Povrinsko kaljenje sastoji se u tome,
to se plamenom gorionika za autogeno vareeje zagreva povrina koju treba kaliti, a odmah za plamenom ide ureaj za prskanje sa
izlazom vode. Na ovaj nain se obino kale kolenaste osovine i veliki zupanici.
U poslednje vreme je vrlo razvijena tehnika povrinskog kaljenja zagrevanjem pomou visokofrekventne induktivne elektrine
struje. Po ovom postupku kalese sitni komadi u velikim serijama.

1. Odgrevanje

a) Omekavanje alatnog elika odgrevanjem.

Cilj je omekavanja da se elik za alat, kojim se see, podesi da se lako da obraivati, jer su naroito legirani elici u valcovanom
ili kovanom stanju tako tvrdi, da ih seiva pri obradi ne mogu zahvatiti ili ih vrlo teko zahvataju.
Nelegirani se elik zagreva due vreme do take (momenta) preobraaja (oko 720), a zatim se hladi, pri emu nije od naroitog
znaaja da li se to vri brzo ili polako. Ukoliko je via temperatura, utoliko bre biva omekavanje (otkaljivanje). Ako se elik
zagreva preko 720, tad hlaenje do 680 mora biti vrlo sporo, ne bre no za 15 u sekundi.
Kod legiranih elika menja se temperatura na sledei nain: mesing i nikl sniavaju taku preobraaja za oko 10, hrom i silicijum
je poviavaju za oko 1020, a volfram i vanadijum je poviavaju samo neznatno.
Da bi se izbegle prskotine od naprezanja, zagrevanje metala na temperaturi usijanja sme se vriti samo polagano, a naroito kod
nelegiranog elika. esta je greka kod odgrevanja u tome, to se metal odve dugo, ili odve jako zagreva, to ima za posledicu
ogrubljavanje strukture, smanjivanje ilavosti, a esto jo i oduzimanje ugljenika na povrini metala. Ovim posledicama
pregrejavanja podleu briljivo topljeni elik manje, nego elik obraen sa manje panje.

159
Kod alatnih elika smanjuje se osetljivost prema toploti usled hroma, a naroito usled volframa, dok je mangan i nikl poveavaju.
Kod mainskog (slabo ugljenisanog) elika smanjuje se osetljivost prema vatri sa niklom.
Vanadijum naroito povoljno dejstvuje na elike sa raznom sadrinom ugljenika, i to ve u vrlo malim koliinama (1/41/2), ali
on je na alost vrlo skup.

b) Omekavanje elinih predmeta radi turpijanja i buenja. Koimadi od kovanog elika prekomerno su tvrdi, te se pri obradi ne
mogu zahvatiti ni burgijom ni turpijom. Da bi se uinili osetljivim i podesnim za obradu treba ih zagrejati, ali bi pogreno bilo ako
bi se ostavili da se vrlo brzo ohlade. Odlian se rezultat dobija postupajui na sledei nain: svi komadi koje treba omekati
stavljaju se zajedno sa peskom u gvozdeni kazan, koji se poklopi i stavi na vatru. Kad je elik dobio stepen odgovarajue toplote,
kazan treba skinuti sa vatre i ostaviti ga na toplom mestu da se postepeno ohladi (najmanje za 12 ). Posle ove operacije elik e
biti dosta mek i alat e ga moi zahvatiti (zasei).

c) Omekavanje kovanog gvoa namenjenog za umetniku gvoariju. Gvoe treba usijati do ivo crvenog usijanja i ohladi ga
u mekom (tzv. zelenom ili crnom) sapunu. Zatim se gvoe zagreva po drugi put i ostavlja da se polagano ohladi u prahu od krea.
Ovim postupkom gove dobija izvanrednu kovnost.

d) Omekavanje elika koji ne ra. Kritina temperatura pri omekavanju elika koji ne ra, lei izmeu 865 i 965. Ovaj opseg
temperature je srazmerno dosta veliki poto ugljenik u prisustvu hroma ima samo malu difuzionu brzinu. Da bi se elik koji ne ra
omekao odgrevanjem, mora se polagano zagrevati do oko 1000 i da se na toj temperaturi odrava dovoljno dugo, prema koliini
metala. Tada ga treba polagano ohladiti u pei, pri emu treba obratiti panju da u pe ne ulazi kakva hladna struja, jer bi se tad
obrazovala u eliku tvrda mesta. I ako se na ovaj nain dobija vrlo mek elik, on ipak nije pogodan za obradu. U ovom stanju
elik nije samo mekr nego je i ilav i pri obradi mu povrina ispada uvek rapava. Da bi se doibio mek materijal, sa dobrim
osobinama za obraivanje, hladno izvlaenje ili hladno valcovanje, preporuuje se zagrevanje na 750800 (najbolje na 780), a
tada ga treba ohladiti u pei ili ga iz nje izvaditi i ohladiti na sveem vazduhu.

e) Toplotna obrada komada od livene bronze. Opiti sa bakarrnom bronzom koja sadri 88,5% bakra, 9,5% kalaja i 2/o cinka,
pokazali su da se bronza popravlja pri arenju na oko 700, ali da se hlaenjem u vodi pogorava. Sve temperature izmeu 600 i
800 daju podjednako dobre rezultate s pretpostavkom, da se ova temperatura ispravno odrava najmanje 30 minuta i da se
zagrevani komad potom polagano hladi.
Livena mangcm bronza (mesing) sa vrlo malom rastegljivou moe se takoe popraviti zagrevanjem i laganim hlaenjem. Pri
dovoljnoj rastegljivosti, ali odve maloj granici istezanja ili vrstooi, moe se kod ove bronze postii poboljanje zagrevanjem i
brzim hlaenjem na vazduhu.
Aluminijum bronza moe se toplotnom obradom. popraviti u znatnoj meri. Kada sadri priblino 10/o aluminijuma, ona se moe
kaliti i otkaljivati kao elik, odnosno moe se kaliti meke. Odve dugo otkaljivanje ili zagrevanje nerashlaenih legura smanjuje
im vrstou i rastegljiivost.
Livene komade treba uopte brzo vaditi iz kalupa i ostaviti ih da se ohlade na vazduhu, ili ih liti u kokile (prizmatine kalupe za
livenje elinih blokova). Samo ako se eli postii naroita tvrdoa, tad slabo zagrevanje moe da bude od koristi.

f) Usijavanje bakra i mesinga. Kod bakra se poveava tvrdoa kovanjem, valcovanjem u lim i izvlaenjem u icu, no on se ne
moe, nasuprot eliku, kaliti ili omekati nikakvom toplotnom obradom. Zagrevanje bakra ima jedino za cilj da se izjednae
naprezanje i poveanje tvrdoe, koji su nastupili pni livenju i mehanikoj obradi. Pri tome temperatura ne sme prei 800, inae e
metal oslabiti usled poveanja veliine kristala. Jedini put i nain da se povea tvrdoa bakra sastoji se u njegovom legiranju sa
drugim metalima, ili kao to je reeno, u hladnoj mehanikoj obradii kovanjem, valcovanjem ili izvlaenjem.
Mesing se pri usijavanju ponaa slino kao bakar; valcovanjem ili izvlaenjem on postaje tvri, a arenjem meki. Mesingane
opruge dobijaju elastinost pri valcovanju, a gube je pri zagrevanju. Pri zagrevanju mesinga na 600700 iezavaju tvrdoa i
sva unutranja naprezanja, ali toplota zagrevanja ne sme prei 800, jer inae cink isparava i legura postaje porozna. Ako sadrina
bakra u mesingu prelazi 63%. to e se sav cink osloboditi od bakra, a vrsta legura imae ravnomernu strukturu. Pri sadrini bakra
ispod 63% legura dobija dva sastavna dela, od kojih je jedan krt i ini leguru neupotrebljivom za mnoge svrhe. Bakar ili mesing,
koji su usled odve jakog zagrevanja ili suvie dugog usijavanja dobili grubu krupnozrnastu strukturu, mogu povratiti fino
zrnastu strukturu i postati upotrebljivi samo valcovanjem, kovanjem i izvlaenjem, a zatim ponovnim zagrevanjem. Izvesno
smanjivanje tvrdoe i naprezanja moe se postii kod mesinga (70:30) ve i pri nioj temperaturi i to pri 300 za 20 minuta, pri
250 za 5 i pri 200 za 96 . Ukoliko je mesing tvri, utoliko treba da bude nia temperatura i utoliko krae vreme zagrevanja,
da bi se postiglo smanjivanje tvrdoe.

g) Usijavanje novog srebra (alpake). Usijavanje alpake mora se vriti sa mnogo veom briljivou no usijavanje npr. mesinga.
Pre svega, trajanje usijavanja mora da bude odmereno mnogo due i da bude oko 3 . Dalje se mora usijavanje vriti u to je
mogue zatvorenijim sanducima, ije fuge treba da budu zamazane ilovaom, da bi se spreio dodir gasova sa predmetom koji se
usijava. I sam sanduk treba da bude iznutra obloen tankim slojem ilovae ili nekim drugim zatitnim sredstvom. Inae e se
rastvorena kovarina (fero-feri-oksid) izmeati sa sadrinom sanduka. Usled toga e obrazovati na metalu mrke mrlje kao ra, koje
pri daljoj obradi jako smetaju. Pored vremena trajanja usijavanja treba naroitu panju posvetiti temperaturi kupatila. Ova ne treba
da spadne ispod 600, niti da pree 700. Iako dugogodinjom praksom izvebana ocena odoka moe biti dosta pouzdana, ipak
treba za svaku sigurnost pretpostaviti i nametanje toplomera.
Sanduk izvaen iz pei treba ostaviti da se ohladi i tek tada ga isprazniti. Bajcovanje se vri u toplim kiselinama.

160
h) arenje aluminijumskog lima. Hladno valjani aluminijumski lim ari se obino prilino dugim zagrevanjem na 370, da bi se
otklonilo poveanje tvrdoe prouzrokovano valcovanjem. Pri odve dugom trajanju zagrevanja postoji opasnost da obrazovanje
krupnih kristala, koje poiva na prekristalisanju, ne smanji znatno vrstou lima. Pri neto vioj temperaturi (400) izlazi se na
kraj sa znatno kraim trajanjem zagrevanja. Tako je npr. za tanak lim dovoljno 3 minute, a kod debljeg 10 minuta zagrevanja i
time se dobija materijal koji potpuno odgovara zahtevima prese za izvlaenje i daje malo otpadaka (karta).

i) Obian elik: usija se na crveno i ostavi u pepelu da se ohladi.

j) Rapid-elik: zagreje se jedna velika gvozdena ploa, pa se na nju poreaju delovi elika i pokriju hladnom gvozdenom ploom.
Kad se ovo lagano ohladi, tada elik postaje mek i ne gubi nita od svoje vrednosti.

k) Bronza: zagreje se 600800 i ostavi da se ohladi, ili se potopi u vodu.

1) Mesing: zagreje se 600800 i ostavi da se ohladi, ili se potopi u vodu.

2. Kaljenje

a) O kaljenju elika uopte. elik se kali kad se zagreva do otvoreno crvenog usijanja i iieposredno posle zagrevanja stavlja u
kupatilo za kaljenje. Za zatitu od mogueg pregrejavanja preporuuje se da se komad koji e se kaliti malo zagreje i zavue u
meki (tzv. zeleni ili crni) sapun, usled ega e se prevui zatitnim slojem. Zatim se komad ponovo zagreva na pogodan stepen i
kali kao i obino, ma kakvo bilo upotrebljeno kupatilo. Ako je komad dobro okaljen, korica obrazovana od sapuna odvojie se pri
najmanjem dodiru i komad e ostati potpuno ist, samo e polirani delovi izgledati neto mat. Preporuljivo je da se kaljeni komad
posle kaljenja opere prvo u istoj vodi, a zatim u alkoholu ili samo u alkoholu. Bez ove mere predostronosti komad e pokazivati
tenju da brzo zara. Ako se elik eli da uini vrlo tvrdim, sapunu treba dodati malo cijankalija.

b)Tenost (vode) za kaljenje. Za kaljenje se pnimenjuju sledee tenosti (kupatila):

Za blago kaljenje: 81% glicerina, 7% kolodijuma, 5% kuhinjske soli i 5% kolofonijuma.
Za srednje kaljenje, tj. srednju tvrdou (primenjuje se za kaljenje finijeg alata za seenje i instrumenata): 1000 delova vode, 870
delova glicerina, 180 delova niadora, 250 delova kuhinjske soli i 20 delova stipse. Temperatura kupatila 25 C.
Za otrije kaljenje: 8 kg glicerina, 10 kg vode, 50 g kuhinjske soli, 100 g niadora i 50 g koncentrisane sone kiseline.

c) Dodaci tenostima (vodama) za kaljenje

Kuhinjska so, nezasieni rastvor, dodaje se kupatilu da bi se postigla velika tvrdoa kod komplikovanog alata.
Niador i soda (natrijum karbonat) dodaju se kupatilima za komplikovani alat (kao frezere i dr.), gde postoji bojazan da ne
odskoe pojedini delovi.
Alkohol se dodaje za usporenje kaljenja.
Sapun, odnosno sapunica, zatiuju od pregrejavanja (vidi ta. a).
Ulje i mast, kada plivaju na povrini vode, premazuju delove koji se u nju potapaju, te se usporava hlaenje.

d) Ulja i masti za kaljenje. Petroleum kali najotrije, a repiino ulje najravnomernije. Posle toga dolaze glicerin, itka mineralna
ulja i naposletku gusta biljna ulja (npr. laneno).
Loj daje neto veu tvrdou no ulja.

Riblji zejtin ima jak miris, lako gori i isparava. Primenjuju se takoe i meavine ulja i loja.
e) Meko kaljenje u uljanom kupatilu. Poto se gotovi predmeti za kaljenje zagrevaju i ohlade, oni se oiste. Zatim treba naliti u to
dublji lonac od livenog gvoa ulja, koje se jako zagreva. U ovaj aud napunjen vruim uljem veaju se na ici predmeti koji se
imaju meko kaliti i posmatra se nastupajue bojenje. Pri tome treba paziti da plamen ne udara u ulje, to se moe lako desiti pri
nepanji.

f) Kaljenje u sonim kupatilima (rastopljeim solima). Meavina topive soli, koje lako isparavaju i soli koje kodljivo utiu usled
svoga hemijskog sastava, iskljuene su pri ovoj vrsti rada.
Kuhinjska so (temperatura topljenja 820 C) ini glavni sastavni deo meavine, jer je jeftina i vrlo pogodna. Dodatkom sode
(taka topljenja 880) postie se bre topljenje. Dodatak alitre poveava itkost istopljene mase. Boraks (taka topljenja 878) ili
kalijium hromat, popravljaju svojstva topivog kupatila (rastopa). Fero-cijankalijum [Fe (CN)6K4] spreava tetno dejstvo alitre
usled odugljavaja (gubitka uglja) elika. Za visoke temperature pogodan je barijum hlorid (BaCl2, taka topljenja 960). Kod
kaljenja alata od obinog alatnog elika primenjuje se ferocijankalij, jer ima jako cementirajue (ugljeniue) dejstvo Otrovna
isparenja koja se podiu iz kupatila pri dodatku kalijumove alitre ili cijankalija moraju se odvoditi.
Kazani za topljenje sastoje se iz postojanog na vatri livenog elika ili grafita; oni se zagrevaju koksom, umurom (drvenim
ugljem) ili gascan. U novije doba postoje pei za kaljenje u rastopljenim solima, koje se zagrevaju elektrino.
Temperatura kupatila iznosi kod obionog alatnog elika 750850, a kod alatnog elika za brz rad*) 10001200 C. U
poslednjem sluaju uzimaju se teko topive soli. Temperatura se meri pirometrom. Sadrinu kupatila, koja se smanjuje usled
isparavanja, treba s vremena na vreme dopuniti. Posipanjem kupatila umurom u prahu (drvenim ugljem) smanjuje se isparavanje.
Pre potapanja u sono kupatilo treba predmete koji se imaju kaliti briljivo oistiti od vlage, ulja i masti. Vrlo hladne predmete
treba pre potapanja zagrejati. So koja se prilepila na usijanom komadu izvaenom iz kupatila, odmah e otpasti pni potapanju u
vodu.

161
Alat, zagrejan u istopljenoj soli zadrava svoju metalno istu povrinu i posle kaljenja. Ako je pre kaljena bio pokriven slojem
oksida, npr. re, to e posle kaljenja pokazivati metalno iste povrine.
Alat koji se ima kaliti, potapa se u kupatilo obeem na ianim petljama ili se potapa leei na sitima. Pri samo deliminom
kaljenju on se dri kljetima.

*) elici za brzi rad (brzoreui) su elici koji se pri jakom zagrevanju (na temperaturi na kojoj elici sa ugljenikom gube svoj
ugljenik) ostaju tvrdi, te mogu posluiti za izradu alata kojim se brzo radi, usled ega se jako zagreva. Za tu svrhu moe se
upotrebiti volfram elik, koji dodatkom hroma postaje jo tvri, Npr. 18,91% volframa, 5,47% hroma, 0,67% ugljenika, 0,94%
silicijuma i 0,ll/o mangana, esto se dodaje i kobalt. Vrste ovoga elika visoke vrednosti, kao npr. Belerot rapid elik sadre jo i
molibden i vandijum.

g) Kaljenje elika za izradu alata. Za kaljenje elika za izradu alata preporuuje se kupatilo sledeeg sastava: u sudu potrebne
veliine treba dobro izmeati 4 dela smole i 2 dela ribljeg zejtina, pa u tu meavinu umeati 1 deo vrueg loja. Komade koji se
imaju kaliti treba zagrejati do otvoreno crvenog usijanja, a zatim ih staviti odmah u ovo kupatilo i ostaviti u njenau dok se potpuno
ne ohlade. Kada se izvade iz kupatila ne treba dh obrisati.

h) Temperatura kaljenja za alatni elik. Da bi se postigla najvea tvrdoa alatnog elika, tj. temperatura do koje se zagreva elik,
mora pre no to se ohladi da bude utoliko via, ukoliko elik sadri manje ugljenika, tj. ukoliko je manja vrstoa i tvrdoa elika
u obinom stanju. Kod legiranog gvoa temperatura kaljenja zavisi, sem od isadrine ugljenika, jo i od vrste i kolidne
materijala koji se legira. Kod nisko legiranih elika (sa volframom, hromom) temperatura kaljenja je meto vda no to to
odgovara sadrini ugljenika kod nelegiranih elika, a kod brzoreznog elika je mnogo via.
elik treba uopte lagano zagrevati do trenjevo crvenog usijanja (na oko 625 C), a odatle brzo do bliizu take topljenja. Zatim
sleduje hlaenje do oko 625 C, a potom brzo ili sporo hlaenje do temperature vazduha. U specijalnim sluajevima doputena su
odstupanja.

Temperatura kaljenja za alatni elik:

Naimenovanje Sadrina Temperatura
uglienika u % kaljenja u
stepenima
I | ilav 0,6 0,8 844785

Nelegirani ilavo-tvrd 0,8 1,0 800760

alatni elik tvrd 1,0 1,15 770740

vrlo tvrd 1,151,30 758720

Nisko legirani alatni elik 850750

i) Temperatura kaljenja alata izraenog od brzoreznog elika (vidi primedbu na str. 438):
burgije za zavoje, razvrtai (rajbale) i spiralne burgije srednje jaine ..... 900 950
isti alat samo jai . . . . . 9501000
frezeri i sekai ...... 10001100
biljezi za buenje ..... 11001200
obrtni (rotirajui) noevi . . . 1300

j) elienje gvoa kaljenjem. Da bi se gvou dala tvrdoa elika, treba ga zagrejati do crvenog usijanja, a zatim istrljati bilo
cijankalijem, bilo niadorom (prvo je bolje). Zatim staviti predmet ponovo u vatru, zagrejati ga do crvenog usijanja, pa ga odmah
zatim potopiti u vodu u kojoj je rastvoreno malo stipse,

k) Regenerisanje pregorelog elika. Preareni elik moe se najjednostavnije uiniti ponova upotrebljivim ako se vie puta usija
do crvenog usdjanja i isto tako esto ohladi u kljualoj vodi. Ovom prostom. procedurom izgubie elik krtost koju je dobio usled
pregrevanja i moe se dalje mehaniki obraivati, to inae ne bi bilo mogue. esto se za regenerisanje elika upotrebljavaju u
praksi specijalne paste ili prakovi. Kao odlino sredstvo moe se preporuiti meavina od 8 delova alitre, 4 dela kolofonijuma i
1 deo crvene smole, tzv. zmajeve krvi. Ovu dobro obraenu meavinu treba staviti na pregoreli elik, usijan do crvenog usijanja, a
posle ponovnog zagrevanja prekovatd ga.

1) Kaljenje elika u raznim bojama. Kao io je pomenuto kada je bilo rei o hemijskom bojenju elika*), elik zagrevanjem na
razne temperature dobija raznu boju i i kada se postigne eljeni ton boje, treba predmet ohladiti u vodi, odnosno u ulju. uto
okaljeni elik je najtvri i primenjuje se kod kaljenih seiva (sekaa) za obradu gvoa, kamena i drugih tvrdih predmeta, a plavo
kaljenje primenjuje se za kaljenje elastinih predmeta, kao opruga i dr.

*) Vidi odeljak. I Oplemenjivanje i zatita povrine metala pod g) Hemijsko bojenje metala, ta. 6 Bojenje gvoa i elika
pod a) Bruniranje.
162
m) Postupak pri otputanju elika. elik koji ima da se otkali treba poloiti na usijanu gvozdenu plou i pokriti hladnoim
gvozdenom ploom. Poto se sve ohladi, elik bilo koje vrste i tvrdoe bie skroz na skroz mek i lak za obraivanje, a pri tome
kvalitet nee pretrpeti nikakve tete usled oduzimanja ugljenika. Ovaj se metod naroito preporuouje za otkaljivanje alata (npr.
sekaa i igova),

n) Postupak da se sprei prskanje elika pri kaljenju. esto se deava da predmeti od elika pokazuju posle kaljenja male
pukotine. Ova se nezgoda otklanja premazivanjem hladnog ili ve zagrejanog elika mekim (tzv. zelenim ili crnim) sapunoim.
Ako su u pitanju mali predmeti, treba ih vrue poloiti u mek sapun i oni e posle kaljenja ostati potpuno isti i uglaani.

o) Kaljenje elika karbolnom kiselinom. Opiti vreni sa kaljenjem u karbolnoj kiselini pokazali su da elik time dobija u tvrdoi i
elastinosti i daje se docnije lako obraivati. elik kaljen na ovaj nain otporan je kada se upotrebi za alat i ima sve osobine
dobrog mekog elika.

p) Kaljenje nitrisanjem (kaljenje azotom), po metodu firme Krup. Povrinsko kaljenje kojim se stvaraju povrine tvrde kao staklo
ima taj nedostatak, to temperatura kaljenja od oko 850, sa koje se naglo prelazi na hlaenje, prouzrokuje u predmetima
naprezanja, istezanja itd. koja zahtevaju naknadno bruenje radi dovoenja predmeta na odreenu meru.

Kaljenje nitrisanjem po Krupu vri se bez naglog hlaenja, pri temperaturi ispod 580. Pri tome se pojedini komadi izlau po
potpuno zavrenoj obradi dejstvu azota u status nascendi*), koji gas difuzira u gvoe ve na temperaturi iznad 250, pri emu
stvara vrlo veliku tvrdou povrine, naroito na izvesnim specijalnim mestima. Trajanje obrade podeava se prema eljenoj jaini
nitrisanja. Posle toga se nitrisani komadi vade iz pei i polagano hlade.

Ukoliko bi se usled prethodne obrade (bruenja, struganja i dr.) mogla obrazovati naprezanja, preporuuje se da se komadi pre
nitrisanja proare jednom ili vie puta, na temperaturi od 550600.

Pri ovoj obradi odrava se povrina predmeta sa svima finoama i dobija se samo lak trag sivog ili arenog bojadisanja, koji se
daje brzo otkloniti poliranjem. Promena oblika usled istezanja ne nastupa kod nitrisanja, ali moe da nastupi samo neznatno
poveanje zapremine. Kod komada koji se izrauju masovno (klinovi, osovine i dr.) promena se ispoljava u neznatnom poveanju
debljine, koja moe izneti do 0,03 mm. prema jaini nitrisanja.

Kaljenje nitrisanjem daje znatno tvre povrine no povrinsko kaljenje, pa prema tome kod ovako kaljenih komada habanje je
znatno manje no kod povrinski kaljenih komada.

Nitrisane komade ne moe turpija da zahvati (zasee) ak ni pri 500, dakle oni zadravaju svoju tvrdou i pri zagrevanju. Tek pri
obrazovanju kovarine (fero-feri-oksida), koja kod nitrisanih predmeta poinje iznad 500, razorie se sloj koji je tvrd kao staklo.

Kaljenje nitrisanjem primenjuje se samo za izvesne specijalne Krupove elike, koji po svojim svojstvima odgovaraju, moda,
normalnim hrom-nikl elicima i koji su pogodni za sve vrste ablona. Prvenstveno se pak podvrgavaju kaljenju nitrisanjem manji
mainski delovi kao: jako napregnuti transmisioni tokovi, a naroito eoni rafni (helikoidalni) zupanici, jako napregnute
povrine koje se taru, biksne (tuljci) za lagere, jako napregnuti ili brzokretni sitni mainski delovi za pisae maine i maine za
preu, abloni (kalibri), alat za razna meenja i dr.

*) Status nascendi oznaava stanje nekih elemenata (u danom sluaju azota) u momentu njihovog izdvajanja iz hemijskih
jedinjenja. U ovom stanju imaju ovi elementi jae dejstvo no u obinom, slpbodnom stanju, tj. ako nisu bili u sastavu hemijskih
jedinjenja.

3. Povrinsko kaljenje

Povrinsko kaljenje i cementiranje kovnog gvoa i elika vri se na sledee naine:

a) Kaljenje obino. Ugreje se komad za kaljenje do oznaene temperature za taj metal, pa se naglo ohladi u vodi, ulju, soli, olovu
ili na vazduhu.

b) Kaljenje prahom. Ugreje se komad za kaljenje do oznaene temperature i posipa naroitim prahom ili smesom za kaljenje.

c) Kaljenje plamenom. Pojedini delovi i ploe kale se priguenim plamenom od obinog svetlosnog gasa.

d) Cementiranje: deo za kaljenje zatvori se u naroitu kutiju sa ugljenom prainom i ari u pei 9001000C,
a potom se lagano ohladi. Smea praha, vreme i stepen arenja zavise od metala.

e) Cementirajua (ugljeniua) sredstva za povrinsko kaljenje. Kao dobra cementirajua sredstva u koja se pakuju komadi gvoa
i elika pri povrinskom kaljenju mogu se preporuiti sledee meavine:

163
I r e ce p t:
uglja (umura) od hrastovog drveta u prahu ......
uglja od koe .......
ai ..........

II r e c e p t:
bukovog uglja u prahu ....
ugljenisanih otpadaka od rogova .
uglja od kostiju (spodijuma) u
prahu ........

III r e c e p t:
drvenog uglja (umura) .... kuhinjske soll .......

IV r e ce p t:
drvenog uglja (umura) barijum-karbonata
5 delova
2 dela
3 dela
3 dela 2 dela
2 dela
90 delova 10 delova
60 delova 40 delova

V r ec ep t:
drvenog ugljena (unlura) u prahu 10 delova kuhinjske soli ....... 1 deo
finih drvemh strugotina (drvene
trinje) . . . . . .15 delova

VI recept: koks impregnisan tekim mineralnim uljem.

VII re cep t:
kamenog uglja sa 30% isparivih
sastojaka ....... 5 delova
konih otpadaka ..... 5 delova
kuhinjske soli ....... 1 deo
finih drvenih strugotina (drvenog
brana) . . . . . . . . 15 delova

VIII r e c e p t:
konih otpadaka ...... 10 delova
ferocijankalija ...... 2 dela
finih drvenih strugotina (drvenog brana) ........ 10 delova

IX r ec e p t:
uglja od kostiju ...... 6 elova
izgorele koe ....... 4 dela
strugotine (trinje) ..... 3 dela
Sve istucati i pomeati.

Napomena: meavine po III, IV i VI receptu dejstvuju vrlo blago, a takoe i sve meavine koje se sastoje samo iz drvenog uglja,
koanog i konog uglja.

f) Spravljanje uglja od koe. Usitnjeni otpaci koe pakuju se u gvozdene tave ili sanduke i u njima se hermetiki zatvaraju pomou
ilovae. Napunjeni sanduci (tave) stavljaju se tu pe za arenje, u kojoj se na temperaturi od oko 500 vri ugljenisanje, pri emu
se izdvajaju isparenja neprijatnog mirisa. Vei ureaji za ugljenisanje koe udeavaju se tako, da se isparenja stalno odvode i
sprovode u ognjite pomou jednog ventilatora.
Da bi se kontrolisalo zagrevanje, kroz jednu rupu u sredini sanduka treba ugurati gvozdeni iljak, kojd se za vreme zagrevanja
izvlai s vremena na vreme. Prema boji usijanja ovog iljka konstatuje se unutranja temperatura. Kada je sanduk ravnomerno
primio odreenu temperaturu, on se vadi iz pei, jer se ugljenisanje zavrava samo po sebi. Sanduk se otvara tek kad se potpuno
ohladi, a dobijeni ugalj od koe samelje se

g) Prakovi i mase za podmazivanje. Ova sredstva imaju samo podreen znaaj, jer time povrinsko kaljenje dostie samo malu
dubinu, no uprkos tome, ona nalaze rasprostranjenu primenu pri kaljenju sitnih predmeta (ivija, zavrtnjeva i t. sl.). Ovi se

164
predmeti usijavaju i posipaju prahom, odnosno premazuju masom, a zatim se ponova zagrevaju i u vodi ohlade. Sledei sastavi su
se pokazali kao pouzdana sredstva za premazivanje.

I r e c e p t: za 10 kg mase treba uzeti 8,5 kg mekog (zelenog) sapuna, 1 kg iste alitre u prahu, 0,5 kg fero-cijankalija i sve dobro
izgnjeiti i izmeati. Materijal koji treba kaliti premazuje se lako ovom meavinom, zagreje do otvoreno-crvenog usijanja i ohladi
u ustajaloj vodi od oko 20 C.

II r e c e p t: negaeni kre treba staviti na toplo mesto, gde e se posle izvesnog vremena raspasti. Od njega se za 10 kg praha za
kaljenje uzima 2 kg i izmea dobro sa 2,5 kg kalcinizirane sode i 5,5 kg drvenog uglja u prahu. Ovim prahom posipaju se predmeti
koje treba kaliti.

III recept: dobra masa za kaljenje je i sledea: za 10 kg mase treba uzeti 1,5 kg kalijum-hipermangana, 1,5 kg upraene soli vinske
kiseline, 3,5 kg mekog (zelenog) sapuna i 3,5 kg loja.

IV recept: komplikovanija u sastavu, ali naroito pogodna za tanke i fine komade je sledea meavina: za koliinu meavine od 10
kg treba uzeti 6,5 kg kalijum-bihromata, 3,5 kg alitre, 0,25 kg kolofonijuma, 0,15 kg aloe i 0,1 kg gumiarabike, sve u prahu i
dobro izmeano.

h) Postupak pri povrinskom kaljenju. Ni jedno sredstvo za ugljenisanje (cementiranje) ne dejstvuje neposredno samo sa svojom
sadrinom ugljenika, ve je stvar u tome, to se pni visokoj temperaturi obrazuju gasovi koji sadre ugljenik, iz kojih se on tek
tada predaje usijanom gvou. Tome je i uzrok to je jednom korien prah za kaljenje pri ponovnoj primeni manje aktivan, tj. tma
slabije dejstvo. On se stoga primenjuje u daljoj upotrebi samo kao popunjavajua masa.
Pri povrinskom kaljenju treba obratiti panju na sledee:

1) Delovi koji se ugljeniu (cementiraju) moraju biti potpuno isti. Ra i druga strana tela spreavaju ugljenisanje i doputaju da
se obrazuju meka mesta.

2) Prah za kaljenje mora bitii suv i to ravnomerniji u pogledu granulacije i meanja.

3) Upakovani komadi ne smeju se dodirivati, ve moraju jedan od drugog i od zidova sanduka biti razdvojeni 3050 mm debelim
slojem praha za kaljenje. Prah se vrsto nabija oko koimada, da bi se izbegli prazni prostori.

4) Treba se postarati za pouzdano spreavanje pristupa vazduha, stavljanjem poklopca koji hermetiki zatvara (poklopac od lima
ili sloja ilovae).

i) Povrinsko kaljenje Simens-Martinovog elika i t. sl. U sanducima za povrinsko kaljenje, napravljenim od jakog gvozdenog
lima sa poklopcima koji dobro zatvaraju, pakuju se predmeti koji se imaju povrinski kaliti. Prvo se u sanduk naspe prah za
kaljenje u visini od 12 cm i ovaj se vrsto nabije. Zatim se zarivaju u prah predmeti koji se imaju kaliti, tako da se ne dodiruju.
Meuprostori se potom popunjuju prahom i ovaj takoe nabije. Napsletku se jo povrh svega nasipa i nabije sloj praha za kaljenje.
Posle punjenja stavlja se na sanduk poklopac i fuge se zamazuju amotnim branom ili ilovaom. Poto se lep od amotnog brana
ili ilovae osui na vazduhu, stavljaju se sanduci za potrebno vreme u pei (424 ), a zatim se ostavlja da se predmeti ohlade u
sanducima. Potom se ispakuju, oiste od prionulog praha za kaljenje i pakuju jo jednom (ovoga puta samo sasvim lako) u
sanduke sa prahom za kaljenje i usijavaju se do trenjevo crvenog usijanja. Odmah se zatim kale potapanjem u vodu zasienu
kuhinjskom solju. Na taj se nain dobijaju dubine kaljenja od 1/2 4 mm. Predmeti se mogu ohladiti posle usijavanja i
neposredno u uljanom kupatilu. Ako je tvrdoa postignuta na ovaj nain odve velika, predmeti se mogu omekati na izloen
poznati nain.

j) Brzo povrinsko kaljenje. Crveno usijano gvoe potapa se u meavinu od 1 kg fero-cijankalija, 2 kg kamene soli, 50 g ugljena
od kostiju u prahu, 40 g umura i 2 1 sone kiseline. Zatim se gvoe jo jednom zagreva, opet na nekoliko minuta potapa u gornju
meavinu, a potom dok je jo vrue u hladnu vodu. Odnosi koliina navedenih materija mogu varirati, pa se u pojedinim
sluajevima moe dodati i ineto krea. Kaljeni sloj kod ovako kaljenih predmeta bie vrlo tanak.

k) Novina kod povrinskog kaljenja. Galvanski staloen bakar primenjuje se uspeno za zatitu onih delova, koji pri povrinskom
kaljenju ne treba da prime ugljenik. Ova bakarna zatitna prevlaka toliko je aktivna da se na njoj galvanski staloen sloj gvoa
moe kaliti, a da se pri tome ne okali elino jezgro. Povrine koje treba bakarisati, moraju se prethodno temeljno oistiti da budu
osloboene od oksida i masti. Otklanjanje masnoa vri se na poznati nain u natronovoj luini (rastvoru kaustine sode) ili u
rastvoru sode. Zatim sleduje prethodno bakarisanje u cijankalijevom bakarnom kupatilu za oko 5 minuta trajanja, posle ega se
bakarna prevlaka pojaava u kiselom bakarnom kupatilu, sa ne odve velikom sadrinom kiseline.

l) Povrinsko kaljenje sa arenim oblaastim bojenjem elika. Ovo se primenjuje esto za kaljenje sitnijih elinih delova
(aura, klinova, kljueva i dr.), a takoe i za kaljenje branika i jo nekih delova na puci, pri emu kaljeni sloj treba najee da
bude samo vrlo tanak. Delovi se pre cementiranja moraju dobro oistiti, naroito od masnoe, pa se hlade neposredno posle
kaljenja. Kao sredstvo za kaljenje preporuuje se cijankalij. Delovi koji se ele da kale zagrevaju se u kaici za topljenje u
rastopljenom cijankaliju sve do otvoreno-crvenog usijanja, a zatim se komad po komad vadi kljetima i baca u vodu. Umesto
cijankalija za kaljenje se moe upotrebiti i ugljen od kostiju ili meavina jednakih delova umura, uglja od kostiju i uglja od koe.

165
Oblaasto bojenje, kao posledica lokalnog oksidisanja usled vazdunih mehurova, bie potpomognuto ako se u kupatilo za
hlaenje utiskuje vazduh ili ako se delovi tuiraju (isprskaju) pre potapanja u kupatilo.

m) Imitacija povrinskog kaljenja. U izvesnim sluajevima potrebno je da se polirani ili drukije obraeni predmeti oboje. da bi
im se dao Izgled kao da su povrinski kaljeni. Da bi se postiglo ovo, treba napraviti meavinu od 1. dela azotne kiseline i 20
delova vode, potopiti u nju na oko 20 sekundi predmet koji se ima obraditi i isplaknuti ga hladnom vodom.

4. Razna kaljenja

a) Kaljenje krupnog i sitnog elinog alata. Za kaljenje elinog alata preporuljivo je da se za zagrevanje upotrebi drveni, a ne
kameni ugalj ili koks, jer on daje manje oksiddue gasove koji sadre sumpor, ije je dejstvo na elik vrlo osetljivo. Zagrevanje
treba vriti po celoj duini komada, poev sa vrha i pomerajui ga postepeno unazad, u cilju da komad bude zagrejan potpuno
ravnomerno. Komad ne treba odve dugo drati u vatri, jer bi mu inae sagoreo jedan deo ugljenika.
Kupatila koja se primenjuju za kaljenje elinog alata mogu biti razliitog sastava. Donosimo nekoliko recepata za spravljanje
kupatila za kaljenje krupnog i sitnog elinog alata:

I recept: zagrejati alat do jasno crvenog usijanja, a zatim ga potopiti u kupatilo sledeeg sastava:
petroleuma . ...... 9 delova
parafina ......... 1 deo
Kaljeni alat treba da ostane u kupatilu dok se potpuno ne ohladi.

II r e c e p t: pripremiti kupatilo za kaljenje sledeeg

sastava:
ribljeg zejtina ........ 2 dela
loja ........... 1 deo
voska .......... 1 deo
Postupak pri kaljenju je isti kao po I receptu.

III r e c ep t: pripremiti kupatilo sledeeg sastava: gumiarabike . . ...... 8 delova

niadora ......... 2 dela
vode ........... 1 1
Postupak pri kaljenju je isti kao po I receptu.

IV recept: za kaljenje krupnog alata moe se primemiti sledei postupak: potopiti koniad koji se eli kaliti na 20 minuta u rastvor
kuhinjske soli, a zatim ga usijati do belog usijanja i brzo potopiti u vodu u kojoj je rastvorena stipsa.

V recept: za kaljenje sitnog alata moe se primeniti kupatilo sledeeg sastava:

mineralnog voska ....... 4 dela
tolu-balzama ....... 1 deo

VI recept:
svinjske masti . ....... 2 dela
mekog (tzv. zelenog ili crnog) sapuna 2 dela cijankalija ......... 1 deo
potae ........... 1 deo
Potau i cijankalij treba istucati u prah, dobro izmeati sa mekim sapunom i nasuti na ovu meavinu istopljenu mast. Sve dobro
izmeati, a zatim zagrejati alat koji se ima kaliti do beloga usijanja i potopiti ga u ovo kupatilo. Kada se izvadi iz kupatila, treba ga
ponova zagrejati do crvenog usijanja i potopiti u obinu vodu u kojoj je rastvoreno malo stipse.

VII r e c e p t:
ribljeg zejtina ........ 250 g
obine smole ......... 50g
oienog loja ........ 125 g
Na blagoj vatri ili u vodenom kupatilu treba istopiti smolu u ribljem zejtinu, a zasebno dstopiti loj i oboje dobro pomeati. Alat
koji se eli kaliti treba zagrejati do mrko-crvenog usijanja i potopiti ga odmah zatim u ovo kupatilo. Ponoviti ovu operaciju 23
puta, a zatim ponovo zagrejati alat do mrko-crvenog usijamja i potopiti ga u vodu.

VIII recept: lako i praktino kaljenje sitnog elinog alata moe se vriti usijavanjem i potapanjem u rastvor ive i fero-cijankalija
(kalijum fero-cijanida) u azotnoj kiselini.

b) Kaljenje malih elinih svrdlova. Za kaljenje malih elinih svrdlova preporuuje se sledei postupak: svrdao treba zagrejati do
belog usijanja, a zatim ga utisnuti u komad olova. Ovaj nain kaljenja odlian je za male eline komade uopte.

c) Kaljenje ekia. Za kaljenje ekia moe se primeniti sledei postupak: treba rastvoriti kuhinjsku so i potopiti u nju za oko 30
minuta eki koji se eli kaliti. Zatim ga usijati do belog usijanja i potopiti u hladnu vodu.

166
d) Kaljenje testera. Za kaljenje testera prianenjuje se kupatilo sledeeg sastava:
ribljeg zejtina ........ 450 g
loja ........... 100 g
utoga voska ........ 12,5 g
Testeru koja se ima kaliti treba ravnomerno zagrejati, brzo potopiti horizontalno u sredinu krupatila i ostaviti je u njemu dolk se ne
ohladi. Ako ima da se kali vei broj testera jednovremeno, treba primeniti vie ovakvih kupatila da bi se kaljenje vrilo u hladnim
kupatilima.
Ovaj nain kaljenja primenjuje se i za kaljenje elinih opruga kao d drugih sitnijih elinih predmeta.

e) Kaljenje opruga (federa). Kaljenje opruga vri se u veini sluajeva u ulju. Najpogodnije je repiino ulje, koje oprugama daje
blagu ali zadovoljavajuu tvrdou, ako se poetna temperatura ostavi azmeu 20 i 25. Na svaki nain u pitanju je jo i kolika je
sadrina ugljenika kod primenjenog elika za opruge i dokle je vreno zagrevanje pre kaljenja. Kao elik za opruge primenjuje se
po pravilu elik sa ugljenikom, ija sadrina ugljenika iznosi oko 0,75%. Ovaj se elik mora zagrejati na temperaturi od 780 do
810 C, a iz ove temperature rashladiti u repiinom ulju od 20 do 25 C. Pri zagrevanju mora se paziti na to da temperatura bude
ista du cele opruge. Prirodno je da se ovo ravnomerno zagrevanje ne moe postii u kovakoj vatri ili vatri od umura. Mora se
dakle upotrebiti pe za kaljenje. (Za kaljenje opruga vidi i taku g) Kaljenje testera).

f) Kaljenje zavojnih burgija (za lozu). Delove koji se imaju kaliti treba upakovati u prah od umura u gvozdenim cevima
zatvorenim sa obeju strana i zagrevati ih do crvenog usijanja. Zatim se burgije stavljaju uspravno, do preko poslednjeg zavojnog
hoda, u vodu od 20 C ili u vodu pokrivenu slojem ulja. Bolji je postupak od ovog zagrevanja u sonom kupatilu. etvrtasto
zarezani kraj burgije treba kalitii u olovnom kupatilu.

g) Kaljenje svrdlova, razvrtaa (rajbala itd.) Zagrevanje biva kao i kod zavojnih svrdlova (gevind borera), a rashlaivanje takoe u
rastvoru soli ili sode, pokretanjem navie i nanie, ili u jednoj cevi od oko 200250 mm prenika d 500600 mm duine, u koju
voda ulazi odozgo.

h) Kaljenje glodala (frezera). Zagrevanje biva u peima za sono kupatilo ili u sanducima sa drvenim ugljem u prahu, a hlaenje
pokretanjem u vodi na vie i na nie, dok ne prestane cvranje, a zatim do potpunog ohlaivanja u ulju.

i) Kaljenje biljega za buenje rupa, igova za kovanje, sekaa i dr. Zagrevanje biva sa iskljuivanjem prisustva vazduha,
pakovanjem u prah od umura (drveni ugalj), ili u peima za povrinsko kaljenje. Ivice sekaa i povrine igova za kovanje treba
zaititi od vatre. Hlaenje je najbolje pod mlazom.

j) Kaljenje aluminijuma. Kao i kod bakra i mesinga, tvrdoa aluminijuma moe se poveati kovanjem, valcovanjem i izvlaenjem,
ali se sigurniji i bri rezultat postie kaljenjem, tj. usijavanjem do crvenog usijanja i naglim hlaenjem u vodi. Aluminijum legiran
sa titanom moe izdrati duplo kaljenje. Ova se operacija sastoji u zagrevanju metala na izvesnu odreenu temperaturu i naglom
hlaenju u ledenoj vodi. Zatim se metal ponova zagreva na niu temperaturu od prve i ponova se potapa u ledenu vodu. Vodi za
kaljenje treba dodati malo glicerina.

V. LEMLJENJE (LETOVANJE) I ZAVARIVANJE (VAJSOVANJE)

Opte odredbe

Lemljenjem se naziva spajanje dvaju delova od istog ili razliitog metala, pomou nekog lakotopivog metala, tzv. lema (lota), a
zavarivanjem se naziva spajanje jednakih metala bez pomoi spojnog metala-lema.
Preduslov je, kako kod lemljenja, tako i kod zavarivanja, da povrine koje se spajaju budu metalno iste. Usled toga se pored lema
(kod lemljenja) upotrebljavaju i razna sredstva za lemljenje, odnosno za zavarivanje, koja slue delom da rastvore oksid na
metalu, a delom da spree pristup vazduha.
Prema taci topljenja, odnosno omekavanja, mogu se lemovi podeliti na meke 1emove, spravljene od mekih. metala koji postaju
teni zagrevanjem ispod take topljenja (320), i na tvrde lemove koji se tope pri znatno vioj temperaturi (preko 500).

LEMLJENJE

LEMOVI

1. Meki lemovi

1) Kalajni lem sastoji se iz legure kalaja i olova u raznim proporcijama. Prema temperatuni na kojoj rastopljeni lem poinje da se
stvrdnjava, kalajni se lemovi dele na jake i s1abe. Legure koje otponu da se stvrdnjavaju na temperaturi iznad 200 spadaju u
jake, a ostale u slabe lemove.
Od sviju legura kalaja i olova najniu taku topljenja (182) ima legura koja se sastoji iz 65% kalaja i 35% olova, i koja se
nemaki naziva Sickerlot ili Seigerlot.
Za lemljenje predmeta za obinu upotrebu upotrebljavaju se legure bogate olovom koje su jeftinije. Za lemljenje kuhinjskih
sudova smeju se upotrebiti samo legure bogate kalajem, koje ne sadre vie od 10% olova.

167
Najvie se upotrebljavaju legure koje sadre 25, 30, 33, 40 i 50% kalaja. Lem sa 25% kalaja upotrebljava se kad je u pitanju
neznatno naprezanje kod zalemljenih delova, a sa 50% kalaja za veliko naprezanje. Lemovi sa 30 i 33% upotrebljavaju se za
limarske radove, a sa 40% kalaja u industriji belog lima.
Za spravljanje kalajnog lema treba upotrebiti za topljenje sudove od porculana ili kamena; gvozdeni sudovi nisu za ovu svrhu
pogodnd, jer legura prima delie gvoa, to pogorava kvalitet lema. Topljenje se obino vri na vatri od uglja, no bolje je
primeniti pei za gas, benzol ili petroleum, kod kojih se moe regulisati veliiana plamena ime se da izbei eventualno
pregrevanje rastopa. Kalupi za livenje prave se od livenog gvoa ili gvozdenog lima odgovarajue veliine, prema veliini ipki
lema koja se eli.
Prvo treba istopiti kalaj i zagrevati ga dok se na njegovoj povrini ne bude obrazovala sivkasta prevlaka oksida kalaja (tzv.
kalajni pepeo). Tada tek treba staviti u tiganj olovo iseeno u sitne komade i neprestano meatd komadom drveta, da bi se
dobila dobra jednoobrazna meavina. Kada se olovo bude rastopilo, treba oistiti povrinu rastopa od oksida i izliti ga pomou
gvozdene kaike sa kljunom u kalupe. Kada se ipke stvrdnu, vade se iz kalupa i produuje se livenje. Ukoliko kalupi budu
hladniji, utoliko e biti bolji uspeh u livenju.
Dobar kalajni lem mora imati na svojoj povrini sjajne cvetove na mat beloj osnovi.

2) Lako topivi lemovi. Ako minimalnu taku topljenja (182) kod kalajnih lemova treba iz naroitih razloga jo sniziti (npr. za
lemljenje lako topivih predmeta), to se moe postii ako se leguri kalaja i olova doda kadmijuma i bizmuta. Ove su legure dosta
skupe, pa se prema tome primenjuju samo u naroitim sluajevima:

a) Bizmutni lem sastoji se iz legure kalaja, olova i bizmuta u raznim proporcijama. Najlake topiva (na 120) legura sastoji se
iz 16% kalaja, 42% olova i 42% bizmuta, a najtee topiva (160) iz 44,5% kalaja, 44,5% olova i 11% bizmuta.
Pri spravljanju ovog lema postupak je isti kao i pri spravljanju kalajnog lema, samo to posle topljenja kalaja i olova treba skinuti
tiganj sa vatre, odnosno ugasiti plamen i tek tada dodati leguri i umeati bizmut.

b) Brzi lem sastoji se iz 50% kalaja, 25 % olova i 251% kadmijuma. Topi se na temperaturi od 149. Vrlo je ilav i daje se
dobro kovati.

c) Budov metal sastoji se iz oko 13% kalaja, 26% olova, 48% bizmutai 13% kadmijuma. Topi se na temperaturi od 70. Sem za
lemljenja, ova se legura primenjuje zbog vrlo niske take topljenja i za livenje, odnosno uzimanje otisaka sa prirodnih predmeta
(lia, plodova, buba i dr.).

2. Tvrdi lemovi

Kao tvrdi lem moe da se primeni svaki metal, samo ako moe da zalemljenom mestu zagarantuje jainu, ilavost i kovnost koja
se zahteva od tvrdog lema. Tako se npr. platina moe lemiti zlatom, gvoe bakrom itd. Za tvrdo lemljenje raznih metala postoje
razni specijalni lemovi, no ako ne raspolaemo odgovarajuim tvrdim lemom, moemo se pomoi ako potrebnu koliinu metala
koji se ima lemiti rastoptmo sa oko 20% cinka. Ova se legura topi uvek bre no dotini metal, pa e stoga dati i dobar rezultat.

1) Tvrdi lemovi za elik i gvoe.

Za tvrdo lemljenje elilka i gvoa upotrebljiva se obino bakami lem. ist bakar ima preimustvo to je vrlo gibak ali je teko
topiv, te iziskuje jako zagrevanje mesta koja se dmaju zalemiti. Ako lem od bakra treba da bude lako topiv, a pri tome dosta
rastegljiv, treba mu dodati olovo ili kalaj npr. 90% bakra i 10% olova ili 80% bakra i 20% olova ili pak 80% bakra, 15% olova i
5% kalaja.
Za lemljenje gvoa a naroito elika, mogu se upotrebiti i tvrdi lemovi kojd sadre nikl (vidi ta. 4).

2) Tvrdi lemovi za bakar, mesing, tombak i bronzu.

Za tvrdo lemljenje bakra, mesinga, tontbaka i bronze upotrebljavaju se legure bakra i cinka. Ukoliko vie bakra sadri jedan takav
lem, utoliko e on imati veu rastegljivost, ali e mu utoliko biti i via taka topljenja. Ako se doda vie oinka, snizie se taka
topljenja, ali e usled toga trpeti jaina spoja, jer e lem postati krt. Boja ovog tvrdog lema je uta, a pri veoj sadrini cinka
prelazi u otvoreno utu do sivkasto-bele boje. Eventualno se dodaje legurama bakar-cink i neto kalaja ili srebra. U upotrebi su
uopte sledee legure:

Red. Sastav Osobine

br.

168
 bakra cinka drugih Taka
metala topljenj
a

1 60% 40% 900 Vrlo teko topiva,

ali se dade dobro
kovati
2 55% 45% 885 Teko topiva, ma-
nje se dobro daje
kovati od legure
pod 1
3 50% 50% 870 33

4 45% 55% 855 Lake topiva od

legura pod 1, 2 i 3
i ilava
5 40% 60% 840 J3

6 58% 28% 14% kalaja Jo lake

topiva od legura
pod 4
i5
7 53% 43% 4% srebra 880 Vrlo dobra za
obradu
8 42% 52% 6% srebra 840 33

9 38% 50% 12% srebra 720 33

3)Tvrdi lemovi za mehaniare i mjedolivce (livce mesinga i bronze),

I r e c e p t: 81,12 delova mesinga i 18,88 delova cinka.

II r e c e p t: 54,08 delova bakra i 45,29 delova cinka.

III recept: 3-4 dela mesinga i 1 deo cinka.

IV recept: 78,26 delova mesinga, 17,41 delova cinka i 4,33 delova srebra. Ovaj je lem ilav i rastegljiv i daje se obraivati
kovanjem, valcovanjem i izvlaenjem.

4) Tvrdi lemovi za nikl, novo srebro i argentan*) *) Argentan je legura bakra, nikla i cinka.

a) Lemovi sa niklom.

Ukoliko vie sadre nikla, utoliko se ovi lemovi tee tope. Oni imaju veliku vrstou i gotovo belu boju i stoga se rado
upotrebljavaju i za lemljenje gvoa, a naroito elika. U upotrebi su ove legure:
I recept: 38% bakra, 50% cinka i 12% nikla; ova je legura teko topiva.

II recept: 35% bakra, 57% cinka i 8% nikla; ova je legura lake topiva.

b) Lemovi sa novim srebrom:

I recept: 5 delova novog srebra i 4 dela cinka.

II recept:10 delova novog srebra, 1 deo mesinga i 1 deo cinka.

III r e c e p t: 10 delova novog srebra, 1 1/2 deo mesinga i 2 dela cinka.

IV r e c e p t: 10 delova novog srebra, 2 dela mesinga i 2 dela cinka.

V r e c e p t: i samo novo srebro moe se primeniti za tvrdo lemljenje gvoa i elika, kada se kao sredstvo za lemljenje upotrebi
boraks.

5) Tvrdi lemovi sa kadmijumom za lemljenje srebra, mesinga i t. sl. Kadmijumski su lemovi (zbog njihove relativno niske take
topljenja) naroito pogodni za lemljenje srebra, a utoliko pre, to se lemljeni spoj (av) daje kovati bez utrba. Usled lake
169
topivosti kadmijumskih lemova, nije potrebno da se mesto spoja zagreva kao inae jako, pa se s toga ovaj lem naroito rado
primenjuje za lemljenje metalnih delova sa tankim zidovima. On se moe lako rastopiti i sa piritusnom let lampom.
Legura od 30 delova bakra, 30 delova cinka, 20 delova srebra i 20 delova kadmijuma ima pri velikoj vrstoi i rastegljivosti vrlo
nisku temperaturu topljenja. Sa poveanjem sadrine srebra i kadmijuma, ove legure postaju rastegljive d tenije, ali se
poveanjem sadrine kadmijuma smanjuje vrstoa lema.

6) Lemovi za aluminijum.

Kao lemovi za aluminijum preporuuju se mnogobrojne legure aluminijuma sa cinkom i bakrom, sa eventualnim dodatkom drugih
metala (kalaja, mangana i antimona) iznete u sledeoj tablici pod a).
Pored ovih opte poznatih lemova za aluminijum, preporuuju se i druge legure, koje pored ostalog sadre i srebra, iznete pod b).
Poznati patentirani nemaki lemovi za aluminijum su Firnit, Fludor-Aluminiumlot i Huerco.
a) Lemom od legura aluminijuma sa cinkom i bakrom:

t- Sastav % Interval Jai Boja

l. stvrdnja- na
0 alumi bakar cink drugi metali vanja kg
T) - kv.
nijum mm

1 95,4 4,6 679 17,8 Srebrno bela

540

2 92,6 2,6 0,6 4,2 kalaja 649 15,5 ,,

639

3 87 8 5 kalaja 629 19,6 ,,

617

4 82 6 10 2 kalaja 627 19,7 Kalajno bela

565

5 80 8 12 620 19,6 ,,
589

6 75 3,5 20 1,5 616 19.2 Sivo bela

mangana 593

7 70 3 22 5 antimona 599 8,3 ,,

575

8 30 20 50 466 11,0 ,,
431

9 20 15 65 421 18,1
402

10 12 8 80 402 17,6
378

11 9 4 87 396 17,6
375

12 7 3,4 89,6 379 18,6

374

13 6 2,6 91,4 377 15,9 ,,

371

14 4 2 94 382 19,7 3,
368

b) Lemovi od legura koje sadre srebro:

170
I recept (engleski patent). Treba uzeti: 5575 delova kalaja, oko 45 delova cinka, 1,65 delova srebra i 1,35 delova mesinga, sa
dodatkom 1,50 delova stearina. Metali se istope zajedno, zatim se dodaje i umea stearin, pa se meavina izliva u ipke.
II recept: 10 delova srebra, 4 dela istog bakra, 4 dela istog aluminijuma, 60 delova kalaja, 12 delova olova, 4 dela cinka, 4 dela
kadmijuma i 2 dela antimona. Srebro se istopi u sudu za topljenje, pa mu se dodaje jedno za drugim bakar i aluminijum. Poto se
ova 3 metala potpuno rastope, dodaju se postepeno jedno za drugim i ostali saatavni delovi, pri emu meavinu treba neprestano
dobro meati. Kad ona bude dobro tena, dodaje joj se boraks a posle dueg meanja izliva se ova legura u male bokove iz kojih
se konano izlivaju ipke.
III r e c e p t: 6 delova bakra, 1 deo srebra, 3 dela bizmuta, 0,5 delova antimona, 60 delova kalaja i 29,5 delova aluminijuma. U
nov zemljani sud za topljenje naspe se prosejan drveni ugalj (umur) u prahu, pa se sud usija crveno za vtreme od 15 minuta.
Zatim se u njemu tope postepeno metali izloenim redom. Kada je spajanje metala potpuno izvreno, nasipa se na povrinu
rastopa, u momentu skidanja suda sa vatre, meavina od 1 dela sumpora u prahu i 0,5 delova arsena u prahu. Ovo treba vriti pod
dimnjakom sa jakom ventilacijom, jer su arsenova isparenja vrlo otrovna. Naposletku se istopljena meavina izliva u kalupe da bi
se dobile ipke pomou kojih se moe vriti lemljenje i pamou piritusne lampe.

c) Specijalni industrijski lem za aluminijum i njegove legure. Ovaj se lem spravlja na sledei nain: u nov zemljani sud za
topljenje nasipa se fino prosejan drveni ugalj (umur) i sud se zagreva na vatri do crvenog usijanja, za vreme od 15 minuta. Zatim
se spravlja meovita legura, stavljajui na usijani drveni ugalj (umur) redom sledee metale:

bakra............ 6 g
srebra ........... 1 g
bizmuta ........... 3 g
antimona .......... 0,5 g
kalaja ........... 60 g
aluminijiuma ......... 29,5 g
Svega . . 100 g

Kada se svi metali istope i potpuno sjedine, treba skinuti sud sa vatre i na rastopljenu meavinu metala nasuti 1 g sumpora u prahu
i 0,5 g metalnog arsena. Ovo treba vriti nad dimnjakom sa jakom ventilacijom, poto su arsenova isparenja vrlo otrovna i opasna
po ivot.
Naposletku se ovako spravljen lem izliva u kalupe u vidu ljebova. a dobijene se ipke upotrebljavaju za runo lemljenje
aluminijuma i njegovih legura, zato je dovoljno primeniti i piritusnu lampu.
7) Lemovi za zlato
I recept: 54 delova srebra, 12,5 delova zlata, 38,5 delova bakra i 5 delova cinka.
II recept: 4 dela zlata, 1 deo srebra i 1 deo bakra. 8) Lemovi za platinu
I recept (slab lem): 14,40 delova zlata, 57,30 delova krebra, 14,20 delova bakra i 14,36 delova mesinga.
II recept: 98,5 delova istog zlata, 1,6 delova legure platine i iridijuma.
III recept (jak lem): 88,88 delova zlata, 4,68 delova srebra i 6,44 delova bakra.
IV recept (srednji lem): 54,40 delova zlata, 27 delova srebra i 16,50 delova bakra.

9) Lemovi sa srebrom i lemovi za lemljenje srebra.

a) Tvrdi lemovi sa srebrom za lemljenje bakra, mesinga, tombaka i bronze (vidi ta. 2 tablicu legura bakra, mesinga itd. u optoj
upotrebi, pod red. br. 7, 8 d 9).

b) Tvrdi lemovi sa srebrom za lemljenje aluminijuma, (vidi ta. 6 Lemovi za aluminijum, pod b).

c) Tvrdi lem sa srebrom za mehaniare i mjedolivce (vidi ta. 3 Tvrdi lemovi za mehaniare i mjedolivce IV recept).

d) Tvrdi lemovi sa srebrom za lemljenje mesinga i slinih legura:

Bakra Cinka Srebra Primena

53% 43% 4% za teko-topive metale

48% 48% 4% za srednje-topive metale

42% 52% 6% za mesingani lim i icu (vrlo pogodan
za mnogobrojne primene)
43% 48% 9% za druga lemljenja

38% 50% 12% za tree lemljenje i kao zamena za

lako topive lemove koji sadre kalaj

171
e) Vrlo ilav lem sa srebrom sastoji se iz 18 delova mesinga, 4 dela cinJka i 1 dela srebra. Ovaj se lem upotrebljava za
lemljenje elinih traka i pantljinih testera. Zbog svoje visoke take topljenja, pogodan je za lemljenje cevi, koje se posle toga
mogu izvlaiti a da se av ne slomije.

f) Lemovi za lemljenje srebra:

I r e c e p t: lake topivi lem sa srebrom spravlja se od 5 delova srebra, 6 delova mesinga i 2 dela cinka. Ni jedan od primenjenih
metala ne sme sadrati gvoe. Ovaj se lem upotrebljava prvenstveno za lemljenje prostih srebrnih predmeta.

II recept: obian lem za srebro spravlja se od 68 delova srebra, 24 dela bakra i 18 delova cinka

III r e c e p t: lem za srebro sa arsen-trisulfidom spravlja se od 65 delova srebra, 18 delova bakra i 17 delova arsen-trisulfida,

IV recept: lemovi sa kadmijumom za lemljenje srebra (vidi ta. 5).

3. Paste za lemljenje

Paste za lemljenje su meavine mekih lemova u prahu sa nekim sredstvom za lemljenje (niadorom, cink-hloridom, glicerinom,
vazelinom i dr.). One se dobijaju u trgovini gotove za upotrebu pod raznim nazivima kao: tinol,. fludor, optizol, ekon, radio-lot i
dr.
U paste za lemljenje moe se uraunati i amalgam kit, tzv. beki metal kit, spravljen od bakra i ive, koji se naziva jo i hladan
lem. Ovaj se kit moe korisno primeniti umesto lemljenja, za spajanje metalnih delova koji ne podnose visoku temperaturu. Pri
upotrebi treba ga zagrejati da postane mekan kao vosak (za spravljanje ovoga kita vidi I deo odeljak III Kitovi, pod Kitovi za
metale uopte, III recept).

SREDSTVA ZA LEMLJENJE

1. Tena sredstva za meko lemljenje

1) Tena sredstva sa glicerinom

I r e c e p t: 1 deo amonijum-nitrata treba rastvoriti na toploti u 2 dela glicerina. Pogodno je da se ovome rastvoru doda i malo
salicilne kiseline.

II r e c e p t: pomeati 1 deo mlene kiseline, 1 deo glicerina i 8 delova vode.

Napomena: tena sredstva sa glicerinom ne daju. kodljiva isparenja i ne nagrizaju metale kao sredstva. koja sadre hlor.

2) Vode za lemljenje

I r e c e p t: oko 3 dela cink-hlorida treba rastvoriti u oko 7 delova vode.

II recept: rastvoriti 27 delova cink-hlorida i 11 delova niadora u 62 dela vode, ili rastvoriti u vodi meavinu jednakih delova cink
hlorida i niadora.

III recept: rastvoriti jednake koliine {po teini) cinka i niadora u potrebnoj koliini sone kiseline i u zasien rastvor staviti
nekoliko komada cinka i traka od cinkanog lima, da bi se vezali i poslednji ostaci slobodne kiseline. Ostaviti da stoji nekoliko sati,
a zatim odliti bistru tenost.

IV r e c e p t: voda za meko lemljenje gvoa i elika. Rastvoriti komadie cinka u isonoj kiselini do zasienja, da bi se dobio
cink-hlorid. Ovom rastvoru dodati 1/3 amoni jaka i 1/3 meke vode (kinice), pa meavinu profiltrovati. Ova tenost ne ostavlja
na gvou i eliku mrlje od re.

V receptu 500 g some kiseline treba staviti 250 g sitnih otpadaka od cinka, usled ega e nastupiti razvijanje gasa. Kada prestane
to razvijanje i kada se na dnu suda slegne crnkast talog, treba paljivo odliti bistru tenost za upotrebu. Ova voda za lemljenje
spravlja se vrlo brzo za nekoliko minuta.

VI recept: voda za lemljenje cinka. Kod letovanja cinka preporuuje se da se sona kiselina zameni rastvorom kadmijum-hlorida.
Pri premazivanju cinka ovim rastvorom obrazovae se cink-hlorid, a ist kadmijum staloie se u vidu metalnog praha kao
prevlaka na cinku. Metalni kadmijum rastvara se vrlo lako u kalajnom lemu i ini ga tenijim.

VII recept: Za lemljenje cinka moe se upotrebiti i voda spravljena po IV receptu, samo bez dodatka amonijaka, tj. neutralni
rastvor cink-hlorida.

Napomena: pri upotrebi voda za meko lemljenje koje sadre hlor (cink-hlorid) i druge najedajue sastojke, treba po
zavrenom lemljenju briljivo udaljiti sam viak vode za lemljenje, da bi se spreilo najedanje zalemljenih mesta.

172
3) Rastvor kolofonijuma u piritusu je teno sredstvo za meko lemljenje, koje ima to dobro svojstvo to ne nagriza metal.

2. Tena sredstva za tvrdo lemljenje

I r e c e p t: rastvor boraksa sa bornom kiselinom, Treba pretvoriti u prah i izmeati 3 dela kristalnog boraksa i 1 deo borne
kiseline, a zatim istopiti na blagoj vatri. Da bi ova meavina ostala itka, treba je razblaiti sa malo vode. Meavine ove vrste, koje
sadre boraks i bornu kiselinu, ne nadimaju se pri zagrevanju tako jako kao kristalni boraks.

II r e c e p t: voda za tvrdo lemljenje. Pomeati 1 deo koncentrisanog rastvora fosforne kiseline sa 11 1/2 delom piritusa od
80.

3. Masti i ulja za meko lemljenje

1) Mast za lemljenje za sve metale. Ova se mast spravlja od 15 g goveeg loja, 125 g maslinovog ulja i 50 g amonijum-hlorida
(niadora).

2) Masti za lemljenje za beli lim

I recept: 250 g maslinovog ulja i 250 g loja treba istopiti u vodenom kupatilu i dobro meajui dodavati postepno 125 g
kolofonijuma u prahu. Zatim podgrejati 65 g zasienog rastvora amonijum hlorida (niadora) i poimeati ga sa jo toplom masom
spravljenom od loja i ulja.

II recept: istopiti 250 delova kolofonijuma, 150 delova goveeg loja i 150 delova maslinovog ulja i tome dodati 50 delova.
niadora u prahu rastvorenog u malo vode. Ovu mast za lemljenje treba pretpostaviti obinom prahu od kolofonijuma, jer se posle
lemljenja lake isti.

III r e c ep t: izmeati 5 delova kolofonijuma, 5 delova loja i 1 deo niadora u finom prahu.

3) Mast za lemljenje za legure aluminijuma. Treba istopiti zajedno jednake delove kolofonijuma i loja, a zatim umeati isto toliko
cink-hlorida.

4) Mast za lemljenje gvoa. U 50 delova maslinovog ulja umeati 50 delova niadora u prahu.

5) Ulje za lemljenje koje ne sadri kiselinu. Treba pretvoriti u to finiji prah 100 g niadora i dodati mu postepeno oko 900 g
mineralnog ulja iz koga je otklonjena kiselina. Ovo ulje treba dobro promukati pre upotrebe.

4. Mase za lemljenje

1) Masa za lemljenje spravljena sa tirkom. Treba zameati tirak od krompira sa hlanoni vodom u mlenu tenost, pa nju
zagrejati do kljuanja neprestano meajui. Kada se ova piktijasta masa od tirka (lepak) ohladi treba od nje dodati rastvoru cink-
hloiida ili amonijum-cink hlorida toliko da se dobije itka kaasta masa. Ovom masom treba jednostavno premazati mesta na
metalu (belome limu, gvou, mesingu) koja se imaju zalemiti mekim lemom i posle zavrenog lemljenja obrisati ostatke mase
ovlaenim sunerom ili krpom.

2) Ferofiks je masa za lemljenje livenog gvoa, koja se sastoji iz meavine od 17 delova bakarnog praha, 58 delova gvozdenog
praha, 24 dela boraksa koji ne sadri vodu i dela kalcinirane sode.

5. Prakovi za lemljenje

1) Kolofonijum u prahu primenjuje se kao sredstvo za meko lemljenje, koje ne nagriza metal. Ovim se prahom posipa mesto koje
e se lemiti, a po zavrenom lemljenju viak kolofonijuma uklanja se lupkanjem i trljanjem.

2) Boraks je sredstvo koje se najee primenjuje za tvrdo lemljenje. Kristalisani boraks ima tu nezgodu, to se pri zagrevanju
jako nadima usle odilaenja kristalne vode i zato je zgodnije upotrebiti tean boraks, koji se mora uvati u dobro zapuenim
bocama.

3) Boraks za posipanje je meavina koja se dobija kad se zajedno istope 2 dela boraksa, 4 dela potae i 3 dela kuhinjske soli. Kada
se ova meavina ohladi i stvrdne, treba je pretvoriti u vrlo fini prah, briljivo osuiti i uvati ovaj prah u hermetiki zatvorenim
kutijama da nebi privukao vlagu iz vazduha. On se ne nadima pri lemljenju, ime je izbegnuto pomeranje lema sa mesta lemljenja,
to bitno doprinosi dobrom uspehu lemljenja. Boraks za posipanje upotrebljava se naroito za finija kao i tvrda lemljenja.

4) Prakovi za lemljenje gvoa i elika.

173
a) Prakovi za lemljenje livenog gvoa: treba pretvoriti u prah i izmeati jednake delove ferocijankalija, gipsa, umura i boraksa.

II recept: za tvrdo lemljenje livenog gvoa moe dobro da poslui prah koji se sastoji iz meavine gvozdenog praha i natrijum-
perborata.

b) Prah za lemljenje gvoa i elika.

Treba pomeati:
boraksa . ... . . . .... . . 700 g
cijankalija . . . . ..... . . 70 g
niadora . . . . . . ...... 70 g
gvozdenih opiljaka (ne zaralih) . . 25 g
Ovu meavinu treba istucati u avanu u prah, staviti je u limeni aud za topljenje, dodati vodu i zameati je u gustu kau. Zatim
staviti sud na vatru i zagrevati, neprestano meajui, dok se ne dobije masa slina bimtajnu. Kada se ova masa ohladi, treba je
istucati i pretvoriti u prah koji se upotrebljava neposredno.

5) Prah za tvrdo lemljenje pri vrlo visokoj temperaturi.

Za tvrdo lemljenje, gde je u pitanju vrlo visoka temperatura, upotrebljava se kao sredstvo stakleni prah ili meavina kvarcnog
peska i sode.

6. Sapun za lemljenje

Amonijani sapun za lemljenje dobija se kada se smola u finom prahu pomea sa jakim rastvorom amonijaka. On je naroito
pogodan za spajanje lemljenjem bakarnih ica za elektrine sprovodnike.

RAZNA LEMLJENJA

1. Lemljenje cinkanog lima

Za lemljenje cinkanog lima dobar je lem koji se sastoji iz 2 dela kalaja, 1 dela olova i 1 dela bizmuta. Prvo se istopi kalaj, zatim
ise dodaju olovo i bizmut, sve se dobro lizmea, a potom se izlije u uobiajene ipke za lemljenje. Kao sredstvo za lemljenje
upotrebljava se mast za lemljenje, koja se sastoji iz 5 delova kolofonijuma i 15 delova loja (zajedno istopljeno), a ovoj se meavini
dodaju 2 dela niadora u finom prahu,

2. Lemljenje britanija-metala i drugih legura

Za lemljenje brlitanija-metala primenjuje se lakotopivi kadmijumski lem (npr. 2 dela kalaja, 1 deo olova i 1 deo kadmijuma; taka
topljenja 149). Razumljivo je da za sudove u kojima se kuva ili koji dolaze u dodir sa kljualom vodom, ne treba upotrebljavati
legure sa takom topljenja ispod 100.
Pri lemljenju britanija-metala (dakle legure cinka), ne moe se upotrebiti lemiljka (letkolben) za lemljenje dralja sa nepravilnim
konturama, jer se njime ne bi mogao postiii eljeni gladak av (spoj). Nevidljivo lemljenje moe se ovde postii samo gasnom-
vazdunom duvaljkom. Kao sredstvo za lemljenje moe se upotrebiti samo stearinisko ulje.

3. Lemljenje livenog gvoa ferofiksom i drugim slinim sredstvima

Za uklanjanje ugljenika sa povrine koju treba lemiti, slui pasta od bakarnog oksidula (ili drugih metalo-kiseonikih jedinjenja) i
boraksa. Pasta daje na mestu koje se lemi svoj kiseonik, koji se sa grafitom jedini u oksid i ugljenu kiselinu, dok se oslobaa
metalni bakar u vrlo fino razdeljenom stanju. Boraks pak zatiuje oieno mesto spolja od oksidisanja, apsorbuje eventualno jo
zaostali oksid i odstranjuje kiseonik vazduha i od oksidula bakra. U sredstva za lemljenje livenog gvoa, koja vre ovu ulogu,
spada ferofiks iji je sastav iznet ranije.

4. Lemljenje olova

I recept (lemljenje olova olovom): treba napraviti amalgam od olova, staviti ma mesto koje se ima zalemiti i staviti na njega
zagrejanu lemiljku (letkolben); usled toga iva e ispariti, a olovo obrazovati sloj.

II r e c e p t: ostrugati aberom (strugaem) povrine koje se imaju zalemiti da budu metalno oiste i sjajne i napraiti ih
kolofonijumom u prahu, ili ih namastiti da bi se spreilo oksidisanje. Zatim ih staviti jednu preko druge da se dovoljno pokriju, a
na spoj nasuti rastopljen lem, koji se odmah rastire dovoljno zagrejanom lemiljkom (letkolbenom).
Ako treba zalemiti neku malenkost, tad treba naneti jednu kap lema na lemiljku, kao to to ine limari i rastrti je po spoju. U
poslednjem sluaju moe se primeniti i autogeno zavarivanje, tj. spajanje ova dva sa samim sobom (bez lema), pomou gorionika

174
za lemljenje ili lampe sa alkoholnom parom. Kao lem za lemljenje olova upotrebljava se legura od 2 dela olova i jednog dela
kalaja, koja se topi na 275.

5. Lemljenje aluminijuma

a) Meko lemljenje.

Za meko lemljenje aluminijuma mogu posluiti legure bogate kalajem, koje se lako tope i tene su ve pri temperaturama pri
kojima dobra sredstva za lemljenje (to slue za otklanjanje sloja oksida sa aluminijuma) jo ne dejstvuju. Takve su legure npr. 55
75% kalaja, 35% cinka, 1,65% srebra i 1,35% mesinga; ili pak kalaj sa 815% cinka, Ako bi sloj oksiida zaostao, tada lem ne
bi mogao vrsto drati. U tom se sluaju moemo pomoi ako mehanikim putem (trljanjem) unitimo sloj oksida ispod tenog
lema. Pri briljivom radu postiu se potpuno vrsta lemljenja, no ona dpak imaju taj nedostatak, to se brzo razjedaju pri dodiru
lemljenih mesta sa vlanim vazduhom, a naroito sa vodenim rastvorima soli ili kiselina. Ovo biva usled velike razlike u
elektrinom naponu izmeu aluminijuma i lema. Prema totme, neki se lem moe primeniti za lemljenje aluminijuma samo u
sluajevima gde e mesto na kome je izvreno lemljenje biti sauvano pogodnom zatitom od dodira sa vlanim vazduhom d
vodenini rastvorima.

Isto kao lemovi bogati kalajem, pokazuju se i lemovi bogati cinkom. Oni se tope na neto vioj temperaturi i zasluuju panju
time, to se stvrdnjavaju u veem opsegu temperature i za due vreme. Usled toga oni ostaju due vremena u kaastom stanju i
tada se mogu gnjeiti i formirati, usled ega se nazivaju i lemovi za modelisanje ili lemovi za mazanje. U patentirane lemove
ove vrste spadaju: fludor, almin, konti, huerko d dr. I sam cink je pogodan kao metal za lemljenje (lem) i daje izvanredno vrste
spojeve, koji meutim takoe podleu opasnosti od razlaganja.

Prema francuskim propisima, delove koji se imaju zalemiti treba prethodno kalajisati, bilo da se leme dva komada aluminijuma,
bilo da se aluminijum lemi sa nekim drugim metalom. Kalajisanje se vri legurom kalaja i aluminijuma, npr. 5 delova kalaja i 1
deo aluminijuma, koja se legura moe upotrebiti i kao lem.

Recepti za meko lemljenje aluminijuma:

a) Lemovd sa kalajem:
I recept; (lem sa bizmutom):
kalaja . 8595 delova
bizmuta 1585 delova

II recept: (lem sa bizmutom):

kalaja .......... 99 delova
bizmuta ......... 1 deo

b) Lemovi sa cinkom:

Ovi se lemovi sastoje iz cinka i aluminijuma u raznim proporcijama, kao npr.:

cinka 80, 85, 88, 92 i 94 dela,
aluminijuma 20, 15, 12, 8 i 6 delova.
Prvo treba listopiti aluminijum, pa dodavati malo po malo cink, stalno meajui. Kada lem bude istopljen, staviti na njega mast ili
slaninu. Za primenu ovog lema treba se posluiti lemiljkom (letkolbenom), a kao tenost za lemljenje upotrebljava se meavina od
3 dela kopaiva balzama, 1 dela venecijanskog terpentina i nekoliko kapi neke slabe mineralne ili biljne kiseline. Treba obratiti
panju da se cink pri zagrevanju ne oksidie.

c) Lemovi sa kalajem i cinkom:

I recept: (lem sa dodatkom kadmijuma):

kalaja . 30 delova
cinka . 18 delova
kadmijuma 52 dela
Prvo se istopi cink, zatim se dodaje kadmijum i naposletku kalaj.

II recept: (lem sa dodatkom fosfora):

aluminijuma 2,38 delova
cinka 26,18 delova
kalaja 71,19 delova
fosfora 0,24 dela

d) Tvrdo lemljenje.

Tvrdo lemljenje aluminijuma vri se legurama bogatim aluminijumom, koje prema istom aluminijumu pokazuju vrlo malu
razliku u elektrinom naponu i prema tome ne prouzrokuju razlaganje ava od lemljenja ni pri trajnom dodiru sa vodom. Oni

175
imaju visoku taku topljenja (oko 50 ispod take topljenja aluminijuma) i iziskuju veliku panju pri zagrevanju. Jedan takav
aluminijumski lem je npr. firnit (nemaki patent).

e) Sredstva za lemljenje aluminijuma*).

Sredstva koja kod lemljenja aluminijuma slue za otklanjanje sloja oksida, potpuno su druge vrste no kod ostalih metala i esto su
patenti. Neka se, kao npr. sudal 21, tope na dosta niskoj temperaturi i pogodna su za razliite lemove. Sudal 21 je meavina
kalcijum-hlorida, litijium-hlorida, natrijum-fluorida i cink-hkouda. U upotrebi su i meavine cink-hlorida i kuhinjske soli. Kod
nekih drugih sredstava za lemljenje aluminijuma izbegavaju se jedinjenja cinka, da bi im se smanjila specifina teina. Ukoliko je
ona manja, utoliko je manja i opasnost da ostaci sredstava za lemljenje zaostanu u avu od lemljenja ili zavarivanja i da docnije
budu uzrok razaranja ava. U ovu vrstu sredstava za lemljenje i zavarivanje spada autogal (nemaki patent). Slinog sastava je
sredstvo za lemljenje koje sadri cinkana jedinjenja d koje se moe spraviti od 30% natrijum-hlorida, 45% kalijum-hlorida, 15%
litijium-hlorida, 7% kalijum-fluorida i 3% natrijum-bisulfata.
Sredstvo za lemljenje aluminijuma nanosi se na mesto lemljenja ili zavarivanja u vidu praha ili zameano u pastu sa vodom ili
alkoholom,a zatim se istopi pomou plamene duvaljke. Taka topljenja ovog sredstva lei neto ispod take topljenja aluminijuma,
a kod pojedinih njegovih sastavnih delova ona je tavie iznad take topljenja aluminijuma. Usled toga se sredstvo za zavarivanje,
odnosno lemljenje, mora pretvoriti u fini prah i briljivo izmeati da u av ne bi ula i neistopljena zrna. Poto su prahovi za
lemljenje, odnosno za zavarivanje aluminijuma vrlo hidroskopni, moraju se uvati u hermetiki zatvorenim sudovima. U kau ih
treba umeati sa vodom ili alkoholom tek neposredno pred upotrebu, jer se kao kaa ne mogu ouvati.

*) Ova sredstva slue i za zavarivanje aluminijuma.

f) Lemljenje aluminijuma pregrejanim lemom.

Kada se mek lem koji se sastoji iz istog kalaja ili legure kalaja i olova (npr. 1 deo kalaja i 2 dela olova) zagreje samo do
temperature topljenja i prospe na kakvu povrinu, on e teiti da se izdvoji u kuglice, kao i iva pri obinoj temperaturi. Ovako
zagrejan lem protivie se svakom pokuaju da se razvue, odnasno da se razmae po povrini. Meutim, ako lem bude pregrejan,
tj. zagrevan preko take topljenja, on nee vie teiti da se skuplja u kuglice, nego e se lepo dati razvui po povrini metala. Na
ovoj osobini pregrejanog metala i osniva se lemljenje pregrejanim lemom. Lem se zagreva (neprestano meajui) preko
temperature topljenja, pa im otpone da se lepi za sud u kome se topi, znai da je ve dobar za lemljenje. Tada e on imati
gustinu testa.

Kad se ovako spravljen lem pusti da se ohladi, on e postati troan, tj. drobiv, a im se opet dovede u pregrejano stanje, poistae
ponova mekan i elastian. Ova osobina pregrejanog i ohlaenog lema moe se koiristiti na taj nain, to se ohlaeni lem usitni i
njime naprae povrine koje treba zalemiti. Zatim treba zagrejati samo metal, a rastopljeni lem razmazati po povrini. Ili se mogu
povrine koje se imaju zalemiti napraiti ovim lemom i zagrejati, a zatim. lemljenje dopuniti obinim lemom. Povrine
aluminijuma koje treba zalemiti nije potrebno naroito istiti ni dekapirati, nego je dovoljno da se operu samo u vruoj vodi i
zagreju.
Ovaj se postupak mde primeniti i za kalaisanje predmeta izraenih od aluminijuma. Predmete treba posuti lemom u prahu i
zagrejati, a zatim lem rastrti po povrini predmeta.

g) Lemljenje aluminijumskog lima i sitnih aluminijumskih delova.

Za lemljenje aluminijumskog lima moe se primeniti i lem u prahu, koji se sastoji iz jednakih delova po teini vrlo istog kalaja i
vrlo istoga cinka. Delove koji se imaju zalemiti treba prethodno dekapirati, a zatim ih zagrejati zasebno i jednovremeno na vatri
od koksa ili pomou duvaljke. Posle toga oni se pokrivaju ravnomernim slojem lema u prahu i poto se lem istopi, pritisnu se
jedan uz drugi i zaleme pomou zagrejane lemiljke (let-kolbena) od aluminijuma. Na isti nain mogu se lemiti bez pomoi
lemiljke i sitniji delovi od aluminijuma, pri emu delove pritisnute jedan uz drugi treba drati dok se lem ne ohladi. Ovaj je
postupak lemljenja prost i lak i daje otporne spojeve.

6. Lemljenje aluminijum-bronze

Pod aluminijum-bronzom podrazumevaju se legure alumiinijuma i bakra, iako se ovaj naziv esto pogreno daje i svima drugim
aluminijumskim legurama. Prema francuskim propisima delove aluminijum bronze koji se imaju zalemiti, treba prethodno
kalajisati pomou lemiljke (let-kolbena) od istog aluminijuma*).

*) Za kalajisanje treba upotrebiti meavinu aluminijuma i kalaja (npr. 75 g aluminijuma i 25 g istog kalaja).

Za lemljenje aluminijum-bronze mogu se upotrebiti tvrdi, srednji i meki lemovi.

Lemovi koji sadre bakar, aluminijum i cink, spravljaju se na taj nain, to se prvo istopi bakar, zatim mu se dodaje postepeno
aluminijum u prahu. Poto se ova meavina dobro izmea gvozdenom ipkom, dodaje joj se cink i jednovremeno malo loja ili
benzina. Kada je dodat cink, ovu meavinu ne treba odve jako zagrevati da bi se izbeglo isparavanje cinka.
Da bi lemovi koji sadre srebro bili dobri, potrebno je da se vie puta pretope.

176
Kada na istom komadu treba izvriti nekoliko lemljenja sa lemovima razne tvrdoe, lemljenje treba otpoeti na mestima gde se
primenjuje tvrd lem, pa tek zatim prei na mesta gde se imaju primeniti meki lemovi; da ranija lemljenja ne bi popustila usled
zagrevanja.

Recepti za lemove za lemljenje aluminijum-bronze

Tvrdi lem sastoji se iz:

zlata . 89 g
finog srebra ......... 27 g
bakra ........... 6g

Srednji lem sastoji se iz:

zlata . ........... 54 g
finog srebra . ........ 27 g
bakra . . 19 g

Slabi lemovi:

I recept:
zlata ...... 14 g
srebra ... 57 g
bakra . . . 15 g
mesinga .. 14 g

II r e c e p t:
aluminijuma ......... 9g
bakra ............ 6g
istog cinka .......... 85 g

III r ecep t:
aluminijuma . . 20 g
bakra ............ 15 g
cinka ........... 65 g

IV r e c e p t:
kalaja . . . ......... 95 g
istog cinka .......... 5g

V recept:
aluminijuma ......... 12 g
bakra ... . . . . . . . . 8g
istog cinka . ..... . . . . 80 g

VI r e cep t:
aluminijuma 6g
bakra . . . 4 g
istog cinka . . 90 g

7. Metod lemljenja potapanjem

Lem treba istopiti u kazanetu za lemljenje ili u tavici, ispod sloja boraksa ili kakvog slinog sredstva za ubrzanje topljenja. Zatim
se delovi, koje treba zalemiti, vrsto uvezani ili na koji drugi nain utvreni, potapaju u kupatilo i dre u njemu dok ne prime
njegovu temperaturu. Potom se predmeti vade iz kupatila i paljivo poloe da se ohlade. Za opisani postupak dolaze u prvom redu
u pitanje lako topivi tvrdi lemovi, dakle legure koje sadre mnogo cinka. Npr. legura od 42 dela bakra i 58 delova cinka koja se
topi na oko 900, ili legura od 42 dela bakra, 52 dela cinka i 6 delova srebra, ili 43 dela bakra, 48 delova cinka i 9 delova srebra
ili, naposletku, najlake topiva legura koja se sastoji iz 38 delova bakra, 50 delova cinka i 12 delova srebra. Cink treba istopiti u
grafitnoj tavi, bez jakog pregrejavanja. Bakar u fino zrnastom stanju treba pomeati sa niadorom u koliini od oko 1/3 njegove
zapremine i postepeno istopiti u cinku. Zajedno sa bakrom dodaje se i srebro u vidu iseckanog tankog lima i sve se dobro izmea.
Lemovi koji sadre kalaj, nisu pogodni za lemljenje gvoa i elika.
Uspeh pri lemljenju metodom potapanja zavisi veinom od toga da se kupatilo za lemljenje odrava na ravnomernoj temperaturi,
da se ispareli cink redovno nadoknauje, tako da se legura ne menja odve mnogo. Stoga se mora s vremena na vreme uzeti proba,
po njoj utvrditi analizom sadrina cinka i dodati nedostajua koliina cinka. Pri lemljenju gvoa obrazuje se usled njegovog
rastvaranja na dnu tave sloj koji sadri gvoe, pa se usled toga predmeti koji se imaju zalemiti ne smeju odve duboko, potapati.
Ako je sadraj tave jako isprljan, treba ga izruiti i tavu ponova napuniti sveim lemom.
Sledea tablica daje sastave dalje pogodnih lemova sa razliitim takama topljenja:

177
 Tvrdoa po Brinelu
Sastav % Osobina taka Otpor na Boja
skonja prekid
baka cink kala sreb vanja kg/sm2
r j ro C0
mesta lema
lemlj
enja

Mesingani tvrdi lemovi:

41,5 58,5 Umereno 836 16,8 3,5 527 Sivo-

topiv bela

40,0 60,0 Dobro 830 18,5 1,8 564 33

topiv
37,5 62,5 Lako topiv 825 16,3 1,6 499 33

35,3 64,7 Brzo topiv 816 3,6 3,5 477 33

33,3 66,7 _ ~~ Lako topiv 807 2,0 3,2 458 Belo-

siva
Mesingani tvrdi lemovi koji sadre kalaj:

58,0 28,0 14,0 Umereno 303 3,4 469 Belo-

topiv siva
44,4 56,2 9,4 ,, 806 2,0 0,7 404 Svetlo
- siva
40,0 54,5 5,5 Dobro 833 2,5 0,6 454 ,,
topiv

Tvrdi lemovi koji sadre srebro:

48,0 48,0 _ 4,0 Umereno 851 20,9 19,6 215 Bledo

topiv - uta
25,0 3,0 14,0 58,0 Najmeki 691 40,6 45,0 158 uto-
lem bela
25,0 13,0 2,0 60,0 Meki lem 709 36,2 42,7 173 "

8. Tvrdo lemljenje mesinganih gorionika (brenera)

Za tvrdo lemljenje mesinganih petroleumskih gorionika koji rade pod pritiskom (npr. kod primusa), probitano je primeniti lem
koji sadri srebro. Ovakav se lem moe spraviti ako se 82 dela cinka istope u tavi od grafita bez pregrejavanja i tome dodaju 42
dela fino-zrnastog bakra, pomeanog sa 30% niadora. Naposletku se lemu dodaje jo i 6 delova srebra i sve se dobro izmea
drvenim tapiem. Da bi se ovaj lem granulisao, istopljenu rnasu treba sipati preko brezove metle u hladnu vodu. Kao sredstvo za
lemljenje i lake topljenje slui meavina boraksa i 2% najfinije staklene pene*).
Za tvrdo lemljenje mogu se uostalom upotrebiti sa veim uspehom od boraksa njegovi sastavni delovi, i to borna kiselina i metalni
natrijium.

*) Staklena pena (prema nemakom staklena u) pliva na povrini rastopa pri fabrikaciji stakla i sastoji se iz sulfata alkalija,
odnosno krea. Ona se skida i odbacuje.

9. Lemljenje pantljinih testera

Oba kraja testere koja se lemi treba istrugati turpijom na polovinu njihove debljine, tako da kada se stave jedan na drugi da imaju
zajedno debljinu ostalog dela testere. Mesto lemljenja treba premazati boraksom i sa lemom (najbolje od novoga srebra) ispuniti
samo fuge krajeva testere, poloenih jedan preko drugog. Na taj e se nain dobiti vri spoj no kada bi se lem naneo direktno na
povrine koje se spajaju. Da bi se poveala jaina lema mogu se krajevi koji se zalemljuju spojiti jo i sa dve nitne. Da bi se
ograniilo zagrevanje na to manji prostor, oba kraja testere treba obloiti vlanom ilovaom u blizini mesta lemljenja.
Naroito ilav i otporan lem za lemljenje pantljinih testera i elinih traka uopte moe se spraviti od 18 delova mesinga, 4 dela
cinka i 1 dela srebra. Ovaj je lem, usled njegove visoke take topljenja, pogodan i za lemljenje cevi koje se docnije mogu i
178
izvlaiti, bez bojazni da av popusti od lemljenja. Usle njihove tvrdoe i ilavosti i legure novog srebra. vrlo su pogodne za
lemljenje pantljinih testera i elinih traka.

10. Maskiranje zalemljenih mesta

a) Kod bakarnih predmeta treba pripremiti koncentrisani rastvor plavog kamena i naneti ga pomou neke gvozdene ipke ili
gvozdene ice na zalemljeno mesto. Da bi se ovako pobakrenim mestima dao izgled ostale povrine, treba primeniti zasieni
rastvor od jednog dela cink-sulfata i 2 dela plavog kamena, pa zatim istrljati premazano mesto komadom cinka. Posipanjem
zlatnog praha, a zatim poliranjem, dobie se zagasitija boja.

b) Kod zlatnih predmeta:

I r e c e p t: zalemljena mesta treba prvo pobakriti, a zatim prevui tankim slojem ribljeg lepka i posuti bronzanim (zlatnim)
opiljcima. Cim se lepak bude osuio, mora se bronzirano mesto brzo istrljati da bi se dobio sjaj. Ako se eli postii vea
ravnomernost boje (tona), zalemljena mesta treba galvanski pozlatiti.

II r e c e p t: positupiti kao i kod bakarnih predmeta samo umesto rastvora plavog kamena upotrebiti rastvor hlorida zlata, koji se
nanosi na zalemljeno mesto istom cinkanom icom.

c) Kod srebrnih predmeta:

I r e c e p t: postupiti na isti nain kao i kod zlatnih predmeta po I reoeptu samo s tom razlikom, to se zalemljeno mesto istrlja
etkom umoenom u srebrni prah, pa se zatim ispolira.

II recept: postupa se na isti nain kao kod zlatnih predmeta po II receptu, samo to se umesto hlorida zlata upotrebljava rastvor
srebra nitrata.

11. Rastavljanje ravo zalemljenih mesta

Treba zameati testo od preiene (lemovane) krede i fine ilovae sa slanom vodom. Ovim testom premazati povrinu
zalemljenog komada, izuzev onih delova koje treba rastaviti. Zatim delove koji se imaju rastaviti treba oistiti i ostrugati i posuti
sa boraksom posle ega se komad, isto kao i kod lemljenja, zagreva. Lemljeni e se delovi tada lako odvojiti kljetima jedan od
drugoga.

12. Spreavanje ranja gvozdenog lima posle lemljenja

Da bi se spreilo ranje zalemljenih mesta, treba pri njihovom lemljenju upotrebiti neko sredstvo koje ne sadri kiselinu (vidi
Sredstva za lemljenje). Radi svake sigurnosti zalemljena mesta treba dobro isplaknuti vodom odmah posle lemljenja, osuiti i
premazati tankim slojem meavine od 1 dela parafinskog ulja i 100 delova benzina. Posle premazivanja benzin e vrlo brzo
izvetriti i ostavie na limu vrlo tanak sloj parafina, koji predstavlja veoma dobru zatitu od re. Parafinsko-benzinsku meavinu
treba uvati u dobro zapiuenim bocama.

ZAVARIVANJE

1. Vrste zavarivanja

1) Obino: prethodno se oiste delovi za varenje, potom se ugreju i usijaju i najzad meusobno sakuju (na visokoj temperaturi
tite se od vazduha da ne sagore), Gvoe koje se dobro kali, slabo se vari i obratno.

2} Aluminotermijsko: posuti delove za varenje smesom od aluminijuma i izgorelog gvoa, koja pri sagorevanju razvija visoku
toplotu i topi delove za varenje.

3) Autogeno: krajevi za varenje sastave se i greju pomou. acetilenskog plamena, kada se meusobmo stapaju i sastavljaju.

4) Elektrino: krajevi za zavarivanje sastave se i meusobno stapaju i spajaju ppmou elektrine struje.

2. Sredstva za zavarivanje

1) Sredstva za zavarivanje gvoa i elika. Kao sredstva za zavarivanje gvoa slue: pesak za zavarivanje, staklo u prahu ili
pear, koji se zasipaju izmeu fuga. Ili, za zavarivanje moe se primeniti kaa spravljena od peska i boraksa u prahu, koja se
nanosi na hladne fuge, a zatim se posipa boraksom u prahu.
Od bezbroj sredstava za zavarivanje elika na gvoe, kod kojih uvek ima istaknutu ulogu boraks, kuhinjska so i ferocijankalij,
pomenuemo samo meavinu od 35,6 delova borne kiseline, 30,1 delova kuhinjske soli, 26,7 delova ferocijankalija i 7,6 delova
kolofonijuima. Za zavarivanje elika na elik preporuuje se rneavina od 41,5 delova borne kiseline, 35 delova kuhinjske soli,
15,5 delova fero-cijankalijuma i 8 delova sode. Boraks, koji je prethodnim zagrevanjem osloboen kristalne vode, naroito je
vaan kod zavarivanja elika, jer se ono vri pri relativno niskoj temperaturi, a boraks obrazuje lako topivu zguru. Iz
ferocijankalija uzima se ugljenik, tako da se time izbegava uzimanje ugljenika metala. Za zavarivanje elika na gvoe

179
preporuuje se jo i sledee sredstvo: 5 delova boraksa u prahu i 2 dela nezaralih gvozdenih opiljaka, ili 3 dela boraksa u prahu, 2
dela mangan superoksida, 1 deo staklenog praha i 2 dela nezaralih opiljaka.
Pri zavarivanju gvoa i elika korisno je da se delovi zasebno zagreju na odgovarajuu najpogodniju temperaturu. Naprotiv, pri
spajanju samo gvozdenih. delova ili samo elinih, sastavljaju se ovi jo pre zavarivanja tako kako se imaju zavariti i obino se
uvezuju jo i icom. Vrlo je teko, a u nekim sluajevima i neizvodljivo, da se zavare dva tupa predmeta, tj. koji imaju vie ili
manje uspravne dodirne povrine. Bolje uspeva spajanje ako se oba dela klinasto zaseku i kosim povrinama poloe jedan na
drugi, ili ako se jedan komad zaree koso sa obeju strana, a drugi samo zasee i u ovaj zasek uvue prvi klinasti deo.

2) Sredstvo za ubrzavanje topljenja za elektrino zavarivanje crnog lima. Treba izmeati jednake delove peenog boraksa i
natrijum-bikarbonata (sode bikarbonata). I vodeno staklo u vidu praha moe se dobro primeniti kao sredstvo za ubrzavanje
topljenja. Pored toga mogu se dobiti u trgovini i gotova vrlo dobra sredstva za ubrzavanje topljenja.

3) Sredstva za zavarivanje aluminijuma (vidi Lemljenje aluminijuma 2) Tvrdo lemljenje pod Sredstva za lemljenje).

4) Sredstva za zavarivanje aluminijuma elektrinim putem. Uobiajena sredstva za zavarivanje aluminijuma kiseoniko-
acetilenskim plamenom nisu pogodna za zavarivanje elektrinim putem pomou plamene (lune) lampe, jer vrlo brzo isparavaju.
U ovome sluaju moe se praktino primeniti kriolit*), koji je vrlo teko topiv pri primeni kiseoniko-acetilenskog plamena.
Dodatkom male koliina hlorida otklanja se kod ovoga sredstva nezgoda usled obrazovanja kapljica na krajevima elektroda. Za
zavarivanje aluminijumskih ploa debljine 6,5 mm potrebna je jaina struje u luku od 150 A, koja se pregrevanjem na oko 400
moe smanjiti na 6080 A (za gvozdene i eline ploe iste debljine potrebna je jaina struje od 80 A).

*) Kryolith je mineral koji se sastoji iz natrijum-aluminijum fluorida (AlF,33NaF); upotrebljava se u fabrikaciji sode kao i za
neke druge svrhe.

5) Prah za zavarivanje bakra. Bakar se daje zavariti samo sa naroitom panjom, pri emu je potrebno primeniti i neko od
sredstava za zavarivanje. Ovo se sredstvo moe spraviti od 33 dela natrijum-fosfata i 11 delova boraksa u prahu.

3. Razna zavarivanja

1) Autogeno zavarivanje bakra. Autogeno zavarivanje bakra znatno je tee, nego zavarivanje gvoa. Poznata sklonost bakra da se
oksidie i prima kiseonik poveava se sa poveanjem temperature, pa kako pri autogenom zavarivanju bakra imamo posla sa
visokom temperaturom, a u plamenu goriomika kao i u vazduhu koji okruuje mesto zavarivanja ima uvek dovoljno kiseonika, to
se bakar jedini vrlo lako na mestu zavarivanja oksidira sa kiseonikom u oksidul bakra. Ovako neispravna mesta, koja se naznauju
kao izgorela, krta su i raspoznaju se po zagasitoj boji. Da bi se spreilo obrazovanje oksidula bakra, primenjuju se prakovi za
zavarivanje razliite vrste, koji na usijanom i istopljenom bakru obrazuju zatitni sloj, neprobojan za kiseonik, no oni ne garantuju
potpunu sigurnost. Bolji se rezultati postiu primenom dopunskih balkarnih tapia koji sadre veoima male koliine fosfora ili
bora. Meutim, najpouzdanija autogena zavarivanja bakra postiu se dodavanjem bakra koji sadri osim fosfora i manje koliine
srebra. Otpornost na kidanje avova dobijenih zavarivanjem ovim dopunskim bakrom koji sadri srebro, manja je samo vrlo malo
od otpornosti nezavarenog bakra, a istezanje iznotsi oko 50%. Kod primene bakra koji sadre fosfor, ali ne i srebro, otpornost na
kidanje iznosi na mestu zavarivanja samo oko 50%, a istezanje samo oko 25% od istezanja koje ima nezavareni bakar.

2) Zavarivanje aluminijuma. Zavarivanje daje kod aluminijuma spojni av najvee jaine i jednake hemijske postojanosti kao i
samoga aluminijuma, ali ima taj nedostatak, to usled lake topivosti metala iziskuje mnogo vebanja i predostronosti. Lemljenje
pak aluminijuma, koje moe biti meko ili tvrdo, moe se izvesti lake nego zavarivanje.

VI. RAZNI DRUGI POSTUPCI U OBRADI METALA

1) Buenje metala. Za buenje metala upotrebljavaju se u veini sluajeva spiralne burgije, ali se mogu uzeti i iljaste. Da bi se
burgija sauvala od odgrevanja, za pojedine se metale primenjuju tenosti za hlaenje kojima se burgija kvasi, i to:
za elik i gvoe sapunjava voda (mleni rastvor
sapuna u vodi) za nikl sapunjava voda za bakar ulje, terpentinsko ulje za cink piritus za aluminijum petroleum za
mesing suvo, ne kvasi se.
Za vreme buenja treba podmazivati povremeno burgiju pomou kakve etkice, odgovarajuom tenou za kvaenje. Pri buenju
ne treba burgiju jako pritiskati da se ne bi zaglavila i slomila. Pravilno se buenje poznaje po tome, to burgija daje ravnomerne
strugotine.

2) Buenje rupa u kovanom gvou. U poluzi ili ploici od kovanog gvoa moe se izbuiti rupa i bez alata, na sledei originalan
nain: treba zagrevanjem omekati ipku od sumpora i formirati je u obliku koji treba da ima rupa. Zatim zagrejati gvoe do
belog usijanja i prisloniti na njega formiranu ipku od sumpora u pravcu, u kome ima da se izbui rupa. Sipka e lako u gvou
izbuiti rupu, ija e veliina tano odgovarati obliku i razmerama same ipke

3) Buenje kaljenog elika

I r e c e p t: pri buenju kaijenog elika deava se esto da ga ne moe zahvatiti ni najbolja burgija kojom se raspolae. U ovom
sluaju moemo se pomoi na sledei nain, da bi brzo doli do rezultata. Treba napraviti svrdao od livenog elika, a zatim ,mu

180
polagano zagrejati vrh do jasno crvenog usijanja, otkloniti sa njega eventualne ike i brzo ga potopiti u ivu. Zatim treba svrdao
staviti u vodu da se ohladi. Ovaj mali alat, izraen i pripremljen na opisani nain, ima oprobanu solidnost i njime se moe buiti i
najtvri metal. Koliina ive potrebna za ovakvo kaljenje minimalna je.

II recept: za buenje kaljenog elika moe se primeniti i sledei postupak: pomou jako zailjenog drveta treba naneti na mesto
koje se eli izbuiti kap koncentrisanog rastvora kalijum hipohlorita (aveljeve vode). Posle 10 minuta treba staviti na isto mesto
novu kap. Ve pri stavljanju tree kapi obrazovae se na metalu udubljenje. Kako je kod elika spoljni sloj uvek najtvri, to e se
buenje rupe lako dovriti pomou svrdla.

4) Buenje rupa u eliku za opruge. Sto krau spiralnu burgiju, izraenu od obinog alatnog elika, treba 23 puta kratko vreme
zagrejati do otvoreno-crvenog usijanja (usdjanje boje trenje) i svaki put staviti (utisnuti) u crveni peatni vosak, a zatim
ohladiti u hladnoj vodi (oko 20C) kojoj se dodaje nekoliko kapi siretne kiseline. Ovako okaljena burgija moe se upotrebiti za
buenje rupa u eliku za opruge. Vrh burgije treba lifovati na oko 130. Brzina buenja sa Ovom burgijam je prema njenoj
veliini 180360 obrtaja u minuti.

5) Seenje metala. Veina metala moe se sei testerom, odnosno testericom za metal. Mesing i cink lake je sei no gvoe i
bakar. Da bi se seenje olakalo, upotrebljavaju se tenosti za kvaenje, iste koje se upotrebljavaju i za buenje (vidi ta. 1.)

6) Topljenje aluminijuma. Za uspeno topljenje aluminijuma treba upotrebiti lonie od karborunduma. Ovaj materijal, koji dobro
sprovodi toplotu, ini da metal istopljen u ovim loniima pretrpi izvesno povrinsko kaljenje i dobija finiju i zbijeniju strukturu.

7) Poliranje predmeta od aluminijuma. Za poliranje predmeta od aluminijuma primenjuje se: bimtajn u vrlo finom prahu, hematit,
takoe u finom prahu, ru za poliranje (engli-rot, oksid gvoa) i dr., a kao sredstvo za podmazivanje prilikom poliranja slue:
meavina vazelina i petroleuma ili rastvor spravljen od 35 g boraksa u prahu u 1 1 vrue vode, kojoj se dodaje i nekoliko kapi
amonijaka. Ako se poliranje vri na strugu (drebanku), na metalu treba stalno drati tampon nakvaen petroleumom. Obino se
prvo vri grubo. poliranje bimtajnom u prahu, a zatim nekim finijim, odnosno blaim sredstvom (npr. ruom, nakvaenim
terpentinskim uljem).

8) Poliranje gvoa i elika. Za poliranje gvoa i elika upotrebljavaju se mirgl, tripalj u praku, hematit i slina sredstva za
poliranje. Predmet treba prvo dobro oistiti, eventualno i izbrusiti, a zatim ga ispolirati. Poliranje se vri runo, pomou komada
koe, ili na strugu (drebanku), pomou kotura za poliranje (vidi odeljak I Oplemenjivanje i zatita povrine metala A)
Priprema povrine metala pod Bruenje (mirglovanje) i glaanje (poliranje)). Sitniji predm.eti od gvoa mogu se polirati i
elinom glaalicom ili ahatom, bez primene praha za poliranje.
Za poliranje finog elika upotrebljava se naroiti prah, koji se spravlja na sledei nain: treba uzeti jednake delove (po teini)
kuhinjske soli i galice i u avanu ih istucati i dobro istrljati. Ova se meavina zatim ari u sudu za topljenje do beloga usijanja, pri
emu e se razvijati jaka isparenja. arenje treba produiti dogod isparavanje potpuno ne prestane, a zatim se sud skida sa vatre i.
stavlja da se masa ohladi. Posle toga je treba isprati vodom, osuiti i istucati u fini prah. Ovaj je prah odlino sredstvo za poliranje
elinih predmeta,

9) Poliranje delova od izvlaenog i presovanog mesinga. Delovi od izvlaenog i presovanog mesinga mogu se polirati elinom
glaalicom, koju treba zamakati u meavinu jednakih delova govee ui i vode.

10) Skidanje srebrnih prevlaka sa metala. esto se pri posrebrivanju deava da pojedini komadi ne budu posrebreni dobro i
ravnomerno, usled ega se ova nesavrena prevlaka mora skinuti i posao obnoviti. Za skidanje prevlake od srebra treba napraviti
meavinu od 100 g sumporne kiseline i 10 g kalijum-nitrata (kalijumove alitre). Prema potrebi treba uzeti i vee koliine u istoj
srazmeri. Ova se meavina stavlja u porculanski ili kameni sud i zagreva u vodenom kupatilu, dok se ne rastvori sva alitra. Ovim
rastvorom treba premazati vie puta srebrni predmet, pa kad se srebrna prevlaka bude potpuno skinula, isplaknuti ga vie puta
vodom.
Rastvor za skidanje srebrnih prevlaka, spravljen na opisarii nain moe posluiti i vie puta, ako se posle upotrebe stavi u bocu i
ova dobro zapui. Kada vie puta upotrebljeni rastvor bude zasien srebrom i usled toga ne bude vie imao dejstvo, tenost treba
odliti od taloga i iskuvati je do suva, tj. dok potpuno ne ispari. Zatim ostatak dodati izdvojenom talogu i ovaj istopiti u sudu za
topljenje, da bi se dobio metal.

11) Skidanje niklene prevlake (deniklovanje). Nova niklena prevlaka ne prianja za staru, zbog ega pri ponovnom niklovanj.u
kakvog predmeta treba prethodno udaljiti staru prevlaku. Ovo se najbolje postie bruenjem pomou mirgla. Preporuuje se i
sledei postupak: predmet treba prvo potopiti u vruu vodu, a zatim (pokreui ga neprestano) u meavinu od 4 1 sumporne
kiseline od 60, po Bomeu, 500 g azotne kiseline od 40, po Bomeu, 50 g kalijum-nitrata (alitre) i 500 g sode.
Za skidanje niklene prevlake pomou struje moe se predmet staviti kao anoda u kupatilo od sumporne kiseline (od 53 po
Bomeu) zagrejano na 75100 i raditi sa naponom od 26 volti. Pri tome e se nikl sa prevlakom taloitii na katodu u vidu
praha. I u kupatilu od natrijum-nitrata, sa naponom manjim od 2 volta i katodama od ugljenih ploa moe se udaljiti niklena
prevlaka sa poniklovanih gvozdendh predmeta, upotrebljenih kao anoda.
Ako udaljavanje stare niklene prevlake ne uspe potpuno, tada treba predmet pobakariti ili ga prevui mesingom pre niklovanja.

12) Spravljanje kalaja u prahu. Da bi se dobio kalaj u prahu treba ga rastopiti, a zatim izliti u metalnu kutiju, ije su strane dobro
obloene kredom u prahu. Zatim treba brzo i bez prekida potresati kutiju, dok se kalaj potpuno ne ohladi. Kalajni prah doibijen :na

181
ovaj nain treba prosejati kroz sito i uvati, u dobro zapuenim bocama. Ovaj kalajni prah moe posluiti za vie raznih svrha, a
naroito za bronziranje, jer ini lep efekat. On se moe i brunirati, tj. mogu mu se davati razliite nijanse zagrevanjem.

VII. RAZNE LEGURE MEAVINE METALA

Legure ili meavine pojedinih metala i primesa za spravljanje razliitog materijala:

1) Leita lageri: a) 7578% kalaja, 1215% antimona, 47% bakra i 36/o olova; b) 86/o cinka, 9% bakra, 3%
aluminijuma, 1,5% olova i 0,5% kalaja sa bakrom; c) 50% cinka i 50% aluminijuma ibez bakra.
2) Slavinice i cevi tzv- Marametal: 74,7% bakra, 16% olova, 0,9% kalaja, 0,6% cinka, 0,4% gvoa, 0,3% nikla i kobalta.
3) Slavine armature: a) 80:% bakra, 8% kalaja, 8/o olova i 2% cinka; b) 75% bakra, 10%. kalaja i 15% olova; c) amerikan-
bronza: 80% bakra, 10% kalaja i 10%olova.
4) Aluminijum bronza: 90% bakra i 10% aluminijuma.
5) Durana i delta metal: 6065% bakra, oko 1% gvoa, mangana i kalaja, ostalo cink.
6) uti mesing: a) 58% bakra, 40% cinka i 2/o olova za obradu na strugu; b) 67% bakra, 33% cinka, 0,1% olova i 0,5%
gvoa za izvlaenje.
7) Tombak mesing: 8082% ili 95% bakra, a ostalo cink (ako se doda malo olova dobija se zlatna boja).
8) Novi nikl: 5% tantala dodati istom niklu (kuje se i izvlai u tanke ice, a teko ga nagriza kiselina).
9) Novo srebro, argentan, pakvon, kina-srebro sve su ovo legure u raznim procentima: 1530% nikla, 50 60% bakra, 15
40% cinka sa malo srebra (ako se dodaje Vie nikla dobija ise lepa boja).
10) Kineski pakvon: 55% bakra, 23% nikla, 17% cinka, 2% kalaja i 3% gvoa.

VII DEO

RAZNO

1) Akvarel boje osuene kako se popravljaju. Osuene akvarel boje rastvorie se polagano, ako im se doda kap glicerina, pa ako
se dobro istrljaju mogu se ponovo upotrebiti.

2) Aluminijum hartija kako se spravlja. Aluminijum hartija moe zameniti staniol a jeftinija je od njega. Pravi se od pergament
hartije, kad se ona premae slojem smole rastvorene u alkoholu ili eteru. Kada alkohol ili eter izvetri, premazanu hartiju treba
posuti aluminijiumskim prahom (bronzom). Pod jakim pritiskom zalepie ise prah za hartiju i obrazovae na njoj metalnu
prevlaku, na kojoj ne dejstvuju ni vazduh, ni raasna tela. Usled ovih osobina aluminijum hartijia je nanoito pogodna za
konzervisanje iivotnih namirnica.

3) Bakrorez kako se prenosi na drvo. Za ovu svrhu najbolje je upotrebiti lipovinu ili zelenkasto maslinovo drvo. Daska na koju
treba preneti bakrorez mora da bude dobro uglaana. Pripremljenu dasku treba premazati najfinijim mastiks fimisom, a zatim na
nju poloiti bakrorez sa tiskanom stranom. Bakrorez treba prethodno ovlaiti vodom da bi omekao i ostaviti ga da tako postoji
desetak minuta pre upotrebe. Poloen bakrorez na dasku treba posle 2 nakvasiti pomoou sunera vodom kojoj je dodato
nekoliko kapi azotne kiseline, pa hartiju isto obrisati, tako da otisak ostane na drvetu. Dasku na kojoj je prenet bakrorez treba
ostaviti 12 dana da se osui, a zatim je premazati 23 puta damara-lakom ili je uglaati i polirati.

4) Bakrorez kako se prenosi na staklo. Bakrorez treba premazati terpentinom, kome se dodaje malo kolofonijuma i poloiti ga
na dobro zagrejanu staklenu plou. Zatim ga pritiskatl guvicam od platna, pazei da ne ostanu nikakve bore i mehuri. Sledeeg
dana treba hartiju premazati ravnomerno meavinom od 3 dela vode i 1 dela azotne kiseline i posle 10 minuta, kad bude
omekala,. strljati je prstom (kao pri prenosu prevaivajuih slika), tako da na staklu ostane samo crn otisak. Posle toga se prenet
baikrorez mala transparentnim masnim bojama, ili se staklo obloi listiima zlata (varkoim) da bi se dobio izgled otiska na zlatnoj
osnovi.

5) Boja masna kako se moe uvati od suenja. Masna boja koja je preostala od bojenja, nee se osuiti niti e se na njoj
uhvatiti skrama, ako se dobro promea i ako se u sud u kome se ona nalazi nalije do vrha hladna voda. Pre ponovne upotrebe treba
vodu paljivo odliti iz suda pa e boja biti svea.

6) Bu (plesan) na koi kako se otklanja i spreava. Bu na koi moe se otkloniti ako se plesnivo mesto istrlja razblaenim
glicerinom ili siroetom (Acetum pyrolignosum rectificatum).
Da bi se koa sauvala od plesni, treba je premazati meavinom od 9 delova terpentinskog ulja i 1 dela kamfora.

7) Gvode kako se utvruje u drvo. Kada je rupa u koju e :se staviti gvoe izbuena, u nju treba kanuti nekoliko kapi
amonijaka, pa tada utisnuti u nju gvoe. Usled dejstva amonijaka obrazovae se na uglavljenom. delu gvoa tanak sloj re, a
poznato je da zaralo gvoe dri vrlo vrsto.

8) Gips kako treba zameati. Najbolje je da se gips zamea sa profiltrovanom kinicom ili sa kiselini mlekom. On e se kroz 24
potpuno stvrdnuti. Stepen stvrdnjavanja gipsa moe se poveati dodatkom mermera u prahu. Preporuuje se takoe i dodavanje
niadora (na 1/2 kg gipsa treba dodati 33 1/2 g niadora).

182
9) Glicerin primenjen za otrenje noeva. Za otrenje noeva i raznih seiva treba glicerin pretpostaviti zejtinu, jer se ne sui na
toploti. Pored toga glicerin ne ostavlja na kamenu (brusu) gusto mazivo, koje kvari kamen i mora se skidati bimtajnom ili ceom,
kao to to ini zejtin

10) Graviranje na mermeru i slonovoj kosti. Za graviranje na mermeru i slomovoj kosti povrinu na kojoj se gravira treba pokriti
voskom rastvorenim u alkoholu od 90. Posle toga iscrtati crte ili natpis koji se eli dobiti, skidajui vosak iljkom (tvrdom
olovkom, ekserom i dr.). Zatim treba ovako dobijeni crte preliti meavinom jednakih delova sone i siretne kiseline. Ovaj
postupak treba ponavljati vie puta, dok se ne dobije eljena dubina gravure. Kada je graviranje zavreno, sloj voska treba skinuti
alkoholom.
Izgravirane are mogu se i obojiti, unosei pomou etkice u udubljenja lak eljene boje, ili se are mogu pozlatiti ili posrebriti. U
tom sluaju treba udubljenja napuniti mikstion-lakom i staviti na izgraviran natpis (ili crte) listie zlata ili srebra, koji treba da
budu rnalo vei od samog crtea; stavljene listie treba pritiskivati pomou meke etkice da bi zlato, odnosno srebro, silo na dno
gravure. Kada se mikstion lak bude osuio, viak zlata, odnosno srebra, treba paljivo zgrepsti.

11) Graviranje na staklu. (Vidi V deo Obrada stakla pod br. 11).

12) Gumeni predmeti kako se konzerviu, Gumene predmete treba na prvom mestu zatititi od uticaja svetlosti i toplote. Stoga
se dobro provetrene podrumske prostorije mogu naroito preporuiti za uvanje gumenih predmeta.
Za zatitu od uticaja vazduha gumeni se predmeti mogu uvati u tenostima ili gasovima, to se naroito esto primenjuje za
gumene predmete pnivremeno povuene iz upotrebe. Pri vrenim oipitima u pogledu konzervisanja gumenih predmeta, pokazali
su se kao najprobitaniji: rastvor od 10 delova (po teini) glicerina u 100 delova (po teini) vode i rastvor od 1 dela (po teini)
sode (natrijum karbonata) u 100 delova (po teini) obine vode, krene vode ili ak i destilisane vode. Kao probitano sredstvo
pokazalo se i kad se gumeni predmet ovla premae vazelinom i stavi u talk u prahu.
Za zatitu od pucanja preporuuje se jo da se gumeni predmeti s vremena na vreme dobro podmau glicerinom ili da se
povremeno potope u 3% rastvor karbolne kiseline.
Petroleum i mast ne treba upotrebljavati za konzervisanje gumenih predmeta, jer ta sredstva razlau gumu tokom vremena.
Gumeni predmeti od bele vulkanizirane gume, kao i predmeti od tvrde gume, ne trebaju neko naroito konzervisanje, no ipak se
ikod prvih mora imati uveik u vidu da ne dou u dodir sa masnim eterinim uljima, usled ega bi se delimino razloili. Tako se
npr. creva od kauuka ne smeju upotrebiti za pretakanje ulja, a za otiske tambilja od kauuka ne treba upotrebljavati masne
tambiljske boje, nego samo vodene ili piritus boje.
Sivi i orveni predmeti od kauuka ne smeju se uvati u hladnim prostorijama, jer ako u njima lee due vremena bez upotrebe,
gube svoju elastinost i postaju krti (naroito ovi poslednji).

13) Guma stvrdnuta kako se omekava. Stvrdnuta guma (kauuk) moe se oimekati ako se potopi u blag rastvor amonijaka (1
deo amonijaka na 2 dela vode). Priblino posle 1/2 treba predmet od gume izvaditi, isplaknuti ga mlakom vodom i izibrisati
mekom krpom. Ili, predmet od gume treba potopiti na nekoliko minuta u slab rastvor glicerina, a ako je predmet vei, istrljati ga
dobro glicerinom.

14) Gumena creva - kako da se ouvaju. Da bi se gumena creva sauvala da se ne osue, zgnjee ili izlome, kad se ne
upotrebljavaju, treba ih saviti u krug i poloiti da leeu vodi u kojoj je rastvoreno malo soli.

15) Gumiarabika stvrdnuta kako se popravlja. Stvrdnuta gumiarabika moe se najlake rastvoriti ako joj se doda nekoliko kapi
vode i piritusa.

16) Ekseri kako se zakivaju u tanke daske. Da tanka daska ne bi prsla kada se u nju zakiva ekser, treba vrh eksera pre zakivanja
malo zatupiti udarcem ekia. Usled toga e se vlakna prt prolazu eksera kroz drvo kidati, te se nee po duini rastavljati,
odnosno, drvo nee pucati.

17) Ekseri kako se zakivaju u tvrdo drvo. Da bi se ekser lake zakovao u tvrdo drvo, treba vrh eksera natrljati voskom ili
sapunom. Tada e ekser lake ulaziti u drvo, pa se ne mora prethodno buiti rupa.

18) Ekser ili kuku kako treba ugipsati u zid. Ako treba ugipsati u zid veliki ekser ili kuku, treba u zidu izbuiti rupu i dobro je
ovlaiti vodom pre no to se u nju stavi gips. Gips e naroito dobro drati, ako se umesto sa vodom zamea rastvoirom dekstrina.
Dobro je ako se i ekser (kuka) ovlai vodom pre no to e se staviti u gips. On e tada zarati i bolje e drati (vidi i ta. 8
Kako treba gips zameati).

19) elatin kako da se bre rastvori. Da bi se elatin bre rastvorio, treba listove elatina potopiti prethodno u hladnu vodu, a
zatim vodu paljivo odliti, a elatin potpuno preliti vruom vodom.

20) iva kako se isti.

I r e c e p t: iva se isti od prljavtine kada se procedi (protsne) (kroz komad jelenske koe. iva e proi kroz kou, dok e
prljavtine (praina i dr.) ostati na njoj.

183
II r e c e p t: ivu treba staviti u kakav plitak stakleni ili porculanski sud u kome se nalazi razblaena azotna kiselina i dobro je
meati i mukati. Zatim je vie puta isplaknuti istom vodom i osuiti upijaoom hartijom.

21) Zapua da se ne zalepi u boci. Da se zapua ne bi zalepio za bocu u kojoj se dri kakva lepljiva tenost, treba ga namazati
zejtinoim.

22) Zapua stakleni kako se vadi iz boce. Kada se stakleni zapua ne moe da izvadi iz boce, grli boce treba malo zagrejati,
pa e se zapua moi da izvadi pokretanjem ulevo i udesno.
Radi zagrevanja grli treba staviti prekono u mlaku vodu, a ako je od jaeg i izdrljivijeg stakla, moe se za kratko vreme
zamoiti i u vruu vodu.
Izloeni postupci za zagrevanje grlia mogu se pimeniti samo kod praznih boca. Ako se pak u boci nalazi neka tenost, tada treba
na zapua naliti malo zejtina i bocu ostaviti pored pei da se zagreje. Kada se boca bude dovoljno zagrejala, zapua e se moi
lako izvaditi.
Ako je u boci bila tenost koja sadri smolu (lak i dr.), zalepljeni zapua od stakla teko e se moi izvaditi na kpji od opisanih
naina. Boce u kojima se uvaju ovakve tenosti ne treba uopte ni zatvarati staklenim zapuaima.

23) Zapuai od plute kako se zaptivaju (dihtuju). Zapuai od plute su porozni, pa ni.su u stanju da spree isparavanje tenosti
koja se nalazi u boci. Stoga je potrebno, naroito za uvanje lako isparljivih tenosti, da se zapuai dihtuju.
Da bi zapuai postali neprobojni za isparavanje alkohola, kiselina i dr., treba ih umoiti u vreo (ne kljuali) rastopljeni parafin i
drati ih u njemu 5 minuta. Zatim ih izvaditi i ostaviti da se ohlade i oaue. Pre upotrebe treba ih dobro izbrisati.
Zapuai od plute mogu se dihtovati i ako se potope 12 u vodu u kojoj je rastvoreno malo dobrog tutkala ili elatina kome se
dodaje i neto glicerina. Vodu treba zagrejati na oko 30 C, a kad se potpuno rastvore tutkalo ili elatin, dodati glicerin. Na 1 1
vode treba uzeti 30 g tutkala ili elatina i 50 g glicerina.

24) Ebonit kako se see i polira. Ebonitske ploe, koje se upotrebljavaju za izolaciju, mogu se sei testericom za drvorez, pri
emu treba obazrivo raditi, poto je ebonit krt materijal.
Kada se eli da ispolira kakva ebonitska ploa, treba je prvo dobro istrljati finim, a zatim najfinijim mirglom. Posle toga se ploa
polae na meku, npr. filcanu podlogu i polira pomou kakve krpe meavinom bimtajna u prahu i zejtina, dok se ne postigne
eljeni sjaj. Poto je polirani ebonit osetljiv na svetlosti, ne treba ga izlagati suncu ili stalnom jakom osvetljenju, jer od toga gubi
svoju crnu boju i postaje zelenkast.

25) Ispitivanje metala

a) Ispitivanje plemenitih metala

Ispitivanje zlata.

Predmetom koji se ispituje treba povui crtu na kamenu za ispitivanje ili na crnom, mat staklu, pa na tu crtu staviti pomou
staklene ipke, kap kiseline za isiptivanje. Ako je zlato isto, kiselina nee vriti nikakvo dejstvo na crtu. Crte od bakra, bronze i
utih legura odmah e ieznuti. U nedostatku kiseline za ispitivanje moe se upotrebiti i ista azotna kiselina, koja e proizvesti
listi efekat.
Da li je zlato pravo, moe se proveriti kada se predmet koji se ispituje potopi u rastvor hlorida bakra. Lano zlato ostavlja u
ovome rastvoru crn talog, dok pravo zlato ostaje nepromenjeno.
Legure zlata najbolje je dspitivati carskom vodom*). Ako se staklena ipka umoi u carsku vodu i njome dodirne predmet koji se
ispituje, carsika voda nee na njemu ostaviti nikakvu mrlju ako je zlato isto. Ako je pak u pitanju legura, na predmetu e ostati
tamna pega i to utoliko crnja, ukoliko je zlato manje isto. Mesto carske vode moe se upotrebiti za ovakvo ispitivanje i blag
rastvor menkuri-hlorida (hlorida ive).

*) Carska voda je meavina od 3 dela 25 procentne sone kiseline i 1 dela 25 procentne azotne kiseline.

Ispitivanje srebra.

Srebro se ispituje na isti nain kao i zlato. Ako je srebro isto, crta povuena na kamenu za ispitivanje, ili na mat staklu, postae
usled obrazovanja hlorida srebra pepeljasto bela kada se dodirne sonom kiselinom za ispitivanje.
Za ovu svrhu ne moe se upotrebiti azotna kiselina, jer nee ostaviti talog na srebru. No ako se na kap azotne kiseline stavi
grumeni kuhinjske soli, dok se ova jo nije osuila, crta e se obojiti pepeljasto belo, ako je u pitanju srebro.
Srebro i posrebreni predmeti mogu se ispitati i pomou lapisa (nitrata srebra). Predmet koji se ispituje treba ovlaiti vodom i
ovlaeno mesto natrljati lapisom. Ako na predmetu ostane oid lapisa cma mrlja znai da srebro nije pravo. Ova se mrlja moe
otkloniti azotnom kiselinom. Predmet koji se ispituje moe se staviti u rastvor kuhinjske soli. Ako je srebro pravo, nee se
izmeniti u ovome rastvoru, a ako je lano, ono e se izmeniti posle 1015 miinuta. Ako je predmet od nikla ili poniklovan, on e
u rastvoru kuhinjske soli dobiti ljubiastu patinu, koja se moe odstratniti ienjem, a ako je predmet kalajisan, dobie mat zelenu
patinu.

184
Ispitivanje platine.

Platina se ispituje na isti nain kao i zlato, pomou crte na kamenu za ispitivanje, ili na mat staklu. Crta od prave platine ostae
nepromenjena od dodira sa kiselinom za ispitivanje, jer ta kiselina ne najeda (nagriza) platinu.

b) Ispitivanje bakra
Predmet koji se ispituje treba ovlaiti vodom i ovlaeno mesto natrljati lapisom. Ako je predmet od bakra, pojavie se na
natrljanom mestu zelena boja.

c) Ispitivanje gvoa i elika

Jako razblaenu azotnu kiselinu treba kapnuti na predmet koji se ispituje, pa kap ovla izbrisati posle nekoliko minuta. Ako je
predmet napravljen od gvoa, ostae na njemu od dejstva kiseline beliasto siva mrlja, a ako je od elika, mrlja e biti crna.

26) Ispitivanje dijamanta (briljanta). Da li je dijamant pravi, moe se ispitati na vie naina:

a) Obino ispitivanje vri se pomou fine, tvrde juvelirske turpije. Povrina pravog dijamanta nee biti zagrebana ovom turpijom,
dok e svaka imitacija biti zagrebana.

b) Fasete lifovanog dijamanta (briljanta) nisu tako ravnomerno izraene kao fasete neke imdtacije. Pri lifovanju i glaanju
pravog dijamanta tei se da se od neobraenog kamena sauva to je mogue vie, jer se on prodaje po teini. Meutim imitacija
pokazuje potpuno izraene povrine.

c) Prosta proba moe se izvriti i kapljicom vode. Ako se na povrini briljanta stavi sasvim mala kap vode, pa se pokua da se ona
pokrene preko povrine kamena iglom ili percetom, kapljica e zadrati svoj loptasti oblik ako je kamen prethodno dobro oien i
osuen. Kod imitacije naprotiv kap e se rasplinuti na povrini.

d) Ako se pravi dijamant baci u au vode, on e se u vodi jasno raspoznati, jer e izgledati beo. Kod imitacije boja e se kamena
sliti sa bojom vode, usled ega se kamen nee ni videti.

e) Ako se na komad bele hartije stavi crna taka i ova posmatra kroz dijamant pomou lupe, ta e se taka videti jasno i
razgovetno. Ako se pak izmeu hartije i lupe dri imitacija, taka e se usled nejednakog prelamanja svetlosnih zrakova videti kao
izlomljena.

f) Fluorovodonina kiselina koja nagriza staklo, porculan i dr. razloie svaku imitaciju, dok ona nee imati nikakvog dejstva na
pravi dijamant.

g) Treba uzeti komad materije sa crvenim i belim znacima (crtama) i kamen koji se ispituje prevlaiti polagano preko materije,
posmatrajui paljivo rezultat. Ako je kamen imitacija, tad e se boja (bela ili crvena) lako razlikovati, dolk kod pravoga
dijamanta nee biti nikakve razlike u boji.

h) Dijamant e fosforescirati u mraku kada se trlja o drvo ili o metal, ako je prethodno bio izloen dejstvu elektrine lune (bogen)
lampe; meutim, imitacija nee fosforescirati.

27) Kauuk kako se brzo vulkanizira. Treba rastvoriti hlorat sumpora (S2Cl2) od 3% u ugljen disulfidu i u taj rastvor potopiti
kauuk (oko 2 minuta).

28) Kit staklorezaki kako se omekava.

Stvrdnut stari kit moe se omekati na vie naina, da bi se lake izvadili delovi slomljenog stakla.

I recept: treba rastvoriti u vodi kaustinu sodu ili potau, pa u ovaj rastvor umeati svee peen kre u prahu. Bistrom tenou
koja se izdvojila iznad sloja taloga treba ovlaiti stari kit. Ovim se sredstvom najlake otklanjaju na staklu i mrlje od masne boje.

II re c ep t: zameati sa vodom jednake delove potae i svee ugaenog krea i to pomeati u kau sa istom koliinom mekog (tzv.
zelenog dli crnog) sapuna. Ovom kaom treba namazati stari stvrdnuti kit na prozorskim oknima, usled ega e on ubrzo omekati.
Ovaj posao treba vriti oprezno, da se ne bi uprljali farbani delovi prozorskog rama, jer bi se otetila boja.

III r e c e p t: za omekavanje starog kita mogu se upotrebiti i azotna ili sona kiselina. Stari kit omekae za 1 ako se premae
jednom od ovih kiselina.

29) Koa neobojena kako se isti. Treba dobro izbiti (izlupati) belance od 3 jajeta, dok ne dobije gustinu kae, pomeati ga sa
1/4 1 alkohola i razrediti vodom. Ovom meavinom, koja se moe uvati u dobro zapuenoj boci, treba dobro istrljati kou. Koa
e od toga postati ista i sjajna.

30) Koa stvrdnuta kako se omekava. Stvrdnuta koa moe se omekati kada se protrlja sirovom uljanom kiselinom
(oleinskoim kiselinom, stearinskim uljem).

185
31) Kone navlake kako se omekavaju. Kone navlake na jastucima postaju vremenom tvrde i krte, dobijaju pukotine i
postaju neugledne. Ako se dobro nasapune i ostave tako prekono, pa sledeeg dana isperu razblaenim amonijakom, postae opet
meke i gipke.

32) Koni nametaj i drugi koni predmeti kako se osveavaju.

Koni predmeti mogu se osveiti na vie raznih naina:

I recept: predmet treba bajcovati bajcom za kou, a zatim ga premazati bezbojnim lakoon za kou.

II r e c e p t: konim prevlakama na nametaju moe se povratiti sjaj, kad se dobro premau izmuenom meavinom od 2
belanceta i 2 kaike terpentina, a zatim se dobro isue i istrljaju mekom krpom.

III r e c e p t: dobar krem za obuu vrlo je dobro sredstvo za davanje sjaja konom nametaju.

IV r e c e p t: mrke (braun) kone prevlake na nametaju mogu se osveiti kada se mrka boja kasel braun u prahu izmuti u
mlakoj vodi, pa potrebna koliina ove boje doda meavini piritus laka, terpentina i glicerina. Ovom meavinom treba premazati
kou pomou etke. Ako koa ne bude izgledala dobro kada se osui, ovaj poistupak treba ponoviti.

V r e c e p t: prostije i specijalne lak boje u raznim bojama i nijansama pod nazivom Vilbro, koje slue za osveavanje konog
nametaja i drugih konih predmeta (dobijaju se u trgovinama boja, zajedno sa uputstvom za upotrebu).

33) Konzervisanje dragocenih tampanih stvari, konstruktivnih crtea, skica i dr.

I r e c ep t: tampanu stvar, crte ili skicu koja se eli da konzervie, treba staviti na staklenu plou ili glatku dasku i preliti je
kolodijumom, kome treba dodati 24/o stearina. Posle 1020 ,minuta bie slika, odnosno tampana stvar, suva i tako dobro
konzervisana, da se eventualne mrlje od prljavtine mogu sa nje oprati slobodno vodom, bez bojazni da e se od toga otetiti.

II r e c e p t: da bi se crtei, plave pauze i dr. sauvali od praine i uopte od prljanja, mogu se premazati nekim celuloiznim lakom
(npr. capon lakom, celon lakom, celemdtom i dr.) Tanka providna prevlaka koja se obrazuje na crteu usled lakovanja postojana je
prema vodi, piritusu, benzinu i ulju, moe se lako prati. Ovi lakovi poveavaju u isto vreme i jainu hartije i mogu posluiti i za
krpljenje pukotina i poderotina na hartiji.

III r e c e p t: retki tampani otisci, potanske marke i dr. raene u nepostojanim bojama koje se razlivaju u vodi mogu se
konzervisati kad se premau pomou etkice 3% rastvorom kolodijuma.

IV recept: za konzervisainje crtea mogu se primeniti i kauuk firnisi, kao i lak za koinzervisanje bakroreza.

34) Konzervisanje odlivaka od gipsa (statueta, figura, medaljona i dr.)

I r e c e p t: odlivci od gipsa mogu se konzervisati 4% capon laka. Manje predmete treba potopiti kratko vreme u ovaj lak, a vee
predmete treba premazati pomou etkice, prevlaei predmet odozgo nanie. Ovako konzervisani odlivi od gipsa mogu se
docnije lako istiti i prati vodom.

II r e c e p t: figure od gipsa (statuete) treba, dok su jo nove, ostaviti 24 u rastvoru barijum-sulfata, a zatim ih paljivo oprati
vodom i ostaviti nekoliko dana da se osue. Posle toga treba ih ostaviti 1/2 u sapunici (1 deo prostog sapuna na 20 delova vode),
pa opet oprati i ostaviti da se sue. Tako preparisane figure mogu se posle toga prati vodom.

35) Konzervisanje rukopisa. Za konzervisanje starih rukopisa na hartiji ili pergamentu preporuuje se primena capona. List koji se
eli konzervisati treba poloiti u cinkanu kadu u kojoj se nalazi capon i drati je u njemu dok njime ne budu napunjene sve pore.
Zatim treba list izvaditi, ostaviti da viak capona otkaplje i osuiti ga u krupnoj ianoj mrei, izloivi ga promaji.

36) Konzervisanje slika u masnoj boji. Prvi uslov da se slike u masnoj boji sauvaju od kvara jeste da se one uvaju u suvim i
svetlim prostorijama, po mogunosti ravnomerno zagrejanim. Slike treba da budu jo i zatiene od neposredne sunane svetlosti i
da ne budu u blizini ureaja za zagrevanje.
Da bi se spreilo kvarenje slika, koje kod starih slika nastupa gotovo redovno, a kod novijih postepeno, treba ih konzervisati. Ovi
se kvarovi sastoje u tome to firnajs stari (raspada se), slika postaje krta, platno se guva, a boja se ljuspa.
Da bi se slike u masnoj bojd konzervisale, treba im nalije utrljati meavinom makovog ulja i kopaiva balzama. Ova se meavina
upija u platno i obrazuje sa osnovom slike vrstu masu, koja ne moe vie da prima vlagu.
Kao odlino sredstvo za konzervisanje slika raenih masnom bojom moe se upotrebiti i meavina od 5 delova francuskog
terpentina, 2 dela istopljenog vazelina i po 1 deo vrstog parafina i cerezina. Ovu meavinu treba zagrejati u vodenom kupatilu i
dobro je izmeati, a zatim njome natopiti nalije slike.

186
37) Kopiranje na neprovidnoj hartiji. Ako pri ruci nije pausna hartija, da bi se pomou nje kopirao kakav crte ili je potrebno da
taj crte bude neposredno na jaoj beloj hartiji, istu treba staviti preko crtea, koji se eli prekopirati i premazati je benzinom,
Usled toga e hartija odmah postati providna, te e se na njoj moi kopirati pisaljkom ili perom, Ako je hartija velika, tad treba
mazati benzinom i kopirati deo po deo. Benzin brzo izvetri pa hartija na kojoj je kopirano postaje ponavo bela i neprovidna.

38) Laneno i makovo ulje kako se beli (u manjim koliinama). U staklenu retortu ili balon treba naliti 2,5 kg ulja koje treba da
se beli i 50 g kalijum-hipermangana, rastvorenog u 1,250 1 vode, pa dobro promukati. Zatim ostaviti retortu ili balon da stoji 24
u toploti, a zatim dodati 75. g natrijum-sulfata u prahu, pa kada se ovaj bude rastvorio, dodati jo 106 g sirove sone kiseline. Posle
toga treba ovu mrku meavinu dobro promeati i kada joj boja bude posle blea, isprati je vodom kojoj je dodata kreda u finom
prahu. Ispirati treba sve dok odlivena voda ne bude vie pokazivala kiselu reakciju. Ovako beljeno ulje treba profiltrovati preko
glauberove soli koja me sadri vodu,

39) Lep (malter, cement) za opravku keraminog kamena, oblaganje ognjita i dr. Kalupno kamenje (cigle) i obloge koje slue za
izgradnju i iziivanje tehnikih pei, ognjita i dr. razliitog su sastava, prema tome kakav sastav iziskuju toplota i hemijsko
dejstvo. Prema tome ne postoji ni univerzalan lep (malter, cement) za utvrivanje i opravku ovakvog kanienja. To to se ovde
podrazumeva pod malterom (lepom) nema nikakve veze sa obinim malterom, ve spada u vrstu kitova. Najei postupak za
spravljanje pogodnog lepa (maltera) sastoji se u tome, da se ispeen kamen, iste vrste kao i kamen koji se ima opraviti, izmelje i
dobijeno brano zamea sa malo vezujue ilovae i vode. Gde zahtev zbog luticaja toplote nije odve veliki, moe se upotrebiti za
meanje umesto vode i razblaen rastvor vodenog stakla, ime e se poveati mo prianjanja i vezivanja. Na ovaj nain mogu se
opraviti rupe i pukotine u topionikim peima, duvaljkama, postrojenjima za loenje i dr.

40) Lep otporan prema kiselinama. Kao lep otporan prema kiselinama moe se esto primeniti meavina fino izmlevenog peska i
rastvora vodenog stakla. Veoma esto dovoljno je zalivanje terom, crnom smolom, asfaltom ili meavinom smola, naroito kad su
u pitanju razblaene kiseline i niska temperatura.

41) Litografska kreda kako se spravlja:

I r e c e p t (francuski): treba ravnomerno rastopiti zajedno: 100 delova loja, 85 delova belog sapuna, 70 delova elaka, 10 delova
mastiksa i 10 delova fine ai (Lampenruss). Topljenje dovesti do paljenja i jo izvesno vreme i dalje ariti, dok se probna
ohlaena masa ne bude mogla lako obrezati u zailjenu pisaljku, koja pri crtanju ispisuje ravnomerne crne linije. Sud u kome je
vreno topljenje i arenje treba zatim poklopiti, da bi prestalo sagorevanje, a kada se masa bude stvrdnula, izvaljati je u ipice 6
8 cm duine debljine kao guije pero.

II recept: treba zajedno topiti i ariti: 10 delova utog voska, 8 delova marseljskog sapuna (ili slinog sapuna od maslinovog ulja),
2 dela gara (kinrusa), 2 dela ovijeg loja i 0,3 dela elaka. Postupak pri spravljanju isti je kao i po I receptu.

III r e c e p t: 4 dela elaka, 8 delova voska, 2 dela loja, 5 delova sapuna i 3 dela gara (kinrusa). Postupak spravljanja je kao i po I
receptu.

IV recept: 32 dela belog voska, 16 delova spermaceta, 24 dela marseljskog (ili slinog) sapuna, 12 delova gara i 8 delova elaka.

Napomena: pri nedovoljnom ureaju za kuvanje litografske krede postoji uvek opasnost od poara, a pored toga kodljiva su za
organizam isparenja i gasovi koji se razvijaju pri topljenju i kuvanju, ako nema dovoljno ventilacije. Prema tome je i spravljanje
litografske krede prilino oteano i iziskuje duu praksu.

42) Mazivo za slavine. Kao sredstvo za zaptivanje i poidmazivanje kljueva od slavina najbolje je primeniti vazelin, a za sluajeve
gde bi vazelin bio odve redak, upotrebiti meavinu koja se dobija kada se istope jednaki delovi vazelina i voska.

43) Metaliziranje predmeta od celuloida, roga i dr. Treba rastvoriti 50 g kalijum-natrijum-tartrata (Kalium tartaricum natronatum)
u 1 1 vode, a zasebno rastvoriti 100 g nitrata srebra u 55 g amonijaka i ovom drugom rastvoru dodati 1 1 vode. Zatim uzeti po 50
g od ofoa rastvora, usuti ih jedno za drugim u 1 1 vode i u oivu meavinu potopiti ceo predmet ili samo delimino, tj. onaj deo koji
treba da se metalizira. Predmet treba prethodno dobro oistiti od eventualne masnoe i drati ga u ovom kupatilu oko 1 1/2 .
Posle toga predmet e biti posrebren. To je prvi deo procedure.
Ako predmet treba da se pozlati, treba ga ovako posrebrenog staviti u zlatno kupatilo, spravljeno od kakve zlatne soli, koja se
upotrebljava za pozlaivanje i kroz kupatilo propustiti elektrinu struju, kao pri galvanisanju metala. Usled elektrolitikog
razlaganja na posrebrenim delovima taloie se sloj zlata koji e odmah prionuti na sloj srebra.
Ako mesto pozlaivanja treba predmet poniklovati, treba ga posle posrebrivanja staviti u nikleno kupatilo.
Sloj zlata ili nikla, staloen na opisani nain na predmete od roga, celuloida ili slinih kompozicija, potpuno je pouzdan i trajan i
podnosi ienje i pranje.
Opisani postupak metaliziranja prdmenjiuje se obino za eljeve, kope, pafte i sline predmete izraene od roine, celuloida i dr.

44) Natpisi plavi (brunirani) na eliku kako se prave. elinu plou na kojoj se eli napraviti natpis treba zagrevati dok ne
poplavi. Zatim na njoj izraditi odgovarajui natpis masnom bojom, pa kada se isti bude osuio, bajcovati plou jakim siretom, od
ega e ploa ponova postati bela. Ako se posle toga natpis masnom bojoim trlja krpom nakvaenom terpentimom, ostae ispod
njega plavi (brunirani) natpis.

187
Opravka emaljiranih ploa sa natpisima (vidi I deo, odeljak III Kitovi pod 11 Razni drugi kitovi ta. 2).

45) Obua da ne proputa vodu i vlagu. Ovo se vri na sleded nain:

a) Obuu staviti u plitak sud sa sapunicom, tako da budu potopljeni on i donji deo obue koji su najvie izloeni vlazi. Ovako
potopljenu obuu drati 1 as. Kiselina kojom je koa tavljena jedinie se sa sapunom i obrazovae sna povrini koe masni sloj
kroy koji ne prolazi voda.

b) Napraviti meavinu sledeeg sastava: 80 g kuvanog lanenog zejtina, 10 g ovijeg loja, 4 g voska i 3 g smole.
Ovo staviti u sud i kuvati na slaboj vatri, a potom dobro izmeati. Sa dobijenom tenom vruom masom namazati obuu etkom.

46) Opravka drvene, izvitoperene table. Ispravljanje drvene table vri se na sledei nain:

a) Drvenu povrinu daske ili table namazati meavinom od 2 dela metil-alkohola (Holzgeista) i 1 dela glicerina. Ovu meavinu
treba etkicom tanko namazati. Kada se osui, postupak treba ponoviti dok se izvitoperena povrina potpuno ne ispravi.

b) Drvenu tablu ili dasku staviti izmeu dve vlane krpe, pa poloiti i opteretiti dok se ne ispravi, a potom je suiti postepeno u
uspravnom poloaju. Ovaj nain nije dobar ako su daske slepljene, jer se odlepljuje furnir.

47) Opravka (zavarivanje) ilibara (vidi I deo odeljak IV Lepci pod Razna lepljenja ta. 2). Slomljeni delovi predmeta
izraenih od ilibara mogu se zavariti kada se premau rastvorom potae ili kaustine sode, blago zagreju, a zatim brzo priljube
jedan uz drugi. ilibar e omekati na mestima premazanim potaom ili sodom i zavarivanje e se izvriti lako.
Umesto sode ili potae moe se upotrebiti i laneno ulje; postupak pri zavarivanju je isti.

48) Opravka i nastavljanje gumenih creva i opravka kaljaa. Komad gume koji se ima prilepiti na oteeno mesto na crevu, kao i
samo oteeno mesto, treba orapaviti glaspapirom i premazati ga rastvorom sirovog kauuka u benzolu ili benzinu i ostaviti ga da
lei 1/4 do 1/2 , a zatim dobro pritisnuti na oteeno mesto. Da bi spoj bio trajniji, preporuuje se da se komad koji se ima
prilepiti, ako je dovoljne debljine, prethodno vulkanizira hladnim putem. U tom cilju treba ga ostaviti 1/2 da stoji na vazduhu
kada bude premazan rastvorom kauuka, a zatim ga premazati jo i sumpor-ugljenikom, kome se dodaje malo hloroforma. Posle
toga treba odmah pritisnuti ovu zakrpu na povreeno mesto, takoe premazano rastvorom kauuka. Na isti nain mogu se opraviti
i gumene kaljae.
Pri nastavljanju gumenih creva treba primeniti gumenu traku, kojom se omotava sastavak creva 23 puta, a zatim uvezuje tankim
kanapom. Kod debljih creva moe se za uvezivanje upotrebiti i tanka bakarna ili mesingana ica. I pri nastavljanju creva treba
premazati rastvorom kauuka kako mesto sastavka, tako i gumenu traku i ostaviti da postoje 1/41/2 pre no to se izvri
nastavljanje.

49) Opravka jastuia od gume. Jastuii od gume mogu se opraviti na isti nain kao i gumena creva, ili treba rastvoriti
kolofonijum u malo piritusa tako da se dobije gusto testo, time zapuiti rupe i ostaviti da se dobro osui. I lepci kojima se krpe
gume na biciklima mogu se upotrebiti za krpljenje gumenih jastuia.

50) Opravka lula od morske pene. Slomljene lule od morske pene slepljuju se kitom za morsku penu (Vidi I deo, III odeljak
Kitovi pod 7) Kitovi za slonovu kost i morsku penu).

51) Opravka nakita i umetnikih predmea. sa emaljem. Opravka nakita i umetnikih predmeta sa emaljem vrlo je komplikovana,
no ako kvar na emalju nije veliki, moe se vrlo uspeno primeniti sledei prost postupak. Treba uzeti komad peatnog voska
odgovarajue boje i rastvoriti ga u 95% piritusu. Kada se vosak bude rastvorio, naliti potrebnu koliinu u oljicu i ostaviti da
alkohol malo izvetri kako bi rastvor voska bio gui. Zatim se rastopljen vosak nanosi paljivo na mesta gde je emalj otpao. Kada
sav piritus bude izvetreo, vosak e se stvrdnuti i savreno e zameniti emalj. Napominje se da rastvoren vosak treba da bude
dovoljno gust, kako pri suenju ne bi ostavljao, udubljena na zakrpljenim mestima.

52) Opravka oteenih statua i statueta, izraenih od mase slonove kosti. Obe povrine koje se imaju slepiti treba grubo i duboko
urezati, pokvasiti ih vodom i naneti na njih alabaster gips, zamean sa vodom u gustu kau. Zatim ih brzo i paljivo pritisnuti
jednu uz drugu i drati vrsto dok se ne stvrdne gips. Gips koji je izbio napolje, treba otkloniti drvenom cepkom ili sa malo vode,
a fuge zamazati paljivo kaom od gipsa. Posle 34 dana treba gipsirana mesta zagrejati piritusnom lampom, pa pomou etkice
natopiti fuge istopljenim stearinom. Za slepljivanje manjih delova moe se uspeno primeniti i teno (hladno) tutkalo.

53) Opravka predmeta od kornjaevine (ildpata)

I r e c e p t: treba dobro izmeati jednake delove (po teini) mastiksa i lanenog ulja, tom meavinom namazati povrine preloma,
pritisnuti ih dobro jednu uz drugu i uvezati kanapom.

II r e c e p t: povrine preloma treba neznatno istrugati finim glaspapirom, pa ih sastaviti u vodu i prelom paljivo omotati
vlanom lanenom krpom, tako da se sastavljeni delovi ne mogu pomerati. Zatim ovako sastavljene delove drati izvesno vreme
nad usijanim gvoem. Krpa e usled toga izgoreti, a prelom e omekati, pa e se prelomljeni delovi spojiti. Kada se opravljeni
predmet ohladi, treba ga paljivo ispolirati jelenskom koom.

188
54) Opravka predmeta od livenog gvoa
(vidi i I deo, odeljak III Kitovi, pod 10 Kitovi za metale, taka 4).

I r e c e p t: Treba pomeati
niadora .......... 57 g
sumpornog cveta ....... 28 1/3 g
opiljaka od livenog gvoa ... 55 g
Ovoj meavini treba dodati i dobro izmeati jo 20 puta toliko (po teind) sveih opiljaka. Ovu meavinu treba zatim istucati u
avanu, nakvasiti je vodom i zameati u testo kojdm se krpe slomljeni predmeti od livenog gvoa. Posle izvesnog vremena ovo e
se testo stvrdnuti i postati otporno kao i sam metal.

II recept: Za krpljenje predmeta od livenog gvoa moe se upotrebiti i legura, koja se sastoji iz:
olova ........... 9 delova
antimona ......... 2 dela
bizmuta .......... 1 dela

55) Opravka pukotina na linoleumu i muemi. Pukotine na linoleumu i muemi ne treba nikad zaivati, jer bi se teta time samo
poveala. Najbolje je da se komad platna odgovarajue veliine premae sindetikonom ili nekim drugim jakim lepkom i podmetne
sa nalija ispod pukotine. Zatim treba linoleum, odnosno muemu, okrenuti da zakrpljeno mesto doe gore, podmetnuti hartiju i
opteretiti tekim predmetom dok se zakrpa potpuno ne osui.
Rupice na linoleumu koje su proizile usled pada na njega kakvog tekog ili otrog predmeta mogu se zapuiti kitom za krpljenje
linoleuma (vidi I deo, III odeljak Kitovi pod 9. Kitovi za kou, gumene predmete, linoleum i muemu).

56) Opravka finog mozaika (inkrustacija). Ako su na. finom mozaiku ispali pojedini komadii, moe se opravka izvriti kada se
udubljenja iz kojih su komadii ispali namau gustom gumiarabikom, sindetikonom ili drugim kakvim jakim lepkom i ispune
prozranim zrnima pirina. Zrna pirina treba pri tome da vire malo napolje, a kada se lepak bude potpuno osuio, treba ih
obrezati na potrebnu visinu. Zatim treba ovako zakrpljeno mesto obojiti bojom koju je imao ispali komadi. Za ovu se svrhu
mogu. upotrebiti akvarel boje koje pirina lako upija, pa obojeno mesto prelakovati finim piritus lakom kada se boja potpono
osui.

57) Pergament hartija kako se pravi. U olovnom sudu treba izmeati sirovu koncentrisanu (tzv. englesku) sumpornu kiselinu
sa 1/31/2 koliine vode. U sud treba naliti prvo vodu, a zatim paljivo sipati sumpornu kiselinu u tankim mlazevima. Voda e se
usled meanja sa sumpornom kiselinom zagrejati. Kad se ova meavina bude ohladila do 15 C, treba u nju potopiti hartiju koja ne
sadri tutkalo (novinarsku i dr.), izvaditi je posle 3 sekunda i potopiti u drugi olovni sud, napunjen istom vodom da bi se
otklonila suvina kiselina. Posle toga treba hartiju proprati jo u veem sudu napunjenom vodom, i naposletku je provui kroz
razblaeni amonijak da bi se otklonili i ostaci sumporne kiselilne. Ovako preparisanu hartiju treba dobro ocediti i osuiti je izmeu
zagrejanih ploa.

58) Petroleumu kako se otklanja neprijatan miris. Petroleumu se moe gotovo potpuno otkloniti neprijatan miris sledeim
postupkom: treba uzeti u bocu od 1 1/2 1 zapremine, u nju usuti 1 1 petroleuma, dodati mu 25 g hlornog krea i vie puta snano
promukati. Zatim dodati 10 g sone kiseline i opet snano promukati da bi se hlorni gas, koji se poeo razvijati u boci, dobro
pomeao sa petroleumom. Posle kraeg stajanja obrazovae se na dnu boce beo talog. Zatim treba petroleum preliti u drugu bocu
u kojoj se nalazi nekoliko komadia tucanog gaenog krea, pazei da se pri tom ne prelije i talog.
Bocu treba zatim dobro promukati i ostaviti da se slegne talog. Ovako obraen petroleum treba profiltrovati kroz kotani ugalj.
Naposletku treba konaadiem lakmusove hartije proveriti da li petroleum nema kiselu reakciju, tj. da li nije u njemu ostalo tragova
slobodne kiseline. Ovo je proveravanje od naroitog znaaja, ako e se ovako preieni petroleum upotrebiti kao kozmetiko
sredstvo. Eventualno se moe i ponoviti opisani postupak, da bi se postigao jo bolji uspeh.
Miris petroleuma ne da se otkloniti potpuno na opisani nain, ali se mnogo ublauje. Ako petroleum treba upotrebiti kao
kozmetiko sredstvo, moe se parirati i ovaj ostatak mirisa dodatkom kakve aromatine esencije ili mirisnog ulja.

59) Pisaljke u metalnim bojama za slikanje na staklu

1 porculanu kako se spravljaju. Treba zajedno zagrejati
2 dela stearinskog ulja i 6 delova stearina i dodavati postepeno (meajui) toliko metalne boje (bronze), dok se iz dobijene mase
ne budu mogle spraviti pisaljke. Kao vezni materijal moe se primeniti i parafin sa glicerinom, ili sire sa gumiarabikom.
Staklo ili porculan na kome se eli slikati (malati) treba prethodno utrljati terpentinskim uljem, a zatim na njemu crtati pisaljkom
ili malati. Posle toga treba malani predmet ariti u pei za porculan.

60) Pisanje na gvou i eliku

a) Pisanje na gvou: treba rastvoriti 1 deo sulfata bakra (plavog kamena) iu 5 delova vode i tome dodati 5 delova azotne kiseline.
Ovom meavinom moe se pisati na gvou pomou metalnog pera.

189
b) Pisanje na kaljenom eliku: uglaanu povrinu tanko premazati vruim voskom i kad se ohladi ispisati slova sa iglom, a potom
premazati povrinu rastvorom od azotne kiseline sa 48% vode. Ovako premazan deo ostavi se dok kiselina ne izgrize metal i
tada se metalni deo opere.

61) Pisanje na drvetu (vidi IV deo Obrada drveta).

62) Pisanje i crtanje na staklu (vidi V deo Obrada stakla).

63) Pisanje i crtanje na slonovoj kosti. Za pisanje na slonovoj kosti upotrebljava se 510% rastvor nitrata srebra, prema tome da
li se eli da natpisi budu vie ili manje crni. Za pisanje treba uzeti guije pero. Moe se upotrebiti i rastvor nitrata srebra sa
dodatkom gumiarabike, a eventualno i pojedine boje, koje se upotrebljavaju i za pisanje na staklu (vidi V deo Obrada stakla).
Za crtanje na slonovoj kosti upotrebljava se takoe rastvor nitrata srebra, no da bi se dobile razne nijanse u crnoan, od bledo crne,
tj. sive do zagasito crne boje, treba pripremiti vie raznih koncentracija rastvora nitrata srebra.
Ako se eli da postoji lep, potpun crte sa senenjem i mnogo nijansa crne boje, treba pripremiti 10 ovakvih koncentracija na
sledei (nain: treba rastvoriti 100 delova nitrata srebra u 100 delova vode i ovaj rastvor razdeliti u 10 jednakih delova. Prvi deo
oznaiti sa br. 1 i ostaviti ga kakav je. Ova koncentracija dae potpuno crne linije. Drugi deo oznaiti sa br. 2 i razrediti ga sa
toliko istom kolidnom vode. Ova koncentracija dae malo blee crne linije. Trei deo oanaiti sa br. 3 i dodati mu 3 dela vode i
tako produiti sve do br. 10 koja e koncentracija dati slabo crne, upravo sive linije. Crtati se moe etkicom ili guijim perom.
Ploicu od slonove kosti na kojoj e se pisati ili crtati treba prethodno staviti za izvesno vreme u jaku sapunicu, a zatim je dobro
isprati vodom i osuiti.
Crtei i natpisi na slonovoj kosti raeni rastvorom nitrata srebra postojani su i ne mogu se izbrisati pranjem.

64) Pisanje i crtanje u crno na porculanu. Za pisanje i crtanje u crno na porculanu treba upotrebiti rastvor od 20 g hlorida-platine
(Platinum chloratum) na 1 1 vode. Natpis ili crte iscrtan ovim rastvorom treba ostaviti da se osui, a zatim predmet na kome je
pisano ili crtano umereno zagrejati u pei za porculan. Ovim postupkom dobie se natpis (crte) koji se apsolutno ne moe
izbrisati.

65) Pisanje na celuloidu. Za pisanje na celuloidu treba pripremiti sledei rastvor:

acetona ......... 100 delova
tanina ......... 18 delova
suvog hlorida gvoa
(feri-hlorida) ...... 12 delova
U jednoj polovini koliine acetona treba rastvoriti tanin, a u drugoj polovini hlorid gvoa, pa oba rastvora pomeati.

66) Pisanje na cinku

I r e c e p t: Treba izmeati:
obinog crnog mastila ...... 100 g
sulfata bakra ......... 30 g
ai (kinrusa) ......... 1g
Promukati ovu meavinu vie puta u toku dana da bi se ubrzalo rastvaranje sulfata bakra. Za pisanje upotrebiti obino metalno
pero.

II r e c e p t: Treba uzeti
hlorida platine ........ 1 deo
gumiarabike ........ 1 deo
vode ............ 10 delova
Hlorid platine rastvoriti u jednom delu vode, a gumiarabiku u drugom i oba rastvora pomeati.
Ako se eli da natpisi budu u boji, treba rastvoru gumiarabike dodati malo anilinske boje.

67) Platiniranje porculana. Platiniranje na porculanu vri se rastvorom hlorida platine, na isti nain kako se vri platiniranje na
staklu (vidi V deo Obrada stakla).

68) Pozlate sa porculana kako se skidaju. Pozlate sa porculana skiraju se na isti nain kao i sa stakla (vidi V deo Obrada
stakla).

69) Pozlaivanje ukrasa na slonovoj kosti. Pozlaivanje ukrasa na slonovoj kosti moe se vriti pomou etkice, sa zlatnim
prahom (branzom), umeanim sa jakim rastvorom boraksa na isti nain kao i kod stakla (vidi V deo Obrada stakla, pod
Pozlate na staklu IV nain).

70) Poliranje gipsanih figura (imitacija mermera). Da bi se gipsanim figurama dala politura i izgled mermera, treba ih prvo
prevuoi rastvorom sapuna koji se spravlja kad se beo sapun isee sitno i rastvori u mekoj vodi na vatri. Pri mazanju figura ovim
rastvorom, koji treba da bude idak, treba obratiti panju da se rastvor ne penua i ne obrazuje mehure. Kada je gips upio rastvor
sapuna i predmet se bude dobro osuio, treba ga blago istrljati finom mekom lanenom krpom. Ovim postupkom dobie gipsana
figura nean sjaj i izgledae kao da je izraena od belog mermera.

190
71) Poliranje celuloida. Treba umoiti komad filca u meavinu benzina i bimtajna u vrlo finom prahu i time istrljati celuloid, a
zatim poliranje dovriti jelenskom koom na koju se stavlja malo krede, takoe u finom prahu.

72) Premaz za toplovodne cevi. Toplovodne cevi treba prvo oistiti, oprati razblaenom sonom kiselinom i isplaknuti krenom
vodom. Kad se osue, treba ih premazati fimisom od lanenog ulja, kome se dodaje malo minijuma i ostaviti da se osue. Umesto
minijuma moe se primeniti i grafit. Preko ovog osnovnog premaza (grunta) treba cevi vie puta premazati meavinom
spravljenom od krede i firnisa od lanenog ulja, kojoj treba dodati i malo cinka u prahu. Ova se meavina mora upotrebiti to
gua. Dok se prethodni premaz ne bude dobro osuio, ne treba nanositi sledei premaz.

73) Pucanje lepka kako se spreava. Lepak esto puca usled brzog suenja ili ako se sui na promaji. Da bi se spreilo pucanje
lepka, treba mu dodati malo kalcijum hlorida ili 2 % glicerina.

74) Ra sa pegle kako se skida (glaanje pegle).Dno od pegle isti se od re na sledei nain:

a) Vruu peglu treba prevui belim voskom.Usled toga e se ra rastvoriti. i ostae zajedno s voskom na podlozi po kojoj se pegla.
Ako se ra odmah ne skine, ovo treba ponoviti nekoliko puta dok se ne izgubi trag od re.

b) Pegla e se najlake uglaati kad se komad krpe natopi voskom ili stearinom, pa tom krpom istrlja vrela pegla. Posle trljanja
treba peglom prei nekoliko puta preko podlone krpe, dok ne bude peglala glatko.

75) Reprodukcija (kopiranje) gravure. Za kopiranje gravura treba spraviti sledei rastvor:
destilisane vode . . . . . . 100 delova
stipse .......... 20 delova
belog sapuna ....... 20 delova
U jednoj polovini koliine vode treba rastvoriti sapun, a u drugoj stipsu, oba rastvora pomeati i ovoon meavinom ovlaiti hartiju
na kojoj se eli da dobije kopija. Zatim ovako ovlaenu hartiju staviti na gravuru i zajedno sa njome staviti je pod presu.

76) Rogovi i predmeti od roga kako se omekavaju, savijaju i ispravljaju.

Da bi se dobio mekan i elastian rog i prilagodio za obradu, treba ga prvo dobro oistiti od masnoe potapanjem u kupatilo od
potae, a zatim ga potopiti na 810 dana u kupatilo sledeeg sastava:
taninske kiseline ....... 5 delova
cink-sulfata ........ 5 delova
azotne kiseline ....... 3 dela
sireta (Acidum pyrolignosum) . . 3 dela .
kalijum bitartrata (preienog vinskog kamena Kalium bitartaricum depuratum) .... 2 dela
Kad se predmetu od roga da savijanjem eljeni oblik, treba ga dobro oprati prvo u istoj vodi, a zatim u blagom rastvoru, cink-
sulfata. Potom ga ponovo potopiti u prvo kupatilo i naposletku ga osuiti i ispolirati.
Iskrivljeni predmeti izraeni od roine mogu se ispraviti ako se potope na nekoliko minuta u vruou vodu, pa kada malo omekaju
ispraviti ih i opteretiti da bi zadrali prvobitatan oblik 1 posle hlaenja.

77) Roina kako se gravira.

Predmet na kome se ima gravirati treba premazati nekim itkim lakom od smole, na ovaj premaz preneti crte ili natpis koji se eli
i po njemu tano izgrepsti lak iglom. Zatim treba oko povrine, na kojoj se ima gravirati, napraviti okvir od voska za modelisanje,
na uokvirenu povrinu naliti sonu kiselinu i ostaviti je da dejstvuje izvesno vreme. Posle toga treba izgravirano mesto isprati
destilisanom vodom i osuiti ga flispapirom. Naposletku treba izgravirano mesto izloiti vie asova dejstvu sunane svetlosti, pa
zatim sprati terpentinom sloj laka.
Ako se eli da linije crtea ili natpisa budu zagasito crne, tada za graviranje, odnosno nagrizanje roine, treba upotrebiti rastvor od
1 dela srebra u 5 delova azotne kiseline, koji tretoa razblaiti sa 25 delova destilisane vode. Ovaj rastvor treba da dejstvuje na
roinu 1/2 asa, za koje ga vreme treba nekoliko puta obnavljati. Za zagasito crno graviranje moe se takoe upotrebiti i
razblaena sumporna kiselina (1 deo kiseline na 56 delova vode) koja dejstvuje brzo.
Ako se eli da izgravirane linije budu mrke boje treba upotrebiti rastvor od 1 dela nitrata srebra u 5 delova vode, ostaviti da ovaj
rastvor dejstvuje kratko vreme, a zatim izloiti gravirani predmet dejstvu sunane svetlosti dok izgravirane lindje ne postanu
mrke. Za graviranje u mrkome tonu moe se upotrebiti i rastvor hlorida zlata, koji se spravlja kad se rastvor zlata u carskoj vodi
jako ispari dok se intenzivno ne oboji, a zatim se razredi sa petostrukom koliinom vode. Bojenje u drugim bojama dpbija se
primenom jako razreene sumporne kiseline i pokrivanjem izgraviranih linija anilinskim bojama ras tvorenim u piritusu. Ovakvi
se rastvori moraju zagrejati i naneti vie puta. Na isti nain gravira se i na slonovoj kosti.

78) Smea za utvrivanje metalnih delova u drku (no, viljuska i dr.). Ovo se vri na sledei nain:

a) kolofonijuma 1,2 kg istopiti u loncu od livenog gvoa, pa promeati 0,3 kg mlevenog sumpora u ipkama i 0,5 kg prosejanih
gvozdenih opiljaka. Ova smea ulije se u drku dok je vrua, pa se u nju zavue zagrejana peteljka noa.

191
b) smeom od 1 dela mlevene (tucane) cigle i 2 dela kolofonijuma napuniti drku, pa u nju zavuei jako zagrejanu peteljku noa.

c) izmeati 25 delova mlevenog kolofonijuma sa 14 delova mlevenog sumpora u ipkama i 40 delova fino mlevene cigle. Ovom
smeom napuniti drku, pa u nju zavui jako zagrejanu peteljku noa. Ova smea dobro dri, ali ne podnosi vrelu vodu.

79) Svetlei premazi

(vidi i I deo odeljak V: Vetaki materijali i razne mase pod Kazeinske mase koje svetle u mraku). Predmete koji treba nou da
svetle da bi se videli, npr. skazaljke i cifre na brojaniku asovnika, piksle za palidrvca, dugmad za automat elektrinog
osvetljenja na stepenicama i dr., treba premazati kakvim svetleim premazom. Ovakvi se premazii spravljaju kada se kakvoj bilo
boji kojom e se premazati predmet doda jedna od sledeih hemikalija:
kalcijum-sulfida,
natrijum-volframata,
barijum-sulfata.
Eventualno se moe upotrebiti jednovremeno i vie ovih hemikalija.
Ako je povrina, koja se eli da svetli, prozrana (npr. staklo), treba je sa nalija premazati lepkom (tutkalom), a zatim posuti
meavinom kalcijum- sulfida i natrijum-volframata, oba u finom prahu.

80) Slonava kost kako se beli. Predmet od slonove kosti, koji se eli da beli, treba prvo dobro oistiti a zatim ga potopiti za
izvesno vreme u rastvor vodonik-super-oksida ili na 15 minuta u terpentinsko ulje. Posle toga treba ga 34 dana izloiti dejstvu
sunca.

81) Slonova kost kako se gravira. Za graviranje na slonovoj kosti primenjuje se isti postupak kao i za graviranje roine (vidi
ta. 77).

82) Slonova kost kako se omekava. Treba pomeati 100 g hiitroeterinog piritusa (Spiritus aetheris nitrosi) i 500 g sireta. U
ovu meavinu treba potopiti slonovu kost i ostaviti je u njoj 34 dana. Posle ovog vremena slonova kost bie meka i gipka. Ili,
treba isei u sitne komade jedan debeo koren mandragore*), potopiti ga u vodu i iskuvati.U ovaj uvar treba staviti i kuvati slonovu
kost, koja e od toga omekati kao vosak.

*) Mandragora je narkotina biljka iz familije solaneje.

83) Slonova kost kako se raspoznaje prava od lane. Da bi se ispitalo da li je slonova kost prava, treba je nakvasiti
koncentrisanom sumpornom kiselinom. Ako je slonova kost prava, ona se nee izmeniti usled kvaenja sumpornom kiselinom,
dok e se vetaka (lana) pod dejstvom sumporne kiseline kroz 1215 minuta obojiti ruiastom bojom, koja ise moe otklomiti
kada se ispere vodom.

84) Slonovoj kosti kako se daje izgled starosti. Da bi se slonovoj kosti dao dzgled starosti, treba je prvo potopiti u blag rastvor
stipse, a zatim u uvar od iskuvanog
ruja. Ovo se moe postii i kada se slonova kost istrlja talogom od kafe.

85) Nitrat srebra kako se spravlja. Treba uzeti

srebra (starog otpadaka i dr.) . . 1 deo i azotne kiseline . 4 dela.
Staviti na blagu vatru dok se srebro ne rastvori potpuno, anzatim povisiti temperaturu da bi se potpuno isparila kiselina.

86) Staklenu cev presei. Oznaeno mesto obavije se nekoliko puta vlanom hartijom, pa se to mesto zagreva na tankom plamenu
(okreui cev), potom se zagrejano mesto prelije hladnom vodom pa se cev prelomi.

87) Staklo probuiti izbuiti rupu. Trougaona turpija naotri se i umoi u terpentinsko ulje, ili se burgija okali u ivi, pa se
podmazuje terpentmskim uljem. Moe se buiti i bakarnim probojcem, koji se okree na strugu i vrh podmazuje mirgl-prahom i
uljem (paziti da se staklo ne pritiska pri proboju rupe).

88) Transparent hartija u boji kako se pravi. Treba uzeti 150 g belog elatina, 3 g glicerina i 750 g transparentne boje koja se
eli i sve rastvoriti u 1 1 vode. Pre upotrebe ovaj rastvor dobro promukati i njime dvaput premazati hartiju koja treba da bude
transparent.

89) Turpije tupe kako se otre. Najsigurnije je da se stare istupljene turpije ponova reu, ali poto to skupo staje otrenje se
moe izvriti i hemijskim putem, ecovanjem (nagrizanjem) pomou kiselina. Pri tome treba obratiti panju da se prodube samo
udubljenja izmeu zubaca, no u tome ne treba preterivati, jer bi se inae i samo zupci mogli podgristi, pa bi se docnije pri radu sa
turpijom lako lomili.
Ima vie naina za otrenje turpija nagrizanjem (ecovanjem) pomou kiselina.

I nain: treba najpre iskuvati turpije u rastvoru potae i ietkati ih tvrdom etkom, da bi se oistile od masnoa, pa ih potom
dobro osuiti, Posle toga treba ih potopiti pola minuta u azotnu kiselinu i prei preko povrine turpije komadom platna dobro
zategnutim na pljosnatom drvetu. Usled toga e kiselina ostati i dejstvovati samo u udubljenjima (zarezima), ne razjedajui zupce

192
koji su obrisani. Ovaj se postupak moe ponoviti vie puta, prema tome kakva se dubina zareza eli da postigne. Po zavrenom
nagrizanju treba turpije isprati dobro vodom i osuiti.

II nain: manje istupljene turpije mogu se najlake naotriti na sledei nain: prvo ih oistiti dobro od masnoe ceom i sapunom
pomou otre etke, a zatim ih potopiti u rastvor spravljen od 10 delova 20% azotne kiseline, 30 delova 20% sumporne kiseline i
70 delova vode. U ovom rastvoru treba ostaviti turpije 4 minuta do pola asa, prema finoi reza, a zatim ih isprati u vreloj vodi,
umoiti u kreno mleko da bi se neutralisala kiselina, osuiti ih i podmazati.

III nain: najbolji se rezultati u otrenju turpija postiu putem elektrolize. Prvo treba turpiju dobro oistiti od masnoe, to se
pored ve opisanih naina moe postii i kada se iskuvaju 1015 minuta u natronovoj luini (rastvoru kaustine sode) i isplaknu
vruom vodom. Po potrebi treba ih jo bajcovati u razblaenoj azotnoj kiselini da bi bile metalno iste i opet ih isplaknuti vodom.
Posle ovog ienja treba udubljenja (zareze) natrljati kredom, obesiti turpije u rastvor plavoga kamena i drati ih u njemu dok se
na zupcima ne bude obrazovala prevlaka od staloenog bakra. Stavljanjem turpija iza toga u blag rastvor nitrata ive,
amalgamisae se sloj bakra. Tek posle ove pripreme pristupa se stvarno otrenju turpija putem elektrolize. U tom cilju treba turpije
oibesiti kao anode u kupatilo sa razblaenom sonom kiselinom, u kome kao katoda slui olovni lim. Kreda e se u ovome kupatilu
rastvoriti i nastupie nagrizanje samo udubljenja (zareza), jer su amalgamisani zupci zatieni. Napon struje koja se proputa kroz
ovo kupatilo treba da bude 35 volti, a trajanje nagrizanja (ecovanje) oko 30 minuta. Posle toga treba turpije izvaditi iz kupatila i
isplaknuti ih rastvorom kamene sode i vruom vodom. Naposletku ih treba osuiti i podmazati.
Ovaj se postupak moe uprostiti na sledei nain: turpije treba (im budu oiene od masnoe), ne briui i ne amalgamiui
zupce, obesiti pomou metalne ipke u sud napunjen vodom i zakieljen kiselinom. U isti sud obesiti ugljenu plou blie drugom
kraju. Na taj nain dobie se kao neki galvanski elemenat, u kome obeene turpije predstavljaju anodu, a ugljena ploa katodu.
Kad se komadom ice sastavi anoda sa katodom, kroz ovako obrazovan galvanski elemenat prolazie struja, usled ega e se
zakieljena voda razlagati na vodonik i kiseonik. Kiseonik e energino prodirati u udubljenja (zareze) na turpijama, dok e zupci
ostati zatieni, jer e se na njima nahvatati mehurii vodonika. Ovaj je postupak praktian i ekonomian.

90) Turpije prljave i zapuene kako se iste. Prljave turpije treba oistiti od masnoa prvo u rastvoru potae. Zatim, ako su
zapuene strugotinama olova, kalaja ili bakra, treba ih ostaviti u vodu slabo zakieljenu azotnom kiselinom, a ako su zapuene
strugotinama od cinka, u vodu zakieljenu sumpornom kiselinom. Poto se izvade iz ovoga kupatila, treba ih dobro isprati
vodom, pa staviti u drvene strugotine da se osue i potom i podmazati.
Umaene turpije mogu se oistiti i etrom, benzinom ili terpentinom, pomou kakve tvrde etke.

91) Tutkalisani predmeti da se ne odlepljuju u vodi. Da se tutkalisani predmeti ne bi odlepljivali u vodi, treba ih premazati
formalinom.

92) Ugljevi za crtanje kako se spravljaju.

I recept: Za ovu svrhu najbolje je upotrebiti topolovinu, koja daje mek, vrlo crn ugalj, bolji no ugalj od lipovine ili bukovine. Drvo
treba pre ugljenisanja dobro prosuiti na vazduhu, a zatim ga ariti u metalnom loncu za arenje. Ovako dobijen ugalj treba
usitniti, ugljenu prainu umeati sa glicerinom u testo i formirati od njega ipke (kreone) za crtanje pa ih osuiti. Ako se umea i
gumirana voda, ugljen se nee otirati sa crtea. Ovako sipravljeni ugljeni za crtanje vrlo su dobrog kvaliteta.

II re c e p t: prosti grublji ugljevi za skiciranje mogu se spraviti ako se suvi, tanki prutovi lipovog ili lenikovog drveta debelo
premau stolarskim tutkalom, a zatim uvaljaju u fini pesak, tako da budu pokriveni dosta debelim slojem istoga. Kada se kora od
peska bude osuila, treba ovako pripremljene prutove ariti na jakoj vatri u hermetiki zatvorenim gvozdenim sudovima
(kutijama), snabdevenim jednom rupicom za odilaenje gasova. Posle arenja treba skinuti sa prutova koru od peska i upotrebiti ih
za crtanje (skiciranje). Crtei izraeni ovako spravljenim ugljenima na hartiji ili tkanini mogu se lako otirati sredinom od hleba.

93) Ulje kako se preparira da bi se lako suilo. Da bi se ulje, naroito laneno, preparisalo na ekonomian nain radi lakog
suenja, i da bi se moglo u,potrebiti kao firnis za farbanje i mazanje, treba ga kuvati sa samom ili ga ostaviti izvesno vreme u
dodiru sa njome. Umesto sa samom moe se kuvati i sa oksidom olova (gleom).
Ovo se moe postii i na drugi nain, ako se ulje kuva sa jednakim po teini delovima olova, kalaja i cink-sulfata, ija ukupna
teina treba da iznosi 1/10 teine ulja koje se eli da preparira. Pomenuti metali treba da budu u zrnu, usled ega ih treba istopiti i
sipati u hladnu vodu kao to se pravi i sama.

94) Ulje za fenjere kako se spravlja. Za spravljanje ulja za fenjere treba izmeati 3 dela repinog ulja, 1 deo petroleuma i 2%
kamfora.

95) Ulje za buenje, frezovanje i seenje metala kako se spravlja. Pri buenju, frezovanju i seenju metala moraju se primeniti
tenosti koje slue kao sredstvo za podmazivanje i hlaenje. Kod finih radova primenjuju se u ovu svrhu samo ulja, npr. masna
ulja (kao repino) ili mineralna ulja, a kod grubljih radova primenjuju se meavine ovih ulja sa vodom, pri emu se ovoj meavini
dodaje u cilju izdrljivosti sapun i slina pomona sredstva. Ovako preparisana ulja nazivaju se ulja rastvorljiva u vodi ili
klizava ulja, jer omoguuju bre pokretanje (klizanje) alata po rapavoj povrini metala. Ova se ulja mogu spraviti na vie raznih
naina:

193
I r e c e p t: treba meajui pomeati 102 1 parafinskog ulja, 15 1 uljane kiseline (oleina), 7,6 1 denatruisanog piritusa i 3,8 1
natronove luine od 31 po Bomeu. Za obino buenje, struganje, frezovanje i bruenje (lajfovanje) ovu meavinu treba pomeati
sa mekom vodom u odnosu 1:24.

II r e c e p t: treba zameati 10 kg kolofonijuma, 7,5 kg oleina, 65 kg mineralnog ulja (spec. teine 0,8850,9),
12,5 kg bajca za ulje (Turkischrotol), 3 kg rastvora amonijaka (spec. teine 0,91) i 3 kg kalijumove luine od 50 po Bomeu.

III r e c e p t: treba zameati 20 kg sirovog itkog smonog ulja*), 1,20 kg oleina, 60 kg ulja za vretena**), 2,8 kg piritusa i 6 kg
natronove ili kalijumove luine od 30 po Bomeu.

*) Harzo1 dobija se suvom destilacijom kolofonijuma.

*) Spindelol to je mineralno ulje koje slui za podmazivanje brzohodnih, lako optereenih mainskih delova.

96) Ulje za podmazivanje kako se preiava. Upotrebljeno ulje za podmazivamje treba pre ponovne upotrebe preistiti i
osloboditi od stranih tela koja se nalaza u njemu. U tom cilju treba ulje koje se ima preistiti skupljati u kantu, koja je na 25 cm
iznad dna snabdevena slavinom. Pri duem stajanju spae tea strana tela na dno kante; taj e se proces ubrzati ako se kanta
postavi na toplo mesto. Zatim treba ulje otoiti kroz slavinu i procediti ga kroz 23 sloja flanela, koji treba drati na 6 cm jedan
od drugoga.
ivotinjska i bidjna ulja koja su se uegla pri upotrebi ili reagiraju kiselo nagrizaju povrinu leita. Usled toga mora se iz ulja
odstraniti kiselina, to se najbolje postie pranjem ulja sa bistrom krenom vodom, posle ega e bistro ulje isplivati na povrinu
vode, odakle ga treba za upotrebu odvaditi ili otoiti.

97) Fleke mrlje oistiti. Ovo se vri na razne naine, to zavisi od predmeta, vrste mrlje i sredstava za ienje. Svea mrlja
lake se isti no ustajala. Pre ienja treba izvriti probu sa dotinim sredstvom, a po zavrenom ienju dobro oprati ruke.
Sredstva za ienje mrlja obino su: ist benzin, zemni sapun ili sapun od ui, amonijak, piritus, terpentinsko ulje, limuntos,
alkohol itd.

a) Mrlje od alkohola treba isprati istom vodom. Mrlju na osetljivim tkaninama nakvasiti sunerom, pa pritiskati neznatno
zagrejanom peglom da ispari voda sa alkoholom.

b) Mrlje o vina treba odmah posuti sitnom solju ili namazati sokom od limuna ili hidrogeniumom, pa osuiti na suncu. Svila se
isti benzinom ili piritusom.

c) Mrlje od piva treba odmah natrljati vodom u kojoj je rastopljena so. Mrlja na beloj tkanini isti se razblaenim amonijakom.
Mrlje na platnu i vunenoj tkanini u boji iste se meavinom vode i piritusa (pola i pola).

d) Mrlje od anilinske boje iste se piritusom za gorivo. Ovo ponoviti nekoliko puta dok se mrlja ne otkloni.

e) Mrlje od petroleuma (gasa) iste se meavinom amonijaka i vode u razmeri 1:8. Posle ienja treba oprati u toploj vodi.

f) Mrlje od katrana treba namazati maslom, da bi se katran omekao, a zatim mrlju ostrugati i oistiti benzinom.

g) Mrlje od tinkture joda na belom rublju treba potopiti u meavinu od 1 dela amonijaka i 2 dela vode, a zatim isprati u
razblaenoj sonoj kiselini.

h) Mrlje od kafe treba potopiti u hladnu vodu, potom namazati glicerinom i isprati u mlakoj vodi.

i) Mrlje od likera iste se razblaenim amonijakom ili razblaenim piritusom, a zatim isprati mlakom vodom.

j) Mrlje od jaja treba ostaviti da se osue, pa ih oistiti mekom etkom, a ostatak mrlja benzinom.

k) Mrlje od mleka iste se meavinom 1 dela vode i 1 dela glicerina, sa dodatkom nekoliko kapi amonijaka; zatim se materija
obloi s obe strane platnom i ispegla peglom.

1) Mrlje od krvi iste se na platnu kad se pokvase rastvorom soli ili hidrogeniuma, koji je rastvoren u vodi u razmeri 1:5, a potom
se operu u toploj sapunici. Mrlja na hartiji kvasi se hlornom vodom i odmah pokupi (vie puta).
m) Mrlje od znoja na belom platnu prati sapunicom od marseljskog sapuna, a na obojenoj vuni istiti siretom. Mrlje na vunenim
tofovima istiti meavinom: 1 deo amonijaka, 2 dela alkohola i 3 dela sumpornog etra (etersulfurikum). Mrlje na filcu iste se
rastvorom: 5 g cinkovog praha na 1 1 vode, a potom se obriu etkom zamoenom u mlaku vodu.

98) Cerezin hartija kako se pravi. Cerezin hartija spravlja se kad se koncept hartije natopi meavinom jednakih delova stearina
i loja, ili cerezina.

194
99) etke uprljane od masnih boja, laka i dr. kako se peru. Najbolje je etku odmah po upotrebi oistiti i oprati. Ako je etka
bila upotrebljena za uljanu boju ili lak, treba je prvo dobro iscediti i ostatak boje ili laka razmazati na neku hartiju, a zatim je
oprati u terpentinu ili benzinu, ili je isprati dobro sapunom i toplom vodom. Ako je etka biia upotrebljena za mazanje lepka, treba
je samo dobro isprati vodom. etke koje su bile upotrebljene za mazanje vodenog stakla treba odmah posle upotrebe oprati u vodi,
jer vodeno staklo nagriza dlaku.

Zaputene etke od masne boje koje su se ve stvrdle mogu se oistiti i oprati na vie naina:

I r e c e p t: stvrdnutu etku treba prvo izlupati paljivo ekiem da bi se radvojile ulepljene dlake, a zatim ih staviti u rastvor
kristalne sode (1 deo sode na 3 dela vode). etke ne treba pri tome da dodiruju dno suda sa rastvorom sode, ve da vise u njemu.
Posle 24 boja e na etkama toliko omekati, da e se moi skinuti vodom i sapunom.
Jo je bolje upotrebiti za omekavanje stvrdnutih etaka rastvor od 0,5 kg sode na 3 1 vode i taj rastvor zagrejati na 6070C, a
zatim obesiti u njega etke. Masna e boja ovim postupkom toliko omekati, da e se moi lako isprati sapunom. Temperatura
rastvora ne treba nikad da pree 68, jer e inae soda nagristi dlake.

II recept: pranje etaka od masne boje u rastvoru sode prilino je dangubno i od toga se etke mogu lako iskvariti. Odlino pak
sredstvo za omekavanje stvrdnute boje na etkama, a koje ne riagriza dlake i drvo, jeste karbolna kiselina. Za tu svrhu primenjuje
se obino 50 procentna karbolna kiselina. etke treba potopiti na nekoliko dana u ovu kiselinu, a zatim ih isprati vodom.

III recept: i amil acetat je vrlo dobro sredstvo za pranje stvrdriutih etaka od masne boje. Ako se ovim sredstvom prelije etka,
firnis e se gotovo trenutno razmekati i etka e opet biti upotrebljiva. Posle omekavanja etke moe se amil-acetat lako iz nje
otkloniti pomou piritusa ili terpentinskog ulja.
Zaputene etke od lakovanja treba naelno prati u onoj tenosti, sa kojom je upotrebljeni lak bio spravljen (terpentinu, piritusu,
acetonu i dr.).

100) etke kako se konzerviu. Ako nije potrebno da se etke kojima je bojeno odmah oiste, jer e se uskoro opet upotrebiti,
treba ih ostaviti u boji. Samo, pri tome etka ne treba da dodiruje dno suda u kome je boja, jer bi se dlake na njoj iskrivile usled
teine etke, nego ih treba obesiti u sud.
Pri uvanj,u manjeg broja etaka od dlake treba u kutiju u kojoj stoje etke, staviti sitne komade kamfora ili posuti etke biberom,
naftalinom ili prahom za insekte. Za etke i etkice od ekinja, koje obino vise na ici ili uzici, ovaj se postupak ne moe dobro
primeniti, stoga ove etke treba ee pregledati da se u njima ne bi zalegli moljci, gusenice i dr.

101) elak kako se beli. Rastvor od 1 kg hlornog krea u 1 kg vode treba meati sa rastvorom sode, dogod se jo bude
obrazovao talog. Posle toga odliti bistru tenost, naliti je na 10 1 rastvorenog elaka u piritusu i sve dobro promukati. Ovu
meavinu treba ostaviti da stoji, dok se prema njenoj boji ne bude primetilo da je nastupilo beljenje, to e biti u toku od pola do 1
. Beljenje nastupa jo bre pod neposrednim dejstvom sunane svetlosti. Beljeni rastvor treba zatim preliti u kakav kameni ili
emaljirani gvozdeni sud i meati ga sonom kiselinom, dok se jo bude izdvajala smola. Zbog jakog razvijanja hlora pri ovome
nainu, preporuljivo je da se dodavanje sone kiseline vri na slobodnom vazduhu. Izdvojena smola (elak) bie jo samo slabo
obojena i iz nje e ieznuti i poslednji. ostaci boje u vodi na temperaturi kuvanja.

II r e c ep t: 40 delova elaka treba kuvati sa 10 delova sode u 150 delova vode dok se elak ne bude potpuno rastvorio). Zatim
treba ovu meavinu ostaviti na mirno mesto da se izbistri. Posle toga odvaditi bistru tenost i dodavati joj bistar rastvor od 40
delova hlornog krea u 40 delova vode. Ovu meavinu treba ostaviti da stoji 2448 , a zatim joj dodavati sonu kiselinu, dok se
jo bude obrazovao talog koji naposletku treba isprati vodom dok ne prestane davati kiselu reakciju (probati sa plavom lakmus
hartijom).

102) piritus denaturisan kako da se oslobodi neprijatnog mirisa. Neprijatan miris denatruisanog piritusa, naroito kada se
pogasi plamen, dolazi od piridina koji se stavlja u piritus radi denaturisanja, da se sprei upotreba za spravljanje alkoholnih pia.
Ovaj se neprijatan miris moe otkloniti, kada se u 1 1 denaturisanog piritusa uliju 10 g ko.ncentrisane (sirove, tzv. engleske)
sumporne kiseline, pa se boca dobro promuka. Zatim naliti u bocu jo i rastvor sode (10 g sode rastvorene u 20 g vrele vode) i
opet bocu dobro promukati.
Neprijatan miris kod denaturisanog piritusa moe se dosta dobro otkloniti i kada se na 1 1 piritusa doda na vrhu noa (dobro
zahvaeno) vinske ili oksalne kiseline i boca dobro promuka.

103) rafovi zarali kako se odvru. Da bi se zarali raf mogao odvrnuti, treba mu zagrejati glavu. U tome cilju treba usijati
kakav gvozdeni iljak malo pljosnat na vrhu i drati ga 23 minuta na glavi zaralog rafa. im se raf bude zagrejao, moi e se
lako odvrnuti pomou odvrtke.

104) raf zarafljen da se ne odvre. Da se raf ne bi odvrtao treba mu premazati zavoje sonom kiselinom pre no to e se
urafiti. Kiselina e nagristi raf, usled ega se on nee moi odvrtati.

105) rafovi zavrnuti u metal da ne raju. Gvozdeni rafovi zavrnuti u metal mogu se usled ranja tako uglaviti u metalu, da e
se samo sa tekom mukom moi odvrnuti, pa e se esto pri tome i slomiti. Da bi se u izvesnoj meri otklonila ova nezgoda, esto
se pribegava tome da se raf, pre no to e se uvrnuti, podmae uljem, ali to nije dovoljno. Meutim meavina ulja i grafita

195
potpuno e spreiti da se raf nepomino uglavi u delove koje spaja, zatiujui ga od ranja. U isto vreme ova meavina olakava
i uvrtanje samoga rafa, jer znatno smanjuje trenje zavoja.

BIBLIOGRAFIJA

1) F. Spitzer Recepte fiir die Werkstatt;

2) Marcel Bourdis 1001 Secrets d'Ateliers;
3) Beyse's Goldene Schtzkammer;
4) Dr Theodor Kobller Handbuch der Spezialitaten Industrie;
5) Joh. Karl Konigs Warenlexikon fiir den Verkehr mit Drogen und Chemikalien;
6) Dr N. Pram Aua der Praxis fur die Praxis (sveska 9 D);
7) Leksikon od Mirka Peara;
8) Razni struni asopisi i praktini recepti.

_______________________________________________________________________________________

KNJIGA 11

N. I D. DEROKO - A. S. ORDEVI

PRIRUNIK ZA ZANATLIJE

RADIONIKA TEHNIKA ZA RAZNE ZANATE I MATERIJALE

ZANATSKA BIBLIOTEKA

PRIRUNIK ZA ZANATLIJE

RADIONIKA TEHNIKA ZA RAZNE ZANATE I MATERIJALE

IZDAVAKO PREDUZEE GRAEVINSKA KNJIGA

Beograd, 1966.

196