P6 PDF

SUPERPROVODNICI
Materijali koji provode elektrinu struju bez

gubitaka nazivaju se superprovodnici.
Pojava superprovodnosti primeena je na vrlo
niskim temperaturama, bliskim apsolutnoj nuli
(T = 0 K) ili bolje rei na temperaturi tenog
helijuma (T = 4,2 K).
Pokazalo se u meuvremenu da ove temperature,
koje se nazivaju i kritine temperature, za
pojedine superprovodne materijale, mogu biti i
znatno vie
(TKr = 23,2 K za Nb3Ge
TKr = 100 K za superprovodne kermaike.)
Da bi kod nekog materijala nastupila pojava
superprovodosti nije dovoljno samo ostvariti
temperature ispod kritine.
Na ovu pojavu utiu i magnetno polje (H) u
kojem se superprovodnik nalazi i gustina
struje (J) u njemu.
Tako da moraju biti ispunjeni i uslovi da je
magnetno polje manje od nekog kritinog
(H<HKr) i gustina struje da je manja od neke
kritine (J<JKr), pri emu postoji odreena
meuzavisnost HKr, JKr i TKr.
Superprovodnost je fenomen koji se
pojavljuje kod odreenih materijala na
niskim temperaturama, i karakterie ga
potpuno odsustvo elektrinog otpora i
priguivanje unutranjeg magnetnog polja
(Majsnerov efekat).
Jedna od moguih koristi superprovodnika je
ta to bi pomou njih bilo mogue da se
elektrina energija uva dugo vremena,
praktino bez utroaka.
Ipak da bi se superprovodnici koristili u
praksi, potrebno je da "funkcioniu" na
temperaturama priblino sobnim (inae bi ih
utroak energije za hlaenje uinio
nepraktinim).
Zato ve dugi niz godina naunici rade na
stvaranju superprovodnika koji rade na viim
temperaturama.
Majsnerov efekat
Majsnerov efekat je
pojava isezavanja
magnetnog polja u
unutranjosti
superprovodnika.
Majnserov efekat je jedna
od kljunih osobina
superprovodnika i preko
njega je utvreno da do
pojave superprovodljivosti
dolazi faznim prelazom.
Superprovodnost se pojavljuje kod raznih
materijala, ukljuujui i proste elemente poput
kalaja i aluminijuma, razne matalne legure,
neke visoko-"dopirane" poluprovodnike, i
odreena keramika jedinjenja koja sadre
mali stepen atoma bakra i kiseonika.
Druga vrsta jedinjenja, poznata kao kuprati, su
visokotemperaturni superprovodnici.
Superprovodnost se ne pojavljuje kod
plemenitih metala poput zlata i srebra, niti kod
feromagnetnih metala poput gvoa (mada
gvoe moe da se pretvoriti u superprovodnik
ako se podvrgne vrlo visokim pritiscima).
MAGNETNI MATERIJALI
Svi materijali imaju u manjoj ili veoj meri
magnetna svojstva.
Magnetne osobne materijala su posledica
uzajamnog dejstva magnetnih momenata atoma i
molekula koji potiu od:
- magnetnih momenata usled kretanja elektrona
po orbitama (orbitalnih magnetnih momenata),
- momenata usled sopstvene rotacije (magnetnih
momenata spina) elektrona i
- magnetnih momenata koji potiu od ostalih
estica u atomima (spinovi jezgra atoma), koji su,
uglavnom, zanemarljivi.
Uvod
Pod magnetnim osobinama materijala podrazumevamo sve
mikroskopske i makroskopske manifestacije odziva materijala na
dejstvo magnetnog polja.
Odziv materijala na magnetno polje karakteriemo veliinom koju
nazivamo magnetna susceptibilnost.
Prema znaku i veliini magnetne susceptibilnosti materijale delimo na
dijamagnetne,paramagnetne i feromagnetne.
Feromagnetni materijali se dele jo na feromagnetne,ferimagnetne i
antiferomagnetne.
Tvrdi feromagnetni materijali se primenjuju skoro iskljuivo za izradu
stalnih magneta.
Meki feromagnetni materijali su specifini po tome to imaju uzak
histerezisni ciklus, male gubitke usled histerezisa i veliku
permeabilnost.
Ferimagnetni materijali (feritni materijali, feriti) razlikuju se od
feromagnetnih materijala specifinom otpornou veom od 10 do 10
puta i njoj odgovarajuim negativnim linearnim termikim
koeficijentom.
Meki ferimagnetni materijali imaju kristalnu strukturu slinu spinelu.
Tvrdi ferimagnetni materijali imaju heksagonalnu kristalnu reetku.
Osnovne karakteristike svih magnetodielektrinih materijala su
mala magnetna permeabilnst i mali gubici usled vihornih struja.
Osobine magnetnih materijala
Magnetna struktura materijala

Magnetne osobine dijamagnetnih
materijala
Magnetne osobine paramagnetnih
materijala
Magnetne osobine feromagnetnih
materijala
Magnetna struktura materije
Elektron koji krui po orbiti atoma predstavlja

krunu struju. Prema zakonima elektrodinamike,
toj struji odgovara magnetni momenat odreen
izrazom:
m= I S
I- jaina struje
S-vektor povrine koju opisuje ta struja
Magnetna ureenost nekog materijala
karakterie se vezom izmedu vektora
magnetne indukcije B, magnetnog polja H i
vektora magnetizacije M .
B - magnetna indukcija
H magnetno polje
M vektor magnetizacije
magnetska permeabilnost materijala
0 - magnetska permeabilnost vakuma
r - relativna magnetska permeabilnost materijala
=const za linearne materijale (dijamagnetske i paramagnetske)
Sa aspekta magnetnih osobina svi materijali se mogu
podeliti na:
- linearne
- nelinearne materijale.
Prema magnetskim momentima atoma, dele se na:
- dijamagnetske, gde ne postoje stalni magnetni
momenti kod atoma
- materijale gde postoje izraeni magnetni momenti
kod atoma, a koji u zavisnosti od karaktera
medusobnog dejstva izmedu tih momenata se
nazivaju: paramagnetni, feromagnetni,
antiferomagnetni i ferimagnetni materijali.
Nezavisno od kretanja po orbiti, svaki atomski

elektron se ponaa kao da se neprekidno vrti
oko svoje sopstvene ose
h
I=
4
To svojstvo se naziva, kao to smo ve rekli,

spin, i predstavlja kvantnomehaniki fenomen.
Teorijskim i eksperimentalnim putem se dobija
da je moment koliine kretanja elektrona usled
spina:
h
I=
4
h-Plankova konstanta
Prema algeberskom znaku magnetne susceptibilnosti,

linearni magnetni materijali se dela na paramgnetne i
dijamagnetne. Materijali sa negativnom magnetnom
susceptibilnou nazivaju se dijamagnetni, a materijali
sa pozitivnom magnetnom susceptibilnou
paramagnetni. Na osnovu izraza:
M = mH
B
H= M
0 i
Dobijamo:
B = 0 (1 + m )H = 0 r H
gde je Ur = 1 + Xm relativna magnetna permeabilnost

materijala
Magnetne osobine dijamagnetnih materijala
Sama pojava dijamagnetizma je odraz tendecije
naelektrisanja, na mikroskopskom nivou materije,
da svojim kretanjem, delimino sprei prodiranje
spoljanjeg magnetnog polja u nju. Ta pojava je
analogna makroskopskoj pojavi, poznatoj kao
Lencov zakon, prema kojoj spoljanje magnetno
polje svojom promenom u nekom provoedniku
indukuje struju koja se suprotstavlja toj promeni.
Poto struje subatomskih estica teku u elektrino
bezotpornoj sredini, dijamagnetizam materijala se
nepromenljivo manifiestuje onoliko dugo koliko se
on nalazi u nepromenljivom spoljanjem
magnetnom polju.
Dijamagnetna tela imaju svojstvo slabog
magneenja u magnetnom polju i to u
obrnutom smeru od smera dejstva polja, tj.
negativno je, vrlo slabo i srazmerno jaini
polja.
U ovu grupu materijala spadaju: bizmut,
bakar, olovo, antimon, srebro, zlato, iva.
voda, skoro sve organske materije,
elementarni gasovi (osim kiseonika) i
nemetali.
Magnetski momenti u
jednodimenzionom
modelu kod:
a) paramagnetskog,
b) feromagnetskog,
c) antiferomagnetskog
d) ferimagnetskog
materijala.
Paramagnetna tela magnetiu se u smeru
polja magneenja i magneenje im je
srazmerno jaini tog polja.
Njihovo magneenje je relativno slabo i nestaje
sa prestankom dejstva polja.
U paramagnetne materijale spadaju aluminijum,
hrom, mangan, volfram, platina, kalaj, natrijum,
legure na bazi hroma, mangana i vanadijuma.
Tela od feromagnetnog materijala mogu se
lako namagnetisati i njihovo magneenje
moe dostii veliku jainu ak i pri malim
vrednostima magnetnog polja.
Imaju tu osobinu da zadravaju jedan deo
magneenja i tako postaju trajni ili
permanentni magneti.
U grupu feromagnetnih materijala spadaju:
gvode, elik, kobalt, nikl, magnetni oksid
gvoda (magnetit). Imaju najveu tehniku
primenu.
Elektron u atomu vodonika: a) u odsustvu spoljanjeg magnetnog polja,

b) u spoljanjem magnetnom polju
Kod atoma vodonika elektron mase me i

naelektrisanja e, krui oko jezgra brzinom v, po
kurnici poluprenika r, odreenog ravnoteom
Kulonove sile Fe i centrifugalne sile F0,
intenziteta:
e2
Fe =
4 0 r 2
me v02
F0 = = me 02 r
r
Kada se atom vodonika unese u spoljanje

magnetno polje vektora magnetne indukcije B,
na elektron e dodatno delovati i Lorencova sila:
Fm = -e( v x B )
Unoenjem atoma u magnetno polje

putanja elektrona nije promenila, tada je
F = Fe + Fm
uslov njene stabilnosti:
pri emu je radijalna (centrifugalna) sila, jednaka Kulonovoj sili:
Fe = me 02 r
a Lorencova sila:
Fm = e rB
na osnovu izraza ovih dobija se uslov stabilnosti putanje
elektrona:
me 2 r = me 02 r + erB
Magnetne susceptibilnosti nekih dijamagnetnih

materijala
Magnetne osobine paramagnetnih materijala
Paramagnetni materijali su linearni magnetni

materijali sa pozitivnom magnetnom
susceptibilnou, to je istovremeno i osnovna
karakteristika paramagnetizma. On se javlja kod
materijala kod kojih su magnetni momenti
atoma, odnosno molekula, razliiti od nule, dok
im je vektor magnetizacije u svakoj taki jednak
nuli. To su materijali kod kojih atomi ili molekuli
sadre neparan broj elektrona, i materijali kod
kojih atomi i joni imaju delimino popunjene
unutranje ljuske. Tu spada i nekoliko jedinjenja
sa parnim brojem elektrona, kao i metali.
Unoenjem paramagnetnog materijala u

spoljanje magnetno polje dolazi do spontane
orijentacije mikoskopskih magnetnih momenata
u pravcu polja, to rezultuje njegovim
namagnetisavanjem,. Isti pravac i smer vektora
magnetizacije i vektora jaine magnetnog polja
uzrok je pozitivnosti magnetne permeabilnosti
ovih materijala.
ematski prikaz orijentacije magnetnih momenata kod paramagnetnih materijala:

a) u odsustvu spoljanjeg magnetnog polja,
b) u spoljanjem magnetnom polju
Magnetne susceptiilnosti paramagnetnih materijala

na sobnoj temperaturi
Zavisnost magnetne susceptibilnosti

paramagnetnih materijala od temperature
makroskopski se manifestuje smanjenjem
magnetne susceptibilnosti pri porastu
temperature, to je odreeno Kirijevim izrazom:
C
m =
T
gde je C-Kirijeva konstanta zavisna od

karakteristika materijala, a T-apsolutna
temperatura.
Magnetne osobine feromagnetnih materijala
Sama pojava feromagnetizma je, na mikroskopskom

nivou, uslovljena postojanjem spontanih magnetnih
momenata unutar ovih materijala i u odsustvu
spoljanjeg magnetnog polja. To ukazuje da ovakvi
materijali imaju na atomskom, odnosno molekulskom
nivou pravilnu, ali sloenu organizovanost spinske
strukture. Spinska struktura feromagnetnih materijala
posledica je postojanja nesparenih, u smislu Paulijevog
principa iskljuenja, atomskih elektrona paralelnih
spinova. Dok je spinska ureenost feromagnetnih
materijala njihova osnovna karakteristika na
mikroskopskom nivou, na makroskopskom nivou je to
Kirijeva feromagnetna temperatura, koja je
karakteristina za svaki feromagnetni materijal. Iznad i
ispod nje se osobine feromagnetnih materijala bitno
menjaju.
Magnetne osobine feromagnetnih materijala
Osobine feromagnetnih materijala pri temperaturama

ispod Kirijeve feromagnetne temperature
Osobine feromagnetnih materijala pri temperaturama
iznad Kirijeve feromagnetne temperature
Magnetna permeabilnost feromagnetnih materijala
na temperaturama ispod Kirijeve feromagnetne
temperature
Histerezisni gubici energije feromagnetnih materijala
Gubici energije u feromagnetnim materijalima usled
vihornih struja
Magnetostrikcija kod feromagnetnih materijala
Stalni magneti
Osobine feromagnetnih materijala pri
temperaturama ispod Kirijeve feromagnetne
temperature
Feromagnetizam na temperaturama ispod
Kirijeve feromagnetne temperature je
kvantnomehanika pojava, te je u potpunosti
razumljiv samo na kvantnomehanikom nivou.
Na temperaturama svaki feromagnetni materijal
je podeljen na male oblasti, takozvane domene,
dimenzija od oko 100 m. Do promene dolazi
postepeno u graninoj oblasti. Granina oblast
izmeu domena feromagnetnih materijala se
naziva Blohov zid. Domeni sadre u proseku
oko atoma iji su magnetni momenti orijentisani
u istom smeru.
temperature
Promena smera spina izmeu dva domena (struktura Blohovog zida)

temperature
Kada se feromagnetni materijal ne nalazi u stalnom
magnetnom polju, odnosno kada nije makroskopski
namagnetisana (to jest nije stalni magnet), vektroi
magnetizacije pojedinanih domena su haotino
orijentisani, te je stoga rezultantni vektor magnetizacije
jednak nuli.
temperature
Deo krive prvobitnog magnetizovanja OA1 odgovara

ireverzibilnim promenama domenske strukture
feromagnetnog materijala, izazvanim malim vrednostima
jaine spoljanjeg magnetnog polja, deo A1A2 odgovara
ireverzibilnim promenama domenske strukture, koje su
uslovljene nestankom pojedinih domena, deo A2A3
odgovara procesu usmeravanja rezultantnih magnetnih
momenata preostalih domena u pravcu spoljanjeg
magnetnog polja, i konano, oblast desno od take A3
odgovara oblasti zasienja, nastaloj usmeravanjem svih
magnetnih momenata feromagnetnog materijala u
pravcu spoljanjeg magnetnog polja.
temperature
Kriva prvobitnog magnetizovanja pri T<Tcf

temperature
U sluaju feromagnetnih materijala, koji se koriste skoro
iskljuivo u vrstom stanju, bitnu ulogu igra podatak da li
je posmatrani uzorak monokristal ili nije. Naime, ako je
posmatrani uzorak feromagnetnog materijala
monokristal, tada dolazi do pojave anizotropije u pogledu
njegovih magnetnih osobina, tako da oblik krive prvog
magnetizovanja zavisi i od orijentacije spoljanjeg
magnetnog polja u odnosu na kristalne pravce u njemu.
Kao ilustacija ove osobine moe da poslui, na kojoj je
prikazana elementarna elija monokristala gvoa i
odgovarajue krive prvobitnog magnetizovanja
spoljanjim magnetnim poljem, usmerenim du
kristalnih pravaca (100), (110) i (111).
temperature
Elementarne elije gvoa i krive prvobitnog magnetizovanja u pravcima lakog (100),

srednjeg (110) i tekog (111) magnetizovanja
temperature
Feromagnetne materijale smo prvi put pomenuli
kao nelinearne magnetne materijale, to jest kao
materijale kod kojih relacija izmeu magnetne
indukcije B i jaine magnetnog polja H nije
linearna. Da je to tako, oigledno je sa krive
prvobitnog magnetizovanja. Meutim, kod
feromagnetnih materijala zavisnost izmeu
magnetne indukcije B i jaine magnetnog polja
H, pored nelinearnosti, ispoljava i histerezisni
karakter, to je neposredna posledica
ireverzibilnih procesa u toku namagnetisavanja.
temperature
Histerezisna zavissnost B(H) kod feromagnetnog materijala

temperature
Za svaki feromagnetni materijal moe se

konstruisati beskonano mnogo histerezisnih
petlji, poto razliitim vrednostima maksimalne
vrednosti jaine magnetnog polja odgovaraju
razliite histerezisne petlje. Spajanjem vrhova
tako dobijenog skupa histerezisnih petlji za neki
materijal, dobija se kriva koja se zove osnovna
kriva magnetizovanja.
temperature
Nekoliko histerezisnih ciklusa za isti feromagnetni material. Kriva koja spaja vrhove
razliitih histerezisnih ciklusa zove se osnovna kriva magnetizovanja, na slici je sa Bs
oznaena indukcija zasienja
temperature
Prema karakteristinim veliinama

odgovarajue maksimalne histerezisne
petlje vrimo podelu na meke i tvrde
feromagnetne materijale. Meke
feromagnetne materijale karakterie uska
histerezisna petlja i mala vrednost
koercitivnog polja. Tvrde feromagnetne
materijale karakterie iroka histerezisna
petlja i velika vrednost koerecitivnog polja.
Kao granica izmeu tvrdih i mekih
feromagnetnih materijala uobiajeno se
j d tk iti
ii lj d 800
temperature
Histerezisni ciklusi: a) mekih, b) tvrdih feromagnetnih

materijala
temperaturama iznad Kirijeve feromagnetne
temperature
Neposredno iznad Kirijeve temperature,
reciprona vrednost magnetne
susceptibilnosti se ne menja linearno sa
temperaturom. Linearna zavisnost izmeu
reciprone vrednosti magnetne
susceptibilnosti i apsolutne temperature
nastupa pri temperaturama neto viim od
Kirijeve feromagnetne temperature.
temperature
Kvalitativna zavisnost reciprone vrednosti magnetne

suscepitibilnosti od temperature kod feromagnetnih
materijala
temperature
Napomenimo i to da je razlika izmeu Kirijeve
paramagnetne temperature i Kirijeve feromagnetne
temperature, u sluaju osnovnih feromagnetnih
materijala, reda 50K.
Kirijeva feromagnetna i paramagnetna temperatura

osnovnih feromagnetnih materijala
temperature
Kao karakteristike feromagnetnih
materijala najee se sreu:
normalna magnetan permeabilnost,
diferencijalna magnetna permeabilnost,
poetna magnetna permeabilnost i
reverzibilna magnetna permeabilnost.
temperature
Normalna magnetna permeabilnost se
definee kao odnos magneten indukcije i jaine
magnetnog polja u takama osnovne krive
magnetizacije, to jest:
B
=
H
temperature
Kvantitativni oblik te zavisnosti je pri malim
vrdnostima jaine magnetnog polja
normalna magnetna permeabilnost skoro
nezavisna od jaine magnetnog polja. To
je poseldica injenice da je pri tim
vrednostima jaine magnetog polja relacija
izmeu magnetne indukcije i jaine
magnetnog polja skoro linearna.
temperature
Kvalitativna zavisnost normalne permeabilnosti od jaine

polja
temperature
Deferencijalna magnetna permeabilnost se

definie kao prvi izvod magnetne indukcije po
jaini magnetnog polja u takama, ili krive
prvobitnog magnetizovanja, ili osnovne krive
magnetizovanja, ili histerezisne petlje, to jest:
dB
d =
dH
temperature
Poetna magnetna permeabilnost se diefinie

kao granina vrednost kolinika magnetne
indukcije i jaine magnetog polja, kada ona tei
nuli, to jest:
B
i = lim
H 0 H
temperature
Da bi se mogla definisati reverzibilna

magnetna permeabilnost, potrebno je prvo
definisati unutranju histerezisnu petlju.
Unutranja histerezisna petlja nastaje kada se,
u nekoj taki histerezisne petlje, vrednost
jaine magnetnog polja, u vie navrata,
sukcesivno smanji i pvea za malu vrednost H
0. Taj proces e rezultovati promenom
magnetne indukcije za malu vrednost B du
zatvorene krive 1 2 3.
temperature
Unutranji (mali) histerezisni ciklus

temperature
Reverzibilna magnetna permeabilnost se

definie kao odnos promene magntene indukcije
u toku jedn eunutranje histerezisne petlje i
odgovarajue promene jaine magnetnot polja:
B
u =
H
Histerezisni gubici energije feromagnetnih
materijala
U toku formiranja histrezisne petlje nekog

feromagnetnog materijala, deo energije
magnetnog polja nepovratno se pretvara u
toplotu. U cilju utvrivanja koliki su histerezisni
gubici energije, to jest koji je deo energije
magnetnog polja utroen na zagrevanje
posmatranog feromagnetika, razmatraemo
tanko torusno jezgro od feromagnetnog
materijala prethodno namagnetisano.
materijala
Torusno jezgro od feromagnetnog materijala

materijala
Ako je srednja vrednost obima posmatranog jezgra

torusa b, a povrina njegovog poprenog preseka S iako
je na jezgro gusto ravnomerno namotano N navojaka
ice zanemarljive otpornosti, tada je pri uspostavljanju
struje u ici, nakon zatvaranja prekidaa K, promena
napona odreena izrazom:
d
E Ri
dt
materijala
Na krivoj prvobitnog magnetizovanja stanje jezgra torusa
odreeno takom P
Kriva prvobitnog magnetizovanja materijala

od koga je napravljeno torusno jezgro
materijala
Da bi smo odredili deo energije koji je sadran u

magnetnom polju, a koji se, usled ireverzibilnih procesa
pretvorio u toplotu, najcelishodnije je odrediti koji se deo
ukupno utroene energije vrati kolu nakon iskljuenja
struje u namotajima, poto on odgovara energiji
magnetnog polja, Iskljuivanjem struje u navojima
otvaranjem prekidaa K, magnetna indukcija u jezgru
torusa e se promeniti od vrednosti BI do odgovarajue
vrednosti remanentne magnetne indukcije du krive
PP1, pa je energija vraena elektrinom kolu tim
procesom odreena izrazom B :
r
W1 = V HdB
BI
materijala
Uz izvoenje izraza za gubitke energije feromagnetnog

materijala usled histerezisa
materijala
Energija pretvorena u toplotu i druge

ireverzibilne procese srazmerna povrini koju
ograniavaju kriva prvobitne magnetizacije i
kriva razmagnetisavanja, logino je zakljuiti da
e ukupna energija disipirana ovim procesima, u
toku opisivanja histerezisne petlje, biti
srazmerna njenoj povrini, a to je upravo iznos
energetskih gubitaka usled postojanja
histerezisne petlje feromagnetnih materijala koji
se nalaze u prostoperiodinom magnetnom
polju.
materijala
Idealizovan histerezisni ciklus feromagnetnog materijala

Gubici energije u feromagnetnim materijalima
usled vihornih struja
Kada se feromagnetni materijal nalazi u

promenljivom magnetnom polju, u njemu se
indukuje elektrino polje zatvorenih linija. Takvo
elektrino polje prouzrokuje pojavu elektrine
struje unutar materijala poznatu pod imenom
vihorna struja. Ona se javlja u feromagnetnim
materijalima svih elektrinih naprava koje su
izloene dejstvu promenljivog polja, to rezultuje
njihovim zagrevanjem Dulovim efektom,
odnosno gubitkom energije.
Gubici energije u feromagnetnim
materijalima
usled vihornih struja
Da bi smo odredili kvalitativnu zavisnost snage ovih
gubitaka od parametara sistema, posmatraemo jezgro
neke elektrine naprave sainjeno od meusobno
izolovanih feromagnetnih limova specifine otpornosti p.
Magnetostrikcija kod feromagnetnih materijala
Pod magnetostrikcijom se podrazumeva elastina

promena dimenzija uzoraka feromagnetnog materijala
pod dejstvnom magnetnog polja. U zavisnosti od toga da
li se dimenzije uzorka menjaju u pravcu polja ili normalno
na pravac polja, razlikujemo podunu i poprenu
magnetostrikciju. Pored podune i poprene
magnetostrikcije postoji i zapreminska magnetostrikcija,
koja se manifestuje promenom zapremine pod dejstvom
magnetnog polja. Magnetostrikcija moe biti pozitivna ili
negativna, zavisno od toga da li pod dejstvnom
magnetnog polja dolazi do poveanja ili smanjenja
dimenzija uzorka.
Stalni magneti
Stalni magneti su uzorci feromagnetnih

materijala sa dva kraja, izmeu kojih, kao i oko
itavog uzorka, postoji stalno magnetno polje,
bez spoljanje pobude. Krajevi stalnih magneta
se nazivaju polovi, i oznaavaju sa N (severni
pol) i S (juni pol). Oni se dobijaju na taj nain
to se odgovarajui uzorak nenamagnetisanog
feromagnetnog materijala namagnetie i
razmagnetie do vrednosti remanentne
indukcije.
Magnetne osobine antiferomagnetnih
materijala
Antiferomagnetni materijali se od feromagnetnih

materijala razlikuju po karakteristinoj
mikroskopskoj strukturi. Naime, struktura
antiferomagnetnih materijala je takva da su kod
njih magnetni momenti antiparalelni i istog
intenziteta. Na Slici 3.20 prikazana je ema
elementarne elije jednog takvog
antiferomagnetnog materijala, koja se sastoji od
podreetke A i podreetke B.
materijala
ematski prikaz elementarne elije antiferomagnetnog materijala:

Elmenti podreetke A
Elementi podreetke B
materijala
Glavna makroskopska posledica mikroskopske strukture
je postojanje izraenog maksimuma na krivoj zavisnosti
magnetne susceptibilnosti od apsolutne temperature.
Temperatura pri kojoj se javlja ovaj maksimum naziva se
Nilova temperatura. Ispod Nilove temperature
magnetno atomsko ureenje je takov da je za T = 0
polovina magnetnih momenata atoma
antiferomagentnog materijala orijetisana u jednom
smeru, a polovina u suprotnom. Iznad Nilove
temperature magnetna susceptibilnost antiferomagnetnih
materijala se sa temperaturom menja kao:
C
m =
T + Tca
materijala
Zavisnos magnetne susceptibilnosti MnO od temperature

materijala
Nilova i Kirijeva temperatura antiferomagnetnih

materijala
Magnetne osobine ferimagnetnih materijala
Ferimagnetne materijale karakterie

mikroskopska struktura, koja ima slinosti sa
mikroskopskom strukturom i antiferomagnetnih i
feromagnetnih materijala. Kod ferimagnetnih
materijala su, kao i kod antiferomagnetnih
materijala, magnetni momenti susednih atoma
suprotno orijentisani. Meutim, za razliku od
antiferomagnetnih materijala, oni su razliitog
intenziteta. Na Slici prikazana je ema
elementarne elije jednog ferimagnetnog
materijala, koja se sastoji od podreetke A i
podreetke B.
Magnetne osobine ferimagnetnih materijala
ematski prikaz podreetki feromagnetnih

materijala
Magnetni materijali
Feromagnetni materijali
Ferimagnetne materijale
Magnetnodielektrini materijali
Feromagnetni materijali
Meki feromagnetni materijali

Tvrdi feromagnetni materijali
Osobine mekih feromagnetnih materijala

su: uzak histerezisni ciklus, mali gubici
usled histerezisa i velika
permeabilnost.Najstariji i najee
korieni meki feromagnetni materijal je
isto gvoe. isto gvoe sadri izmeu
99,5 i 99,8 % elementarnog gvoa, a
ostalo su neistoe odnosno primese.
Primese u gvou utiu na slabljenje
njegovih feromagnetnih osobina.
a) Uticaj neistoa na krivu magnetizovalja gvoa: 1-supiristo gvoe;

b) 2-isto gvoe sa 99.98% Fe; 3-isto gvoe sa 99.9%Fe;
b) zavisnost relativne magnetne permabilnosti od jaine magnetnog polja
za isto gvoe sa 9998%Fe
Prema sadraju neistoa, gvoa se dele na

armko gvoe i posebno isto gvoe. Armko
gvoe sadri od 0,08 do 0,1 % neistoa, a
posebno isto gvoe ispod 0,05 %. Posebno
isto gvoe se prema tehnolokom postupku
deli jo na elektrolitsko i karbonilno gvoe.
Elektrolitsko gvoe se dobija elektrolizom
ferosulfata ili ferohlorida. Od svih vrsta istog
gvoa, elektrolitsko gvoe ima najveu
indukciju zasienja (od 2 do 2,2 T). Karbonilno
gvoe se dobija termikim razlaganjem
feropentokarbonila (Fe(CO)5) u obliku finog
praha.
Neke karakteristike pojedinih vrsta istog gvoa pri sobnoj

temperaturi
Snienje Kirijeve temperature i indukcije zasienja moe

se objasniti zamenom feromagnetnih atoma gvoa
neferomagnetnim atomima silicijuma u gvoe-silicijum
leguri. Negativno dejstvo dodatog silicijuma ogleda se i u
pogoranju mehanikih osobina elektrotehnikog
elika. On je, naime, krt, pa ga je mogue obraivati tek
pri povienim temperaturama. Kovanje elektrotehnikog
elika mogue je do 4 % sadraja silicijuma, a valjanje
do 5%. Zbog toga je maksimalni sadraj silicijuma u
elektrotehnikim eliku 4,7% .
Zavisnost ukupnih gubitaka od sadraja sicilijuma kod elektrotehnikih

eleka pri Bm=1 T i f=60 Hz, za limove debljine 0.35 mm
Dobijeni limovi debljine 0,3-0,5 mm se dele

prema sadraju silicijuma na dinamo limove i
transformatorske limove. Dinamo limovi sadre
oko 2% silicijuma, a trafo lim od 2% do 4,7%.
Neke magnetne i elektrine karakteristike elektrotehnikog

elika sa razliitim sadrajem silicijuma
Kriva magnetizovanja dinamolima sa 2 % Si i trafo-lima sa 4% Si.

Debljina lima je 0.5 mm
Feromagnetne osobine legure permaloj i gvoa armko

1-gvoe armko
2-legura permaloj (78.5% Ni)
a)kriva magnetizovanja; b)histerezisni ciklusi;
c)zavisnost relativne magnetne permeabilnosti od indukacije
Meu legurama gvoa i kobalta, kao meki feromagnetni

materijali najpoznatija je legura koja sadri 50% gvoa i
50% kobalta, i koja se naziva permendur.
Histerezisni ciklus perminvara

Tvrdi feromagnetni materijali se primenjuju skoro

iskljuivo za izradu stalnih magneta, te se stoga
karakteriu na prethono opisan specifian nain. Same
tvrde feromagnetne materijale mogue je podeliti prema
hemijskom sastavu, veliini koercitivnog polja ili prema
tehnolokom postupki izrade. Na osnovu hemijskog
sastava, tvrdi feromagnetni materijali se dele na
magnetizovane elike i razliite vrste legura, kao to
su legure: gvoa, nikla i aluminijuma; gvoa,
aluminijuma, nikla i kobalta; bakra, nikla i gvoa;
gvoa, kobalta i vanadijuma; gvoa, kobalta i
molibdena; platine i gvoa; platine i kobalta; srebra,
mangana i aluminijuma; mangana i bizmuta; mangana,
aluminijuma i metala retke zemlje.
Magnetne osobine magneta alniko izraenih levenjem i sinterovanjem

(L = dobijen livenjem, S = dobijen sinterovanjem)
Ferimagnetni materijali
Meki ferimagnetni materijali
Tvrdi ferimagnetni materijali

Meki ferimagnetni materijali imaju kristalnu

strukturu slinu spinelu. To je prirodni mineral,
sastava MgOAl2O3. Elementarana elija
spinela, prikazana na slici, sadri 32 jona
kiseonika, 8 jona magnezijuma i 16 jona
aluminijuma, tako rasporeenih da se joni
magnezijuma i aluminjuma nalaze izmeu
kiseonika. Joni magnezijuma pritom zauzimaju
tetraedarski poloaj, a joni aluminijuma
oktaedarski poloaj.
a) Normalna kristalna struktura sspinela,

b) b) tetraedarski poloaj jona magnetizma i
c) c) okdeadorski poloaj jona aluminijuma
Tvrdi ferimagnetni materijali
Tvrdi ferimagnetni materijali imaju

heksagonalnu kristalnu reetku. Struktura tvrdih
ferimagnetnih materijala slina je strukturi
magnetoplumbita, sastava BaOx6Fe2O3, ija je
polovina elementarna elije prikazana na Slici
3.35. Druga polovina se dobije kao lik u
horizontalnom ogledalu, postavljenom na gornji
ili donji bazis prve polovine.
Magnetodielektrini materijali
Osnovne karakteristike svih magnetodielektrinih

materijala su mala magnetna permeabilnst i mali gubici
usled vihornih struja. To se postie presovanjem praha
mekih feromagnetnih materijala sa dielektrinim
materijalima. Sama tehnologija dobijanja
magnetodielektrinih materijala, odnosno eljenih
jezgara od njih, podrazumeva pripremu praha mekog
feromagnetnog materijala, njegovo meanje sa
izolacionim materijalom, presovanjem smee i
oblikovanje, uz eventualnu termiku obradu.
Histerezisna petlja
B - magnetna indukcija
H magnetno polje
Br - remanentna ili zaostala indukcija
Hc - koercitivno polje
Prema obliku histerezisne petlje moe se izvriti i
podela magnetnih materijala na:
a) magnetno meke - kod kojih je histerezisna petlja
uzana, uspravljena i manje povrine, sa relativno
malim koercitivnim poljem (Hc<1000 A/m), velikom
remanentnom indukcijom i velikom magnetnom
propustfjivou. U ovu grupu spadaju: isto gvode
Fe, elik (meki), Fe-Si, Fe-Ni, magnetodielektrici
i feriti (Co, Ni - koji se ne
koriste isti);
b) magnetno tvrde - koji imaju
veu povrinu histerezisne petlje
(time i vee gubitke), i vee
koercitivno polje (Hc>1000 A/m).
Tu spadaju: Alniko I, Alniko V,
Hromelik, kobaltni elik i dr.
Ponaanje magnetnih materijala jako zavisi od
temperature, jer je magnetna propustljivost
temperaturno zavisna. Ta zavisnost je
nelinearna i prilino sloena.
Pri nekim vrednostima temperature koje se
nazivaju kritinim temperaturama Tc (Kirijeva
temperatura) feromagnetna tela naglo gube
magnetna svojstva i postaju paramagnetici.
Hlaenjem tela magnetna svojstva im se
ponovo vraaju.
Uspena primena nekog magnetnog
materijala zavisi e od njegove magnetne
propustljivosti, oblika krive magneenja,
histerezisnog ciklusa, remanentne
indukcije, indukcije zasienja, koercitivnog
polja, gubitaka, elektrine otpornosti i
kritine (Kirijeve) temperature.
Koja e karakteristika imati kljunu ulogu
zavisi e od konkretnog sluaja primene i
to e diktirati izbor odredenog materijala.

P6 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

P6 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

P6 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SUPERPROVODNICI

Materijali koji provode elektrinu struju bez

Magnetna struktura materijala

Elektron koji krui po orbiti atoma predstavlja

Nezavisno od kretanja po orbiti, svaki atomski

Magnetna struktura materije

To svojstvo se naziva, kao to smo ve rekli,

Prema algeberskom znaku magnetne susceptibilnosti,

gde je Ur = 1 + Xm relativna magnetna permeabilnost

Elektron u atomu vodonika: a) u odsustvu spoljanjeg magnetnog polja,

Kod atoma vodonika elektron mase me i

Kada se atom vodonika unese u spoljanje

Unoenjem atoma u magnetno polje

Magnetne susceptibilnosti nekih dijamagnetnih

Paramagnetni materijali su linearni magnetni

Unoenjem paramagnetnog materijala u

ematski prikaz orijentacije magnetnih momenata kod paramagnetnih materijala:

Magnetne susceptiilnosti paramagnetnih materijala

Zavisnost magnetne susceptibilnosti

gde je C-Kirijeva konstanta zavisna od

Sama pojava feromagnetizma je, na mikroskopskom

Osobine feromagnetnih materijala pri temperaturama

Promena smera spina izmeu dva domena (struktura Blohovog zida)

Deo krive prvobitnog magnetizovanja OA1 odgovara

Kriva prvobitnog magnetizovanja pri T<Tcf

Elementarne elije gvoa i krive prvobitnog magnetizovanja u pravcima lakog (100),

Histerezisna zavissnost B(H) kod feromagnetnog materijala

Za svaki feromagnetni materijal moe se

Prema karakteristinim veliinama

Histerezisni ciklusi: a) mekih, b) tvrdih feromagnetnih

Kvalitativna zavisnost reciprone vrednosti magnetne

Kirijeva feromagnetna i paramagnetna temperatura

Kvalitativna zavisnost normalne permeabilnosti od jaine

Deferencijalna magnetna permeabilnost se

Poetna magnetna permeabilnost se diefinie

Da bi se mogla definisati reverzibilna

Unutranji (mali) histerezisni ciklus

Reverzibilna magnetna permeabilnost se

U toku formiranja histrezisne petlje nekog

Torusno jezgro od feromagnetnog materijala

Ako je srednja vrednost obima posmatranog jezgra

Kriva prvobitnog magnetizovanja materijala

Da bi smo odredili deo energije koji je sadran u

Uz izvoenje izraza za gubitke energije feromagnetnog

Energija pretvorena u toplotu i druge

Idealizovan histerezisni ciklus feromagnetnog materijala

Kada se feromagnetni materijal nalazi u

Pod magnetostrikcijom se podrazumeva elastina

Stalni magneti su uzorci feromagnetnih

Antiferomagnetni materijali se od feromagnetnih

ematski prikaz elementarne elije antiferomagnetnog materijala:

Zavisnos magnetne susceptibilnosti MnO od temperature

Nilova i Kirijeva temperatura antiferomagnetnih

Ferimagnetne materijale karakterie

ematski prikaz podreetki feromagnetnih

Meki feromagnetni materijali

Osobine mekih feromagnetnih materijala

a) Uticaj neistoa na krivu magnetizovalja gvoa: 1-supiristo gvoe;