SEMINARSKI RAD

URBANISTIKO GRAEVINSKE PROCEDURE

PRIBAVLJANJE AKATA POTREBNIH

ZA IZGRADNJU OBJEKATA
OBJEDINJENA PROCEDURA

Student: Danijela Milovi Profesor: MARINA NIKOLI TOPALOVI

Beograd, decembar 2015.

 UVOD

Objedinjena procedura jeste skup postupaka i aktivnosti koje

sprovodi nadlena sluba u vezi sa izgradnjom, dogradnjom ili
rekonstrukcijom objekata, odnosno izvoenjem radova, a koji ukljuuju
izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje graevinske dozvole, odnosno
reenja iz lana 145. Zakona o planiranju i izgradnji, prijavu radova,
pribavljanje saglasnosti na tehniku dokumentaciju, izdavanje upotrebne
dozvole, pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje
objekata na infrastrukturnu mreu, pribavljanje isprava i drugih
dokumenata koje imaju imaoci javnih ovlaenja, a uslov su za izgradnju
objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, graevinske i
upotrebne dozvole iz njihove nadlenosti, kao i obezbeenje uslova za
prikljuenje na infrastrukturnu mreu, upis prava svojine na izgraenom
objektu, kao i izmenu akata koji se pribavljaju u ovoj proceduri [1].
Nadleni organ je duan da objedinjenu proceduru sprovodi tako
to vodi elektronsku, javno dostupnu bazu podataka o toku svakog
pojedinanog predmeta, od podnoenja zahteva za izdavanje lokacijskih
uslova, do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadri i akta pribavljena i
izdata u toj proceduri (u daljem tekstu: registar objedinjenih procedura)
[2].
 Kako je propisano Zakonom o
planiranju i izgradnji, od 01.01.2016.
godine, u postupku sporvoenja
objedinjene procedure, podnoenje
zahteva stranaka, komunikacija izmeu
organa i stranaka, kao i sva potrebna
dokumentacija, svi potrebni uslovi,
tehnika dokumentacija, kao i lokacijski
uslovi i graevinske dozvole I ostali
akti nadlenog organa, e se odvijati i
izraivati u elektronskom obliku.
 LOKACIJSKI USLOVI

Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadri podatke o

mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli
koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu, a sadri sve
uslove za izradu tehnike dokumentacije.
Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno
dogradnju objekata za koje se izdaje graevinska dozvola,
kao i za objekte koji se prikljuuju na komunalnu i drugu
infrastrukturu [2].
Izuzetno od napred navedenog, lokacijski uslovi se
mogu izdati i za vie katastarskih parcela, odnosno delova
parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne
dozvole izvri spajanje tih parcela, u skladu sa Zakonom.
Najei primer za objekte koji se pruaju preko vie parcela
ili delova parcela su infrastrukturni i objekti komunalne
infrastrukture.
Lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva,
pa ih u postupku pribavljanja graevinske dozvole moe
upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnoenje tog
zahteva, odnosno koje ima podobne dokumente za
dokazivanje odgovarajueg prava na parceli ili objektu.
 Lokacijski uslovi naroito sadre sledee
[4]:
1) broj katastarske parcele, kao i naziv
katastarske optine na kojoj se ta parcela nalazi,
odnosno broj katastarskih parcela i naziv
katastarskih optina na kojima se te parcele
nalaze, ako se lokacijski uslovi izdaju za vie
parcela;
2) povrinu katastarske parcele, odnosno
katastarskih parcela, osim ako se lokacijski uslovi
izdaju za linijske objekt i antenske stubove;
3) oznaenje klase i namene objekta za ije
graenje se izdaju;
4) bruto povrinu objekta za ije graenje se
izdaju, ukoliko se uslovi izdaju za zgrade;
5) podatke o pravilima ureenja i graenja za
zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela,
pribavljenim iz planskog dokumenta;
 6) uslove za projektovanje i prikljuenje na komunalnu,
saobraajnu i drugu infrastrukturu, pribavljene uvidom u
planski dokument i/ili separat o tehnikim uslovima izgradnje,
kao i naziv tog planskog dokumenta i/ili separata, odnosno
uslove za projektovanje i prikljuenje, pribavljene od imaoca
javnih ovlaenja, koji naroito sadre podatke o:
(1) kapacitetima, nainu i tehnikim uslovima za
prikljuenje;
(2) mestu prikljuenja na sistem;
(3) tehnikim karakteristikama prikljuka;
(4) roku za prikljuenje;
(5) iznosu naknade za prikljuenje i naknade stvarnih
trokova izrade uslova, koju naplauje imalac javnih
ovlaenja;
(7) podatke o postojeim objektima koje je potrebno
ukloniti pre graenja;
(8) rok vaenja;
(9) druge podatke, u skladu sa posebnim zakonom.

Sastavni deo lokacijskih uslova je idejno reenje koje

je podnosilac priloio uz svoj zahtev.
 Podnoenje zahteva

Postupak za izdavanje lokacijskih uslova

pokree se podnoenem zahteva nedlenom
organu, a uz zahtev se prilae:
1) idejno reenje objekta ili dela objekta,
izraeno u skladu sa pravilnikom kojim se
ureuje sadrina tehnike dokumentacije i
2) dokaz o plaenim administrativnim
taksama za podnoenje zahteva.
Obrazac za podnoenje zahteva za
izdavanje lokacijskih uslova koji je potrebno
popuniti, a koje je propisao ministar nadlean za
poslove graevinarstva, predstavljen je na
sledeim slikama br. (2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.5).
Sada ga je jedino mogue popuniti i podneti u
elektronskoj formi.
 Ukoliko se podnosi zahtev za
izdavanje lokacijskih uslova za gradnju
komunalne infrastrukture u regulaciji
postojee sobraajnice podnosi se i
geodetski snimak postojeeg stanja na
katastarskoj podlozi, izraen od strane
ovlaenog lica upisanog u odgovarajui
registar u skladu sa Zakonom [1].
 Po prijemu zahteva nadleni organ
proverava ispunjenost formalnih uslova, a
to su:
- da li je nadlean za postupanje po
zahtevu,
- da li je zahtev podnet na propisanom
obrascu i da li su popunjeni svi propisani
podaci,
- da li je priloena potrebna
dokumentacija (idejno reenje i dokaz o
uplati potrebnih taksi i naknade).
 Odbacivanje zahteva
Nadlei organ e podneti zahtev odbaciti u
sledeim sluajevima:
- ako nisu ispunjeni formalni uslovi,
- ako se ustanovi da za predmetu izgradnju nije
potrebno izdavanje lokacijskih uslova,
- ako idejno reenje ne sadri podatke potrebne
za izdavanje lokacijskih uslova i
- ukoliko imalac imalac javnih ovlaenja dostavi
nadlenom organu obavetenje da ne moe da izda
uslove za projektovanje i prikljuenje zbog nedostatka
u sadrini idejnog reenja dostavljenog uz zahtev za
izdavanje lokacijskih uslova, uz navoenje svih
nedostataka, odnosno razloga za odbacivanje, ne
uputajui se u ocenu tehnike dokumentacije, za iju
je usklaenost sa Pravilnikom o sadrini, nainu i
postupku izrade i nain vrenja kontrole tehnike
dokumentacije prema klasi i nameni objekata,
 Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od
prijema zakljuka, a najkasnije u roku od 30 dana
od dana njegovog objavljivanja na internet stranici
nadlenog organa, ne otkloni nedostatke koji su
navedeni u zakljuku o odbacivanju, organ koji vodi
postupak donosi zakljuak kojim se zahtev
odbacuje kao nepotpun [1].
Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od
prijema zakljuka, a najkasnije u roku od 30 dana
od dana njegovog objavljivanja na internet stranici
nadlenog organa podnese usaglaeni zatev i
otkloni sve utvrene nedostatke, ne dostavlja
dokumentaciju podnetu uz zahteva koji je
odbaen, niti ponovo plaa administrativnu
taksu i naknadu [1].
Ovo pravo podosilac zahteva moe iskoristiti
samo jednom.
 Pribavljanje uslova imalaca javnih
ovlaenja i izdavanje lokacijskih uslova

Ako su ispunjeni formalni uslovi, nadleni

organ, po slubenoj dunosti pribavlja od organa
nadlenog za poslove dravnog premera i
katastra, koji je duan da bez odlaganja,
elektronskim putem, dostavi sledee, traene
dokumente:
- kopiju plana parcele ili parcela na kojima
se planira izgradnja, u digitalnoj i analognoj formi,
- izvod iz katastra vodova, u digitalnoj i
analognoj formi, osim u sluaju nadziivanja,
- podatke o povrini parcele, ili parcela, koji
se pribavljaju uvidom u zvaninu elektronsku
bazu podataka katastra nepokretnosti.
 Ako je mogue izdavanje lokacijskih
uslova uvidom u planski dokument,
odnosno separat, ili na osnovu
urbanistikog projekta, nadleni organ e ih
izdati u zakonskom roku od pet radnih dana.
Ukoliko se uvidom u planski dokument
ustanovi da zahtev nije u skladu sa tim
dokumentom, nadleni organ nee
pribavljati kopiju plana parcele i izvod iz
katastra vodova, ve e lokacijski uslovi biti
izdati uz konstataciju da nije mogue
dozvoliti izgradnju u skladu sa zahtevom
koji je podnet, uz navoenje zabrana i
ogranienja sadranih u planskom
dokumentu.
 U sluaju kada izdavanje lokacijskih uslova nije
mogue samo na osnovu planskog dokumenta, odnosno
separata, ve je potrebno pribavljanje uslova od imalaca
javnih ovlaenja, u roku od 5 radnih dana od prijema
zahteva, potrebno je da nadleni organ:
- obavesti podnosioca zahteva o visini stvarnih
trokova za pribavljanje uslova i
- prosledi imaocima javnih ovlacenja iji su uslovi
relevantni za predmetnu izgradnju, zahtev za izdavanje
tih uslova i elektronsku kopiju dokumentacije.
Izuzetno, ako podnosilac zahteva u svom zahtevu
navede da eli da se prethodno izjasni da li eli da
prihvati trokove izdavanja uslova za projektovanje i
prikljuenje, nadleni organ e, po slanju obavetenja o
trokovima zastati sa postupkom i isti nastaviti tek po
izjanjenju podnosioca zahteva, a u koliko se podnosilac
ne izjasni u ostavljenom roku, postupak po zahtevu za
izdavanje lokacijskih uslova e se obustaviti.
 Po pribavljanju uslova za projektovanje
i prikljuenje od imaoca javnih ovlaenja,
izdaju se lokacijski uslovi u roku od 5
radnih dana od dana dostavljanja uslova za
projektovanje i prikljuenje.
Lokacijski uslovi objavljuju se u
elektronskom obliku putem interneta i
prosleuju imaocima javnih ovlaenja radi
informisanja i rezervacije kapaciteta, u
roku od 3 radna dana od dana izdavanja,
ime se postie vea transparentnost u
radu.
 Na izdate lokacijske uslove podnosilac
zahteva moe izjaviti prigovor nadlenom
optinskom ili gradskom veu, preko
nadlenog organa, u roku od 3 dana od
dana njihovog dostavljanja.
Ako je lokacijske uslove izdalo
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva, odnosno, nadleni organ
autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje
Vladi Republike Srbije, odnosno izvrnom veu
autonomne pokrajine.
Lokacijski uslovi vae 12 meseci od
dana izdavanja ili do isteka vaenja
graevinske dozvole izdate u skladu sa
tim uslovima, za katastarsku parcelu za
koju je podnet zahtev [2].
 Izmena izdatih lokacijskih uslova

Podnosilac zahteva moe podneti zahtev za

izmenu jednog ili vie uslova za projektovanje,
odnosno prikljuenje objekta na infrastrukturnu
mreu u kom sluaju se vri izmena lokacijskih
uslova.
Ako lokacijske uslove ne moe utvrditi
uvidom u planski dokument, odnosno separate,
nadleni organ dostavlja izmenjeno idejno reenje
radi izdavanja novih uslova za projektovanje i
graenje onim imaocima javnih ovlaenja u
odnosu na ije uslove za projektovanje i
prikljuenje se trai izmena lokacijaskih uslova
[4].
Posle dobijanja novih uslova imalaca javnih
ovlaenja, izdaju se novi lokacijski uslovi.
 GRAEVINSKA DOZVOLA

Graenje objekata se vri na osnovu

graevinske dozvole i tehnike dokumentacije,
odnosno overenog projekta za graevinsku
dozvolu koji podlee tehnikoj kontroli.
Graevinska dozvola se izdaje za ceo
objekat, odnosno za deo objekta koji predstavlja
tehniku i funkcionalnu celinu [2].
Zakonom o planiranju i izgradnji
predviena je nadlenost za izdavanje
graevinskih dozvola, tako da je lanom 133.
pomenutog Zakona propisana nadlenost
Ministarstva za urbanizam i graevinastvo, dok
je autonomnoj pokrajini poveren posao
izdavanja graevinske dozvole za objekte iz
istog lana, ali koji se u celini grade na teritoriji
pokrajine.
 Lokalnim samoupravama povereno
je izdavanje graevinskih dozvola za
izgradnju objekata koji nisu odreeni u
lanu 133. navedenog Zakona.
Graevinska dozvola se izdaje na
osnovu vaeih lokacijskih uslova, ne
vezano za to na koga su ti uslovi izdati,
jer se prilikom izdavanja istih ne reava
pitanje odgovarajueg prava na
zemljitu ili objektu, ve se to dokazuje
u porceduri pribavljanja graevinske
dozvole.
 Reenje o graevinskoj dozvoli sadri podatke o:
1) investitoru;
2) objektu ije se graenje dozvoljava, sa
osnovnim podacima i predraunskom vrednou
objekta;
3) katastarskoj parcelu, odnosno katastarskim
parcelama na kojima se gradi objekat (broj parcele i
naziv katastarske optine na kojoj se nalazi, kao i
povrinu katastarske parcele, odnosno katastarskih
parcela, osim ako se graevinska dozvola izdaje za
linijske objekte i antenske stubove);
4) postojeem objektu koji se uklanja ili
rekonstruie radi graenja;
5) roku vaenja graevinske dozvole;
6) dokumentaciji na osnovu koje se graevinska
dozvola izdaje;
7) finansijeru, ako je uz zahtev za izdavanje
graevinsjke dozvole priloen i ugovor izmeu
investitora i finansijera;
 8) iznosu i nainu plaanja doprinosa za
urivanje graevinskog zemljita, ukljuujui i pravo
na umanjenje na osnovu ugovora sa imaocima
javnih ovlaenja, kao i sredstvu obezbeenja u
sluaju plaanja na rate (neopoziva bankarska
garancija, odnosno hipoteka na objektu);
9) pravima i obavezama investitora i imaoca
javnih ovlaenja, ako je uz zahtev za izdavanje
graevinske dozvole priloen i ugovor izmeu
investitora i imaoca javnih ovlaenja, odnosno drugi
dokaz o obezbeivanju nedostajue infrastrukture,
ako je to uslov za izdavanje graevinske dozvole
predvien lokacijskim uslovima;
10) druge podatke propisane Zakonom.

Sastavni deo reenja iz stava 1. ovog lana su

lokacijski uslovi, izvod iz projekta za graevinsku
dozvolu i projekat za graevinsku dozvolu [1].
 Graevinska dozvola treba
obavezno da sadri stav u kome se
navodi da u sluaju tete nastale kao
posledica primene tehnike
dokumentacije, na osnovu koje je izdata
graevinska dozvola, za koju se
naknadno utvrdi da nije u skladu sa
propisima i pravilima struke, za tetu
solidarno odgovaraju projektant koji je
izradio i potpisao tehniku
dokumentaciju, vrilac tehnike kontrole
i investitor.
 Podnoenje zahteva

Postupak za izdavanje graevinske

dozvole pokree se podnoenem zahteva
nedlenom organu, a uz zahtev se prilae:
izvod iz projekta za graevinsku dozvolu,
izraen u skladu sa pravilnikom kojim se
ureuje sadrina tehnike dokumentacije;
projekat za graevinsku dozvolu, izraen u
skladu sa pravilnikom kojim se ureuje
sadrina tehnike dokumentacije, u
elektronskoj i papirnoj formi;
dokaz o plaenim administrativnim taksama
za podnoenje zahteva i donoenje reenja.
 Takoe se prilae i sledee:
1) dokaz o odgovarajuem pravu na zemljitu ili
objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u
javnoj knjizi ili je ustanovljeno zakonom, odnosno ako je
Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja;
2) ugovor izmeu investitora i finansijera, ako je
zakljuen;
3) ugovor izmeu investitora i imaoca javnih
ovlaenja, odnosno drugi dokaz o obezbeivanju
nedostajue infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje
graevinske dozvole predvien lokacijskim uslovima;
4) izvetaj revizione komisije, za objekte za koje
graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno
nadleni organ autonomne pokrajine;
5) energetsku dozvolu, izdatu u skladu sa
posebnim Zakonom, za izgradnju energetskih objekata
za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole;
6) saglasnost suvlasnika, overena u skladu sa
Zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na
graevinskom zemljitu ili objektu koji je u suvlasnitvu
vie lica;
 7) dokaz o ureenju meusobnih odnosa sa vlasnikom
objekta, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, u
skladu sa Zakonom kojim se ureuje odravanje stambenih
zgrada, odnosno nadziivanje, odnosno pretvaranje
zajednikih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor,
ako se vri takva vrsta radova;
8) uslovi za projektovanje i prikljuenje objekata na
distributivni, odnosno prenosni sistem elektrine energije, kao
i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa,
koji su pribavljeni u skladu sa Zakonom kojim se ureuje
energetika, a nisu sadrani u lokacijskim uslovima;
9) dokaz da je plaena naknada za promenu namene
zemljita iz poljoprivrednog, odnosno umskog zemljita, u
graevinsko zemljite, ako se radi o zemljitu za koje je
propisano plaanje ove naknade pre izdavanja graevinske
dozvole.

Uz zahteva za izdavanje graevinske dozvole za

gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojee
saobraajnice prilae se i geodetski snimak postojeeg stanja
na katastarskoj podlozi, izraen od strane ovlaenog lica
upisanog u odgovarajui registar u skladu sa Zakonom [1].
 U zavisnosti od vrste objekta koji se gradi
potrebno je priloiti i Elaborat o energetskoj
efikasnosti, kao i protivpoarni elaborat.

Po prijemu zahteva nadleni organ proverava

ispunjenost formalnih uslova, a to su:
- da li je nadlean za postupanje po zahtevu;
- da li podnosilac zahteva lice koje u skladu sa
Zakonom moe biti ponosilac zahteva;
- da li je zahtev podnet na propisanom obrascu
i da li su popunjeni svi propisani podaci;
- da li je priloena potrebna dokumentacija
propisana Zakonom i pravilnicima;
- da li je priloen dokaz o uplati potrebnih
taksi;
- da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta
u skladu sa lokacijskim uslovima.
 Odbacivanje zahteva

Nadlei organ e podneti zahtev odbaciti u

sluaju ako nisu ispunjeni formalni uslovi uz
navoenje svih nedostataka, odnosno razloga za
odbacivanje, ne uputajui se u ocenu tehnike
dokumentacije, u roku od 5 radnih dana od dana
podnoenja zahteva.
Na doneti zakljuak moe se izjaviti
prigovor nadlenom optinskom ili gradskom
veu, preko nadlenog organa u roku od 3 dana.
Ako je zakljuak donelo ministarstvo
nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva,
odnosno, nadleni organ autonomne pokrajine,
prigovor se izjavljuje Vladi Republike Srbije,
odnosno izvrnom veu autonomne pokrajine.
 Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od
prijema zakljuka, a najkasnije u roku od 30 dana
od dana njegovog objavljivanja na internet stranici
nadlenog organa, ne otkloni nedostatke koji su
navedeni u zakljuku o odbacivanju, organ koji vodi
postupak donosi zakljuak kojim se zahtev
odbacuje kao nepotpun [1].
Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od
prijema zakljuka, a najkasnije u roku od 30 dana
od dana njegovog objavljivanja na internet stranici
nadlenog organa podnese nov, usaglaen zatev
i otkloni sve nedostatke koji su navedeni u
zakljuku o odbacivanju, ne dostavlja se
dokumentacija podneta uz zahteva koji je odbaen,
niti se ponovo plaa administrativna taksa [1].
Ovo pravo podosilac zahteva moe
iskoristiti samo jednom.
 Pribavljanje lista nepokretnosti

Prema ranijim zakonima o izgradnji dostavljanje

dokaza o pravu svojine na objektu ili na parceli na kojoj je
planirana izgradnja objekta je bila obaveza podnosioca
zahteva u toku dobijnja urbanistike, odnosno, lokacijke
dozvole.
Obedinjenom procedurom je izostavljena obaveza
investitora da pribavi dokaz o svojini, pa nadleni organ,
ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po
zahtevu, po slubenoj dunosti, pribavlja izvod iz lista
nepokretnosti od organa nadlenog za poslove dravnog
premera i katastra.

Kao pravo na zemljitu na osnovu koga je mogue

izdati graevinsku dozvolu smatra se
-pravo svojine,
-pravo zakupa na graevinskom zemljitu koje je u javnoj
svojini,
- kao i druga prava propisana Zakonom planiranju i
izgradnji,
 Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata
odgovarajue pravo svojine je
-i pravnosnano ili konano reenje o
eksproprijaciji,
- zakljuen ugovor o pravu slubenosti,
-zakljuen ugovor o zakupu na zemljitu u privatnoj
svojini, kao i
-priloene saglasnosti vlasnika.
Ukoliko se radi o izgradnji objekta na
katastarskoj parceli ili objektu koji se nalazi u
vlasnitvu vie lica, prilae se i overena
saglasnost tih lica.
Ako su u pitanju radovi na nadziivanju,
prilae se i ugovor zakljuen sa skuptinom ili
savetom stanara.
 Ne pribavlja se izvod iz lista
nepokretnosti za katastarsku parcelu:
- ispod koje se grade podzemni delovi
linijskih infrastrukturnih objekata i
komunalne infrastrukture;
- iznad koje se grade visokonaponski
dalekovodi, odnosno iznad kojih e se nai
elise vetroturbina koje se grade;
- na kojoj se gradi komunalna
infrastruktura ukoliko je planirana izradnja
u regulaciji postojee ulice;
- u drugim sluajevima u kojima je pravo
graenja uspostavljeno Zakonom, bez
obaveze prethodnog ureenja imovinsko-
pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.
 Ako nadlei organ utvrdi da podnosilac
zahteva nema odgovarajue pravo na
zemljitu, odnosno, objektu, zahtev za
graevinsku dozvolu odbija reenjem koje
dostavlja podosiocu zahteva u roku od tri dana
od dana donoenja, a takoe, osim podnosiocu
zahteva isto se dotavlja i :
- inspekcji koja vri nadzor nad izgradnjom;
-jedinici lokalne samouprave na ijoj se teritoriji
objekat gradi, ukoliko je reenje izdalo
ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, radi
informisanja;
- imaocima javnih ovlaenja nadlenim za
utvrivanje uslova za projektovanje i prikljuenje
objekta na infrastrukturnu mreu, radi
informisanja.
 Izdavanje graevinske dozvole i pravo na
albu

Reenje o graevinskoj dozvoli, ako je sva

priloena dokumentacija potpuna, donosi se u roku
od 5 radnih dana od dana podnoenja zahteva.
Moe se, osim na ime investitora, izdati na
ime investitora i finansijera, ukoliko je uz zahtev
priloen overen ugovor izmeu investitora i
finansijera, u kome se investitor saglasio da nosilac
prava i obaveza iz graevinske dozvole bude i
finansijer, tako da zajedno odgovaraju za sve
obaveze prema treim licima.
Na reenje o graevinskoj dozvoli podnosilac
zahteva moe izjaviti albu u roku od 8 dana od
dana dostavljanja, dok se na reenje o graevinskoj
dozvoli koje donosi ministarstvo, odnosno nadleni
organ autonomne pokrajine, tubom moe
pokrenuti upravni spor.
 Rok vaenja graevinske dozvole

Graevinska dozvola prestaje da vai

- ako se ne otpone sa graenjem objekta,
odnosno izvoenjem radova, u roku od dve
godine od dana pravnosnanosti reenja
kojim je izdata graevinska dozvola [2] ili
- ako se u roku od pet godina od dana
pravnosnanosti reenja kojim je izdata
graevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola,
osim za objekte za koje reenje o graevinskoj
dozvoli izdaje ministrastvo, objekte komunalne
infrastrukture koji se izvode fazno i porodine
stambene objekte koji se grade radi reavanja
stambenih potreba investitora.
 Na zahtev investitora, nadleni organ moe doneti
reenje kojim se odobrava da pravnosnana graevinska
dozvola ostaje na pravnoj snazi jo dve godine od
propisanog roka od 5 godina, ako investitor prui dokaz da
je stepen zavrenosti objekta preko 80%, odnosno ako se u
postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom
spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutranjih
instalacija koje omoguavaju njegovo prikljuenje na
spoljnu mreu infrastrukture.
Posle isteka napred navedenih rokova od 5 i sa
produenjem, 7 godina, investitor plaa na raun Poreske
uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se
plaao u skladu sa Zakonom kojim se ureuje porez na
imovinu za ceo objekat, da je isti izgraen u skladu sa
graevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda
nova graevinska dozvola.
Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja
graevinske dozvole donosi organ nadlean za izdavanje
graevinske dozvole, a po pravnosnanosti to reenje
dostavlja Poreskoj upravi na ijoj teritoriji se nalazi
predmetni objekat.
 Izmene reenja o graevinskoj
dozvoli

Postupak za izmenu reenja o

graevinskoj dozvoli sprovodi se u
objedinjenoj proceduri.
Pokree se podnoenjem zahteva
posle
-izdavanja reenja o graevinskoj dozvoli,
- zapoete izgradnje,
-odnosno ukoliko doe do promene
investitora.
 Izmena graevinske dozvole kada se radi o
promeni investitora

Kada se posle izdvanja graevinske dozvole i

nakon njene pravnosnanosti promeni investitor, u
roku od 15 dana od dana promene, potrebno je da se
novi investitor obrati organu nadlenom za izdavanje
graevinske dozvole i podnese zahtev za njenu izmenu
i priloi dokaz o pravu svojine na parceli ili na objektu,
ili nek drugi pravni osnov kojim je ostvario pravo svojine
na objektu koji se gradi.
Reenje o izmeni reenja o graevinskoj dozvoli
sadri podatke o novom investitoru, o promeni imena ili
naziva investitora, dok u ostalom delu reenje ostaje
nepromenjeno. Nastala promena se overava na projetu
za graevinsku dozvolu i reenje o izmeni se dostavlja i
novom i ranijem investitoru i graevinskoj inspekciji.
Na reenje se moe izjaviti alba u roku od 8 dana
od dana dostavljanja, a ako je reenje donelo
Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, moe se pokrenuti upravni spor, tubom.
 Mogui dokazi o pravu svojine, kada se radi o promeni
investitora su sledei:
- ugovor o kupovini graevinskog zemljita, odnosno
objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava
svojine na graevinskom zemljistu, onosno objektu u izgradnji,
ukoliko se radi o zemljistu koje je u privatnoj svojini;
- izvod iz evidencije nepokretnosti i pravima na njima sa
upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u
teretnom listu, sa ugovorom o kupovini objekta o izgradnji,
odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na objektu u
izgradnji, ukoliko se radi o graevinskom zemljtu u javnoj
svojini;
- ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi
pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji i
ugovor zakljuen sa skuptinom stanara ili saveto zgrade,
ukoliko je predmet dozvole nadziivanje, odnosno pretvaranje
zajednikog prostora u stan ili poslovni prostor;
- izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i
pravimana njima sa upisanim pravom svojine na objektu zakoji
je izdata graevinska dozvola za rekonstrukciju;
- pravnosnano reenje o nasleivanju;
- reenje o statusnoj promeni privrednog drutva iz koga
se na nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet
podnosioca.
 Izmena graevinske dozvole usled odstupanja od
projektne dokumentacije

Ako u toku izgradnje, odnosno izvoenja radova, nastanu

izmene u odnosu na izdatu graevinsku dozvolu, glavni projekat,
odnosno projekat za graevinsku dozvolu, investitor je duan da
obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu graevinske
dozvole [2].
Promenom u toku izradnje se smatra svako
odstupanje od poloaja, dimenzija, namene i oblika
objekta, kao i drugih parametara utvrenih dozvolom i
izvodom iz projekta.
Prilae se nov projekat za graevinsku dozvolu ili separat
projekta za graevinsku dozvolu koji se menja.
Ako se uvidom u planski dokument, odosno separat, utvrdi
da podaci u izvodu iz projekta za graevinsku dozvolu koji je
priloen nije u skladu sa tim dokumentom, nadleni organ e
odbiti reenjem zahtev za izmenu, uz navoenje zabrana i
ogranienja sadranih u planskom dokumentu, tj. separatu.
 Ako izmene nisu u saglasnosti sa izdatim
lokacijskim uslovima, zahtev za izmenu e biti
odbaen i podnosilac e biti upuen da u
objedinjenoj proceduri pribavi samo one izmenjene
uslove od imaoca javnih ovlacenja koji nisu u skladu
sa traenom izmenom, a posle toga doneto reenje
o izmeni graevinske dozvole.
Ukoliko su izmene u skladu sa izdatim
lokacijskim uslovima donee se reenje o izmeni u
roku od 5 dana od prijema zahteva.
Na reenje se moe izjaviti alba u roku od 8
dana od dana dostavljanja, a ako je reenje donelo
Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, moe se pokrenuti upravni spor, tubom.
Isti postupak e se primenjivati i na izmenu
odobrenja za izgradnju i glavnog projekta,
potvrenog u skladu sa ranijim Zakonima o
planiranju i izgradnji, kao i na izmenu reenja o
graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije
vaeih Zakona.
 OBJAVLJIVANJE NA SAJTU I IZVETAJI U
OBJEDINJENOJ PROCEDURI

U primeni objedinjene procedure u postupku

dobijanja lokacijskih uslova i graevinske dozvole
vano je napomenuti da se po zavretku izrade
lokacijskih uslova i graevinske dozvole isti
objavljuju na sajtovima lokalnih samouprava i o
njima se piu izvetaji na obrascima koje je
propisalo Ministarstvo graevinarstva, saobraaja
i infrastrukture Republike Srbije i isti dostavljaju
pomenutom ministarstvu.
Takoe je propisano i objavljivanje svih
zakljuaka o odbacivanju koji se donose tokom
objedinjene procedure, kao i njihovo navoenje u
izvetajima.
 PROBLEMI SPROVOENJA OBJEDINJENE
PROCEDURE

Kao to prilikom sprovoenja svakog novog

Zakona, postoje razliiti problemi, tako se i u toku
sprovoenja objedinjene procedure, dok se ne
uhodaju i ne uklope svi akteri predvieni
procedurama pribavljanja dokumentacije o
izgradnji objekata, primeuju sledei.
Jedan od bitnih dokaza koji se obavezno
prilae prilikom podnoenja zahteva za izdavanje
graevinske dozvole je dokaz o pravu svojine na
parceli na kojoj se eli izgradnja novog objekta ili
na objektu na kome je planirana dogradnja. Pravo
svojine na objektu ili parceli je neto to treba da
bude reeno pre zapoinjanja procedure za
dobijanje graevinske dozvole, ali na naim
prostorima je to vrlo esto problem koji je konica
za pribavljanje graevinske dozvole.
Nekada, zbog

- neaurnosti investitora koji se smatra naslednikom na zemljitu, a nije

pokrenuo ostavinski postupak ili nije u mogunosti da za ostavinski
postupak obezbedi prisustvo svih naslednika, buduih suvlasnika, pa se
roista na sudu odlau,
- toga sto kupoprodajni ugovori nisu overeni u Sudu, i isti evidentirani i
sprovedena promena vlasnika u organu nadlenom za poslove dravnog
premera i katastra,
- sporosti organa da sprovedu kroz svoje evidencije u sudu ili organu
nadlenom za poslove dravnog premera i katastra ostavinska reenja ili
kuporpodajne ugovore, kao i ugovore o poklonu,
- neznanja investitora da mora da pokrene proceduru pretvaranja prava
korienja u pravo svojine na graevinskoj parceli, odnosno da pokrene
postupak za konverziju zemljita, pred organom nadlenim za poslove
dravnog premera i katastra, jer se vrlo esto deava da organ nadlean za
poslove dravnog premera i katastra, i ako je obavezan da to sprovede po
slubenoj dunosti nije uradio,
- neznanja investitora da mora da se obrati zahtevom i zatrai od organa
nadlenog za poslove dravnog premera i katastra da izvri promenu
namene zemljita iz poljoprivrednog ili umskog u graevinsko uz plaanje
naknade organu lokalne samouprave nadlenom za poslove poljoprivrede,

pribavljanje dokaza o pravu svojine je postupak koji odlae dobijanje

graevinske dozvole sve dok se napred navedeno ne rei i investitor uknjii
kao vlasnik na graevinskoj parceli ili objektu.
 Takoe, ono to usporava efikasno dobijanje graevinske
dozvole je dostavljanje graevinske dozvole za postojei
objekat, ukoliko se radi o dogradnji pomenutog. Izgradnjom
velikog broja objekata bez ikakve dokumentacije, odnosno
nelegalnih objekata, onemogueno je pribavljanje legalnih
dokumentata za neku novu dogradnju pre zavrene legalizacije,
odnosno, ozakonjenja postojeeg objekta. U optini Velika
Plana, podnet je veliki broj prijava za legalizaciju u periodu od
2003. godine pa sve do januara 2015. godine koje jo uvek nisu
reene zbog ne dostavljanja potebne dokumentacije (projektne,
geodetskog snimka i dokaza o vlasnitvu).
Lokalna samouprava, odnosno organ nadlean za
donoenje planskog dokumenta, ima obvezu da u roku od 15
dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta dostavi organu
nadlenom za poslove dravnog premera i katastra popis
katastarskih parcela kojima se menja namena iz
poljoprivrednog ili umskog u graevinsko zemljite. Vrlo esto
se deava da organ nadlean za upis na nepokretnostima i
pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o
evidenciji nepokretnosti i pravima, pa je i ta evidencija
neaurna, odnosno, vlasnik parcele nije na vreme upoznat sa
injenicom da je potrebno da plati naknadu za promenu
namene iz poljoprivrednog ili umskog zemljita u graevinsko.
 Osim napred navedenih
dugogodinjih problema koji se javljaju
pilikom pribavljanja lokacijskih uslova i
graevinske dozvole, jo jedna mala
prepreka je i komplikovano popunjavanje
obrazaca prilikom podnoenja zahteva.
Naime, u formularima zahteva je potrebno
upisati i neke podatke koje mora da
popuni struno lice, pa se investitorima
preporuuje da zatrae pomo svojih
projektanata, to je posebno potrebno
prilikom podnoenja elektronskih zahteva.
 ZAKLJUAK
Sprovoenjem i primenom objedinjene procedure u naim lokalnim
samoupravama ustanovljene su brojne obaveze koje su sa organa
Uprave, nadlenih za izdavanje lokacijskih uslova i graevinske
dozvole prenete na projektante. Prethodnim Zakonom o planiranju i
izgradnji obaveza projektanta se svodila na izradu tehnike
dokumentacije, pre ega bi od nadlenih organa bila izdata informacja
o lokaciji ili lokacijska dozvola, kao glavne smernice projektantima.
Sada su projektanti oni koji imaju obavezu da investitorima predoe
potencijale lokacije, pravila regulacije i pravila gradjenja u zoni koja je
predmet interesovanja, oslanjajui se na svoje poznavanje svih
planova nieg i vieg reda u koje je mogue izvriti uvid na sajtovima
optina i gradova.
Takoe, vie ne postoji obaveza organa koji sprovodi
objedinjenu proceduru, da pregleda svu priloenu tehniku
dokumentaciju i ukazuje na mogue propuste, ve za ispravnost
dokumentacije na osnovu koje se izdaju lokacijski uslovi i graevinska
dozvola odgovara projektant, osim u sluaju graevinske dozvole gde
je odgovorna i tehnika kontrola. To znai da tokom sprovoenja
objedinjene procedure, nadleni organ isljuivo vri proveru
ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne uputa se u ocenu
tehnike dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koji
se dostavljaju u toj proceduri.
 U ovom kratkom proteklom vremenskom
periodu sprovoenja objedinjene procedure,
primeena je spremnost nadlenog organa za
dravni premer i katastar, nosilaca javnih
ovlascenja i svih karika ukljucenih u postupak
dobijanja lokacijskih uslova i gradjevinskih
dozvola, da se efikasno, u propisanim zakonskim
terminima prilagode nainu izdavanja akata
potrebnih za igradnju objekata.
Oekivanom primenom izdavanja
elektronskih dozvola i poetkom rada registratora
(lica koje vodi registar objedinjenih procedura) i
registratora centralne evidencije (lice koje formira
centralnu evidenciju preuzimanjem svih registara
objedinjene procedure na teritoriji Republike
Srbije) od 01.01.2016. godine, oekuje se jo
efikasnije i transparentnije napredovanje u oblasti
planiranja i izgradnje.
 Literatura:
[1] Pravilnik o sadrini, nainu i postupku
izrade i nain vrenja kontrole tehnike
dokumentacije prema klasi i nameni objekata
(Slubeni glasnik RS, br. 23/15 i 77/15),
[2] Zakon o planiranju i izgradnji
(Slubeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09,
64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13,
132/14 i 145/14),
[3] Pravilnik o postupku sprovoenja
objedinjene procedure (Slubeni list RS, br.
22/15 i 89/15),
[4] Uredba o lokacijskim uslovima
(Slubeni list RS, br. 35/14).