Mašinski Elementi Gligorić Radojka Udžbenik Kompletno PDF

EDICIJA OSNOVNI UDBENIK
Osniva i izdava Edicije:
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Trg Dositeja Obradovia 8
21000 Novi Sad
Godina osnivanja:
1954.
Glavni i odgovorni urednik Edicije:
Dr Milan Popovi, redovni profesor

dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu
lanovi Komisije za izdavaku delatnost:
Dr Ljiljana Nei, vanredni profesor

Dr Branislav Vlahovi, redovni profesor
Dr Milica Raji, redovni profesor
Dr Nada Plava, vanredni profesor
CIP -
,
621.81(075.8)
,
Mainski elementi [Elektronski izvor] / Radojka
Gligori. - Novi Sad : Poljoprivredni fakultet, 2015. -
(Edicija Osnovni udbenik)
Nain dostupa (URL): polj.uns.ac.rs/udzbenici/. - Nasl. sa

naslovnog ekrana. - Opis zasnovan na stanju na dan:
16.04.2015. - Bibliografija.
ISBN 978-86-7520-314-8
a)
COBISS.SR-ID 295738119
MAINSKI ELEMENTI
Prof. dr Radojka Gligori
UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
Novi Sad, 2015.
1
Autor:
Dr Radojka Gligori, redovni profesor,
Glavni i odgovorni urednik:

Dr Milan Popovi, redovni profesor
Dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu
Urednik:
Dr Todor Janji, vanredni profesor,
direktor Departmana za poljoprivrednu tehniku
Tehniki urednik:
Dr Milan Tomi, vanredni profesor,
Izrada crtea i unos teksta:

Dr Radojka Gligori, redovni profesor,
Lektor:
Aleksandra Kosti, profesor srpske knjievnosti i jezika
Recenzenti:
Dr Slobodan Navalui, redovni profesor,
Fakultet tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu
Dr Zoran Milojevi, vanredni profesor,
Fakultet tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu
Izdava:
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Zabranjeno pretampavanje i fotokopiranje. Sva prava zadrava izdava.
tampanje odobrio:
Komisija za izdavaku delatnost
Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Mesto i godina izdavanja:

Novi Sad, 2015. god.
PREDGOVOR
Udbenik MAINSKI ELEMENTI prvenstveno je namenjen studentima osnovnih akademskih

studijskih programa Poljoprivredna tehnika i Agroindustrijsko inenjerstvo, Poljoprivrednog
fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, za predmet Mainski elementi. Obuhvaeni su svi oni
mainski elementi koji su predvieni nastavnim programom i koji se koriste u poljoprivrednim i
drugim mainama.
Opisano gradivo bie od koristi i svim strunim licima koji se na bilo koji nain bave mainama,
bilo da ih koriste, odravaju ili snabdevaju trite rezervnim delovima.
Udbenik je nastao na bazi autorizovane skripte istog autora koju su studenti koristili kao polazni
materijal za spremanje ispita na navedenom predmetu.
Mainski elementi su opisani sa aspekata: njihove uloge i funkcije u mainama, potrebnog
prorauna u cilju izbora ili provere izabranih standardnih tipova i reenja, pravilnog korienja u
cilju pouzdanosti rada, merenja i kontrole potrebnih parametara kako bi procenili period popravke
ili zamene, procene uzroke oteenja i pravilnog korienja radi bezbednosti rukovalaca maina.
Pored toga studenti e, sa znanjem iz mainskih elemenata biti sposobni da bolje prate i prouavaju
ostale struno-aplikativne nastavne predmete.
U udbeniku su data osnovna znanja za proraun razliitih mainskih konstrukcija koje se sreu u
poljoprivrednoj tehnici sa ciljem da se odredi nosivost, izabere materijal, dimenzionie ili proveri
stepen sigurnosti konstrukcije.
Pokuana je nai mera izmeu obimnog gradiva koje obuhvataju mainski elementi i ogranienog
prostora koji dozvoljava plan i program nastavnog predmeta.
Autor se zahvaljuje studentima i ostalim korisnicima na ukazanim grekama i propustima.
Novi Sad, 05.05.2014. god. Autor

SADRAJ
0.1. STANDARDIZACIJA 1
0.1.1. Standardi Republike Srbije - SRPS 1
0.1.2. Univerzalna decimalna klasifikacija 3
0.1.3. Standardni brojevi 3
0.1.4. Primeri standardizacije mera 5
0.2. OZNAAVANJE MATERIJALA 6
0.2.1. Sistem za oznaavanje elika prema SRPS EN 10027-1:2005, osnovne oznake 6
0.2.2. Sistem za oznaavanje elika prema SRPS EN 10027-2:2005, brojane oznake 9
0.2.3. Sistem za oznaavanje elika prema SRPS CR 10260, dodatne oznake 13
0.2.4. Oznaavanje elika i elinog liva prema SRPS C.B9.002:1989 (stare oznake) 16
0.2.5. Uporedne oznake elika prema standardima SRPS EN 10027-1, SRPS EN 18
10027-2 i SRPS C.B9.002:1989 (stare oznake)
1. REZIME OTPORNOSTI MATERIJALA 22
1.1. VRSTE OPTEREENJA 22
1.2. VRSTE NAPONA 22
1.3. OSNOVNA NAPREZANJA 23
1.4. DOZVOLJENI NAPONI 28
1.5. SLOENO NAPREZANJE 30
1.6. POVRINSKI PRITISAK 31
1.7. TIPOVI ZADATAKA PRI PRORAUNU MAINSKIH DELOVA 32
1.8. PRIMERI PRORAUNA MAINSKIH DELOVA 33
1.9. TABELE SA MEHANIKIM KARAKTERISTIKAMA MATERIJALA 39
2. PODELA MAINSKIH ELEMENATA 47
3. ANALIZA SILA IZMEU PRENOSNIKA KOJE OPTEREUJU VRATILA 48
3.1. CILINDRINI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA 48
3.2. CILINDRINI ZUPANICI SA KOSIM ZUPCIMA 49
3.3. KONINI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA 50
3.4. LANANI PRENOSNICI 52
3.5. KAINI PRENOSNICI 52
3.6. PRIMERI ODREIVANJA SILA PRITISAKA IZMEU PRENOSNIKA 53
4. ELEMENTI OBRTNOG KRETANJA 56
4.1. VRATILA 56
4.1.1. Rukavci 59
4.1.2. Naprezanja i proraun vratila 60
4.1.3. Koncentracija napona 62
4.1.4. Krutost i stabilnost vratila 62
4.1.5. Osiguranje elemenata od aksijalnog pomeranja po vratilu 62
4.2. OSOVINE 67
4.3. OSOVINICE 68
4.4. MATERIJALI ZA VRATILA, OSOVINE I OSOVINICE 68
4.5. TOLERANCIJE MERA VRATILA 69
4.6. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE 69
4.7. OTEENJA 70
4.8. MERE ZATITE U CILJU BEZBEDNOSTI KORIENJA 71
4.9. PRIMER PRORAUNA VRATILA 75
5. PRENOSNI ODNOS PRENOSNIKA SNAGE 84
5.1. PRENOSNICI SA NEPOKRETNIM GEOMETRIJSKIM OSAMA 84
5.1.1. Prenosni odnos "i" 84
5.1.2. Stepen korisnosti spregnutih prenosnika sa nepokretnim 87
geometrijskim osama
5.1.3. Prenosni odnos sloenih prenosnika 88
5.1.4. Bilansna jednaina snage 91
5.2. PRIMERI PRORAUNA PRENOSNOG ODNOSA 91
6. ZUPASTI PRENOSNICI SNAGE 99
6.1. PRIMENA ZUPANIKA 105
6.2. CILINDRINI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA 106
6.3. GLAVNO PRAVILO ZUPANJA 108
6.4. STEPEN SPREZANJA 111
6.5. STATIKI PRORAUN OSNOVNIH PARAMETARA CILINDRINIH 113
ZUPANIKA
6.5.1. Optereenje zubaca zupanika 113
6.5.2. Izbor broja zubaca zupanika 114
6.5.3. Izbor prenosnog odnosa 115
6.5.4. Izbor materijala za zupanike 115
6.5.5. Izbor modula zupanika 115
6.5.6. Izbor dimenzija zupanika 118
6.6. CILINDRINI ZUPANICI SA KOSIM ZUPCIMA 118
6.7. KONUSNI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA 120
6.8. PODMAZIVANJE ZUPANIKA 122
6.9. TOLERANCIJE ZUPASTIH PAROVA 123
6.9.1. Kontrola tolerancija i mera 124
6.10. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE ZUPANIKA 126
6.11. OTEENJA ZUPANIKA 127
6.12. REPARACIJA ZUPANIKA 129
6.13. PRIMERI PRORAUNA ZUPANIKA 131
7. LANANI PRENOSNICI SNAGE 138
7.1. VALJKASTI LANCI 139
7.2. AURASTI LANCI 140
7.3. ZUPASTI LANCI 141
7.4. LANANICI 143
7.5. MATERIJALI LANANOG PRENOSNIKA 143
7.6. SPAJANJE LANAKA LANCA 144
7.7. PRENOSNI ODNOS 144
7.8. DOZVOLJENA BRZINA LANCA 146
7.9. MEUOSNO RASTOJANJE LANANIKA 147
7.10. BROJ LANAKA LANCA 147
7.11. OPTEREENJE LANCA 148
7.12. PRORAUN LANANIH PRENOSNIKA 149
7.13. OZNAAVANJE LANACA 152
7.14. PRAVILNO KORIENJE LANANIH PRENOSNIKA SNAGE 153
7.15. PODMAZIVANJE LANANIH PRENOSNIKA SNAGE 153
7.16. ZATEZANJE LANCA 155
7.16.1. Kontrola zategnutosti lanca 156
7.17. PROVERA ISPRAVNOSTI LANCA I LANANIKA 157
7.18. OTEENJA NA LANANIM PRENOSNICIMA SNAGE 158
7.19. KORIENJE ZATITNE MREE (TITNIKA) 158
7.20. PRIMERI PRORAUNA LANANOG PRENOSNIKA SNAGE 159
8. KAINI (REMENI) PRENOSNICI SNAGE 164
8.1. PLJOSNATI KAINI PRENOSNIK 165
8.2. REMENI (TRAPEZNI) PRENOSNICI 167
8.3. POLI V TRAPEZNI PRENOSNIK 170
8.4. ZUPASTI KAINI PRENOSNICI SNAGE 173
8.5. OKRUGLI KAINI PRENOSNICI 173
8.6. MATERIJALI ZA KAIEVE (REMENE) I KAINIKE (REMENICE) 173
8.7. PRORAUN KAINIH (REMENIH) PRENOSNIKA SNAGE 176
8.8. OZNAAVANJE KAIA (REMENA) 183
8.9. PRAVILNO KORIENJE KAINIH (REMENIH) PRENOSNIKA SNAGE 183
8.10. ZATEZANJE KAIA (REMENA) 184
8.10.1. Merenje zategnutosti kaia (remena) 185
8.11. ODRAVANJE I OTEENJA KAINIH (REMENIH) PRENOSNIKA 187
8.12. PRIMERI PRORAUNA KAINIH (REMENIH) PRENOSNIKA SNAGE 188
9. SPOJNICE 193
9.1. KRUTE SPOJNICE 193
9.1.1. Spojnica sa naglavkom 193
9.1.2. Oklopna spojnica 194
9.1.3. Spojnica sa obodima 194
9.1.4. Hirtova spojnica 195
9.2. DILATACIONE SPOJNICE (UZDUNO POKRETLJIVE) 196
9.2.1. Kandasta dilataciona spojnica 196
9.3. ELASTINE SPOJNICE 196
9.3.1. Elastina spojnica sa obodom 196
9.3.2. Perifleks spojnica 197
9.3.3. Eupeks spojnica 198
9.3.4. Elastina spojnica Bibi 198
9.3.5. Zupasta elastina spojnica Take 199
9.4. ZGLAVKASTE SPOJNICE 200
9.5. UKLJUNO-ISKLJUNE SPOJNICE 201
9.5.1. Pokretna kandasta spojnica 201
9.5.2. Frikcione ukljuno-iskljune spojnice 201
9.5.3. Konina frikciona spojnica 202
9.5.4. Frikciona ukljuno-iskljuna lamelasta spojnica 202
9.5.5. Elektromagnetna frikciona spojnica 203
9.6. SPECIJALNE SPOJNICE 203
9.6.1. Centrifugalne spojnice 204
9.6.2. Hidrodinamika spojnica 204
9.7. SIGURNOSNE SPOJNICE 205
9.7.1. Sigurnosne spojnice sa ivijom 206
9.7.2. Frikciona konina sigurnosna spojnica 207
9.7.3. Frikciona cilindrina sigurnosna spojnica 207
9.7.4. Sigurnosna spojnica sa frikcionim dodirom (sa papuama) 208
9.7.5. Sigurnosna spojnica sa grebenima 209
9.7.6. Sigurnosna zupasta spojnica 209
9.7.7. Sigurnosna spojnica sa aksijalno pomerljivim kuglicama 209
9.8. POKAZATELJI RADA SIGURNOSNIH SPOJNICA 210
9.9. IZBOR I PRORAUN SPOJNICA 211
9.10. OZNAAVANJE SPOJNICA 211
9.11. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE SPOJNICA 211
9.12. PRIMERI IZBORA I PRORAUNA SPOJNICA 212
10. LEITA I LEAJI 215
10.1. LEITA 215
10.1.1. Materijali za leita 218
10.1.2. Proraun kliznih leaja 220
10.2. LEAJI 220
10.2.1. Oznaavanje kotrljajnih leaja 224
10.2.2. Proraun kotrljajnih leaja 230
10.2.3. Kuita za kotrljajne leaje 240
10.2.4. Tolerancije mera kotrljajnih leaja 243
10.3. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE KOTRLJAJNIH LEAJA 243
10.3.1. Podmazivanje leaja 243
10.3.2. Kontrola ispravnosti leaja 246
10.3.3. Zamena oteenog leaja 247
10.4. OTEENJA NA KOTRLJAJNIM LEAJIMA 249
10.5. RAZVOJ KOTRLJAJNIH LEAJA 251
10.6. PRIMENA KOTRLJAJNIH LEAJA U POLJOPRIVREDNIM MAINAMA 254
10.7. PRIMERI PRORAUNA KOTRLJAJNIH LEAJA 257
11. ZAVRTNJI 261
11.1. PODELA ZAVRTANJSKIH VEZA 261
11.2. OSNOVNI PARAMETRI ZAVOJNICE 262
11.3. VRSTE ZAVOJNICA 263
11.4. MATERIJALI ZA ZAVRTNJE 269
11.5. ANALIZA SILA NA ZAVOJNICI 269
11.6. RASPODELA OPTEREENJA PO ZAVOJNICI 271
11.7. OSIGURANJE ZAVRTANJSKIH VEZA OD SAMOODVRTANJA 271
11.8. KONSTRUKCIONI OBLICI I OZNAAVANJE ZAVRTNJEVA 272
11.9. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE ZAVRTANJSKIH VEZA 278
11.10. PRORAUN ZAVRTANJSKIH VEZA 279
11.11. NAPREZANJA ZAVOJNICE ZAVRTNJA I NAVRTKE 283
11.12. PRIMERI PRORAUNA ZAVRTNJEVA 283
12. KLINOVI 289
12.1. UZDUNI KLINOVI 289
12.2. PRORAUN UZDUNIH KLINOVA 295
12.3. STANDARDNE OZNAKE KLINOVA 295
12.4. POPRENI KLINOVI 296
12.5. IVIJE 296
12.6. ODRAVANJE I OTEENJA KLINOVA 296
12.7. PRIMERI PRORAUNA KLINOVA 296
13. OPRUGE 298
13.1. MATERIJALI ZA OPRUGE 298
13.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE OPRUGA 300
13.3. FLEKSIONE OPRUGE 301
13.4. TORZIONE (ZAVOJNE) OPRUGE 304
13.5. OPRUGE IZLOENE SLOENOM NAPREZANJU 307
13.6. GUMENI ELASTINI ELEMENTI 308
13.7. OSTALI OPRUNI ELEMENTI 308
13.8. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE OPRUGA 309
13.9. PRIMERI PRORAUNA OPRUGA 309
14. ZAVARENI SASTAVCI 312
14.1. MATERIJALI I VRSTE ZAVARENIH SASTAVAKA 312
14.1.1. Vrste zavarenih sastavaka 312
14.2. NAPREZANJA VARA 314
14.3. PRORAUN ZAVARENIH SASTAVAKA 315
14.4. ODRAVANJE ZAVARENIH SASTAVAKA 316
14.5. PRIMERI PRORAUNA ZAVARENIH SASTAVAKA 316
15. MAINSKI ELEMENTI ZA PROVOENJE FLUIDA 321
LITERATURA 324
0.1. Standardizacija 1
0.1. STANDARDIZACIJA
Potreba za unifikacijom (ujednaavanjem) delova maina pojavila se kada je poela masovnija,
serijska proizvodnja maina. Razliite maine sastoje se iz delova koji su isti ili slini po svom
konstrukcionom izgledu. Proizvoai su te delove poeli ujednaavati, odnosno standardizovati
prema: konstrukcionom obliku, dimenzijama, materijalu, kvalitetu izrade, nainu kontrole itd. Na
taj nain je:
Pojednostavljeno projektovanje i konstruisanje novih maina;
Proizvodnja standardnih delova postala serijska i time ekonominija;
Omoguena podela rada izmeu vie proizvoaa itd.
Ovaj proces je zapoeo prvo u fabrikama, a kasnije zbog meusobne povezanosti i saradnje
proizvoaa, postao interes itavih nacija. Prvi nacionalni standard formirali su Englezi 1901.
godine, ija je poetna oznaka BS. Nakon toga slede Francuzi, 1907. (NF), Nemci 1917. (DIN),
Amerikanci, 1919. (ASTM) itd. Poetne oznake standarda nekih zemalja su: biveg Sovjetskog
Saveza (GOST), Italije (UNI), Japana (JIS) itd. Jugoslovenski standard (JUS) formiran je 1936.
godine, a intenzivno se poeo razvijati od 1950. godine i trajao sve do 2003. godine. Nakon ove
godine Republika Srbija ima svoje nacionalne standarde koji prvenstveno imaju oznaku SRPS
(srpski standardi), a kada su u potpunosti prihvaeni meunarodni standardi sa ili bez prevoda,
oznaka naih standarda je SRPS ISO, SRPS EN itd.
Radi meunarodne trgovake i druge povezanosti nacija, 1926. godine formirana je meunarodna
asocijacija za standarde, koja je imala oznaku ISA, a kasnije 1947. godine promenila naziv i oznaku
u ISO (International Standardising Organisation), kako se i danas naziva. Zadatak ISO standarda je
da objedinjuje nacionalne standarde, da donosi propise, norme i preporuke kojih lanice ISO
organizacije treba da se pridravaju. Rad ISO organizacije organizovan je po komitetima za razliite
oblasti. Zadatak komiteta je da priprema i predlae propise, a na osnovu preporuka nacija, kao
lanica ISO organizacije, proizvoaa ili pojedinaca. Jugoslavija je bila lanica ISO organizacije od
1950. godine. Svakoj lanici je u interesu da se pridrava normi i propisa ISO organizacije.
Meutim, postoje i namerne razlike, za pojedina podruja, izmeu nacionalnih standarda lanica
ISO organizacije. Razlozi su strateki, vojni ili neki drugi.
Za sva pitanja standardizacije iz oblasti elektrotehnike, elektronike i telekomunikacija nadlena
je Meunarodna elektrotehnika komisija (IEC), a ne ISO organizacija. Ova meunarodna komisija
osnovana je 1904. godine. Srbija je lanica IEC-a od 1952. godine.
Pored ovih standarda postoje standardi i propisi odreenih zajednica, kao npr. standardi Evropske
ekonomske zajednice (EEC), Evropske organizacije za slobodnu trgovinu (EFTA), Evropske
norme (EN) itd.
Standardima su bili prvo obuhvaeni delovi maina u mainskoj tehnici i elektrotehnici. Kasnije je
standardima obuhvaena i definisana itava ljudska delatnost: proizvodnja, kontrola proizvoda,
uslovi proizvodnje, uslovi rada, uslovi i pravila poslovanja itd.
0.1.1. Standardi Republike Srbije - SRPS

Pretea srpskih nacionalnih standarda oznake SRPS su jugoslovenski standardi oznake JUS.
Jugoslovenski standardi su itavu oblast standardizacije podelili na 20 grana. Svaka grana mogla je
da se deli na 20 glavnih grupa, a svaka glavna grupa na 10 grupa. Svaka grupa mogla je da sadri
999 standarda. Oznaka jugoslovenskog standarda sastojala se iz slovnih i brojanih oznaka na devet
mesta, odnosno: JUS IV.V VI.VII VIII IX.
2 0.1. Standardizacija
Na etvrtom mestu bila je slovna oznaka (velika slova latinice) odvojena takom (IV.), to je
predstavljalo granu kojoj je predmet standarda pripadao. Na primer, M. je bila grana mainogradnje
i metalske industrije, E. je bila grana poljoprivrede, prehrambene i duvanske industrije itd. Na
petom i estom mestu bila je slovna i brojana oznaka odvojena takom (VVI.). Slovna oznaka
(veliko slovo latinice) oznaavala je glavnu grupu kojoj je predmet standarda pripadao, npr. B je
bila oznaka za zavrtnje, navrtke, podmetae i ostale elemente za vezu. Brojana oznaka
predstavljala je grupu, npr. 1. oznaavao je zavrtnje i navrtke, 2. podmetae za zavrtnje i navrtke
itd. Na sedmom, osmom i devetom mestu je bila oznaka od tri broja (VIIVIIIIX). Ova brojana
oznaka je govorila o konstrukcionom izgledu predmeta standarda. Na primer, 631 oznaavao je
krunastu navrtku srednje klase izrade. Potpuna oznaka jugoslovenskog standarda za krunastu
navrtku srednje klase izrade bila je JUS M.B1.631.
Oznake i nazivi grana JUS standarda bile su sledee:
A - Osnovni i opti standardi
E - Poljoprivreda, prehrambena i duvanska industrija
F - Tekstilna i odevna industrija
G - Industrija koe, gume i plastinih masa
H - Hemijska industrija
J - Rezervisano za neke nove delatnosti koje bi se u budunosti pojavile
K - Industrija alata i pribora
L - Industrija mernih i drugih aparata i precizne mehanike
M - Mainogradnja i metalska industrija
N - Elektrotehnika
P - Ureaji, postrojenja i vozila inskog saobraaja
R - Brodogradnja, ureaji i postrojenja renog i pomorskog saobraaja
S - Vazduhoplovna saobraajna sredstva, ureaji i postrojenja
T - Rezervisano za neke nove delatnosti koje bi se u budunosti pojavile
U - Graevinarstvo
V - Rezervisano za neke nove delatnosti koje bi se u budunosti pojavile
Z - Standardi koji ne ulaze ni u jednu posebnu grupu standardizacije.
Izvestan broj jugoslovenskih standarda koji su doneti 1992. godine i kasnije, a predstavljali su u
celosti prihvaen ISO standard, nosili su oznaku JUS ISO i broj tog ISO standarda, npr. JUS ISO
8015 predstavljao je standard ISO 8015. Osim toga, komisije Jugoslovenskog zavoda za
standardizaciju usklaivale su JUS sa ISO standardima i kao takvi, takoe, nosili su osnake JUS
ISO.
Srpski standardi oznake SRPS su u potpunosti prihvatili jugoslovenske standarde samo je oznaka
JUS zamenjena sa SRPS.
Svi oni koji na bilo koji nain uestvuju u privrednoj proizvodnji Srbije, duni su da se pridravaju
naih nacionalnih standarda oznake SRPS, SRPS ISO, SRPS EN ili nekih drugih oznaka.
Meutim, u periodu zavretka ovog udbenika naa nacionalna standardizacija je veoma
neureena oblast. Institut za standardizaciju Republike Srbije, koji je zaduen za ovu oblast,
povukao je van upotrebe veinu naih nacionalnih standarda sa oznakama SRPS i SRPS ISO, a nije
usvojio nove sa oznakama SRPS EN (evropske standarde). Pored toga, veliki broj ve usvojenih
evropskih standarda kao nai nacionalni nisu ni prevedeni (na engleskom jeziku su), to nikako nije
dobro za na zvanian jezik i struku. Na taj nain zaboravie se nai struni termini koji su dugi niz
godina stvarani.
Uobiajeno je i potrebno da se za svaki navedeni standardni mainski element da oznaka naeg
nacionalnog standarda koji je definisao njegove potrebne karakteristike. Meutim, u ovom
udbeniku to e za veinu mainskih elemenata izostati ili su dati prethodni JUS ili SRPS standardi,
iz razloga to novi nisu usvojeni, a ovi se i dalje u strunoj javnosti koriste.
0.1.2. Univerzalna decimalna klasifikacija

Ustanovljen je meunarodni standard za klasifikaciju literature i pisane dokumentacije iz
celokupnih ljudskih saznanja. Nazvan je Univerzalna decimalna klasifikacija i nosi oznaku
UDK. Ovaj standard je celokupna ljudska saznanja podelio na 10 grupa, grupe na 10 podgrupa itd.
Oznaka se sastoji iz skraenice UDK i arapskih brojeva. Oznake i nazivi grupa su:
UDK: 0 - Bibliografija. Bibliotekarstvo
UDK: 1 - Filozofija
UDK: 2 - Religija. Teologija
UDK: 3 - Socijalne nauke. Pravo
UDK: 4 - Lingvistika. Filologija
UDK: 5 - Matematika. Mehanika. Prirodne nauke
UDK: 6 - Primenjene nauke. Medicina. Tehnika
UDK: 7 - Umetnost
UDK: 8 - Knjievnost
UDK: 9 - Geografija. Istorija
Navedene grupe se dele na podgrupe, npr. UDK: 621 je oznaka za mainstvo ili UDK: 621.81 je
oznaka za pisane materijale u kojima se govori uopte o mainskim elementima.
Obaveza je da se na pisane materijale: monografije, asopise, naune i strune radove itd. stavlja
oznaka za univerzalnu decimalnu klasifikaciju.
Na osnovu ovih brojeva sav pisani materijal se u bibliotekama klasifikuje (razvrstava) te je
korisnicima pristupaniji i pregledniji. Na ovaj nain u biblioteci se moe dobiti sve to je napisano
npr. o mainskim elementima, pomou broja UDK 621.81.
0.1.3. Standardni brojevi

Standardni brojevi su niz odreenih brojeva koji se koriste za tehnike veliine. Korienjem
standardnih brojeva proizvodnja i odravanje maina postaje jednostavnije i jeftinije. Treba ih
koristiti gde god je to mogue: za sve nazivne mere, za mere delova u sklopu, za sve duinske mere,
ako je to mogue itd. Niz standardnih brojeva je sledei:
a0 , a1 , a2 ,... an ,
gde je:
a1 a0 q; a2 a1 q; a3 a2 q; an an -1 q ili
a2 a0 q 2 ; a3 a0 q 3 ; ... qn a0 q n ,
gde je:
q faktor porasta.
Faktor porasta q rauna se na razliite naine, zavisno od reda R. Oznaka reda za standardne
brojeve je meunarodna, a dobijena je prema francuskom inenjeru Renardu. Postoje etiri osnovna
reda koji se oznaavaju sa: R5, R10, R20, i R40. Osim toga postoje i koriste se jo: izuzetan red
R80, ogranieni, izvedeni i modifikovani redovi. Faktori porasta q za navedene redove su:
R5 q 5 10 1,6 ;
4 0.1. Standardizacija
R10 q 10 10 1,25 ;
R20 q 20 10 1,12 ;
R40 q 40 10 1,06 i
R80 q 80 10 1,03 .
Niz svakog reda polazi od broja 1 a svaki sledei red sadran je u prethodnom, to je dato u tabeli
0.1. Niz u svakom redu moe biti beskonaan. Ostale vrednosti standardnih brojeva dobijaju se
mnoenjem datih iz tabele 0.1. sa 10, 100, 1000 itd.
Ako se koristi deo niza nekog reda, tada je to ogranien red. Oznaava se na sledei nain: R5
(2,50...). To znai da se moe koristiti niz brojeva iz reda R5, ali da se poinje od broja 2,50. Red
R20 (...45) predstavlja ogranien red R20, gde se mogu koristiti svi brojevi ovog reda, ali do 45,
ukljuujui i broj 45. Sledei primer ogranienog reda je R40 (75...300), to predstavlja niz brojeva
ovog reda izmeu brojeva 75 i 300 ukljuujui i ove brojeve.
Izvedeni red predstavlja svaki n-ti broj iz nekog osnovnog, izuzetnog ili ogranienog reda.
Oznaava se na primer R5/2 (1...1000000). To je red od svakog drugog lana reda R5, koji poinje
sa 1 a zavrava se sa 1000000.
Modifikovani standardni brojevi dobijaju se zaokruivanjem standardnih brojeva osnovnih redova,
pri emu se koriste dva stepena zaokruivanja - prvi i drugi. Prvo zaokruivanje daje modifikovane
standardne brojeve oznaene sa R', a drugo zaokruivanje daje brojeve oznaene sa R''.
Modifikovani standardni brojevi koriste se u izuzetnim sluajevima.
Tabela 0.1. Vrednosti standardnih brojeva osnovnih redova

R5 R10 R20 R40 Zaokruene vrednosti R80 R80
1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 3,25
1,06 1,05 1,03 3,35
1,12 1,12 1,10 1,06 3,45
1,18 1,15 1,09 3,55
1,25 1,25 1,25 1,12 3,65
1,32 1,15 3,75
1,40 1,40 1,18 3,87
1,50 1,22 4,00
1,60 1,60 1,60 1,60 1,25 4,12
1,70 1,28 4,25
1,80 1,80 1,32 4,37
1,90 1,36 4,50
2,00 2,00 2,00 1,40 4,62
2,12 2,10 1,45 4,75
2,24 2,24 2,20 1,50 4,87
2,36 2,35 1,55 5,00
2,50 2,50 2,50 2,50 1,60 5,15
2,65 1,65 5,30
2,80 2,80 1,70 5,45
3,00 1,75 5,60
3,15 3,15 3,15 3,10 1,80 5,80
3,35 3,40 1,85 6,00
3,55 3,55 3,60 1,90 6,15
3,75 3,80 1,95 6,30
4,00 4,00 4,00 4,00 2,00 6,50

4,25 4,20 2,06 6,70
4,50 4,50 2,12 6,90
4,75 2,18 7,10
5,00 5,00 5,00 2,24 7,30
5,30 2,30 7,50
5,60 5,60 2,36 7,75
6,00 2,43 8,00
6,30 6,30 6,60 6,30 2,50 8,25
6,70 2,58 8,50
7,10 7,10 2,65 8,75
7,50 2,72 9,00
8,00 8,00 8,00 2,80 9,25
8,50 2,90 9,50
9,00 9,00 3,00 9,75
9,50 3,07 10
1,00 10,00 10,00 10,00 3,15
0.1.4. Primeri standardizacije mera
Zadatak 0.1. Vrednost idealnog prenika vratila je d 26 ,75 mm . Usvojiti prvu veu standardnu
vrednost iz reda R40.
Prema tableli 0.1, prvi vei standardni broj iz reda R40 je 2 ,8 10 28 mm , te je standardni prenik
d s 28 mm .
Zadatak 0.2. Vrednost duinske mere je L 113 ,32 mm . Usvojiti najbliu standardnu vrednost iz
bilo kog standardnog reda.
Kako svaki sledei standardni red sadri prethodni usvojie se najblii standardni broj iz reda R80.
Prvi manji standardni broj od zadatog je 1,12 100 112 mm , a prvi vei je 1,15 100 115 mm .
Razlika izmeu standardnih i zadatog broja je L 113 ,32 112 1,32 mm i
L 115 113 ,32 1,68 mm . Usvaja se onaj standardni broj koji ima manju razliku izmeu zadatog i
standardnog, broj Ls 112 mm .
6 0.2. Oznaavanje materijala
0.2. OZNAAVANJE MATERIJALA
Delovi poljoprivrednih maina proizvode se prvenstveno od: elika, elinog liva, sivog liva,
obojenih metala (aluminijuma, bakra, kalaja, olova, cinka...) i razliitih legura (mesinga, bronze,
aluminijumskih legura...). Pored toga koriste se i kompozitni materijali, keramika, plastine mase,
guma, koa, drvo itd.
elici kao i ostali metali koji se koriste u tehnici oznaavali su se sve do 2003. godine na odreen,
stari nain koji je bio definisan nacionalnim jugoslovenskim standardom JUS C.B9.020:1989. Ovaj
standard je prihvaen kao nacionalni standard Republike Srbije sa oznakom SRPS C.B9.020. Od
2003. godine u cilju ujednaavanja sistema oznaavanja elika usvojen je novi, evropski sistem
oznaavanja i nosio je oznaku JUS EN10027-1:2003 i JUS EN10027-2:2003.
Republika Srbija je 2005. godine ove standarde usvojila kao svoje nacionalne standarde sa
oznakama:
SRPS EN 10027-1:2005: Sistem oznaavanja elika Deo 1. Oznaavanje, osnovne oznake;
SRPS EN 10027-2:2005: Sistem oznaavanja elika Deo 2. Brojani sistem;
SRPS CR 10260:2005: Sistem oznaavanja elika. Dodatne oznake.
Svi standardi, bilo meunarodni ISO, evropski EN ili nacionalni pojedinih zemalja, propisuju
oznaku materijala, hemijski sastav, najvanije elemenate, mehanike karakteristike, namenu itd.
Proizvoai materijala su u obavezi da proizvedeni materijal date oznake zadovoljava sve
standardom propisane vrednosti.
Evropski nain oznaavanja elika, koji je u celosti prihvatio na nacionalni standard, definisan je
standardima EN 10027-1:1992 i EN 10027-2:1992. Sledee zemlje su obavezne da primenjuju ove
standarde: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grka, Holandija, Irska, Island, Italija,
Luksemburg, Nemaka, Norveka, Portugalija, panija, vajcarska, vedska i Ujedinjeno
kraljevstvo, kao i druge koje su u meuvremenu pristupile Evropskoj uniji.
0.2.1. Sistem za oznaavanje elika prema SRPS EN 10027-1:2005, osnovne oznake

Prema ovom standardu oznaka elika se sastoji iz osnovne oznake i dodatne oznake.
Da bi se izbegle dvosmislenosti pri oznaavanju elika potrebno je osnovne oznake upotpuniti sa
dodatnim oznakama za identifikaciju dopunskih karakteristika elika ili metalurkih proizvoda, npr.
pogodnost za upotrebu na visokoj temperaturi, stanje povrina, potrebna termika obrada, nain
dezoksidacije i sl.
Za svaku vrstu elika predviena je samo jedna oznaka. Brojevi i slova u oznaci piu se jedni za
drugima bez razmaka. Oznake dodeljuje Evropski komitet za standardizaciju, CEN (European
Committee for Standardization), na zahtev nacionalnih standardnih organizacija ili proizvoaa
elika.
Za potrebe oznaavanja elika, oznake su svrstane u dve osnovne grupe:
grupa 1- za elike koji se oznaavaju na osnovu upotrebe i mehanikih ili fizikih osobina,
grupa 2- za elike koji se oznaavaju na osnovu hemijskog sastava, podeljene u etiri
podgrupe.
Prva oznaka kod livenih elika

Kada je elik specificiran u obliku odlivka, ispred oznake se stavlja slovna oznaka G.
0.2. Oznaavanje materijala 7
Oznaavanje elika iz grupe 1 (oznaavanje na osnovu mehanikih ili fizikih osobina)

Oznaka se sastoji iz dva dela. Prvi deo oznake je slovna oznaka, a drugi deo je brojana oznaka koja
predstavlja granicu razvlaenja ili zateznu vrstou. Prvi deo oznake je:
a) S konstrukcioni elici u koje spadaju i finozrni elici,
P elici za opremu pod pritiskom,
L elici za cevi za cevovode,
E elici za mehanike konstrukcije.
Posle ove oznake pie se broj koji predstavlja najmanju utvrenu vrednost napona teenja u
N/mm2 za opseg najmanjih debljina.
Napon teenja odnosi se na gornji (ReH), donji (ReL), konvencionalni (Rp) ili napon teenja pri
utvrenom trajnom izduenju (Rt) u zavisnosti od zahteva u odgovarajuem standardu za
proizvod.
Primer: S280, S znai da je u pitanju konstrukcioni elik, broj 280 predstavlja najmanju
vrednost granice razvlaenja pri istezanju ReL=280 N/mm2
b) B betonski elici,
posle koje se pie broj koji predstavlja utvrenu vrednost napona teenja u N/mm2.
c) Y elici za prednaprezanje betona,

posle koje se pie broj koji predstavlja utvrenu vrednost za zateznu vrstou (Rm) u
N/mm2.
d) R elici za ine ili u obliku ina,

posle koje se pie broj koji predstavlja najmanju utvrenu vrednost za zateznu vrstou
(Rm) u N/mm2.
e) H hladnovaljani pljosnati proizvodi od elika,

posle koje se pie broj koji predstavlja najmanju utvrenu vrednost za napon teenja
(ReL) u N/mm2 ili, ako je specificirana samo zatezna vrstoa, slovo T, posle koje se
pie broj koji predstavlja najmanju utvrenu vrednost za zateznu vrstou (Rm), N/mm2.
f) D pljosnati proizvodi za hladno oblikovanje (osim onih pod (e),

posle koje se pie jedna od sledeih slovnih oznaka:
1) C za hladnovaljane proizvode,
2) D za toplovaljane proizvode namenjene za oblikovanje u hladnom stanju,
3) X za proizvode za koje uslovi valjanja nisu naznaeni i
jo dve oznake koje karakteriu elik, a koje dodeljuje odgovorna organizacija.
g) T fini lim, beli lim, hromirani lim (proizvodi od elika za ambalau)

iza koje se dodaju i druga slova i brojke.
h) M elici za primenu u elektrotehnici

iza koje se dodaju i druga slova i brojke.
Oznaavanje elika iz grupe 2 (na osnovu hemijskog sastava)

Za potrebe oznaavanja elika prema hemijskom sastavu elici su podeljeni u etiri podgrupe:
Nelegirani elici sa srednjim sadrajem mangana < 1 % nose oznaku C i stostruki srednji
sadraj ugljenika u procentima.
Primer: C90, gde C znai da je nelegirani elik, broj 90 predstavlja sadraj ugljenika od 0,9 %
(90:100=0,9) i da sadri < 1 % Mn.
Nelegirani elici sa srednjim sadrajem mangana 1 %, nelegirani elici za obradu na
automatima i legirani elici kod kojih je sadraj svakog legirajueg elementa 5 % , nose
oznaku poreanu jednu za drugom:
Stostruki sadraj ugljenika u procentima;
Hemijski simboli legirajuih elemenata koji definiu elik. Redosled simbola je prema
vrednosti sadraja;
Brojevi koji oznaavaju vrednosti legirajuih elemenata u procentima pomnoeni sa
faktorom iz tabele 0.2, zaokrueni na najblii ceo broj. Brojevi koji se odnose na razliite
elemente razdvajaju se crticama.
Primer: 150MnMo12-20, znai da je sadraj ugljenika 1,5 % (150:100=1,5), prvolegirajui
element je mangan Mn, drugolegirajui element je molibden Mo, sadraj mangana je 3 %
(12:4=3) i sadraj molibdena je 2 % (20:10=2).
Tabela 0.2. Faktori za legirajue elemente u elicima

Element Faktor Element Faktor
Cr, Co, Mn, Ni, Si, W 4 Ce, N, P, S 100
Al, Be, Cu, Mo, Nb, Pb, Ta, Ti, V, Zr 10 B 1000
Legirani elici kod kojih je sadraj najmanje jednog legirajueg elementa 5 %, nose oznaku
poreanu jednu za drugom:
Slovna oznaka X;
Stostruki sadraj ugljenika u procentima;
Hemijski simboli legirajuih elemenata koji definiu elik. Redosled simbola je prema
vrednosti sadraja;
Brojevi koji oznaavaju vrednosti legirajuih elemenata u procentima, zaokruen na najblii
ceo broj.
Primer: X120NiW6-4, slovo X znai da je u pitanju legirani elik kod kojeg je najmanje jedan
legirajui element zastupljen sa vie od 5 %, sadraj ugljenika 1,2 % (120:100=1,2),
prvolegirajui element je nikl (Ni), drugolegirajui element volfram (W), sadraj nikla je od 5,5
do 6,4 % i sadraj volframa je od 3,5 do 4,4 %.
Brzorezni elici nose oznaku:
Slovnu oznaku HS;
Brojeve koji pokazuju vrednosti sadraja legirajuih elemenata u sledeem redosledu:
volfram (W), molibden (Mo), vanadijum (V) i kobalt (Co). Svaki broj predstavlja srednji
sadraj elementa, zaokruen na najblii ceo broj. Brojevi i razliiti elementi razdvajaju se
crticom.
Primer: HS2-3-3-2, gde HS znai da je u pitanju brzorezni elik, sa 2 % volframa, 3 %
molibdena, 3 % vanadijuma i 2 % kobalta.
0.2.2. Sistem za oznaavanje elika prema SRPS EN 10027-2:2005, brojane oznake
Struktura brojanih oznaka elika definisana je na emi (sl. 0.1). Oznaka se sastoji iz niza brojki
koje se piu jedna za drugom, bez razmaka ili drugih oznaka izmeu njih.
Sl. 01. Struktura brojanih oznaka elika prema SRPS EN 10027-2
Prva oznaka, broj 1. znai da je materijal elik. Na ovom mestu mogu biti i druge brojane oznake i
to od 2 do 9 koje se dodeljuju za druge materijale.
Iza prve brojane oznake sledi druga od dva broja, koji predstavljaju broj grupe elika, to je dato u
tabeli 0.3. Na primer, broj 05 znai da je u pitanju kvalitetan elik sa srednjim sadrajem ugljenika
od 0,25 do 0,55 % (0,25% C < 0,55%) koji ima zateznu vrstou od 500 do 700 N/mm2 (500
N/mm2 Rm < 700 N/mm2) (tabela 0.3.).
Iza druge brojane oznake od dva broja sledi trea, kao redni broj koja se, takoe, sastoji od dva,
eventualno etiri broja. Redni broj elika se dodeljuje na osnovu zahteva koji je prikazan u obrascu
I (tabela 0.4.) i obrascu II (tabela 0.5). Zahtev podnosi proizvoa materijala ili nacionalna
standardna organizacija. Dodeljiva broja eliku je odgovarajui tehniki komitet Evropske unije
ECISS. U standardu su data detaljna uputstva za pravilno popunjavanje obrazaca I i II.
Oznaka elika iz prethodnog primera je 1.0570, 1. znai da je materijal elik, 05 znai da je elik
kvalitetan sa sadrajem ugljenika od 0,25 do 0,55 %, koji ima zateznu vrstou od 500 do 700
N/mm2. Broj 70 je redni broj elika pod kojim se mogu dobiti detaljne informacije o hemijskom
sastavu elika i njegovim mehanikim osobinama.
Tabela 0.4. Obrazac I. Dodeljivanje rednog broja vrstama elika za koje je osnovni kriterijum
hemijski sastav
Podnosilac zahteva: Ime:
Organizacija:
Adresa:
Kontakt:
Broj Naziv Oblik Debljina Stanje C% Si % Mn % P% S%

elika elika proizvoda
(mm)
Podnosilac 1.
zahteva
Dodeljiva 1.
broja
Cr % Mo % Ni % Utvreno u Primena Osobine Datum
Dopunske informacije (od podnosioca zahteva ili dodeljivaa broja)
Tabela 0.5. Obrazac II. Dodeljivanje rednog broja vrstama elika za koje su osnovni kriterijumi
mehanike osobine
Podnosilac zahteva: Ime:
Organizacija:
Adresa:
Kontakt:
Broj Naziv Oblik Debljina Stanje Re Rm Amin A80 KVmin RT TTkvmax

elika elika proizvoda (N/mm2) (N/mm2) % L T L T
(mm) (J) (J) (C) (C)
Podnosilac 1.
zahteva
Dodeljiva 1.
broja
C% Si % Mn % P % S% Utvreno u Primena Osobine Datum
Dopunske informacije (od podnosioca zahteva i dodeljivaa broja)
Napomena:
Rm (N/mm2) - zatezna vrstoa
Re (N/mm2) - napon teenja (ReH ili Rep0,2 )
A ili A80 - najmanje izduenje posle prekida u procentima
KVmin - najmanja energija udara koja je potrebna da bi se epruveta sa V zarezom prelomila po arpiju u J.
L - epruveta uzeta uzduno
T - epruveta uzeta popreno
RT - temperatura okoline
TTkvmax - temperatura ispitivanja u (C) sa potrebnom energijom preloma KV=27J
0.2.3. Oznaavanje elika prema SRPS CR 10260, dodatne oznake

Ovaj standard SRPS CR 10260 sastavni je deo standarda SRPS EN 10027-1 i SRPS EN 10027-2 i
definie dodatne oznake elika koje su dopuna brojanim i slovnim oznakama. Dodatne oznake
odvajaju se od osnovnih oznaka znakom plus (+) i sastoje se iz dva dela, dodatne oznake i dodatne
dopunske oznake.
Dodatne oznake podeljene su u dve grupe: grupu 1 i grupu 2. Dodatne oznake iz grupe 2 moraju se
koristiti zajedno samo sa dodatnim oznakama iz grupe 1 i stavljaju se iza njih.
Dodatne oznake su razliite za razliite grupe elika. Primeri nekih od dodatnih oznaka zajedno
sa osnovnim oznakama date su u tabelama 0.6, 0.7 i 0.8.
Dodatne dopunske oznake date su u tabelama 0.9, 0.10 i 0.11.
Tabela 0.6. Dodatne oznake za konstrukcione elike

elici oznaeni na osnovu mehanikih ili fizikih osobina. Konstrukcioni elici
Osnovne oznake Dodatne oznake za elik
Slovna Mehanike Grupa 1 Grupa 2 za prozvode
oznaka osobine od elika
Potrebna Tempera- C=specijalno oblikovanje u hladnom stanju
Najmanja vrednost napona teenja (Re) u N/mm2, za opseg
energija tura D=prevlaka nanesena potapanjem u rastop

udara ispitiva- E=emajliranje
prilikom nja F=kovanje
preloma H=uplji profil
27J 40J 60J C L=niska temperatura
JR KR LR 20 M=termomehaniko oblikovanje
S = konstrukcioni elik
J0 K0 L0 0 N=normalizovanje ili normalizaciono

najmanjih debljina
G = liveni elik
J2 K2 L2 -20 valjanje Tabele 0.9,

J3 K3 L3 -30 O=offshore 0.10 i 0.11
J4 K4 L4 -40 P=potporni zid
J5 K5 L5 -50 Q=kaljenje i otputanje
J6 K6 L6 -60 S=brodske konstrukcije ili konstrukcije za
A-otvrdnjavanje plovidbu
termikim taloenjem T=cevi
M-termomehaniko W=otpornost prema atmosferskoj koroziji
valjanje an= hemijski simbol utvrenog legirajueg
N-normalizovanje ili elementa, na primer Cu, sa jednom brojkom
normalizovano valjanje koja predstavlja desetostruku srednju
Q-kaljenje i otputanje vrednost (zaokrueno na 0,1 %) iz opsega
G- ostale karakteristike utvrenog sadraja tog elementa
Primeri:
S350JRC+Z15, gde S oznaava konstrukcioni elik, Re=350 N/mm2, JR=potrebna energija za prelom je 27
J na temperaturi od 20 C, C=namenjen za specijalno oblikovanje u hladnom stanju, +Z15=deformacija pri
granici razvlaenja po celoj duini (debljini) od 15 % (tabela 0.9).
S355K2W+RA, gde S oznaava konstrukcioni elik, Re=355 N/mm2, energija udara je 40 J ispitano na
temperaturi -20C, W=otporan na atmosfersku koroziju, +RA= aren radi rekristalizacije (tabela 0.11).
Tabela 0.7. Dodatne oznake za elike za mehanike konstrukcije

elici oznaeni na osnovu upotrebe i mehanikih ili fizikih osobina. elici za mehanike konstrukcije
Osnovne oznake Dodatne oznake za elik
Slovna Mehanike osobine Grupa 1 Grupa 2 Dopunske
oznaka oznake za
prozvode od
elika
E = elici za najmanja vrednost napona G=ostale karakteristike, a ako C=pogodnost Tabela 0.11
mehanike teenja (Re) u N/mm2, za je potrebno u nastavku je 1 ili 2 za izvlaenje
konstrukcije opseg najmanjih debljina mesta u hladnom
stanju
Primer:
E295C+U, gde E oznaava elik za mehanike konstrukcije, Re=295 N/mm2, C= pogodan za izvlaenje u
hladnom stanju, +U=neobraeno.
Tabela 0.8. Dodatne oznake za legirane elike

elici oznaeni na osnovu hemijskog sastava.
Legirani elici (osim brzorezni) kod koji je sadraj bar jednog od legirajuih elemenata 5 %
Osnovne oznake Dodatne oznake
Slovna oznaka Sadraj ugljenika Legirajui elementi Za elik Za prozvode
Grupa 1 Grupa 2 od elika
G = liveni elik nnn=100 x srednji hemijski simboli Tabela 0.9 i

ako je to sadraj ugljenika. legirajuih Tabela 0.11
potrebno Ako opseg sadraja elemenata iza kojih
X=sadraj ugljenika nije su brojevi razdvojeni
najmanje specificiran, mora se crticom, koji
jednog dati odgovarajua predstavljaju srednji
legirajueg reprezentativna sadraj elemenata u
elementa 5 % vrednost. % zaokrueno na
najblii ceo broj
Primer:
X5CrNi2-3+A, gde X=legiran elik, 5 znai 0,05 % C, Cr=legiran sa 2 % Cr, Ni=legiran sa 3 % Ni, +A=
aren radi omekavanja (smanjenje tvrdoe).
Tabela 0.9. Dodatne dopunske oznake za specijalne zahteve

Oznaka Znaenje
+H Sposobnost za kaljenje (prokaljivost)
+Z15 Garantovane osobine po celoj debljini; najmanje suenje 15 %
Primer:
E295+H, gde je E=elik za mehanike konstrukcije, Re=295 N/mm2, +H=pogodan za kaljenje.
Tabela 0.10. Dodatne dopunske oznake za vrste prevlaka

Oznaka Znaenje
+A Prevlaka od aluminijuma nanesena toplim postupkom (potapanjem u rastop)
+AR Prevlaka od aluminijuma nanesena oblaganjem
+AS Prevlaka od legure aluminujum-silicijum
+AZ Prevlaka od legure aluminijum-cink (> 50 % Al)
+CE Prevlaka od hrom/hrom oksida nanesena elektrolitikim postupkom (ECCS)
+CU Prevlaka od bakra
+IC Neorganska prevlaka
+OC Organska prevlaka
+S Prevlaka od kalaja nanesena toplim postupkom (potapanjem u rastop)
+SE Prevlaka od kalaja nanesena elektrolitikim postupkom
+T Prevlaka od legure olovo-kalaj nanesena toplim postupkom (potapanjem u rastop)
+TE Prevlaka od legure olovo-kalaj nanesena elektrolitikim postupkom
+Z Prevlaka od cinka nanesena toplim postupkom (galvanizacijom)
+ZA Prevlaka od legure cink-aluminijum (> 50 % Zn) nanesena toplim postupkom (potapanjem u rastop)
+ZE Prevlaka od cinka nanesena elektrolitikim postupkom
+ZF Prevlaka od legure cink-eljezo nanesena toplim postupkom (potapanjem u rastop)
+ZN Prevlaka od legure cink-nikl nanesena elektrolitikim postupkom
Napomena: Ove oznake se odvajaju od prethodnih znakom plus (+). Da bi se izbeglo meanje sa ostalim
oznakama, ispred ovih oznaka moe da se stavi slovo S, na primer: +SA.
Primer:
C87+CU, gde je C=nelegirani elik, 87=sadraj C od 0,87% (87:100=0,87), +CU=prevlaka od bakra.
Tabela 0.11. Dodatne dopunske oznake za stanje posle obrade

Oznaka Znaenje
+A areno radi omekavanja (smanjenje tvrdoe)
+AC areno radi globulizacije (sferoidizacije) ugljenika
+AR Neobraeno posle valjanja (bez posebnih uslova valjanja ili termike obrade)
+AT areno radi rastvaranja
+C Otvrdnjavanje hladnom obradom
+Cnnn Otvrdnjavanje hladnom obradom da bi se dobila najmanja zatezna vrstoa od nnn u N/mm2
+CR Valjanje u hladnom stanju
+DC Uslov za isporuku koji je preputen izboru proizvoaa
+FP Termiki obraeno radi dobijanja feritno-perlitne strukture i tvrdoe u odreenom opsegu
+HC Valjanje u toplom stanju i otvrdnuto u hladnom
+I Termiki obraeno na konstantnoj temperaturi (izotermiki)
+LC Ravnanje ili vuenje u hladnom stanju
+M Termomehaniki oblikovano
+N Normalizovano ili normalizaciono oblikovano
+NT Normalizovano i otputeno
+P Otvrdnjavanje termikim taloenjem
+Q Kaljeno
+QA Kaljeno na vazduhu
+QO Kaljeno u ulju
+QT Kaljeno i otputeno
+OW Kaljeno u vodi
+RA areno radi rekristalizacije
+S Termiki obraeno radi seenja makazama (obrezivanje) u hladnom stanju
+T Otputeno
+TH Termiki obraeno za dobijanje tvrdoe u odreenom opsegu
+U Neobraeno
+WW Preraeno u toplom stanju
Napomena: Ove oznake se odvajaju od predhodnih znakom plus (+). Da bi se izbeglo meanje sa ostalim
oznakama, ispred ovih oznaka moe da se stavi slovo T, na primer: +TA.
Primer:
1.15 +QO, gde je 1. =elik, 15=elik za alate, +QO =kaljeno u ulju.
0.2.4. Oznaavanje elika i elinog liva prema SRPS C.BO.002:1989 (stare oznake)
Prema starom, jo uvek esto korienom nainu oznaavanja, standardna oznaka svih elika
sastoji se iz slovne oznake , a za elini liv L i brojanih oznaka prema sl. 02.
Sl. 02. Struktura brojanih oznaka elika prema SRPS C.BO.002:1989 (stare oznake)
Osnovna oznaka je brojana na I, II, III, IV mestu, kojom se oznaava vrsta elika. Oznaka na (V)
mestu sastoji se iz dva broja kojima se oznaava stanje elika. Oznaka na mestu broj (V) nije
obavezna.
Za elike sa negarantovanim hemijskim sastavom na mestu broj I je brojana oznaka 0. Na II
mestu je broj 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ili 9. Ovi brojevi na II mestu na odreen nain govore o
zateznoj vrstoi materijala prema tabeli 0.12. Na III i IV mestu su brojevi od 00 do 89 koji
odreuju namenu elika.
Na primer, oznaka .0545 znai da je u pitanju elik sa negarantovanim hemijskim sastavom,
sa zateznom vrstoom materijala od 490 do 580 N/mm2, opte namene.
Za ugljenine elike na mestu broj I je brojana oznaka 1. Na II mestu je broj koji oznaava
procenat ugljenika, npr. broj 8 znai da elik ima oko 0,8 % ugljenika. Na III i IV mestu su
brojevi od 00 do 99 koji odreuju namenu elika.
Na primer, oznaka .1230 znai da je u pitanju ugljenini elik sa oko 0,2 % ugljenika i
namenjen je za termiku obradu poboljanjem.
Za legirane elike na mestu broj I je brojana oznaka od 2 do 9. Ovaj broj govori o legiranom
elementu koji ima najvei uticaj (prvolegirani element). Ako je na mestu I broj 2, znai da je
najuticajniji element silicijum. Broj 3 se odnosi na mangan, broj 4 na hrom, broj 5 na nikl, broj
6 na volfram, broj 7 na molibden, broj 8 na vanadijum i broj 9 na ostale legirajue elemente. Na
II mestu je broj od 2 do 9. Ovaj broj govori o drugolegiranom elementu. Na III i IV mestu su
brojevi od 00 do 99 koji odreuju namenu elika.
Na primer, oznaka .5420 znai da je u pitanju legirani elik sa niklom i hromom namenjen za
termiku obradu cementacijom.
Dopunske oznake na mestima VI, VII, VIII i IX su kombinacija slova i brojeva i date su u tabeli
0.13.
Tabela 0.12. Brojani simboli na II mestu osnovne oznake

Simbol Nazivna zatezna vrstoa u N/mm2
0 Nije utvrena
1 do 320
2 od 330 do 350
3 od 360 do 380
4 od 390 do 480
5 od 490 do 580
6 od 590 do 680
7 od 690 do 780
8 od 790 do 880
9 preko 880
Tabela 0.13. Dopunske oznake za elike

Oznaka Namena odnosno stanje elika
0 Bez odreene termike obrade
1 areno
2 areno na najbolju obradivost
2A Termiki obraeno na odreenu zateznu vrstou
2B Termiki obraeno na feritno-perlitnu strukturu
2C Pogodno za seenje u hladnom stanju
2D areno na globularni cementit
3 Normalizovano
4 Poboljano
5 Vueno hladno deformisano
6 Ljuteno
7 Brueno
8 Kontrolisano hlaeno
8A Gaeno
8B Termomehaniki obraeno
9 Obraeno po posebnim uputstvima
K Za vrue kovanje i presovanje
H Za hladno oblikovanje valjcima (profiliranje)
S Za hladno presovanje
V Za vuenje
Z Za izradu zavarenih cevi
Pregled osnovnih oznaka obe grupe elika prema starom nevaeem, ali jo uvek u praksi
korienom, standardu SRPS C.BO.002 dat je u tabeli 0.14.
Tabela 0.14. Pregled osnovnih oznaka elika prema standardu SRPS C.BO.002
Grupa elika Ugljenini elici sa utvrenim elici sa utvrenim hemijskim sastavom i
mehanikim osobinama mehanikim osobinama
Ugljenini Legirani
Simbol na prvom 0 1 Broj najuticajnijeg
mestu legirajueg elementa
Simbol Nazivna zatezna Brojani simbol
vrstoa N/mm2 Kod viestruko legiranih
0 Nije utvreno elika na drugom mestu
1 do 320 Oznaava 10 x je broj drugolegiranog
Simbol na drugom 2 od 330 do 350 najvei sadraj C elementa po uticaju.
mestu 3 od 360 do 380 zaokruen na
4 od 390 do 480 desetine. Brojani Kod jednostruko
5 od 490 do 580 simbol 9 oznaava legiranih elika na
6 od 590 do 680 0,90 % C i vie od drugom mestu je broj 1.
7 Od 690 do 780 0,90 % C.
8 od 790 do 880
9 preko 880
Simbol na treem, Simbol Podgrupa elika Simbol Podgrupa elika prema
etvrtim i petom nameni
mestu 00 do 44 Bez utvrenog 00 do 19 elici koji nisu
sadraja P i S 101 do 199 namenjeni termikoj
101 do 449 Slobodno obradi
45 do 79 Sa utvrenom 20 do 29 elici za cementaciju
istoom i delimino 201 do 299
451 do 799 propisanim hemijskim 30 do 39 elici za poboljanje
sastavom 301 do 399
80 do 99 40 do 59 Ugljenini i legirani
Sa utvrenom 401 do 599 elici
801 do 999 istoom, delimino 60 do 69 elici sa posebnim
propisanim sastavom i fizikim osobinama
dodatkom legirajuih 601 do 699 Slobodno
elemenata 70 do 79 elici hemijski postojani
(mikrolegirani elici) 701 do 799 i vatrootporni
80 do 89 Brzorezni elici
801 do 899 Slobodno
90 do 99 elici za automate
901 do 999 Slobodno
Na petom mestu se ne koristi simbol 0.
0.2.5. Uporedne oznake elika prema standardima SRPS EN 10027-1, SRPS EN 10027-2
i SRPS C.B9.002:1989 (stare oznake)
Uporedne oznake nekih elika prema vaeim standardima i onih predhodnih starih, koji se i dalje
koriste, date su u tabelama 0.15. i 0.16.
Tabela 0.15. Uporedne nove i stare oznake nekih konstrukcionih elika

Novi sistem oznaavanja elika Stari sistem oznaavanja elika
Oznaka prema Oznaka prema Oznaka prema
SRPS EN 10027-1 SRPS EN 10027-2 SRPS C.B0.002:1989
S 185 1.0035 .0130
S 235 JR 1.0037 .0370
S 235 JRG1 1.0036 .0371
S 235 JRG2 1.0038 .0361
S 235 J0 1.0114 .0362
S 235 J2G3 1.0116 .0363
S 275 JR 1.0044 .0451
S 275 J0 1.0143 .0452
S 275 J2G3 1.0144 .0453
S 355 JR 1.0045 .0561
S 355 J0 1.0553 .0562
S 355 J2G3 1.0570 .0563
Tabela 0.16. Uporedne stare nevaee i nove oznake za neke elike

Oznake Oznake prema SRPS .0452S S275J0C .1402 S355K2G3Cu
prema EN standardima .0453S S235J2G3C .1430 C35
SRPS (JUS) (evropskim) .0454 S235JRCu .1431 C35E
standardima .0482 L290GA .1480 C35
.0146 DC01 .0501 C21 .1490 35S20
.0147 DC03 .0503 C21 .1530 C45
.0148 DC04 .0545 E295, E295GF .1531 C45E
.0148SU DC04 .0561 S355JR, S355J2+CR .1534 C45G
.0210 C10G1 .0562 S355J0,S355K2G3 .1540 C45U
.0211 C10G2 .0562S S355J2G3C .1580 C45R
.0248 C11G1C .0563 S355J2G3, S355K2G4 .1590 46S20
.0255 C11G1 .0564 S355J2G3Cu .1630 C55
.0261 S205G2T .0645 E335 .1631 C55E
.0265 C11G1C .0745 E360 .1633 C53G, C54G
,0267 C10RG1 .1103 C8G2W .1680 C55R
.0271 S205G1T .1104 C8E2W .1730 C60
.0275 C11G2 .1120 C10 .1731 C60E
.0355 C14G1 .1121 C10E .1733 C67
.0361 S235JRG2 .1190 10S20 .1735 C67E
.0361S S275JRC .1202 P235GH .1740 C70W1
.0362 S235J0 .1204 P265GH .1741 C70W2
.0362S S235J0C .1206 P285NH .1780 C60R
.0363 S235J2G3 .1212 DX55D .1832 C75
.0364 S235JRG2Cu .1214 P235G1TH .1834 C76D
.0365 C14G1C .1215 P255G1TH .1835 C86D
.0366 S235J2G3Cu .1217 S355J2G2 .1837 C75E
.0370 S235JR .1220 C15 .1840 C80U
.0371 S235JRG1 .1221 C15E .1842 C80U
.0375 C14G2 .1281 C15R .1930 C101E
.0451 S275JR .1290 15S22 .1940 C105U
.0451S S275JRC .1330 C22 .1941 100V1
.0452 S275J0, S275J2G3 .1331 C22E .1942 100V1
.0453 S275J0, S275J2G3 .1332 C25E .1943 C125U
.1946 C110U .4520 16CrNiMo6, .4960 X8CrAl20-5

.1948 C135U 18CrNiMo7-8 .4961 X8CrAl20-5
.2130 S260MC .4531 34CrAlNi7 .4970 X10CrAlSi25
.2131 46Si7 .4561 X16NiCr30-20 .4972 X10CrAlSi13
.2133 55Si7 .4565 X8Cr30 .4973 X10CrAlSi18
.2134 65Si7 .4570 20H17N2 .4974 X10CrAlSi7
.2135 71Si7 .4571 X10CrNi18-8 .5120 14Ni6
.2330 60SiMn5 .4572 X6CrNiTi18-10 .5130 24Ni8
.2331 60Si7 .4573 X5CrNiMo17-12-2 .5160 Ni36
.2332 65Si7 .4574 X6CrNiMo17-12-2 .5161 Ni42
.2430 60SiCr7 .4575 X50NiCrWV13-13 .5420 15CrNi6
.3100 M>65ASi .4577 X15CrNiSi20-12 .5421 18CrNi8
.3105 M660-50E .4578 X15CrNiSi25-12 .5425 14NiCr10
.3111 21Mn4Al .4579 X12NiCrSi35-15 .5426 15NiCr13
.3130 40Mn4 .4580 X5CrNi18-10 .5427 14NiCr18
.3131 30Mn5 .4582 X6CrNiNb18-10 .5430 36CrNiMo4
.3132 50Mn 7 .4583 X6CrNiMoNb17-12-2 .5431 34CrNiMo6
.3133 P295GH .4584 X5CrNiNb19-9 .5432 30CrNiMo8
.3134 50Mn7 .4585 X15CrNiMn18-8 .5436 36NiCr10
.3135 28Mn6 .4586 X15CrNiSi25-4 .5439 35NiCr18
.3160 X120Mn12 .4588 X53CrMnNiN21-9 .5480 26NiCrMoV14-5
.3203 11MnSi6 .4870 X53CrMnNiN21-9 .5481 30NiMo16-6
.3230 37MnSi5 .4590 X8CrNiS18-9 .5741 55NiCrMoV6
.3830 42MnV7 .4650 X210CrW12 .5742 56NiCrMoV7
.3840 90MnCrV8 .4720 15CrMo5 .5743 26NiCrMoV5
.3990 11SMn30 .4721 20CrMo5 .6440 105WCr6
.3991 11SMn37 .4730 25CrMo4 .6441 110WCr5
.3993 11SMnPb30 .4731 34CrMo4 .6442 35WCrV7
.4120 15Cr3, 17Cr3 .4732 42CrMo4, 43CrMo4 .6443 45WCrV7
.4130 34Cr4 .4733 48CrMo4, 50CrMo4 .6444 60WCrV7
.4131 41Cr4 .4734 30CrMoV9 .6450 30WCrV15-1
.4132 38Cr2 .4738 32CrMo12, 31CrMo12 .6451 X30WCrV9-3
.4133 4Cr2, 46Cr2 .4739 34CrAlMo5 .6840 120WV4
.4134 37Cr4 .4740 86CrMoV7, 85CrMo7 .6880 HS18-0-1
.4140 100Cr2 .4843 86CrMoV7, 85CrMo7 .6881 HS12-1-4
.4141 115CrV3 .4742 40CrMnMoS8-6 .6980 HS18-1-2-5
.4143 140Cr2 .4750 X165CrMoV12 .7100 16Mo3
.4145 102Cr6 .4751 X38CrMoV5-1 .7400 13CrMo4-5
.4146 100Cr6 .4752 X37CrMoW5-1 .7401 10CrMo9-10
.4150 X210Cr12 .4753 X40CrMoV5-1 .7420 20MoCr4
.4170 X6Cr13 .4755 X50CrMoW9-1-1 .7421 25MoCr4
.4171 X15Cr13 .4756 X100CrMoV5-1 .7422 20NiCrMo2-2
.4172 X20Cr13 .4757 X50CrMoV5-1 .75201 20NiCrMo2-2
.4173 X30Cr13 .4770 X50CrMoV15 .7431 22CrMo4-4
.4174 X6Cr17 .4772 X90CrMoV18 .7432 24CrMoV5-5
.4175 X42Cr13 .4782 42CrMoS4 .7435 23MnNiMoCr6-4
.4180 34CrS4 .4783 34CrMoS4 .7436 23MnNICrMo5-2
.4181 41CrS4 .4784 41CrAlMo7 .7450 32CrMoV12-28
.4184 37CrS4 .4790 X14CrMoS17 .7480 20MnCrS4
.4230 67SiCr5 .4830 51CrV4 .7481 25MoCrS4
.4231 62SiMnCr4 .4831 58CrV4 .7680 HS6-5-2
.4270 X45CrSi19-3 .4834 42CrV6 .7880 HS2-9-1
.4320 17MnCr5, 16MnCr5 .4835 31CrV2 .8140 145V33
.4321 19MnCr5, 20MnCr5 .4840 145Cr6 .8330 27MnSi5
.4332 55Cr3 .4843 85CrMo7 .8780 HS3-3-2
.4340 100CrMn6 .4844 80CrV2 .9681 HS12-1-4-5
.4381 16MnCrS5 .4850 X155CrVMo12-1 .9682 HS18-1-2-10
.4382 20MnCrS5 .4851 X96CrMoV12 .9683 HS10-4-3-10
.9750 X32CrMoCoV3-3-3 .45709 X2CrNiMoN17-13-3 RV.280 P275NH

.9780 HS6-5-2-5 .45711 45H14N14W2M RV.310 P315NH
.13311 C22R .47301 25CrMoS4 RV.350 P355NH
.13312 C25 .47304 31CrMo9 RV.380 P380NH
.13321 C25R .47305 15CrMoV5-9 RV.420 P420NH
.13322 C30 .47701 X6CrMoS17 RV.460 P460NH
.13323 C30E .47702 X2CrNiMoN17-13-5 RV.500 P500NH
.13324 C30R .47703 X80CrSiMoW15-2 SL.100 EN-GJL100
.14341 C40 .49701 X3CrTi17 SL.150 EN-GJL150
.14342 C40E .49702 X6CrAl13 SL.200 EN-GJL200
.14343 C40R .74201 22CrMoS3-5 SL.250 EN-GJL250
.16301 C50 .75201 20NiCrMo2-2 SL.300 EN-GJL300
.16302 C50E .75202 20NiCrMoS2-2 SL.350 EN-GJL
.16303 C50R RN.250 S255NL NL.400-15 EN-GJS-400-15
.41201 20Cr4 RN.280 P275NL1 NL.500-7 EN-GJS-500-7
.41202 20CrS4 RN.310 P315NL NL.600-3 EN-GJS-600-3
.41301 32CrS2 RN.350 P355NL1 NL.700-2 EN-GJS-700-2
.41321 38CrS2 RN.380 S380NL NL.800-2 EN-GJS-800-2
.41331 46CrS2 RN.420 S420NL CTEL.350 EN-GJMB-350-10
.41341 28Cr4 RN.460 P460NL1 CTEL.450 EN-GJMB-450-6
.41342 28CrS4 RN.500 S500NL CTEL.550 EN-GJMB-550-4
.41731 X39Cr13 RO.250 S255N CTEL.650 EN-GJMB-650-2
.45701 X2CrNi19-11 RO.280 P275N CTEL.700 EN-GJMB-700-2
.45702 X4CrNi18-12 RO.310 P315 BETEL.350 EN-GJMW-350-4
.45703 X2CrNiMo17-12-2 RO.350 P355N BETEL.360 EN-GJMW-360-12
.45704 X2CrNiMo18-14-3 RO.380 S380N BETEL.400 EN-GJMW-400-5
.45705 X2CrNiMo18-15-4 RO.420 S420N BETEL.450 EN-GJMW-450-7
.45706 X3CrNiMo17-13-3 RO.460 P460N
.45707 X2CrNiN18-10 RO.500 S500N
.45708 X2CrNiMoN17-11-2 RV.250 P255NH
Napomena: Zbog sloenosti oznaavanja elika prema vaeim evropskim standardima mogue je
da uporedne oznake elika u tabelama 0.15 i 0.16 nisu u potpunosti usklaene.
22 1. Rezime otpornosti materijala
1. REZIME OTPORNOSTI MATERIJALA
Svi prorauni mainskih elemenata i mainskih delova baziraju se na osnovnim jednainama

otpornosti materijala, odnosno na jednainama naprezanja.
1.1. VRSTE OPTEREENJA
Na mainske elemente i mainske delove deluju sile (optereenja) koje su razliite po intenzitetu,
pravcu, smeru i napadnoj taki. Usled dejstva sila unutar materijala mainskih elemenata i
mainskih delova javljaju se razliiti naponi i naprezanja. Sile mogu da deluju:
- mirno (statiki),
- promenljivo (dinamiki) i
- udarno.
Pri statikom dejstvu, sila Fs u radnom reimu je stalne, nepromenljive veliine, ne raunajui
period uhodavanja i zaustavljanja (sl. 1.1, a). Promenljivo optereenje moe biti jednosmerno
promenljivo F jp (sl. 1.1, b) i naizmenino promenljivo Fnp (sl. 1.1, c). Naizmenino promenljivo
optereenje je ono optereenje pri kojem sila menja predznak delovanja. Kod udarnog optereenja
promene su nagle i reske, i pri jednosmernom udarnom F ju (sl. 1.1, d) i pri naizmenino udarnom
optereenju Fnu (sl. 1.1, e).
Mainski delovi na poljoprivrednim mainama najee su izloeni promenljivom i udarnom
optereenju, jer rade sa nehomogenim materijalima (zemljitem, biljnom masom...).
a) b) c) d) e)
Sl. 1.1. Vrste optereenja koje deluju na delove poljoprivrednih maina
1.2. VRSTE NAPONA

Usled dejstva sila na mainske delove, unutar materijala javlja se pritisak kojeg nazivamo naponom.
Naponi mogu biti normalni, tangencijalni i sloeni (fiktivni). Ako je sila upravna na popreni
presek A , javlja se normalni (sl. 1.2, a), a ako je sila tangentna na popreni presek, javlja se
tangencijalni napon (sl. 1.2, b). Ako istovremeno deluje sila normalno i tangencijalno na popreni
presek A , javlja se sloeni napon i (sl. 1.2, c).
Vrednost napona zavisi od vrednosti sile i povrine poprenog preseka na kojoj sila deluje. Naponi
F F
se odreuju iz jednaina: i . Jednaine za napon mogu biti i drugaije, o emu e biti
A A
rei kasnije. Merna jedinica za napone je N / mm 2 .
a) b) c)
Sl. 1.2. Vrste napona
1. Rezime otpornosti materijala 23
1.3. OSNOVNA NAPREZANJA

Osnovna naprezanja kojima su izloeni mainski delovi su: istezanje, sabijanje, smicanje,
savijanje, uvijanje, izvijanje i povrinski pritisak.
NAPREZANJE NA ISTEZANJE javlja se kada na mainski deo deluju dve sile F istih vrednosti
i pravaca, a usmerene jedna od druge (sl. 1.3). Ako je sila dovoljno velika, doi e do deformacije u
vidu izduenja L ili kidanja. Unutar materijala predmeta javlja se normalni napon e koji se
odreuje na osnovu izraza:
F
e de ,
A
N
gde je: e - stvarni napon na istezanje, F N - sila koja optereuje predmet na istezanje,
mm 2

A mm 2 - povrina poprenog preseka predmeta i de
N
- dozvoljeni napon na istezanje.
mm 2
Povrina poprenog preseka predmeta sa sl. 1.3 je A a b . O dozvoljenim naponima bie rei
neto kasnije.
Istezanje e biti vee to je sila vea, to je povrina poprenog preseka manja i to su mehanike
karakteristike materijala od kojeg je predmet napravljen manje. O mehanikim karakteristikama
materijala bie rei neto kasnije.
Usled dejstva sile F , odnosno napona , deo se izduuje za vrednost L , a visina se smanjuje za
b . Kada je napon dovoljno velik, mainski deo e se pokidati.
Odnos izmeu napona i deformacija definisan je Hukovim zakonom:
e E ,
N
gde je: E - modul elastinosti materijala, - izduenje (dilatacija ili merilo deformacije

2
mm
usled istezanja). Modul elastinosti ili Jungov modul brojno je jednak naponu koji bi izazvao
izduenje jednako prvobitnoj duini mainskog dela. Modul elastinosti se dobija ispitivanjem i
razliitih je vrednosti za razliite materijale.
Sl. 1.3. Naprezanje na istezanje

Dilatacija (izduenje) moe biti uzduna i poprena q . Uzduna dilatacija predstavlja odnos
izduenja i prvobitne dimenzije:
L
.
L
Poprena dilatacija q predstavlja odnos smanjene visine i njene prvobitne vrednosti:
b
q ,
b
gde je - Puasonov koeficijent ili karakteristika materijala, koja se eksperimentalno odreuje.

Puasonov koeficijent definie uzajamni odnos uzdune i poprene dilatacije.
NAPREZANJE NA SABIJANJE javlja se kada na mainski deo deluju dve sile istih vrednosti i
pravaca, a usmerene jedna prema drugoj. Ako doe do deformacije, bie u vidu smanjenja duine
L , a poveanja visine b (sl. 1.4). Pri dovoljno velikom naponu na sabijanje mainski deo bie
zdrobljen. Pri naprezanju na sabijanje javlja se normalni napon na sabijanje c koji se odreuje
prema jednaini:
F
c dc ,
A
N
gde je: dc - dozvoljeni napon na sabijanje.
mm 2
Odnos izmeu napona i deformacija pri sabijanju definisan je Hukovim zakonom:
c E .
Naprezanje na sabijanje suprotno je od istezanja. Elastini mainski materijali podjednako dobro
nose istezanje i sabijanje, te se sabijanje naziva i negativnim istezanjem.
Sl. 1.4. Naprezanje na sabijanje
NAPREZANJE NA SMICANJE javlja se kada na mainski deo deluju dve sile F istih vrednosti i
pravaca, popreno na predmet, usmerene jedna prema drugoj (sl. 1.5). Ako doe do deformacije,
bie u vidu smicanja ili presecanja. U poprenom preseku na mestu delovanja sila javlja se
tangencijalni napon na smicanje s :
F
s ds ,
A
N

gde je: s 2 - napon na smicanje, F N - sila koja optereuje predmet na smicanje, A mm 2 -
mm

N
povrina poprenog preseka predmeta i ds - dozvoljeni napon na smicanje. Ako je, npr.
mm 2
d 2
popreni presek krunica ( d ) (sl. 1.5), tada je povrina poprenog preseka predmeta A .
4
Predmet e se pre presei to je sila vea, to je popreni presek predmeta manji i to su mehanike
karakteristike materijala na smicanje od kojeg je predmet napravljen manje.
Sl. 1.5. Naprezanje na smicanje

Odnos izmeu napona i deformacija pri smicanju odreen je Hukovim zakonom:
s G ,
N
gde je: G - modul klizanja materijala. Eksperimentalno se odreuje za svaki materijal,
mm 2
rad - relativno klizanje ili ugao klizanja (merilo deformacije).
m
Ugao klizanja, prema sl. 1.5, je tg ( rad ) .
h
NAPREZANJE NA SAVIJANJE javlja se kada na mainski deo koji je oslonjen na dva oslonca
A i B deluje sila F upravno na duu osu (sl. 1.6, a). Ako doe do deformacije, bie u vidu
savijanja sa ugibom f ili do loma. Ugib f e biti vei to je sila F vea, to je rastojanje L vee,
to je popreni presek predmeta manji i to su mehanike karakteristike materijala na savijanje od
kojeg je predmet napravljen manje. Ugib f zavisi od poprenog preseka, ali i od toga kako je
popreni presek postavljen u odnosu na sredinju uzdunu osu predmeta.
Kod savijanja se javlja normalni napon, jer su deformacije u vidu sabijanja (oznaene sa - - - - deo
iznad neutralne ose) i istezanja (+ + + deo ispod neutralne ose) (sl. 1.6, b).
Mf
f df ,
WX
N
gde je: f
- stvarni napon na savijanje, M f Nm - moment savijanja, W x m 3 - aksijalni
2
mm
N
otporni moment i df - dozvoljeni napon na savijanje.
2
mm
a) b) c) d)
Sl. 1.6. Naprezanje na savijanje
F L
Moment savijanja u ovom primeru, ako sila F deluje na sredini nosaa, je M f .
2 2
Aksijalni otporni moment obuhvata oblik i veliinu povrine poprenog preseka i kako ova povrina
Ix
stoji u odnosu na neutralnu osu. Aksijalni otporni moment po definiciji jednak je: W x , gde
y max

je I x m4 - aksijalni moment inercije, y max - maksimalno rastojanje poprenog preseka od neutralne
d 4
ose. Aksijalni moment inercije za kruni popreni presek je I x , za pravougaoni popreni
64
a b3 b a3
presek (sl. 1.6, c) je I x i za popreni presek (sl. 1.6, d) je I x . Za druge poprene
12 12
preseke izrazi za aksijalni moment inercije nalaze se u odgovarajuim tabelama ili se odreuju
d 3
prema tajnerovoj teoremi. Aksijalni otporni moment za kruni popreni presek je W x , za
32
a b2 b a2
pravougaoni (sl. 1.6, c) Wx i za pravougaoni (sl. 1.6, d) Wx . Iz tog razloga vie e
6 6
se saviti greda istog poprenog preseka ( A a b ) ako stoji u poloaju (sl. 1.6, c) nego u poloaju
(sl. 1.6, d).
Drugi izraz kojim se definie odnos naprezanja na savijanje i deformacija koje se pri tome javljaju
(ugib) je:
E
f f ,
R
gde je: f (m) ugib, R (m) poluprenik krivine ugiba.
NAPREZANJE NA UVIJANJE javlja se kada na mainski deo, koji je na jednom kraju vrsto
spojen sa podlogom (zavaren, ukljeten), deluje spreg sila. Spreg sila ine dve sile F koje su
paralelnih pravaca istih intenziteta a suprotnih smerova na nekom rastojanju d . Ako doe do
deformacije, bie u vidu uvijanja za ugao (sl. 1.7.). Uvijanje e biti vee to je sila vea, to je
prenik d manji, to je rastojanje L vee i to su mehanike karakteristike na uvijanje materijala od
kojeg je predmet napravljen manje. Kod uvijanja javlja se tangencijalni napon na uvijanje koji treba
da je manji od dozvoljenog napona na uvijanje.
Sl. 1.7. Naprezanje na uvijanje

Mu
u du ,
Wo
N
gde je: u
2
- stvarni napon na uvijanje, M u Nm - moment uvijanja, Wo m 3 - polarni

mm
N
otporni moment i du - dozvoljeni napon na uvijanje.

mm 2
Moment uvijanja u ovom primeru je M u F d . Polarni otporni moment po definiciji jednak je:
I

Wo o , gde je I o m 4 - polarni moment inercije, R (m) - poluprenik krune povrine poprenog
R
preseka (maksimalno rastojanje poprenog preseka od neutralne ose). Polarni otporni moment za
d 3
kruni popreni presek je Wo . Za druge poprene preseke izrazi za polarni moment inercije
16
usvajaju se iz odgovarajuih tabela ili se odreuju prema tajnerovoj teoremi.
Drugi izraz kojim se definie naprezanje na uvijanje i deformacije koje se pri tome javljaju (ugao
zakretanja) je:
u = G ,
gde je: rad - ugao zakretanja.
NAPREZANJE NA IZVIJANJE javlja se kada na mainski deo malog poprenog preseka u

odnosu na duinu L deluju sile F kao na sabijanje (sl. 1.8, a). Ako doe do deformacija, bie u
vidu izvijanja za ugib f . Pri izvijanju javlja se normalni napon iz koji treba da je manji od
dozvoljenog napona na izvijanje ( iz diz ). Stvarni napon na izvijanje odreuje se pomou
Ojlerovog ili Tetmajerovog izraza, to zavisi od vitkosti mainskog dela ( ) koji je izloen
izvijanju.
Ojlerov izraz za odreivanje stvarnog napona na izvijanje jednak je:
2 E
iz diz ,
2
L
gde je: - vitkost tapa. Vitkost tapa odreuje se prema izrazu: red , gde je Lred m -
i min
redukovana duina mainskog dela koji je izloen izvijanju i imin m - minimalni poluprenik
momenta inercije poprenog preseka mainskog dela koji je izloen izvijanju.
Redukovana duina razliito se odreuje zavisno od naina oslanjanja krajeva mainskog dela koji
je izloen izvijanju. Kada je jedan kraj mainskog dela ukljeten u nepominom osloncu, a drugi
kraj slobodan, na ijem kraju deluje sila F (sl. 1.8, b), redukovana duina jednaka je Lred 2 L .
Ako je jedan kraj mainskog dela zglobno vezan za nepominu podlogu, a drugi kraj je unutar
nepokretne voice u kojoj se moe pomerati (sl. 1.8, c), redukovana duina jednaka je Lred L .
Ako je jedan kraj mainskog dela ukljeten u nepominoj podlozi, a drugi kraj je unutar nepokretne
voice u kojoj se moe pomerati (sl. 1.8, d), redukovana duina jednaka je Lred 0 ,7 L . Ako su
oba kraja mainskog dela ukljetena u nepominoj podlozi (sl. 1.8, e), redukovana duina jednaka je
Lred 0 ,5 L .
a) b) c) d) e)
Sl. 1.8. Naprezanje na izvijanje
Minimalni poluprenik inercije poprenog preseka mainskog dela i min odreuje se na osnovu
izraza: imin
I x min
A

, gde je I x min m 4 - minimalna vrednost aksijalnog momenta inercije, A m 2
- povrina poprenog preseka mainskog dela.
Tetmajerov izraz za odreivanje stvarnog napona na izvijanje jednak je:
iz a b ,
gde su: a , b - koeficijenti koji zavise od vitkosti tapa.
Da li e se koristiti Ojlerov ili Tetmajerov izraz za odreivanje stvarnog napona na izvijanje, zavisi
od vrste materijala i vitkosti mainskog dela. Za neke materijale preporuke za izbor izraza za
odreivanje napona na izvijanje iz i vrednosti koeficijenta a i b Tetmajerovog izraza date su u
tabeli 1.1.
Tabela 1.1. Primena izraza za odreivanje stvarnog napona na izvijanje ( iz )
Vrsta Ojlerov izraz Tetmajerov izraz
materijala iz
iz daN / cm 2
Meki elik do .0460 105 60 105 iz 3100 11,4
Tvrdi elik od .0545 90 60 90 iz 3350 6 ,2
Legirani elik do 5% Ni 86 do 86 iz 4700 23
2 E
Legirani elik Cr + Ni 80 iz diz do 80 iz 6000 36 ,2
Legirani elik Cr + Mo 55 2 do 55 iz 10000 54
Duraluminijum 80 do 80 iz 3375 28
Sivi liv 80 do 80 iz 7760 120 0 ,53 2
1.4. DOZVOLJENI NAPONI

Mehanike karakteristike materijala su vane jer od njih zavise dozvoljeni naponi. Mehanike
karakteristike materijala dobijaju se ispitivanjem na odreenim mainama i na odreen nain. Od
materijala ije se mehanike karakteristike ispituju napravi se deo (epruveta) odreenog oblika i
dimenzija (sl. 1.9, a). Epruveta se izloi dejstvu sila F na neko osnovno naprezanje, npr. na
istezanje, smicanje, savijanje itd. Sila F se postepeno poveava, na taj nain se poveava napon na
istezanje e i izduenje, sve dok ne doe do potpunog kidanja epruvete. Ako se epruveta izloi
istezanju, dobie se mehanike karakteristike na istezanje, a ako se izloi smicanju, dobie se
mehanike karakteristike na smicanje; ako se pak izloi uvijanju, dobie se mehanike
karakteristike na uvijanje itd.
a) b) c)
Sl. 1.9. Ispitivanje mehanikih karakteristika materijala
Pri odreivanju mehanikih karakteristika, npr. na istezanje, sila i napon se postepeno

poveavaju tako da dolazi do izduenja L . Prvobitna duina L se poveava za izduenje L .
Merenje vrednosti izduenja traje dok se epruveta ne pokida. Zavisnost promene dilatacije
(relativnog izduenja) i napona za elastine materijale (elike), prikazana je na dijagramu (sl.
1.9, b). Pri poveanju napona, predmet se postepeno izduuje. Prva karakteristina taka na ovom
dijagramu je taka P koja se naziva takom proporcionalnosti, jer su do ove take naponi P
proporcionalni dilataciji . Sledea karakteristina taka je granica elastinosti E koja je za elike
bliska taki P . Napon elastinosti E dovodi do elastinih deformacija mainskog dela koje
nestaju kada sila prestane da deluje. Daljim poveanjem napona dolazi do primetnog razvlaenja
materijala (teenja), te se ova taka naziva takom teenja T , stoga se ovaj napon naziva naponom
teenja ili granicom teenja T . Napon teenja u inostranim i nekim naim domaim literaturnim
izvorima, oznaava se sa Re , i to minimalna vrednot sa ReL , maksimalna vrednost sa ReH , napon
teenja pri dilataciji od npr. 0,2 % ( 0 ,2 % ) sa R p0 ,2 . Deformacije pri naponu teenja su trajne.
Daljim poveanjem napona, epruveta se i dalje istee, sve do take M, i ovaj napon se zove zatezna
vrstoa M ( Rm ). Kada bi se u ovom trenutku ak i smanjio napon dolo bi do kidanja (taka K )
koje nastaje pri naponu na kidanje K .
Mainski delovi mogu se izloiti naponima do te mere da ne doe do trajnih deformacija, odnosno
da stvarni naponi budu mnogo manji od napona teenja T . Stoga se za elastine materijale
dozvoljeni naponi d i d odreuju u odnosu na napon teenja (sl. 1.9, b) prema relacijama:
T T
d i d ,
S S
gde je: T - granica teenja pri normalnom naponu, T - granica teenja pri tangencijalnom naponu i
S (-) - stepen sigurnosti. Vrednosti granica teenja, za razliita osnovna naprezanja i za razliite
materijale, propisane su nacionalnim i meunarodnim standardima, a proizvoai materijala duni
su da ih se pridravaju.
Stepen sigurnosti je broj za koji se umanjuje granica teenja. Vrednost stepena sigurnosti zavisi od
toga koliko treba da je mainski deo siguran i pouzdan, i zavisi od eljene cene kotanja mainskog
dela. Stepen sigurnosti S za mainske delove najee se kree u granicama od 2 do 5, a moe biti i
vei. to je stepen sigurnosti vei, to je predmet pouzdaniji, ali i skuplji i obrnuto.
Za krte materijale (sivi liv) dijagram promene relativnog izduenja i napona na istezanje
prikazan je na sl. 1.9, c gde se vidna promena deava tek pri zateznoj vrstoi M , te se dozvoljeni
naponi odreuju na osnovu relacija:
M M
d i d ,
S S
gde je: M - zatezna vrstoa pri normalnom naponu, M - zatezna vrstoa pri tangencijalnom
naponu i S (-) - stepen sigurnosti. Vrednosti stepena sigurnosti krtih materijala vei je nego za
elastine materijale i iznosi od 3 do 7, a moe biti i vei.
Kod sloenih naprezanja pojedinane vrednosti stepena sigurnosti razliitih su vrednosti, te je
ukupan stepen sigurnosti S u , kada su naprezanja istih napona, bilo normalnih ili tangencijalnih,
jednak:
S 1 S 2 S 3 ...
Su .
S 1 S 2 S 3 ...
Kada su naprezanja razliitih napona, normalni i tangencijalni, ukupan stepen sigurnosti jednak je:
S 1 S 2 S 3 ...
Su .
S 1 2 S 2 2 S 3 2 ...
Stepen sigurnosti pri izvijanju jednak je odnosu napona na izvijanje i napona na sabijanje:

S iz iz i ova vrednosti treba da je u granicama od 4 do 5.
c
1.5. SLOENO NAPREZANJE

Sloeno naprezanje je ono naprezanje kada je mainski deo istovremeno napregnut na vie osnovnih
naprezanja, sa normalnim i tangencijalnim naponima. Mainski delovi uglavnom su izloeni
sloenom naprezanju, gde mogu biti razliite kombinacije osnovnih naprezanja.
Proraun mainskih delova koji su izloeni sloenom naprezanju moe biti na dva principijelno
razliita naina.
Prvi nain je taj da proraun bazira na jednom naprezanju, a proverava se ono drugo, tree... ako ih
ima vie. Pri tome, nominalno (radno) optereenje poveava se pri proraunu za 10-40 % zbog
sloenosti naprezanja. Na primer, neka je mainski deo optereen silom F kao na sl. 1.10, a. Sila
F se razloi na dve komponente F1 i F2 paralelne sa osama X i Y (sl. 1.10, b). Kritini popreni
presek mainskog dela je na mestu A . Kritini popreni presek je onaj ija je vrednost najmanja.
Redukuje se sila F1 na taku A i dobija se spreg sila F1 L koji tei da savije mainski deo i sila F1
koja tei da ga smakne na mestu A . Sila F2 tei da sabije mainski deo. Znai, na poprenom
preseku na mestu A javljaju se sledea naprezanja i naponi:
Mf F L
- naprezanje na savijanje f 1 df ,
WX Wx
F
- naprezanje na smicanje s 1 ds i
A
F
- naprezanje na sabijanje c 2 dc .
A
Proraun mainskog dela bazira na naprezanju iji je intenzitet najvei (dominantno naprezanje),
dok se ostala naprezanja proveravaju. Recimo da je intenzitet naprezanja na savijanje najvei, te je
proraun mainskog dela (sl. 1.10, b) prema jednaini:
1,1 1,4 M f 1,1 1,4 F1 L
f df .
WX Wx
F F
Ostala naprezanja se proveravaju prema jednainama s 1 ds i c 2 dc .
A A
Ako je mainski deo mnogo manje visine (sl. 1.10, c i d), tada je dominantno naprezanje na
smicanje, te je proraun mainskog dela prema jednaini:
1,1 1,4 F1
s ds .
A
Mf F L F
Ostala naprezanja na savijanje i sabijanje se proveravaju: f 1 df i c 2 dc .
WX Wx A
a) b) c) d)
Sl.1.10. Sloeno naprezanje
Drugi nain prorauna mainskog dela izloenog sloenom naprezanju je prema fiktivnom naponu
i :
i 2 2 d ,
gde je: i ( N / mm 2 ) - fiktivni (sloeni) napon, - koeficijent koji zavisi od kombinacije

osnovnih naprezanja. Za kombinaciju sloenog naprezanja sa normalnim naponom na istezanje ili

sabijanje i tangencijalnog napona na smicanje ili uvijanje, koeficijent T . Za kombinaciju
T

naprezanja na savijanje i uvijanje T . Za primer sa sl. 1.10 fiktivni napon je jednak:
2 T
i f
2
s 2 df . Ovim izrazom nije obuhvaeno naprezanje na sabijanje c , te se
nakon prorauna proverava.
Proraun prema fiktivnom naponu i je mogu samo za kombinaciju naprezanja sa normalnim i
tangencijalnim naponom.
Za zavarene mainske delove (za var) dinamiki optereene, fiktivni napon odreuje se prema
izrazu:
2
T
i 0 ,35 0 ,65 2 d . Za zavarene sastavke statiki optereene fiktivni
0 ,65 T
napon odreuje se prema izrazu:
1 1
i 2 4 2 d .
2 2
Delovi maina mogu se opteretiti silama do te mere da ne doe to trajnih deformacija u vidu
istezanja, sabijanja, smicanja, savijanja, uvijanja i izvijanja, odnosno da stvarni naponi ne smeju biti
vei od dozvoljenih.
1.6. POVRINSKI PRITISAK

Povrinski pritisak uvek se javlja izmeu dodirnih povrina mainskih delova izmeu kojih se javlja
sila F . Povrinski pritisak odreuje se prema jednaini:
F
p pd ,
A
N
gde je: p - povrinski pritisak, F N - sila koja deluje upravno na dodirnu povrinu i A m 2 -
2

m
dodirna povrina na kojoj deluje sila F .
Ako je dodirna povrina cilindrina, ili neka druga obla, povrina A predstavlja projekciju dodirne
F F
povrine (sl. 1.11), te je: p p d . Dozvoljeni povrinski pritisak p d razliit je za razliite
A d
materijale i zavisi od toga da li se dodirne povrine jedna u odnosu na drugu relativno kreu ili
miruju.
Sl. 1.11. Povrinski pritisak cilindrinih dodirnih povrina
1.7. TIPOVI ZADATAKA PRI PRORAUNU MAINSKIH DELOVA
Postoje etiri osnovna tipa zadataka pri proraunu mainskih delova: dimenzionisanje,
odreivanje nosivosti, izbor materijala i provera stepena sigurnosti.
Dimenzionisanje je postupak odreivanja dimenzija mainskog dela ( A, d ) ako je poznato
optereenje ( F ili M ), materijal i stepen sigurnosti ( d ili d ). Na primer, za naprezanje na
F
istezanje, stvarni napon treba da je manji od dozvoljenog, e de , odakle je dimenzija
A
F T
(povrina poprenog preseka) A . Dozvoljeni napon na istezanje je de . Granica
de S
teenja je poznata za svaki materijal ili se dobija ispitivanjem. Stepen sigurnosti se usvaja.
Za naprezanje, npr. na savijanje, stvarni napon treba da je jednak ili manji od dozvoljenog,
Mf Mf d 3
f df , odakle je Wx . Za kruni popreni presek je W x , odakle je dimenzija
Wx df 32
(prenik):
32 W x
d 3 .

Odreivanje nosivosti je odreivanje optereenja ( F , M ). Ako su poznate dimenzije mainskog
dela, materijal i stepen sigurnosti, tada je nosivost mainskog dela, koji je izloen npr. na istezanje,
jednaka F A de , a dela koji je izloen savijanju M f Wx df .
Izbor materijala svodi se na odreivanje granice teenja, ako je poznato optereenje, dimenzije i
stepen sigurnosti. Pri naprezanju, npr. na istezanje, stvarni napon treba da je jednak dozvoljenom te
je:
F F S
de T , odakle je granica teenja T , na osnovu koje se iz odgovarajuih tabela
A S A
usvaja materijal.
Provera stvarnog stepena sigurnosti koristi se za postojei mainski deo za koji je poznato
optereenje, dimenzije i materijal. Za mainski deo, koji je izloen npr. naprezanju na istezanje,
stepen sigurnosti jednak je:
F F T A
e de , tj. , odakle je S T .
A A S F
1.8. PRIMERI PRORAUNA MAINSKIH DELOVA
Zadatak 1.1. Odrediti moment uvijanja M i optereenje F , tako da stepen sigurnosti mainskog
dela bude S 3,5 (sl. 1.12). Materijal mainskog dela je .0745.
Kritini popreni presek koji je izloen momentu uvijanja je na mestu 1 (najmanji), te je ovaj
popreni presek merodavan za odreivanje vrednosti momenta uvijanja. Iz jednaine za naprezanje
M
na uvijanje u u du , moment uvijanja je M u Wo du . Polarni otporni moment za kruni
Wo
d 3 8 3 3 ,14
popreni presek je Wo 100 ,48 mm 3 . Dozvoljeni napon na uvijanje je
16 16
T 260
du 74 ,28 N / mm 2 , te je moment uvijanja M u 100 ,48 74 ,28 7463,65 Nmm .
S 3,5
Granica teenja pri naizmenino promenljivom optereenju za materijal .0745 iz tabele 1.2 je
T 22 27 daN / mm 2 , usvaja se neka srednja vrednost ili T 260 N / mm 2 .
Za odreivanje vrednosti sile F merodavan je popreni presek 2 na kojem deluje sila i koji je
F
izloen naprezanju na smicanje: s ds , odakle je F A ds . Povrina poprenog preseka je
A
d 2 13 2 3 ,14
A 132 ,66 mm 2 . Dozvoljeni napon na smicanje jednak je kao i na uvijanje:
4 4
T 260
ds 74 ,28 N / mm 2 . Sila smicanja jednaka je: F A ds 132 ,66 74 ,28 9853,98 N .
S 3 ,5
Sl. 1.12. Zadatak 1.1.
Zadatak 1.2. Za mainski deo koji je izraen od .0545 i koji je optereen silom F 10000 N ,
odrediti stepen sigurnosti (sl. 1.13).
Mainski deo izloen je naprezanju na istezanje. Popreni preseci mainskog dela razliiti su, te e
biti razliite i vrednosti stepena sigurnosti. Iz izraza za naprezanje na istezanje imamo da je stepen
A
sigurnosti: S T .
F
Granica teenja zadatog materijala je T 28 34 daN / mm 2 , usvaja se T 310 N / mm 2 (tabela
1.2.).
12 2
Vrednosti poprenih preseka su: A1 113 ,04 mm 2 ,
4
16 2 26 2
A2 6 16 200 ,96 96 104 ,96 mm 2 i A3 530 ,66 mm 2 . Stepeni sigurnosti su:
4 4
A 310 N / mm 2 113 ,04 mm 2 A2 310 N / mm 2 104 ,96 mm 2
S1 T 1 3,50 , S 2 T 3 ,25 i
F 10000 N F 10000 N
A2 310 N / mm 2 530 ,66 mm 2

S3 T 16 ,45 .
F 10000 N
Sve vrednosti stepena sigurnosti su u granicama preporuenih. Na mestu 2 je najmanja vrednost
stepena sigurnosti ( S 2 3 ,25 ), te ako doe do izduenja bie na tom mestu, broj 2.
S S S 3,50 3,25 16,45
Ukupan stepen sigurnosti je: Su 1 2 3 8,06 . Dobijeni ukupan stepen
S1 S2 S3 3,50 3,25 16,45
sigurnosti od 8,06 pokazuje da je ovaj predmet predimenzionisan i da se, gledano sa take gledita
stepena sigurnosti, moe utedeti u materijalu, tj. usvojiti drugi materijal sa manjim vrednostima
granice teenja ili smanjiti prenik 26. Ako iz drugih razloga mora biti ba ta dimenzija 26,
ostae ovako velika vrednost ukupnog stepena sigurnosti, ako ne, prenik 26 treba smanjiti.
Sl.1.13. Zadatak 1.2
Zadatak 1.3. Za mainski deo koji je izraen od Sl.200 i koji je optereen silom F 1000 N (sl.
1.14), odrediti stepen sigurnosti. Popreni presek mainskog dela je krunica prenika d 3 mm , a
duina L 100 mm .
Pod dejstvom sile F mainski deo izloen je sabijanju, a s obzirom na to da je vea duina L u
odnosu na prenik d poprenog preseka, treba proveriti izvijanje.
F 1000 N
Napon pri sabijanju je: c 141,54 N / mm 2 . Stvarni napon na sabijanje treba da je
A 3 2 3,14
4
F
manji ili jednak dozvoljenom c dc M , odakle je stepen sigurnosti pri sabijanju
A S
2
800 N / mm
S M 5 ,65 , to je odgovarajua vrednost. Statika vrstoa pri sabijanju Sl.200
c 141,54
je M 80 daN / mm 2 (tabela 1.6.).
Za odreivanje napona na izvijanje odreuje se: redukovana duina koja za ovaj primer iznosi
d 4 3 4 3 ,14
Lred 2 L 2 100 200 mm , moment inercije I x min 3 ,97 mm 4 , povrina
64 64
2 2
d 3 3,14
poprenog preseka A 7 ,06 mm 2 , minimalni poluprenik momenta inercije
4 4
I x min 3,97 mm 4
poprenog preseka mainskog dela i min 0 ,75 mm i vitkost tapa
A 7 ,06 mm 2
Lred 200 mm
266 ,66 . Prema izraunatoj vrednosti vitkosti tapa, na osnovu tabele 1.1, za
i min 0 ,75 mm
odreivanje napona na izvijanje koristi se Ojlerov izraz:
2 E 3,14 2 1,06 106 daN / mm 2
iz 146 ,97 daN / mm 2 . Modul elastinosti Sl.200 prema tabeli
2 266 ,66 2
1.6 je E 1,06 106 daN / mm2 .
1469 ,7
Stepen sigurnosti na izvijanje je Siz iz 10 ,38 . Dobijena vrednost stepena sigurnosti na
c 141,54
izvijanje je odgovarajua.
Zadatak 1.4. Dra (3) kuke (2) oslonjen je na nepokretne oslonce (1) i (4). Kuka (2) moe se lako
pomerati po drau (3) od jednog do drugog oslonca. Maksimalno optereenje na kuki je
F 900 N . Popreni presek kuke je pravougaonik. Materijal kuke (2) je .0245, draa (3) .0745,
a nepokretnih oslonaca (1) i (4) Sl.150 (sl. 1.15). Prenik draa kuke je d 9 mm . Odrediti:
a) potrebnu vrstu naleganja u sistemu zajednike rupe izmeu kuke (2) i draa (3) i granine
mere,
b) stepen sigurnosti draa (3),
c) stepen sigurnosti kuke (2) i
d) irinu L nepokretnih oslonaca (1) i (4).
Sl. 1.15.Zadatak 1.4: 1, 4. oslonci, 2. kuka, 3. dra
a) Potrebno naleganje izmeu kuke i draa treba da je maksimalno labavo, na primer

0 ,090
9 H 11 / a11 . Granina odstupanja za dimenzije otvora u kuki je 9 0 , a za prenik
0 ,370
draa
9 0 ,280
. Granini prenici otvora na kuki su od 9 do 9,090 mm, a granini
prenici draa su od 8,63 do 8,72 mm.
b) Dra (3) je optereen maksimalno na savijanje kada se kuka nalazi u srednjem poloaju i
maksimalno na smicanje kada je u krajnjem desnom ili levom poloaju. Potrebno je odrediti
stepen sigurnosti za ta dva granina poloaja.
Stepen sigurnosti draa na savijanje kada se kuka nalazi na sredini S df :
F
( 30 10 )
Mf 450 40
f 2 285 ,40 N / mm 2 , f df T S df ,
Wx d 3 8 ,633 3 ,14 S df
32 32
500
T 43 do 54 50 daN / mm 2 , (.0745, tabela 1.2), te je S df T 1,75 .
f 285 ,40
Stepen sigurnosti draa na smicanje, kada se kuka nalazi u krajnjem poloaju S ds je:
F F 900
s 15 ,39 N / mm 2 , T 22 do 27 26 daN / mm 2 (tabela 1.2), te je
A d 2 8 ,63 2 3,14
4 4
260
S ds T 16 ,89 .
s 15 ,39
c) Kuka (2) je sloeno napregnuta: na istezanje i savijanje. Kritian popreni presek kuke pri
istezanju je na mestu otvora d.
Kritian (najmanji) popreni presek kuke pri istezanju je na mestu otvora d. Stepen
sigurnosti kuke na istezanje S ke :
F F 900
e 4 ,12 N / mm 2 , granica teenje pri istezanju je
Ae ( 20 9 ,09 ) 20 218 ,20
210
T 20 do 23 21 daN / mm 2 , (.0245, tebela.1.2), te je S ke T 50 ,97 .
e 4 ,12
Stepen sigurnosti kuke na savijanje S kf :
Mf F 25 900 25
f 16 ,87 N / mm 2 , granica teenja pri savijanju
Wx 20 3 20 3
6 6
240
T 23 do 28 24 daN / mm 2 , te je S kf T 14 ,22 .
f 16 ,87
d) Nepokretni oslonci (4) izloeni su maksimalnom povrinskom pritisku izmeu draa (3) i
otvora oslonaca silom F kada se kuka nalazi u krajnjem poloaju.
irina nosaa L dobija se na osnovu dozvoljenog povrinskg pritiska:
F F 900
p pd , odakle je A4 15 mm 2 , dozvoljeni povrinski pritisak za Sl.150 je
A4 pd 60
pd 70 do 80 N / mm 2 (tebela.1.9). Povrina izloena pritisku je A4 d L 15 mm 2 , odakle je
A 15
L 4 1,73 mm .
d 8 ,63
Minimalna vrednost stepena sigurnosti je stepen sigurnosti draa (3) kada se kuka (2) nalazi na
sredini S df 1,75 . Moe se prihvatiti iako je na donjoj preporuenoj vrednosti. Vrednost stepena
sigurnosti draa moe se eventualno poveati, poveanjem prenika draa d. Vrednost stepena
sigurnosti kuke je velika S kf 14 ,22 , to znai da je predimenzionisana. Korekcija se moe uraditi
smanjenjem dimenzija kuke. irina nosaa L moe se, iz konstrukcionih razloga, poveati, jer je na
osnovu dozvoljenog povrinskog pritiska dobijena mala vrednost L 1,73 mm .
Zadatak 1.5. Mainski deo sa slike 1.16. izloen je maksimalnom naponu na savijanje
M f 80 Nm na poprenom preseku 30 i naponu na uvijanje M u 20 Nm . Izabrati materijal
mainskog dela ako se usvoji stepen sigurnosti S 4 .
Mainski deo je izloen naprezanju na savijanje i uvijanje. Materijal treba odabrati na osnovu
sloenog naprezanja.
Mf 80000
Naprezanje na savijanje jednako je: f 30 ,19 N / mm 2 .
Wx 3
30
32
Naprezanje na uvijanje za najmanju vrednost poprenog preseka je:
Mu 20000
u 58 ,97 N / mm 2
3
Wo 12
16
Ukupan napon jednak je:
i 2 2 df 30 ,19 2 ( 0 ,714 58 ,97 ) 2 51,80 Nm .
T
Koeficijent jednak je: T 0 ,714 , ako se usvoji da je priblino:
2 T 2 0 ,7 T
T ( 0 ,6 0 ,8 ) T 0 ,7 T .
Fiktivni napon jednak je:

i df T 51,80 Nm , odakle je T S di 4 51,80 207 ,2 N / mm 2 .
S
Materijal se bira iz tabela za mehanike karakteristike materijala na osnovu granice teenja koja
treba da je vea od T 207 ,2 N / mm 2 , pri savijanju pri naizmenino promenljivom optereenju.
Moe se usvojiti materijal .0460, .0545 (tabela 1.2), .1120 (tabela 1.3), l. 0446 (tabela 1.5) ili
neki drugi materijal pod uslovom da je njegova granica teenja pri naizmenino promenljivom
optereenju pri naprezanju na savijanje vea od izraunate vrednosti T 207 ,2 N / mm 2 .

Zadatak 1.6. Odrediti nosivost ukljetenog standardnog toplovaljanog elinog I - profila oznake
I 160 prema DIN 1025 od .0545 duine L=300 mm. Profil je ukljeten na dva naina, prema sl.
1.17, a i b).
Dimenzije i momenti inercija standardnih toplovaljanih elini I-profila dati su u narednoj tabeli.
Dimenzije I-profila oznake 160 su h 160 mm , b 74 mm , s 6 ,3 mm , s x 13,7 cm , t 9 ,5 mm ,
r1 6 ,3 mm , r2 3,8 mm , povrina poprenog preseka A 22 ,8 cm 2 , momenti inercije u odnosu na
teine ose x i y su I x 935 cm4 , I y 54 ,7 cm4 i H s 68 ,0 cm 4 . Usvojiti stepen sigurnosti S 3 .
Pod dejstvom sile F javlja se naprezanje na savijanje i smicanje. Dominantno je naprezanje na

savijanje.
Nasivost profila prema naprezanju na savijanje:

a)
Mf F L 370 I 935
f df , df T 123,33 N / mm2 , Wx x 116 ,87 cm3 ,
Wx Wx S 3 h 8
2
df Wx 123 ,33 116870
F 48045 N .
L 300
b)
I y 54 ,7 df W y 123,33 14780
Wy 14 ,78 cm3 , F 6076 N .
b 3,7 L 300
2
Nasivost profila prema naprezanju na smicanje:

F 190
s s ds , ds T 63 ,33 N / mm 2 , te je Fs ds A 63,33 2280 144392 N .
A S 3
a) b)
Sl. 1.17. Zadatak 1.6
Merodavna nosivost profila je prema naprezanju na savijanje F 6076 N , jer je manjih vrednosti
od nosivosti na smicanje.
Poloaj ukljetenja u prvom sluaju (sl. 1.17, a) je vee nosivosti od poloaja u drugom sluaju (sl.
1.17, b).
Toplovaljani elini I profil prema DIN 1025
Oznaka h b s t r1 r2 A Ix Iy Hs sx
(mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (cm2) (cm4) (cm ) 4 (cm4) (cm)
I 80 80 42 3,9 5,9 3,9 2,3 7,57 77,8 6,29 11,4 6,84
I 100 100 50 4,5 6,8 4,5 2,7 10,6 171 12,2 19,9 8,57
I 120 120 58 5,1 7,7 5,1 3,1 14,2 328 21,5 31,8 10,3
I 140 120 66 5,7 8,6 5,7 3,4 18,2 573 35,2 47,7 12,0
I 160 160 74 6,3 9,5 6,3 3,8 22,8 935 54,7 68,0 13,7
I 180 180 82 6,9 10,4 6,9 4,1 27,9 1450 81,3 93,4 15,5
I 200 200 90 7,5 11,3 7,5 4,5 33,4 2140 117 125 17,2
I 220 220 98 8,1 12,2 8,1 4,9 39,5 3060 162 162 18,9
I 240 240 106 8,7 13,1 8,7 5,2 46,1 4250 221 206 20,6
I 260 260 113 9,4 14,1 9,4 5,6 53,3 5740 288 257 22,3
I 280 280 119 10,1 15,2 10,1 6,1 61,0 7590 364 316 24,0
I 300 300 125 10,8 16,2 10,8 6,5 69,0 9800 451 381 25,7
I 320 320 131 11,5 17,3 11,5 6,9 77,7 12510 555 457 27,4
I 340 340 137 12,2 18,3 12,2 7,3 86,7 15700 674 540 29,1
I 360 360 143 13,0 19,5 13,0 7,8 97,0 19610 818 638 30,7
I 380 380 149 13,7 20,5 13,7 8,2 107 24010 975 741 32,4
I 400 400 155 14,4 21,6 14,4 8,6 118 29210 1160 857 34,1
I 425 425 163 15,3 23,0 15,3 9,2 132 36970 1440 1020 36,2
I 450 450 170 16,2 24,3 16,2 9,7 147 45850 1730 1200 38,3
I 475 475 178 17,1 25,6 17,1 10,3 163 56480 2090 1400 40,4
I 500 500 185 18,0 27,0 18,0 10,8 179 68740 2480 1620 42,4
I 550 550 200 19,0 30,0 19,0 11,9 212 99180 3490 2120 46,8
I 600 600 215 21,6 32,4 21,6 13,0 254 139000 4670 2730 50,9
1.9. TABELE SA MEHANIKIM KARAKTERISTIKAMA MATERIJALA
Hemijske i mehanike karakteristika najee korienih materijala za izradu delova maina i

mainskih konstrukcija date su u narednim tebelama 1.2 do 1.10.
2. Podela mainskih elemenata 47
2. PODELA MAINSKIH ELEMENATA

Mainski elementi su osnovni sastavni delovi maina koji su standardom definisani po svom
konstrukcionom izgledu, po veliini i vrsti materijala. Uglavnom se serijski proizvode u
specijalizovanim fabrikama, te je njihovo korienje ekonominije (zavrtnji, leaji, kaievi, lanci,
spojnice itd.).
Neki mainski elementi ne proizvode se serijski, ali su njihovi parametri standardom propisani i kao
takvi se proizvode (zupanici, lananici, kainici itd.).
Mainski elementi dele se na sledee grupe i podgrupe:
1. Mainski elementi za vezu:
Mainski elementi za razdvojivu vezu: zavrtnji, klinovi, opruge i olebljeni spojevi;
Mainski elementi za nerazdvojivu vezu: zakivci, zavareni sastavci, lemljeni, lepljeni i
presovani spojevi i
Mainski elementi za osiguranje: uskonici, rascepke, podmetai, navrtke sa osiguraem itd.
2. Mainski elementi za prenos snage (prenosnici): zupasti, lanani, kaini i frikcioni prenosnici;
3. Mainski elementi obrtnog kretanja: vratila, osovine i osovinice;
4. Mainski elementi za oslanjanje i spajanje: leita, leaji, kuita i spojnice;
5. Mainski elementi za provoenje fluida: cevi, cevni zatvarai, zasuni, slavine, ventili i dr.
U ovom udbeniku navedeni mainski elementi e se analizirati sa aspekta: primene, uloge i

podele; optereenja i naprezanja; standardnih oznaka; osnovnih parametara i pokazatelja rada;
prorauna u cilju izbora ili provere izabranih standardnih tipova i veliina; pravilnog korienja u
cilju pouzdanosti rada; praenja i provere rada u toku korienja; ispitivanja u cilju odreivanja
veka trajanja ili perioda zamene; vrsta oteenja koja se mogu javiti, uzroka njihove pojave i naini
kako da do njih ne doe; odravanja i postupaka zatite u cilju dueg veka trajanja i mera zatite u
cilju bezbednosti korienja.
48 3. Analiza sila izmeu prenosnika koje optereuju vratila
3. ANALIZA SILA IZMEU PRENOSNIKA KOJE OPTEREUJU

VRATILA
Sile pritisaka izmeu dva spregnuta prenosnika (zupanika, lananika, kainika...) optereuju
prenosnike i vratila na kojima se prenosnici nalaze. Ove sile prenose se na leaje u kojima se vratila
oslanjaju i na sve ostale delove na vratilu. Zavisno od vrste prenosnika, javljaju se razliite sile koje
razliito optereuju vratila i izazivaju razliita naprezanja. Analizirae se sile na onim prenosnicima
koji imaju najiru primenu.
3.1. CILINDRINI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA

Izmeu dva spregnuta cilindrina zupanika sa pravim zupcima 2 i 3 (sl. 3.1.) javlja se sila pritiska
F3 ,2 kojom zupanik 3 deluje na zupanik 2. Istom tom silom F2 ,3 , ali suprotnog smera
( F 3 ,2 F 2 ,3 ) deluje zupanik 2 na 3. Ove sile optereuju zupanike i vratila na mestima A i B.
Silu pritiska predstavljamo sa dve komponente koje deluju u pravcu tangente ( t ) na dodirne take i
u pravcu spojne prave osa zupanika ( AB ), tj. obimnom silom F O i radijalnom F R .
Kod cilindrinih zupanika sa pravim zupcima rezultanta obimne i radijalne sile F 3 ,2 deluje pod
uglom dodirnice "" u odnosu na tengentu "t" dodirnih krunica. O uglu dodirnice bie rei kasnije
u poglavlju o zupastim prenosnicima snage.
Sl. 3.1. Sile pritisaka izmeu zupastog kinematikog para
Obimna sila F O ima pravac tangente ( t ) na kinematike krugove u taki dodira, a smer je u smeru
obrtanja ako je zupanik gonjeni, a u suprotnom smeru obrtanja ako je zupanik pogonski.
Intenzitet obimne sile se odreuje prema izrazu:
M P 30 P
FO N ,
R R n R
gde je: M Nm - obrtni moment , R m - poluprenik zupanika, P W - snaga na zupaniku,

s 1 - ugaona brzina i n o / min - uestalost obrtanja.
Kako je u datom primeru zupanik 1 gonjeni (sl. 3.2.), obimna sila F O1 je u smeru ugaone brzine
1 i razlae se na komponente po osama x i y ( FO1H i FO1V ), gde je FO1H FO1 sin i
FO1V FO1 cos .
Radijalna sila F R ima pravac spojne prave osa spregnutih zupanika i usmerena je prema
posmatranom vratilu. Intenzitet radijalne sile odreuje se prema izrazu:
3. Analiza sila izmeu prenosnika koje optereuju vratila 49
FR FO tg ,

gde je: o - ugao dodirnice spregnutih zupanika. Takoe, i ova sila se razlae na komponente po
osama x i y ( FR1H i FR1V ), gde je FR1H FR1 cos i FR1V FR1 sin .
Radijalna i aksijalna sila deluju u meusobno upravnim ravnima te se njihove komponente razlau
na vertikalnu i horizontalnu ravan (sl. 3.2, a i b) zbog odreivanja njihove rezultante i pritisaka u
osloncima vratila (u leajima). Usvojeni koordinatni sistem x, y i z odreuje vertikalnu ravan osama
y, z, horizontalnu osama x, z i profilnu sa osama y, x.
Sile pritisaka koje optereuju zupanik 2 i vratilo B dobijaju se na isti nain, te imamo da je
F O 2 F O1 i F R 2 F R1 . Za zupanik 2 usvojen je koordinatni sistem x', y' i z'.
Sl. 3.2. Sile izmeu cilindrinih zupanika sa pravim zupcima koje optereuju vratila A i B
Obimna sila izaziva naprezanje na savijanje i uvijanje vratila, sila F O1 tei da savije i uvije vratilo
A, a obimna sila F O 2 tei da savije i uvije vratilo B.
Radijalna sila izaziva naprezanje na savijanje, sila F R1 tei da savije vratilo A, a sila F R 2 tei da
savije vratilo B.
3.2. CILINDRINI ZUPANICI SA KOSIM ZUPCIMA

Izmeu dva spregnuta cilindrina zupanika sa kosim zupcima (sl. 3.3) javlja se sila otpora koju
razlaemo na tri komponente koje optereuju vratila: obimnu F O , radijalnu F R i aksijalnu F A .
Obimna sila F O po pravcu, smeru, intenzitetu i napadnoj taki odreuje se isto kao za cilindrini
zupanik sa pravim zupcima.
Radijalna sila F R odreuje se po pravcu, smeru i napadnoj taki isto kao za prethodni zupanik sa
pravim zupcima, dok se intenzitet odreuje prema jednaini:
tg
FR FO ,
cos

gde je: o - ugao kosine zubaca spregnutih zupanika. Kosina zubaca zupanika moe biti leva
(sl. 3.3, a) ili desna. Da bi se dva zupanika spregnula, moraju imati suprotne kosine zubaca.
Sl. 3.3. Sile izmeu cilindrinih zupanika sa kosim zupcima koje optereuju vratila A i B
Aksijalna sila F A paralelna je sa uzdunom osom vratila (paralelna je sa osom z). Smer ove sile
zavisi od smera obimne sile, od smera kosine zubaca i od poloaja napadne take spregnutih
zupanika. Odreuje se na sledei nain: obrtanjem obimna sila FO1 se uslovno dovede na vidljivi
deo posmatranog zupanika (1) na osu x (isprekidana linija). Tako uslovno dovedeni smer obimne
sile F O1 nacrta se na zadatu kosinu zubaca zupanika 1. Iz uslova da je F N 1 F O1 F A1 dobija se
smer aksijalne sile F A1 . Normalna sila F N 1 upravna je na kosinu zubaca i usmerena je od
posmatrane kosine. Intenzitet aksijalne sile kod cilindrinih zupanika sa kosim zupcima je:
F A FO tg .
Poloaj aksijalne sile u horizontalnoj i verikalnoj ravni odreen je koordinatama napadne take
aksijalne sile ( y N , x N ). Za zupanik 1 koordinata y N1 je pozitivnog, a x N 1 negativnog predznaka,
a za zupanik 2 obrnuto, y N 2 je negativnog, a x N 2 pozitivnog predznaka, to se vidi i na
razloenim silama u V i H ravni (sl. 3.3, b i c).
Aksijalna sila tei da savije vratilo i zavisno od vrste leaja tei jo i da sabije ili istegne vratilo.
3.3. KONINI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA

Izmeu dva spregnuta konina zupanika sa pravim zupcima (sl. 3.4.) javlja se sila u prostoru koja
optereuje vratila, a koju moemo razloiti na tri sile koje optereuju vratila: obimnu F O , radijalnu
F R i aksijalnu F A .
Obimna sila F O po pravcu, smeru, intenzitetu i napadnoj taki odreuje se isto kao kod
cilindrinih zupanika.
Radijalna sila FR upravna je na uzdunu osu posmatranog vratila i usmerena je prema vratilu.
Intenzitet radijalne sile odreuje se prema jednaini:
FR FO tg cos ,
gde je: o - ugao kinematikog konusa analiziranog zupanika 1 ili 2.
Sl. 3.4. Sile izmeu koninih zupanika sa pravim zupcima koje optereuju vratilo A
Aksijalna sila FA paralelna je sa uzdunom osom vratila (paralelna je sa osom z), a usmerena je
prema kinematikoj kosini posmatranog zupanika, dok se intenzitet odreuje prema jednaini:
F A FO tg sin .
Sve tri sile deluju u prostoru, te se razlau na komponente paralelne sa osom "y" i "x", odnosno na
sile koje deluju u vertikalnoj "V" i horizontalnoj "H" projekcijskoj ravni. Na datom primeru
analizirane su sile na zupaniku 1 koje optereuju vratilo na mestu A. Na isti nain bi se analizirale
i sile na zupaniku 2, uz prethodno postavljanje odgovarajueg koordinatnog sistema na vratilu B.
Sprezanje zupanika moe biti u vrlo razliitim poloajima u prostoru, na primer kao na sl. 3.5. Da
bi bilo lake odrediti pravce i smerove sila koje deluju na konine zupanike i na njihova vratila,
treba nacrtati one projekcije gde se analizirani zupanik vidi kao krunica (zbog obimne sile) i gde
se oba zupanika ne vide kao krunice (zbog radijalne i aksijalne sile). Za zadati primer nacrtane su
tri projekcije, pogled od napred (u vertikalnoj ravni, ose y i z), pogled odozgo (u horizontalnoj
ravni, ose x i z) i pogled sa leve na desnu stranu (u profilnoj ravni, ose x i y).
Sl. 3.5. Sile pritisaka izmeu koninih zupanika sa pravim zupcima (primer)
3.4. LANANI PRENOSNICI

Dva spregnuta lanana prenosnika prenose obrtni moment usled ega optereuju vratila sa
radijalnom silom FR (sl. 3.6.).
Sl. 3.6. Sile izmeu lananih prenosnika koje optereuju vratila A i B

Radijalna sila FR ima pravac spojne prave osa spregnutih lananika i usmerena je od posmatranog
vratila ka onom drugom spregnutom lananiku i tei da savije vratila. Smer radijalne sile ne zavisi
od smera obrtanja, niti od toga da li je lananik pogonski ili gonjeni element. Intenzitet radijalne sile
zavisi od vie faktora i moe se priblino usvojiti da je:
FR 1,5 FO .
3.5 KAINI PRENOSNICI

Dva spregnuta kaina prenosnika prenose obrtni moment, pri emu optereuju vratila sa radijalnom
silom F R (sl. 3.7).
Radijalna sila F R po pravcu i smeru odreuje se isto kao kod lananih prenosnika. Intenzitet
radijalne sile zavisi od vie faktora i moe se priblino usvojiti da je za pljosnati kaini prenosnik:
FR 3 FO ,
a za trapezni kaini prenosnik je priblino:

FR 2 FO .
Sl. 3.7. Sile pritisaka izmeu kainih prenosnika koje optereuju vratila A i B
Vratila su po svojoj uzdunoj osi razliito optereena, zavisno od elemenata koji se na njemu
nalaze.
3.6. PRIMERI ODREIVANJA SILA PRITISAKA IZMEU PRENOSNIKA

Zadatak 3.1. Vratilo prima snagu preko cilindrinog zupanika sa kosim zupcima (1), a predaje
preko koninog zupanika za pravim zupcima (2), lananika (3) i spojnice (4). Vratilo je uleiteno
u radijalnom leaju na mestu A i u radijalno-aksijalnom na mestu E (sl. 3.8.). Uglovi sprezanja su
1 225 o i 3 120 o . Smer kosine zubaca zupanika (1) je desni. Potrebno je analizirati sile koje
optereuju vratilo i razloiti ih u vertikalnu i horizontalnu ravan.
Sile se analiziraju na svakom pojedinanom prenosniku. Onaj element koji dovodi snagu na
vratilo je gonjeni, a svi ostali elementi na tom vratilu su pogonski, te je zupanik (1) gonjeni, a
zupanik (2), lananik (3) i spojnica (4) su pogonski.
Na osnovu iznetog o analizi sila izmeu pojedinih prenosnika imamo da su sile na zupaniku (1)
koje optereuju vratilo na mestu B date na sl. 3.9, a, a sile na zupaniku (2) koje optereuju vratilo
na mestu C date na sl. 3.9, b. Sila na lananiku (3) koja optereuje vratilo na mestu D data je na sl.
3.10.
Sl. 3.8. Analiza sila na vratilu (zadatak 3.1)
Sl. 3.9. Analiza sila na prenosnicima 1 i 2 (zadatak 3.1)
Sl. 3.10. Analiza sila na prenosniku 3 (zadatak 3.1)
SPOJNICA opereuje vratilo samo svojom teinom u vertikalnoj ravni, dok u horizontalnoj ne
optereuje vratilo. Sile koje optereuju vratilo razloene u vertikalnu i horizontalnu ravan (sl. 3.11)
koriste se za dalju analizu vratila (proraun vratila), za izbor leaja, za analizu uravnoteenosti
vratila i elemenata na njemu i slino.
Sl. 3.11. Sile koje optereuju vratilo razloene u "V" i "H " ravan (zadatak 3.1)
Spoljanje sile izazivaju otpore u osloncima A i E gde se nalaze leaji. Ove su sile vertikalnih i
horizontalnih pravaca, a smerovi se pretpostave. Leaj na mestu A je radijalan, te na ovom mestu
deluju dve sile, vertikalna y A i horizontalna x A komponenta. Na mestu E je radijalno-aksijalani
leaj, te otpor na ovom mestu ima tri komponente y A , x A i z A . Iz statikih uslova ravnotee
dobijaju se vrednosti otpora oslonaca kao i njihovi stvarni smerovi.
Zadatak 3.2. Vratilo prima snagu preko kainog prenosnika (1), a predaje preko cilindrinog
zupanika sa pravim zupcima (2). Uglovi sprezanja su 1 180 o i 2 50 o (sl. 3.12). Analizirati
sile koje optereuju vratilo i razloiti ih u vertikalnu i horizontalnu ravan.
Sl. 3.12. Analiza sila na vratilu (zadatak 3.2)
Kaini prenosnik snage (1) je gonjeni jer vratilo preko njega prima snagu, dok je cilindrini
zupanik sa pravim zupcima (2) pogonski prenosnik. Sile koje deluju na prenosnike i vratilo date su
na slikama 3.13 i 3.14.
Sl. 3.13. Analiza sila na prenosnicima 1 i 2 (zadatak 3.2)
Sl. 3.14. Sile koje optereuju vratilo razloene u "V" i "H " ravni (zadatak 3.2)
56 4. Elementi obrtnog kretanja
4. ELEMENTI OBRTNOG KRETANJA

U elemente obrtnog kretanja spadaju: vratila, osovine i osovinice.
Vratila su mainski elementi koji slue kao nosai prenosnika (zupanika, kainika, lananika...) i

drugih obrtnih mainskih delova koji prenose obrtni moment M ( Nm ) i obrtno kretanje s 1 , te
su napregnuta na uvijanje i savijanje. Pored toga mogu biti napregnuta na sabijanje i istezanje.

Osovine prenose obrtno kretanje s 1 , ali ne prenose obrtni moment M 0 . Izloene su
naprezanju na savijanje.
Osovinice omoguavaju zglobnu (obrtnu) vezu izmeu dva mainska dela. Izloene su naprezanju
na savijanje i smicanje.
4.1. VRATILA
Vratila se obru zajedno sa prenosnicima i drugim obrtnim mainskim delovima koji se nalaze na
njima. Vratila se oslanjaju u leajima koji su optereeni silama, koje su izazvane prenosom obrtnog
momenta i obrtnog kretanja. Na vratilima se nalaze i spojnice koje omoguavaju meusobno
spajanje dva ili vie vratila i prenos obrtnog momenta sa jednog na drugo vratilo.
Vratilo je u funkciji samo ako prenosi obrtni moment sa jednog vratila A na drugo B , bilo da su
meusobno paralelna (sl. 4.1, a), da se seku (sl. 4.1, b), da se mimoilaze (sl. 4.1, c) ili da se
nastavljaju jedno na drugo (sl. 4.1, d). Za prenos obrtnog momenta na meusobno paralelna vratila
primenjuju se cilindrini zupanici, a za prenos na vratila koja se seku primenjuju se konini
zupanici. Za prenos obrtnog momenta na mimoilazna vratila koriste se hiperboloidni zupanici.
Za prenos obrtnog momenta na saosna vratila koriste se spojnice.
a) b) c) d)
Sl. 4.1. Prenos kretanja sa jednog na drugo vratilo
Zavisno od konstrukcionog oblika, vratila se dele na:

stepenasta,
prikljuna,
zglavkasta,
teleskopska,
kolenasta i
gipka.
Stepenasta vratila su ona vratila na kojima se nalaze prenosnici snage (zupanici, lananici,
kainici, frikcioni tokovi i varijatori). Vratilo je optereeno silama koje se javljaju izmeu
prenosnika koji prenose razliite obrtne momente. Iz tog razloga popreni preseci vratila su razliiti,
4. Elementi obrtnog kretanja 57
te je vratilo po duini stepenasto. Na sl. 4.2. prikazano je jedno takvo stepenasto vratilo na kome se
nalazi cilindrini zupanik (7) i remenica (9) sa remenom (10). Zupanik i remenica su spojeni sa
vratilom pomou klinova (6) i (11), a osigurani su od aksijalnog pomeranja po vratilu sa prstenom i
zavrtnjem (poz. 8 i 12). Vratilo (18) je oslonjeno u kotrljajnim leajima sa kuglicama (3) i
valjiima (15). Leaji (3) i (5) se nalaze u kuitima (5) i (16) koja su zaptivena sa prstenovima (1)
i (13). Prstenovi leaja osigurani su od aksijalnog pomeranja sa spoljanjim (4) i (17) i unutranjim
prstenastim uskonicima (2) i (14).
Sl. 4.2. Vratilo sa prenosnicima i leajima
Konstrukcioni izgled stepenastog vratila (18) odreen je elementima na njemu i obrtnim momentom
koji prenose zupanik (7) i remen (10) na druga vratila. Delovi vratila na kojima se nalaze leaji
nazivaju se rukavcima (R), delovi na kojima su prenosnici ili spojnica su podglavci (P), a delovi
vratila na kojima se ne nalaze drugi elementi nazivaju se slobodni (S) (sl. 4.3).
Sl. 4.3. Stepenasto vratilo
Vratila su najee krunog poprenog preseka (sl. 4.4, a). Retko su nekog drugog oblika poprenog
preseka, npr. trouglastog, zbog spoja sa glavinom prenosnika (sl. 4.4, b). Na vratilima se nalaze
lebovi za klinove kojima se vratila spajaju za glavine prenosnika (sl. 4.4, c). Umesto leba za
klin, vratilo moe biti obraeno po tetivi (sl. 4.4, d). Na vratilima se zbog elemenata za aksijalno
osiguranje prenosnika na vratilu, nalazi zavojnica, usek i slino (sl. 4.4, e).
a) b) c) d) e)
Sl. 4.4. Popreni presek vratila i detalji na vratilima
Prikljuno vratilo je ono vratilo na koje se prikljuuje neki prenosnik. Prikljuno vratilo je npr.
izlazno vratilo elektromotora (sl. 4.5, a) ili izlazno vratilo sa prednje i zadnje strane traktora (sl. 4.5,
b). Ova vratila su kratka i olebljena jer prenose velike obrtne momente.
a) b)
Sl. 4.5. Prikljuno vratilo
Zglavkasta vratila prenose kretanja na vratila koja nisu saosna, ve se seku pod nekim uglom
(sl. 4.6). Najpoznatije zglavkasto vratilo je kardanovo, koje zahvaljujui zglavkastim spojnicama
prenosi obrtanje sa pogonskog vratila (1) na gonjeno (3) koji su pod nekim uglom zakretanja .
Ugao zakretanja je ogranien do 30 , u protivnom javljaju se velike inercijalne (dinamike) sile
koje mogu da dovedu do loma vratila. Kardanovim vratilom prenosi se obrtni moment sa
prikljunog vratila traktora na prikljunu mainu koja ima obrtne radne organe.
Sl. 4.6. Zglavkasto vratilo
Izgled kardanovog vratila sa dva kardanova zgloba, bez titnika, prikazan je na sl. 4.7.
Sl. 4.7. Kardanovo vratilo

Teleskopsko vratilo ima mogunost da menja svoju duinu, zahvaljujui konstrukcionom reenju
vratila (1) i (2) koja ulaze jedno u drugo (sl. 4.8, a). Teleskopsko vratilo ima primenu na
kardanovom vratilu za pogon radnih organa prikljunih maina.
Kolenasto vratilo ima izlomljenu osu simetrije (sl. 4.8, b). Koristi se kod klipnog mehanizma
motora sa unutranjim sagorevanjem (sl. 4.8, c). Kolenasto vratilo zajedno sa klipnjaom
transformie pravolinijsko kretanje klipa u obrtno kretanje, koje se preko transmisionog ureaja
koristi za pogon tokova radne maine (traktora, kombajna...). Kolenasto vratilo u motoru sa
unutranjim sagorevanjem je sloen deo koji ima vanu funkciju u prenosu obrtnog momenta od
motora do transmisionog ureaja. Rukavcima se oslanja u leitima (sl. 4.9, poz. 1, 2 i 3). Na
kolenastom vratilu uravnoteuju se inercijalne sile klipnog mehanizma motora.
a) b) c)
Sl. 4.8. Teleskopsko i kolenasto vratilo: a) teleskopsko, b) i c) kolenasto
Sl. 4.9. Kolenasto vratilo klipnog mehanizma motora: 1, 2, 3. rukavci
Gipka vratila se odlikuju gipkom geometrijskom osom (sl. 4.10, a). Pri obrtanju vratila i prenosu
obrtnog momenta osa se po potrebi pomera u svim pravcima u prostoru, to omoguava posebna
konstrukcija vratila (sl. 4.10, b).
a) b)
Sl. 4.10. Gipka vratila
4.1.1. Rukavci
Rukavci su delovi vratila kojima se vratilo oslanja u leaje. Mogu se nalaziti na unutranjem delu
vratila (sl. 4.11, a) i na krajevima vratila (sl. 4.11, b).
Rukavci se dele prema konstrukcionom izgledu na cilindrine (sl. 4.11, a) i konine (sl. 4.11, b).
Cilindrini rukavci nose poprena radijalna optereenja, a konini radijalna i aksijalna optereenja.
Rukavci mogu biti samo uzduno (aksijalno) optereeni (sl. 4.11, c). Rukavac moe biti i sfernog
oblika (sl. 4.11, d), tada prenosi radijalno-aksijalna optereenja.
a) b) c) d)
Sl. 4.11. Rukavci
Popreno optereeni cilindrini rukavci imaju najiru primenu. Izloeni su naprezanjima na
uvijanje, smicanje i povrinski pritisak. Pored ovih naprezanja treba proveriti zagrevanje koje se
javlja zbog trenja izmeu rukavca i kliznog leaja. Snaga koja se koristi za savladavanje trenja
jednaka je:
d
Ptr M tr Ftr F v .
2
Ako se ovaj izraz podeli sa ukupnom dodirnom povrinom rukavca s d L , dobija se specifina
snaga za savladavanje trenja:
Ptr F v
pv .
s d L
Izraz p v naziva se karakteristika zagrevanja i ova vrednost treba da je manja od dozvoljene:
p v p v d .
Ispitivanjem je utvreno da su dozvoljene vrednosti karakteristika zagrevanja sledee:

p v d 0 ,15 0 ,20 za rukavce transmisionih vratila, p v d 1,0 1,5 za vetaki hlaene rukavce
itd.
4.1.2. Naprezanja i proraun vratila
Ostali delovi vratila (podglavci i slobodni delovi) izloeni su naprezanjima na: savijanje, uvijanje,
istezanje ili sabijanje i povrinski pritisak. Naprezanja izazivaju momenti na savijanje M f i uvijanje
M u i sile koje se javljaju izmeu prenosnika, a koje optereuju vratilo: obimne FO , radijalne FR i
aksijalne F A , o emu je bilo rei ranije.
Moment savijanja M f tei da savije vratilo u odnosu na neki popreni presek x x . Popreni
preseci uzdu vratila razliito su napregnuti zavisno od vrednosti napadnih momenata savijanja.
Ako doe do deformacije bie u vidu ugiba. Svaka taka na poprenom preseku u toku samo jednog
obrtaja razliito se napree i deformie. Na primer, taka A nije napregnuta kada je u poloaju 1 i 3,
tj. naprezanje je jednako nuli ( f 0 ). Kada se taka A nae u poloaju 2, napon je maksimalan na
sabijanje, a u poloaju 4 maksimalan na istezanje (sl. 4.12, b i c). To znai da je napon savijanja na
vratilu naizmenino promenljiv, te se pri usvajanju napona teenja pri savijanju uzima ona vrednost
pri naizmenino promenljivom optereenju, tabele 1.2 i 1.3.
a) b) c)
Sl. 4.12. Napon na savijanje vratila
Moment uvijanja tei da uvije vratilo (sl. 4.13, a). Moment uvijanja je jednosmerno promenljiv
zbog promene smera u odnosu na sredinju osu (sl. 4.13, b i c), te se pri usvajanju napona teenja
uzima ona vrednost pri jednosmerno promenljivom optereenju, tabele 1.2 i 1.3
a) b) c)
Sl. 4.13. Napon na uvijanje vratila
Naprezanja na savijanje i na uvijanje vratila su podjednaka dominantna, te proraun bazira na
jednainama:
Mf M
f dfn i u u duj .
Wx Wo
Sile kao i momenti deluju u prostoru, te se odreuju rezultujui moment na savijanje:
M f M 2fV M 2fH .
Ukupan rezultirajui moment savijanja i uvijanja odreuje se na osnovu jednaine:

2
2
Mi M f T M u .
2 T
Ukupan (fiktivni) napon je:
2

i 2f T u dfn .
2 T
Popreni presek vratila je uglavnom krunica. Za krune poprene preseke vratila koji su sloeno
napregnuti, prenik vratila je:
10 M i
d 3 .
dfn
Za krajeve vratila koji su napregnuti samo na uvijanje, prenik vratila jednak je:
5 Mu
d 3 .
duj
Na ovaj nain dobija se, za svaki popreni presek, idealni prenik vratila, gde su stvarni naponi
jednaki dozvoljenim. Idealni oblik sastoji se iz kubnih parabola, ali se priblino mogu usvojiti prave
linije (sl. 4.14). Stvarni oblik (prikazan isprekidanom linijom) zavisi od idealnog oblika i elemenata
na njemu. Stvarni oblik ne moe da bude unutar idealnog, ni na jednom poprenom preseku.
Sl. 4.14. Idealni i stvarni oblik vratila

4.1.3. Koncentracija napona

Pri formiranju stvarnog oblika vratila treba voditi rauna da ne bude naglih promena oblika, zbog
pojave koncentracije napona. Koncentracija napona je takva pojava gde se linije prostiranja napona
koncentriu (grupiu). Koncentracija napona javlja se na svim naglim promenama konture vratila,
na mestima gde su lebovi, otvori, mali radijusi r i slino (sl. 4.15, a i c). Naroito je koncentracija
napona izraena kod materijala veih vrednosti zatezne vrstoe (tvrdih elika). Meki elici kod
kojih je M 50 N / mm 2 , manje su osetljivi na koncentraciju napona.
Na mestima koncentracije napona dolazi pre do zamora materijala i nedozvoljenih deformacija.
Koncentracija napona moe se ublaiti odgovarajuim konstrukcionim prelazima, prvenstveno
radijusima ili oborenim ivicama (sl. 4.15, b i d). Postoje preporuke za vrednosti radijusa R zavisno
od odnosa prenika D i d i od vrste materijala koje su tabelarno date u odgovarajuoj literaturi
Kada su zaobljenja odgovarajua linije napona se koncentriu u manjoj meri.
a) b) c) d)
Sl. 4.15. Koncentracija napona
4.1.4. Krutost i stabilnost vratila
Elastine deformacije vratila, naroito ako su dugaka (transmisiona), dovode do promenljivosti osa
spregnutih prenosnika zbog pojave ugiba, to negativno utie na rad, naroito zupanika. Zbog toga
se pri proraunu zupanika vodi rauna o krutosti i stabilnosti vratila.
Krutost vratila zavisi od raspona oslonaca, od prenika vratila, rasporeda i vrednosti sila, modula
elastinosti materijala, naina izrade vratila i svih elemenata na vratilu, uravnoteenja vratila i
elemeneta na njemu itd. Krutost je povoljnija ako je odnos duine i prenika vratila manji.
Stabilnost vratila je radna karakteristika znaajnija za pogonska vratila, nego za vratila prenosnika.
Stabilnost vratila se izraava stabilnou obrtanja bez rezonancije i vibracija. Parametar kojim se
definie stabilnost vratila je kritini (rezonantni) broj obrtaja n kr :
1 c
n kr ,
2 m
gde je: c - krutost vratila na savijanje i m kg - masa vratila zajedno sa svim elementima na njemu.
Krutost vratila moe se izraunati na osnovu dimenzija i elastinosti materijala.
Vrednost radnog broja obrtaja nr ne sme biti blizak kritinom broju obrtaja: nkr nr ili nkr n r .
4.1.5. Osiguranje elemenata od aksijalnog pomeranja po vratilu

Elemente koji se nalaze na vratilu treba osigurati od njihovog aksijalnog pomeranja po vratilu. U tu
svrhu koriste se: prstenasti uskonk, prsten sa zavrtnjem, navrtka sa osiguraem, popreni klinovi,
ivije itd.
Prstenasti uskonici
Prstenasti uskonici mogu biti spoljanji i unutranji. Standardnih su oblika i veliina i kao takvi se
serijski proizvode.
Spoljanji prstenasti uskonik koristi se za osiguranje unutranjih prstena kotrljajnih leaja i

prenosnika od aksijalnog pomeranja po vratilu u sluajevima kada aksijalne sile, koje deluju uzdu
vratila, imaju manje vrednosti.
Spoljanji prstenasti uskonik (sl. 4.16, a) se pri montai, pomou odgovarajueg alata, rairi i stavi
u odgovarajui leb na vratilu (sl. 4.16, b i c). Standardnih su veliina i kao takvi se serijski
proizvode (tabela 4.1).
a) b) c)
Sl. 4.16. Spoljanji prstenasti uskonik
Tabela 4.1.Dimenzije spoljanjeg prstenastog uskonika i odgovarajueg leba u vratilu, SRPS M.C2.401
Mere su u mm.
d h11 b d1 LH13 e min d h11 b d1 LH13 e min
4 0,4 0,7 3,8 0,5 1 32 1,5 3,5 30,3 1,6 1,5
5 0,6 1,1 4,8 0,7 1 34 1,5 4 32,3 1,6 1,5
6 0,7 1,3 5,7 0,8 1 35 1,5 4 33 1,6 1,5
7 0,8 1,3 6,7 0,9 1 36 1,75 4 34 1,85 2
8 0,8 1,5 7,6 0,9 1 38 1,75 4,5 36 1,85 2
9 1 1,7 8,6 1,1 1,5 40 1,75 4,5 37,5 1,85 2
10 1 1,8 9,6 1,1 1,5 42 1,75 4,5 39,5 1,85 2
11 1 1,9 10,5 1,1 1,5 45 1,75 4,8 42,5 1,85 2
12 1 2,2 11,5 1,1 1,5 48 1,75 4,8 45,5 1,85 2
13 1 2,2 12,4 1,1 1,5 50 2 5 47 2,15 2
14 1 2,2 13,4 1,1 1,5 52 2 5 49 2,15 2
15 1 2,2 14,3 1,1 1,5 55 2 5 52 2,15 2
16 1 2,2 15,2 1,1 1,5 58 2 5,5 55 2,15 2
17 1 2,2 16,2 1,1 1,5 60 2 5,5 57 2,15 2
18 1,2 2,7 17 1,3 1,5 62 2 5,5 59 2,15 2
19 1,2 2,7 18 1,3 1,5 65 2,5 6,4 62 2,65 2,5
20 1,2 2,7 19 1,3 1,5 68 2,5 6,4 65 2,65 2,5
21 1,2 2,7 20 1,3 1,5 70 2,5 6,4 67 2,65 2,5
22 1,2 2,7 21 1,3 1,5 75 2,5 7 72 2,65 2,5
24 1,2 3,1 22,9 1,3 1,5 80 2,5 7,4 76,5 2,65 2,5
25 1,2 3,1 23,9 1,3 1,5 85 3 8 81,5 3,15 3
26 1,2 3,1 24,9 1,3 1,5 90 3 8 86,5 3,15 3
28 1,5 3,1 26,6 1,6 1,5 95 3 8,6 91,5 3,15 3
30 1,5 3,5 28,6 1,6 1,5 100 3 9 96,5 3,15 3
Unutranji prstenasti uskonik koristi se za osiguranje spoljanjih prstena kotrljajnih leaja u

kuitu. Unutranji prstenasti uskonik se pri montai, pomou odgovarajueg alata, skupi i stavi u
leb u kuitu (sl. 4.17) i (tabela 4.2).
Sl.4.17. Unutranji prstenasti uskonik
Tabela 4.2. Dimenzije unutranjeg prstenastog uskonika i odgovarajueg leba u kuitu. Mere su
u mm.
d h11 b d1 LH13 e min d h11 b d1 LH13 e min
10 1 1,6 10,4 1,1 1,5 38 1,5 4 40 1,6 2
11 1 1,6 11,4 1,1 1,5 40 1,75 4 42,5 1,85 2
12 1 2 12,5 1,1 1,5 42 1,75 4 44,5 1,85 2
13 1 2 13,4 1,1 1,5 45 1,75 45 475 1,85 2
14 1 2 13,6 1,1 1,5 47 1,75 4,5 49, 1,85 2
15 1 2 15,7 1,1 1,5 48 1,75 4,5 50,5 1,85 2
16 1 2 16,8 1,1 1,5 50 2 4,5 53 2,15 2
17 1 2 17,8 1,1 1,5 52 2 5,1 55 2,15 2
18 1 2,5 19 1,1 1,5 55 2 5,1 58 2,15 2
19 1 2,5 20 1,1 1,5 58 2 5,1 61 2,15 2
20 1 2,5 21 1,1 1,5 60 2 5,5 63 2,15 2
21 1 2,5 22 1,1 1,5 62 2 5,5 65 2,15 2
22 1 2,5 23 1,1 1,5 65 2,5 5,5 68 2,65 2,5
24 1,2 2,5 25,2 1,3 1,5 68 2,5 6 71 2,65 2,5
25 1,2 3 26,2 1,3 1,5 70 2,5 6 73 2,65 2,5
26 1,2 3 27,2 1,3 1,5 72 2,5 6,6 75 2,65 2,5
28 1,2 3 29,4 1,3 1,5 75 2,5 6,6 78 2,65 2,5
30 1,2 3 31,4 1,3 1,5 78 2,5 6,6 81 2,65 2,5
32 1,2 3 33,7 1,3 1,5 80 2,5 7 83,5 2,65 2,5
34 1,5 3,5 35,7 1,6 2 85 3 7 88,5 3,15 3
35 1,5 3,5 37 1,6 2 90 3 7,6 93,5 3,15 3
36 1, 5 3,5 38 1,6 2 95 3 8 98,5 3,15 3
37 1,5 3,5 39 1,6 2 100 3 8,3 103,5 3,15 3
Primer primene prstenastih uskonika prikazan je na sl. 4.18. Spoljanji uskonik, pozicija (1)
osigurava unutranji prsten kotrljajnog leaja (2) sa obe strane od pomeranja po vratilu (6).
Spoljanji prsten leaja (3) osiguran je sa dva unutranja uskonika (4) od pomeranja u kuitu (5).
Sl. 4.18. Osiguranje prstena kotrljajnih leaja prstenastim

uskonicima:
1. spoljani uskonik, 2. unutranji prsten leaja, 3. spoljanji
prsten leaja, 4. unutranji uskonik, 5. kuite, 6. vratilo
Prstenasti uskonici se izrauju od elika za opruge: .1630, .1631, .1730, .1731, .2130,
.2131, .4230, .4830, .4831 itd. Dimenzije prstenastih uskonika zavise od prenika vratila,
odnosno od prenika leba u koji ulaze. Standardna oznaka za prstenaste uskonike je d SRPS
M.C2.401 .1630, gde je d - prenik vratila, SRPS M.C2.401 - srpski standard koji definie
konstrukcioni izgled uskonika i .1630 - materijal za uskonik.
Prsten sa zavrtnjem za osiguranje
Prsten sa zavrtnjem koristi se za osiguranje elemenata na vratilu kada su aksijalne sile veih
vrednosti. Moe biti sa jednim ili sa dva zavrtnja (sl. 4.19). Za prenike vratila d 70 mm koriste se
dva zavrtnja za privrivanje prstena za vratilo. Dimenzije prstena i zavrtnja zavise od prenika
vratila (tabela 4.3). Materijal prstena je elik, a zavrtnja elik za zavrtnje. Primer primene prstena sa
zavrtnjem dat je na sl. 4.20. Prsten sa zavrtnjem (2) osigurava zupanik (1) od pomeranja po vratilu
(3).
Sl. 4.19. Prsten sa zavrtnjem za osiguranje
Sl. 4.20. Prsten sa zavrtnjem za osiguranje zupanika od pomeranja po vratilu:

1. zupanik, 2. prsten sa zavrtnjem, 3. vratilo
Tabela 4.3. Prsten sa zavrtnjem za osiguranje. Mere su u mm.

d b D Zavrtanj, Md x L d b D Zavrtanj, Md x L
2 3,5 6 M2 x 3 32 16 50 M8 x 12
2,5 4 7 M2 x 3 34 16 50 M8 x 12
3 5 7 M2 x 3 35 16 56 M8 x 12
3,5 5 8 M2,6 x 4 36 16 56 M8 x 12
4 5 8 M2,6 x 4 38 16 56 M8 x 12
4,5 6 10 M3 x 4 40 18 63 M10 x 15
5 6 10 M3 x 4 42 18 63 M10 x 15
5,5 6 12 M4 x 6 45 18 70 M10 x 15
6 8 12 M4 x 6 48 18 70 M10 x 15
7 8 12 M4 x 6 50 18 80 M10 x 15
8 8 16 M4 x 6 52 18 80 M10 x 15
9 10 18 M5 x 8 55 18 80 M10 x 15
10 10 20 M5 x 8 56 18 80 M10 x 15
11 10 20 M5 x 8 58 20 90 M10 x 18
12 12 22 M6 x 8 60 20 90 M10 x 18
14 12 25 M6 x 8 63 20 90 M10 x 18
15 12 25 M6 x 8 65 20 100 M10 x 18
16 12 28 M6 x 8 68 20 100 M10 x 18
18 14 32 M6 x 8 70 20 100 M10 x 18
20 14 32 M6 x 8 72 22 110 M12 x 20
22 14 36 M6 x 8 75 22 110 M12 x 20
24 16 40 M8 x 10 80 22 110 M12 x 20
25 16 40 M8 x 10 85 22 125 M12 x 20
26 16 40 M8 x 10 90 22 125 M12 x 20
28 16 45 M8 x 12 95 25 140 M12 x 22
30 16 45 M8 x 12 100 25 140 M12 x 22
Navrtka sa osiguraem
Navrtka sa osiguraem koristi se za osiguranje unutranjeg prstena kotrljajnih leaja od aksijanog
pomeranja po vratilu (sl. 4.21). Pored toga koristi se i za osiguranje prenosnika, rotora, tokova itd.
od aksijalnog pomeranja po vratilu. Konstrukcioni izgled standardne navrtke i odgovarajueg
osiguraa sa dimenzijama dat je na sl. 4.22. Mere i standarne oznake navrtke i osiguraa date su u
tabeli 4.4.
Sl. 4.21. Osiguranje unutranjeg prstena leaja navrtkom sa osiguraem

a) b)
Sl. 4.22. Navrtka sa osiguraem
Tabela 4.4. Dimenzije navrtke i osiguraa, SRPS M.B1.709:1971, SRPS M.B2.139:1971.

Mere su u mm.
Navrtka Osigura
Oznaka d D b h s Oznaka d D f b
KM 4 M20x1 32 6 2 4 MB 4 20 36 18,5 4 1
KM 5 M25x1,5 38 7 2,5 5 MB 5 25 42 23 5 1,2
KM 6 M30x1,5 45 7 2,5 5 MB 6 30 46 28 5 1,2
KM 7 M35x1,5 52 8 2,5 5 MB 7 35 55 33 6 1,2
KM 8 M40x1,5 58 9 2,5 6,5 MB 8 40 61 38 6 1,2
KM 9 M45x1,5 65 10 2,5 6,5 MB 9 45 68 43 6 1,2
KM 10 M50x1,5 70 11 2,5 6,5 MB 10 50 73 48 6 1,2
KM 11 M55x2 75 11 3 7 MB 11 55 80 53 8 1,2
KM 12 M60x2 80 11 3 7 MB 12 60 85 58 8 1,5
KM 13 M65x2 85 12 3 7 MB 13 65 90 63 8 1,5
KM 14 M70x2 92 12 3,5 8 MB 14 70 96 70 8 1,5
KM 15 M75x2 98 13 3,5 8 MB 15 75 104 72 8 1,5
KM 16 M80x2 105 15 3,5 8 MB 16 80 112 77 10 1,7
KM 17 M85x2 110 16 3,5 8 MB 17 85 119 82 10 1,7
KM 18 M90x2 120 16 4 10 MB 18 90 126 87 10 1,7
KM 19 M95x2 125 17 4 10 MB 19 95 133 92 10 1,7
KM 20 M100x2 130 18 4 10 MB 20 100 142 97 12 1,7
KM 21 M105x2 140 18 5 12 MB 21 105 148 102 12 1,7
KM 22 M110x2 145 19 5 12 MB 22 110 154 106 12 1,7
KM 23 M115x2 150 19 5 12 MB 23 115 160 110 12 1,7
KM 24 M120x2 155 20 5 12 MB 24 120 164 115 12 1,7
KM 25 M125x2 160 21 5 12 MB 25 125 170 120 14 2
KM 26 M130x2 165 21 5 12 MB 26 130 175 125 14 2
KM 28 M140x2 180 22 6 14 MB 28 140 183 135 16 2
KM 30 M150x2 195 24 6 14 MB 30 150 205 145 16 2
KM 32 M 160x3 210 25 7 16 MB 32 160 215 155 16 2
KM 34 M 170x3 220 26 7 16 MB 34 170 230 165 18 2,5
KM 36 M 180x3 230 27 8 18 MB 36 180 240 175 20 2,5
KM 38 M 170x3 240 28 8 18 MB 38 190 250 185 20 2,5
KM 40 M 170x3 250 29 8 18 MB 40 200 260 195 20 2,5
4.2. OSOVINE
Osovine po svom konstrukcionom izgledu podseaju na vratila, s tom razlikom da ne prenose
obrtni moment, ve samo obrtno kretanje. Koriste se za oslanjanje tokova koji nisu pogonski. Na
primer, vratila prednjih tokova trakora su vratila kada je ukljuena prednja vua, a kada nije
ukljuena prednja vua, to su osovine. Osovine imaju najiru primenu kao nosai tokova prikolica,
kao nosai razliitih doboa, rotora i sl. Osovine mogu da se obru zajedno sa elementima na sebi ili
da su nepokretne, a da se delovi obru u njima.
Osovine su optereene na savijanje, smicanje i povrinski pritisak. Proraun se bazira na
jednainama napona na savijanje, odakle se odreuje prenik osovine d :
Mf 10 M f
f df d 3 .
Wx df
Osovine imaju kruni popreni presek, ili neki drugi npr. kvadratni, pravougli i sl.
4.3. OSOVINICE
Osovinice su osovine malih duina koje se koriste za zglobno spajanje delova koji su meusobno
pokretni. Koriste se za ostvarivanje zglobnih veza u kojima spojeni delovi imaju oscilatorno
kretanje u odnosu na osovinicu i obrnuto (sl. 4.23). Viljuka (1) se zglobno povezuje sa delom (2)
pomou osovinice (4) koja je osigurana od aksijalnog pomeranja pomou spoljanjeg prstenastog
uskonika (3). Da bi se obezbedila zglobna pokretljivost, potrebno je labavo naleganje izmeu
dodirnih povrina delova (1) i (4) i (2) i (4).
Osovinice su napregnute na savijanje, smicanje i povrinski pritisak. Proraunavaju se prema
Mf
naponu na savijanje f df , odakle se odreuje aksijalni otporni moment i prenik
Wx
osovinice:
32 M f F
d 3 . Moment savijanja jednak je: M f L.
df 2
Napon na smicanje jednak je:

F
s ds , jer su dve povrine izloene smicanju.
d 2
2
4
Povrinski pritisak jednak je:
F F
p pd i p pd .
2 L1 d L2 d
Sl. 4.23. Primena osovinice: 1. viljuka, 2. spojni deo, 3. spoljanji prstenasti uskonik,
4. osovinica
4.4. MATERIJALI ZA VRATILA, OSOVINE I OSOVINICE

Za izradu vratila, osovina i osovinica koriste se sve vrste elika. Za umerena optereenja pogodni
su: .0445, .0545 i .0645, a za jaa optereenja .0745. Za vea optereenja koriste se od
ugljeninih elika: .1220, .1221, .1330, .1430,.1530, .1730 itd., koji se termiki obrauju.
Za specijalne radne uslove koriste se legirani elici: .4121, .4320, .4721, .5221 itd. Pored
toga moe se koristiti elini i sivi liv. Oznaka navedenih materijala prema novom vaeem SRPS
EN standardu data je u poglavlju 0.2.
Vratila, osovine i osovinice se najee izrauju rezanjem na mainama alatkama. Za teke radne
uslove i udarna optereenja, vratila se izrauju kovanjem, a za manja statina optereenja livenjem.
4.5. TOLERANCIJE MERA VRATILA

Tolerancije mera i tolerancije oblika i poloaja razliite su za razliita mesta na vratilu, zavisno ta
se na pojedinim poprenim presecima vratila nalazi.
Kada je rukavac za klizni leaj, obrada povrina treba da je kvalitetna (N5, N6, N7), sa labavim
naleganjem sa srednjim vrednostima zazora i sa malim tolerancijama cilindrinosti.
Kada je rukavac za kotrljajni leaj, obrada povrina treba da je N6, N7, naleganje mora biti sa
malim preklopom ili malim zazorom, sa srednjim vrednostima tolerancije cilindrinosti.
Za podglavak za zupanik koji se sa vratilom spaja sa klinom bez nagiba, naleganje je neizvesno
(manje vrednosti preklopa a vee vrednosti zazora) ili je labavo sa manjim vrednostima zazora.
Obrada podglavka je N7 ili N8.
Preporuke za izbor tolerancija za sklop vratila i elemenata na njemu date su u tabeli 4.5.
Tabela 4.5. Preporuke za izbor naleganja vratila i elemenata na vratilu
Labava naleganja
H7/f7 Za klizna leita maina alatki, za leita bregastih osovina, za kulisne klizae u mehanizmima.
H7/g6 Za aksijalno pomerljive zupanike i spojnice, za poklopce reduktora, za leita motornih poluga,
za klipne ventile, za sklopove ekscentra i ogrlica.
H7/g6 Za sklopove dvodelnih leita, za poklopce reduktora, za pomerljive zupanike i spojnice, za
zamajce sa tangentnim klinovima.
H8/d8 Za brzohodna klizna leita, za leita poljoprivrednih maina.
H8/f8 Za aksijalno pomerljive zupanike i spojnice, za ukrsne glave u voicama, za leita obrtnih
pumpi i ventilatora.
H8/h8 Za leita poljoprivrednih maina i dizalica, za ivije za centriranje, za vratila sa vie oscilacija,
za vratila prenosnika.
H11/e11 Za rukavce u leitima vratila.
H11/b11 Za leita grubih poljoprivrednih maina, za osovinice koionih poluga.
H11/h11 Za osovinice zaglavka.
Neizvesna naleganja
H7/n6 Za vezu ekscentra sa vratilima, za leine aure u kuicama reduktora.
vrsta naleganja
H8/u8 Za uvrivanje spojnica na vratilima bez upotrebe klina, za presovane sklopove razliite
namene.
4.6. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE

Pravilna primena vratila i svih elemenata na njemu sastoji se u tome da se:
- koriste do onih vrednosti obrtnih momenata za koje je vratilo proraunato, bez
preoptereenja, ili udarnih optereenja;
- pravilno montiraju delovi na vratilo. Vano ih je saosno montirati (da se poklapaju ose
simetrije). U protivnom bie poveane sile izmeu prenosnika koje optereuju vratilo i doi
e do preoptereenja;
- podmazuju, na onim mestima gde je to potrebno, odgovarajuim mazivima.

Odravanje vratila sastoji se od:
- odravanja vratila u istom stanju. Za ienje vratila, kao i drugih mainskih elemena i
delova na njemu, koristi se dizel gorivo.
- zatite od korozije koja se sastoji u podmazivanju odgovarajuim mazivima i na
odgovarajui nain, o emu e biti rei kasnije u poglavlju Prenosnici i Leaji.
Vratila su veoma zastupljena u poljoprivrednim mainama, bilo pogonskim ili radnim. Na primer,
kod traktora za prenos kretanja od kolenastog vratila do tokova (sl. 4.24.). Kolenastim vratilom (1)
prenosi se obrtni moment od motora na glavno vratilo (3). Zbog potrebe da se smanji ugaona brzina
tok kretanja prenosi se na zupanike do drugog vratila (5) zatim na vratilo (4) do diferencijalnog
prenosnika (10). Vratila diferencijalnog prenosnika (8) i (9) prenose obrtanje na tokove traktora (6)
i (7).
Sl. 4.24. Prenos obrtnog momenta od motora do tokova

na traktoru putem razliitih vratila:
1. kolensto vratilo, 2. spojnica, 3. glavno vratilo
menjaa, 4. vratilo, 5. drugo vratilo 6, 7. tokovi
traktora, 8, 9. vratila diferencijalnog prenosnika,
10. diferencijalni prenosnik
4.7. OTEENJA
Najea oteenja na vratilima, koja nisu bila ili nisu mogla biti zatiena od korozije, su razliita
oteenja koja su izazvana korozijom. Na primer, vratilo na sl. 4.25, a i b veoma je oteeno
korozijom. Pored toga vratilo (sl. 25, a) je smaknuto, a vratilo (sl. 4.25, b) je savijeno i smaknuto.
esta oteenja na vratilima su habanje rukavaca za klizne leaje. Takoe, moe doi do habanja
rukavaca i kotrljajnih leaja ako je prevelik zazor izmeu rukavca i unutranjeg prstena, usled ega
se ne obre unutranji prsten zajedno sa rukavcem ve se kree u odnosu na njega (sl. 4.25, c i d.).
Kada su vratila dugaka moe doi do nedozvoljenih vrednosti ugiba, a u ekstremnim sluajevima i
do loma.
a) b)
c) d)
Sl. 4.25. Neka od oteenja vratila
4.8. MERE ZATITE U CILJU BEZBEDNOSTI KORIENJA

Svi delovi maina, posebno pokretni, kao i buka i vibracije mogu biti uzrok povreda rukovaoca u
vidu posekotina, razderotina, nagnjeenja, odsecanja, oteenja sluha, oteenja nervnog sistema i
povreda sa smrtnim ishodom.
Vratila i svi mainski elementi na njima, kao i drugi delovi koji imaju obrtno kretanje, moraju biti
zatvoreni ili zatieni titnicima, kako ne bi povredili rukovaoca pri obrtanju. titnici mogu biti od
elinih ianih mrea, tankih metalnih limova ili plastinih masa. Primeri primene titinika i
osiguranja od povreda od lananog i kainog prenosnika na poljoprivrednim mainama dati su na sl.
4.26. U sluaju da nema ovih titnika moe doi do velikih povreda i smrtnih ishoda. Stoga je vano
da se titnici (limovi, zatitna mreica i sl.) sauvaju i uvek budu na mestu kako su u fabrici
postavljeni.
Sl. 4.26. Primeri primene titnika i osiguranja od povreda

U sluaju da zbog funkcije samog vratila ne moe biti postavljen titnik, rukovalac mora koristiti
odgovarajuu zatitnu opremu (cipele, naoare, rukavice i slino), sl. 4.27. Vratila koja se ne mogu
sasvim zatvoriti titnicima, su npr. vratila sa noevima maina za seenje biljne mase kao hrane za
ivotinje, vratila sa noevima za usitnjavanje zemljita kod motokultivatora, vratila sa prstima za
uvlaenje kukuruza kod beraa i kombajna za kuruz i sl.
Sl. 4.27. Zatitna oprema za rukovaoce maina
Nezatieno kardanovo vratilo je esto izvor opasnosti po rukovaoca. Kardanovo vratilo se ne sme
koristiti bez plastinog titnika (sl. 4.28, a i b), izuzev ako se nalazi unutar maine pa je sasvim
nepristupano rukovaocu. Plastini titnik spoji se lancem za neki deo na maini, tako da on stoji, a
unutar njega se vratilo obre. titnik kardanovog vratila tokom korienja se oteti ili izlomi, te ga
treba zameniti sa novom. Nezatieno kardanovo vratilo (sl. 4.28, b) moe da uhvati deo odee
(rukav, kraj mantila, nogavicu pantalona...) tako brzo da ovek ne moe da reaguje, usled ega
dolazi do povreda.
a) b)
Sl. 4.28. Primena titnika za kardanovo vratilo
Ako se kardanovo vratilo obre sa n 540 o / min , i neka je maksimalni prenik d 100 mm , tada je
n 540 3,14
obimna brzina v R R 0 ,050 2 ,82 m / s . Obimna brzina pri obrtanju vratila od
30 30
n 1000 o / min je v 5 ,23 m / s . Ove brzine obrtanja kardanovog vratila vee su od brzine reakcije
rukovaoca. Brzina kojom ovek moe da pomeri ruku je negde oko v r 1 2 m / s , to je daleko
manje od obimnih brzina vratila koja se koriste na poljoprivrednim mainama (tabela 4.6).
Tabela 4.6. Orijentacione vrednosti brzina obrtnih delova poljoprivrednih maina

Deo na maini Vrednost brzine Deo na maini Vrednost brzine (m/s)
(m/s)
Srednja vrednost brzine noa 23 Obimna brzina krstaka 39
bone kosaice kardanovog vratila
Obimna brzina noa 65 - 75 Obimna brzina bubnja 23 - 31
rotacione kosaice itnog kombajna
Obimna brzina vrha noa 20 - 40 Obimna brzina diska za 70 -100
rotora silanog kombajna seenje
Buka je neminovna i pratea pojava pri radu poljoprivrednih maina. Buku izazivaju svi pokretni
delovi maina: zupani i lanani prenosnici, kotrljajni leaji, spojnice, varijatori itd, kao i svi
mehanizmi.
Buka je svaki zvuk iji nivo izmeren na radnom mestu ili u radnoj prostoriji prelazi dozvoljenu
vrednost. Zvuk je longitudinalni talas ija je frekvencija u intervalu od 16 Hz do 20000 Hz.
ovek je osetljiv na frekvencije od 1000 Hz do 4000 Hz.
Buka se od mesta nastanka prenosi u svim pravcima razliitim brzinama zavisno od sredine (tabela
4.7).
Tabela 4.7. Brzina prenoenja buke
Sredina Brzina (m/s) Sredina Brzina (m/s)
Vazduh ~ 340 Beton ~ 4000
Voda ~ 1450 Guma ~ 40 - 150
Opeka ~ 4300
Buka je zvuk koji smeta, zamara, uznemirava i ometa funkcije pojedinih organa (za sluh, za
varenje, nervni sistem). Buka naroito oteuje sluh i nervni sistem. Svako due izlaganje buci,
posle odreenog perioda, ima trajne posledice.
Istraivanja su pokazala koje posledice ima buka razliitih intenziteta po organizam oveka:
65 dB izaziva primarno-vegetativne reakcije, koje traju za vreme trajanja buke - suenje
krvnih sudova;
70 dB utie na rad srca, disajne organe, krvni pritisak, razdraljivost i depresiju;
90 dB izaziva smetnje u ravnotei, zujanje u uima, muninu, ak i trajne promene u
organizmu.
Stoga je veoma vano da se meri i kontrolie nivo buke u svim radnim sredinama. Merenje i
ocenjivanje nivoa buke vri se u skladu sa propisanim optim merama i normativima zatite na radu
od buke u radnim prostorijama. Postoje savremeni i pristupani instrumenti za merenje nivoa buke,
koje je definisao na SRPS standard.
Propisi o dozvoljenim vrednostima nivoa buke u radnoj sredini i dozvoljenom vremenu zadravanja
u takvoj sredini dati su u tabeli 4.8, kao i dozvoljeno vreme izlaganja buci u zavisnosti od
frekvencija buke u tabeli 4.9.
Tabela 4.8. Dozvoljeno vreme izlaganja buci razliitog intenziteta

Nivo buke (dB) Vreme izlaganja (h) Nivo buke (dB) Vreme izlaganja (h)
85 8 97 1,5
87 6 100 1
90 4 105 0,5
92 3 110 0,25
95 2 115 0,12
Proizvoai su razliitim tehnikim reenjima kabina pogonskih maina smanjili buku do vrednosti
koje su predviene standardima. Meutim, ne mogu reiti buku na mnogim poljoprivrednim
mainama zbog same njihove radne funkcije, npr. kod: pneumatskih ekia, presa, kompresora,
motora sa unutranjim sagorevanjem, seckalica, sitnilica, rotofreza, drobilica itd. Upotrebom
odgovarajuih sredstava i opreme line zatite, nivo buke moe da se smanji od 15 do 25 dB (sl.
4.29).
Tabela. 4.9. Dozvoljeno vreme izlaganja buci u zavisnosti od frekvencija buke

Minuta Nivo buke (dB)
na dan 125 Hz 250 Hz 500 Hz 1000 Hz 2000 Hz 4000 Hz 8000 Hz
480 98 91 87 85 81 80,5 82,5
240 110 100 93 87 85 83 90
120 120 109 101 94,5 90 88 96
60 120 110 102 95 94 102
30 119 109 102 99,5 109
15 128 117 108 105 115
7 121 112 109,5 120
3 126 117 114 125
Sl. 4.29. Zatitna sredstva za smanjenje nivoa buke
Vibracije predstavljaju brzinu promene amplituda vibracija u jedinici vremena. Osnovni parametar
kojim se ocenjuje nivo vibracija i uravnoteenosti mehanizma je efektivna brzina vibracija Vef :
1 A
Vef mm / s
2 1000

gde je: A ( m ) amplituda vibracija, s 1 - ugaona brzina obrtnog dela.
Vibracije se javljaju na neuravnoteenim pokretnim delovima maina, na njihovim
neuravnoteenim mehanizmima i u nestabilnim mehanikim sistemima.
Obrtni delovi maina imaju kritian broj obrtaja pri kojima nestabilno i neuravnoteeno rade. Stoga
je bitno da radni brojevi obrtaja nisu bliski sa kritinim.
Ispitivanje vibracija obuhvata merenje, analizu i uporeivanje izmerenih brzina vibracija sa
dozvoljenim vrednostima u cilju zatite lica koja su vibracijama izloena.
Analiza i merenje vibracija vri se u skladu sa naim SRPS, a u skladu sa ISO preporukama.
Ispitivanje vibracija se vri na dodirnim povrinama orua za rad, radnim povrinama, podovima i
alatima na kojima se pojavljuju vibracije i sa kojima je radnik u kontaktu.
Vibracije mogu da izazovu velika oteenja organizma rukovaoca, ali za sada ona nisu dovoljno
istraena.
Da bi se rukovaocima pomoglo da budu oprezniji pri upravljanju sa poljoprivrednim maima koriste
se odgovarajui grafiki simboli u vidu nalepnica. Ove nalepnice treba da podsete rukovaoca da
bude paljiv i oprezan i da se sauva od povreda. Neki od ovih grafikih simbola dati su u tabeli
4.10.
Primeri nepravilno zatienih obrtnih delova maina koji su zabeleeni u naoj praksi dati su na sl.
4.30.
Tabela 4.10. Neki od simbola upozorenja i naina izbegavanja opasnosti na traktorima i ostalim
poljoprivrednim mainama (izvod iz standarda SRPS ISO 11684/1997)
Znaenje Simbol Znaenje Simbol
Opasnost od lomljenja Ne koristiti kardanovo
ake ili ruke. vratilo bez titnika.
Traktorske poluge.
Opasnost uvlaenja Opasnost od pada na

ruke u rotirajue valjke maine.
zupanike.
Nikada ne dolaziti na Postaviti zatitni oklop
dohvat ili se penjati na prilikom otrenja noeva.
kontejner ita dok
maina radi.
Saekati da se svi Iskljuiti motor i izvaditi

delovi maine zaustave klju pre pristupanja
pre doticanja. popravci ili servisiranju.
Sl. 4.30. Nezatieni obrtni delovi poljoprivrednih maina
4.9. PRIMER PRORAUNA VRATILA

Zadatak 4.1. Dimenzionisati vratilo ako je optereeno silama od lananika (sl. 4.31, poz. 1),
cilindrinog zupanika sa kosim zupcima (2) i trapeznog kainika (3). Dati podaci su: P1 5 kW ,
D1 200 mm , 1 0 , P2 10 kW , D2 320 mm , G 2 20 N , 2 20 , 2 13 , 2 135 ,

P3 15 kW , D3 150 mm , 3 210 . Ugaona brzina vratila je 100 s 1 (sl. 4.31, b), a materijal
.0545.
a) b) c)
Usvojen je koordinatni sistem kao na sl. 4.31, c. Horizontalnu ravan (H) odreuju ose X i Z,
vertikalnu ose Y i Z i profilnu ravan ose X i Y. Redosled prorauna je sledei.
1. Intenziteti obrtnih momenata

Intenziteti obrtnih momenata, obimnih, radijalnih i aksijalnih sila odreuju se prema napred datim
izrazima za svaki prenosnik:
P 5000
M O1 1 50 Nm ,
100
P 10000
M O2 2 100 Nm ,
100
P 15000
M O3 3 150 Nm .
100
2. Intenziteti obimnih sila

2 M O1 2 50
FO1 500 N ,
D1 0 ,2
2 M O 2 2 100
FO 2 625 N ,
D2 0 ,32
2 M O 3 2 150
FO 3 2000 N .
D3 0 ,15
3. Intenziteti radijalnih sila

FR1 1,5 FO 2 1,5 500 750 N ,
tg tg 20 0 ,36397
FR 2 FO 2 625 625 233 N ,
cos cos 13 0 ,97430
FR 3 2 FO 3 2 2000 4000 N .
4. Intenziteti aksijalnih sila

FA2 FO 2 tg 625 tg 13 625 0 ,23086 144 N .
5. Odreivanje pravca i smera spoljanjih sila

Prema zadatim vrednostima snage koju prenose prenosnici na vratilu, konstatuje se koji je gonjeni,
a koji su pogonski, jer to utie na smerove obimnih i aksijalnih sila zupanika. Kainik (3) ima
najveu vrednost snage (15 kW), te je on gonjeni, dok su ostali pogonski: lananik (5 kW) i
zupanik (10 kW).
Na lananiku (1) deluje sila FR1 u pravcu ose X, koja optereuje vratilo na mestu B (sl. 4.32, a).
Izmeu cilindrinih zupanika (2) i (2) deluju tri sile: FO 2 , FR 2 i F A2 pod zadatim uglom 2 u
napadnoj taki N koje optereuju vratilo na mestu C (sl. 4.32, b). Sila FO 2 se razlae na
komponente FO 2 H i FO 2V , a sila FR 2 se razlae na komponente FR 2 H i FR 2V po osama X i Y
(sl. 4.32, c). Aksijalna sila F A2 ima koordinate napadne take X N i YN . Na vratilu na mestu D
deluje sila FR 3 koju razloimo na njene komponente FR3V i FR 3 H (sl. 4.32, d).
a) b) c)
d)
Sl. 4.32. Odreivanje pravaca i smerova spoljanjih sila (zadatak 4.1.)
6. Razlaganje sila na komponente na H i V ravan
Pomou trigonometrijskih funkcija iz pravouglih trouglova odreuju se komponente sila prema

sledeim relacijama:
FO 2V FO 2 sin( 2 90 ) 625 sin 45 625 0 ,70711 442 N ,
FO 2 H FO 2 cos( 2 90 ) 625 cos 45 625 0 ,70711 442 N
FR 2V FR 2 cos( 2 90 ) 233 cos 45 233 0 ,70711 165 N ,
FR 2 H FR 2 sin( 2 90 ) 233 sin 45 233 0 ,70711 165 N
FR 3V FR 3 sin( 3 180 ) 4000 sin( 210 180 ) 4000 0 ,5 2000 N ,
FR 3 H FR 3 cos( 3 180 ) 4000 cos( 210 180 ) 4000 0 ,86603 3464 N .
Koordinate napadne take aksijalne sile su:

D2 320
xN cos( 180 2 ) 0 ,70711 113 mm i
2 2
D2 320
yN ( 180 2 ) 0 ,70711 113 mm .
2 2
7. Otpori oslonca u V ravni
Razlou se spoljanje sile na vertikalnu i horizontalnu ravan. Na mestu oslonaca A i E javljaju se

otpori oslonaca. Vertikalnim spoljanjim silama suprotstavljaju se takoe vertikalne Y A i YE ije
smerove pretpostavimo (sl. 4.33). Aksijalnoj sili F A2 suprotstavlja se sila u pravcu Z ose, u jednoj
od taaka oslonaca bilo u taki A ili E, ovde se usvaja u taki A ( Z A ).
Sl. 4.33. Sile koje deluju u vertikalnoj ravni (zadatak 4.1)
Na osnovu statikih uslova ravnotee Y 0 , Z 0 i M 0 dobijaju se otpori oslonaca u

vertikalnoj ravni. Usvaja se taka E za koju se koristi statiki uslov ravnotee M E 0 . Za
pozitivan smer obrtanja usvojen je smer obrtanja kazaljke na satu .
M EV 0 YA ( 100 150 150 100 ) ( F02V G2 FR 2V ) ( 150 100 ) FA2 y N FR3V 100 0.
Iz ovog izraza dobija se jedina nepoznata vrednost Y A :
( F02V G 2 FR 2V ) 250 F A2 y N FR 3V 100
YA 239 N . Predznak minus za otpor Y A
500
znai da je smer pogreno pretpostavljen.
Na osnovu statikog uslova ravnotee da je Y 0 , dobija se:
Y 0 Y A G 2 FR 2V FO 2V FR 3V YE , odakle je YE :
YE Y A G 2 FR 2V FO 2V FR 3V 1504 N .
Na osnovu statikog uslova ravnotee da je Z 0 , Z 0 FA2 YA dobija se da je FA2 144 N .

8. Momenti savijanja u vertikalnoj ravni
Momenti savijanja u vertikalnoj i horizontalnoj ravni (napadni momenti) odreuju se za svaki
popreni presek na mestima A, B, C itd. Napadni momenti jednaki su zbiru momenata svih sila sa
leve ili desne strane od posmatranog poprenog preseka. Za pozitivan smer obrtanja, posmatrajui
levu stranu od poprenog preseka, usvaja se onaj koji je u smeru obrtanja kazaljke na satu . Za
pozitivan smer obrtanja, posmatrajui desnu stranu od poprenog preseka, usvaja se onaj koji je u
suprotnom smeru obrtanja kazaljke na satu .
l 0,
M AV
M BVl YA 100 ( 239 ) 100 23900 Nmm ,

l Y 250 ( 239 ) 250 59750 Nmm ,
M CV A
M C Vd Y A 250 F A2 Y N ( 239 ) 250 144 113 76022 Nmm .
Kontrole radi, odredi se napadni moment u taki C sa desne i leve strane posmatrajui samo desnu
stranu vratila od take C. Dobijene vrednosti treba da su iste.
M CVd YE 250 FR 3V 150 1504 250 2000 150 76000 Nmm ,
M CVl YE 250 FR 3V 150 FA2 YN 1504 250 2000 150 144 113 59728 Nmm .
Mala razlika izmeu ovih vrednosti nastala je zbog toga to nisu koriena decimalnih mesta.
Napadni momenti za ostale take su:
M DVd YE 100 1504 100 150400 Nmm i M E Vd 0 Nmm .
9. Otpori oslonaca u horizontalnoj ravni

Na osnovu statikih uslova ravnotee X 0 i M 0 dobijaju se otpori oslonaca u horizontalnoj
ravni. Usvaja se taka E za koju se koristi statiki uslov ravnotee M E 0 . Usvojeno je, za
pozitivan smer, obrtanje u smeru obrtanja kazaljke na satu . Na mestu oslonaca A i E javljaju se
otpori oslonaca. Horizontalnim spoljanjim silama suprotstavljaju se takoe horizontalne sile X A i
X E ije smerove pretpostavimo (sl. 4.34). Iz statikog uslova ravnotee:
M EH 0 X A 500 FR1 400 ( F02 H FR 2 H ) 250 FA2 X N FR3 H 100 0 , odakle je

F 400 ( F02 H FR 2 H ) 250 FA2 X N FR 3 H 100
X A R1
500
750 400 ( 442 165 ) 250 144 113 3464 100
XA 178 N .
500
Sl. 4.34. Sile koje deluju u horizontalnoj ravni (zadatak 4.1)
Iz statikog uslova ravnotee:

X 0 X A FR1 FR 2 H FO 2 H FR3 H X E , dobija se:
X E X A FR1 FR 2 H FO 2 H FR3 H
X E 178 750 165 442 3464 2285 N .
10. Momenti savijanja u horizontalnoj ravni

Usvaja se za pozitivan smer obrtanja, posmatrajui levu stranu od poprenog preseka, onaj koji je u
smeru obrtanja kazaljke na satu . Za pozitivan smer obrtanja, posmatrajui desnu stranu od
poprenog preseka, usvaja se onaj koji je u suprotnom smeru obrtanja kazaljke na satu .
M AlH 0 ,
M BlH X A 100 178 100 17800 Nmm .
Radi kontrole treba odrediti moment za taku B sa desne strane:
M B dH X E 400 FR 3 H 300 FO 2 H 150 FR 2 H 150 FA2 x N
M B dH 2285 400 3464 300 442 150 165 150 144 113
914000 1039200 66300 24750 16272 17878 Nmm.
Dobijene vrednosti momenata su iste, M BlH M B dH . Napadni momenti za ostale take su:
M C lH X A 250 FR1 150 178 250 750 150 44500 112500 68000 Nmm ,
L F X 68000 144 113 51728 Nmm .
M C dH M CH A2 N
Kontrole radi, odrede se momenti savijanja za taku C posmatrajui desnu stranu vratila od take C:
M C dH X E 250 FR 3 H 150 2285 250 3464 150 51650 Nmm ,
d F X 51728 144 113 68000 Nmm ,
M C lH M CH A2 N
M D dH X E 100 2285 100 228500 Nmm ,
M E dH 0 .
11. Rezultirajui moment savijanja

Mf A M AV 2 M AH 2 0 ,
Mf B M BV 2 M BH 2 23900 2 17800 2 29801 Nmm ,

2 2
MfCl M CVl M C lH 59750 2 68000 2 90520 Nmm ,
2 2
MfCd M CVd M C dH 76022 2 51728 2 91951 Nmm ,
Mf D M DV 2 M DH 2 150400 2 228500 2 273555 Nmm ,
Mf E M EV 2 M EH 2 0 .
12. Moment uvijanja

Na osnovu dijagrama uvijanja momenti uvijanja (sl. 4.35) na pojedinim poprenim presecima su:
M uA M u lB 0 ,
M u dB M u lC M O1 50000 Nmm ,
d M l M
M uC uD O 3 150000 Nmm ,
M u dD M uE 0 .
Sl. 4.35. Dijagram momenata uvijanja
13. Ukupni (fiktivni) momenti

M iA M fA2 ( M uA )2 0 ,
Tf 250
0 ,657 .
2 Tu 2 190
Usvaja se elik .0545 za materijal vratila. Granica teenja pri savijanju vratila je pri naizmenino
promenljivom optereenju Tf 250 N / mm 2 , a granica teenja pri uvijanju je pri jednosmerno
promenljivom optereenju Tu 190 N / mm2 .
M i lB M fB 2 ( M u lB )2 298012 ( 0 ,657 0 ) 29801 Nmm ,
M i dB M fB 2 ( M u dB )2 298012 ( 0 ,657 50000 )2 44352 Nmm ,

2
M i lC M f l ( M u lC )2 90520 2 ( 0 ,657 50000 )2 96296 Nmm ,
C
d M d 2 ( M d )2 919512 ( 0 ,657 150000 )2 134785 Nmm ,
M iC fC uC
M i lD M fD 2 ( M u lD )2 273555 2 ( 0 ,657 150000 )2 290765 Nmm ,
M i dD M fD 2 ( M u dD )2 273555 2 ( 0 ,657 0 )2 273555 Nmm ,

M iE 0 .
14. Dijagrami sila i momenata sila
Dijagrami sila i momenata sila prikazani su na slikama od sl. 4.36 do 4.41.
100 N
Sl. 4.36. Dijagram transverzalnih sila u vertikalnoj ravni. Razmera crtanja U FV
2 mm
10000 Nmm
Sl. 4.37. Dijagram momenata savijanja u vertikalnoj ravni. Razmera crtanja U MV
2 mm
100 N
Sl. 4.38. Dijagram transverzalnih sila u horizontalnoj ravni. Razmera crtanja U FH
2 mm
10000 Nmm
Sl. 4.39. Dijagram momenata savijanja u horizontalnoj ravni. Razmera crtanja U MH
2 mm
10000 Nmm
Sl. 4.40. Dijagram rezultirajuih momenata savijanja. Razmera crtanja U Mf
2 mm
Sl. 4.41. Dijagram rezultirajuih momenata savijanja i uvijanja. Razmera crtanja U Mi 10000 Nmm
1 mm
15. Idealni prenici vratila

Idealni prenici vratila su oni prenici poprenog preseka vratila gde su stvarni naponi jednaki
dozvoljenim.
10 M i
Za poprene preseke vratila koji su sloeno napregnuti, prenik vratila je d 3 . Dozvoljeni
df
250
napon na savijanje je df T 62 ,5 N / mm2 . Usvojen je stepen sigurnosti S 4 . Pri
S 4
odreivanju prenika po pojedinim poprenim presecima usvaja se vea vrednost napadnog
momenta.
10 M iA 10 0
dA 3 3 0
df 62 ,5
10 M iB d 10 44352
dB 3 3 19 ,21 mm ,
df 62 ,5
10 M iC d 10 134785
dC 3 3 27 ,82 mm ,
df 62 ,5
10 M iDl 10 290765
dD 3 3 35 ,83 mm ,
df 62 ,5
dA 0 .
Promena poprenog preseka vratila izmeu karakteristinih taaka menja se po kubnoj paraboli.
Meutim, priblino se moe usvojiti da je ta promena po pravoj liniji (sl. 4.43).
Stvarni oblik vratila dobija se prema idealnom, zavisno od dimenzija elemenata na njemu, u ovom
primeru lananika, cilindrinog zupanika sa kosim zupcima i trapeznog kainika. Pri odreivanju
stvarnog oblika vratila treba poveati idealne prenike, kako nebi bili manji od idealnih, na mestima
gde su lebovi za klinove, zavojnice, rupe, useci i slino. Stvarni prenici se usvajaju iz reda
standardnih brojeva.
Sl. 4.43. Idealan oblik vratila

84 5. Prenosni odnos prenosnika snage
5. PRENOSNI ODNOS PRENOSNIKA SNAGE

U prenosnike snage se svrstavaju oni mainski elementi koji prenose snagu i obrtno kretanje (obrtne
momente) sa jednog na drugo vratilo. To su zupanici, lananici, kainici i frikcioni tokovi ili
jednim imenom - prenosnici snage. Prenosnici mogu imati nepokretne geometrijske ose (sl. 5.1, ose
A i B) oko kojih se prenosnici (1) i (2) obru.
Prenosnici snage sa pokretnim geometrijskim osama su takvi da najmanje jedan prenosnik ima
pokretnu geometrijsku osu oko koje se obre (sl. 5.2, osa B). Prenosnici sa pokretnim
geometrijskim osama nazivaju se planetarnim prenosnicima. Planetarni prenosnik se sastoji iz
centralnog zupanika (1), koji moe biti nepokretan ili pokretan, zupanika (2) sa pokretnom
geometrijskom osom, koji se zove zupanik satelit, i nosaa (3) koji se obre i nosi satelit oko
spregnutog centralnog zupanika (1) (sl. 5.2). Centralni zupanik (1) naziva se i sunani zupanik
jer zupanik satelit krui oko njega.
Prenosnici obavljaju svoju funkciju samo kada su u paru, odnosno kada su dva prenosnika
meusobno spregnuta. Ovde e se analizirati samo uzajamna zavisnost obrtanja prenosnika snage sa
nepokretnim geometrijskim osama.
5.1. PRENOSNICI SA NEPOKRETNIM GEOMETRIJSKIM OSAMA
5.1.1. Prenosni odnos "i"
Uzajamnost kretanja dva spregnuta prenosnika (zupanika, kainika, lananika...) dobija se iz

jednakosti obimnih brzina dodirnih taaka v1 v2 , za sluaj kada nema klizanja, odnosno da je
R
R1 1 R2 2 , odakle se dobija relacija 1 2 koja definie odnos ugaonih brzina i veliina
2 R1
spregnutih prenosnika (sl. 5.1). Ovaj odnos se naziva prenosnim odnosom "i".
Znai, prenosni odnos predstavlja odnos geometrijskih i kinematikih parametara dva spregnuta
prenosnika:
R
i 1 2 ,
2 R1
gde je: sa indeksom 1 oznaen pogonski lan, a sa 2 gonjeni; 1 , 2 ( s 1 ) - ugaone brzine; R1 , R2
(m) - poluprenici.
Sl. 5.1. Prenosnici sa nepokretnim Sl. 5.2. Prenosnici sa pokretnim geometrijskim

geometrijskim osama osama (planetarni prenosnici): 1. sunani
zupanik, 2. satelit, 3. nosa
Obimne brzine spregnutih prenosnika iste su za sluaj da nema klizanja, a ukoliko postoji, obimna
brzina gonjenog prenosnika je manja od obimne brzine pogonskog, za procenat klizanja.
5. Prenosni odnos prenosnika snage 85
Prenosni odnos moe biti pozitivnog i negativnog predznaka. Pozitivan predznak znai da se
spregnuti gonjeni prenosnik obre u istom smeru kao i pogonski, a negativan predznak prenosnog
odnosa znai da se gonjeni prenosnik obre u suprotnom smeru od pogonskog. Pozitivan prenosni
odnos imaju par lananika, par kainika i par cilindrinih zupanika sa unutranjim zupanjem (sl.
5.3, h, j, b). Negativan prenosni odnos imaju par cilindrinih zupanika sa spoljanjim zupanjem,
par koninih zupanika, par cilindrinih frikcionih tokova itd (sl. 5.3, a, c, f).
Prenosni odnos moe se odrediti i na osnovu drugih parametara:
n R D z z
i 1 1 2 2 2 2 ,
2 n2 R1 D1 z1 N p
gde je: n1 , n2 (o/min) - brojevi obrtaja pogonskog i gonjenog prenosnika u jednoj minuti; D1 , D2
(m) - prenici; z1 , z2 - brojevi zubaca; N p - broj poetaka punog valjka (pua).
Sl. 5.3. Prenosnici snage:

a) cilindrini zupanici sa spoljanjim zupanjem, b) cilindrini zupanici sa unutranjim
zupanjem, c) konini zupanici, d) puni prenosnik, e) zupanici za mimoilazna vratila, f)
cilindrini frikcioni tokovi, g) konini frikcioni tokovi, h) lanani prenosnik, j) kaini prenosnik
Ako je vrednost prenosnog odnosa, po napred datoj definiciji i jednaini jednaka, npr. 2 (i=2), to
znai da je drugi gonjeni prenosnik dva puta sporiji i dva puta veih dimenzija od prvog pogonskog
prenosnika.
Prenosni odnos prema datoj jednaini odreuje se za cilindrine i konine zupanike, pune
prenosnike i lanane prenosnika, kao i za frikcione tokove i kaine prenosnike ako izmeu njih
nema klizanja (sl. 5.3).
Kada se kod frikcionih tokova i kainih prenosnika javlja klizanje prenosni odnos jednak je:
R
i 1 2 ,
2 R1
gde je: (%) klizanje koje za kaine prenosnike iznosi oko 0,97.
Prenosni odnos moe biti konstantan i promenljiv. Konstantan je kod zupanika, zupastih kainika
i kod lananika (ali samo srednja vrednost). Promenljiv prenosni odnos je kod onih prenosnika kod
kojih se javlja klizanje izmeu dodirnih povrina. Promenljiv prenosni odnos imaju kaini i remeni
prenosnici, frikcioni tokovi i lanani prenosnici (samo trenutne vrednosti).
Kada je prenosni odnos nekonstantan, gubici snage su vei, odnosno manji je stepen korisnosti ,
to je negativna posledica nekonstantnog prenosnog odnosa. U ovom sluaju, deo energije
transformie se u toplotu nastalu poveanim trenjem izmeu dodirnih povrina, tj. deo snage koristi
se na savladavanje poveanog trenja usled klizanja.
U nekim sluajevima nekonstantan prenosni odnos moe biti i prednost, kada se na taj nain
amortizuju preoptereenja i udari. Kod kainih prenosnika kada doe do preoptereenja, kai
proklizava i time titi delove od preoptereenja i eventualnog oteenja i loma. U ovom sluaju
pojava klizanja ima delimino sigurnosnu ulogu od preoptereenja.
Prenosni odnos moe biti vei ili manji od jedan ili jedan (i 1, i 1 i i=1). Kada je prenosni
odnos i 1, ugaona brzina gonjenog prenosnika manja je od pogonskog, a gonjeni prenosnik vei je
od pogonskog ( 2 1 , D2 D1 ). Transmisioni ureaji koji imaju prenosni odnos vei od jedan
nazivaju se reduktorima.
Kada je prenosni odnos i 1, imamo multiplikator, gde je gonjeni prenosnik bri i manji od
pogonskog ( 2 1 , D2 D1 ).
Kada je prenosni odnos jednak jedinici (i=1), brzine i veliine prenosnika su iste ( 2 1 ,
D2 D1 ), odnosno ne postoji redukcija brzine obrtanja.
Na jednom transmisionom ureaju prenosni odnos moe biti promenljiv. Ovakve ureaje nazivamo
varijatorima. Promena prenosnog odnosa varijatora moe biti stepenasta ili kontinualna.
Jednostavan remeni stepenast varijator prikazan je na sl. 5.4. Na pogonskom vratilu A nalaze se tri
remenice 1, 2 i 3 razliitih prenika. Na gonjenom vratilu B, takoe se nalaze tri remenice 4, 5 i 6
istih prenika kao na vratilu A, ali suprotno po veliini rasporeene. Kada su remenom 7 spregnute
R
remenice 1 i 4, dobija se multiplikator jer je: i1,4 1 4 1 . Kada se taj isti remen pomeri na
4 R1
R
remenice 2 i 5, koje su istih prenika, nema redukcije kretanja jer je: i2 ,5 2 5 1 . Kada su
5 R2
R
spregnute remenice 3 i 6, dobija se reduktor jer je: i3 ,6 3 6 1 .
6 R3
a) b)
Sl. 5.4. Varijator sa stepenastom promenom prenosnog odnosa
a) multiplikator, b) reduktor
Varijatori imaju primenu na poljoprivrednim mainama za kretanje vozila, kombajna itd. Za

kretanje kombajna koriste se varijatori sa kontinualnom promenom prenosnog odnosa zbog potrebe
velikog broja razliitih vrednosti brzina kretanja, kako bi se maina prilagodila svim uslovima rada
(sl. 5.5).
Pogonska remenica 1 i gonjena 2 imaju mogunost razmicanja oboda i na taj nain remen zauzima
razliite poloaje na razliitim vrednostima poluprenika. U primeru pod a) maksimalno su
razmaknuti obodi gonjene remenice 2, a maksimalno primaknuti pogonske 1 (dobija se
multiplikator), jer je prenik gonjene remenice manji: R2 R1 , te je i 1 . U primeru pod b)
maksimalno su razmaknuti obodi pogonske remenice 1, a primaknuti remenice 2, te je R2 R1 i
i 1 , te se dobija reduktor. Promena poloaja oboda remenica konstrukciono je tako izvedena da je
kontinualna, te je i promena prenosnog odnosa kontinualna i kree se u opsegu od minimalne do
maksimalne vrednosti:
Rmin R
imin do imax max .
Rmax Rmin
a) b)
Sl. 5.5. Remeni varijator sa kontinualnom promenom prenosnog odnosa
5.1.2. Stepen korisnosti spregnutih prenosnika sa nepokretnim geometrijskim osama

Ako se zanemare gubici usled trenja izmeu dodirnih povrina prenosnika, sledi da su snage na
pogonskom i gonjenom prenosniku iste, P1 P2 . Snaga ( P ) kod obrtnog kretanja je proizvod
obrtnog momenmta (M) i ugaone brzine: P M , te je M 1 1 M 2 2 , odakle sledi da je:
M 2 M1 i ,
gde je: M 2 , M 1 (Nm) obrtni momenti na gonjenom i pogonskom prenosniku.

U sluaju reduktora, kada je i 1, obrtni moment na gonjenom prenosniku M 2 vei je za prenosni
odnos i (gonjeni prenosnik je "jai" i sporiji - M 2 M 1 ). Kod multiplikatora, gde je i 1, obrtni
moment na gonjenom prenosniku M 2 manji je za prenosni odnos (gonjeni prenosnik je "slabiji" i
bri - M 2 M 1 ). Za sluaj kada je i=1, obrtni momenti su isti ( M 2 M 1 ).
Meutim, trenje izmeu dodirnih povrina postoji i snaga koja se koristi za savladavanje trenja
najee se ne moe zanemariti, odnosno postoje gubici snage. Odnos snage koja se mogla koristiti
i one koja se stvarno iskoristila za koristan rad, predstavlja stepen korisnosti (stepen korisnog
dejstva). Stepen korisnosti se moe definisati preko razliitih parametara, a najee se definie
pomou snage, te je:
P
2 1
P1
gde je: P2 (W) - snaga na gonjenom prenosniku (korisna, izlazna snaga), P1 (W) - snaga na
pogonskom prenosniku (ulazna, potencijalna, maksimalna snaga).
Ukupan stepen korisnosti u vie spregnutih parova odreuje se kao proizvod pojedinanih stepena
korisnosti:
u 1 2 n 1
gde je: 1 , 2 ... - stepen korisnosti prvog, drugog i n-tog broja spregnutih parova.
Vrednost stepena korisnosti uvek je manja od jedan. Na vrednost stepena korisnosti utiu: vrsta
materijala prenosnika, kvalitet obraenih dodirnih povrina, nain podmazivanja, vrsta maziva,
odravanje itd, a ne utie to koji je prenosnik pogonski a koji je gonjeni (kada su geometrijske ose
nepokretne).
5.1.3. Prenosni odnos sloenih prenosnika

Prenosni odnos sloenih prenosnika, odnosno vie parova u sprezi odreuje se prema izrazu:
i i1 i2 ... in 1k ,
gde su: i1 , i2 ... in - broj spregnutih parova, k broj cilindrinih spregnutih parova sa spoljanjim
zupanjem. Negativna vrednost prenosnog odnosa znai da se zadnji prenosnik obre u suprotnom
smeru od prvog. Na ovaj nain smer obrtanja moe se odrediti samo za cilindrine zupanike sa
spoljanjim zupanjem.
Neka je za transmisioni ureaj sa sl. 5.6 poznata ugaona brzina pogonskog zupanika 1 i brojevi
zubaca svih zupanika. Potrebno je odrediti ugaonu brzinu zupanika 4.
Transmisioni ureaj ima tri spregnuta para: 1, 2; 2, 3 i 3, 4, te je ukupan prenosni odnos izraen
preko brojeva zubaca:
z z z z
i1,4 i1,2 i2 ,3 i3 ,4 13 2 3 4 13 4 .
z1 z 2 z3 z1
Prenosni odnos izraen preko ugaonih brzina jednak je:

1 2 3
i1,4 i1,2 i2 ,3 i3 ,4 13 13 1 .
2 3 4 4
z 1 z
Iz jednaine i1,4 1 4 dobija se da je ugaona brzina prenosnika 4, 4 1 1 .
4 z1 i1,4 z4
Za spregnuti par 2 i 3 pogonski prenosnik je 2 a gonjeni 3, dok je za spregnuti par 3 i 4, pogonski 3,

a gonjeni 4.
Negativan predznak prenosnog odnosa i ugaone brzine 4 znai da se prenosnik 4 obre u
suprotnom smeru od prenosnika 1. Smerovi obrtanja prenosnika mogu se odrediti i grafiki
(pokazano strelicama na oba pogleda).
Kod prenosnika koji su redno spregnuti (sl. 5.6) na prenosni odnos ne utiu meuzupanici (2) i (3),
ve samo utiu na smer obrtanja.
Kada su prenosnici paralelno spregnuti (sl. 5.7), imamo dva spregnuta para: 1, 2 i 3, 4, te je ukupan
prenosni odnos jednak:
z z
i1,4 i1,2 i3 ,4 12 2 4 .
z1 z3
Prenosni odnos izraen preko ugaonih brzina jednak je:

i1,4 i1,2 i3 ,4 12 1 3 1 .
2 4 4
Ugaone brzine zupanika 2 i 3 iste su, 2 3 , jer svi prenosnici koji su na istom vratilu imaju istu
ugaonu brzinu kao i vratilo. Na osnovu prethodnih jednaina sledi da je:
z z z z
i1,4 1 2 4 , odakle se dobija ugaona brzina prenosnika 4 4 1 1 1 3 .
4 z1 z3 i1,4 z 2 z4
Sl. 5.6. Redno spregniti prenosnici Sl. 5.7. Paralelno spregnuti prenosnici
Za sloenije prenosnike, kod kojih za jedan pogonski ulazni prenosnik ima vie gonjenih izlaznih
prenosnika, koristi se kombinovana sprega. Kod kombinovane sprege prenosnici su spregnuti i
redno i paralelno. Na transmisionom ureaju sa sl. 5.8 prenosnik 1 pogoni izlazne prenosnike 4 i 7.
U pogonu zupanika 4 uestvuju zupanici 1, 2 i 3 koji su paralelno spregnuti. U pogonu
prenosnika 7 uestvuju 1, 2, 5 i 6 koji su redno i paralelno spregnuti.
Prenosni odnos od prvog do etvrtog prenosnika preko ugaonih brzina i preko brojeva zubaca
jednak je:
z z
i1,4 i1,2 i3 ,4 12 2 4 i i1,4 i1,2 i3 ,4 12 1 , odakle je 4 1 .
z1 z3 4 i1,4
Na prenosni odnos do prenosnika 4 (sl. 5.8) ne utiu prenosnici 5, 6 i 7, jer ne uestvuju u

njegovom kretanju. Na isti nain odreuje se ugaona brzina bilo kog prenosnika u sprezi, te je
ugaona brzina prenosnika 7 jednaka:
z z z
i1,7 i1,2 i2 ,5 i6 ,7 13 2 5 7 1 , odakle je 7 1 .
z1 z 2 z6 7 i1,7
Na prenosni odnos prenosnika 7 ne utiu prenosnici 3 i 4, jer ne uestvuju u pogonu ovog

prenosnika. Negativan predznak za 7 znai da se zupanik 7 obre u suprotnom smeru od obrtanja
zupanika 1. Smer obrtanja je odreen i grafiki (pokazano strelicama).
Sl. 5.8. Kombinovano spregnuti prenosnici
Prikazani naini sprezanja prenosnika imaju iroku primenu na poljoprivrednim mainama, kod
traktora, kombajna, sejalica itd. gde se promenom prenosnog odnosa utie na proces i kvalitet rada.
Transmisioni ureaji traktora (menjai, reduktori...) imaju zadatak da pogone tokove i prikljuno
vratilo traktora, i da pri tome smanje broj obrtaja motora sa oko 3000 o/min na mnogo manje
potrebne brojeve obrtaja, koji zavise od brzina traktora za obavljanje razliitih agrotehnikih
operacija. Veliki je opseg brzina koje traktor treba da ima za kretanje napred i nazad, te su
transmisioni ureaji traktora veoma sloeni.
Na slici 5.9 prikazan je jedan deo transmisionog ureaja traktora. Vratilo A se pogoni od spojnice
motora i ima veliku brzinu obrtanja koju treba redukovati (smanjiti).
Sl. 5.9. Deo transmisionog ureaja traktora - direktan prenos

Na vratilu A nalaze se zupanici 1, 2 i 3 koji se mogu aksijalno pomerati po vratilu pomou
zupaste letve C. Na vratilu A nalaze se i zupanici 4, 5 i 11 koji se ne mogu po vratilu aksijalno
pomerati. Konini zupanik 11 dalje pogoni diferencijalni planetarni prenosnik, koji pogoni tokove
traktora. Na vratilu A nalazi se pomerljiva spojnica E koja moe razdvojiti vratilo na dva dela
izmeu zupanika 3 i 4 . Na vratilu B nalaze se aksijalno nepomerljivi zupanici 6, 7 i 8 i pomerljivi
9 i 10, pomou zupaste letve D.
Pomeranjem zupastih letvi C i D postiu se sprezanja razliitih zupanika, a time razliiti prenosni
odnosi. Na datom ureaju (sl. 5.9) mogu se spregnuti sledei zupanici: 1 i 6, 2 i 7, 3 i 8, 4 i 9 zatim
5 i 10. Kada nisu spregnuti zupanici 4, 9 i 5, 10, vratilo A nema redukciju, odnosno ima isti broj
obrtaja kao spojnica motora. Tada je tok kretanja snage direktan od motora na zupanik 11, pri
emu se vratilo B okree uprazno "parazitno". Pri tome pomerljiva spojnica E treba da bude u
poloaju da su vratila izmeu zupanika 3 i 4 spojena.
Kada je sprega kao na sl. 5.10, prenos ide preko zupanika 2, 7, 9 i 4 (pokazano isprekidanom
z z
linijom), te je prenosni odnos jednak: i1, 11 7 4 1 . Pri tome, pomerljiva spojnica E treba da
z 2 z9 11
je u poloaju da razdvoji vratila izmeu zupanika 3 i 4. Tok snage ide sa vratila A na vratilo B, pa
ponovo na vratilo A do zupanika 11.
Sl. 5.10. Deo transmisionog ureaja traktora - prenos preko zupanika 2, 7, 9 i 4
Ako se zupastom letvom D pomere zupanici 9 i 10, tako da se spregnu 5 i 10, pomerljivom
spojnicom E razdvoje vratila izmeu zupanika 3 i 4, a pomerljivom spojnicom C spregnu
z z
zupanici 1 i 6 (sl. 5.11), dobija se prenosni odnos: i1, 11 6 5 1 .
z1 z10 11
Sl. 5.11. Deo transmisionog ureaja traktora - prenos preko zupanika 1, 6, 10 i 5
Ukupan broj razliitih brzina (stepena prenosa) zupanika 11 dobija se mnoenjem broja zupanika
na jednom vratilu sa brojem zupanika na drugom vratilu, koji se mogu spregnuti. Na ovom
primeru je 3 x 2 = 6 razliitih brzina, odnosno razliitih prenosnih odnosa.
5.1.4. Bilansna jednaina snage

Snaga na pogonskom prenosniku (ulazna snaga) raspodeljuje se na izlazne gonjene prenosnike,
zavisno od njihovog otpora i stepena korisnosti prenosnika koji uestvuju u njihovom pogonu, te je
za prenosnik (sl. 5.12) bilansna jednaina snage jednaka:
P P
PA B C ,
B C
gde je: PA ( kW ) - pogonska snaga (snaga na ulazu u transmisioni ureaj); PB ( kW ) , PC ( kW ) -
gonjene snage (snage na izlazu iz transmisionog ureaja); B ( ) - stepen korisnosti prenosnika do
izlaznog vratila B, C ( ) - stepen korisnosti prenosnika do izlaznog vratila C. Za dati primer
bilansna jednaina snage je:
PB PC
PA .
12 34 12 25 67
Sl. 5.12. Tok kretanja snage
5.2. PRIMERI PRORAUNA PRENOSNOG ODNOSA
Zadatak 5.1. Odrediti razmake biljaka u redu "a" koji se mogu postii pomou setvenog ureaja
sejalice sa sl. 5.13, ako je dato: brojevi zubaca lananika i zupanika: z1 32 , z2 24 , z3 14 ,
z4 19 , z5 26 , z6 29 , z7 28 , z8 24 , z9 27 , z10 15 , z11 15 ; poluprenik toka sejalice
Rt 0 ,33 m ; broj otvora setvene ploe N sp 10 , radna brzina traktora vr 5 km / h 1,388 m/s i
klizanje pogonskog toka sejalice je = 11 % .
Sejalica sa mehanikim setvenim ureajem za izbacivanje semena irokorednih kultura (sl. 5.13)
ima setvenu plou (sp), koja se pogoni lananim prenosnicima kod kojih se moe menjati prenosni
odnos. Time se dobijaju razliite brzine obrtanja setvene ploe i razliit broj isejanih zrna, odnosno
razliita rastojanja "a" od biljke do biljke u redu.
Transmisioni ureaj kojim se menja prenosni odnos sastoji se iz lananih prenosnika (od 1 do 9) i
koninog zupastog para 10, 11. Lananik 1 je na vratilu A toka sejalice koji pogoni ostale
lananike. Na vratilu zupanika 11 nalazi se setvena ploa "sp" sa otvorima u koje upadaju zrna iz
koa, a zatim kroz ulaga semena u zemljite. Zavisno od brojeva obrtaja zupanika 11 i broja
otvora setvene ploe dobijaju se razliita rastojanja "a" biljaka u redu. Prenosni odnos menja se
pomeranjem lananika 6, 7, 8 i 9, odnosno kombinovanim sprezanjem sa lananicima 3, 4 i 5
(ukupno 4 x 3=12 razliitih stepena prenosa). Na taj nain postie se 12 razliitih rastojanja "a"
biljaka u redu sa istom setvenom ploom. Pored toga moe se menjati i setvena ploa sa drugim
brojem otvora za zrno, te ista sejalica moe da se koristi za setvu vie razliitih poljoprivrednih
kultura i za razliite sklopova biljaka po jedinice povrine.
Sl. 5.13. Ureaj za isejavanje semena - uticaj prenosnog odnosa na rastojanje biljaka u redu
(zadatak 5.1)
Obimna brzina pogonskog toka sejalice jednaka je radnoj brzini traktora ako nema klizanja. Ako
se javlja klizanje, kao u ovom primeru, obimna brzina pogonskog toka sejalice je umanjena za
procenat klizanja:
v 1,388 11
vt vr r 1,388 1,235 m/s .
100 100
Ugaona brzina lananika (1) jednaka je ugaonoj brzini pogonskog toka sejalice:
v 1,235
1 t t 3,742 s 1 .
Rt 0 ,33
Iz prenosnog odnosa lananog para 1 u 2 dobija se da je:
z 24 3,742
i1,2 1 2 0 ,75 , te je: 2 1 4 ,98 s 1 .
2 z1 32 i1,2 0 ,75
Lananici na vratilu B obru se istom ugaonom brzinom: 3 4 5 2 4 ,98 s 1 . Ugaona

brzina setvene ploe je ista kao zupanika 11, sp 11 .
z 27
Kada se spregnu, na primer, lananici 5 i 9, prenosni odnos je: i5 ,9 5 9 1,03 , te je
9 z5 26
4 ,98
9 5 4 ,83 s 1 i 10 9 4 ,83 s 1 . Prenosni odnos zupanika 10 i 11 je:
i5 ,9 1,03
z 15
i10 ,11 11 1 , te je 11 10 sp 9 4 ,83 s 1 .
z10 15
Razmak biljaka u redu "a" dobija se iz jednaine:

s
a= ,
N sp nsp
gde je: s (m) put koji pree sejalica za 1 minut (60 s), a nsp (o/min) broj obrtaja setvene ploe u
jednom minutu.
Put "s" dobija se iz jednaine za put pri jednolikom pravolinijskom kretanju, te je:
s vr t 1,388 60 83,28 m . Broj obrtaja setvene ploe dobija se iz relacije:
30 sp 30 4 ,83
nst 46 ,14 o / min . Vrednost razmaka biljaka u redu pri sprezanju lananika 5 i
3 ,14
s 83,28
9 sa setvenom ploom sa 10 otvora je: a5 ,9 0 ,18 m .
N sp nsp 10 46 ,14
Na isti nain dobijaju se i ostale vrednosti rastojanja "a", zavisno od sprezanja lananika.
Zadatak 5.2. Transmisioni ureaj rune dizalice za podizanje tereta Fd pogoni zupanik (1)
ruicom koja je zavarena za njega. Sila koja treba da se podigne je Fd 4000 N , a brzina kojom se
podie teret je vd 0 ,1 m / s . Brojevi zubaca zupanika su Z1 20 i Z 3 65 . Prenik zupanika (4)
je D4 150 mm . Stepen korisnosti svakog zupastog para je z 0 ,95 . Odrediti:
a) potrebnu snagu na zupaniku (1),
b) duinu ruice L ako je sila kojom deluje ovek na kraju ruice Fr 200 N i
c) prenik ruice krunog poprenog preseka d koja je izraena od .0345.
Sl. 5.14. Prenosnici za pogon rune dizalice

(zadatak 5.2)
P P
a) Iz izraza za ukupan stepen korisnosti u d dobija se potrebna snaga na zupaniku 1 P1 d .
P1 u
Snaga za dizanje tereta je Pd Fd vd 4000 0 ,1 400 W , a ukupan stepen korisnosti je
u 12 23 45 0 ,95 0 ,95 0 ,95 0 ,857 .
P 400
Snaga na zupaniku 1 i ruici je: P1 d 466 ,74 W .
u 0 ,857
M
b) Duina ruice L se dobija iz izraza za obrtni moment M r Fr L , odakle je L r .
Fr
P
Obrtni moment na ruici dobija se iz snage na zupaniku 1, P1 M 1 1 , odakle je M 1 1 .
1
z z
Ugaona brzina zupanika 1 dobija se iz prenosnog odnosa i1,3 3 1 , odakle je 1 3 3 .
z1 3 z1
v 0 ,1
Ugaona brzina zupanika 3 jednaka je 3 4 d 1,333 s 1 . Ugaona brzina zupanika 1
D4 0 ,075
2
z 65 1,333
je 1 3 3 4 ,33 s 1 .
z1 20
P 466 ,74
Obrtni moment na ruici dobija se M r M 1 1 107 ,79 Nm .
1 4 ,33
M r 107 ,79
Duina ruice L je L 0 ,538 m . Duinu ruice treba uveati za irinu ake.
Fr 200
c) Prenik ruice krunog poprenog preseka dobija se iz jednaine naprezanja na savijanje
Mr Mr 32 M r
f df , odakle je d 3 . Dozvoljeni napon na savijanje jednak je
WX 3
d df
32
260
d = T = = 130 N / mm 2 . Granica teenja elika .0345 je T 260 N / mm 2 , a usvaja se stepen
S 2
32 107790
sigurnosti S 2 . Prenik ruice je d 3 20 ,30 mm . Usvaja se standardna vrednost
130 3,14
prenika d s 23 mm .
Zadatak 5.3. Diferencijalnom koturaom treba podii teret teine G 1000 N . Poluprenik kotura
(2) je R2 50 mm , kotura (3) je dvostruko vei, R3 100 mm . Da bi koturaa pravilno
R R3 50 100
funkcionisala, treba da je poluprenik kotura (1) R1 2 75 mm . Odrediti
2 2
potrebnu silu F da bi se podigao teret G i brzinu podizanja tereta, ako je brzina kojom ovek
potee lanac na dole v 0 ,1 m / s (sl. 5.15, a).
Koturaa se sastoji iz vertikalno pominog kotura (1) na kojem se nalazi teret G i kotura (2) i (3)
koji nisu vertikalno pomerljivi. Koturi su tako profilisani da po njihovim obodima nalee lanac (4)
koji ih povezuje, kao na sl. 5.15, a. Sva tri kotura se mogu obrtati oko svojih osa ( J i H ), a koturi
(2) i (3) imaju istu ugaonu brzinu, 2 3 . Podizanje tereta se odvija tako to se silom F potee
lanac na dole pri emu se obru koturi (2) i (3). Deo lanca se namotava na kotur (3) a odmotava sa
kotura (2). Zbog razlike u prenicima, vea duina lanca se namota na kotur (3) nego to se odmota
sa kotura (2) i na taj nain se podie na gore kotur (1) i teret G , brzinom vd .
Da bi se odredila sila F prvo se razmatra ravnotea kotura (1). Na osnovu principa o elastinim
vezama imamo da u takama D i C deluju dve sile koje su u ravnotei sa silom G :
G 1000
F D F C G 0 . Kako su sile paralelne sledi da je: FD FC 500 N . Iz jednakosti
2 2
sila u elastinim vezama imamo da je FB FC 500 N i FF FD 500 N (sl. 5.15, b). Iz uslova
ravnotee za kotur (2) i (3) da je zbir momenata svih sila za taku oko koje se obru ( H ) jednak
nuli, imamo da je: M H F R3 FF R2 FB R3 0 . Iz ovog izraza se odreuje sila F kao

FF R2 FB R3 500 50 500 100
jedina nepoznata vrednost: F 250 N .
R3 100
Sila koja optereuje kuku na kojoj koturaa visi FH dobija se iz uslova ravnotee svih sila koje
deluju na kotur (2) i (3): F i F FF FH FB 0 , odakle je
FH F FF FB 250 500 500 1250 N .
Na osnovu ove analize za zadatu koturau moe se zakljuiti da je opti izraz za odreivanje
G R2
potrebne sile F za podizanje tereta G jednak: F 1 . Potrebna sila F zavisi od dimenzija
2 R3
kotura (2) i (3) i ona je sve manja to je razlika izmeu njihovih prenika manja.
a) b) c)
Sl. 5.15. Koturaa za podizanje tereta (zadatak 5.3.)
Ugaona brzina kotura (3) dobija se iz uslova da je obimna brzina kotura (3) jednaka brzini kojom
v 0 ,1m / s
ovek potee lanac na dole, tj. v3 v R3 3 , odakle je 3 3 1 s 1 (sl. 5.15, c).
R3 0 ,1 m
Sledi da je 2 3 1 s 1 jer su koturi na istom vratilu. Obimna brzina kotura 2 je
v2 R2 2 0 ,05 m 1s 1 0 ,05 m / s . Brzina dizanja tereta G je vd v3 v2 0 ,1 0 ,05 0 ,05 m / s .
to je manja razlika izmeu prenika kotura (2) i (3) sporije se podie teret G , ali je zato sila F
kojom se podie teret G manja.
Zadatak 5.4. Elektromotor snage P1 20 kW pogoni transmisioni ureaj (sl. 5.16). Odrediti obrtni
moment na vratilu C ako je potrebna snaga na vratilu A P4 = 3 kW , a na vratilu B P6 13 kW .
Ugaona brzina elektromotora je 1 120 s -1 . Stepen klizanja kaia je 0 ,97 . Stepen korisnosti
svakog zupastog para je z = 0 ,98 , a kainog prenosnika k = 0 ,94 . Brojevi zubaca zupanika su:
z1 20 , z2 35 , z3 25 , z4 50 , z5 12 i z6 20 , a prenici kainika su D7 180 mm i

D8 410 mm .
Sl. 5.16. Zadatak 5.4
P
Obrtni moment na vratilu C je M 8 8 .
8
Snaga na vratilu C P8 dobija se iz bilansne jednaine snage:
P4 P6 P8
P1 , odakle je
12 34 12 34 45 56 12 34 45 78
P8 P4 P6
P1
12 34 45 78 12 34 12 34 45 56
P8 3 13
20 , odakle je P8 2 ,46 kW .
0 ,98 0 ,98 0 ,98 0 ,94 0 ,98 0 ,98 0 ,98 0 ,98 0 ,98 0 ,98
z z z
Ugaona brzina 7 se dobija iz prenosnog odnosa i15 1 2 4 5 . Zamenom datih vrednosti
5 z1 z3 z4
120 35 12 120
i15 0 ,84 dobija se 5 142 ,86 s 1 . Ugaona brzina vratila 7 je
5 20 25 0 ,84
D8
7 5 142 ,86 s 1 . Iz prenosnog odnosa kainog prenosnika i78 7 dobija se
8 D7
D7 142 ,86 0 ,97 180
8 7 7 60 ,84 s 1 .
i78 D8 410
P 2460
Na osnovu izraza za snagu pri obrtnom kretanju dobija se M 8 8 40 ,43 Nm .
8 60 ,84
Zadatak 5.5. Zupanik (1) snage P1 30 kW i ugaone brzine 1 120 s -1 pogoni transmisioni
ureaj (sl. 5.17). Stepen korisnosti svakog zupastog para je z 0 ,98 , a punog prenosnika
p 0 ,89 . Brojevi zubaca zupanika su: z1 20 , z2 35 , z3 25 , z4 15 , z5 18 i z7 60 .
Broj poetaka punog valjka je N p 1 . Odrediti:
a) obrtni moment na punom zupaniku (7) ako je potrebna snaga na zupaniku (4) P4 8 kW i
b) obimnu brzinu zupanika (5) ako je prenik zupanika 5 d5 75 mm .

P
a) Obrtni moment na punom zupaniku (7) je M 7 7 . Snaga na punom zupaniku (7)
7
P7 dobija se iz bilansne jednaine snage P1 :
P4 P7 P7 P4
P1 , odakle je P1 , te je
12 34 12 34 45 67 12 34 45 67 12 34
P7 8
30 , odakle je P7 18 ,13 kW .
0 ,98 0 ,98 0 ,98 0 ,89 0 ,98 0 ,98
z z z
Ugaona brzina 5 se dobija iz prenosnog odnosa i15 1 2 4 5 . Zamenom datih vrednosti
5 z1 z3 z4
120 35 18 120
i15 1,26 , dobija se 5 95 ,24 s 1 . Ugaona brzina vratila 6 je
5 20 25 1,26
z 60
6 5 95 ,24 s 1 . Iz prenosnog odnosa punog prenosnika i67 6 7 dobija se
7 N p 1
6 N p 95 ,24 1
7 1,587 s 1 .
z7 60
P 18130
Obrtni moment na punom zupaniku 7 je: M7 7 11424 Nm .
7 1,587
D 0 ,075 m
b) Obimna brzina zupanika (5) je v5 5 5 95 ,24 3 ,571 m / s .
2 2
Zadatak 5.6. Vratilo A dobija pogon od prikljunog vratila traktora kao na

ematskom crteu (sl. 5.18). Poznato je: broj obrtaja kardanskog vratila
n 540 / min ; obrtni moment kardanskog vratila M 300 Nm ; brojevi zubaca
prenosnika: z1 30 , z 2 70 , z 3 19 , z 4 68 i z 5 21 ; ugaona brzina
lananika 6 6 3 ,26 s 1 ; kinematiki prenik lananika 6 d6 400 mm i
stepen korisnosti svakog prenosnog para 0 ,98 . Odrediti:
a) snagu na vratilu A,
b) broj zubaca lananika 6 i
c) brzinu lanca lananika 5 i 6 .

P
a) u 6 , P6 P1 u , u 12 34 56 0 ,98 3 0 ,94 ,
P1
n 540 3,14
1 1 56 ,52 s -1 , P1 M 1 1 300 56 ,52 16956 W ,
30 30
P6 P1 u 16965 0 ,94 15955 W ;
1 56 ,52 z z z 70 68 z6
b) i16 17 ,33 , i16 2 4 6 17 ,33 ,
6 3,26 z1 z3 z5 30 19 21
i z1 z3 z5 17 ,33 30 19 21
z6 16 43 ,57 . Usvaja se z6 43 zupca.
z 2 z4 70 68
c) v R6 6 0 ,2 3 ,26 0 ,652 m / s .
Zadatak 5.7. Elektromotor M pogoni dobo (5) i sajlom podie

teret teine G 10 kN . Brzina dizanja tereta je vd 0 ,15 m / s .
Prenik doboa 5 je d 5 400 mm . Broj obrtaja elektromotora je
n M 760 / min . Ostali podaci su: z1 41 , z 4 79 , N p 3 1 .
Stepen korisnosti zupastog para 12 0 ,98 , punog
prenosnika 34 0 ,86 i ostalih delova u transmisiji 0 ,95 .
Dozvoljeni napon materijala sajle je de 100 N / mm 2 .
Odrediti:
a) snagu elektromotora,
b) broj zubaca zupanika (2) i
c) prenik sajle krunog poprenog preseka.
P
a) u d 12 34 0 ,98 0 ,86 0 ,95 0 ,8 , Pd G v d 10000 0 ,15 1500 W
PM
P 1500
PM d 1875 W ;
u 0 ,8
n 760
b) i14 1 106 ,071 ,
n4 7 ,165
v 0 ,15
vd v5 R5 5 0 ,200 5 , odakle je 5 5 0 ,75 s 1 i 4 5 0 ,75 s -1 ,
R5 0 ,200
30 4 30 0 ,75
n4 7 ,165 o /min ,
3 ,14
z z z 79 106 ,071 41 1
i14 2 4 2 106 ,071 , odakle je z 2 55 ,04 . Usvaja se
z1 N p 3 41 1 79
z 2 55 zubaca;
G
c) Sajla je izloena istezanju teinom tereta G , te je e de , odakle je
A
G 10000 N
A= = = 100 mm 2 , a prenik sajle je
de
100 N/mm 2
4 A 4 100
d 127 ,388 11,286 mm . Usvaja se standardna vrednost d s 11,8 mm .
3,14
VRATILO
6. Zupasti prenosnici snage 99
6. ZUPASTI PRENOSNICI SNAGE

Zupasti prenosnici snage su mainski elementi koji slue za prenos obrtnog kretanja i snage sa
jednog na drugo vratilo. Pri tom vratila mogu biti meusobno paralelna, da se seku ili da se
mimoilaze.
Zupanik se sastoji od sredinjeg dela koji se naziva glavina, venca na kome se nalaze zupci i
trupa koji se nalazi izmeu glavine i venca (sl. 6.1, a). Glavina je u sklopu sa vratilom. Trup
moe biti samo stanjen (sl. 6.1, a), sa otvorima (sl. 6.1, b) ili sa paocima (sl. 6.1, c). Zupanici
malih dimenzija nemaju izraenu glavinu i trup, ve je zupanik u vidu krune ploe (sl. 6.1, d).
Zupanici vrlo malih kinematikih prenika izrauju se zajedno sa vratilom (sl. 6.1, e).
Zupanik obavlja svoju funkciju samo kada je u sprezi sa drugim zupanikom i kada se zajedno
obru i pri tome prenose obrtni moment sa jednog na drugi zupanik, odnosno sa jednog na drugo
vratilo.
a) b) c) d) e)
Sl. 6.1. Konstrukcioni oblici zupanika
Zupasti prenosnici snage dele se:
a) Prema poloaju osa vratila na:
Cilindrine zupanike za paralelna vratila sa spoljanjim (sl. 6.2, a) i sa unutranjim
zupanjem (sl. 6.2, b);
Cilindrine zupanike sa ravnim zupanjem (sl. 6.2, c). U sprezi je samo jedan zupanik sa
zupastom letvom, za razliku od ostalih gde su u sprezi uvek dva zupanika;
Konusne zupanike za vratila koja se seku (sl. 6.3, a) i
Hiperboloidne zupanike za vratila koja se mimoilaze (sl. 6. 3, b, c i d).
a) b) c)
Sl. 6.2. Zupasti prenosnici za paralelna i mimoilazna vratila
100 6. Zupasti prenosnici snage
a) b) c) d)
Sl. 6.3. Zupasti prenosnici za vratila koja se seku i mimoilazna vratila
Cilindrini zupanici sa spoljanjim zupanjem obru se u suprotnim smerovima, a zupanici sa

unutranjim zupanjem imaju isti smer obrtanja. Zupasti par sa ravnim zupanjem, zupanik (1) i
zupasta letva (2) (sl. 6.2, c), obrtno kretanje zupanika transformiu u ravno kretanje zupaste
letve (sl. 6.4, b). U zupastom paru jedan od zupanika je pogonski, a drugi je gonjeni (biva
pogonjen).
Venac na kojem se nalaze zupci vitalni je deo svakog zupastog para, bilo sa spoljanjim (sl.6.4, a),
ravnim (sl. 6.4, b) ili unutranjim zupanjem (sl. 6.4, c).
a) b) c)
Sl. 6.4. Cilindrini zupanici sa spoljanjim, ravnim i unutranjim zupanjem
Zupanici za mimoilazna vratila mogu biti cilindrini sa zavojnim (helikoidnim) zupcima (sl. 6.3, b
i sl. 6.5, c), puni, koji se sastoji iz cilindrinog punog zupanika (1) i punog valjka (2) (sl. 6.3, c
i sl. 6.5, a), i konusni sa hipoidnim zupcima (sl. 6.3, d i sl. 6.5, b). Takoe, i zupanici za
mimoilazna vratila imaju venac sa odgovarajuim ozubljenjem (sl. 6.5).
a) b) c)
Sl. 6.5. Zupanici za mimoilazna vratila
b) Prema pravcu zubaca, zupanici se dele na one sa:
pravim zupcima (sl. 6.6, a),
kosim zupcima (sl. 6.6, b),
strelastim zupcima (sl. 6.6, c),
zavojnim zupcima (sl. 6.6, d) i
spiralnim zupcima (sl. 6.7, f).
a) b) c) d) e) f)
Sl. 6.6. Pravci zubaca zupanika
Zupanici sa pravim zupcima (sl. 6.6, a) imaju najiru primenu od cilindrinih zupanika, jer
optereuju vratila samo sa obimnom i radijalnom silom. Zupanici sa kosim zupcima (sl. 6.6, b)
koriste se za prenos veih snaga, jer imaju veu dodirnu povrinu i postepenije je sprezanje izmeu
dodirnih zubaca. Meutim, ovi zupanici sloenije optereuju vratila i leaje, dodatno jo i sa
aksijalnom silom. Zupanici sa strelastim zupcima (sl. 6.6, c) optereuju vratila sa dve aksijalne sile
suprotnih smerova koje se uravnoteuju. Ipak zupanici sa strelastim zupcima nemaju iru primenu,
zbog sloenosti izrade. Zupanici sa zavojnim zupcima (sl. 6.6, d) imaju primenu za prenos
kretanja na mimoilazna vratila. Kosina zubaca moe biti sa desna i leva (sl. 6.6,e). Da bi se dva
zupanika sa kosim zupcima (1) i (2) mogla spregnuti, moraju imati razliite smerove kosine
zubaca (sl. 6.6, f).
Prikaz kosine zubaca na cilindrinim i konusnim zupanicima dat je na sl. 6.7: pod (a i d) zupci su
pravi, pod (b) kosi, pod (c) strelasti, pod (e) zavojni i pod (f) spiralni zupci.
a) b) c) d) e) f)
Sl. 6.7. Pravci zubaca na cilindrinim i konusnim zupanicima
c) Prema pokretnosti osa obrtanja, zupanike delimo na:

zupanike sa nepokretnim osama obrtanja (sl. 6.8, a) i
zupanike sa pokretnim osama obrtanja (planetarni zupanici) (sl. 6.8, b).
Ose A i B (sl. 6.8, a) oko kojih se obru zupanici (1) i (2) su nepokretne. Kod zupanika sa
pokretnim osama obrtanja, bar jedan zupanik ima pokretnu osu obrtanja. Zupanik (2) koji se
naziva satelit, obre se oko svoje ose B (sl. 6.8, b) i zajedno sa nosaem (3) oko spregnutog
centralnog zupanika (1) u smeru obrtanja nosaa (3).
a) b)
Sl. 6.8. Zupanici sa nepokretnim i pokretnim osama obrtanja
d) Prema obliku boka zubaca, zupanike delimo na:

evolventne (sl. 6.9, a),
cikloidne (b) i
novikove (c).
Zupanici sa evolventnim bokom zubaca imaju najiru primenu jer se lako izrauju rezanjem na
mainama alatkama. Zupanici sa cikloidnim oblikom bokova zubaca imaju bolju i ravnomerniju
raspodelu optereenja po boku, ali se ne mogu praviti rezanjem, ve livenjem ili isecanjem, te
imaju ogranienu primenu na male zupanike. Bokovi zubaca oblika novikov su od delova
krunica, to je vrlo nepogodno za izradu, te nemaju iru primenu.
a) b) c)
Sl. 6.9. Oblici bokova zubaca zupanika
e) Prema konstrukcionom obliku, zupanike delimo na:

okrugle i
neokrugle.
Okrugli zupanici imaju najiru primenu. Za okrugle zupanike je karakteristino da e se pri
kontinualnoj ugaonoj brzini pogonskog zupanika ( 1 const . ) i gonjeni obrtati kontinualno, sa
ugaonom brzinom ( 2 const . ), koja zavisi od prenosnog odnosa i (sl. 6.10, a).
a) b)
Sl. 6.10. Ugaone brzine okruglih i neokruglih zupanika
Neokrugli zupanici imaju neke druge neokrugle oblike venca po kojima se nalaze zupci. Za
neokrugle zupanike je karakteristino to e se da pri kontinualnoj ugaonoj brzini pogonskog
zupanika ( 1 const . ), gonjeni obrtati promenljivo, sa ugaonom brzinom koja zavisi od
prenosnog odnosa i oblika venca zupanika ( 2 const . ) (sl. 6.10, b).
f) Prema nainu izrade, zupanike delimo na one izraene:
rezanjem (sl. 6.11),
kovanjem (sl. 6.14),
livenjem (sl. 6.15),
zavarivanjem (sl. 6.16) i
isecanjem.
Najiru primenu imaju zupanici dobijeni rezanjem. Dimenzije venca zavise od modula zupanika
m , bez obzira na nain izrade. Modil m e biti malo kasnije definisan. Ostale dimenzije zavise od
kinematikog prenika d i od prenika vratila d v . Prenik vratila d v zavisi od optereenja vratila
na tom poprenom preseku, bez obzira na nain izrade. Orijentaciona preporuka za ostale dimenzije
zupanika dobijenih rezanjem (sl. 6.11) je: irina glavine bg 1,3 d v b , prenik glavine
d g 1,6 d v , d p d 8 m , b 0 ,5 0 ,1 m , r 0 ,005 d v .
Sl. 6.11. Konstrukcioni oblici zupanika izraeni rezanjem
Za izradu zupanika rezanjem koriste se maine alatke: glodalice, rendisaljke i brusilice (sl. 6.12 i
sl. 6.13). Postoje vie metoda za izradu zupanika kojima se postiu vrlo precizne i manje precizne
mere.
Sl. 6.12. Izrada cilindrinih zupanika rezanjem

Izrada konusnih zupanika sloenija je od izrade cilindrinih. Takoe se izrauju rendisanjem i

glodanjem na principu relativog kotrljanja bokova zubaca po pravolinijskom seivu alata (sl. 6.13).
Rendisanje pravih i kosih zubaca, glodanje pravih i kosih zubaca i obrada spiralnih zubaca sve su to
postupci koji se koriste za izradu konusnih zupanika.
Sl. 6.13. Izrada konusnih zupanika rezanjem
Zupanici koji su izloeni velikim udarnim optereenjima izrauju se kovanjem u posebnim

kalupima. Konstrukcioni oblici su prilagoeni ovom nainu izrade (sl. 6.14). Orijentacione
preporuke za neke dimenzije zupanika dobijenih kovanjem su: irina glavine bg 1,3 d v ,
d g 1,6 d v , d p d ( 8 10 ) m , b m , s 0 ,3 b smin , Do ( d p d g ) / 2 , d o ( d p d g ) / 4 ,
r 0 ,05 dv rmin , R ( d 3 m d g ) / 2 .
Sl. 6.14. Konstrukcioni oblici zupanika izraeni kovanjem
Liveni zupanici koriste se za manje brzine obrtanja i za mirna statika optereenja. Imaju iroku
primenu jer su jeftiniji od onih izraeni kovanjem i rezanjem (sl. 6.15). Orijentacione preporuke za
neke dimenzije zupanika dobijenih livenjem su: d g 1,8 d v , bg 1,5 d v , d p d ( 8 10 ) m ,
b 0 ,15 b , s 0 ,15 b , bs 0 ,15 b , r1 0 ,05 d v r1 min , r2 s / 2 , Do ( d p d g ) / 2 ,
do ( d p d g ) / 4 .
Sl. 6.15. Konstrukcioni oblici zupanika izraeni livenjem
Zupanici veih dimenzija izrauju se zavarivanjem. Tada se venac zupanika izrauje od

kvalitetnijeg materijala, dok se glavina i trup izrauju od nekog drugog, jeftinijeg materijala (sl.
6.16). Orijentacione preporuke dimenzija zavarenih zupanika su: d g 1,6 d v , bg 1,3 d v ,
d p d ( 8 10 ) m , s1 0 ,012 d ( 5 10 )mm , s2 0 ,008 d ( 5 10 )mm , b ( 0 ,1 0 ,15 ) b ,
Do ( d p d g ) / 2 , d o ( d p d g ) / 4 .
Sl. 6.16. Konstrukcioni oblici zupanika izraeni zavarivanjem
Zupanici vrlo malih dimenzija izrauju se isecanjem. Oblik bokova zubaca ovih zupanika je
cikloida.
6.1. PRIMENA ZUPANIKA
Zupanici se koriste za prenos velikih snaga i velikih brzina. Prenosni odnos jednog spregnutog
para je do i 7 , a moe biti i vei, ak do i 18 , to je daleko vie od ostalih prenosnika
(lananika, kainika i frikcionih tokova). Ovako veliku vrednost prenosnog odnosa mogu imati oni
zupanici koji se sporo obru i prenose male snage. Zupanici imaju konstantan prenosni odnos.
Prenose kretanje na mala rastojanja koje je jednako zbiru poluprenika spregnutih zupanika
A R1 R2 (sl. 6.2, a). Zupanici zahtevaju preciznu izradu i termiku obradu, te je njihova izrada
skupa. Zahtevaju veliku tanost izrade. Zupanici su buni i izvor su vibracija.
Zupanici se koriste u transmisiji radnih maina kao to su traktori, kombajni i druge poljoprivredne
maine. Primenom zupastih prenosnika veliki broj obrtaja motora redukuje se na mnogo manji broj
obrtaja toka traktora. Razliitom kombinacijom sprezanja zupanika dobijaju se razliiti stepeni
prenosa i razliite brzine kretanja traktora. Redukcija broja obrtaja potrebna je i kod drugih maina i
ureaja: sejalica, sadilica, maina za obradu zemljita itd.
Bilo je miljenja i pokuaja da se mehaniki prenosnici snage (zupasti, lanani i kaini) zamene sa
nekim drugim, npr. hidraulinim i hidrostatikim prenosnicima. Hidraulini i hidrostatiki
prenosnici snage imaju manji stepen korisnosti od mehanikih i komplikovaniji su za odravanje.
Mehaniki prenosnici snage, i pored niza nedostataka, jo uvek imaju najiru primenu, to je dovelo
do njihovog poboljanja i usavravanja. Najvea poboljanja zupastih prenosnika snage su u
oblasti materijala, izrade i termike obrade, to je dovelo do vee pouzdanosti i izdrljivosti.
Istraivanja zupanika usmerena su na smanjenje njihove specifine zapremine, kako bi bila manja
od 0,2 dm3/1kW prenete snage.
Od ukupno svih potreba za prenosom snage, mehaniki prenosnici uestvuju sa neto manje od
polovine. U prenosu obrtnog momenta mehanikim prenosnicima, zupanici uestvuju sa 80 % .
6.2. CILINDRINI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA
Svi zupanici se sastoje od venca, trupa i glavine. Vitalni deo na zupanicima je venac, na kome se
nalaze zupci. Spoljanji ili temeni prenik dt definie teme zupanika (sl. 6.17, a). Unutranji ili
podnoni prenik d p definie podnoje zupanika. Visina zupca h sastoji se iz temene ht i
podnone visine h p . irina boka b odreuje dodir dva zupca dva spregnuta zupanika. irina
zupca je oznaena sa bz , a meuzublja sa bo . Kod dva spregnuta zupanika u dodiru su kinematiki
prenici ( d1 i d 2 ), podnoni i temeni prenici ( d p1 i dt 2 ) i ( dt 1 i d p 2 ) sa odgovarajuim
tolerancijama mera (sl. 6.17, b).
a) b)
Sl. 6.17. Geometrijski parametri zupanika
Glavina zupanika sredinji je njegov deo prenika d g , koji se nalazi na vratilu. U otvoru glavine
nalazi se leb za klin irine bk i dubine f o (sl. 6.18). Deo izmeu venca i glavine je trup prenika
d o , koji moe biti manje irine s od irine venca b , sa otvorima ili sa paocima. Korak zupanika e
luno je rastojanje izmeu istoimenih taaka dva susedna zupca mereno po kinematikom preniku
d . Odnos izmeu koraka zupanika e , broja zubaca z i obima po kinematikom preniku d
jednak je:
e z d .
Iz ove jednaine proizilazi da je kinematiki prenik d jednak:
e
d z.

Odnos koraka zupca e i broja naziva se modulom m , tj.
e
m .

Sledi da je kinematiki prenik jednak:
d m z.
Sl. 6.18. Geometrijski parametri zupanika
Modul m je osnovna geometrijska i vana dinamika karakteristika zupanika. Modul ima

standardne vrednosti (tabela 6.1). Sve ostale dimenzije zupanika odreuju se u zavisnosti od
modula. Kod nekorigovanih zupanika vrednosti svih geometrijskih parametara zavise od modula
(u funkciji su modula) m , na sledei nain:
Visina temenog dela zupca ht jednaka je modulu, ht m (sl. 6.17);
Visina podnonog dela zupca h p jednaka je h p 1,2 m ;
Ukupna visina zupca h 2 ,2 m ;
Temeni prenik dt jednak je d t d 2 m ;
Podnoni prenik d p jednak je d p d 2 ,4 m ;
irina boka b jednaka je b m , gde je ( ) - faktor irine zupca. Vrednost faktora
irine zupca kree se u irokom opsegu 6 100 (tabela 6.2). Odnos irine boka zupca i
kinematikog prenika manjeg zupanika data je u tabeli 6.3.
d p dt m ( z1 z2 )
Meuosno rastojanje A jednako je: A .
2 2
Modul postojeeg zupanika sa nekorigovanim zupcima moe se odrediti merenjem temenog
prenika na osnovu izraza: dt d 2 ht m z 2 ht m z 2 m m( z 2 ) , odakle je modul
dt
m .
z2
Tabela 6.1. Vrednosti standardnih modula m ( mm ) prema SRPS M.C1.015

I 1 1,25 1,5 2 2,5 3 4 5 6
II 1,125 1,375 1,75 2,25 2,75 3,5 4,5 5,5
III 3,25 6,5
I 8 10 16 20 25 32 40 50 60
II 7 9 11 14 18 22
III
Tabela 6.2. Preporuene vrednosti faktora irine zupca

Vrednosti faktora Preporuke
6 10 Za liveno gvoe, neobraene zupce (manje vrednosti za grublje, a vee vrednosti
za paljivije izlivene zupce).
10 15 Za zupce obraene rezanjem, kada je mali zupanik na prepustima vratila.
15 25 Za dobro obraene zupce i zupanike u zasebnim kuicama.
25 45 Za vrlo dobro obraene zupce, za zupanike u zasebnim kuicama koje obezbeuju
dobro podmazivanje i za n 3000 min 1 .
45 100 Za odlino obraene zupce, za zupanike u zasebnim kuicama koje obezbeuju
dobro podmazivanje i za n 3000 min 1 .
Tabela 6.3. Preporuene orijentacione vrednosti odnosa irine boka i kinematikog prenika manjeg
zupanika b / d
Materijal zupanika Zupanici sa pravim i kosim zupcima iji je poloaj na vratilu
izmeu oslonaca na prepustu
simetrian nesimetrian
Konstrukcioni elik HB180 1,6 1,4 0,8
Poboljani elik HB200 1,4 1,1 0,7
elici za cementaciju, 1,1 0,9 0,6
plameno i indukciono
kaljenje
elici za nitriranje 0,8 0,65 0,4
Napomena:
Za zupanike sa strelastim zupcima date vrednosti treba pomnoiti sa 1,8;
Za manje krute konstrukcije usvajati 60 % od datih vrednosti;
Vee vrednosti od datih mogu se uzeti u sluaju korekcije bone linije zupca.
6.3. GLAVNO PRAVILO ZUPANJA

Da bi dva zupanika mogla da se spregnu, i da se pri tome obru, treba da imaju iste module
m1 m2 , iste nominalne vrednosti: koraka zubaca e1 e2 , visina zubaca h1 h2 , irina zubaca
b1 b2 , irina meuzublja bo1 bo 2 , irina venca b1 b2 , iste i simetrine dodirnice u odnosu na
centralnu taku A (sl. 6.19) i simetrian oblik zubaca.
Da bi se zupanici spregnuli, i obrtali bez uklinjavanja, treba da zadovolje odreene zahteve, koji
proizilaze iz kinematiki i geometrijski meusobnih zavisnosti (sl. 6.19). Bokovi zubaca dva
spregnuta zupanika moraju stalno biti u dodiru. Spajanjem taaka dodira dva zupca spregnutih
zupanika od trenutka kada ulaze do trenutka kada izlaze iz sprege, dobija se linija koja se naziva
dodirnicom. Ugao izmeu dodirnice i tangente na kinematike poluprenike R1 i R2 u taki A
naziva se uglom dodirnice .
Pri obrtanju zupanika (1) ugaonom brzinom 1 taka dodira D posmatrano na zupaniku (1) ima
brzinu v1 r1 1 koja je upravna na radijus obrtanja r1 , a taka dodira D posmatrano na
zupaniku (2) ima brzinu v2 r2 2 koja je upravna na radijus obrtanja r2 . Ako se ove brzine
razloe na komponente upravne na dodirnicu i zajedniku tangentu na bokove zubaca t b , dobijaju
se brzine v1' , v1'' , v'2 i v''2 . Vrednosti komponenata brzina su: v'1 v1 sin 1 , v1'' v1 cos 1 ,
v'2 v2 sin 2 i v'2' v2 cos 2 .
Sl. 6.19. Glavno pravilo zupanja
Take B i C dobijaju se kada se iz sredita zupanika O1 i O2 povuku normale n1 i n2 na

dodirnicu i na taj nain se dobijaju dva slina pravougla trougla O1 DB i O2 DC , ije ivice
zaklapaju uglove 1 i 2 . Da bi se zupanici mogli obrtati i da zubac jednog zupanika ne bi
prodro u zubac drugog zupanika, komponente brzina v1'' i v'2' treba da su iste, v1'' v'2' . Sledi da je
n
r1 1 cos 1 r2 2 cos 2 , odakle je 1 2 . Iz slinosti trouglova O1 DB i O2 DC sledi da je
2 n1
n2 r2 r2 1
. Kada je taka dodira u taki A , ovaj izraz predstavlja prenosni odnos .
n1 r1 r1 2
Komponente brzina v1' i v'2 u pravcu tangente tb nisu iste. Javlja se razlika ovih brzina koja se
naziva kliznom brzinom vk i ona je jednaka vk v'2 v1' v2 sin 2 v1 sin 1 .
vk r2 2 sin 2 r1 1 sin 1 , to znai da zubac jednog zupanika kliza po zupcu drugog
zupanika. Jedino kada je dodir dva zupca u taki A klizna brzina je jednaka nuli, v k 0 . Iz svega
navedenog moe se zakljuiti da je taka A trenutni pol obrtanja dodirnih taaka dva spregnuta
profila zubaca. Taka A se naziva centralnom takom i nalazi se u preseku spojne prave osa dva
spregnuta zupanika ( O1O2 ) i dodirnice.
Iz navedene analize sledi da glavno pravilo zupanja koje definie meusobnu zavisnost oblika
bokova zubaca glasi: dodirnica see spojnu pravu osa dva spregnuta zupanika O1O2 u taki
A koja predstavlja trenutni pol brzina.
Trenutni poloaji dodira dva spregnuta boka treba da se nalaze izmeu taaka B i C (sl. 6.19). To
znai da se za bilo koji oblik boka zupca jednog zupanika (bilo koja kriva), prema ovom pravilu,
moe konstruisati oblik boka drugog zupanika, a da se pri tome obru bez uklinjavanja. Zbog
racionalizacije izrade zubaca bira se za oblik boka ona kriva koja e biti ista i na onom drugom
boku zupca spregnutog zupanika. To su samo evolventa (sl. 6.20, a) i cikloida (sl. 6.20, b). Pored
toga, kada su oblici bokova zubaca evolventa ili cikloida dodirnica je prava linija.
a) b)
Sl. 6.20. Evolventa i cikloida kao oblici bokova zupanika
Profil boka u obliku evolvente pogodniji je za izradu rezanjem (glodanjem), te se uglavnom ovaj
profil koristi. Profil boka u obliku cikloide nije pogodan za izradu rezanjem, ali je optereenje na
ovakvom boku ravnomernije rasporeeno, te se uglavnom ovaj profil koristi za vea optereenja i
za manje gabaritne zupanike koji se izrauju isecanjem.
Za evolventni oblik boka koriste se razliiti delovi evolvente, nii (zakrivljeniji) i vii (manje
zakrivljeni), to zavisi od broja zubaca z . Kada bi broj zubaca bio beskonano veliki, oblik boka bi
bio prava linija. Poto je samo ovaj oblik jednoznaan, usvojen je za standarni profil (sl. 6.21.) koji
se koristi na zupastoj letvi (sl. 6.22).
Sl. 6.21. Standardni profil zubaca zupanika
Kod standardnog profila ugao dodirnice je 20 o , visine zubaca ht h p m , tj. h m . Pored
koraka zupca e postoji i boni korak eo e cos 20 . Standardni profil zubaca je na zupastoj letvi
(sl. 6.22), gde se obrtno kretanje zupanika definisano ugaonom brzinom 1 transformie u
pravolinijsko kretanje zupaste letve brzinom v R1 1 . Ugao dodirnice zupanika moe biti neto
vei i neto manji od standardne vrednost 20 o .
Sl. 6.22. Zupanik i zupasta letva
6.4. STEPEN SPREZANJA
Parametar koji odreuje nosivost zupanika je stepen sprezanja koji se definie kao kolinik
duine luka L i koraka zupanika .
L
1 .
e
Duina luka L , prema sl. 6.23, jednaka je duini lukova:
L EA AF ili L GA AH .
Taka E predstavlja prvu dodirnu taku dva zupca pri ulasku u dodir, a taka F zadnju dodirnu
taku pri izlasku iz dodira posmatrajui zupanik (1). To se isto odnosi i na take G i H , ali
posmatrajui zupanik (2). Vrednost stepena sprezanja cilindrinih zupanika sa pravim zupcima
treba da je minimalna 1,4 . Stepen sprezanja od, npr. 1,7 , znai da su 1,7 zubaca u kontaktu i
da samo oni nose celokupno optereenje. to je vei stepen sprezanja, zupci zupanika su manje
optereeni.
Sl. 6.23. Stepen sprezanja

Radi lakeg odreivanja stepena sprezanja data je tabela 6.4. Zbir parcijalnih stepena sprezanja
1 i 2 za dva spregnuta zupanika odreuju ukupan stepen sprezanja . Na primer, stepen
sprezanja za zupasti par za z1 25 i z2 70 je 1 2 0 ,805 0 ,895 1,7 . Stepen

sprezanja zupanika 1, prema tabeli 6.4, za z1 25 je 0,805, a za zupanik 2 za z2 70 je 0,895.
Tabela 6.4. Parcijalni stepeni sprezanja 1 i 2

z 1 2 z 1 2 z 1 2 z 1 2 z 1 2 z 1 2
11 0,480 26 0,810 41 0,854 56 0,881 71 0,896 86 0,911
12 0,563 27 0,815 42 0,858 57 0,882 72 0,897 87 0,912
13 0,643 28 0,820 43 0,861 58 0,883 73 0,898 88 0,913
14 0720 29 0,8225 44 0,863 59 0,884 74 0,899 89 0,914
15 0,753 30 0.825 45 0,865 60 0,885 75 0,900 90 0,915
16 0,745 31 0,8275 46 0,867 61 0,886 76 0,901 91 0,9155
17 0,755 32 0,830 47 0,869 62 0,887 77 0,902 92 0,916
18 0,765 33 0,8325 48 0,871 63 0,888 78 0,903 93 0,9165
19 0,770 34 0,835 49 0,873 64 0,889 79 0,904 94 0,917
20 0,780 35 0,8375 50 0,875 65 0,890 80 0,905 95 0,9175
21 0,785 36 0,840 51 0,876 66 0,891 81 0,906 96 0,918
22 0,790 37 0,8425 52 0,877 67 0,892 82 0,907 97 0,9185
23 0,795 38 0,845 53 0,878 68 0,893 83 0,908 98 0,919
24 0,800 39 0,8475 54 0,879 69 0,894 84 0,909 99 0,9195
25 0,805 40 0,850 55 0,880 70 0,895 85 0,910 100 0,920
Pravilno sprezanje zupanika je tada kada se dodirne take D nalaze na dodirnoj liniji izmeu
taaka B i C . Minimalan broj zubaca zupanika dobija se iz uslova da temeni prenici zupanika 1
i 2 ne mogu biti toliki da budu izvan taaka B i C (sl. 6.24). Iz ovog uslova proizilazi i minimalan
broj zubaca koji moe imati zupanik. Minimalan broj zubaca je onaj broj pri kojem se spregnuti
zupanici nee pri obrtanju uklinjavati. Na primer, za ugao dodirnice 20 minimalan broj
zubaca manjeg zupanika je zmin 12 . Minimalan broj zubaca je i vei od navednog, kada su
optereenja poveana. U sluaju da je potreban manji broj zubaca od minimalnog, potrebno je
izvriti korekciju zubaca, bilo podsecanjem podnoja, bilo pomeranjem profila. Za korigovane
zupce minimalan broj moe biti zmin 7 .
Sl. 6.24. Minimalan broj zubaca

Sve navedene geometrijske i kinematike zavisnosti cilindrinih zupanika sa pravim zupcima (sl.
6.25, a) odnose se na cilindrine zupanike sa kosim zupcima (sl. 6.25, b) i na cilindrine zupanike
sa unutranjim zupanjem (sl. 6.25, c).
a) b) c)
Sl. 6.25. Cilindrini zupanici sa spoljanjim i unutranjim zupanjem
Cilindrini zupanici koriste se i za pune prenosnike koji prenose obrtanje na mimoilazna vratila
pod uglom od 90. Puni prenosnik sastoji se iz zupanika (2) i pua (1) (sl. 6.26). Prenosni odnos
punog prenosnika je veliki jer pri jednom potpunom obrtaju pua za 360, zupanik se pomeri
samo za jedan zubac ako je broj poetaka pua N P 1 , a ako je broj poetaka pua N P 2 ,
zupanik e se pomeriti za dva zupca.
Sl. 6.26. Puni prenosnik
6.5. STATIKI PRORAUN OSNOVNIH PARAMETARA CILINDRINIH

ZUPANIKA
Postupak prorauna zupanika definisan je meunarodnim standardom ISO/DIS 6336/I-IV. Ovaj
proraun obuhvata veliki broj faktora koji utiu na izbor zupanika. Projektovanje primenom
raunara (CAD tehnologije Computer Aided Design) omoguilo je usavravanje zupastih i
ostalih prenosnika snage. Meutim, i pored toga statistike analize pokazuju da od ukupnih
oteenja mehanikih prenosnika snage, 60 % su oteenja zupanika.
Proraun zupastih prenosnika obiman je i sloen, posebno konusnih zupanika. Ovde e se dati
samo osnovni principi. Vitalni deo zupastog prenosnika su zupci manjeg zupanika. Stoga se
proraunavaju zupci manjeg zupanika, jer su njegovi zupci optereeniji, poto ee ulaze u
spregu. Ako zadovolje zupci manjeg zupanika, zadovoljie i zupci veeg.
Pri proraunu i proveri naprezanja zubaca zupanika usvaja se, kao da samo jedan zubac nosi
ukupno optereenje, iako je stepen sprezanja uvek vei od jedan ( 1 ).
6.5.1. Optereenje zubaca zupanika

Zupci cilindrinih zupanika sa pravim zupcima optereeni su normalnom silom FN , odnosno
njenim komponentama FO i FR (sl. 6.27, a). Normalna sila FN ima pravac dodirnice d , a
intenzitet se odreuje prema jednaini:
FO
FN .
cos
Pravac sile FO je tangenta na dodirne kinematike krugove. Radijalna sila FR ima pravac spojne
prave osa spregnutih zupanika sa smerom prema posmatranom vratilu, tj. upravna je na obimnu
FO
silu FO . Intenzitet je FR FN sin sin , tj. FR FO tg .
cos
Ako se sila FN razloi na komponente F1 i F2 , imamo da sila F1 napree zubac na savijanje i
smicanje, a sila F2 napree zubac na sabijanje (sl. 6.27, b).
Maksimalan napon na savijanje i smicanje je u podnoju zupca na poprenom preseku x - x. Napon
na sabijanje moe se zanemariti, kao i na smicanje. Povrinski pritisak p je po boku zupca sa
maksimalnim vrednostima oko kinematikog prenika (sl. 6.27, c). Dominantna naprezanja su na
savijanje i povrinski pritisak.
a) b) c)
Sl. 6.27. Optereenje zubacazupanika
6.5.2. Izbor broja zubaca zupanika

Potrebno je prvo odabrati broj zubaca manjeg zupanika jer je on optereeniji i njegovi zupci
ee ulaze u spregu. Izabrani broj zubaca manjeg zupanika treba da je vei od preporuene
minimalne vrednosti broja zubaca. Broj zubaca manjeg zupanika zavisi i od raspoloivog prostora,
namene, brzine obrtanja, mase, materijala, itd.
Broj zubaca manjeg zupanika treba da je u skladu sa prenikom i modulom prema relaciji:
d m z . Sa aspekta veka trajanja, bolje je usvojiti vei broj zubaca jer e tako biti vei stepen
sprezanja , tj. vea dodirna povrina. Meutim, vei broj zubaca moe da znai i vee gabaritne
dimenzije zupanika. U tabeli 6.5. date su preporuke za orijentacione vrednosti brojeva zubaca
manjeg zupanika zavisno od prenosnog odnosa. Broj zubaca veeg zupanika dobija se iz
prenosnog odnosa.
Tabela 6.5. Preporuene orijentacione vrednosti brojeva zubaca manjeg zupanika z1
Materijal zupanika Prenosni odnos i
1 2 3 4
elici za poboljanje sa otvrdnutim 32 do 60 29 do 55 25 do 50 22 do 45
bokovima 230 HB
elici za poboljanje sa otvrdnutim 30 do 50 27 do 45 23 do 40 20 do 35
bokovima 300 HB
Sivi liv 26 do 45 23 do 40 21 do 35 18 do 30
Nitrirani liv 24 do 40 21 do 35 19 do 31 16 do 26
Cementirani elik 21 do 32 19 do 29 16 do 25 14 do 22
Donje vrednosti birati za n<1000 o/min, a gornje za n>3000 o/min.
6.5.3. Izbor prenosnog odnosa

Prenosni odnos i moe biti ve odreen potrebama maine u kojoj se zupanici nalaze. Odabrani
ili zadati prenosni odnos treba uskladiti sa preporuenim vrednostima u odnosu na obimne brzine
zupanika. Za jedan par spregnutih zupanika, orijentacione preporuke maksimalnih vrednosti
prenosnog odnosa su sledee:
imax 10 18 za zupanike koji se povremeno koriste i rukom pokreu,
imax 7 8 za sporohodne zupanike obimnih brzina v 2 m / s ,
imax 7 8 za zupanike obimnih brzina v 2 12 m / s i
imax 5 za zupanike obimnih brzina v 12 m / s .
Sa aspekta ravnomernosti optereenja po pojedinim zupcima, prenosni odnos ne treba da je ceo
broj, npr. i 2 , i 3 i slino. Ako je prenosni odnos ceo broj, tada e isti zupci dva zupanika
ee biti u dodiru. Pri tome e se oteenja na njima intenzivirati u veem obimu, nego da tako
40
esto jedni te isti zupci ne dolaze u dodir. Iz tog razloga prenosni odnos i 1 2 , ako je
2 20
40
mogue treba zamenuti sa npr. i 1 1,904 .
2 21
Ako je potrebno ostvariti vee prenosne odnose, koriste se viestepeni zupasti prenosnici.
6.5.4. Izbor materijala za zupanike

Na izbor materijala za zupanike utiu: brzina, optereenje, eljeni vek trajanja, cena, masa, uslovi
u kojima e zupanik raditi, postupak izrade itd. U tabeli 6.6. dati su neki od materijala sa
osnovnim karakteristikama.
Za zupanike se koriste razliiti materijali. Za mala optereenja i male brzine mogu se koristi livena
gvoa ili liveni elici sa neobraenim zupcima. Ovakvi zupanici pogodni su za rad u sredini sa
neistoama (praina, mulj i sl.). Otporni su na habanje, ali ne trpe udarna i promenljiva
optereenja.
Najee se za izradu zupanika koriste elici. Za umerena i jaka optereenja koriste se
konstrukcioni elici i elici za cementaciju. Za vrlo jaka optereenja i velike brzine koriste se
termiki obraeni legirani elici (cementacija i kaljenje).
Za velike prenike ( d 400 mm ) venac se pravi od elika, a trup i glavina od nekog jeftinijeg
materijala (sivog liva, elinog liva ili elika za zavarivanje).
Radi smanjenja buke vei zupanik moe se izraditi od nemetala, a manji od metala. Nemetalni
zupanik nije pogodan za vea optereenja i vee brzine. Nematalni materijali su najee plastine
mase. Najee se koriste termiki obraeni elici (cementacija i kaljenje).
6.5.5. Izbor modula zupanika

Izbor modula zupanika bazira se na dozvoljenom naprezanju manjeg zupanika. Zubac zupanika
napregnut je na savijanje i povrinski pritisak. Kritian popreni presek je podnoje zupca.
Dominantno naprezanje je savijanje podnoja zupca i povrinski pritisak boka zupca.
Kada je dominantno naprezanje na savijanje, modul se odreuje iz relacije:
F
f O df ,
eL
gde je: (-) faktor oblika koji zavisi od broja zubaca (tabela 6.7).
Tabela 6.6. Karakteristike nekih materijala za zupanike

Oznaka Termika Zatezna vrstoa Tvrdoa Dozvoljeni napon na Koeficijent izdrljivosti
materijala obrada M ( N / mm 2 ) HB savijanje zubaca na gnjeenje
( N / mm 2 ) dfo ( N / mm 2 ) K ( N / mm 2 )
Sl.200 - 200 1700 35 2,55
Sl.350 - 300 2300 55 3,17
NL.600-3 - 600 2500 130 6,59
NL. 800-2 - 800 2750 140 7,58
CTeL35 - 350 1400 90 1,93
L.0500 I 520 1500 80 2,19
.0545 I 550 1500 100 3,6
.0745 I 775 2100 120 6,47
.1331 II 575 1400 100 4,93
.1731 II 875 2100 168 7,32
.4130 II 1000 2560 185 9,04
.5431 II 1050 3050 200 10,79
.1220 III 575 6080 120 46,56
.4320 III 950 6080 120 46,56
.1531 IV 575 5150 170 29,55
.4732 IV 1025 5720 200 30,30
.1531 V 575 3900 175 19,72
.4732 VI 1025 5090 200 21,19
Napomena uz tabelu 6.5.: I normalizovanje, II - poboljanje, III cementacija, IV kaljenje, V
nitrovanje, VI nitrokarboniranje.
Tabela 6.7. Faktor oblika zubaca

Broj zubaca z ili z 12 15 20 25 30 35 40 50 60 80 100 150
za konusne zupanike
Faktor oblika 14,92 12,24 10,58 10,01 9,80 9,33 9,11 8,80 8,54 8,26 7,95 7,73
Ako se u prethodnom izrazu umesto koraka e unese e m , a umesto irine zupca L unese
FO
L m , gde je ( ) - faktor duine zubaca, dobija se f df , odakle je modul
m 2
prema naprezanju na savijanje:
FO
m ( mm ) .
df
b
Faktor duine zubaca zavisi od izrade i obrade zubaca, od tanosti sklapanja zupanika,
m
krutosti vratila, naina uleitenja itd. Preporuene vrednosti su u tabeli 6.2.
Dozvoljeni napon na savijanje odreuje se na osnovu jednaine:
df dfo k ,
gde je: dfo (N/mm 2 ) - tablina vrednost dozvoljenog napona na savijanje pri optimalnim radnim
uslovima (tabela 6.6), k (-) - koeficijent radnih uslova koji se odreuje prema izrazu:
a a a a
k 1 2 ili za obimne brzine v 20 m / s , k 1 2 ,
a1 v a1 v
gde je: a1 (- ) - faktor tanosti i kvaliteta obrade zupanika (tabela 6.8), a2 (- ) - faktor optih uslova
rada. Za miran rad zupanika a2 1 , a za neravnomeran pogon i kruto vratilo a2 0 ,45 0,6 .
Tabela 6.8. Preporuene vrednosti faktora tanosti i kvaliteta obrade zupanika a1
a1 (- ) Kvalitet obrade zupanika
34 Za neobraene livene zupce; za brzine v 0 ,8 m / s ; klase povrinske hrapavosti
N10 do N12.
45 Za grubo obraene zupce; za brzine v 0 ,8 4 m / s ; klase povrinske hrapavosti
N8 do N9.
67 Za tano obraene zupce; za brzine v 4 12 m / s ; klase povrinske hrapavosti N6
do N7.
8 10 Za bruene zupce i tano spregnute zupanike; za brzine do v 15 m / s ; klase
povrinske hrapavosti N6 do N7.
Dobijena vrednost modula usklauje se sa standardnim (tab, 6.1). Pri usvajanju modula bira se
blia ili manja vrednost. Ovaj izraz za proraun modula prema naponu na savijanje podnoja zupca
koristi se za manje brzine i manje snage.
U sluaju velikih optereenja i velikih obimnih brzina ( v 60 m / s ), modul se bira na osnovu
povrinskog pritiska (gnjeenja). Povrinski pritisak po dodirnoj povrini dva zupca nije
ravnomerno rasporeen i najvei je u sredini zupca i prema Hercu iznosi:
0 ,35 FN E
p ,
b
gde je: FN ( N ) - sila koja deluje upravno na bok zupca ( F N F O F R ) i ( mm ) - srednji
poluprenik krivine zubaca. Srednji poluprenik krivine zubaca odreuje se prema izrazu:
2 R1 R2
, gde su R1 i R2 poluprenici kinematiki dodirnih krugova.
R2 R1
Nakon odgovarajuih zamena, iz izraza za pritisak na gnjeenje dobija se modul:

6 ,22 P( i 1 )
m3 (mm),
i K d z12 1
gde je: K d ( N / mm 2 ) - dozvoljena vrednost koeficijenta izdrljivosti na pritisak koji se odreuje

K
prema izrazu K d ( N / mm 2 ) , gde je K ( N / mm 2 ) - koeficijent izdrljivosti zubaca na gnjeenje,
S
dat u tabeli za metarijale zupanika (tabela 6.6); S (-) - stepen sigurnosti na gnjeenje i kree se od
1,51,8.
Orijentacione preporuke za izbor minimalnih vrednosti modula date su u tabeli 6.9.
Tabela 6.9 . Orijentacione minimalne vrednosti modula
Kvalitet Konstrukciono izvoenje Minimalna vrednost modula mmin

11 do 12 elina konstrukcija. Lako kuite b / 10 do b / 15
8 do 9 elina konstrukcija ili pokretni mali zupanik b / 15 do b / 25
6 do 7 Dobro uleitenje vratila u kuitu b / 20 do b / 30
6 do 7 Dobra paralelnost vratila, kruto kuite b / 25 do b / 35
5 do 6 b / d1 1 , dobra paralelnost vratila, kruto kuite b / 40 do b / 60
6.5.6. Izbor dimenzija zupanika

Geometrijske mere venca zupanika odreene su modulom zupanika. Prenik glavine d g zavisi
od prenika vratila dv i odreuje se na osnovu naprezanja vratila na tom mestu (savijanja i
uvijanja). Ostale dimenzije zupanika odreuju se zavisno od naina izrade, veliine kinematikog
prenika d i modula m , prema okvirnim preporukama.
Za zupanike malog kinematikog prenika d , kod kojih je odnos ovog prenika i otvora glavine
d
manji od 3, 3 , zupanik ima oblik ploe bez obzira na nain izrade (sl. 6.28, a).
dv
a) b) c)
Sl. 6.28. Konstrukcioni oblici cilindrinih zupanika
Zupanici vrlo malog prenika, kod kojih je debljina merena od leba za klin do podnonog
prenika manja od dva modula, izrauju se izjedna sa vratilom (sl. 6.28, b). Za zupanike veih
prenika d , trup je stanjen bez ili sa otvorima po trupu. Za jo vee vrednosti prenika d , trup je sa
paocima (sl. 6.28, c). Broj paoka se odreuje prema izrazu:
N 0 ,45 d , gde je d (cm).
Ako je N 3 , zupanik se izrauje bez paoka.
Vrlo veliki zupanici izrauju se iz dva dela. Venac od kvalitetnijeg materijala, a trup i glavina od
nekog drugog manje kvalitetnog, koji se spajaju zavarivanjem.
6.6. CILINDRINI ZUPANICI SA KOSIM ZUPCIMA
U kinematikom smislu cilindrini zupanici sa kosim zupcima funkcioniu isto kao i cilindrini
zupanici sa pravim zupcima. Cilindrini zupanici sa kosim zupcima primenjuju se za vea
optereenja. Geometrijski parametri kojima se definie cilindrini zupanik sa kosim zupcima su
isti kao i kod cilindrinih zupanika sa pravim zupcima. Pored ovih parametara, za definisanje
cilindrinih zupanika sa kosim zupcima koriste se i sledei: normalni korak en , boni korak es ,
ugao kosine zubaca , bona duina zubaca b , normalna duina zubaca bn i boni raspon sb (sl.
6.29). Ugao kosine zubaca kree se priblino od 1020.
Normalni korak se odreuje iz relacije:
en es cos .
Ovi zupanici imaju dva modula - normalni mn i boni ms . Boni modul odreuje se prema
relaciji:
mn
ms .
cos
Sl. 6.29. Osnovni geometrijski parametri cilindrinih zupanika sa kosim zupcima
Normalni modul se odreuje iz relacije:

e e cos
mn n s ms cos ,

es
gde je: ms . Normalni modul mn ima standardne vrednosti iste kao i cilindrini zupanici

sa pravim zupcima prema tabeli 6.1. Podnoni d p i temeni dt prenik odreuju se na osnovu
normalnog modula mn koji ima standarne vrednosti prema relacijama:
d p d 2 ,4 mn i
dt d 2 mn .
Meutim, kinematiki prenik d odreuje se prema bonom modulu ms koji nema standardne
zaokruene vrednosti prema relaciji:
m z
d ms z n .
cos
Sile koje deluju na bok zupca zupanika sa kosim zupcima su obimna FO , radijalna FR i aksijalna
FO
F A (sl. 6.30). Prema ovoj slici imamo da je: F N F N ' F R , F N' F O F A , FN ' ,
cos
FO sin n tg n
FR FN sin n , te je FR FO ,
cos n cos cos
sin
F A FN ' sin FO , te je F A FO tg .
cos
Sl. 6.30. Sile na zupcu cilindrinog zupanika sa kosim zupcima
Postupak prorauna cilindrinih zupanika sa kosim zupcima isti je kao i za cilindrine zupanike
sa pravim zupcima, s tim to se izrazi za odreivanje modula razlikuju.
Normalni modul cilindrinog zupanika sa kosim zupcima mn odreuje se prema naprezanju na
savijanje iz relacije:
2 M cos
mn 3 ( mm ) .
df z1
Dobijena vrednost ovog modula standardizuje se.

Parametar je faktor kosine dodirne povrine zubaca. Zavisi od ugla kosine i dat je u tabeli
6.10.
Tabela 6.10. Faktor kosine dodirne povrine zubaca
Ugao kosine zubaca o 0 5 10 15 20 25

Faktor kosine dodirne povrine zubaca 1 0,960 0,920 0,875 0,835 0,790
Na osnovu pritiska na gnjeenje normalni modul mn za nekorigovane cilindrine zupanike sa

kosim zupcima sa uglom dodirnice 20 odreuje se prema relaciji:
6 ,22 P( i 1 ) cos
mn cos 3 ( mm ) .
i K d z 2
6.7. KONUSNI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA
Osnovne karakteristike konusnih zupanika iste su kao i za cilindrine zupanike. Konusni

zupanici prenose obrtno kretanje na vratila koja se meusobno seku pod uglom ukupnog
kinematikog konusa , koji moe da bude najee 90 , zatim 90 ili 90 (sl. 6.31).
Geometrija konusnih zupanika sloenija je u odnosu na cilindrine, te je njihova izrada daleko
skuplja. Konusni zupanici koriste se za manje snage. Mogu biti sa pravim, kosim i spiralnim
zupcima. Pravozubi konusni zupanici koriste se za male obimne brzine, a za vee sa kosim i
spiralnim zupcima. Odravanje konusnih zupanika sloenije je i skuplje u poreenju sa
cilindrinim. Takoe je i proraun sloeniji, te se koriste aproksimativne metode prorauna.
Sl. 6.31. ematski prikaz ugla kinematikog konusa konusnih zupanika
Spregnute konusne povrine seku se u jednoj taki Ok koja je definisana poluprenikom osnovnog
konusnog zupanika Rt (sl. 6.32). Ugao pod kojim se seku vratila i kinematski konusi jednak je:
1 2 .
Zbog konusnih povrina vei deo geomerijskih veliina ima beskonano mnogo vrednosti (sl.
6.32). Osnovne geometrijske mere konusnih zupanika su: spoljanji podnoni, kinematski i temeni
prenik ( d p , d i dt ), spoljanja podnona, temena i ukupna visina zupca ( h p , ht i h ), srednji
kinematski prenik d m , podnoni i temeni ugao zupca ( p , t ), podnoni i temeni ugao

kinematikog konusa ( p , t ), irina zupca b i temena visina zupanika bs . Ostali parametri su
isti kao kod cilindrinih zupanika, prenik vratila dv i prenik glavine d g . Kao i kod
cilindrinih zupanika, jedan od osnovnih parametara je spoljanji modul m , koji nije
standardizovan. Srednja vrednost modula mm proraunava se prema naprezanju zupca, a na osnovu
njega rauna se spoljanji modul m . Srednji modul mm ima standardne vrednosti, dok spoljanji
modul nema standardne vrednosti.
Uzajamni odnos navedenih geometrijskih vrednosti konusnih spregnutih zupanika zavisi od
vrednosti ukupnog kinematikog konusa, tj. da li je 90 , 90 ili je 90 .
Sl. 6.32. Geometrijske mere konusnih zupanika
Za ugao ukupnog kinematikog konusa 90 , za nekorigovane zupce, vrednosti geometrijskih

veliina manjeg pogonskog konusnog zupanika sa pravim zupcima oznaen sa pozicijom (1) su:
1 z1
tg 1 , h p 1,2 m , ht m , h 2 ,2 m , d m z1 ,
i z2
dt
tg p 2 ,4 sin 1 , tgt 2 sin 1 , p 1 p , t 1 t , bs ,
z1 z1 2 tg t
m z1 b sin 1
Rt , 0 ,25 0 ,33 , m mm b , dt 1 m( z1 2 cos 1 ) ,
2 sin 1 Rt z1
d p1 m( z1 2 ,4 cos 1 ) .
Principi za statiki proraun osnovnih parametara konusnih zupanika sa pravim zupcima isti su
kao kod cilindrinih zupanika. Na osnovu naprezanja na savijanje ili povrinskog pritiska jednog
zupca, odreuje se srednji modul mm , a na osnovu spoljanjeg modula m sve ostale geometrijske
vrednosti prema napred datim relacijama. Na osnovu naprezanja na savijanje zupca, srednji modul
se odreuje iz relacije:
0 ,637 P1
mm 3 (mm),
df z1 1
b
gde je: ( ) - faktor duine zubaca odreuje se iz izraza . Obino je 6 10 ; (-)
mm
faktor oblika zupca prema tabeli 6.7, s tim da je broj zubaca z koji se odreuje prema izrazu
z1
z ; ( ) - faktor stepena sprezanja odreuje se 0 ,8 , a stepen sprezanja odreuje
cos 1
se prema tabeli 6.4.
Srednji modul mm odreuje se prema pritisku na gnjeenje na osnovu izraza:
6 ,22 P i 2 1
mm 3 . Vrednost srednjeg modul mm se standardizuje.
i K d z12 1
6.8. PODMAZIVANJE ZUPANIKA
Podmazivanje zupanika neophodno je iz vie razloga. Uloga maziva je da smanji trenje, hladi
zupce, da odvodi kontaminante i da zatiti zupanike od korozije.
Osnovni razlog za podmazivanje je smanjenje trenja izmeu zubaca spregnutih zupanika. Drugi
razlog je hlaenje zubaca. Bez obzira kako je podmazivanje izvedeno javlja se trenje usled kojeg
dolazi do zagrevanja zubaca. Mazivo, naroito ako je protono, odvodi toplotu i smanjuje
zagrevanje zubaca. Ako se kaljeni zupanik pregreje gubi svoje potrebne mehanike karakteristike.
Pored toga ulje odvodi kontaminante, tj. neistoe i sitne estice nastale habanjem.
Izmeu zubaca teko je postii potpuno mokro podmazivanje. Pri malim obimnim brzinama ne
moe se stvoriti potreban hidrodinamiki pritisak u sloju maziva. Pri velikim brzinama mazivo se
teko zadrava izmeu zubaca jer usled centrifugalne sile biva potisnuto izvan.
Za podmazivanje zupanika koristi se vrsto mazivo, masti i ulja. vrsto mazivo (molibdenov
disulfid) i masti koriste se za male brzine do 1 m/s i za otvorene prenosnike kada se ne nalaze u
kuitu. Ulja se koriste za zupanike sa veim obimnim brzinama i kada su zatvoreni u kuitu.
Kada se koristi ulje, primenjuje se potapanje ili ubrizgavanje. Podmazivanje potapanjem koristi se
za brzine do 15 m/s. Pri tome je obino vei zupanik zaronjen u ulje duboko do pet modula.
Zupanik ne sme biti dublje zaronjen u ulje jer bi otpor obrtanju bio veliki i stepen korisnosti
takvog zupastog para bio bi mali. Pri brzinama veim od 15 m/s podmazivanje se obavlja
ubrizgavanjem. Ulje se pod pritiskom pomou mlaznice ubrizgava meu zupce neposredno pred
ulazak u spregu. Ulje za podmazivanje stalno cirkulie, pri emu se preiava i hladi. Za
cirkulaciju se koristi pumpa. Temperatura ulja ne sme da pree 60C, eventualno 80C, u
protivnom ulje brzo stari. Orijentacione preporuke za vrstu maziva i nain podmazivanja dat je u
tabeli 6.11.
Vrstu ulja koju treba koristiti za pojedine zupanike propisuje proizvoa maina (traktora,
kombajna... ) i te preporuke treba dosledno primenjivati.
Tabela 6.11. Izbor naina i sredstava za podmazivanje zupanika

Obimna brzina Sredstvo za Nain podmazivanja Oblik prenosnika (sistem
(m/s) podmazivanje za podmazivanje)
< 2,5 Prionljivo mazivo Nanoenje etkicom ili Otvoren prenosnik po
lopaticom mogunosti sa poklopcem
2,5 4 Tena mast Naprskavanjem
48 Potapanjem ili ubrizgavanjem Zatvoren prenosnik
8 15 kod veih prenosnika (P=400
15 25 Ulje kW) ili prenosnika sa kliznim Podmazivanje potapanjem
leajima, kao i vertikalnih sa uljnom kadom ili
prenosnika rebrima za hlaenje
> 25 Ubrizgavanjem Poseban agregat
6.9. TOLERANCIJE ZUPASTIH PAROVA

Tolerancije mera, oblika i poloaja za sve delove u sklopu su vane, a posebno su vane za
zupaste parove. Od vrednosti tolerancija zubaca zupanika zavisi funkcionalnost sklopa, potrebna
energija za pokretanje, cena odravanja, vek trajanja zupastih parova i sl.
Nominalne geometrijske vrednosti venaca dva spregnuta zupanika su iste ( e1 e2 , h1 h2 ,
ht 1 ht 2 , hs1 hs 2 , b1 b2 , bo1 bo 2 , bz1 bz 2 ), a samo tolerancijama se obezbeuju potrebne
vrednosti zazora.
Za zupaste prenosnike predviene su sledee tolerancije:
koraka Te ,
oblika (profila) boka zupca,
bone linije dodira (zupca) Tb ,
tolerancije radijalnog bacanja centrinosti,
tolerancija mere preko zubaca TW ,
meuosnog rastojanja T A ,
irine meuzublja Tbo (izbor bonog zazora),
paralelnosti osa obrtanja zupanika zupastog para,
tolerancije tela zupanika,
pravca kosine zubaca T ,
ravnost obrtanja itd.
Koje su vrednosti navedenih tolerancija zavisi od toga kako se zupanici izrauju, za koje snage i
brzine obrtanja se koriste, da li se termiki obrauju ili ne, od dozvoljenih vrednosti buke i
vibracija, od cene kotanja itd. Uglavnom, to su manje vrednosti navedenih tolerancija, to e
zupanik pravilnije i due raditi i biti skuplji.
Za tolerancije oblika i mera zubaca i tela zupanika predvieni su kvaliteti od IT1 do IT12.
Smernice za izbor kvaliteta tolerancija u zavisnosti od kinematikog prenika prikazane su u tabeli
6.12.
Kvalitet povrinske hrapavosti zavisi od vrednosti modula i kvaliteta tolerancija mera i oblika, a
preporuuje se kao u tabeli 6.13.
Tabela 6.12. Smernice za izbor kvaliteta tolerancija zupanika

Kinematiki IT kvalitet tolerancije
Dozvoljena prenik d u 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
radijalna i mm
aksijalna do 125 2,8 2,8 7 7 11 11 18 18 28 28 28 28
bacanja 125-400 3,6 3,6 9 9 14 14 22 36 36 36 36 36
kontrolnih 400-800 5 5 12 12 20 20 32 32 50 50 50 50
povrina u m 800-1600 7 7 18 18 28 28 48 48 71 71 71 71
1600-2500 10 10 25 25 40 40 63 63 100 100 100 100
2500-4000 16 16 40 40 63 63 100 100 160 160 160 160
Tolerancija Za prenik H IT4 IT4 IT4 IT4 IT5 IT6 IT7 IT7 IT8 IT8 IT8 IT8
otvora u Za oblik IT1 IT2 IT3 IT4 IT5 IT5 IT6 IT7 IT8 IT8 IT8 IT8
glavini
Tolerancije Za prenik h IT4 IT4 IT4 IT4 IT5 IT5 IT6 IT7 IT8 IT8 IT8 IT8
prenika za Za oblik IT1 IT2 IT3 IT4 IT5 IT5 IT6 IT7 IT8 IT8 IT8 IT8
vratilo
Tolerancije temenog prenika IT6 IT7 IT8 IT9 IT11
Tabela 6.13. Kvalitet povrinske hrapavosti zubaca zupanika

Kvalitet Standardni modul m u mm
tolerancije mera 1 do 2 2 do 4 4 do 6 6 do 8 8 do 10 10 do 16 16 do 20
zupanika Klasa povrinske hrapavosti N
1 4 4 4 4 5 5 5
2 5 5 5 5 5 5 5
3 5 5 5 5 5 6 6
4 5 6 6 6 6 6 6
5 6 6 6 6 6 6 7
6 6 6 6 7 7 7 7
7 6 7 7 7 7 7 8
8 6 7 7 7 8 8 8
9 7 8 8 8 8 9 9
10 8 8 8 9 9 9 10
11 9 9 9 9 10 10 10
12 9 10 10 10 10 11 11
6.9.1. Kontrola tolerancija i mera

Ako je potrebno treba merenjem izvriti kontrolu tolerancija i mera venca i ostalih dimenzija
zupanika, kao to su korak, oblik profila, bonu liniju dodira itd.
Tolerancija koraka Te predstavlja razliku izmeu stvarne i nominalno - nazivne mere koraka
zupca. Merenjem se utvruju odstupanja koraka na kinematikom preniku d. Nain merenja
prikazan je na sl. 6.33.
Tolerancija oblika profila boka zupca predstavlja odstupanje stvarnog oblika od teorijskog (sl.
6.34). Pri merenju odstupanja profila zubaca, merni pipak ureaja klizi du aktivnog dela profila u
eonoj ravni. Standardom ISO 1328-1 propisana su dozvoljena odstupanja profila zubaca u
zavisnosti od tanosti izrade prenika podeonog kruga i modula.
Tolerancija bone linije dodira zupca Tb predstavlja dozvoljeno rastojanje izmeu dve idealno
paralelne bone linije koje obuhvataju stvarnu bonu liniju dodira (sl. 6.35). Pri merenju odstupanja
bone linije merni pipak ureaja klizi du boka zupca u pravcu bone linije (sl. 6.36). Standardom
ISO 1238-1 propisana su dozvoljena odstupanja bone linije u zavisnosti od tanosti izrade, duine
zupca i kinematikog prenika.
Radijalno bacanja - centrinost je dozvoljeno odstupanje geometrijske ose zupanika definisane

bokovima zubaca u odnosu na kinematiku osu obrtanja zupanika. Ovo odstupanje akumulira
odstupanje oblika bokova, debljine i koraka zubaca. Meri se postavljanjem valjaka ili loptica u
meuzublje zubaca (sl. 6.37). Odstupanje centrinosti predstavlja razliku izmeu najvee i najmanje
udaljenosti lopte ili valjaka od ose obrtanja zupanika, mereno u radijalnom pravcu (radijalno
bacanje). Standardom su propisane granine dozvoljene vrednosti ovih odstupanja, u zavisnosti od
tanosti izrade (kvaliteta), modula i prenika kinematikog kruga.
Sl. 6.33. Merenje koraka zupca Sl. 6.34. Merenje odstupanja oblika boka zupca
Sl. 6.35. Tolerancija bone linije dodira Sl. 6.36. Merenje tolerancije bone linije dodira
Mera preko zubaca je odreena zbog nemogunosti tanog merenja irine zupca bz . Kontrolie se
merenjem mere preko zubaca. Utvrivanje stvarne vrednosti mere preko zubaca ostvaruje se
primenom specijalnog mikrometra s mernim pipcima u obliku tanjira (sl. 6. 38). Kontrola se vri
graninim merilom u obliku rave. Odstupanje mere preko zubaca TW predstavlja razliku izmeu
nazivne i stvarne mere, merene du zajednike normale preko vie zubaca. Merni broj zubaca W
moe se odrediti na osnovu analitikih izraza ili oitati iz odgovarajuih dijagrama. Standardom su
propisana dozvoljena granina odstupanja mere preko zubaca, u zavisnosti od izabranog kvaliteta i
poloaja tolerancijskog polja, modula i kinematikog prenika.
Sl. 6.37. Merenje radijalnog bacanja Sl. 6.38. Merenje mere preko zubaca
Meuosno rastojanja T A predstavlja razliku izmeu stvarne izmerene vrednosti i nazivne,

nominalne vrednosti. Nominalna vrednost dobija se iz uslova sprezanja zupastog para bez bonog
zazora. Standardom SRPS M.C1.034 propisana su dozvoljena odstupanja osnog rastojanja u
zavisnosti od nazivne vrednosti osnog rastojanja, kvaliteta tolerancije zupanika i kvaliteta
tolerancije meuosnog rastojanja (tabela 6.14).
Tabela 6.14. Dozvoljeno odstupanje meuosnog rastojanja zupanika A u m

Stepen tolerancije meuosnog rastojanja
Meuosno rastojanje A
u mm 1 2 3 4 5 6
Stepen tolerancije zupanika
iznad do 1i2 3i4 5i6 7i8 9 i 10 11 i 12
6 10 2 5 8 11 18 45
10 18 3 6 9 14 22 55
18 30 3 7 11 17 26 65
30 50 4 8 13 20 31 80
50 80 4 10 15 23 37 95
80 120 5 11 18 27 44 110
120 180 6 13 20 32 50 125
180 250 7 15 23 36 58 145
250 315 8 16 26 41 65 160
315 400 9 18 29 45 70 180
400 500 10 20 32 49 78 200
500 630 22 35 55 88 220
630 800 25 40 63 100 250
800 1000 28 45 70 115 280
1000 1250 33 53 83 133 330
1250 1600 39 63 98 155 390
1600 2000 46 75 115 185 460
irina meuzublja Tbo (boni zazor). Da bi zupasti par postavljen na odreenom osnom
rastojanju radio bez zaglavljivanja, potrebno je obezbediti odgovarajui prostor izmeu bokova
zubaca - boni zazor. Ovaj zazor treba da apsorbuje odstupanja nastala pri izradi zubaca zupanika,
montai zupastog para i odstupanja prouzrokovana radnim uslovima u pogledu elastinih
deformacija zubaca i vratila i toplotnih dilatacija.
Mali boni zazor dovodi do zagrevanja i preoptereenja zubaca zupanika i oslonaca vratila. Veliki
boni zazor poveava buku. Veliki boni zazor propisuje se za zupaste parove koji rade na
povienim temperaturama i u uslovima velikih elastinih deformacija zubaca. Kod izrazito
promenljivog radnog optereenja i promenljivog smera obrtanja zupanika, veliki boni zazor
amortizuje udarna optereenja.
Mere tela zupanika i tolerancije oblika, poloaja i mera temene povrine, eone povrine i otvora
za vratilo treba da su propisane kao na sl. 6.39, a kvalitet prema tabelama 6.12 i 6.13. Potrebno je
kontrolisati radijalno (R) i aksijalno bacanje (sl. 6.39, a), kao i sve ostale definisane zahteve sa sl.
6.39, b.
6.10. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE ZUPANIKA
Pod pravilnim korienjem zupanika podrazumeva se:
- Korienje zupanika za predviene obrtne momente (snage i ugaone brzine), bez
preoptereenja;
- Korienje zupanika do predvienih radnih temperatura, u protivnom kaljeni zupanici
nee vie imati potrebne mehanike osobine;
- Pravilna montaa kako bi se postigla odgovarajua tolerancija mera meuosnog rastojanja.

Pravilno odravanje zupastih prenosnika snage podrazumeva:
- Pravilno i redovno podmazivanje prema preporuci proizvoaa maine u koju su zupanici
ugraeni i prema uslovima rada;
- Stalna kontrola temperature ulja za podmazivanje;
- Kontrola buke;
- Kontrola vibracija;
- Kontrola mera i geometrijskog oblika zupanika.
a) b)
Sl. 6.39. Kontrola mera tela zupanika
Za vitalne zupaste prenosnike nekada nije dovoljno menjati ulje prema preporuci proizvoaa
maine. Kada su uslovi rada teki i kada doe do pregrevanja ulja, rok za njegovu zamenu moe
biti krai. U cilju odreivanja pravog trenutka zamene ulja koriste se razliite metode i postupci.
Najjednostavniji, a dovoljno taan postupak je merenje temperature i istoe ulja. Pod istoom
ulja podrazumeva se koliina stranih primesa: mehanikih opiljaka, estica metala usled habanja,
ai itd. Ureajima razliitih naziva, koji poseduju i odgovarajui softver, procenjuje se da li je ulje
jo za upotrebu ili ne.
Oteeni i ishabani zupci zupanika pokazuju veu buku i vibracije nego neoteeni. Za merenje
buke i vibracija razvijene su metode i ureaji kojima se jednostavno i brzo mogu izmeriti
odgovarajui parametri. Na osnovu izmerenih parametara (brzine obrtanja, amplituda vibracija...)
pomou mernog ureaja, softverski se procenjuje da li su buka i vibracije u preporuenim
granicama. Dozvoljene vrednosti vibracija i buke preporuuje proizvoa maina ili su odreene
odgovarajuim standardima. Ako su izmerene vrednosti buke i vibracija u dozvoljenim
granicamam, tada su zupanici odgovarajue geometrije i zadovoljavajue je podmazivanje.
Za kontrolu mera i geometrijskog oblika zupanika, postoje metode i ureaji za laserko merenje,
kojima se moe precizno izmeriti. Meutim, potrebno je zupanike demontirati iz sklopa, to je
esto komplikovano, te se ovo merenje ree koristi.
6.11. OTEENJA ZUPANIKA

Na zupanicima posle izvesnog perioda rada, a posebno kada se nepravilno koriste, dolazi do
razliitih vidova oteenja:
rupica (pitinga),
otcepljenja,
habanja (istroenja),
zaribavanja,
nasilnog loma zubaca ili
loma zubaca usled zamora materijala zupanika.
Pojava rupica (pitinga) na bokovima zubaca javlja se pri neodgovarajuoj termikoj obradi, kao
posledica zamora materijala, ili zbog velikog povrinskog pritiska usled preoptereenja (sl. 6.40).
Rupice su veliine od nekoliko desetina m do 0,2 mm. Rupice se najee nalaze oko
kinematikog prenika d prema podnoju zupca. Razlikujemo poetni piting i onaj nakon dueg
korienja. Poetni piting javlja se u samom poetku korienja kada dolazi do izravnavanja
neravnina bokova zubaca nastalih prilikom obrade. Rupice mogu biti i u vidu sitnih pukotina
(zareza), koje su posledica povrinske hrapavosti usled neodgovarajue povrinske obrade. Nakon
stvaranja poetnih rupica, prestaje njihovo irenje. Posle nekog perioda rada ponovo se progresivno
javljaju rupice, tako da dolazi do drobljenja povrina bokova.
U rupicama (jamicama) zadrava se ulje za podmazivanje i pri dodiru sa zupcima drugog zupanika
dolazi do velikog pritiska ulja u rupicama, a kako je ulje nestiljivo, rupice se poveavaju i bokovi
zubaca oteuju.
Rupice se prvo javljaju na pogonskom zupaniku, posebno ako je malog prenika. Ovom vidu
oteenja manje su izloeni zupanici sa odgovarajuom termikom obradom (kaljenje,
cementacija, nitriranje).
Sl. 6.40. Oteenje zubaca u vidu rupica (pitinga)
Oteenje u vidu otcepljenja (ljutenja) na bokovima zubaca poseban je vid pitinga (sl. 6.41).
Otcepljenje ili ljutenje prvenstveno nastaje usled nehomogene strukture materijala koja nastaje
tokom izrade ili termike obrade. Pri izradi zupanika moe doi do prednapona u zupcima usled
zagrevanja bokova zubaca, to kasnije dovodi do otcepljenja. Otcepljenje nastaje i usled
nedovoljnog podmazivanja, zbog ega dolazi do pregrevanja bokova zubaca. Usled pregrevanja
menja se struktura materijala i dolazi do njegovog skidanja u vidu brazdi. Skinute estice materijala
odnosi ulje i dodatno progresivno utiu na oteenja bokova zupanika.
Sl. 6.41. Oteenje zubaca u vidu otcepljenja
Habanje zubaca je stalna pojava, zbog klizanja izmeu spregnutih zubaca. Habanje se javlja tokom
celokupnog rada zupanika. Pozitivno habanje samo je na poetku rada, kada dolazi do razrade
zupnika, jer omoguava ravnomerniju raspodelu optereenja po bokovima zubaca. Meutim,

kasnije, usled habanja, dolazi do istroenja bokova oko kinematikog prenika prema temenu zupca
(sl. 6.42, a). Nakon toga dolazi do istroenja boka po celoj visini zupca (sl. 6.42, b). to je
podmazivanje nepravilnije, a optereenje vee, habanje je intenzivnije, tako da moe biti do te mere
da se zupci upice (sl. 6.42, c). Ako se oteti osigura od aksijalnog pomeranja zupanika po vratilu,
zupanici se razmaknu i nisu spregnuti po celoj irini venca, tako da dolazi do neravnomernog
habanja po irini zupca (sl. 6.42, d).
Ako ima neistoa u ulju za podmazivanje (opiljaka, peska, mineralnih materija...), javlja se
intenzivno abrazivno habanje. Stoga, ulje treba menjati kako bi se, izmeu ostalog, odstranile
neistoe. Habanje je manje ako je podmazivanje pravilno. Ako su zupanici od istog materijala i
izraeni istom tehnologijom, podjednako e se habati. Neto vie e se habati zupci manjeg
zupanika jer ee dolaze u spregu. Ako su spregnuti zupanici sa razliitim tvrdoama, vie e se
habati meki zupci.
a) b) c) d)
Sl. 6.42. Habanje bokova zubaca zupanika
Zaribavanje nastaje kada doe do izrazitog oteenja bokova zubaca u vidu otcepljenja zbog
nedovoljnog podmazivanja. Temperatura se toliko poveava da dolazi do pregrevanja i topljenja
dodirnih povrina, toliko da se zupanici vie ne mogu obrtati.
Nasilan lom zubaca nastaje usled velikog i udarnog preoptereenja. Do loma zubaca dolazi i zbog
velikih ugiba vratila, neuravnoteenih masa na vratilu, oteenih leaja i slino. Pri velikom
preoptereenju moe se polomiti manji broj zubaca ili svi (sl. 6.43). Zupci se lome najee u
podnonom delu zupca, a deava se da se zalome i temeni delovi zupca. Nasilan lom zupca je esto
ispupen. Kada je lom zupca nasilan, povrina preloma je svetle, krupnozrnaste strukture materijala.
Lom zubaca usled zamora materijala zupanika nastaje posle dueg perioda korienja, kada
materijal gubi mehanika svojstva i dolazi do loma zubaca. Lom usled zamora materijala
prepoznaje se po tome to je deo povrine preloma tamnije boje a deo prelomljene povrine svetlije.
Ovakav lom zubaca je esto udubljen.
Sl. 6.43. Nasilan lom zubaca zupanika
6.12. REPARACIJA ZUPANIKA
Reparacija je postupak koji omoguava da se oteenim mainskim delovima vrati radna sposobnost
i prvobitna funkcija. Zavisno od vrste mainskog dela i vrste oteenja potrebno je sprovesti niz
radnih operacija prema neophodnom redosledu. Reparacija je uglavnom rentabilan postupak ako se
sprovede odgovarajue i ako se oteeni deo dovede u prvobitno stanje. Na sklopu sa sl. 6.44.
crvenom (podebljanom) linijom oznaene su oteene povrine, dok ostale i dalje zadovoljavaju
funkciju punog prenosnika. Mnogo manje je oteenih od neoteenih povrina, to dovoljno
pokazuje da je ispravno uraditi reparaciju.
Reparacija se moe uraditi za sve oteene delove maina i uglavnom je isplativa za zupanike,
kainike, frikcione tokove, vratila, osovine, spojnice itd.
Sl. 6.44. Primer oteenih povrina koje se mogu reparirati

Svi vidovi oteenja na zupanicima mogu se reparirati. Redosled operacija reparacije je sledei:
demontaa (rasklapanje),
ienje uzoraka,
analiza oteenja,
izbor metode reparacije,
razrada tehnolokog postupka reparacije,
priprema uzorka,
realizacija izabranog postupka reparacije,
kontrola,
ispitivanje repariranog dela,
montaa i uhodavanje i
provera i ispitivanje u sklopu maine.
Pri demontai treba voditi rauna da ne doe do dodatnih oteenja. Demontaa nije uvek
neophodna.
Cilj ienja je sagledavanje vrste i koliine oteenja. ienje podrazumeva uklanjanje: ulja i
masti, metalnih estica, korozije, boje, garei i starih zatitnih prevlaka nekim od postupaka
ienja.
Analiza oteenja podrazumeva utvrivanje: stepena ishabanosti, tolerancija duinskih mera,
tolerancija oblika i poloaja, hrapavosti povrina, naprslina vidljivih i skrivenih, lomova i vrste
materijala. Ovi podaci se dobijaju ispitivanjem i merenjem korienjem odgovarajuih metoda.
Uspenost reparacije zavisi od pouzdanosti prikupljenih podataka kako bi se reparacija sprovela na
najbolji nain.
Izbor metode reparacije zavisi od sprovedene analize nastalih oteenja, funkcije i domena
primene mainskog dela. Reparacija, zavisno od naina izvoenja, moe biti mehanika (hladna) i
toplotna. Mehanika reparacija se izvodi bez unosa toplote, npr. aktiviranjem neoteenih povrina
mainskog dela, postavljanjem umetaka itd. Najjednostavnija mehanika reparacija je aktiviranje
neoteenih povrina mainskog dela. Na primer, ako se zupanik obre samo u jednom smeru,
samo jedne strane bokova zubaca su u dodiru i samo su one oteene. U tom sluaju dovoljno je
okrenuti zupanike za 180 , ime se radni vek zupanika znatno produava. Toplotnu reparaciju
prati unos velike koliine toplote, to izaziva deformacije i zaostale napone, pa su neophodne
dodatne termohemijske obrade. I pored ovih problema, toplotna reparacija je dominantna u
reparaciji mainskih delova. U toplotne reparacije svrstavaju se zavarivanje, navarivanje i
metalizacija.
Kontrola i ispitivanje repariranog dela je obavezno kako bi se utvrdila uspenost reparacije.
Proverava se pojedinano zupanik i zupasti par. Da bi se kod zupastih parova obezbedilo
pravilno sprezanje, zamenljivost zupanika, miran rad, velika pouzdanost u radu, odgovarajua
nosivost, tanost oblika i dimenzija zubaca, mora se nalaziti unutar propisanih granica (tolerancija).
Pored kvaliteta reparacije, od montae i uhodavanja, veoma zavisi produenje radnog veka
repariranog dela.
Provera i ispitivanje repariranog dela u sklopu maine je krajnja potvrda da li je reparacija
kvalitetno obavljena. Za zupaste parove, to je provera vibracija i vrednosti tolerancije mera, oblika
i poloaja spregnutog zupastog para.
6.13. PRIMERI PRORAUNA ZUPANIKA
Zadatak 6.1. Za evolventni cilindrini pogonski zupanik sa pravim nekorigovanim zupcima

poznat je modul m 6 mm . Zupanik treba da ima minimalan broj zubaca. Odrediti: kinematiki
prenik d , podnoni prenik d p , temeni prenik dt , visinu temenog dela zupca ht , visinu
podnonog dela zupca h p , irinu boka zupca b ako je faktor irine zupca 10 i meuosno
rastojanje A izmeu dva spregnuta zupanika ako je prenosni odnos i 3 .
Kinematiki prenik d m z 6 13 78 mm . Usvaja se minimalan broj zubaca z 13 .
Visina temenog dela zupca ht jednaka je modulu: ht m 6 mm .
Visina podnonog dela zupca h p jednaka je: h p 1,2 m 1,2 6 7 ,2 mm .
Ukupna visina zupca h je h 2 ,2 m 2 ,2 m 2 ,2 6 13,2 mm .
Temeni prenik dt jednak je dt d 2 m 78 2 6 90 mm .
Podnoni prenik d p jednak je d p d 2 ,4 m 78 2 ,4 6 63,6 mm .
irina boka b jednaka je b m 10 6 60 mm .
z
Broj zubaca spregnutog zupanika je i 2 , odakle je z 2 i z1 3 13 39 zubaca.
z1
m ( z1 z2 ) 6 ( 13 39 )
Meuosno rastojanje A jednaka je: A 156 mm .
2 2
Zadatak 6.2. Odrediti modul i osnovne geometrijske parametre cilindrinog zupastog para sa
pravim nekorigovanim dobro obraenim zupcima koji se nalaze na prepustu ako je dato: P 9 KW ,
n1 300 o / min , i 3 , klasa povrinske hrapavosti N8, materijal manjeg zupanika .0745, obimna
brzina v 2 m / s i pogon je ravnomeran.
Preporuka za broj zubaca manjeg zupanika z1 prema tabeli 6.5 je z1 25 50 , usvaja se
z1 30 .
Faktor oblika zubaca je 9 ,8 , tabela 6,7.

Faktor irine zubaca prema tabeli 6.2 je 20 .
a a 4 ,5 1
Koeficijent radnih uslova k jednak je k 1 2 0 ,692 . Prema tabeli 6.8 faktor
a1 v 4 ,5 2
tanosti i kvaliteta obrade zupanika je a1 4 ,5 . Faktor optih uslova rada je a2 1 .
Dozvoljeni napon na savijanje je df dfo k 120 0 ,692 83,04 N / mm 2 . Tablini

dozvoljeni napon na savijanje materijala .0745 je df 120 N / mm 2 (tabela 6.6).
v 2
Poluprenik manjeg zupanika R1 0 ,063 m . Ugaona brzina manjeg zupanika je
1 31,4
n 300 3 ,14
1 1 31,4 s -1 .
30 30
P 9000
Obimna sila jednaka je Fo 4549 N .
R1 1 0 ,063 31,4
Modul zupanika je:

FO 4549 9 ,8
m 2 ,92 mm . Usvaja se standardna vrednost m 3 mm
df 3 ,14 20 83,04
Vrednost kinematikog prenika je d1 m z1 3 30 90 mm . Dobijena vrednost je manja od
koriene vrednosti ( d 2 R1 2 0063 0 ,126 m ), te se vri korekcija poveanjem broja zubaca
d 126
ili poveanjem modula. Usvaja se varijanta poveanja broja zubaca na z1 1 42 , to je
m 3
u skladu sa preporukom iz tabele 6.5 ( z1 = 25 50 ).
Stvarna vrednost kinematikog prenika manjeg pogonskog zupanika d 126 mm .
Visina temenog dela zupca ht jednaka je modulu: ht m 3 mm .
Visina podnonog dela zupca h p jednaka je: h p 1,2 m 1,2 3 3,6 mm .
Ukupna visina zupca h je h 2 ,2 m 2 ,2 3 6 ,6 mm .
Temeni prenik dt jednak je dt d 2 m 126 2 3 132 mm .
Podnoni prenik d p jednak je d p d 2 ,4 m 126 2 ,4 3 118 ,8 mm .
irina boka b jednaka je b m 20 3 60 mm .
Broj zubaca spregnutog zupanika je z2 z1 i 42 3 126 zubaca.
Kinematiki prenik spregnutog zupanika d 2 m z 2 3 126 378 mm .
m ( z1 z2 ) 3 ( 42 126 )
2 2
Prenik vratila se odreuje prema naprezanju na uvijanje:
5 M1 5 286620
dv 3 3 20 ,7 mm .
dju 160
P 9000
Obrtni moment na zupaniku 1 je M 1 286 ,62 Nm . Usvaja se materijal vratila
1 31,4
.0460, te je dju 160 N / mm 2 (tabela 1.2).
Usvaja se standardna vrednost prenika vratila d v 30 mm (tabela 0.1). Prenik vratila je

povean zbog leba za klin, o emu e biti rei u poglavlju 12. Klinovi.
Osnovne mere zupanika date su na sl. 6.45.
Sl. 6.45. Reenje zadatka 6.2.
Zadatak 6.3. Pogonski cilindrini zupanik sa kosim zupcima prenosi snagu P1 45 kW pri
ugaonoj brzini 1 110 s 1 . Broj zubaca pogonskog zupanika je z1 25 , a spregnutog gonjenog
z2 50 . Ugao kosine zubaca je 15 . Materijal zupanika je .1731. Odrediti potrebne
geometrijske veliine zupanika sa nekorigovanim zupcima.
Normalni modul mn na osnovu naprezanja na savijanje je:

2 M cos 2 10 ,01 409090 0 ,875 cos 15 3
mn 3 3 52,48 3,73 mm .
df z1 3 ,14 15 112 25
Standardna vrednost normalnog modula prema tabeli 6.1. je mn 4 mm .
Faktor oblika zubaca prema tabeli 6.7. je 10 ,01 . Obrtni moment savijanja je
P 45000
M1 1 409 ,09 Nm . Faktor kosine dodirne povrine zubaca prema tabeli 6.10 je
1 110
0 ,875 . Faktor duine zubaca prema tabeli 6.2 je 15 . Koeficijent radnih uslova k jednak je
a a 10 1
k 1 2 0 ,666 . Prema tabeli 6.8 faktor tanosti i kvaliteta obrade zupanika je a1 = 10 .
a1 v 10 5
Faktor optih uslova rada je a2 1 . Obimna brzina se pretpostavlja v 5 m / s . Dozvoljeni napon na
savijanje je df dfo k 168 0 ,666 112 N / mm 2 . Tablini dozvoljeni napon na savijanje je
df = 168 N / mm 2 (tabela 6.6).
mn 4 4
Boni modul je ms 4 ,141 mm .
cos cos 15 0 ,9659
Kinematiki prenik je d ms z 4 ,141 25 103,525 mm .
Podnoni prenik d p je d p d 2 ,4 mn 103 ,525 2 ,4 4 93 ,925 mm .
Temeni prenik dt je dt d 2 mn 103,525 2 4 111, 525 mm .
Podnona visina zubaca h p 1,2 mn 1,2 4 4 ,8 mm .
Visina temenog dela zupca ht jednaka je modulu: ht mn 4 mm .
Ukupna visina zupca h je h 2 ,2 mn 2 ,2 4 8 ,8 mm .
irina boka b jednaka je b mn 15 4 60 mm .
d p dt mn ( z1 z2 ) 4( 25 50 )
2 2 2
d 0 ,103
Obimna brzina zupanika je v 110 5 ,65 m / s . Pretpostavljena obimna brzina je
2 2
bliska stvarnoj, te je koeficijent radnih uslova k dobro odreen. U sluaju da je razlika
pretpostavljene i stvarne vrednosti obimnih brzina vea, potrebno je ponovo odrediti normalni
modul mn .
Zadatak 6.4. Odrediti modul oteenog cilindrinog zupanika sa pravim zupcima. Dat je samo
oteeni zupanik.
Da bi se odredio modul m potrebno je na to vie mesta izmeriti temeni prenik pominim

kljunastim merilom ili nekim drugim mernim ureajem. Neka su izmerene vrednosti temenog
prenika dt sledee u mm: 212,3; 211,98; 212,54; 201,13; 211,87; 212,41. Izmerenu vrednost od
201,13 mm treba eliminisati jer je oigledno da je na tom mestu izuzetno veliko habanje ili je zubac
zalomljen, te bi ova vrednost nerealno uticala na stvaranu vrednost temenog prenika.
Srednja vrednost temenog prenika je:
dt ( 212 ,3 211,98 212 ,54 211,87 212 ,41 ) / 5 212 ,22 mm . Brojanjem zubaca oteenog
zupanika ustanovljen je z 34 .
d 212 ,22
Modul zupanika je: m t 5 ,895 mm . Modul treba da je najblia standardna
z 2 34 2
vrednost, te na osnovu tabele 6.1. stvarna vrednost modula je m 6 mm . Na osnovu ustanovljene
vrednosti modula mogu se odrediti sve ostale geometrijske vrednosti oteenog zupanika, na
osnovu kojih se moe napraviti radioniki crte, po kojem se zupanik moe napraviti.
Zadatak 6.5. Proraunati i nacrtati konusni pogonski zupanik sa pravim zupcima. Dati podaci su:
P 18 kW , M 107 ,43 Nm , 90 , 1 45 , d 90 mm i 167 ,5 s 1 .
1. Obimna brzina v
d 0 ,090
v 167 ,5 7 ,53 m / s .
2 2
2. Prenosni odnos i
Usvaja se prenosni odnos i 4 , to je u skladu sa preporukom imax ( 7 8 ) za zupanike
obimnih brzina v 2 12 m / s .
3. Izbor broja zubaca pogonskog zupanika z
Bira se broj zubaca z 20 .
4. Broj zubaca gonjenog zupanika z ,
z,
Iz prenosnog odnosa i 4 , odakle je z , z i 20 4 80 .
z
5. Raunski broj zubaca za izbor faktora oblika zupca z
z1 20
z 28 ,28 .
cos 1 cos 45
6. Faktor oblika zubaca
Prema tabeli 6.7. usvaja se 9 ,9 .
7. Faktor duine zubaca
Usvaja se prema tabeli 6.2. za zupce obraene rezanjem 10 15 12 .
8. Dozvoljeni napon na savijanje df
Usvaja se .1531 za materijal zupanika. Prema tabeli 6.6. tablini dozvoljeni napon na
a a 6 ,5 1
savijanje je dfo 168 N / mm 2 . Koeficijent radnih uslova k 1 2 0.463 , te je
a1 v 6 ,5 7 ,53
df dfo k 175 0 ,463 81 N / mm 2 .
9. Stepen sprezanja
Stepen sprezanja je 1 2 0 ,780 0 ,905 1,685 jer je na osnovu tabele 6.4. 1 0 ,780 i
1 0 ,905 .
10. Faktor stepena sprezanja
Faktor stepena sprezanja je 0 ,8 0 ,8 1,685 1,348 .
11. Srednji modul mm
0 ,637 P 0 ,637 9 ,9 18 106 Nmm / s

mm 3 3 2 ,95 mm .
df z 12 81N / mm 2 20 167 ,5 s 1 1,348
Standarna vrednost srednjeg modula prema tabeli 6.1. je mm 3 mm .

12. Srednji kinematiki prenik
d m mm z 3 20 60 ,00 mm . Kako je zadata vrednost srednjeg kinematikog prenika vea
( d 90 mm ) poveava se broj zubaca manjeg zupanika, te je stvarna vrednost z s 30 i stvarna
vrednost srednjeg kinematikog prenika d ms mm z s 3 30 90 ,00 mm .
13. irina zupanika b
b
irina zupanika dobija se iz relacije , odakle je b mm 12 3 36 mm .
mm
14. Spoljanji modul m
sin 1 sin 45
m mm b 3 36 3,848 mm .
z1 20
15. Podnona visina zupca h p
h p 1,2 m 1,2 3,848 4 ,61 mm .
16. Temena visina zupca ht
ht m 3 ,848 mm .
17. Ukupna visina zupca h

h 2 ,2 m 2 ,2 3,848 8 ,45 mm .
18. Kinematiki prenik d
d m z 3,848 30 115 ,44 mm .
19. Podnoni prenik d p

d p m( z1 2 ,4 cos 1 ) 3 ,848( 30 2 ,4 cos 45 ) 108 ,90 mm .
20. Temeni prenik dt
dt m( z1 2 cos 1 ) 3 ,848( 30 2 cos 45 ) 120 ,88 mm .
21. Podnoni ugao zupca p
45
tg p 2 ,4 sin 1 2 ,4 sin 0 ,0628 , odakle je p 3,60 .
z1 30
22. Temeni ugao zupca t
45
tgt 2 sin 1 2 sin 0 ,0523 , odakle je t 2 ,99 .
z1 30
23. Podnoni ugao kinematikog konusa p

p 1 p 45 3,60 41,40 .
24. Temeni ugao kinematikog konusa t

t 1 t 45 2 ,99 47 ,99 .
25. Poluprenik osnovnog konusnog zupanika Rt
m z1 3 ,848 30
Rt 81,64 mm .
2 sin 1 2 sin 45
26. Temena visina zupanika bs

dt 120 ,88
bs 54 ,45 mm .
2 tg t 2 tg 47 ,99
27. Prenik vratila dv

Ako se usvoji da je vratilo na tom mestu izloeno samo naprezanju na uvijanje, prenik vratila
je:
5 Mu 5 107430 Nmm
dv 3 3 20 ,15 mm .
du 65
Usvaja se materijal vratila .0745, gde je Tu 260 N / mm2 i stepen sigurnosti S 4 .

260
Dozvoljeni napon pri uvijanju je du Tu 65 N / mm2 .
S 4
Za spajanje vratila i zupanika usvaja se normalni klin bez nagiba 8x7 SRPS M.C2.020. Dubina
leba u vratilu za klin je t1 4 , 0 mm . Prenik vratila se poveava zbog leba za klin, te je:
d vk d v 2 t1 20 ,15 2 4 ,0 28 ,15 mm . Prenik vratila standardne je vrednosti, te se usvaja
d v 29 mm .
28. Prenik glavine d g
Usvaja se da se zupanik izrauje rezanjem, te je preporuka

d g 1,6 d v 1,6 29 46 ,4 47 ,5 mm .
29. irina glavine bg

Preporuka za irinu glavine je: bg 1,3 d v 1,3 29 37 ,7 38 mm .
30. Crte konusnog zupanika sa pravim zupcima iz zadatka 6.5. dat je na sl. 6.46.

138 7. Lanani prenosnici snage
7. LANANI PRENOSNICI SNAGE
Lanani prenosnici snage koriste se za prenos obrtnog kretanja i obrtnog momenta na vea
rastojanja od zupastih prenosnika ( A 1 m ). Sastoji se iz dva lananika i lanca koji ih spaja (sl.
7.1). Lananici po obimu imaju zupce. Vitalni deo na ovom prenosniku je lanac (poz. 3) koji se
sastoji iz jednakih i povezanih lanaka. Lanci su standardizovani, razliitih oblika koji su
prilagoeni potrebama maina. Obrtni moment sa jednog na drugi lananik prenosi se lancem.
Pored toga, lanani prenosnik snage moe da ima zateza (sl. 7.1, b, poz. 4) ili priguiva vibracija
(sl. 7.2, a). Sa jednim pogonskim lananikom mogu se pogoniti vie gonjenih (sl. 7.1, c, poz. 2 i 3).
U sluaju prenosa snage na vea rastojanja A sa veim obimnim brzinama, dolazi do vibracija
lanca (sl. 7.2, b) koje se priguuju priguivaem.
Lanani prenosnik se koristi za prenos snage ogranienih vrednosti do oko 100 kW, za brzine lanca
do oko 20 m/s, za prenosne odnose do i 5 . Navedene vrednosti mogu biti i vee. Obvojni ugao
manjeg lananika treba da je 1 120 o . Srednja vrednost prenosnog odnosa je konstantna dok
trenutne vrednosti nisu. Pri jednolikom obrtanju pogonskog lananika (1) brzina lanaca je
nejednolika kao i obrtanje gonjenog lananika (2). Iz tog razloga se javljaju inercijalne sile koje
pored radnih sila dodatno optereuju lanac i lananike. Zbog promenljive brzine lanca i zbog
velikih specifinih pritisaka izmeu dodirnih povrina lanca i lananika, dolazi do habanja i
istezanja lanca. Lanac treba, po potrebi, zatezati bilo zatezaem, razmicanjem lananika ili
priguivaem vibracija (sl. 7.2, a).
a) b) c)
Sl. 7.1. Lanani prenosnik snage
a) b)
Sl. 7.2. Lanani prenosnik sa i bez priguivaa vibracija
Lanani prenosnici se dele:

a) Prema ulozi u mainama na:
pogonske,
teretne i
vuene.
7. Lanani prenosnici snage 139
Pogonski lanani prenosnici koriste se za najvee snage pri maksimalnim brzinama. Jedan
pogonski lananik moe istovremeno da pogoni vie gonjenih. Ovi lanani prenosnici imaju najiru
primenu.
Teretni lanani prenosnici se koriste za podizanje tereta kod dizalica, za vitla, koturae i sline
ureaje. Koriste se za velika optereenja i male brzine.
Vuni lanani prenosnici koriste se za pogon elevatora, transportnih traka i ureaja, i za sline
potrebe.
b) Prema konstrukcionom izgledu, lanane prenosnike delimo na:
valjkaste,
auraste,
zupaste,
rastavljive zglobne lance,
Rotari lance,
specijalne lance i
lance za spajanje.
7.1. VALJKASTI LANCI
Valjkasti lanani prenosnici imaju najiru primenu od ostalih lananih prenosnika. lanak
valjkastog lanca se sastoji iz unutranje lamele (sl. 7.3, poz. 1), spoljanje lamele (2), osovinice (3),
aurice (4) i valjia (5). Lanac moe biti jednoredan, dvoredan (sl. 7.3, b), troredan ili vieredan.
Kod dvorednog i trorednog lanca zajednika je osovinica koja ih spaja.
a) b)
Sl. 7.3. Valjkasti lanac:
1. unutranja lamela, 2. spoljanja lamela, 3. osovinica, 4. aurica, 5. valji
Osnovni parametar lanca je korak e koji ima standardne vrednosti. Ostali geometrijski parametri
su: b1 - unutranja irina lanaka, b2 - spoljanja irina lanaka, D - prenik osovinice, Dv -
prenik valjia. Vrednosti navedenih parametara zavise i odreeni su korakom lanca e (tabela
7.1).
Da bi lanac pravilno funkcionisao potrebno je da izmeu valjia i aurice bude labavo naleganje
(da postoji zazor), a da je vrsto naleganje (da postoji preklop) izmeu aurice i unutranje lamele i
izmeu osovinice i spoljanje lamele.
Valjkasti lanci se izrauju u vie standardnih varijanti: valjkasti lanci za poveana optereenja,
valjkasti lanci sa dugim lancima, valjkasti lanci za poljoprivredne maine itd. Lanci se meusobno
razlikuju po meusobnom odnosu geometrijskih parametara: e , b1 , b2 , D i Dv . Za istu vrednost
standardnog koraka e ima vie standardnih irina lanaka b1 , b2 i ostalih osnovni karakteristika
lanca (tabela 7.1).
Tabela 7.1. Osnovne karakteristike standardnih valjkastih lanaca

e (mm) b1 b2 D Dv Povrina Sila kidanja FM (kN) Masa
(mm) (mm) (mm) (mm) poprenog I II III lanca
preseka m
lanca (kg/m)
s (cm2)
9,525 3,20 6,630 2,80 6,00 0,14 6,5 0,26
9,525 5,72 9,530 3,31 6,35 0,28 9,0 16 23 0,41
12,700 6,40 9,550 3,97 7,75 0,38 15 0,50
12,700 6,40 9,930 4,45 8,51 0,44 18 0,65
12,700 7,75 11,280 0,45 8,51 0,50 18 32 46 0,70
15,875 6,48 12,280 5,08 10,16 0,51 25 0,80
15,875 9,65 13,260 5,08 10,16 0,67 25 45 65 0,95
19,050 11,68 15,62 5,72 12,07 0,89 30 54 76 1,25
25,400 17,02 25,45 8,27 15,88 2,10 65 124 185 2,70
31,750 19,56 29,00 10,17 19,05 2,95 100 190 286 3,60
38,100 25,40 33,20 14,63 25,40 5,54 170 324 482 6,70
41,450 30,99 46,58 15,87 27,94 7,40 200 381 571 8,30
50,800 30,99 47,00 17,80 29,21 8,37 260 495 743 10,55
63,500 38,10 55,75 22,87 39,37 12,75 420 800 1200 16,00
76,200 45,75 70,30 29,22 48,26 20,61 600 1140 1700 25,00
Napomena uz tabelu 7.1. Znaenje oznaka: I - jednoredni lanac, II - dvoredni i III - troredni lanac.
7.2. AURASTI LANCI

aurasti lanci su slini valjkastim, s tim to nemaju valjie (sl. 7.4). Na ovaj nain se poveava
nosea povrina i smanjuje specifian pritisak izmeu aurica i osovinica. Izmeu osovinice i
aurice naleganje je labavo je (postoji zazor). Koriste se za manja optereenja i male brzine do 0,5
m/s2. aurasti lanci su definisani standardom (tabela 7.2).
Sl. 7.4. aurasti lanac:

1. unutranja lamela, 2. spoljanja lamela, 3. osovinica, 4. aurica
Tabela 7.2. Osnovne karakteristike standardnih aurastih lanaca

e (mm) b1 (mm) b2 D Povrina poprenog Sila kidanja Teina
(mm) (mm) preseka lanca FM (kN) lanca g
s (cm2) (N/m)
15 14 18,5 6 1,11 12,26 11,7
20 15 23 8 1,84 24,52 21,0
25 18 25 10 2,50 30,90 25,0
30 20 29 11 3,19 39,24 39,2
35 22 31 12 3,72 49,05 42,1
40 25 36 14 5,04 61,80 53,0
45 30 43 16 6,88 78,48 74,0
50 35 48 18 8,64 98,10 88,6
55 45 63 20 12,60 122,62 133,4
60 50 68 22 14,96 156,96 146,1
65 55 73 26 18,98 196,20 185,4
70 65 87 30 26,10 245,25 242,3
80 70 96 32 30,72 309,01 301,4
90 80 106 36 38,16 392,40 410,0
100 90 116 42 48,72 490,50 474,8
7.3. ZUPASTI LANCI
Zupasti lanci su pogodni za manje snage i vee brzine i do 30 m/s, ako je obezbeeno dobro
podmazivanje. Rade gotovo beumno, u odnosu na ostale lance koji su buni. Lanac sa zupcima
ima lamele sa zupcima koji su spojeni sa vodeom lamelom, a ona moe biti na sredini ili na
krajevima (sl. 7.5). Zupasti lanci imaju bolje sprezanje od ostalih lanaca. Podaci o zupastim
lancima dati su u tabeli 7.3.
Sl. 7.5. Zupasti lanac
Rastavljivi zglobni lanci (sl. 7.6, a) se koriste za poljoprivredne i transportne maine. Izrauju se
od temper liva sa korakom od 22 do 148 mm, za sile kidanja od 1500 do 12000 N.
Rotari lanci (sl. 7.6, b) imaju zakrivljene spojnice, zbog ega su veoma elastini i mogu nositi
udarna optereenja.
Tabela 7.3. Osnovne karakteristike standardnih zupastih lanaca, prema DIN 8190
e (mm) bu (mm) FM (kN) m (kg/m) e (mm) bu (mm) FM (kN) m (kg/m)
12,700 25 14,5 1,3 25,40 65 98 8,5
12,700 30 18 1,6 25,40 75 131 10,1
12,700 40 26 2,1 25,40 90 140 11,4
12,700 50 30 2,6 25,40 100 175 13,9
15,875 25 16 1,9 38,10 65 133 13,2
15,875 30 21 2,4 38,10 75 175 15,2
15,875 40 30 3,2 38,10 100 235 20,2
15,875 50 35 3,9 38,10 125 294 25,0
15,875 65 46 5,1 38,10 150 385 30,0
19,050 30 28 3,0 50,80 75 238 19,5
19,050 40 40 3,8 50,80 100 319 25,7
19,050 50 47 4,8 50,80 125 399 32,0
19,050 65 63 6,2 50,80 150 452 38,2
19,050 75 75 7,4 50,80 175 553 44,5
25,40 50 87 7,0
Napomena uz tabelu 7.3. Vrednosti jaine lanca FM odnose se na termiki neobraene lance, a u
sluaju da su termiki obraeni jaina lanca se poveava za 40 do 50 %.
a) b)
Sl. 7.6. Rastavljivi i Rotari lanci
Specijalni lanci su oni koji pored svoje osnovne uloge da prenesu obrtni moment, imaju dodatni
zadatak da neto prenose, pomeraju i sl. Kod ovakvih lanaca postoje dodatni delovi u vidu
posudica, hvataa i sl. to je prikazano na sl. 7.7. Specijalni lanci se koriste kod povrtarskih maina.
U hvatae se stavlja npr. rasad koja se polae u zemljite. Neki od specijalnih lanaca naeg
proizvoaa Filip Kljaji iz Kragujevca i nemakog proizvoaa Kobo dati su na sl. 7.7.
Sl. 7.7. Specijalni lanci

Lanci za spajanje ne prenose obrtni moment ve slue samo za spajanje, vezivanje, zakljuavanje
i slino (sl. 7.8).
Sl. 7.8. Lanci za spajanje

7.4. LANANICI
Lananik se sastoji iz venca, trupa i glavine isto kao i zupanik. Vitalni deo lananika je venac sa
zupcima. Moe imati jedan ili vie redova zubaca (sl. 7.9). Oblik zubaca zavisi od vrste lanca.
Geometrijski parametri venca lananika definisani su vrstom lanca. Geometrijski parametri
lananika za valjkasti lanac su: podnoni prenik lananika d p , temeni prenik d t , kinematiki
prenik d , podnona visina zupca h p , temena visina zupca ht , poluprenik meuzublja r1 ,
poluprenik boka zupca r 2 , ugao profila zupca , zazor u , irina venca b , irina glavine bg itd.
180 e
Preporuke meusobnih odnosa su: , d , d p d 2 r1 , dt e cot g 2 ht ,
z sin
Dv
t ( 0 ,07 0 ,145 )e , ht 0 ,25e , r1 , r2 ( 0 ,8 0 ,2 )e , 19 0 ,5 za v 8 m / s , 15 2 za
2
v 12 m / s itd.
Sl. 7.9. Zupci lananika za valjkasti lanac
7.5. MATERIJALI LANANOG PRENOSNIKA
Lanani prenosnik se izrauje od vie razliitih materijala. Na izbor materijala utiu mnogobrojni
faktori. Pri izboru materijala vodi se rauna da vek trajanja lananika treba da je dui od lanca.
Pogonski lanci se najee izrauju od elika za cementaciju ili poboljanje. Preporuke za izbor
materijala lanaca i lananika date su u tabeli 7.4 i 7.5.
Tabela 7.4. Materijali za valjkaste i auraste lanace

Delovi lanca Oznaka materijala Vrsta materijala Tvrdoa posle termike
obrade (HRC)
. 1530, . 1730, . 1531 elici za poboljanje 40 50
Lamele
. 1220, . 1221 elici za cementaciju 38 44
. 1221, . 1220, . 4120 elici za cementaciju 59 65
Osovinice . 1530, . 1531 elici za poboljanje 40 50
. 5425, . 5421 elici za cementaciju 50 60
aure . 1530, . 1531 elici za poboljanje 40 50
. 5425 elici za cementaciju 59 65
Valjii
. 5432 elici za poboljanje 47 53

Razvoj i usavravanje plastinih materijala doveo je to toga da se primenjuju i za izradu lanaca (sl.
7.10). Prednost plastinih materijala je ta to ne korodiraju i to se mogu koristiti u mainama za
proizvodnju hrane.
Tabela 7.5. Materijali za lananike
Oznaka Termika obrada Tvrdoa posle termike Oblast primene
materijala obrade (HRC)
. 1220, . 1221 Cementacija, 55 60 Pogonski i gonjeni lananici sa malim
kaljenje, otputanje brojem zubaca Z<25, pri udarnim
optereenjima
. 1530, . 1730, Kaljenje, otputanje 45 50 Pogonski i gonjeni lananici, Z<40, pri
.3130 umerenim udarima
. 4120, . 4320 Cementacija, 55 60 Pogonski i gonjeni lananici, Z<30, pri
kaljenje, otputanje radu sa dinamikim optereenjima i
veim snagama
. 4131, . 4130, Kaljenje, 50 56 Pogonski i gonjeni lananici za
.3134 otputanje, kaljenje prenosnike poveanog kvaliteta na
sa zagrevanjem, habanje i vrstou lananika i za velike
otputanje otpore
Sl. 220 Kaljenje, otputanje 321 429 HB Gonjeni lananik sa veim brojem
zubaca (Z>50), sa obaveznom
termikom obradom i brzinom do 3 m/s
Sl. 260 Kaljenje, otputanje 353 420 HB Gonjeni lananik sloenog oblika kao i
pogonski lananik sa veim brojem
zubaca (Z>30)
Sl. 7.10. Lanci od plastinih materijala
7.6. SPAJANJE LANAKA LANCA

Da bi lanac bio beskrajan, krajnji lanci se spajaju posebnim spojnim lankom koji je razliit kada
se spaja lanac sa parnim ili neparnim brojem lanaka. Jednostavnije je spajanje parnog broja
lanaka emu treba, ako je mogue, teiti. Spajanje i osiguranje oprunom ploicom je jednostavno
(sl. 7.11, a i b), kao i icom (sl. 7.11, c). Kada je neparan broj lanaka, zbog spajanja, lamela
krajnjeg lanka se zakrivi i tako spaja zavrtnjima ili na neki drugi nain (sl. 7.11, d). Ovakav nain
spajanja smanjuje nosivost lanca i do 20 %. Spojni lanci su najslabija karika lananog prenosnika.
7.7. PRENOSNI ODNOS

Srednja vrednost prenosnog odnosa lananog prenosnika " i " je konstantna, dok trenutne vrednosti
nisu, jer pri obrtanju lanca radijus obrtanja nije konstantan i zavisi od broja zubaca. Neka je npr.
broj zubaca lananika z 6 . Kada se zubac nalazi u poloaju pod 90 (oznaeno sa kruiima)
obimna brzina lanca u tom poloaju je maksimalne vrednosti vmax R (sl. 7.12, a). U poloaju
kada se zubac nae pod uglom (oznaeno kvadratiem) obimna brzina lanca je minimalne
vrednosti vmin R cos . Prema tome, brzina lanca se kree od minimalne do maksimalne
vrednosti. Neravnomernost brzine lanca zavisi od broja zubaca. to je broj zubaca manji,
neravnomernost brzine je vea i obrnuto, odnosno vea je vrednost prirataja brzine v (sl. 7.12,
b). Stoga broj zubaca lananika ne sme da bude mali. Minimalan broj zubaca za valjkasti lanac je
zmin 9 , a za zupasti zmin 13 .
a) b)
c) d)
Sl. 7.11. Spajanje i osiguranje lanaka lanca
a) b)
Sl. 7.12. Neravnomernost brzine lanca
Lananik 1 pogoni lanac, te se neravnomerna brzina lanca prenosi na gonjeni lananik 2. Pri
jednolikom obrtanju pogonskog lananika 1, 1 const , gonjeni lananik 2 se neravnomerno obre,
2 const , zbog neravnomernosti brzine lanca koja nastaje zbog malog broja zubaca pogonskog
lananika 1 (sl. 7.13). Prema tome, trenutne vrednosti prenosnog odnosa i nisu konstantne, ve se
kreu od maksimalne do minimalne vrednosti:
R cos 2 R
imax 1 2 do imin 1 2 .
2 R1 cos 1 2 R1
Sl. 7.13. Ugaone brzine lananika

Srednja vrednost prenosnog odnosa je konstantna, isre const , dok trenutne vrednosti nisu,
i const . Pri inenjerskim proraunima koristi se da je prenosni odnos lananog prenosnika
konstantne vrednosti,
R
i 1 2 .
2 R1
Ugaona brzina gonjenog lananika, takoe, se kree od maksimalne do minimalne vrednosti:
1 R R cos 1
2 max 1 1 , 2 min 1 1 1 .
imin R2 imah R2 cos 2
Ugaona brzina gonjenog lananika je manje promenljiva to je razlika brojeva zubaca pogonskog i
gonjenog zupanika manja.
Zbog promenljivosti brzine lanca javlja se ubrzanje koje izaziva inercijalne sile na lancu, koje
dodatno, mimo spoljanjeg optereenja, optereuju lanac. Zbog promenljivosti obrtanja gonjenog
lananika 2 javlja se ugaono ubrzanje koje izaziva inercijalne sile na gonjenom lananiku 2, koje ga
dodatno optereuju. Zbog neravnomernosti brzine lanca i ugaone brzine gonjenog lananika dolazi
do poveanog optereenja, habanja i istezanja lanca i gonjenog lananika. Inercijalne sile su vee
to je masa lanca vea i to je promena brzine lanca vea. Promena brzine je vea to je brzina
vea. Stoga je ograniena brzina lanca do 15 m/s, izuzetno do 25 m/s.
Obimna brzina lanca je vea to je prenik lananika vei. Stoga je prenik veeg lananika
ogranien, to znai da je ograniena vrednost i prenosnog odnosa do i 5 . Za sluaj vrlo malih
brzina lanca, gornja vrednost prenosnog odnosa moe biti do 7.
Preporuka za izbor broja zubaca pogonskog, manjeg lananika data je u tabeli 7.6.
Tabela 7.6. Preporuka za broj zubaca manjeg pogonskog lananika

Prenosni odnos i
Vrsta lanca
<2 23 34 45 56 >6
Valjkasti 27 31 25 27 23 25 21 23 17 21 15 17
Zupasti 32 35 30 32 27 30 23 27 19 23 17 19
Napomena uz tabelu 7.6. Minimalan broj zubaca lananika za valjkasti lanac je zmin 9 , a
maksimalan zmax 120 . Minimalan broj zubaca lananika za zupasti lanac je zmin 13 , a
maksimalan zmax 140 .
Minimalan broj zubaca manjeg lananika zavisi od brzine lanca i okvirne preporuke date su u tabeli
7.7.
Tabela 7.7. Minimalan broj zubaca manjeg pogonskog lananika zavisno od brzine lanca
Brzina lanca v(m/s) Donja granina vrednost broja zubaca manjeg pogonskog lananika
1 8 10
14 11 13
47 14 - 16
7 - 15 17 25
7.8. DOZVOLJENA BRZINA LANCA

Ve je reeno da je brzina lanca ograniena do 15 m/s. Brzina moe biti i vea, eventualno do 25
m/s za valjkaste i auraste lance, a do 30 m/s za zupaste lance. Brzina koju moe da ima lanac, a
da ne doe do velikih dinamikih udara, zavisi od broja zubaca pogonskog lananika, prenosnog
odnosa, meuosnog rastojanja, kinematikih prenika lananika i obrtnog momenta koji lanac
prenosi. Orijentaciona preporuka za brzinu odabranog lanca je:
z e
v 1 1 (m/s),
2
gde je: z1 - broj zubaca pogonskog lananika, 1 (s-1) - ugaona brzina pogonskog lananika.
Orijentaciona preporuka za maksimalan broj obrtaja manjeg pogonskog lananika odabranog lanca
je:
2750 Dv b1
nmax (o/min),
e g e
gde je: Dv (mm) prenik valjia lanca, - koeficijent brzine udara odreuje se prema izrazu:

sin( ) , g (N/m) teina dunog metra lanca. Ova preporuka je dobijena iz uslova da je
z1 6
tvrdoa povrina dodira 45 HRC, a maksimalno naprezanje ne prelazi 2000 N/mm2.
7.9. MEUOSNO RASTOJANJE LANANIKA

Minimalno meuosno rastojanje izmeu dva lananika A dobija se iz uslova da je minimalna
vrednost obvojnog ugla manjeg lananika 1 120 (sl. 7.13), te se preporuuje:
d d
Amin t 1 t 2 ( 30 50 )mm za prenosni odnos i 3
2
d dt 2 9 i
Amin t 1 mm za prenosni odnos i 3 ,
2 10
gde je: dt 1 (mm) temeni prenik pogonskog lananika, dt 2 (mm) temeni prenik gonjenog
lananika. Meuosno rastojanje ne bi smelo biti manje od Amin 20 e .
Najee koriene vrednosti meuosnog rastojanja su:
A ( 30 50 ) e .
Maksimalne vrednosti meuosnog rastojanja su:
Amax 80 e .
Stvarno usvojeno meusobno rastojanje AS treba da je, zbog potrebe montae lanca, neto manje
prema preporuci:
AS 0 ,997 A .
7.10. BROJ LANAKA LANCA

Broj lanaka lanca Z za usvojeno meuosno rastojanje A odreuje se prema izrazu:
z z ( z z ) ( rad ) 2 A cos ( )
Z 1 2 2 1 ,
2 e
gde je (rad ili ) - ugao izmeu dodirne take lanca i lananika i ose Y (sl. 7.13). Ugao se
odreuje prema izrazu:
d d1 ( z2 z1 ) e
sin 2 ,
2 A 2 A
gde je: d 2 (mm) kinematiki prenik gonjenog lananika, d1 (mm) kinematiki prenik
pogonskog lananika.
Tada je obvojni ugao na manjem lananiku:
1 180 2 .
Usvaja se ceo broj lanaka i to bolje paran, zbog jednostavnijeg spajanja. Nakon usvajanja celog
broja lanaka odreuje se meuosno rastojanje A :
z z ( z z )
( Z ( 1 2 ) 2 1 ) e
A 2 .
2 cos
7.11. OPTEREENJE LANCA

Vuni i slobodan ogranak lanca je razliito optereen. Kada se lanac nae u poloaju I (sl. 7.13)
maksimalno je optereen jer u tom poloaju vue, a kada se nae u poloaju II tada je najmanje
optereen i malo oputen, tada je slobodan.
Vuni ogranak je optereen ukupnom silom F koja istee lanac:
F FO FC FG FP FD FM ,
gde su:
FO (N) obimna sila koja se javlja zbog prenoenja obrtnog momenta. Odreuje se iz jednaine:
2 M1
FO ;
d1
FC (N) centrifugalna sila koja se javlja zbog mase m i brzine lanca v . Odreuje se iz jednaine:
FC m v 2 ;
FG (N) sila usled teine lanca. Ova sila razliito optereuje lanac zavisno od ugla sprezanja (sl.
7.14):
FG m g L , za ugao 70 120 . Ovaj poloaj, a posebno vertikalan ( 90 ), treba

izbegavati jer se smanjuje obvojni ugao 1 .
m g L2
FG cos , za ugao 70 70 ,
8 f
gde je: m (kg/m) masa jednog dunog metra lanca, v (m/s) brzina lanca, g (N/m ) teina
jednog dunog metra lanca, L (m) raunska duina lanca odreuje se na osnovu izraza L Z e ,
f (m) ugib lanca.
Sl. 7.14. Ugao sprezanja lananika
FP (N) sila prethodnog pritezanja lanca. Ova sila je relativno mala, te se za brzine v 10 m / s
moe zanemariti. Za brzine v 10 m / s , sila prethodnog pritezanja je
FP ( 1,3 1,5 ) FO i
FD (N) dinamika ili inercijalna sila. Javlja se zbog toga to brzina lanca nije konstantna i to se
javlja ubrzanje. Za male brzine lanca moe se zanemariti.
7.12. PRORAUN LANANIH PRENOSNIKA

Proraun lananih prenosnika svodi se na to da se prorauna, izabere i proveri lanac kao vitalni deo,
nakon ega se proraunava lananik.
Proraun obuhvata sve one veliine i parametre o kojima je bilo rei u prethodnom tekstu. Kojim
redosledom e proraun tei zavisi od poznatih i zadatih parametara.
Izbor prenosnog odnosa " i"
Prenosni odnos i je najee zadat i odreen ulogom lananog prenosnika u maini i potrebnom
redukcijom brzine obrtanja. Prenosni odnos treba da se uskladi sa preporukom da je maksimalno
mogua vrednost imax 5 . Za dui vek trajanja lanca je bolje da je prenosni odnos to manji.
Meutim, neophodna je redukcija brzine obrtanja jer su brzine radnih delova maina mnogo manje
od brzine obrtanja elektromotora ili motora sa unutranjim sagorevanjem.
Izbor vrste lanca
Vrsta lanca se bira zavisno od snage koja treba da se prenese, brzine lanca i uslova rada, a prema
karakteristikama lanaca koje su u prednjem delu teksta navedene.
Izbor broja zubaca manjeg pogonskog lananika z 1
Broj zubaca manjeg pogonskog lananika zavisi od prenosnog odnosa, vrste lanca, optereenja i
gabaritnog prostora za lanani prenosnik. Preporuke za broj zubaca manjeg pogonskog lananika
z 1 date su u tabeli 7.6. Odstupanja od ovih preporuka su mogua, sve zavisno od uslova rada i
raspoloivog gabaritnog prostora za lanani prenosnik.
Izbor koraka lanca e
Korak lanca e zavisi od vrste lanca, optereenja, broja obrtaja i broja zubaca pogonskog lananika.
Orijentacione vrednosti, u zavisnosti od vrste lanca, broja zubaca i broja obrtaja pogonskog
lananika, date su u tabeli 7.8.
Tabela 7.8. Orijentaciona preporuka koraka lanca e
Vrsta Broj zubaca Korak lanca e (mm)
lanca pogonskog 12,70 15,875 19,05 25,40 31,75 38,10 50,80
lananika z 1 Broj obrtaja pogonskog lananika n 1 (o/min)
15 2300 1900 1350 1150 1000 800 600
Valjkasti 19 2400 2000 1450 1200 1050 850 650
23 2500 2100 1500 1250 1100 900 650
27 2550 2150 1550 1300 1100 900 700
30 2600 2200 1500 1300 1100 900 700
Zupasti 17 35 3300 2650 2200 1650 1300
Izabrani korak e e biti definitivno usvojen tek ako zadovolji sve potrebne provere, u prvom redu
stepena sigurnosti S i povrinski pritisak p , o emu e biti rei u daljem tekstu.
Usvajanjem koraka lanca e odreeni su svi ostali parametri i karakteristike lanca: b1 - unutranja
irina lanaka, b2 - spoljanja irina lanaka, D - prenik osovinice, Dv - prenik valjia, b u -
ukupna irina zupastog lanca, s - povrina poprenog preseka lanca, FM - sila kidanja lanca, m -
masa jednog dunog metra lanca, g - teina jednog dunog metra lanca.
Odreivanje ostalih geometrijskih parametara lanca i lananika
Nakon usvajanja koraka e mogu se odrediti i ostali parametri: A - meuosno rastojanje lananika,
Z - broj lanaka lanca, L - duina lanca i 1 - obvojni ugao manjeg lananika.
Duina lanca L
L eZ .
Stepen sigurnosti lanca S
Stepen sigurnosti lanca S se odreuje na osnovu izraza:
FM
S 5 15 ,
F
gde je: - koeficijent radnih uslova rada. Preporuuju se: 1 za miran rad, 1,3 za rad sa
umerenim udarima i 1,5 za rad sa jakim udarima.
Preporuena vrednost stepena sigurnosti lanca S je daleko vea od stepena sigurnosti ostalih
mainskih elemenata za optu upotrebu.
Orijentacione preporuene vrednosti stepena sigurnosti S date su u tabeli 7.9.
Tabela 7.9. Orijentacione preporuene vrednosti stepena sigurnosti S

Vrsta Korak Broj obrtaja pogonskog lananika n1 (o/min)
lanca e mm 50 100 200 300 400 500 600 800 1000
12,70 7,1 7,3 7,6 7,9 8,2 8,6 8,8 9,4 10
15,875 7,2 7,4 7,8 8,2 8,6 8,9 9,3 10,1 10,8
Valjkasti lanci
19,05 7,2 7,8 8,0 8,4 8,9 9,4 9,7 10,8 11,7
25,40 7,3 7,6 8,3 8,9 9,5 10,2 10,8 12,0 13,3
31,76 7,4 7,8 8,6 9,4 10,2 11,0 11,8 13,4 -
38,10 7,5 8,0 8,9 9,8 10,8 11,8 12,7 - -
44,45 7,6 8,1 9,2 10,3 11,4 12,6 - - -
50,80 7,6 8,3 9,5 10,8 12,0 - - - -
12,70 20 21 22 23 24 25 26 28 30
15,875 20 21 22 24 25 26 27 30 32
Zupasti
lanci
19,05 21 22 23 24 26 28 29 32 35
25,40 21 22 24 26 28 30 32 36 40
31,76 21 22 25 28 30 32 35 40 -
Povrinski pritisak izmeu lanca i lananika p

Povrinski pritisak izmeu lanca i lananika je:
F
p pd ,
s
gde je: s (mm2) povrina poprenog preseka lanca, pd (N/mm2) dozvoljeni povrinski pritisak
izmeu lanca i lananika. Orijentacione vrednosti date su u tabeli 7.10.
Tabela 7. 10. Orijentacione vrednosti specifinog povrinskog pritiska pd (N/mm2)

Brz. Broj zubaca manjeg lananika z1
v 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
(m/s
0,1 31,9 31,9 31,9 32,0 32,0 32,1 32,4 32,6 32,6 32,7 33,1 33,1 33,1 33,1 33,5
0,2 28,5 29,8 30,6 30,7 30,8 30,8 31,0 31,0 31,0 31,3 31,6 31,8 32,1 32,1 32,5
0,4 26,4 27,6 28,1 28,8 29,0 29,2 29,5 29,7 29,9 30,0 30,2 30,3 30,5 30,8 31,1
0,6 24,6 25,6 26,6 27,3 27,6 27,9 28,3 28,4 28,7 28,9 29,0 29,2 29,6 30,0 30,3
0,8 22,9 24,3 25,0 25,8 26,2 26,7 27,1 27,3 27,6 27,8 28,1 28,3 28,3 28,9 29,1
1,0 21,7 23,1 23,8 24,6 25,2 25,9 26,1 26,4 26,9 27,2 27,3 27,6 28,0 28,2 28,5
1,5 19,0 20,4 21,6 22,5 23,2 23,8 24,5 24,8 25,1 25,4 25,7 26,0 26,3 26,5 26,7
2,0 17,0 18,4 19,7 20,6 21,5 22,2 22,6 23,2 23,7 24,1 24,4 24,7 25,0 25,3 25,6
2,5 15,4 16,9 18,3 19,3 20,2 20,9 21,3 21,9 22,3 22,7 23,1 23,5 23,9 24,2 24,6
3,0 13,9 15,5 16,8 17,9 18,9 19,8 20,4 20,9 21,3 21,7 22,1 22,5 22,8 23,2 23,5
4,0 11,6 13,3 14,7 15,9 17,0 17,8 18,5 19,1 19,5 20,0 20,4 20,8 21,1 21,5 21,8
5,0 9,5 11,3 13,0 14,2 15,2 16,2 17,0 17,7 18,2 18,7 19,1 19,4 19,8 20,1 20,5
6,0 9,7 11,3 12,8 13,9 15,0 15,8 16,5 16,9 17,3 17,8 18,2 18,6 19,0 19,3
7,0 9,8 11,2 12,6 13,8 14,6 15,3 15,9 16,3 16,8 17,2 17,6 18,0 18,4
8,0 10,0 11,4 12,5 13,6 14,3 15,0 15,5 15,9 16,4 16,8 17,2 17,5
10,0 9,3 10,7 11,7 12,6 13,3 13,9 14,3 14,7 15,2 15,6 15,9
12,0 9,0 10,1 11,2 12,0 12,6 13,1 13,6 14,0 14,3 14,7
15,0 8,0 9,3 10,1 10,8 11,4 11,9 12,4 12,9 13,2
18,0 7,5 8,3 9,1 9,7 10,3 10,9 11,4 11,8
21,0 6,8 7,7 8,3 9,0 9,6 10,1 10,5
24,0 5,1 6,0 6,8 7,5 8,2 8,8 9,3
Napomena uz tabelu 7.10. Dati podaci za dozvoljene povrinske pritiske odnose se na meuosno
rastojanje A 40 e , prenosni odnos i 3 , na miran pogon, odlino podmazivanje i vek trajanja
od T 10000 asova. Podvuene vrednosti, ako je mogue izbegavati. U sluaju rada pod teim
uslovima, vek trajanja lanca bie krai.
Proraun lananika
Izbor i proraun lananika sledi nakon izbora i provere lanca. Izborom lanca lananik je veim
delom ve odreen, naime konstrukcioni oblik venca i zubaca zavise od lanca. Dimenzije lananika
odreene su izborom vrste i koraka lanca, prenikom vratila i nainom izrade.
Preporuke za dimenzije glavine i trupa su priblino iste kao i preporuke za zupanike i kainike.
Najei konstrukcioni izgledi lananika su dati na sl. 7.15. Za mala optereenja lananik je u vidu
ploe (sl. 7.15, a), a kada su vea glavina je izraena (sl. 7.15, b). Lananik se moe izraditi
zavarivanjem od razliitih materijala, venac od kvalitetnijeg, a trup i glavina od manje kvalitetnog
materijala (sl. 7.15, c). Za vee dimenzije kinematikog prenika, lananik ima paoke (sl. 7.15, d).
Vieredni lanani prenosnik ima vie redova zubaca (sl. 7.15, e). Zavisno od veliine kinematikog
prenika, koraka lanca i naina izrade, mogui su vrlo razliiti konstrukcioni izgledi lananika.
Dimenzije venca lananika za valjkaste lance odreuju se prema preporukama iz tabele 7.11, kao i
prema optim preporukama o njihovih meusobnim odnosima (poglavlje 7.4).
a) b) c) d) e)
Sl. 7.15. Konstrukcioni izgledi lananika
Tabela 7.11. Dimenzije lananika za valjkaste lance, SRPS M.C1.821, ISO/R 606-197
Lanac b k ht (mm) c r s
b' b''
e x b1 (mm) (mm) (mm) (mm) (mm)
(mm) (mm) z 12 z 12
6x2,8 2,5 - - - 0,8 1,25 0,5 6 8
8x3,15 2,7 8,3 - 5,64 1,0 1,65 0,65 7,5 11
9,525x5,72 5,2 15,3 25,6 10,24 1,25 2,00 0,8 10 13
12,7x7,75 7,0 20,9 34,8 13,92 1,65 2,70 1,1 13 18
15,875x9,65 8,7 25,3 41,9 16,59 2,10 3,20 1,3 15 22
19,05x11,68 10,5 30,0 49,5 19,46 2,45 3,85 1,5 18 24
25,5x17,02 15,3 47,2 79,1 31,88 3,35 5,05 2,0 24 35
31,75x19,56 18,0 54,5 90,9 36,45 4,10 6,10 2,5 29 43
38,1x25,4 23,0 71,4 119,7 48,36 4,48 8,00 3,5 38 49
44,45x30,99 28,0 87,5 147,1 59,58 5,60 8,85 3,6 42 52
50,8x30,99 28,0 86.5 145,1 58,55 6,50 9,5 3,8 44 55
Napomena uz tabelu 7.11. Znaenje oznaka: b' - irina lananika za dvoredni lanac, b'' - irina
lananika za troredni lanac.
7.13. OZNAAVANJE LANACA

Lanci lananih prenosnika se kupuju od specijalizovanih proizvoaa prema standardnoj oznaci.
Standardna oznaka valjkastog i aurastog lanca je:
Tip lanca L N e b1 SRPS M.C1. ..
gde je: L (m) - duina lanca, N - broj redova lanaca, e (mm) korak lanca, b1 (mm) unutranja
irina lanaka i SRPS M.C1. ... oznaka standarda koji definie konstrukcione i ostale parametre
lanca.
Standardna oznaka valjkastog i aurastog lanca moe sadrati i broj lanaka:
Tip lanca N e b1 M SRPS M.C1. ..
gde je: M - broj lanaka lanca.

Standardna oznaka zupastog lanca je:
Tip lanca N e bu M SRPS M.C1...
gde je: bu - ukupna irina lanca.
7.14. PRAVILNO KORIENJE LANANIH PRENOSNIKA SNAGE

Zbog mogunosti da prenose obrtni moment na velika rastojanja, lanani prenosnici snage imaju
iroku primenu u poljoprivrednim mainama: beraima kukuruza (sl. 7.16, a), hederu itnih
kombajna (sl. 7.16, b), vadilicama eerne repe (sl. 7.16, c), rasturaima ubriva (sl. 7.16, d),
razliitim transporterima (sl. 7.16, e) itd.
a) b)
c) d) e)
Sl. 7.16. Primena lananih prenosnika snage na poljoprivrednim mainama
Pravilno korienje lananih prenosnika podrazumeva da se:

koriste za obrtne momente za koje su proraunati i izabrani bez preoptereenja,
adekvatno podmazuju,
odravaju u istom stanju,
stalno zateu i proverava zategnutost lanca,
proverava ispravnost lanaca i lananika,
koristi zatitna oplata (titnik) i
rasterete i konzerviraju kada se ne koriste dui period.
7.15. PODMAZIVANJE LANANIH PRENOSNIKA SNAGE

Podmazivanje lananog prenosnika je neophodno i jedan je od osnovnih uslova za dug period
korienja. Pravilno podmazivanje smanjuje trenje i habanje, poveava stepen korisnosti, smanjuje
zagrevanje, smanjuje um lananog prenosnika i poveava period trajanja.
Za podmazivanje lananih prenosnika koriste se razliite vrste tvrdih maziva i ulja. Od tvrdih
maziva pogodni su sulfidi.
Samo podmazivanje moe biti povremeno ili neprekidno. Povremeno podmazivanje je runo
podmazivanje bilo etkicom ili runom mazalicom (sl. 7.17, a i b). Ovaj nain se koristi za male
brzine. Pri tome je vano podmazati paljivo, tako da mazivo dopre do svakog lanka lanca i zubaca
lananika.
Podmazivanje neprekidnim kapanjem daje dobre rezultate (sl. 7.17, c). Pri tome se koristi mazalica
koja je postavljena na kuitu prenosnika. Otvori mazalice usmereni su na slobodni ogranak lanca.
Za vee brzine koristi se podmazivanje lanca potapanjem u ulje koje se nalazi u kuitu (karteru).
Lanac ne sme duboko da se potopi u ulje, ve samo do lamela, jer e u protivnom doi do penuanja
ulja, poveanja temperature i do smanjenja stepena korisnosti. Za lananike sa maksimalnim
brzinama koristi se cirkularno podmazivanje pod pritiskom. Na ovaj nain ulje neprekidno
podmazuje unutranju stranu slobodnog ogranka.
Nain podmazivanja zavisi od periferne brzine. Za brzine do 4 m/s koristi se podmazivanje mau.
Podmazivanje kapanjem, sa odreenim brojem kapi u minuti, upotrebljava se za brzine do 7 m/s.
Pri tome, broj kapi kree se od 5 do 20 u minuti. Pri veim brzinama primenjuje se podmazivanje
potapanjem.
a) b) c)
Sl. 7.17. Podmazivanje lanca i lananika
Preporuka izbora naina podmazivanja, zavisno od koraka i brzine lanca, data je na dijagramu sl.
7.18. Znaenje oznaka je: I - periodino podmazivanje runom mazalicom ili etkicom, II
neprekidno podmazivanje kapanjem, III kartersko i centrifugalno podmazivanje, IV
podmazivanje pod pritiskom.
Na primer, za korak lanca od 19,05 mm i brzinu lanca od 8 m/s2, podmazivanje treba da je kartersko
i centrifugalno.
U sluaju kada je podmazivanje neodgovarajue, mali je koeficijent korisnosti lananog prenosnika,
tj. samo se deo snage prenese sa pogonskog na gonjeni lananik. U tabeli 7.12. data je procentualna
vrednost prenete snage na gonjeni lananik zavisno od kvaliteta podmazivanja.
Tabela 7.12. Procentualna vrednost prenete snage na gonjeni lananik u zavisnosti od

podmazivanja
Nedovoljno podmazivanje
Brzina lanca (m/s) Bez podmazivanja
Bez zagrevanja Sa zagrevanjem
do 4 70 % 40 % 30%
47 40 % 25 % Nedozvoljeno
Sl. 7.18. Dijagram za izbor naina podmazivanja lanca
Lanani prenosnik treba odravati u istom stanju, da je zatien od spoljnih primesa, praine, peska
itd. Pre svakog povremenog podmazivanja, lanani prenosnik treba oistiti, oprati naftom i tek tada
podmazati. Na taj nain spreava se korozija i smanjuje trenje.
U periodu kada se lanani prenosnici ne koriste dui period (preko zime) treba ih rasteretiti ili
najbolje skinuti, oprati u nafti i konzervirati (namazati nekim mazivom).
7.16. ZATEZANJE LANCA

Lanac treba da je dovoljno zategnut kako bi se pravilno prenosio obrtni moment uz minimalno
mogue optereenje lanca. U sluaju da je lanac pretegnut otean je nailazak lanaka lanca na
lananik, povean je specifian pritisak izmeu delova lanca i zubaca lananika, poveana je sila
koja istee lanac, poveano je optereenje vratila i leaja na vratilima i smanjen je radni vek
lananog prenosnika.
U sluaju da je lanac nedovoljno zategnut dolazi do udarnih optereenja lanca i lananika, pojave
vibracija, prekida obrtanja zbog preskakanja lanca, spadanja lanca, to sve zajedno utie na
smanjenje radnog veka lananog prenosnika.
Lanac je pravilno zategnut ako je ugib f slobodnog ogranka (sl. 7.19, a i c) preporuene vrednosti.
Proizvoa maine u kojoj je ugraen lanani prenosnik odreuje vrednost ugiba slobodnog
ogranka koji je potreban da bi lanac bio pravilno zategnut. Orijentaciona preporuena vrednost
ugiba lanca f je:
f ( 0 ,02 0 ,025 ) A .
Zbog velikog povrinskog pritiska izmeu lanca i lananika, zbog neravnomerne brzine lanca i
pojave inercijalnih sila, posle odreenog perioda korienja dolazi do habanja delova lanca i
lananika, a posebno gonjenog lananika. Iz tog razloga dolazi do istezanja lanca, poveanja koraka
lanca i potrebe za njegovim stalnim pritezanjem. Za pritezanje lanca koristi se zateza ili aksijalno
pomeranje jednog lananika. Veliina zatezaa ne bi trebala da bude mnogo manja od malog
pogonskog lananika. Zatezanje moe biti povremeno posredstvom rukovaoca ili automatski
pomou opruge (sl. 7.19, a). Zateza se postavlja na slobodni ogranak sa njegove spoljanje strane.
Zateza poveava obvojni ugao, to je njegova prednost. Zatezanje razmicanjem lananika je
jednostavan nain, ako je to mogue izvesti. Primer zatezanja lanca pomeranjem pogonskog
lananika koji je na elektromotoru pokazan je na skici, sl. 7.19, b. Pritezanjem zavrtnja aksijalno se
pomera elektromotor i pogonski lananik.
a) b) c)
Sl. 7.19. Zatezanje lanca
Najnovije reenje za zatezanje lanca je pomou elastinog zupastog prstena. Ovaj prsten ubaci se
izmeu vuenog i slobodnog ogranka (sl. 7.20). Zbog svoje elastinosti, prsten potiska ogranke
lanca ka spolja i tako ih zatee. Elastini zatezni prsten nije privren ve slobodan, to mu je
velika prednost. Meutim, moe se koristiti samo za male prenosne odnose jer smanjuje obvojni
ugao.
Sl. 7.20. Elastini prsten za zatezanje lanca
7. 16. 1. Kontrola zategnutosti lanca

Kontrola zategnutosti lanca moe biti vizuelna, mehanikim ureajem ili vibrometrom. Vizuelna
kontrola svodi se na to da se pritiskom slobodnog ogranka lanca vizuelno proceni vrednost ugiba f
(sl. 7.19, c). Ovakav nain kontrole je neodgovarajui za lanane prenosnike sa veim brzinama i
veim optereenjima.
Kontrola zategnutosti mehanikim ureajem je slina kao vizuelna kontrola. Mehanikim

ureajem, na kojem se moe podeavati sila pritiska, deluje se na slobodni ogranak lanca sve dok se
ne postigne sila F , koju odreuje i preporuuje proizvoa maine, a koja se podesi na
mehanikom mernom ureaju (sl. 7.19, c). Kada se postigne sila pritiska F , izmeri se ugib f i
uporedi sa preporukom proizvoaa maine. Ni ovaj nain kontrole zategnutosti lanca nije dovoljno
precizan za najvea optereenja i maksimalne brzine koje se preporuuju za lanani prenosnik.
Najprecizniji nain kontrole zategnutosti lanca je merenje amplituda vibracija i brzine lanca
pomou vibrometra na osnovu ega se izrauna brzina i ubrzanje vibracija. Ako je vrednost
izraunatih vibracija vea od preporuenih, znai da je lanac nezategnut. Ako su vibracije manje od
preporuenih, lanac je pretegnut. Dozvoljene vrednosti vibracija preporuuje proizvoa maina ili
su definisane odgovarajuim nacionalnim i meunarodnim standardima.
Za merenje vibracija koriste se razliiti ureaji koji se nazivaju vibrometrima, analizatorima
impulasa i sl. Ovi ureaji imaju i softver, pomou kojeg se, na osnovu izmerenih parametara,
izrauna brzina i ubrzanje vibracija i uporedi sa dozvoljenim. Ureaj na odreen nain (najee
bojom) signalizira nedozvoljene vrednosti vibracija. Jedan od ureaja za merenje vibracija prikazan
je na sl. 7.21.
Sl. 7.21. Ureaj za merenje vibracija lanca vibrometar
7.17. PROVERA ISPRAVNOSTI LANCA I LANANIKA
Nakon izvesnog vremena i pored pravilnog korienja i odravanja dolazi do oteenja lanca i
lananika. Najee oteenje je izduenje lanca i habanje zubaca gonjenog lananika. Lanac se
ponekad toliko istegne da se mora skraivati izbacivanjem lanka.
Dodirna povrina izmeu lanca i lananika je mala, zbog ega se javlja veliki specifini pritisak.
Usled velikog specifinog pritiska i neravnomernosti kretanja lanca dolazi do habanja sastavnih
delova lanca i izduenja lanca. Stoga je potrebno povremeno proveriti ishabanost lanca i lananika.
Ishabanost lanca procenjuje se izduenjem lanca. Izmeri se duina korienog lanca L odreenog
broja lanaka x , (sl. 7.22). Procentualno izduenje lanca L odreuje se na osnovu izraza
L
L x e 100 . Dobijena vrednost procentualnog izduenja lanca L uporedi se sa
xe
dozvoljenom i ustanovi da li lanac treba zameniti sa novim ili ne. Pri zameni lanca treba obavezno
zameniti i gonjeni lananik, a ako je mogue i pogonski.
Za proveru ishabanosti zubaca lananika koriste se abloni (sl. 7.23). Poreenjem ablona i zubaca
ispitivanog lananika proceni se stepen ishabanosti.
Sl. 7.22. Merenje izduenja lanca

Sl. 7.23. Habanje zubaca lananika
7.18. OTEENJA NA LANANIM PRENOSNICIMA SNAGE
I pored redovnog odravanja, zbog tekih uslova u kojima rade poljoprivredne maine, dolazi do
oteenja lananih prenosnika snage u vidu: abrazije, korozije, habanja, nagrizanja, pregrevanja i
pucanja lanca.
Abrazija se javlja kada se na lancu nau estice velike tvrdoe (pesak, metalni opiljci i sl.) koje
skidaju i oteuju povrinu lanca (sl. 7.24). Do korozije lananih prenosnika snage dolazi kada je
podmazivanje neodgovarajue i kada rade u vlanim uslovima (sl. 7.25). Habanje je najee
oteenje i lanca i lananika zbog velikih povrinskih pritisaka (sl. 7.26). Kada lanani prenosnik
radi u agresivnoj sredini, moe doi do nagrizanja delova lanca i lananika (sl. 7.27). Kada je
podmazivanje nedovoljno, lanani prenosnik se pregreva i dolazi do promene njegovih mehanikih
karakteristika (sl. 7.28). Usled velikog preoptereenja dolazi do kidanja lanca (sl. 7.29).
Sl. 7.24. Abrazija lanca Sl. 7.25. Korozija delova lananog prenosnika snage
Sl. 7.26. Ishabani zupci lananika Sl. 7.27. Nagrizanje valjia lanca
Sl. 7.28. Pregrevanje lanca Sl. 7.29. Kidanje lanca
7.19. KORIENJE ZATITNE MREE (TITNIKA)

Lanani prenosnici snage moraju biti zatieni ianim mreama, oplatom od lima ili plastine
mase, kako se rukovaoci i ostalo osoblje koje se kree oko maine ne bi povredilo. Korienje
titnika potrebno je iz dva razloga: da zatiti rukovaoce od povreda i da se zatiti lanani prenosnik
od neistoa (praine, peska, delova biljki itd.). Nakon odravanja, skinuti titnik treba vratiti u
preanje stanje.
Pored titnika, na vidnom mestu pored lananog prenosnika snage, treba da je i nalepnica sa
odgovarajuim grafikim simbolom upozorenja o opasnostima od povreda.
7.20. PRIMER PRORAUNA LANANOG PRENOSNIKA SNAGE
Zadatak 7.1. Elevator vadilice krompira dobija pogon od prikljunog vratila traktora i prenosnika
prikazanih na slici. Maksimalno potrebna snaga za pokretanje elevatora je P4 5 kW . Dati podaci
su: z1 z2 , ve 2 ,74 m / s i De 350 mm . Proraunati lanani prenosnik 3 i 4 (sl. 7.30).
Sl. 7.30. Pogon elevatora vadilice krompira (zadatak 7.1)
1. Prenosni odnos i
n 540
i 1 3 ,60 .
n4 149 ,59
Broj obrtaja zupanika 1 je broj obrtaja prikljunog vratila traktora koji iznosi n1 540 o / min .
Broj obrtaja lananika 4 dobija se iz brzine elevatora ve :
D n 2 30 ve 2 30 2 ,74
ve v De e 4 , te je n4 149 ,59 o / min .
2 30 De 0 ,35 3 ,14
2. Izbor vrste lanca

Prema uslovima rada bira se valjkasti lanac.
3. Broj zubaca pogonskog lananika z3
Broj zubaca pogonskog lananika bira se prema preporuci iz tabele 7.6. Usvaja se
z 3 23 25 24 .
4. Broj zubaca gonjenog lananika z4

z z
Broj zubaca gonjenog lananika dobija se iz prenosnog odnosa i 2 4 3,60 , odakle je
z1 z3
z4 i z3 3,6 24 86 ,4 86 jer je z1 z2 . Dobijena vrednost z4 je u skladu sa preporukom
maksimalnog broja zubaca te se usvaja z4 86 .
5. Stvarna vrednost prenosnog odnosa
z 86
i 4 3 ,58 .
z3 24
6. Izbor koraka lanca e
Korak lanca bira se prema preporuci iz tabele 7.8. Prema broju zubaca pogonskog lananika
z3 24 i broja obrtaja n3 n2 540 o / min bira se korak lanca e=50,8 mm. Izborom koraka
lanca e svi ostali parametri su dati u tabeli 7.1. ( b1 30 ,99 mm , b2 47 ,00 mm , D 17 ,80 mm ,
Dv 29 ,21 mm , s 8 ,37 cm 2 , Fmax 260 kN i m 10 ,55 kg / m ).
7. Kinematiki prenik pogonskog lananika 3 d3

e 50 ,8 50 ,8 50 ,8
d3 389 ,18 mm .
180 180
sin( ) sin( ) sin 7 ,5 0 ,13053
z3 24
8. Obimna brzina lanca
d 3 n3 0 ,389 540 3 ,14
v 10 ,99 m / s . Dobijena vrednost brzine lanca je u skladu sa
2 30 2 30
preporukom koja kae da za z3 24 brzina lanca treba da je v 15 m / s (tabela 7.7.).
9. Preporueno meusobno rastojanje A
A ( 30 50 ) e 30 e 30 50 ,8 1524 mm . Dobijena vrednost je u skladu sa zahtevanim
meuosnim rastojanjem od oko 1500 mm.
10. Broj lanaka lanca Z
z z ( z z3 ) 2 A cos 24 86 ( 86 24 ) 0 ,3314 2 1524 0 ,94457
Z 3 4 4 118 ,2 .
2 e 2 3,14 50 ,8
Usvaja se Z 118 lanaka.
( z z ) e ( 86 24 ) 50 ,8
Ugao se dobija sin 4 3 0 ,32908 , odakle je 1910 , ili
2 A 2 3,14 1524
0 ,3314 rad .
11. Manji obvojni ugao
1 180 2 180 2 19 ,10 141,8 .
Vrednost ugla 1 je u skladu sa preporukom da manji obvojni ugao bude vei od 120.
12. Meuosno rastojanje nakon usvajanja broja lanaka A
z z z z e 24 86 ( 86 24 ) 0 ,3314 50 ,8
A(Z 3 4 4 3 ) ( 118 ) 1518 mm .
2 2 cos 2 3 ,14 2 0 ,94457
13. Stvarno meusobno rastojanje As
As 0 ,907 A 0 ,997 1518 1513 mm .
14. Obimna sila koja optereuje vratilo na lananiku 3 F O
2 30 P3 2 30 5550
FO 504 N ,
d 3 n3 0 ,389 540 3 ,14
P P 5
4 P3 4 5 ,55 kW . Usvojen je stepen korisnosti 0 ,9 .
P3 0 ,9
15. Centrifugalna sila FC
FC m v 2 10 ,55 10 ,99 2 1268 N .
16. Sila usled teine lanca

m g A2 10 ,4 9 ,81 1,513 2
FG cos 0 ,8660 843 N ,
8 f 8 0 ,030
f 0 ,02 0 ,025 A 0 ,02 1513 30 ,26 mm . Usvaja se ugao sprezanja 30 .
17. Ukupna sila koja optereuje lanac F
F FO FC FG 504 1268 843 2615 N .
18. Stepen sigurnosti lanca S

FM 260000
S 66 ,28 ,
F 1,5 2615
usvaja se 1,5 .
Dobijena vrednost stepena sigurnosti S 66 ,28 je veoma velika te se vri korekcija smanjenjem
koraka e .
19. Usvaja se nova vrednost koraka lanca e 19 ,05 mm za koji je:
FM 30 kN , m 1,25 kg / m , s 0 ,89 cm2 , b1 11,68 mm , b2 15 ,62 mm , D 5 ,27 mm i
Dv 12 ,07 mm (tabela 7.1), te se sa proraunom ponovo kree od take 7 ovog zadatka.
20. Srednji prenik lananik 3
1905 19 ,05
d3 145 ,94 mm .
180
sin( ) 0 ,13053
24
21. Obimna brzina v
0 ,1459 530 3,14
v 4 ,04 m / s .
2 30
22. Meusobno rastojanje
A ( 30 50 ) e 50 e 50 19 ,05 952 mm .
Zbog potrebe maine usvaja se zahtevano meuosno rastojanje A 1500 mm .
23. Broj lanaka Z
24 86 ( 86 24 ) 0 ,125 2 1500 0 ,99211
Z 213 ,70 214 .
2 3,14 19 ,05
( z z ) e ( 86 24 ) 19 ,05
sin 4 3 0 ,12538 , odakle je 7 ,20 ili
2 A 2 3,14 1500
0 ,125 rad .
24. Meuosno rastojanje nakon usvajanja broja lanaka A
24 86 ( 86 24 ) 0 ,125 19 ,05
A ( 214 ) 1502 ,82 mm .
2 3,14 2 0 ,99211
25. Stvarno meuosno rastojanje As
As A 0 ,997 1498 ,31 mm .
26. Obimna sila Fo
2 30 5550
FO 1346 N .
0 ,1459 540 3,14
27. Centrifugalna sila Fc
FC 1,25 4 ,04 2 21 N .
28. Sila usled teine lanca FG

1,25 9 ,81 1,502 2
FG 0 ,8660 100 N .
8 0 ,030
f 0 ,02 0 ,025 A 0 ,02 1502 30 ,04 mm . Usvaja se ugao sprezanja 30 .
29. Ukupna sila koja optereuje lanac F

F FO FC FG 1346 21 100 1467 N .
30. Stepen sigurnosti lanca S

FM 30000
S 13 ,63 . Dobijena vrednost stepena sigurnosti lanca je prihvatljiva.
F 1,5 1467
31. Sila koja optereuje vratilo FR
FR FO 2 FG 1346 2 100 1546 N .
32. Provera povrinskog pritiska pd
F 1467
p 1648 N / cm 2 pd .
s 0 ,89
Dozvoljeni povrinski pritisak prema tabeli 7.10 je pd 2150 N / cm 2 .
33. Oznaka usvojenog lanca
S obzirom da su vrednosti geometrijskih parametara u granicama preporueni, da je
odgovarajua vrednost stepena sigurnosti i povrinskog pritiska, usvaja se:
Valjkasti lanac 4076 ,7 1 19 ,05 11,68 SRPS M.C1.821 ili
Valjkasti lanac 1 19 ,05 15 ,62 214 SRPS M.C1.821.
Duina lanca je L e Z 19 ,05 214 4076 ,7 mm .
34. Konstrukcione dimenzije manjeg lananika 3
- irina lananika b prema preporuci i tabeli 7.11 je:
b 0 ,9 b1 0 ,9 11,68 10 ,5 mm .
- poluugao zupca i meuzublja :

180 180
7 ,5 .
z1 24
- podnoni prenik d p3 :
d p 3 d 3 2 r1 145 ,94 2 2 ,635 140 ,67 mm ,
D 5 ,27
gde je r1 v 2 ,635 mm .
2 2
- temeni prenik dt 3 :
dt 3 e ctg 2 ht 19 ,05 ctg7 ,5 2 4 ,762 154 ,2 mm ,
ht 0 ,25 e 0 ,25 19 ,05 4 ,762 mm - visina temenog dela zupca.
- skoenje venca c:
c 0 ,255 r1 0 ,255 2 ,635 0 ,7 mm .
- prenik otvora glavine (prenik vratila) dv :

5 Mu S 5 98190 4 ,5 3
dv 3 3 14000 23 ,43 mm ,
Tu 170
P 30 5550 30
Mu 98 ,19 Nm .
n3 540 3 ,14
Usvaja se materijal vratila .0545, za koji je Ru 17 21 17 daN / mm 2 . Prenik vratila se

poveava zbog leba za klin. Usvaja se klin 8x7 SRPS M.C2.020, za koji je dubina leb za klin
t1 = 3,3 mm. Tada je prenik vratila d v 23,43 2 t1 30 ,03 32 mm .
- irina glavine Bg:
Bg ( 1,2 1,5 ) d v 1,3 d v 1,2 32 38 ,4 mm 40 mm .
- prenik glavine dg:

dg ( 1,5 1,7 )d v 1,5 32 48 mm .
Osnovne mere proraunatog lananika date su na sl. 7.31.

164 8. Kaini (remeni) prenosnici snage
8. KAINI (REMENI) PRENOSNICI SNAGE

Kaini (remeni) prenosnik snage sastoji se iz dva kainika (remenice) (sl. 8.1, a, poz. 1 i 2) i kaia
(remena) koji ih spaja (3). Pored toga moe imati zateza (sl. 8.1, b, poz. 4). Jedan pogonski kainik
(remenica) moe da pogoni vie gonjenih kainika (remenica) (sl. 8.1, c, poz. 2 i 3). Termini kai i
kainik odnose se na pljosnate kaine prenosnike, a remen i remenica odnose se na trapezne
prenosnike.
Obrtni moment sa jednog kainika na drugi prenosi se samo trenjem izmeu kaia i kainika. Da bi
se ostvarilo dovoljno trenje potrebno je kai zategnuti. Pri zatezanju kaia dodatno se optereuje
vratilo i leaji u kojima se vratilo nalazi. Ako kai nije dovoljno zategnut u veoj meri klizi, gubi se
snaga, a kai se pregreva, to menja njegove mehanike karakteristike. Stoga je kod kainog
prenosnika vano da se kai pravilno zategne.
a) b) c)
Sl. 8.1. Kaini prenosnici snage
Kainim pljosnatim prenosnikom snage moe se preneti obrtni moment na velika rastojanja
( A 10 m ). Koristi se za snage do oko 100 kW, za brzine do oko 30 m/s ili oko 100 m/s za kaieve
od vieslojnih materijala. Minimalna vrednost manjeg obvojnog ugla je 1 150 , eventualno
1 140 za trapezne kaine prenosnike. Prenosni odnos je do i 5 . Prenosni odnos nije konstantan,
jer se javlja klizanje kaia :

i 1 .
2
Vrednost klizanja kaia treba da je 0 ,95 0.99 . Nekonstantan prenosni odnos omoguava zatitu
od preoptereenja i lomova delova. Iz tog razloga kaini prenosnioci snage koriste se na svim
kombajnima. S druge strane, nekonstantan prenosni odnos smanjuje stepen korisnosti i utie na
smanjenje veka trajanja kaia.
Prema nainu sprezanja, kainike delimo na:
otvorene,
viestruke,
stepenaste,
ukrtene,
poluukrtene i
sloene.
Otvoreni kaini prenosnici mogu biti bez zatezaa (sl. 8.1, a) ili sa zatezaem (sl. 8.1, b).
Viestruki kaini prenosnici imaju vie spregnutih parova (sl. 8.2). Koriste se kada je potrebno
ostvariti vei prenosni odnos. U ovom primeru su dva spregnuta para, prvi par je 1 i 2, a drugi je 3 i
4. Na taj nain se postie vei ukupni prenosni odnos sa kainika 1 na kainik 4.
8. Kaini (remeni) prenosnici snage 165
Stepenasti kaini prenosnik se koristi za postizanje razliitih prenosnih odnosa, to predstavlja

najjednostavniji varijator (sl. 8.3). Kada su spregnuti kainici 1 i 2 dobija se multiplikator, tj,
kainik 2 i vratilo B e se bre obrtati od vratila A. U sluaju sprezanja kainika 3 i 4 prenosni
odnos je jedan ( i 1 ), odnosno vratilo A i B se obru istim brojem obrtaja. U sluaju sprezanja
kainika 5 i 6 dobija se reduktor, tj. vratilo B se sporije obre od vratila A.
Sl. 8.2. Viestruki kaini prenosnik Sl. 8.3. Stepenasti kaini prenosnik
Ukrteni kaini prenosnik omoguava suprotne smerove obrtanja spregnutih kainika (sl. 8.4). Za
ukrten kaini prenosnik moe se koristiti samo pljosnati kai.
Poluukrteni kaini prenosnik omoguava prenoenje obrtnog momemta na mimoilazna vratila (sl.
8.5). Retko se koristi jer kai ima tendenciju da spadne sa kainika.
Sl. 8.4. Ukrteni kaini prenosnik Sl. 8.5. Poluukrteni kaini prenosnik
Prema poprenom preseku, kaini prenosnici se dele na:

pljosnate,
remene (trapezne),
poli V ,
zupaste i
okrugle.
8.1. PLJOSNATI KAINI PRENOSNIK

Pljosnati kaini prenosnik ima kai pravougaonog poprenog preseka b i h (sl. 8.6, a), a venac
kainika je ravan (sl. 8.6, b). Pljosnati kaini prenosnik se koristi za manje snage i vee brzine
obrtanja. Za manje brzine obrtanja, v 5 m / s , kai tei da spadne. Stoga za ovako male brzine
kaia, venac kainika nije ravan ve malo ispupen, za vrednost hz (sl. 8.6, c), to smanjuje
tendenciju spadanja kaia pri tako malim brzinama. Pljosnati kai moe vie da se savija od ostalih
profila kaieva. Treba da bude jae zategnut od ostalih profila kaieva, te vie optereuje vratilo i
leaje. Povoljniji je kai sa manjom debljinom h , jer je manje osetljiv na savijanje. Pljosnati kai
moe da ima zatezae, da bude ukrten i poluukrten. Pljosnati kai je manje mase od trapeznog, te
se koristi za vee obimne brzine. Koristi se za vea meuosna rastojanja kainika.
Standardne irine pljosnatih kaieva b i odgovarajue debljine h date su u tabeli 8.1. Uzajamna
zavisnost prenika kainika d , irine kaia b , irine kainika B i vrednosti zaobljenja venca
kainika hz , definisana je standardom i data u tabeli 8.2.
a) b) c)
Sl. 8.6. Pljosnati kaini prenosnik
Tabela 8.1. Standardne irine b i debljine h pljosnatih kaieva
irina b (mm) 20 25 30 (35) 40 (45) 50 60 70 (75) 80 (85) 90
Debljina h (mm) 3 3,5 4 5,5
irina b (mm) 95 100 115 125 150 175 200 225 250 (275) 300
Debljina h (mm) 4,5 5 5,5 (9,5)
Napomena: Vrednosti u zagradama za irinu b , ako je mogue, izbegavati.
Tabela 8.2. Uzajamni odnos parametara kaia i kainika. Mere su u mm.

irina venca B
Prenik d
25 32 40 50 63 80 100 125 140 160 180 200 224 250 280 315 355 400
Najvea irina kaia b
20 25 32 40 50 71 90 112 125 140 160 180 200 224 250 280 315 355
Visina zaobljenja venca kainika hz
40 0,3 0,3 0,3 0,3
50 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3
63 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3
71 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3
80 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3
90 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3
100 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3
112 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3
125 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4
140 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4
160 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
180 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
200 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6
224 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6
250 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8
280 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8
315 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
355 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
400 1 1 1 1 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2
450 1 1 1 1 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2
500 1 1 1 1 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5
560 1 1 1 1 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5
630 1 1 1 1 1,5 1,5 2 2 2 2 2 2 2 2
710 1 1 1,5 1,5 2 2 2 2 2 2 2 2
800 1 1 1,5 1,5 2 2 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5
900 1 1 1,5 1,5 2 2 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5
1000 1 1 1,5 1,5 2 2 2,5 2,5 3 3 3 3
1120 1,2 1,5 1,5 2 2 2,5 2,5 3 3 3 3,5
1250 1,2 1,5 1,5 2 2 2,5 2,5 3 3 3,5 4
1400 1,5 2 2 2,5 2,5 3 3 3,5 3,4 4 4
1600 1,5 2 2 2,5 2,5 3 3 3,5 3,4 4 5
1800 2 2,5 2,5 3 3 3,5 3,5 4 4 5 5
2000 2 2,5 2,5 3 3 3,5 3,5 4 4 5 5
Pljosnati kaievi su kupuju na duni metar, a spajaju se na razliite naine, pomou posebnih kopi,
uivanjem trakom ili lepljenjem (sl. 8.7). Duine pljosnatih kaieva su definisane standardom prema
tabeli 8.3.
Sl. 8.7. Naini spajanja pljosnatih kaieva
Tabela 8.3. Standardne duine Lu pljosnatih kaieva u mm

250 265 280 300 315 335 355 375 400 425 450 475 500 530 560
600 630 670 710 750 800 850 900 950 1000 1060 1120 1180 1250 1320
1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2120 2240 2360 2500 2650 2800 3000 3150
3350 3550 3750 4000 4250 4500 4750 5000 5300 5600 6000 6300 6700 7100 7500
8000 8500 9000 9500 10000
8.2. REMENI (TRAPEZNI) PRENOSNICI

Popreni presek remena je trapez (sl. 8.8, a) visine h i irine a , a venac remenice (trapeznog
kainika) je sa lebovima u koje ulaze remeni (sl. 8.8, b). Ukupna irina remenice B zavisi od irine
remena i njihovog broja. leb remenice definisan je unutranjim du , spoljanjim d s i podeonim
(raunskim, neutralnim) d p prenikom. Broj remena moe biti 2 (sl. 8.8, b i c), 3 (sl. 8.8, d) i vie,
maksimalno do 15 za neke poprene preseke. Remeni prenosnici se koriste za manje brzine jer su
remeni veih masa i za vee snage u odnosu na pljosnate. Remeni se manje zateu od kaia, te
manje optereuju vratila i laaje na njima. Remeni prenosnici primenjuju se za manja meuosna
rastojanja od kainih prenosnika. Dele se na trapezne (remene) i uskoprofilne (klinaste).
Popreni preseci remena odreeni su nacionalnim i meunarodnim standardima i oznaavaju se
slovnim oznakama Y, Z, A, B, C, D i E, a uskoprofilni (klinasti) remeni sa SPZ, SPA, SPB i SPC.
a) b) c) d)
Sl. 8.8. Remeni (trapezni) prenosnik
Standardne oznake i dimenzije remena date su na sl. 8.9. i u tabeli 8.4. Nazivi osnovnih
geometrijskih parametara su: raunska irina eP , irina remena a , odstojanje neutralnog sloja b p ,
unutranje odstojanje neutralnog sloja b u , visina h , ugao leba , raunska duina remena LP ,
unutranja duina remena Lu i spoljanja duina remena Ls . Zavisno od uzajamnih vrednosti ovih
parametara remeni mogu biti trapezni i uskoprofilni. Osnovna karakteristika trapeznih remena Y, Z,
a a
A, B, C, D i E je odnos 1,6 , a uskoprofilnih remena SPZ, SPA, SPB i SPC je odnos 1,2 .
h h
Ugao leba moe imati vrednosti: 34, 36 i 38. Unutranja duina remena Lu jednaka
Lu L p 2 bu , dok je spoljanja Ls jednaka je Ls L p 2 b p .
Standardna oznaka remena je oznaka profila L p SRPS G.E2.053 , gde je L p ( m ) . Na primer, oznaka
D 5 SRPS G.E2.053 znai da je trapezni remen profila D raunske duine L p 5 m . Drugi primer je
SPA 2 SRPS G.E2.053 , to znai da je uskoprofilni remen profila SPA raunske duine remena
Lp 2 m .
Sl. 8.9. Popreni presek remena
Tabela 8.4. Dimenzije standardnih profila remena, SRPS G.E2.053

Parametri i oznaka profila Y Z A B C D E
Raunska irina eP (mm) 5,3 8,5 11 14 19 27 32
Tolerancija raunske +0,3 +0,4 +0,6 +0,7 +0,8 +0,9 +1,2
irine -0,2 -0,3 -0,4 -0,5 -0,5 -0,6 -0,7
Visina h (mm) 4 6 8 11 14 19 25
Tolerancija visine 0,2 0,3 0,4 0,5 0,5 0,6 0,7
irina remena a (mm) 6 10 13 17 22 32 38
Odstojanje neutralnog 1,6 2,4 3,1 4,1 5,6 8,2 9,7
sloja b p (mm)
Povrina preseka S (mm2) 18,18 46,9 80,7 143 236,7 476,6 722,5
Raunska duina remena od 200 od 400 od 560 od 800 od 1400 od 2240 od 3150
LP (mm) do 1250 do 2800 do 4000 do 6300 do 9000 do 18000 do 18000
Red mera R 20
Grafiki prikaz standardnih trapeznih profila remena dat je na sl. 8.10, a. Najmanji trapezni profil
remena je oznake Y i najmanje je nosivosti, dok je najvei profil oznake E i najvee je nosivosti. Da
bi se smanjila masa remena, proizvode se sa polukrunim ljebovima sa strane, po duini remena,
sl. 8.10, b i oznaavaju se sa ZX, AX, BX, CX, DX i EX.
a) b)
Sl. 8.10. Standardni profili i oznake remena
Dvostruki remeni, sl. 8.11, a, imaju primenu kada se jednom pogonskom remenicom (1)
istovremeno pogone dve gonjene remenice (2 i 3), sl. 8.11, c. Standardni profili dvostrukih remena i
njihove oznake su AA, BB i CC.
a) b) c)
Sl. 8.11. Dvostruki remeni
Izborom profila remena dobija se snaga koju remen moe prenositi u optimalnim uslovima rada.
Ove vrednosti nosivosti remena propisuje standard, a proizvoai se izborom i kombinacijom
materijala remena uklapaju u ove vrednosti (tabela 8.5).
Tabela 8.5. Nosivost remena profila Y, Z, A, B, C, D i E u kW
Brzina Oznaka profila remena
remena m/s Y Z A B C D E
2 0,037 0,140 0,271 0,515 0,810 1,77 2,71
4 0,074 0,271 0,545 0,955 1,690 3,45 5,44
6 0,110 0,405 0,810 1,04 2,50 5,15 8,10
8 0,140 0,530 1,03 1,84 3,23 6,75 10,30
10 0,162 0,640 1,25 2,28 3,90 8,15 12,50
12 0,184 0,736 1,47 2,64 4,50 9,40 14,70
14 0,191 0,810 1,62 2,94 5,15 10,60 16,20
16 0,199 0,885 1,77 3,17 5,52 11,60 17,70
18 0,191 0,885 1,91 3,39 5,87 12,20 17,70
20 0,177 0,955 1,99 3.54 6,03 12,60 19,90
22 0,154 0,885 1,99 3,54 6,10 12,70 19,90
24 0,110 0,810 1,91 3,45 6,03 12,50 19,15
26 0,059 0,736 1,84 3,21 5,37 11,80 18,40
28 - 0,660 1,69 3,02 5,22 10,90 16,90
30 - - 1,47 2,64 4,55 9,55 14,70
Date nosivosti su u kW, kada je manji obvojni ugao 1 180 i kada je prenik manje remenice d d min .
Uskoprofilni (klinasti) remeni prenosnici koriste se za vee snage od kainih i remenih

prenosnika. Imaju manje vrednosti irina, a vee visina u odnosu na remene. Standardni profili i
njihove oznake date su na sl. 8.12, a vrednosti osnovnih parametara su u tabeli 8.6. Unutranja
duina uskoprofilnog remena Lu , kao i spoljanja Ls , odreuje se isto kao i kod trapeznog remena:
Lu L p 2 bu i Ls L p 2 b p . Standardna oznaka uskoprofilnih remena ista je kao za
trapezne remene: oznaka profila L p SRPS G.E2.063 .
a) b)
Sl. 8.12. Uskoprofilni (klinasti) remeni standardni profili
Tabela 8.6. Dimenzije standardnih profila uskoprofilnih remena, SRPS G.E2.063

Parametri i oznaka profila SPZ SPA SPB SPC
Raunska irina BP (mm) 8,5 11 14 19
Visina h (mm) 8 10 13 18
irina remena a (mm) 9,7 12,7 16,3 22
Odstojanje neutralnog sloja b p (mm) 2 2,75 3,5 4,8
Raunska duina LP (mm). Red mera R 20 od 650 od 800 od 1250 od 2000
do 3550 do 4500 do 8000 do 12500
Nosivost uskoprofilnih remena date su u tabeli 8.7, a dimenzije remenica u tabeli 8.8. Remenice
imaju onoliko lebova koliko je potrebno remena. Broj remena je ogranien, zavisno od profila, to
je dato u tabeli 8.9.
Tabela 8.7. Nosivost standardnih profila uskoprofilnih remena, SPZ, SPA, SPB i SPC u kW
Brzina remena Oznaka profila remena
m/s SPZ SPA SPB SPC
2 1,03 1,25 1,99 2,88
4 1,77 2,28 3,54 5,30
6 2,50 3,49 5,0 8,0
8 3,17 4,35 6,3 10,3
10 3,84 5,30 7,5 12,4
12 4,50 6,20 8,6 14,4
14 5,10 6,90 9,7 15,7
16 5,70 7,65 10,8 17,5
18 6,20 8,30 11,6 18,9
20 6,70 8,90 12,5 20,2
22 7,20 9,40 13,1 21,4
24 7,50 9,85 13,7 22,2
26 7,85 10,1 14,0 22,8
28 8,10 10,4 14,4 23,0
30 8,30 10,6 14,6 23,2
32 8,50 10,7 14,6 23,0
34 8,60 10,6 14,4 22,8
36 8,70 10,4 14,0 22,2
38 8,60 10,1 13,7 21,2
40 8,60 9,6 13,0 19,9
Date nosivosti su u kW, kada je manji obvojni ugao 1 180
Vrednost raunske duine remena LP za trapezne i uskoprofilne remene je definisana standardom.

Meutim, ponekad je jednostavnije odrediti i koristiti remen sa poznatom unutranjom duinom
remena Lu . Stoga su u tabeli 8.10. date standardne raunske, unutranje i spoljanje duine
trapeznih i uskoprofilnih remena.
8.3. POLI V KAINI PRENOSNIK

Poli V kaini prenosnik je kombinacija pljosnatog i trapeznog prenosnika. Popreni presek poli V
kaia su spojeni trapezi (sl. 8.13, a). Venac kainika je olebljen kao i kod trapeznog kainika (sl.
8.13, b), s tim da su lebovi manjih dubina. Pljosnati i trapezni kaini prenosnici imaju svoje
prednosti i nedostatke. Poli V trapezni kaii objedinjuju prednosti pljosnatih i trapeznih kaia.
Manje su debljine te je manji uticaj savijanja i centrifugalne sile. Imaju veu dodirnu povrinu, te se
manje moraju zatezati, a nose vee obrtne momente. Poli V kaini prenosnik koristi se za vee
snage, vee brzine obrtanja i manje prenike remenica.
Tabela 8.8. Dimenzije remenica. Mere su u mm.
Oznaka ep Najmanje e f kmin

remena bp bu
Y 5,3 1,6 4,7 8 7 1 32, 36
Z 8,5 2,5 7 12 0,3 8 34, 38 6
A 11 3,3 8,7 15 10
+2
B 14 4,2 10,8 19 0,4 12,5 8
-1
C 19 5,7 14,3 25,5 0,5 17 34 ili 10
D 27 8,1 19,9 37 0,6 24 +3 36 ili 12
-1 38
E 32 9,6 23,4 44,5 0,7 29 +4 15
-1
SPZ 8,5 2 9 12 0,3 8 +1 34 ili 6
SPA 11 2,75 11 15 10 381
+2
SPB 14 3,5 14 19 0,4 12 8
-1
SPC 19 4,8 19 26 0,5 17 34 ili 10
3830'
Tabela 8.9. irine remenica B u mm i maksimalan broj lebova (remena)

Oznaka Broj lebova
profila 1 2 3 4 5 6 7 8 max
Y 14 22 30 - - - - - 3
Z 16 28 40 52 - - - - 4
A 20 35 50 65 80 - - - 5
B 25 44 63 82 101 120 139 158 8
C 34 59,5 85 110,5 136 161,5 187 212,5 10
D 48 85 122 159 196 233 270 307 12
E - - 147 191,5 236 208,5 325 369,5 1416
SPZ 16 28 40 52 - - - - 4
SPA 20 35 50 65 80 - - - 5
SPB 24 43 62 81 100 119 138 - 7
SPC 34 60 86 112 136 164 190 216 8

C e p 2 b p tg
2
B ( z 1 )e 2 f
Standardni profili i oznake poli V kaia su: H, J, K, L i M. Meusobno se razlikuju po veliini i

obrtnom momentu koji mogu da prenose. Osnovne dimenzije poli V kaia date se u tabeli 8.11.
Ugao profila je 40 .
Tabela 8.10. Standardne duine trapeznih i uskoprofilnih remena u mm

Trapezni Uskoprofilni
Profil Y Z A B C D E Profil SPZ SPA SPB SPC
LP 280 422 660 943 1452 3225 4832 Ls 643 818 1272 2270
Lu 265 400 630 900 1400 3150 4750 Lp 630 800 1250 2240
LP 295 447 740 1043 1652 3625 5082 Ls 723 918 1422 2530
Lu 280 425 710 1000 1600 3550 5000 Lp 710 900 1400 2500
LP 315 472 830 1163 1852 4075 5382 Ls 813 1018 1622 2830
Lu 300 450 800 1120 1800 4000 5300 Lp 800 1000 1600 2800
LP 350 497 930 1293 2052 4575 5682 Ls 913 1138 1822 3180
Lu 335 475 900 1250 2000 4500 5600 Lp 900 1120 1800 3150
LP 355 522 1030 1443 2292 5075 6082 Ls 1013 1268 2022 3580
Lu 340 500 1000 1400 2240 5000 6000 Lp 1000 1250 2000 3550
LP 370 552 1150 1643 2552 5675 6382 Ls 1133 1418 2662 4030
Lu 355 530 1120 1600 2500 5600 6300 Lp 1120 1400 2240 4000
LP 415 582 1280 1843 2852 6375 6782 Ls 1263 1618 2522 5430
Lu 400 560 1250 1800 2800 6300 6700 Lp 1250 1600 2500 5400
LP 440 622 1430 2043 3202 7175 7192 Ls 1413 1818 2822 5030
Lu 425 600 1400 2000 3150 7100 7100 Lp 1400 1800 2800 5000
LP 465 652 1630 2283 3602 7575 7582 Ls 1613 2018 3172 5630
Lu 450 630 1600 2240 3550 7500 7500 Lp 1600 2000 3150 5600
LP 515 700 1730 2693 3802 8075 8082 Ls 1813 2258 3572 6330
Lu 500 678 1700 2650 3750 8000 8000 Lp 1800 2240 3550 6300
LP 545 732 1830 2843 4052 8575 8582 Ls 2013 2518 4012 7130
Lu 530 710 1800 2800 4000 8500 8500 Lp 2000 2500 4000 7100
LP 865 822 2030 3193 4552 9075 9082 Ls 2253 2818 4522 8030
Lu 850 800 2000 3150 4500 9000 9000 Lp 2240 2800 4500 8000
LP 922 2270 3593 5052 9575 9582 Ls 2513 3168 5022 9030
Lu 900 2240 3550 5000 9500 9500 Lp 2500 3150 5000 9000
LP 1022 2530 4043 5652 10075 10082 Ls 2813 3568 5622 10030
Lu 1000 2500 4000 5600 10000 10000 Lp 2800 3550 5600 10000
LP 1142 2830 4543 6352 11275 11282 Ls 3163 4118 6322 11230
Lu 1120 2800 4500 6300 11200 11200 Lp 3150 4000 6300 11200
LP 1272 3180 5043 7152 12575 12582 Ls 3563 4518 7122 12530
Lu 1250 3150 5000 7100 12500 12500 Lp 3550 4500 7100 12500
LP 1422 4030 5643 8052 14075 14082 Ls 8022

Lu 1400 4000 5600 8000 1400 14000 Lp 8000
LP 1622 5030 6343 1052 16075 16082 Ls

Lu 1600 5000 6300 1000 16000 16000 Lp
a) b)
Sl. 8.13. Poli V kaini prenosnik: a) kai, b) kai na kainiku (remenici)
Tabela 8.11. Dimenzije osnovnih parametara poli V kaia

Parametri i oznaka profila H J K L M
Korak s (mm) 1,6 0 ,2 2,34 0 ,2 3,56 0 ,2 4,7 0 ,2 9,4 0 ,2
Visina h (mm) 3 4 6 10 17
Broj zubaca z 2 31 2 50 2 50 2 60 2 45
Rastojanje f (mm) 1,3 1,8 2,5 3,3 6,4
8.4. ZUPASTI KAINI PRENOSNICI SNAGE

Prenosni odnos navedenih kainih i remenih prenosnika je nekonstantan i pri radu dolazi do klizanja
kaia. Intenzitet klizanja zavisi od zategnutosti kaia. Klizanje kaia smanjuje stepen korisnosti.
Konstantan prenosni odnos ima zupasti kaini prenosnik. Zupasti kai ima na unutranjoj ili na
obe strane zupce u obliku trapeza (sl. 8.14, a) ili u obliku polukrunica (sl. 8.14, b). Venac kainika
ima odgovarajue profilisane zupce i meuzublja, zavisno od profila zupastog kaia (sl. 8.14, c).
Zupasti kaini prenosnici koriste se za vee brzine i srednje vrednosti obrtnih momenata. Postoje
vie standardnih profila i odgovarajuih standardnih oznaka L i H.
a) b) c)
Sl. 8.14. Zupasti kaini prenosnik
8.5. OKRUGLI KAINI PRENOSNICI

Popreni presek okruglog kaia je krunica (sl. 8.15, a), a leb u kainiku je odgovarajue
polukruno profilisan u koji ulazi kai (sl. 8.15, b). Okrugli kaini prenosnik se koristi za najvee
brzine i manje snage.
a) b)
Sl. 8.15. Okrugli kaini prenosnik
8.6. MATERIJALI ZA KAIEVE (REMENE) I KAINIKE (REMENICE)
Materijali za kaieve i remene treba da imaju: veliki koeficijent trenja, veliku vrstou na kidanje,
veliku elastinost, veliku dinamiku izdrljivost na savijanje, da nisu osetljivi na atmosferske
uticaje i da navedene osobine imaju to due vreme.
Za izradu kaieva i remena koriste se sledei materijali: koa, prirodne tkanine (pamuk, lan, kudelja,
prirodna svila, dlake kamile i sl.), eline trake, sajle, ice i razliite kombinacije navedenih
materijala.
Koa se koristi za pljosnate kaieve. Koristi se najee volovska poleina, odgovarajue tavljena,
biljnim ili mineralnim sredstvima. Koa treba da je elastina, gipka i savitljiva.
Tkanine se koriste za vee obimne brzine i manje snage. Tkanine se koriste za okrugle kaieve ili u
kombinaciji sa elinim trakama za pljosnate i trapezne kaieve.
Kaievi i remeni uglavnom se sastoje iz tri sloja, zatitnog, noseeg i frikcionog (sl. 8.16, a i b).
Zatitni sloj ima zadatak da zatiti kai i dodirne povrine od ulja, goriva, atmosferskog uticaja i sl.
Nosei sloj je najvie optereen i moe biti protkan jaim elinim materijalima (sl. 8.16, c i d).
Frikcioni sloj je od materijala koji imaju vei koeficijent trenja klizanja, od koga zavisi prenos
obrtnog momenta.
Za izradu pljosnatih kaieva koriste se prirodni i vetaki materijali. Od prirodnih materijala
najzastupljenija je koa. Pored toga, koriste se razliite kombinacije materijala koji se lepe ili
vulkanizuju gumom. Za izradu trapeznih i uskoprofilnih remena koriste se veoma razliite
kombinacije materijala. Standardi ne propisuju vrstu materijala, ve nosivost koju treba da imaju
standardni profili remena, a proizvoai razliitim kombinacijama materijala postiu definisanu
nosivost.
Vrednosti mehanikih karakteristika kaia (remena) su razliite za iste ili sline materijale, zavisno
od toga da li podatak daje proizvoa kaia ili je to literaturni podatak. To je razumljivo, jer
mehanike karakteristike zavise od kombinacije razliitih vrsta materijala koje proizvoai koriste.
Vrednosti mehanikih karakteristika materijala za pljosnate kaie date su u tabelama 8.12 i 8.13.
a) b) c) d)
Sl. 8.16. Popreni preseci kaieva i remena
Tabela 8.12. Mehanike karakteristike nekih materijala za pljosnate kaie
Modul elastinosti Koeficijent otpora
Zatezna Zatezanje Savijanje Gustina klizanja
Materijal kaia vrstoa
E z N / mm 2
Es N / mm 2 kg / dm3

M N / mm 2
Koa malo savitljiva 25 30 250 350 40 90* 0,9 1 0 ,22 0 ,006 0 ,018 v
Koa veoma savitljiva 30 45 400 450 30 70* 0,9 vm / s - brzina kaia
Pamuni, lepljen 45 60 500 1200 50 1,2 0,5
gumom
Pamuni u balata masi 50 65 900 1500 50 1,2 1,25 0,5
Pamuna uad u balata 55 80 1000 1500 30 1,25 0,5
masi
Pamuni, posebno 35 50 500 1000 40 1,3 0,3
obraen
Poliamid i slina vlakna 100 200 350 550 40 50 1 1,15 0,3
Vieslojni, protkan 200 250 350 1000 550 1000 1,1 1,2 0,5 0,7
vetakim tkaninama
Vieslojni, protkan 250 1000 100 1,1 1,2 0,5 0,75
uadima od vetakih
tkanina
Svi materijali koji se koriste za izradu kaieva i remena takvi su osobina da, i pored pravilnog
odravanja, menjaju tokom vremena svoje mehanike karakteristike. Stoga je potrebno da se na
kaiu odtampa datum proizvodnje, jer stari kai nije pouzdan u radu. Poljoprivredne maine rade
sezonske poslove koji sve krae traju, te je vano da u tom kratkom periodu budu pouzdane.
Tabela 8.13. Karakteristike materijala za pljosnate kaie
Modul elastinosti Maksimal Dozvoljeni Dozvoljena Debljina Tempera-
na napon uestalost h tura
Zatezanja savijanja obimna d napona
Materijal kaia Ez Es brzina v N
N/mm2 N/mm2 m/s N/mm2 (mm) C
Standardna S 250 5090 30 3,64,1 5
37 35
Savitljiva G 350 4080 40 4,35,0 10
Koa
Vrlo savitljiva HGL 3070 4,36,5 45

450 50 25 320
HGC 4,37,5 70
Jednoslojna guma 3501200 80
1050 0,51,5
poliamid, poliester ili
Tkanina
pamuna vlakna 50 3,35,4 - 20100

Vieslojna guma - 9001500 2050
1020 37
poliamid, tj. poliester ili
pamuna vlakna
Pamuk 5001400 2,35 412 -
Tekstil
50 40
Sintetika - 40 3,35 218 -
Najlon, perlon 5001400 60 9 80 0,45 70
Vune pletenice od a 600700 300 1425
60120
poliamida ili
poliestera u b 500600 250 412 - 20100
Vieslojni
gumenoj oblozi 100 1,7

Jedna ili vie traka a 500600 250 618
60 (80)
od poliamida
meusobno spojene b 400500 200 415
ili ojaane
Napomena: a) habajui sloj guma, b) habajui sloj koa
Materijali kaieva (remena) na savremenim poljoprivrednim mainama treba prilikom rada, pored
ostalih potrebnih osobina, da stvaraju to manju buku i pre svega, da to manje zagauju ivotnu
sredinu. Jedan takav materijal su karbonska vlakna. Karbonska vlakna su kompozitni materijali. To
znai da se sastoji od dve ili vie komponenti koje su grupisane zajedno. U ovom sluaju, re je o
ugljeninim vlaknima (vezivo), koja su proizvedena od organske materije i kojima se dodaju punila
(pojaanja, tj. polimeri, epoksi smole, itd.). Njihove mehanike osobine su daleko iznad mehanikih
osobina metala. Kaini prenosnik izraen od ovakvog materijala (sl. 8.17) ima veu zateznu
vrstou od elika. Kao takav, moe da zameni lanani prenosnik, pa ak i da prenese veu snagu.
Sl. 8.17. Kai izraen od karbonskih vlakana

Kaini prenosnik je jeftiniji od lananog, stvara manju buku prilikom rada i jednostavniji je za
odravanje. Karbonski kai otporan je na abraziju, vlagu i hemikalije. U odnosu na standardni kai,
karbonski ima i do 6 % veu efikasnost u prenosu snage. Struktura kaia od karbonskih vlakana
prikazana je na sl. 8.18.
poliuretanski
zatitni sloj
karbonski nosei
sloj
krivolinijski profil
zupca
plastificirani sloj
Sl. 8.18. Struktura kaia od karbonskih vlakana
8.7. PRORAUN KAINIH (REMENIH) PENOSNIKA SNAGE
Vitalni deo u kainom prenosniku snage je kai te se prvo proraunava i usvaja kai (remen), a
potom kainik (remenica). Redosled odreivanja i izbora parametara kaia zavisi od zadatih
podataka. Bez obzira na ovo, potrebno je odrediti sledee navedene pokazatelje i parametre.
- Izbor profila kaia (remena) zavisi od uloge kainog prenosnika u maini i zadatih
parametara, a prema karakteristikama profila kaia.
- Prenosni odnos i je najee odreen potrebnim brzinama u okviru maine ili se usvaja
prema mogunostima ovog prenosnika i prema preporukama.
- Brzina remena v odreena je potrebama maine i ograniena je izborom profila kaia. Pri
poveanim brzinama, remen vibrira kao i remenica. Orijentacione preporuke dozvoljenih brzina su:
do 20 m/s za profil Y,
do 25 m/s za profile Z, A, B, C,
do 30 m/s za profile D i E,
do 40 m/s za profile SPZ, SPA, SPB i SPC,
od 20 do 90 m/s za pljosnate kaie zavisno od materijala.
Parametri spregnutog kainog para koje treba izraunati su: manji obvojni ugao 1 , unutranja
duina kaia Lu , meuosno rastojanje A , maksimalna sila koja istee kai F , maksimalno
naprezanje kaia max , faktor vune sposobnosti , broj savijanja kaia u jednoj sekundi N , broj
kaieva z , broj ciklusa koji izaziva oteenje kaia N c i radni vek kaia T .
- Manji obvojni ugao 1 je ugao na manjem kainiku, koji odreuje naleganje kaia i kainika.
Prema sl. 8.1, a, izraz za manji obvojni ugao 1 jednak je:
1 180 2 ,
gde je: () ugao izmeu take dodira kaia i kainika i vertikalne ose. Odreuje se iz izraza
R R1
sin 2 . Potrebno je da je ugao 1 150 za pljosnate i krune kaine prenosnike i
A
1 140 za trapezne kaine prenosnike. Eventualno, donja granina vrednost je ( 1 120 ) za
trapezne kaine prenosnike.
- Unutranja duina kaia Lu razliito se odreuje zavisno od naina sprezanja i broja kainika
i zatezaa u sprezi. Za otvoren prenos bez zatezaa, prema sl. 8.1, a, unutranja duina kaia je:
R 1 R2 2
Lu 1 2 A cos ,
180 180
gde su: R1 (mm), R2 (mm) poluprenici kainika, A (mm) meuosno rastojanje izmeu dva
spregnuta kainika. Rastojanje A odreeno je dimenzijama maine. Meutim, postoji ogranienje
minimalnih vrednosti meuosnog rastojanja: A 2d 1 d 2 i A 2 d 2 , gde su: d 1 (mm) i
d 2 (mm) kinematiki prenici kainika. Kinematiki (podeoni) prenici remenica oznaeni su sa
d p . Sa smanjenjem meuosnog rastojanja, smanjuje se i manji obvojni ugao 1 . Za trapezne
kaieve, na osnovu unutranje duine kaia Lu , odreuje se raunska duina LP , prema izrazu
L p Lu 2 h b p (sl. 8.9). Raunska duina LP ima standardne vrednosti jer se trapezni
kaievi proizvode kao beskonani.
Za pljosnate kaieve raunska duina Lu se uveava za potrebnu duinu za spajanje ili lepljenje
Llep , koja zavisi od naina spajanja dva kraja kaia. Ukupna duina pljosnatog kaia Lup jednaka je:
Lup Lu Llep . Ukupna duina pljosnatog kaia nema standardne vrednosti.
- Stvarno meuosno rastojanje As odreuje se nakon usvajanja raunske duine kaia LP :

R1 1 R2 2
Lp
As 180 180 .
2 cos
Ovako izraunata vrednost meuosnog rastojanja As treba da se povea zbog montae. Ovo
poveanje zavisi od vrste kainog prenosnika i naina zatezanja.
- Maksimalna sila koja istee kai (remen) F odreuje se iz izraza:
F F p F1 Fc ,
gde je: F p (N) - sila prethodnog pritezanja, F1 (N) - sila u vuenom ogranku kaia i Fc (N)
centrifugalna sila.
Pre nego to kaini prenosnik pone da funkcionie, razmicanjem kainika pritegne se kai
odgovarajuom silom F p koja je ista i na vunom I i na slobodnom ogranku II (sl. 8.19, a). Sila
prethodnog pritezanja jednaka je:
F F2
Fp 1 .
2
Sila F2 je sila koja optereuje slobodan ogranak kaia u toku rada (sl. 8.19, b) i manja je od sile F1
( F2 F1 ).
a) b) c)
Sl. 8.19. Sile koje optereuju kai
Sila u vuenom F1 i slobodnom ogranku F2 odreuje se iz izraza:

e 1
F1 Fo i F2 Fo ,
e 1 e 1
gde je: e 2 ,718 - baza prirodnog logaritma, - koeficijent trenja izmeu kaia i kainika, ( rad ) -
manji obvojni ugao i Fo (N) obimna sila.
Centrifugalna sila Fc javlja se zbog mase kaia m i normalnog ubrzanja kaia, dok se kai nalazi na
kainiku (sl. 8.19, c). Odreuje se iz izraza:
Fc S v 2 ili Fc q v 2 ,
gde je: S (m2) povrina poprenog preseka kaia, (kg/dm3) gustina kaia kree se od 0,9 do
1,5 kg/dm3, v (m/s) brzina kaia i q (kg/m) masa jednog dunog metra kaia.
- Maksimalan napon koji napree kai (remen) max jednak je:
max 1 c f d ,
gde je: 1 (N/mm2) napon na istezanje kaia usled sile F1 . Ovaj napon odreuje se iz izraza:
F
1 1 . Napon c (N/mm2) je napon na istezanje kaia usled centrifugalne sile Fc , a odreuje se
S
F
iz izraza: c c . Napon f (N/mm2) je napon usled savijanja kaia, odreuje se prema izrazu:
S
h 2
f E , gde je: E (N/mm ) modul elestinosti kaia (tabele 8.12 i 8.13). Vrednosti
d1
dozvoljenih napona d pljosnatih kaia daju proizvoai (tabela 8.13), a mogu se odrediti i iz

izraza d M . Stepen sigurnosti kaia S K se kree od 5 do 10 ( S K 5 10 ).
SK
Maksimalan napon koji istee pljosnati kai moe se izraziti kao:

Fo
max d
bh
Vrednost maksimalnog naprezanja kaia je promenljiva u toku jednog obrtaja (sl. 8.20). Najvea
vrednost maksimalnog naprezanja kaia je u trenutku kada kai nailazi na manji pogonski kainik
(taka 7), a najmanja, kada sa njega silazi (1). Iz ovog dijagrama moe se zakljuiti da je kai
neravnomerno napregnut, to je nepovoljno i to izaziva oteenja kaia i njegov kratak vek trajanja.
Dozvoljeni napon konog kaia pri optimalnim uslovima korienja je oko do 6 N / mm 2 .
Sl. 8.20. Naponi u kaiu (remenu) u toku jednog obrtaja
- Optereenje vratila FR ,
FR F1 F2 .
- Faktor vune sposobnosti , po definiciji, jednak je:

Fo
.
F1 F2
Vrednost faktora vune sposobnosti kree se u granicama 0 ,3 0.8 . Ako je 0 ,3 , kai nije
dovoljno iskorien. Ako je 0 ,8 , kai je izloen poveanom proklizavanju.
- Broj savijanja kaia u jednoj sekundi N ili uestalost napona odreuje se prema izrazu:
s v -1
N (s ),
L
gde je: s - broj savijanja kaia u toku jednog obrtaja. Za otvoren prenos bez zatezaa (sl. 8.19),
s 2 . Ako kaini prenosnik ima jedan zateza (sl. 8.1, b), tada je s 3 itd. Optimalna vrednost
savijanja kaia od koe u jednoj sekundi treba da bude N 6 8 . Ova vrednost moe da bude i
vea, to zavisi od materijala kaia. Maksimalne vrednosti uestalosti napona date su u tabeli 8.13.
Ako je N 6 , kai je predimenzionisan, a ako je N 8 ili vei od preporuka iz tabele 8.13, kai e
biti kraeg veka.
- Broj remena z , osim za pljosnate, odreuje se prema izrazu:
P
z ,
Pk
gde je: P (kW) radna snaga koju remen treba da prenosi, Pk (kW) korisna snaga koju moe da
1
remen prenosi. Korisna snaga odreuje se iz izraza: Pk Pn o , gde je: Pn (kW)
u
nominalna snaga koju remen moe da prenosi pod optimalnim uslovima rada, koja se dobija
izborom profila kaia, o - faktor vrste i poloaja remenog prenosnika, u - faktor udara, -
faktor obvojnog ugla i - faktor koji uzima u obzir savijanje trapeznog remena. Preporuene
vrednosti ovih faktora date su u tabelama 8.14, 8.15 i 8.16.
Broj remena treba da je to manji, jer ne nose svi podjednako optereenje, zbog netanosti izrade
lebova remenice, nejednake duine remena, zbog nejednakog istezanja remena itd. Maksimalan
broj remena je razliit za razliite profile i optereenja. Preporuka je da broj remena moe biti
najvie:
5 do 6 za manje preseke profila,
7 do 9 za srednje preseke profila,
10 do 12 za velike preseke profila i
16 do 18 za jako teke uslove rada.
Tabela 8.14. Faktor vrste i poloaja remenog prenosnika o
Ugao sprezanja ()
Vrsta otvorenog prenosnika
< 60 60 80 80 90
Samozatezanje 1 1 1
Sa zatezaem 0,95 0,90 0,85
Sa povremenim zatezanjem 0,95 0,85 0,75
Tabela 8.15. Faktor udara, u

Turbo motori Klipni motori
Vrsta optereenja Radna maina Broj smena
1 2 3 1 2 3
Mirno radno optereenje. Mali ventilatori. Pumpe i 1 1,1 1,25 1 1,25 1,43
Mirno startovanje sa centrifugalni i rotacioni kompresori.
preoptereenjem do 120% Generatori. Alatne maine (strugovi,
od radnog optereenja brusilice, builice ...). Trakasti
transporteri. Laka i tiha sita.
Neznatno promenljivo Klipne pumpe i kompresori sa 1,1 1,25 1,43 1,25 1,43 1,65
radno optereenje. zamajcem sa uravnoteenjem. Laki
Startovanje sa transmisioni pogoni. Alatne maine

preoptereenjem do 150% (glodalice, maine za ozubljenje...).
od radnog optereenja. Transporteri sa ploicama.
Znaajno promenljivo radno Klipne pumpe i kompresori sa lakim 1,25 1,43 1,65 1,43 1,65 2,0
optereenje. Startovanje sa zamajcem. Transporteri sa
preoptereenjem do 200% hvataljkama, kaikama. Elevatori.
od radnog optereenja. Alatne maine. Presa sa zavojnim
vretenom. Tkake maine.
Vrlo veliko promenljivo Dizalice, elevatori, bageri. 1,43 1,65 2,0 1,65 2,0 2,5
radno optereenje ili udarno Drobilice, krunjai, gnjeilice.
radno optereenje. Mlinovi sa valjcima ili udaraima.
Startovanje sa Ekscentrine i zavojne prese sa
preoptereenjem do 300% lakim zamajcem. Makaze za lim,
od radnog optereenja. ekii, valjaonike maine.
Tabela 8.16. Faktor obvojnog ugla

Manji obvojni 70 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 180
ugao
Faktor obvojnog 0,56 0,62 0,68 0,74 0,79 0,85 0,87 0,90 0,93 0,96 0,98 1,00
ugla
Faktor koji uzima u obzir savijanje trapeznog kaia odreuje se samo onda kada je usvojeni
prenik manje remenice manji od preporuke za najmanju vrednost tog prenika. Izraz za
d p1
odreivanje ovog faktora je 1 , gde je d p1 (mm) usvojena vrednost prenika male
d min
remenice i d min (mm) preporuena minimalna vrednost za prenik male remenice. Minimalne
vrednosti, koje mogu da imaju prenici male reminice, date su u tabeli 8.17. Ostali prenici
remenica dati su u tabelama 8.18 i 8.19.
Tabela 8.17. Najmanji podeoni (raunski) prenici remenica
Oznaka Najmanji raunski prenik male remenice d min u mm
profila Ugao leba
38
32 34 36
I III
Y 20 63
Z 50 90 90
A 75 200 125
B 125 280 200
C 200
D 355 500 500
E 500 630 630
I II III I II
SPZ 80 71 63 90 85
75 67 >90 >85
SPA 100 106 90 125 132
112 118 95 >125 >132
SPB 160 170 140 200 212
180 190 150 >200 >212
CPC 224 236 350
250 265 >350
280
315
Prioritet primene: I prvenstveno, II preporuuje se, III ne preporuuje se.
Tabela 8.18. Podeoni (raunski) prenici remenica profila Y, Z, A, B, C, D i E. Mere su u mm

Oznaka Oznaka Nazivna vrednost prenika remenice d p
profila prioriteta
Y I 28; 35,5; 40; R10 100
II 25; 28; 35,5; 40; R20 125
Z I 63 R20 80 R10 200
II 60 R40 80 R20 140, 150, 160 R20 250
A I 90 R20 200 R10 630
II 90 R40 160 R20 280; 300; 315 R20 710
B I 140 R20 200 R10 1000
II 125 R40 180 R20 280; 300; 315; 355; 375; 400 R20 560; 600; 630;
710 R40 800 R20 1120
C I 200 R20 400 R10 1600
II 200 R40 315; 355; 375; 400 R20 560; 600; 630; 710; 750; 800 R20
1600
D I 355 R20 500 R10 2000
II 355 R40 500; 560; 600; 630; 710; 750; 800 R20 1000; 1060; 1120; 1250;
1400; 1500; 1600 R20 2000
E I 500 R20 800 R10 2500
II 500 R40 710; 800 R20 1400; 1500; 1800; 1900; 2000 R20 2500
Prioritet primene: I prvenstveno primenjivati; II ne preporuuje se.
Tabela 8.19. Podeoni raunski prenici remenica profila SPZ, SPA, SPB, SPC. Mere su u mm
Oznaka Oznaka Nazivna vrednost prenika remenice d p
profila prioriteta
I 80 R20 125 R10 800
SPZ II 71; 75 R40/2 118; 140; 180; 280; 355; 4540; 560, 710
III 63; 67
I 100 R20 160 R10 1000
SPA II 106 R40/2 150; 180 R40/4 900
III 90; 95
I 160 R20 250 R10 1600
SPB II 170 R40/2 236; 280 R20/2 1400
III 140; 150
I 224 R20 800; 1000 R10 2000
SPC II 236; 265; 900; 1120; 1400; 1800
III -
Prioritet primene: I prvenstveno primenjivati; II preporuuje se; III ne preporuuje se.
- Broj ciklusa koji izaziva oteenje kaia N c odreuje se iz jednaine:

m

N c N o No ,
max
gde je: N o - broj savijanja pri maksimalnom naponu max koji dovodi do zamora materijala kaia,
No (N/mm2) dinamika izdrljivost kaia, m - eksponent koji zavisi od vrste kaia, odreuju se
iz tabele 8.20.
- Radni vek kaia T (h) odreuje se iz jednaine:

c C
T ( No )m N o s RN (h),
max N
gde je: cs faktor uticaja savijanja na izdrljivost kaia, odreuje se iz tabele 8.21; C RN - faktor
uveanja osnovnog broja ciklusa N o (pri promenljivoj vrednosti obrtnog momenta u toku rada, broj
promena napona do razaranja je vei, uveava se za faktor C RN ). Preporuene vrednosti faktora
C RN su: za kaieve 1,0 1,8 i za remene 1,0 1,2; N (s-1) - broj savijanja kaia u jednoj sekundi.
Dobijene vrednosti radnog veka kaia T i broja ciklusa koji izaziva oteenje kaia, prema
prethodnim jednainama su orijentacione, stvarne vrednosti mogu znatno odstupati od izraunatih.
Tabela. 8.20. Dinamika izdrljivost kaieva i remena
Dinamika izdrljivost Broj savijanja N o pri Eksponent
Vrsta kaia kaia No (N/mm2) maksimalnom naponu max m
Kai koni 23 107 5
Kai, koni elastini, savitljivi 36 107 5
Kai gumeni, protkan 69 107 4,5 7,5
vetakom tkaninom 7,5 6
Kai pamuni 34 107 4,2 8
6
Kai od poliamida 30 60* 107 14 16
Kai vieslojni, protkan sa 50 60* 107 12 14
trakama poliamida
Remeni (trapezni) 69 107 6 11
7,5 8
* manje vrednosti usvajati za vee poprene preseke kaia
Tabela 8.21. Vrednost faktora uticaja savijanja na izdrljivost kaia cs

Prenosni 1 1,25 1,4 1,6 1,8 2,0 3,0 4,0
odnos i
Za kaie 1 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9
Za remene* 1 1,3 1,6 1,4 1,8 1,5 1,9 1,6 1,95 1,7 2,0 1,8 2,0 1,9 2,0
1
* manje vrednosti za vee odnose 2 2 ,5 ; vee vrednosti za manje odnose 1 0 ,5 1
f f
- Izbor konstrukcionih parametara kainika

Konstrukcioni parametri venca kainika su ve odreeni izborom kaia. Otvor glavine je isti kao
prenik vratila na tom mestu, a ostale mere se dobijaju prema preporukama, slino kao za zupanike
i lananike.
Spoljanji prenik remenice (sl. 8.21) jednak je d s d p 2b p , zaokruuje se na prvi vei ceo
broj.
Unutranji prenik remenice du d p 2bu , zaokruuje se na prvi manji ceo broj.
irina remenice B ( z 1 )e 2 f ili se dobija iz tabele 8.9.
Visina krutosti rebara f1 k 0 ,02 B , f 2 f1 .
1 1
Broj paoka orijentaciono se odreuje iz izraza N p do d p . Ako je broj paoka manji od
6 7
tri, umesto paoka koristi se samo stanjen trup sa otvorima ili bez njih.
irina glavine Lg 1,5 do 2 d v .
Prenik glavine d g 1,8 do 2 d v .
Radijusi r1 r2 0 ,7 bo .
Livaki nagib T je 1:25 ili 1:50.
Sl. 8.21. Geometrijske karakteristike remenice
8.8. OZNAAVANJE KAIA (REMENA)
Standardna oznaka pljosnatog kaia je: b h Lup , materijal, oznaka standarda. Na primer,
70 4 2250, koni, SRPS ... , znai da su dimenzije kaia b 70 mm , h 4 mm i Lup 2250 mm , kai je
od koe i da je definisan standardom SRPS.
Standardna oznaka za trapezni kai je: z oznaka profila kaia L p , oznaka s tan darda , gde je
z broj kaieva. Na primer, 2 SPB 2600, SRPS G.E 2.063 , znai da je broj kaieva z 2 , da je
uskoprofilni remen oznake profila SPB, raunske duine L p 2600 mm , koje su definisane
standardom SRPS G.E2.063.
8.9. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE KAINIH (REMENIH)

PRENOSNIKA SNAGE
Zbog mogunosti da prenose obrtni moment na najvea rastojanja i da imaju sposobnost da

amortizuju udare usled preoptereenja, kaini prenosnici snage imaju iroku primenu u
poljoprivrednim mainama, (sl. 8.22 do sl. 8.24).
Sl. 8.22. Pogon vralice kaiem

Sl. 8.23. Pogon radnih delova vralice kombajna Claas Lexion 670 pomou remena
Sl. 8.24. Pogon sistema za hlaenje motora silanog kombajna Claas Jaguar 980 pomou remena
Kaini prenosnici, u poreenju sa drugim prenosnicima, jednostavniji su za korienje i odravanje.

Pravilno korienje i odravanje kainih prenosnika podrazumeva da se:
koriste za obrtne momente za koje su proraunati, bez preoptereenja,
stalno zateu i proverava zategnutost kaia,
proverava ispravnost kaia,
koristi zatitna oplata i
rasterete kada se dui period ne koriste.
8.10. ZATEZANJE KAIA (REMENA)
Zatezanje kaia moe biti na dva naina, razmicanjem kainika ili pomou zatezaa. Razmicanje
kainika najjednostavnije se postie pomoi zavrtnja (sl. 8.25). Okretanjem zavrtnja pomera se ceo
elektromotor a zajedno sa njim i kainik. Drugi nain je pomou zatezaa. Pomeranje zatezaa
moe biti runo (sl. 8.26) ili automatski pomou opruge (sl. 8.27).
Sl. 8.25. Primer dotezanja remena pogona ventilatora suare

Sl. 8.26. Runo pomeranje zatezaa Sl. 8.27. Regulisanje zatezaa kod kombajna Claas
8.10.1. Merenje zategnutosti kaia (remena)

Veoma je bitno pravilno zatezanje kaia. Ako je kai nedovoljno zategnut, nee prenositi obrtni
moment, grejae se i kai e krae trajati. Ako je kai suvie zategnut, dolazi do oteenja, kraeg
veka ili kidanja. Pored toga, suvie zategnut kai preoptereuje leaje i vratila.
Metode za merenje potrebnog zatezanja kaia kainog prenosnika mogu biti:
statike kontaktne i
dinamike beskontaktne.
Statike kontaktne metode merenja zategnutosti kaia

Metode kontaktnog merenja baziraju se na kontaktu sa remenom, tako to se na odreeni nain meri
ugib na sredini ogranka kaia. Vrednost izmerenog ugiba uporedi se sa onim koji je definisao
proizvoa maine. Ovakav nain merenja primenjuje se kada maina ne radi.
Jedan jednostavan nain da se, na papiru, pomou olovke nacrta hod kaia od poetnog poloaja do
maksimalno zategnutog (sl. 8.28). Poreenjem kataloke i izmerene vrednosti ugiba vri se
dotezanje ili poputanje kaia. Ovaj nain merenja zategnutosti kaia je dosta neprecizan. Greka pri
ovakvom merenju moe da bude i 10%.
Sl. 8.28. Kontaktno merenje ugiba pomou olovke

Merenje ugiba pomou tenziometra, zbog svoje jednostavnosti, je najei nain koji se primenjuje
u praksi (sl. 8.29). Ova metoda zasniva se na merenju dozvoljene vrednosti ugiba koja sme da se
javi za odgovarajuu vrednost sile delovanja. Prema uputstvu proizvoaa izrauna se potrebna sila
za postizanje odreenog ugiba od maksimalne do minimalne vrednosti. Ove vrednosti zavise od
meuosnog rastojanja A , duine ogranka Lo , prenika kainika d1 i d 2 , profila kaia, broja
kaieva Z i brzine kaia v .
Sl. 8.29. Merenje ugiba pomou tenziometra
Sam izgled tenziometra prikazan je na sl. 8.30. Na skali se podesi

potreban ugib. Tenziometrom se deluje na kai, sve dok se ne postigne
oznaeni ugib. Na drugoj skali se oita vrednost sile kojom se delovalo
na kai. Uporeenjem dobijene sile, zadate vrednosti ugiba i
proraunatih vrednosti, procenjuje se da li je kai pravilno zategnut ili
ne.
Dinamike beskontaktne metode merenja zategnutosti kaia

Ove metode se koriste za merenje zategnutosti kaia pri radu. Na ovaj
nain postiu se znatno tanije vrednosti u odnosu na statike metode,
odnosno vrednosti koje ta maina stvarno ima pri radu. Beskontaktno
merenje se zasniva na principu merenja oscilacija kaia. Nezategnut
kai ima poveane oscilacije, dok zategnut ima manje. Vrednost
oscilacija pri pravilnoj zategnutosti kaia propisuje proizvoa maine.
Ureaji koji se koriste za merenje zategnutosti kaia ovom metodom
rade na principu merenja oscilovanja optikim beskontaktinim
Sl. 8.30. Tenziometar za metodama, primenom diode koja emituje svetlost odreene
merenje zategnutosti frekvencije. Ta svetlost se odbija o povrinu remena nakon ega je
remena detektuje foto-elija koja se nalazi pored diode. Ponavljanjem ovog
procesa, brzinom nekoliko hiljada puta u sekundi, moe se sa velikom
preciznou odrediti poloaj remena u prostoru. Preraunavanjem ovih vrednosti dobija se
frekvencija oscilovanje remena. Jedan od ovih ureaja je Trummeter RTM-400 (sl. 8.31).
Sl. 8.31. Mera zategnutosti remena Trummeter RTM-400
Trummeter predstavlja elektronski merni instrument za merenje zategnutosti remena, koji se sastoji
od sonde i mikroprocesora. Pri merenju potrebno je uneti duinu dela remena na kome se vri
merenje, kao i specifinu masu remena po metru duine. Na donjem delu meraa nalazi se senzor,
kojeg sainjavaju dioda i foto-elija. Ukoliko se merenje vri na nekom nepristupanom mestu na
instrument se prikljui senzor sa produetkom koji poveava pristupanost. Prilikom merenja
senzor se mora nalaziti na udaljenosti od remena od 5 do 50 mm, a u nekim uslovima i do
maksimalnih 60 mm (sl. 8.32). Merenje se ponavlja vie puta, kako bi se smanjila mogunost
greke.
Sl. 8.32. Postupak merenja zategnutosti remena
8.11. ODRAVANJE I OTEENJA KAINIH (REMENIH) PRENOSNIKA
Na kainom prenosniku uglavnom se oteuje kai. Oteenja kaia mogu biti: habanje, istezanje,
ispucalost, ljutenje, zaprljanost i kidanje.
Habanje i istezanje kaia su najea oteenja i neminovna su pojava. Kai moe biti toliko
istegnut da ga je nemogue vie zatezati, te se mora zamenuti novim.
Kada remen ispuca po povrini, smanjuje se njegova mo noenja. Do ovoga moe doi u vie
sluajeva. Kada je remen star, gubi elastinost i poinje da puca. Do pojave pucanja dolazi u sliaju
kada nije dovoljno zategnut, to dovodi do velikog klizanja i pregrevanja remena. Razlog pucanja
kaia moe biti i nepravilno konzerviranje.
Ljutenje kaia se javlja kod starih kaieva, pri preoptereenjima ili usled tetnih uticaja sredine. U
tom sluaju kai treba zameniti.
Kai se moe zaprljati uljem, to smanjuje trenje izmeu kainika i kaia i dolazi do klizanja. U tom
sluaju remen treba oprati blagim sredstvom kako bi se odmastio. Koni kai ne sme se prati
vodom, ve se samo dobro izbrie mekom pamunom tkaninom. Da bi koni kai zadrao
elastinost potrebno ga je s vremena na vreme namazati mlakim lanenim uljem.
Do kidanja kaia dolazi pri preoptereenju ili suvie velikom pritezanju.
Prilikom zamene remena potrebno ih je sve zamenite, kada ih ima vie, jer jedino tako e svi remeni
jednako i ravnomerno da nose obrtni moment.
Prilikom zamene remena ne sme da doe do zamaivanja od ruku rukovaoca ili sa radnih povrina.
Remenice se takoe mogu ishabati. Do ovog dolazi kada kainici nisu saosni (sl. 8.33).
Remenice moraju biti iste, odmaene, cilindrine, bez mehanikih oteenja u obliku izboina ili
ulegnua, koje bi uzrokovale habanje remena. Ishabanost leba remenice proverava se pomou
profila sa ploicama.
Kada se kai ne koristi dui period potrebno ga je olabaviti ili skunuti i odloiti na suvo i isto
mesto.
Kaini prenosnici moraju biti zatieni ianom mreom ili slinom zatitom. Ovo je neophodno iz
dva razloga. Prvo da se zatiti rukovalac od povreda i drugo da se zatiti kai od neistoa i stranih
primesa.
Sl. 8.33. Pravilan i nepravilan poloaj remenica
8.12. PRIMERI PRORAUNA KAINIH (REMENIH) PRENOSNIKA SNAGE
Zadatak 8.1. Proraunati pljosnati kaini prenosnik. Dati su podaci: snaga na manjem pogonskom
kainiku P1 12 kW , broj obrtaja n1 800 o / min , prenici kainika d 1 180 mm , d 2 360 mm ,
meuosno rastojanje A 1700 mm .
1. Obvojni ugao kainika
1 180 2 180 2 3 ,034 173 ,932 o 3,034 rad , 2 180 2 180 2 3 ,034 186 ,06 o
R R1 180 90
sin 2 0 ,0529 3 ,034 o 3 ,034 0.017444 0 ,0529 rad .
A 1700
Obvojni ugao manjeg kainika je u skladu sa preporukama.
2. Duina kaia
R 1 R2 2
Lu 1 2 A cos
180 180
90 3,14 173 ,93 180 3 ,14 186 ,06
2 1700 cos 3,034 4252 ,5 mm.
180 180
Iz tabele 8.3 usvaja se standardna duina od Lu 4250 mm .
3. Brzina kaia
d n 0 ,18 800 3,14
v 1 7 ,53 m / s . Dobijena vrednost brzine je zadovoljavajua.
2 30 2 30
4. Broj savijanja kaia u jednoj sekundi N
s v 2 7 ,53 -1
N 3,54 (s ). Uestalost napona zadovoljava jer je manja od dozvoljene ( N 5 za
L 4 ,250
standardnu kou), tabela 8.13.
5. Izbor materijala kaia
Usvaja se koa malo savitljiva. Iz tabela 8.12. i 8.13. karakteristike izabranog materijala su: zatezna
vrstoa M 28 N / mm 2 , modul elastinosti na savijanje E s 65 N / mm 2 , dozvoljeni napon
d 3,6 4 ,1 N / mm 2 , uestalost napona N 5 , koeficijent otpora klizanja
0 ,22 0 ,006 0 ,018 v 0 ,22 0 ,012 7 ,53 0 ,31 .
6. Obimna sila
P 12000
Fo 1592 ,42 N ,
R1 1 0 ,09 83 ,73
n 800 3 ,14
1 1 83 ,73 s 1 .
30 30
7. Sila u vuenom F1 i slobodnom ogranku F2
e 2 ,7180 ,313 ,034

F1 Fo 1592 2611 N i
e 1 2 ,7180 ,313 ,034 1
1 1
F2 Fo 1592 1019 N .
e 1 2 ,7180 ,313 ,034 1
8. Usvajanje debljine kaia
Usvaja se debljina kaia h 5 ,5 mm iz tabele 8.1.
9. irina kaia
Usvaja se irina kaia b 90 mm (tabela 8.1).
10. Maksimalan napon koji optereuje kai
max 1 c f d ,
F 2611
1 1 5 ,27 N / mm 2 ,
S 90 5 ,5
Fc 28 ,06
c 0 ,056 N / mm 2 , Fc S v 2 0 ,0055 0 ,090 1000 7 ,532 28 ,06 N , gde je S
S 5 ,5 90
povrina poprenog preseka kaia ( S h b ) i 1 000 kg / m3 .
h 5 ,5
f E 60 1,83 N / mm 2 ,
d1 180
max 1 c f 5 ,27 0 ,056 1,83 7 ,15 N / mm 2 . Maksimalan napon je vei od dozvoljenog
( d 3,6 4 ,1 N / mm 2 , tabela 8.13), te se koriguje irina kaia. Iz tabele 8.1. za debljinu kaia od
5,5 mm usvaja se irina kaia b 300 mm .
F 2611
Nakon ovoga napon je 1 1 1,58 N / mm 2 , a maksimalan napon je
S 300 5 ,5
max 1 c f 1,58 0 ,056 1,83 3,46 N / mm 2 . Ova vrednost je manja od dozvoljene, te se
konano usvaja pljosnati koni kai dimenzija 300 x 5,5 mm.
Standardna oznaka odabranog pljosnatog kaia je: 300 5 ,5 4250 s tan dardna koa S, SRPS ...
Zadatak 8.2. Proraunati remeni prenosnik za pogon elevatora. Pogonska remenica dobija pogon
od prikljunog vratila traktora. Dati podaci su: potrebna snaga na pogonskoj remenici je P 14 kW ,
broj obrtaja pogonske remenice n 540 / min , prenosni odnos je priblino i 1,9 , ugao sprezanja
remenog prenosnika 30 , elevator radi u dve smene.
1. Izbor profila remena

Prema zadatoj snazi od P 14 kW iz tabele 8.5. moe se odabrati profil E, a iz tabele 8.7. dva profila
SPB i SPC. Profil SPB snagu od 14 kW nosi uz veu brzinu od profila SPC. Stoga se usvajaju dva
profila E i SPC za koje dalji proraun ide uporedo.
2. Izbor minimalne vrednosti podeonog prenika manje pogonske remenice d1 min
Iz tabele 8.18. i 8.19. dobija se minimalna vrednost prenika manje pogonske remenice. Za profil E
je d 1E min 500 mm , a za profil SPC d1SPC min 224 mm .
3. Stvarni podeoni prenik manje pogonske remenice d1
Stvarni podeoni prenik manje remenice treba da je vei od minimalnog, da je standardne vrednosti
predviene za odabrani profil remena i da je u skladu za obimnom brzinom remena. Prema tabeli
8.5. za profil E i snagu od P 14 kW brzina remena je v 12 m / s . Na osnovu ovako dobijene
vrednosti brzine dobija se prenik manje remenice za profil E
2 30 v 2 30 12
d1E 0 ,424 m . Stvarni prenik manje pogonske remenice treba da je vei od
n 540 3,14
minimalne. Usvaja se stvarni prenik manje remenice profila E d1E 500 mm .
Za profil SPC, prema tabeli 8.7. brzina remena je takoe v 12 m / s , te je i prenik manje remenice
isti d 1SPC 0 ,424 mm . Usvaja se stvarni prenik manje remenice profila SPC d1SPC 450 mm (red
R20, tabela 0.1).
4. Stvarna brzina remena v s
d1E n 0 ,5 540 3,14
vsE 14 ,13 m / s , vsSPC 12 ,71 m / s .
2 30 2 30
5. Podeoni prenik vee gonjene remenice d 2
d id 1,9 500
Iz prenosnog odnosa i 1 , i 2 sledi da je d 2 E 1 979 mm . Usvaja se
2 d1 0 ,97
standardna vrednost prema tabeli 0.1, d 2 E 1000 mm i d 2 SPC 900 mm .
6. Stvarni prenosni odnos i s
d 1000
Stvarni prenosni odnos bez klizanja je i sE 2 E 2 , isSPC 2 .
d 1E 500
7. Meuosno rastojanje remena A
Preporuka za meuosno rastojanje izmeu dve remenice je Amin E 2d 1E d 2 E ili
Amin E 2 d 2 . Usvaja se AE Amin E 2 d 2 E 2 1000 2000 mm , ASPC 1800 mm .
8. Unutranja duina remena Lu

Remeni prenos je bez zatezaa, te je unutranja duina remena:
R 1E R2 E 2 E
LuE 1E 2 AE cos E
180 180
250 3 ,14 165 ,64 500 3 ,14 194 ,36
LuE 2 2000 cos 7 ,18 6386 mm
180 180
R R1E 500 250
sin E 2 E 0 ,125 E 7 ,180 o 7 ,180 0.017444 0 ,125 rad .
AE 2000
Obvojni ugao manjeg remena je 1E 180 2 E 180 2 7 ,180 165 ,64 o 2 ,889 rad , to je u
skladu sa preporukama, a veeg je 2 E 180 2 E 180 2 7 ,180 194 ,36 o .
Stvarna unutranja duina remena profila E LusE usvaja se na osnovu tabele 8.10. LusE 6700 mm .
Vrednosti za profil SPC je SPC 7 ,180 o 0 ,125 rad , LuSPC 6217 ,10 mm LsSPC = 6300 mm .
9. Stvarno meuosno rastojanje remena As

1 ( R2 E R1E ) E
AsE
2 cos E LusE ( R1E R2 E ) 90

1 ( 500 250 ) 7 ,18 3 ,14
AsE
2 cos 7 ,18
6700 ( 250 500 ) 3 ,14
90 2154 mm , AsSPC 2036 ,71 mm .

10. Opseg stvarnog osnog rastojanja As min , As max

Stvarno osno rastojanje treba da se kree od minimalne vrednosti zbog demontae, do maksimalne
zbog potrebe zatezanja remena.
As min E AsE 0 ,015 LusE 2154 0 ,015 6700 2053 ,5 mm , As min SPC 1943 ,45 mm
As max E AsE 0 ,03 LusE 2154 0 ,03 6700 2355 mm , As max SPC 2223 ,22 mm .
11. Broj savijanja remena (uestalost napona) N

Broj savijanja kaia u jednoj sekundi N ili uestalost napona odreuje se prema izrazu:
s vE 2 14 ,13
NE 4 ,216 s -1 , N SPC 4 ,088 s -1 .
LusE 6 ,7
12. Korisna snaga koju prenosi jedan remen Pk

1 1
PkE PnE o 16 ,2 1 0 ,97 1 7 ,857 kW .
u 2
Na osnovu tabele 8.5, za odabrani profil E i brzinu kaia vsE 14 ,13 m / s nominalna snaga koju
jedan remen pri optimalanim uslovima moe da nosi je PnE 16 ,2 kW . Faktori korekcije su: faktor
vrste i poloaja remenog prenosnika o 1 (tabela 8.14); faktor udara u 2 (tabela 8.15); faktor
obvojnog ugla 0 ,97 (tabela 8.16) i faktor koji uzima u obzir savijanje remena je 1 .
Nominalna snaga za profil SPC je PnSPC 15 ,0 kW (tabela 8.7). Faktori korekcije su isti kao i za
profil E, te je PkSPC 7 ,275 kW .
13. Broj remena z

P 14
zE 1,81 , usvaja se z E 2 remena, z SPC 1,924 2 .
PkE 7 ,857
Oba profila imaju veoma sline vrednosti parametara koje su zadovoljavajue. Usvaja se jedan od
profila E ili SPC. U ovom primeru usvaja se profil E, te proraun dalje tee samo za ovaj profil
remena. Iz tabele 8.4. dobijaju se sve dimenzije remena odabranog profila E (oznaene su na slici
8.9).
Raunska Tolerancija Visina Tolerancija irina Odstojanje Povrina Raunska
irina raunske h (mm) visine remena neutralnog sloja preseka duina
eP (mm) irine a (mm) b p (mm) S (mm2) LP (mm)
32 +1,2 25 0,7 38 9,7 722,5 od 3150
-0,7 do 18000
14. Obimna sila
P 14000 n 540 3 ,14
Fo 990 ,79 N , 1 1 56 ,52 s 1 .
R1 1 0 ,250 56 ,52 30 30
15. Sila u vuenom F1 i slobodnom ogranku F2
e 2 ,7180 ,6 2 ,889
F1 Fo 990 ,79 1202 N i
e 1 2 ,7180 ,6 2 ,889 1
1 1
F2 Fo 212 ,52 N . Koeficijent trenja je 0 ,5 0 ,75 0 ,6 .
e 1 2 ,718 0 ,31 3 ,034 1
16. Centrifugalna sila Fc

Fc S v 2 722 ,5 10 6 1000 14 ,13 2 144 ,25 N .
17. Napon na istezanje usled sile F1

F 1202
1 1 1,663 N / mm 2 .
S 722 ,5
18. Centrifugalni napon
F 144 ,25
c c 0 ,199 N / mm 2 .
S 722 ,5
19. Napon usled savijanja kaia
h 25
f E 100 5 N / mm 2 . Modul elastinosti na savijanje je E 100 N / mm 2 .
d1 500
20. Maksimalan napon koji napree remen

max 1 c f 1,663 0 ,199 5 6 ,862 N / mm 2 . Dozvoljeni napon d 14 25 N / mm 2
(tabela 8.13).
21. Optereenje vratila
FR F1 F2 1202 212 ,52 1414 ,52 N .
22. Faktor vune sposobnosti ,
Fo 990 ,79
0 ,700 . Dobijena vrednost je u skladu sa preporukama.
F1 F2 1414 ,52
23. Izbor konstrukcionih parametara remenice

Spoljanji prenik remenice d s d p 2b p 500 2 9 ,7 519 ,4 520 mm ; d p d1
Unutranji prenik remenice du d p 2bu 500 2 23,4 453,2 453 mm ;
irina remenice B ( z 1 )e 2 f 2 144,5 2 29 102 ,5 mm ;
Visina krutosti rebara f1 k 0 ,02 B 15 0 ,01 102 ,5 16 mm , f 2 16 mm ;
1 1 1
Broj paoka N p do d p 500 3,44 . Usvaja se N p 4 ;
6 7 6 ,5
irina glavine Lg 1,5 do 2 d v ;
Prenik glavine d g 1,8 do 2 d v ;
Radijusi r1 r2 0 ,7 bo ;
Livaki nagib je 1:25 ili 1:50.
9. Spojnice 193
9. SPOJNICE
Spojnice su mainski elementi koji slue za spajanje vratila i pri tome prenose obrtni moment sa
jednog na drugo vratilo. Njihov zadatak je da spoje dva vratila u jednu funkcionalnu celinu.
Ugrauju se neposredno iza leaja to blie izvoru energije. Nacionalni i meunarodni standardi su
definisali konstrukcione oblike i veliine spojnica, ali se serijski proizvode samo neki tipovi.
Osnovni geometrijski parametri spojnica su prenik otvora d , odnosno prenik vratila na kojem se
nalazi spojnica, spoljanji prenik D i duina spojnice L (sl. 9.1).
Spojnice se dele:
A) Prema delovanju na:
1. Stalne i
2. Iskljuno-ukljune koje se dele prema nainu ukljuivanja na one koje se:
ukljuuju i iskljuuju u stanju mirovanja,
ukljuuju i iskljuuju u toku rada,
ukljuuje i iskljuuje ih ovek i
automatski se ukljuuju i iskljuuju.
Stalne spojnice su one koje su stalno ukljuene i bez prekida prenose obrtni moment sa jednog na
drugo vratilo. Ukljuno-iskljune spojnice su one koje se mogu ukljuivati i iskljuivati u toku
mirovanja ili u toku rada.
B) Prema nainu spajanja vratila, spojnice se dele na:
1. krute spojnice,
2. dilatacione (uzduno pokretljive),
3. elastine (gipke),
4. zglavkaste,
5. ukljuno-iskljune,
6. specijalne i
7. sigurnosne.
9.1. KRUTE SPOJNICE

Krute spojnice kruto spajaju dva vratila. Uzdune ose vratila moraju se poklapati sa veoma malom
tolerancijom. Ako vratila nisu koaksijalna (podudarnih uzdunih osa), dolazi do neravnomernog
optereenja leaja, do lupanja i pregrevanja. Spojena vratila se mogu posmatrati kao jedno i
predstavljaju statiku i dinamiku celinu. Svi udari i neravnomernosti optereenja sa jednog vratila
prenose se na drugo. Ugrauju se to blie leajima. Koriste se za stabilne uslove rada, bez velikih
promena temperature i bez preoptereenja. Vratila koja se spajaju treba da su kratka. Mogu da se
koriste kao redukcione spojnice, odnosno da spajaju vratila razliitog prenika. Najvea razlika
prenika susednih vratila je od 15 do 20%. Ima vie standardnih reenja ovog tipa spojnice: sa
naglavkom, oklopna, sa obodima, Hirtova itd.
9.1.1. Spojnica sa naglavkom

Spojnica sa naglavkom je konstrukciono vrlo jednostavna. Sastoji se iz samo jednog naglavka koji
se navue na oba vratila (sl. 9.1, poz. 3). Obrtni moment se prenosi klinovima (5) i (6) na vratila (1)
i (4) koja su spojena naglavkom (3). Kako je klin sa kukom izvor opasnosti, zatien je titnikom
(2). Ova spojnica je nepodesna za montau i demontau jer zahteva pomeranje vratila za najmanje
duinu spojnice L . Zbog potrebe za dugakim ljbom za klin ova spojnica ne moe biti blizu
leaja. Predviena je za prenike d 10 100 mm . Naglavak je najee od .0445. Ostale mere
su: D 1,4 2 d i L 2 ,8 3 ,8 d , gde je d prenik vratila. Koristi se za spajanje vratila na
dizalicama. Ova spojnica je stalnog delovanja.
194 9. Spojnice
Sl. 9.1. Kruta spojnica za naglavkom:

1. pogonsko vratilo, 2. titnik, 3. naglavak, 4. pogonsko vratilo
9.1.2. Oklopna spojnica

Oklopna spojnica sastoji se od dva oklopa od sivog liva koja su spojena zavrtnjima (sl. 9.2). Obrtni
moment se prenosi trenjem izmeu oklopa i vratila i klina. Ima 6 ili 8 zavrtnjeva. Lako se montira i
demontira na vratilo jer je iz dva dela. Gabaritna je i teka. Koristi se za transmisiona vratila za
prenike d 25 140 mm . Preporuke za dimenzije oklopne spojnice date su u tabeli 9.1.
Sl. 9.2. Oklopna

spojnica
Tabela 9.1. Preporuke za dimenzije oklopne spojnice

d ( mm ) 25 i 30 35 i 40 45 i 50 55 i 60 70 80 90 100 110 125 140
D ( mm ) 105 115 140 155 180 195 220 240 270 290 320
L ( mm ) 130 160 190 220 250 280 310 350 390 430 490
G(N ) 35 54 78 115 170 210 325 430 705 980 1450
9.1.3. Spojnica sa obodima

Spojnica sa obodom sastoji se iz dva oboda koji mogu biti zajedno sa vratilom (deo vratila) ili
zasebno (sl. 9.3). Levi obod spojnice (1) nalazi se na jednom, a desni obod (3) na drugom vratilu.
Obodi se spajaju sa vratilom pomou klinova. Obodi se meusobno spajaju zavrtnjima (2), na koje
se prenosi obrtni moment. Obodi se izrauju od livenog gvoa. Nakon nabijanja oboda na vratila
zavrno se obrade eone povrine kako bi bile upravne na uzdunu osu vratila. Vratila su kruto
spojena bez mogunosti da se aksijalno i radijalno pomeraju. Ova spojnica je namenjena za kratka
vratila koja su saosna. Ima vie razliitih konstrukcionih reenja ove spojnice. Uglavnom se
razlikuju po nainu centriranja vratila. Centriranje oboda spojnice moe biti sa profilisanim
zavrecima oboda, sl. 9.3, a, gde ulaze jedan u drugi ili sa prstenom za centriranje (sl. 9.3, b, poz.
4). Dimenzije spojnice zavise od prenika vratila, a prema empirijskim preporukama:
D ( 3,2 3,5 )d 2 ( cm ) , D1 ( 1,6 1,8 )d 2 ( cm ) , Do ( 2 ,2 2 ,5 )d 2 ( cm ) ,
9. Spojnice 195
Dc ( 1,4 1,6 )d 2 ( cm ) , d o ( 0 ,16 0 ,18 )d 1 ( cm ) , ( 0 ,24 0 ,26 )d 1 ( cm ) i

L ( 2 ,5 3,5 )d . Broj zavrtnjeva usvaja se prema preporuci iz tabele 9.2.
Tabela 9.2. Zavrtnji za spojnicu sa obodima

d (mm) 3038 4055 6075 8095 100120 130150 160180 190220 230270 280330 340390 400500
Broj zavrtnja 4 6 6 6 6 8 8 10 10 10 12 12
do (mm) 16 18 22 25 30 35 40 45 55 65 70 90
a) b)
Sl. 9.3. Spojnica sa obodima:
1. levi obod, 2. zavrtnji, 3. desni obod, 4. prsten za centriranje
9.1.4. Hirtova spojnica

Ulogu spojnice imaju krajevi zupanika (4) koji se spajaju i koji su na eonim stranama posebno
profilisani (1), tako da spojnice kao zasebnog dela nema (sl. 9.4, a i b). Ulogu vratila ima zavrtanj
(2). Pritezanjem navrtke (3) profilisani krajevi zupanika dolaze u kontakt. Vratila se oslanjaju u
leajima (5). Ova spojnica pogodna je za spajanje kratkih vratila na ijem kraju su zupanici i za
spajanje delova kolenastih vratila. Zauzima malo mesta. Lako se sklapa. Pogodna je za spajanje
razliitih elemenata na vratilu koji se mogu esto menjati. Jednostavne je konstrukcije. Zahteva
veoma preciznu izradu zubaca poto od njih zavisi centriranje vratila, odnosno koaksijalnost (sl.
9.4, c). Obrtni moment se prenosi trenjem izmeu zubaca. Proraun spojnice bazira na optereenju
zubaca ili optereenju zavrtnja. Zupci su izloeni naprezanju na savijanje i smicanje, a zavrtanj na
uvijanje, savijanje i istezanje. Glavne dimenzije zupastog profila Hirtove spojnice dati su u tabeli
9.3.
Tabela 9.3. Glavne dimenzije zupastog profila Hirtove spojnice

Prenik D ( mm ) Do 30 30 60 60 120 Preko 120
Broj zubaca z 12 24 48 96
Teorijska visina profila H ( mm ) 0,226 D 0,113 D 0,0566 D 0,0283 D
Radijus zaobljenja r ( mm ) 0,3 0,6 0,9 Po izboru
Zazor f ( mm ) 0,4 0,6 0,9 Po izboru
196 9. Spojnice
a) b) c)
Sl. 9.4. Hirtova spojnica:
1. nazubljeni deo spojnice, 2. zavrtanj, 3. navrtka, 4. zupanik, 5. leaj
9.2. DILATACIONE SPOJNICE (UZDUNO POKRETLJIVE)
Dilatacione spojnice koriste se za spajanje dugakih vratila koja se znatno izduuju zbog zagrevanja
i za sva ostala vratila koja aksijalno osciluju. Zadatak im je da omogue i kompenzuju dilataciju,
odnosno aksijalno pomeranje vratila. Ima vie konstrukcionih reenja ove spojnice. Jedna od njih je
kandasta dilataciona spojnica.
9.2.1. Kandasta dilataciona spojnica

Kandasta dilataciona spojnica sastoji se od dve glavine sa po tri kande koje ulaze jedne u druge
(sl. 9.5). Glavine su spojene sa vratilom pomou klinova. Koristi se za prenike d 40 200 mm .
Kande se podmazuju da bi se smanjilo trenje pri razmicanju i primicanju. Proraun bazira na
preniku vratila, na naprezanju kandi i maksimalnoj dilataciji. Kande su napregnute na savijanje,
smicanje i povrinski pritisak. Preporuene dimenzije su: D ( 3 4 )d , D1 ( 1,75 2 )d ,
b 0 ,3 d 2 ,5 ( cm ) , L ( 4 5 ,5 )d , a duina pomeraja h zavisi od dilatacije vratila. Najvea
doputena dilatacija je do 12 mm za tanja vratila prenika do d 40 mm i do 25 mm za deblja
vratila prenika do d 200 mm .
Sl. 9.5. Kandasta dilataciona spojnica
9.3. ELASTINE SPOJNICE

Elastine spojnice se koriste za ona vratila koja se meusobno radijalno pomeraju. To su vratila ije
se ose ne poklapaju (nisu koaksijalne). Pored toga, elastine spojnice priguuju promene obrtnog
momenta i udare u radu. Ovakvu osobinu imaju zbog elastinih posrednika u spojnici kao to su:
guma, koa, aure, trake, lamele, opruge itd. Sastoje se od dva oboda koja su elastino spojena. Ima
vie razliitih konstrukcionih reenja: sa obodima, perifleks i dr.
9.3.1. Elastina spojnica sa obodom
Elastina spojnica sa obodom sastoji se iz dva oboda (1) i (5) koja su spojena zavrtnjima (4).
Zavrtnji se nalaze jednim delom u elastinom uloku (2) (sl. 9.6). Stablo zavrtnja (4) moe biti
9. Spojnice 197
cilindrino po ukupnoj duini ili konino na delu gde je u sklopu sa elastinim ulokom. Elastinost
uloka omoguava da se jedan obod u odnosu na drugi radijalno i aksijalno pomeraju, to
omoguava pomeranje jednog vratila u odnosu na drugo. Ova spojnica se koristi za spajanje vratila
elektromotora sa vratilima prenosnika, za prenike vratila d 30 180 mm . Preporuka za ostale
dimenzije su: D 5 d , Do 3,4 d i L 1,7 d ( 4 5 ) cm . Zavrtnji su popreno optereeni
obimnom silom koja zavisi od obrtnog momenta koji se prenosi i prenika Do . Dozvoljeni
povrinski pritisak izmeu stabla zavrtnja i elastinih uloaka je pd ( 2 4 ) N / mm2 . Glavne
mere elastine spojnice sa obodima date su u tabeli 9.4.
Sl. 9.6. Elastina spojnica sa obodima:

1. levi obod spojnice, 2. elastini uloak, 3. odstojna ploica, 4. zavrtanj, 5. desni obod
spojnice
Tabela 9.4. Glavne mere elastine spojnice sa obodima. Date mere su u mm.
d D Do D1 L L1 L2 f dz Broj d1 de Mo G(N )
zavrtnj. ( kNcm )
z
3245 120 82 52 62 33 35 4 M12 4 30 28 12,5 4448
4245 140 100 70 82 33 35 5 M14 6 40 28 33 7076
5052 170 120 80 112 42 45 6 M16 6 45 36 54,5 132144
6065 190 140 100 112 42 45 8 M18 8 50 36 71 175190
7580 220 170 120 142 42 45 8 M20 10 55 36 108 276300
8590 260 195 135 142 55 55 8 M22 10 60 46 200 408445
105115 330 245 175 175 70 70 10 M24 10 65 58 405 840950
135145 410 310 220 215 90 90 12 M24 10 65 72 830 16201750
170180 500 380 270 255 110 110 14 M27 10 70 88 1500 29003150
9.3.2. Perifleks spojnica

Perifleks spojnica ima elastian savijen prsten od gume ili plastine mase (3), koji se spaja pomou
zavrtnjeva (2) i dela za spajanje (4) za obode spojnice (1) i (5) (sl. 9.7). Zahvaljujui elastinosti
198 9. Spojnice
prstena (3) omogueno je zakretanje oboda (1) u odnosu na obod (5). Koristi se za manje vrednosti
broja obrtaja. Stalnog je delovanja. Gumeni prsten se proraunava prema preporuci proizvoaa.
Sl. 9.7. Perifleks spojnica:

1. levi obod, 2. zavrtanj, 3. elastini prsten, 4. spojni deo,
5. desni obod
9.3.3. Eupeks spojnica

Kod eupeks spojnice obodi se spajaju pomou elastinih uloaka od gume u jednom obodu i
izdanaka u drugom obodu koji ulaze izmeu uloaka (sl. 9.8). Drugi obod je sastavljen iz dva dela:
nepokretnog i pokretnog sa izdancima. Zahvaljujui pokretljivosti dela sa izdancima gumeni
prstenovi se mogu lako zamenjivati. Ova spojnica je ukljuno-iskljuna. Ukljuuje se u mirovanju.
Podaci o eupeks spojnici dati su u tabeli 9.5.
Sl. 9.8. Eupeks spojnica:

1. elastini uloci, 2. levi obod
spojnice, 3. klizni deo desnog oboda
spojnice, 4. klin, 5. desni deo spojnice
Tabela 9.5. Podaci o eupeks spojnici

Snaga po broju obrtaja u min. 0,110 0,019 0,038 0,076 0,13 0,19 0,27 0,42 0,65
P / n (kW/o/min)
d max (mm) 40 50 60 70 90 100 110 120 130
nmax (o/min) 4300 3800 3150 2750 2400 2200 2000 1800 1550
D (mm) 155 175 215 255 285 305 335 380 430
L (mm) 65 65 80 100 120 140 160 180 180
9.3.4. Elastina spojnica Bibi

Elastina spojnica Bibi sastoji se iz dve glavine (1) i (3) koje imaju po obodu zupce naroitog
oblika (sl. 9.9). Glavine se spajaju talasastom oprunom trakom (elinom pantljikom) (4) od
nekoliko delova koja ulazi u lebove izmeu zubaca. Pri optereenju opruna traka nalee na zupce
i deformie se, a slobodna duina je sve kraa. Ova opruga je vrlo elastina, prima jake udare i
kompenzuje aksijalna pomeranja od 4 do 20 mm i zakretanje osa vratila do 1o15. Koristi se za sve
obrtne momente do M o 850.000 kNcm i za sve brojeve obrtaja i preko 20000 min-1. Primenjuje
se za sve prenike vratila i za teke uslove rada. Broj zubaca je 50-100. U sluaju da elina
9. Spojnice 199
pantljika pukne zatitu obezbeuje titnik (2). Ima vrlo raznovrsnu primenu. Preporuke za osnovne
mere su: D ( 2 3 )d , L ( 1, ,7 2 ,4 )d i l ( 1 2 )d .
Sl. 9.9. Elastina spojnica Bibi:

1. levi obod spojnice, 2. titnik, 3. desni obod spojnice,
4. elastine pantljike
9.3.5. Zupasta elastina spojnica Take

Zupasta elastina spojnica Take sastoji se iz dva oboda, a svaki obod od po dva dela (sl. 9.10).
Delovi oboda imaju ozubljenja po spoljanjem i unutranjem obodu koji nisu ravni. Obodi su
spojeni zavrtnjima. Ova spojnica omoguava paralelna relativna pomeranja i zakretanja vratila pod
malim uglom do max 30. Unutranji delovi oboda se pomeraju i zakreu zahvaljujui specijalnom
radijalnom ozubljenju. Namenjena je za prenike d 40 560 mm . Stalnog je delovanja. Glavne
mere date su u tabeli 9.6.
Sl. 9.10. Zupasta elastina spojnica Take
Tabela 9.6. Glavne mere zupaste elastine spojnice Take. Mere su u mm.
d D D1 D2 L A B L1 Broj Modul R Mo nmax
zubaca m (mm) ( kNcm ) (o/min)
z
40 170 110 55 115 49 34 55 30 2,5 185 71 6300
50 185 125 70 145 75 34 70 38 2,5 245 140 5000
60 220 150 90 170 95 40 85 40 3 335 315 4000
75 250 175 110 215 125 40 105 48 3 430 560 3350
90 290 200 130 235 145 50 115 56 3 430 800 2800
105 320 230 140 255 160 50 125 48 4 510 1180 2500
120 350 260 170 285 185 50 140 56 4 605 1900 2120
140 380 290 190 325 210 50 160 62 4 605 2350 1900
160 430 330 210 335 220 50 165 46 6 570 3000 1700
180 490 390 260 365 245 50 180 56 6 665 5000 1400
220 545 445 300 405 280 60 200 48 8 725 7100 1250
200 9. Spojnice
250 590 490 340 485 350 60 240 54 8 825 10000 1120
280 680 555 380 525 375 70 260 48 10 980 15000 1000
320 730 610 420 565 405 70 280 54 10 1080 20000 900
360 780 660 480 645 480 70 320 58 10 1175 25000 800
400 900 755 530 705 535 90 350 56 12 1235 37500 710
450 1000 855 630 805 625 90 400 64 12 1530 56000 630
500 1100 950 710 905 710 110 450 72 12 1530 75000 560
560 1250 1050 800 975 730 110 485 80 12 1725 100000 500
9.4. ZGLAVKASTE SPOJNICE

Zglavkaste spojnice koriste se za prenos obrtnog momenta na vratila koja nisu saosna, ve se seku
pod uglom zakretanja . Imaju iroku primenu na vozilima, poljoprivrednim i drugim gabaritnim
mainama. Nedostatak ove spojnice je taj to pri jednolikom obrtanju pogonskog vratila (1),
gonjeno vratilo (3) se obre neravnomerno (sl. 911, a). Gonjeno vratilo kontinualno menja brzinu
obrtanja. U toku samo jednog obrtaja dva puta ubrzava i dva puta usporava obrtanje, to izaziva
pojavu unutranjih dinamikih inercijalnih sila. Neravnomernost obrtanja gonjenog vratila je vea
to je ugao zakretanja vei. Ugao zakretanja treba da se kree do 30o. U sluaju da je vei ugao
zakretanja od 30 o javljaju se velike inercijalne sile i vibracije koje mogu da dovedu do oteenja,
ak i do trenutnog loma vratila. Ovaj nedostatak se eleminie uvoenjem dve zglavkaste spojnice,
odnosno jednog meuvratila (2), ali da su pri tome pogonsko (1) i gonjeno (3) vratilo paralelni (sl.
9.11, b), ili da su im uglovi zakretanja isti 1 2 (sl. 9.11, c). U sluaju da uglovi zakretanja 1 i
2 nisu isti, ve se pojavi razlika uglova 30 (sl. 9.11, d) pojavie se isti problem. Kardan-
Hukova spojnica je najrasprostranjenija zglavkasta spojnica (sl. 9.12, a). Sastoji se iz dve viljuke i
krstaka koji ih spaja. Krstak se oslanja u etiri igliasta leaja. Da bi se poveao ugao zakretanja
konstruisana je udvojena Kardan-Hukova spojnica koja omoguava ugao zakretanja do 60o (sl.
9.12, b). Meutim, u ovakvoj spojnici ima osam leaja, to oteava odravanje. Dve Kardan-
Hukove spojnice sa pogonskim, meuvratilom i gonjenim vratilom predstavljaju kardanovo vratilo,
kako se najee kod nas naziva (sl. 9.12, c). Kardanovo vratilo ima veliku primenu pri prenosu
obrtnog momenta sa prikljunog vratila traktora na obrtne elemente prikljunih maina (sl. 9.12, d).
a) b) c) d)
Sl. 9.11. Zglavkasta spojnica:
1. pogonsko vratilo, 2. meuvratilo, 3. gonjeno vratilo
a) b)
c) d)
Sl. 9.12. Kardan-Hukova spojnica
9. Spojnice 201
9.5. UKLJUNO-ISKLJUNE SPOJNICE

To su one spojnice koje nisu stalnog delovanja, odnosno mogu se ukljuivati ili iskljuivati bez
montae, odnosno demontae. Mogu biti:
- spojnice koje se ukljuuju u stanju mirovanja i
- spojnice koje se ukljuuju u radu.
Spojnice koje se ukljuuju u stanju mirovanja koriste se kada ih nije potrebno esto ukljuivati,
odnosno iskljuivati. U ovu grupu svrstava se pokretna kandasta spojnica.
9.5.1. Pokretna kandasta spojnica

Pokretna kandasta spojnica po konstrukciji podsea na dilatacionu kandastu spojnicu. Razlikuju
se po tome to se jedan deo spojnice (glavina-obod) pomera uzdu po vratilu (sl. 9.13). Za
pomeranje glavine koriste se posebni ureaji (viljuke). Najee ima tri kande, a moe i vie. Pri
proraunu potrebno je proveriti kande na savijanje i povrinski pritisak. Koristi se za prenike do
d 120 mm . Koristi se za lake i male maine koje rade sa vrlo malim brojem obrtaja. Preporuene
mere su: D 2 ,3 d 4 ( cm ) , D1 1,8 d 2 ( cm ) , D2 1,5 d 1,2 ( cm ) ,
D3 1,9 d 2 ,5 ( cm ) , h 0 ,3 d 1 ( cm ) , L1 1,4 d 5 ( cm ) , L2 d 2 ( cm ) ,
L3 0 ,5 d 0 ,5 ( cm ) i L4 0 ,3 d 0 ,5 ( cm ) .
Sl. 9.13. Pokretna kandasta spojnica
9.5.2. Frikcione ukljuno-iskljune spojnice

Frikcione ukljuno-iskljune spojnice imaju estu primenu i razliito su konstrukciono reene.
Ukljuuju se u toku rada pod optereenjem (sl. 9.14). Ukljuivanje frikcionih spojnica je meko i
postepeno, bez udara. Ove spojnice amortizuju nagla preoptereenja i udare, te tako tite ostale
delove od oteenja. Usled preoptereenja dolazi do proklizavanja dodirnih tarnih frikcionih
povrina. Pri tome dolazi do habanja tarnih povrina i do zagrevanja. Stoga je bitno da imaju veliku
povrinu zraenja (da je slobodan prostor oko njih) ili da se predvidi posebno hlaenje ako se esto
ukljuuju odnosno iskljuuju. Materijal kojim se oblau dodirne povrine moe biti raznovrstan:
elik, elini liv, liveno gvoe, bronza, mesing, koa, azbest, keramika. Posebno se proraunavaju
dodirne povrine. Odreuje se potrebna sila pritiska na dodirne povrine na osnovu obimne sile i
koeficijenta trenja. Proverava se zagrevanje. Ovoj grupi pripadaju razliita reenja frikcionih
spojnica (sl. 9.14), zatim domenblankova, elektromagnetna i dr.
Ukljuivanje frikcionih spojnica moe biti na razliite naine: priljubljivanjem papue uz
cilindrinu povrinu (sl. 9.14, a), pritiskanjem cilindrinog (sl. 9.14, b) ili koninog oboda (sl. 9.14,
c) uz isti takav obod, dok se ne postigne dovoljno trenje izmeu oboda. Za ee ukljuivanje i
prenoenje veeg obrtnog momenta koristi se cilindrina spojnica sa lamelama (sl. 9.14, d).
Ukljuivanje frikcione spojnice moe se postii i prijanjanjem trake uz cilindrinu povrinu (sl.
9.14, e). Spoj izmeu pogonskog i gonjenog dela spojnice moe se postii kuglicama (sl. 9.14, f).
Kada je dovoljan broj obrtaja pogonskog dela spojnice, kuglice se usled centrifugalne sile priljube
202 9. Spojnice
uz obod i uspostavljaju vezu izmeu dva oboda i tako prenose obrtni moment. Kada opadne broj
obrtaja, kuglice padaju prema centru rotacije i prekida se prenos obrtnog momenta.
a) b) c) d) e) f)
Sl. 9.14. Frikcione ukljuno-iskljune spojnice
9.5.3. Konina frikciona spojnica

Konina frikciona spojnica sastoji se iz pogonskog oboda (2) koji se ne moe aksijalno pomerati po
pogonskom vratilu (1). Gonjeni obod (3) je aksijalno pomerljiv po vratilu (4), pri emu se ostvaruje
ili ne ostvaruje dodir izmeu koninih dodirnih povrina irine b (sl. 9.15).
Sl. 9.15. Konina frikciona spojnica:

1. pogonsko vratilo, 2. pogonski obod, 3.
gonjeni obod, 4. gonjeno vratilo
Pomeranje gonjenog oboda ostvaruje se pomou viljuke koja se postavlja u odgovarajui leb l1 .
Aksijalna sila potrebna za pomeranje gonjenog oboda je znatna, te se zbog toga koristi za prenike
vratila do d 120 mm . Osnovne glavne mere ove spojnice su: D1 1,8 d 2 ( cm ) ,
D2 ( 5 8 )d , 0 ,1 d 0 ,8 ( cm ) , L 1,7 d , l1 0 ,5 d 0 ,5 ( cm ) i l2 0 ,3 d 0 ,6 ( cm ) .
irina konine povrine b se odreuje iz potrebne obimne sile koju spojnica treba da prenosi.
9.5.4. Frikciona ukljuno-iskljuna lamelasta spojnica

Za vea optereenja koristi se frikciona ukljuno-iskljuna spojnica sa vie lamela. Broj lamela
zavici od obrtnog momenta koji se prenosi. Ima vie razliitih konstrukcionih reenja ove spojnice.
Prikaz osnovnih delova prikazan je na sl. 9.16. Gonjeni obod (2) je pokretljiv po vratilu
mehanikim delovanjem pomou ruice za pomeranje koja se postavi u leb irine s . Pomeranjem
oboda (2) uspostavlja se dodir lamela ovog oboda sa lamelama pogonskog oboda (1) i prenos
obrtnog momenta sa jednog na drugo vratilo. Ovaj tip spojnice ima iroku primenu, npr. za spajanje
kolenastog vratila motora sa unutranjim sagorevanjem i transmisionog ureaja (menjaa) vozila
(automobila, traktora, kombajna i sl.). Karakteristike ove spojnice date su u tabeli 9.7. Sila F1 je
sila potrebna da se spojnica ukljui, a sila F2 da se iskljui. Spojnica treba da prenese na kratko
maksimalni obrtni moment M max koji treba da je vei za dva do tri puta od radnog M r , tj.
9. Spojnice 203
M max ( 2 3 )M r . Radni obrtni moment M r neto je manji od obrtnog momenta pri kojem spojnica
poinje da proklizava M 1 .
Sl. 9.16. ematski prikaz frikcione ukljuno-

iskljune lamelaste spojnice:
1. pogonski obod, 2. gonjeni obod
Tabela 9.7. Karakteristike frikcione ukljuno-iskljune lamelaste spojnice

Obrtni Broj Masa
Mere u mm Sile (N) momenti obrtaja (kg)
Oznaka (Nm) (o/min)
d1 d2 d3 d4 L1 L2 L3 L4 s F1 F2 M1 M2 nmax G
4 30 70 82 55 60 35 29 47,5 10 100 50 40 55 3000 1,6
6.3 35 80 92 60 60 40 34 47,5 10 120 50 63 90 3000 1,8
10 40 90 110 70 70 40 34 56 10 150 60 100 140 3000 3,5
16 45 90 120 85 75 50 44 58 15 300 100 160 220 2500 5,0
25 50 100 130 85 78 50 42 61 15 400 120 250 350 2200 6,5
40 65 120 160 105 97 60 52 79 15 500 160 400 550 2000 15
63 70 140 180 130 111 70 60 91 18 700 200 630 900 1800 19
M 1 - obrtni moment pri kojem spojnica poinje da proklizava, M 2 - obrtni moment pri kojem spojnica proklizava
9.5.5. Elektromagnetna frikciona spojnica

Ima vie razliitih konstrukcionih reenja elektromagnetnih frikcionih spojnica. Rade na principu
privlaenja gonjenih delova spojnice prema pogonskim pomou elektromagneta, ime se ostvaruje
prenos kretanja sa jednog na drugo vratilo. Po iskljuenju elektromagneta, opruga razdvaja delove
spojnice i prekida se prenos kretranja sa jednog na drugo vratilo.
Jednostavna elektromagnetna frikciona ukljuno-iskljuna spojnica koja se aktivira posredstvom
rukovaoca prikazana je na sl. 9.17. Ova spojnica sastoji se iz dve celine, jedna je na pogonskom, a
druga na gonjenom vratilu. Pogonski obod spojnice (3) je pomou klina spojen sa pogonskim
vratilom (1). Gonjeni obod spojnice sastoji se iz dva dela, kliznog oboda (7) i oboda (12). U
pogonskom obodu spojnice je elektromagnet (8) koji se napaja jednosmernom strujom (2) preko
etkica (5). Neposredan kontakt izmeu oboda spojnice je preko kliznog koluta (6). Obod (12)
klinom je spojen sa gonjenim vratilom (13). Zahvaljujui ozubljenju izmeu oboda, obod (7) kliza
po obodu (12) privuen elektromagnetom. Po prestanku dejstva elektromagneta, opruga (11)
pomera obod (7) i dva vratila se razdvajaju.
9.6. SPECIJALNE SPOJNICE

Specijalne spojnice koriste se za spajanje vratila pri specijalnim uslovima ili zahtevima, npr. samo
pri odreenom broju obrtaja ili samo u jednom smeru itd. To su: centrifugalne, jednosmerne,
sinhronizacione i sigurnosne spojnice. Meutim, sigurnosne spojnice se mogu svrstati u posebnu
grupu.
204 9. Spojnice
Sl. 9.17. Elektromagnetna spojnica:

1. pogonsko vratilo, 2. izvor jednosmerne struje, 3. pogonski obod spojnice, 4. zavrtanj, 5. etkice,
6. klizni kolut, 7. klizni obod spojnice, 8. elektromagnet, 9. zavrtanj, 10. graninik, 11. opruga, 12.
obod spojnice, 13. gonjeno vratilo
9.6.1. Centrifugalne spojnice
Centrifugalne spojnice spajaju dva vratila pri odreenoj brzini obrtanja. Najee se koriste za
spajanje vratila elektromotora i vratila radne maine. Motor se ukljui neoptereen i tek kada
postigne odgovarajui broj obrtaja, spojnica spaja prikljuno vratilo motora sa vratilom radne
maine zahvaljujui centrifugalnoj sili koja razmie i spaja obode. Tegovi (1) sa papuama (3) su na
jednom vratilu, a dobo (4) je na drugom. Dva tega (1) usled centrifugalne sile razmicae se
obrtanjem oko svojih osovinica A (sl. 9.18). Pri izvesnoj brzini i centrifugalnoj sili tegovi e
pritisnuti dobo (4) i omoguiti prenoenje obrtnog momenta sa jednog na drugo vratilo. Kada se
smanji broj obrtaja, smanji e se i centrifugalna sila, opruge (2) e privui tegove i prenos kretanja
se prekida.
Sl. 9.18. Centrifugalna spojnica za ukljuivanje pri odrenoj brzini vratila:

1. teg, 2. opruga, 3. papua, 4. dobo
9.6.2. Hidrodinamika spojnica

Hidrodinamika spojnica prenosi kretanje samo pri odreenom broju obrtaja vratila u jednom
smeru. Levi obod spojnice ili, kako se najee naziva kolo pumpe (2) klinom je spojeno za
9. Spojnice 205
pogonsko vratilo (1) i zajedno se obru (sl. 9.19). Desni obod spojnice ili kolo turbine (3) spojeno je
klinom za drugo vratilo (6). U unutranjosti oboda nalaze se obrtne lopatice pumpe i lopatice
turbine. Zapremina unutranjosti kola napunjena je uljem oko 85 % ukupne zapremine. Obrtanjem
pogonskog vratila (1) obre se kolo pumpe (2) i lopatice u njemu, pri emu se stvara kinetika
energija ulja koja se prenosi u kolo turbine (3). Usled pokretanja ulja dolazi do obrtanja desnog
oboda i do obrtanja gonjenog vratila (6). Ulje dobija dovoljnu kinetiku energiju za pokretanje kola
turbine samo pri odreenom broju obrtaja.
Sl. 9.19. Hidrodinamika spojnica:

1. pogonsko vratilo, 2. kolo pumpe, 3. kolo
turbine, 4. kuite, 5. leaj, 6. gonjeno vratilo
9.7. SIGURNOSNE SPOJNICE
Sigurnosne spojnice su takve spojnice koje pored svoje osnovne funkcije imaju zadatak da zatite
pogonsko vratilo od preoptereenja. Usled preoptereenja gonjenog vratila sigurnosna spojnica
automatski vri prekid veze izmeu dva vratila. Tok energije i kretanja prekida se automatski bez
intervencije oveka ili nekog mehanizma van spojnice.
Osim toga, odreeni tipovi sigurnosnih spojnica imaju ulogu da signaliziraju prekid toka kretanja sa
pogonskog na gonjeno vratilo. Pri prekidu toka kretanja dolazi do proklizavanja delova spojnica to
izaziva prodoran zvuk koji obavetava rukovaoca da je dolo do prekida kretanja. Ovo je veoma
bitno kod sejalica, sadilica, vadilica i sl.
Sigurnosne spojnice treba da su to blie onim delovima kod kojih se oekuje preoptereenje. Treba
da se ugrauju u sledeim sluajevima:
kod maina sa preoptereenjima (udarima) koji se ne mogu sa sigurnou predvideti
(maine za krenje terena, maine za rad u kamenitom zemljitu, vitla...);
kod maina koja obrauju nehomogen materijal (zemljite, biljnu masu...). To su
poljoprivredne, graevinske, meliorativne, rudarske maine i sl.;
kod maina koje ne mogu biti pod stalnom kontrolom oveka (tehnoloke linije) i
Za osetljive i precizne mehanizme kod kojih bi preoptereenje izazvalo netaan rad.
Sigurnosne spojnice treba da imaju sledee konstrukciono - eksploatacione karakteristike:
da brzo, tano i na vreme aktiviraju svoje sigurnosne sposobnosti pri uvek istoj zadatoj
graninoj vrednosti obrtnog momenta;
da je omogueno podeavanje graninog obrtnog momenta (momenta iskljuivanja) i
da su sposobne da automatski obnove prekinutu vezu kada prestane preoptereenje.
206 9. Spojnice
Karakteristike sigurnosnih spojnica definiu se analitikim pokazateljima rada kao to su:

koeficijent tanosti iskljuivanja, koeficijent osetljivosti aktiviranja, koeficijent preoptereenja, itd.
Sigurnosne spojnice se dele prema:
A.) Vrsti prekida veze na:
1. spojnice sa trajnim prekidom veze. To su one spojnice koje svoju funkciju, posle prekida
veze, nastavljaju posredstvom oveka nakon zamene polomljenog sigurnosnog dela u spojnici
(ivije, vijka itd.). Koriste se u onim sluajevima kada su preoptereenja retka i kada je spojnica na
pristupanom mestu;
2. spojnice sa privremenim prekidom veze. To su one spojnice koje uspostavljaju svoju
funkciju, nakon prekida toka kretanja i nakon prestanka preoptereenja, automatski bez posredstva
oveka. Koriste se u onim sluajevima kada su preoptereenja esta i kada je spojnica na
nepristupanom mestu.
B.) Vrsti veze koja obezbeuje sigurnosnu funkciju:
kinematike,
dinamike i
kombinovane.
Kinematike sigurnosne spojnice su one spojnice kod kojih sigurnosnu funkciju obezbeuju neki
delovi strogo odreene i ograniene vrstoe, koji se pri preoptereenju lome i tako prekidaju
kinematiku vezu. Najjednostavnije spojnice iz ove grupe su spojnice sa ivijom.
9.7.1. Sigurnosne spojnice sa ivijom

Sigurnosne spojnice sa ivijom mogu biti razliito konstrukciono izvedene. ivija moe biti
postavljena radijalno ili aksijalno u odnosu na vratila.
Sigurnosna spojnica sa radijalno postavljenom ivijom sastoji se iz jednog naglavka (3) koji je
sa pogonskim vratilom (1) spojen klinom (2) (sl. 9.20). Drugo gonjeno vratilo (7) je u spoju sa
naglavkom pomou ivije (6). ivija je osigurana od ispadanja sa ploicom (4) i zavrtnjem (5).
Kada doe do preoptereenja ivija se lomi i tako prekida kontakt izmeu naglavka i gonjenog
vratila. To je spojnica sa trajnim prekidom veze. Veza se uspostavlja zamenom ivije. Nova ivija
mora imati odgovarajue dimenzije i zateznu vrstou. ivija se proraunava prema graninom
momentu iskljuivanja. Ova spojnica je jednostavne konstrukcije. Koristi se tamo gde se retko
javljaju preoptereenja ili je na pristupanom mestu.
Sl. 9.20. Sigurnosna spojnica sa radijalno

postavljenom ivijom:
1. pogonsko vratilo, 2. klin, 3. naglavak, 4. ploica,
5. zavrtanj, 6. ivija,
7. gonjeno vratilo
Sigurnosna spojnica sa aksijalno postavljenom ivijom sastoji se oboda (2) i (5) koji su spojeni
sigurnosnom ivijom (4) koja se nalazi u kaljenim aurama (3), a od ispadanja obezbeena je
zavrtnjem (6) (sl. 9.21). Kod ovog reenja jednostavnija je zamena polomljene ivije.
Dinamike sigurnosne spojnice su one spojnice koje pod dejstvom sile pritiska na oprugu vre
proklizavanje dodirnih povrina spojnice. Kod ovih sigurnosnih spojnica tok energije se ne prekida
sasvim, ve se transformie u toplotu. To su spojnice sa privremenim prekidom veze, koja se nakon
9. Spojnice 207
prestanka preoptereenja automatski uspostavlja. Najpoznatije spojnice ove grupe su: frikciona
konina i frikciona cilindrina sigurnosna spojnica.
Sl. 9.21. Sigurnosna spojnica sa aksijalno

postavljenom ivijom:
1. pogonsko vratilo, 2. pogonski obod, 3. kaljena
aura, 4. sigurnosna ivija, 5. gonjeni obod, 6.
zavrtanj, 7. gonjeno vratilo
9.7.2. Frikciona konina sigurnosna spojnica

Frikciona konina sigurnosna spojnica sastoji se iz oboda (2) koji je sa vratilom (1) spojen
klinom (3) (sl. 9.22). Drugi obod spojnice (6) je spojen sa vratilom (10) pomou klina. Povrine
oboda (4) i (5) koje se dodiruju su konine i obloene frikcionim materijalom koji ima veliko trenje.
Obod (6) je pritisnut oprugom (8) koja se nalazi u voici (7). Kada doe do preoptereenja javlja se
poveana sila izmeu dodirnih povrina oboda. Sila potiskuje oprugu (8) i obodi se razmiu tako da
nisu vie u kontaktu i prenos kretanja sa jednog na drugo vratilo prestaje. Kada prestane
preoptereenje spojnice, smanji se sila usled ega se opruga vraa u prvobitni poloaj. Opruga
potiskuje obod (6) koji se spaja sa obodom (2) i tako se automatski uspostavlja zajedniko obrtanje
oba vratila. Iskljuenje i ukljuenje ove spojnice je postepeno, bez udara. Sabijenost opruge se
moe podeavati pomou navrtke sa osiguraem (9), ime se podeava obrtni moment na kojem e
doi do iskljuivanja spojnice. Ova spojnica ima primenu u poljoprivrednim mainama.
Sl. 9.22. Frikciona konina sigurnosna

spojnica:
1. pogonsko vratilo, 2. pogonski obod,
3. klin, 4 i 5. frikcione obloge, 6. desni
obod, 7. voica za oprugu, 8. opruga,
9. navrtka za regulisanje sabijenosti
opruge, 10. gonjeno vratilo
9.7.3. Frikciona cilindrina sigurnosna spojnica

Ova spojnica, kao i prethodna, ima primenu na poljoprivrednim mainama i sline su konstrukcije.
Sa vratilom (1), pomou klina (3), spojen je obod spojnice (2) na kome se nalazi obloga od
frikcionog materijala (4) koja moe biti uvrena zavrtnjima (sl. 9.23). Drugi obod spojnice (6)
aksijalno je pomerljiv du vratila (10). Obod (6) potiskuje cilindrina opruga (8) tako da su radne
povrine stalno spojene. Sila pritiska opruge regulie se navrtkom (9). Gonjeno vratilo (10) ima
ispust koji slui za centriranje vratila. Kada nastupi preoptereenje, tj. obrtni moment pree granini
moment trenja, cilindrine frikcione povrine e proklizati, to obezbeuje privremen prekid
prenosa obrtnog momenta sa pogonskog na gonjeno vratilo. Kod ove spojnice je naglo prekidanje
toka kretanja kao i ponovno uspostavljanje veze. Pri tome dolazi do zagrevanja i habanja frikcionih
obloga (4) i (5).
208 9. Spojnice
Sl. 9.22. Frikciona cilindrina sigurnosna spojnica:

1. pogonsko vratilo, 2. levi obod, 3. klin, 4 i 5. frikcione obloge, 6. desni obod, 7. voica za oprugu,
8. opruga, 9. navrtka za regulisanje sabijenosti opruge, 10. gonjeno vratilo
Kombinovane sigurnosne spojnice su one koje silom pritiska na oprugu deluju na posebno
oblikovane delove spojnice (kande, zupce, grebene...) koji usled preoptereenja proklizavaju. To
proklizavanje je propraeno prodornim zvunim signalom. Imaju primenu na poljoprivrednim
mainama. U ovu grupu svrstavaju se sigurnosne spojnice: sa frikcionim dodirom, sa grebenima,
zupaste, sa kuglicama, kandaste itd.
9.7.4. Sigurnosna spojnica sa frikcionim dodirom (sa papuama)

Sigurnosna spojnica sa frikcionim dodirom (sa papuama) ima cilindrinu dodirnu povrinu (sl.
9.24). Deo spojnice, traverza (2) je klinom spojena sa pogonskim vratilom (1). Traverza je pomou
zavrtnja (7) i opruga (5) spojena za dve papue (3) i frikcione obloge (4). Usled dejstva opruga (5)
papua je u dodiru sa doboem (6) koji je vrsto spojen sa gonjenim vratilom. Veliina sile pritiska
izmeu obloge i doboa regulie se oprugom (5), tj. regulie se vrednost graninog momenta
ukljuivanja i iskljuivanja. Kada se na gonjenom vratilu javi obrtni moment vei od graninog
momenta iskljuivanja, dolazi do proklizavanja ili potpunog odvajanja papue od doboa, ime se
prekida tok kretanja sa jednog na drugo vratilo. Kada prestane preoptereenje, opruga vraa papue
u kontakt sa doboem i kretanje se uspostavlja.
Sl. 9.24. Sigurnosna spojnica sa frikcionim

dodirom (sa papuama):
1. pogonsko vratilo, 2. traverza, 3. papua, 4.
frikciona obloga, 5. opruga, 6. dobo,
7. zavrtanj
9. Spojnice 209
9.7.5. Sigurnosna spojnica sa grebenima

Sigurnosna spojnica sa grebenima sastoji se iz oboda (2) koji se pomou lebova spaja sa vratilom
(5) (sl. 9.25). U obodu (2) nalaze se rupe u kojima su opruge (4) i grebeni (3). U obodu (1) su
profilisani lebovi u koje delimino ulaze grebeni, spajaju obode i tako prenose kretanje sa jednog
na drugo vratilo.
Kada doe do preoptereenja, sila koja pritiska grebene savlada silu opruga, grebeni ulaze u rupe i
prekida se kontakt izmeu oboda, pa se prekida kretanje sa jednog na drugo vratilo. Dok
preoptereenje prestane, opruge potisnu grebene i ponovo se uspostavlja kontakt izmeu oboda.
Kada se prekine kretanje izmeu oboda, uje se grebanje koje signalizira rukovaocu da spojnica ne
prenosi kretanje.
Sl. 9.25. Sigurnosna spojnica sa grebenima:

1. obod sa profilisanim rupama, 2. obod, 3. grebeni, 4.
opruge, 5. vratilo
9.7.6. Sigurnosna zupasta spojnica

Ova spojnica ima primenu na poljoprivrednim mainama, kombajnima, sadilicama, sejalicama i
slino. Koristi se za male brzine i male obrtne momente. Diskovi (3) i (4) su na bonim stranama
olebljeni zupcima trouglastog profila (sl. 9.26). Naspram zubaca na drugim bonim stranama
nalaze se etiri pravougaona ispusta, koji ulaze u udubljenja lananika (5) i oboda (6). Diskovi (3) i
(4) su pritisnuti jedan ka drugom pomou opruge (9). Obrtni moment se prenosi od pogonskog
vratila (1) preko ozubljenih diskova (3) i (4), oboda (6) i klina (7) na gonjeni lananik (5). Pri pojavi
preoptereenja sila opruge postaje nedovoljna da uravnotei aksijalnu silu na zupcima diskova. Pod
dejstvom tih sila zupci spojnice se razmiu i dolazi do deliminog ili potpunog prekida veze. Pri
tome, zupci diskova udaraju jedni o druge, to proizvodi intenzivan zvuk. Kada prestane
preoptereenje, opruga (9) potiskuje lananik i disk (4) i veza se ponova uspostavlja. Diskovi (3) i
(4) lako se menjaju, ako eventualno doe do oteenja njihovih zubaca. Odvijanjem osiguraa (2)
razmiu se lananik (5) i obod (6) to omoguava zamenu diskova. Sabijenost opruge se moe
podeavati pomou navrtke (10), ime se podeava obrtni moment pri kojem e doi do
iskljuivanja spojnice.
9.7.7. Sigurnosna spojnica sa aksijalno pomerljivim kuglicama
Ova spojnica je jednostavne konstrukcije i ima vie razliitih konstrukcionih reenja. Po obodu
zupanika (1) nalaze se u odgovarajuem udubljenju kuglice (sl. 9.27, a). Gonjeni obod (3) je
ozubljen i spregnut sa nosaem kuglica (2). Nosa kuglica se obre zajedno sa gonjenim vratilom
(5) i aksijalno se pomera po njemu. Opruga (4) potiskuje nosa kuglica prema pogonskom
zupaniku (1). Kada je optereenje ispod graninog, kuglice se dodiruju kao na (sl. 9.27, b). U
sluaju preoptereenja, opruga se sabija, kuglice razmiu i prekida se kretanje sa pogonskog na
gonjeno vratilo. To je propraeno zveckanjem kuglica, to obavetava rukovaoca o prekidu toka
kretanja.
210 9. Spojnice
Sl. 9.26. Sigurnosna zupasta spojnica:

1. pogonsko vratilo, 2.osigura, 3, 4. ozubljeni disk, 5. lananik, 6. obod, 7. klin, 8. voica,
9. opruga, 10. navrtka
a) b)
Sl. 9.27. Sigurnosna spojnica sa aksijalno pomerljivim kuglicama:
1. pogonsku zupanik, 2. nosa kuglica, 3. obod spojnice, 4. opruga
9.8. POKAZATELJI RADA SIGURNOSNIH SPOJNICA
Osobine sigurnosnih spojnica definiu se analitikim pokazateljima rada: koeficijentom tanosti

iskljuivanja, koeficijentom osetljivosti aktiviranja i koeficijentom preoptereenja.
Koeficijent tanosti iskljuivanja Kt se definie kao:

M
Kt max 1 ,
M min
gde je: M max , M min - najvei i najmanji obrtni moment pri kojem se spojnica iskljuuje.
Kvalitet sigurnosne spojnice je bolji to je koeficijent tanosti iskljuivanja blii jedinici. Kod
spojnica sa kinematikom vezom, ovaj koeficijent Kt 1 zbog neizbenog odstupanja mera, oblika
i mehanikih osobina sigurnosnih elemenata, ijim se razaranjem sigurnosna uloga spojnica
aktivira. Kod frikcionih spojnica je Kt 1,5 za podmazivane, odnosno Kt 2 ,5 za suvo tarne
povrine. Za spojnice sa kombinovanom vezom Kt 1,2 1,3 .
9. Spojnice 211
Koeficijent osetljivosti aktiviranja K a

Koeficijent osetljivosti aktiviranja K a definie se kao odnos obrtnog momenta pri kojem poinje
iskljuivanje spojnice i momenta pri kojem je spojnica iskljuena:
M
Ka a 1 ,
M gr
gde je: M a - vrednost obrtnog momenta pri kojem poinje aktiviranje sigurnosne funkcije, M gr -
granini obrtni moment pri kojem se prekida prenos obrtnog momenta ili poinje proklizavanje. to
je vea vrednost koeficijenta K a opada osetljivost spojnice. Frikcione spojnice imaju malu
osetljivost, kod njih je K a 1 . Sigurnosna spojnica sa ivijom ima K a 0 ,7 0 ,8 .
Koeficijent preoptereenja K p
M gr max
Kp ,
Mn
gde je: M gr max - najvea granina vrednost obrtnog momenta pri kojem spojnica mora prekinuti
prenos obrtnog momenta, M n - nominalni obrtni moment koji spojnica mora trajno da prenosi.
9.9. IZBOR I PRORAUN SPOJNICA
Proraun spojnica svodi se na:

Izbor ili proveru izabranog tipa spojnice. Koji tip spojnice e se odabrati zavisi od toga u
kojim uslovima e spojnica da radi, od optereenja i ugaone brzine vratila, tj. obrtnog
momenta koji e prenositi i gde e biti ugraena. Ima mnogo razliitih tipova spojnica od
kojih su samo neke u prethodnom tekstu prikazane.
Izbor dimenzija spojnice. Dimenzije spojnice zavise od prenika vratila, snage koju
prenosi i ugaone brzine vratila. Osnovni parametar je prenik vratila d , odnosno prenik
otvora spojnice, koji se dobija na osnovu naprezanja vratila na tom mestu. Ostali parametri
se dobijaju zavisno od prenika vratila d i obrtnog momenta koji prenosi. Najee se ti
odnosi daju tabelarno, to je za pojedine spojnice i dato.
Provera vitalnih delova spojnice. Nakon izbora spojnice, odreivanja i usvajanja osnovnih
mera proveravaju se vitalni delovi spojnice: zavrtnji ili elastine trake koje spajaju obode
spojnica, sigurnosni delovi (ivije) itd, zavisno od naprezanja kojem su izloeni.
9.10. OZNAAVANJE SPOJNICA

Standardna oznaka spojnica je:
d M o SRPS ,
gde je: d ( mm ) - prenik otvora spojnice (prenik vratila), M o ( Nm) - obrtni moment koji spojnica
prenosi, SRPS - oznaka i broj standarda koji oznaava tip spojnice.
9.11. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE SPOJNICA
Pravilno korienje spojnica podrazumeva da se:

koriste za obrtne momente za koje su proraunate, bez preoptereenja,
adekvatno zatite od korozije,
proveravaju vitalni delovi spojnica i
212 9. Spojnice
pravilno obezbede da nebi dolo do povreda rukovaoca i ostalih uesnika.

Sve navedene stavke korienja i odravanja spojnica su u naelu iste kao i za ostale mainske
elemente. Kod spojnica je specifino to da neki njeni delovi imaju vaniju ulogu u spojnici na koje
treba posebno obratiti panju. Na primer, ivija kod sigurnosne spojnice sa ivijom, zatim elastina
traka kod elastine spojnice Bibi, elastian prsten kod perifleks spojnice, opruge kod sigurnosnih
spojnica itd. Pri zameni, ovi delovi treba da su tano odreenih karakteristika (granica kidanja,
modul elastinosti, krutost opruga itd.). U protivnom, spojnice nee pravilno obavljati svoju
funkciju.
Nakon izvesnog vremena i pored pravilnog korienja i odravanja dolazi do oteenja delova
spojnica. Najee oteenje je habanje i lom delova kao to su zupci Hirtove i sigurnosne zupaste
spojnice, kao i drugih delova ostalih spojnica. Kod frikcionih spojnica dolazi do pregrevanja i
habanja tarnih povrina koje treba zameniti. Ako spojnica ima opruge kojima se regulie obrtni
moment iskljuivanja (sigurnosne spojnice) a doe do pregrevanja, opruge gube svoje elastine
sposobnosti. Takva opruga nema vie potrebnu krutost i treba je zameniti. Pregrejana opruga se
poznaje po tome to menja boju i postaje plavkasta.
9.12. PRIMERI IZBORA I PRORAUNA SPOJNICA
Zadatak 9.1. Izabrati tip spojnice, odrediti osnovne mere i proveriti vitalne delove. Dati podaci su:
prenik vratila d 38 mm , obrtni moment M o 250 Nm i ugaona brzina 100 s 1 . Spojnica se
nalazi na vratilu prikazanom na skici (sl. 9.28). Optereenje je promenljivo. Radi u tekim uslovima
rada.
Sl. 9.28. Postavka zadatka 9.1.

1. Izbor tipa spojnice
Spojnica spaja vratilo ukupne duine od 800 mm, na kojem se nalaze zupanici koji rade u
nepovoljnim uslovima sa promenljivim preoptereenjima. Iz tog razloga se bira elastina spojnica
sa obodima.
2. Izbor osnovnih mera spojnice
Preporuke za mere elastine spojnice sa
obodima nalaze se u tabeli 9.4, na osnovu
prenika d 38 mm i obrtnog momenta
M o 250 Nm 25 kNcm .
Za prenik vratila opsega od 32 do 45 mm
obrtni moment je 12,5 kNcm, to je manji od
zadatog, te se ovo reenje ne moe usvojiti. Prva
vea vrednost obrtnog momenta je
M o 33 kNcm , te se usvaja ovo reenje. Mere
usvojenog reenja elastine spojnice sa obodima
su:
9. Spojnice 213
d D Do D1 L L1 L2 f dz Broj d1 de M o ( kNcm ) G(N )

zavrtnja
z
4245 140 100 70 82 33 35 5 M14 6 40 28 33 7076
3. Provera zavrtnjeva
Vitalni delovi na ovoj spojnici su zavrtnji. Zavrtnji su izloeni naponu na smicanje usled prenoenja
obimne sile Fo . Kako su dimenzije zavrtnja poznate, izabrae se materijal i proveriti napon na
smicanje i povrinski pritisak.
Napon na smicanje podeenih zavrtnjeva je:
F F 1666 ,66 4
s o1 o1 10 ,83 N / mm 2 .
A 2
d 2
14
4
o M 2 250
Obimna sila koji nosi jedan zavrtanj je Fo1 1666 ,66 N . Rauna se samo na
Do z 6
0 ,1
2 2 2
z
polovinu zavrtnja da e nositi optereenje, jer je pretpostavka da nee svi zavrtnji dobro nalegati.
2

s ds T , odakle je T S s 3 10 ,83 32 ,49 N / mm 2 .
S
Usvaja se stepen sigurnosti S 3 . Usvaja se onaj elik za zavrtnje koji ima granicu teenja najbliu
izraunatoj, T 32 ,49 N / mm 2 , tj. elik 4.6. Granica teenja za elik 4.6 je T 240 N / mm 2 .
Tangencijalni napon je T ( 0 ,6 0 ,8 ) T 0 ,7 240 168 N / mm 2 . Ova vrednost granice teenja pri
tangencijalnom naprezanju je daleko vea od potrebne, te se usvaja elik 4.6.
4. Provera povrinskog pritiska (izmeu zavrtnjeva i elastinih prstenova)

Obimna sila po jednom zavrtnju:
2 M o 2 250
Fo1 833 ,33 N .
Do z 0 ,1 6
Povrinski pritisak:
Fo1 833 ,33
p 1,70 N / mm 2 pd .
L2 d 35 14
Dozvoljeni povrinski pritisak izmeu zavrtnja i elastinih prstenova je pd ( 2 4 ) N / mm 2 .
Dobijena vrednost povrinskog pritiska je manja od dozvoljenog, te se usvaja spojnica prenika
d 42 mm i obrtnog momenta M o 33 kNcm .
5. Oznaka usvojene spojnice
42 330 SRPS ,
gde je: d 42 mm , M o 33 0 Nm , SRPS - srpski nacionalni standard za odabranu spojnicu.
Zadatak 9.2. Za pogon radne maine koristi se asinhroni elektromotor preko mehaniki ukljuivane
frikcione lamelaste spojnice. Odrediti dimenzije spojnice ako je snaga elektromotora Pm 11 kW i
broj obrtaja elektromotora nm 1460 / min .
n 1460 3,14
Ugaona brzina prikljunog vratila elektromotora je 152 ,81 s - 1 . Trajni obrtni
30 30
P 11000
moment koji spojnica treba da prenosi je M r 71,93 Nm . Maksimalni obrtni moment
152,91
214 9. Spojnice
koji spojnica treba da prenosi je M max 2 ,5 M r 2 ,5 71,93 179 ,82 Nm . Prema zadatim i
izraunatim parametrima bira se frikciona lamelasta ukljuno-iskljuna spojnica (sl. 9.16) oznake
16 (tabela 9.7).
Izabrana spojnica ima obrtni moment M 1 160 Nm , a proklizae pri M 2 220 Nm . Odabrana
spojnica poee da proklizava pri manjem obrtnom momentu od maksimalnog koji spojnica moe
da prenese ( M 1 M max ), to je dobro jer e ujedno biti i sigurnosna i zatitie spojnicu od
preoptereenja.
Dimenzije spojnice date su u narednoj tabeli. Oznaka usvojene spojnice je 45 160 SRPS..., gde je:
d1 45 mm , M o 160 Nm , SRPS - srpski nacionalni standard za odabranu spojnicu.
ematski prikaz odabrane spojnice
Karakteristike odabrane lamelaste frikcione ukljuno-iskljune spojnice

Obrtni Broj Masa
Mere u mm Sile (N) moment obrtaja (kg)
Oznaka (Nm) (o/min)
d1 d2 d3 d4 L1 L2 L3 L4 s F1 F2 M1 M2 nmax G
16 45 90 120 85 75 50 44 58 15 300 100 160 220 2500 5,0
M 1 - obrtni moment pri kojem spojnica poinje da proklizava, M 2 - obrtni moment pri kojem spojnica proklizava
10. Leita i leaji 215
10. LEITA I LEAJI

Leita (klizni leaji) i leaji (kotrljajni leaji) su mainski elementi koji slue za oslanjanje vratila i
osovina i ostvarivanje pokretnih spojeva. Pri tome su optereeni silama koje deluju na vratila,
osovine ili pokretne spojeve. Leita i leaji se nalaze u kuitima koja su zaptivena, kako bi bilo
dobro podmazivanje.
Kod leita javlja se trenje klizanja, a kod leaja trenje kotrljanja. Trenje kotrljanja je znatno manje
od trenja klizanja, te leaji imaju veu primenu od leita.
Prema optereenju, leita i leaji se dele na:
radijalna,
aksijalna i
radijalno-aksijalna.
Radijalna leita su optereena silom koja je upravna na uzdunu osu vratila (sl. 10.1, a). Aksijalna
leita su takva gde je sila paralelna sa uzdunom osom vratila (sl. 10.1, b), a radijalno-aksijalna
gde je sila kosa, odnosno upravna i paralelna sa uzdunom osom vratila (sl. 10.1, c). Ovakva podela
odnosi se i na leaje.
a) b) c)
Sl. 10.1. Leita (klizni leaji)
10.1. LEITA
Leita ili klizni leaji su svi klizni pokretni spojevi. Osnovni deo leita je tanak sloj antifrikcionog
materijala koji se naziva posteljica (sl. 10.1, poz. 2) i koji ima mali koeficijent trenja. Izmeu vratila
(3) i leita (2) treba da je dovoljan zazor u kojem se nalazi mazivo. Leite (2) je smeteno u
kuitu (1) koje moe biti standardnog i nestandardnog oblika. Ulogu kuita (1) moe da ima deo
maine. Vratilo se obre, a leite i kuitu miruje, tako da se javlja trenje klizanja izmeu
posteljice i rukavca.
Za pravilno podmazivanje potrebno je da su vratilo i otvor leita saosni, odnosno da im se ose
poklapaju (sl. 10.2, a), tako da je po ukupnom obimu vratila isti zazor y . U suprotnom, javlja se
ekscentricitet e , razliite vrednosti zazora y1 i y2 i nemogunost pravilnog podmazivanja.
a) b)
Sl. 10.2. Saosnost vratila i leita
216 10. Leita i leaji
Kod leita javlja se trenje klizanja koje je daleko vee od trenja kotrljanja f ( f ) koje se
javlja kod leaja. Trenje klizanja je znatno, te se deo energije u mainama koristi za savladavanje
ovog trenja i znatni su gubici snage. I pored velikog trenja i gubitaka snage, leita imaju prednost u
odnosu na leaje u sledeim sluajevima:
kada leite mora biti dvodelno;
za rukavce malih prenika, d 10 mm . Leaj manjeg prenika od d 10 mm je znatno
skuplji;
za rukavce velikih prenika, d 300 mm . Leaji malih i velikih prenika su neekonomini;
kada je radni vek leaja nedovoljan. Radni vek leita je vei od leaja;
kada su potrebna veoma velika optereenja. Leita mogu da nose vea optereenja od
leaja i
kada buka i vibracije treba da imaju to manje vrednosti. Leaji su buniji od leita.
Leite je zapravo samo onaj tanak prsten koji se naziva posteljica i koja se nalazi u kuitu.
Posteljica moe biti jednodelna i dvodelna (sl. 10.3). Dvodelna posteljica je jednostavnija za
montau.
Sl. 10.3. Posteljica leita
Leite (posteljica) se nalazi u kuitu (sl. 10.4, a) koje moe biti jednodelno ili dvodelno (sl. 10.4,
b, poz. 1 i 2).
a) b)
Sl. 10.4. Podmazivanje leita:
1. donji deo kuita, 2. gornji deo kuita, 3. donji deo posteljice, 4. gornji deo posteljice, 5. vratilo,
6. otvor za podmazivanje
Podmazivanje leita je obavezno i postie se na razliite naine, povremeno ili stalno. Za
povremeno podmazivanje koriste se ureaji za podmazivanje (sl. 10.4, a) pomou kojih se kroz
otvor (6), pomou mazalice, utiskuje mazivo kroz kuite i posteljicu, tako da dopire u prostor
izmeu rukavca i posteljice (sl. 10.4, b). Kuite u kojem se nalazi posteljica (3) i (4) je viedelno,
najee dvodelno. Ulogu kuita moe imati i deo maine.
Konstrukcija mazalice je najee takva da pod pritiskom opruge neprekidno se potiskuje mazivo
izmeu leita i rukavca (sl. 10.5). Opruga (4) potiskuje mazivo, dovedeno kroz dovod (5) kroz
otvor ka vratilu (1).
Sl. 10.5. Mazalica za stalno podmazivanje leita:

1. vratilo, 2. posteljica, 3. telo mazalice, 4. opruga, 5. dovod maziva
Jednostavan nain podmazivanja leita prikazan je na sl. 10.6. Kroz otvor vratila (3) i kroz kanal
(4) ubacuje se mazivo pod pritiskom koje dospeva izmeu dodirnih povrina vratila (3) i posteljice
(2) (sl. 10.6). Nedostatak ovog naina podmazivanja je taj to je vratilo na mestu otvora i kanala
oslabljeno.
Sl. 10.6. Podmazivanje leita:

1. kuite, 2. posteljica, 3. vratilo, 4. kanal
Leita su uglavnom cilindrina, a mogu biti i drugih konstrukcionih oblika, npr. sferna. Sferni
klizni leaji se koriste za kompenzaciju nesaosnosti vratila i otvora leaja. Mogu biti sferni za
radijalna optereenja, dvodelni (sl. 10.7, a i b) i jednodelni (sl. 10.7, c). Sferni klizni leaji sa kosim
dodirom koriste se za radijalna i aksijalna optereenja (sl. 10.7, d, e i f).
a) b) c) d) e) f)
Sl. 10.7. Sferni klizni leaji
Leite moe biti samopodesivo, tada omoguava mala radijalna zakretanja vratilu (sl. 10.8). To je
vano kod dugakih vratila koja imaju ugib i osciluju, to je sluaj na poljoprivrednim mainama.
Unutranji prsten (4) ima vrsto naleganje sa vratilom (3) i zajedno se sa njim obre. Spoljanji
prsten (1) miruje i nalazi se u kuitu. Izmeu prstenova je klizni leaj - posteljica (2). Sferni oblik
prstenova dozvoljava zakretanje unutranjog prstena i vratila (3) u odnosu na spoljanji prsten (1) i
kuite.
Sl. 10.8. Samopodesivo leite:

1. spoljanji prsten leita, 2. posteljica, 3. vratilo,
4. unutranji prsten leita
Leita su svi klizni spojevi delova maina. To su razliite rotacione i sferne zglobne veze. Brzina
kretanja delova u ovakvim zglobnim glavama je uglavnom mala. Postoje standardni tipovi ovakvih
zglobnih glava (sl. 10.9).
Sl. 10.9. Klizne zglobne glave
10.1.1. Materijali za leita

Da bi se smanjilo trenje klizanja za leita se koriste materijali sa malim koeficijentom trenja
klizanja i razliite vrste maziva. Za posteljicu se najee koriste legure metala na bazi kalaja,
olova, bakra, aluminijuma, antimona, cinka i dr. Najpoznatija legura za posteljicu je beli metal iji
sastav je propisan standardom. U tabeli 10.1 prikazani su najee korieni materijali za leita sa
osnovnim karakteristikama. Pored ovih materijala koriste se i metalokeramiki materijali, plastine
mase, guma itd.
Matarijal posteljice treba da ima:
to manji koeficijent trenja,
da je mekan i da se dobro prilagoava vratilu,
da nosi velika optereenja F ,
da dobro odvodi toplotu i
da se pre ishaba nego rukavac.
Da bi podmazivanje bilo pravilno mora postojati odreen zazor Z izmeu rukavca i leita
(posteljice) i odreen relativni zazor . Preporuuju se tolerancije naleganja H / d , H / e , H / f i
H / g kvaliteta IT5 do IT 9 . Kvalitet povrinske hrapavosti treba da bude N 5 i N 6 .
Zazor predstavlja razliku izmeu prenika otvora leita D i prenika rukavca d (sl. 10.2, a)
Dd
( Z D d ). Relativni zazor jednak je . Preporuke za minimalne vrednosti relativnog
d
zazora su:
0 ,0004 0 ,0009 za posteljice od belog metala,
0 ,001 0 ,002 za posteljice od sivog liva,
0 ,002 0 ,003 za posteljice od legure olova i bronze.
Kod leita je veoma vano da u svakom trenutku podmazivanje bude pravilno. Podmazivanje je
pravilno ako je okvaeno (mokro), tj. takvo da delovi rukavca i leita nisu uopte u kontaktu, ve je
izmeu njih sloj maziva. Maziva mogu biti vrlo razliita: ulja, masti, grafit, vetake
samopodmazivajue mase, gasovi, voda, drvo kuvano u ulju itd.
Uloga maziva je da:
smanji trenje i habanje,
da razdvoji dodirne povrine rukavca i leita,
da titi elemente od korozije,
da odvodi toplotu (da hladi delove) i
da sprei prodor neistoa i vode u leite.
Kao maziva za leita najee se koriste ulja (tekua maziva), a mogu i masti, vrsta maziva,
meevine ulja i masti, vetake mase sa kliznim svojstvima, gasovi i slino.
Tabela 10.1. Materijali za leita

Maksimalno doputene vrednosti
Oznaka materijala ili Tvrdoa Karakteristine oblasti i
pd vpvd t
hemijski sastav primeri primene
HB (N/mm ) (m/s) (N/mm2m/s)
2 ( C) (10-3)
L.Sn89 Parne turbine, motori
L.Sn80 24,5 SUS, alatne maine, veliki 20 60 20 110
L.Sn80Pb 27 elektromotori, reduktori
L.PbSn9Cd 28 Parne turbine, klipne i
20 15 20 110
L.PbSn6Cd 26 alatne maine,
elektromotori srednje 0,4 1
Beli snage
metal L.PbSn10 23 Traktori, turbo, 15 12 10 110
valjaonike i alatne
maine
L.PbSn5 22 Pumpe, mlinovi, 5 5 6 110
ventilatori, valjaonike i
alatne maine
Sivi i Sl. 260 200 0,2 3,5 0,7 300 2 3
anti- Antifrikcioni sivi 180 Rune dizalice, mlinovi, 0,5 5 2,5
frikcio- liv drobilice, zglobne veze,
ni sivi legiran sa Cr u Cu 260 voice 12,5 1 12,5
liv
Kalajna P.CuSn20 185 Ventilatori, elektrini 15 10 15 1,54
bronza P.CuSn14 100 generatori, elektromotori,
P.CuSn12 100 centrifugalne pumpe i
P.CuSn10 85 kompresori, valjaonike i 10 4
CuSn6 dobra 5080 kovake maine,
obradivost manipulatori, teke alatne
plastinom maine, dizalice,
deformacijom drobilice, mlinovi, prese,
Sn-Pb P.CuSn10Pb5 80 reduktori
bronza P.CuSn10Pb10 70 8 3 10 250
P.CuSn7Pb15 65
P.CuSn5Pb22 50
P.CuSn10Zn4 80 0,51,
Crveni C.CuSn10Zn4 0 5
liv P.CuSn5Zn7 70 5 4
C.CuSn5Zn7 80
P.CuSn5Zn7Pb 80
Pb- P.CuPb25 Klipne, valjaonike i
bronza PbSn10-Cu3 27 kovake maine, teke 25 12 30 230 0,52
70 % Cu; 30 %Pb alatne maine
CuA110Fe3Mn 100 Turbo, valjaonike i
Al- P.CuA110Fe 110 alatne maine, reduktori, 20 12 20 250
bronza CuA110Ni4Fe 160 ventilatori, elektromotori
79 % Al; 20 % Sn, 27 0,73
Klipne maine (motori,
1% Cu 20 15 60
kompresori), reduktori
60 % Al; 40% Sn, 35
AlSn6CuNi 250
Al- 88,5 % Al; 10,5 %
legure Si, 1% Cu 3540
3060 % Al; Monolitne aure 20 12 15
17,565 % Zn;
516,5 % Cu
Mesing P.Cu58ZnMn245 125 Vibratori, drobilice, 10 1 10 11,5
kranovi, transporteri,
reduktori
Za mesta koja su nepristupana za podmazivanje koriste se samopodmazujui materijali od koji se
izrauju posteljice. Posteljice se prave od elika presvuenog kalajnom bronzom na kojoj je tanak
sloj od 0,3 mm acetatne smole (sl. 10.10). U sloju od smole nalaze se depovi koji se pri montai
pune mau. Obloka od smole umanjuje greke dimenzija rukavca.
Sl. 10.10. Samopodmazujui klizni leaji (posteljice)
10.1.2. Proraun kliznih leaja

Proraun kliznih leaja je na osnovu povrinskog pritiska izmeu rukavca i leita:
F
p pd ,
d L
gde je: d ( mm ) - prenik rukavca i provrta leita, L ( mm ) - irina leita i pd ( N / mm 2 ) -
dozvoljeni povrinski pritisak. Dozvoljeni povrinski pritisak posteljice treba da je manji od
dozvoljenog povrinskog pritiska rukavca. Ako je ispunjen ovaj uslov pre e se ishabati posteljica
nego rukavac, koju je jeftinije zamenuti novom, nego rukavac.
Preporuka je da potrebna debljina uljnog sloja bude hmin 0,5 d ( 1 ) , gde je - relativni
2e
ekscentricitet koji se odreuje iz relacije , gde je e ( mm ) - ekscentricitet, D ( mm ) -
D-d
prenik otvora leita i d ( mm ) - prenik rukavca.
U leitu se i pored pravilnog podmazivanja razvija toplota, naroito pri putanju maine u rad, tj.
pri uhodavanju. Tada podmazivanje nije sasvim mokro. Velika koliina toplote razvija se pri
velikim brzinama i optereenjima. Stoga je potrebno proveriti dozvoljenu koliinu toplote koja e se
razvijati u leitu. Za ovu procenu koristimo dozvoljenu vrednost proizvoda pritiska i brzine:
p v pvd ,
gde je: pvd ( N / mm 2 m / s ) - dozvoljena vrednost koja zavisi od materijala leita, brzine obrtanja i
uslova rada (date u tabeli 10.1).
10.2. LEAJI
Leaji (kotrljajni leaji) su takvi leaji kod kojih se izmeu obrtnih delova javlja trenje kotrljanja
koje je daleko manje od trenja klizanja ( f ). Osnovni delovi kotrljajnih leaja su unutranji
prsten (sl. 10.11, poz. 4), spoljanji prsten (1) i kotrljajni elementi (2). Ovakav leaj se naziva
prstenasti leaj i nosi radijalna ili radijalno-aksijalna optereenja.
Za aksijalna optereenja koriste se kolutni leaji koji se sastoje iz dva koluta (sl. 10.12, poz. 1 i 4) i
kotrljajnih elemenata (2).
Osnovni geometrijski parametri leaja su: prenik provrta d , prenik leaja D , irina leaja B i
visina aksijalnog leaja H .
Sl. 10.11. Kotrljajni prstenasti leaj:

1. spoljanji prsten, 2. kotrljano telo
kuglica, 3. vratilo rukavac,
4. unutranji prsten
Sl. 10.12. Kotrljajni kolutni leaj:

1. spoljanji kolut, 2. kotrljano telo kuglica, 3. vratilo rukavac,
4. unutranji kolut
Pored ovih osnovnih delova (sl. 10.13, a) veina kotrljajnih leaja imaju kavez, zaptivke, zatitne
elemente i uskonike. Kavez dri kotrljajne elemente na rastojanju i spreava njihovo grupisanje (sl.
10.13, b). Kotrljajni leaj sa zatitnim prstenom sa jedne strane (sl. 10.13, c) ima oznaku Z, a sa obe
strane (sl. 10.13, d) ima oznaku 2Z. Zatitni prsten ima zadatak da sprei ulazak neistoa u leaj.
Zaptivanje leaja sa jedne strane (sl. 10.13, e) nosi oznaku RS, a sa obe strane (sl. 10.13, f) oznaku
2RS. Zaptiveni leaj u toku svog radnog veka se ne podmazuje. leb se koristi za uskonik koji
osigurava spoljni prsten od aksijalnog pomeranja (sl. 10.13, g). Ovakav leaj ima oznaku N, a ako
je ve u lebu spoljanji uskonik, oznaka je NR (sl. 10.13, h).
a) b) c) d) e) f) g) h)
Sl. 10.13. Ostali delovi kotrljajnih leaja
Kotrljajni leaj, kao i klizni, mora biti u kuitu (sl. 10.13) gde je zatien od spoljanjih neistoa
(praine, peska, opiljaka i sl.). Kuite moe biti standardnog i nestandardnog oblika, zatim moe
biti jednodelno ili dvodelno, pozicije (1) i (5).
Vratilo u prstenastom leaju (sl. 10.14, poz. 10) je u vrstom sklopu sa malim preklopom sa
unutranjim prstenom (4) i zajedno se sa njim obre. Naleganje izmeu vratila i unutranjeg prstena
moe biti i labavo sa vrlo malim vrednostima zazora, o emu e biti rei u daljem tekstu. Spoljanji
prsten (2) je u vrstom spoju sa kuitem (1) i (5) i nepokretan je, tako da se obrtanje ostvaruje
preko kuglica (3) te se javlja trenje kotrljanja. Kuite je zatvoreno i zaptiveno pomou zaptivnih
prstenova (7). Pored toga, sam leaj moe biti zaptiven, te se do kraja svog radnog veka ne
podmazuje. Nezaptiveni leaji se podmazuju na razliite naine i razliitim mazivima. Unutranji i
spoljanji prsten osigurani su sa obe strane od aksijalnog pomeranja po vratilu pomou uskonika
(8) i (9).
Sl. 10.14. Kotrljajni leaj u kuitu:

1. gornji deo kuita, 2. spoljanji
prsten, 3. kotrljajni elementi,
4. unutranji prsten, 5. donji deo
kuita, 6. zavrtnji, 7. zaptivka,
8. unutranji prstenasti uskonik,
9. spoljanji prstenasti uskonik,
10. vratilo
Spoj vratila (3) i koluta (4) kolutnog leaja je vrst (sl. 10.12). Vratilo (3) i kolut (1) nisu u
kontaktu, imaju zazor te se ne obru zajedno. Kolut (1) je u vrstom sklopu sa kuitem te su
nepokretni, tako da se obrtanje ostvaruje preko kotrljajnih elemenata ( 2).
Kotrljajni elementi (sl. 10.15) mogu biti: kuglice (sl. 10.15, a), valjii (sl. 10.15, b), konini
valjii (sl. 10.15, c), burii ili bave (sl. 10.15, d), konini burii (sl. 10.15, e) i iglice (sl. 10.15, f).
Zavisno od oblika kotrljajnih tela i od oblika prstenova i kolutova imamo razliite standardne tipove
leaja koji mogu da nose razliita optereenja i da se koriste u razliitim uslovima rada.
a) b) c) d) e) f)
Sl. 10.15. Oblici kotrljajnih elemenata
Leaj sa kuglicama (sl. 10.16, a) ima vrlo univerzalnu primenu jer nosi velika radijalna i znatna
aksijalna optereenja, dozvoljava malo zakretanje vratila u odnosu na leaj i jednostavne je
konstrukcije. Kotrljajni leaj sa valjiima (sl. 10.16, b) namenjen je za poveana optereenja i
predvien je uglavnom za radijalna optereenja. Buriasti leaj (sl. 10.16, c) je predvien za tee
uslove korienja, za velika optereenja i moe biti podesiv, odnosno da omoguava radijalno
zakretanje vratila u njemu. Kuglini podesivi leaj ima dva reda kuglica (sl. 10.16, d). Nosi velika
optereenja i dozvoljava radijalno pomeranje vratila do 4. Kotrljajni elementi igliastog leaja su
valjii malog prenika a relativno velike duine koji podseaju na iglice. Igliasti leaj (sl. 10.16,
e) nosi vrlo velika promenljiva udarna optereenja. Malih je gabaritnih dimenzija, te ima primenu
na kardanovom vratilu i drugim pokretnim delovima maina.
Neki od osnovnih tipova radijalnih i radijalno-aksijalnih leajeva prikazani su na sl 10. 16.
a) b) c) d) e)
Sl. 10.16. Tipovi kotrljajnih leaja
a) b) c) d) e)
Sl. 10.17. Osnovni tipovi leaja u zavisnosti od kotrljajnih tela:
a) kuglini, b) valjkasti, c) konini, d) bavasti, e) igliasti
Primeri standardnih tipova leaja su: kuglini (sl. 10.18, a), sa dva reda kuglica sa razliitim
kavezima (sl. 10.18, b i c), sa valjiima (sl. 10.18, d), sa koninim valjiima (sl. 10.18, e),
buriasti (sl. 10.18, f), sa iglicama (sl. 10.18, g) i kolutni (sl. 10.18, h i j).
Primena leaja je veoma rasprostranjena jer imaju mali koeficijent trenja, te je mnogo manje
energije potrebno za savladavanje trenja nego kod kliznih leaja. Kotrljajni leaji imaju i
nedostataka u primeni: buni su, kratkog su veka korienja, ogranienih dimenzija (ne mogu biti
niti suvie mali, niti suvie velikih dimenzija jer su tada skupi).
a) b) c) d) e)
f) g) h) j)
Sl. 10.18. Neki tipovi kotrljajnih leaja
Prstenovi leaja, i unutranji i spoljanji, se osiguravaju na vratilu od aksijalnog pomeranja na
razliite naine, zavisno od: veliine aksijalne sile koja deluje na leaj, tipa leaja, raspoloivog
prostora, uslova rada itd. Za male vrednosti aksijalne sile koriste se prstenasti uskonici (sl. 10.19,
a). Spoljanjim prstenastim uskonikom koji se nalazi u lebu vratila osigurava se unutranji prsten
sa jedne ili sa obe strane leaja. Jedna strana unutranjeg prstena leaja moe biti osigurana
naslonom na vratilu. Spoljanji prsten leaja osigurava se unutranjim prstenastim uskonikom sa
jedne ili obe strane leaja. Za vee vrednosti aksijalnih sila kao osigura unutranjeg prstena koristi
se navrtka sa osiguraem (sl. 10.19, b).
Odstojna aura (sl. 10.20, a) koristi se za istovremeno osiguranje unutranjeg prstena leaja i nekog
drugog dela na vratilu, npr. zupanika. Osiguranje unutranjeg prstena leaja moe se postii
jednom ili sa dve navrtke (sl. 10.20, b) ili ploom koja se za kraj vratila spaja zavrtnjima (sl. 10.20,
c). Osiguranje spoljanjeg prstena leaja od aksijalnog pomeranja moe biti pomou ispusta i
naslona na samom kuitu (sl. 10.20, a).
a) b)
Sl. 10.19. Osiguranje prstenova leaja od aksijalnog pomeranja
a) b) c)
Sl. 10.20. Osiguranje unutranjeg i spoljanjeg prstena leaja od aksijalnog pomeranja
10.2.1. Oznaavanje kotrljajnih leaja

Oznaavanje leaja propisano je meunarodnim evropskim i naim nacionalnim standardom. Nain
oznaavanja prikazan je na emi (sl. 10.21). Oznaka leaja sastoji se iz slovnih i brojanih oznaka.
Naziv leaja je odreen standardom i moe imati maksimalno 18 mesta. Broj standarda koji je
definisao leaj je sastavni deo oznake.
Sl. 10.21. ematski prikaz oznake leaja
Oznaka za izabrane karakteristike sastoji se iz tri dela:

mesto A oznake ispred osnovne oznake,
mesto B osnovne oznake i
mesto C dodatne oznake.
OZNAKE ISPRED OSNOVNE OZNAKE NA MESTU A date su tabelarno i odnose se na

nekompletne leaje. Uglavnom su to slovne oznake, na primer: W nerajui leaj, R prstenasti
leaj bez jednog prstena, L izmenljivi prsten itd.
OSNOVNE OZNAKE NA MESTU B sastoje se iz vie delova i oznaavaju tip leaja i njegove
dimenzije: irinu B (visinu za aksijalne kolutne leaje H), prenik D i prenik provrta d (sl. 10.22 i
sl. 10.23).
Sl. 10.22. ematski prikaz osnovne oznake leaja
Sl. 10.23. Osnovne oznake leaja
Tip leaja oznaava se sa: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, N, NU, NJ, NUP, NN, NNU, QJ i U. Pored ovih
osnovnih standardnih tipova leaja proizvode se i drugi.
Leaj tipa 0 su prstenasti kuglini dvoredni leaji sa kosim dodirom (sl. 10.24). Kuglini leaji sa
kosim dodirom imaju kotrljajne staze na unutranjem i spoljanjem prstenu koje su pomerene jedna
u odnosu na drugu u pravcu aksijalne ose leaja. Pogodni su za velika radijalna i aksijalna
optereenja, za srednje i velike brzine. Nisu rastavljivi.
Sl. 10.24. Dvoredni kuglini leaji sa kosim dodirom tipa 0

Leaji tipa 1 su samopodesivi prstenasti kuglini dvoredni leaji (sl. 10.25). Ovi leaji se mogu
prilagoavati ugaonim odstupanjima vratila u odnosu na leaj i kuite. Ugao zakretanja vratila je
do 4. Nosi velika radijalna i manja aksijalna optereenja. Ugrauje se na dugaka vratila koja
osciluju i na sva druga vratila koja se u toku rada radijalno zakreu.
Sl. 10.25. Samopodesivi kuglini dvoredni leaji tipa 1

Leaj tipa 2 je prstenasti bavasti leaj sa dva reda bavi (sl. 10.26). Nose velika radijalna i manja
aksijalna optereenja. Samopodesiv je i omoguava radijalno zakretanje vratila do 4.
Sl. 10.26. Prstenasti bavasti leaj tipa 2

Leaj tipa 3 je prstenasti konini valjkasti leaj (sl. 10.27). Nose velika radijalna i manja aksijalna
optereenja. Aksijalna optereenja su u jednom smeru te se ugrauju u paru. Rasklopivi su, to
omoguava podeavanje pri montai. Ne dozvoljavaju zakretanje vratila. Koriste se za male brzine.
Sl. 10.27. Konini prstenasti valjkasti leaj tipa 3
Leaj tipa 4 je prstenasti dvoredni kuglini radijalni leaj (sl. 10.28). Jednostavne su konstrukcije i
lako se odravaju. Koriste se za velike radne brzine i poveana optereenja.
Sl. 10.28. Prstenasti dvoredni kuglini radijalni leaj tipa 4
Leaj tipa 5 je kolutni kuglini aksijalni leaj. Mogu biti sa jednim ili sa dva reda kuglica (sl.
10.29). Nose samo aksijalna optereenja. Koriste se za velika aksijalna optereenja.
Sl. 10.29. Kolutni aksijalni kuglini leaj tipa 5
Leaji tipa 6 su prstenasti jednoredni ili dvoredni kuglini leaji (10.30). Imaju univerzalnu i
veoma iroku primenu. Koriste se za velika radijalna i znatna aksijalna optereenja i za velike
brzine. Ovaj leaj dozvoljava malo radijalno zakretanje vratila. Nisu tako umni u odnosu na druge
kotrljajne leaje. Jednostavne su konstrukcije i jeftini su.
Sl. 10.30. Prstenasti jednoredni i dvoredni kuglini leaji tipa 6
Leaji tipa 7 su jednoredni prstenasti kuglini leaji sa kosim dodirom (sl. 10.31). Kuglini leaji
sa kosim dodirom imaju kotrljajne staze na unutranjem i spoljanjem prstenu koje su pomerene
jedna u odnosu na drugu u pravcu aksijalne ose leaja. Pogodni su za istovremeno radijalno i
aksijalno optereenje. Ugao dodira je 40 i namenjeni su za srednje i velike brzine. Nisu rastavljivi.
Jednoredni leaju primaju aksijalno optereenje samo u jednom pravcu pa se zato ugrauju u paru
sa jo jednim takvim leajem (sl. 10.32). Uparivanje leaja moe biti na razliite naine, tako da
nose aksijalnu silu u jednom ili u oba smera. Dvoredni leaji su namenjeni za velika aksijalna i
radijalna optereenja.
Sl.10.31. Jednoredni i dvoredni kuglini leaji sa kosim dodirom tipa 7
Sl. 10.32. Uglovi dodira kuglinih leaja sa kosim dodirom tipa 7 sa O i X rasporedom
Leaji tipa 8 su kolutni aksijalni leaji sa valjiima (sl. 10.33). Nose velika aksijalna optereenja.
Nisu osetljivi na udare.
Sl. 10.33. Kolutni aksijalni leaji sa valjiima tipa 8
Leaji tipa N (NU, NJ, NUP, NN, NNU, NG, NF...) su prstenasti jednoredni cilindrino valjkasti
leaji (sl. 10.34). Koriste se za velika samo radijalna optereenja. Laki su za montau.
Sl. 10. 34. Prstenasti jednoredni cilindrino valjkasti leaji

Leajevi tipa NA, NK su prstenasti igliasti jednoredni leaji (sl. 10.35). Koriste se za velika
udarna radijalna optereenja. Ovi leaji su malih dimenzija. Mogu se koristiti bez unutranjeg i
spoljanjeg prstena.
Sl. 10.35. Prstenasti igliasti jednoredni leaji tipa NA i NK
Leaj tipa Q i OJ su prstenasti kuglini leaji sa dodirom u etiri take sa dvodelnim prstenom (sl.
10.36). Laki su za montau i demontau.
Sl. 10.36. Prstenasti kuglini leaj sa dodirom u etiri take sa dvodelnim prstenom tipa QJ
Kombinovani igliasti leaji su leaji sa kuglicama i iglicama (sl. 10.37) ili nekom drugom
kombinacijom kotrljajnih elemenata. Koriste se za velika radijalna i aksijalna udarna optereenja
gde su potrebne male gabaritne dimenzije. Kuglice mogu biti u prstenima ili kolutima od ega
zavisi nosivost aksijalne sile.
Sl. 10.37. Kombinovani igliasti leaji
OZNAKA REDA MERA PRENIKA D I IRINE B

Oznaka za prenik leaja RD sastoji se iz brojane oznake: 0, 1, 2, 3, 4, 5 ili 6, a oznaka za irinu
leaja RB sastoji se iz oznake: 8, 9, 0, 1, 2, 3 ili 4. Za jednu vrednost prenika provrta leaja
d (prenika rukavca) ima vie redova irina B i vie redova prenika leaja D . Na taj nain leaji
istog provrta (prenika rukavca) (sl. 10.38) imaju razliite nosivosti optereenja.
Sl. 10.38. Red mera irine B i prenika D
OZNAKA PROVRTA d
Prenik provrta leaja d oznaava se razliito, zavisno od vrednosti prenika.
Za prenike provrta manje od 9 mm ( d 9 mm ) oznaka je vrednost prenika provrta u mm. Na
primer, ako je oznaka 8, znai da je prenik provrta 8 mm ( d 8 mm ).
Za prenike provrta d 10 , 12 , 15 ili 17 mm oznaka je 00, 01, 02 ili 03 navedeno istim redom. Na
primer, ako je oznaka prenika provrta 02, prenik provrta je 15 mm ( d 15 mm ).
Za prenike provrta vee od 17, a manje od 500 mm ( d 17 480 mm ) oznaka je vrednost
d
prenika u mm podeljeno sa 5 ( ). Na primer, za prenik provrta d 100 mm oznaka je 20
5
(100:5=20).
Za prenike provrta d 22 , 28 i 32 mm i za d 500 mm oznaka je vrednost prenika provrta d u
mm ali se ispred oznake stavlja kosa crta (/), npr. /22.
DODATNE OZNAKE NA MESTU C sastoje se iz brojanih i slovnih oznaka i oznaavaju

razliita konstrukciona reenja koja su razliita od osnovnog, klasu tanosti, nivo buke, radni vek
leaja itd. Ove oznake su date tabelarno, a ovde su date samo neke od njih.
1. Oznaka A, B, C... je oznaka za razliita konstrukciona reenja.
2. Oznaka za odstupanje spoljnjeg oblika, na primer, K - oznaka za konini otvor, X
odstupanje dimenzija od osnovnog izvoenja itd.
3. Oznaka za kavez i materijal kaveza, na primer, J elini kavez, V bez kaveza itd.
4. Oznaka za zatitu i zaptivanje leaja, na primer, Z zatita sa jedne strane, 2Z zatita sa

obe strane, RS zaptivanje sa jedne strane itd.
5. Oznaka za klasu tanosti izrade (tolerancije mera), na primer P2, P4 itd.
6. Oznaka za unutranji zazor je, na primer, C1, C2 itd.
7. Oznaka za nivo vibracija je Q7, Q6 itd.
8. Oznaka za poveanu sigurnost korienja (pouzdanost rada) je C7, C8 i C9.
9. Oznaka za rad na povienim temperaturama je S0, S1 itd.
10. Oznaka za ugradnju u parovima je O, X, T, V.
11. Oznaka za moment trenja je JU za smenjen moment trenja.
12. Sredstva za podmazivanje oznaka je LT, HT, LHT itd.
Primer oznake leaja:

Neka je oznaka leaja sledea: prstenasti konini valjkasti leaj, SRPS M.C3.735 30315 BKV, to
znai:
prstenasti konini valjkasti leaj - naziv leaja;
SRPS M.C3.735 - oznaka standarda koji je definisao parametre leaja (srpski nacionalni
standard);
3 - oznaka tipa leaja (prstenasti konini valjkasti leaj);
0 - oznaka reda irine B ;
3 - oznaka reda prenika D ;
15 - oznaka prenika provrta d , znai da je prenik d 15 5 75 mm ;
B - oznaka znai da su prsteni konini;
K - oznaka znai da je otvor provrta konian i
V - oznaka znai da leaj nema kaveza.
Oznaka kotrljajnog leaja treba da je utisnuta na eonoj povrini unutranjeg ili spoljanjeg prstena
(sl. 10.51, a).
10.2.2. Proraun kotrljajnih leaja

Proraun kotrljajnih leaja sastoji se od izbora tipa leaja i dimenzija leaja.
Tip leaja se bira na osnovu:
sila koje deluju na rukavac i leaj,
brzine obrtanja rukavca,
uslova rada i
eljenog veka korienja.
Dimenzije leaja se biraju na osnovu:
dimenzija rukavca i
statike ili dinamike moi noenja leaja.
Dimenzije leaja se biraju na osnovu statike moi noenja Co za brzine obrtanja rukavca manje
od 20 /min ( n 20 o / min ). Statika mo noenja Co je najvee statiko optereenje koje dovodi
do trajnih deformacija kotrljajnih tela ili leinih prstenova, koje nisu vee od 10-4 prenika
kotrljajnih tela. Statika mo noenja odreuje se na osnovu jednaine:
Co ko Fo ,
gde je: ko (-) - statika karakteristika leaja, Fo (N) ekvivalentno statiko optereenje. Statika
karakteristika leaja jednaka je ko 0 ,8 1,2 .
Ekvivalentno statiko optereenje jednako je:
Fo X o FR Yo FA ,
gde je: X o (-) i Yo (-) - statiki faktori radijalnog i aksijalnog optereenja koji su definisani
standardima (tabela 10.2). Sila FR je radijalna sila, a FA aksijalna sila koja optereuje rukavac i
leaj.
Dimenzije leaja se biraju na osnovu dinamike moi noenja C za brzine obrtanja rukavca vee
od 20 /min ( n 20 o / min ). Dinamika mo noenja ( C ) je ono optereenje koje leaj moe da
prenosi u toku 106 obrtaja, tako da na 90 % ispitivanih leaja ne doe do trajnih razaranja radnih
povrina. Ispitivanje traje 500 h pri n 33 ,33 o / min . Statiku i dinamiku mo leaja propisuju
nacionalni i meunarodni standardi, a proizvoai se uklapaju u te vrednosti.
Dinamika mo noenja C odreuje se na osnovu jednaine:
1
60 n T
C F ,

6
10
gde je: C (N) dinamika mo noenja leaja, F (N) ekvivalentno dinamiko optereenje leaja,
n (/min) broj obrtaja vratila po minuti, T (h) radni vek leaja, (-) - koeficijent vrste
kotrljajnih elemenata. Za kugline leaje koeficijent vrste kotrljajnih elemenata 3 , a za valjkaste
3,33 .
Ekvivalentno dinamiko optereenje leaja odreuje se na osnovu izraza:
F X FR Y FA ,
gde je: X (-) i Y (-) - dinamiki faktori radijalnog i aksijalnog optereenja koji su definisani
standardima (tabela 10.2).
U sluaju da leaj radi na poveanim temperaturama ( t 100 C ) i pri udarnim optereenjima,
dinamika mo noenja C se odreuje na osnovu jednaine:
1
60 n T
C F k t k u ,

10 6
gde je: k t (-) faktor temperature, ku (-) faktor udara. Preporuene vrednosti ovih faktora dat su
u tabelama 10.3 i 10.4.
Tabela 10.2. Dinamiki i statiki faktori radijalnog i aksijalnog optereenja za proraun kotrljajnih
leaja
Oznaka leaja e FA / FR e FA / FR e Xo Yo
X Y X Y
FA / Co 0,28 0,22 1,99
60 0,056 0,26 1,71
62 0,084 0,28 1,55
63 0,110 0,30 1 0 0,546 1,45
64 0,170 0,34 1,31 0,6 0,5
0,280 0,38 1,15
0,420 0,42 1,04
0,560 0,44 1,00
72, 73 1,44 1 0 0,35 0,57 0,5 0,26
32, 33 0,86 1 0,73 0,62 1,17 1 0,63
d=15 25 mm 0,31 2,1 3,2
30 0,25 2,5 3,85
35 0,24 2,65 4,1
12 40 - 50 0,22 1 2,9 0,65 4,5
55 - 60 0,20 3,2 5,0
65 - 70 0,19 3,4 5,3
75 -120 0,18 3,5 5,4
1 0,68 Y
10 - 15 0,33 1,9 3,0
20 - 25 0,30 2,1 3,25
30 - 40 0,26 2,35 3,65
13 45 - 55 0,25 1 2,55 0,65 3,95
60 - 100 0,23 2,65 4,1
110 0,25 2,45 3,9
15 -20 0,47 1,35 2,1
25 0,39 1,6 2,5
30 - 35 0,37 1,75 2,65
22 40 - 45 0,31 1 2,07 0,65 3,15
50 - 70 0,27 2,3 3,55
75 - 85 0,25 2,45 3,8
90 - 95 0,27 2,3 3,6
NU, N, NJ, NUP 1 1 1 1 1 1
40 - 45 0,27 2,5 2,7
222 50 - 100 0,23 1 2,9 0,67 4,4
110 - 220 0,26 2,6 3,9 1 0,68 Y
40 - 45 0,42 1,6 2,4
223 55 - 60 0,40 1 1,7 0,67 2,5
65 - 140 0,37 1,8 2,7
15 - 20 0,35 1,75
302 25 - 40 0,38 1 0 0,4 1,6
45 - 120 0,42 1,45
303 20 - 35 0,30 1 0 0,4 2,0
40 - 100 0,34 1,75
30 40 0,37 1,6 0,5 0,55 Y
322 45 110 0,41 1 0 0,4 1,45
120 0,43 1,35
323 25 35 0,30 1 0 0,4 2,0
40 - 75 0,34 1,75
512, 513, 523 1 1
Tabela 10.3. Faktor temperature
t ( C ) 100 125 150 175 200 225 250 275 300 325
kt 1 1,03 1,07 1,13 1,20 1,28 1,39 1,50 1,62 1,78
Tabela 10.4. Faktor udara

Vrsta pogona ku
Pogon trapeznim ili tkanim kaiem 23
Pogon konim kaiem ili elinom trakom 34
Zupasti prenos sa obino obraenim zupanicima 1,2 1,6
Zupasti prenos sa bruenim zupcima 1,02 1,4
inska vozila 1,4 1,7
Menjai drumskih vozila 1
Tokovi drumskih vozila 1,3 1,6
Opte mainstvo, pogoni sa malim udarima 1 1,2
Opte mainstvo, pogoni sa udarima 1,5 3
Odabrani leaj treba da ima vrednost prenika provrta isti kao prenik rukavca. Dinamika mo
noenja odabranog leaja treba da je vea od dinamike moi noenja koja je izraunata.
Karakteristike neki od standardnih tipova leaja date su u tabelama od 10.5 do 10.11.
Vrednosti karakteristika leaja istih oznaka meusobno se neznatno razlikuju, zavisno od toga da li
je podatak od proizvoaa leaja ili iz standarda. Proizvoai leaja se trude, zbog konkurencije, da
njihovi leaji imaju vee vrednosti statike i dinamike moi noenja nego to je to standardom
propisano ili to postiu drugi proizvoai leaja.
Tabela 10.5. Prstenasti kuglini jednoredni leaji sa radijalnim dodirom oznake 6, SRPS M.C3.601
Prstenasti kuglini jednoredni leaji sa radijalnim dodirom oznake tipa

leaja 6
Oznaka d red mera 10 red mera 02

provrta mm D B R C Co D B R C Co
mm mm mm kN kN mm mm mm kN kN
00 10 26 8 0,5 4,55 1,96 30 9 1,0 6,00 2,6
01 12 28 8 0,5 5,10 2,36 32 10 1,0 6,96 3,1
02 15 32 9 0,5 5,60 2,85 35 11 1,0 7,80 3,75
03 17 35 10 0,5 6,00 3,25 40 12 1,5 9,50 4,75
04 20 42 12 1,0 9,30 5,0 47 14 1,5 12,7 6,55
05 25 47 12 1,0 10,0 5,85 52 15 1,5 14,3 8,0
06 30 55 13 1,5 12,7 8,0 62 16 1,5 19,3 11,2
07 35 62 14 1,5 16,3 10,4 72 17 2,0 25,5 15,3
08 40 68 15 1,5 17,0 11,8 80 18 2,0 29,0 18,0
09 45 75 16 1,5 20,0 14,3 85 19 2,0 32,5 20,4
10 50 80 16 1,5 20,8 15,6 90 20 2,0 36,5 24,0
11 55 90 18 2,0 28,5 21,2 100 21 2,5 43,0 29,0
12 60 95 18 2,0 29,0 23,2 110 22 2,5 52,0 36,0
13 65 100 18 2,0 30,5 25,0 120 23 2,5 60,0 41,5
14 70 110 20 2,0 39,0 31,5 125 24 2,5 62,0 44,0
15 75 115 20 2,0 40,0 34,0 130 25 2,5 65,5 49,0
16 80 125 22 2,0 47,5 40,0 140 26 3,0 72,0 53,0
17 85 130 22 2,0 50,0 43,0 150 28 3,0 83,0 64,0
18 90 140 24 2,5 58,5 50,0 160 30 3,0 96.5 72,0
19 95 145 24 2,5 60,0 54,0 170 32 3,5 108 81,5
20 100 150 24 2,5 60,0 47,5 180 34 3,5 122 93,0
21 105 160 26 3,0 71,0 64,0 190 36 3,5 132 104
22 110 170 28 3,0 80,0 71,0 200 38 3,5 143 116
24 120 180 28 3,0 83,0 78,0 215 40 3,5 146 122
26 130 200 33 3,0 104 100 230 40 4,0 166 146
28 140 210 33 3,0 108 108 250 42 4,0 176 166
30 150 225 35 3,5 122 125 270 45 4,0 176 170
32 160 240 38 3,5 140 140 290 48 4,0 200 204
Tabela 10.6. Prstenasti kuglini jednoredni leaji sa radijalnim dodirom oznake 6, SRPS M.C3.601
Prstenasti kuglini jednoredni leaji sa radijalnim dodirom oznake tipa

leaja 6

00 10 35 11 1,0 8,15 3,45
01 12 37 12 1,5 9,65 4,15
02 15 42 13 1,5 11,4 5,40
03 17 47 14 1,5 13,4 6,55 62 17 2,0 23,6 11,0
04 20 52 15 2,0 17,3 8,50 72 19 2,0 30,5 15,0
05 25 62 17 2,0 22,4 11,4 80 21 2,5 36,0 19,3
06 30 72 19 2,0 29,0 16,3 90 23 2,5 42,5 23,3
07 35 80 21 2,5 33,5 19,0 100 25 2,5 55,0 31,0
08 40 90 23 2,5 42,5 25,0 110 27 3,0 63,00 36,5
09 45 100 25 2,5 53,0 32,0 120 29 3,0 76,5 45,0
10 50 110 27 3,0 62,0 38,0 130 31 3,5 86,5 52,0
11 55 120 29 3,0 76,5 47,5 140 33 3,5 100 62,0
12 60 130 31 3,5 81,5 52,0 150 35 3,5 110 69,5
13 65 140 33 3,5 93,0 60,0 160 37 3,5 118 78,0
14 70 150 35 3,5 104 68,0 180 42 4,0 143 104
15 75 160 37 3,5 114 76,5 190 45 4,0 153 114
16 80 170 39 3,5 122 86,5 200 48 4,0 163 125
17 85 180 41 4,0 125 88,0 210 52 5,0 173 137
18 90 190 43 4,0 134 102 225 54 5,0 196 163
19 95 200 45 4,0 143 112
20 100 215 47 4,0 163 134
21 105 225 49 4,0 173 146
22 110 240 50 4,0 190 166
24 120 260 55 4,0 212 190
26 130 280 58 5,0 228 216
28 140 300 62 5,0 255 245
30 150 320 65 5,0 285 300
Tabela 10.7. Prstenasti kuglini dvoredni podesivi leaji oznake 1, SRPS M.C3.621
Prstenasti kuglini dvoredni podesivi leaji oznake tipa

leaja 1
red mera 02 red mera 03

Oznaka d
D B R C Co D B R C Co
provrta mm
00 10 30 9 1,0 5,5 1,53 35 11 1 7,2 2,08
01 12 32 10 1,0 5,6 1,66 37 12 1,5 9,5 2,8
02 15 35 11 1,0 7,5 2,28 42 13 1,5 9,5 3
03 17 40 12 1,5 8 2,65 47 14 1,5 12,5 4,15
04 20 47 14 1,5 10 3,45 52 15 2 12,5 4,4
05 25 52 15 1,5 12,2 4,4 62 17 2 18 6,7
06 30 62 16 1,5 15,6 6,2 72 19 2 21,2 8,5
07 35 72 17 2,0 16 6,95 80 21 2,5 25 10,6
08 40 80 18 2,0 19,3 8,8 90 23 2,5 29 12,9
09 45 85 19 2,0 22 10 100 25 2,5 38 17
10 50 90 20 2,0 22,8 11 110 27 3 41,5 19,3
11 55 100 21 2,5 27 13,7 120 29 3 51 24
12 60 110 22 2,5 30 16 130 31 3,5 57 28
13 65 120 23 2,5 31 17,3 140 33 3,5 62 31
14 70 125 24 2,5 34,5 19 150 35 3,5 75 37,5
15 75 130 25 2,5 39 21,6 160 37 3,5 80 40,5
16 80 140 26 3,0 40 23,6 170 39 3,5 88 45
17 85 150 28 3,0 49 28,5 180 41 4 98 51
18 90 160 30 3,0 57 32 190 43 4 108 58,5
19 95 170 32 3,5 64 37,5 200 45 4 132 68
20 100 180 34 3,5 69,5 41,5 215 47 4 143 76,5
21 105 190 36 3,5 75 45 225 49 4 156 86,5
22 110 200 38 3,5 88 53
24 120 215 42 3,5 120 72
Taela 10.8. Prstenasti cilindrino valjani jednoredni leaji oznake NU, SRPS M.C3.631
Prstenasti cilindrino valjani jednoredni leaji oznake tipa

leaja NU

03 17 47 14 2,0 25,5 21,2
04 20 52 15 2,0 31,5 27
05 25 47 12 1,0 13,4 12 62 17 2,0 41,5 37,5
06 30 55 13 1,5 16,6 16 72 19 2,0 51 48
07 35 62 14 1,5 23,6 24,5 80 21 2,5 64 63
08 40 68 15 1,5 29 32 90 23 2,5 81,5 78
09 45 75 16 1,5 32,5 35,5 100 25 2,5 98 100
10 50 80 16 1,5 36 41,5 110 27 3,0 110 114
11 55 90 18 2,0 41,5 50 120 29 3,0 134 140
12 60 95 18 2,0 44 55 130 31 3,5 150 156
13 65 100 18 2,0 45 58,5 140 33 3,5 180 190
14 70 110 20 2,0 64 81,5 150 35 3,5 204 220
15 75 115 20 2,0 65,5 85 160 37 3,5 240 265
16 80 125 22 2,0 76,5 98 170 39 3,5 255 275
17 85 130 22 2,0 78 104 180 41 4 270 300
18 90 140 24 2,5 93 125 190 43 4 315 345
19 95 145 24 2,5 96,5 129 200 45 4 335 380
20 100 150 24 2,5 98 134 215 47 4 380 425
21 105 160 26 3,0 112 153 225 49 4 335 380
22 110 170 28 3,0 140 190 240 50 4 415 475
24 120 180 28 3,0 150 208 260 55 4 520 600
26 130 200 33 3,0 180 250 280 58 5 570 670
28 140 210 33 3,5 183 265 300 62 5 670 800
30 150 225 35 3,5 208 310 320 65 5 800 1000
32 160 240 38 3,5 245 355 340 68 5 865 1060
34 170 260 42 3,5 300 430 360 72 5 800 1020
36 180 280 46 3,5 360 520 380 75 5 900 1160
38 190 290 46 3,5 365 550 400 78 6 965 1250
40 200 310 51 3,5 400 600 420 80 6 965 1250
Tabela 10.9. Igliasti leaji oznake NA
Igliasti leaji oznake tipa leaja NA

00 10 22 13 0,5 8,15 9,15
01 12 24 13 0,5 9 11
02 15 28 13 0,5 10,2 13,7
03 17 30 13 0,5 10,4 14,6
04 20 37 17 0,5 19 23,6
05 25 42 17 0,5 21,6 30
06 30 47 17 0,5 23,2 33,5
07 35 55 20 1,0 29 49
08 40 62 22 1,0 40 64
09 45 68 22 1,0 41,5 69,5
10 50 72 22 1,0 43 76,5
11 55 80 25 1,5 56 100
12 60 85 25 1,5 58,5 108
13 65 90 25 1,5 58,5 114
14 70 100 30 1,5 78 150
15 75 105 30 1,5 80 156
16 80 110 30 1,5 83 170
17 85 120 35 2,0 100 220
18 90 125 35 2,0 104 236
19 95 130 35 2,0 106 245
20 100 140 40 2,0 127 285
22 110 140 30 1,5 81,5 216 150 40 2,0 134 315
24 120 150 30 1,5 85 236 165 45 2,0 160 380
26 130 165 35 2 98 300 180 50 2,5 190 490
28 140 175 35 2 102 315 190 50 2,5 193 520
30 150 190 40 2 125 375
32 160 200 40 2 139 390
34 170 215 45 2 163 480
36 180 225 45 2 166 510
38 190 240 50 2,5 193 630
40 200 250 50 2,5 196 655
44 220 270 50 2,5 208 710
48 240 300 60 3 290 1040
52 260 320 60 3 300 1120
56 280 350 69 3 390 1270
60 300 380 80 3,5 540 1800
64 320 400 80 3,5 540 1860
68 340 420 80 3,5 550 1930
72 360 440 80 3,5 560 2000
76 380 480 100 3,5 930 3150
Tabela 10.10. Prstenasti bavasti dvoredni podesivi leaji oznake 2, SRPS M.C3.655
Prstenasti bavasti dvoredni podesivi leaji oznake

tipa leaja 2

04 20 52 5 1,5 34,5 33,5
05 25 62 17 1,5 44 43
06 30 72 19 2,0 62 63
07 35 80 21 2,0 71 73,5
08 40 90 23 2,0 91,5 100 90 33 2,5 129 143
09 45 100 25 3,0 108 120 100 36 2,5 156 176
10 50 110 27 3,0 122 137 110 40 3 190 216
11 55 120 29 3,0 146 166 120 43 3 224 255
12 60 130 31 3,0 166 193 130 46 3,5 260 300
13 65 140 33 3,0 196 228 140 48 3,5 290 355
14 70 150 35 3,0 220 265 150 51 3,5 325 375
15 75 160 37 3,0 250 305 160 55 3,5 375 440
16 80 170 39 3,0 275 340 170 58 3,5 415 500
17 85 180 41 4 305 375 180 60 4 455 540
18 90 190 43 4 335 415 190 64 4 510 620
19 95 200 45 4 360 450 200 67 4 560 680
20 100 215 47 4 425 530 215 73 4 655 815
22 110 240 50 4 510 640 240 80 4 800 1060
24 120 260 86 4 900 1140
26 130 280 93 5 1040 1340
28 140 300 102 5 1220 1600
30 150 320 108 5 1370 1830
32 160 340 114 5 1430 1900
34 170 360 120 5 1600 2120
36 180 380 125 5 1760 2360
38 190 400 132 6 1860 2500
40 200 420 138 6 2080 2800
44 220 460 145 6 2320 3350
48 240 500 155 6 2650 3900
52 260 540 165 7 3000 4400
56 280 580 175 7 3550 5400
Tabela 10.11. Kolutni kuglini jednoredni i dvoredni leaji oznake 5, SRPS M.C3.701
Kolutni kuglini jednoredni leaji oznake tipa leaja 5,

red mera 11
Kolutni kuglini dvoredni leaji oznake tipa
leaja 5, red mera 22
Oznaka dv red mera 11 red mera 22
provrta mm dk Dv Dk H R C Co dv dk Dk H R C Co
mm mm mm mm mm kN kN mm mm mm mm mm kN kN
00 10 11 24 24 9 0,5 10 14
01 12 13 26 26 9 0,5 10,4 15,3
02 15 16 28 28 9 0,5 9,3 14 10 17 32 22 1,0 16,6 25
03 17 18 30 30 9 0,5 9,65 15,3
04 20 21 35 35 10 0,5 12,7 20,8 15 22 40 26 1,0 22,4 37,5
05 25 26 42 42 11 1,0 15,6 29 20 27 47 28 1,0 28 50
06 30 32 47 47 11 1,0 16,6 33,5 25 32 52 29 1,0 25,5 47,5
07 35 37 52 52 12 1,0 17,6 37,5 30 37 62 34 1,5 35,5 67
08 40 42 60 60 13 1,0 23,2 50 30 42 68 36 1,5 46,5 98
09 45 47 65 65 14 1,0 24,5 57 35 47 73 37 1,5 39 80
10 50 52 70 70 14 1,0 24,5 60 40 52 78 39 1,5 50 106
11 55 57 78 78 16 1,0 31 78 45 57 90 45 1,5 61 134
12 60 62 85 85 17 1,5 36,5 93 50 62 95 46 1,5 62 140
13 65 67 90 90 18 1,5 37,5 98 55 67 100 47 1,5 64 150
14 70 72 95 95 18 1,5 37,5 104 55 72 105 47 1,5 65,5 160
15 75 77 100 100 19 1,5 44 137 60 77 110 47 1,5 67 170
16 80 82 105 105 19 1,5 45 140 65 82 115 48 1,5 75 190
17 85 87 110 110 19 1,5 45,5 150 70 88 125 55 1,5 98 250
18 90 92 120 120 22 1,5 60 190 75 93 135 62 2 120 300
20 100 102 135 135 25 1,5 85 270 85 103 150 67 2 122 320
22 110 112 145 145 25 1,5 86,5 290 95 113 160 67 2 129 360
24 120 122 155 155 25 1,5 90 310 100 123 170 68 2 140 400
26 130 132 170 170 30 1,5 112 390 110 133 190 80 2,5 183 540
28 140 142 178 180 31 1,5 112 400 120 143 200 81 2,5 190 570
30 150 152 188 190 31 1,5 110 400 130 153 215 89 2,5 236 735
32 160 162 198 200 31 1,5 112 430 140 163 225 90 2,5 245 780
34 170 172 213 215 34 2 132 500 150 173 240 97 2,5 285 930
36 180 183 222 225 34 2 134 530
38 190 193 237 240 37 2 170 655
40 200 203 245 250 37 2 170 655
10.2.3. Kuita za kotrljajne leaje

Kotrljajni leaji obavezno se nalaze u kuitima, koja mogu biti standardna ili nestandardna.
Standardno kuite se pomou zavrtnjeva spaja za podlogu (sl. 10.39, poz. 1). Kuita su iz dva dela
(3, 4) koja se spajaju zavrtnjima (2). Mogu biti lakog i tekog tipa. Dimenzije jednog od standardnih
kuita date su u tabeli 10.12. Standardna oznaka kuita je L D SRPS M. C3.542, gde oznaka L
znai da je laki tip, a D je prenik otvora kuita, tj. prenik leaja.
Sl. 10.39. Standardno kuite za kotrljajni leaj:

1. zavrtanj, 2. zavrtanj, 3. gornji deo kuita, 4. donji deo kuita
Tabela 10.12. Standardna kuita za kotrljajne leaje, SRPS M.C3.542. Dimenzije su u mm.
Laki tip
d D h h1 B L b c L1 u v Zavrtanj
20 52 40 7 67 165 46 19 130 15 20 M12
25 62 50 90 72 185 52 22 150 15 20 M12
30 72 50 95 82 185 52 22 150 15 20 M12
35 80 60 110 85 205 60 25 170 15 20 M12
40 85 60 110 85 205 60 25 170 15 20 M12
45 90 60 115 90 205 60 25 170 15 20 M12
50 100 70 130 95 255 70 28 210 18 23 M16
55 110 70 135 105 255 70 30 210 18 23 M16
60 120 80 150 110 275 80 30 230 18 23 M16
65 130 80 155 115 280 80 30 230 18 23 M16
70 140 95 175 120 315 90 32 260 22 27 M16
75 150 95 185 125 320 90 32 260 22 27 M20
80 160 100 195 145 345 100 35 290 22 27 M20
85 170 112 210 150 345 100 35 290 22 27 M20
90 180 112 215 160 380 110 40 320 26 32 M24
100 200 125 240 175 410 120 45 350 26 32 M24
110 215 140 315 185 410 120 45 350 26 32 M24
115 230 150 335 190 445 130 50 380 28 35 M24
125 250 150 350 205 500 150 50 420 35 42 M30
135 270 160 370 220 530 160 60 450 35 42 M30
140 290 170 390 235 550 160 60 470 35 42 M30
Teki tip
20 62 50 90 80 185 52 22 150 15 20 M12
25 72 50 95 82 185 52 22 150 15 20 M12
30 80 60 110 90 205 60 25 170 15 20 M12
35 90 60 115 95 205 60 25 170 15 20 M12

40 100 70 130 105 255 70 28 210 18 23 M16
45 110 70 135 115 255 70 30 210 18 23 M16
50 120 80 150 120 275 80 30 230 18 23 M16
55 130 80 155 125 280 80 30 230 18 23 M16
60 140 95 175 130 315 90 32 260 22 27 M20
65 160 100 195 140 345 100 35 290 22 27 M20
70 170 112 210 145 345 100 35 290 22 27 M20
75 180 112 215 155 380 110 40 320 26 32 M24
80 190 112 220 160 380 110 40 320 26 32 M24
85 200 125 240 170 410 120 45 350 26 32 M24
90 215 140 315 175 410 120 45 350 26 32 M24
100 240 150 340 190 450 130 50 390 28 35 M24
110 260 160 370 200 530 169 60 450 35 42 M30
115 280 170 390 210 550 160 60 470 35 42 M30
125 300 180 420 235 620 170 65 520 35 42 M30
135 320 190 440 245 650 180 65 560 35 42 M30
140 340 200 460 255 680 190 70 580 42 50 M36
d D h h1 B L b c L1 u v Zavrtanj
Nestandardna kuita su nepokretni delovi maina koji igraju ulogu kuita (sl.10.40). U
nestandardnom kuitu (1) nalaze se dva spregnuta zupanika (10) i (20) koji se nalaze na vratilima
(13) i (18). Zupanik (20) je sastavni deo vratila (18) jer je malog kinematikog prenika. Vratilo
(13) oslonjeno je sa leve i desne strane u prstanastim leajima sa kuglicama (5) i (14). Vratilo (20)
oslonjeno je u prstenastim valjkastim leajima (7). Kuite (1) se sastoji iz dva dela koja se spajaju
zavrtnjima. Kuite je zatvoreno poklopcima (3), (8), (16) i (19). Poklopci su spojeni za kuite
zavrtnjima (2), (9) i (11). Zaptivenost kuita obezbeena je filcanim prstenovima (4) i (17).
Spoljanji i unutranji prsten leaja (14) obezbeen je od aksijalnog pomeranja spoljanjim i
unutranjim prstenom (uskonikom) (12) i (15). Spoljanji prsten leaja (5) i (7) obezbeen je sa
leve strane od aksijalnog pomeranja ispustom na poklopcima (3) i (8). Prsteni leaja (5) sa desne
strane obezbeeni su od aksijalnog pomeranja prirodnim naslonom vratila i naslonom kuita.
Spoljanji prsten leaja (7) sa desne strane osiguran je uskonikom (6).
Sl. 10.40. Nestandardno kuite:

1. kuite, 2, 9 i 11. zavrtnji, 3, 8, 16 i 19.
poklopci kuita, 4 i 17. zaptivke, 5, 7 i
14. leaji, 6, 12, 15 prstenasti uskonici,
10 i 20. zupanici, 13 i 18. vratila
10.2.4. Tolerancije mera kotrljajnih leaja

Tolerancije mera su veoma vane za kotrljajne leaje. Tolerancije mera naleganja izmeu rukavca i
provrta leaja treba da obezbedi neizvesno naleganje sa malim vrednostima zazora ili preklopa.
Tolerancija mera provrta leaja (d) je u sistemu zajednike rupe (tolerancijsko polje H).
Preporuuju se tolerancije naleganja rukavca i provrta: H / j , H / m , H / k , kvaliteta IT 5 , IT 6 i
IT 7 , koje e obezbediti da se unutranji prsten leaja obre zajedno sa rukavcem. Ako je zazor
mali, ipak e se obrtati unutranji prsten zajedno sa rukavcem jer je manji otpor izmeu prstena i
kotrljajnih tela. Ako je zazor povean, nee se obrtati unutranji prsten sa vratilom i kotrljajni leaj
postaje klizni. Ako je povean preklop, teko e se montirati leaj a da se ne oteti. Kvalitet
povrinske hrapavosti otvora leaja i rukavca treba da je N 5 i N 6 .
Naleganje izmeu spoljanjeg prstena i otvora kuita treba da je vrsto sa manjim preklopima.
Vee vrednosti preklopa oteae montau i demontau leaja. Tolerancija mera prenika leaja (D)
je u sistemu zajednike osovine (tolerancijsko polje h). Preporuuju se tolerancije naleganja leaja i
otvora kuita: P / h , N / h , M / h , K / h itd. zavisno od optereenja, brzine obrtanja, uslova rada,
tipa i veliine leaja itd. Kvalitet povrinske hrapavosti otvora kuita i spoljanje cilindrine
povrine leaja treba da je N 7 .
Navedene tolerancije naleganja su okvirne, mogu biti i neke druge, to zavisi od mnogo faktora i
uslova rada leaja.
Tolerancije mera i tolerancije oblika kotrljajnih tela su u irokom opsegu zbog racionalnije
proizvodnje. Meutim, pre montae leaja, kotrljajna tela se klasifikuju u razliitim opsezima
tolerancije mera i tolerancije oblika.
10.3. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE KOTRLJAJNIH LEAJA

Pravilno korienje leaja se sastoji u tome da se leaji:
ne preoptereuju,
redovno podmazuju,
kontroliu i prati njihova ispravnost i
na vreme zamene sa novim, adekvatne oznake.
10.3.1. Podmazivanje leaja

Adekvatno podmazivanje leaja propisuje proizvoa maine i to je kljuno za njihovo pravilno
korienje i predvieni radni vek. Podmazivanje leaja je u propisanim intervalima. Ne podmazuju
se samo oni leaji koji su zaptiveni i oznaeni na odgovarajui nain. Za podmazivanje i kliznih i
kotrljajnih leaja koriste se razliiti naini i ureaji za podmazivanje mazalice.
Pomou mazalice povremeno se pod pritiskom ubacuje mazivo (sl. 10.41, a). Kada je leaj potrebno
stalno podmazivati, to je mogue izvesti zapljuskivanjem pomou zupanika (sl. 10.41, b) ili
prstena za podmazivanje.
Za stalno podmazivanje i doticanje maziva moe se koristiti fitilj koji se nalazi u posudi sa
mazivom (sl. 10.41, c). Pomou iljka koji se nalazi jednim krajem u posudi sa mazivom, a drugim
dodiruje vratilo, takoe se neprekidno podmazuje vratilo (sl. 10.41, d). Pri obrtanju vratila pomera
se iljak koji na taj nain proputa mazivo.
a) b) c) d)
Sl. 10.41. Podmazivanje kotrljajnih leaja
Izgled standardne mazalice koja se pumpa rukom data je na sl. 10.42, a. Pritiskanjem poluge
poveava se pritisak ulja, usled ega ventil proputa ulje kroz cevicu mazalice. Punjenje leaja
mazivom pre montae prikazano je na sl. 10.42, b. To se obavlja u istom prostoru sa rukavicama,
kako strane primese, praina ili pesak, ne bi dospele u leaj.
a) b)
Sl. 10.42. Naini podmazivanja leaja
Da bi podmazivanje bilo pravilno, kuite leaja mora biti zaptiveno. Zaptivanje kuita se postie
na razliite naine. Najee se koristi zaptivni filcani prsten (sl. 10.43, a) koji ulazi u odgovarajui
leb kuita (sl. 10.43, b). Da bi se to bolje zadralo mazivo u kuitu i spreilo prodiranje
neistoa i vode u kuite, filcani prsteni mogu biti postavljeni na razliite naine (sl. 10,43, c do g).
Vratilo nije u kontaktu sa otvorom kuita, ve sa filcanim prstenom koji je mokar od maziva. Kada
se filcani prsten deformie ili ishaba treba ga zameniti novim. Mere zaptivnih filcanih prstena
pokazane su na sl. 10.44, a definisane su standardom i date u tabeli 10.13.
a) b) c) d) e) f) g)
Sl. 10.43. Zaptivanje leaja pomou filcanih prstena
Sl. 10.44. Mere zaptivnih filcanih prstena i lebova u kuitu

Tabela 10.13. Dimenzije zaptivnih filcanih prstena i lebova u kuitu, prema SKF-u. Mere u mm.
Zaptivni prsten leb Zaptivni prsten leb
d D B do b b1 f d D B do b b1 f
20 31 3,5 21 3 4,2 5 90 111 8,6 91 7 9,5 10
25 38 5 26 4 5,5 6 95 116 8,5 96 7 9,5 10
30 43 5 31 4 5,5 6 100 125 9,5 101 8 11 12
35 48 5 36 4 5,5 6 110 135 9,5 111 8 11 12
40 53 5 41 4 5,5 6 115 140 9,5 116 8 11 12
45 58 5 46 4 5,5 6 125 154 10,5 126 9 12,4 14
50 67 6 51 5 7 8 135 164 10,5 136 9 12,4 14
55 72 6 56 5 7 8 140 173 12 141 10 13,9 14
60 77 6 61 5 7 8 150 183 12 151 10 13,9 16
65 82 6 66 5 7 8 160 193 12 161 10 13,9 16
70 89 7 71 6 8,2 9 170 203 12 171 10 13,9 16
75 94 7 76 6 8,2 9 180 213 12 181 10 13,9 16
80 99 7 81 6 8,2 9 200 239 13,5 201 11 15,7 19
85 104 7 86 6 8,2 9 300 351 16 301 13 19,1 25
Zaptivanje leaja moe se izvesti na vie naina. Odgovarajui lebovi u kuitu (sl. 10.45, a) u
nekoj meri onemoguavaju isticanje maziva. Lavirintna zaptivka je deo kuita (sl. 10.45, b) koja
svojom konstrukcijom onemoguava isticanje maziva (sl. 10.46, a). Prsten sa iljkom (sl. 10.45, c)
takoe moe da poslui kao zaptivka. Gumeni ili plastini zaptivai (sl. 10.45, d) se esto koriste za
zaptivanje kotrljajnih leaja i veoma su efikasni ako se koriste do predvienih temperatura. Primer
zaptivanja leaja i sama zaptivka prikazani su na sl. 10. 46, b i c.
a) b) c) d)
Sl. 10.45. Zaptivanje kuita
a) b) c)
Sl. 10.46. Zaptivanje leaja i zaptivka
10.3.2. Kontrola ispravnosti leaja
Preventivna kontrola ispravnosti leaja je od velikog znaaja. Ako se na vreme ne otkrije oteenje
leaja, dolazi do oteenja i ostalih delova na vratilu: prenosnika, spojnice itd. i samog vratila.
Najjednostavniji nain je svakodnevni nadzor i oslukivanje jer je oteen leaj buniji. Kada je
leaj oteen poveava se temperatura to se proverava termometrom. Vizuelnim nadzorom moe
se pratiti i stanje zaptivki. U sluaju da su oteene dolazi do curenja maziva (sl. 10.47). Ako je
iscurelo mazivo tamne boje, znai da je zaprljano, a ako je mutno i belikasto u mazivu je prisutna
voda. Ovakva kontrola je vrlo gruba i orijentaciona. Za tanu i preciznu kontrolu koriste se
savremeni ureaji za beskontaktno merenje temperature u leaju i vibracije, na osnovu ega se
primenom odgovarajuih softvera dobija procena stanja leaja i prognoza koliko e jo raditi bez
oteenja.
Sl. 10.47. Vizuelna kontrola ispravnosti leaja

Za savremen nain merenja stanja leaja i odreivanje veka trajanja koriste se metode za merenje
udarnog impulsa, ili takozvana SPM Metoda (The Shock Pulse Method). Ovom metodom mogu se
detektovati udarni impulsi jo u prvoj fazi razvoja oteenja leaja, koji uglavnom potiu zbog
manjeg sloja maziva ili poveane hrapavosti dodirnih povrina.
Korektivne aktivnosti odravanja u ovoj fazi su od presudnog znaaja za dui radni vek leaja i
uglavnom se odnose na obezbeenje potrebnog sloja maziva u datim uslovima. Udarni impulsi se
stvaraju u leaju kao rezultat kotrljanja elemenata leaja po stazi (prstenu). Ako je dolo do
oteenja leaja, sloj maziva samo umanjuje ali potpuno ne eliminie pojavu udarnih impulsa, to
omoguava da se SPM metoda koristi u toku ukupnog rada leaja. Intenzitet i oblik signala udarnog
impulsa je u direktnoj vezi sa debljinom sloja maziva izmeu kotrljajnih elemenata i prstenova
leaja i mehanikog stanja njihovih povrina. Razvoj oteenja leaja je najee postepen, te
stalnim merenjem intenziteta udarnih impulsa, na vreme se moe otkriti i nagovetaj oteenja
leaja.
Jedan od ureaja za merenje udarnih impulsa, vibracija i stanja leaja je SKF MARLIN (sl. 10.48).
Ovaj merni ureaj i drugi slini njemu, opremljeni su odgovarajuim softverom pomou kojeg se,
na osnovu izmerenih udarnih impulsa i brzine obrtanja, odreuju brzine i ubrzanja vibracija.
Merni ureaj signalizira izmerene i izraunate vrednosti u vidu dijagrama ili bojom (zelenom,
utom i crvenom). Niska vrednost vibracija i zelena boja znai da je leaj u dobrom stanju, da je
ugradnja leaja bila pravilna, da je podmazivanje odgovarajue i da je optereenje u granicama
dozvoljenih vrednosti. Maksimalna vrednost vibracija, koje su jo u zelenom polju, znai da nema
jo nedozvoljenih oteenja leaja. uta boja znai da se leaj jo moe krae vreme koristiti, ali je
vreme za zamenu. Maksimalne vrednosti udarnih impulsa i vibracija u crvenom polju ukazuju na
vea oteenja leaja i da se ne moe vie koristiti.
Sl. 10.48. SKF MARLIN ureaj za merenje stanja leaja
10.3.3. Zamena oteenog leaja

Radni vek kotrljajnog leaja je ogranien. Bez obzira na pravilno odravanje i odgovarajue uslove
rada doe vreme da ga treba zameniti novim. Sam leaj nije skup, meutim ako se oteti leaj,
lanano e se otetiti i svi ostali delovi u sklopu, to e znaajno poskupeti korienje i odravanje
maine. Stoga je veoma vano da se na vreme otkrije poetno oteenje leaja, dok se jo ne otete
ostali delovi u sklopu. Zamena oteenog leaja sastoji se u demontai i montai novog.
Demontaa leaja
Kada se ustanovi da je leaj oteen treba ga demontirati (izvaditi) i zameniti novim. Za demontau
se koriste posebni alati za izvlaenje leaja (izvlakai) (sl. 10.49). eljustima alata obuhvate se
prsteni leaja, zatim okretanjem navojnog vretena leaj se postepeno svlai sa rukavca.
Sl. 10.49. Demontaa leaja pomou izvlakaa

Manji leaji se mogu demontirati pomonim alatom. Da bi se leaj skinuo sa rukavca treba delovati
na unutranji prsten (sl. 10. 50, a) laganim udarcima, a ne na spoljanji (sl. 10. 50, b).
Da bi se leaj izvukao iz kuita treba delovati na spoljanji prsten, nikako na kotrljajna tela.
Ukoliko je potrebna vea sila za demontau, koristi se presa (sl. 10. 50, c).
a) pravilno b) nepravilno c) s presom

Sl. 10.50. Demontaa leaja sa rukavca
Montaa leaja
Pri zameni leaja treba voditi rauna da to bude leaj sa identinom standardnom oznakom koja
stoji utisnuta na eonoj povrini leaja (sl. 10.51, a). Standardna oznaka leaja sadri podatke o
geometrijskim parametrima i vrednostima dinamike i statike moi noenja. Treba koristiti leaje
od pouzdanih specijalizovanih proizvoaa (sl. 10.51, b). U Srbiji ima dobrih prozvoaa leaja
Fabrika kotrljajnih leaja - FKL Temerin i Industrija kotrljajnih leaja - IKL Beograd.
Leaj pre montae treba pregledati i po potrebi oistiti. Pri tome koristiti rukavice i istu podlogu
bez praine, primesa, opiljaka i tome slino (sl. 10.51, c).
Leaje na zalihi treba pravilno skladititi u suvom prostoru, u ambalai koja je titi od korozije i
neistoa (sl. 10.52).
a) b) c)
Sl. 10.51. Priprema leaja za montau
Sl. 10.52. Skladitenje leaja

Za montau leaja koristi se presa ili posebna aura. Lakim udarcima ekia na auru deluje se na
unutranji prsten, nikako na kotrljajne elemente (sl. 10.53). Manji leaji mogu se montirati
pritiskom ruku na prstene leaja. Pri veim vrednostima preklopa montaa se izvodi specijalnom
presom. Za laku montau leaja na rukavac potrebno je leaj grejati, a rukavac hladiti.
Sl. 10. 53. Montaa leaja
10.4. OTEENJA NA KOTRLJAJNIM LEAJIMA

I pored pravilnog odravanja kotrljajnih leaja dolazi do njihovog oteenja jer im je vek trajanja
ogranien. Nakon odreenog vremenskog perioda dolazi do oteenja kotrljajnih elemenata i
dodirnih povrina prstenova u vidu: habanja, ljuskanja, ljutenja, pukotina, mikropukotina i rupica,
naprslina, oteenja korozijom, zaribavanja i topljenja. Na kotrljajnim telima najee se pojave
rupice, naprsline, pukotine, drobljenje i topljenje.
Mnogi oblici oteenja i otkaza meusobno su povezani, tj. mnogi od njih su uzrok pojave i
nastanka drugih. Uzroci za oteenja kotrljajnih leaja su razliiti, a mogu biti: preoptereenje,
greke u materijalu, greke u proizvodnji (greke nastale prilikom kovanja, presovanja i kaljenja,
pukotine nastale prilikom bruenja, greke u tolerancijama itd.), pogrena montaa ili ugradnja
leaja, nepravilno podmazivanje (manjak ili viak maziva, neadekvatno sredstvo za podmazivanje),
oteenje zaptivki, prolazak struje kroz leaj, uticaj vlage, uticaj korozije i drugo.
Habanje
Bez obzira na pravilno korienje i odravanje, posle izvesnog perioda javlja se habanje svih delova
leaja koji se meusobno kreu. To su najee staze po kojima se kreu kotrljajni elementi na
unutranjem i spoljanjem prstenu leaja. Habanje se javlja i na kotrljajnim telima. Ako je
tolerancija naleganja izmeu rukavca i otvora unutranjeg prstena neodgovarajua (vei zazor)
javlja se trenje klizanja koje dovodi do habanja rukavca i unutranjeg prstena.
Ljuskanje i ljutenje
Ljuskanje i ljutenje se javlja na stazama prstena i na kotrljajnim telima, najee na cilindrinim
valjiima. Prvo se javlja ljuskanje, tj. neznatno skidanje materijala, zatim skidanje materijala u
veoj meri, odnosno ljutenje (sl. 10.54). Javlja se zbog neogovarajueg materijala i termike
obrade, nepravilne ugradnje leaja, prisustva stranih tela i usled zamora materijala.
Pukotine
Pukotine nastaju prilikom neadekvatne demontae i montae, a kao posledica udaranja ekiem na
prstenove i kotrljajna tela. Uzrok pojave poprenih pukotina na unutranjem prstenu moe biti
suvie vrsto naleganje izmeu rukavca i prstena (sl. 10.55).
Sl. 10.54. Ljutenje prstena leaja Sl. 10.55. Pukotine na prstenu
Mikropukotine
Pod optereenjem dolazi do elastinih deformacija na mestu dodira, tako da se prenos optereenja
ostvaruje preko malih dodirnih povrina. Zbog toga i pored veoma velike tvrdoe i vrstoe
materijala delova leajeva, kao i paljive izrade, ugradnje i odravanja, posle odreenog
vremenskog perioda dolazi do zamora i oteenja dodirnih povrina. Oteenja su rezultat lokalnog
kontaktnog preoptereenja i manifestuje se najpre pojavom mikropukotina ispod povrine. Pri
daljem radu mikropukotine se ire ka povrini i stvaraju se male rupice i jamice (sl. 10.56). Ovo
oteenje naziva se piting.
Oteenja leita korozijom
Kod nedovoljno zatienih leaja od vlage (nezaptivenih) i ako su neodgovarajue podmazivana
esto se javlja korozija. Korozija nagriza dodirne povrine to dovodi do poveanog habanja. Kada
estice korodiranog materijal dospeju izmeu tarnih povrina deluju kao sredstvo za bruenje to
izaziva jo bre habanje i oteenje (sl. 10.57).
Sl. 10.56. Mikropukotine na prstenovima Sl. 10.57. Oteenje korozijom
Rupice i pukotine
Rupice se najee javlaju na stazama prstena. Razlog ovom oteenju moe biti neodgovarajui
kvalitet povrinske hrapavostri, neodgovarajua termika obrada i preoptereenje. Kada je obrada
neadekvatna u malim udubljenjima nalazi se mazivo koje biva potiskivano kotrljajnim elementima.
Kako je mazivo nestiljivo, razara materijal i dolazi do veih rupica, pukotina i naprslina (sl. 10.58).
Nezaptivenost kuita
I mala nezaptivenost kuita leaja omoguava prodor vlage iz vazduha u leaj koja se prilikom
hlaenja kondenzuje i stvara prekid uljnog filma na mestima kontakta kotrljajnih tela i kotrljajnih
staza. Tokom vremena javlja se korozija koja se kasnije ponaa kao abrazivno sredstvo i izaziva
mehanika oteenja (sl. 10.59).
Oteenje kaveza
Pri oteenju kaveza cilindrini valjii se zakose, nepravilno se obru i prouzrokuju intenzivno
oteenja povrine prstena i kaveza. Habanje kaveza na kraju dovodi do loma ili velikog oteenja
(sl. 10.60). Uzroci oteenja kaveza su razliiti: nedovoljno podmazivanje, preoptereenje,
neodgovarajua brzina obrtanja i sl.
Sl. 10.58. Oteenja prstenova kotrljajnih leaja
Sl. 10.59. Posledica nezaptivenog kuita Sl. 10.60. Oteenje kaveza
Drobljenje i topljenje kotrljajnih elemenata

Manja ili vea oteenja kotrljajnih elemenata leaja nastaju usled nepravilnog izbora leaja,
preoptereenja, nepravilne montae leaja i nepravilnog podmazivanja Oteenja mogu biti u vidu
rupica, ljutenja, pucanja, drobljenja i topljenja (sl. 10.61).
Sl. 10.61.Drobljenje i topljenje kotrljajnih elemenata leaja
10. 5. RAZVOJ KOTRLJAJNIH LEAJA

Razvoj kotrljajnih leaja ide u pravcima iznalaenja novih materijala i pravilnijeg korienja i
odravanja.
Jedna od mogunosti poboljanja radnih karakteristika leaja jeste korienje keramikih materijala
za izradu delova leaja. Novi keramiki materijali su tvrdi i otporni na habanje. Keramika je
elektrini izolator, hemijski je oporna na kiseline i druga slina jedinjenja i ima dobru otpornost na
koroziju. Keramika se ve odavno koristi u brojnim industrijskim granama, od elektronske do

hemijske i procesne industrije. Najee upotrebljavani keramiki materijal koji se koristi za
kotrljajne leaje je tzv. "silikon nitrid" Si3N4. Ovaj materijal se odlikuje visokom vrstoom i
velikom otpornou na habanje. Ima visoku otpornost na deformacije pri visokim temperaturama do
1000oC, i malu gustinu u poreenju sa elikom. Ima veoma mali koeficijent trenja. Meutim,
keramika je krt materijal, nepogodan za obradu rezanjem i nepogodan za promenljiva i udarna
optereenja, te jo uvek nema iroku primenu za izradu delova maina i leaja.
Leaj sa samo jednom keramikom kuglicom, svojom tvrdom povrinom ravna stazu kotrljanja
ime poveava triboloke osobine celog leaja. Jedna keramika kuglica odrava kotrljajnu stazu
istom od prljavtine i drugih stranih estica i time produava vek trajanja leaja ak i u ekstremno
kontaminiranim uslovima (sl. 10.62).
Sl. 10.62. Leaj sa samo jednom keramikom kuglicom
Leaj sa svim keramikim kotrljajnim elementima je potpuno elektrino izolovan jer je spoljanji i
unutranji metalni prsten razdvojen kotrljajnim elementima koji su izolatori (sl. 10.63).
Sl. 10.63. Leaj sa svim kotrljajnim elementima od keramike
Potpuno keramiki leaj (sl. 10.64), sa svim delovima od keramike, sasvim je otporan na koroziju.
Moe da radi u uslovima vrlo visokih temperatura, nedovoljnog podmazivanja i teke
kontaminacije. Primena potpuno keramikog leaja je mogua uz konstrukcione izmene leaja.
Sl. 10.64. Potpuno keramiki leaji

Jedna od novina kod kotrljajnih leaja je grafitni kavez (sl. 10.65). Grafitni kavez podmazuje leaj
bez dodatnog podmazivanja. Unutranji zazor je povean na dvostruku vrednost standardnog C5
zazora, ime se omoguava pouzdan rad u temperaturnom intervalu od -150 do +350C.
Sveukupan razvoj tehnike, tehnologija, materijala itd. omoguio je izradu leaja velikih dimenzija
koji su teki i komplikovani za izradu (sl. 10.66).
Sl. 10.65. Kavez od grafita (samopodmazujui leaj)
Sl. 10.66. Kotrljajni leaji velikih dimenzija koji se teko izrauju
Drugi pravac razvoja kotrljajnih leaja je istraivanje u cilju pravilnijeg korienja i odravanja. U
tom cilju na vitalnim leajima mogu se ugraditi senzori za kontrolu leaja. Na slici 10.67. prikazan
je jedan od primera ugradnje beinog senzora u leaj koji se sastoji od mikroprocesora (1), senzora
(2), baterija (3) i telemetrijskog (nadzornog) sistema (4). Beinim putem prati se temperatura u
leaju ili neki drugi parametar i u sluaju poveane vrednosti alje se signal do korisnika, bilo do
raunara ili mobilnog telefona, kako bi se odmah reagovalo.
Sl. 10.67. Raspored elemenata beinog senzora u

kuglinom leaju:
1. mikroprocesor, 2. senzor, 3. baterija, 4. nadzorni
sistem
10.6. PRIMENA KOTRLJAJNIH LEAJA U POLJOPRIVREDNIM MAINAMA
Kotrljajni leaji imaju iroku primenu u traktorima, kombajnima, prikljunim mainama i

ureajima svih kategorija, tipova i proizvoaa. Najzastupljeniji su sledei kotrljajni leaji:
kuglini jednoredni radijalni leaji;
konusno valjani leaji;
cilindrino valjani jednoredni leaji;
igliasti leaji;
aksijalni jednoredni kuglini leaji;
aksijalni jednoredni valjani leaji;
podesivi kuglini leaji i
drugi leaji u manjoj meri.
Proizvoai iji se leaji mogu nai na naem tritu i njihove oznake su:
BOW Bower Roller Bearing Co., SAD,
DKF Istona Nemaka,
FAF The Fafnir Bearing Co., SAD,
FAG Kugelfischer Georg Schfer und Co., Zapadna Nemaka,
FED The Federal Bearing Co., SAD,
FKL Fabrika kardana i leaja, Temerin, Srbija,
FLT Poljska,
HOO Marlin Rockwell Corporation, SAD,
IKF, KOYO, NSK, NACHI Japan,
IKL Industrija kotrljajnih leaja, Beograd, Srbija,
MGM Maarska,
NDH New Departure-Hyatt Division of General Motors, SAD,
NTN The Toyo Bearing Co. LTD, Japan,
RHP Ransome Hoffmannh Pollard Limited, Engleska,
RIV RIV-SKF Officine Di Villar Perosa SPA, Italija,
RWY Rollway Bearing Co., Inc., SAD,
SKF Aktiebolaget Svenska Kullagerfabriken, vedska,
SNR Francuska,
SRO vajcarska,
STEYR Austrija,
TOR,TORINGTON The Tprringon Co., LTD, SAD,
URB, FRB, FRA Rumunija,
UTL Unis, Tvornica valjanih leaja, Vogoa, Sarajevo, B i H,
VMZ Bugarska,
ZKL Zavody na valiva-kulikova loiska, eka i
,
Kao primer velike primene kotrljajnih leaja u poljoprivrednim mainama prikazan je traktor
domaeg proizvoaa IMT iz Beograda, model IMT 539. U ovom traktoru male snage (27 kW)
ugrauju se razliiti kotrljajni leaji na 26 mesta (sl. 10.68), tabela 10.14.
Sl. 10.68. Kotrljajni leaji u traktoru IMT 539:

1. glavina prednjeg toka unutranji; 2. glavina prednjeg toka spoljanji; 3. rukavac vratila
prednjeg toka; 4. zamajac motora; 5. spojnica, potisni leaj; 6. uplje vratilo; 7. ulazno vratilo; 8.
glavno vratilo prednji; 9. glavno vratilo zadnji; 10. spojno vratilo; 11. pogonski zupanik; 12.
pogonski zupanik zadnji; 13. diferencijal levi; 14. poluosovina; 15. diferencijal desni; 16.
pumpa za vodu; 17. poklopac alternatora; 18. rotor alternatora; 19. kuite leaja prikljunog
vratila; 20. posredno vratilo prednji; 21. posredno vratilo zadnji; 22. prikljuno vratilo
menja; 23. prikljuno vratilo pumpa hidraulika; 24. prikljuno vratilo prednji; 25. prikljuno
vratilo zadnji; 26. podizna poluga sa ruicom
Tabela 10.14. Leaji ugraeni u traktor IMT 539
Poz. Standardna oznaka (proizvoa) Dimenzije (mm) Naziv leaja i

d D B izgled
1. 15123/15245 (TIMKEN); 15123/15245 (FKL); HI- 31,75 62 18,161

CAP15123/245 (KOYO); 15123/15245/Q (SKF); Aksijalni
15123/15245/Q (UTIL); 4T-15123/15245 (NTN) jednoredni valjani
2. 09067/09195 (TIMKEN); K 09067/K 09195 (SKF); 19,05 49,225 18 leaj
4T- 09067/09195 (NTN); CK-09067/ASK-09195
(SKF); K-09067/K-09195 (UTL); HI-
CAP09067/HI-CAP09195 (KOYO)
11 HM 903249 / HM 903210 (TIMKEN); HM 903249 44,45 95,25 30,958
/ N/210/QCL7C (SKF); HM 903249 / HM 903210
(KOYO); 4T- 903249 / HM 903210 Px4 (NTN);
AK- 903249 / K-HM 903210 (ITL)
13 3984 /3920 (TIMKEN); 3984 /3920 (SKF); CK- 66,675 112,7125 30,1625
3984 /2 AK-3920/3(UTL); 3984 /3920 (SKF):
3984-PH1/ /3920-PH1 (KOYO); 4T-3984 /3920
(NTN)
14. 462 A/453 X (TIMKEN); 4T-462/453 X (NTN); 57,15 104,775 30,162
CK-462 A/K453 (VTL); 462 /453 X (KOYO)
15. 37425 / 37625 (TIMKEN); AK-37425 /2/ 107,95 158,75 23,02
K37625/3 (SKF); AK-37425 / 2/ K 37625/3 (UTL);
37425 / 37625 (KOYO)
3 BT-126 (TIMKEN); E 1041 (HOFMANN); 31,9 55,5 16
195/175 M1(MF); 8111-4-14316 (UTL); 403009
(SKF); 566478 (FAG)
26. T-77 (TIMKEN); K-T77 (SKF; E-1034 19,304 41,275 12,7
(HOFMANN); 8-111-4-14459 (UTL); 532788
(FAG); T77-L4-PZ (KOYO)
4. 6203-2Z (FKL); 6203-2Z (IKL); 6203-2Z (SKF); 17 40 12

6203-2Z (FAG); 6203-2Z (MGM); 80203 (GPZ) Kuglini jednoredni
6 6010 (FKL); 6010 (SKF); 6010 (MGM); 6010 50 80 16 radijalni leaj
(NTN); 6010 (KOYO); 6010 (IKL)
7 208 (FKL); 208000 (IKL); 208 (SKF); 208 A 40 80 18
(FAG); 208 WD (INA)
8. 6208 (FKL); 6208 (IKL); 6208 (SKF); 6208 (FAG) 40 80 18
19.
9. 6210-NR (FKL); 6210-NR (SKF); NSK 6210-NR 50 90 20
21. (NSK); 6210-NR (IKL);
13. 6007-2RS (FKL); 6007-2RS (IKL) 35 62 14
20. 6211 (FKL); 6211 (IKL); 6211 (SKF); 6211 55 100 21
(FAG); 6211 (URB)
25. 6009 NR (FKL); 6009 NR (FAG); 6009 NR 45 75 16
(KOYO); 6009 NR (NTN); 6009 NR (SKF); 6009
NR (IKL); 6009 NR (URB);
Tabela 10.14. Leaji ugraeni u traktor IMT 539 (nastavak)
Poz. Standardna oznaka (proizvoa) Dimenzije (mm) Naziv leaja i

d D B izgled
10. B1212; SC 1212 (INA); SC 1212 (INA); SC 1212 19,05 25,4 19,05 Igliasti leaji
(FAG)
22. B 228 (TORINGTON) 39,925 41,275 12,7
24.
23. SC-108 (INA) 15,875 20,638 12,7
12. V 31842 (INA); 43 1935 C (SKF); 506029 (FAG) 30 62 19 Cilindrino valjani

jednoredni
5. 455524010 (FKL); 513982 (FAG); 613661 (SKF) 63,5 103,378 22,098 Kuglini leaj sa
kosim dodirom
10.7. PRIMER PRORAUNA LEITA I LEAJA
Zadatak 10.1. Za rukavac vratila pumpe za vodu prenika d 9 mm odabrati klizni leaj, duinu
rukavca, tolerancije mera i kvalitet povrinske hrapavosti leita i rukavca. Ugaona brzina obrtanja
vratila je 140 s -1 , a radijalna sila koja optereuje rukavac je F 750 N .
1. Izbor materijala leita
Prema preporukama iz tabele 10.1. usvaja se beli metal oznake L.PbSn5 sa sledeim
karakteristikama: dozvoljeni pritisak pd 5 N / mm 2 , dozvoljena brzina obrtanja rukavca
maksimalno v 5 m / s , dozvoljena vrednost pvd 6 N / mm 2 m / s , maksimalna temperatura do 110
C, vrednost relativnog zazora 0 ,0004 0 ,001 m / s i preporuuje se za pumpe.
2. Obimna brzina rukavca
d 0 ,009
v 140 0 ,63 m / s . Vrednost brzine je u skladu sa dozvoljenom koja iznosi do 5 m/s za
2 2
izabrani materijal.
3. Odreivanje duine rukavca (leita) L
Duina rukavca (leita) L dobija se na osnovu dozvoljenog pritiska izmeu rukavca i leita.
F F 750
p p d , odakle je L 16 ,66 mm . Standardna vrednost je L 17 mm .
d L d pd 9 5
Stvarni pritisak
F 750
ps 4 ,90 N / mm 2 . Stvarni pritisak je manji od dozvoljenog, te se usvaja stvarna
d L 9 17
vrednost duine rukavca L 17 mm .
4. Provera zagrevanja leita
p v pv d , p v 4 ,90 0 ,63 3,087 N / mm2 m / s .
Stvarna vrednost ovog pokazatelja je u skladu za dozvoljenom koja iznosi do 6 N/mm2m/s.
5. Tolerancije mera i kvalitet povrinske hrapavosti
Tolerancije mera i kvalitet povrinske hrapavosti rukavca i leita treba da je u skladu sa
preporukom da je relativni zazor maksimalne vrednosti do 0,001 mm. Tolerancija naleganja
rukavca i leita je u sistemu zajednike rupe te se usvaja 9H5/g5. Tolerancija mera otvora leita
je 9H5, gde je TR 6 m i prenik otvora leita D 9 9 ,006 mm . Tolerancija mera rukavca je
9g5, gde je To 6 m , granina odstupanja mera su g 5 m , d 11m i prenik rukavca je
D d 9 8 ,989 9 ,006 8 ,995
d 8 ,989 8 ,995 mm . Relativni zazor je 0 ,0012 , ili 0 ,0012 ,
d 8 ,989 8 ,995
9 8 ,995
ili 0 ,00055 , to je u skladu sa preporukom. Kvalite povrinske hrapavosti rukavca i
8 ,995
otvora leita prema kvalitetu tolerancija mera je N4.
Zadatak 10.2. Za rukavac vratila odabrati i oznaiti izabrani kotrljajni leaj. Dati podaci su:
prenik vratila d 20 mm , optereenja rukavca X 925 N , Y 50 N , Z 0 N , radni vek leaja
T 10 4 h i broj obrtaja vratila n 1600 / min . Na vratilu su zupasti prenosnici sa bruenim
zupcima sa malim udarnim optereenjem. Vratilo radi u uslovima sobne temperature.
1. Radijalna sila koja optereuje vratilo
FR X 2 Y 2 925 2 50 2 926 N .
2. Izbor tipa leaja
Prema zadatim vrednostima optereenja bira se prstenasti jednoredni cilindrino-valjkasti leaj tipa
N koji nosi samo radijalno optereenje.
3. Ekvivalentno optereenje F
F X FR Y FA 1 926 1 0 926 N ,
s obzirom da su za leaj tipa N koeficijenti X 1 i Y 1 , tabela 10.2.
4. Dinamika mo noenja C
1 1
60 n T 60 1600 10 4 3 ,333
C F k t k u 926 1 1,2 8719 N .

10 6 10 6
Faktori korekcije k t i k u usvajaju se iz tabela 10.3 i 10.4 prema zadatim uslovima. Na osnovu
izraunate dinamike moi noenja C 8719 N i zadatog prenika d 20 mm bira se leaj tipa NU
koji ima dinamiku mo noenja veu ili jednaku izraunatoj vrednosti. Odabrani leaj ima sledee
vrednosti parametara: C 31,5 kN , d 20 mm , C o 27 kN , B 15 mm , D 52 mm i R 2 mm
(tabela 10.8). Usvojeni leaj ima daleko veu dinamiku mo noenja od izraunate. Na osnovu
kataloga proizvoaa ili na osnovu standarda u kojima su dati podaci za daleko vei broj leaja
nego to je to u ovoj knjizi dato, moe se odabrati adekvatniji leaj.
5. Oznaka usvojenog leaja
Prsteni cilindrino valjani jednoredni leaji SRPS M.C3.631 NU0304.
Zadatak 10.3. Za rukavac vratila odabrati i oznaiti izabrani kotrljajni leaj i standardno kuite.
Dati podaci su: prenik provrta leaj d 20 mm , sile koje deluju na rukavac X 1340 N ,
Y 290 N , Z 330 N , radni vek leaja T 10 4 h , broj obrtaja vratila n 716 ,2 / min . Na vratilu su
zupasti prenosnici.
1. Radijalna sila koja optereuje vratilo
FR x 2 y 2 1340 2 290 2 1371 N .
2. Aksijalna sila koja optereuje vratilo
FA Z 330 N .
3. Izbor tipa leaja
Na osnovu zadatih optereenja bira se prstenasti jednoredni kuglini leaj tipa 6 jer nosi radijalna i
aksijalna optereenja.
4. Ekvivalentno optereenje leaja
F X FR Y FA .
FA 330
Koeficijenti X i Y se biraju i usvajaju na osnovu pretpostavke da je 0 ,24 vee ili
FR 1371
manje od pokazatelja e iz tabele 10.2.
FA
Vrednost e zavisi od odnosa , to e se znati tek nakon odabranog leaja. Stoga se pretpostavlja
Co
FA
da je, na primer 0 ,24 e te su iz tabele 10.2 vrednosti X 1 i Y 0 za usvojene oznake
FR
leaja 60, 62, 63 ili 64. Koeficijent Y 0 znai da aksijalna sila FA Z 330 N nema znaajnijeg
udela u optereenju leaja. Leaji oznaka 60, 62, 63 ili 64 nose radijalna i aksijalna optereenja, te
se mogu izabrati za zadate vrednosti optereenja. Tada je ekvivalentno optereenje:
F 1 1371 0 330 1371N .
5. Dinamika mo noenja
1 1
60 n T 60 716 ,2 10 4 3
C F kt ku 1371 1 1,4 14484 N .
10 6
10 6

Na osnovu izraunate dinamike moi noenja C 14484 N i zadatog prenika d 20 mm bira se
prsteni kuglini jednoredni leaj sa radijalnim dodirom oznake tipa 6, reda mera 03 (tabela 10.6)
koji ima sledee vrednosti: d 20 mm , C 17 ,3 kN , Co 8 ,5 kN , B 15 mm , D 52 mm i
R 2 mm .
6. Provera odabranih koeficijenata X i Y
FA 330
0 ,038 .
Co 8500
FA
Iz tabele 10.2. dobija se da je za 0 ,038 pokazatelj e 0 ,235 , to znai da pretpostavka da je
Co
FA
0 ,24 e nije tana jer je 0,24 0,235. Zbog toga se ponovo odreuju koeficijenti X i Y ,
FR
te su X 0 ,546 i Y 1,99 , X o 0 ,6 i Yo 0 ,5 (tabela 10.2).
7. Ekvivalentno optereenje
F X FR Y FA 0 ,546 1371 1,99 330 1405 N .
8. Potrebna dinamika mo noenja

1 1
60 n T 60 716 ,2 10 4
3
C F k t k u 1405 1 1,4 14843 N .

10 6 10 6
Odabrani leaj oznake tipa 6 , reda mera 03 prenika d 20 mm odgovara jer je dinamika nosivost
C 14843 N (izraunata i na ovaj drugi nain) manja od nosivosti odabranog leaja C 17 ,30 kN .
9. Provera statike moi noenja odabranog leaja
Fo X o FR Yo FA 0 ,6 1371 0 ,5 330 988 N .
10. Statika karakteristika leaja k o
C 8500
ko o 8 ,6 .
Fo 988
Kako je statika karakteristika leaja k o vea od preporuene vrednosti ( ko 0 ,8 1,2 ), odabrani
leaj se usvaja.
Prsteni kuglini jednoredni leaji sa radijalnim dodirom SRPS M.C3.601 60304.
12. Izbor standardnog kuita
Prema odabranom leaju usvaja se standardno dvodelno kuite lakog tipa oznake L 52 SRPS
M. C3.542.
Zadatak 10.4. Za rukavac vratila odabrati i oznaiti izabrani kotrljajni leaj. Dati podaci su:
d 40 mm , Z 1530 N , T 10 5 h , n 1100 / min . Na vratilu su zupasti prenosnici.
1. Aksijalna sila koja optereuje vratilo i leaj
FA Z 1530 N .
2. Izbor tipa leaja
Prema zadatim vrednostima optereenja bira se kolutni kuglini jednoredni leaj oznake 5 koji nosi
samo aksijalno optereenje.
3. Ekvivalentno optereenje F
F X FR Y FA 1 1530 1530 N ,
s obzirom da je za leaj oznake 5, Y 1 i Yo 1 (tabela 10. 2).
4. Dinamika mo noenja
1 1
60 n T 60 1100 10 5
3
C F k t k u 1530 1 1,6 45905 N .

10 6 10 6
Na osnovu izraunate dinamike moi noenja C 45905 N i zadatog prenika d 40 mm bira se
kolutni kuglini dvoredni leaj oznake tipa 5, red mera 22 (tabela 10.11), koji ima statiku mo noenja
veu ili jednaku izraunatoj vrednosti. Odabrani leaj ima sledee vrednosti parametara: C 50 kN ,
d v 40 mm , C o 106 kN , H = 39 mm , d k 52 mm , Dk 78 mm i R 1,5 mm .
Kolutni kuglini dvoredni leaj SRPS M.C3.635 5 2208.
11. Zavrtnji 261
11. ZAVRTNJI
Zavrtnji su mainski elementi koji razdvojivo spajaju mainske delove. Imaju iroku primenu na
svim mainama i konstrukcijama. Mogu biti vrlo razliitih konstrukcionih oblika. Zavrtanj najee
ima glavu (sl. 11.1, poz. 1), zatim stablo sa zavojnicom (2) i navrtku (3) sa otvorom u kojem je
zavojnica. U otvoru navrtke je urezana ista zavojnica kao i na stablu zavrtnja. Vitalni deo na
zavrtanjskoj vezi je leb u obliku zavojnice.
Sl. 11.1. Zavrtanj sa navrtkom:

1. glava zavrtnja, 2. stablo sa
zavojnicom, 3. navrtka
11.1. PODELA ZAVRTANJSKIH VEZA
Zavrtanjske veze se dele na nepokretne i pokretne. Nepokretne zavrtanjske veze su one koje se ne
obru pod optereenjem (sl. 11.2, a i b), a pokretne koje se pak pod optereenjem obru (sl. 11.2, c).
Nepokretna zavrtanjska veza se najee sastoji iz zavrtnja (sl. 11.2, a, poz. 1) koji ima stablo sa
zavojnicom, delova koje spaja (2 i 3), podloke (4), navrtke (5) i osiguraa za osiguranje od
odvrtanja (6). Zadatak podloke je da povea dodirnu povrinu izmeu navrtke i ploe. Na taj nain
zavrtanj moe da nosi vee optereenje i tee dolazi do samoodvrtanja. Zavrtanj tei da se odvrne,
posebno kada se nalazi na delovima koji vibriraju ili su optereeni promenljivim optereenjem.
Stoga je potreban osigura od samoodvrtanja. Pritezanjem navrtke poveava se trenje izmeu
dodirnih povrina. Ovim trenjem nosi se spoljanje optereenje koje moe biti aksijalno - kada je
sila paralelna sa duom simetralnom osom zavrtnja, radijalno - kada je sila upravna na ovu
simetralnu osu ili kombinovano.
a) b) c)
Sl. 11.2. Vrste zavrtanjskih veza: a) sa glavom i navrtkom, b) bez glave i navrtke, c) pokretna
Nepokretna zavrtanjska veza je bilo koji cilindrini deo sa zavojnicom (sl. 11.2, b, pozicija 2) i
ploa sa rupom u kojoj je zavojnica (1). U ovom primeru zavrtanj nema glavu niti navrtku. Ulogu
navrtke ima ploa sa rupom u kojoj je zavojnica. Ovakav zavrtanj se uvre i odvre pomou
posebnog alata sa ispustima u obliku valjia koji uu u otvore na elu zavrtnja.
Pokretna zavrtanjska veza je vreteno rune dizalice na kojem je zavojnica (sl. 11.2. c, poz. 2) a
gornji deo postolja (3) igra ulogu navrtke. Obrtanjem ruice (1) u jednom ili drugom smeru podie
se ili sputa teret na dizalici.
262 11. Zavrtnji
Zavrtnji mogu biti uzduno, popreno i sloeno optereeni. Uzduno optereeni su oni zavrtnji
kod kojih sila deluje uzdu aksijalne ose i pri tome istee ili sabija stablo zavrtnja (sl. 11.3, a).
Popreno optereeni su oni zavrtnji kod kojih sila deluje upravno na uzdunu osu i pri tome se
javlja naprezanje na smicanje ili savijanje stabla zavrtnja (sl. 11.3, b). Sloeno naprezanje nastaje
onda kada je sila pod nekim uglom na uzdunu osu stabla, koju razlaemo na uzdunu i poprenu
(sl. 11.3, c).
a) b) c)
Sl. 11.3. Optereenje zavrtnja
11.2. OSNOVNI PARAMETRI ZAVOJNICE
Vitalni deo na zavrtnju je zavojnica koja nastaje kada se pravougli trougao obre oko valjka
nominalnog prenika d (sl. 11.4). Duina vee katete trougla jednaka je obimu valjka d 2 , a
duina manje katete, koraku p .
Osnovni parametri zavojnice na stablu i u rupi su: d , D - nominalni prenici, d1 , D1 - prenici jezgra,
d 2 , D2 - srednji prenici, b - dubine zavojnica, - uglovi profila zavojnica, - uglovi nagiba
zavojnica i p - koraci zavojnica (sl. 11.5 i 11.6). Ugao nagiba zavojnice odreuje se na osnovu
p p
izraza: tg . Dimenzije parametara zavojnice na stablu i u rupi moraju biti iste, sa
d 2 D2
odgovarajuom tolerancijom mera, da bi mogli biti u sklopu: d D , d1 D1 , d 2 D2 , dubine
zavojnica b , uglovi profila zavojnica , uglovi nagiba zavojnica i koraci p (sl. 11.6 i 11.7).
Sl. 11.4. Dobijanje zavojnice Sl. 11.5. Parametri zavojnice na stablu
Sl. 11.6. Parametri zavojnice u rupi Sl. 11.7. Parametri zavojnice na stablu i u rupi
11. Zavrtnji 263
11.3. VRSTE ZAVOJNICA
Profil zavojnice je najee ravnokraki trougao (sl. 11.8, a), a moe biti pravougli trougao (sl. 11.8,
b), trapez (sl. 11.8, c), delovi krunice (sl. 11.8, d) ili ravnokraki trougao sa razmaknitim profilom
(sl. 11.8, e). Vrhovi i podnoja svih profila su zaobljeni. Zavisno od oblika profila i meusobnih
odnosa vrednosti osnovnih parametara imamo sledee zavojnice: metriku, vitvortovu, testerastu,
trapeznu, oblu, za drvo, lim i dr.
a) b) c) d) e)
Sl. 11.8. Profili zavojnica
Zavojnica moe biti desna i leva. Desna zavojnica se dobija kada se pravougli trougao obre oko
stabla u desnu stranu. Ako zavrtanj sa desnom zavojnicom obremo u smeru kazaljke na satu,
odmicae se od nas. Ako obremo zavrtanj u suprotnom smeru od smera kazaljke na satu, a pri
tome se odmie od nas, u pitanju je leva zavojnica. Uglavnom se koristi desna zavojnica, dok se
leva zavojnica koristi za zatvaranje i osiguranje instalacija za gasove, otrove i slino.
Zavojnica moe biti jednohoda, dvohoda i trohoda (viehoda). Kada je zavojnica jednohoda
popreni presek ima jedan leb (sl. 11.9, a). Tada se pri jednom potpunom obrtaju stabla zavrtanj
aksijalno pomeri za jedna korak p . Dvohoda zavojnica nastaje kada se oko stabla istovremeno
obru dva trougla (noa alata za narezivanje zavojnice), pri tome popreni presek ima uporedo dva
leba (sl. 11.9, b). Tada se pri jednom potpunom obrtaju stabla, zavrtanj aksijalno pomeri za dva
koraka p , a kod trohode za tri koraka p (sl. 11.9, c). Uglavnom se koristi jednohoda zavojnica, a
za vretena presa, vretena maina alatki viehoda.
a) b) c)
Sl. 11.9. Popreni presek jednohode, dvohode i trohode zavojnice
Zavojnica moe biti narezana na cilindrinom stablu (sl. 11.10, a), na koninom stablu (sl. 11.10, b)
i da bude konina na cilindrinom stablu (sl. 11.10, c). Uglavnom se koristi zavojnica na
cilindrinom stablu, dok se za cevi moe koristiti konina zavojnica na cilindrinom stablu.
a) b) c)
Sl. 11.10. Zavojnica na cilindrinom i koninom stablu
Zavisno od oblika profila zavojnice, od uzajamnog odnosa vrednosti parametara, zavojnice se dele
na: metrike, vitvortove, trapazne, kose, oble, zavojnice za lim i drvo itd.
Metrika zavojnica ima profil ravnokrakih trouglova, ugao profila je 60 , sve dimenzije su u
mm i ima iroku univerzalnu primenu. Moe biti krupnog i sitnog koraka i cevna. Oznaava se tako
to se ispred vrednosti nominalnog prenika koristi slovo M. Oznaka za zavojnicu krupnog koraka
na crteu je npr. M20, dok se korak koji iznosi 2,5 mm ne oznaava (sl. 11.11, a). Kada je zavojnica
sitnog koraka oznaava se i korak, npr. M20x1,5, gde je korak p=1,5 mm (sl. 11.11, b). Metrika
264 11. Zavrtnji
cevna zavojnica na cilindrinom stablu, a sama je konina, ima oznaku npr. kon M20x1 (sl. 11.11,
c). Standardne mere metrike zavojnice su definisane standardima i date u tabelama 11.1 i 11.2.
a) b) c)
Sl. 11.11. Oznaavanje metrike zavojnice
Tabela 11.1. Glavne nazivne mere metrike zavojnice krupnog koraka, prema SRPS M.BO.012
(izvod)
Nazivni prenik Korak Srednji prenik Prenik Dubina Povrina Ugao
d mm Dmm pmm d 2 mm D2 mm jezgra noenja preseka jezgra nagiba
I II d 1 mm bmm
A1 mm 2 zavojnice

stepen prioriteta
0,8 0,20 0,670 0,555 0,108 0,241 5,45
0,9 0,225 0,754 0,624 0,122 0,306 5,46
1 0,25 0,838 0,693 0,135 0,378 5,45
1,1 0,25 0,983 0,793 0,135 0,495 4,86
1,2 0,25 1,038 0,893 0,135 0,628 4,40
1,4 0,30 1,205 1,032 0,162 0,836 4,55
1,6 0,35 1,373 1,171 0,189 1,080 4,65
1,8 0,35 1,573 1,371 0,189 1,470 4,05
2 0,40 1,740 1,509 0,217 1,790 4,20
2,2 0,45 1,908 1,648 0,244 2,130 4,30
2,5 0,45 2,208 1,948 0,244 2,980 3,72
3 0,50 2,675 2,387 0,271 4,470 3,42
3,5 0,60 3,110 2,764 0,325 6,000 3,52
4 0,70 3,545 3,141 0,379 7,750 3,60
4,5 0,75 4,013 3,580 0,406 10,1 3,40
5 0,80 4,480 4,019 0,433 12,7 3,26
6 1,00 5,350 4,773 0,541 17,9 3,42
8 1,25 7,188 6,466 0,677 32,8 3,18
10 1,50 9,026 8,160 0,812 52,3 3,03
12 1,75 10,863 9,853 0,947 76,2 2,94
14 2,00 12,701 11,546 1,083 104 2,87
16 2,00 14,701 13,546 1,083 144 2,48
18 2,50 16,376 14,933 1,353 175 2,80
20 2,50 18,376 16,933 1,353 225 2,48
22 2,50 20,376 18,933 1,353 282 2,24
24 3,00 22,051 20,320 1,624 324 2,48
27 3,00 25,051 23,320 1,624 427 2,18
30 3,50 27,727 25,706 1,894 519 2,34
33 3,50 30,727 28,706 1,894 647 2,08
36 4,00 33,402 31,093 2,165 759 2,19
39 4,00 36,402 34,093 2,165 913 2,00
42 4,50 39,077 36,479 2,436 1045 2,10
45 4,50 42,077 39,479 2,436 1224 1,95
11. Zavrtnji 265
Tabela 11.2. Glavne nazivne mere metrike fine zavojnice, prema SRPS M.BO.013 (izvod)
Nazivni prenik Korak Srednji prenik Prenik Dubina noenja Povrina preseka jezgra
d mm Dmm pmm d 2 mm D2 mm jezgra
d1 D1 mm
bmm
A1 mm 2
I II
stepen prioriteta
5 0,50 4,675 4,387 0,2706 15,1
6 0,75 5,513 5,080 0,4059 20,3
8 1,00 7,350 6,773 0,5413 36,0
10 1,25 9,188 8,466 0,6766 56,3
12 1,25 11,188 10,466 0,6766 86,0
14 1,50 13,026 12,160 0,8119 116
16 1,50 15,026 14,160 0,8119 157
18 1,50 17,026 16,160 0,8119 205
20 1,50 19,026 18,160 0,8119 259
22 1,50 21,026 20,160 0,8119 319
24 2 22,701 21,546 1,0825 365
27 2 25,701 24,546 1,0825 473
30 2 28,701 27,546 1,0825 596
33 2 31,701 30,546 1,0825 733
36 3 34,051 32,320 1,6238 820
39 3 37,051 35,320 1,6238 980
42 3 40,051 38,320 1,6238 1153
45 3 43,051 41,320 1,6238 1341
48 3 46,051 44,320 1,6238 1543
52 3 50,051 48,320 1,6238 1834
Vitvortova zavojnica ima profil ravnokrakih trouglova kao i metrika sa uglom profila 55 .
Dimenzije su u colima (1''=25,4 mm). Moe biti krupnog i sitnog koraka i cevna. Vitvortovu
zavojnicu potiskuje metrika. Vitvortova zavojnica se koristi na vodovodnim i kanalizacionim
cevima jer dobro zaptiva. Oznaka ove zavojnice se sastoji iz vrednosti nominalnog prenika
izraenog u colima, npr. 7/8 '' (sl. 11.12, a). Za vitvortovu zavojnicu se propisuje i broj celih
zavojaka na duini od 1'', za ovaj primer je to 9 zavojaka. Dimenzije vitvortove zavojnice date su u
tabelama 11.3 i 11.4.
Trapezna zavojnica ima profil trapeza sa uglom profila 30 . Koristi se za zavrtanjske veze koji
se zavru ili odvru pod optereenjem, jer ima najvei stepen korisnosti (najlake se zavre pod
optereenjem). Primenjuje se za vretena dizalica, presa, zatega i sl. Oznaka se sastoji iz slova Tr,
prenika i koraka, npr. Tr20x4, gde je d=20 mm, a p=4 mm (sl. 11.12, b). Mere standardne
trapezne zavojnice date su u tabelama 11.5 i 11.6.
Obla zavojnica ima profil ravnokrakih trouglova, zaobljenih pri vrhu i podnoju toliko da se dobiju
delovi krunica. Koristi se za spojeve koji treba brzo da se uvrnu i odvrnu (vatrogasne cevi). Obla
zavojnica oznaava se slovom Rd, prenikom i korakom, npr. Rd20x3,17, gde je d=20 mm, a
p=3,17 mm (sl. 11.12, c).
a) b) c)
Sl. 11.12. Oznaavanje vitvortove, trapezne i oble zavojnice
266 11. Zavrtnji
Tabela 11.3. Pregled prenika i koraka vitvortove zavojnice

Nazivni prenik d Broj koraka na 1
mm
1/4 6,350 20
5/16 7,938 18
3/8 9,525 16
7/16 11,113 14
12,700 12
5/8 15,876 11
19,051 10
7/8 22,226 9
1 25,401 8
1 1/8 28,576 7
1 31,751 7
1 3/8 34,926 6
1 38,101 6
1 5/8 41,277 5
1 3/4 44,452 5
1 7/8 47,627 4
2 50,802 4
2 1/4 57,152 4
2 63,502 4
2 69,853 3
3 76,203 3 1/2
3 82,553 3
3 88,903 3
3 3/4 95,254 3
Tabela 11.4. Pregled prenika i koraka vitvortove cevne zavojnice (izvod)

Nazivni prenik d (") Prenik zavojnice d mm Broj koraka na 1"
R1/8 9,728 28
R1/4 13,157 19
R3/8 16,662 19
R1/2 20,995 14
R5/8 22,911 14
R3/4 26,441 14
R7/8 30,201 14
R1 33,249 11
R1 1/8 37,897 11
R1 41,910 11
R1 3/8 44,323 11
R1 47,803 11
R1 53,746 11
R2 59,614 11
R2 65,710 11
R2 75,184 11
R2 81,534 11
R3 87,884 11
R3 93,980 11
R3 100,330 11
R3 106,680 11
R4 113,030 11
R4 125,730 11
R5 138,430 11
11. Zavrtnji 267
Tabela 11.5. Nazivne mere trapezne normalne zavojnice, prema SRPS M.BO.062 (izvod)
Nazivni Korak Srednji prenik Prenik Dubina Povrina preseka Ugao nagiba zavojnice
prenik
d mm
p mm d 2 mm D2 mm jezgra noenja
d1 D1 mm bmm
jezgra

A1 mm 2
jednostruka dvostruka
10 3 8,5 6,5 1,25 33 6,40 12,66
12 3 10,5 8,5 1,25 57 5,20 10,30
14 4 12 9,5 1,75 71 6,08 12,00
16 4 14 11,5 1,75 104 5,20 10,30
18 4 16 13,5 1,75 143 4,57 9,05
20 4 18 15,5 1,75 189 4,05 8,02
22 5 19,5 16,5 2 214 4,68 9,28
24 5 21,5 18,5 2 269 4,25 8,40
26 5 23,5 20,5 2 330 3,88 7,70
28 5 25,5 22,5 2 398 3,58 7,11
30 6 27 23,5 2,5 434 4,06 8,06
32 6 29 25,5 2,5 511 3,78 7,50
36 6 33 29,5 2,5 683 3,31 6,60
40 7 36,5 32,5 3 830 3,50 6,98
44 7 40,5 36,5 3 1046 3,15 6,29
48 8 44 39,5 3,5 1225 3,31 6,60
50 8 46 41,5 3,5 1353 3,17 6,31
52 8 48 43,5 3,5 1486 3,04 6,05
55 9 50,5 45,5 4 1626 3,25 6,48
60 9 55,5 50,5 4 2003 2,96 5,90
65 10 60 54,5 4,5 2333 3,04 6,05
70 10 65 59,5 4,5 2781 2,81 5,62
75 10 70 64,5 4,5 3267 2,61 5,22
80 10 75 69,5 4,5 3794 2,44 4,88
85 12 79 72,5 5,5 4128 2,74 5,48
90 12 84 77,5 5,5 4717 2,57 5,14
95 12 89 82,5 5,5 5346 2,46 4,92
100 12 94 87,5 5,5 6013 2,37 4,74
110 12 104 97,5 5,5 7466 2,10 4,20
120 14 113 105 6 8659 2,26 4,52
130 14 123 115 6 10387 2,08 4,16
140 14 133 125 6 12272 1,92 3,84
150 16 142 133 7 13893 2,06 4,12
160 16 152 143 7 16061 1,92 3,84
170 16 162 153 7 18385 1,80 3,60
180 18 171 161 8 20358 1,92 3,84
268 11. Zavrtnji
Tabela 11.6. Pregled nazivnih prenika i koraka trapezne zavojnice, prema SRPS M.BO.061
Nazivni prenik d mm Korak zavojnice p mm
normalna sitna krupna
10 3 2 -
12 3 2 -
14 4 2 -
16 4 2 -
18 4 2 -
20 4 2 -
22 5 3 8
24 5 3 8
26 5 3 8
28 5 3 8
30 6 3 10
32 6 3 10
36 6 3 10
40 7 3 12
44 7 3 12
48 8 3 12
50 8 3 12
52 8 3 12
55 9 3 14
60 9 3 14
65 10 4 16
70 10 4 16
75 10 4 16
80 10 4 16
85 12 4 18
90 12 4 18
95 12 4 18
100 12 4 20
110 12 4 20
120 14 6 22
130 14 6 22
140 14 6 24
150 16 6 24
160 16 6 28
170 16 6 28
180 18 8 28
190 18 8 32
200 18 8 32
210 20 8 36
220 20 8 36
230 20 8 36
240 22 8 36
250 22 12 40
260 22 12 40
270 24 12 40
280 24 12 40
290 24 12 44
300 26 12 44
11. Zavrtnji 269
11.4. MATERIJALI ZA ZAVRTNJE

Zavojnica se izrauje na vie naina: na mainama alatkama, runo pomou nareznica i hladnim
valjanjem. Zavojnica se moe izraditi skidanjem strugotine na: strugu, glodalici, brusilici i sl. Runa
izrada je pomou nareznica za stabla i ureznica za rupe. Nareznice i ureznice imaju profil i
dimenzije zavojnice koja se narezuje. Hladno valjanje je pomou valjaka ili ploa. Ovo je vrlo
produktivan nain jer je racionalan, jeftin i daje dobar kvalitet. Na dobar proizvoa zavrtanjeva
bila je fabrika Petar Drapin iz Novog Sada.
Osnovni materijal od kojeg se izrauju zavrtnji su elici, a mogu se koristiti i drugi materijali.
Standardom nisu propisane vrste materijala od kojih se izrauju zavrtnji, ve njihove mehanike
karakteristike. Standardne oznake materijala za zavrtnje su: 4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.6, 6.8, 6.9, 8.8, 10.9,
12.9 i 14.9, a za navrtke 4, 5, 6, 8, 10, 12 i 14.
Oznaka za materijal za zavrtnje u sebi sadri vrednost zatezne vrstoe i granice teenja na sledei
nain, npr. za oznaku 5.6. Prvi broj umnoen sa 10 daje granicu zatezne vrstoe
M 5 10 50 daN / mm 2 . Prvi broj umnoen sa drugim daje granicu teenja za normalne napone
T 5 6 30 daN / mm 2 . Granica teenja za tangencijalne napone je T ( 0 ,6 0 ,8 ) T . Najee
se usvaja T 0 ,7 T . Za materijal 5.6 granica teenja pri tangencijalnim naponima bila bi
T 0 ,7 30 21 daN / mm 2 . Oznaka materijala za navrtke sadri u sebi samo vrednost zatezne
vrstoe, npr. za oznaku 5, pomnoi se ovaj broj sa 10 i dobija M 5 10 50 daN / mm 2 .
Materijal za navrtku treba da ima za jedan stepen manju vrednost zatezne vrstoe od materijala za
zavrtanj. Na primer, ako je materijal za zavrtanj 5.6, tada za navrtku treba da je materijal 4. U
zajednikoj zavojnoj vezi, navrtka je manje napregnuta od zavrtnja.
11.5. ANALIZA SILA NA ZAVOJNICI

Da bi se zavrtnjem savladala (postigla) aksijalna sila F (spoljanja sila) potrebno je na zavrtanj
delovati obimnom silom Fo (sl. 11.13, a). Uzajamna zavisnost izmeu sile F i Fo dobija se iz
jednakosti rada potrebnog da se zavrtanj obrne za jedan potpun obrtaj:
F p Fo d 2 ,
Fp p
odakle je za kvadratnu zavojnicu (sl. 11.13, b): Fo F tg , jer je tg . Ako se
d2 d2
uzme u obzir trenje izmeu zavojaka zavrtnja i navrtke, tada je obimna sila kojom se pokree
navrtka, raunajui i trenje Fot po kvadratnoj (priblino i trapeznoj) zavojnici (sl. 11.13, b),
jednaka:
Fo F tg ( ) ,
gde je: ( ) - ugao trenja kvadratne zavojnice (sl. 11.13, d). Ugao trenja zavisi od koeficijenta
trenja klizanja i odreuje se za kvadratnu zavojnicu kao tg , odnosno arctg .
Koeficijent trenja klizanja za elike iznosi 0 ,1 0 ,2 . Predznak plus (+) se koristi kada se
navrtka kree uz nagib (prema optereenju), a predznak minus (-) kada se navrtka kree niz nagib
(od optereenja).
Zavisno od odnosa uglova i mogu biti dva sluaja. Prvi sluaj je kada je ugao nagiba
zavojnice vei od ugla trenja ( ). Tada e navrtka pod dejstvom sile F sama da se odvrne,
odnosno zavrtanj nije samokoiv. Drugi sluaj je kada je ugao nagiba zavojnice manji od ugla trenja
270 11. Zavrtnji
( ). Tada se navrtka pod dejstvom sile F nee sama da odvrne, odnosno zavrtanj je
samokoiv.
a) b) c) d)
Sl. 11.13. Sile na zavojnici
Za trouglastu zavojnicu (sl. 11.13, c) na silu trenja Ft utie sila Fn koja je upravna na dodirne
F
povrine, tj. Ft Fn . Sila Fn zavisi od spoljanjeg optereenja, Fn , te je sila za

cos
2
pokretanje navrtke po trouglastoj zavojnici, kada se uzme u obzir trenje, jednaka:
Fo F tg ( ' ) ,
gde je: ' ( ) - ugao trenja kod truglastih zavojnica. Ugao trenja kod trouglastih zavojnica odreuje
se iz relacije tg' ' , gde je ' koeficijent trenja klizanja kod trouglastih zavojnica. Koeficijent

trenja klizanja za trouglaste zavojnice je ' . Za metriku zavojnicu je 60 , te je

cos
2

' .
cos 30 0 ,866
cos
2

Ugao trenja ' kod truglastih i trapeznih zavojnica je ' arctg' arctg

cos
2
Moment sile za pokretanje zavrtnja po kvadratnoj (trapeznoj) zavojnici, uzimajui u obzir trenje,
odreuje se iz jednaine:
d 1
M ot Fot 2 F d 2 tg ( )
2 2
Moment sile za pokretanje zavrtnja po trouglastim zavojnicama, uzimajui u obzir trenje, odreuje
se iz jednaine:
d 1
M ot Fot 2 F d 2 tg ( ' )
2 2
Za zavrtanjske veze koje treba da su prethodno napregnute (pre delovanja radne sile F ) prema
ovim jednainama odredi se potreban moment pritezanja koji se postie pomou alata koji se naziva
moment klju. Pritezanje moment kljuem moe biti runo i mainski. Za mainsko pritezanje
najee se koristi komprimovani vazduh.
11. Zavrtnji 271
11.6. RASPODELA OPTEREENJA PO ZAVOJNICI

Jedan od nedostataka zavrtanjskog spoja je taj to je neravnomerno optereenje zavojaka u spoju
zavrtnja i navrtke (sl. 11.14, a). Zavojak na zavrtnju i u navrtki na poetku navrtke do ploa
(oznaen sa 1) je mnogo vie optereen od poslednjeg zavojka (oznaen sa 10). Kod metrike
zavojnice samo prvih 10 zavojaka nose optereenje, a kod trapezne samo prvih 8, to znai da se ti
prvi zavojci najvie pri pritezanju i deformiu. Prvi zavojak zavrtnja (1) je najvie optereen to se
vidi iz dijagrama (sl. 11.14, b). Prvi zavojak nosi oko 35 % od ukupnog optereenja, dok poslednji
zavojak (10) skoro da i ne nosi optereenje. Raspored optereenja je neto povoljniji na zavojcima
navrtke (sl. 11.14, c), te se za navrtku koristi materijal koji ima mehanike karakteristike manje za
jedan stepen od materijala zavrtnja.
a) b) c)
Sl. 11.14. Neravnomernost optereenja zavojaka
Ravnomernija raspodela optereenja po zavojcima moe se postii razliitim konstrukcionim

oblicima navrtke i samih zavojaka (sl. 11.15).
Sl. 11.15. Navrtke za rastereenje zavojaka
11.7. OSIGURANJE ZAVRTANJSKIH VEZA OD SAMOODVRTANJA

Drugi nedostatak zavrtanjskih veza je taj to tee da se, same od sebe, odvrnu, posebno oni koji
spajaju delove koji vibriraju. Iz tog razloga se osiguravaju od samoodvrtanja na razliite naine:
rascepkom (sl. 11.16), pomou dve navrtke, podlokom i dr.
Rascepka se kroz otvore na navrtki i zavrtnju (sl. 11.17, a) provue i zavrne na drugom kraju i tako
obezbedi navrtku od samoodvrtanja. Otvor za rascepku moe biti samo kroz stablo zavrtnja (sl.
11.17, b) ili kroz otvore krunaste navrtke i stabla (sl. 11.17, c). Zavrtanjska veza se moe obezbediti
od samoodvrtanja pomou dve navrtke (sl. 11.17, d). Druga navrtka za osiguranje od samoodvrtanja
je manje visine.
Sl. 11.16. Rascepka za osiguranje

272 11. Zavrtnji
a) b) c) d)
Sl. 11.17. Osiguranje zavrtanjske veze: a) rascepkom kroz navrtku i stablo, b) rascepkom kroz
stablo, c) krunastom navrtkom i rascepkom, d) sa dve navrtke
11.8. KONSTRUKCIONI OBLICI I OZNAAVANJE ZAVRTNJEVA

Konstrukcioni oblici i dimenzije zavrtnja i navrtke definisane su meunarodnim i nacionalnim
standardima i date su u tabelama. Zavrtnji mogu biti vrlo razliitih standardnih konstrukcionih
oblika kako bi se prilagodili potrebama ugradnje. Najei konstrukcioni oblik glave zavrtnja je
estougaonik (sl. 11.18, a). Osnovne dimenzije zavrtnja sa estostranom glavom i estostranih
navrtki date su u tabeli 11.7. Dimenzije najee korienih oblika zavrtnjeva i navrtki dati su u
narednim tabelama 11.8, 11.9 i 11.10.
a) b) c) d) e)
Sl. 11.18. Razliiti konstrukcioni oblici zavrtnjeva: a) sa estougaonom glavom, b) sa
poluloptastom glavom, c) sa valjkastom koninom glavom, d) za osiguranje, e) prstenasti
11. Zavrtnji 273
Tabela 11.7. Osnovne dimenzije zavrtnjeva sa estostranom glavom, estostranih navrtki i otvora za
zavrtnje za optu namenu prema SRPS M.B1.050
Nazivni Otvor kljua emm Visina Visina Visina niske Prenik otvora za zavrtanj
prenik s (mm) glave navrtke navrtke Do mm
zavojnice hmm Ln mm Ln mm fini srednji grubi
d mm
1 - - - - - 1,1 1,2 1,3
1,2 - - - - - 1,3 1,4 1,5
1,4 - - - - - 1,5 1,6 1,8
1,6 3,2 - 1,1 1,3 1 1,7 1,8 2
1,8 3,5 4 1,3 1,5 1,1 1,9 2 2,3
2 4 4,6 1,4 1,6 1,2 2,2 2,4 2,6
2,2 4,5 5,2 1,5 1,8 1,2 2,4 2,6 2,8
2,5 5 5,8 1,7 2 1,6 2,7 2,9 3,1
3 5,5 6,4 2 2,4 1,6 3,2 3,4 3,6
3,5 6 6,9 2,4 2,8 2 3,7 3,9 4,1
4 7 8,1 2,8 3,2 2 4,3 4,5 4,8
5 8 9,2 3,5 4 2,5 5,3 5,5 5,8
6 10 11,5 4 5 3 6,4 6,6 7
8 13 15 5,5 6,5 5 8,4 9 10
10 13 19,6 7 8 6 10,5 11 12
12 19 21,9 8 10 7 13 14 15
14 22 25,4 9 11 8 15 16 17
16 24 27,7 10 13 8 17 18 19
18 27 31,2 12 15 9 19 20 21
20 30 34,6 13 16 9 21 22 24
22 32 36,9 14 18 10 23 24 26
24 36 41,6 15 19 10 25 26 28
27 41 47,3 17 22 12 28 30 32
30 46 53,1 19 24 12 31 33 35
33 50 57,7 21 26 14 34 36 38
36 55 63,5 23 29 14 37 39 42
39 60 69,3 25 31 16 40 42 45
Napomena: Oznake iz tabele 11.7 se odnose na sl. 11.19.
a) b)
Sl. 11.19. Dimenzije zavrtnja sa estougaonom glavom:
a) zavrtanj sa estougaonom glavom za optu namenu, b) estougaona navrtka
274 11. Zavrtnji
Tabela 11.8. Krunasta navrtka SRPS M.B1.631 i rascepka SRPS M.B2.300 (izvod)
Nazivni prenik zavojnice s (mm) ln (mm) l (mm) Rascepka b x L
d (mm) (mm x mm)
4 7 3,2 5
5 8 4 5,5 1x10
6 10 5 7,5 1x12
8 13 6,5 9,5 1,5x15
10 17 8 11 2x18
12 19 9,5 14 2x22
14 22 11 16 3x25
14 24 13 19 4x32
18 27 15 21 4x35
20 30 16 22 4x40
22 32 17 25 5x40
24 36 18 26 5x45
27 41 20 28 5x50
30 46 22 31 6x55
33 50 25 34 6x60
36 55 28 37 6x65
39 60 30 42 8x70
42 65 32 44 8x75
45 70 35 47 8x75
48 75 38 50 8x80
52 80 40 52 8x90
Napomena: Oznake iz tabele 11.8 odnose se na sl. 11.20.
Sl. 11.20. Dimenzije krunaste navrtke i rascepke

11. Zavrtnji 275
Tabela 11.9. Osnovne dimenzije zavrtnjeva (SRPS M.B1.210) i navrtki (SRPS M.B1.690) sa
prstenastom glavom
Zavojnica D (mm) D1 (mm) D2 (mm) l (mm) l3 (mm)
Md
M8 20 20 36 14 18
M10 25 25 45 16 22
M12 30 30 54 20 26
M16 35 35 63 25 30
M20 40 40 72 28 35
M24 50 50 90 35 45
M30 65 60 108 42 55
M36 75 70 126 50 65
M42 85 80 144 58 75
M48 100 90 184 75 95
M64 120 110 206 85 105
M72x6 150 140 260 100 130
M80x6 170 160 296 115 150
M100x6 190 180 330 125 165
Napomena: Oznake iz tabele 11.9 odnose se na sl. 11.21.
a) b)
Sl. 11.21. Dimenzije zavrtnja i navrtke sa prstenastom glavom:
a) prstenasti zavrtanj, b) prstenasta navrtka
276 11. Zavrtnji
Tabela 11.10. Osnovne dimenzije uvrtnih zavrtnjeva (za podeavanje) (izvod)

Bez zavretka Sa iljkom Sa cilindrinim zavretkom
Zavojnica SRPS M.B1.280 SRPS M.B1.290 SRPS M.B1.291
l (mm) c1 (mm) l (mm) c1 (mm) d1 (mm) l (mm)
M1 2-4 0,5 2-4 - - -
M1,2 2-4 0,6 2-4 - - -
(M1,4)* 2-5 0,7 2-5 - - -
M1,6 2-6 0,8 2-6 - - -
M2 3-8 1 3-8 1,5 1,4 3-6
(M2,2) 3-10 1,15 3-10 2 1,5 4-8
M2,5 3-10 1,3 4-10 2 1,7 4-10
M3 3-10 1,5 4-12 2,5 2 5-12
(M3,5) 3-12 1,75 5-12 2,5 2,5 5-15
M4 4-12 2 6-15 3 2,5 6-15
M5 4-15 2,5 8-18 3 3,5 8-18
M6 5-18 2,5 8-22 3,5 4,5 8-22
M8 6-25 3 10-28 5 6 10-28
M10 10-30 4 15-35 5,5 7 12-35
M12 12-40 5 15-45 7 9 18-45
M16 18-50 6 22-55 9 12 22-55
M20 20-55 7 28-60 9 15 28-60
* Dimenzije zavrtnjeva u zagradi (M1,4) treba izbegavati. Oznake iz tabele 11.10 odnose se na sl. 11.22.
a) b) c)
Sl.11.22. Osnovne dimenzije uvrtnih zavrtnjeva:
a) bez zavretaka, b) sa iljkom, c) sa cilindrinim zavretkom
Zavtrnji za drvo imaju najee konino stablo sa zavojnicom sa razmaknutim profilom (sl. 11.23).
Sl. 11.23. Zavrtnji za drvo
Zavrtnji mogu biti bez glave (goli zavrtnji) koji imaju samo stablo sa zavojnicom. Ovi zavrtnji se
jednom stranom uvru u plou pomou navrtke na drugoj strani ili spajaju delove tako to na obe
strane imaju navrtke.
Standardna oznaka za zavrtnje sastoji se iz: oznake za vrstu zavojnice, nominalnog prenika
zavojnice, duine stabla, broja standarda i oznake materijala od kojeg je napravljen. Na primer,
oznaka za zavrtanj za podeavanje je M10x30 SRPS M.B1.280. 5.8, gde je: M oznaka za vrstu
zavojnice (metrika), 10 nominalni prenik d u mm , 30 duina stabla L u mm , SRPS oznaka
za srpski standard, M.B1 oznaka za pripadnost mainskoj grupi elemenata, 280 oznaka za
konstrukcioni izgled zavrtnja i 5.8 oznaka za vrstu materijala.
Najee koriena podloka je obina podloka (sl. 11.24, a i b). Elastina podloka (sl. 11.24, c)
koristi se za osiguranje od samoodvrtanja, kada su vea optereenja. Kada se navrtka dobro
pritegne, elastina podloka se deformie i pouzdanije osigura navrtku od samoodvrtanja. Za
11. Zavrtnji 277
osiguranje od samoodvrtanja slui navrtka sa prstenom (sl. 11.24, d) koja u otvoru ima leb u kojem
se nalazi elastini prsten. Elastini prsten dodatno stee stablo zavrtnja i tako ga osigurava od
samoodvrtanja.
a) b) c) d)
Sl. 11.24. Osiguranje od samoodvrtanja: a) navrtka sa podlokom, b) obina podloka, c) elastina
podloka, d) elastini prsten
Tabela 11.11. Standardne dimenzije obinih podloki (izvod)

Nazivni Unutranji Za zavrtnje sa Za zavrtnje sa Sa velikim spoljanjim
prenik otvor estougaonom glavom cilindrinom i prenikom
zavrtnja podloke SRPS M.B2.011 poluokruglom glavom SRPS M.B2.014
SRPS M.B2.013
d (mm) do (mm) D (mm) n (mm) D (mm) n (mm) D (mm) n (mm)
2 2,2 5,5 0,5 4,5 0,5 - -
3 3,2 7 0,5 6 0,5 9 0,8
3,5 3,7 8 0,5 7 0,5 11 0,8
4 4,3 9 0,8 8 0,5 12 1
5 5,3 11 1 10 1 15 1,5
6 6,4 12 1,5 11 1,5 18 1,5
8 8,4 17 2 15 1,5 25 2
10 10,5 21 2,5 18 1,5 30 2,5
12 13 24 3 20 2 40 3
14 15 28 3 25 2 45 3
16 17 30 3 27 2 50 3
18 19 34 4 30 2,5 56 4
20 21 36 4 33 2,5 60 4
22 23 40 4 34 3 - -
24 25 44 4 - - - -
27 28 50 5 - - - -
30 31 56 5 45 5 - -
36 37 68 6 - - - -
39 40 72 6 - - - -
42 43 78 7 - - - -
Napomena: Oznake iz tabele 11.11 odnose se na sl. 11.25, a.
a) b)
Sl. 11.25. Dimenzije podloki:
a) obina podloka, b) elastina podloka
278 11. Zavrtnji
11.9. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE ZAVRTANJSKIH VEZA
Pravilno korienje i odravanje zavrtanjskih veza sastoji se u:

primeni bez preoptereenja,
kontroli pritegnutosti i
zatiti od korozije.
Preoptereenje zavrtanjske veze moe da bude ve pri samom pritezanju, bez dejstva radne sile.
Ako se to desi, dolazi do trajnih deformacija zavojaka u rupi i na stablu zavrtnja i deformacije stabla
zavrtnja, to oteava razdvajanje i ponovno spajanje delova maina i konstrukcija. Deformisan
zavrtanj treba zemeniti s novim, istih dimenzija, iste zavojnice i od istog materijala.
Zavrtanj se moe uvrnuti u rupu samo ako imaju iste zavojnice i da su istih dimenzija. Da bi bio
jednostavniji izbor, zamena i ugradnja, proizvoai zavrtnjeva su duni da oznae zavrtnje kao na
sl. 11.26. Oznaka koja je utisnuta na glavi zavrtnja na eonoj ili bonoj povrini treba da sadri
oznaku vrste zavojnice (M10), broj standarda (SRPS M.B1.050) i oznaku vrste materijala (5.8).
Meutim, ponekad proizvoai na delovima svojih maina koriste nestandardne zavojnice, kako ih
korisnici ne bi mogli sami zameniti, ve da bi ih morali kupiti kao rezervni deo, koji je znatno
skuplji.
Sl. 11.26. Oznaavanje zavrtnja
Kako zavrtnji imaju stalnu tenju da se sami od sebe odvrnu potrebna je stalna kontrola i pritezanje.
Za odvrtanje i zavrtanje zavrtanjskih veza koriste se razliiti alati, takozvani kljuevi. eljusti ili
otvori kljueva imaju oblik glave zavrtnja i navrtke. Oblici kljueva su prilagoeni zavrtnjima i
prostoru u kojem se zavrtnji mogu da nalaze. Vilasti klju sa jednom ili dve eljusti (sl. 11.27, a i b)
je prikladan za odvrtanje rukom kada ima dovoljno slobodnog prostora oko zavrtnja. Okasti
kljuevi (sl. 11.27, c i d) se koriste za runo i mainsko odvrtanje kada nema dovoljno slobodnog
prostora oko samog zavrtnja.
a) b) c) d)
Sl. 11.27. Alati (kljuevi) za odvrtanje i zavrtanje zavrtnjeva
Sigurna zatita od korozije zavrtanjskih veza je odravanje u istom stanju, bez prljavtine i vlage.
Zavrtanjske veze se ne podmazuju, sem pokretnih (vretena dizalica, presa i sl.). Da bi se zavrtnji
sigurno zatitili od korozije koristi se povrinska zatita od cinka (pocinkovanje). Za posebne uslove
korienja (prehrambena industrija) zavrtnji se izrauju od materijala koji je otporan na koroziju,
npr. hrom-nikl elici.
U toku korienja moe doi do razliitih deformacija i oteenja zavrtnjeva. Pri nepravilnom
korienju ili usled zamora materijala koji se javlja posle izvesnog vremena korienja dolazi do
nedozvoljenih oteenja i lomova zavrtnjeva. Nepravilno korienje je tada kada se zavrtanj optereti
veom silom od one za koju je proraunat.
11. Zavrtnji 279
Kada je zavrtanj preoptereen na istezanje (sl. 11.28, a) oteenja mogu biti: kidanje stabla zavrtnja
(sl. 11.28, b), potpuno ili delimino skidanje (smicanje) zavojaka na stablu (sl. 11.28, c i d) ili
skidanje zavojaka u navrtki (sl. 11.28, e). Pri poprenom optereenju moe doi do savijanja stabla
zavrtnja (sl. 11.28, f). Pri suvie velikom pritezanju dolazi do uvijanja zavrtnja tako da moe doi
do kidanja stabla. Pored toga, vrlo su este deformacije pojedinih zavojaka u toj meri da se zavrtanj
ne moe niti zavrnuti niti odvrnuti.
a) b) c) d) e) f)
Sl. 11.28. Deformacije na zavrtnjima
11.10. PRORAUN ZAVRTANJSKIH VEZA
Proraun zavrtanjskih veza je na osnovu naprezanja stabla zavrtnja. Kada se prorauna i proveri
stablo zavrtnja, proveravaju se naprezanja zavojaka zavrtnja.
Zavrtanj je izloen razliitim optereenjima, te se javljaju i razliita naprezanja. Sile koje
optereuju zavrtanj su uzdune, poprene i prostorne. Zavisno od dejstva sila, zavrtnji su podeljeni
na proraunske grupe. Broj proraunskih grupa moe biti razliit, ovde e biti podeljene na etiri.
Prva proraunska grupa je ona, gde se zavrtanj uvrne, zatim optereti uzdunom silom na
istezanje ili sabijanje. Tipian primer za prvu proraunsku grupu je zavrtanj u obliku kuke koji slui
za veanje razliitih tereta (sl. 11.29).
Proraun ovog zavrtnja je na osnovu naprezanja na istezanje:
F
e de ,
A1
d 2
gde je: A1 (mm2) - povrina jezgra stabla A1 1 .
4
Nakon prorauna, gde je potrebno odrediti dimenzije, nosivost, materijal ili stepen sigurnosti, treba
proveriti povrinski pritisak p izmeu zavojaka zavrtnja i dela koji igra ulogu navrtke i naprezanje
samih zavojaka. Povrinski pritisak jednak je:
F
p pd ,
d2 b z
gde je: z (-) broj celih zavojaka koji predstavlja kolinik duine i koraka p , tj. u ovom primeru
L f
z .
p
Sami zavojci su napregnuti na savijanje, smicanje i povrinski pritisak, isto za sve etiri
proraunske grupe, te e ovo biti objanjeno nakon analize sve etiri proraunske grupe.
280 11. Zavrtnji
Sl. 11.29. Prva proraunska grupa zavrtnjeva
U drugu proraunsku grupu zavrtnjeva svrstavaju se oni zavrtnji koji su optereeni uzdunom
silom F , a obru se pod optereenjem. Tipian primer za ovu proraunsku grupu je vreteno rune
dizalice (sl. 11.30), prese, zatege itd. Stablo zavrtnja (vreteno) je izloeno sabijanju ili istezanju,
uvijanju, pri maksimalnom izvijenom poloaju izvijanju (sl. 11.30, b, poz. 3) i povrinskom
pritisku.
a) b)
Sl. 11.30. Druga proraunska grupa zavrtnjeva:
1. ruica, 2. postolje sa navrtkom, 3. vreteno sa zavojnicom
Proraun je na osnovu sabijanja stabla zavrtnja, jer je naprezanje na sabijanje dominantno, prema
jednaini:
( 1,2 1,4 ) F
c dc .
A1
Proverava se uvijanje, izvijanje i povrinski pritisak izmeu zavojaka. Naprezanje na uvijanje se

proverava prema jednaini:
M u F d 2 tg ( ' )
u du .
Wo d13
2
16
Zavojnica ovih zavrtnjeva je trapezna jer ima vei stepen korisnosti od ostalih.
11. Zavrtnji 281
h
Ugao nagiba zavojnice odreuje se prema izrazu: arctg , a ugao trenja: ' arctg .
d2
cos
2

Provera izvijanja se svodi na proveru stepena sigurnosti na izvijanje Siz iz ( 4 5 ) . Stvarni
c
F
napon na sabijanje odreuje se prema izrazu: c . Napon na izvijanje se odreuje prema
A1
Ojlerovom ili Tetmajerovim izrazima. Redukovana duina vretena je Lred 2 L . Povrinski
F
pritisak izmeu zavojaka proverava se prema izrazu: p pd . Pored toga, proverava se
d2 b z
i naprezanje zavojaka to e biti objanjeno kasnije.
U treu proraunsku grupu svrstavaju se oni zavrtnji koji se pre dejstva radne aksijalne sile F
prethodno pritegnu odgovarajuom silom F p . Zavrtnji su izloeni naponu na uvijanje i istezanje,
priblino iste dominantnosti, te proraun bazira na fiktivnom (sloenom) naprezanju i . Tipian
primer za ovu grupu su zavrtnji poklopaca posuda i cevi u kojima je neki fluid pod pritiskom p (sl.
11.31, poz. 3). Ovi zavrtnji treba da obezbede i hermetinost veze, te njihovo meusobno rastojanje
e ima preporuene vrednosti, zavisno od pritiska. Okvirna preporuka je de je e < 150 mm za pritiske
fluida p < 100 N / cm 2 i e < 120 mm za pritiske fluida p > 100 N / cm 2 .
Sila prethodnog pritezanja priblino je jednaka F p ( 2 3 ) F . Minimalna vrednost sile
cp
prethodnog pritezanja je F p min F , gde je c z - krtost zavrtnja i c p - krutost ploa. Krutost
cz c p
zavrtnja i krutost ploa je ona sila koja izdui ili sabije materijale zavrtnja i ploa (poz. 1 i 2) za
jedinicu. Krutosti c z i c p zavise od elastinosti materijala zavrtnja i ploa E z , E p i dimenzija i
d 2 Ez 2 d 2 Ep
odreuju se, u ovom primeru, prema izrazima: c z i cp . Radna sila u
4L L
D2
ovom primeru je: F p.
4
Sl. 11.31. Trea proraunska grupa

zavrtnjeva:
1. posuda sa fluidom, 2. poklopac, 3. zavrtnji
Pri dejstvu sile prethodnog pritezanja F p zavrtanji se istegnu, a ploe se sabiju za neku vrednost.
Nakon dejstva radne sile F ploe se rasterete, a zavrtnji se dodatno istegnu. Ukupna sila koja
1
optereuje stablo zavrtnja na istezanje je F1 F p F .
cp
1
cz
282 11. Zavrtnji
Proraun zavrtnja je na osnovu sloenog naprezanja stabla:

2
Te F1 F p d 2 tg ( )
i e2

u de , gde je e i u .
Tu d 12 d 13
2
4 16
Nakon prorauna proveravaju se naprezanja zavojaka.
U etvrtu proraunsku grupu svrstavaju se oni zavrtnji koji su optereeni popreno na uzdunu
simetralnu osu. Zavrtnji ove grupe mogu biti: podeeni, nepodeeni i rastereeni.
Podeeni zavrtnji su oni kod kojih su prenici otvora i zavrtnjeva jednaki D d (sl. 11.32, a).
Usled dejstva poprenih sila F stablo zavrtnja je izloeno smicanju na poprenom preseku spoja
dve ploe (talasasta linija). Na stablu zavrtnja na poprenom preseku spoja dve ploe nije narezana
zavojnica. Navrtka je pritegnuta samo toliko da se spoje dve ploe. Otporom stabla na smicanje
zavrtanj nosi poprene sile, te proraun bazira na jednaini za smicanje:
F
s ds .
d 2
4
a) b) c)
Sl. 11.32. etvrta proraunska grupa zavrtnjeva:
a) podeeni, b) nepodeeni, c) rastereeni
Nepodeeni zavrtnji su takvi gde je prenik otvora rupe D u kojoj se nalazi zavrtanj, vei od
prenika zavrtnja d ( D d ). Kod ovih zavrtanjskih veza stablo zavrtnja nije u kontaktu sa
cilindrinom povrinom otvora (sl. 11.32, b). Ovi zavrtnji se moraju pritegnuti pre dejstva radne
sile F odgovarajuim obrtnim momentom kako bi se stvorilo dovoljno trenje izmeu dodirnih
povrina glave i ploa i navrtke i ploa. Sila trenja treba da je jednaka ili vea od poprene radne
sile F ( Ft F ). Pri pritezanju navrtke dolazi do istezanja stabla silom Fe . Sila trenja jednaka je
Ft Fe . Ako se usvoji da je sila trenja jednaka poprenoj sili F ( Ft F ), sledi da je F Fe ,
F
odakle je Fe . Radi sigurnosti od klizanja usvaja se stepen sigurnosti protiv klizanja

F Sk
S k 1,2 1,8 , te je Fe . Koeficijent trenja klizanja za elike iznosi 0 ,1 0 ,2 . Moment

1
kojim treba pritegnuti zavrtanj je M t Fe d 2 tg ( ' ) .
2
Proraun je na osnovu naprezanja stabla zavrtnja na istezanje silom Fe :
11. Zavrtnji 283
Fe
e de .
d 12
4
M F d tg ( ' )
Nakon prorauna proverava se naprezanje na uvijanje u u e 2 du i
Wo d 3
2 1
16
naprezanja zavojnice.
Rastereeni zavrtnji su oni koji ne nose optereenje, ve samo spajaju ploe da se ne bi razdvojile.
Optereenje nosi profilisani deo ploa koji otporom na smicanje nosi poprene sile F (sl. 11.32, c).
Talasastom linijom je oznaena povrina ploe koja nosi poprene sile.
11.11. NAPREZANJA ZAVOJNICE ZAVRTNJA I NAVRTKE
Zavojci su optereeni silom FN koja deluje upravno na dodirnu povrinu zavojka. Razlaganjem
sile FN na njenu vertikalnu i horizontalnu komponentu imamo da sila F1 napree zavojak na
savijanje i smicanje po povrini A1 (sl. 11.33, a). Horizontalna komponenta F2 napree zavojak na
sabijanje na povrini A1 . Pored ovih naprezanja javlja se i povrinski pritisak na povrini A2 (sl.
11.33, b). Naprezanje na sabijanje se moe zanemariti, dok na savijanje, smicanje i povrinski
pritisak ne moe. Napon na savijanje f je promenljivog smera i intenziteta (sl. 11.33, b), dok je
napon na smicanje s neznatno promenljivog intenziteta. Jednaine za proveru naprezanja
zavojaka zavrtnja su:
0 ,637 F 0 ,35 F 0 ,588 F
f , s i p .
d1 p z d1 p z d2 b z
Jednaine za proveru naprezanja zavojaka navrtke su:

0 ,637 F 0 ,35 F 0 ,588 F
f' , s' i p' .
d pz d pz d2 b z
Naprezanja zavojaka navrtke su manjih vrednosti od naprezanja zavojaka zavrtnja.
a) b)
Sl. 11.33. Optereenje i naprezanje zavojnice
11.12. PRIMERI PRORAUNA ZAVRTNJEVA

Primer 11.1. Zavrtanj sa prstenastom glavom (SRPS M.B1.210) nosi silu F 30 kN i izraen je od
materijala 5.6, a deo u koji je uvrnut je od Sl. 200. Odabrati zavrtanj i proveriti stvarana naprezanja.
284 11. Zavrtnji
Zavrtanj se uvrne nakon ega se optereti na istezanje, te spada u prvu proraunsku grupu. Proraun
F 30000 N
je na osnovu jednaine naprezanja na istezanje, odakle je A1 300 mm 2 , jer je
de 100 N/mm 2
Te 300
dozvoljeni napon de 100 N / mm 2 . Granica teenja materijala 5.6 pri istezanju je
S 3
Te 300 N / mm 2 . Stepen sigurnosti se preporuuje S 2 4 , a usvaja
se S 3 . Usvaja se metrika zavojnica M 24 prve vee vrednosti
povrine poprenog preseka od izraunate ( A1 324 mm 2 , tabela 11.1).
Ostali podaci ove zavojnice su: d 1 20 ,320 mm , d 2 22 ,051 mm ,
p 3 mm i b 1,624 mm . Proverom iz tabele 11.9 se konstatuje da se
ovaj zavrtanj nominalnog prenika d 24 mm proizvodi. Ostale
dimenzije zavrtanja sa prstenastom glavom (SRPS M.B1.210) su:
D 50 mm , D1 50 mm , D2 90 mm , L 35 mm , L3 45 mm i
f 2 h 6 mm .
Provera se sastoji iz provere povrinskog pritiska izmeu zavojaka i

naprezanja zavojaka zavrtnja i navrtke.
Povrinski pritisak je:
0 ,588 F 0 ,588 30000
p 15 ,68 N / mm 2 .
d 2 b z 22 ,051 3 ,14 1,624 10
L f 35 6
Broj zavojaka je z 10 . Dozvoljena vrednost povrinskog pritiska se usvaja za
p 3
onaj materijal ija je vrednost manja, kada su u sklopu razliiti materijali (Sl.200 i elik za zavrtnje
5.6). Dozvoljena vrednost povrinskog pritiska za Sl.200 je p d 47 53 N / mm 2 , a za elik
pd 53 70 N / mm 2 (tabela 1.7). Kako je stvarni napon manji od dozvoljenog ( p p d ) zadovoljen
je ovaj uslov.
Provera sloenog naprezanja zavojaka zavrtnja sastoji se iz provere stepena sigurnosti:
0 ,637 F 0 ,637 30000 0 ,35 F 0 ,35 30000
f 31,34 N / mm 2 , s 17 ,22 N / mm 2 ,
d1 p z 20 ,32 3 10 d1 p z 20 ,32 3 10
2
i f 2 T s 31,34 2 (
1
0 ,7
17 ,22 )2 39 ,84 N / mm 2 . Sloeni napon treba da je manji
T
300
od dozvoljenog pri savijanju, te je: i df T , odakle je S z T 7 ,53 . Stepen
Sz i 39 ,84
sigurnosti zavojaka zavrtnja je vei od stepena sigurnosti stabla zavrtnja ( S 3 ) te zadovoljavaju.
Provera sloenog naprezanja zavojaka navrtke sastoji se iz provere stepena sigurnosti zavojaka u
ploi od Sl.200, koja igra ulogu navrtke:
0 ,637 F 0 ,637 30000 0 ,35 F 0 ,35 30000
'f 26 ,54 N / mm 2 , 's 14 ,58 N / mm 2 ,
d pz 24 3 10 d pz 24 3 10

2
2 360
'i 'f M 's 26 ,54 2 ( 14 ,58 )2 34 ,38 N / mm 2 . Sloeni napon treba da je
M 240
360
manji od dozvoljenog pri savijanju, te je: i df M , odakle je S zn M 10 ,47 .
S zn i 34 ,38
11. Zavrtnji 285
Zavojci u ploi (navrtki) imaju najvei stepen sigurnosti ( S zn 10 ,47 ), to je dobro, jer je najtee
popraviti oteene zavojke u rupi. Ako doe do oteenja u ovom sklopu, prvo e to biti na stablu
zavrtnja ( S 3 ), zatim na zavojcima zavrtnja ( S z 7 ,53 ) i tek onda na zavojcima u rupi.
Primer 11.2. Zavrtanj M30 je pritegnut obrtnim momentom M ot 40 Nm . Materijal zavrtnja je 6.6.
Ugao trenja izmeu ploa i navrtke i podloke je 0 ,15 . Odrediti silu F kojom mogu da se
opterete ploe, ako je zavrtanj nepodeen i podeen.
a) Nepodeen zavrtanj
Za M30 iz tabele 11.1 podaci zavojnice su: d1 25 ,706 mm , d 2 27 ,727 mm , p 3,5 mm ,
b 1,894 mm , A1 519 mm 2 i 2 ,34 .
1
Obrtni moment kojim je zavrtanj pritegnut je M ot Fe d 2 tg ( ' ) , odakle je sila Fe kojom
2
2 M ot
se stablo zavrtnja istee jednaka Fe , tj.
d 2 tg ( ' )
2 40000 Nmm 80000
Fe 13429 N .
27,727 tg(2,34 9,826) 27 ,727 0 ,21485
p 3 ,5
Ugao uspona zavojnice je tg 0 ,0402008 ,
d 2 27 ,727 3 ,14
gde je 2 ,34 . Ugao trenja zavojnice je tg ' ,
0 ,15
' 0 ,1732 , te je tg 0 ,1732 , odakle je
cos 30 0 ,866
cos
2
' 9 ,826 .
Odnos sile kojom se istee stablo Fe i poprene kojom se mogu
F Sk
opteretiti ploe F je Fe , odakle je

F 13429 0 ,15
F e 1343 N . Usvaja se stepen sigurnosti protiv klizanja S k 1,5 .
Sk 1,5
F 13429
Napon na istezanje je e e de , e 25 ,87 N / mm 2 . Dozvoljeni napon na istezanje je
A1 519
360 N / mm 2 Mu
de T 180 N / mm 2 . Naprezanje na uvijanje: u du ,
S 2 Wo
M ot 40000
u 11,99 N / mm 2 . Dozvoljeni napon na uvijanje je:
d13 25 ,706 3 3,14
16 16
360 0 ,7 N / mm 2
du T 126 N / mm 2 . Stvarni naponi na istezanje i uvijanje su manji od
S 2
dozvoljenih, te e stablo zavrtnja zadovoljiti naprezanje na istezanje i uvijanje.
b) Podeen zavrtanj
Podeen zavrtanj je izloen smicanju te je F A1 ds 519 126 66394 N . Dobijena vrednost sile
F je daleko vea od one kada je zavrtanj nepodeen. To znai da je nosivost podeenih zavrtnja
vea od nepodeeni, pod uslovom da je naleganje stabla zavrtnja i otvora ploa dobro sa vrlo malim
vrednostima zazora ili preklopa.
286 11. Zavrtnji
Primer 11.3. Runa automobilska dizalica za dizanje maksimalnog tereta G 5 kN prikazana je na

sl. 11.34, a. Minimalna veliina ugla u donjem poloaju je 25 . Materijal vretena (vratila) je
.0745, a navrtki kalajna bronza P.CuSn12. Odrediti prenik vretena ( d ) i visinu navrtki Ln .
a) b) c)
Sl. 11.34. Runa automobilska dizalica (primer 11.3)
Vreteno je najmanje optereeno kada je dizalica u maksimalnom gornjem poloaju, a najvie kada
je u donjem minimalnom poloaju pri uglu 25 . Proraun se obavlja za donji poloaj, najtei za
dizalicu. Optereenje G se prenosi simetrino na poluge (1), (2), (4) i (5) jer je dizalica simetrina.
Gledajui gornju polovinu dizalice, optereenje G razlae se na dve komponente F 1 i F 2 koje su
paralelne sa polugama (1) i (2) (sl. 11.34, b). Iz uslova da je F 1 F 2 G dobijaju se vrednosti sila
F1 i F2 :
G G 5
sin 2 , odakle je F1 2 2 5 ,91 kN . Posmatrajui polugu (1) i vreteno (3), silu F 1
F1 sin 0 ,42261
G
moemo razloiti na dve komponente: F koja deluje uzdu vretena usmerena na levu stranu i
2
F
(sl. 11.34, c). Iz ovog pravouglog trougla je cos , odakle je:
F1
F F1 cos 5 ,91 0 ,9063 5 ,35 kN . Posmatrajui polugu (2) dobija se da je desni deo dizalice
takoe optereen silom F sa usmerenjem na desnu stranu (sl. 11.35, a). Iz ovog sledi da je vreteno
(3), usled dejstva sile F , izloeno naprezanju na istezanje (sl. 11.35, b). Pored toga, izloeno je
uvijanju.
Sl. 11.35. Vreteno rune

automobilske dizalice (primer 11.3)
a) b)
Dominantno je naprezanje na istezanje. Na osnovu naprezanja na istezanje dobija se prenik
vretena:
F F 1,2 5350 N
e de , odakle je A1 45 ,85 mm 2
A1 de 140 N / mm 2
420 N / mm 2
Dozvoljeni napon na istezanje jednak je: de T 140 N / mm 2 .
S 3
11. Zavrtnji 287
Granica teenja elika za vreteno (.0745) je T 420 N / mm 2 (tabela 1.2). Usvojen je stepen
sigurnosti S 3 . Iz tabele 11.5. usvaja se trapezna zavojnica Tr12x3 za koju je
A1 57 mm 2 45,85 mm 2 . Ostale mere ove zavojnice su: d1 8 ,5 mm , d 2 10 ,5 mm , p 3 mm ,
b 1,25 mm , A1 57 mm 2 i 5 ,2 .
Da bi dizalica pravilno funkcionisala zavojnica na jednom kraju vretena je desnog, a na drugom

levog usmerenja (sl. 11.35, b). Vreteno je potrebno proveriti na uvijanje i povrinski pritisak
izmeu zavojaka vretena i dela koji igra ulogu navrtki (sl. 11.34, poz. 6).
Mu 1
Napon na uvijanje je: u du . Moment uvijanja je: M u F d 2 tg ( ' )
Wo 2
1
Mu 5350 10 ,5 tg ( 5 ,20 8 ,827 ) 7017 Nmm .
2
0 ,15
Ugao trenja je: ' arctg arctg 8 ,827 .
cos 15
cos
2
d 3 8 ,5 3 3 ,14
Polarni otporni moment je: Wo 1 120 ,52 mm3 .
16 16
Mu 7017
Napon na uvijanje je: u 58 ,22 N / mm 2 .
Wo 120 ,52
260
Dozvoljeni napon na uvijanje je du T 86 ,66 N / mm 2 . S obzirom da je u du , vreteno
S 3
je osigurano od uvijanja.
Da bi se proverio povrinski pritisak izmeu zavojaka vretena i navrtke mora se usvojiti broj
zavojaka. Maksimalan broj zavojaka koji nose optereenje kod trapezne zavojnice je 8.
Povrinski pritisak na zavojke vretena i navrtke je:
0 ,588 F 0 ,588 5350
p pd , p 9 ,541 N / mm 2 ,
d2 b z 10 ,5 3 ,14 1,25 8
p d 8 10 N / mm 2 (tabela 1.10).
Usvaja se trapezna zavojnica Tr12x3 jer zadovoljava i napon na uvijanje i povrinski pritisak.
Meutum, povrinski pritisak je na gornjoj ivici dozvoljenog ( p 9 ,54 10 N / mm 2 ), te se moe
usvojiti i prva vea vrednost trapezne zavojnice Tr14x4. Ako se usvoji zavojnica Tr12x3 kvalitet
hrpavosti zavojnice treba da je fini N6.
Visina navrtke Ln jednaka je Ln 8 p 8 3 24 mm .
Primer 11.4. Dvostepeni reduktor prikazan na skici ukupne mase zajedno sa

elektromotorom bez poklopca je m 250 kg . Poklopac reduktora (3)
privren je sa 4 zavrtnja M10 (1) za kuite (poz. 6). Zavrtnji su od elika
6.8, prethodno pritegnuti kako bi obezbedili zaptivenost kuita. Usvojiti da
je elastinost materijala zavrtnja E z 2 ,1 10 6 daN / cm 2 , a ploa
E p 0 ,98 10 6 daN / cm 2 . Debljina ploa je L=12 mm. Odrediti stepen
sigurnosti zavrtnjeva (1) i prokomentarisati dobijenu vrednost.
Zavrtanji (poz. 1) spadaju u 3 proraunsku grupu. Optereeni su teinom

reduktora G pri njegovom prenosu i silom prethodnog pritezanja F p .
288 11. Zavrtnji
Teina reduktora G kojom su svi zavrtnji optereeni je:

m G 2452
G m g 250 kg 9 ,81 2452 N , a po jednom zavrtnju: G1 613 N .
s2 4 4
Sila prethodnog pritezanja zavrtnja jednaka je: F p ( 2 3 ) G1 2 ,5 G1 2 ,5 613 1532 N .
Zavrtnji su izloeni sloenom naprezanju: istezanju radnom silom G1 i uvijanju silom prethodnog
pritezanja F p . Ukupna sila F1 koja optereuje stablo na istezanje svakog pojedinanog zavrtnja je:
1
F1 F p G . Krutosti zavrtnja c z i ploa c p zavise od elastinosti materijala zavrtnja i
cp 1
1
cz
ploa E z , E p i dimenzija zavrtnja. U ovom primeru odreuju se pre prema izrazima:
d 2 E z 8 ,16 2 3 ,14 2 ,1 10 5 N / mm 2
cz 1 914719 N / mm i
4L 4 12 mm
2 d 2 E p 2 10 2 3 ,14 0 ,98 10 5 N / mm 2
cp 5128666 N / mm , odakle je:
L 12
1 1
F1 F p F 1532 613 1624 N .
cp 5128666
1 1
cz 914719
Zavojnica M10, prema tabeli 11.1 ima vrednosti parametara: d1 8 ,16 mm , d 2 9 ,026 mm i 3 ,03 .
2
F1
Naprezanje stabla zavrtnja je sloeno, te je: i e2 Te u de , gde je e i
Tu 2
d1
4
F p d 2 tg ( ' ) F1 1624
u . Napon na istezanje je: e 31,07 N / mm 2 . Napon
d 3 2
d1 2
8 ,16 3 ,14
2 1
16 4 4
F p d 2 tg( ' ) 1532 9 ,026 tg( 3,03 9 ,82 )
na uvijanje je: u 120 ,69 N / mm2 .
d3 8 ,16 3 3,14
2 1 2
16 16
0 ,15
Ugao trenja metrike zavojnice je: ' arctg' arctg arctg 9 ,82 . Sledi da je:
60
cos cos
2 2
2 2
48
i e2 Te u 31,07 2 120 ,69 175 ,19 N / mm 2 , odakle je:
Tu 0 ,7 48
480
i 175 ,19 N / mm 2 de T , odakle je S T 2 ,74 .
S i 175 ,19
Zavrtnji su pravilno dimenzionisani i odabrani jer je vrednost stepena sigurnosti na sloeno
naprezanje odgovarajua ( S 2 ,74 ).
12. Klinovi 289
12. KLINOVI
Klinovi su mainski elementi koji slue za spajanje vratila i osovina sa prenosnicima snage i drugih
mainskih delova koji se nalaze na vratilima i osovinama (tokovi, doboi, rotori i sl.). Klinovi se
dele na:
uzdune,
poprene i
ivije.
12.1. UZDUNI KLINOVI

Uzduni klinovi su optereeni uzdu svoje simetralne ose. Uzduni klinovi mogu biti:
bez nagiba i
sa nagibom.
Klinovi bez nagiba se koriste za vratila iji su leaji osetljivi na udare, kada je potrebno postii
tano rastojanje izmeu prenosnika uzdu vratila i kada se prenosnici esto pomeraju po vratilu.
Klinovi bez nagiba se obino ne privruju za vratilo, izuzev kada su velikih dimenzija i kada su
optereeni velikim silama, tada se privruju za vratilo pomou zavrtnjeva.
Klinovi sa nagibom se koriste za leaje koji nisu osetljivi na udare i za prenosnike koji se ne
pomeraju uzdu vratila.
Prema konstrukcionom izgledu, uzduni klinovi dele se na:

normalne,
klinove sa kukom,
segmentne,
tangentne,
tetivne, itd.
Normalni klin bez nagiba ima oblik prizme sa ravnim ili polukrunim krajevima. Mogu biti bez i
sa nagibom. Osnovni parametri normalnog klina bez nagiba sa ravnim zavrecima su: irina b,
visina h i duina L (sl. 12.1, a). Vrednosti ovih parametara definisane su nacionalnim i
meunarodnim standardima. Klin (2) jednim delom visine t1 ulazi u leb vratila (3), a drugim
delom visine t2 u leb glavine prenosnika, toka ili slino (1). Dodir izmeu klina i leba za klin
je bonim stranama, dok gornja povrina klina nije u kontaktu sa lebom u glavini. Izmeu bonih
povrina klina i leba je vrsto, a izmeu gornje povrine klina i leba je labavo naleganje (sl. 12.1,
b). Dimenzija dubine leba u glavini je f o . Normalni klin bez nagiba koristi se za spoj glavine i
vratila koja se esto pomera po vratilu.
a) b)
Sl. 12.1. Normalni klin bez nagiba sa ravnim zavrecima: 1. glavina, 2. klin
290 12. Klinovi
Duina klina L treba da je manja od irine glavine Bg ( L Bg ) (sl. 12. 2, a). Duina leba za
klin u vratilu L treba da je dui dva do tri puta od duine klina L zbog montae L L , to je
nedostatak ovog klina. Postupak montae je sledei: na vratilo se postavi prenosnik, zatim se sa
strane nabija klin. Demontaa se sastoji u izbijanju klina sa jedne ili druge strane posebnim alatom.
Pri prenoenju obrtnog momenta M klin je optereen obimnom silom Fo koja izaziva naprezanje
klina na smicanje s (sl. 12. 2, b). Obrtni moment se prenosi zahvaljujui otpornosti na smicanje
povrine poprenog preseka klina.
a) b)
Sl. 12.2. Dimenzije klina bez nagiba i leba u vratilu
Normalni klin sa nagibom sa ravnim zavrecima (sl. 12.3) obrtni moment M prenosi trenjem
izmeu gornje i donje povrine usled dejstva sile F , dok bone povrine nisu u dodiru. Pri
prenoenju obrtnog momenta, gornja povrina klina izloena je povrinskom pritisku. Ovaj klin se
koristi kada se prenosnik ne pomera po vratilu. Naleganje vratila i glavine treba da je neizvesno sa
manjim vrednostima preklopa ili zazora, H/k ili H/m. Duina leba za klin u vratilu treba da je dua
dva do tri puta od duine klina L zbog montae kao i kod klina bez nagiba (sl. 12.2).
Sl. 12.3. Normalni klin sa nagibom: 1. glavina, 2. klin
Klin sa zaobljenim krajevima moe biti bez i sa nagibom. Za ovaj klin potreban je leb u vratilu
iste duine i oblika kao to je klin, L L (sl. 12.4). Pri montai prvo se stavi klin (2) u leb vratila
(3), te se zatim navlai glavina (1) na vratilo i klin. Ovaj klin se koristi kada nije pristupano
mesto sa jedne i sa druge strane prenosnika.
Pri prenosu obrtnog momenta, normalni klin bez nagiba izloen je naprezanju na smicanje, a
normalni klin sa nagibom naprezanju na povrinski pritisak.
Sl. 12.4. Normalni klin bez nagiba sa zaobljenim krajevima: 1. glavina, 2. klin
12. Klinovi 291
Klin sa kukom ima sa gornje strane nagib. Duina leba u vratilu je najmanje dva puta dua od
klina B L (sl. 12.5). Kuka slui za montau i demontau klina. Klin sa kukom (3) zabija se u
leb vratila (1) i glavinu (2). Obrtni moment se prenosi trenjem izmeu gornje i donje povrine
klina i leba. Klin se montira tako to se sa jedne strane zabija u leb, a demontira izvlaenjem
pomou posebnog alata hvatanjem za kuku klina. Ovaj klin se koristi kada je pristupana samo
jedna strana prenosnika.
Sl. 12.5. Klin sa kukom: 1. vratilo, 2. glavina, 3. klin
Zaobljeni klin (sl. 12.6) ima sa jedne strane zaobljenje u vidu krunice prenika vratila. Na taj
nain u vratilu nije potreban leb za klin. Moe se staviti na bilo kojem delu izmeu vratila i leba u
glavini. Koristi se za manje obrtne momente i za materijale vratila koji su osetljivi na
koncentraciju napona. Obrtni moment se prenosi samo trenjem izmeu vratila i udubljenog dela
klina. Zaobljeni klin je sa nagibom, a moe biti i sa kukom.
Sl. 12.6. Zaobljeni klin: 1. vratilo, 2. glavina, 3. klin

Tetivni klin je normalni klin sa nagibom za koji ne treba leb za klin u vratilu (sl. 12.7). Vratilo je
samo sravnjeno. Koristi se kada je materijal vratila veoma osetljiv na koncentracije napona i za
manje obrtne momente. Tetivni klin se koristi za manja optereenja.
Sl. 12.7. Tetivni klin
Tangentni klinovi (sl. 12.8) su normalni klinovi sa nagibom na bonoj strani. U zasek u vratilu i
glavini prenosnika stavlja se po dva takva klina. Tangentni klinovi se koriste za prenoenje velikih
optereenja pri promenljivom smeru obrtanja. Vratilo je manje oslabljeno u odnosu na segmentne i
normalne klinove.
292 12. Klinovi
Sl. 12.8. Tangentni klinovi

Segmentni klin (sl. 12.9) sa jedne strane ima oblik krunice, a sa druge je ravan. leb u vratilu je
istog takvog krunog oblika. Pri montai stavi se klin u leb, pa se zatim navlai prenosnik. Ovaj
klin omoguava lako pomeranje prenosnika po vratilu. Koristi se u menjaima, na mainama
alatkama itd. Nedostatak segmentnog klina je taj to mu je potreban dubok leb u vratilu, te je na
tom mestu vratilo oslabljeno.
Sl. 12.9. Segmentni klin 1. vratilo, 2. glavina, 3. klin

Kvadratni, alfa i ilebljeni klin imaju manju primenu u odnosu na ostale klinove (sl. 12.10).
Sl. 12.10. Kvadratni, alfa i ilebljeni klin
Dimenzije uzdunih klinova definisane su naim nacionalnim i meunarodnim standardima i date

su u tabelama 12.1 do 12.5.
Tabela 12.1. Dimenzije (mm) uzdunih normalnih klinova sa nagibom sa ravnim i zaobljenim
krajevima i klinova sa kukom prema SRPS M.C2.020 i 031
d b h t1 t2 d b h t1 t2
1012 4 4 2,5 + 0,1 1,2 + 0,1 95110 28 16 10,0 + 0,2 5,4 + 0,2
1217 5 5 3,0 + 0,1 1,7 + 0,1 110130 32 18 11,0 + 0,3 6,4 + 0,2
1722 6 6 3,5 + 0,1 2,2 + 0,2 130150 36 20 12,0 + 0,3 7,1 + 0,3
2230 8 7 4,0 + 0,2 2,4 + 0,2 150170 40 22 13,0 + 0,3 8,1 + 0,3
3038 10 8 5,0 + 0,2 2,4 + 0,2 170200 45 25 15,0 + 0,3 9,1 + 0,3
3844 12 8 5,0 + 0,2 2,4 + 0,2 200230 50 28 17,0 + 0,3 10,1 + 0,3
4450 14 9 5,5 + 0,2 2,9 + 0,2 230260 56 32 20,0 + 0,3 11,1 + 0,3
5058 16 10 6,0 + 0,2 3,4 + 0,2 260290 63 32 20,0 + 0,3 11,1 + 0,3
5865 18 11 7,0 + 0,2 3,4 + 0,2 290330 70 36 22,0 + 0,3 13,1 + 0,3
6575 20 12 7,5 + 0,2 3,9 + 0,2 330380 80 40 25,0 + 0,3 14,1 + 0,3
7585 22 14 9,0 + 0,2 4,4 + 0,2 380440 90 45 28,0 + 0,3 16,1 + 0,3
8595 25 14 9,0 + 0,2 4,4 + 0,2 440500 100 50 31,0 + 0,3 18,1 + 0,3
12. Klinovi 293
Tabela 12.2. Dimenzije (mm) uzdunih normalnih klinova bez nagiba sa ravnim i zaobljenim
krajevima prema SRPS M.C2.060, 061
68 2 2 1,2 + 0,1 1,0 + 0,1 8595 25 14 9,0 + 0,2 5,4 + 0,2
810 3 3 1,8 + 0,1 1,4 + 0,1 95110 28 16 10,0 + 0,2 6,4 + 0,2
1012 4 4 2,5 + 0,1 1,8 + 0,1 110130 32 18 11,0 + 0,3 7,4 + 0,3
1217 5 5 3,0 + 0,1 2,3 + 0,1 130150 36 20 12,0 + 0,3 8,4 + 0,3
1722 6 6 3,5 + 0,1 2,8 + 0,1 150170 40 22 13,0 + 0,3 9,4 + 0,3
2230 8 7 4,0 + 0,2 3,3 + 0,2 170200 45 25 15,0 + 0,3 10,4 + 0,3
3038 10 8 5,0 + 0,2 3,3 + 0,2 200230 50 28 17,0 + 0,3 11,4 + 0,3
3844 12 8 5,0 + 0,2 3,3 + 0,2 230260 56 32 20,0 + 0,3 12,4 + 0,3
4450 14 9 5,5 + 0,2 3,8 + 0,2 260290 63 32 20,0 + 0,3 12,4 + 0,3
5058 16 10 6,0 + 0,2 4,3 + 0,2 290330 70 36 22,0 + 0,3 14,4 + 0,3
5865 18 11 7,0 + 0,2 4,4 + 0,2 330380 80 40 25,0 + 0,3 15,4 + 0,3
6575 20 12 7,5 + 0,2 4,9 + 0,2 380440 90 45 28,0 + 0,3 17,4 + 0,3
7585 22 14 9,0 + 0,2 5,4 + 0,2 440500 100 50 31,0 + 0,3 19,5 + 0,3
Tabela 12.3. Dimenzije (mm) uzdunih normalnih niskih klinova bez nagiba sa ravnim i zaobljenim
krajevima prema SRPS M.C2.021 i 022
1217 5 3 1,9+ 0,1 1,2 + 0,1 5865 18 7 4,8+ 0,2 2,3 + 0,1
1722 6 4 2,5 + 0,1 1,6 + 0,1 6575 20 8 5,4 + 0,2 2,7 + 0,1
2230 8 5 3,1 + 0,2 2,0 + 0,1 7585 22 9 6,0 + 0,2 3,1 + 0,2
3038 10 6 3,7 + 0,2 2,4 + 0,1 8595 25 9 6,2 + 0,2 2,9 + 0,2
3844 12 6 3,9 + 0,2 2,2 + 0,1 95110 28 10 6,9+ 0,2 3,2 + 0,2
4450 14 6 4,0 + 0,2 2,1 + 0,1 110130 32 11 7,6 + 0,2 3,5 + 0,2
5058 16 7 4,7 + 0,2 2,4 + 0,1 130150 36 12 8,3 + 0,2 3,8 + 0,2
Tabela 12.4. Dimenzije (mm) uzdunih zaobljenih i tetivnih klinova prema SRPS M.C2.060, 061
Izdubljeni klin Tetivni klin
d
b h f r b h f
2230 8 3,5 3,2 15 8 5 1,3
3038 10 4 3,7 19 10 6 1,8
3844 12 4 3,7 22 12 6 1,8
4450 14 4,5 4 25 14 6 1,4
5058 16 5 4,5 29 16 7 1,9
5865 18 5 4,5 33 18 7 1,9
6575 20 6 5,5 38 20 8 1,9
7585 22 7 6,5 43 22 9 1,8
8595 25 7 6,4 48 25 9 1,9
95110 28 7,5 6,9 55 28 10 2,4
110130 32 8,5 7,9 65 32 11 2,3
130150 36 9 8,4 75 36 12 2,8
150170 40 14 4,0
170200 45 16 4,7
200230 50 18 5,2
Vrednosti duina uzdunih klinova L u mm su: 14, 16, 18, 20, 22, 25, 28, 32, 36, 40, 45, 50, 56,
63, 70, 80, 90, 100, 110, 125, 140, 160, 180, 200, 220, 250, 280, 315, 355, 400.
294 12. Klinovi
Tabela 12.5. Dimenzije (mm) segmentnih klinova prema SRPS M.C2.050

d b h9 h h12 L D t1 t2
34 1 1,4 3,82 4 1 + 0,1 0,6 +0,1
46 1,5 2,6 6,76 7 2 + 0,1 0,8 +0,1
68 2 2,6 6,76 7 1,8+ 0,1 1,0 +0,1
68 2 3,7 9,66 10 2,9+ 0,1 1,0+0,1
810 3 3,7 9,66 10 2,5+ 0,1 1,1 +0,1
810 3 5 12,65 13 3,8+ 0,1 1,1 +0,1
810 3 6,5 15,72 16 5,3+ 0,1 1,1 +0,1
1012 4 5 12,65 13 3,5+ 0,1 1,1 +0,1
1012 4 6,5 15,72 16 5,0+ 0,1 1,1 +0,1
1012 4 7,5 18,57 19 6,0+ 0,1 1,1 +0,1
1217 5 6,5 15,72 16 4,5+ 0,1 1,3 +0,1
1217 5 7,5 18,57 19 5,5+ 0,1 1,3 +0,1
1217 5 9 21,63 22 7,0+ 0,2 1,3 +0,1
1722 6 7,5 18,57 19 5,1+ 0,1 1,7 +0,1
1722 6 9 21,63 22 6,6+ 0,1 1,7 +0,1
1722 6 11 27,35 28 8,6+ 0,1 1,7 +0,1
2230 8 9 21,63 22 6,2+ 0,2 1,7 +0,1
2230 8 11 27,35 28 8,2+ 0,2 1,7 +0,1
2230 8 13 31,43 32 10,2+ 0,2 1,7 +0,1
3038 10 11 27,35 28 7,8+ 0,2 2,1 +0,1
3038 10 13 31.43 32 9,8+ 0,2 2,1 +0,1
3038 10 16 43,08 45 12,8+ 0,2 2,1 +0,1
Za prenoenje veih obrtnih momenata, umesto klinova za spajanje vratila i glavine koristi se
olebljeni spoj (sl. 12.11). Profil lebova, kao i njihov broj, definisan je standardom. Na vratilu se
nalaze lebovi (sl. 12.11, b) i isti takvi u otvoru glavine prenosnika (sl. 12.11, c) koji igraju ulogu
klinova.
a) b) c)
Sl. 12.11. Olebljeni spoj vratila i glavine: 1. glavina, 2. Vratilo
Za prenoenje manjih obrtnih momenata, mogu da se ne koriste klinovi, ve se samo trenjem
izmeu vratila i otvora glavine prenosi obrtni moment. Trenje se postie odgovarajuim vrstim
naleganjem sa velikim preklopom. Dodirne povrine mogu biti cilindrine ili konine (sl. 12.12).
Sl. 12.12. Prenoenje obrtnog momenta sa vratila na prenosnik trenjem bez klina
12. Klinovi 295
12.2. PRORAUN UZDUNIH KLINOVA

Proraun uzdunih klinova obuhvata sledee:
- Izbor tipa leaja prema uslovima rada i obrtnom momentu koji prenosi vratilo na tom mestu;
- Izbor irine i visine klina. irina b i visina klina h zavise od dimenzija vratila. Na osnovu
preporuka datih u tabelama za opseg prenika vratila usvaja se preporuena vrednost irine b
i visine h klina.
- Izbor materijala. Materijali za izradu klinova su elici: .0345, .0445, .0545, .0645,
.0745 kao i drugi elici, to zavisi od optereenja i materijala vratila. Materijal klina treba
da ima manje vrednosti granice razvlaenja od materijala vratila i glavine. Bolje je da se
pre oteti klin, nego vratilo ili glavina. leb za klin u vratilu izrauje se glodanjem.
- Duina klina L zavisi od obrtnog momenta koji prenosi. Preporuka je da duina klina L
bude u opsegu L 1,5 d . Pri tome duina klina treba da je manja od irine glavine L Bg .
Nakon izbora klina proverava se odabrano reenje prema naprezanju na smicanje i povrinski
pritisak izmeu bonih povrina klina i leba u glavini za klinove bez nagiba:
Fo
S ds ,
bL
gde je: ds ( N / mm 2 ) - dozvoljeni napon na smicanje i iznosi ds (60 - 90) N / mm 2 ,

Fo
p pd .
t2 L
Dozvoljeni povrinski pritisak pd za klinove bez nagiba dat je u tabeli 12.6.
Tabela 12.6. Dozvoljeni povrinski pritisak pd (N/mm2) za klinove bez nagiba zavisno od
materijala glavine (dobijeni na osnovu iskustva)
Laki udari Jaki udari
Vrsta klina
Jednosmerno Naizmenino Jednosmerno Naizmenino
. Sl. . Sl. . Sl. . Sl.
Normalni klin bez nagiba 100 60 70 45 80 40 35 20
Tangentni - - 140 80 - - 90 60
Zaobljeni 65 40 33 20 50 25 33 20
Tetivni 85 50 43 25 70 35 43 25
Klinove sa nagibom nakon izbora nema potrebe proveravati.
12.3. STANDARDNE OZNAKE KLINOVA

Standardna oznaka klina sadri u sebi dimenzije klina, standard koji ga definie i oznaku materijala.
Standardna oznaka normalnog klina bez nagiba je:
bx7xL SRPS... ...
Na primer, 8x7x36 SRPS M.C2.060 .0645 znai da je b 8 mm , h 7 mm , L 36 mm , SRPS
M.C2.060 srpski standard koji definie konstrukcioni oblik klina i .0645 elik za izradu klina.
Oznaka segmentnog klina je:
bxh SRPS M.
Na primer, 6x11 SRPS M.C2.050, gde je 6 - irina b u mm i 11 - visina h u mm . U oznaci za
segmentni klin ne daje se duina klina.
296 12. Klinovi
12.4. POPRENI KLINOVI
Popreni klinovi slue za meusobno spajanje razliitih mainskih delova. Popreni klin je
konian sa jedne ili sa obe strane (sl. 12.13, a) da bi se zatitio od ispadanja. Moe da ima otvor na
uem kraju za osigura od ispadanja. Usled optereenja radnom silom F popreni klin je izloen
naprezanju na smicanje i na savijanje (sl. 12.13, b).
a) b)
Sl. 12.13. Spajanje delova poprenim klinom
12.5. IVIJE
Poseban oblik poprenih klinova su ivije (sl. 12.14). ivije su obino krunog poprenog preseka
manjih dimenzija. Mogu biti cilindrine ili konine, uplje, elastine (razrezane) itd. ivije se
koriste za spajanje poluga i sl. Koriste se za manja optereenja.
Sl. 12.14. Spajanje dela za osovinu pomou ivije
12.6. ODRAVANJE I OTEENJA KLINOVA

Pravilno odravanje i korienje klinova podrazumeva da se ne preoptereuju. Radno optereenje
propisuje proizvoa maine ili sklopa u kojem se klin nalazi.
Pri korienju klina treba voditi rauna da se zatiti od korozije i da se pri zabijanju i izbijanju ne
oteti i ne deformie. Montaa i demontaa klina treba da je paljiva i zbog ostalih delova na
vratilu, prvenstveno leaja.
Oteenja koja mogu da se jave pri korienju uzdunih klinova su deformacije pri montai i
demontai i deformacije ili prelom usled preoptereenja na smicanje. Oteenja poprenih klinova i
ivija mogu biti u vidu smicanja i savijanja.
12.7. PRIMER PRORAUNA KLINOVA

Zadatak 12.1. Odabrati tip i dimenzije klina za spajanje zupanika sa vratilom. Zupanik je
potrebno esto skidati sa vratila. Vratilo je mirno optereeno. Pristupanost zupaniku sa obe strane
je dobra. Prenik vratila je d v 32 mm , snaga koju prenosi zupanik je P 14 kW , broj obrtaja
vratila je n 480 o / min , a materijal vratila je .1230. Proveriti odabrani klin.
12. Klinovi 297
Prema zadatim uslovima usvaja se normalni klin bez nagiba sa zaobljenim krajevima
normalne visine.
Prema zadatom preniku vratila d v 32 mm bira se klin dimenzija: b=10 mm, h=8 mm,
t1=5,0 mm i t2=3,3 mm (tabela 12.2 za opseg prenika vratila od 30 do 38 mm).
Duina klina je L 1,5 d 1,5 32 48 mm . Ukupna duina klina je Lu L 48 mm , s
obzirom da je klin sa zaobljenim krajevima. Usvaja se prva vea standardna duina klina
od L 50 mm .
Fo
Provera napona na smicanje prema izrazu s ds , te je
bL
17416
s 34 ,83 N / mm 2 .
10 50
Obimna sila jednaka je:
2P 2 14000000 Nmm / s 2 14000000 Nmm / s 30
Fo 17416 N .
dv n 32 mm 480 s 1 3,14
32
30
260
Dozvoljeni napon na smicanje je ds M 74 ,29 N / mm 2 . Usvaja se materijal klina .0745,
S 3,5
za koji je T 260 N / mm 2 i stepen sigurnosti S=3,5 koji treba da je manji od stepena sigurnosti
vratila (stepen sigurnosti vratila je od 4 do 5).
Stvarni napon na smicanje je manji od dozvoljenog, to znai da se, prema naponu na smicanje, klin
moe usvojiti.
Fo
Provera povrinskog pritiska izmeu klina i leba u glavini je p pd ,
t2 L
Fo 17416
p 105 ,55 N / mm 2 .
t 2 L 3 ,3 50
Dozvoljeni povrinski pritisak prema tabeli 12.6 je p 100 N / mm 2 , ako se usvoji da su udari pri
radu laki i jednosmerno promenljivi. Stvarni povrinski pritisak je vei od dozvoljenog, to znai da
klin treba korigovati. Korekcija se vri poveanjem duine klina na L 63 mm . Dozvoljeni
povrinski pritisak za klin poveane duine je:
Fo 17416
p 83 ,77 N / mm 2 .
t2 L 3 ,3 63
Dozvoljeni povrinski pritisak klina poveane duine je manji od dozvoljenog, te se moe usvojiti.
Usvaja se klin 10x8x63 SRPS M.C2.061 od . 0745.
298 13. Opruge
13. OPRUGE
Opruge su mainski elementi koji elastino i razdvojivo spajaju mainske delove. Pored ove
osnovne uloge, opruge imaju zadatak da:
akumuliraju energiju, tj. da mehaniku energiju transformiu u potencijalnu i obrnuto, npr.
kod asovnika;
amortizuju udare, npr. na vozilima;
priguuju vibracije, kod delova koji imaju vibracije;
ostvaruju prinudno kretanje mainskih delova, npr. kod sigurnosnih spojnica;
da ogranie pritisak fluida, kod ventila itd.
Opruge se dele na:
fleksione opruge koje su izloene naprezanju na savijanje (sl. 13.1, a, b i c);
torzione opruge koje su izloene naprezanju na uvijanje (sl. 13.1, d, e i f);
opruge izloene sloenom naprezanju (sl. 13.1, g);
opruge razliitih oblika izloene savijanju (sl. 13.1, h) ili nekom drugom naprezanju i
gumeni elastini elementi izloeni na sabijanje ili drugim naprezanjima (sl. 13.1, f).
a) b) c) d)
e) f) g) h) i)
Sl. 13.1. Vrste opruga
13.1. MATERIJALI ZA OPRUGE
Materijali za opruge moraju da budu izuzetno elastini i vrsti, da mogu da nose velike napone koji
su najee promenljivi. Osnovni materijali su elici sa velikim sadrajem ugljenika do 1,18 %,
legirani elici sa silicijumom, manganom, hromom, vanadijumom i viestruko legirani elici. Pored
elika za izradu opruga koriste se mesing, bronza, guma, plastine mase itd.
Za udarna optereenja koriste se elici legirani sa silicijumom, volframom i vanadijumom. Veliku
zateznu vrstou imaju ugljenini, a posebno hrom-vanadijum elici.
13. Opruge 299
Veliki uticaj na vrstou materijala za opruge ima postupak izrade i termika obrada. Velika
vrstoa ice manjih prenika od koje se izrauju opruge dobija se izvlaenjem u hladnom stanju
(tabela 13.1). Opruge se izrauju savijanjem u vruem stanju, sa naknadnom termikom obradom
ili savijanjem u hladnom stanju, od prethodno termiki obraenog, kasnije otputenog materijala.
Tabela 13.1. elici za opruge za hladno valjanje, SRPS C.B3.722

Oznaka elika Zatezna vrstoa materijala M (N/mm2)
.1630, .1631, .1730, .1731 1250 1450
.1733, .1735 1400 1650
.1832, .1834, .1835 1200 1600
.1930 1800 2400
.2133, .2134, .2135 1600 2400
.2330, .2331 1700 2200
.4230 1900 2400
.4830, .4831 1700 2400
elici za izradu opruga u vruem stanju odreeni su standardom SRPS C.BO.551 (tabela 13.2).
Tabela 13.2. Mehanike osobine vrue valjanih elika za opruge

Oznaka elika Vrue valjan Meko aren Kaljen Otputen
tvrdoa HB tvrdoa HB granica teenja zatezna vrstoa
(N/mm2) (N/mm2) T (N/mm2) M (N/mm2)
.2130 240 217 1050 1200 1400
.2131 255 230 1100 1300 1500
.2132 270 230 1100 1300 1500
.2133 290 235 1100 1300 1600
.2030, .2331 310 240 1100 1300 1500
.2134 310 240 1200 1400 1600
.4230 310 240 1350 1500 1700
.4830 310 235 1200 1350 1700
.4831 310 235 1350 1350 1700
Modul elastinosti i modul klizanja materijala za opruge su od velike vanosti (tabela 13.3).
Tabela 13.3. Modul elastinosti i modul klizanja materijala za opruge

Materijal Modul elastinosti (N/mm2) Modul klizanja (N/mm2)
Opruge od hladno vuene ice i 2,1105 83103
hladno valjanih traka
Toplo oblikovane opruge 2,1105 80103
Opruge od nerajuih elika 2,1105 73103
Opruge od bronze 1,94105 42103
Opruge od mesinga 0,94105 35103
Izbor materijala za opruge sa osnovnim mehanikim karakteristikama i preporukama za primenu

date su u tabeli 13.4.
300 13. Opruge
Tabela 13.4. Izbor materijala za opruge, SRPS C.B0.551

Valjanje arenje Kaljenje i otputanje
Vrste elika Tvrdoa T M o (%) Preporuka za primenu
HB (N/mm2) 2
(N/mm ) (N/mm ) 2
Elastini prsteni, prstenaste elastine

.2130 240 217 1050 1200 6 podloke, tanjiraste opruge, opruge za
Kaljeni elici za srednja
kultivatore
Cilindrine zavojne opruge, lisnate
.2131 255 230 1100 1300 6
opruge za vozila, tanjirasteopruge
naprezanja
.2132 270 230 1100 1300 6 Lisnate opruge za vozila

Lisnate opruge za vozila do 7 mm,
.2133 290 235 1100 1300 6
zavojne opruge, tanjiraste opruge
.2331 310 240 1100 1300 6 Lisnate opruge za vozila preko 7 mm,
.2332 zavojne opruge, tanjiraste opruge
Lisnate opruge za vozila preko 7 mm,
.2330 310 240 1050 1350 6
zavojne opruge
.2134 Lisnate opruge, zavojne opruge, ravne
>310 240 1200 1400 6
torzione opruge 25 mm prenika
Zavojne opruge za udarna
velika naprezanja
.4230 >310 240 1350 1500 6 optereenja, ravne torzione opruge

Kaljeni elici za
40 mm prenika, ventilske opruge

Velika optereenja opruga za vozila,
.4830 >310 235 1200 1350 6 zavojne opruge, elastini prsteni,
tanjiraste opruge, ravne torzione
opruge 40 mm prenika
Posebno velika optereenja zavojnih
.4831 >310 235 1350 1500 6 opruga i ravne torzione opruge veih
prenika
13.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE OPRUGA
Osnovne karakteristike opruga su:

jedinini ugib C ,
krutost opruga c i
deformacijski rad A .
Opruge obavljaju svoju funkciju zahvaljujui ugibu (deformaciji) koji se javlja pod optereenjem, a
pri prestanku optereenja ugib nestaje (sl. 13.2). Pri dejstvu sile F na fleksionu oprugu (sl. 13.2, a)
javlja se ugib f . Pri dejstvu sile F na sabijanje (sl. 13.2, c), torziona opruga ima negativan ugib
( f ), a pri dejstvu na istezanje (sl. 13.2, d) javlja se pozitivan ugib ( f ). Torziona opruga ne treba
da bude toliko optereena pri sabijanju da se zavojci dodirnu, jer u protivnom opruga prestaje da
bude opruga. Nakon prestanka dejstva sile, opruga treba da se vrati u svoj prvobitni poloaj.
a) b) c) d)
Sl. 13.2. Ugib opruga
13. Opruge 301
Vrednost deformacije opruga ( f ) zavisi od: optereenja ( F ), vrste opruge, dimenzija, materijala,
naina ugradnje itd. Uzajamna zavisnost optereenja i deformacija opruga moe biti proporcionalna
(sl. 13.3, a) ili ne proporcionalna (sl. 13.3, b i c). Odnos ugiba f i sile F naziva se jedinini ugib
C ili karakteristika opruge.
Jedinini ugib C predstavlja odnos ugiba i sile koja ugib izaziva:

f f1 f mm
C tg 2 .
F2 F1 F N
Jedinini ugib C definie to koliki ugib f u mm izazove sila F od 1 N ili 1 kN.
Krutost opruge c je reciprona vrednost jedininog ugiba i predstavlja odnos sile i ugiba. Krutost
opruge se odreuje prema izrazu:
F F1 F N
c 2 .
f 2 f1 f mm
Krutost opruge c pokazuje to, kolika je sila F izraena u N potrebna da se izazove ugib f ravan 1
mm ili 1 cm.
a) b) c)
Sl. 13.3. Odnos optereenja F i ugiba f opruga
Proporcionalan odnos sile i ugiba (sl. 13.3, a) imaju torzione cilindrine i fleksione opruge (sl. 13.1,
a, d i e). Progresivan odnos sile i ugiba (sl. 13.3, b) imaju konine torzione opruge i gumeni
elementi (sl. 13.1, f i i). Degresivan odnos sile i ugiba (sl. 13.3, c) imaju tanjiraste opruge (sl. 13.1,
g).
Deformacijski rad A predstavlja uloen rad za deformaciju opruge koji nakon toga moe da se
koristi. Za opruge sa proporcionalnim odnosom sile i ugiba, deformacijski rad je jednak:
F f
A ( Nmm ) ,
2
gde je: F (N) razlika sile na kraju F2 i poetku dejstva F1, f (mm) - ugib kao razlika ugiba na
kraju dejstva f2 i poetku dejstva f1.
13.3. FLEKSIONE OPRUGE
Fleksione opruge su izloene savijanju. Fleksione opruge mogu biti: lisnate (sl. 13.4, a), gibnjevi
(sl. 13.4, b), zavojne (sl. 13.4, c) i spiralne (sl. 13.4, d).
a) b) c) d)
Sl. 13.4. Vrste fleksionih opruga
302 13. Opruge
Lisnate opruge su jednostavnog oblika (sl. 13.4, a) i koriste se za rune alate kao to su makaze za
rezanje i slino. Pored toga, koriste se za elastino priljubljivanje i razmicanje delova u bravarskoj i
preciznoj mehanici, za razne alate i sl. Tada je obino jedan krak privren, a drugi je slobodan.
Lisnate opruge mogu biti jednokrake i dvokrake. Najjednostavnija lisnata jednokraka opruga je
konzola od oprunog materijala (sl. 13.5, a). Kritian popreni presek dimenzija h x b je na mestu
ukljetenja i izloen je na savijanje i smicanje. Vrednost napona na savijanje je najvea na mestu
ukljetenja, a smanjuje se za poprene preseke koji su blii dejstvu sile F . U poprenom preseku
dejstva sile F napon na savijanje je jednak nuli. Kako bi se utedelo na materijalu, koji je za
opruge skup, irina b nije konstantna po duini L ve se smanjuje do bo ili do bo 0 (sl. 13.5, a).
Na isti nain se prave i dvokrake opruge (sl. 13.5, b). Kritian popreni presek dvokrake lisnate
opruge je na sredini. Stoga je na ovom mestu najvei popreni presek, a smanjuje se prema
krajevima na bo ili do bo 0 .
a) b)
Sl. 13.5. Lisnate opruge
Ako je visina h i irina b lisnate jednokrake opruge konstantna, (sl. 13.5, a) napon na savijanje,
ugib f i krutost opruge c odreuje se na osnovu izraza:
F L
f df , gde je df T ,
bh 2 S
6
4 F L3 b h3 E
f ( mm ) i c ( N / mm ) .
b h3 E 4 L3
Preporuuje se da stepen sigurnosti opruga bude S 2 3 .
Za lisnate opruge ija irina b nije konstantna (sl. 13.5, b), ugib se rauna na osnovu izraza:
F L3
f k ( mm ) ,
3 E I
gde je: k (-) korekcioni faktor odnosa irina bo b dat u tabeli 13.5.
Tabela 13.5. Vrednosti korekcionog faktora k

bo b 0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
k 1,5 1,4 1,32 1,26 1,2 1,17 1,12 1,08 1,05 1,03 1,0
Gibnjevi su dvokrake lisnate opruge koje se sastoje iz vie spojenih delova i koriste se za oslanjanje
vozila (sl. 13. 6). Gibanj nastaje tako to se potrebna irina opruge B podeli na odreen broj listova
(1 i 1), (2, 2), (3, 3) itd. irine b 2 i sredinji glavni list (4) irine b (sl. 13. 6, a). Tako dobijeni
13. Opruge 303
listovi stavljaju se jedan na drugi. Listovi gibnja spajaju se u sredini na razliite naine. Za mala
optereenja i male ugibe listovi se mogi spojiti sa odgovarajuim ispustima (sl. 13.6, b), zavrtnjem,
uzengijom ili na neki drugi nain.
Gibanj u neoptereenom poloaju ima ugib f (sl. 13.7, a), a kada se optereti maksimalnom silom F,
listovi su u horizontalnom poloaju (sl. 13.7, b). Gibnjevi se koriste za oslanjanje vozila.
a) b)
Sl. 13.6. Spajanje listova gibnja
a) b)
Sl. 13.7. Gibanj
Fleksiona zavojna opruga nastaje kada se ica okruglog poprenog preseka namota na valjak pod
odreenim uglom uspona opruge i koraka p (sl. 13.8, a). Zavojna opruga se koristi za elastino
spajanje poklopaca, za povratni hod delova maina, poluga itd. ica ima takve zavretke da se
moe opteretiti silom F koja deluje upravno na uzdunu osu opruge, najee u smeru zavojaka
opruge. Pod dejstvom sile F opruga se savije za ugao (sl. 13.8, b) i time je izloena naprezanju
na savijanje:
M F L
f df .
Wx Wx
Ugao zakretanja opruge je:
M Lu
,
EI
gde je: Lu ( m ) - ukupna duina ice opruge, I ( m 4 ) - moment inercije poprenog preseka zavojaka
(ice).
Zavojne fleksione opruge imaju zavretke razliitih oblika kojima se zakae za delove maina koje
elastino spajaju (sl. 13.9).
304 13. Opruge
a) b)
c)
Sl. 13.8. Fleksione zavojne opruge
Sl. 13.9. Razliiti zavreci fleksionih zavojnih opruga
Spiralne opruge se prave od hladno valjanih traka pravougaonog poprenog preseka ( b x h ),

savijenih u arhimedovu spiralu unutranjeg poluprenika r i spoljanjeg poluprenika R , sa
poetnim brojem navojaka No (sl. 13.10). Jedan kraj opruge je vrsto spojen (ukljeten) u taki A ,
dok je drugi kraj optereen silom F pri emu je opruga napregnuta na savijanje. Nakon dejstva sile
F smanjuju se vrednosti poluprenika r i R , a povea se broj zavojaka na N (sl. 13.10, b).
Karakteristika spiralnih opruga je, da se sa malim vrednostima sile F postie velika deformacija,
koja se odreuje smanjenim vrednostima poluprenika r i R i poveanim brojem zavojaka N .
Spiralna opruga je uglavnom u poetnom stanju napregnuta na savijanje, nakon ega obavlja svoju
funkciju, recimo kod asovnika da pomera kazaljke.
a) b) c)
Sl. 13.10. Spiralne opruge
13.4. TORZIONE (ZAVOJNE) OPRUGE

Torziona opruga nastaje kada se ica, najee krunog poprenog preseka prenika d, obavije
oko valjka prenika D po zavojnici sa uglom uspona na desnu (sl. 13.11, a) ili levu stranu (sl.
13.11, b). Ostali geometrijski parametri torzione opruge su korak zavojnice p , rastojanje izmeu
susednih zavojaka e i duina opruge L . Krajevi opruga se najee sravne, kako bi bolje nalegala
na dodirne povrine (sl. 13.11, c). Popreni presek ice od koje se dobija opruga je najee
krunica, a moe biti kvadrat, pravougaonik ili ue (sl. 13.11, d). Torzione cilindrine opruge
krunog poprenog preseka imaju najiru primenu u mainama.
13. Opruge 305
a) b) c) d)
Sl. 13.11. Osnovni parametri torzionih opruga
Valjak oko kojeg se namotavanjem dobija torziona opruga, moe biti cilindrian (sl. 13.12, a),
konian (sl. 13.12, b) i bavast (sl. 13.12, c). Konine i bavaste torzione opruge imaju vei ugib i
progresivan odnos sile i ugiba. Torziona opruga moe biti teleskopska (sl. 13.12, d) koja ima
pravougaoni popreni presek trake od koje se opruga pravi. Teleskopska opruga ima mogunost
velikih ugiba i progresivan odnos sile i ugiba. Torziona opruga moe biti prizmatina kada se ica
namotava oko prizme (sl. 13.12, e).
Opruge mogu biti pritisne ili vune. Pritisne opruge (sl. 13.13, a) su izloene na pritisak silom F
uzdu simetralne ose, dok su vune izloene aksijalnom silom F na istezanje (sl. 13.13, c). Za
veoma velika optereenja koriste se dve ili vie opruga razliitih uglova uspona, koje su jedna u
drugoj (sl. 13.13, b). Vune opruge imaju zavretke vrlo razliitih oblika koji su prilagoeni mestu
kaenja (sl. 13.14).
a) b) c) d) e)
Sl. 13.12. Torzione opruge
a) b) c)
Sl. 13.13. Pritisna i vuna torziona opruga
306 13. Opruge
Sl. 13.14. Zavreci vunih opruga

Opruge imaju razliite drae u kojima se oslanjaju (sl. 13.15, a). Za dugake opruge potrebne su
voice, u protivnom opruga e se izviti (sl. 13.15, b). Nosai opruga su potrebni za dugake opruge
pomou kojih se teret elastino vea ili za sline potrebe, npr. kod dinamometra za merenje teina
(sl. 13.15, c).
Torziona cilindrina opruga koja ima icu iji je popreni presek ue prikazana je na sl. 13.16, a.
Cev sa naizmeninim prorezima ili sa prorezima u obliku zavojnice, takoe, predstavlja torzionu
oprugu (sl. 13.15, b).
a) b) c)
Sl. 13.15. Dra i nosa opruga
a) b)
Sl. 13.16. Razliiti oblici torzionih opruga
13. Opruge 307
Torzione opruge se izrauju navijanjem hladno vuene ili bruene ice ili vrue valjanih tapova
krunog ili pravougaonog poprenog preseka oko valjka. Opruge prenika do 10 mm izrauju se
hladnim postupkom, izmeu 10 i 17 mm hladnim i toplim postupkom, a iznad 17 mm toplim
postupkom. Nakon mehanike obrade opruge se termiki obrauju.
Ako se sila F koja optereuje torzionu oprugu na pritisak (sl. 13.17, a) redukuje na sredite ice
(taku A) (sl. 13.17, b), dobija se spreg sila M u F r koji uvija icu ukupne duine La D Z
L
(sl. 13.17, c). Parametar Z je ukupan broj zavojaka opruge i jednak je Z . Napon na uvijanje
p
torzione opruge u jednak je:
D
F
u
Mu
2 8 F D , odakle je prenik ice d
3 du
Wo d d 3
16
8F D
d 3 .
du
Ugib f cilindrine torzione opruge jednak je:

8 D3 Z a F
f ,
d4 G
L
gde je: Z a (-) broj aktivnih zavojaka koji nose optereenje i odreuju se iz izraza Z a - 1,5 ;
p
2
G (N/mm ) modul klizanja materijala opruge.
Duina optereene opruge je L1 L - f . Rastojanje izmeu susednih zavojaka u optereenom stanju
Z e - f
e1 jednako je: e1 a emin .
Za
Pri optereenju usled ugiba f smanjuje se vrednost rastojanja izmeu susednih zavojaka sa e na
e1 . Ovo rastojanje ne sme da bude manje od emin 0 ,1 d ili ne manje od 0,5 mm. U sluaju da je
ugib toliki da se zavojci dodirnu, opruga prestaje da bude opruga.
a) b) c)
Sl. 13.17. Optereenje torzione opruge
13.5. OPRUGE IZLOENE SLOENOM NAPREZANJU
Za elastino prenoenje velikih sila sa malim ugibima koriste se tanjiraste (ploaste) opruge koje su
sloeno napregnute (sl. 13.18, a). Tanjiraste opruge se slau jedna na drugu u razliitim
kombinacijama (sl. 13.18, b i c) ime se postie odgovarajua nosivost, krutost i ugib.
308 13. Opruge
a) b) c)
Sl. 13.18. Tanjiraste opruge
Sloeno napregnute opruge su i prstenaste opruge koje se sastoje iz lanaka koje se pod dejstvom
sile F deformiu i ulaze jedni u druge (sl. 13.19). Ove opruge priguuju velika udarna optereenja
sa malim deformacijama. Koriste se za motorna vozila, za transportne maine, dizalice itd.
Sl. 13.19. Prstenasta opruga
13.6. GUMENI ELASTINI ELEMENTI

Gumeni elastini elementi su jednostavne opruge koje imaju sposobnost da priguuju udarna
optereenja i vibracije (sl. 13.20). Kao materijal koristi se guma razliitih elastinih karakteristika.
Ove opruge su pogodne za elastino spajanje delova maina koje su dinamiki optereene i koje
vibriraju. Gumeni elastini elementi mogu biti izloeni pritisku, smicanju ili uvijanju. Naprezanje
na istezanje ovih elastinih elemenata nije pogodno, jer bi izazvalo brzo starenje gume.
Deformacije gumenih elastinih elemenata zavise od materijala, dimenzija i optereenja. Najea
deformacija je u vidu ugiba f .
Gumeni elastini elementi najee se nalaze izmeu elinih ploa ili aura, koje na taj nain
elastino spajaju.
Sl. 13.20. Gumeni elastini elementi
13.7. OSTALI OPRUNI ELEMENTI
Opruge mogu imati i druge oblike, vrlo razliite od onih koje su u prednjem izlaganju opisane.
Neki od tih oblika prikazan je na sl. 13.21. Ovakvi oblici opruga imaju vrlo razliite uloge u
primenu pri elastinom spajanju ili povezivanju mainskih delova. Opruge su i elastine podloke
za zavrtanjske veze.
13. Opruge 309
Sl. 13.21. Ostali opruni elementi
13.8. PRAVILNO KORIENJE I ODRAVANJE OPRUGA
Pravilno korienje opruga podrazumeva da se:

ne preoptereuju,
zatite od korozije i
zatite od pregrevanja.
Pri velikim preoptereenjima opruga se trajno deformie i prestaje da bude opruga odreene
krutosti. Takoe, korozija utie na gubitak elastinih svojstava opruga. Usled pregrevanja materijal
opruge gubi karakteristike koje su dobijene termikom obradom. Pregrejana opruga promeni boju u
postaje plavkasta. Kada opruga izgubi elastina svojstva i elastine karakteristike, treba je zameniti
novom, odreenih dimenzija i krutosti.
Ako doe do oteenja opruga, bie u vidu velikog ugiba, istezanja ili loma.
13.9. PRIMERI PRORAUNA OPRUGA

Zadatak 13.1. Lisnata jednokraka opruga duine L=100 mm, irine b=20 mm i visine h=2 mm
izraena je od kaljenog elika. Opruga je izloena promenljivom optereenju (sl. 13.22). Odrediti
nosivost, ugib i krutost opruge.
F L
Nosivost F dobija se iz izraza za napon na savijanje f df .
b h2
6
Usvaja se elik za kaljenje .2133 koji ima napon na teenje
T 1100 N / mm 2 (tabela 13.4). Dozvoljeni napon na savijanje je
1100
df T 550 N / mm 2 , ako se usvoji stepen sigurnosti S = 2 .
S 2
Sl. 13.22. Zadatak 13.1. df b h 2 550 20 2 2
Nosivost opruge je F 73 ,33 N . Ugib je jednak
6L 6 100
4 F L3 4 73,33 100 3 F 73, 33
f 8,729 mm . Krutost opruge je c 8 ,4 N / mm , to znai
b h3 E 20 23 2 ,1 10 5 f 8,729
da e sila od 8,4 N napraviti ugib od 1 mm, sila od 16,8 N napravie ugib od 2 mm itd.
Zadatak 13.2. Proraunati cilindrinu zavojnu oprugu optereenu na pritisak maksimalnom silom
od F 2000 N (sl. 13.23). Materijal opruge je .4230. Prenik opruge je D 25 mm , a duina
L 100 mm . Potreban maksimalan ugib opruge je f 15 mm .
Opruga je izloena naprezanju na uvijanje. Napon na uvijanje torzione opruge jednak je:
310 13. Opruge
D
F
u
M
2 8 F D , odakle se dobija prenik ice d 3 8 F D .
du
Wo d3 d3 du
16
Granica teenja pri normalnom naponu za zadati materijal .4230, prema tabeli 13.4, jednaka je
T 1350 N / mm 2 , a pri tangencijalnom je T 0 ,7 1350 0 ,7 945 N / mm 2 . Usvaja se stepen
sigurnosti S 2 , te je dozvoljeni napon na uvijanje jednak:
945
du T 472 , 5 N / mm 2 . Prema zadatim podacima
S 2
8 2000 25
prenik ice je d 3 6 ,45 mm . Dobijeni prenik ice
472 ,5 3,14.
se standardizuje na prvu veu vrednost, te je d 7 mm. Iz izraza
8 D3 Z a F
za ugib opruge f dobija se broj aktivnih zavojaka
d4 G
Sl. 13.23. Zadatak 13.2. d4 G f 7 4 80 10 3 15
Za 11,52 . Ukupan broj zavojaka
8 D3 F 8 253 2000
L 100
jednak je Z Z a 1,5 11,52 1,5 13 ,01 . Korak opruge je p 7 ,68 . Rastojanje izmeu
Z 13,01
L- f 100 - 15
susednih zavojaka pri optereenju jednako je e1 0 ,933 mm . Dobijena vrednost
Z d 13,01 7
rastojanja izmeu susednih zavojaka e1 je vea od preporuenog minimalnog rastojanja
emin 0 ,1 d 0 ,1 7 0 ,7 mm ili ne manja od 0,5 mm te se usvaja proraunata opruga. Krutost
F 2000
opruge je c 133,33 N / mm .
f 15
Zadatak 13.3. Sigurnosni ventil sastoji se iz opruge (3) koja je u voici (2). Opruga zajedno sa
voicom se nalazi izmeu dva nepokretna dela (1) i (4). Na delu (4) nalazi se otvor sa fluidom pod
pritiskim (sl. 13.24). Za cilindrinu zavojnu oprugu (3) zadato je: prenik opruge D 30 mm ,
prenik ice d 4 mm , materijal opruge je kaljeni elik .4830, stepen sigurnosti opruge S 2 ,
prenik otvora D 12 mm i krutost opruge c 60 N / mm . Odrediti:
a) Silu kojom se opruga moe opteretiti na sabijanje F ? ,
b) Ugib opruge f i
c) Pritisak fluida p kada e se ventil aktivirati (da bi se postigao ugib f ).
D
F
a) Na osnovu naprezanja na uvijanje u
M
2 8 F D dobija se sila F :
3 du
Wo d d 3
16
d 3 420 4 3 3,14
F du 351,68 N ,
8D 8 30
gde je: T 0 ,7 1200 0 ,7 840 N / mm 2 . Granica teenja je: T 1200 N / mm 2 (tabela

13.4), te je:
840
du T 420 N / mm 2 .
S 2
13. Opruge 311
F N
b) Ugub opruge f dobija se iz krutosti opruge: c , te je:
f mm
F 351,68 N
f 5 ,86 mm .
c N
60
mm
c) Pritisak fluida, kada e se ventil aktivirati dobija se iz sile:
Do 2
F p , te je pritisak:
4
4F 4 351,68
p 3 ,11 N / mm 2 . Sl. 13.24. Zadatak 13.3.
2 2
Do 12 3,14
Ventil e se otvoriti kada se postigne pritisak fluida od p = 3 ,11 N / mm 2 i vie.
312 14. Zavareni sastavci
14. ZAVARENI SASTAVCI

Zavareni sastavci su mainski elementi koji spajaju delove maina u nerazdvojivu vezu. Zavareni
sastavak nije poseban mainski deo, kao to je to zavrtanj ili klin. Zavaren sastavak se dobija
odreenim tehnolokim postupcima koji izazivaju topljenje materijala, bilo elektroda ili dva
mainska dela koji se zavarivanjem spajaju. Zavareni sastavci se koriste za spajanje vrlo razliitih
delova maina i mainskih konstrukcija. Vrlo su jednostavni i svojom teinom dodatno ne
optereuju konstrukciju. Meutim, kvalitet i nosivost zavarenog spoja je subjektivne prirode jer
zavisi od strunosti i umenosti varioca. Na zavarenom sastavku nakon zavarivanja javljaju se
zaostali naponi koji dodatno, pored spoljanjeg optereenja, optereuju sastavak. Otklanjanje
zaostalih napona postie se termikom obradom - arenjem.
14.1. MATERIJALI I VRSTE ZAVARENIH SASTAVAKA
Najpogodniji materijali za zavarivanje su elici i to sve vrste. Mogu se zavarivati i svi ostali
tehniki materijali, s tim da se neki zavaruju lake, neki tee, a neki pod odreenim uslovima.
elici koji se zavaruju su: sa negarantovanim sastavom .0..., ugljenini elici .1... i legirani
elici .2... Pored toga, zavaruju se elini livovi L..., zatim obojeni materijali (bakar, bronza,
cink, aluminijum) i njihove legure i posebne vrste plastinih masa. Neki od materijala zahtevaju
posebne uslove i postupke pri zavarivanju, to poskupljuje ovakve konstrukcije.
Sam postupak zavarivanja moe biti:
topljenjem sa dodavanjem materijala,
topljenjem bez dodavanja materijala i
pod pritiskom.
Naini zavarivanja topljenjem materijala su: gasno, elektrootporno, elektroluno, zavarivanje
plazmom, zavarivanje elektronskim snopom, zavarivanje svetlosnim snopom (laserkim zracima) itd.
Zavarivanje pod pritiskom je takvo gde se dva dela meusobno pritisnu, brzo rotiraju jedan u
odnosu na drugi, to izaziva topljenje i spajanje delova.
O postupcima i nainu zavarivanja u ovom tekstu nee biti rei, ve samo o proraunu zavarenih
sastavaka.
14.1.1. Vrste zavarenih sastavaka

Zavareni sastavci dobijeni topljenjem sa dodavanjem materijala mogu biti eoni (sl. 14.1, a),
ugaoni (sl. 14.1, b) i preklopni (sl. 14.1, c). Ako se zavare dve iste ploe, istih dimenzija, istom
debljinom vara, od istih materijala, pod istim uslovima, najvee optereenje nosie eoni var, zatim
ugaoni i na kraju preklopni var.
a) b) c)
Sl. 14.1. Vrste zavarenih sastavaka
Zavareni sastavak dobijen topljenjem sa dodavanjem materijala prikazan je na sl. 14.2. Ploe (1)
i (2) spojene su varom (3). Usled topljenja materijala u plaama se javlja uvar (4), a uticaj toplote
14. Zavareni sastavci 313
prostire se dublje u ploama (5). Povrina vara je hrapava, te se zbog smanjenja pojave korozije
obrauje bruenjem tako da se povrina vara sravni (sl. 14.2, c) ili udubi (sl. 14.2, d).
a) b) c) d)
Sl. 14.2. Var nastao topljenjem: 1, 2. ploe, 3. var, 4. uvar, 5. zona uticaja toplote
Zavreci ploa koje se eono zavaruju topljenjem mogu biti vrlo razliiti (sl. 14.3) to zavisi od
debljine ploa koje se zavaruju i od optereenja kojim e ploe biti izloene. Kada su zavreci ploa
ravni, simbol su dve paralelne linije (sl. 14.3, a). Ako su zavreci skoeni od sredine na obe strane,
oznaka vara je X, (sl. 14.3, b) itd.
a) b) c)
Sl. 14.3. Zavreci ploa za eono zavarivanje
Preklopno zavarivanje se najree koristi jer nosi najmanja optereenja u odnosu na eono i ugaono
zavarivanje. Preklapanjem delova koji se zavaruju poveava se teina konstrukcije, te se koristi
samo kada je to opravdano (sl. 14.1, c).
Zavareni sastavak dobijen topljenjem bez dodavanja materijala postie se pod pritiskom tako to
se krajevi delova koji se spajaju razmekaju pomou trenja (sl. 14.4, a) ili pomou elektrinog
otpora (sl. 14.4, b).
Zavarivanje pomou trenja koristi se za obrtne delove tako to se pritisnu jedan prema drugom
nekom silom F i obru se u suprotnim smerovima, dok se krajevi ne zagreju do usijanja. U trenutku
razmekavanja materijala delovi se pritisnu jo veom silom i plastino se deformiu i spoje.
Naknadnom obradom se dobija ravna povrina. Struktura zavarenih delova je neznatno izmenjena, a
nosivost je neznatno smanjena. Na ovaj nain se mogu zavarivati samo delovi odgovarajuih oblika
i male su nosivosti.
Ako se kroz dve ploe koje se spajaju propusti visokofrekventna struja, doi e do topljenja
materijala ploa na tom mestu u vidu takica. Na ovaj nain se preklopno spajaju tanke ploe do
5 mm , na vie mesto, na koraku p to se naziva takasto zavarivanje. Ako su takice na vrlo
malom rastojanju, dobija se linijsko zavarivanje. Nosivost takasto zavarenih ploa je mnogo manja
u odnosu na osnovni materijal ploa.
a) b)
Sl. 14.4. Zavarivanje topljenjem bez dodavanja materijala
14.2. NAPREZANJA VARA

Var predstavlja prelaz izmeu spojenih ploa. Popreni presek vara je najee manji od poprenog
preseka ploa, te se na mestu vara javlja koncentracija napona. Stoga se proraun zavarenih delova
bazira na naprezanjima vara, a ne ploa na mestu vara.
Ako su eono zavareni delovi optereeni aksijalnom silom F , javlja se naprezanje na istezanje
koje je razliitog intenziteta po debljini ploa (sl. 14.5). Najvee vrednosti su na mestu spoja sa
ploama I i II .
Sl. 14.5. Raspored napona u eonom varu
Ugaoni var optereen silom F (sl. 14.6) izloen je naponima na istezanje i naponima na smicanje
na vie poprenih preseka. Delovi vara u pravcu taaka 1, 3; 1, 4 i 1, 2 izloeni su naponima na
istezanje . Pored toga, delovi vara u pravcu taaka 1, 4 i 1, 2 izloeni su i naponu na smicanje .
Naponi na istezanje i smicanje su razliitih intenziteta po poprenim presecima.
14.6. Raspored napona u ugaonom varu

Preklopni var optereen aksijalnom silom F izloen je naponu na istezanje u delu vara oznaenog
takama 1 i 2 i na smicanje u delu vara oznaenog takama 1 i 3 (sl. 14.7). I ovi naponi su razliitih
intenziteta po poprenim presecima.
Sl. 14.7. Raspored napona u preklopnom varu

Najvee promene napona su kod preklopnog vara, a najmanje kod eonog. Stoga eoni var moe da
nosi najvea optereenja, a preklopni najmanja.
14.3. PRORAUN ZAVARENIH SASTAVAKA

Proraun zavarenih sastavaka moe biti statiki i dinamiki zavisno od promene optereenja.
Statiki i dinamiki prorauni se razlikuju jedino u vrednostima faktora korekcije i .
Pri proraunu zavarenih sastavaka, bilo statikom ili dinamikom, mora se pridravati sledeih
principa:
Proraun zavarenih sastavaka bazira se na jednainama za naprezanje samog vara;
Materijal vara se smatra da je isti kao i matarijal ploa koje se zavaruju, bez obzira na
postupak zavarivanja. U sluaju da su materijali ploa razliiti, za proraun je merodavan
onaj ije su vrednosti mehanikih karakteristika manje;
Povrina poprenog preseka koji nosi optereenje je povrina vara, a ne zavarenih ploa na
tom mestu (sl. 14.8). Dimenzije ugaonog i preklopnog vara su a - raunska irina vara i z -
debljina vara (sl. 14.8, a i c). Dimenzija eonog vara je a - raunska irina vara koja je
jednaka debljini ploa koje se zavaruju a (sl. 14.8, b). Povrina poprenog preseka
eonog vara koja nosi optereenje je A Lk , gde je Lk - raunska duina vara. Raunska
duina vara Lk je manja od duine vara L za dve raunske irine vara a , tj. Lk L - 2a .
Kada je var zatvoren, raunska duina vara jednaka je duini vara, Lk L . Povrina
poprenog preseka ugaonog vara (sl. 14.8, c) koja nosi optereenje je prstenasta povrina
samog vara A
d 2 z 2 - d 2 , a ne poprenog preseka dela ispod vara;
4 4
Proraunsko optereenje ( F , M ) se uveava faktorom korekcije u odnosu na nominalno
(radno) FN ili M N , F FN ili M M N . Preporuene vrednosti faktora korekcije
su: 1 1,1 za mirno (statiko) optereenje, 1,2 2 za optereenje sa umerenim
udarima i 2 3 za optereenja sa jaim udarima;
Dozvoljeni naponi se umanjuju faktorima korekcije. Dozvoljeni naponi za elastine

materijale raunaju se prema izrazima d T i d T , a za krte materijale
S S
M
d i d M , gde je (-) faktor korekcije koji iznosi 0 ,65 0 ,9 za eoni
S S
var, 0 ,6 0 ,7 za ugaoni var i 0 ,6 za preklopni var. Manje vrednosti se usvajaju za
uvijanje, srednje za istezanje i savijanje, a vee za sabijanje.
a) b) c)
Sl. 14.8. Dimenzije vara
14.4. ODRAVANJE ZAVARENIH SASTAVAKA
Zavarene sastavke kao i sve druge mainske elemente treba koristiti bez preoptereenja.
Zavarene konstrukcije treba zatititi od korozije, jer je var sklon koroziji. U tu svrhu var treba
obraditi (skinuti zaobljeni vrh) kako bi se otklonile rupice i neravnine nastale varenjem, jer se u
njima zadrava vlaga koja pospeuje stvaranje korozije. U cilju zatite od korozije, var je potrebno
zatititi antikorozivnim prevlakama npr. od cinka ili uljanom bojom.
Ako doe do oteenja, bie u vidu naprslina koje su u poetku male, da bi se kasnije proirile i
produbile, to dovodi do loma vara.
14.5. PRIMERI PRORAUNA ZAVARENIH SASTAVAKA
Zadatak 14.1. Dve ploe od .0545 eono su zavarene (sl. 14.9). Dimenzije ploa su: 8 mm i
L 70 mm . Odrediti silu F i momente savijanja M 1 i M 2 kojima mogu da se opterete ploe.
Sl. 14.9. Zadatak 14.1.
F
Pod dejstvom sile F var je izloen istezanju, te je napon na istezanje e de . Iz ove
A
A de 432 82 ,66
jednaine dobija se sila F 32462 ,83 N .
1,1
Popreni presek vara je A Lk L - 2 8 70 - 2 8 432 mm 2 . Dozvoljeni napon na
310
istezanje jednak je: de T 0 ,8 82 ,66 N / mm 2 , jer je granica teenja elika .0545
S 3
T 310 N / mm 2 (tabela 1.2), a stepen sigurnosti se usvaja S 3 . Usvajaju se faktori korekcije
1,1 i 0 ,65 0 ,9 0 ,8 .
M
Pod dejstvom momenta M 1 var je izloen savijanju, te je napon na savijanje f 1 1 df . Iz
W x1
ove jednaine moment savijanja jednak je:
Wx1 df 576 98 ,66
M1 = = = 51661 Nmm = 51,661 Nm .
1,1
L 2 ( 70 2 8 ) 8 2
Aksijalni otporni moment je Wx1 k 576 mm3 , a dozvoljeni napon na
6 6
Tf 370
savijanje fd 0 ,8 98 ,66 N / mm2 .
S 3
M
Pod dejstvom momenta M 2 var je izloen savijanju, te je napon na savijanje f 2 2 df .
Wx 2
Iz ove jednaine moment savijanja jednak je:
Wx 2 df 3888 98 ,66
M2 348718 Nmm 348 ,718 Nm ,
1,1
L2k 8 ( 70 2 8 )2
jer je aksijalni otporni moment Wx 2 3888 mm3 , a dozvoljeni napon na
6 6
savijanje je iste vrednosti fd 98 ,66 N / mm2 .
Zadatak 14.2. Odrediti stepen sigurnosti zavarenih cevi (sl. 14.10) koje su optereene momentom
uvijanja M u 3 00 Nm . Materijal cevi je Sl.200.
Mu
Pod dejstvom momenta uvijanja M u javlja se naprezanje na uvijanje u du , odakle je
Wo
300000 1,1
du 33 ,02 N / mm 2 .
9991
50 3 42 3
Polarni moment inercije je Wo 9991 mm 3 . Dozvoljeni napon na uvijanje jednak
16 16
M 0 ,65 280
je du M , odakle je stepen sigurnosti S 5 ,51 .
S du 33,02
Zatezna vrstoa Sl.200 pri uvijanju je M 28 daN / mm2 (tabela 1.6). Usvajaju se koeficijenti
korekcije 1,1 i 0 ,65 .
Dobijena vrednost stepena sigurnosti S = 5 ,51 je u granicama preporuenih vrednosti.
Sl. 14.10. Zadatak 14.2.
Zadatak 14.3: Dva zavarena mainska dela optereena su, kao na sl. 14.11, silom nepromenljivog
dejstva F 5200 N . Materijal ploe (1) je .0345, a ploe (2) .0645. Odrediti:
a) pojedinane stepene sigurnosti i
b) ukupan stepen sigurnosti.
Sl. 14.11. Zadatak 14.3.
a) Usled optereenja silom F 5200 N javlja se naprezanje na istezanje delova 1 i 2 i

zavarenog sastavka.
Stepen sigurnosti dela 1 S1 :
F 5200
Napon na istezanje e1 4 ,33 N / mm 2 .
A1 1200
Popreni presek dela 1 je A1 = 30 40 = 1200 mm 2 .

e1 4 ,33 N / mm 2 de1 T 1 , odakle se dobija S1 .
1S
2
T 1 220 N / mm (tabela 1.2) za materijal .0345.
220
S1 T 1 50 ,80 .
e1 4 ,33
Stepen sigurnosti dela 2 S 2 :
F 5200
Napon na istezanje e2 37 ,14 N / mm 2 .
A2 140
Popreni presek dela 2 je A2 ( 30 2 8 ) 10 140 mm 2 .

e 2 37 ,14 N / mm 2 de2 T 2 , odakle se dobija S 2 .
S2
T 2 360 N / mm 2 (tabela 1.2) za materijal .0645.
360
S2 T 2 9 ,69 .
e 2 37 ,14
Stepen sigurnosti vara Sv :
F 5200 1,1
Napon na istezanje ev 32 ,50 N / mm 2 .
Av 176
Popreni presek vara je Av 2 ( 30 2 a ) a 2 ( 30 2 4 ) 4 176 mm 2 .

ev 32 ,50 N / mm 2 dev T 1 , odakle se dobija Sv :
Sv
220
Sv T 1 0 ,65 4 ,4 .
ev 32 ,50
0 ,6 0 ,7 0 ,65 za ugaoni var.
b) ukupan stepen sigurnosti
S1 S 2 Sv 50 ,80 9 ,69 4 ,4
Su 33 ,37 .
S1 S 2 Sv 50 ,80 9 ,69 4 ,4
Najmanji stepen sigurnosti je na mestu vara Sv 4 ,4 i prihvatljive je vrednosti. Meutim, ukupan

stepen sigurnosti je veliki Su 33,37 , a posebno je veliki na popenom preseku dela (1) S1 50 ,80 ,
to znai da je predmet predimenzionisan.
Zadatak 14.4: Odrediti silu F kojom moe da se optereti zavareni nosa (sl. 14.12). Materijal
nosaa je .0445, a ploa za koju je nosa zavaren .0345.
Sl. 14.12. Zadatak 14.4.
Usled dejstva sile F var je izloen naprezanju na smicanje i savijanje. Napon na smicanje je
F A ds 550 42
s ds , odakle je F 21000 N .
A 1,1
Povrina poprenog preseka vara je A ( 15 2 5 ) ( 30 2 5 ) 15 30 550 mm 2 . Dozvoljeni napon
140
je ds T 0 ,6 42 N / mm 2 . Granica teenja se usvaja za materijal .0345, a ne .0545 i
S 2
iznosi pri smicanju T 14 daN / mm 2 . Usvaja se stepen sigurnosti S 2 .
F 40
Sila F na osnovu napona na savijanje f df je:
Wx
Wx df 3228 ,32 84 ,5
F 6199 ,84 N .
40 1,1 40 1,1
Aksijalni otporni moment je:
I I ( 15 2 a ) ( 30 2 a )3 15 30 3 ( 15 2 3,53 ) ( 30 2 3,53 )3 15 30 3
Wx s i
ymax 6 ( 30 2 a ) 6 ( 30 2 3,53 )
Wx 3228 ,32 mm 3 .
z 2 5 2
Raunska irina vara je a 3,53 mm . Dozvoljeni napon na savijanje je
2 2
260
df T 0 ,65 84 ,5 N / mm 2 . Usvaja se koeficijent korekcije 0 ,65 .
S 2
Manja vrednost sile F dobijena je iz dozvoljenog napona na savijanje ( F = 6199 ,84 N ) nego iz
napona na smicanje ( F = 21000 N ). Usvaja se manja vrednost, te se nosa moe opteretiti silom
F 6199 ,84 N .
Zadatak 14.5. Odrediti dimenzije d, b i c nosaa hidraulinog cilindra, ako je c 4b . Materijal

uki (1) i (2) je .0545, a osovinice (3) .0645. Uke su zavarene za plou (4) koja je vrsto
spojena za postolje (6) (sl. 14.13). Materijal ploe (4) i postolja (6) je .0345. Sila kojom nosa
deluje na hidraulinu polugu (5) je F 200 kN .
Sl. 14.13. Zadatak 14.5.
F
Osovinica je napregnuta na smiscanje s ds , odakle je
2 Ao
F 200000
Ao 1363 ,7 mm 2 . Dozvoljeni napona na smicanje je
2 ds 2 73 ,33
220
ds T 73 ,33 N / mm 2 , ako se usvoji stepen sigurnosti S 3 .
S 3
d 2 Ao 4 1363 ,7 4
Prenik osovinice d se dobija iz izraza Ao , d 41,67 mm .
4 3 ,14
Standardna vrednost prenika osovinice je d 42 mm .
Dimenzije uki b i c se dobijaju iz naprezanja na istezanje vara kojim su uke (1) i (2) zavarene za
F
plou (4). Var je napregnut na istezanje te iz izraza e de , dobija se
2 Av
F 200000
Av 2098 ,19 mm 2 .
2 de 2 47 ,66
220
Dozvoljeni napon na istezanje vara je de T 0 ,65 47 ,66 N / mm 2 , ako se usvoji stepen
S 3
sigurnosti S 3 . Granica teenja se uzima za materijal .0345 koja je T 200 230 N / mm 2 .
Povrina vara jednaka je Av = ( 2b + 2c )a . Dimenzije b i c se dobijaju iz povrine vara:
Av 2098 ,10
b+c = = = 209 ,81 mm . Kako je c 4b tada je b 4b 209 ,81 , odakle se dobija irina
2 a 2 5
209 ,81
uke b 41,96 42 mm , a duina c jednaka je c 4 b 4 42 168 mm .
5
15. Mainski elementi za provoenje fluida 321
15. MAINSKI ELEMENTI ZA PROVOENJE FLUIDA

Mainski elementi za provoenje fluida namenjeni su za: vodu, naftu, benzin, ulje, gas i druga tena
i gasovita jedinjenja. U ovu grupu svrstavaju se: cevi za transportovanje, posude za uvanje, cevni
zatvarai i sigurnosni ureaji.
Cevi se izrauju od razliitih materijala zavisno od mesta korienja: sivog liva, elinog liva,
bakra, olovo, plastine mase, gume, keramike... Cevi od sivog liva su pogodne za vodove koji se
polau u zemlju za vodovod i kanalizaciju. Meutim, teke su i nisu pogodne za visoke pritiske i
niske temperature. Cevi od bakra se koriste u prehrambenoj industriji jer su otporne na korozuju i
savitljive su, meutim skupe su. Olovne cevi su otporne na kiseline te se koriste u hemijskoj
industriji. Primenjuju se i za kanalizaciju jer su veoma savitljive. Plastine mase imaju sve iru
primenu jer su lake, otporne na koroziju i jeftinije su od ostalih materijala za cevi.
Konstrukcioni oblici i veliina cevi propisane su standardima i kao takve se serijski proizvode.
Jedna od standardnih oblika je cev sa prirubnicom (sl. 15.1, a) razliitih vrednosti unutranjeg
prenika d, debljine , prenika prirubnice Do i duine L .
Drugi oblik cevi je sa jednim proirenim krajem (sl. 15.1, b). Ove cevi se jednostavno spajaju sa
drugom cevi. Zaptivanje je pomou zaptivnog prstena izmeu njih.
a) b)
Sl. 15.1. Standardni oblici cevi: a) sa prirubnicom, b) sa zaptivnim prstenom
Spajanje cevi se izvodi na razliite naine, to zavisi od oblika cevi. Cevi sa prirubnicom spajaju se
pomou zavrtnjeva (sl. 15.2, a, poz. 4). Izmeu prirubnica (1) i (3) je zaptivni prsten (2). Cevi se
mogu spajati i preklopnim (sl. 15.2, b) ili eonim zavarivanjem (sl. 15.2, c). Zavarene cevi se ne
mogu vie bez seenja razdvajati.
a) b) c)
Sl. 15.2. Spajanje cevi: a) pomou zavrtnjeva, b) i c) zavarivanjem
1, 3. cevi, 2. zaptivni prsten, 4. zavrtanj
322 15. Mainski elementi za provoenje fluida
Za nastavljanje i spajanje cevi koriste se razliiti cevni prikljuci (sl.15.3): pravougli sa prirubnicom
(sl.15.3, a), pravougli sa proirenim krajem (sl.15.3, b), pravougla rava (sl.15.3, c), kosougla rava
(sl.15.3, d), luni (sl.15.3, e), poluluni (sl.15.3, f) i kolenasti (sl.15.3, g). Ovi nastavci
omoguavaju spajanje cevi sa razliitim meusobnim poloajima.
a) b) c) d) e) f) g)
Sl. 15.3. Cevni prikljici
Da bi se omoguila dilatacija cevi zbog irenja i skupljanja pri promeni temperature koriste se
kompenzacione cevi razliitih oblika (sl. 15.4). Njihov oblik dozvoljava irenje cevi radijalno, a ne
izduno, to spreava od pucanja i lomova cevi. Da bi se cevi zatitile od niskih temperatura i da bi
se izolovale zbog gubitaka toplote, izoluju se obmotavanjem sa izolacionim materijalima.
Sl. 15.4. Kompenzacione cevi

Za skladitenje fluida koriste se razliiti rezervoari (sl. 15.5, poz. 2) koji treba da imaju: otvor za
punjenje (3), otvor za istakanje (1), otvor za pranje (6), manometar (4) i pokaziva nivoa (5).
Sl. 15.5. Rezervoar za odlaganje i uvanje fluida: 1. otvor za istakanje, 2. rezervoar, 3. otvor za
punjenje, 4. manometar, 5. pokaziva nivoa
Cevni zatvarai se koriste za regulisanje protoka fluida kroz cevi i to su najee: ventili, priklopci,
zasuni, slavine itd. Ventili imaju iroku primenu za regulisanje protoka u cevovodima i kod radnih
maina (motora, traktora, pumpi...). Ventili mogu biti sigurnosni i redukcioni.
Ventili se najee pomeraju upravno na sedite otvora u cevi, bilo da se pomeraju runo ili
automatski. Pomeranjem ventila (sl. 15.6) zatvara se ili otvara protok fluida kroz cevi. Sigurnosni
ventili se automatski otvaraju pri poveanom pritisku fluida, a pri prestanku poveanog pritiska se
zatvaraju. Pri otvaranju sigurnosnog ventila, fluid moe da izlazi iz cevovoda, ime se regulie
pritisak. Kako pritisak fluida opadne, ventil, najee pod pritiskom opruge, zatvara otvor. Ventili
15. Mainski elementi za provoenje fluida 323
stvaraju veliki otpor pri strujanju fluida i moe doi do eventualnih udara pokretnih delova u
cevovodu.
a) b) c) d)
Sl. 15.6. Elementi za regulisanje protoka fluida: a) ventil, b) priklopac, c) zasun, d) slavina
ematski prikaz ventila sa tegom dat je na sl. 15.7. Fluid pod pritiskom savlada teinu tega (3),
podie ga i tako je omoguen protok. Pri padu pritiska, teg usled svoje teine pada i zatvara otvor
ventila te je protok onemoguen. Voica tega nalazi se u poklopcu ventila (2). Poklopac ventila
hermetiki zatvara ventil pomou zavrtnjeva (4). Ovaj ventil sa tegom ne dozvoljava protok fluida u
suprotnom smeru.
Priklopci su jednostavne konstrukcije i imaju namenu da smanje protok tenosti kroz cevovod.
Rotacionim obrtanjem priklopca (sl. 15.6, b) oko svoje nepokretne ose regulie se otvor za
proticanje fluida.
Zasuni se pomeraju upravno na uzdunu osu cevi (sl. 15.6, c). Pomeranjem zasuna polako se
smanjuje otvor za proticanje fluida bez promene pravca kretanja, pri emu ne dolazi do udara u
fluidu. Nedostatak zasuna je u velikom otporu pri sputanju i podizanju i njegovom poveanom
habanju.
Slavine slue za zatvaranje i otvaranje protoka fluida kroz cevi (sl. 15.6, d). Koriste se za manje
prenike cevi. Zatvara slavine ima otvor koji se obrtanjem dovodi u poloaj da fluid prolazi kroz
cev ili ne (sl. 15.8). Kada je zatvara u poloaju (a) fluid e proticati kroz cev, a kada se nae u
poloaju (b) nee.
Sl. 15.7. Ventil sa tegom: 1. telo, Sl. 15.8. ematski prikaz slavine
2. poklopac, 3. teg, 4. zavrtanj
324 Literatura
LITERATURA
1. Ercegovi .: Mainski elementi, Poljoprivrdni fakultet Univerziteta u Beogradu, Nauka, 1994.
2. Gligori R.: Mainski elementi, autorizovana skripta, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Novom Sadu, 2005.
3. .: ,
, 2005.
4. Grupa autora: Inenjersko-mainski prirunik, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1992.
5. Decker K.: Elementi strojeva, Tehnika knjiga, Zagreb, 1975.
6. .. .: , , ,
1972.
7. Jovanovi D.: Proraun remenih prenosnika, Mainac, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad,
1988.
8. ..: , , , 1973.
9. Kuzmanovi S., Trbojevi R., Rackov M.: Zbirka reenih zadataka iz mainskih elemenata,
Fakultet tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu, 2003.
10. .: , Zavrni rad,
, 2009.
11. Markovi S.: Standardi za elik, Udruenje crne metalurgije, Grafopan, Beograd, 2005.
12. Miltenovi V., Ognjanovi M.: Mainski elementi I, II i III, Mainski fakultet, Ni, Beograd
1995.
13. Miltenovi V.: Mainski elementi, tabele i dijagrami, Ni, 2009.
14. Ognjanovi M., Plavi N., Jankovi M: Teorija mainskih elemenata,
, Mainski fakultet, Beograd, 1991.
15. Ognjanovi M., Miltenovi V.: Mainski elementi I, II i III, Univerzitet u Niu, Univerzitet u
Beogradu, Mainski fakultet, Ni, Beograd, 1996.
16. Ognjanovi M.: Mainski elementi sa reenim primerima, podacima i zadacima za vebe,
Nauna, Beograd, 2001.
17. Plavi N. i sar.: Mainski elementi, prirunik za vebe, Mainski fakultet Univerziteta u
Beogradu, 1991.
18. Rakovi D.: Otpornost materijala, Nauna knjiga, Beograd, 1987.
19. Veriga S.: Mainski elementi I i II, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1984.
20. Vitas D., Trbojevi M.: Mainski elementi I, II i III, Nauna knjiga, Beograd, 1985.
21. imon V.: Reeni programski i ispitni zadaci iz mainskih elemenata, Univerzitet u Novom
Sadu, Tehnoloki fakultet, 1977.
22. http://www.lezaji.com/?modul=lezaji
23. https://www.youtube.com/watch?v=pNkISSA0Vs8
24. http://www.industrijska-merenja.rs/instrumenti/meraci/merac-zategnutosti-remena-
trummeter.html
O AUTORU
Dr RADOJKA GLIGORI je redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom
Sadu, u Departmanu za poljoprivrednu tehniku na predmetima Inenjerske komunikacije,
Raunarska grafika, Elementi i mehanizmi poljoprivrednih maina i Mehaniki prenosnici snage.
Oblast posebnog naunog interesovanja su elementi i mehanizmi poljoprivrednih maina. Iz ove
oblasti je odbranila magistarsku i doktorsku tezu. Do sada je objavila preko 350 nauno-strunih
radova u meunarodnim i domaim asopisima i na naunim skupovima. Koautor je vie
monografija i tehnikih reenja.
Autor je udbenika Tehniko crtanje, Nacrtna geometrija, Nacrtna geometrija primena,
Mehanizmi poljoprivrednih maina i Mainski elementi.
Sarauje sa vie inostranih fakulteta. Obavila je specijalizaciju u trajanju od godinu dana na temu
Teorija maina i mehanizama na Timirjazovskoj akademiji nauka u Moskvi.
Jedan je od pokretaa nacionalnog naunog asopisa Traktori i pogonske maine koji izlazi
dvadeset godina.
IZ RECENZIJA
Udbenik "MAINSKI ELEMENTI", autora prof. dr Radojke Gligori namenjen je studentima
druge godine Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu studijskih programa
Poljoprivredna tehnika i Agroindustrijsko inenjerstvo, kao i svima onima koji se na bilo koji nain
bave izborom, proraunom, proverom i odravanjem mainskih elemenata. Sadraj i obim
udbenika usklaen je sa nastavnim planom i programom predmeta Mainski elementi.
Sastoji se iz poglavlja: Standardizacija; Oznaavanje materijala; Rezime otpornosti materijala;
Analiza sila izmeu prenosnika koje optereuju vratila; Elementi obrtnog kretanja; Prenosni odnos
prenosnika snage; Zupasti prenosnici snage; Lanani prenosnici snage; Kaini (remeni) prenosnici
snage; Spojnice; Leita i leaji; Zavrtnji; Klinovi; Opruge; Zavareni sastavci i Mainski elementi
za provoenje fluida.
Udbenik MAINSKI ELEMENTI kroz teorijska izlaganja i praktino uraene zadatke izbora,
prorauna i provere mainskih elemenata koji se koriste u poljoprivrednim i drugim mainama,
sistematino i pregledno uvodi studente u ovu problematiku.
Brem usvajanju gradiva iz mainskih elemenata doprinee uraeni zadaci koji su dati u svakom
poglavlju iza teorijskog dela, to daje dodatni kvalitet ovom udbeniku.
Obraeni mainski elementi analizirani su sa aspekata: primene, uloge i podele; optereenja i
naprezanja; standardnih oznaka; osnovnih parametara i pokazatelja rada; prorauna u cilju izbora ili
provere izabranih standardnih tipova i veliina; pravilnog korienja u cilju pouzdanosti rada;
praenja i provere rada u toku korienja; ispitivanja u cilju odreivanja veka trajanja ili perioda
zamene; vrsta oteenja koja se mogu javiti, uzroka njihove pojave i naini kako da do njih ne doe;
odravanja i postupaka zatite u cilju dueg veka trajanja i mera zatite u cilju bezbednosti
korienja.
Udbenik je napisan jasno i pregledno, pri emu su crtei i tabele ujednaeni po kvalitetu. Poglavlja
su koncepcijski ujednaena.
Dr Slobodan Navalui, redovni profesor, Fakultet
tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu
Dr Zoran Milojevi, vanredni profesor, Fakultet
tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu

Mašinski Elementi Gligorić Radojka Udžbenik Kompletno PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mašinski Elementi Gligorić Radojka Udžbenik Kompletno PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EDICIJA OSNOVNI UDBENIK

Osniva i izdava Edicije:

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Glavni i odgovorni urednik Edicije:

Dr Milan Popovi, redovni profesor

lanovi Komisije za izdavaku delatnost:

Dr Ljiljana Nei, vanredni profesor

Nain dostupa (URL): polj.uns.ac.rs/udzbenici/. - Nasl. sa

UNIVERZITET U NOVOM SADU

Glavni i odgovorni urednik:

Izrada crtea i unos teksta:

Zabranjeno pretampavanje i fotokopiranje. Sva prava zadrava izdava.

Mesto i godina izdavanja:

Udbenik MAINSKI ELEMENTI prvenstveno je namenjen studentima osnovnih akademskih

Novi Sad, 05.05.2014. god. Autor

0.1.1. Standardi Republike Srbije - SRPS

0.1.2. Univerzalna decimalna klasifikacija

0.1.3. Standardni brojevi

Tabela 0.1. Vrednosti standardnih brojeva osnovnih redova

4,00 4,00 4,00 4,00 2,00 6,50

0.1.4. Primeri standardizacije mera

0.2. OZNAAVANJE MATERIJALA

0.2.1. Sistem za oznaavanje elika prema SRPS EN 10027-1:2005, osnovne oznake

Prva oznaka kod livenih elika

Oznaavanje elika iz grupe 1 (oznaavanje na osnovu mehanikih ili fizikih osobina)

c) Y elici za prednaprezanje betona,

d) R elici za ine ili u obliku ina,

e) H hladnovaljani pljosnati proizvodi od elika,

f) D pljosnati proizvodi za hladno oblikovanje (osim onih pod (e),

g) T fini lim, beli lim, hromirani lim (proizvodi od elika za ambalau)

h) M elici za primenu u elektrotehnici

Oznaavanje elika iz grupe 2 (na osnovu hemijskog sastava)

Tabela 0.2. Faktori za legirajue elemente u elicima

0.2.2. Sistem za oznaavanje elika prema SRPS EN 10027-2:2005, brojane oznake

Sl. 01. Struktura brojanih oznaka elika prema SRPS EN 10027-2

Broj Naziv Oblik Debljina Stanje C% Si % Mn % P% S%

Cr % Mo % Ni % Utvreno u Primena Osobine Datum

Dopunske informacije (od podnosioca zahteva ili dodeljivaa broja)

Broj Naziv Oblik Debljina Stanje Re Rm Amin A80 KVmin RT TTkvmax

C% Si % Mn % P % S% Utvreno u Primena Osobine Datum

Dopunske informacije (od podnosioca zahteva i dodeljivaa broja)

0.2.3. Oznaavanje elika prema SRPS CR 10260, dodatne oznake

Tabela 0.6. Dodatne oznake za konstrukcione elike

energija tura D=prevlaka nanesena potapanjem u rastop

J0 K0 L0 0 N=normalizovanje ili normalizaciono

J2 K2 L2 -20 valjanje Tabele 0.9,

Tabela 0.7. Dodatne oznake za elike za mehanike konstrukcije

Tabela 0.8. Dodatne oznake za legirane elike

G = liveni elik nnn=100 x srednji hemijski simboli Tabela 0.9 i

Tabela 0.9. Dodatne dopunske oznake za specijalne zahteve

Tabela 0.10. Dodatne dopunske oznake za vrste prevlaka

Tabela 0.11. Dodatne dopunske oznake za stanje posle obrade

Tabela 0.12. Brojani simboli na II mestu osnovne oznake

Tabela 0.13. Dopunske oznake za elike

Tabela 0.15. Uporedne nove i stare oznake nekih konstrukcionih elika

Tabela 0.16. Uporedne stare nevaee i nove oznake za neke elike

.1946 C110U .4520 16CrNiMo6, .4960 X8CrAl20-5

.9750 X32CrMoCoV3-3-3 .45709 X2CrNiMoN17-13-3 RV.280 P275NH

1. REZIME OTPORNOSTI MATERIJALA

Svi prorauni mainskih elemenata i mainskih delova baziraju se na osnovnim jednainama

1.1. VRSTE OPTEREENJA

1.2. VRSTE NAPONA

1.3. OSNOVNA NAPREZANJA