UNIVERZITET U BEOGRADU

BIOLOKI FAKULTET

EKOLOGIJA BILJAKA

PRAKTIKUM ZA VEBE IZ EKOLOGIJE VEGETACIJE

(AUTORIZOVANA SKRIPTA ZA INTERNU UPOTREBU)

AUTORI:

DMITAR LAKUI, GORDANA TOMOVI

JASMINA INAR-SEKULI, MARKO SABOVLJEVI

BEOGRAD, 2010.
 VEBA 1. FITOCENOLOGIJA

fitocenologija
fitocenoza, asocijacija, sastojina (individua)
izbor i ograniavanje povrine za istraivanje, minimum areal, opis povrine
analitika obrada floristikog sastava vegetacije (fitocenoloki snimak - obrazac)
sintetika obrada floristikog sastava vegetacije (fitocenoloka tabela - obrazac)

OSNOVNI POJMOVI

FITOCENOLOGIJA je nauka o biljnim zajednicama. Ona prouava biljne zajednice kao

prirodne celine i karakterie ih sa svih stanovita biologije: upoznaje njihovu grau i floristiki
sastav, njihovu ekologiju, geografsko rasprostranjenje, zakone postanka i razvoja, te prema
njihovim zajednikim osobinama vri njihovo klasifikovanje u posebne sisteme klasifikacije
vegetacije.
FITOCENOZA ili BILJNA ZAJEDNICA je prirodna skupina u kojoj su biljke grupisane na
odreen nain, ne sluajno ve zakonomerno, u toku dugotrajnog istorijskog procesa uzajamne
borbe i prilagoavanja, kao i adaptacija na fiziko-hemijske uslove spoljanje sredine. Fitocenoza
ne predstavlja taksonomski pojam, ve ima opte znaenje i moe se primeniti na biljne zajednice
razliitog karaktera (npr. umska fitocenoza, etinarska uma, livada, stepa, itd.)
ASOCIJACIJA je osnovna jedinica u klasifikaciji fitocenoza. To je biljna zajednica
(fitocenoza) odreene sistematske vrednosti koja je floristiki jasno okarakterisana (ima odreeni
floristiki sastav) i koja je dobila svoje nauno ime tj. publikovana je u nekom naunom asopisu
(Quercetum frainetto-cerris (Rudski) Jov. 1956). Asocijacija ima konkretno znaenje (npr. uma
hrasta sladuna i cera Quercetum frainetto-cerris, u kojoj sprat drvea izgrauju Quercus frainetto i
Quercus cerris, sprat bunova Viburnum lantana, Pyrus communis, Prunus spinosa, a sprat zeljastih
biljaka Iris graminea, Lathyrus pannonicus, Genista tinctoria i dr.)
SASTOJINA (INDIVIDUUM ASOCIJACIJE) je konkretni deo asocijacije, odnosno biljne
zajednice. Po pravilu asocijacije su izgraene od veeg broja prostorno odvojenih sastojina
Sastojine su prirodno, jasno omeene vegetacijske jedinice, koje prekrivaju vee ili manje
povrine. Sastojine su konkretne jedinice za istraivanje biljnih zajednica.

STRUKTURA FITOCENOZE je izraz sastava vrsta od kojih je fitocenoza izgraena kao i

broja i rasporeda pojedinanih individua biljaka u njoj. Jedna od najvanijih pojava u strukturi
fitocenoze je raspored biljaka po vertikalnim slojevima (spratovima), tako da se svaka fitocenoza
odlikuje spratovnou. Osim toga, svaka fitocenoza se karakterie i specifinim sastavom
ivotnih formi to odreuje izgled fitocenoze, tj. njenu fiziognomiju.
DINAMIKA FITOCENOZE je izraz promena kroz koje svaki od lanova fitocenoze prolazi
tokom godine, kao i postepenog smenjivanja jednih lanova drugim. Sve promene u fitocenozi
imaju periodian karakter i predstavljaju se kroz odreenu sezonsku ritmiku.

FITOCENOLOKI SNIMAK je pojedinani popis biljnih vrsta na standardizovanoj povrini

u odreenoj sastojini koji u sebi sadri osnovne podatke o kvantitativnom ueu svake vrste u
sastojini, kao i osnovne podatke o abiogenim i fiziognomskim karakterstikama same sastoijine.
Fitocenoloko snimanje (uzimanje pojedinanih fitocenolokih snimaka) predstavlja osnovni
metodoloki postupak u istraivanju biljnih zajednica.
FITOCENOLOKA TABELA je tabela u kojoj je integrisan vei broj pojedinanih
fitocenolokih snimaka. Fitocenoloka tabela je osnova za opisivanje i imenovanje novih, kao i
osnova za komparaciju i klasifikaciju ve opisanih asocijacija.

2
 METODOLOGIJA

IZBOR I OGRANIAVANJE POVRINE ZA ISTRAIVANJE

Pre izbora povrine koja se istrauje, potrebno je provizorno razgraniiti delove vegetacije
koji se meusobno jasno razlikuju. Potom se odabira povrina na kojoj e se raditi fitocenoloki
snimak. Pri tome je poeljno da se odaberu oni delovi sastojine gde je zajednica koju istraujemo
najbolje i najtipinije razvijena. Treba izbegavati prelaze izmeu biljnih zajednica, tj. meavine
dveju ili vie fitocenoza. Izabrana povrina treba biti, to je mogue vie, floristiki ujednaena
(homogena), odnosno vegetacija na toj povrini treba da bude svuda sastavljena od vie manje
istih biljnih vrsta. Izabrana povrina treba da ima to jednoliniji i jednakomerniji reljef i to
jedinstvenije i ujednaajenije ekoloke uslove.

MINIMUM AREAL

Nakon izbora povrine koja e se istraivati, potrebno je odrediti jedan njen deo na kome
e se uzeti fitocenoloki snimak. Veliina izabrane povrine za fitocenoloki snimak mora biti tolika
(minimum areal) da obuhvati to potpuniji broj biljnih vrsta sastojine koja se analizira. To znai da
veliina fitocenolokog snimka mora da predstavlja maksimalno reprezentativan uzorak
analizirane asocijacije.
Minimalna reprezentativna povrina (minimum areal) za uzimanje fitocenolokog snimka
2
se utvruje tako to se prvo odredi povrina od 0,25 m i na toj povrini se popiu sve prisutne
2
biljne vrste. Zatim se ta povrina udvostrui na 0,50 m i popiu nove vrste koje se nisu javile u
2 2 2 2 2 2
prvom popisu. Probna povrina se i dalje udvostruuje (1 m , 2m , 4 m , 8 m , 16 m , 32 m , 64
2
m , itd.) sve dotle dok se u popisu pojavljuju nove biljne vrste. Pri tome se vodi rauna o tome da
se ne preu granice sastojine, da se ne zahvate prelazi izmeu dveju sastojina, meavine ili
mozaici raznih biljnih zajednica.
Dobijeni podaci se ucrtavaju na xy grafikon, pri emu se na x osu unose podaci o
povrini, a na y osu podaci o broju vrsta. Spajanjem taaka se formira specifina kriva
zavisnosti broja vrsta u odnosu na poveanje povrine, koja po pravilu ima oblik power rasta. Na
osnovu krive rasta, mogue je na razliite naine odrediti minimalnu reprezentativnu povrinu.
Prema CAIN-u (1938) mimimum areal se odreuje tako to se konstruie prava koja spaja poetak
koordinatnog sistema sa poslednjom takom na grafikonu (broj vrsta na najveoj povrini). Zatim
se sa ove prave konstruie paralelna tangenta na krivu rasta. Na kraju se iz take u kojoj tangenta
dodiruje krivu rasta konstruie normala na x osu. Mesto preseka ove normale i x ose
odreuje minimalnu povrinu (minimum areal) koja predstavlja dovoljno reprezentativan uzorak za
analiziranu asocijaciju.

Na osnovu dosadanjih iskustava u fitocenolokim istraivanjima ustanovljeni su sledei

opsezi minimum areala za razliite tipove vegetacije koji se mogu primenjivati na vegetaciju u
umerenoj zoni:
2
ume 200-500 m
2
Suve travne zajednice 50-100 m
2
Niski bunaste zajednice i vritine 10-25 m
2
Visoke livade 10-25 m
2
Fertilizovani panjaci 5-10 m
2
Poljoprivredne korovske zajednice 25-100 m
2
Zajednice mahovina 1-4 m
2
Zajednice liaja 0.1-4 m

3
 FITOCENOLOKI SNIMAK ANALIZA PODATAKA O FITOCENOZI

Fitocenoloko snimanje je osnovni postupak analize fitocenoza. Ovim postupkom se

prikupljaju osnovni podaci o floristikom sastavu i kvantitativnom ueu svake vrste u
sastojini, kao i osnovni podaci o abiogenim i fiziognomskim karakteristikama sastoijine
odreene asocijacije. Postupak podrazumeva pravljenje pojedinanih fitocenolokih snimaka na
pojedinim delovima konkretnih sastojina ije povrine ne smeju biti ni manje ni vee od minimum
areala za analizirani tip vegetacije.
U svaki fitocenoloki snimak koji treba da ima svoj jedinstveni redni broj unose se sledei
opti i osnovni podaci o abiogenim i fiziognomskim karakteristikama sastoijine:

Datum snimka
Ime osobe koja je uzela snimak
Veliina snimljene povrine
Lokalitet
Napomena: podatke o lokalitetu treba dati maksimalno precizno, a otpimalno je uzeti i geografske
koordinate pomou GPS-ureaja
Nadmorska visina
Ekspozicija
Nagib
Geoloka podloga
Opta pokrovnost vegetacije
Napomena: U sluaju veoma struktuiranih zajednica pokrovnost se uzima za svaki sprat zasebno,
npr.:
Pokrovnost sprata drvea
Pokrovnost sprata grmlja
Pokrovnost sprata niskog rastinja (zeljaste vrste, trave, polugrmovi, mladice drvea)
Pokrovnost prizemnog sprata (liajevi, mahovine, klijanci)

Osim toga veoma je korisno uzeti i posebne podatke o pedolokim karakteristikama,

fenolokom i biolokom aspektu u kome se sastojina nalazi, kao i podatke o poreklu, uzgojnim
merama, nainu podmlaivanja, biotikim i antropogenim uticajima i dr.

Nakon prikupljanja osnovnih podaka o abiogenim i fiziognomskim karakteristikama

sastojine u fitocenoloki snimak se ukljuuju podaci o floristikom sastavu i kvantitativnom
ueu svake pojedinane vrste. U sluaju veoma struktuiranih zajednica podaci o pojedinanim
vrstama se uzimaju odvojeno po spratovima
Pod floristikim sastavom se podrzumeva spisak svih vrsta biljaka koje su zabeleene na
povrini na kojoj se pravi fitocenoloki snimak. Kvantitativno uee svake pojedinane vrste se
moe odreivati na razliite naine. Po metodi BRAUN-BLANQUET-a, za svaku vrstu u snimku se od
kvantitativnih parametara utvruju brojnost, pokrovnost i socijalnost. Vrednosti ovih
kvantitativnih parametara se prikazuju relativnim ocenama prema sledeim skalama:

Kombinovana procena brojnosti i pokrovnosti. Ocene su u skali od 7 stepeni:

5 bez obzira na brojnost, pokrovnost je vea od 75 %
4 bez obzira na brojnost, pokrovnost je izmeu 50-75%
3 bez obzira na brojnost, pokrovnost je izmeu 25-50%
2 bez obzira na brojnost, pokrovnost je izmeu 5-25%
1 brojnost je velika, pokrovnost je manja od 5%
+ brojnost je mala, pokrovnost je neznatna
r pojedinane individue, pokrovnost je neznatna

4
Zdruenost (socijalnost). Ocene su u skali od 5 stepeni:
5 - biljka raste u velikim skupinama, odnosno sastojinama
4 - biljka raste u skupinama, grupimino
3 - biljka raste u obliku malih jastuia ili u malim hrpama - skupinama
2 - biljka raste u busenovima, po vie primeraka zajedno
1 - biljka raste pojedinano, stablimino

IZGLED FITOCENOLOKOG SNIMKA

Napomena: prvi broj (broj ispred take) odgovora procenenjenoj kombinovanoj vrednosti za
brojnost i pokrovnost, a drugi broj (broj iza take) odgovora vrednosti zdruenosti.

5
 FITOCENOLOKA TABELA SINTEZA PODATAKA O FITOCENOZI

Izrada fitocenolokih tabela je osnovni postupak sinteze podataka o fitocenozi. Ovaj

postupak podrazumeva integraciju pojedinanih fitocenolokih snimaka odreene asocijacije u
jedinstvenu sintetsku tabelu koja predstavlja najbolji i najinstruktivniji izraz konkretne biljne
zajednice. Fitocenoloka tabela ilustruje floristiki sastav i grau fitocenoze, kao i opte abiogene
uslove u kojima se fitocenoza razvija, te samim tim predstavlja osnov za opisivanje, komparaciju,
nomenklaturu i klasifikaciju vegetacije.
Za izradu fitocenoloke tabele potrebno je imati reprezentativan broj fitocenolokih
snimaka. Dosadanja empirijska iskustva ukazuju da reprezentativna fitocenoloka tabela ne bi
trebalo da ima manje od 10 fitocenolokih snimaka koji su napravljeni u tipino razvijenim
sastojinama istraivane fitocenoze. Generalno, vei broj fitocenolokih snimaka omoguava bolje
opisivanje fitocenoza. Izuzetno, fitocenoze se mogu opisivati i analizirati i sa manje od 10 snimaka.

Fitocenoloka tabela je organizovana u dva osnova dela: zaglavlje u kome se nalaze

podaci o geografskim i ekolokim karakteristikama istraivanih sastojina, i glavni deo u kome se
nalaze podaci o vrstama. Podaci su organizovani tako da se u prvoj koloni nalaze nazivi
geografskih i ekolokih atributa (zaglavlje) i nazivi vrsta (glavni deo) zabeleenih u svim snimcima.
Od druge kolone pa nadalje se nalaze pojedinani fitocenoloki snimci. Poslednje kolone su
rezervisane za sintezu numerikih podataka iz svih fitocenolokih snimaka, odnosno za
generalizaciju kvantitativnog uea svake pojedinane vrste zabeleene u svim fitocenolokim
snimcima.

Redosled snimaka u tabeli se moe odrediti u odnosu na razliite kriterijume. Kriterijumi

mogu biti:
- ekoloki (redosled po gradijentima: vlano-suvo, toplo-hladno, svetlo-tamno itd),
- geografski (redosled po gradijentima: podnoje-vrh, istok-zapad, sever-jug, ili
drave, regioni),
- hronoloki (redosled po sezonama/mesecima uzimanja snimaka) ili
- floristiki (redosled po formalnom stepenu slinosti izmeu pojedinanih sastojina
izraunatom odreenim matematikim postupkom).

Redosled vrsta u glavnom delu tabele se odreuje na osnovu kvantitativnog uea

svake pojedinane vrste zabeleene u svim fitocenolokim snimcima, i to tako da se najee i
najproduktivnije vrste postavljaju na poetak, a one najree i najneproduktivnije na kraj tabele.

Organizacija podataka u fitocenolokoj tabeli (ordinacija) se radi u nekoliko odvojeih faza.

PRVA FAZA - podrazumeva unoenje pojedinanih snimaka u fitocenoloku tabelu, tako

to se u prvu kolonu unestu nazivi geografskih i ekolokih atributa (zaglavlje tabele) i nazivi vrsta
zabeleenih u prvom fitocenolokom snimku (glavni deo tabele). Zatim se u drugu kolonu unesu
konkretne vrednosti za svaki geografsko-ekoloki atribut i za svaku vrstu u prvom snimku. Nakon
toga se prelazi na unos podataka iz drugog fitocenolokog snimka, tako to se u treu kolonu u
odgovarajuem redu unesu podaci za svaki geografsko-ekoloki atribut kao i za svaku vrstu koja
je ve zabeleena u prvom fitocenolokom snimku. Ukoliko se u drugom snimku pojave vrste koje
se nisu pojavile u prvom snimku, onda se njihova imena upisuju u prvu kolonu na dnu glavnog
dela tabele, a kvantitativni podaci o njihovom ueu (brojnost, pokrovnost, socijalnost) u drugom
snimku se upisuju u treu kolonu (koja je rezervisana za podatke za drugi fitocenoloki snimak).
Nakon toga se u naredne kolone upisuju podaci iz ostalih snimaka po istom principu kao to su
uneti podaci iz drugog snimka.
U sluaju sloenih i vertikalno veoma struktuiranih zajednica (zajednice sa izraenom
spratovnou, npr. ume), podaci u glavnom delu tabele se unose po spratovima, od najvieg, ka
najniem. To znai da se ista vrsta sa svojim individuama razliite visine i starosti u moe pojaviti
vie puta u tabeli, ali tada iskljuivo u razliitim spratovima.
Ovim postupkom se podaci iz svih fitocenolokih snimaka integriu u jednu jedinstvenu
fitocenoloku tabelu, koju je zatim potrebno organizovati tako da se na najboljni nain sagledaju
osnovne floristike karakteristike asocijacije na koju se tabela odnosi.

6
 DRUGA FAZA - podrazumeva pregrupisavanje vrsta unutar tabele (ordinacija vrsta u
tabeli) prema njihovom stepenu uea i ukupnim kvantitativnim karakteristikama u svim
fitocenolokim snimcima.
Da bi se izvrila ordinacija vrsta u tabeli, u poslednje kolone treba preraunati vrednosti za
stepen prisutnosti (uestalosti) i neki od sumarnih parametara pokrovnih vrednosti za svaku
vrstu u tabeli.
Stepen prisutnosti (uestalost, frekventnost) je mera frekventnosti svake pojedinane
vrste u svim fitocenolokim snimcima. Odreuje se na osnovu broja pojavljivanja konkretne vrste u
svim snimcima, izraava se ili tanim procentima, ili rimskim brojevima u petostepenoj skali na
sledei nain:

Ocena stepena prisutnosti Uestalost nalaza

V vrsta se nalazi u 81-100% snimaka
IV vrsta se nalazi u 61-80% snimaka
III vrsta se nalazi u 41-60% snimaka
II vrsta se nalazi u 21-40% snimaka
I vrsta se nalazi u 1-20% snimaka

Sumarni parametari pokrovnih vrednosti su indirektni pokazatelji produkcionog znaaja

svake biljke u fitocenozi. Jedan od esto koritenih sumarnih parametara je srednja pokrovna
vrednost koja se odreuje transformacijom kombinovane ocene brojnosti i pokrovnosti u
konkretne vrednosti po sledeoj skali:

Kombinovana ocena Srednja pokrovna

brojnosti i pokrovnosti vrednosti
Braun-Blanquet (1964)
r 0
+ 0,1
1 5,0
2 17,5
3 37,5
4 62,5
5 87,5

Nakon transformacije ocena brojnosti i pokrovnosti u srednje pokrovne vrednosti, za svaku

vrstu se izraunava ili suma srednjih pokrovnih vrednost za sve snimke u tabeli ili prosek
srednjih pokrovnih vrednost za sve snimke u tabeli.
Nakon to su preraunate vrednosti za stepen prisutnosti (uestalosti) i srednje
pokrovne vrednosti vri se sortiranje vrsta u tabeli prema opadajuim vrednostima za ova dva
kvantitaivna parametera, i to tako to se prvo napravi pet grupa biljaka po stepenu prisutnosti (od
ocene V ka oceni I), a zatim se u svakoj od ovih grupa napravi padajui niz od vrsta sa najveom
srednjom pokrovnom vrednou ka vrstama sa najmanjim vrednostima za ovaj karakter.
Na osnovu ovako ureene fitocenoloke tabele se definie karakteristina kombinacija
vrsta koja objedinjava sve vrste koje se nalaze u najmanje 60% svih fitocenolokih snimaka,
odnosno sve vrste koje imaju stepene stalnosti IV i V. Ove najee vrste svojom kombinacijom
ukazuju na specifine uslove date asocijacije i blie karakteriu datu fitocenozu, pa su samim tim i
najvanije za dalje komparacije i istraivanja srodnih asocijacija na irim podrujima.

Pored klasinih parametara kao to su uestalost i srednja pokrovna vrednost esto se

koriste i parametri Index pokrovnosti (Ic) i Udeo u ukupnoj pokrovnosti (D%) koji se
izraunavaju prema formulama:

7
Index pokrovnosti (Ic) Lausi 1982

Ic = Ci/nCmax x 100
Ci - Suma linearno transformisanih pokrovnih vrednosti u tabeli
Cmax - maksimalna van der Marel-ova vredost za pokrovnost (9)
n - broja snimaka u tabeli

Udeo u ukupnoj pokrovnosti (D%) - Surina 2004

D% = Ci/Csum x 100
Ci - Suma linearno transformisanih pokrovnih vrednosti u tabeli
Csum suma pokrovnih rednosti svih vrsta u tabeli
n - broja snimaka u tabeli

Za proraun ova dva parametra koriste se linerano transformisane vrednosti kombinovanih

ocena brojnosti i pokrovnosti

Kombinovana Van der Mareel (1979)

ocena brojnosti i Kombinovana linearna
pokrovnosti transformacija

r 1
+ 2
1 3
2 5
3 7
4 8
5 9

TREA FAZA se sastoji u regrupisanju snimaka sa slinim floristikim sastavom i/ili

slinim ekolokim ili geografskim karakteristikama. Na taj nain se dobija uvid u razlike unutar
neke fitocenoze.
ETVRTA FAZA - podrazumeva da se na osnovu uporeivanja konretne tabele sa drugim
tabelama srodnih zajednica ustanove dominantne, nominalne, karakteristine, diferencijalne i
pratee vrste za svaku fitocenozu. Ove vrste su vane za utvrivanje bliskosti (srodnosti) dveju ili
vie fitocenoza ili uopte za klasifikovanje fitocenoze u vie celine.

Dominantna vrsta - vrsta koja u zajednici dominira po produkciji biomase (edifikator);

visokofrekventna vrsta sa visokom pokrovnou.
Nominalna vrsta karakteristina vrsta po kojoj fitocenoza dobija svoje nauno ime; moe, a ne
mora u isto vreme biti i dominantna vrsta.
Karakteristina vrsta - vrsta koja u datoj fitocenozi postie svoj optimum u brojnosti i pokrovnosti;
moe, a ne mora u isto vreme biti i dominantna (edifikatorska) vrsta fitocenoze; takoe
moe, a ne mora u isto vreme biti i diferencijalna vrsta.
Diferencijalna vrsta - vrsta sa znaajnom pokrovnou ograniena na konkretnu fitocenozu ili
neki njen deo (facijes, subasocijaciju); vrsta koja se ne javlja u drugim fitocenozama,
subasocijacijama ili facijesima; u isto vreme diferencijalna vrsta moe biti i karakteristina
vrsta zajednice.
Pratea vrsta (pratilica) - vrsta sa malom frekventnou i malom pokrovnou u fitocenozi, koja
se esto javlja i u drugim fitocenozama.

8
IZGLED FITOCENOLOKE TABELE

9
 ZADATAK VEBE

Na osnovu podataka iz tabele utvrditi kumulativni broj vrsta i izraunati minum areal za livadsku zajednicu
Lolio-Cynosuretum cristati

No. A Novozabeleene vrste Kumulativni

broj vrsta
2
1 0.25 m Lolium perenne, Poa pratensis, Poa trivialis, Festuca
pratensis, Trifolium repens, Leucanthemum vulgare,
Rumex acetosella, Plantago lanceolata, Bellis perennis,
Cirsium arvense
2
2 0.50 m Cynosurus cristatus, Trifolium pratense, Cerastium
fontanum, Centaurea jacea
2
3 1m Leontodon autumnalis, Achillea millefolium
2
4 2m Holcus lanatus, Vicia cracca, Prunella vulgaris
2
5 4m Plantago major, Festuca rubra
2
6 8m Anthoxanthum odoratum
2
7 16 m Trifolium dubium, Taraxacum officinale
2
8 32 m Rumex crispus
2
9 64 m Lathyrus pratensis

10
Na osnovu pojedinanih fitocenolokih snimaka formirati sintetiku fitocenoloku tabelu (definisati
karakteristinu kombinaciju vrsta; ordinaciju vrsta uraditi prema stepenu stalnosti i proseku
suma prosenih pokrovnih vrednosti)
_____________________________________ _____________________________________
Redni broj snimka 1 Redni broj snimka 2
Lokalitet Muanj Lokalitet Muanj
Nadmorska visina 1350 Nadmorska visina 1350
Ekspozicija SE Ekspozicija S
Nagib 75 Nagib 80
Pokrovnost 60 Pokrovnost 60
Povrina snimka 100 Povrina snimka 100
Geoloka podloga krenjak Geoloka podloga krenjak
Broj vrsta po snimku 34 Broj vrsta po snimku 18

Sesleria tenuifolia Schrad. 3.4 Ostrya carpinifolia Scop. 3.4

Ostrya carpinifolia Scop. 3.3 Sesleria tenuifolia Schrad. 3.4
Globularia corrdifolia L. 1.3 Chamaecytisus ciliatus (Wahl.) Ro 1.3
Dianthus petraeus W. K. 1.3 Edraianthus jugoslavicus Lakui. 1.3
Chamaecytisus ciliatus (Wahl.) Ro 1.3 Dianthus petraeus W. K. 1.3
Galium corrudifolium Vill. 1.2 Globularia corrdifolia L. 1.3
Chamaespartium sagitalle 1.2 Polygala supina Schreb. 1.2
Draba aizoides L. 1.2 Campanula rotundifolia L. 1.2
Helianthemum nummularium 1.2 Helianthemum nummularium 1.2
Pedicularis heterodonta Pani. 1.2 Minuartia bosniaca Maly 1.2
Saxifraga aizoon Jacq. 1.2 Juniperus communis L. 1.1
Asperula longiflora W. K. 1.2 Draba aizoides L. 1.1
Teucrium chamaedrys L. 1.2 Leontodon asper (W. K.) 1.1
Campanula rotundifolia L. 1.2 Asplenium trichomanes L. 1.1
Polygala supina Schreb. 1.2 Ceterach officinarum DC. +
Brachypodium pinnatum (L.) 1.2 Chamaespartium sagitalle P.G. +
Hieracium humile Jacq. 1.1 Asplenium ruta muraria L. +
Helleborus odorus W. K. 1.1
Arabis hirsuta (L.) Scop. 1.1 _____________________________________
Asplenium ruta muraria L. 1.1 Redni broj snimka 3
Edraianthus jugoslavicus Lakui 1.1 Lokalitet Muanj
Juniperus communis L. 1.1 Nadmorska visina 1300
Peucedanum austriacum Ko. 1.1 Ekspozicija S
Vicia incana Gouan 1.1 Nagib 85
Ornithogallum gussonei Ten. 1.1 Pokrovnost 40
Leucanthemum vulgare Lam. 1.1 Povrina snimka 200
Laserpitium siler L. 1.1 Geoloka podloga krenjak
Laser trilobum Borkh. 1.1 Broj vrsta po snimku 13
Ramnus saxatilis Jacq. +
Campanula persicifolia L. + Sesleria tenuifolia Schrad. 3.4
Aremonia agrimonioides (L.) Neck. + Pinus nigra Arn. 2.2
Leontodon asper (W. K.) + Ostrya carpinifolia Scop. 2.2
Epipactis atrorubens (Hoffm) Sch. + Daphne alpina L. 1.3
Edraianthus jugoslavicus Lakui 1.2
Globularia corrdifolia L. 1.2
Dianthus petraeus W. K. 1.2
Pedicularis heterodonta Pani 1.1
Saxifraga aizoon Jacq. 1.1
Leontodon asper (W. K.) 1.1
Juniperus communis L. +
Ramnus falax Boiss. +

11
_____________________________________ _____________________________________
Redni broj snimka 4 Redni broj snimka 5
Lokalitet Muanj Lokalitet Muanj
Nadmorska visina 1350 Nadmorska visina 1350
Ekspozicija S Ekspozicija S
Nagib 80 Nagib 85
Pokrovnost 50 Pokrovnost 50
Povrina snimka 100 Povrina snimka 200
Geoloka podloga krenjak Geoloka podloga krenjak
Broj vrsta po snimku 23 Broj vrsta po snimku 23

Ostrya carpinifolia Scop. 3.4 Ostrya carpinifolia Scop. 3.4

Sesleria tenuifolia Schrad. 2.3 Sesleria tenuifolia Schrad. 3.4
Chamaecytisus ciliatus (Wahl.) Ro 1.3 Daphne alpina L. 2.4
Silene petraea W. K. 1.3 Pinus nigra Arn. 2.3
Daphne alpina L. 1.3 Silene petraea W. K. 1.3
Dianthus petraeus W. K. 1.3 Dianthus petraeus W. K. 1.3
Globularia corrdifolia L. 1.3 Globularia corrdifolia L. 1.3
Laserpitium siler L. 1.2 Draba aizoides L. 1.2
Campanula rotundifolia L. 1.2 Laserpitium siler L. 1.2
Brachypodium pinnatum (L.) P. B. 1.2 Alyssum petraeum Arn. 1.2
Sorbus aria (L.) Crantz. 1.2 Festuca panciciana K. Richter 1.2
Ramnus saxatilis Jacq. 1.2 Sorbus aria (L.) Crantz. 1.2
Asperula longiflora W. K. 1.2 Minuartia collina Neilr. 1.2
Pedicularis heterodonta Pani. 1.2 Polygala supina Schreb. 1.2
Saxifraga aizoon Jacq. 1.2 Saxifraga aizoon Jacq. 1.2
Edraianthus jugoslavicus Lakui. 1.2 Chamaecytisus ciliatus (Wahl.) Ro 1.2
Polygala supina Schreb. 1.2 Leontodon asper (W. K.) 1.1
Helianthemum nummularium (L.) 1.1 Juniperus communis L. 1.1
Leontodon asper (W. K.) 1.1 Potentilla arenaria Sch. 1.1
Fagus moesiaca K. Maly 1.1 Vicia incana Gouan 1.1
Asplenium ruta muraria L. 1.1 Pedicularis heterodonta Pani 1.1
Aethionema saxatille (L.) Br. 1.1 Asplenium ruta muraria L. 1.1
Juniperus communis L. 1.1 Asplenium trichomanes L. +
Ramnus falax Boiss. +
Helianthemum nummularium (L.) +

12
13
14
15