PRIMENA OFDM U DIGITLNOJ TELEVIZIJI

Sadraj

Glava 1 Uvod
1.1 Prelazak sa analogne na digitalnu terestriku radiodifujziju
1.2 Prednosti koje prua digitalna televizija
1.3 Frekvencijski opsezinamenjeni za digitalnu radiodifuziju

Glava 2 Zemaljska digitalna televizija

2.1 Multipleksovanje signala
2.2 Kanalno Kodovanje
2.2.1 Energetsko disperzovanje (randomizacija, skremblovanje)
2.2.2 Spoljanje kodovanje (R-S kodovanje)
 2.2.3 Spoljanje proirenje koda (Forney-ev princip)
2.2.4 Konvoluciono (unutranje) kodovanje (Viterbi)
2.2.5 Punktuiranje
2.2.6. Unutranje proirenje koda
2.3 Mapiranje I-Q konstelacija
2.4 OFDM modulacija
2.5 Bitski protoci i odnos C/N

Glava 3 Zakljuak

Dodatak Lista skraenica

Literatura

Slike

Slika 1.1 Zemlje koje su do sad prele na DVB-T

Slika 2.1 Osnovna blok ema DVB-T predajnika
Slika 2.2 Blok ema sekcije za kanalno kodovanje
Slika 2.3 Izgled transportnog paketa nakon skremblovanja
Slika 2.4 Transportni paket nakon R-S kodovanja
Slika 2.5 Spoljanje proirenj koda
Slika 2.6 Unutranji proiriva koda za nehijerarhijsku modulaciju 16-QAM
Slika 2.7 Konstelacioni dijagrami za QPSK i 16-QAM nehijerarhijski tip modulacije
Slika 2.8 Konstelacioni dijagrami za hijerarhijski mod rada 16-QAM (za = 4 i = 4)
Slika 2.9 Rezultat mnoenja signala podataka i sinusoidnih podnosilaca (OFDM simbol)
Slika 2.10 Rezultat konvolucije spektra signala podataka i sinusoidnih podnosilaca
Slika 2.11 Umetanje zatitnih intervala
Slika 2.12 Sinhronizacioni marker
Slika 2.13 Blok ema postupaka OFDM modulacije
Slika 2.14 OFDM signal sa ciklinim prefiksom
Slika 2.15 Dvodimenzionalni prikaz OFDM nosilaca (pilota)
Slika 2.16 . Viterbijev dekoder, konvolucioni dekoder i Reed Solomon-ov dekoder
Slika 2.17 Osnovni decoder
Slika 2.18 IP jezgro Xilinx Viterbi dekodera
Slika 2.19 Operacije Xilinx konvolucionog koder/dekoder IP jezgra
Slika 2.20 Simboli Reed-Solomon dekodera dobijenih od Xilinx biblioteke IP jezgra

Tabele

Tabela 1.1 Raspored kanala u VHF i UHF opsegu i njihova namena

Tabela 2.1 Punktuiranje
Tabela 2.2 Mogui skup moduliuih simbola
Tabela 2.3 Frekvencijski razmak izmeu OFDM podnosilaca
Tabela 2.4 Trajanje upotrebljivog dela OFDM simbola
Tabela 2.5 Zauzeta irina TV kanala
Tabela 2.6 Vremenska trajanja i simbolske brzine
Tabela 2.7 Bruto (ukupan) bitski protok
Tabela 2.8 Upotrebljivi bitski protok za kanal irine 8MHz
Tabela 2.9 Teoretske minimalne vrednosti potrebnog odnosa C/N za nehijerarhijski mod
Glava 1 UVOD
1.1 Prelazak sa analogne na digitalnu terestriku radiodifujziju
Analogni prenos TV signala po bilo kojem medijumu esto je izloen pojavi tzv.
senki u slici koje nastaju zbog mnogo razliitih uzroka. Jedan od je njih je svakako
pojava refleksija signala od zgrade i prepreke, koje se dodaju glavnom signalu na prijemu
ali imaju razliita vremena kanjenja u zavisnosti od preenih putanja. Konfiguracije
terena, kao to su planinski masivi i velike vodene povrine takoe utiu na pojavu
refleksija i degradaciju signala. Pored refleksije javlja se i efekat tzv. meukanalne
interferencije, koji je naroito izraen tokom poveanog atmosferskog pritiska. Analogni
TV sistemi (PAL, SECAM) veoma su osetljivi na interferenciju od drugih analognih TV
signala i zahtevaju visoke meukanalne zatitne odnose (reda od 30dB do 40dB), u
zavisnosti od frekvencijskog ofseta. Stoga se susedni kanali nemogu koristiti na istoj
predajnikoj lokaciji. Isti kanal je mogue koristiti na meusobnoj udaljenim regionima,
ime se izbegava meukanalna interferencija. Uprkos strogim merama zatite koje su
uvedene kako bi se smanjio uticaj ove interferencije, analogna televizija je osetljiva na
degradaciju, budui da se u procesu prenosa signal dodaje um, ak i u najboljim
uslovima prijema [6].

U Evropi je analogna televizija dostigla je visok stepen razvijenosti i analogne

MFN mree ostvarile su veliku teritorijalnu pokrivenost. Bazirane na nekoliko predajnika
velike snage i velikog broja predajnika male snage, napajane kablom ili radio linkom,
omoguavale su prijem signala gotovo na celoj teritoriji. svim krajevima teritorije.
Prelaskom na digitalno emitovanje, koje je znatno manje osetljivo na um i interferenciju,
prua se mogunost rada sistema na niskom ERP nivou i na taj nain se redukuje
interferencija u odnosu na postojee analogne servise. U toku prenosa na digitalan signal
se takoe superponira um i na ulaz prijemnika stiu i zakasnele komponente refleksije,
ali digitalni prijemnik je u stanju da odvoji korisni signal od uma i senki i u potpunosti
ga rekonstruie. Dekodovanjem signala u formatu komponenti, digitalan signal e izbei
gubitak kvaliteta jasnoe koji je postojao kod analognog (PAL/NTSC) formata
kodovanja. Emiteri programa e moi da podese vizuelni i audio kvalitet programa,
alocirajui potreban protok za njega u studiju pomou MPEG-2 kodera. Rezolucija
primljene slike nee varirati u zavisnosti od protoka, ali e se u slici pojaviti artefakti
ukoliko je protok i suvie mali za detalje koje program sadri. Digitalan prenos praktino
znai da e kvalitet slike postati nezavisan od prenosa artefakata kao i da je kvalitet
primljenog signala vie kontrolisan od sistema kodovanja i multipleksiranja nego od
kanalnog kodovanja i putanje prenosa [1].

Proces prelaska sa analognog na digitalno emitovanje je vrlo sloen i zahtevan

korak, koji u mnogome zavisi od konkretnih faktora i preduslova svake zemlje. U
zavisnosti od strukture postojee mree i teritorijalne pokrivenosti signalom, odnosno
broja domainstava koji zavise od terestrike radiodifuzije, u razliitim zemljama
primenjuju se razliite strategije za uvoenje digitalnih servisa. Od velike je vanosti
odrediti mesto odakle je najpogodnije zapoeti tranziciju s obzirom na gustinu populacije
i sloenost planiranja. Takoe, u poetnoj fazi prelaska neophodno je obezbediti
simulkast, odnosno istovremeno emitovanje analognog i digitalnog signala to u
mnogome zavisi od dostupnosti spektra.

Kako bi se omoguio nesmetan proces tranzicije i maksimalno iskoristile sve

prednosti digitalne televizije, zemlje u regionu moraju usaglasiti svoje akcione planove i
prei na digitalno emitovanje na koordinisan nain. Stoga je na regionalnoj konferenciji o
radio komunikacijama, Meunarodne unije za telekomunikacije (ITU), odranoj u maju i
junu 2006. Godine u enevi (RRC06), predvieno da uvoenje digitalne i potpuno
gaenje analogne televizije u Evropi bude zavreno najkasnije do 17. Juna 2015. godine.
Evropska komisija je lanicama Evropske Unije uputila preporuku u kojoj se sugerie da
potpuno preu na digitalnu televiziju do poetka 2012. godine [8].

Slika 1.1 Zemlje koje su do sad prele na DVB-T

1.2 Prednosti koje prua digitalna televizija

Analogni televizijski sistemi, pruaju mogunost da se po jednom TV kanalu
prenese jedan kompletan TV program. Ovo bi znailo da se moe preneti slika sa
monofonskom, dual monofonskom (dvojezinom) ili stereofonskom reprodukcijom i
teletekstom. Uprkos visokom kvalitetu slike koja nastaje u studiju, na strani gledaoca ona
je esto dosta slabijeg kvaliteta. Razlog tome jesu brojne smetnje koje se javljaju u
procesu prenosa slike od studija do TV prijemnika. Ukoliko je odnos snaga korisnog
signala i uma na mestu prijema nizak, kvalitet slike je lo, tako da je ona esto ne
upotrebljiva. Digitalna televizija u velikoj meri otklanja ove nedostatke i prua znatno
bolji kvalitet reprodukovane slike.

Digitalna televizija omoguava viestruke pogodnosti kako gledaocima, kao

krajnjem segmentu u lancu uesnika u digitalnoj radiodifuziji, tako i TV stanicama kao
prvoj karici u tom lancu. Pogodnosti sa stanovita gledalaca su:

Postojan kvalitet primljenog signala

Kvalitet analognog signala postepeno opada sa poveanjem udaljenosti od predajnika,

dok je kvalitet digitalnog signala postojan unutar zone prijema, a na njenim ivicama
dolazi do naglog prekida prijema.
 Relativno mala greka prijema

Kod dogotalne televizije slika ili postoji u zoni pokrivanja i tada je kvalitetna ili ne
postoji. Izuzetak su ivice zone gde zbog moguih fluktuacija u prijemu slika ili postoji ili
je zamrzuta.

Vea imunost prijemnog signala na smetnje

Ve je reeno da je analogna televizija veoma osetljiva na razne smetnje (interferencija

od drugih TV kanala, industrijske smetnje), dok su kod digitalne TV ove smetnje
znatno manje izraene.

Reprodukovana slika je bez refleksija

Zbog umetanja zatitnog intervala u postupku OFDM modulacije, za vreme kojeg

prijemnik primi prvi pristigli signal, a potom je neaktivan dok pristiu reflektovani
signali i tek nakon isteka ovog intervala poruka se razvija, eliminisana je pojava refleksija
u slici.

Visok kvalitet reprodukovanog zvuka i slike

Reprodukovani zvuk je na nivou CD kvaliteta i moe biti stereofonski ili sa okruujuom

reprodukcijom. Zbog otpornosti na razne smetnje kvalitet slike je gotovo studijski,
minimalni gubici nastaju usled postupka kompresije.

iri format reprodukovane slike

Format reprodukovane slike (odnos irine i visine) je 4:3 (kao i kod analogne TV) i 16:9
(irok ekran), odnosno reprodukovana slika je ira za treinu, to je posebno pogodno kod
odreenih programskih sadraja. Mogue su ak i varijante 14:9 ili 20:9.

Nii nivo prijemnog signala

Da bi se ostvario prijem digitalne televizije potreban je nii nivo prijemnog signala u

odnosu na analognu televiziju. Kako je granica prijema kod analogne televizije na UHF
podruju 48 dBV/m, kod digitalne televizije e biti oko 38 dBV/m. Dakle, da bi se
ostvarilo isto pokrivanje potrebna je manja snaga.

Vei broj programa po jednom TV kanalu

Broj programa koji se moe preneti po jednom TV kanalu u sluaju digitalne televizije je
znatno vei nego kod analogne. Tako u sluaju DVB-T standardne rezolucije (SDTV), uz
primenu MPEG-2 kompresionog standarda, uobiajen broj programa je 4-6, u zavisnosti
od definisanog protoka. Primenom MPEG-4.10 standarda kompresije ovaj broj iznosi 8-
10. Kada je u pitanju televizija visoke rezolucije, tj. HDTV (1080x1920 odnosno
720x1280 piksela) sa MPEG-4.10 kompresijom, broj programa u DVB-T je najvie 3-4.

Nehijerarhijski/hijerarhijski nain rada

Isti televizijski program moe se emitovati kao signal nieg prioriteta (LP stream) ali
vieg kvaliteta (koristi sa 64-QAM ili 16-QAM modulacija) i kao signal vieg prioriteta
(HP stream) ali slabijeg kvaliteta (koristi se QPSK modulacija iskljuivo), koji znatno
robusniji nasmetnje. Ovo praktino znai da u uslovima dobrog prijema gledalac moe da
prima kvalitetniji signal, a u uslovim slabijeg prijema samo signal manjeg kvaliteta.
 Dodatni sadraj

Diditalna televizija donosi sa sobom brojne dodatne mogunosti kao to su superteletekst,

elektronski programski vodi (EPG), interaktivni multimedijalni sadraji, prevodi
Elektronski programski vodi omoguava pretraivanje itavog televizijskog sadraja
koji smo primili, slino kao na internet portalima. Gledalac moe izmeu raznih sadraja
odabranih po nekom kljuu izabrati onaj koji mu najvie odgovara, bez prethodnog
pretraivanja svih raspoloivih TV programa. Takoe, DTV nudi mogunost da prevod
bude dodatna aplikacija, a ne deo same slike. Potpuno nova usluga jeste interaktivni
multimedijali program.

Nisu neophodna velika ulaganja gledalaca

Korisnika oprema mora ne samo da primi televizijski signal, nego i da ga na

odgovarajui nain obradi kako bi se sadraj prikazao na ekranu ili reprodukovao na
zvunicima. Naime, preko 95% TV prijemnika su klasini (analogni) i bilo bi ne
opravdano da korisnik nabavlja poseban TV prijemnik koji bi sluio samo za prijem
DVB-T. Stoga su proizvoai TV opreme na trite izneli eksterni dodatak tzv. set top
box (STB) koji se prikljuuje izmeu postojeeg TV prijemnika i antene. STB je zapravo
prijemnik (receiver) koji pretvara digitalni signal u oblik pogodan za prikativanje na
postojeim TV prijemnicima. Za prijem DVB-T nisu potrebne posebne prijemne antene,
ukoliko zadovoljavaju uslove prijema analognog signala na bliskom TV kanalu sa iste
lokacije. Dakle, postojee antene i televizori bie neko vreme prihvatljivi za prijem
signala i prikaz sadraja uz dodatak STB. Alternativa (neto skuplja) ovome jeste
kupovina novog TV prijemnika koji ima integrisan DVB prijemnik (IDTV).

Pogodnosti koje donosi digitalno emitovanje signala posmatrano sa stanovita TV stanica

(TV emitera) su:

Vea oblast pokrivanja

Pri jednakoj izraenoj efektivnoj snazi digitalnim emitovanjem postie se vea oblast
pokrivanja nego u sluaju analognog signala, tj. ista zona pokrivanja se ostvaruje sa
manjom efektivnom izraenom snagom (ERP), a samim tim i manjom izlaznom snagom
digitalnog predajnika.

Mogunost rekonfiguracije i adaptacije sistema

Velikim izborom parametara sistema se uspeno prilagoava trenutnim okolnostima i na

taj nain se ostvaruje optimalan prijem. Tako se npr. izborom odgovarajue modulacione
eme direktno utie na kvalitet signala, dok e njegova otpornost na smetnje zavisiti od
korienog kodnog kolinika. Mogue je definisati rad sistema kao hejerarhijski ili ne
hijerarhijski, kao i izabrati tip mree, SFN, MFN ili kombinovano.

Emitovanje vie TV programa po jednom kanalu

Kako je digitalni prenos binarno kodovan sadraj se moe komprimovati slino kao i kod
raunarskih datoteka. Kompresija kod digitalnod prenosa signala uklanja one informacije
koje ovek zbog nesavrenosti svojih ula ne moe da registruje, Za razliku od analogne
TV gde se kontinualno prenose svi elementi slike i zvuka, kod komprimovanog
digitalnog prenosa prenose se samo oni delovi slike i zvuka koji su se u meuvremenu
promenili. Ovo omoguava distributerima programa da kosristei isti frekvencijski opseg
emituju vie programa (4-6 u standardnoj rezoluciji slike). Na ovaj nain poveava se i
spektralna efikasnost.

Mogunost emitovanja dodatnih sdraja

Emiterima TV programa se prua mogunost emitovanja i dodatnih sadraja kao to su

vremenska prognoza, teleoping, video igre, video-on-demand i rayne druge
interaktivne usluge, ime se unapreuje njihova ponuda.

Nia cena eksploatacije emisionih reaja (predajnika)

Zanajne utede se npr. ostvaruju u pogledu korienja elektrine energije na

predajnicima, pa samim tim su i manji trokovi prenosa signala.

1.3 Frekvencijski opsezi namenjeni za digitalnu radiodifuziju

Planiranje frekvencija koje e se koristiti za digitalnu radiodifuziju izvreno je

prema sporazumu usvojenom na Regionalnoj konferenciji o radio komunikacijama
Meunarodne unije za telekomunikacije (RRC06) odranoj u enevi 2006. godine. Tada
je usvojen GE06 meunarodni plan raspodele radiofrekvencija za potrebe prenosa
digitalnog zemaljskog radio i televizijskog programa. Prema ovom planu predvien je
prelazak na digitalnu zemaljsku radiodifuziju u VHF opsegu III i UHF opsezima IV i V.
Time e prestati da vai meunarodni plan korienja frekvencijskih opsega donet u
Stokholmu 1961. godine, kojim je definisana raspodela frekvencija za analogno
zemaljsko emitovanje TV programa.

Dogovorom je utvreno da 17, jun 2015. godine bude datum nakon koga e se
GE06 biti potpuno raspoloiv, odnosno datum kada se zavrava period tranzicije. Nakon
ovog datuma prestaje obaveza usaglaavanja planova analognog emitovanja programa sa
zemljama koje vre analogno emitovanje u regionu. Ovo praktino znai da zemlje
kojenisu u mogunosti da preu na digitalno emitovanje programa mogu nastaviti rad u
analognom sistemu ali TV kanali na kojima e se emitovati analogna televizija nee biti
meunarodno tieni odgovarajuim planovima. Budui da je digitalna televizija manje
osetljiva na analogne smetnje, nego u obrnutom sluaju, to znai da e svaka zemlja
morati da poe digitalno emitovanje do tog perioda, jer e se u suprotnom suoiti sa
smetnjama na prijemu i manjom zonom kvalitetnog pokrivanja.

U toku perioda tranzicije neophodno je da zemlje planiranje frekvencijskih

podruja usklauju sa susednim dravama, to doatno moe oteati simlkast, pa je
poeljno to pre zavriti proces prelaska. Takoe, u periodu u kom postoji simulkast nije
mogue raditi punim snagama predajnika kako bi se spreilo ometanje pojedinih kanala.

Za emitovanje analogne zemaljske televizije irom svetakorieni su opsezi I, III,

IV i V, odnosno grupe frekvencija koje pripadaju tzv. VHF i UHF opsezima. Tako ej npr.
u Velikoj Britaniji u poetku emitovanje TV signala vreno ak u srednje-talasnom
podruju (MF), da bi se daljim razvojem televizije migriralo prema opsezima I i III.
Prelaskoma PAL sistem (625 linija) 1985. godine konano se prelo u opsege IV i V
(UHF podruje).

Pregled korienih frekvencija u analognom domenu, kada su u pitanju UHF i

VHF podruja, i njihova namena u sistemima digitalne radiodifuzije prikazane su u tabeli
2.1. Iz ove tabele se vidi da je za potrebe TV u VHF podruju (I i III opseg) nominalna
irina kanala 7 MHz (sistem/standard PAL/B) dok u UHF podruju (IV i V opseg) iznosi
8 MHz (sistem/standard PAL/G).
 Kada je u pitanju FM radiodifuzija poetak opsega koji se koristi je 87.5 MHz dok je
irina kanala 100 kHz. Sporazum GE06 regulisao je raspodelu frekvencija za potrebe
digitalnih radio i televizijskih servisa (T-DAB i DVB-T standardi), pa je tako VHF opseg
(174-230 MHz) namenjen i jednom i drugom servisu, dok je UHF opseg (470-862 MHz)
rezervisan za digitalno televizijsko emitovanje (DVB-T). to se tie primene DVB-T2
standarda, potrebno je rei da on zahteva iste uslove u pogledu opsega kanala koji
multipleks zauzima. Iako je podelom opsega utvreno da je gornja granica V opsega 956
MHz (kanal E81), naoj zemlji dodeljeno je pravo za televiziju do 862 MHz (kanal E69).
Srednji deo UHF opsega (470-750MHz) moe se koristiti i za servise kao to je mobilna
televizija (DVB-H) [5].

Iako je korien za potrebe analogne televizije opseg I se naputa kada je u pitanju

digitalno emitovanje. Naime, ovaj opseg ima odline karakteristike propagacije ali je
sklon problemima meukanalne interferencije i budui da je i suvie uzak za emitovanje
mnogo kanala, nee biti iskorien za digitalnu televiziju, ve e biti upotrebljen u druge
svrhe.

NAMENA
FREKVENCIJA IRINA
OZNAKA OPSEG KANALI
[MHz] [MHz] ANLG DIGIT

47 - 68 I E2 E4 7 TV /
68 - 75 Sub Band L1 L3 7 CATV DVB-C
FM
87.5 - 108 II 1 - 205 0.1 /
RADIO
111 -174 Low S S2S10 7 CATV DVB-C
VHF
174 - 230 E5E12 7 TV DVB-T
III DVB-T
216 - 230 E11-E12 7 TV T-DAB
DAB+
230 - 300 High S S11-S20 7 CATV DVB-C
Hiper
302 - 446 S21-S38 8 CATV DVB-C
Band
470 - 582 IV E21-E34 8
UHF DVB-T
582 - 790 E35-E60 8
TV DVB-H
790 - 862 V E60-E69 8 DVB-T2
862 - 956 E69-E81 8

Tabela 1.1 Raspored kanala u VHF i UHF opsegu i njihova namena

U glavi 2. detaljno je objanjena blok ema DVB-T predajnika za hijerarhijski

mod rada, kao i formiranje signala multipleksa i njegovo prilagoavanje karakteristikama
zemaljskog radio kanala, kako bi se izvrio to efikasniji i kvalitetniji prenos i u skladu sa
tim bie opisane funkcije pojedinih blokova. Na kraju rada, u glavi 3. izvedeni su
odgovarajui zakljuci.
Glava 2
2.1 Zemaljska digitalna televizija

Kao to je ve reeno u uvodu, standardizacijom u oblasti digitalne radio difuzije

u Evropi bavi se DVB projekat, koji vri istraivanja tehnika obrade, kompresije, zatite i
prenosa informacija. Na osnovu ovih istraivanja specificiraju se zahtevi za usvajanja
novih tehnologija koje se primenjuju u digitalnoj radiodifuziji. Definie se niz
specifikacija koje se kasnije standardizuju u okviru Evropskog telekomunikacionog
instituta za standarde (ETSI). U okviru ETSI donose se Evropske norme (EN) koje se
unose u evropska i nacionalna akta. Terestiki digitalni sistem koji je nastao pod okriljem
DVB projekta razvijen je nominalno za TV kanale irine 8 MHz, ali se lako prilagoava
na kanal irine 7 MHz, i sa velikim rasponom upotrebe razliitog neto bitskog protoka.
Ovaj sistem je poznat pod nazivom DVB-T i bie detaljnije predstavljen kroz odeljke koji
slede. Pored evropskog (DVB-T) sistema u svetu su jo u upotrebi i ameriki (ATSC)
sistem, zatim japanski (ISDB-T) sistem, kao i sistem koji je razvijan u Kini (DTMB).
Pre nego to budu predstavljene funkcionalne celine DVB-T standarda i bude dat opis
primljenih tehnika, neophodne je osvrnuti se ne samu potrebu za uvoenjem zemaljskog
prenosa digitalnog signala (3). Naravno, postoje potpuno operativni scenariji za pruanje
digitalne televizije putem satelita i kablovskih distributera i oba naina su dostupna
mnogim domainstvima irom sveta, meutim neophodno je bilo ostvariti i dodatno
pokrivanje sa zemaljskom digitalnom televizijom iz nekoliko razloga. Naime, neke
zemlje u svetu nemaju satelitsku pokrivenost TV signalom ili je ona neadekvatna iz
razloga koji su politike, geografske ili neke druge prirode. U mnogim sluajevima
alternativno pokrivanje kablovskim sistemom nije mogue zbog npr. permafrosta (sloj
neprekidno smrznutog tla), ali esto i neisplativosti finansiranja u retko naseljenim
oblastima. Ovo dovodi do zemaljskog pokrivanja TV signalom, kao jedinog preostalog
naina. Zemlje koje su daleko od ekvatora, kao to su npr. Skandinavske zemlje, prirodno
imaju vie problema sa satelitskim prijemom, jer su satelitske antene skoro usmerene ka
tlu. Pored toga, u nekim zemljama nije dozvoljeno gledanje raznih satelitskih programa iz
politikih razloga. ak i regioni u Centralnoj Evropi sa dobrim satelitskim i kablovskim
pokrivanjem zahtevaju dodatno pokrivanje zemaljskim TV signalom, budui da mnoge
lokalne TV stanice ne emituju svoj program putem satelita. Takoe, prijem pomou
prenosivih ureaja, kao i mobilni prijem praktino je mogu samo terestrikim putem.

Karakteristike prenosa TV signala zemaljskim radio kanalom uglavnom su

odreene postojanjem viestrukih putanja prenosa (tzv. multipath), odnosno viestrukim
prijemom koji dovodi do pojave frekvencijski selektivnog fedinga. Prema DVB
standardu najpogodnije reenje za ovaj problem bila bi upotreba OFDM modulacione
metode. Upravo u skladu sa evropskim preporukama, opredeljenje mnogih zemalja jeste
da za digatalnu TV u inicijalnoj fazi koriste sistem modulacije sa vie nosilaca (2K ili 8K
mod), OFDM modulacioni postupak, QPSK, 16-QAM ili 64-QAM modulacionu emu,
SFN, MFN ili kombinovani tip mree, nehijerarhijski tip modulacije, kao i MPEG-2,
odnosno, MPEG-4 standard kompresije. Nakon 2015. godine, odnosno u kasnijoj fazi
oekuje se migracija evropskih zemalja ka drugoj generaciji standarda koja unosi razna
poboljanja i omoguava i do 30% vie programa.

Naslici 2.1 prikazana je blok ema DVB-T predajnika za hijerarhijski mod rada i
ona e predstavljati osnovu za upoznavanje sa principima rada DVB-T. U ovom radu
akcenat e biti stavljen na samo formiranje signala multipleksa i njegovo prilagoavanje
karakteristikama zemaljskog radio kanala, kako bi se izvrio to efikasniji i kvalitetniji
prenos i u skladu sa tim bie opisane funkcije pojedinih blokova.

Slika 2.1 Osnovna blok ema DVB-T predajnika

2.1 Multipleksiranje signala

Nakon to je uinjeno formiranje signala, odnosno izvreni postupci njegovog
odmeravanja, kodovanja i kompresije (redukcije bitskog protoka), sledi postupak
multipleksiranja. Multipleksiranje signala zapravo prestavlja "pakovanje" bitskih nizova
u paket odgovarajue duine. Podaci koje sadri jedan TV program (audio, video...)
smetaju se u jedan niz pomou programskog multipleksera. Vie digitalizovanih
programa se zatim pakuje u jedinstven bitski niz pomou transportnog multipleksera.
Ulazni paket u transportni multiplekser je programski paket (niz) duine 2048 B, dok je
izlazni niz transportni paket duine 184 B. Ovaj izlazni niz paketa je u sutini osnovni
digitalni niz i TV prijemnici i STB-ovi primaju ovaj niz, dekoduju ga i sadraj prikazuju
gledaocu. Kako je u DVB-T aplikacijama mogunost pojave bitske greke BER = 10-4, jer
se prijem obavlja u interferentnim sredinama, neophodno je primeniti transportni paket
manje duine, jer se stoga lake moe korigovati greka. Dakle, ovakav paket pogodan je
za rad u sluajevima kada se javljaju smetnje koje mogu za posledicu imati pogrean
prijem ili gubitak dela podataka. Duina transportnog paketa standardizovan je na 188 B i
on se sastoji iz zaglavlja ija je duina 4 B i korisnikog dela sa adaptacionim poljem koji
zauzimaju preostala 184 B. Programski paket duine 2048 B koji se dovodi na ulaz
transportnog multipleksera deli se na blokove duine 184 B. Rezultat deljenja je takav da
pored celobrojnog dela (11) postoji i decimalni deo (0, 1304...), to ukazuje na
neophodnost izvrenja odgovarajue adaptacije.
Ona se ogleda u tome da poslednji transportni paket iz programskog niza mora
otpoeti unutar adaptacionog polja ija je duina manja od 184B za iznos preostalog
broja bajtova iz programskog niza. Ovaj postupak se naziva adaptacija transportnog niza
(paketa) [5][7].

Neka su sada od interesa svi programi jednog multipleksa. Statistika pokazuje da

su retki sluajevi kada svi programi koji se nalaze u jednom multipleksu zahtevaju
maksimalan bitski protok, ve je uvek za neki TV program potreban manji, a za neki
drugi vii bitski protok. Ukoliko se definie maksimalan konstantni bitski protok
multipleksera za odreene programe (CBR) dolayimo do situacije da se u sluaju prenosa
relativno statikih scena (npr. vesti), koje zahtevaju nii protok, bespotrebno zauzima
veliki prostor. Sa druge strane moe se desiti sluaj da pri prenosu brzih scena (npr.
sportskih dogaaja), koje zahtevaju vii protok, definisani protok bude nedovoljan. Kako
bi se transportnim multipleksom obezbedio potreban protok svakom programu u datom
trenutku, umesto fiksnog statistikog obavlja se promenljivo statistiko multipleksiranje
(VBR). Sada svaki program zauzima protok (irinu opsega) koji je potreban u datom
trenutku i koji se menja u vremenu u zavisi od sadraja same slike. Budui da je ukupan
protok u ovom sluaju manji nego i sluaju fiksnog protoka ostvaruje se uteda 30 40%.

Takoe, esto imamo situaciju kada je na nekoj emisionoj lokaciji iz transportnog

niza sa vie programa potrebno eliminisati neki program ili pak dodati jedan ili vie
programa. Ovo se obavlja procesom koji se naziva remultipleksiranje. Prilikom ovog
procesa neophodno je voditi rauna da ukupan bitski protok ne pree vrednost koji moe
da podri izlazni transportni niz. Ovo je posebno izraeno kod statistikog
multipleksiranja, budui da protok varira u zavisnosti od programskog sadraja, pa je
potrebno izvriti i postupak rekompresije. Remultiplekser mora da izmeni programsku
specifinu informaciju (PSI), tako da pridruena pogramska tabela (PAT) i pogramska
mapa tabela (PMT) korektno odravaju sadraj novog transportnog niza.

2.2 Kanalno kodovanje

Formirani transportni niz duine 188B u naelu je spreman za naredni korak u
procesu emitovanja tj. postupak modulacije. Meutim, pre samog postupka modulacije
preduzimaju se preventivne mere u vidu uvoenja sraunate redudantnosti tj. vika
beskorisnih podataka u koristan signal. Cilj ove preventive jeste da se obezbedi
mogunost korigovanja greke, a samim tim i odreeni stepen sigurnosti ispravnog
prijema. Ovaj proces naziva se korekcija greke (FEC) ili kanalno kodovanje MI OVO
ZOVEMO ZATITNO KODOVANJE, (engl. channel coding).

Ulazni signal podataka deli se u blokove, pri emu se svaki blok dalje
transformie dodavanjem redudantnih podataka u novi blok vee duine. Odnos koliine
informacija sa redudantnim podacima i aktuelnim podacima predstavlja kodni kolinik i
u zavisnoti od njegovog izbora verovatnoa dekodovanja greke je vea ili manja. Kad je
u pitanju DVB-T standard koristi se konvolucioni kod, gde su unutar istog bloka sadrane
aktuelna i redudantna informacija. Princip konvolucionog kodovanja sadran je u
transpfrmisanju podataka ulaznog niza N novih nizova, dodavajui na taj nain
redudantnost. Algoritam na osnovu koga se vri dekodovanje naziva se Viterbi-jev
algoritam, pa je shodno tome kodovanje i dekodovanje dobili isti naziv. Na slici 2.2
prikazana je blok ema sekcije za kanalno kodovanje na osnovu koje je objanjen rad
pojedinih sklopova [5].

2.2.1 Energetsko disperzovanje (randomizacija, skremblovanje)

Iako, strogo posmatrano, energetsko disperzovanje ne spada u samu korekciju
greke, ono je obavezno prisutno tokom postupka korekcije. Naime, ukoliko se podaci ne
emituju u izvornom obliku, ve se vremenski i prostorno dislociraju, verovatnoa
dekodovanja i korekcije greke bie vea. Energetsko disperzovanje postie se sklopom
PRBS generatora koga ine pomeraki registri. Kako bi se izbegli dugi nizovi nula i
jedinica koji mogu sadrati znatnu vrednost jednosmerne komponente, signal mora biti
generisan pseudosluajno kako bi se obezbedilo energetsko rasipanje u prenosnom
kanalu.

Ulazni transportni paket (niz) ima duinu 188B, pri emu je prvi bajt
sinhronizacioni i ima vrednost 47HEX, odnosno 01000111BIN koji se kao MSB bit prenosi
prvi. Nakon svakog osmog paketa generator se reinicijalizuje sekvencom nula i jedinica.
Kako bi se na prijemu mogao locirati poetak svake sekvence i pseudosluajni podaci
vratiti u originalni redosled, sinhronizacioni bajt prvog paketa sekvence invertuje (postaje
B4 HEX), dok ostalih sedam u sekvenci (sink 2, ... , sink 8) ostaju isti, kao to je i
prikazano na slici 2.3.

Slika 2.2 Blok ema sekcije za kanalno kodovanje

Slika 2.3 Izgled transportnog paketa nakon skremblovanja

2.2.2 Spoljanje kodovanje (R-S kodovanje)

Sledei koraj u sekciji za kanalno kodovanje je spoljanje kodovanje odnosno
Reed Solomon-ovo kodovanje (R-S). R-S kod pripada grupi ciklinih BCH kodova i
karakteriu ga tri parametra: broj simbola bloka nakon kodovanja, broj simbola
originalnog bloka i broj korektibilnih simbola. Broj simbola koji se dovodi na ulaz R-S
kodera je zapravo duina transportnog paketa tj. 188B (187B+ 1B (sink 47 HEX)).

Nakon R-S kodovanja odnosno dodavanja vika beskorisnih podataka poveava

se duina originalnog bloka za 16B partz-ja, pa je sada ukupan broj simbola jednak 204.

Kako je minimalno Hemingovo rastojanje u slucaju DVB-T = 17B (16 + 1) to je

omoguena korekcija od najvie (d-1)/2 tj. 8B, pogrenih bajtova po jednom bloku. Na
ovaj nain dobijen je RS kod (204, 188, 8). Dakle, R-S dekoder moe korigovati najvie
8 greaka po jednom R-S paketu. Izgled transportnog paketa nakon R-S kodovanja
prikazan je na slici 2.4.

Slika 2.4 Transportni paket nakon R-S kodovanja

2.2.3 Spoljanje proirenje koda (Forney-ev princip)

Kako bi se poveala efikasnost Reed-Solomon kodovanja vremenskim
rasprivanjem greaka nastalih u prenosnom kanalu, u sluaju kada broj greaka
prevazilazi korektibilnu sposobnost R-S koda (po paketu vei od 8B), koristi se Forney-
ev postupak proirenja koda. Kolo kojim se ostvaruje ovaj postupak ilustrovano je na slici
2.5.

Slika 2.5 Spoljanje proirenj koda

Na predajnoj strani (levi deo slike) kao i na prijemnoj (desni deo slike) nalazi se
prekidaki sklop sa po 12 pomerakih registara (FIFO kola). Duina registara na
predajnoj strani iznosi M * j pri emu je kanjenje M = L/I = 204/12 = 17 (L = duina
prosenog paketa, I = broj grana za proirenje koda), j = 0,...,11, dok na prijemnoj strani
ova duina iznosi M * (11 - j).

Uzastopni bajtovi (njih 12B) indeksirani vrednostima j = 0,...,11 proi e kroz

granu odgovarajueg indeksa i svaki bajt e kasniti odreen broj pozicija (9, 17,...,187) u
zavisnosti od vrednosti indeksa j. Na prijemu isti proces se odvija simultano i ukupno
kanjenje je uvek isto i iznosi j * 17 + (11 - j) * 17 = 187 pozicija.Na ovaj nain je
ostvaren inicijalni redosled, a skup greaka izmeu uzastopnih paketa nastao u prenosu
na prijemu e biti raspren de-interleaver-om, imej je poviena efikasnost R-S
kodovanja [5][9].

2.2.4 Konvoluciono (unutranje) kodovanje (Viterbi)

Korak koji sledi nakon Fornez-evog (vremenskog) proirenja koda jeste
konvolucio (unutranje) kodovanje. Zadatak konvolucionog kodera jeste da konvertuje
serijski niz podataka koji se javlja na ulazu u dva serijska niza na izlazu koji se zatim
vode u blok za punktuaciju sa serijskim izlazom. Osnovni kodni kolinik je , to
praktino znai da od dva bita koja se prenose jedan predstavlja redudantnu, a drugi
korisnu informaciju.
Pored ovoga koriste se i kodni kolinici 2/3, 3/4, 5/6, i 7/8 i za njih takoe vai da
od 3, 4, 6, odnosno 8 bita koji se prenose jedan bit predstavlja redudantnu informaciju, a
ostali korisnu. generalno, koder se moe opisati parametrima kao to su: broj ulaznih i
izlaznih linija, broj flip flopova, duina ogranienja, memorija pomerakog registra, broj
moguih stanja, kodni kolinik. Izlazni podaci iz kodera dobijaju se sabiranjem po
modulu 2.
 2.2.5 Punktuiranje
Nakon prethodno obavljenih postupaka jasno je da je redudantnost podataka
izuzetno velika i da se ona mora smanjiti. Ovakav efekat postie se blokom za
punktuiranje. Zavisno od kodnog kolinika nakon paralelno-serijske konverzije dobijaju
se razliite predajne sekvence i punktuacioni dijagrami, to je ilustrovano i tabelom 3.1.
Punktuacijom se menja kapacitet predajnog kanala ali i slobodno rastojanje koje ini
meru efikasnosti korekcije konvolucionog koda tj. smanjuje se redudantnost pa je
spektralna gustina u kanalu manja.

I-Q PREDAJNA SEKVENCA

KODNI dfree PUNKTUIRANJE Xi , Yi Xi, Yi(i=1,2,...,7)
ODNOS (i=1,2,...,7) Sofdm
X: 1 I X1
1/2 10 X1Y1
Y: 1 Q Y1
X: 10 I X1Y2Y3
2/3 6 X1Y1Y2
Y: 11 Q Y1X3Y4
X: 101 I X1Y2
3/4 5 X1Y1Y2X3
Y: 110 Q Y1X3
X: 10101 I X1Y2Y4
5/6 4 X1Y1Y2X3Y4X5
Y: 11010 Q Y1X3X5
X: 1000101 I X1Y2Y4Y6
7/8 3 X1Y1Y2Y3Y4X5Y6X7
Y: 1111010 Q Y1Y3X5X7

Tabela 2.1 Punktuiranje

Izlaz iz konvolucionog koder daje dvostruko vii bitski protok i neophodno ga je

redukovati. Stepenom za punktuaciju u obradu se uzima samo odreen broj bita, u
zavisnosti od eljenog kodnog kolinika koji se formira u ovom sklopu. Dakle, podaci se
formiraju tako to se odreeni biti uklanjaju (briu), a onda se vri sortiranje po
odreenom kljuu u zavisnosti od kodnog kolinika, ime se redukuje izlazni bitski
protok.
Potisnutom bitu u gornjoj tabeli odgovara vrednost 0, a prenetom 1. Predajnu
sekvencu tj. Sofdm ini serijalizovan bitski niz dobijen naizmeninim odabirom I i Q linija.

2.2.6. Unutranje proirenje koda

Postupak unutranjeg proirenja koda ine bitsko i simbolsko proirenje. Naime,
serijska povorka koja stie iz unutranjeg kodera prvo se demultipleksuje u odreen broj
paralelnih podnizova (). U nehijerarhijskom modu signal se demultipleksira u podnizova,
dok se u hijerarhijskom niz vieg prioriteta demultipleksira u , a niz vieg prioriteta u -2
podnizova i primenjuje se samo u sluajevima uniformne i neuniformne QAM
modulacione eme. Stoga, u zavisnosti od izbora eme, broj podnizova moe imati
vrednosti = 2, 4, 6 za QPSK, 16-QAM i 64-QAM eme respektivno, odnosno, =2 + = 2
(4-2) za QPSK + 16-QAM =2 + = 2 (6-2) za QPSK + 64-QAMmodulacione eme u
hijerarhijskom modu. Demultipleksovanje je definisano kao pozicioniranje ulaznih bita
(x, x1...) u izlazne (b0,0, b0,1...) prema odreenim pravilima na I-Q dijagramu, pa je npr. za
16-QAM nehijerarhijski tip modulacije: x0 b0,0, x1 b2,0, x2 b1,0, x3 b3,0. Svaki bitski niz iz
demultipleksera (b0,0, b0,1...) procesira se dalje posebnim bitskim proirivaem koda. Tako,
zavisno do broja podnizova , moe postojati najvie 6 grana sa proirivaima (I 0, I1,..., I5)
[5].
Bitsko proirenje koda odnosi se samo na aktivne podatke (tj. OFDM nosioce,
pilote). Veliina bloka za proirenje koda iznosi 126 bita, pri emu su sekvence proirenja
koda razliite za svaki proiriva.
Broj aktivnih OFDM nosilaca jeste 1512 (2K mod) odnosno 6048 (8K mod) pa se
stoga sekvenca po jednom OFDM simbolu mora ponoviti 12 = (1512/126) odnosno 48 =
(6048/126) puta. Za svaki bitski proiriva definisan je ulazni bitski vektor B(i) kao B(i)
= (bi,0, bi,1, bi,125) gde je 0 i -1, dok je proiren izlazni vektor A(i) na izlazu proirivaa
A(i) = (ai,0, ai,1, ai,125) odreen sa ai,j = bi,Hi(j), pri emu 0 j 125 i gde je Hi(j) permutaciona
funkcija razliita za svaki bitski proiriva.
Tako je npr. I0 H0(j) = j, I1 H1(j) = (j+63)mod126, I2 H2(j) = (j + 105)mod126 itd. Izlazi
-bitskih proirivaa grupisani su u formi digitalnih simbola podataka tako da svaki simbol
od bita sadri po jedan bit svakog od proirivaa koda.

Nakon bitskog proirenja koda sledei stepen jeste simbolsko proirenje. Zadatak
simbolskog proirivaa jeste mapiranje bitskih rei na aktivne nosioce OFDM simbola.
Simbolski proiriva se u sutini ponaa kao blok od 1512 odnosno 6048 simbola
podataka. Tako da je 12 grupa od po 126 kodnih rei iz bitskog priirivaa u 2K modu,
odnosno 48 grupa od po 126 kodnih rei, kad je u pitanju 8K mod, sekvencijalno se
uitavaju i obrazuju vektor Y(2K) = (y0, y1, ..., y1511) odnosno Y(8K) = (y0, y1, ..., y6047).

Proireni vektor na izlazu simbolskog proirivaa koda je Z = (z0,z1, ..., z(N-1)), pri
emu je N(2K) = 1512 odnosno N(8K) = 6048 i definie se kao YH(q) = yq, gde je 0 q N-1 i N
= 2k (tj. parno) i zq = yH(q) gde je 0 q N-1 i N = 2k+1 (tj. neparno) pri emu je sa q
oznaen broj simbola na izlazu simbolskog proirivaa. Sam oblik permutacione funkcije
H(q) je veoma sloen. Na slici 2.6 prikazana je blok ema unutranjeg proirivaa koda
na primeru nehijerarhijske 16 QAM modulacije.

Slika 2.6 Unutranji proiriva koda za nehijerarhijsku modulaciju 16-QAM

2.3 Mapiranje I-Q konstelacija

Mapiranje prestavlja postupak kojime se definiu poloaji konstelacionih taaka, a
time i vektora u I-Q konstelacionoj ravni u yavisnosti od izabrane modulacione eme. Ve
je ranije reeno da se u DVB-T sistemu koriste modulacione eme QPSK, 16-QAM i 64-
QAM odnosno neuniformna 16-QAM (QPSK + 16-QAM) i neuniformna 64-QAM
(QPSK + 64-QAM) kad je u pitanja hijerarhisjski mod rada. Tip mapiranja koji je
zastupljen je Gray-ovo mapiranje budui da pokazuje visok imunitet na um kod WPSK
modulacije i u odnosu na druga mapiranja za dati odnos signal/um poboljava BER za 3
dB. Za nehijerarhijski tip modulacije niz podataka na izlazu unutranjeg proirivaa koda
sastoji se od bitskih rei koje se mapiraju u kompleksnu ravan kao kompleksni broj , u
skladu sa slikom 2.7.

Kako bi se osigurao pouzdan prijem signala ak i kada su uslovi za to prilino

loi, DVB-T nudi mogunost hijerarhijske modulacije. Kod ovog tipa modulacije postoe
dva transportna niza koji su oznaeni kao niz vieg (HP) i niz nieg (LP) prioriteta.
Razlog za uvoenje pojma nii i vii lei u imunosti na greku. Niz vieg prioriteta je
sa relativno niskim bitskim protokom i najviim stepenom zatite od greke (uvek k =
1/2) i odgovara mu iskljuivo QPSK modulaciona ema jer je re o tipu modulacije dosta
robusnom na smetnje. Za niz nieg prioriteta potreban je vii nivo modulacije budui da
se radi o nizu sa veim protokom ali i niim stepenom zatite (k = 2/3 ili ee k = 3/4) i
koriste se 16-QAM i 64-QAM modulacione eme koje su manje otporne na greku. HP i
LP nizovi mogu da sadre isti program, npr. prenose signal standardnog (HP niz) i
visokog kvaliteta (LP niz) ali mogu da sadre i potpuno razliite informacije. U DVB-T
sistemu svaki aktivni nosilac prenosi delove i LP i HP niza. Niz vieg prioriteta se prenosi
kao tzv. ugraeni QPSK u 16-QAM ili 64-QAM. Hijerarhijski tip modulacije definie
se samo za modulacione eme tipa QAM [5][9].

Slika 2.7 Konstelacioni dijagrami za QPSK i 16-QAM nehijerarhijski tip modulacije

Kako bi QPSK koja odgovara nizu vieg prioriteta bila manje osetljiva na
interferenciju, konstelacioni dijagram moe biti proiren po I i Q osi u zavisnosti od
parametra . Modulacioni parametar predstavlja rastojanje izmeu konstelacionih
taaka susednih I-Q kompleksnih ravni, odnosno najbliih taaka susednih kvadranata
koordinatnoj osi (bilo I, bilo Q). to je vee HP niz je manje osetljiv na greke ali se
poveava osetljivost LP niza, budui da diskretne konstelacione take postaju blie. Ovaj
parametar definie se, takoe, samo za QAM modulacije. Izgled konstelacionog
dijagrama 16-QAM za hijerarhijski tip modulacije za = 2 i = 4 datje na slici 2.8.

Slika 2.8 Konstelacioni dijagrami za hijerarhijski mod rada 16-QAM (za = 4 i = 4)

Ako posmatramo hijerarhijski tip modulacije 16-QAM, mapiranje npr. take 1000
koja se nalazi u gornjem levom (II) kvadrantu i gornjem levom uglu odgovara
vrednostima prikazanim u tabeli 2.1.1.

1000 1 0 0 0
16-QAM HP HP LP LP

Tabela 2.1.1 Mapiranje 1000 taaka

Ako se ova konstelaciona taka dekoduje nizom vieg prioriteta (tj. kao QPSK), a
ne nizom nieg prioriteta (kao 16-QAM) tada e dekoder prijemnika prepoznati samo
prve dve take (odnosno kvadrant tj. QPSK modulacionu emu, tabela 2.1.2).

10 1 0
QPSK HP HP

Tabela 2.1.2 Vrednosti koje prepoznaje dekoder

Za prijem niza sa niim prioritetom (16-QAM) dekoder prijemnika mora

dekodovati sve etiri konstelacione take (1000 1 0 0 0 ). Slino vai i u sluaju
hijerarhijskog tipa modulacije 64-QAM.

Dakle, kada prijemnik dekoduje niz nieg prioriteta tada on indicira tanu poziciju
svake konstelacione take unutar kvadranta, dok kada dekoduje samo niz vieg prioriteta
moe da odredi samo kvadrant u kome se konstelaciona taka nalazi. Kako postoje etiri
kvadranta u konstelacionoj ravni jasno je da e se za HP niz koristiti iskljuivo QPSK
modulaciona ema, a za LP niz 16-QAM ili 64-QAM. Kada su uslovi za prijem dobri
prijemnik e primati oba niza, dok e u suprotnom primati samo HP niz. Na ovaj nain
postignuto je da sigurnost prijema kvalitetne slike bude via, a prenos slike vieg
prioriteta i dodatnih servisa bude bri.

2.4 OFDM modulacija

Metode za prenos informacija sa jednim nosiocem (SCM) koriste se gotovo od
samog poetka elektrinog prenosa poruka. Tako, poruka koja treba da se prenese bila bi
utisnuta na sinusoidni nosila primenjujui analognu amplitudsku, frekvencijsku ili
faznu tehniku. Od 80-tih godina prenos podataka poinje sve vie da se vri pomou
digitalnih modulacionih tehnika (npr. FSK, QPSK, QAM...) koja sa daljim razvojem
tehnologija uspostavljaju primatnad analognim. Meutim, i pored iroke primene metode
prenosa sa jednim nosiocem, karakteristike mnogih prenosnih putanja su takve da se
pokazuje da ova metoda moe da bude osetljiva na interfrernciju, sloena ili neadekvatna.
Sa druge strane radio-difuzni servisi koji koriste zemaljski radio link i imaju irok
propusni opseg (televizija i do 8 MHz) vape za pouzdanim digitalnim metodama
prenosa.
Prelazak na sistem prenosa koja ukljuujue vie nosilaca (MCM) predstavlja jedan
adekvatan i pouzdan pristup ovoj problematici. Dakle, informacija se ovim sistemom
prenosi ne preko jednog nosioca, ve preko mnogo (i hiljade) podnosilaca sa, najee,
viestrukim zatitama od greke. Jedna od metoda koja se zasniva na ovakvom principu
rada jeste i OFDM.

OFDM predstavlja multifrekvencijski metod sa nekoliko hiljada (pod)nosilaca,

izmeu kojih nema interferencije buduida su uzajamno ortogonalni. Svakiod ovih
podnosilaca predstavljaju modulisani vektor i to QPSK, 16-QAM ili 64-QAM
modulacionom emom, pa se u zavisnosti od ovog izbora 2, 4 ili 6 bita prenose
istovremeno na svakom podnosiocu. U OFDM postupku viestruki broj podnosilaca se
koristi za modulisanje informacije tj. prenosa podataka deljenjem niza u paralelne bitske
podnizove od kojih je svaki sa znatno manjom bitskom brzinom. Sam postupak OFDM
modulacije moe da se posmatra kao proces koji zapoinje korakom kanalnog deljenja.
Kanalno deljenje vri se i u vremenskom i u frekvencijskom domenu, tako da RF kanal
koji se koristi za prenos signala moemo aproksimirati setom uzanih frekvencijskih i
setom kratkih susednih vremenskih segmenata [5][16].
Sledei korak predstavlja insertovanje podnosilaca, gde se unutar svakog
vremenskog segmenta, koji zapravo predstavlja OFDM simbol, insertuje po jedan
podnosilac iz svakog frekvencijskog podopsega. Kako bi se izbegla mogunost
interferencije nosioci se insertuju na rastojanju ije je trajanje jednako recipronom
trajanju simbola, drugim reima nosioci su uzajamo ortogonalni. Pojam ortogonalnosti
obino oznaava 90 u odnosu na neto, meutim, u telekomunikacijama, generalno
oznaava signale izmeu kojih nema interferencije zbog odreenih karakteristika.

Objanjenje za ortogonalnost poinje od jednog pravougaonog impulsa i njegove

Furijeove transformacije. Pravougaoni impuls duine t, u frekvencijskom domenu ima
talasni oblik sin(x)/x, sa razmakom nula od f =1/t. irenje pravougaonog impulsa u
vremenskom domenu, za posledicu ima suavanje razmaka nula u frekvencijskom
domenu i obrnuto. Ako irina pravougaonog impulsa tei beskonanosti, nule spektra
teie ka uestanosti nula, ostavljajui samo jednu liniju na toj uestanosti (delta impuls).
Povorka pravougaonih impulsa, irine t, nakon prebacivanja u frekvencijski
domen (FT), daje povorku signala oblika sin(x)/x. Signali podnosioci su sinusoidalnog
oblika i ovakvi talasi periode Ts imaju spektar oblika dva delta impulsa na uestanostima
-fs i fs (fs = 1/Ts). Signal podataka obino predstavlja povorka pravouganih impulsa.
Mnoenje signala u vremenskom domenu, odgovara konvoluciji njihovih spektara u
frekvencijskom domenu. Rezultat mnoenja ovakvih podnosilaca i pravougaonih impulsa
prikazan je na slici 2.9 [6][3].

Slika 2.9 Rezultat mnoenja signala podataka i sinusoidnih podnosilaca (OFDM simbol)

Posmatrajmo sada domen uestanosti gde se, kako je reeno, deava konvolucija
spektra dva signala. Kako je delta impuls neutralni element za konvoluciju sa pomerenim
delta impulsom samo e translirati spektar signala podataka na uestanost delta impulsa (-
fs i fs). To znai da je rezultat konvulacije, KONVOLUCIJE signal talasnog oblika
sin(x)/x na uestanostima -fs i fs. Postupak se ponavlja za svaki deo informacije, a krajnji
rezultat jeste povorka talasa, oblika sin(x)/x.
Slika 2.10 ilustruje rezultat konvolucije spektra signala podataka (povorka
pravougaonih impulsa) i sinusoidalnih podnosilaca u OFDM sistemu.

Slika 2.10 Rezultat konvolucije spektra signala podataka i sinusoidnih podnosilaca

Uslov ortogonalnosti u OFDM sistemu zadovoljen je ako vai f = 1/t, gde je f

razmak izmeu podnosilaca i t duina trajanja simbola. Ortogonalnost podopsega u
OFDM postupku moe se odrati, a podopsezi se mogu u potpunosti razdvojiti primenom
brze Furijeove transformacije, samo ako nema uticaja intersimbolske interferencije (ISI) i
interferencije meu podnosiocima (ICI) koje su posledica uticaja prenosnog kanala. Kako
je spektar pojedinih podopsega oblika sin(x)/x, linearna izoblienja kao npr. viestruki
prijem signala raspruju energiju jednog podopsega na susedne uzrokujui ISI. Kako bi
se ona izbegla, vri se umetanje zatitnog intervala trajanja T izmeu OFDM simbola.
Slika 2.11.

Da bi se signal ispravio demodulisao, prijemnik mora da nakon prvog pristiglog

ignorie sve naknadno pristigle signale tokom trajnog zatitnog intervala. Vremenski
prozor mora biti tano postavljen u odnosu na trenutak kad se pojavljuje svaki prvi
emitovani OFDM simbol. DVB-T koristi pilot podnosioce pravilno rasporeene u
prenosnom kanalu kao sinhronizacione markere koji su prikazani na slici 2.11.

Slika 2.11 Umetanje zatitnih intervala

Slika 2.12 Sinhronizacioni marker

Dakle, OFDM modulacija pripada grupi spektralnih multipleksa i kao to je ve

reeno OFDM nosioci su meusobno ortogonalni, tj. maksimum spektralne karakteristike
jednog poklapa se sa minimumom prethodnog i narednog nosioca. Ukoliko je izvreno
kanalno kodovanje, koje se u preksi gotovo uvek koristi, re je o COFDM modulacionoj
emi. Primena OFDM sistema omoguava poveanje rubnosti VEROVATNO
ROBUSNOSTI signala na uticaje frekvencijski selektivnog fedinga. U sistemima prenosa
s jednim nosiocem smetnja na datoj frekvenciji moe dovesti do degradacije kvaliteta, pa
i totalnog gubitka signala, dok se kod sistema sa vie nosioca degradira samo odreeni
deo od ukupnog broja nosilaca, ali ne i ceo signal. Postupci za obradu i procesiranje
digitalnog signala odnosno, primena direktne i inverzne Furijeove transformacije
omoguavaju da se OFDM lako realizuje.
Kako bi objanjenje samog postupka OFDM modulacije bilo lake i razumljivije
iskoristiemo blok emu emisione strane i pojednostavljenu analizu koja predstavlja opti
sluaj OFDM, slika 2.13 [5].

Slika 2.13 Blok ema postupaka OFDM modulacije

Osnovna ideja OFDM modulacionog postupka jeste da se omogui paralelizacija

ulaznog toka podataka relativno velike bitske brzine kroz frekvencijsko multipleksovanje
sa veom spektralnom efikasnou u odnosu na uobiajeno frekvencijsko
multipleksovanje, to diktira specifinu strukturu spektra OFDM signala. Dakle, serijski
niz bitskih podataka koji nose sadraj informacije prvo se konvertuje u paralelne bitske
nizove u bloku za serijsko-paralelnu konverziju. Prednost ovakvog paralelnog pristupa
jeste to omoguava da se nekoliko poruka prenese istovremeno ime se ostvaruje bri
prenos. Blok od NIFFT serijskih podataka od kojih je trajanje svakog simbola Ts konvertuje
se u blok od NIFFT paralelnih podataka simbola, tako da trajanje svakog simbola sada
iznosi NIFFT Ts. Na ovaj nain svaki od NIFFT bitskih podataka multipleksirae se u N
kanala pri emu je svaki od bita modulisan razliitim nosiocem.
Praktino gledano, ukupan opseg deli se u N IFFT podopsega (to je npr. za 2K mod
2048) i svaki podnosilac u opsegu modulisae se pojedinanim simbolom, a podopsezi se
frekvencijski multipleksiraju. Stoga e spektar pojedinanog simbola zauzimeti samo deo
ukupnog raspoloivog spektra.

Nakon serijsko-paralelne konverzije, signal se dovodi u stepen za formiranje

simbola gde se grupie u blokove od po N (=N IFFT) podataka gde je NIFFT=2048 odnosno,
8192 u zavisnosti da li je 2K ili 8K mod rada. Grupisanje u blokove se vri u formi s(1),
s(2),..., s(NIFFT) tako da je svaki od vektora s(1), s(2),..., s(NIFFT) kompleksni broj oblika
s(n) = a(n) + jb(n). Bilo koji od kompleksnih simbola s(n) predstavlja moduliui simbol,
a modulaciona ema svakog podnosioca odreena je brojem bita u realnom i
imaginarnom domenu.
Naredni korak predstavlja blok za inverznu diskretnu transformaciju (IFFT) gde
se postupak diskretizovanja obavlja uvek jednom tokom trajanja OFDM simbola u
vremenu Ts. Nakon izvrene diskretizacije i razdvajanja signala na njegov realni i
imaginarni deo, vri se njegova konverzija iz digitalnog u analogni oblik.
Tako se na izlazima D/A konvertora dobijaju kontinualni signali koji
aproksimiraju spektralno multipleksirane signale. Oblik ovih signala u vremenskom
domenu moe se predstaviti kao:

Dakle, vidimo da postoje dve komponente OFDM signala koje se sastoje iz zbira
prostoperiodinih lanova razliitih frekvencija koje su modulisane komponentama
moduliuih simbola a(n) i b(n). Komponente I i Q modeliu MODULIU se u
kvadraturi tj. prostoperiodinim komponentama faznopomerenim za /2 uestanou
meufrekvencije. Potom se vri sabiranje ovako dobijenih signala i zatim se kompozitni
signal transformie u vii opseg i proputa kroz izlazni filter propusnik opsega.
Pojedinani nosioci moduliu se simbolima a(n) i b(n). Nain formiranje ovih simbola
odreuje tip modulacije svakog podnosioca. Tako npr. ako moduliui simboli a(n) i b(n)
imaju vrednosti iz skupa 1, re je o QPSK modulaciji. U tabeli 2.2 dat je pregled
skupova vrednosti moduliuih simbola, zavisno od izbora modulacione eme i
hijerarhijskog ili nehijerarhijskog moda rada, odnosno uniformnih ili neuniformnih
pravila mapiranja.

Moduliui Skup Modulaciona Modulacioni

Modulacija
simboli vrednosti ema parametar
 1 QPSK QPSK -------
Nehijerarhijska
1 3 16-QAM =1
I hijerarhijska
4 2 Neuniformna 16-QAM =2
a(n), b(n) 6 4 Neuniformna 16-QAM =4
Nehijerarhijska
7 5 1 64-QAM =1
I hijerarhijska
8 6 4 Neuniformna 64-QAM =2
10 8 6 Neuniformna 64-QAM =4

Tabela 2.2 Mogui skup moduliuih simbola

Pre deteljnijeg upoznavanja sa namenom i brojem OFDM nosilaca koji se koriste

u pojedinim modovima rada DVB-T sistema, potrebno je osvrnuti se jo jednom na ulogu
i znaaj uvoenja zatitnog intervala. Kao to je ve istaknuto, jedan od najveih
problema beinog slanja signala jesu zakasnele kopije, odnosno, eho signali. Stoga je
izuzetno vano korienje zatitnog intervala tokom kog prijemnik ignorie sve naknadno
pristigle signale (zakasnele u odnosu na prvi).
U skladu sa tim potrebno je i da vremenski pozor bude tano postavljen u odnosu
na trenutak pojavljivanja svakog prvog emitovanog OFDM simbola, jer je u tom sluaju,
kao posledica svega ovoga u reproduktivnoj slici nema neeljenih refleksija (duhova,
eha). Takoe, duinom trajanja zatitnog intervala definie se i maksimalno rastojanje
DVB-T predajnika, a time i gustina SFN mree.

Trajanje zatitnog intervala bira se tako da bude due od oekivane vrednosti

kanjenja kopija, kako bi se izbegla ISI. Zatitni interval moe da bude prazan u vidu
pauze u emitovanju, tj. pre slanja narednog simbola, ali najee nije i sadri
odgovarajui period kraja narednog simbola. Ovakav zatitni interval se naziva ciklini
prefiks i njegovo generisanje ne predstavlja problem budui da se signal nakon izlaska iz
bloka za IFFT upisuje u memoriju, pa se unapred zna izgled svakog simbola. Ciklini
prefiks omoguuje prijemniku laku detekciju simbola. Uz pomo autokorelacije u
prijemniku veoma lako se pronalazi pravi poetak simbolskog intervala. Ciklini prefiks
prikazan je na slici 2.14 [7].

Slika 2.14 OFDM signal sa ciklinim prefiksom

Trajanje svakog OFDM simbola Ts definisano je duinom zatitnog intervala (T),

u okviru kog je prijemnik pasivan,duinom korisnog intervala (T u),tokom kojeg
prijemnik razvija poruku i odnosom trajanja T i Ts ( delta interval, ). Dakle, vai Ts = T
+Tu i = T/Tu. Kad je u pitanju DVB-T standard specificirane vrednosti intervala su:
1/32, 1/16, 1/8 i 1/4.
U DVB-T sistemu koristi se nominalni broj IFFT podnosilaca koji, zavisno od moda rada,
iznosi 2048 (2K mod) odnosno, 8192 (8K mod). Naime, stie se utisakdasvaki od ovih
podnosilaca prenosi samo korisne podatke, meutim, pored korisnih podataka prenose se
i razni pomoni signali. Tako, broj nosilaca koji se koristi za prenos podataka jeste 1512
(2K mod) odnosno, 6048 (8K mod). U DVB-T sistemu razlikuju se sledee vrste
podnosilaca (pilota) [3] [5]:
 neaktivni podnosioci koji imaju amplitudu jednaku nuli
aktivni (korisni) podnosioci
kontinualni piloti
rasuti (disperzovani) piloti
TPS podnosioci

Podnosioci ija je amplituda jednaka nuli su krajnji podnosioci (odnosno, prvi i

poslednji podnosioci, uz gornju i donju ivicu kanala) i oni ne nose nikakvu informaciju.
Osnovni razlozi za njiihovo korienje su prevencija interkanalne interferencije koja se
postie filtriranjem repova OFDM spektra i prilagoavanje broja bita po simbolu ulaznoj
strukturi podataka.

Aktivni (korisni) podnosioci su podnosioci koji slue za prenos korisnih podataka.

Oni prenose informacije o samom sadraju slike, zvuka i teleteksta. Kao to je ve
prethodno reeno, ukupan broj ovih nosilaca je 1512 odnosno, 6048 i imaju fisksnu
poziciju u spekru.

Kontinualni piloti se takoe nalaze uvek na istoj poziciji i slue za procenu i

korekciju greke sinhronizacije i faznog stava. Snaga ovih pilota vea je od ostalih, a u
zavisnosti od moda rada, njihov ukupan broj iznosi 45 (2K mod) odnosno, 177 (8K mod).
Kao to i samo ime kae, rasuti (disperzovani) piloti senalaze po itavom spektru OFDM
kanala, budui da zauzimaju promenljivu poziciju. Njihova uloga je procena i korekcija
kanalnih karakteristika, putem integracije u vremenskom i frekvencijskom domenu.

U okviru svakog simbola svaki dvanaesti podnosilac predstavlja rasuti pilot, koji se
pomera za tri pozicije unapred u narednok simbolu. Ukupan broj rasutih nosilaca je 131
(2K mod) i 524 (8K mod). Jedan deo kontinualnih i rasutih podnosilaca zauzima istu
poziciju zauzima istu poziciju i broj ovakvih istovetnih pozicija jeste 11 odnosno, 2K
odnosno, 8K mod rada. OVDE NEGDE VALJDA TREBA 44

TPS signalizacioni podnosioci nose podatke o modu rada (2K, 8K), trajanju
zatitnog intervala (1/4, 1/8, 1/16, 1/32), kodnom koliniku (1/2, 2/3, , 5/6, 7/8), izboru
modulacione eme (QPSK, 16-QAM, 64-QAM), nainu rada (hijerarhijski,
nehijerarhijski) i sl. oviu podnosioci zauzimaju uvek istu poziciju. U okviru jednog
simbola svi TPS podnosioci nose istu informaciju koja je, budui da su diferencijalno
kodovani, sadrana u razlici dva susedna simbola. Kompletna TPS informacija emituje se
preko 68 simbola. Zavisno od izbora moda rada broj TPS podnosilaca moe biti 17 (2k
mod) odnosno. 68 (8-k mod).
Na slici 2.15 dat je dvodimenzionalni prikaz OFDM podosilaca za modove rada 2k,
4k, 8k, pri emu se mod 4k prvenstveno koristi za prijem DVB putem runih prijemnika
(DVB-H TV).

Slika 2.15 Dvodimenzionalni prikaz OFDM nosilaca (pilota)

Nakon postupka OFDM modulacije, finalni proces koji se obavlja na strani

predajnika jeste translacija spektra iz nieg u vii opseg na centralnu uestanost eljenog
TV kanala i njegovo dovoenje na emisionu antenu. Dakle, kompozitni OFDM signal na
izlazu sabiraa modulisan je na meufrekvenciju MF, nakon ega sledi postupak
konverzije na radnu frekvenciju, RF, odnosno na eljeni kanal. Stoga, sabiramo
frekvenciju iz lokalnog oscilatora i meufrekvenciju kako bi se generisala eljena RF, a
zatim se vri filtriranje kako bi se uklonili neeljeni nus produkti. Fazni um lokalnog
oscilatora mora biti u okviru strogo odreenih specifikacija, s obzirom da je digitalni TV
signal osetljiv na fazni um koji utie na degradaciju kvaliteta.
2.5 Bitski protoci i odnos C/N
DVB-T standard u Evropi razvijen je za nominalnu irinu TV kanala od 8 MHz
(UHF opseg), iz koga su potom utvrene norme za kanal irine 7 MHz (VHF opseg).
Kako je DVB-T prilagodljiv i za ostale irine TV kanala, izvedene su norme za kanal
irine 6 MHz, pa ak i 5 MHz. Osnovni sistemski parametar u DVB-T jeste i IFFT
frekvencija odmeravanja (IFFT irina spektra) koja za TV kanal 8 MHz iznosi fIFFT(8MHz) =
64/7MHz ili fIFFT(8MHz) = 9,142857143 MHz. Poznajui ovu vrednost frekvencija
odmeravanja za ostale irine TV kanala (7 MHz, 6 MHz i 5 MHz) moe se odrediti kao 3,
5, 6:

fIFFT(7MHz) = 7/8 fIFFT(8MHz) = 7/8 64/7 = 56/7 odnosno fIFFT(7MHz) = 8MHz,

fIFFT(6MHz) = 6/8 fIFFT(8MHz) = 6/8 64/7 = 48/7 odnosno fIFFT(6MHz) = 6,857142857MHz,
fIFFT(5MHz) = 5/8 fIFFT(8MHz) = 5/8 64/7 = 40/7 odnosno fIFFT(5MHz) = 5,714286MHz.

Kadaje poznata frekvencija odmeravanja lako se moe odrediti trajanji IFFT

simbola, budui da je jednako recipronoj vrednosti frekvencije odmeravanja odnosno
vai TIFFT = 1/fIFFT pa je :
TIFFT(8MHz) = 7/64 = 109,375 ns,
TIFFT(7MHz) = 8/7 TIFFT(8MHz) = 7/5 = 125 ns,
TIFFT(6MHz) = 8/6 TIFFT(8MHz) = 7/48 = 145,833 ns,
TIFFT(5MHz) = 8/5 TIFFT(8MHz) = 7/40 = 175 ns

Pored trajanja IFFT simbola mogue je odrediti i razmak izmeu OFDM nosilaca
deljenjem frekvencije odmeravanja sa brojem IFFT podnosila (NIFFT), tj. f = fIFFT/NIFFT.
Na osnovu ovoga, zavisno od vrednosti IFFT frekvencije za date irine kanala i broja
IFFT nosilaca, frekvencijski razmak (f) za sve irine kana i modove rada bie: (tabela
2.3)

Nominalna irina TV kanala

Broj IFFT
Mod 8MHz 7MHz 6MHz 5MHz
nosilaca
Frekvencijski razmak izmeu OFDM nosilaca [Hz]
8K 8192 1.116,071429 976,5625 837,535714 697,5446428
4.464,28571 3.348,21428 2.790,178572
2K 2048 3.906,25
4 6

Tabela 2.3 Frekvencijski razmak izmeu OFDM podnosilaca

Dalje, na osnovu poznavanja frekvencijskog razmaka, moe se odrediti trajanje

upotrebljivog dela simbola (Tu), koje je jednako recipronoj vrednosti frekvencijskog
razmaka OFDM nosilaca. Dakle, primenom relacije Tu = 1/ f sledi, (tabela 2.4):

Nominalna irina TV kanala

Mod rada 8MHz 7MHz 6MHz 5MHz
Trajanje upotrebljivog dela simbola Tu [s]
8K 896 1024 1194,6 1433,6
2K 224 256 298,67 358,4
 Tabela 2.4 Trajanje upotrebljivog dela OFDM simbola

Takoe, moe se specificirati i realna irina opsega koju zauzima DVB-T signal.
Ona predstavlja proizvod broja OFDM nosilaca koje sadri jedan okvir (N) i
frekvencijskog razmaka izmeu njih (f). Tako, u zavisnosti od moda rada, odnosno
broja OFDM nosilaca i irine frekvencijskog kanala, primenom relacije B OFDM = N f
proizilazi da je zauzeta irina OFDM opsega: (tabela 2.5)

Nominalna irina kanala

Mod rada Ukupno OFDM nosilaca 8MHz 7MHz 6MHz 5MHz
Zauzeta irina TV kanala BOFDM [MHz]
8K 6817
7,61 6,66 5,71 4,75
2K 1705

Tabela 2.5 Zauzeta irina TV kanala

Naredni parametar koji se definie jeste simbolska brzina protoka (C SYMBOL). Ovaj
parametar odreuje se iz podatka o ukupnom vremenu trajanja simbola (T s) i definie se
kao CSYMBOL 1/Ts odnosno CSYMBOL = 1/(Tu+T) budui da je ukupno vreme trajanja sibola
Ts = Tu+T. Parametar trajanja upotrebljivog dela simbola (Tu) smo prethodno odredili
dok se trajanje zatitnog intervala (T ) moe odrediti iz ve definisane relacije za delta
interval = T / Tu kao to je ve reeno delta interval definisan je za etiri vrednosti
kadje u pitanju DVB-T i to = , = 1/8, = 1/16 i = 1/32. Poznavanje trajanja
zatitnog intervala od izuzetne je vanosti za projektovanje SFN mrea budui da
direktno utie na odreivanje maksimalne separacije izmeu DVB-T predajnika. Dakle,
sada kada su poznate sve veliine moe se odrediti simbolska brzina (protok) koja
predstavlja recipronu vrednost trajanja OFDM simbola i funkcija je moda (FFT) rada i
irine kanala. Dobijeni rezultati prikazani su u tabeli 2.6.

Mod 8MHz 7MHz 6MHz 5MHz

1/4 1120 1280 1493,35 1789,84
Ukupno trajanje 1/8 1008 1152 1344 1612,80
simbola Ts [s]
Ts = Tu + T 1/16 952 1088 1269,33 1523,20
1/32 924 1056 1222,66 1478,4
8K
1/4 892,86 781,25 669,63 558,7
Simbolska brzina 1/8 992,06 868,05 744,05 620,04
protoka [simb/s] 1/16 1.050,42 919,20 787,82 656,51
1/32 1.082,25 946,97 817,89 676,40
1/4 280 320 373,35 447,46
Ukupno trajanje 1/8 252 288 336 403,20
simbola Ts [s]
Ts = Tu + T 1/16 238 272 317,33 380,80
1/32 231 264 308 369,60
2K
1/4 3.571,43 3.125,00 2.678,45 2.234,83
Simbolska brzina 1/8 3.968,28 3.472,22 2.976,19 2.280,16
protoka [simb/s] 1/16 4,201,68 3.676,47 3.151,29 2.626,05
1/32 4.329,00 3.7873,87 3.246,75 2.706,63

Tabela 2.6 Vremenska trajanja i simbolske brzine

Vaan parametarkoji se difinie jeste i bruto bitski protok (CBRUTTO). Ovaj

parametar predstavlja maksimalnu ulaznu brzinu bitskog niza koju OFDM enkoder moe
obraditi u odgovarajuim modovima. Bitski protok odreuje se prema sledeem obrascu:
 CBRUTTO = CSYMBOLNACT = 1/Ts NACT ,

gde je NACT broj aktivnih tj. korisnih OFDM nosilaca, koji u sluaju 2k moda iznosi 1512
odnosno 6048 za 8k mod, a predstavlja broj bita po simbolu paje QPSK = 2, 16QAM = 4 i
64QAM = 6. Bruto (ukupni) bitski protok prikazan je u tabeli 2.7.

Pored bruto bitskog protoka definie se i normirani bitski protok u oznaci C NORM
kao i veliina koja zavisi od nominalne irine TV kanala (B W) i parametra , koji se
naziva Roll-ov faktor. Ova veliina odreena je izrazom C NORM [Mbit/s] = BW[MHz]/
(1+). Zamenom =0,185 koji se odnosi na DVB-T, normirani bitski protoci koji se
dobijaju za kanale nominalne irine 8, 7, 6 i 5 MHz su 6,75 Mbit/s, 5,90625 Mbit/s,
5,0625 Mbit/s i 4,21875 Mbit/s respektivno.

Po analogiji se definisanim protokom na ulazu MPEG enkodera definie i veliina

koja predstavlja protok na izlazu enkodera. Ona se naziva upotrebljivi bitski protok ili
neto (mada je nepravilno, ali po analogiji sa bruto) bitski protok i oznaena je kao
CNET [Mbit/s] ili kao CUSEFUL [Mbit/s].
Upotrebljiv bitski protok definisan je relacijom C NET = 188/204CNORM(Tu/Ts)k,
gde od novih veliina koje se javljaju odnos 188/204 prestavlja Reed-Solomon-ov kodni
kolinik, dok je sa k oznaen kodni kolinik (1/2, 2/3, 3/4, 5/6 ili 7/8).
Iz prethodno navedene relacije vidi se da nii kodni kolinik (pri emu se k =
smatra najniim, a k = 7/8 najviim) zahteva nii bitski protok.

Mod rada (2K/8K)

Nominalna 1/4 1/8 1/16 1/3
Modulaciona irina kanala
ema Bruto botski protok
[MHz]
[Mbit/s]
QPSK 10,8 12,00 12,69 13,09
16-QAM 8 21,59 24,00 25,41 26,17
64-QAM 3,40 36,00 38,10 39,28
QPSK 9,45 10,5 11,10 11,45
16-QAM 7 1,90 21,0 22,20 22,90
64-QAM 28,35 31,5 33,30 34,35
QPSK 8,1 9,0 9,52 9,82
16-QAM 6 16,2 18,0 19,04 19,64
64-QAM 24,3 27,0 28,56 29,46
QPSK 6,75 7,5 7,93 8,18
16-QAM 5 13,5 15 15,86 16,36
64-QAM 20,25 22,5 23,79 24,54

Tabela 2.7 Bruto (ukupan) bitski protok

S druge strane krae vreme trajanja zatitnog intervala dovodi do korienja viih
bitskih protoka. Tako e najvia vrednost upotrebljivog bitskog protoka biti prilikom
izbora najkraeg delta intervala tj. = 1/32, jer je tada trajanje upotrebljivog dela
najvee.
Korienjem do sada definisanih relacija izraz za upotrebljivi bitski protok moe
da se transformie u oblik C NET=NACT/(Tu+Tu)k188/204, odnosno CNET =
CBRUTTOk188/204.

Kada je u pitanju izbor modulacione eme, potrebno je uoiti da vii nivo

(kvaliteta) modulacione eme (pri emu je QPSK najnii, a 64-QAM najvii) dovodi do
potrebe za viim upotrebljivim bitskim protokom, budui da je broj bita po simbolu vei.
Tako, pri istom kodnom koliniku i trajanju zatitnog intervala upotrebljivi bitski protoci
stoje u odnosu broja bita po jednom OFDM simbolu tj. C NETQPSK : CNET16QAM : CNET64QAM =
2 : 4 : 6 = 1 : 2 : 3. U tabeli 3.8 prikazani su upotrebljivi bitski protoci kada je u pitanju
UHF kanal irine 8 MHz za sve tipove modulacionih ema, kodnih kolinika i zatitnih
intervala.

to se tie ostalih pomenutih kanala, upotrebljivi bitski protoci su nii, pa tako za

kanal irine 7 MHz upotrebljivi bitski protok iznosi 7/8 protoka koji postoji u kanalu
nominalne irine 8 MHz, odnosno 6/8 za kanal 6 MHz i 5/8 za kanal 5 MHz.
Posmatranjem tabele 3.8 uoava se da je upotrebljivi bitski protok pri istoj vrednosti delta
intervala jednak za modulacionu emu 64-QAM pri kodnom koliniku k = i
modulacionu emu 16-QAM sa kodnim kolinikom k = 3/4. Ova situacija je u tabeli 2.8 i
naglaena (oseneno). Iako se na prvi pogled ini da nije tolikovano koja od ove dve
eme e se korititi, budui da je upotrebljivi bitski protok u oba sluaja isti, razlika je u
upotrebi kodnog kolinika odnosno stepena zatite. Kako kodni kolinik k = ima vei
stepen zatite u odnosu na k = on e se koristiti u onim sluajevima gde je u prijemnim
sredina nivo smetnje vei. Sa druge strane modulaciona ema 64-QAM je znatno
poeljnija od 16-QAM zbog kvalitetnijeg signala, to uzrokuje potrebu za veim brojem
bita po simbolu. Stoga, zavisno od upotrebljivog bitskog protoka i imunosti sredinena
smetnje, mogue je u konkretnom sluaju prenositi sliku razliitog kvaliteta sa istim
bitskim protokom. Kada je u pitanju hijerarhijski mod rada, ukupan upotrebljivi bitski
protok jednak je zbiru odgovarajuih protoka za niz vieg (QPSK) prioriteta (HP) i niz
nieg (16-QAM ili 64-QAM) prioriteta (LP).

Bitski protok
Varijanta
Modulaciona ITU Kodni sistema
ema Mod kolinik (CEPT [Mbit/s]
mod)
1/4 1/8 1/16 1/3

1/2 A1 4,98 5,53 5,85 6,03

2/3 A2 6,64 7,37 7,81 8,04
QPSK 3/4 A3 7,46 8,29 8,78 9,05
5/6 A5 8,29 9,22 9,7 10,05
7/8 A7 8,71 9,68 10,25 10,56
16-QAM M1 1/2 B1 9,9 11,06 11,71 12,06
2/3 B2 13,27 14,7 15,61 16,09
3/4 B3 14,93 16,5 17,56 18,10
 5/6 B5 16,59 8,43 19,52 20,11
7/8 B7 17,42 19,35 20,49 21,11
M2 1/2 C1 14,93 16,5 17,56 18,10
M3 2/3 C2 19,91 22,12 23,42 22,13
64-QAM 3/4 C3 22,39 24,88 26,35 27,14
5/6 C5 24,88 27,6 29,27 30,16
7/8 C7 26,13 29,03 30,74 31,67

Tabela 2.8 Upotrebljivi bitski protok za kanal irine 8MHz

Pored potrebnog nivoa (intenziteta) signala, za kvalitetan i sigurniji prijem

neophodno je da postoji i odgovarajui radio frekvencijski odnos nivo nosioca i smetnje,
C/N. Ovaj odnos se definie za odreeno mesto u prijemnom lancu i odreeni iznos
bitske greke nakon Viterbi-jevog dekodera. Potreban RF C/N odnos specificira se za sva
tri modela raspodele smetnje unutar prijemnog kanala (Gauss, Rice, Rayleigh), sva tri
tipa modulacionih postupaka i svih pet kodnih kolinika. Rezultati prikazani u tabeli 2.9
su eksperimentalno dobijeni, raunarskom simulacijom i predstavljaju teoretski dobijene
vrednosti koje se iz razloga praktine implementacije i sigurnosti prorauna nivoa
prijemnog polja uveavaju za 3 dB.

CEPT varijanta C / N [dB]

sistema
Modulaciona ema Kodni Tip prijemnog kanala
UHF VHF kolinik
8MHz 7MHz k Gauss Rice Rayleigh
A1 D1 QPSK 1/2 3,1 3,6 5,4
A2 D2 QPSK 2/3 4,9 5,7 8,4
A3 D3 QPSK 3/4 5,9 6,8 10,7
A5 D5 QPSK 5/6 6,9 8,0 13,1
A7 D7 QPSK 7/8 7,7 8,7 16,3
B1 E1 16-QAM ( ITU M1 ) 1/2 8,8 9,6 11,2
B2 E2 16-QAM 2/3 11,1 11,6 14,2
B3 E3 16-QAM 3/4 12,5 13,0 16,7
B5 E5 16-QAM 5/6 13,5 14,4 19,3
B7 E7 16-QAM 7/8 13,9 15,0 22,8
C1 F1 64-QAM ( ITU M2 ) 1/2 14,4 14,7 16,0
C2 F2 64-QAM ( ITU M3 ) 2/3 16,5 17,1 19,1
C3 F3 64-QAM 3/4 18,0 18,6 21,7
C5 F5 64-QAM 5/6 19,3 20,0 25,3
C7 F7 64-QAM 7/8 20,1 21,0 27,9
Tabela 2.9 Teoretske minimalne vrednosti potrebnog odnosa C/N za nehijerarhijski mod

Modulacione eme sa odgovarajuim kodnim kolinikom imaju svoje CEPT

oznake. Tako se iz tabele 2.9 vidi npr. 16-QAM ima oznaku B na UHF opsegu, odnosno
E na VHF opsegu, a zajedno sa kodnim klinikom pridodaje se cifra brojioca pa tako B5
oznaava 16-QAM i kodni kolinik 5/6 na UHF, odnosno VHF opsegu bila bi E5.
Pojedini modovi rada imaju ITU oznaku M1 (16-QAM, 1/2), M2 (64-QAM, 1/2) i M3
(64-QAM, 2/3). Oni su usvojeni kao standard za DVB-T merenja zona pokrivanja i
tehnika ispitivanja.

Na osnovu porethodne tabele moe se izvui zakljuak da pri istom kodnom

koliniku najmanji odnos C/N zahteva kanal sa Gauss-ovom raspodelom, dok je taj odnos
vii u sluaju Rice-ovog, a najvii u sluaju Rayleigh-jevog modela.

2.6 Forward Error Coding implementation

FEC (Forward Error Coding) implementacija u prijemniku sadri simbol/bit raslanjiva.
Viterbijev dekoder, konvolucioni dekoder i Reed Solomon-ov dekoder kao sto je
prikazanao na slici 2.16. Ove funkcije su dostupne u biblioteci Xilinx ISE FPGA softver
alatu. Dakle, implementacija je prilino jednostavna.

Slika 2.16. Viterbijev dekoder, konvolucioni dekoder i Reed Solomon-ov dekoder

2.7 Viterbijev dekoder

Demapirani podaci iz demapera ulaze u simbol/bit dekoder gde se vri njihova

preraspodela i smestanje u Viterbijev dekoder. Viterbijev dekoder dekoduje
konvolucionalno kodiran niz bitova prinalazei putanju maksimalne verodostojnosti kroz
treilis za konvolucioni kod. Osnovni dekoder sastoji se od tri glavna bloka kao to je
prikazano na slici 2.17.

Slika 2.17 Osnovni dekoder

Prva grana predstavlja granu metrike jedinice (Branch Metric Unit BMU).
Dolazni podaci mogu biti fiksirani sa bitom koji je predstavljen sa 1 ili kodirani sa
konfigurabilnom bitnom irinom koja se moe podesiti na bilo koju vrednost od 3 do 8.
Fiksno kodirani podaci se dekoduju korienjem Hamingove metode, dok ne fiksirani
podaci se dekoduju koristei Euklidovu metriku. Prilikom fiksnog dekodovanja,
demodulator pravi teku odluku o tome da li se prenosi nula ili jedinica i ne obezbedjuje
ni jednu drugu informaciju dekoderu o tome koliko je odluka verodostojna. U sluaju ne
fiksiranog dekodovanja, demodulator obezbeuje dekoderu neke bone informacije
dekoderu zajedno sa odlukom. Dodatnu informaciju prua dekoderu mera poverenja o
odluci. Meko kodovani podaci daju znatno bolje BER (Bit Error Rate) performanse u
poreenju sa tvrdo kodovanim podacima. Meka odluka obezbeuje dobitak u odnosu na
tvrde odluke koji iznosi priblino 3dB.

Drugi blok u dekoderu predstavlja blok sa dodavanjem, uporeivanjem i

odabiranjem (add-compare-select-unit ACS). Ovaj blok bira optimalnu putanju do svake
stanice u Vitebi-jevom treilisu. ACS koristi konvolucionalne kodove da bi dobio tane
informacije o potrebnim resursima iz BMU za svaku granu u treils-u. Performanse BER
(Bit Error Rate) Viterbijevog algoritma variraju u zavisnosti od skupova konvolucionih
kodova. ACS modul dekodira svaku stanicu u treilisu. Tako, za ogranienje duine 7
dekoder ima 64 stanja, gde postoji 64 podblokova u ACS bloku. Ako je hardver
 implementiran u serijskom modu, potrebna koliina silicijuma iznosi samo 2.5 slajsa.
Poslednji blok predstavlja trejsbek blok (Traceback block TB). Dekodiranje
simbola u ovom bloku se odvija u cilju dobijanja originalnih podataka koji su poslati. Do
to cilja se dolazi traenjem putanje maksimalne verodostojnosti kroz trelis na suprotan
nain. Do odreene granice, due sekvence traganja kroz reetke dovee do tanije
putanje. Nakon niza simbola jednakih najmanje est puta duini ogranienja, dobijaju se
dekodirani podaci koji predstavljaju output. Duina Traceback-a predstavlja broj
procesiranih reetaka pre nego to dekoder donese odluku o bitu. Radi smanjenja
kanjenja opcija, duina Tracebacka-a moe da se podesi na umnoak 6 izmeu 12 i 126.
Najbolje stanje jeste ono koje za poetak uzima lokaciju Traceback-a sa minimalnim
trokom. Na slici 2.18 predstavljeno je IP jezgro Xilinx Viterbi dekodera. On prua dve
mogunosti implementacije koje variraju po pitanju operacije dekodovanja:

1. paralelno sprovoenje koje omoguava brz protok podataka na raun silicon

oblasti,
2. serijsko sprovoenje koje zahteva mali prostor, ali zahteva fiksni broj ciklusa
po dekodovanom rezultatu.

2.8 Konvolucioni dekoder (Convolutional De-interleaver Design)

Posle Viterbi dekodera, izlazni podaci se alju u konvolucioni decoder. Slika 2.19
pokazuje operacije Xilinx konvolucionog koder/dekoder IP jezgra. Jezgro radi kao niz
linija za kanjenje smena dajui inpute DIN i outpute DOUT. Obe ruke komutatora kreu
od grane 0 i prelaze na sledee grane nakon rasta takta. Nakon prelaska poslednje grane,
obe ruke komutatora se vraaju na 0 granu i proces se ponavlja. Iako 0 grana pokazuje da
nema kanjenja izmeu veza, i dalje postoji kanjenje u broju taktnih ciklusa izmeu DIN
i DOUT usled kanjenja u FPGA jezgru. Jedina razlika izmeu kodera i dekodera je A - 0
grana koja kod dekodera due traje i duina grane je umanjena sa L a ne uveana, dok
grana B-1 ima duinu 0.

Slika 2.18 IP jezgro Xilinx Viterbi dekodera Slika 2.20 Simboli Reed-Solomon dekodera
dobijenih od Xilinx biblioteke IP jezgra

Slika 2.19 Operacije Xilinx konvolucionog koder/dekoder IP jezgra

2.9 Reed-Solomon dekoder (Reed-Solomon Decoder Design)

Nakon konvolucionog dekodera izlazni podaci se alju u Reed-Solomon decoder. Slika
2.20 pokazuje simbole Reed-Solomon dekodera dobijenih od Xilinx biblioteke IP jezgra.
Reed-Solomon testira n simbole u DATA_IN portu i pokuava da ispravi greke.
Ispravljeni simboli predstavljaju output DATA_OUT porta posle fiksnog zakanjenja.
Maksimalan broj greaka kod simbola u bloku ispravlja se putem Reed-Solomon
algoritma t=(n-k)/2. Dekoder moe da detektuje i da ukae na neuspeh, da se dekoduje
ako blok koji prima simbole sadri vie od t greaka.
Glava 3. Zakljuak
Pogodnosti koje donosi prelazak na digitalnu radiodifuziju su brojne.
Graanima, sa jedne strane, digitalizacija e omoguiti bolji kvalitet zvuka slike,
raznovrsniji sadraj, vie radio i televizijskih programa, nove usluge za osobe sa
invaliditetom i za starije osobe, unapreene dodatne usluge, portabl i mobilni prijem
programa kao i konvergenciju usluga.
Pruaocima usluga, sa druge strane, digitalizacija e dati mogunost pruanja
sadraja prema potrebama razliitih ciljnih grupa, interaktivnost kao i mogunost
pruanja usluga na zahtev, nie trokove emitovanja.
Na kraju, digitalizacija e dravi omoguiti efikasnije korienje radio-
frekvencijskog spektra, upotrebu osloboenog dela spektra za nove usluge, promociju
razvoja tehnologije i nova radna mesta, unapreenu konkurenciju i vie mogunosti za
unapreenje stvaralatva.
Takoe, prelazak na digitalno emitovanje uvee red u etru budui da e mesto u
multipleksima biti omogueno samo emiterima sa vaeim dozvolama za emitovanje
programa.

Problem sa kojim se suoava terestrika digitalna platforma u nekim zemljama

Evrope jeste njena inferiornost u odnosu na kablovsku i satelitsku platformu. Dakle, u
ovim zemljama relativno mali procenat domainstava koristi terestriku televiziju kao
promarnu. Razlog ovoga je pre svega to to kablovska i satelitska platforma omoguavaju
veliki broj raznovrsnih programa. Ponuda zemaljske televizije je znatno skromnija,
meutim primenom sistema druge generacije i kompresionog standarda MPEG-4 ovaj
odnos se popravlja. Korienjem iroke lepeze sistemskih parametara i modulacionih
ema koje DVB-T nudi, kapacitet se znaajno poveao, a istovremeno se ostvarila uteda
u koliini potrebne opreme.
Budui da ni kablovski ni satelitski sistemi ne mogu obezbediti portabl ili mobilnu
pokrivenost, ovo je pravac u kome se usmerava zemaljska digitalna radiodifuzija.

Kada je re o OFDM-u, dolazimo do zakljuka da se radi o sistemu koji zahteva

sinhronizaciju kao i bilo koji drugi sistem za digitalne komunikacije. Za razliku od ema
sa jednim nosiocem, OFDM sistem kao sistem sa vie nosilaca, ima drugaiju strukturu
sistema prenosa i drugaije zahteve. Na primer, u OFDM-u se mogu tolerisati vee greke
u proceni poetka simbola nego u emama sa jednim nosiocem, zahvaljujui ciklinom
prefiksu. S druge strane, tolerancija na frekvencijske greke je dosta manja u OFDM
sistemu. Sinhronizacija se sastoji od vremenske (tani trenuci odabiranja i taan poetak
FFT prozora) i frekvencijske (podeavanje nosee frekvencije u prijemniku na
najpribliniju onoj u kanalu). Obe se provode u dve faze gruba i fina faza. Stoga,
razvijen je itav niz algoritama za sinhronizaciju koji mogu da se izvravaju
uvremenskom i frekvencijskom domenu.
Mogu se vriti pomou podataka specijalno ugraenih za tu namenu unutar
OFDM okvira ili na njegovim krajevima, ili algoritmi mogu prosto da koriste
redudantnost ciklinog prefiksa. Kao interesantna i zahtevna oblast ovi algoritmi su uvek
aktuelna tema teorijskih analiza i praktinog istraivanja.
Dodatak

Lista skraenica

ATSC Advanced Television Systems Committee

BCH Bose Ray-Chauduri-Hocquenghem (code)
BER Bit Error Ratio (or rate)
C/N Carrier-to-Noise Ratio (=CNR)
CBR Constant Bit Rate
CEPT European Conference of Postal and Telecommunications Administrations
COFDM Coded Orthogonal Frequency Division Multiplex
DAB Digital Audio Broadcasting
DTMB Digital Terrestrial/Television Multimedia Broadcasting
DTV Digital Television
DVB Digital Video Broadcasting
DVB-C DVB Cable
DVB-H DVB Hand Held
DVB-T DVB Terrestrial
EPG Electronic Program Guide
ERP Effective Radiated Power
ETSI European Telecommunications Standardization Institute
FEC Forward Error Correction
FFT Fast Furrier Transformation
FIFO First In First Out
FSK Frequency Shift Keying
FT Fourier Transform
HDTV Hight Definition Television (1280x720 or 1920x1080)
HP High Priority
IDTV Integrated DTV
IFFT Inverse Fast Fourier Transform
ISDB-T Integrated Services Digital Broadcasting Terrestrial
ISI Inter Symbol Interferences
ITU International telecommunications Union
LP Low Priority
MCM Multi Carrier Modulation
MF Medium Frequency
MPEG Moving (or Motion) Picture Experts Group
OFDM Orthogonal Frequency Division Multiplex
PAL Phase Alternation Line
PAT Program Association Table
PMT Program Map Table
PRBS Pseudo Random Bit (or Binary) Sequence
PSI Program Specific Information
QPSK Quadrature Phase Shift Keying
RF Radio Frequency
RS Reed Solomon (code)
SCM Single Carrier Modulation
SDTV Standard Definition Television (720x576/I)
SECAM Systeme Electronique Coileur Avec Memoire
SFN Single Frequency Network
SI Service Information
STB Set Top Box
TPS Transmission Signalling Parameters
TS Transport Stream
UHF Ultra High Frequency
VBR Variable Bit Rate
VHF Very High Frequency
16-QAM 16-ary Quadrature Amplitude Modulation
64-QAM 64-ary Quadrature Amplitude Modulation
256-QAM 256-ary Quadrature Amplitude Modulation

Literatura

[1] R.de Bruin, J Smits, Digital Video Broadcasting: Technology, Standards and
Regulations, Artech House, London 1999.
[2] W. Fisher, Digital Video and Audio Broadcasting Technology, Springer-Verlag, Berlin
2008.
[3] D. Markovi, Terestrika Digitalna Televizija, Beograd 2011.
[4] S. Maksimovi-Moievi, Analiza Prepreme Jednofrekvencijskih Mrea u Digitalnoj
Distribuciji TV Signala, magistarski rad, Novi Sad 2011.
[5] . Trpovski Digitalna Televizija, materijal sa predavanja 2009.
[6] Digital Video Broadcasting (DVB); Farming structure, channel coding and
modulation for digital terrestrial television, ETSI EN 300 744 v1.6.1 (2009-01)
[7] http://piv.hayat.ba/kolska-klupa/80-dbv-t-cofdm-coded-orthogonal-frequency-
division-multiplex