www.paragraf.

rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON
O POLICIJI

("Sl. glasnik RS", br. 6/2016)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuju se unutranji poslovi, organizacija i nadlenost Ministarstva unutranjih poslova (u
daljem tekstu: Ministarstvo), policijski poslovi, organizacija i nadlenost Policije, kao i druga pitanja od
znaaja za rad Policije i Ministarstva.

Pojam unutranjih poslova

lan 2

Unutranji poslovi su zakonom utvreni poslovi dravne uprave, koje obavlja Ministarstvo, a ijim
obavljanjem se ostvaruje i unapreuje bezbednost graana i imovine, prua podrka vladavini prava i
obezbeuje ostvarivanje Ustavom i zakonom utvrenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i drugi,
sa njima povezani poslovi iz utvrenog delokruga i nadlenosti Ministarstva.

Policija

lan 3
Policija je centralna organizaciona jedinica Ministarstva koja u obavljanju unutranjih, odnosno policijskih
poslova, titi i unapreuje bezbednost graana i imovine, potujui Ustavom zajemena ljudska i
manjinska prava i slobode i druge zatiene vrednosti u demokratskom drutvu, uz mogunost na Ustavu i
zakonu zasnovane upotrebe sredstava prinude.

lan 4

Ministar unutranjih poslova (u daljem tekstu: ministar) u okviru odredbi ovog zakona, propisuje nain
obavljanja unutranjih poslova.

Spreavanje diskriminacije

lan 5

Zaposleni u Ministarstvu i Policiji duni su da jednako postupaju prema svima bez obzira na njihovu rasnu,
polnu ili nacionalnu pripadnost, njihove razliitosti koje proistiu iz drutvenog porekla, roenja,
veroispovesti, politikog ili drugog uverenja ili opredeljenja, roda i rodnog identiteta, imovnog stanja,
kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta.

Informisanje o radu Ministarstva

lan 6

Rad Ministarstva je javan.

Ministarstvo redovno blagovremeno i potpuno obavetava javnost o svom radu, osim u sluajevima
preduzimanja mera i radnji u skladu sa zakonom kojim se ureuje krivini postupak i kada bi to
onemoguilo neometan operativni rad Policije, ili ako bi se time:

1) povredio propis o tajnosti podataka;

2) povredilo dostojanstvo graana;

3) ugrozilo pravo na linu slobodu i bezbednost.

Ministarstvo jednom godinje, a najkasnije u roku od tri meseca od zavretka kalendarske godine,
objavljuje:
1) izvetaj o stanju bezbednosti u Republici Srbiji koji na transparentan i javan nain obavetava javnost o
proceni bezbednosti, trendovima kretanja kriminala i drugih bezbednosnih pojava od znaaja za
bezbednost i prava graana;

2) izvetaj o radu Ministarstva, koji na transparentan i javan nain obavetava javnost o razvoju policije,
statistikim podacima o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima.

Pored izvetaja iz stava 3. ovog lana, Ministarstvo je u obavezi da objavi na svojoj internet prezentaciji i
tromesene informacije o radu, koje usvaja nadleni odbor Narodne skuptine Republike Srbije za
unutranje poslove.

Upotreba rodno osetljivog jezika

lan 7

Svi izrazi u ovom zakonu imaju jednako rodno znaenje, bez obzira da li se koriste u mukom ili enskom
rodu i odnose se podjednako na muki i na enski rod.

II ORGANIZACIJA I NADLENOST MINISTARSTVA

Organizacija Ministarstva

lan 8

Za obavljanje poslova iz nadlenosti Ministarstva, obrazuju se unutranje organizacione jedinice.

lan 9

Vlada propisuje naela za unutranje ureenje Ministarstva, kao i vrste organizacionih jedinica, sedita i
podruja za koja se obrazuju te jedinice.

Pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta, ministar - po prethodno pribavljenoj

saglasnosti Vlade, utvruje delokrug i kategorizaciju organizacionih jedinica Ministarstva, broj,
sistematizaciju, vrstu, odnosno status i opis radnih mesta, radna mesta za koja se predviaju posebni
uslovi za njihovo popunjavanje, nain rukovoenja, planiranja i izvravanja poslova.

Zaposleni u Ministarstvu

lan 10
Zaposleni u Ministarstvu jesu policijski slubenici, dravni slubenici i nametenici.

Policijski slubenici jesu:

1) lica koja obavljaju policijske poslove u statusu ovlaenih slubenih lica i primenjuju policijska
ovlaenja (ovlaena slubena lica - OSL);

2) lica na posebnim dunostima koja obavljaju druge unutranje poslove u neposrednoj vezi sa policijskim
poslovima (lica na posebnim dunostima - PD).

Policijski slubenici u statusu ovlaenih slubenih lica, moraju imati najmanje zavrenu policijsku obuku
osnovnog nivoa.

Dravni slubenici jesu lica, koja u tom statusu, obavljaju ostale poslove iz delokruga Ministarstva i sa
njima povezane opte, pravne, informatike, materijalno-finansijske, raunovodstvene i administrativne
poslove.

Nametenici jesu lica, koja, u tom statusu, obavljaju pratee pomono-tehnike poslove.

Nadlenost Ministarstva

lan 11

Ministarstvo u svrhu organizovanja poslova i stvaranja uslova za rad u Ministarstvu, saglasno delokrugu i
nadlenostima:

1) obezbeuje razvojne, organizacione, kadrovske i druge uslove za rad Ministarstva, izrauje predloge,
sprovodi i prati realizaciju stratekih akata, izrauje program i plan rada Ministarstva i redovno, jednom
godinje, obavetava javnost o njegovom sprovoenju;

2) sprovodi funkciju upravljanja ljudskim resursima, u skladu sa stratekim aktima i uz potovanje naela
jednakih mogunosti, ureuje, u skladu sa zakonom, specifinosti rada i radnih odnosa, karijerni razvoj
zaposlenih, stvara uslove za napredovanje, nagraivanje i pravnu zatitu svim zaposlenima bez obzira na
razliitosti iz lana 5. ovog zakona, organizuje i sprovodi struno osposobljavanje i obuku polaznika i
zaposlenih, sprovodi mere zdravstvene i psiholoke prevencije zaposlenih;

3) obezbeuje redovnu saradnju sa organima i telima koji su zakonom ovlaeni za spoljanju kontrolu
Policije, kao i sa razliitim oblicima udruenja;
4) organizuje i obezbeuje uslove za nezavisno obavljanje poslova unutranje kontrole;

5) obavlja poslove zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine od
elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea, udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i
drugih veih nesrea;

6) sprovodi zatitu od poara i eksplozija;

7) sprovodi kontrolu prometa i prevoza oruja, municije, eksplozivnih i drugih opasnih materija;

8) donosi i sprovodi posebne planove o izgradnji, korienju i odravanju internog informacionog sistema i
informacione bezbednosti i sistema video nadzora;

9) donosi i sprovodi posebne planove o izgradnji, korienju i odravanju internog radiokomunikacionog i

telekomunikacionog sistema, kao i bezbednosnozatitnog kriptolokog sistema;

10) utvruje standarde za opremu za posebne namene i materijalno-tehnika sredstva, vri nabavku i
odravanje;

11) radi na sprovoenju meunarodne saradnje u oblasti unutranjih poslova;

12) radi na poslovima sistemske podrke za rad Policije;

13) obezbeuje smetaj i ishranu;

14) izvrava druge zadatke u skladu sa zakonom.

lan 12

Ministarstvo obezbeuje pretpostavke za operativnu nezavisnost. Policija je operativno nezavisna od

drugih dravnih organa u obavljanju policijskih poslova i drugih zakonom odreenih poslova za koje je
Policija odgovorna.

Operativna nezavisnost Policije ne odnosi se na dunosti Policije utvrene zakonom kojim se ureuje
krivini i prekrajni postupak.

Ministarstvo obezbeuje organizacione pretpostavke za rad Policije, u skladu sa usvojenim javnim

politikama i stratekim aktima Narodne skuptine i Vlade, a naroito za jaanje poverenja izmeu javnosti
i Policije, za razvoj policijske etike i profesionalizma, kao i za spreavanje i suzbijanje korupcije u Policiji.
 Pripreme za rad u sluaju vanrednog ili ratnog stanja

lan 13

Ministarstvo, u skladu sa svojim delokrugom utvrenim zakonom, kao i u skladu sa propisima iz oblasti
odbrane, vri pripreme za delovanje za vreme vanrednog ili ratnog stanja.

Za vreme vanrednog ili ratnog stanja Ministarstvo zadatke iz svog delokruga izvrava tako to nastalim
promenama prilagoava svoju organizaciju, oblike i metode rada u skladu sa zakonom i aktima donetim
radi otklanjanja vanrednog, odnosno ratnog stanja.

Upotrebu materijalno-tehnikih sredstava, infrastrukture, zemljita i objekata Ministarstva za vreme

vanrednog ili ratnog stanja planira Ministarstvo.

Nadlenost ministra

lan 14

Pored prava i dunosti utvrenih zakonom kojim se ureuje rad dravne uprave ministar, u skladu sa
odredbama ovog zakona, moe da zahteva posebne izvetaje, u vezi sa radom Policije i drugih
organizacionih jedinica Ministarstva, a u pogledu mera i radnji koje Policija preduzima u skladu sa
Zakonikom o krivinom postupku, posebne izvetaje moe da zahteva samo radi postupanja po zahtevu
javnog tuioca, odnosno suda.

Direktor policije i drugi rukovodioci stratekog nivoa u Ministarstvu duni su da ministru podnose
estomesene i godinje izvetaje o radu, u roku od petnaest dana.

III SARADNJA MINISTARSTVA

Saradnja sa slubama bezbednosti

lan 15

Ministarstvo neposredno sarauje sa slubama bezbednosti u Republici Srbiji kroz razmenu informacija i
tehniku saradnju, u skladu sa zakonom.

Saradnja iz stava 1. ovog lana zasniva se na pravima i dunostima utvrenim Ustavom, zakonom,
drugim propisima i optim aktima i na posebnim oblicima organizovanja i uzajamnog obavetavanja u
izvravanju zajednikih zadataka.
 Saradnja sa drugim organima

lan 16

Ministarstvo, u skladu sa zakonom, neposredno sarauje sa organima dravne uprave, drugim organima,
organima teritorijalne autonomije, jedinicama lokalne samouprave i imaocima javnih ovlaenja.

Saradnja sa graanima koji pruaju pomo Ministarstvu

lan 17

Ministarstvo sarauje neposredno sa graanima koji prue pomo u obavljanju policijskih poslova.

Graanin koji, samostalno ili na zahtev policijskog slubenika, prilikom neposrednog pruanja pomoi
policijskom slubeniku na mestu dogaaja bude povreen ili oboli, pa zbog toga odsustvuje sa rada,
odnosno postane nesposoban za rad, ima prava iz zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja pod
uslovima utvrenim za policijskog slubenika.

Trokove zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja iz stava 2. ovog lana, snosi Ministarstvo.

Ako u pruanju pomoi u obavljanju policijskih poslova graanin izgubi ivot njegova porodica ima sva
prava iz penzijskog osiguranja, kao i porodica policijskog slubenika koji je izgubio ivot u vrenju ili
povodom vrenja policijskih poslova.

Graanin koji prilikom pruanja pomoi u obavljanju policijskih poslova pretrpi tetu, ima u skladu sa
zakonom pravo na naknadu materijalne tete koju je pretrpeo zbog pruanja pomoi.

Ako se protiv graanina povodom pomoi koju je pruio u obavljanju policijskih poslova vodi krivini ili
prekrajni postupak u vezi sa pruanjem pomoi, Ministarstvo je duno da mu obezbedi pravnu i drugu
neophodnu pomo u vezi sa voenjem postupka.

Ministarstvo odgovara za tetu koju graanin nanese treim licima prilikom pruanja pomoi u obavljanju
policijskih poslova.

Odnos izmeu Policije, javnog tuioca i suda

lan 18

Policija u predistranom i istranom postupku primenjuje policijska ovlaenja utvrena Zakonikom o

krivinom postupku i postupa po nalogu i zahtevima javnog tuioca i suda.
U prekrajnom postupku Policija postupa i po nalozima prekrajnog suda.

Meunarodna saradnja i angaovanje

lan 19

Ministarstvo ostvaruje meunarodnu saradnju na nivou ministara i predstavnika ministarstava, sa

nadlenim inostranim organima i organizacijama, u skladu sa zakonom.

Policija na operativnom nivou sarauje sa inostranim i meunarodnim policijskim slubama na osnovu

potvrenog meunarodnog ugovora i zakljuenih posebnih meunarodnih ugovora o policijskoj saradnji uz
potovanje principa uzajamnosti i na osnovu lanstva u meunarodnim policijskim organizacijama.

Meunarodna policijska saradnja obuhvata policijske poslove koje vre nadlene organizacione jedinice
Ministarstva na teritoriji strane drave, saradnju sa stranim policijskim slubama, razmenu policijskih
slubenika za vezu, odnosno delatnost inostranih i meunarodnih policijskih slubi na teritoriji Republike
Srbije.

U okviru saradnje iz stava 3. ovog lana Ministarstvo moe da, u skladu sa vaeim propisima i
potvrenim meunarodnim ugovorima i posebnim meunarodnim ugovorima o policijskoj saradnji,
razmenjuje podatke i obavetenja, preduzima mere protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalnih
migracija i drugih oblika meunarodnog kriminala i naruavanja bezbednosti granice, da uspostavlja
zajednika radna tela, upuuje na obuku i obrazovanje pripadnike Ministarstva u inostranstvo, sprovodi
obuku u zemlji za potrebe policije strane drave ili meunarodne organizacije, u saradnji sa policijama
drugih drava, odnosno meunarodnim organizacijama.

lan 20

Ministarstvo moe uputiti svog predstavnika izvan teritorije Republike Srbije radi angaovanja u
diplomatsko-konzularnom predstavnitvu Republike Srbije ili meunarodnoj organizaciji u cilju ostvarivanja
saradnje u oblasti bezbednosti.

Kriterijume i nain odabira predstavnika za upuivanje, njihov broj, kao i druga pitanja od znaaja za
obavljanje unutranjih poslova izvan teritorije Republike Srbije, propisuje Vlada.

Uee u multinacionalnim operacijama u inostranstvu

lan 21
Na zahtev meunarodnih organizacija ija je lanica Republika Srbija ili na osnovu potvrenog
meunarodnog ugovora, zaposleni u Ministarstvu mogu, na osnovu odluke nadlenog organa - donete u
skladu sa zakonom, da uestvuju u izvravanju policijskih poslova i drugih zadataka u inostranstvu.

IV ORGANIZACIJA I NADLENOST POLICIJE

Organizacija policije

Direkcija policije

lan 22

Za obavljanje policijskih i drugih unutranjih poslova obrazuje se Direkcija policije.

U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u seditu - uprave, centri, jedinice, specijalna i
posebne jedinice policije, i van sedita - Policijska uprava za grad Beograd, podrune policijske uprave (u
daljem tekstu: policijske uprave) i policijske stanice.

Specijalna jedinica policije je Specijalna antiteroristika jedinica.

Posebne jedinice policije u seditu Direkcije policije su andarmerija, Helikopterska jedinica i Jedinica za
obezbeenje odreenih linosti i objekata, a u Policijskoj upravi za grad Beograd Policijska brigada.

Radi obavljanja policijskih i drugih poslova u skladu sa karakteristinim svojstvima odreenih podruja,
mogu se utvrditi i unutranje organizacione jedinice za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih
stanica na podrujima za koje su obrazovane.

Izuzetno, od akta iz lana 9. stav 2. ovog zakona, organizaciju i delokrug specijalne i posebnih jedinica
policije, sistematizaciju, vrste, odnosno status i opis poslova radnih mesta njenih pripadnika, posebnu
opremu, sredstva i naoruanje koji se koriste u obavljanju poslova iz delokruga tih jedinica propisuje
Vlada.

lan 23

Organizacione jedinice u seditu Direkcije policije, Policijska uprava za grad Beograd i policijske uprave
obrazuju se tako da su radno i funkcionalno povezane sa odgovarajuim organizacionim jedinicama i
poslovima na nain da srodne policijske poslove iz svog delokruga obavljaju na centralnom, regionalnom i
lokalnom nivou.

Direkcijom policije rukovodi direktor policije.

Rukovoenje i odgovornost u Direkciji policije zasniva se na naelu jednostareinstva i subordinacije.

Specijalna i posebne jedinice policije angauju se odlukom rukovodioca odgovarajue organizacione

jedinice.

Za angaovanje andarmerije, rukovodilac organizacione jedinice pribavlja prethodno odobrenje direktora

policije.

Izuzetno od st. 4 i 5. ovog lana, Specijalna antiteroristika jedinica, Helikopterska jedinica i andarmerija
prilikom angaovanja koje obuhvata upotrebu jednog ili vie odreda u maksimalnom kapacitetu, angauju
se odlukom rukovodioca odgovarajue organizacione jedinice uz prethodno pribavljeno odobrenje
direktora policije i prethodno pribavljenu saglasnost ministra.

Predlog za angaovanje sadri bezbednosnu procenu i plan aktivnosti.

U sluaju hitnosti, plan aktivnosti moe biti dostavljen i naknadno, a najkasnije 24 sata nakon
angaovanja.

Nadlenost Policije

Poslovi Direkcije policije

lan 24

Direkcija policije:

1) izrauje strateku procenu javne bezbednosti;

2) donosi strateki plan Policije;

3) uestvuje u izradi kadrovskog plana, kao i u utvrivanju programa strunih obuka i usavravanja u
saradnji sa organizacionom jedinicom nadlenom za upravljanje ljudskim resursima;

4) usklauje i usmerava rad policijskih uprava i organizacionih jedinica u seditu;

5) vri kontrolno instruktivnu delatnost rada policijskih uprava i organizacionih jedinica u seditu;

6) neposredno uestvuje u obavljanju odreenih sloenijih poslova iz delokruga policijskih uprava;

7) obezbeuje sprovoenje meunarodnih ugovora o policijskoj saradnji i drugih meunarodnih akata za
koje je nadlena;

8) obavlja poslove meunarodne operativne policijske saradnje;

9) stvara potrebne uslove za odravanje i podizanje osposobljenosti i spremnosti Policije za delovanje u

stanju poveanog rizika, vanrednim situacijama, vanrednom i ratnom stanju;

10) radi na reavanju statusnih pitanja graana i izdavanju javnih isprava iz svog delokruga;

11) u policijskim poslovima doprinosi bezbednosno-policijskoj i nastavno-naunoj aktivnosti.

Poslovi policijske uprave

lan 25

Poslovi policijske uprave jesu da:

1) na podruju optine, odnosno grada, u kojoj je njeno sedite neposredno obavlja policijske i druge
unutranje poslove i ostvaruje lokalnu saradnju;

2) izrauje operativnu procenu javne bezbednosti u skladu sa aktom iz lana 24. taka 1. ovog zakona;

3) donosi operativni plan policijske uprave u skladu sa aktom iz lana 24. taka 2. ovog zakona;

4) usklauje, koordinira i usmerava rad policijskih stanica/ispostava i obezbeuje ostvarivanje lokalne

saradnje i odgovornosti;

5) vri kontrolno instruktivnu delatnost rada svojih organizacionih jedinica;

6) uestvuje po potrebi u obavljanju poslova iz delokruga policijskih stanica;

7) preduzima mere obezbeenja odreenih lica i objekata;

8) obavlja druge poslove utvrene posebnim zakonima, drugim propisima i optim aktima:

9) skuptini optine lokalne samouprave, na podruju na kome se nalazi, podnosi informaciju o radu i
stanju bezbednosti jednom u godinu dana.

Poslovi policijske stanice

 lan 26

Policijska stanica neposredno obavlja policijske i druge unutranje poslove i ostvaruje saradnju na
podruju optine za koje je obrazovana u sastavu policijske uprave.

Policijska stanica podnosi informaciju o radu i stanju bezbednosti jednom u godinu dana skuptini optine
lokalne samouprave na podruju na kome se nalazi.

Policija u zajednici

lan 27

Policija razvija saradnju i partnerstvo sa graanima i drugim subjektima zajednice u cilju obavljanja
policijskih poslova i reavanja lokalnih bezbednosnih prioriteta i koordinira zajednike interese i potrebu
stvaranja povoljnog bezbednosnog ambijenta u zajednici, odnosno izgradnje bezbednog demokratskog
drutva.

Policija prua podrku u radu savetodavnih tela u okviru jedinica lokalne samouprave za razvoj prevencije
kriminala i ostvarivanje drugih bezbednosnih potreba zajednica.

Policija razvija profesionalne kapacitete, kompetencije i etiku policijskih slubenika za drutveno

odgovorno delovanje policijske slube, uz puno potovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda i zatitu
svih ranjivih grupa.

Postupanje Policije u sluaju nasilja u porodici

lan 28

Ako je prijavljeno nasilje, odnosno pretnja nasiljem u porodici, policijski slubenici duni su da, u saradnji
sa drugim nadlenim organima, odmah preduzmu potrebne mere i radnje u skladu sa zakonom, ijim
vrenjem se spreava odnosno zaustavlja nasilje koje za posledicu moe da ima nanoenje telesnih
povreda ili lienje ivota.

Postupanje Policije u stanju poveanog rizika

lan 29

Ako indicije ili dogaaji ukazuju da bi moglo da doe do poveanja rizika po stanje javne bezbednosti, kao
i ugroavanja bezbednosti ljudi ili imovine u veem obimu, koji zahtevaju deliminu ili punu pripravnost
policijskih slubenika i angaovanje svih tehnikih sredstava i opreme na delu teritorije Republike Srbije,
ministar, na predlog direktora policije, nalae izvravanje zadataka primerenim nastalim okolnostima.

Na zahtev Vlade ili nadlenog odbora za unutranje poslove Narodne skuptine, ministar podnosi izvetaj
o stanju javne bezbednosti i izvravanju zadataka Policije u nastalim okolnostima.

V POLICIJSKI POSLOVI

Vrste policijskih poslova

lan 30

Policijski poslovi su deo unutranjih poslova koje obavlja Policija, primenom policijskih mera i radnji i
policijskih ovlaenja.

Policijski poslovi, u smislu ovog zakona, jesu:

1) prevencija kriminala i unapreenje bezbednosti u zajednici;

2) bezbednosna zatita ivota, prava i sloboda graana, zatita imovine, kao i podrka vladavini prava;

3) otkrivanje i rasvetljavanje krivinih dela, prekraja i prestupa;

4) otkrivanje i hapenje uinilaca krivinih dela i prekraja i drugih lica za kojima se traga i privoenje
nadlenim organima, obezbeivanje dokaza, njihova analiza, kriminalistiko forenziko vetaenje
upotrebom savremenih forenzikih metoda i evidencija;

5) otkrivanje imovine proistekle iz krivinog dela;

6) odravanje javnog reda, spreavanje nasilja na sportskim priredbama, pruanje pomoi u izvrenjima u
skladu sa posebnim zakonima;

7) izvravanje poslova utvrenih propisima o oruju, privatnom obezbeenju i detektivskoj delatnosti;

8) obezbeivanje odreenih javnih skupova, linosti, organa, objekata i prostora;

9) regulisanje, kontrola, pruanje pomoi i nadzor u saobraaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o
bezbednosti saobraaja;
10) kontrola dravne granice, poslovi u vezi sa kretanjem i boravkom stranaca, poslovi azila,
prekograninog kriminala, iregularnih migracija i readmisije;

11) bezbednosna zatita Ministarstva;

12) izvravanje drugih policijskih poslova i zadataka utvrenih zakonom i podzakonskim aktom donetim na
osnovu ovlaenja iz zakona.

Prilikom obavljanja policijskih poslova iz stava 2. ta. 3), 4) i 5) ovog lana, policijski slubenici postupaju i
po Zakonu o krivinom postupku, Zakonu o prekrajima i drugim zakonima.

Nain obavljanja policijskih poslova blie se ureuje podzakonskim aktom koji donosi ministar.

Cilj obavljanja policijskih poslova

lan 31

Policija obavlja policijske poslove sa ciljem i na nain da svakome obezbedi jednaku zatitu bezbednosti,
prava i sloboda, primenjujui zakon i ustavno naelo vladavine prava.

Naela obavljanja policijskih poslova

lan 32

Obavljanje policijskih poslova zasniva se na naelima profesionalizma, depolitizacije, saradnje,

ekonominosti i efikasnosti, zakonitosti u radu i srazmernosti u primeni policijskih ovlaenja, kao i drugih
naela kojima je ureeno delovanje organa dravne uprave, delovanje dravnih slubenika i postupanje u
upravnim stvarima.

U obavljanju policijskih poslova dozvoljeno je primenjivati samo mere i sredstva prinude koja su utvrena
zakonom i kojima se rezultat postie bez ili sa to manje tetnih posledica po lice prema kome se mere
preduzimaju.

Standardi policijskog postupanja

lan 33

Pri obavljanju policijskih poslova, Policija se pridrava utvrenih i dostignutih standarda policijskog
postupanja, uzimajui u obzir meunarodno opte prihvaene standarde postupanja koji se odnose na:
1) dunost sluenja graanima i zajednici;

2) odgovaranje na potrebe i oekivanja graana;

3) potovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti;

4) ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda;

5) nediskriminaciju pri izvravanju policijskih zadataka;

6) srazmernost u upotrebi sredstava prinude;

7) zabranu muenja i primene neovenih i poniavajuih postupaka;

8) pruanje pomoi nastradalim licima;

9) pridravanje profesionalnog ponaanja i integriteta;

10) obavezu zatite tajnih podataka;

11) obavezu odbijanja nezakonitih nareenja i prijavljivanja korupcije.

Policijsko obavetajni model

lan 34

Policija u obavljanju policijskih poslova primenjuje policijsko obavetajni model.

Policijsko obavetajni model predstavlja nain upravljanja policijskim poslovima zasnovan na

kriminalistiko obavetajnim informacijama.

Kriminalistiko obavetajna informacija jeste skup prikupljenih, procenjenih, obraenih i analiziranih

podataka koja predstavlja osnov za donoenje odluka o obavljanju policijskih poslova.

Zatita prava i pruanje pravne pomoi graanima

lan 35

U obavljanju policijskih poslova Policija je duna da graanima prui informacije i savete od znaaja za
njihovu linu i imovinsku bezbednost, ako to nije u suprotnosti sa zakonom i ako se time ne ugroava
obavljanje policijskih poslova.
Graanin kojem je ugroeno neko od linih ili imovinskih prava moe da se obrati Policiji radi zatite tog
prava, ako u konkretnom sluaju nije obezbeena druga pravna zatita i ako je ugroavanje tog prava u
vezi sa njegovom linom i imovinskom bezbednou.

Ako je postupanje u cilju zatite prava iz stava 2. ovog lana u nadlenosti drugog organa, Policija je
duna da bez odlaganja zahtev prosledi nadlenom organu i o tome obavesti podnosioca zahteva.

Dunosti i prava policijskih slubenika u obavljanju policijskih poslova

Slubeno oruje i sredstva prinude

lan 36

Policijski slubenik u statusu ovlaenog slubenog lica ima dunost i pravo da nosi slubeno oruje i
municiju.

Slubeno oruje i municiju, kao i druga sredstva prinude, policijski slubenik u statusu ovlaenog
slubenog lica upotrebljava pod uslovima utvrenim ovim zakonom.

Policijski slubenik u statusu lica na posebnim dunostima nema pravo da nosi slubeno oruje i municiju
niti da primenjuje sredstva prinude.

Vrste naoruanja i municije, kao i sredstava prinude, odnosno opreme koju upotrebljavaju policijski
slubenici u statusu ovlaenog slubenog lica propisuje Vlada.

Slubena znaka i legitimacija policijskih slubenika

lan 37

Policijskim slubenicima Ministarstvo izdaje slubenu znaku i slubenu legitimaciju.

Izgled, formu i sadrinu slubene znake i slubene legitimacije propisuje Vlada.

Policijskom slubeniku u statusu ovlaenog slubenog lica izdaje se slubena znaka sa slubenom
legitimacijom koja slui za identifikaciju i dokazivanje svojstva policijskog slubenika prilikom obavljanja
policijskih poslova ili primene policijskih ovlaenja.

Policijskom slubeniku na posebnim dunostima izdaje se slubena legitimacija koja slui za identifikaciju
i dokazivanje svojstva policijskog slubenika prilikom obavljanja poslova koji su u neposrednoj vezi sa
policijskim poslovima.
Slubena legitimacija moe da se koristi i za: pristup i korienje informacionog sistema Ministarstva,
digitalno potpisivanje dokumenata, ifrovanje slubenih dokumenata, fiziki pristup objektima i oblastima
kada je potreban vei nivo zatite i kada je potrebna identifikacija, kao i u ostale svrhe propisane
zakonom.

lan 38

Policijski slubenik duan je da neposrednom rukovodiocu preda slubeno oruje, municiju, slubenu
legitimaciju i slubenu znaku kada je odlukom nadlene zdravstvene ustanove proglaen nesposobnim
za vrenje poslova policijskog slubenika zbog bolesti iz grupe duevnih bolesti i poremeaja, danom
poetka privremene spreenosti za rad.

Ako policijski slubenik ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog lana neposredni rukovodilac duan je da
opremu iz stava 1. ovog lana privremeno oduzme - danom saznanja za privremenu spreenost.

Po prestanku privremene spreenosti za rad policijskom slubeniku vraa se slubeno oruje, municija,
slubena legitimacija i slubena znaka - na dan poetka rada.

Nain oduzimanja i vraanja zadranog oruja i municije, slubene znake i legitimacije po nastupanju i
prestanku razloga za privremenu spreenost za rad zbog bolesti iz grupe duevnih bolesti i poremeaja,
propisuje ministar.

Uniforma i oznake policijskih slubenika

lan 39

Policijski slubenik u statusu ovlaenog slubenog lica zaduuje uniformu, oznake i drugu propisanu
opremu.

Policijski slubenik iz stava 1. ovog lana, duan je da uniformu sa oznakama i pripadajuom opremom
nosi na propisan nain.

Uniformu, po pravilu, ne zaduuje policijski slubenik u statusu ovlaenog slubenog lica koji policijske
poslove obavlja u graanskom odelu.

Policijski slubenik iz stava 3. ovog lana, ima pravo na graansko odelo.

Uniformu policijskog slubenika, na propisan nain, mogu na dravnim priredbama i sveanostima,
strunim i skupovima veterana i na sahranama aktivnih i penzionisanih slubenika policije da nose i
penzionisani policijski slubenici.

Odredbe st. 1. i 2. ovog lana, shodno se primenjuju i na pripadnike vatrogasno spasilakih jedinica.

Delove, izgled i noenje uniforme, oznake na uniformi i drugu opremu za policijske slubenike propisuje
Vlada.

Dunost policijskih slubenika

lan 40

Policijski slubenik duan je da uva podatke do kojih je doao tokom obavljanja policijskih poslova ili
povodom obavljanja policijskih poslova, u skladu sa zakonom.

Obaveza uvanja podataka traje i nakon prestanka slube u Ministarstvu.

Ministar ili lice koje on ovlasti moe policijskog slubenika osloboditi obaveze uvanja podataka u cilju
voenja sudskog ili upravnog postupka, ako se radi o podacima bez kojih u tom postupku nije mogue
utvrditi injenino stanje i doneti zakonitu odluku.

lan 41

Policijski slubenik duan je da neposrednom rukovodiocu, u pisanom obliku dostavlja saznanja do kojih
je doao obavljanjem policijskih poslova, primenom policijskih mera i radnji, policijskih ovlaenja ili na
drugi nain.

Policijski slubenik duan je da izvri sva nareenja nadreenog policijskog slubenika izdata radi
obavljanja policijskih poslova, osim onih kojima se nareuje izvrenje radnje koja predstavlja krivino delo.

Ako nareenje smatra nezakonitim iz drugih razloga, policijski slubenik ima pravo da o tome izvesti
neposredno vieg rukovodioca.

Dunosti policijskih slubenika van radnog vremena

lan 42

Policijski slubenici u statusu ovlaenih slubenih lica duni su da obavljaju policijske poslove i
primenjuju policijska ovlaenja i van radnog vremena, osim u sluaju iz lana 38. stav 1. ovog zakona.
Policijski slubenici koji preduzmu radnje iz stava 1. ovog lana ostvaruju sva prava iz radnog odnosa.

lan 43

Policijski slubenik duan je, u svrhu provere njegove psihofizike zdravstvene sposobnosti, pristupiti
sistematskom kontrolnom zdravstvenom pregledu, a na obrazloeni predlog lekara primarne zdravstvene
zatite ili neposrednog rukovodioca i vanrednom kontrolnom zdravstvenom pregledu.

Trokove pregleda iz stava 1. ovog lana, snosi Ministarstvo.

Dunosti policijskih slubenika prilikom ostvarivanja meunarodne policijske saradnje

lan 44

Ukoliko meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno, policijski slubenici za vreme izvravanja
zadataka u inostranstvu mogu primenjivati ovlaenja i sredstva predviena meunarodnim ugovorom na
osnovu kojeg se saradnja odvija.

Policijski slubenici inostranih i meunarodnih policijskih slubi u vrenju aktivnosti na teritoriji Republike
Srbije mogu primenjivati samo ona ovlaenja predviena meunarodnim ugovorom na osnovu kojeg se
saradnja odvija.

Sprovoenje aktivnosti policijskih slubenika inostranih i meunarodnih policijskih slubi u nadlenosti je

Ministarstva.

Kodeks policijske etike

lan 45

Policijski slubenik duan je da obavlja policijske poslove u skladu sa zakonom, drugim propisima i
pravilima struke i uz potovanje odredbi Kodeksa policijske etike.

Kodeks policijske etike predstavlja skup pravila o etikom postupanju policijskih slubenika.

Kodeks policijske etike propisuje Vlada u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ponaanje i meuljudski odnosi

lan 46
Policijski slubenik i drugi zaposleni duni su na radu i van rada da se ponaaju tako da ne tete ugledu
Ministarstva i drugih zaposlenih u Ministarstvu.

Blii nain ponaanja, kao i lini izgled policijskih slubenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu propisuje
ministar.

VI POLICIJSKE MERE I RADNJE

Policijske mere i radnje

lan 47

Prilikom obavljanja policijskih poslova policijski slubenici u statusu ovlaenih slubenih lica primenjuju
policijske mere i radnje u skladu sa ovim i drugim zakonima.

Policijske mere i radnje u smislu ovog zakona jesu:

1) zatita oteenih krivinim delom i drugih lica;

2) zatita podataka o identitetu;

3) policijsko opaanje, opserviranje;

4) posebne mere za obezbeivanje javnog reda;

5) snimanje na javnim mestima;

6) policijska pomo u izvrenjima i postupcima vansudskog namirenja;

7) poligrafsko ispitivanje;

8) prijem prijava o uinjenom krivinom delu i prekraju;

9) traganje za licima i predmetima;

10) mere ciljane potrage;

11) mere za otklanjanje neposredne opasnosti;

12) kriminalistiko forenzika registracija, uzimanje drugih uzoraka i krimiinalistiko forenzika vetaenja i
analize;
13) javno raspisivanje nagrade.

Zatita oteenih krivinim delom i drugih lica

lan 48

Policija e, ako i dok za to postoje opravdani razlozi, preduzimanjem odgovarajuih mera zatititi
oteenog i drugo lice koje je dalo ili moe dati podatke vane za krivini postupak ili lice koje je sa
navedenim licima u vezi, ako im preti opasnost od uinioca krivinog dela ili drugih lica.

Mere iz stava 1. ovog lana, preduzimaju se na nain da se u potpunosti titi poverljivost identiteta
oteenog i drugih lica.

Nain zatite lica iz stava 1. ovog lana propisuje ministar.

Zatita podataka o identitetu

lan 49

Policija titi podatke ije bi otkrivanje izloilo opasnosti fiziki integritet lica.

Pri podnoenju pisanog izvetaja o sadraju obavetenja za ije je prikupljanje Policija ovlaena u skladu
sa zakonom, policijski slubenik moe uskratiti podatak o identitetu lica od kojeg je dobilo obavetenje ako
procenjuje da bi otkrivanjem identiteta izloilo lice ozbiljnoj opasnosti po ivot, zdravlje, fiziki integritet ili
bi time ugrozilo slobodu i imovinu lica, kao i ako se radi o licu koje daje obavetenja i podatke u postupku
u kojima se primenjuju policijska ovlaenja.

Podaci o identitetu lica koje je dalo obavetenje smatraju se poverljivim i njima se raspolae u skladu sa
zakonom.

Zatita podataka o identitetu ne odnosi se na izvetaje koje Policija dostavlja javnom tuiocu ili sudu u
skladu sa zakonom kojim se ureuje krivini ili prekrajni postupak.

Policijsko opaanje, opserviranje

lan 50

Radi provere dobijenih obavetenja i formiranja predloga nadlenim organima za koje su ovlaeni
zakonom, policijski slubenici mogu, pre postojanja osnova sumnje da je izvreno krivino delo ili prekraj,
putem policijskog neposrednog opaanja, opserviranja, da prikupljaju obavetenja i podatke od koristi za
utvrivanje da li su se stekli osnovi sumnje da je izvreno krivino delo ili prekraj.

Opserviranje se vri na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost
bilo kog lica.

Dobijena obavetenja koja se ne mogu koristiti u postupku i nemaju operativni znaaj, unitavaju se u
roku od godinu dana.

Posebne mere za obezbeivanje javnog reda i mira

lan 51

Ministar moe naredbom da naloi Policiji, radi obezbeivanja javnog reda i mira ili zatite zdravlja i ivota
ljudi da:

1) privremeno ogranii ili zabrani kretanje na odreenim objektima, odreenim podrujima ili na javnim
mestima;

2) privremeno zabrani nastanjivanje na odreenom podruju ili naputanje odreenog podruja;

3) sprovede privremenu zatitu graana kroz njihovo naputanje odreenog podruja ili objekta.

Mere iz stava 1. ovog lana moraju biti oroene, a mogu da traju dok traju razlozi zbog kojih su odreene.

Snimanje na javnim mestima

lan 52

Policija vri nadzor i snimanje javnog mesta, radi obavljanja policijskih poslova, korienjem opreme za
video akustike snimke i fotografisanje u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti
unutranjih poslova.

Kad postoji opasnost da prilikom javnog okupljanja doe do ugroavanja ivota i zdravlja ljudi ili imovine,
policijski slubenik ovlaen je da vri snimanje ili fotografisanje javnog skupa.

Radi primene policijskih ovlaenja, otkrivanja prekraja i krivinih dela, kao i kontrole i analize obavljanja
policijskih poslova, Policija moe vriti snimanje policijskih slubenika.
Radi postizanja ciljeva iz st. od 1. do 3. ovog lana, policijski slubenik moe koristiti prevozna i druga
sredstva sa ili bez spoljnih obeleja Policije, sa ureajima za snimanje, kao i ureaje za snimanje i
prepoznavanje registarskih tablica.

Nameru da sprovede aktivnosti iz stava 1. ovog lana Policija mora javno da saopti, osim kada se vri
prikriveno snimanje u skladu sa Zakonikom o krivinom postupku.

Podaci prikupljeni na nain iz st. od 1. do 4. ovog lana, uvaju se u propisanoj evidenciji.

Podaci koji se ne mogu koristiti u postupku, unitavaju se u roku od godinu dana.

Nain snimanja na javnom mestu i nain saoptavanja namere o tom snimanju propisuje ministar.

Policijska pomo u izvrenjima i postupcima vansudskog namirenja

lan 53

Ako se pri izvrenju akta dravnog organa ili pravnog ili fizikog lica sa javnim ovlaenjima, odnosno
ovlaenog pravnog ili fizikog lica u postupku vansudskog namirenja (u daljem tekstu: izvrenja)
osnovano oekuje otpor, Policija e tim organima i licima na njihov pisani zahtev, pruiti pomo radi
omoguavanja bezbednog sprovoenja izvrenja.

Visina takse za pruanje policijske pomoi pravnom ili fizikom licu iz stava 1. ovog lana odredie se u
skladu sa propisima koji se odnose na usluge koje prua Ministarstvo.

Prilikom pruanja pomoi policijski slubenici mogu primeniti policijska ovlaenja propisana zakonom
iskljuivo radi zatite ivota, ljudskih i manjinskih prava i sloboda graana i imovine, zatite javnog reda,
kao i spreavanja i otkrivanja krivinih dela i prekraja, odnosno prikupljanja podataka o tim delima i
njihovim uiniocima.

lan 54

Pomo u sprovoenju izvrenja Policija prua na osnovu pisanog zahteva ovlaenog subjekta iz lana
53. stav 1. ovog zakona koji se podnosi mesno nadlenoj organizacionoj jedinici Policije, najmanje pet
radnih dana pre dana odreenog za izvrenje.

U zahtevu za pruanje pomoi moraju biti navedeni razlozi zbog kojih je potrebna pomo Policije, a uz
zahtev se prilae kopija akta koji treba izvriti, sa potvrdom izvrnosti, dokaz o pokuaju izvrenja bez
pruanja policijske pomoi i dokaz o angaovanju prateih slubi koje su neophodne za izvrenje.
U hitnim sluajevima, zahtev iz stava 1. ovog lana moe se podneti i usmeno, uz dostavljanje pisanog
zahteva u roku od 48 asova.

Naelnik policijske uprave, odnosno naelnik policijske stanice odluuje o angaovanju Policije i o obimu i
nainu pruanja pomoi u sprovoenju izvrenja i o tome blagovremeno obavetava podnosioca zahteva.

Pre poetka sprovoenja izvrenja, Policija je duna da upozori izvrenika ili druga prisutna lica da e
upotrebiti sredstva prinude protiv njih ako budu ometala ili spreavala izvrenje.

lan 55

Pre otpoinjanja pruanja policijske pomoi, policijski slubenik ima pravo da izvri bezbednosnu proveru,
kao i proveru lica na koje se izvrenje odnosi kroz bazu podataka i evidencije koje vodi Ministarstvo.

Policijski slubenik duan je privremeno oduzeti oruje i druge predmete pogodne za ugroavanje
bezbednosti pre izvrenja, ako utvrdi da lice na koje se izvrenje odnosi ili drugo lice koje je lan
domainstva poseduje oruje u legalnom posedu.

Policijski slubenik duan je da vrati predmete iz stava 2. ovog lana najkasnije 48 asova po izvrenju
akta osim ako lice ne ispunjava uslove po propisima o oruju i municiji.

Nain pruanja pomoi u izvrenjima propisuje ministar.

Pruanje policijske pomoi zdravstvenim radnicima

lan 56

Na poziv lekara policijski slubenici pruie pomo zdravstvenim radnicima u savlaivanju fizikog otpora
lica sa mentalnim smetnjama, koje usled mentalnih smetnji, ozbiljno i direktno ugroava sopstveni ivot,
zdravlje ili bezbednost, odnosno ivot, zdravlje ili bezbednost drugog lica, a koje treba smestiti u
psihijatrijsku ustanovu bez njegovog pristanka, dok lice prua fiziki otpor i dok se ne obezbedi
zbrinjavanje i otklanjanje neposredne opasnosti od tog lica.

Na poziv rukovodioca psihijatrijske ustanove ili zdravstvenog radnika koga je rukovodilac za to ovlastio,
policijski slubenici e bez odlaganja pruiti odgovarajuu pomo da se otkloni neposredna opasnost od
lica sa mentalnim smetnjama koje usled mentalnih smetnji ozbiljno i direktno ugroava sopstveni ivot,
zdravlje ili bezbednost, odnosno ivot, zdravlje ili bezbednost drugog lica ili moe otuiti, unititi ili tee
otetiti imovinu ustanove.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, lice kod koga su se stekli osnovi sumnje da e, usled mentalnih smetnji
ozbiljno i direktno ugroziti sopstveni ivot, zdravlje ili bezbednost, odnosno ivot, zdravlje ili bezbednost
drugog lica, policijski slubenici mogu u neodlonim sluajevima dovesti u psihijatrijsku ustanovu nadlenu
prema prebivalitu i boravitu lica, odnosno prema mestu na kome je lice trenutno zateeno bez
prethodnog lekarskog pregleda.

Ako je, saglasno st. 1. i 2. ovog lana, pruena policijska pomo zdravstvena ustanova duna je da
dostavi pisani zahtev najkasnije u roku od 48 asova od podnoenja usmenog zahteva.

Poligrafsko ispitivanje

lan 57

Policijski slubenik moe uz dobrovoljan pristanak lica od kojeg trai obavetenja da primeni nad njim
poligrafsko ispitivanje poto ga upozna sa radom ureaja i lice za to da pisanu saglasnost.

Maloletnik se moe podvrgnuti poligrafskom ispitivanju uz njegov pristanak i uz saglasnost i prisustvo

roditelja, staraoca ili punoletne osobe od poverenja.

Policijski slubenik e prekinuti primenu poligrafskog ispitivanja ako lice od kojeg se trae obavetenja
posle davanja pisane saglasnosti izjavi da tu saglasnost povlai.

Poligrafskom ispitivanju ne moe da se podvrgne:

1) lice koje je pod uticajem alkohola, opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci;

2) lice koje ima ozbiljna srana oboljenja ili respiratorne smetnje;

3) lice u izrazito stresnom stanju;

4) lice koje je pod dejstvom lekova za smirenje;

5) lice koje pokazuje vidljive znake duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti ili je u drugom
bolesnom stanju koje onemoguava ispitivanje;

6) lice koje osea intenzivan fiziki bol;

7) trudnica i porodilja;

8) lice koje nije navrilo 14 godina ivota.

Nain na koji se sprovodi poligrafsko ispitivanje i metodologiju primene tog ispitivanja propisuje ministar.

Prijem prijava o uinjenom krivinom delu i prekraju

lan 58

Policijski slubenik duan je da primi prijavu o uinjenom krivinom delu i prekraju.

Primljenu krivinu prijavu policijski slubenik odmah dostavlja nadlenom javnom tuiocu u skladu sa
Zakonikom o krivinom postupku, a prijavu koja sadri elemente prekraja organizacionoj jedinici Policije
nadlenoj za poslove prekraja.

Traganje za licima i predmetima

lan 59

Policija, odmah po saznanju, sprovodi mere traganja za licima i predmetima.

Traganje se raspisuje poternicom, policijskom potragom i objavom.

Poternica se raspisuje u skladu sa Zakonikom o krivinom postupku.

Policijska potraga se raspisuje:

1) za licem za koje postoji osnovi sumnje da je uinilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti;

2) za licem za kojim je prekrajni sud izdao optu naredbu za dovoenje;

3) za predmetima krivinog dela ili prekraja i za predmetima za kojima je Policija duna da traga u skladu
sa posebnim propisima;

4) za licem koje moe dati potrebna obavetenja o krivinom delu ili prekraju, uiniocu ili predmetima
krivinog dela ili prekraja.

Objava se raspisuje:

1) za nestalim licem;

2) radi utvrivanja identiteta lica koje nije u stanju da prui line podatke ili radi utvrivanja identiteta
pronaenog nepoznatog lea;
3) za predmetima koji su pronaeni ili nestali;

4) u drugim sluajevima, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je prijavljen nestanak lica, a postoje osnovi sumnje da je to lice rtva krivinog dela, policijski
slubenici duni su da u saradnji sa drugim nadlenim organima, udruenjima graana i graanima, bez
odlaganja preduzmu mere i radnje predviene ovim i drugim zakonima, u cilju njegovog pronalaska.

Mere ciljane potrage

lan 60

Radi hapenja i sprovoenja nadlenom organu lica za koje se osnovano sumnja da je uinilo krivino
delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od etiri ili vie godina i za kojim je raspisana
meunarodna poternica, a u sluaju kad policijski slubenici drugim merama i radnjama to lice ne mogu
uhapsiti, odnosno kada bi to bilo povezano sa nesrazmernim tekoama, mogu se prema tom licu
preduzeti mere ciljane potrage primenom posebnih dokaznih radnji u skladu sa Zakonikom o krivinom
postupku.

Mere ciljane potrage, na predlog direktora policije, odobrava odlukom predsednik Vrhovnog kasacionog
suda, odnosno sudija tog suda koji je odreen da po ovim predlozima odluuje u sluaju odsustva
predsednika tog suda (u daljem tekstu: ovlaeni sudija), u roku od 72 asa od podnoenja predloga.

Predlog i odluka iz stava 2. ovog lana sainjavaju se u pisanom obliku.

Predlog sadri podatke i injenice koje su od znaaja za odluivanje o primeni mera ciljane potrage.

Odobrene mere mogu se primenjivati najdue est meseci, a na osnovu novog predloga mogu se
produiti jo jedanput najdue est meseci.

U sluaju neprihvatanja predloga, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno ovlaeni sudija u
obrazloenju odluke navodi razloge odbijanja.

Kad razlozi hitnosti to zahtevaju, mere ciljane potrage moe svojim reenjem naloiti direktor policije, uz
prethodno pribavljenu usmenu saglasnost za poetak primene odgovarajuih mera predsednika Vrhovnog
kasacionog suda, odnosno ovlaenog sudije.

U ovom sluaju pisani predlog iz stava 3. ovog lana, dostavlja se u roku od 24 asa od dobijanja usmene
saglasnosti.
Odluka o nastavku primene odgovarajuih mera, odnosno o njihovoj obustavi donosi se u roku od 72 asa
od podnoenja predloga.

Odluka o obustavi odgovarajuih mera mora biti pisano obrazloena.

Podaci prikupljeni merama ciljane potrage ne mogu se koristiti kao dokaz u krivinom postupku.

Podaci se po okonanju ciljane potrage dostavljaju predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, odnosno
ovlaenom sudiji, koji je duan da ih uniti i o tome saini zapisnik.

Policijske mere za otklanjanje neposredne opasnosti

lan 61

Policijski slubenici preduzimaju hitne mere koje su neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za
ljude i imovinu, kad te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadleni organi, o emu odmah
obavetavaju te organe.

Policijski slubenici pruaju pomo organima dravne uprave, organima teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave, pravnim i fizikim licima u sluaju opte opasnosti izazvane prirodnim nepogodama,
epidemijama ili drugim oblicima ugroavanja.

U poslovima iz st. 1. i 2. ovog lana policijski slubenici uestvuju i u vrenju spasilake funkcije i pruanju
prve pomoi ljudima i, s tim u vezi, koriste propisanu opremu i sprovode obuku policijskih slubenika koji
te poslove obavljaju.

Radi postizanja ciljeva iz st. od 1. do 2. ovog lana, direktor policije moe naloiti preduzimanje mera iz st.
od 1. do 3. ovog lana i drugim zaposlenima u Ministarstvu.

Kriminalistiko forenzika registracija, uzimanje drugih uzoraka i kriminalistiko

forenzika vetaenja i analize

lan 62

Policijski slubenici nadlene organizacione jedinice Direkcije policije u obavljanju policijskih poslova
ovlaeni su da vre kriminalistiko forenziku registraciju, uzimanje drugih uzoraka, kriminalistiko
forenzika vetaenja i analize i druge dokazne radnje u skladu sa Zakonikom o krivinom postupku i
drugim zakonima i propisima.
Blii nain postupanja policijskih slubenika u primeni mera i radnji iz stava 1. ovog lana, propisuje
ministar.

Javno raspisivanje nagrade

lan 63

Policija javno raspisuje nagradu za dato obavetenje u cilju:

1) otkrivanja i hapenja lica koje je uinilo krivino delo sa teom posledicom;

2) pronalaenja nestalog lica;

3) razreavanja drugih sluajeva kada su takva obavetenja neophodna.

Raspisivanje nagrade moe se objaviti u sredstvima javnog informisanja ili na drugi pogodan nain.

Pravo na nagradu nema lice koje je dalo obavetenje kojim Policija ve raspolae ili ako se tim
obavetenjem nije postigao cilj raspisivanja nagrade.

Pravo na nagradu nemaju policijski slubenici, ni lanovi njihovih porodica.

Nain javnog raspisivanja nagrade propisuje ministar.

VII POLICIJSKA OVLAENJA

Zajednike odredbe o policijskim ovlaenjima

Vrste policijskih ovlaenja

lan 64

U obavljanju policijskih poslova policijski slubenici u statusu ovlaenih slubenih lica primenjuju
policijska ovlaenja utvrena ovim i drugim zakonom.

Policijska ovlaenja jesu:

1) upozorenje i nareenje;

2) provera i utvrivanje identiteta lica i identifikacija predmeta;

3) pozivanje;
4) dovoenje;

5) zadravanje lica i privremeno ogranienje slobode kretanja;

6) prikupljanje obavetenja;

7) privremeno oduzimanje predmeta;

8) pregled prostora, objekata, dokumentacije i kontradiverzioni pregled;

9) zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraajnih sredstava;

10) obezbeenje i pregled mesta dogaaja;

11) upotreba tueg saobraajnog sredstva i sredstva veze;

12) utvrivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci;

13) vrenje bezbednosnih provera;

14) prijem naenih stvari;

15) upotreba sredstava prinude;

16) druga ovlaenja predviena zakonom.

Nain primene policijskih ovlaenja iz stava 2. ovog lana propisuje ministar.

Uslovi za primenu policijskih ovlaenja

lan 65

Pre primene policijskog ovlaenja policijski slubenik duan je da se uveri da su ispunjeni svi zakonski
uslovi za primenu ovlaenja i odgovoran je za tu procenu.

Policijski slubenik primenjuje policijska ovlaenja po sopstvenoj inicijativi, po nareenju nadreenog

slubenika, po nalogu javnog tuioca ili drugog nadlenog organa izdatom u skladu sa drugim posebnim
zakonom.

Kad je nadreeni slubenik prisutan, policijska ovlaenja primenjuju se po njegovom nareenju, izuzev
ako nema vremena da se eka na to nareenje i mora se bez odlaganja postupiti po sopstvenoj inicijativi.
Prilikom primene policijskih ovlaenja policijski slubenik postupa u skladu sa zakonom i drugim
propisom i potuje standarde postavljene Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda, Osnovnim principima UN o upotrebi sile i vatrenog oruja od strane slubenih lica koja sprovode
zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i drugim meunarodnim aktima koji se odnose na Policiju.

Na nain utvren zakonom, ako je to u datoj situaciji mogue i ne bi ugrozilo izvrenje policijskog zadatka,
lice prema kome se primenjuje policijsko ovlaenje ima pravo da bude upoznato sa razlozima za to, da
ukae na okolnosti koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznato sa identitetom policijskog
slubenika, koji se predstavlja i legitimie, i da trai prisustvo lica koje uiva njegovo poverenje.

Predstavljanje pre primene ovlaenja

lan 66

Policijski slubenik se, pre poetka primene policijskog ovlaenja, predstavlja pokazivanjem slubene
znake i slubene legitimacije, a policijski slubenik u uniformi samo na zahtev lica prema kome
primenjuje ovlaenje.

Izuzetno, policijski slubenik nee se predstaviti na nain iz stava 1. ovog lana ako okolnosti primene
policijskog ovlaenja u konkretnom sluaju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja. U
tom sluaju policijski slubenik e, tokom primene policijskog ovlaenja, na svoje svojstvo upozoriti reju:
"Policija".

Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog lana policijski slubenik e se predstaviti na nain iz stava 1.
ovog lana.

Nepristrasnost, nediskriminacija, humanost, potovanje ljudskih prava i omoguavanje

medicinske pomoi

lan 67

Policijski slubenik u primeni policijskih ovlaenja postupa nepristrasno, pruajui svakome jednaku
zakonsku zatitu i postupajui bez diskriminacije lica po bilo kojem osnovu.

U primeni policijskih ovlaenja policijski slubenik postupa humano i potuje dostojanstvo, ugled i ast
svakog lica i druga ljudska i manjinska prava i slobode graana dajui prednost pravima ugroenog u
odnosu na ista prava lica koje ta prava ugroava i vodei rauna o pravima treih lica.
Policijski slubenik e prilikom primene policijskih ovlaenja, na zahtev lica prema kome se ovlaenje
primenjuje, omoguiti pruanje medicinske pomoi od strane zdravstvene ustanove.

Trokove pruanja medicinske pomoi iz stava 3. ovog lana, snosi Ministarstvo.

Princip srazmernosti

lan 68

Primena policijskog ovlaenja mora biti srazmerna potrebi zbog koje se preduzima.

Primena policijskog ovlaenja ne sme izazvati vee tetne posledice od onih koje bi nastupile da
policijsko ovlaenje nije primenjeno.

Izmeu vie policijskih ovlaenja primenie se ono kojim se zadatak moe izvriti sa najmanje tetnih
posledica i za najkrae vreme.

Prilikom primene sredstava prinude nastojae se da njihova upotreba bude postupna, odnosno od
najlakeg prema teem sredstvu prinude i, u svakom sluaju, uz minimum neophodne sile.

Primena ovlaenja prema vojnim licima

lan 69

Ovlaenja utvrena ovim zakonom policijski slubenik primenjuje i prema vojnim licima i pripadnicima
Bezbednosno-informativne agencije, ako posebnim propisom nije drugaije odreeno.

O postupanju iz stava 1. ovog lana obavetava se odmah vojna policija, odnosno direktor Bezbednosno-
informativne agencije.

Primena ovlaenja prema maloletnim licima

lan 70

Policijska ovlaenja prema maloletnom licu primenjuju svi policijski slubenici, osim prikupljanja
obavetenja u svojstvu graanina (oteenog, svedoka) i sasluanja maloletnika u svojstvu osumnjienog,
koja primenjuje policajac za maloletnike.
Policajac za maloletnike je policijski slubenik kriminalistike policije koji obavlja poslove prevencije i
suzbijanja maloletnikog kriminala i koji je zavrio obuku u oblasti prava deteta i maloletnikog krivinog
prava.

Ovlaenja iz stava 1. ovog lana, primenie i drugi policijski slubenik koji je zavrio obuku u oblasti
prava deteta i maloletnikog krivinog prava, ako zbog okolnosti sluaja ne moe da postupa policajac za
maloletnike.

Prema maloletnim uiniocima prekraja postupaju uniformisani policijski slubenici koji su zavrili obuku u
oblasti prava deteta i maloletnikog krivinog prava.

Prilikom primene policijskih ovlaenja policijski slubenici duni su da vode rauna o dostojanstvu linosti
maloletnog lica, psihikim, emocionalnim i drugim linim svojstvima i zatiti njegove privatnosti.

Nain primene policijskih ovlaenja prema maloletnim licima propisuju ministar unutranjih poslova,
ministar nadlean za pravosue i ministar nadlean za poslove zdravlja.

Primena policijskih ovlaenja prema licima koja uivaju diplomatsko konzularni imunitet

lan 71

Policijski slubenik duan je da prema licu sa diplomatsko konzularnim imunitetom postupa u skladu sa
potvrenim meunarodnim ugovorima.

Policijski slubenik duan je da o postupanju prema licu iz stava 1. ovog lana, bez odlaganja, obavesti
neposrednog rukovodioca.

Uslovi i nain primene pojedinih policijskih ovlaenja

Upozorenje i nareenje

Uslovi za primenu upozorenja

lan 72

Policijski slubenik upozorie lice koje svojim ponaanjem, delovanjem ili proputanjem odreene radnje
moe da dovede u opasnost svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica ili bezbednost imovine, da narui
javni red ili da ugrozi bezbednost saobraaja na putevima ili kad se osnovano oekuje da bi to lice moglo
da uini ili da izazove drugo lice da uini krivino delo ili prekraj.
 Uslovi za primenu nareenja

lan 73

Nareenje se moe primeniti samo u odnosu na ponaanja, odnosno delatnosti i injenja od kojih
neposredno zavisi uspeno izvravanje policijskih zadataka.

Nareenja se primenjuju radi:

1) otklanjanja opasnosti za ivot i linu bezbednost ljudi;

2) otklanjanja opasnosti za imovinu;

3) spreavanja izvravanja krivinih dela i prekraja, hvatanja njihovih uinilaca i pronalaenja i

obezbeenja tragova tih dela koji mogu posluiti kao dokaz;

4) odravanja javnog reda ili uspostavljanja naruenog javnog reda;

5) bezbednosti saobraaja na putevima;

6) zapreavanja pristupa ili zadravanja na prostoru ili objektu gde to nije dozvoljeno;

7) spreavanja i otklanjanja posledica u sluaju opte opasnosti prouzrokovane elementarnim

nepogodama, epidemijama ili drugih oblika ugroavanja opte bezbednosti;

8) spreavanja ugroavanja bezbednosti ljudi i imovine u drugim sluajevima utvrenim zakonom.

Nain primene upozorenja i nareenja

lan 74

Upozorenja i nareenja daju se usmeno, pisano ili na drugi pogodan nain, svetlosnim i zvunim
signalima, rukom i slino, s tim da njihovo znaenje bude jasno izraeno.

Provera i utvrivanje identiteta lica i identifikacija predmeta

Uslovi za proveru identiteta lica

lan 75

Provera identiteta lica primenie se prema licu:

1) koje treba uhapsiti, dovesti, zadrati ili uputiti nadlenom dravnom organu;

2) od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje;

3) nad kojim se obavlja pregled ili pretresanje ili se preduzimaju druge zakonom propisane mere i radnje;

4) koje se zatekne u tuem stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje se pregleda
i pretresa, ako je provera identiteta potrebna;

5) koje neovlaeno prikuplja podatke o licu, objektu ili prostoru koje se bezbednosno titi;

6) koje se zatekne na prostoru ili u objektu u kojem je privremeno ograniena sloboda kretanja, ako je
provera identiteta potrebna;

7) koje prijavljuje izvrenje krivinog dela ili prekraja ili uinioce tih dela, odnosno prua obavetenja od
interesa za rad policije;

8) koje svojim ponaanjem izaziva sumnju da je uinilac krivinog dela ili prekraja ili da ga namerava
uiniti ili po svom fizikom izgledu lii na lice za kojim se traga;

9) koje se zatekne na mestu izvrenja krivinog dela ili prekraja;

10) koje se nalazi na mestu na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno utvrditi identitet svih lica ili
pretenog broja lica;

11) za koje postoji opravdani zahtev slubenih lica organa dravne uprave, pravnih ili fizikih lica.

Opravdanim zahtevom iz stava 1. taka 11) ovog lana smatra se zahtev iz kojeg je vidljivo da su
slubenim licima takvi podaci neophodni za zakonito postupanje ili da je fizikim licima povreeno neko
pravo.

Policijski slubenik duan je da upozna lice sa razlogom provere njegovog identiteta.

Izuzetno od stava 3. ovog lana, policijski slubenik moe uskratiti licu obavetenje o razlozima provere
identiteta ako prikuplja obavetenja o krivinom delu koje se goni po slubenoj dunosti i ako bi to moglo
ugroziti postizanje cilja provere.

Nain provere identiteta lica

lan 76
Provera identiteta lica vri se uvidom u linu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom ili elektronski,
kada je lina karta nosilac i stvarnog i elektronskog identiteta.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, provera identiteta moe biti izvrena na osnovu izjave lica iji je identitet
proveren.

Licu bez line karte, po utvrivanju identiteta i prava na linu kartu, izdae se lina karta u propisanom
postupku.

Provera identiteta moe se izvriti i bez znanja lica, ako postoje osnovi sumnje da je to lice uinilac
krivinog dela koje se goni po slubenoj dunosti.

Utvrivanje identiteta lica

lan 77

Utvrivanje identiteta lica vri se prema licu koje kod sebe nema propisanu ispravu ili se sumnja u
verodostojnost takve isprave, ako se na drugi nain ne moe proveriti njegov identitet, ili na osnovu
posebnog zahteva nadlenog organa.

Identitet se utvruje korienjem podataka iz forenzikih evidencija, primenom metoda i upotrebom

sredstava kriminalistike taktike i forenzike, medicinskim ili drugim odgovarajuim vetaenjima.

Nakon izvrenog utvrivanja identiteta sainjava se izvetaj koji se prosleuje podnosiocu zahteva za
utvrivanje identiteta, u skladu sa zakonom, dok se policijskim organima drugih drava sa kojima je
ratifikovanim sporazumima uspostavljena meunarodna policijska saradnja, dostavljaju i neposredni
podaci o licu, na njihov zahtev, u skladu sa propisima koji ureuju oblast davanja podataka o linosti.

U cilju utvrivanja identiteta lica policija je ovlaena da javno objavi fotorobot, crte, snimak ili opis lica.

Kad identitet nije mogue utvrditi na drugi nain, policija je ovlaena da objavi fotografiju lica koje o sebi
ne moe dati podatke, odnosno fotografiju nepoznatog lea.

Identifikacija predmeta

lan 78

Identifikacija predmeta primenjuje se kada je u postupku potrebno da se utvrde i provere obeleja i

svojstva predmeta, kao i odnos izmeu lica ili dogaaja i predmeta.
Direkcija policije ovlaena je da javno objavi fotografiju, crte, snimak ili opis predmeta ako je to od
znaaja za uspeno voenje postupka identifikacije predmeta.

Pozivanje

Uslovi i nain pozivanja na razgovor

lan 79

Lice za koje se osnovano pretpostavlja da raspolae obavetenjima neophodnim za obavljanje policijskih

poslova moe biti pozvano na razgovor.

U pozivu se mora navesti naziv, mesto i adresa organizacione jedinice Direkcije policije, razlog pozivanja,
mesto i vreme razgovora, kao i upozorenje da lice moe biti dovedeno ako se ne odazove pozivu, a
ukoliko se radi o osumnjienom i da ima pravo na branioca.

Kad je to pre upuivanja poziva poznato, poziv se, pored srpskog, sainjava i na drugom jeziku i pismu u
slubenoj upotrebi kojim se lice slui. Ako ovo nije bilo poznato, na zahtev lica koje se odazvalo pozivu,
sadraj poziva saoptie mu se na tom jeziku.

O izvrenom dostavljanju sastavlja se potvrda - dostavnica.

Lice koje je pozvano u skladu sa st. od 1. do 3. ovog lana, moe biti dovedeno ako se ne odazove pozivu
samo ako je na to bilo upozoreno u pozivu i ako se radi o policijskim poslovima iz lana 30. stav 2. ta. od
1) do 5) ovog zakona.

Vreme u kojem se lice moe pozvati

lan 80

Lice koje se nalazi u stanu moe se pozivati u vremenu od 6 do 22 asa.

Izuzetno, ako je to u interesu za postupak ili po nalogu nadlenog organa, policijski slubenik moe da
pozove lice od kojeg se trai obavetenje i van vremena predvienog u stavu 1. ovog lana.

Posebni sluajevi pozivanja

lan 81
Policijski slubenik ovlaen je, izuzetno, da lice pozove usmeno ili odgovarajuim telekomunikacionim
sredstvom, pri emu je duan da saopti razlog pozivanja, a uz saglasnost lica moe i da preveze lice do
slubenih prostorija.

Lica se izuzetno mogu pozivati i putem sredstava javnog obavetavanja kada je to neophodno zbog
opasnosti od odlaganja, bezbednosti postupanja ili kada se poziv upuuje veem broju lica.

Pozivanje maloletnog lica obavlja se dostavljanjem pisanog poziva preko roditelja ili staratelja.

Dovoenje

Dovoenje na osnovu pisanog naloga

lan 82

Lice moe biti dovedeno na osnovu pisane naredbe nadlenog pravosudnog organa, odnosno naloga po
zakljuku o privoenju donetog u upravnom postupku (u daljem tekstu: nalog).

U smislu stava 1. ovog lana, lica se mogu dovesti u prostorije Ministarstva, drugog nadlenog dravnog
organa ili do mesta odreenog nalogom.

Policijski slubenik licu koje treba dovesti uruuje nalog pre dovoenja.

Licu za koje se osnovano sumnja da e pruiti otpor policijski slubenik e uruiti nalog posle dovoenja.

Pre dovoenja policijski slubenik ovlaen je da izvri pregled lica koje dovodi, kao i da prilikom
dovoenja upotrebi sredstva za vezivanje ako su za to ispunjeni uslovi.

Lice moe biti dovedeno u vreme od 6 do 22 asa.

Izuzetno, kad je dovoenje neophodno radi preduzimanja policijskih poslova koji ne trpe odlaganje, ako je
to u interesu za postupak ili po nalogu nadlenog organa, lice se moe dovesti i van vremena utvrenog u
stavu 6. ovog lana.

Dovoenje moe biti preduzeto najranije est asova pre odreenog roka za dovoenje, ako se mora
izvriti na podruju policijske uprave na kojem je lice zateeno.

Kad se dovoenje mora izvriti van podruja policijske uprave na kojem je lice zateeno, dovoenje moe
trajati najdue 24 asa.
 Dovoenje bez pisanog naloga

lan 83

Bez pisanog naloga policijski slubenik moe dovesti lice:

1) iji identitet treba utvrditi;

2) za kojim se traga;

3) koje treba zadrati u skladu sa zakonom;

4) koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu upozoreno da e biti dovedeno;

5) koje je zateeno u izvrenju krivinog dela koje se goni po slubenoj dunosti, a radi sasluanja u
svojstvu osumnjienog u skladu sa Zakonikom o krivinom postupku;

6) ako je drugim zakonom propisano dovoenje ili privoenje.

Lica prema kojima se ne primenjuju odredbe o dovoenju

lan 84

Odredbe o dovoenju ne primenjuju se prema licu ije je kretanje znatno oteano zbog bolesti,
iznemoglosti ili trudnoe, kao ni prema licu za koje se opravdano pretpostavlja da bi mu se dovoenjem
bitno pogoralo zdravlje.

O injenicama iz stava 1. ovog lana pisanim putem obavetava se organ koji je izdao nalog za
dovoenje.

Odredbe o dovoenju ne primenjuju se prema licu koje obavlja takve poslove koji se ne smeju prekidati
sve dok mu se ne obezbedi odgovarajua zamena.

O razlozima iz st. 1. i 3. ovog lana, da se odredbe o dovoenju ne primene, odluuje neposredni

rukovodilac policijskog slubenika koje vri dovoenje, a ako se za razloge saznalo tek na licu mesta -
samo policijski slubenik, koji o tome bez odlaganja obavetava svog neposrednog rukovodioca.

Prava lica koje se dovodi

lan 85
Policijski slubenik duan je da, pre dovoenja na jeziku koji razume, upozna lice koje dovodi o razlozima
dovoenja, pravu na obavetavanje porodice ili drugih lica, kao i o pravu na branioca.

Zadravanje lica i privremeno ogranienje slobode kretanja

Uslovi za zadravanje

lan 86

Policijski slubenik e zadrati lice u sluaju kada je to drugim zakonom propisano.

Donoenje reenja o zadravanju i postupanje po albi na doneto reenje vri se u skladu sa zakonom na
osnovu kojeg je zadravanje odreeno.

Zadravanje se prekida kad prestanu razlozi zbog kojih je odreeno, odnosno odlukom nadlenog suda.

Ako je zadrano vojno lice, odnosno pripadnik Bezbednosno-informativne agencije o tome se bez
odlaganja obavetava vojna policija, odnosno direktor Bezbednosno-informativne agencije.

Zadravanjem lica u smislu ovog lana ne smatra se vreme potrebno da se lice koje su predali strani
organi bezbednosti ili drugi organi Republike Srbije, dovede i preda organu nadlenom za dalje
postupanje.

Nain postupanja policijskih slubenika prema dovedenim i zadranim licima kao i uslove koje treba da
ispunjavaju prostorije za zadravanje propisuje ministar.

Prava u sluaju zadravanja

lan 87

O zadravanju po odredbama ovog zakona ili u primeni zakona o zatiti dravne granice ili zakona o
bezbednosti saobraaja na putevima, lice mora biti na svom maternjem jeziku ili jeziku koji razume
obaveteno da je zadrano i o razlozima za zadravanje i poueno da nije obavezno nita da izjavi, da
ima pravo na odgovarajuu pravnu pomo branioca koga slobodno izabere i da e se na njegov zahtev o
zadravanju obavestiti njegovi najblii.

Ako je lice iz stava 1. ovog lana stranac, mora na njegovom maternjem jeziku ili na jeziku koji razume da
bude poueno i o tome da e na njegov zahtev o zadravanju biti obaveteno diplomatsko-konzularno
predstavnitvo drave iji je dravljanin.
Policijski slubenik mora da odloi sva dalja postupanja do dolaska branioca, i to najdue za dva asa od
kako je licu pruena mogunost da obavesti branioca.

Privremeno ogranienje slobode kretanja

lan 88

Policijski slubenik moe, u skladu sa zakonom, privremeno, a najdue do osam asova od donoenja
odluke, ograniiti slobodu kretanja licu na odreenom prostoru ili u objektu, a radi:

1) spreavanja izvrenja krivinih dela ili prekraja;

2) pronalaenja i hapenja uinilaca krivinih dela ili prekraja;

3) pronalaenja i hapenja lica za kojima se traga;

4) pronalaenja tragova i predmeta koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom i prekrajnom postupku.

Odluku o privremenom ogranienju slobode kretanja na odreenom prostoru ili objektu donosi direktor
policije ili naelnik policijske uprave odnosno lice koje oni za to ovlaste.

Privremeno ogranienje slobode kretanja ne moe trajati due od ostvarenja cilja radi kojeg je ovlaenje
primenjeno.

Za ogranienje slobode kretanja due od osam asova potrebno je odobrenje nadlenog suda.

Posebni uslovi za privremeno ogranienje slobode kretanja

lan 89

Policijski slubenik, na osnovu odluke direktora policije ili naelnika policijske uprave odnosno lica koje oni
za to ovlaste, ovlaen je da privremeno ogranii slobodu kretanja i zadravanja lica na odreenom
prostoru ili u objektu, ili da lica udalji sa prostora ili iz objekta, u sluajevima ugroavanja bezbednosti
izazvanog elementarnim nepogodama ili epidemijama i u drugim sluajevima neophodnim za zatitu
prava na bezbednost lica i njihove imovine dok takvo ugroavanje traje.

lan 90
Privremeno ogranienje slobode kretanja i traganje za licima i predmetima sprovodi se primenom
policijskih kriminalistiko - taktikih radnji koje ine potera, pregled odreenih objekata i prostora, zaseda,
racija i blokada saobraajnih i drugih povrina.

Traenje obavetenja

lan 91

Policijski slubenik moe traiti obavetenja od lica u cilju spreavanja i otkrivanja krivinih dela ili
prekraja i njihovih uinilaca u skladu sa zakonom.

Lice nije duno da prui traeno obavetenje osim ako bi time uinio krivino delo, na ta je policijski
slubenik duan da ga upozori.

O obavetenjima prikupljenim od graana policijski slubenik sainjava slubenu beleku.

Privremeno oduzimanje predmeta

Uslovi za privremeno oduzimanje predmeta, potvrda i voenje podataka

lan 92

Policijski slubenik privremeno e oduzeti predmet:

1) ako okolnosti sluaja ukazuju da je odreeni predmet namenjen za izvrenje krivinog dela ili prekraja,
potie ili je nastao kao posledica izvrenja krivinog dela ili prekraja;

2) ako je oduzimanje predmeta neophodno za zatitu opte bezbednosti;

3) koji lice kome je oduzeta ili ograniena sloboda ima kod sebe i moe da ga upotrebi za
samopovreivanje, napad ili bekstvo;

4) ako je to odreeno drugim zakonom.

O privremenom oduzimanju predmeta policijski slubenik duan je da izda potvrdu.

Potvrda iz stava 2. ovog lana mora da sadri podatke o privremeno oduzetom predmetu, podatke na
osnovu kojih je privremeno oduzeti predmet mogue razlikovati od drugih predmeta, podatke o licu od
koga je predmet oduzet, kao i podatke o policijskom slubeniku (ime i prezime, broj slubene znake) koji
je predmet privremeno oduzeo.
Podaci o privremeno oduzetim predmetima vode se u posebnoj evidenciji.

uvanje i vraanje privremeno oduzetih predmeta

lan 93

Kad zbog svojstva privremeno oduzetih predmeta uvanje u prostorijama Policije nije mogue ili je
povezano sa znaajnim tekoama, privremeno oduzeti predmeti mogu se smestiti ili obezbediti na
odgovarajui nain, do donoenja odluke nadlenog organa.

Pod uslovima iz stava 1. ovog lana, ako su privremeno oduzeti predmeti povereni ili se nalaze na
uvanju u Policiji, trokove uvanja snosi lice od koga je predmet privremeno oduzet.

Kad prestanu razlozi zbog kojih je predmet privremeno oduzet, ako drugim zakonom ili odlukom
nadlenog organa nije drukije odreeno, privremeno oduzeti predmet e se vratiti licu od kojeg je oduzet.

Lice iz stava 3. ovog lana poziva se da predmet preuzme u roku koji ne moe biti krai od mesec dana.

Privremeno oduzeta neeksplodirana ubojna sredstva, minsko eksplozivna sredstva, improvizovane

eksplozivne naprave, kao i druga sredstva opasna po ivot i zdravlje ljudi, nakon kriminalistiko forenzike
obrade i vetaenja, bez odlaganja se, uz pomo nadlenih organa, na za to predvienim mestima
unitavaju.

Pre unitavanja predmeta iz stava 5. ovog lana, pribavlja se saglasnost nadlenog javnog tuioca ili
drugog nadlenog organa, a nakon unitavanja sainjava se zapisnik.

Prodaja privremeno oduzetih predmeta

lan 94

Privremeno oduzeti predmeti mogu se prodati ako za dalje postupanje nije nadlean sud ili drugi organ
uprave kad:

1) predmetima preti opasnost od propadanja ili znaajan gubitak vrednosti;

2) je uvanje i odravanje predmeta povezano sa nesrazmerno visokim trokovima ili tekoama.

Privremeno oduzeti predmet moe biti prodat kad ga pozvano lice ne preuzme u odreenom roku koji ne
moe biti krai od mesec dana, a licu je bilo saopteno da e predmet biti prodat ukoliko ga ne preuzme.
Privremeno oduzeti predmeti prodaju se na javnoj licitaciji.

Ukoliko je privremeno oduzeti predmet, predmet od znaaja za nae kulturno naslee o tome se pre
pristupanja javnoj licitaciji, obavetava nadlena ustanova za zatitu kulturnih dobara.

Kad privremeno oduzeti predmet nije mogao biti prodat na odranoj javnoj licitaciji ili je oigledno da e
trokovi licitacije biti nesrazmerni sa iznosom dobijenim prodajom ili postoji opasnost od propadanja
predmeta, privremeno oduzeti predmet e se prodati u slobodnoj prodaji.

Ako se kupac ne moe pronai u roku od jedne godine, privremeno oduzeti predmet moe da se upotrebi
kao opte dobro ili uniti.

Sredstva ostvarena prodajom privremeno oduzetog predmeta prihod su budeta Republike Srbije.

Nain prodaje, upotrebe ili unitenja privremeno oduzetih predmeta propisuje ministar.

Pregled objekata, sredstava, prostora i dokumentacije i kontradiverzioni pregled

lan 95

Policijski slubenik ovlaen je da ue i izvri pregled objekata, sredstava, prostora i dokumentacije radi:

1) spreavanja izvrenja krivinog dela;

2) hapenja uinioca krivinog dela;

3) postupanja po dojavi o prisutnosti eksplozivne naprave ili otklanjanja druge neposredne i ozbiljne
opasnosti za ljude ili imovinu.

lan 96

Ako je potrebno obezbediti zatitu bezbednosti ljudi i imovine, posebno obueni policijski slubenik moe
vriti redovni ili vanredni kontradiverzioni pregled prostorija, objekata, sredstava, naprava i drugih
predmeta.

Kontradiverzioni pregled obuhvata pregled ili otkrivanje eksplozivnih sredstava ili naprava, kao i hemijsko-
bioloko-radioloko-nuklearni i drugi pregled.

Ako je mogue oekivati da bi u prostorijama, objektima ili sredstvima, odnosno drugim mestima u
neposrednoj blizini, moglo doi do ugroavanja bezbednosti ljudi i imovine sumnjivim napravama ili
predmetima, kao i kad do tog ugroavanja doe, policijski slubenici mogu prostor, objekte, sredstvo,
odnosno mesto, da isprazne i spree pristup do njih i da ih neposredno ili uz upotrebu tehnikih sredstava
pregledaju.

U sluajevima iz stava 3. ovog lana, posebno obueni policijski slubenik po pronalasku sumnjive
naprave ili predmeta, nakon neutralizacije, moe samostalno ili uz pomo nadlenih organa izvriti njihov
transport, odnosno na licu mesta preduzeti mere na njihovom unitavanju ukoliko ne postoji drugi nain
otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti po bezbednost ljudi i imovine.

Prilikom vrenja pregleda, policijski slubenici mogu od nadlenog organa da zahtevaju da izvri nadzor i
preduzme mere iz svoje nadlenosti.

Posebno obueni policijski slubenici ovlaeni su da izvre i preventivni kontradiverzioni pregled.

Na predlog posebno obuenog policijskog slubenika, koji je izvrio pregled, nadlena organizaciona
jedinica Direkcije policije moe dati drugim dravnim organima, pravnim i fizikim licima, opta i
pojedinana pisana uputstva za postupanje u situacijama iz stava 3. ovog lana.

Zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraajnih sredstava

lan 97

Policijski slubenik ovlaen je da zaustavi i izvri pregled lica, predmeta koje lice nosi sa sobom i
saobraajnog sredstva:

1) kada lice treba dovesti;

2) kada je to neophodno radi pronalaska predmeta podobnih za napad ili samopovreivanje;

3) kada preduzima mere traganja za licima i predmetima;

4) kada preduzima druge mere i radnje u skladu sa Zakonikom o krivinom postupku.

Prilikom zaustavljanja policijski slubenik, pre nego to pristupi pregledu iz stava 1. ovog lana, saoptava
licu da li je zaustavljeno radi vrenja pregleda zbog preventivne kontrole, zbog njegovog ili tueg prekraja
ili krivinog dela ili iz drugog bezbednosnog razloga.

Pregledom lica u smislu stava 1. ovog lana, smatra se uvid u sadraj odee i obue.
Pregledom saobraajnog sredstva u smislu stava 1. ovog lana, smatra se pregled svih otvorenih i
zatvorenih prostora saobraajnog sredstva i predmeta koji se prevoze.

Pregled predmeta koje lice nosi sa sobom obuhvata pregled predmeta koji su kod lica ili u njegovoj
neposrednoj blizini ili predmeta lica po ijem se nalogu u njegovoj pratnji oni prevoze.

Pregled lica mora vriti lice istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi oduzimanja oruja
ili predmeta podobnih za napad ili samopovreivanje.

Prilikom pregleda policijski slubenici ovlaeni su da koriste tehnika sredstva i slubenog psa.

Pri preduzimanju mera iz stava 1. ovog lana policijski slubenik ovlaen je da prinudno otvori zatvoreno
saobraajno sredstvo ili predmet koji lice nosi sa sobom.

Ako je verovatno da lice kod sebe, u saobraajnom sredstvu ili u predmetu koji nosi sa sobom ima
predmete koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom ili prekrajnom postupku, policijski slubenik ovlaen
je da zadri lice do pribavljanja naredbe za pretresanje, a najdue est asova.

Provera zastave, gonjenje, zaustavljanje, zadravanje i sprovoenje plovila

lan 98

U obavljanju policijskih poslova na rekama i unutranjim vodama policijski slubenik moe, u skladu sa
posebnim propisima, da:

1) proveri zastavu plovila;

2) zaustavi plovilo;

3) pregleda isprave plovila i lica na plovilu;

4) pregleda plovilo;

5) goni plovilo;

6) zadri plovilo;

7) sprovede plovilo nadlenom organu.

Gonjenje plovila iz stava 1. take 5) ovog lana moe zapoeti ako se plovilo ne zaustavi nakon upuenog
poziva na zaustavljanje vidljivim svetlosnim, zvunim ili znakovima meunarodnog signalnog kodeksa i sa
udaljenosti koja omoguava prijem poziva.

Ako se plovilo koje se goni ne zaustavi, policijski slubenik duan je da ga zaustavi manevrom ili
upotrebom drugog sredstva.

Obezbeenje i pregled mesta dogaaja

lan 99

Kad policijski slubenik sazna za izvrenje krivinog dela, prekraja ili drugog dogaaja povodom kojeg je
potrebno neposrednim opaanjem utvrditi ili razjasniti injenice, ovlaen je da obezbedi mesto dogaaja
do dolaska slubenog lica odgovarajueg organa, odnosno izvri uviaj ili rekonstrukciju dogaaja,
primenom kriminalistiko taktikih i tehnikih metoda i sredstava.

Izuzetno, policijski slubenik moe da izvri pregled mesta dogaaja radi zatite od unitenja predmeta
koji mogu posluiti kao dokaz, zadravanja lica i otkrivanja uinioca, pomoi oteenom, kao i prikupljanju
obavetenja u vezi sa krivinim delom, prekrajem ili dogaajem, vodei rauna da ne narui mesto
dogaaja.

Policijski slubenik ovlaen je do okonanja pregleda, a najdue est asova, da zadri lice za koje
proceni da moe da prui obavetenja vana za razjanjavanje dogaaja ili za preduzimanje spasilakih
aktivnosti, ako je verovatno da se obavetenja ne bi mogla kasnije prikupiti ili se ne bi moglo obezbediti
prisustvo lica koje moe preduzeti spasilake aktivnosti.

Radi zatite rtava krivinog dela, oteenih zbog prekraja ili drugog dogaaja i u cilju zatite interesa
postupka, policijski slubenik ovlaen je da zabrani snimanje mesta dogaaja.

Upotreba tueg saobraajnog sredstva i sredstva veze

lan 100

Policijski slubenik moe da se poslui saobraajnim sredstvom i sredstvom veze pravnog ili fizikog lica,
ako na drugi nain ne moe da izvri prevoz, odnosno uspostavi vezu neophodnu radi hvatanja uinioca
krivinog dela koji se neposredno goni ili radi prevoenja u najbliu zdravstvenu ustanovu povreenog lica
koje je rtva krivinog dela, saobraajne nezgode, elementarne nepogode ili drugog nesrenog sluaja.
Policijski slubenik se prilikom primene ovlaenja iz stava 1. ovog lana obavezno predstavlja
pokazivanjem slubene znake i slubene legitimacije.

Vlasnik prevoznog sredstva i sredstva veze kojim se poslui policijski slubenik ima pravo na naknadu
trokova i tete prouzrokovane njihovom upotrebom, ija visina ne moe biti nia od trine.

Utvrivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci

lan 101

Radi utvrivanja prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, policijski slubenik moe lice
za koje sumnja da je uinilac krivinog dela, prekraja ili uesnik nekog dogaaja (u daljem tekstu: uinilac
dela) da podvrgne ispitivanju pomou odgovarajuih sredstava (alkometar, droga test i dr.).

Uinilac dela duan je da bez odlaganja postupi po nalogu policijskog slubenika i omogui vrenje
ispitivanja pomou odgovarajuih sredstava iz stava 1. ovog lana.

Ukoliko se iz oigledno opravdanih razloga ne moe izvriti ispitivanje propisano u stavu 1. ovog lana,
policijski slubenik moe lice da dovede radi strunog pregleda u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu.

Uinilac dela duan je da se podvrgne takvom pregledu.

Uinilac dela koji nakon izvrenog ispitivanja pomou odgovarajuih sredstava (alkometar, droga test i dr.)
osporava dobijene rezultate, moe zahtevati da se izvri analiza krvi, odnosno krvi i urina ili drugih
telesnih materija, u odgovarajuoj ustanovi, o sopstvenom troku.

Zahtev se podnosi u pisanoj formi, na licu mesta, u zapisnik u kome su utvreni rezultati ispitivanja.

Ako je utvrivanjem sprovedenim prema odredbama ovog lana utvreno da je pod dejstvom alkohola i/ili
psihoaktivnih supstanci, trokove utvrivanja snosi uinilac dela.

Analizu krvi, urina i/ili drugih telesnih materija u cilju utvrivanja sadraja alkohola i/ili psihoaktivnih
supstanci u organizmu moe vriti referentna zdravstvena ustanova ili akreditovana laboratorija
Ministarstva.

Zdravstvena ustanova ili akreditovana laboratorija Ministarstva iz stava 8. ovog lana duna je da analize
krvi, odnosno krvi i urina ili drugih telesnih materija vri zakonito po pravilima struke i na savestan nain.

Vrenje bezbednosnih provera

 lan 102

Bezbednosna provera predstavlja skup mera i radnji kojima se utvruje postojanje ili nepostojanje
bezbednosne smetnje.

Bezbednosna smetnja je injenica koja onemoguava prijem u radni odnos i rad u Ministarstvu, prijem na
struno obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje za potrebe Policije, odnosno drugo pravo kada je
propisano posebnim zakonom.

Ako drugim propisom nije drugaije odreeno, policijski slubenik ima pravo da vri bezbednosne provere:

1) kandidata za prijem u radni odnos u Ministarstvo;

2) kandidata za obuku u Centru za osnovnu policijsku obuku;

3) kandidata za upis studenata na visokokolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja;

4) za zaposlene u Ministarstvu;

5) za prijem u radni odnos u drugim dravnim organima, u skladu sa propisima koji ureuju tu oblast, i na
zahtev tog organa;

6) kandidata za prijem u detektivsku slubu i slubu privatnog obezbeenja;

7) kandidata za dranje i noenje oruja;

8) lica kojima se odobrava pristup odreenim objektima, odnosno mestima pod posebnom bezbednosnom
zatitom;

9) u drugim sluajevima utvrenim posebnim zakonom.

Bezbednosna provera vri se po zahtevu dravnog organa ili drugog lica, ukoliko je taj dravni organ ili
drugo lice zakonom ovlaeno da obrauje vrstu podataka koju trai.

Prilikom vrenja bezbednosne provere policijski slubenik primenjuje sva ostala ovlaenja propisana
ovim zakonom i drugim propisima.

Prikupljeni podaci i evidencije za svrhu vrenja bezbednosne provere predstavljaju podatak sa stepenom
tajnosti u skladu sa propisima koji ureuju tu oblast.
O izvrenoj bezbednosnoj proveri policijski slubenik sainjava izvetaj koji overava neposredni
rukovodilac.

Prijem naenih stvari

lan 103

Policijski slubenik duan je da od nalazaa primi naenu stvar koja moe ugroziti bezbednost graana,
novac i dragocenosti odnosno opasnu stvar (u daljem tekstu: stvar) i o tome saini zapisnik, a nalazau
izda potvrdu o prijemu stvari.

Policija je duna da preduzme sve potrebne mere za ouvanje stvari i pronalaenje lica koje je stvar
izgubilo.

Ako je lice koje je stvar izgubilo poznato ili se naknadno identifikuje, Policija e vratiti stvar. Kad zbog
svojstva stvari uvanje u prostorijama Policije nije mogue ili je povezano sa znaajnim tekoama Policija
e stvar predati na uvanje i dalje postupanje nadlenom organu ili unititi.

Na postupak sa stvarima primenjuju se odredbe ovog zakona o privremeno oduzetim predmetima, a blii
nain postupanja pri prijemu naenih stvari propisuje ministar.

Ovlaenje Policije da odredi boravak u Prihvatilitu za strance

lan 104

Strancu kome nije dozvoljen ulaz u zemlju ili kome je izreena mera bezbednosti proterivanja, zatitna
mera udaljenja iz zemlje ili mera otkaza boravka i zabrana povratka u zemlju, a kojeg nije mogue odmah
udaljiti, moe se, u skladu sa zakonom kojim se ureuju poslovi u vezi sa strancima, odrediti boravak pod
nadzorom Policije, u objektu odreenom za te namene za vreme koje je neophodno za njegovo udaljenje
iz zemlje.

Za vreme trajanja boravka policijski slubenici duni su da prema strancu postupaju uz strogo
pridravanje etikih principa u vrenju policijskih poslova.

Sredstva prinude i njihova upotreba

Vrste sredstava prinude i uslovi za upotrebu

lan 105
Sredstva prinude u smislu ovog zakona jesu:

1) fizika snaga;

2) raspriva sa nadraujuim sredstvom;

3) elektromagnetna sredstva;

4) slubena palica;

5) sredstva za vezivanje;

6) specijalna vozila;

7) slubeni psi;

8) slubeni konji;

9) sredstva za zapreavanje;

10) ureaji za izbacivanje mlazeva vode;

11) hemijska sredstva;

12) posebne vrste oruja i sredstava;

13) vatreno oruje.

Policijski slubenik sredstva prinude upotrebie samo ako se na drugi nain ne moe izvriti zadatak i to
suzdrano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zatienom dobru i vrednosti, odnosno teini dela
koje se spreava ili suzbija.

Policijski slubenik uvek e upotrebiti najblae sredstvo prinude kojim se moe postii zakoniti cilj,
srazmerno razlogu upotrebe i na nain kojim se slubeni zadatak izvrava bez nepotrebnih tetnih
posledica.

Policijski slubenik e pre upotrebe sredstva prinude na to upozoriti lice prema kome sredstvo namerava
da upotrebi, ako je to u datoj situaciji mogue i nee dovesti u pitanje izvrenje slubene radnje.
Policijski slubenici prilikom upotrebe sredstava prinude duni su da uvaju ljudske ivote, prouzrokuju to
manje povreda i materijalne tete, kao i da osiguraju da se pomo povreenom ili ugroenom licu to pre
prui i da njegovi najblii o tome to pre budu obaveteni.

Policijski slubenici pohaaju obuku o upotrebi sredstava prinude koju organizuje Ministarstvo.

Upotreba sredstava prinude prema grupi lica

lan 106

Policijski slubenik ovlaen je da izda nareenje grupi lica da se razie ako se grupa protivpravno
okupila ili se protivpravno ponaa ili svojim ponaanjem moe da izazove nasilje ili naruavanje javnog
reda.

Ako se grupa ne razie, mogu da se upotrebe sledea sredstva prinude:

1) fizika snaga;

2) raspriva sa nadraujuim sredstvom;

3) elektromagnetna sredstva;

4) slubena palica;

5) specijalna vozila;

6) slubeni psi;

7) slubeni konji;

8) ureaji za izbacivanje mlazeva vode;

9) hemijska sredstva.

Sredstva iz stava 2. ovog lana mogu se upotrebiti samo po nareenju naelnika policijske uprave,
odnosno policijskog slubenika koga naelnik ovlasti.

Ovlaenje iz stava 3. ovog lana, po pravilu se daje pisano, a izuzetno u hitnim sluajevima ovlaenje
se moe dati i usmeno.

Ogranienja upotrebe sredstava prinude

 lan 107

Fizika snaga ne moe se upotrebljavati prema licima mlaim od 14 godina, oigledno bolesnim i
iznemoglim licima, tekim invalidima i trudnicama ija je trudnoa vidljiva ili koje upozore da su trudne.

Prema licima iz stava 1. izuzetno se moe upotrebiti fizika snaga i druga sredstva prinude pod uslovima
utvrenim zakonom ako neko od tih lica vatrenim orujem, oruem ili drugim opasnim predmetom
ugroava ivot lica.

Izvetavanje, kontrola i odgovornost u vezi sa upotrebom sredstava prinude

lan 108

O svakoj upotrebi sredstava prinude policijski slubenik u pisanom obliku podnosi izvetaj nadreenom
policijskom slubeniku to je pre mogue, a najkasnije 24 asa od upotrebe sredstava prinude.

Izvetaj iz stava 1. ovog lana sadri podatke o sredstvu prinude i protiv koga je upotrebljeno, razlozima i
osnovu upotrebe i o drugim injenicama i okolnostima od znaaja za ocenu opravdanosti i pravilnosti
upotrebe sredstva prinude.

Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocenjuje ovlaeni policijski slubenik ili komisija
sastavljena od najmanje tri lana.

U sluaju neopravdane ili nepravilne upotrebe sredstava prinude, ovlaeni policijski slubenik ili komisija
iz stava 3. ovog lana predlae rukovodiocu organizacione jedinice preduzimanje zakonom utvrenih
mera.

Podaci o broju sluajeva upotrebe sredstava prinude, razvrstani prema pojedinim sredstvima prinude, kao
i podaci o broju sluajeva neopravdane ili nepravilne upotrebe sredstava prinude i merama preduzetim
povodom toga, ine sastavni deo izvetaja iz lana 6. stav 3. ovog zakona i dostupni su javnosti.

Blia obeleja sredstava prinude, nain upotrebe sredstava prinude, nain ocene opravdanosti i pravilnosti
upotrebe, kontrolu i voenje evidencija propisuje ministar.

Pravna i druga pomo u vezi sa upotrebom sredstava prinude

lan 109
Kad su sredstva prinude upotrebljena u granicama zakonom utvrenih ovlaenja, iskljuena je
odgovornost policijskog slubenika koji ih je upotrebio.

Kad se protiv policijskog slubenika vodi krivini postupak zbog upotrebe sredstava prinude iz stava 1.
ovog lana ili preduzimanja drugih mera i radnji u obavljanju policijskih poslova, Ministarstvo e mu
obezbediti besplatnu pravnu i drugu neophodnu pomo u toku postupka.

Ministarstvo e obezbediti besplatnu pravnu pomo i graaninu koji je pruio pomo policijskom
slubeniku, ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog radnje uinjene u vezi sa pruanjem
pomoi.

Policijskom slubeniku i graaninu koji je pruio pomo policijskom slubeniku koji je upotrebio sredstva
prinude Ministarstvo je duno da obezbedi svu potrebnu medicinsku, psihosocijalnu i drugu neophodnu
pomo.

Odredbe o pojedinim sredstvima prinude

Fizika snaga

lan 110

Fizika snaga moe se upotrebiti, radi odbijanja napada, savlaivanja otpora ili spreavanja
samopovreivanja lica.

Upotrebom fizike snage, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba razliitih zahvata borilakih vetina ili
njima slinih postupaka na telu drugog lica kojima se prisiljava na poslunost kada su za to ispunjeni
zakonom propisani uslovi.

Napadom se smatra svaka radnja preduzeta da se napadnuti povredi ili lii ivota, da se nasilno ue u
objekat ili prostor oko objekta u koji je ulaz zabranjen ili da se policijski slubenik omete ili sprei u
izvrenju slubene radnje.

Otporom se smatra svako suprotstavljanje zakonitim slubenim merama i radnjama koje se moe vriti
ogluivanjem ili zauzimanjem kleeeg, sedeeg, leeeg ili slinog poloaja, pasivni otpor, ili
zaklanjanjem ili dranjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da e se lice napasti, ili
preduzimanjem sline radnje, aktivni otpor.

Fizika snaga upotrebljava se u skladu sa pravilima vetine samoodbrane, a sa upotrebom se prestaje

im prestane napad ili otpor lica prema kojem je upotrebljena.
 Raspriva sa nadraujuim sredstvom

lan 111

Rasprivai sa nadraujuim sredstvom, mogu se upotrebiti radi odbijanja napada ili savlaivanja aktivnog
otpora lica.

Upotrebom rasprivaa sa nadraujuim sredstvom, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba sprej doza
punjenih suzavcem ili hemijskom materijom blaeg dejstva od suzavca odnosno posebno namenjene
materije sa nepodnoljivim mirisom.

Elektromagnetna sredstva

lan 112

Elektromagnetna sredstva, mogu se upotrebiti radi odbijanja napada ili savlaivanja aktivnog otpora lica.

Upotrebom eletromagnetnih sredstava, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba elektrookera i

elektrine palice, koji emituju elektromagnetni impuls kratkotrajnog dejstva.

Slubena palica

lan 113

Slubena palica moe se upotrebiti radi odbijanja napada ili savlaivanja otpora lica, ako je upotreba
fizike snage bezuspena ili se ne moe postii zakoniti cilj.

Upotrebom slubene palice smatra se zadavanje udaraca ili primena zahvata na telu lica.

Udarci slubenom palicom ne smeju se zadati u predelu glave, vrata, kimenog stuba, grudnog koa,
trbunog zida, genitalija i zglobova, osim ako su takvi udarci neophodno potrebni radi zatite ivota i tela.

Sredstva za vezivanje

lan 114

Sredstva za vezivanje mogu se upotrebiti radi spreavanja napada, otpora, bekstva ili samopovreivanja
lica.

Upotrebom sredstava za vezivanje, po pravilu, smatra se vezivanje ruku lica ispred tela ili iza lea.
Kada upotrebom sredstava za vezivanje iz stava 2. ovog lana nije postignuta svrha vezivanja mogu se
vezati i noge.

Policijski slubenik upotrebie sredstva iz stava 1. ovog lana na nain da sredstvo za vezivanje ne
nanosi nepotrebnu telesnu bol ili povrede vezanom licu.

Specijalna vozila

lan 115

Specijalna vozila mogu se upotrebiti radi uspostavljanja naruenog javnog reda, zapreavanja prolaska
lica i radi upotrebe hemijskih sredstava i vatrenog oruja ugraenog na ta vozila.

Upotrebom specijalnih vozila smatra se izbacivanje vode pod pritiskom sa ili bez hemijskih sredstava,
upotreba ugraenog vatrenog oruja, uklanjanje prepreka i zapreavanje prolaska lica. Posade i
specijalna vozila prilikom upotrebe, titi potreban broj policijskih slubenika.

Specijalnim vozilima smatraju se vozila za izbacivanje vode pod pritiskom, oklopna vozila sa ili bez
ugraene zaprene ograde, helikopteri, vozila za uklanjanje prepreka i druga vozila posebne namene.

Ugraena hemijska sredstva i vatreno oruje mogu se upotrebiti samo pod uslovima, utvrenim ovim
zakonom.

Slubeni pas

lan 116

Slubeni pas moe da se upotrebi kao sredstvo prinude u sluajevima kad:

1) su ispunjeni uslovi za upotrebu fizike snage ili slubene palice;

2) su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oruja;

3) se uspostavlja narueni javni red.

Upotrebom slubenog psa smatra se putanje psa prema licu i zapreavanje psima prolaska lica.

Slubeni pas moe biti upotrebljen:

1) sa zatitnom korpom i na povocu;

2) sa zatitnom korpom i bez povoca;

3) bez zatitne korpe i na povocu;

4) bez zatitne korpe i bez povoca.

Slubeni konj

lan 117

Slubeni konj moe da se upotrebi kao sredstvo prinude, kada su ispunjeni uslovi za upotrebu fizike
snage ili slubene palice, radi uspostavljanja naruenog javnog reda ili zapreavanja prolaska lica.

Upotrebom se smatra kretanje slubenim konjem ili konjima prema licu ili licima radi njihovog razdvajanja,
potiskivanja ili zapreavanja prolaska lica.

Sredstva za zapreavanje

lan 118

Sredstvima za zapreavanje smatraju se sredstva za prinudno zaustavljanje vozila i sredstva za

zapreavanje prolaska lica.

Prilikom upotrebe, sredstva za zapreavanje titi potreban broj policijskih slubenika, koje odredi njihov
neposredni stareina.

Zaustavljanje vozila

lan 119

Sredstva za prinudno zaustavljanje vozila mogu se upotrebiti radi:

1) spreavanja bekstva lica koje je zateeno u vrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj
dunosti;

2) spreavanja bekstva lica koje je lieno slobode ili za koje postoji nalog za liavanje slobode;

3) spreavanja nezakonitog prelaska dravne granice vozilom;

4) spreavanja nedozvoljenog pristupa vozilu do objekta ili podruja gde se nalaze lica koja policijski
slubenik obezbeuje;
5) spreavanja bekstva uesnika u saobraaju koji je uinio tei prekraj iz oblasti bezbednosti saobraaja
odnosno tei prekraj sa elementima nasilja ili izazvao saobraajnu nezgodu, a nije postupio po znaku
policijskog slubenika za zaustavljanje vozila.

Sredstvima za prinudno zaustavljanje vozila smatraju se ureaji za te namene, kao i bodljikave trake i
druga namenska sredstva kojima se vozilo u pokretu moe prinudno zaustaviti.

Ispred postavljenih sredstava za prinudno zaustavljanje vozila na odgovarajuoj udaljenosti u skladu sa

propisima o bezbednosti saobraaja na putevima, postavlja se propisana saobraajna signalizacija, ako je
to u datoj situaciji mogue.

Zapreavanje prolaska lica

lan 120

Sredstva za zapreavanje prolaska lica mogu se upotrebiti za presecanje i podelu prostora prilikom
odravanja javnog reda i obezbeivanja javnih skupova, za blokadu odreenog prostora ili objekta,
odnosno za ogranienje, zabranu ili usmeravanje kretanja lica na javnim mestima, odreenim podrujima
ili pravcima.

Sredstvima za zapreavanje prolaska lica smatraju se zaprene ograde, specijalna vozila, slubeni psi,
slubeni konji i druga namenska sredstva kojima se prolazak lica moe zapreiti.

Ureaji za izbacivanje mlazeva vode

lan 121

Ureaji za izbacivanje mlazeva vode mogu se upotrebiti samo pod uslovima utvrenim za upotrebu
sredstava prinude prema grupi lica, koja se protivpravno ponaa tako da moe izazvati nasilje.

Ureaj za izbacivanje vode moe se koristiti tako da izbacuje koncentrisani ili raspren mlaz vode.

Koncentrisani mlaz vode se prema licima moe upotrebiti na udaljenosti koja nee ugroziti njihov ivot.

Voda koju izbacuju ureaji iz stava 1. ovog lana, mora biti ekoloki ista, a izuzetno moe sadrati
dozvoljene koncentracije nekodljivih hemijskih sredstava ili rastvora boje radi obeleavanja lica koja
naruavaju javni red.

Hemijska sredstva
 lan 122

Hemijska sredstva mogu se upotrebiti radi odbijanja napada i savlaivanja otpora koji se ne mogu
obezbediti upotrebom fizike snage i slubene palice, radi uspostavljanja naruenog javnog reda, radi
primoravanja lica da napusti zatvoreni prostor, za reavanje talakih situacija i u sluajevima kad su
ispunjeni uslovi za upotrebu posebnih vrsta oruja i eksplozivnih sredstava ili za upotrebu vatrenog oruja
utvrenih ovim zakonom.

Upotrebom hemijskih sredstava smatra se korienje suzavaca za kratkotrajnu upotrebu i hemijskih

materija blaeg dejstva, koji po prestanku dejstva ne ostavljaju posledice za psihofiziko i opte
zdravstveno stanje.

Pri upotrebi hemijskih sredstava u blizini dejih i starakih ustanova, bolnica, osnovnih kola i prometnih
saobraajnica i lako zapaljivih materijala preduzimaju se posebne mere zatite.

Hemijska sredstva ne upotrebljavaju se prema licima koja se nalaze u blizini eksplozivno-zapaljivih

materija, na velikoj visini i na slinim mestima gde bi mogao biti ugroen ivot ljudi.

Odluku o upotrebi hemijskih sredstava donosi rukovodilac koji neposredno, u skladu sa planom, rukovodi
angaovanim snagama, a u sluaju da ne postoji plan, neophodno je pribavljanje saglasnosti direktora
policije.

Posebne vrste oruja i sredstava

lan 123

Posebne vrste oruja i eksplozivnih sredstava mogu se upotrebiti samo ako su ispunjeni uslovi za
upotrebu vatrenog oruja utvreni ovim zakonom, ukoliko je upotreba vatrenog oruja neuspena ili se ne
moe postii zakoniti cilj.

Eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti prema maloletnim licima i licima u masi.

Odluku o upotrebi posebnih vrsta oruja i eksplozivnih sredstava donosi direktor policije, na osnovu
prethodno pribavljene saglasnosti ministra.

Vatreno oruje

lan 124
Pri obavljanju policijskih poslova policijski slubenik moe upotrebiti vatreno oruje samo ako upotrebom
drugih sredstava prinude ne moe postii zakoniti cilj u izvrenju zadatka i kad je apsolutno nuno da od
sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad kojim se ugroava njegov ili ivot drugog lica.

Protivpravni napad kojim se ugroava ivot policijskog slubenika ili ivot drugog lica u smislu stava 1.
ovog lana smatra se napad vatrenim orujem, imitacijom vatrenog oruja, opasnim oruem ili napad
drugim predmetom odnosno napad na neki drugi nain kojim se moe ugroziti ivot policijskog slubenika
ili ivot drugog lica.

Napadom vatrenim orujem na policijskog slubenika u smislu stava 2. ovog lana smatra se i samo
potezanje vatrenog oruja ili pokuaj da se ono potegne.

Potezanjem vatrenog oruja u smislu stava 3. ovog lana smatra se pokret vatrenim orujem radi
njegovog donoenja ili stavljanja u poloaj za upotrebu, a pokuajem potezanja smatra se pokret uinjen
prema vatrenom oruju.

Upotreba vatrenog oruja nije dozvoljena kad dovodi u opasnost ivot drugih lica, osim ako je upotreba
vatrenog oruja jedino sredstvo za izvrenje zadataka iz stava 1. ovog lana.

Upotreba vatrenog oruja nije dozvoljena prema maloletnim licima, osim u sluaju kada je to jedini nain
za odbranu od neposrednog napada ili opasnosti.

Upozorenje pre upotrebe vatrenog oruja

lan 125

Pre upotrebe vatrenog oruja policijski slubenik duan je da licu prema kome e upotrebiti vatreno oruje
izda nareenje "Stoj, policija, pucau!".

U sluaju da lice ne postupi po nareenju, policijski slubenik e ga upozoriti pucnjem u vazduh, ako se
time ne ugroava bezbednost ljudi.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, policijski slubenik upotrebie vatreno oruje bez izdavanja nareenja i
upozoravajueg pucnja, ukoliko bi to dovelo u pitanje odbranu od napada ili otklanjanje opasnosti kojom
se ugroava njegov ivot ili ivot drugih lica.

Upotreba vatrenog oruja prema vozilu u pokretu

lan 126
Policijski slubenik ne sme upotrebiti vatreno oruje prema vozilu u pokretu, osim ako se to vozilo koristi
sa ciljem ugroavanja ivota ili bezbednosti policijskog slubenika ili drugog lica ili ako se iz tog vozila
upotrebljava vatreno oruje sa ciljem ugroavanja ivota ili bezbednosti policijskog slubenika ili drugog
lica.

Upotreba vatrenog oruja u gonjenju plovila

lan 127

Kada je neophodno da zaustavi plovilo koje goni na unutranjim vodama, policija moe prema tom plovilu
da upotrebi vatreno oruje da bi ga zaustavila i onemoguila bekstvo lica radi sprovoenja nadlenom
organu samo ako to nije postigla upotrebom drugih trenutno raspoloivih sredstava.

Druga sredstva iz stava 1. ovog lana mogu biti zvuna i svetlosna signalizacija, verbalno upozorenje,
izdavanje nareenja i pucnji upozorenja pod uslovom da ne predstavljaju opasnost za druga lica.

Vatreno oruje nee se upotrebiti ako to ugroava ivot drugih ili ako to nije neophodno da se sauva ili
zatiti neiji ivot.

Upotreba vatrenog oruja prema ivotinjama

lan 128

Vatreno oruje moe se upotrebiti prema ivotinjama samo kad od njih preti neposredna opasnost od
napada na ivot i telo lica ili opasnost od ugroavanja ivota ili zdravlja ljudi.

VIII LJUDSKI RESURSI

Upravljanje ljudskim resursima

lan 129

Funkciju upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu obavlja organizaciona jedinica za ljudske resurse.

Funkcija upravljanja ljudskim resursima jednako se primenjuje u svim organizacionim jedinicama

Ministarstva i obuhvata oblast rada koja podrazumeva izradu strategije i politika ljudskih resursa, analizu
poslova, izradu kataloga radnih mesta i opisa poslova, sprovoenje konkursa, regrutaciju i selekciju
kandidata, karijerni razvoj i ocenjivanje zaposlenih, obuku zaposlenih, kolektivno pregovaranje i odnose sa
sindikatima, zdravstvenu i psiholoku prevenciju, bezbednost i zdravlje na radu, radne odnose,
zastupanja, disciplinske postupke, penzionisanja i sveobuhvatno praenje indikatora kvaliteta upravljanja
ljudskim resursima.

Pravila i nain upravljanja ljudskim resursima propisuje ministar.

lan 130

Funkcija upravljanja ljudskim resursima ostvaruje se:

1) profesionalnim planiranjem, regrutacijom, selekcijom i edukacijom pri izboru i tokom rada zaposlenih u
Ministarstvu;

2) kontinuiranim uenjem i jaanjem profesionalne etike, integriteta i kredibiliteta zaposlenih u

Ministarstvu;

3) uspostavljanjem i razvojem sistema karijernog napredovanja zaposlenih u Ministarstvu, zasnovanom na

principu upravljanja kompetencijama i uinkom;

4) kroz zatitu i promovisanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda i ravnopravnosti, kao i kroz primenu
Kodeksa policijske etike.

Obuka, struno osposobljavanje i usavravanje

lan 131

Obuka zaposlenih u Ministarstvu, u smislu ovog zakona, a u svrhu karijernog razvoja, podrazumeva
sticanje i unapreenje znanja, vetina, stavova i ponaanja sa ciljem poveanja efikasnosti i efektivnosti u
obavljanju policijskih i drugih unutranjih poslova.

Obuka iz stava 1. ovog lana sprovodi se u organizaciji organizacione jedinice nadlene za poslove
upravljanja ljudskim resursima i planira se i realizuje kroz struno osposobljavanje i usavravanje, na
osnovu iskazanih potreba organizacionih jedinica Ministarstva, kao i na osnovu rezultata dobijenih
sistemom ocenjivanja.

Struno osposobljavanje realizuje se putem osnovne policijske obuke, specijalistike obuke i policijske
obuke osnovnog nivoa.

Struno usavravanje zaposlenih planira se i realizuje u skladu sa programom strunog usavravanja i u

okviru drugih oblika strunog usavravanja.
Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo da budu informisani o mogunostima za struno usavravanje i
osposobljavanje.

Ministarstvo moe sprovoditi obuku, struno osposobljavanje i usavravanje treih lica, u skladu sa
zakonom.

lan 132

Polaznici koji uspeno zavre osnovnu policijsku obuku duni su da najmanje pet godina ostanu na radu u
Ministarstvu, dok su polaznici koji uspeno zavre specijalistiku obuku ili obuku za licencu odnosno drugi
vid specijalistikog sertifikata, duni da ostanu najmanje tri godine na radu u Ministarstvu ili da naknade
trokove strunog osposobljavanja.

Kriterijume po kojima e se vriti izbor kandidata za polaznike osnovne policijske obuke i druge oblike
strunog osposobljavanja, prava, obaveze i odgovornosti polaznika obuka, praenje, ocenjivanje,
polaganje zavrnog ispita i izdavanje uverenja, mentorski rad u osnovnoj i specijalistikoj obuci,
samovrednovanje i vrednovanje osnovne i specijalistike obuke i strunog usavravanja, izdavaku
delatnost, pruanje usluga prema treim licima i druga pitanja u vezi sa obukom i druga prava, propisuje
Vlada.

lan 133

Struno osposobljavanje i usavravanje u Ministarstvu ostvaruje se prema odgovarajuim programima i

planovima obuka.

Programe obuka iz stava 1. ovog lana, na predlog rukovodioca organizacione jedinice nadlene za
ljudske resurse, uz prethodno pribavljenu saglasnost direktora policije, donosi ministar.

U skladu sa programima iz stava 2. ovog lana, nadlena organizaciona jedinica utvruje i sprovodi
planove realizacije pojedinih oblika obuka.

Za potrebe strunog osposobljavanja i usavravanja, kao i za potrebe unapreenja rada, Ministarstvo

ostvaruje saradnju sa naunim i obrazovnim institucijama i bavi se nauno-istraivakim radom i
izdavatvom.

Struno obrazovanje

lan 134
Struno obrazovanje za potrebe Ministarstva sprovodi se u skladu sa propisima u oblasti visokog
obrazovanja.

Ministarstvo moe policijskog slubenika uputiti na obrazovanje ili usavravanje u visokokolsku ustanovu
u zemlji ili u inostranstvu, u skladu sa potrebama Ministarstva.

Prava i obaveze Ministarstva i policijskog slubenika koji se uputi na struno obrazovanje ureuju se
ugovorom.

Nain i uslovi zasnivanja radnog odnosa

Nain zasnivanja radnog odnosa

lan 135

Radni odnos u Ministarstvu zasniva se putem konkursa.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, radni odnos dravnog slubenika zasniva se i premetajem po osnovu
sporazuma o preuzimanju iz drugog dravnog organa.

Radni odnos u Ministarstvu moe se zasnovati samo na mestima koja su predviena aktom o
unutranjem ureenju i sistematizaciji, koja nisu popunjena i u sluajevima kada je popuna tog radnog
mesta u skladu sa donetim kadrovskim planom.

Konkurs je obavezan za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu kada je njegovo sprovoenje obavezno
utvreno zakonom ili aktom iz lana 9. stav 2. ovog zakona.

Stav 4. ovog lana ne primenjuje se u sluajevima prijema kandidata sa visokokolskih ustanova koji se
obrazuju u skladu sa posebnim studijskim programom za potrebe Ministarstva po osnovu prethodno
zakljuenog ugovora.

Postupak i nain sprovoenja konkursa propisuje Vlada.

lan 136

Ako je rukovodee radno mesto upranjeno, na predlog rukovodioca organizacione jedinice koji je
nadlean da zahteva popunu upranjenog radnog mesta, u roku od 30 dana od dana kada je mesto
upranjeno, organizaciona jedinica nadlena za upravljanje ljudskim resursima raspisuje interni konkurs
za popunu tog radnog mesta, koji se istie na oglasnoj tabli organizacionih jedinica.
Do popune radnog mesta u skladu sa stavom 1. ovog lana - na to radno mesto rasporeuje se vrilac
dunosti, na predlog nadlenog rukovodioca.

Za vreme vrenja dunosti rukovodioca, zaposlenom pripada plata predviena za radno mesto na kojem
obavlja poslove vrioca dunosti.

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

lan 137

Lice koje zasniva radni odnos u Ministarstvu, pored optih uslova za zasnivanje radnog odnosa u
dravnom organu, mora da ispunjava i posebne uslove, i to:

1) da je dravljanin Republike Srbije;

2) da ima prijavljeno prebivalite na teritoriji Republike Srbije - najmanje pet godina neprekidno pre dana
podnoenja prijave za zasnivanje radnog odnosa;

3) da ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova u Ministarstvu;

4) da ispunjava kriterijume zdravstvene, psiholoke i fizike sposobnosti, kao i kriterijume kompetencija za

radno mesto za koje konkurie.

Za pojedina radna mesta utvrena aktom iz lana 9. stav 2. ovog zakona, moe se propisati da lice koje
zasniva radni odnos u Ministarstvu, ima iskljuivo dravljanstvo Republike Srbije.

Prilikom zasnivanja radnog odnosa Ministarstvo vodi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva,
odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika i pisma koji je u slubenoj
upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je obrazovana organizaciona jedinica u kojoj lice
zasniva radni odnos, radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika nacionalne manjine i graana
koji pripadaju veini.

lan 138

U radni odnos u Ministarstvo ne moe se primiti lice:

1) protiv koga se vodi krivini postupak za krivina dela koja se gone po slubenoj dunosti;

2) koje je osuivano zbog krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti;

3) koje je osuivano na kaznu zatvora u trajanju duem od est meseci;

4) kome je radni odnos u dravnom organu prestao zbog teke povrede slubene dunosti pravosnanom
odlukom nadlenog organa;

5) kome je radni odnos u pravnom licu sa javnim ovlaenjima prestao zbog povrede radne obaveze ili
nepotovanja radne discipline;

6) koje je pravnosnano osueno za prekraj sa elementom nasilja;

7) ako se u postupku vrenja bezbednosne provere utvrde bezbednosne smetnje.

O licu koje eli da zasnuje radni odnos u Ministarstvu podaci se prikupljaju u postupku vrenja
bezbednosne provere.

lan 139

Ministarstvo vodi jedinstvenu kadrovsku evidenciju policijskih slubenika, drugih zaposlenih i kandidata
koja se primaju u radni odnos u Ministarstvu, u skladu sa propisom kojim se ureuju evidencije i obrada
podataka u oblasti unutranjih poslova.

Bezbednosna provera i utvrivanje postojanja bezbednosnih smetnji

lan 140

Ocenu o postojanju bezbednosne smetnje, nakon okonanog postupka bezbednosnih provera, predlae
organizaciona jedinica koja je izvrila proveru, dok konanu ocenu donosi organizaciona jedinica Direkcije
policije u ijem delokrugu su ti poslovi.

Prikupljeni podaci ne mogu se koristiti u druge svrhe.

Nivoi bezbednosnih provera

lan 141

Bezbednosna provera vri se na tri razliita nivoa, u zavisnosti od obima podataka koji su predmet
provere.

Prvi nivo bezbednosne provere vri se za lica iz lana 102. stav 3. ta. 1), 2), 3), 5), 7) i 8). ovog zakona.
Prvi nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz slubenih evidencija Ministarstva i
prikupljanje podataka neposrednim operativno-terenskim radom.

Postupak bezbednosne provere prvog nivoa vri se za sve zaposlene u Ministarstvu na period od pet
godina.

Drugi nivo bezbednosne provere vri se za rukovodioce srednjeg nivoa na period od tri godine.

Drugi nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz stava 3. ovog lana, kao i potpunu
proveru podataka iz evidencija drugih dravnih organa, organa dravne uprave, pokrajinske autonomije,
jedinica lokalne samouprave i imaoca javnih ovlaenja.

Trei nivo bezbednosne provere vri se za lica na poloaju, postavljena lica, odnosno rukovodioce
visokog i stratekog nivoa u Ministarstvu, na period od dve godine.

Trei nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz st. 3. i 6. ovog lana, kao i podataka iz
evidencija drugih slubi bezbednosti.

Bezbedonosne provere mogu se vriti i na krai period ako se za tim ukae potreba kao i u drugim
sluajevima propisanim zakonom.

Drugi i trei nivo bezbednosne provere vri Sektor unutranje kontrole.

Nain vrenja bezbednosnih provera

lan 142

Lice nad kojim se vri bezbednosna provera duno je da popuni i potpie Upitnik o identifikacionim
podacima.

Ukoliko lice iz stava 1. ovog lana odbije da popuni i potpie Upitnik o identifikacionim podacima,
smatrae se da je odustalo od postupka zasnivanja radnog odnosa, prijema na obuku za obavljanje
poslova policajskih slubenika, upisa na visokokolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja ili
prava po drugom propisu.

Izgled obrasca Upitnika iz stava 1. ovog lana propisuje ministar.

Upitnik iz stava 1. ovog lana sadri podatke koji su utvreni zakonom o evidencijama i obradi podataka u
Ministarstvu.
Zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere za kandidate za prijem u radni odnos u Ministarstvo
i na struno obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje za potrebe Policije, podnosi organizaciona
jedinica Ministarstva nadlena za ljudske resurse.

Zahtev za vrenje bezbednosnih provera po zahtevu drugih organa, odnosno pravnih lica, podnose ti
organi, odnosno lica u skladu sa posebnim zakonom.

Radi utvrivanja kontinuiteta ispunjenosti uslova za rad u Ministarstvu, zahtev za pokretanje postupka
bezbednosne provere za zaposlene, podnosi njihov neposredni rukovodilac, odnosno rukovodilac
organizacione jedinice u koju je zaposleni upuen, ukoliko postoje osnovi sumnje da kod zaposlenog
postoje bezbednosne smetnje.

Zahtev iz stava 7. ovog lana mogu da podnesu i policijski slubenici Sektora unutranje kontrole i Slube
za bezbednost i zatitu podataka.

Zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere sa Upitnikom dostavlja se na postupanje nadlenoj

policijskoj upravi po mestu prijavljenog prebivalita lica koje se proverava.

Za pojedina radna mesta u Ministarstvu utvrena aktom iz lana 9. stav 2. ovog zakona, u postupku
vrenja bezbednosne provere obavezno je poligrafsko ispitivanje.

lan 143

U postupku vrenja bezbednosne provere prikupljaju se i proveravaju podaci iz Upitnika iz lana 142. stav
1. ovog zakona, kao i:

1) drugi podaci o osobama sa kojima lice koje se proverava ivi u zajednikom domainstvu, uz njihovu
pisanu saglasnost;

2) podaci iz kaznene i drugih evidencija koje vode nadleni organi;

3) podaci o optunim predlozima, pokrenutim krivinim i prekrajnim postupcima koje vode nadleni
organi;

4) informacije o navikama, sklonostima i ponaanju;

5) ostali podaci od znaaja za rad u Ministarstvu.

lan 144
Bezbednosna provera se vri na sledei nain:

1) neposrednim razgovorom sa licem koje se proverava;

2) uvidom u slubene evidencije i zbirke podataka koje vode nadleni organi;

3) neposrednim razgovorima sa drugim osobama po proceni policijskog slubenika koji vri proveru.

Postupak provere vri se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za proveru.

Ako izabrano lice ne stupi na rad u roku od jedne godine od dana obavljene bezbednosne provere,
nadlena organizaciona jedinica koja sprovodi postupak zasnivanja radnog odnosa, duna je da pribavi
ponovnu bezbednosnu proveru.

Za vrenje bezbednosnih provera iz lana 102. stav 3. ta. 6), 7), 8) i 9), plaa se taksa u skladu sa
posebnim zakonom.

Izjava o dunostima i pravima i polaganje zakletve

lan 145

Policijski slubenik duan je prilikom prijema u slubu da prihvati i potpie izjavu o dunostima i pravima
policijskih slubenika.

Na Dan policije, policijski slubenici primljeni u slubu u prethodnoj godini, polau zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da u se dosledno pridravati Ustava i zakona u vrenju policijskih poslova i da u sve svoje
snage posvetiti ouvanju bezbednosti, zatiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda i savesno i odgovorno
sluiti graanima Republike Srbije".

Nain polaganja zakletve policijskih slubenika propisuje ministar.

Pripravnici

lan 146

Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u struci i osposobljava se za samostalan rad ili lice koje
je zavrilo osnovnu policijsku obuku.

Pripravnik zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika posle sprovedenog javnog konkursa.
Pripravnik stie status policijskog slubenika po zavrenom pripravnikom stau i poloenom strunom
ispitu.

Tokom pripravnikog staa, pripravnik za policijskog slubenika u statusu ovlaenog slubenog lica
obavezan je da zavri policijsku obuku osnovnog nivoa najkasnije u roku od jedne godine od dana
zasnivanja radnog odnosa.

Pripravniku prestaje radni odnos ako u propisanom roku ne poloi struni ispit.

Program, postupak i nain strunog osposobljavanja pripravnika i polaganje strunog ispita propisuje
Vlada.

Vrste radnih mesta policijskih slubenika

lan 147

Radna mesta policijskih slubenika dele se na rukovodea i izvrilaka radna mesta.

lan 148

Rukovodea radna mesta policijskih slubenika klasifikuju se u etiri kategorije u zavisnosti od sloenosti
poslova, obrazovanja, ina/zvanja, stepena odgovornosti i ovlaenja za donoenje odluka, kao i
samostalnosti u radu, i to na rukovodea radna mesta:

1) stratekog nivoa;

2) visokog nivoa;

3) srednjeg nivoa;

4) operativnog nivoa.

Radna mesta iz stava 1. ovog lana podrazumevaju poslove rukovoenja i komandovanja, koja
obuhvataju: planiranje, organizovanje, koordinaciju, kontrolu, ocenjivanje, analiziranje, vrednovanje rada i
informisanje, kao i druge poslove od znaaja za rukovoenje i komandovanje na zahtevanom nivou
kompetencija.

Radna mesta iz stava 1. ovog lana, kao i izvrilaka radna mesta su sva radna mesta koja
podrazumevaju neposredno obavljanje policijskih i drugih unutranjih poslova, kao i napredovanje u okviru
odgovarajueg raspona ina/zvanja.
Napredovanje u okviru odgovarajueg raspona ina/zvanja vri se u skladu sa uslovima iz lana 165.
ovog zakona.

Merila za raspored radnih mesta iz stava 1. ovog lana, propisuje Vlada.

Direktor policije

lan 149

Direktora policije postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, po sprovedenom javnom konkursu i
na nain predvien propisima o radnim odnosima koji vae za Ministarstvo.

Direktor policije moe biti izabran u najvie dva mandata.

Direktor policije moe biti lice koje:

1) ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima predviene zakonom;

2) ispunjava posebne uslove propisane ovim zakonom i aktom iz lana 9. stav 2. ovog zakona;

3) ima steeno visoko obrazovanje sa najmanje 300 ESPB;

4) ima najmanje 15 godina navrenog rada na policijskim poslovima, na rukovodeim radnim mestima.

Mandat direktora policije prestaje protekom vremena na koje je izabran, prestankom ispunjavanja uslova
za izbor direktora policije, prestankom radnog odnosa po sili zakona i iz drugih razloga u skladu sa
zakonom, ostavkom ili razreenjem.

Direktora policije razreava Vlada, na obrazloeni predlog ministra, ako ne ostvari rezultate rada u okviru
kompetencija propisanih za to radno mesto.

Direktor policije ima zamenika.

Zamenik direktora policije moe biti lice koje ispunjava uslove iz stava 3. ovog lana.

Za rasporeivanje i razreenje zamenika direktora policije primenjuju se pravila koja vae za

rasporeivanje i razreenje rukovodilaca stratekog i visokog nivoa Direkcije policije.

Rasporeivanje i razreenje rukovodilaca stratekog i visokog nivoa Direkcije policije

lan 150
Rukovodioci stratekog i visokog nivoa Direkcije policije rasporeuju se po sprovedenom internom
konkursu.

Rukovodilac iz stava 1. ovog lana rasporeuje se i razreava reenjem koje donosi ministar na predlog
direktora policije, a na osnovu izvetaja i rangiranja kandidata po sprovedenom internom konkursu.

Rukovodilac iz stava 1. ovog lana razreava se ukoliko ne ostvaruje rezultate rada u okviru kompetencija
radnog mesta.

Ministar moe da zatrai od direktora policije predlog za rasporeivanje rukovodioca iz stava 1. ovog
lana u sluaju da je to radno mesto nepopunjeno due od est meseci, odnosno predlog za razreenje
rukovodioca iz stava 1. ovog lana u sluaju da isti ne ostvaruje rezultate rada u okviru kompetencija
radnog mesta.

Predlog iz stava 4. ovog lana direktor policije je u obavezi da dostavi ministru u roku od tri meseca.

Rasporeivanje i razreenje rukovodilaca srednjeg i operativnog nivoa Direkcije policije

lan 151

Rukovodioci srednjeg i operativnog nivoa Direkcije policije rasporeuju se po sprovedenom internom

konkursu.

Rukovodioca iz stava 1. ovog lana reenjem rasporeuje direktor policije, na predlog neposrednog vieg
rukovodioca, a na osnovu izvetaja i rangiranja kandidata po sprovedenom internom konkursu.

Rukovodioca iz stava 1. ovog lana reenjem razreava direktor policije po predlogu neposredno vieg
rukovodioca, ukoliko ne ostvari rezultate rada u okviru kompetencija radnog mesta.

Informisanje o slobodnim radnim mestima

lan 152

Zaposleni imaju pravo da budu informisani, putem oglasne table u organizacionim jedinicama, o
slobodnim radnim mestima u Ministarstvu za koja je utvreno da postoji potreba za popunom.

Rukovodioci odgovarajuih organizacionih jedinica duni su da o svakoj injenici koja je od uticaja na

popunjenost radnih mesta u organizacionoj jedinici kojom rukovode, odmah obaveste organizacionu
jedinicu nadlenu za poslove ljudskih resursa.
Zaposleni su duni da o svakoj nameri promene radnog mesta u Ministarstvu obaveste neposrednog
rukovodioca.

Radno vreme

Organizacija rada

lan 153

Policija je organizovana tako da se policijski poslovi obavljaju 24 asa dnevno.

Radni dan, po pravilu, traje osam asova. Radna nedelja traje pet radnih dana, odnosno 40 asova.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, za pojedine policijske slubenike, u zavisnosti od potreba slube, i skladu
sa lokalnim prilikama, odnosno kada se rad obavlja u smenama, nou ili kad priroda posla i organizacija
rada to zahteva, ministar moe propisati i drugaiju organizaciju rada.

Raspored rada policijskih slubenika

lan 154

Policijski slubenik duan je u obavljanju policijskih poslova da radi po posebnom rasporedu rada
(dnevnom ili nedeljnom) koji odreuje neposredni rukovodilac.

Neposredni rukovodilac iz stava 1. ovog lana duan je da obavesti policijskog slubenika o rasporedu i
promeni rasporeda radnog vremena najmanje 24 sata pre promene rasporeda radnog vremena.

Poseban raspored rada u smislu stava 1. ovog lana podrazumeva:

1) rad u smenama;

2) rad u turnusu;

3) rad subotama, nedeljama, praznicima i drugim neradnim danima;

4) rad nou;

5) uestalu neredovnost;

6) prekovremeni rad;
7) pripravnost za rad.

Rad u smeni, odnosno obavljanje posla naizmenino u periodima prepodnevnog (prva smena),
poslepodnevnog (druga smena) i nonog dela dana (trea smena), u smislu ovog zakona, podrazumeva
redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesenog fonda
radnih sati, svoj posao obavlja naizmenino u jednom od navedenih osmoasovnih ciklusa dana (u prvoj,
drugoj ili treoj osmoasovnoj smeni), a na radnom mestu za koje je odreeno da se radna aktivnost vri
punih 24 asa.

Rad u turnusu, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski slubenik u toku
kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesenog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenino u
periodima duim ili kraim od osam asova, a na radnom mestu za koje je odreeno da se radna aktivnost
vri punih 24 asa (12-24 - 12-48 ili sl.).

Rad nou, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski slubenik u toku
kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesenog fonda radnih sati, svoj posao obavlja u vremenu od
22 asa do 6 asova narednog dana.

Uestala neredovnost, odnosno obavljanje posla u uestalim neredovnostima, u smislu ovog zakona,
podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski slubenik u toku kalendarskog meseca, u okviru
redovnog mesenog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenino u periodima gde nije mogue
unapred utvrditi vreme radnog angaovanja, a na radnom mestu za koje je odreeno da se radna
aktivnost vri punih 24 asa.

Prekovremeni rad

lan 155

Prekovremeni rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad dui od punog radnog vremena u sluaju vie
sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u odreenom
roku zavri posao koji nije planiran.

Policijski slubenik, po pravilu, ne moe da radi due od 12 asova dnevno, ukljuujui i prekovremeni
rad, pri emu sam prekovremeni rad ne moe da traje due od osam sati nedeljno.

Ako policijski slubenik provede na radu neprekidnih 12 asova dnevno, prekovremeni rad moe trajati
najdue do okonanja zapoetog posla, a maksimalno do dodatnih etiri sata prekovremenog rada.
U sluaju saglasnosti rukovodioca i policijskog slubenika i u obostranom dogovoru oko rasporeda radnog
vremena, prekovremeni asovi mogu se tromeseno obraunati kao slobodni asovi u odnosu 1:2, koji se
mogu iskoristiti najkasnije u roku od est meseci od proteka tromeseja u kome su utvreni.

Rukovodilac je duan da u sluaju prekovremenog rada obezbedi policijskom slubeniku prevoz, odnosno
naknadi trokove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.

Pripravnost

lan 156

Policijski slubenik u obavezi je pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju.

Pripravnost za rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva stanje spremnosti odziva na poziv neposrednog
rukovodioca ili lica ovlaenog za poziv za dolazak na rad.

Pripravnost, odnosno okolnosti koje ukazuju da policijski slubenik rasporeen na odreeno radno mesto
mora biti dostupan i pripravan da, po pozivu neposrednog rukovodioca ili lica ovlaenog za poziv, obavi
posao ili zadatak koji je planiran i za koji se oekivala potreba eventualnog angaovanja policijskih
slubenika sa odgovarajueg radnog mesta, propisuje ministar.

lan 157

Rad policijskog slubenika koji je iz pripravnosti pozvan da obavi posao ili zadatak rauna se kao
prekovremeni rad.

Preraspodela radnog vremena

lan 158

Neposredni rukovodilac moe da izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti,
organizacija rada, bolje korienje sredstava rada, racionalnije korienje radnog vremena i izvrenje
odreenog slubenog zadatka u utvrenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vri se u skladu sa propisima o radu.

lan 159

Policijskom slubeniku koji radi po posebnom rasporedu radnog vremena u smislu ovog zakona,
korienje nedeljnog odmora moe se odrediti na drugi nain i u drugom periodu, pod uslovom da mu se
dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrenom zakonom u roku koji ne moe da bude dui od 30
dana.

Odmor u toku dnevnog rada

lan 160

Policijski slubenik koji radi u redovnom reimu radnog vremena ima pravo na odmor u toku dnevnog rada
u trajanju od 30 minuta.

Policijski slubenik koji radi najmanje deset asova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od
45 minuta.

Odmor iz st. 1. i 2. ovog lana ne moe da se koristi na poetku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz st. 1. i 2. ovog lana uraunava se u radno vreme.

Odmor iz st. 1. i 2. ovog lana organizuje se na nain kojim se obezbeuje da se rad ne prekida, ako
priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

lan 161

Neposredni rukovodilac duan je da prilikom organizacije nonog rada i rada u smenama policijskim
slubenicima osigura dnevni odmor od najmanje 12 asova neprekidno.

Kada je policijske poslove potrebno obavljati u neprekidnom trajanju, redovno radno vreme policijskih
slubenika koji obavljaju takve poslove moe trajati due od osam asova u periodu od 24 asa, ali ne
due od 12 asova.

lan 162

O rasporedu rada policijskih slubenika vodi se evidencija.

Nain na koji se policijskom slubeniku odreuje rad po posebnom rasporedu propisuje ministar.

Rad dui od punog radnog vremena, odnosno prekovremenog rada

lan 163
Izuzetno, zaposleni, a naroito policijski slubenik duan je da po nalogu nadlenog rukovodioca poslove
obavlja i due od punog radnog vremena odnosno vremena utvrenog za prekovremeni rad, ako je to
neophodno za uspeno i pravovremeno obavljanje slubenog posla, kojim se obezbeuje neposredna
zatita ivota i zdravlja fizikih lica ili zatita imovine velike vrednosti ili tienog objekta, i ako zaposleni,
odnosno policijski slubenik na to pristane - a najdue dok ne prestane neposredno ugroavanje odnosno
dok mu se ne obezbedi zamena.

Odlaganje ili prekidanje godinjeg odmora

lan 164

Policijskom slubeniku direktor policije, naelnik policijske uprave ili lice koje oni ovlaste moe da odloi ili
prekine korienje godinjeg odmora uz pisano obrazloenje u svakom trenutku ili doba dana u toku
korienja ili do otpoinjanja godinjeg odmora, a radi obavljanja policijskih poslova koji ne trpe odlaganje.

U sluaju iz stava 1. ovog lana policijski slubenik ima pravo na naknadu stvarnih trokova
prouzrokovanih odlaganjem, odnosno prekidom godinjeg odmora.

Karijerni razvoj policijskih slubenika

lan 165

U skladu sa sistemom karijernog razvoja policijskih slubenika:

1) odreivanje ina/zvanja vri se prema poslovima radnog mesta na koje se zaposleni rasporeuje ili
premeta;

2) za sticanje narednog ina/zvanja u okviru istog nivoa potrebno je da se ispuni uslov odgovarajueg
stepena obrazovanja, potrebnih godina staa provedenih u prethodnom inu/zvanju, uspeno zavrene
strune obuke za in/zvanje, kao i odgovarajue godinje ocene;

3) za sticanje narednog ina/zvanja neposredno vieg nivoa potrebno je da se ispuni uslov odgovarajueg
stepena obrazovanja, potrebnih godina staa provedenih u prethodnom inu/zvanju, uspeno poloen
struni ispit za in/zvanje, kao i odgovarajue godinje ocene;

4) in generala policije stie se u skladu sa pravilima karijernog razvoja policijskih slubenika za odreena
rukovodea radna mesta stratekog i visokog nivoa.
Vreme provedeno u inu/zvanju sa niom strunom spremom ne uraunava se prilikom izraunavanja
vremena potrebnog za napredovanje.

U godine staa potrebne za napredovanje u naredni in/zvanje rauna se iskljuivo vreme efektivno
provedeno na radnom mestu u prethodnom inu/zvanju.

Nain sticanja ina/zvanja u Ministarstvu i druga pitanja u vezi sa njihovim korienjem, odnosno
karijernim razvojem, propisuje Vlada, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

inovi i zvanja policijskih slubenika i pripadnika vatrogasno-spasilakih jedinica

lan 166

Policijski slubenici u statusu ovlaenih slubenih lica imaju sledee inove:

1) sa srednjom strunom spremom - mlai vodnik policije, vodnik policije i vodnik I klase policije;

2) sa prvim stepenom visokog obrazovanja - zastavnik policije, zastavnik I klase policije i potporunik
policije;

3) sa drugim stepenom visokog obrazovanja - porunik policije, kapetan policije, major policije,
potpukovnik policije, pukovnik policije i general policije.

Policijski slubenici u statusu lica na posebnim dunostima imaju sledea zvanja:

1) sa srednjom strunom spremom - mlai policijski referent, policijski referent i vii policijski referent;

2) sa prvim stepenom visokog obrazovanja - mlai policijski saradnik, policijski saradnik i samostalni
policijski saradnik;

3) sa drugim stepenom visokog obrazovanja - vii policijski saradnik, mlai policijski savetnik, policijski
savetnik, samostalni policijski savetnik, vii policijski savetnik i glavni policijski savetnik.

Pripadnici vatrogasno-spasilakih jedinica imaju sledee inove:

1) sa srednjom strunom spremom - mlai vodnik vatrogasac, vodnik vatrogasac i vodnik I klase
vatrogasac;

2) sa prvim stepenom visokog obrazovanja - mlai zastavnik vatrogasac, zastavnik vatrogasac i zastavnik
I klase vatrogasac;
3) sa drugim stepenom visokog obrazovanja - potporunik vatrogasac, porunik vatrogasac, kapetan
vatrogasac, major vatrogasac, potpukovnik vatrogasac i pukovnik vatrogasac.

Ocenjivanje rada

lan 167

Rad zaposlenih u Ministarstvu ocenjuje se godinje, u dva ciklusa sa jednom zakljunom ocenom.

Pozitivne ocene jesu "dovoljan - 2", "dobar - 3", "istie se - 4" i "naroito se istie - 5", a negativna ocena
je "nedovoljan - 1".

Napredovanje iz lana 165. ovog zakona, moe se ostvariti na osnovu trogodinje prosene ocene koja
ne moe biti nia od "istie se - 4".

Merila i nain ocenjivanja policijskih slubenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu propisuje Vlada.

Nespojivi poslovi i delatnosti sa policijskim poslovima

lan 168

Zaposleni u Ministarstvu ne mogu obavljati poslove kojima komercijalizuju znanja i vetine steene u
Ministarstvu.

Zaposleni u Ministarstvu ne mogu obavljati samostalnu ili druge delatnosti, vriti funkciju ili aktivnosti koje
su nespojive sa slubenim dunostima, odnosno koje mogu izazvati sukob interesa ili uticati na
nepristrasnost u radu.

Poslove i delatnosti iz st. 1. i 2. ovog lana, koji su nespojivi sa obavljanjem policijskih poslova propisuje
ministar.

Pravo na sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje

lan 169

Policijski slubenici i ostali zaposleni imaju pravo na sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i
delovanje ostvaruju na zakonom utvren nain.

Policijski slubenici ne mogu biti lanovi politikih stranaka, ne mogu se stranaki organizovati, niti politiki
delovati u Ministarstvu.
Policijski slubenici ne mogu u uniformi prisustvovati stranakim i drugim politikim skupovima, izuzev ako
su radno angaovani.

Postupanje suprotno odredbama iz st. 2. i 3. ovog lana osnov je za pokretanje postupka za utvrivanje
disciplinske odgovornosti u smislu odredbi ovog zakona kojima se ureuje disciplinska odgovornost
zaposlenih u Ministarstvu.

Pravo na trajk

lan 170

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na trajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom i slobodno
odluuju o svom ueu u trajku.

Policijski slubenici nemaju pravo na trajk u sluaju:

1) ratnog stanja, vanrednog stanja, vanredne situacije ili stanja poveanog rizika;

2) nasilnog ugroavanja ustavnog poretka Republike Srbije;

3) proglaenja elementarne nepogode ili neposredne opasnosti od njenog nastanka na podruju dve ili
vie policijskih uprava Ministarstva ili na celoj teritoriji Republike Srbije;

4) drugih nepogoda i nesrea koje ometaju normalno odvijanje ivota i ugroavaju bezbednost ljudi i
imovine.

Zaposleni u Ministarstvu, osim policijskih slubenika iz stava 2. ovog lana, mogu poeti trajk ako se
obezbedi minimum procesa rada koji obezbeuje bezbednost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov ivota i
rada graana.

Rukovodilac organizacione jedinice, najkasnije deset dana pre poetka trajka odreuje zaposlene koji su
duni da rade za vreme trajka radi obezbeivanja minimuma procesa rada, koji ne moe biti manji od
60% zaposlenih.

trajk upozorenja najavljuje se najkasnije pet dana pre poetka trajka, a trajk se najavljuje
dostavljanjem odluke o stupanju u trajk, najkasnije 15 dana pre stupanja u trajk.

Uz odluku o stupanju u trajk dostavlja se izjava organizatora trajka o nainu obezbeivanja minimuma
procesa rada u skladu sa stavom 4. ovog lana.
Odlukom o stupanju u trajk utvruju se: zahtevi zaposlenih, vreme poetka trajka, mesto okupljanja
uesnika u trajku (ako se trajk ispoljava okupljanjem zaposlenih) i trajkaki odbor, koji zastupa interese
zaposlenih.

Predstavnici Ministarstva i trajkakog odbora duni su da od dana najave trajka, pa sve do samog
okonanja trajka, pregovaraju radi sporazumnog i mirnog reavanja kolektivnog spora, u skladu sa
propisima o mirnom reavanju radnih sporova i naelima uzajamnog poverenja i zatite ekonomskih i
socijalnih interesa.

Ako se trajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, trajk se organizuje i mesto okupljanja odreuje primenom
odredaba zakona kojim se ureuje javno okupljanje.

Policijski slubenici koji uestvuju u trajku, ne mogu za vreme trajka da nose oruje i druga sredstva
prinude.

Pravo na sta osiguranja u uveanom trajanju

lan 171

Pojedina radna mesta u Ministarstvu, primenom posebnih kriterijuma i merila, utvruju se kao radna
mesta na kojima se sta iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja u efektivnom trajanju rauna sa
uveanim trajanjem (u daljem tekstu: sta sa uveanim trajanjem).

Radno mesto, odnosno posao u Ministarstvu na kome se rauna sta sa uveanim trajanjem, jesu:

1) poslovi koji se nakon navrenja odreenih godina ivota i usled prirode i teine posla ne mogu vie
uspeno obavljati na nain i po standardima zahtevanim za tu profesionalnu delatnost;

2) poslovi koji podrazumevaju pripadnost specijalnoj i posebnim jedinicama po nadlenosti borbe protiv
terorizma i najteih oblika kriminala, i konstantnu pripremljenost za intervenciju, a ijim se izvravanjem
izvrilac posla dovodi u neposrednu ivotnu opasnost;

3) poslovi koji podrazumevaju pripadnost organizacionim celinama po nadlenosti borbe protiv kriminala ili
koje zahtevaju primenu policijskih ovlaenja ili policijskih mera i radnji pri posebno opasnim aktivnostima
koje izvrioca posla mogu dovesti do neposredne ivotne ili tee zdravstvene opasnosti;

4) poslovi koji podrazumevaju uniformisanost i primenu policijskih ovlaenja i policijskih mera i radnji, kao
i poslovi iz oblasti zatite i spasavanja.
Radno mesto, odnosno posao u Ministarstvu na kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem,
kao i stepen uveanja staa osiguranja, utvruje se prema propisima o penzijskom i invalidskom
osiguranju.

Prestanak radnog odnosa

Posebni sluajevi prestanka radnog odnosa

lan 172

Pored sluajeva prestanka radnog odnosa po sili zakona utvrenih drugim propisima, policijskom
slubeniku, odnosno ostalim zaposlenima, radni odnos u Ministarstvu prestaje:

1) kada se utvrdi da su podaci o ispunjavanju uslova za zasnivanje radnog odnosa iz lana 137. ovog
zakona lani - danom utvrenja ove injenice;

2) kada se utvrdi da je prestao da ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa predviene lanom 138.
stav 1. ovog zakona ta. 1), 2), 4), 5) i 7) ovog zakona - danom utvrenja ove injenice;

3) kada se utvrdi da je pravnosnanom presudom osuen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju duem
od est meseci - danom donoenja reenja o prestanku radnog odnosa;

4) ako je dva puta uzastopno ocenjen negativnom ocenom - "nedovoljan - 1";

5) ako odbije odlazak na leenje od bolesti zavisnosti nakon konane ocene i miljenja nadlene
zdravstvene ustanove;

6) ako, nakon zavrenog leenja od bolesti zavisnosti, nastanu okolnosti utvrene novom ocenom i
miljenjem nadlene zdravstvene ustanove koje uzrokuju potrebu daljeg leenja, odnosno ako je policijski
slubenik, odnosno drugi zaposleni svojim ponaanjem spreavao svoje ozdravljenje.

Prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju

lan 173

Policijskom slubeniku moe prestati radni odnos i pre ispunjenja optih uslova za sticanje starosne
penzije, a u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Prestanak radnog odnosa sa pravom na invalidsku penziju

 lan 174

Policijskom slubeniku kod koga nastanu promene u zdravstvenom stanju prouzrokovane povredom na
radu, profesionalnom boleu, povredom van rada ili boleu koje se ne mogu otkloniti leenjem ili
medicinskom rehabilitacijom i koje ga ine nesposobnim za profesionalno vrenje policijskih poslova
prestaje radni odnos u Ministarstvu, sa pravom na invalidsku penziju.

Postojanje nesposobnosti u smislu stava 1. ovog lana, u saradnji sa organom vetaenja Fonda za
penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, utvruje komisija pri Zavodu za zdravstvenu zatitu radnika
Ministarstva, ije lanove imenuje ministar.

Pravo na otpremninu

lan 175

Policijskom slubeniku koji ostvari pravo na penziju pripada otpremnina u visini est mesenih plata, bez
poreza i doprinosa, primljenih za poslednjih est meseci.

Solidarna pomo

lan 176

Zaposleni imaju pravo na solidarnu pomo za sluaj:

1) due ili tee bolesti policijskog slubenika i ostalih zaposlenih ili lana njihove ue porodice;

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju policijskog slubenika i ostalih zaposlenih ili
lana njihove ue porodice;

3) zdravstvene rehabilitacije policijskog slubenika i ostalih zaposlenih;

4) nastanka tee invalidnosti policijskog slubenika i ostalih zaposlenih;

5) nabavke lekova za policijskog slubenika i ostale zaposlene ili lana njihove ue porodice;

6) pomo maloletnoj deci policijskog slubenika i ostalih zaposlenih za sluaj smrti.

Visina pomoi u toku godine, u sluajevima utvrenim u stavu 1. ovog lana priznaje se na osnovu uredne
dokumentacije, koju e procenjivati nadlena sluba Ministarstva, u skladu sa sredstvima obezbeenim za
isplatu ove vrste pomoi, a najvie do visine tri prosene plate bez poreza i doprinosa po zaposlenom u
Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadlenog za poslove statistike.

lanovima ue porodice u smislu stav 1. ta. 1), 2) i 5) ovog lana smatraju se brani drug, deca, braa,
sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj pod uslovom da ive u zajednikom porodinom
domainstvu sa zaposlenim.

Blie uslove i kriterijume za dodelu kao i visinu solidarne pomoi zaposlenima u Ministarstvu propisuje
ministar.

Pravo na novanu i drugu pomo

lan 177

Ministar moe, prilikom obeleavanja dravnih i drugih praznika i u saradnji sa Fondom za solidarnu
pomo, ustanoviti dodelu novane pomoi i druge pomoi porodicama poginulih i teko ranjenih policijskih
slubenika, kao i drugih zaposlenih, koji su stradali u obavljanju slube ili povodom obavljanja slube.

Nagrade i priznanja

lan 178

Za ostvarene izuzetne rezultate u obavljanju policijskih poslova, ouvanju i unapreenju bezbednosti,

policijskim slubenicima u Ministarstvu dodeljuju se nagrade i priznanja.

Nagrade i priznanja mogu se dodeljivati i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugim
organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama i pojedincima, kao i policijskim slubenicima
stranih drava za ostvarenu meunarodnu policijsku saradnju ili uspeno izvedene akcije na polju
suzbijanja meunarodnog kriminala.

Vrste nagrada i priznanja, kao i nain, kriterijume i merila propisuje ministar.

Zdravstvena zatita zaposlenih

lan 179

Policijskim slubenicima u Ministarstvu obezbeena je zdravstvena zatita koja se ostvaruje kroz

specifinu i preventivnu zdravstvenu zatitu.

Specifina zdravstvena zatita

 lan 180

Policijski slubenici u Ministarstvu uivaju specifinu zdravstvenu zatitu u meri u kojoj ona nije
obezbeena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a proistie iz rada na poslovima na kojima su,
saglasno aktu o proceni rizika, opasnost po ivot i zdravlje, odgovornost i teina, priroda i posebni uslovi
rada, od bitnog uticaja na smanjenje radne sposobnosti.

Specifinu zdravstvenu zatitu zaposlenih u Ministarstvu, koja se odnosi na pruanje zdravstvenih usluga
u vezi sa prethodnim lekarskim pregledima za upis u obrazovne institucije Ministarstva, zasnivanjem
radnog odnosa i premetajem na drugom radno mesto u Ministarstvu, periodinim, vanrednim,
sistematskim i kontrolnim lekarskim pregledima, radi utvrivanja profesionalne i opte radne sposobnosti
za dalje obavljanje poslova i pruanjem strune, tehnike i kadrovske pomoi organizacionim jedinicama
Ministarstva u izvravanju zadataka i poslova, obavlja Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Ministarstva
unutranjih poslova u saradnji sa nadlenom organizacionom jedinicom Ministarstva za poslove ljudskih
resursa.

Nain sprovoenja i mere specifine zdravstvene zatite propisuje ministar.

Trokove specifine zdravstvene zatite snosi Ministarstvo.

Preventivna zdravstvena zatita

lan 181

Preventivnu zdravstvenu zatitu policijskih slubenika u Ministarstvu organizuje i sprovodi organizaciona

jedinica Ministarstva nadlena za poslove ljudskih resursa.

Psiholoka zdravstvena zatita

lan 182

Zaposlenima u Ministarstvu obezbeena je psiholoka zatita koja se ostvaruje kroz psiholoku selekciju i
klasifikaciju i psiholoku prevenciju na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.

Psiholoku zatitu zaposlenih kroz proces selekcije kadrova prilikom prijema u radni odnos, upisa na
kurseve, karijernog kretanja kroz slubu, klasifikaciju i strateko planiranje kadra organizuje i sprovodi
organizaciona jedinica Ministarstva nadlena za poslove ljudskih resursa.

Kriterijume i nain postupanja u pruanju psiholoke pomoi propisuje ministar.

 lan 183

Zaposleni u Ministarstvu, po potrebi, moe biti upuen u referentnu zdravstvenu ustanovu na testiranje na
prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu.

Testiranje moe biti redovno i vanredno.

Testiranje se sprovodi na zahtev rukovodioca organizacione jedinice.

Plata i druga primanja

lan 184

Zaposleni u Ministarstvu ostvaruju pravo na platu, uveanu platu, naknadu plate, naknadu trokova i
druga primanja u skladu sa ovim zakonom.

Prava iz stava 1. ovog lana, kao i struktura plate i koeficijenata plate utvruju se posebnim aktom Vlade.

Plata zaposlenog u Ministarstvu se sastoji od osnovne plate i uveane plate.

Plata iz stava 1. ovog lana sadri utvrene poreze i doprinose za zaposlenog na mesenom nivou.

Osnovna plata odreuje se mnoenjem osnovice za obraun i isplatu plata sa koeficijentom plate.

Osnovica za obraun i isplatu plata utvruje se odlukom Vlade.

Platne grupe, platni razredi i koeficijenti

lan 185

Radna mesta u Ministarstvu razvrstavaju se po platnim grupama i platnim razredima.

Platne grupe su optim opisima poslova opredeljene celine u Ministarstvu koje iskazuju poloaj radnog
mesta unutar strukture radnih mesta i poslova, odnosno kataloga radnih mesta u Ministarstvu.

Platni razredi su opisima poslova opredeljene celine koje iskazuju poloaj radnog mesta unutar platne
grupe.

Koeficijent plate jeste numeriki faktor uticaja radne aktivnosti odreenog radnog mesta na platu
zaposlenog na tom radnom mestu.
Koeficijent plate se sastoji iz zbira osnovnih i dodatnih koeficijenata.

Minuli rad, ishrana u toku rada i regres za korienje godinjeg odmora, ureuje se u skladu sa optim
propisom kojim je ureen sistem plata u javnom sektoru.

Osnovni koeficijenti jesu koeficijent platne grupe i koeficijent platnog razreda.

Koeficijent platne grupe jeste numeriki ekvivalent specifinosti i zahtevnosti obavljanja posla
odgovarajue platne grupe.

Koeficijent platnog razreda jeste numeriki ekvivalent vrednovanja radnog mesta u okviru odgovarajue
platne grupe.

Dodatni koeficijenti jesu koeficijent kategorizacije i korektivni koeficijent.

Koeficijent kategorizacije moe biti koeficijent kategorizacije organizacione celine Ministarstva ili
koeficijent kategorizacije posla.

Korektivni koeficijent jeste numeriki ekvivalent specifinosti posla koje se ostvaruje po osnovu
privremenih uslova rada ili drugih privremenih okolnosti koje se javljaju na poslovima odgovarajueg
radnog mesta a koje nisu uzete u obzir pri vrednovanju poslova tog radnog mesta.

lan 186

Ministar ili lice koje on ovlasti moe za dodatno ostvareni radni doprinos, koji znaajno prevazilazi
standard redovnog nivoa i kvaliteta radnog angaovanja, posebno uveati zaposlenom koeficijent
osnovne plate do 20% u mesecu u kome je isti ostvaren.

Standard redovnog nivoa i kvalitet radnog angaovanja, kao i kriterijume za znaajno prevazilaenje ili
umanjenje ostvarenog rezultata rada propisuje ministar.

Uveana plata

lan 187

Policijski slubenik ostvaruje pravo na uveanu platu u visini utvrene ovim zakonom, i to za:

1) rad nou - za svaki sat rada u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate, ako takav rad nije
vrednovan pri utvrivanju osnovne plate;
2) rad na dan praznika koji nije radni dan - za svaki sat rada u visini 121% vrednosti radnog sata osnovne
plate;

3) prekovremeni rad - za svaki sat rada koji po nalogu nadlenog rukovodioca radi due od punog radnog
vremena u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate;

4) pripravnost - za svaki sat pripravnosti u visini 10% vrednosti radnog sata osnovne plate;

5) rad u smeni, rad u turnusu ili drugu neredovnost u radu koja nije vrednovana u osnovnoj plati - za svaki
sat rada u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate, ako radi na poslovima na kojima se rad u
smeni ili rad u turnusu obavlja povremeno;

6) zamenu rukovodioca:

(1) do 10 radnih dana - 10% osnovne plate,

(2) due od 11 dana - 15% osnovne plate.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po vie osnova za dodatak na osnovnu platu, procenat uveanja ne
moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova za uveanje.

Pravo na naknade

Naknade trokova zaposlenih

lan 188

Policijski slubenik u Ministarstvu ima pravo na naknadu stvarnih trokova, i to:

1) za vreme koje je proveo na slubenom putu u zemlji ili inostranstvu;

2) za privremeni premetaj u drugo mesto rada, u zemlji ili inostranstvu;

3) za smetaj i ishranu dok radi i boravi na terenu.

Nain za ostvarivanje prava na naknadu iz stava 1. ovog lana, kao i njenu visinu propisuje Vlada.

lan 189

Zaposleni u Ministarstvu ima pravo na naknadu trokova za dolazak i odlazak sa rada u visini trokova
samo na teritoriji optine ili grada zaposlenja.
Zaposleni nema pravo na naknadu trokova za dolazak i odlazak sa rada u sluajevima:

1) da Ministarstvo na drugi nain obezbedi zaposlenima mogunost prevoza za dolazak i odlazak sa rada;

2) da je aktom organa jedinice lokalne samouprave, odnosno grada, omoguen zaposlenima dolazak i
odlazak sa rada bez naknade.

Promena mesta stanovanja nakon zasnivanja radnog odnosa, ne moe da utie na uveanje naknade za
dolazak i odlazak sa rada, osim ako promena mesta stanovanja nije posledica nastala premetajem,
odnosno rasporeivanjem zaposlenog na zahtev Ministarstva zbog potrebe slube, odnosno organizacije
rada.

Nain ostvarivanja prava na naknadu trokova za dolazak i odlazak sa rada, kao i maksimalan iznos
naknade koji se moe isplatiti propisuje Vlada.

Pravo na naknadu u sluaju privremene spreenosti za rad

lan 190

Policijskom slubeniku, u sluaju privremene spreenosti za rad zbog profesionalne bolesti ili povrede na
radu, kao i u sluaju tee bolesti van rada koja ivotno ugroava zaposlenog, pripada naknada plate u
visini 100% osnovne plate koju bi primio kao da radi, uveane za dodatak iz lana 187. stav 1. taka 1)
ovog zakona.

Listu teih bolesti i povreda van rada iz stava 1. ovog lana, utvruje zdravstvena ustanova nadlena za
zatitu zaposlenih u Ministarstvu.

Policijskom slubeniku u sluaju privremene nesposobnosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada,
pripada naknada plate u visini 85% osnovne plate koju bi primio kao da radi, uveane za dodatak iz lana
187. ovog zakona.

Razliku u naknadi za vreme privremene spreenosti za rad iz stava 3. ovog lana izmeu visine naknade
koja osiguraniku pripada po osnovu optih propisa o zdravstvenom osiguranju i naknade propisane ovim
zakonom, snosi Ministarstvo.

Za ostale sluajeve privremene spreenosti za rad primenjuju se opti propisi iz oblasti zdravstvenog
osiguranja.
U sluajevima postojanja osnovane sumnje da zaposleni vre zloupotrebu korienja privremene
spreenosti za rad, neposredni rukovodilac moe, iskljuivo radi obezbeenja dokaza, o tome da izvri
terensku kontrolu, a potom se obrati nadlenoj zdravstvenoj ustanovi radi utvrivanja zdravstvene
sposobnosti zaposlenog.

Pravo na naknadu trokova sahrane i jednokratnu novanu pomo

lan 191

Ako policijski slubenik u obavljanju slube ili povodom obavljanja slube izgubi ivot, trokove sahrane u
mestu koje odredi njegova porodica snosi Ministarstvo.

Trokom iz stava 1. ovog lana smatraju se:

1) trokovi prevoza posmrtnih ostataka do mesta sahrane;

2) putni trokovi za dva pratioca;

3) trokovi grobnog mesta;

4) ostali uobiajeni trokovi.

lan 192

U sluaju smrti policijskog slubenika koja je nastupila kao posledica povrede na radu, profesionalnog
oboljenja ili opasne pojave, porodica koju je izdravao policijski slubenik ima pravo na jednokratnu
novanu pomo u visini od 36 prosenih plata zaposlenih u Ministarstvu isplaenih u mesecu koji je
prethodio mesecu kada je nastupio sluaj.

Obezbeivanje ishrane i smetaja bez naknade

lan 193

Policijskom slubeniku kome su ishrana i smetaj u funkciji sticanja i odravanja potrebnog nivoa
psiholoke i fizike spremnosti i obuenosti za uspeno izvrenje poslova i zadataka, odnosno propisanih
standarda, kriterijuma i merila za pripadnost odreenoj jedinici, usluga ishrane i smetaja se po mestu
rada obezbeuje bez naknade.

Nain obezbeivanja ishrane i smetaja bez naknade propisuje ministar.

 Naknada plate

lan 194

Policijski slubenik ima pravo na naknadu plate, u sluaju:

1) godinjeg odmora;

2) plaenog odsustva;

3) nerasporeenosti;

4) privremene udaljenosti sa rada;

5) odsustvovanja s rada na dan dravnog i verskog praznika koji je neradni dan;

6) vojne vebe i odazivanja na poziv vojnih i drugih dravnih organa, ako posebnim propisom nije
drugaije odreeno.

Rasporeivanje zaposlenih

lan 195

Rasporeivanje, u smislu ovog zakona, predstavlja opredeljivanje radnog mesta zaposlenih u zakonom
predvienim sluajevima.

Akt o rasporeivanju se donosi prilikom zasnivanja radnog odnosa, nakon donoenja novog akta iz lana
9. stav 2. ovog zakona, nakon preuzimanja od drugog poslodavca, po osnovu pravnosnane sudske
presude, nakon poloenog pripravnikog ispita, po isteku perioda mirovanja radnog odnosa, nakon
privremenog udaljenja sa rada i nakon razreenja.

Premetaj

lan 196

Zaposleni moe biti trajno premeten na drugo radno mesto u skladu sa uslovima i nainom koji je
propisan aktom o internom konkursu.

Izuzetno, zaposleni se moe premestiti, na predlog nadlenog rukovodioca, u sluaju kada ne ostvaruje
rezultate rada, ne ostvaruje kompetencije potrebne za rad na radnom mestu na kojem je rasporeen ili
ima trajno ogranienje radne sposobnosti ocenjeno na invalidskoj komisiji.
Merila za ostvarivanje rezultata rada iz stava 2. ovog lana propisani su aktom iz lana 186. stav 2. ovog
zakona, kao i aktom kojim se odreuju kompetencije zaposlenih.

U sluaju iz stava 2. ovog lana rasporeivanje se vri na radno mesto za koje je predvieno isto
zvanje/in, stepen i vrsta obrazovanja koju zaposleni ima u trenutku premetaja.

Ukoliko ne postoji upranjeno radno mesto iz stava 4. ovog lana, rasporeivanje se vri na osnovu
stepena i vrste obrazovanja na radno mesto za koje je predvieno jedno zvanje/in nie od zvanja/ina
koje zaposleni ima.

Akt iz stava 3. ovog lana donee se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 197

Za trajni premetaj zaposlenog u sluaju kada je razdaljina mesta rada od mesta premetaja, vea od 50
kilometara, neophodna je pisana saglasnost zaposlenog.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, zaposleni u Ministarstvu moe se trajno premestiti na drugo
odgovarajue radno mesto i bez njegove saglasnosti u sluaju da se premetaj vri na radno mesto u
sastavu policijske uprave gde zaposleni radi ili policijske uprave ija teritorijalna nadlenost obuhvata
mesto prebivalita zaposlenog.

Privremeni premetaj

lan 198

Zaposleni uz svoju pisanu saglasnost moe biti privremeno premeten na drugo radno mesto, na
obrazloeni predlog rukovodioca organizacione jedinice.

Privremeni premetaj iz stava 1. ovog lana mogu je zbog zamene odsutnog zaposlenog, poveanog
obima posla, privremeno ograniene radne sposobnosti ili obavljanja poslova radnog mesta do okonanja
konkursnog postupka, pri emu zaposleni koji se premeta zadrava sva prava radnog mesta sa koga je
premeten, ako je to za njega povoljnije.

Privremeni premetaj traje najdue est meseci.

Izuzetno, privremeni premetaj u sluaju privremenog ogranienja radne sposobnosti traje do konane
ocene radne sposobnosti, a najdue godinu dana.
Posle isteka vremena na koje je privremeno premeten zaposleni se vraa na radno mesto sa koga je
premeten.

alba na reenje o privremenom premetaju ne odlae izvrenje.

lan 199

U periodu privremenog premetaja zaposleni zadrava sva prava radnog mesta sa kojeg je premeten,
ako je to za njega povoljnije.

Posle isteka vremena na koje je privremeno premeten zaposleni se vraa na radno mesto sa kojeg je
premeten.

Uslovi za upuivanje u drugu organizacionu jedinicu

lan 200

Upuivanje, u smislu ovog zakona, predstavlja privremenu promenu posla - bez promene radnog mesta, u
cilju obavljanja konkretnog slubenog posla ili zadatka na odreenom radnom mestu, gde se od upuenog
lica zahtevaju posebne strune, organizacione i druge sposobnosti.

Upuivanje zaposlenog moe se izvriti jedanput samo uz njegovu prethodnu saglasnost.

Upuivanje traje najdue godinu dana ili dok traju okolnosti koje su ga uzrokovale.

Reenjem o upuivanju utvruju se prava i obaveze proistekle iz upuivanja.

Pravila o upuivanju policijskih slubenika propisuje ministar.

lan 201

Policijski slubenik moe biti upuen na rad u inostranstvo, na osnovu utvrenih pravila o meunarodnoj
policijskoj saradnji, u skladu sa odredbama ovog zakona.

IX DISCIPLINSKA ODGOVORNOST

Odgovornost za povrede slubene dunosti

lan 202
Za lake i teke povrede slubene dunosti policijski slubenici i ostali zaposleni u Ministarstvu odgovaraju
disciplinski.

lan 203

Policijski slubenici i ostali zaposleni u Ministarstvu odgovaraju za povredu slubene dunosti ako poslove
i zadatke ne obavljaju savesno, struno i u predvienim rokovima, ako se ne pridravaju Ustava, zakona,
drugih propisa i pravila o ponaanju za vreme slube, kao i za povrede kojima izvan slube naruavaju
interese i ugled Ministarstva.

Policijski slubenici i ostali zaposleni u Ministarstvu odgovaraju za povrede slubene dunosti.

Odgovornost za krivino delo, kao i prekrajna odgovornost, ne iskljuuju istovremeno i disciplinsku

odgovornost za istu radnju koja je predmet disciplinskog postupka ukoliko radnja krivinog ili prekrajnog
postupka ujedno predstavlja i povredu slubene dunosti.

Oslobaanje od krivine, odnosno prekrajne odgovornosti, ne pretpostavlja oslobaanje od disciplinske

odgovornosti, koja je za predmet imala istu radnju, ako je radnja kvalifikovana i kao povreda slubene
dunosti.

Prava zaposlenog u disciplinskom postupku

lan 204

Zaposleni u toku disciplinskog postupka ima pravo na branioca, pravo da uestvuje u postupku, da se
izjasni o dokazima, da predlae dokaze i da se izjasni o predloenim i izvedenim dokazima.

Shodna primena drugih propisa i blie ureivanje disciplinske odgovornosti

lan 205

Na pitanja voenja disciplinskog postupka koja nisu ureena ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu ovog zakona primenjuju se odredbe propisa kojim se ureuje opti upravni postupak.

Lake povrede slubene dunosti

lan 206

Lake povrede slubene dunosti jesu:

1) neopravdani nedolazak na posao u odreeno vreme i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena,
najmanje tri puta u roku od mesec dana;

2) neprofesionalan odnos prema graanima ili zaposlenima za vreme rada;

3) nesavesno i neuredno uvanje slubenih spisa i podataka;

4) neopravdano izostajanje sa posla do tri radna dana u toku jedne kalendarske godine;

5) neuredan izgled, odnosno nenoenje ili nepropisno noenje uniforme i oruja;

6) postupanje protivno nalogu ili uputstvu za obavljanje poslova koje je izazvalo ili moglo da izazove
tetne posledice manjeg znaaja.

Teke povrede slubene dunosti

lan 207

Teke povrede slubene dunosti jesu:

1) odbijanje izvrenja ili neizvravanje zakonitog nareenja rukovodioca izdatog tokom vrenja ili povodom
vrenja zadatka;

2) samovoljno naputanje radnog mesta;

3) protivpravna primena policijskih ovlaenja ili zloupotrebe statusa policijskog slubenika;

4) izdavanje ili izvravanje protivpravnog nareenja;

5) nepreduzimanje ili nedovoljno preduzimanje mera iz svoje nadlenosti za bezbednost lica, imovine i
poverenih stvari;

6) onemoguavanje, ometanje ili oteavanje izvravanja slubenih zadataka;

7) ponaanje koje teti ugledu Ministarstva;

8) spavanje na radnom mestu, odnosno zauzimanje takvog poloaja kojim se onemoguava uspeno
vrenje policijskih poslova u toku izvravanja policijskog zadatka;

9) dolazak na posao pod uticajem alkohola, opojnih droga i drugih psihoaktivnih supstanci, odnosno
konzumiranje alkohola, opojnih droga i drugih psihoaktivnih supstanci u toku radnog vremena;
10) odavanje podataka koji nose oznaku tajnosti;

11) nepropisno, nepravilno ili nenamensko korienje, gubljenje ili oteenje tehnike ili druge opreme,
odnosno sredstava kojima je zaposleni zaduen ili ih koristi u obavljanju slubenih zadataka, usled
namere ili grube nepanje;

12) bavljenje poslovima koji su nespojivi sa slubenom dunou;

13) postupanje suprotno odredbama lana 169. st. 2. i 3. ovog zakona;

14) odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje propisanog zdravstvenog pregleda ili zloupotreba
prava odsustvovanja u sluaju bolesti;

15) odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje strunog osposobljavanja, usavravanja ili druge
obuke na koju se zaposleni upuuje u svrhu potrebe posla ili poslodavca;

16) nezakonit, nesavestan, nemaran rad ili proputanje radnje za koju je zaposleni ovlaen, a koje su
prouzrokovale ili su mogle da prouzrokuju tetu ili nezakonitost u radu;

17) povreda prava zaposlenih;

18) neopravdano izostajanje sa posla preko tri radna dana u toku jedne kalendarske godine;

19) samoinicijativno istupanje policijskih slubenika i ostalih zaposlenih u javnosti i sredstvima javnog
informisanja u vezi s radom, koje je izazvalo ili bi moglo da izazove tetne posledice po ugled
Ministarstva;

20) spreavanje ili ometanje sprovoenja krivinog ili drugog postupka pred nadlenim sudom;

21) neprijavljivanje krivinog dela, prekraja ili povrede slubene dunosti;

22) onemoguavanje ili ometanje obavljanja poslova unutranje kontrole;

23) nepostupanje po predloenim merama Sektora unutranje kontrole za otklanjanje utvrenih

nezakonitosti;

24) negativan rezultat testa integriteta;

25) neprijavljivanje promene u imovinskom kartonu;

26) lanstvo u politikim strankama i organizacijama, stranako organizovanje ili politiko delovanje u
Ministarstvu;

27) izraavanje svojih politikih uverenja na radu;

28) lano prijavljivanje povreda slubene dunosti.

Disciplinske mere i postupak

Disciplinske mere za lake povrede slubene dunosti

lan 208

Za lake povrede slubene dunosti moe se izrei jedna od sledeih disciplinskih mera:

1) pisana opomena;

2) novana kazna u iznosu od 10% do 20% od mesene osnovne plate uveane za minuli rad ostvarene u
mesecu u kom je reenje o utvrenoj disciplinskoj odgovornosti postalo konano.

Disciplinske mere za teke povrede slubene dunosti

lan 209

Za teke povrede slubene dunosti mogu se izrei sledee disciplinske mere i to:

1) novana kazna u iznosu od 20% do 40% od osnovne plate uveane za minuli rad u vremenu od dva do
est meseci;

2) rasporeivanje na drugo radno mesto na kojem se obavljaju poslovi za koje je kao uslov propisana
neposredno nia struna sprema, odnosno nia platna grupa u trajanju od est meseci do dve godine;

3) zaustavljanje u sticanju neposredno vieg ina/zvanja od dve do etiri godine;

4) gubljenje steenog ina/zvanja i odreivanje neposredno nieg ina/zvanja u strunoj spremi;

5) prestanak radnog odnosa.

Nadlenost za pokretanje i odluivanje u disciplinskom postupku

lan 210
Disciplinski postupak se sprovodi kao prvostepeni i drugostepeni postupak.

Disciplinski postupak u prvom stepenu pokree rukovodilac ili lice koje on ovlasti.

Lica iz stava 2. ovog lana ovlastie policijskog slubenika - disciplinskog stareinu da vodi disciplinski
postupak i odluuje o disciplinskoj odgovornosti policijskih slubenika i ostalih zaposlenih, koji mora biti
diplomirani pravnik - master, odnosno diplomirani pravnik ili drugi zaposleni koji ima steeno visoko
obrazovanje sa najmanje deset godina radnog iskustva u struci.

U disciplinskom postupku o odgovornosti policijskog slubenika i ostalih zaposlenih odluuje se reenjem,

a o pitanjima u toku postupka zakljukom, ako propisima kojima se ureuje opti upravni postupak nije
drugaije propisano.

Protiv prvostepenih disciplinskih reenja lice protiv kojeg se vodi postupak i lice koje je pokrenulo
postupak imaju pravo prigovora Disciplinskoj komisiji u roku od osam dana od dana uruenja reenja.

Disciplinska komisija je kolegijalni organ koji odluuje po prigovorima na prvostepene odluke disciplinskih
stareina.

Disciplinska komisija odluuje u veu od tri lana, od kojih su predsednik i jedan lan iz Ministarstva, a
jedan lan je predstavnik javnosti.

Predsednika, lanove i sekretare Disciplinske komisije imenuje ministar posebnim aktom.

Naela za sprovoenje disciplinskog postupka

lan 211

Disciplinski postupak sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona, a u onim pitanjima koja nisu
ureena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojima se ureuje opti upravni postupak.

Disciplinski postupak je hitan i javan.

Prvostepeni postupak za utvrivanje lakih povreda slubene dunosti okonava se najkasnije u roku od 60
dana od dana pokretanja postupka.

Odlukom ovlaenog lica koje vodi i odluuje u disciplinskom postupku moe se u izuzetnim sluajevima
iskljuiti javnost, ako to zahteva potreba uvanja podataka sa oznakom poverljivosti i tajnosti ili iz drugih
opravdanih razloga.
Nain sprovoenja disciplinskog postupka i druga pitanja koja su od znaaja za rad disciplinskih organa
propisuje Vlada.

lan 212

Policijski slubenik i ostali zaposleni imaju pravo da blagovremeno budu obaveteni o pokrenutom
disciplinskom postupku, kao i o dokazima koji su priloeni uz inicijativu za pokretanje disciplinskog
postupka.

Policijski slubenik i ostali zaposleni protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak imaju pravo da uestvuju
u tom postupku, da se u postupku izjanjavaju na dokaze, predlau dokaze i iznose injenice i tvrdnje u
vezi sa predloenim i izvedenim dokazima.

Policijski slubenik i ostali zaposleni u disciplinskom postupku imaju pravo na zastupnika koji u tom
postupku ima poloaj punomonika.

Lice koje vodi disciplinski postupak duno je, na zahtev policijskog slubenika ili drugog zaposlenog protiv
kojeg se vodi postupak, omoguiti uestvovanje predstavnika sindikata iji je lan, koji u tom postupku ima
poloaj izjednaen s poloajem zastupnika.

lan 213

Pravo na razgledanje i umnoavanje spisa imaju stranke u postupku, kao i osobe koje uine verovatnim
svoj pravni interes za to.

Razgledanje i umnoavanje spisa odobrava i nadzire osoba nadlena za voenje disciplinskog postupka.

lan 214

Prvostepeni i drugostepeni disciplinski organi nisu obavezani pravnom kvalifikacijom povrede slubene
dunosti koja je utvrena zakljukom o pokretanju disciplinskog postupka, ve su prilikom donoenja
odluke o disciplinskoj odgovornosti vezani za injenino stanje utvreno u toku disciplinskog postupka.

Ako u postupku utvrdi drugaije injenino stanje u odnosu na injenino stanje utvreno u zakljuku o
pokretanju disciplinskog postupka, zaposlenom se mora dati mogunost da se o novom injeninom
stanju izjasni.

Zastarelost
 lan 215

Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede slubene dunosti zastareva protekom est meseci od
dana izvrenja, a za teke povrede slubene dunosti protekom jedne godine od dana izvrenja.

Voenje disciplinskog postupka za lake povrede slubene dunosti zastareva protekom est meseci od
pokretanja disciplinskog postupka, a za teke povrede slubene dunosti - jednu godinu od pokretanja
disciplinskog postupka.

O prekidu postupka zbog nemogunosti njegovog pokretanja ili voenja donosi se poseban zakljuak.

Zastarevanje voenja postupka prekida se svakom radnjom usmerenom ka odluivanju o disciplinskoj

odgovornosti ili zakonitosti i ustavnosti nekog akta, zbog odsustva lica protiv koga je postupak pokrenut ili
iz drugih opravdanih razloga, pa stoga nakon svakog prekida rok zastarelosti nastavlja da tee.

O prekidu postupka donosi se poseban zakljuak.

U svakom sluaju, apsolutna zastarelost voenja postupka nastupa protekom dvostrukog vremena koje je
prema zakonu propisano za zastarelost voenja disciplinskog postupka, u zavisnosti da li je u pitanju laka
ili teka povreda.

Kriterijumi za izricanje disciplinske mere

lan 216

Pri odreivanju vrste disciplinske mere uzimaju se u obzir teina i karakter izvrene povrede i nastale
posledice, stepen odgovornosti zaposlenih, okolnosti pod kojima je povreda izvrena, kao i subjektivne i
objektivne okolnosti na strani zaposlenog.

Razlozi i postupak privremenog udaljenja iz slube

lan 217

Policijski slubenik i ostali zaposleni privremeno se udaljavaju sa rada kad je protiv njih odreen pritvor,
poev od prvog dana pritvora.

Udaljenje iz stava 1. ovog lana traje dok traje pritvor i za to vreme policijskom slubeniku i ostalim
zaposlenima pripada naknada osnovne plate u visini od 1/4, odnosno 1/3 ako jedini izdravaju porodicu.
Policijski slubenik i ostali zaposleni u Ministarstvu mogu biti privremeno udaljeni s rada, na obrazloeni
predlog rukovodioca, kada je protiv njih doneta naredba o sprovoenju istrage za krivino delo za koje se
goni po slubenoj dunosti, ili pokrenut disciplinski postupak zbog teke povrede slubene dunosti i
ukoliko bi njihovo prisustvo na radu tetilo interesima slube, uz posebno obrazloenje.

Udaljenje iz stava 3. ovog lana moe trajati do pravnosnanog okonanja krivinog postupka, odnosno
do okonanja disciplinskog postupka i za to vreme policijski slubenik i ostali zaposleni imaju pravo na
naknadu u visini 1/2 plate, odnosno 2/3 plate ako jedini izdravaju porodicu.

O privremenom udaljenju sa rada odluuje ministar ili lice koje on ovlasti.

O privremenom udaljenju sa rada za policijske slubenike i zaposlene u policijskoj upravi odluuje

naelnik policijske uprave.

Protiv reenja o udaljenju policijski slubenik i ostali zaposleni mogu podneti albu albenoj komisiji
Vlade, u roku od osam dana od dana uruenja reenja o udaljenju.

alba ne odlae izvrenje reenja.

Policijskom slubeniku koji je udaljen sa rada oduzima se slubena znaka, slubena legitimacija, oruje i
druga sredstva koja su mu poverena za obavljanje poslova, dok traje privremeno udaljenje.

X ODGOVORNOST ZA TETU

lan 218

Republika Srbija odgovara za tetu koju policijski slubenik i ostali zaposleni u Ministarstvu priine treim
licima, ako se dokae da je teta nastala postupanjem policijskih slubenika i drugih zaposlenih u
Ministarstvu tokom obavljanja poslova i zadataka i ako su postupali saglasno propisima o nainu
obavljanja policijskih i ostalih poslova u Ministarstvu.

Policijski slubenik i ostali zaposleni u Ministarstvu odgovaraju za tetu koju priine Ministarstvu ili treim
licima, ako se dokae da su tetu prouzrokovali namerno ili iz krajnje nepanje tokom obavljanja poslova i
zadataka ili su postupali nesaglasno propisima o nainu obavljanja policijskih i ostalih poslova u
Ministarstvu.

Policijski slubenik i ostali zaposleni u obavezi su da, odmah po saznanju za nastalu tetu podnesu
izvetaj o priinjenoj teti neposrednom rukovodiocu.
Policijski slubenik i ostali zaposleni mogu se u celosti ili delimino osloboditi odgovornosti za nastalu
tetu ako je do nje dolo postupanjem po nalogu nadreenog rukovodioca, pod uslovom da su ga
policijski slubenik i ostali zaposleni prethodno pisano ili usmeno, u zavisnosti od okolnosti, upozorili da e
izvrenjem naloga nastati ili da bi mogla nastati teta.

Policijski slubenik i ostali zaposleni koji su odgovorni za tetu priinjenu krajnjom nepanjom mogu se
delimino ili u celosti osloboditi obaveze naknade tete ako je teta nastala obavljanjem policijskih
poslova, zbog znatnih napora u obavljanju istih, pod okolnostima kada teta nije mogla biti izbegnuta.

Nain utvrivanja odgovornosti, visine i nadoknade tete propisuje ministar.

XI KONTROLA RADA

lan 219

Rad Ministarstva je pod demokratskom kontrolom.

Vrste kontrole

lan 220

Kontrola rada Ministarstva obezbeuje se spoljanjom i unutranjom kontrolom.

Spoljanja kontrola

lan 221

Spoljanju kontrolu rada vre:

1) Narodna skuptina Republike Srbije;

2) skuptine jedinice pokrajinske autonomije ili jedinica lokalne samouprave, ukljuujui i gradske optine;

3) pravosudni organi;

4) nezavisni dravni organi nadleni za poslove nadzora i drugi ovlaeni dravni organi i tela;

5) graani i javnost.

Parlamentarna kontrola
 lan 222

Narodna skuptina obavlja nadzor nad radom Ministarstva neposredno i preko nadlenog odbora za
unutranje poslove (u daljem tekstu: Odbor).

Odbor naroito:

1) razmatra polugodinje i vanredne izvetaje o stanju bezbednosti u Republici Srbiji;

2) razmatra redovne i vanredne izvetaje o radu Ministarstva;

3) razmatra godinje izvetaje o radu Sektora unutranje kontrole;

4) nadzire zakonitost troenja budetskih i drugih sredstava za rad;

5) nadzire zakonitost sprovoenja posebnih dokaznih radnji definisanih u zakoniku kojim se ureuje
krivini postupak, mere ciljane potrage i testa integriteta;

6) nadzire potovanje politike, ideoloke i interesne neutralnosti u radu Policije;

7) utvruje injenice o uoenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu Ministarstva i o tome donosi
zakljuke;

8) izvetava Narodnu skuptinu o svojim zakljucima i predlozima.

Ministar, ili lice koje on ovlasti, podnosi Odboru polugodinji izvetaj o stanju bezbednosti u Republici
Srbiji, kao i redovni izvetaj o radu Ministarstva.

Ministarstvo, po potrebi ili na zahtev Odbora, podnosi Odboru i vanredne izvetaje.

Kontrolna uloga skuptine pokrajinske autonomije ili jedinica lokalne samouprave,

ukljuujui i gradske optine

lan 223

Skuptina i izvrni organ pokrajinske autonomije ili jedinica lokalne samouprave, ukljuujui i gradske
optine:

1) razmatraju izvetaj o stanju bezbednosti na svom podruju;

2) zauzimaju stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine i podnose predloge rukovodiocu
nadlene organizacione jedinice Ministarstva.

Radi postupanja u smislu stava 1. taka 2) ovog lana, skuptina, odnosno izvrni organ pokrajinske
autonomije ili jedinice lokalne samouprave, ukljuujui i gradske optine, mogu osnovati savetodavna tela.

Kontrola rada Policije i zaposlenih u Ministarstvu

Sektor unutranje kontrole

lan 224

Unutranju kontrolu rada Policije i drugih zaposlenih u Ministarstvu vri Sektor unutranje kontrole.

Sektorom unutranje kontrole rukovodi naelnik Sektora unutranje kontrole.

Naelnik Sektora unutranje kontrole redovno i periodino podnosi ministru izvetaje o radu Sektora
unutranje kontrole, a o radnjama preduzetim u cilju otkrivanja krivinih dela podnosi izvetaje nadlenom
javnom tuiocu.

Na zahtev Vlade i radnog tela Narodne skuptine nadlenog za unutranje poslove, ministar podnosi
izvetaj o radu Sektora unutranje kontrole.

Sektor unutranje kontrole u roku od tri meseca od isteka kalendarske godine, javno objavljuje izvetaj o
radu za prethodnu godinu sa osnovnim statistikim podacima o sprovedenim aktivnostima i postignutim
rezultatima.

Oblici i nain vrenja unutranje kontrole

lan 225

Sektor unutranje kontrole vri kontrolu zakonitosti rada policijskih slubenika, kao i drugih zaposlenih u
Ministarstvu, a naroito u pogledu potovanja i zatite ljudskih i manjinskih prava i sloboda pri izvravanju
slubenih zadataka i primeni policijskih ovlaenja, odnosno pri vrenju poslova iz svog delokruga.

Sektor unutranje kontrole preduzima mere i radnje u skladu sa zakonom kojim se ureuje krivini
postupak na otkrivanju i suzbijanju krivinih dela korupcije i drugih oblika koruptivnog ponaanja, kao i
drugih krivinih dela policijskih slubenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, izvrenih na radu ili u vezi sa
radom.
Oblike i nain vrenja unutranje kontrole propisuje ministar.

Zaposleni u Sektoru unutranje kontrole

lan 226

Policijski slubenici ovlaeni za vrenje unutranje kontrole (u daljem tekstu: policijski slubenik
unutranje kontrole) u Sektoru unutranje kontrole pri vrenju kontrole imaju sva policijska ovlaenja i, u
pogledu svojih prava i dunosti, izjednaeni su sa drugim policijskim slubenicima u statusu ovlaenih
slubenih lica.

Postupanje Sektora unutranje kontrole

lan 227

Sektor unutranje kontrole postupa po sopstvenoj inicijativi, na zahtev nadlenog javnog tuioca, na
osnovu prikupljenih obavetenja i drugih saznanja, pisanih obraanja policijskih slubenika i drugih
zaposlenih u Ministarstvu, kao i pritubi fizikih i pravnih lica.

Naelnik Sektora unutranje kontrole bez odlaganja, u pisanom obliku, obavetava ministra o
postupanju/nepostupanju za koje smatra da je protivno zakonu i preduzima potrebne mere i radnje u cilju
otklanjanja nezakonitosti.

O radnjama preduzetim u cilju rasvetljavanja krivinih dela obavetava se nadleni javni tuilac.

U sluaju kada se utvrdi da je prilikom postupanja policijskog slubenika dolo do prekoraenja policijskih
ovlaenja kojima su povreena prava koja titi Zatitnik graana, o tome se pored ministra i javnog
tuioca obavetava i Zatitnik graana.

Sve organizacione jedinice Ministarstva, ako tokom svog rada dou do saznanja i podataka da je
zaposleni u Ministarstvu izvrio krivino delo, na radu ili u vezi sa radom, dune su da bez odlaganja
obaveste nadlenog javnog tuioca i Sektor unutranje kontrole, a najkasnije u roku od 24 asa od
saznanja.

Policijski slubenici ili drugi zaposleni u Ministarstvu ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog obraanja
Sektoru unutranje kontrole, osim u sluajevima lanog prijavljivanja.

Obaveze i ovlaenja u vrenju unutranje kontrole

lan 228
Policijski slubenici i drugi zaposleni u Ministarstvu duni su da policijskim slubenicima unutranje
kontrole omogue da izvre kontrolu i da im u tome prue potrebnu strunu i tehniku pomo kojom
Sektor unutranje kontrole ne raspolae.

U vrenju kontrole policijski slubenici unutranje kontrole imaju pravo i dunost da:

1) ostvare uvid u podatke o predmetu, spise predmeta, ostalu slubenu dokumentaciju u vezi sa
predmetom i uvid u evidenciju koju vodi Policija ili druga organizaciona jedinica Ministarstva;

2) uzmu izjave od policijskih slubenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, oteenih lica i svedoka;

3) od policijskih slubenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu zahtevaju dostavljanje drugih podataka i

informacija iz njihove nadlenosti koji su potrebni za vrenje unutranje kontrole;

4) ostvare uvid u slubene prostorije i izvre pregled sredstava koje policijski slubenici i drugi zaposleni u
Ministarstvu koriste u radu;

5) zahtevaju ateste i tehnike i druge podatke o tehnikim sredstvima koja se koriste u radu i zahtevaju
dokaze o osposobljenosti policijskih slubenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu za upotrebu tehnikih i
drugih sredstava koja koriste u svom radu;

6) nalau preduzimanje hitnih i neophodnih mera i radnji ukoliko bi njihovim odlaganjem dolo do povrede
ljudskih prava i sloboda prilikom primene policijskih ovlaenja ili prilikom obavljanja drugih policijskih
poslova.

Dokumentaciju koja se odnosi na primenu ovlaenja iz stava 2. ovog lana i ima odgovarajui stepen
tajnosti, policijski slubenici unutranje kontrole koji vre kontrolu mogu da pregledaju u prisustvu
odgovornog lica koje je utvrdilo stepen tajnosti dokumenta.

lan 229

U vrenju kontrole policijski slubenici unutranje kontrole ne mogu uticati na rad Policije ili na drugi nain
ometati rad ili ugroziti poverljivost policijske akcije.

Opravdanost ugroenosti poverljivosti policijske akcije obrazlae se nadlenom javnom tuiocu koji donosi
konanu odluku.

Ako postoji osnovana opasnost da bi vrenje unutranje kontrole rada policije nad primenom njenih
policijskih ovlaenja utvrenih ovim Zakonom ili drugim propisom, onemoguilo ili bitno otealo primenu
policijskih ovlaenja ili ugrozilo ivot i zdravlje lica koja ih primenjuju, policijski slubenik, moe do odluke
nadlenog javnog tuioca, privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i dostavljanje
odreenih podataka i informacija, policijskom slubeniku unutranje kontrole.

Policijski slubenik u sluaju odbijanja naloga Sektora unutranje kontrole iz razloga navedenih u stavu 3.
ovog lana, duan je da bez odlaganja saini izvetaj i isti dostavi ministru, kao i nadlenom javnom
tuiocu.

Preventivne aktivnosti

lan 230

Sektor unutranje kontrole vri preventivno kontrolni nadzor svih organizacionih jedinica u Ministarstvu.

U cilju prevencije korupcije, Sektor unutranje kontrole primenjuje test integriteta, sprovodi analizu rizika
od korupcije i proveru promene imovnog stanja.

U vrenju kontrole, policijski slubenici unutranje kontrole mogu primenjivati test integriteta kao
instrument u suzbijanju korupcije.

Test integriteta podrazumeva simuliranje realne situacije identine radnim aktivnostima testiranog, koju je
testirani duan da reava, kako bi se uvidela reakcija i postupanje testiranog slubenika u konkretnoj
situaciji, bez obaveze prethodnog obavetavanja organizacione jedinice u kojoj je zaposlen testirani.

Sektor unutranje kontrole u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije vri analizu rizika od
korupcije.

Analiza rizika od korupcije u Ministarstvu podrazumeva identifikaciju rizika, izradu registra rizika i planova
preventivnih mera za njihovo otklanjanje.

U vrenju kontrole, Sektor unutranje kontrole vodi evidenciju imovnog stanja rukovodilaca, kao i za
visokorizina radna mesta u Ministarstvu ustanovljena analizom rizika od korupcije, i vri kontrolu
promene imovnog stanja.

Rukovodioci u Ministarstvu duni su da prijave promene svog imovnog stanja koje se evidentiraju u linom
imovinskom kartonu koji je deponovan u nadlenoj organizacionoj jedinici.

Evidencija iz stava 8. ovog lana vodi se u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti
unutranjih poslova.
Oblike i nain primene testa integriteta, sprovoenja analize rizika i vrenja kontrole promene imovnog
stanja propisuje ministar.

lan 231

U vrenju unutranje kontrole, policijski slubenici unutranje kontrole preduzimaju potrebne mere i
radnje, prikupljaju dokaze i utvruju injenino stanje i druge mere u skladu sa zakonom.

Naelnik Sektora unutranje kontrole sa rezultatima kontrolne delatnosti, upoznaje ministra, direktora
policije, kao i rukovodioca kontrolisane organizacione jedinice Ministarstva, kojem nalae otklanjanje
utvrenih nezakonitosti i realizaciju mera odgovornosti u skladu sa zakonom i drugim propisima donetim
na osnovu zakona.

Rukovodilac iz stava 2. ovog lana, duan je da ministru i direktoru policije dostavi godinji Izvetaj o
rezultatima kontrolne delatnosti sa savetodavnim preporukama.

Kontrola rada Sektora unutranje kontrole

lan 232

Sektor unutranje kontrole je pod spoljanjom kontrolom, koju sprovode tela iz lana 221. stav 1. ta. 1),
3), 4) i 5) ovog zakona.

Za svoj rad i rad Sektora unutranje kontrole, naelnik Sektora unutranje kontrole odgovoran je ministru.

Kontrolu rada naelnika i zaposlenih u Sektoru unutranje kontrole vri ministar.

lan 233

Ministar daje Sektoru unutranje kontrole smernice, obavezna uputstva za rad, osim u radnjama
preduzetim u predistranom i istranom postupku po zahtevu nadlenog javnog tuioca.

Kontrola rada reavanjem pritubi

Pravo na podnoenje pritube

lan 234

Pritubu moe podneti svako lice (u daljem tekstu: prituilac) koje smatra da su mu postupanjem ili
proputanjem postupanja zaposlenog (u daljem tekstu: prituenik) pri vrenju slubenih zadataka
povreena ljudska i manjinska prava i slobode, u roku od 30 dana od dana kada se prituena radnja
dogodila.

Prituba moe da se podnese i na rad Ministarstva.

Prituiocu e se omoguiti uee u pritubenom postupku.

Na osnovu podnete pritube sprovodi se pritubeni, odnosno skraeni postupak.

Podnete pritube dostavljaju se na dalje postupanje nadlenoj organizacionoj jedinici Ministarstva.

Prituba koja nije podneta u roku iz stava 1. ovog lana, reava se u skraenom postupku.

Ukoliko prituba sadri elemente krivinog dela, o pritubi se, bez odlaganja, obavetava nadleni javni
tuilac, Sektor unutranje kontrole i rukovodilac organizacione jedinice u kojoj prituenik radi, koji o
navedenom obavetavaju prituioca.

Ukoliko prituba sadri elemente povrede slubene dunosti, rukovodilac organizacione jedinice u kojoj
prituenik radi bez odlaganja pokree disciplinski postupak protiv prituenika, o emu obavetava
prituioca.

Pritubeni postupak

lan 235

Pritubeni postupak sprovodi rukovodilac organizacione jedinice u kojoj radi prituenik ili lice koje on
ovlasti, odnosno komisija za reavanje pritubi (u daljem tekstu: Komisija).

Nakon prijema pritube, rukovodilac je duan da prituioca obavesti o pokretanju pritubenog postupka i
da ga pozove na razgovor u roku od 15 dana od dana prijema pritube.

U pritubenom postupku, rukovodilac reava pritubu usaglaavanjem stavova sa prituiocem.

Ako se stavovi po pitanju postojanja ugroavanja ili povrede ljudskih i manjinskih prava i sloboda ne
usaglase, prituba se ustupa na reavanje Komisiji.

Prituba se ustupa Komisiji i kada se uredno pozvani prituilac ne odazove pozivu na razgovor, a
rukovodioca obavesti da po pritubi postupa Komisija.
Ako se prituilac ne odazove na poziv rukovodioca iz stava 1. ovog lana i ne zahteva da po pritubi
postupa Komisija, smatra se da je prituilac odustao od pritube.

Pritubeni postupak pred rukovodiocem organizacione jedinice okonava se u roku od 30 dana od dana
prijema pritube.

Postupak pred Komisijom okonava se dostavljanjem pisanog odgovora prituiocu u roku od 30 dana od
dana ustupanja pritube na reavanje.

Administrativno-tehnike poslove u pritubenom postupku obavljaju pritubene jedinice.

Pritubena jedinica je organizaciona jedinica nadlena za pritube u seditu Ministarstva i u policijskim

upravama, ili organizaciona jedinica koju za to odredi rukovodilac.

Na pritubeni postupak supsidijarno se primenjuje zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.

Nain postupanja u toku pritubenog postupka propisuje ministar.

lan 236

Prema prituenicima za koje se u pritubenom postupku utvrdi da su svojim postupanjem povredili ili
ugrozili ljudska i manjinska prava i slobode prituioca, rukovodioci organizacionih jedinica u Ministarstvu
preduzimaju odgovarajue mere.

Rukovodioci iz stava 1. ovog lana duni su da izvetaj o preduzetim merama dostave nadlenoj
pritubenoj jedinici, kao i da o preduzetim merama obaveste prituioca.

Komisija za reavanje pritubi

lan 237

Komisija za reavanje pritubi sastavljena je od tri lana: predsednika komisije, lana iz Ministarstva i
jednog predstavnika javnosti.

lanove komisije reenjem imenuje i razreava ministar.

Predsednik komisije je policijski slubenik kojeg predlae Direkcija policije, odnosno druga nadlena
organizaciona jedinica Ministarstva.
lanovi komisija su zaposleni u Ministarstvu, koje predlae Direkcija policije ili organizaciona jedinica
Ministarstva u kojoj zaposleni - prituenik radi.

Predstavnike javnosti u komisiji u seditu Ministarstva, imenuje ministar na predlog organizacija strune
javnosti i nevladinih organizacija.

Predstavnike javnosti u komisijama u seditu policijskih uprava imenuje ministar na predlog organa
lokalne samouprave sa podruja pojedinih policijskih uprava.

lanovi komisije imenuju se na period od etiri godine.

Komisija zaseda u potrebnom broju vea u seditu Ministarstva, kao i u seditu policijskih uprava.

lan 238

Predstavnicima javnosti koji uestvuju u radu Komisije pripada naknada za rad na sednici Komisije u visini
iznosa dnevnice za slubeno putovanje koja vai za zaposlene u dravnim organima.

Nadzor nad reavanjem pritubi u pritubenom postupku

lan 239

Nadzor nad sprovoenjem pritubenog postupka od strane rukovodioca organizacione jedinice vri
nadlena pritubena jedinica i Direkcija policije.

Nadzor nad pritubenim postupkom od strane komisije za reavanje pritubi vri struno lice koje je
ministar za to ovlastio.

Nain postupanja tokom nadzora nad reavanjem pritubi ureuju se aktom iz lana 235. stav 12. ovog
zakona.

Evidentiranje i izvetavanje

lan 240

Evidenciju pritubi i izvetavanje o reavanju pritubi vre nadlene pritubene jedinice u skladu sa
propisom kojim se ureuju evidencije i obrada podataka u oblasti unutranjih poslova.

Godinji izvetaj o reavanju pritubi u Ministarstvu javno se objavljuje na slubenom veb sajtu
Ministarstva.
 Reavanje pritubi u skraenom postupku

lan 241

U skraenom postupku pritube reava rukovodilac organizacione jedinice u kojoj radi prituenik, odnosno
na koju se prituba odnosi (u daljem tekstu: rukovodilac).

Rukovodilac proverava navode pritube, i u roku od 60 dana od dana prijema pritube, izvetava
podnosioca o ishodu provera.

Rukovodilac nee postupati po pritubi u sledeim sluajevima:

1) kada je prituba ponovljena, a nisu podneti novi dokazi;

2) kada se radi o oiglednoj zloupotrebi prava na podnoenje pritube.

O ishodu skraenog postupka iz stava 3. ovog lana rukovodilac je duan da podnosiocu odgovori
iskljuivo nakon prvog obraanja.

lan 242

O ishodu sprovedenog pritubenog postupka rukovodilac ili predsednik Komisije iz lana 235. stav 1. ovog
zakona obavetava Direkciju policije, odnosno drugu nadlenu organizacionu jedinicu Ministarstva.

lan 243

Podnoenje lane pritube smatra se lanim prijavljivanjem u smislu krivinog zakonodavstva.

XII FINANSIRANJE

Sredstva za rad

lan 244

Sredstva za rad Ministarstva obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

Ministarstvo moe da ostvaruje prihode pruanjem usluga u vezi sa osnovnom delatnou Ministarstva,
odnosno u skladu sa poslovima koji su u funkciji bezbednosti i evidencijama iz svoje nadlenosti, a koja
imaju svojstvo optih prihoda budeta Republike Srbije.
Organi pokrajinske autonomije ili jedinica lokalne samouprave, javna preduzea, nedravni organi i
organizacije i druga pravna lica, mogu svojim sredstvima uestvovati u poboljanju uslova rada
organizacionih celina Ministarstva, unapreenja bezbednosti u zajednici i u realizaciji pojedinih aktivnosti
od znaaja za bezbednost ljudi i imovine na odreenom podruju.

Vrste usluga iz stava 2. ovog lana i visinu takse za pruanje tih usluga propisuje Vlada.

lan 245

Policija i ostale organizacione jedinice Ministarstva koriste sredstva u javnoj svojini.

Deo sredstava koja Ministarstvo koristi ine sredstva za posebne namene, koja su poverljivog karaktera.

Nepokretnosti za posebne namene, koje koriste slube Ministarstva ija nadlenost, organizacija i
postupanje ima bezbednosni ili poverljivi karakter, jesu:

1) zemljite;

2) zgrade - slubene i druge zgrade (poslovne prostorije, magacini, skladita, garae i sl.);

3) graevinski objekti (montani, pokretni, privremeni i sl.).

Pristup nepokretnim sredstvima za posebne namene, izvan sluajeva njihovog redovnog korienja,
dozvoljen je samo po prethodno pribavljenom odobrenju ministra.

Pokretne stvari za posebne namene, koje koriste slube Ministarstva ija nadlenost, organizacija i
postupanje ima bezbednosni ili poverljivi karakter jesu:

1) oruje za slubene potrebe, u skladu sa posebnim aktom, ukljuujui i municiju i njene elemente, barut,
sve vrste eksploziva, dimna i osvetljavajua sredstva;

2) oprema (za eksplozivnu zatitu; oprema uniformisanog sastava policije i specijalnih jedinica
Ministarstva: odea, obua, alpinistika oprema i ronilaka oprema; identifikacione znake i slubene
legitimacije);

3) prevozna sredstva (vazduhoplovna prevozna sredstva - helikopteri i lebdelice, kao i njihova oprema
namenjena potrebama Ministarstva; motorna vozila - borbena, terenska, teretna, vatrogasna, patrolna i
druga motorna vozila; brodovi i amci - brodovi, patrolni amci, diverzantski i izviaki amci, brodovi i
amci pomone namene, njihova standardna i specifina oprema;
4) druga sredstva (za eksplozivnu zatitu; sredstva veze i telekomunikacija - radio-oprema, oprema kripto-
zatite, skrembleri, relejna oprema, analizatori spektra, transportna mrea, oprema elektronskog i video
nadzora prostora i opreme nadzora telekomunikacija; sredstva informacionog sistema - hardver i softver
posebne namene i operativni sistemi zatite; sredstva kriminalistike tehnike - detektori, rendgen ureaji,
balistike ploe, posebni materijali kriminalistike tehnike i druga posebna oprema; sistemi, ureaji i
instrumenti za povrinsko, podvodno i vazduno osmatranje i javljanje, za orijentaciju i navigaciju, radari,
infracrveni ureaji, laserski merai, nianske sprave; osnovno stado - slubeni psi, slubeni konji i sl.;
sredstva specijalne line zatitne opreme - zatitna odela, obua i rukavice, titovi, lemovi, zatitne
maske i naoare, prsluci, antifoni i titnici za potrebe interventnih, protivdiverzionih, vatrogasnih jedinica i
pripadnika jedinica za obezbeenje i zatitu linosti).

Pod stvarima iz stava 5. ovog lana podrazumevaju se i rezervni delovi, specijalni alati i oprema za
odravanje sredstava iz tog stava, druge pokretne stvari za posebne namene koje se po svojoj nameni,
karakteristikama i svojstvima, mogu upodobiti sa stvarima iz stava 5. ovog lana.

Dobra, usluge i radovi za potrebe i u vezi sa nepokretnim i pokretnim stvarima za posebne namene, kao i
usluge koje su u funkciji obavljanja poslova iz nadlenosti Ministarstva i potreba bezbednosti imaju
poverljiv karakter u smislu stava 2. ovog lana.

Nain nabavke sredstava za posebne namene bez javnog oglaavanja propisuje Vlada.

Sredstva za posebne operativne potrebe

lan 246

Za isplatu trokova i nagrada licima za postupanje i uestvovanje u primeni mera koje su odobrene na
osnovu ovog zakona i zakona kojim se ureuje krivini postupak i za plaanje korisnih informacija u vezi
sa krivinim delima i njihovim uiniocima (u daljem tekstu: sredstva za posebne operativne potrebe) se u
okviru budeta, prema finansijskom planu direkcije policije i Sektora unutranje kontrole, odreuju
namenska finansijska sredstva.

Podaci o isplatama vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa propisima kojima su ureene pojedine
oblasti.

Nain poslovanja sa sredstvima za posebne operativne potrebe utvruje se podzakonskim aktom.

Na novana sredstva iz stava 1. ovog lana ne plaaju se doprinosi, niti druga davanja odreena
propisima.
 Fond za solidarnu pomo

lan 247

Ministarstvo moe osnovati Fond za solidarnu pomo i raspolagati prikupljenim sredstvima do visine
sredstava na raunu Fonda, u cilju pomoi zaposlenima i lanova njihovih uih porodica, i to:

1) porodicama poginulih zaposlenih u Ministarstvu, porodicama ranjenih zaposlenih u Ministarstvu kao i

ranjenim zaposlenima u Ministarstvu, koji su u obavljanju ili povodom obavljanja poslova bili ranjeni;

2) zaposlenima i lanovima njihovih uih porodica radi leenja, rehabilitacije, nabavke ortopedskih i drugih
pomagala u sluajevima oboljevanja od teih bolesti usled kojih je ugroen ivot ili u veoj meri otean
socijalno-ekonomski poloaj zaposlenog i njegove porodice;

3) zaposlenima i njihovim uim porodicama pri posebnim sluajevima ugroenosti usled elementarnih
nepogoda.

lan 248

Sredstva Fonda za solidarnu pomo mogu da ine:

1) donacije;

2) sredstva budeta;

3) druga sredstva u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Blie oblike pomoi, uslove, kriterijume, visinu i dodelu sredstava Fonda za solidarnu pomo propisuje
ministar.

XIII POMONA POLICIJA

Pripadnici pomone policije

lan 249

Ministarstvo moe obrazovati pomonu policiju za izvravanje policijskih poslova u sluajevima kada treba
nadoknaditi angaovanje velikog broja policijskih slubenika za izvravanje zadataka:

1) visokog bezbednosnog rizika;

2) u prirodnim i drugim nesreama;

3) obezbeivanja dravne granice;

4) u drugim sluajevima kada je ugroena unutranja bezbednost.

Izuzetno, pomona policija moe biti angaovana i kada postoji obostrani interes Ministarstva i lokalne
samouprave po osnovu posebnih sporazuma.

Na pripadnike pomone policije kada su angaovani, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se
odnose na prava i dunosti policijskih slubenika.

O upotrebi pomone policije za izvravanje policijskih poslova odluuje ministar, na predlog direktora
policije.

Blie uslove za izbor kandidata, prava i obaveze pripadnika pomone policije, obuku, nain angaovanja,
kao i organizaciju i rad pomone policije ureuje Vlada.

XIV PRIMENA DRUGIH PROPISA

lan 250

Ako ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i posebnim kolektivnim ugovorom za
policijske slubenike nije drugaije propisano, na prava i dunosti, rad i radne odnose policijskih
slubenika, primenjuju se propisi o dravnim slubenicima i poseban kolektivni ugovor zakljuen u skladu
sa tim propisima, opti propisi o radu i zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.

XV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Donoenje podzakonskih akata

lan 251

Podzakonski akti utvreni ovim zakonom donee se najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja
na snagu ovog zakona.

Evidencije u Policiji

lan 252
Policija, u svrhu obavljanja poslova iz delokruga Ministarstva moe da obrauje podatke o linosti i o tome
vodi evidencije.

Evidencije iz stava 1. ovog lana bie propisane posebnim zakonom.

lan 253

Do donoenja propisa iz lana 9. i lana 184. stav 2. ovog zakona, zaposleni u Ministarstvu na dan
stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade na istim radnim mestima i zadravaju inove,
odnosno zvanja i plate prema dosadanjim propisima i drugim aktima.

Odredbe lana 165. ovog zakona, poinju da se primenjuju nakon isteka roka od jedne godine od
stupanja na snagu ovog zakona.

Informisanje o zakonskim promenama

lan 254

Radi informisanja javnosti o zakonskim promenama i odnosu izmeu ovog zakona sa zakonima iz oblasti
unutranjih poslova, zakonima o upravi, krivinom postupku, prekrajima, radnim odnosima i drugim
zakonima koji se odnose na Policiju ili ih Policija primenjuje, Ministarstvo e dva puta godinje objavljivati
informacije za javnost sa Listom zakona i objanjenjem zakonskih promena.

Prvu informaciju iz stava 1. ovog lana Ministarstvo e objaviti u roku od est meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona.

Vaenje propisa do donoenja novih na osnovu ovog zakona

lan 255

Propisi doneti na osnovu Zakona o policiji ("Slubeni glasnik RS", br. 101/05, 63/09 - US, 92/11 i 64/15)
ostaju na snazi do donoenja propisa kojim se stavljaju van snage, ukoliko nisu u suprotnosti sa
odredbama ovog zakona.

lan 256

Lica koja su zavrila studije u roku na visokokolskoj ustanovi obrazovanoj za ostvarivanje studijskih
programa za potrebe policijskog obrazovanja, ije su studije finansirane iz budeta Republike Srbije i koja
su imala zakljuene ugovore sa Ministarstvom za svaku kolsku godinu, prilikom sprovoenja konkursa
imaju prednost, ukoliko ispunjavaju opte i posebne uslove za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu.

Prestanak vaenja odreenih zakona

lan 257

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o policiji ("Slubeni glasnik RS", br.
101/05, 63/09 - US, 92/11 i 64/15) osim l. 75-82, koji e se primenjivati do donoenja zakona iz lana
252. ovog zakona.

Stupanje na snagu ovog zakona

lan 258

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".