Darvinova Crna Kutija PDF

DARVINOVA CRNA KUTIJA
biohemijski izazov teoriji evolucije
dr Majkl Bihi
Elektronsku verziju knjige

Darvinova crna kutija (u PDF formatu)
uinili smo besplatno dostupnom
na Internetu, za linu
(nekomercijalnu) upotrebu.
Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu

u tampanom obliku,
poruite je telefonom, na broj 062/200-046
(za inostranstvo +38162200046)
Izdava
Naslov originala:
DARWINS BLACK BOX
- the biochemical challenge to evolution
by Michael J. Behe
copyright za Srbiju:
EDEN
Izdava:
EDEN d.o.o. Sremska Kamenica
Priprema i tehnika obrada:

Dragan Kri
Prevod:
Saa Ivanovi
ISBN 978-86-85197-16-1
Sadraj
Predgovor 7
Prvi deo: Kutija je otvorena
1. Liliputanska biologija 13
2. Zavrtnji i navrtnji 37
Drugi deo: Pregled sadraja kutije
3. Veslaj, veslaj 65
4. Rubi Goldberg u krvi 90
5. Odavde do tamo 117
6. Opasni svet 137
7. Smrt na drumu 162
Trei deo: ta nam kutija govori?
8. Objavljuj ili nestani 189
9. Inteligentni dizajn 214
10. Pitanja o dizajnu 238
11. Nauka, filozofija, religija 262
Dodatak: Hemija ivota 284
Beleke 309
Predgovor
Molekularni fenomen
Uobiajeno je, skoro banalno, rei da je nauka nainila krupne
korake u razumevanju prirode. Fiziki zakoni su danas toliko dobro
poznati da svemirske sonde nepogreivo lete kako bi fotografisale
svetove udaljene milijardama kilometara od Zemlje. Kompjuteri,
telefoni, elektrina struja i nebrojeni drugi primeri svedoe o vla
sti nauke i tehnologije nad prirodnim silama. Vakcine i usevi ve-
likog prinosa zaustavili su drevne neprijatelje oveanstva, bolest
i glad bar u nekim delovima sveta. Skoro svake nedelje vesti o
otkriima u molekularnoj biologiji ohrabruju nadu u lekove za
genske i druge bolesti.
Pa ipak, razumeti kako neto radi nije isto to i razumeti kako
je nastalo. Na primer, kretanje planeta u Sunevom sistemu moe
se predvideti izvanredno precizno; meutim, poreklo Sunevog
sistema (pitanje kako su Sunce, planete i njihovi sateliti nastali)
jo uvek je sporno.1 Nauka e moda na kraju reiti ovu zagonetku.
Ipak, ostaje injenica da je razumevanje porekla neega razliito
od razumevanja naina na koji neto svakodnevno funkcionie.
Nadmo nauke nad prirodom navelo je mnoge ljude na pret-
postavku da ona moe tavie, mora da objasni i poreklo prirode
i ivota. Darvinov predlog da se ivot objasni prirodnim odabi-
ranjem koje deluje na postojee varijacije iroko je prihvaen u
naunim krugovima ve vie od jednog veka, iako su osnovni me-
hanizmi ivota do pre nekoliko decenija bili tajna.
Savremena nauka je uvidela da je, u osnovi, ivot molekularni
fenomen: svi molekuli deluju kao navrtnji i zavrtnji, zupanici i
koturovi biolokog sistema. Svakako da postoje sloene bioloke
7
Darvinova crna kutija
odlike (kao to je cirkulacija krvi) koje se ispoljavaju na viim

nivoima, ali sitni detalji ivota oblast su biomolekula. Zbog toga
biohemijska nauka, koja prouava te molekule, ima za svoju misi-
ju istraivanje same osnove ivota.
Od polovine 20. veka biohemija je marljivo rasvetljavala funk-
cionisanje ivota na molekularnom nivou. Darvin nije znao zato
postoje varijacije unutar vrste (jedan od zahteva njegove teorije),
ali je biohemija utvrdila njihovu molekularnu osnovu. Nauka de-
vetnaestog veka nije mogla ni da pretpostavi mehanizam procesa
vienja, imuniteta ili kretanja, ali je savremena biohemija otkrila
molekule koji omoguavaju te i druge funkcije.
Nekad se oekivalo da e se ustanoviti da je osnova ivota kraj-
nje jednostavna. To oekivanje je palo u vodu. Pokazalo se da vid,
kretanje i druge bioloke funkcije nisu nita manje sloene od tele-
vizijskih kamera i automobila. Nauka je ostvarila ogroman napre-
dak u tumaenju hemije ivota, ali je sloenost biolokih sistema
na molekularnom nivou paralisala pokuaj nauke da objasni nji-
hov nastanak. Praktino nije bilo pokuaja da se objasni nastanak
specifinih, sloenih biomolekularnih sistema, a jo manje probo-
ja na tom planu. Mnogi naunici su hrabrili da su objanjenja
ve nadomak ruke, ili e stii pre ili kasnije, ali nikakva potpora
za takvo tvrenje ne moe se nai u profesionalnoj naunoj lite
raturi. to je jo znaajnije, postoje ubedljivi razlozi zasnovani na
strukturi samih sistema da se jednom zauvek ospore Darvinova
objanjenja nastanka ivotnih mehanizama.
Evolucija je fleksibilna re.2 Jedna osoba je moe koristiti za
oznaavanje neega jednostavnog kao to je promena tokom vre-
mena, a druga tako da znai postanak svih ivotnih oblika od
zajednikog pretka, ostavljajui mehanizam promene neodreenim.
Meutim, u svom irokom, biolokom smislu evolucija oznaava
proces kojim je ivot nastao od neive materije i u potpunosti se
razvio prirodnim putem. To je smisao koji je Darvin dao toj rei, i
znaenje koje ima u naunoj zajednici. To je i smisao u kome kori-
stim re evolucija u ovoj knjizi.
8
Predgovor
Izvinjenje zbog detalja

Pre nekoliko godina Deda Mraz je za Boi mom najstarijem
sinu poklonio tricikl. Naalost, obzirom da je veoma zauzet, Deda
Mraz nije imao vremena da ga izvadi iz kutije i sastavi pre nego to
je krenuo dalje. Zadatak je ostao tati. Izvadio sam delove iz kutije,
otvorio uputstvo za sastavljanje, i uzdahnuo. Sastojalo se od est
detaljnih strana: razvrstajte osam razliitih tipova zavrtanja, uba-
cite dva rafa od 4 centimetra kroz ruicu u osovinu, zakaite oso-
vinu kroz etvrtasti otvor za trup bicikla, i tako dalje. Nisam eleo
da itam uputstva, jer sam znao da se ona ne mogu pregledati na
brzinu kao dnevne novine sutina i jeste u detaljima. Ipak sam
zavrnuo rukave i poeo da radim. Nakon nekoliko asova, tricikl
je bio sastavljen. Tokom procesa zaista sam proitao svaku instru-
kciju u knjiici nekoliko puta i obavio precizne radnje koje je uput-
stvo zahtevalo.
Moja odbojnost prema uputstvima je, izgleda, rairena. Iako
veina domainstava ima video-rekorder, veina ljudi ne ume da
ih programira. Ova tehnoloka uda dolaze sa kompletnim uput
stvom za rukovanje, ali sama pomisao na dosadno prouavanje
svake reenice knjiice navodi veinu ljudi da poveri posao
najbliem desetogodinjaku.
Naalost, veliki deo biohemije je kao knjiica uputstava, u
smislu da je znaaj u detaljima. Student biohemije koji samo pre-
leti udbenik provee sasvim sigurno veliki deo sledeeg ispita
zurei u tavanicu dok mu grake znoja klize niz elo. Pregledanje
udbenika na brzinu ne priprema studenta za pitanja kao to su
Detaljno objasnite mehanizam hidrolize peptidne veze tripsinom,
obraajui naroitu panju na ulogu prelaznog stanja energije
veze. Iako postoje opti principi biohemije koji pomau smrtni-
ku da razume optu sliku hemije ivota, opti principi vas mogu
uputiti samo dotle. Inenjerska diploma ne zamenjuje knjiicu sa
uputstvom za sastavljanje tricikla, niti vam direktno pomae da
programirate video-rekorder.
9
Mnogi ljudi su, naalost, veoma svesni sitniavosti biohemije.

Ljudi koji pate od anemije srpastih elija, trpei veliki bol tokom
svog skraenog ivota, svesni su znaaja sitnih detalja koji su pro-
menili jednu od 146 aminokiselina u jednoj od desetina hiljada
belanevina u njihovom telu. Roditelji dece koja umiru od Taj-
Saove bolesti, ili cistine fibroze, ili pate od dijabetesa, ili hemo-
filije, znaju vie nego to ele o znaaju biohemijskih detalja.
Prema tome, kao pisac koji eli da ljudi proitaju njegovo delo,
u nedoumici sam - ljudi mrze da itaju detalje, a ipak se pria o
uticaju biohemije na teoriju evolucije u potpunosti oslanja na de-
talje. Prema tome, moram da napiem knjigu kakvu ljudi ne vole
da itaju kako bih preneo ideje. Svejedno, sloenost se mora isku
siti da bi se cenila. Zbog toga, paljivi itaoe, molim za strpljenje:
u ovoj knjizi bie puno detalja.
Knjiga je podeljena na tri dela. U Prvom delu se nalaze odreene
osnove i prikazuje se zato se o evoluciji sada mora raspravljati na
molekularnom nivou u domenu biohemije. Ovaj deo uglavnom
ne sadri tehnike detalje, iako se neki provlae tokom rasprave o
oku. Drugi deo sadri poglavlja sa primerima, to je najsloenije.
Trei deo predstavlja raspravu o implikacijama biohemijskih
otkria.
Prema tome, teka materija je u velikoj meri ograniena na
Drugi deo. Meutim, u tom delu slobodno koristim poreenja sa
poznatim, svakodnevnim predmetima kako bih preneo svoje ideje,
a ak su i u tom delu detaljni opisi biohemijskih sistema svedeni
na najmanju moguu meru. Odeljci koji sadre najvie detalja
bogati sloenim tehnikim nazivima odvojeni su od obinog te
ksta znakom . Neki itaoci e moda odmah prei na Drugi deo.
Meutim, drugi e moda eleti da samo letimino prelete taj deo
ili ak da preskoe neke odeljke, a da se zatim vrate kada budu
spremni da usvoje vie. Za one koji ele dublje razumevanje bio-
hemije, sastavio sam dodatak koji iznosi neke opte biohemijske
principe. Ohrabrujem one koji ele sve pojedinosti, da proitaju
uvodni tekst iz biohemije u nekoj biblioteci.
10
Prvi deo
Kutija je otvorena
1. poglavlje
Liliputanska biologija
Ogranienja ideje
Ovo je knjiga o darvinistikoj evoluciji, ideji koja je nategnu-
ta do krajnjih granica izdrljivosti otkriima biohemije. Biohemi-
ja prouava samu osnovu ivota: molekule koji sainjavaju elije i
tkiva, koji katalizuju hemijske reakcije varenja, fotosinteze, imu-
niteta, i jo puno toga.1 Zapanjujui napredak biohemije od sre-
dine pedesetih godina 20. veka pokazuje ogromnu mo nauke
da razume svet. Omoguila je mnoge praktine koristi u medici-
ni i poljoprivredi. Ipak, moda emo morati da platimo cenu zna-
nja. Kada se udari na temelje, zgrade se zatresu; ponekad se srue.
Kada su nauke, kao to je fizika, konano otkrile svoje osnove, sta-
ra shvatanja sveta morala su biti odbaena, veoma izmenjena, ili
ograniena samo na odreeni deo prirode. Da li e se to desiti
teoriji evolucije putem prirodnog odabiranja?
Kao i mnoge velike ideje, Darvinova ideja je elegantno jedno-
stavna. On je zapazio da unutar svih vrsta postoji variranje: neki
lanovi su krupniji, neki manji, neki bri, neki svetlije boje, i sl.
On je zakljuio da, poto ograniena koliina hrane ne moe da
odrava sve organizme koji se rode, oni kojima njihova sluajna
varijacija prua prednost u borbi za opstanak imae vee anse
da preive i da se razmnoe, nadvladavajui manje favorizovane.
Ako se varijacije nasleuju, onda bi se odlike vrste vremenom iz-
menile; tokom velikih vremenskih perioda mogle bi se javiti ve-
like promene.
Veina naunika, due od jednog veka, smatralo je da je
praktino celokupan ivi svet, ili bar sve njegove najzanimljivije
13
crte, nastao delovanjem prirodnog odabiranja na sluajne varijaci-

je. Darvinova ideja je koriena za objanjavanje kljunova zeba i
konjskih kopita, boje leptira i drugih insekata, i rasporeda ivog
sveta irom planete i kroz vekove. Neki naunici su ak rastegli
ovu teoriju kako bi tumaili ljudsko ponaanje: zato oajni lju-
di vre samoubistvo, zato tinejderi imaju bebe van braka, zato
neke grupe prolaze bolje na testu inteligencije od drugih, i zato
se neki religiozni ljudi odriu braka i dece. Ne postoji nita ni or-
gan ni ideja, ni ulo ni misao to nije bilo predmet evolucionog
odabira.
Skoro vek i po nakon to je Darvin izneo svoju teoriju, evolucio-
na biologija je, navodno, imala puno uspeha u objanjavanju obra-
zaca ivota koje vidimo oko sebe. Ali pravo funkcionisanje ivota
ne odigrava se na nivou cele ivotinje ili organa; najznaajniji de-
lovi ivih organizama premali su da bi se videli. ivot se odvija u
detaljima, a molekuli su ti koji nose te ivotne detalje. Darvinova
ideja bi moda mogla da objasni kopita konja, ali moe li da obja-
sni osnov ivota?
Ubrzo nakon 1950. godine nauka je napredovala do te mere
da je mogla da utvrdi oblike i osobine nekolicinu molekula koji
izgrauju ive organizme. Polagano, marljivo, rasvetljavane su
strukture sve vie biolokih molekula, a o nainu na koji su funk-
cionisali zakljuivano je na osnovu bezbrojnih eksperimenata.
Nagomilani rezultati velikom jasnoom pokazuju da je ivot zas-
novan na mainama mainama sainjenim od molekula! Moleku-
larne maine vuku teret sa jednog mesta u eliji do drugog du
autoputeva sainjenih takoe od molekula, dok drugi deluju
kao kablovi, uad i koturovi kako bi odravali oblik elije. Maine
ukljuuju i iskljuuju elijske prekidae, ponekad ubijajui eliju
ili podstiui njen rast. Solarne maine energiju fotona pretvara-
ju u hemijsku. Elektrine maine omoguavaju protok struje kroz
nerve. Proizvodne maine izgrauju druge molekularne maine,
kao i sebe same. elije plivaju koristei maine, kopiraju same sebe
uz pomo mainerije, uzimaju hranu putem mainerije. Ukratko,
veoma prefinjene molekularne maine kontroliu svaki elijski
14
1. Liliputanska biologija
proces. Prema tome, detalji ivota su precizno odreeni, a ivotna

mainerija je neverovatno sloena.
Da li se celokupan ivot moe nekako uglaviti u Darvinovu
teoriju evolucije? Poto javni mediji vole da objavljuju uzbudljive
vesti , i poto neki naunici uivaju da nagaaju o tome koliko
daleko njihova otkria mogu da idu, javnosti je bilo teko da odvo-
ji injenicu od pretpostavke. Da biste pronali prave injenice
morate pretraiti asopise i knjige koje objavljuje sama nauna
zajednica. Nauna literatura izvetava o eksperimentima iz prve
ruke, i izvetaji su uglavnom osloboeni ispada mate. Meutim,
kao to u kasnije napomenuti, ako pretraujete naunu literaturu
o evoluciji, i ako usredsredite svoje istraivanje na pitanje o tome
kako su se molekularne maine osnov ivota razvile, nailazite
na tajanstvenu i potpunu tiinu. Sloenost osnove ivota paralizo-
vala je pokuaj nauke da je objasni; molekularne maine posta-
vljaju jo uvek neprobojnu prepreku univerzalnom darvinistikom
domaaju. Kako bismo utvrdili razlog, u ovoj knjizi emo pregle-
dati nekoliko zadivljujuih molekularnih maina, a zatim upitati
da li se one ikako mogu objasniti nasuminom mutacijom, odno-
sno prirodnim odabiranjem. Iako Darvinov mehanizam prirodna
selekcija koja deluje na sluajne varijacije moe da objasni neke
stvari, ne verujem da moe objasniti molekularni ivot. Ne bih se
iznenadio kad bi nauka o vrlo malom donela promenu pogleda na
svet jo manjeg.
Veoma kratka istorija biologije

Kada stvari u naim ivotima teku glatko, veina nas misli da je
drutvo u kome ivimo prirodno i da su nae ideje o svetu tane.
Teko je zamisliti kako su drugi ljudi u druga vremena i na dru-
gim mestima iveli ili zato su verovali u stvari u koje su verova-
li. Meutim, tokom perioda preokreta, kada se naizgled nesum-
njive istine dovode u pitanje, moe da izgleda kao da nita na svetu
nema smisla. Tokom tih perioda istorija nas moe podsetiti da je
potraga za pouzdanim znanjem dug, naporan proces koji jo nije
15
dosegao kraj. Kako bismo razvili gledite sa koga moemo da sa-

gledamo ideju darvinistike evolucije ukratko u izneti istoriju
biologije. Na odreeni nain, ta istorija je bila lanac crnih kutija;
kada se jedna otvori, otkrije se druga.
Crna kutija je izraz za ureaj koji neto radi, ali iji je unutranji
mehanizam tajanstven ponekada zato to se mehanizam ne moe
videti, a ponekad zato to je jednostvano nerazumljiv. Kompjuteri
su dobar primer crne kutije. Veina nas koristi te udesne maine
bez znanja o tome kako one rade, obraujui tekst i pravei grafike
ili igrajui igrice u blaenom neznanju o tome ta se deava ispod
kuita. ak i kada bismo skinuli poklopac malo nas bi moglo da
razlui zbrku delova koja se unutra nalazi. Nema jednostavne
opaajne veze izmeu delova i funkcija kompjutera.
Zamislite da je kompjuter sa dugotrajnom baterijom prenesen
hiljadu godina unazad kroz vreme do dvora kralja Artura. Kako bi
ljudi tog doba reagovali na ukljuen kompjuter? Veina bi bila za-
panjena, ali bi verovatno neko poeleo da razume tu stvar. Neko bi
zapazio da se slova pojavljuju na ekranu kada se pritiska dugmad.
Neke kombinacije slova koja odgovaraju kompjuterskim koman-
dama mogle bi da promene sliku na ekranu; nakon nekog vreme-
na bio bi shvaen manji broj komandi. Nai srednjevekovni Englezi
mogli bi da veruju da su otkrili tajne kompjutera! Ali bi verovatno
neko uklonio poklopac i video unutranji mehanizam kompjutera.
Odjednom bi se teorija o tome kako kompjuter radi pokazala veo-
ma naivna. Crna kutija koja je polagano bila deifrovana izloila bi
pogledu novu crnu kutiju.
U drevnim vremenima celokupna biologija je bila crna kutija,
zato to niko nije razumeo ak ni na najoptijem nivou kako iva
bia funkcioniu. Drevni ljudi koji su zurili u biljku ili ivotinju i koji
su se udili kako ona funkcionie bili su u prisustvu nedokuive
tehnologije. Bili su zaista u mraku.
Najranija bioloka istraivanja zapoela su na jedini dostu-
pan nain golim okom.2 Niz knjiga iz vremena oko 400 godi-
na pre nove ere (pripisanih Hipokratu, ocu medicine) opisuju
16
simptome nekih optih bolesti i pripisuju bolest ishrani i dru-

gim fizikim uzrocima, a ne delu bogova. Iako su spisi bili poetak,
drevni ljudi jo uvek nisu znali nita o strukturi ivih organizama.
Verovali su da je celokupna materija sainjena od etiri elementa:
zemlje, vazduha, vatre i vode. Smatralo se da su iva tela sainjena
od etiri tenosti krvi, ute ui, crne ui i sluzi i sve bolesti
javljale su se navodno od vika jedne od tih tenosti.
Najvei biolog Grka ujedno je bio i njihov najvei filozof, Ari-
stotel. Roen za Hipokratovog ivota, Aristotel je uvideo (za razli-
ku od skoro svih pre njega) da znanje o prirodi zahteva sistemat-
sko posmatranje. Paljivim ispitivanjem utvrdio je zapanjujuu
ureenost unutar ivog sveta, sutinski prvi korak. Aristotel je
grupisao ivotinje u dve opte kategorije one sa krvlju, i one
bez koje blisko odgovaraju savremenoj klasifikaciji kimenjaka
i beskimenjaka. U okviru kimenjaka je uspostavio kategori-
je sisara, ptica i riba. Veinu vodozemaca i gmizavaca je sme-
stio u jedinstvenu grupu, a zmije u posebnu klasu. Iako njegova
istraivanja nisu bila pomognuta instrumentima, veliki deo Ari-
stotelovog zakljuivanja ostaje razuman, pored znanja steenog
hiljadama godina od njegove smrti.
Samo nekoliko znaajnih biolokih istraivaa ivelo je u peri-
odu od hiljadu godina nakon Aristotela. Jedan od njih je bio Ga-
len iz Rima, lekar iz drugog veka nove ere. Galenov rad pokazu-
je da paljivo posmatranje spoljanjosti i unutranjosti biljaka i
ivotinja, iako neophodno, nije dovoljno za razumevanje biologi-
je. Na primer, Galen je pokuao da razume funkciju ivotinjskih or-
gana. Iako je znao da srce pumpa krv, prostim posmatranjem nije
mogao da utvrdi da krv krui i vraa se do srca. Galen je pogreno
tvrdio da je krv ispumpavana iz srca da bi navodnjavala tkiva, a
da se nova krv neprestano proizvodi da bi dopunjavala srane za-
lihe. Njegovo uenje vailo je skoro 1500 godina.
Tek je u 17. veku Englez Vilijam Harvi (William Harvey), izneo
teoriju da krv neprestano tee u jednom smeru, krui i vraa se u
srce. Harvi je proraunao da bi srce, ako pumpa samo 57 grama
17
krvi po otkucaju, pri 72 otkucaja u minutu, za jedan sat ispum-

palo 245 kilograma krvi trostruku teinu oveka! Poto je pro-
izvodnja tolike koliine krvi u tako kratkom vremenskom periodu
oigledno nemogua, sledilo je da se krv ponovo koristi. Harvijevo
logiko razmiljanje (potpomognuto tada jo novim arapskim bro-
jevima, koji su uinili raunanje lakim) da bi se objasnile stvari
nedostupne posmatranju bilo je potpuno novo; postavilo je pozor-
nicu za savremenu bioloku misao.
U Srednjem veku tempo naunog istraivanja se ubrzao. Ari-
stotelov primer sledio je sve vei broj prirodnjaka. Prvi botaniari:
Brunfels, Bok (Bock), Fu (Fuchs) i Valerius Kord (Cordus) opisa-
li su mnoge biljke. Nauna ilustracija se razvila kada je Rondel
(Rondelet) detaljno crtao ivotinjski svet. Enciklopedisti, kao to
je Konrad Gesner (Conrad Gesner), objavili su velike tomove celo-
kupnog biolokog znanja. Line (Linnaeus) je znaajno proirio Ari-
stotelov rad na klasifikaciji, uspostavljajui kategorije klase, reda,
roda i vrste. Prouavanja uporedne biologije pokazala su mnoge
slinosti izmeu raznih grana ivota, i poelo je da se raspravlja o
ideji zajednikog porekla.
Biologija je u 17. i 18. veku brzo napredovala kada su naunici
kombinovali Aristotelove i Harvijeve metode paljivog posmatranja i
pravilnog razmiljanja. Ipak, i najvea panja i najmudrije razmiljanje
tu e se zaustaviti ako znaajni delovi sistema nisu vidljivi. Iako lju-
dsko oko moe da razlui objekte veliine desetog dela milimetra,
veliki deo ivotnih aktivnosti odvija se na mikro nivou, na liliputan
skoj skali. Tako je biologija dostigla plato: jedna crna kutija, krup-
na struktura organizma, otvorena je samo da bi se otkrila crna kuti-
ja finijih nivoa ivota. Kako bi nastavila dalje, biologiji je bio potreban
niz tehnolokih otkria. Prvi je bio mikroskop.
Crne kutije unutar crnih kutija

Za soiva se znalo u drevna vremena, i do 15. veka njihova
upotreba u naoarima je bila uobiajena. Meutim, tek u 17. veku
18
su konveksna i konkavna soiva zajedno postavljena u cev kako bi

formirala prvi grubi mikroskop. Galilej je koristio jedan od prvih
instrumenata, i bio zapanjen otkriem sloenih oiju insekata. Ste-
luti (Stelluti) je posmatrao oi, jezik, antene i druge delove pele i
ika. Malpigi (Malpighi) je potvrdio cirkulaciju krvi kroz kapilare
i opisao rani razvoj srca embriona pileta. Nemija Gru (Nehemiah
Grew) je prouavao biljke; Svamerdam (Swammerdam) je secirao
vodeni cvet; Levenhuk (Leeuwenhoek) je bio prva osoba koja je
ikada videla bakterijsku eliju; a Robert Huk (Hooke) je opisao
elije plute i listova (iako nije uvideo njihov znaaj).
Otkrivanje neoekivanog siunog sveta je otpoelo odbaciva-
njem utvrenih miljenja o tome ta su ivi organizmi. arls Sin-
ger, istoriar nauke, napominje da je beskonana sloenost ivih
organizama, otkrivena na taj nain, pogodila filozofiju koliko i
velianstveni red astronomskog sveta koji je Galilej otkrio pre-
thodnoj generaciji, iako je trebalo daleko vie vremena da bi se
njene implikacije utisnule u umove ljudi. Drugim reima, ponekad
nove kutije zahtevaju da preispitamo sve nae teorije. U takvim
sluajevima moe da se javi veliki otpor novom.
elijsku teoriju ivota poetkom 19. veka konano su izne-
li Matijas lajden (Matthias Schleiden) i Teodor van (Theodor
Schwann). lajden je radio prvenstveno na biljnim tkivima; zastu-
pao je centralni znaaj tamne mrlje jedra unutar elije. van se
skoncentrisao na ivotinjsko tkivo, u kome je tee videti elije. Sve-
jedno je primetio da su ivotinje sline biljkama po svojoj elijskoj
strukturi. van je zakljuio da elije ili sekreti elija sainjavaju ce-
lokupna tela ivotinja i biljaka, i da su na neki nain elije individu-
alne jedinice sa sopstvenim ivotom. On je napisao da se odgovori
na pitanja fundamentalne moi organizovanih tela nalazi u obra-
zlaganju pitanja o pojedinanim elijama. Kao to je lajden do-
dao: Prema tome, prvenstveno pitanje je: kakvo je poreklo ovog
neobinog, malog organizma, elije?
lajden i van radili su od poetka do sredine 19. veka u vreme
Darvinovih putovanja i njegovog Postanka vrsta. Za Darvina je,
19
kao i za svakog drugog naunika tog vremena, elija bila crna ku-
tija. Svejedno, on je pokuao da nae smisao velikog dela biologi-
je iznad nivoa elije. Ideja da ivot evoluira nije originalno Dar-
vinova, ali ju je on zastupao daleko najsistematinije, a teorija da
se evolucija odvija prirodnim odabiranjem koje deluje na varijaci-
je bila je njegova.
U meuvremenu, elijska crna kutija postepeno je otvarana.
Istraivai elije iskoristili su mikroskop do njegovih granica, koje
su postavljene talasnom duinom svetlosti. Iz fizikih razloga mi-
kroskop ne razaznaje dve take meusobno udaljene otprilike po-
lovinu talasne duine svetlosti koja ih osvetljava. Poto je talasna
duina vidljive svetlosti priblino deseti deo prenika bakterijske
elije, mnogi mali, znaajni detalji elijske strukture jednostavno
se ne mogu videti svetlosnim mikroskopom. Crna kutija elije nije
se mogla otvoriti bez daljih tehnolokih poboljanja.
Krajem devetnaestog veka, pri brzom napretku fizike, Tomson
(J. J. Thomson) je otkrio elektron; otkrie elektronskog mikrosko-
pa usledilo je nekoliko decenija kasnije. Poto je talasna duina
elektrona manja od talasne duine vidljive svetlosti, daleko ma-
nji detalji se mogu razluiti ako se osvetle elektronima. Elek-
tronska mikroskopija sadri niz praktinih potekoa, od kojih je
jedna - sklonost elektronskog snopa da spri uzorak. Meutim,
pronaeni su naini da se ovi problemi zaobiu, i nakon Drugog
svetskog rata elektronski mikroskop je dobio veliku ulogu. Ot-
krivene su nove subelijske strukture: u jedru su vieni otvori, a
oko mitohondrija (elijskih elektrana) registrovane su dvostruke
membrane. Ista elija koja je izgledala tako jednostavno pod sve-
tlosnim mikroskopom, sada je izgledala veoma drugaije. Isto di-
vljenje prvih istraivaa svetlosnim mikroskopom, posmatrajui
detalje grae insekata, ponovo su osetili naunici 20. veka kada su
videli sloenost elije.
Na ovom nivou otkria biolozi su pristupili crnoj kutiji najveoj
od svih. Pitanje kako ivot funkcionie nije bilo ono na koje su
Darvin ili njegovi savremenici mogli da odgovore. Znali su da su
20
oi za gledanje ali kako, tano, vide? Kako se krv zgruava? Kako

se telo bori protiv bolesti? Sloene strukture otkrivene elektrons-
kim mikroskopom sastoje se i same od manjih komponenata. Koje
su to komponente? Kako izgledaju? Kako funkcioniu? Odgovo-
ri na ta pitanja vode nas van domena biologije, u oblast hemije.
Takoe nas vode nazad u 19. vek.
Hemija ivota
Kao to je na prvi pogled uoljivo, ivi organizmi se razlikuju
od neivih stvari. Ponaaju se drugaije. Razlikuju se i pri dodiru:
koa i dlaka se lako mogu razlikovati od stene i peska. Veina lju-
di je do 19. veka sasvim prirodno mislila da su ivi organizmi
nainjeni od posebne vrste materijala, razliitog od materijala
koji izgrauje neive predmete. Meutim, Fridrih Veler (Friedrich
Whler) je 1828. godine zagrejao amonijum-cijanat i bio zapa-
njen kad se formirala urea, bioloki otpadni proizvod. Sinteza uree
od neivog materijala razorila je lako razlikovanje ivog i neivog,
i neorganski hemiar Justus fon Libig (Justus von Liebig) tada je
poeo da prouava hemiju ivota (ili biohemiju). Libig je pokazao
da se telesna toplota ivotinja proizvodi sagorevanjem hrane; ne
predstavlja jednostavno svojstvenu odliku ivota. Na osnovu ovog
svog uspeha formulisao je ideju metabolizma, kojim telo izgrauje
i razlae supstance kroz hemijske procese. Ernest Hop-Sejler
(Ernst Hoppe-Seyler) kristalizovao je crveni materijal iz krvi (he-
moglobin) i pokazao da se vezuje za kiseonik kako bi ga prono-
sio telom. Emil Fier (Fischer) prikazao je veliku klasu supsta-
nci - proteine (belanevine), sastavljene od samo dvadeset tipova
gradivnih blokova (zvanih aminokiseline) spojenih u lance.
Kako proteini izgledaju? Iako je Fier pokazao da su sastavljene
od aminokiselina, detalji njihovog izgleda bili su nepoznati. Nji-
hova veliina ih je postavila ispod dosega ak i elektronskog mi-
kroskopa, ali je ipak postajalo jasno da su proteini bili osnovne
maine ivota, katalizirajui hemijske procese i izgraujui elijske
21
strukture. Zbog toga je bila neophodna nova tehnika za prouavanje

strukture belanevina.
U prvoj polovini 20. veka koriena je kristalografija uz pomo
X-zraka za odreivanje strukture malih molekula. Kristalogra-
fija ukljuuje usmeravanje snopa X-zraka na kristal ili hemikaliju;
zraci se rasipaju procesom zvanim difrakcija. Ako se fotografski
film postavi iza kristala, onda se prelomljeni X-zraci mogu regi-
strovati pregledanjem izloenog filma. Obrazac difrakcije moe,
nakon primene naporne matematike, ukazati na poloaj svakog
atoma u molekulu. Usmeravanje snopova X-zraka na protein, pri
kristalografiji bi pokazalo njegovu strukturu, ali je postojao veliki
problem: to je vie atoma u molekulu, to je tea matematika, i
uopte tei zadatak kristalizacije hemikalije. Poto proteini ima-
ju na desetine puta vie atoma od molekula koji se obino ispituju
kristalografijom, to ini problem na desetine puta teim. Ali, neki
ljudi imaju na desetine puta vie istrajnosti od nas ostalih.
Nakon decenija rada, D. K. Kendru (J. C. Kendrew) je 1958. go-
dine odredio strukturu proteina mioglobina koristei kristalogra-
fiju; konano, tehnika je pokazala detaljnu strukturu jedne od os-
novnih komponenata ivota. I ta se videlo? Ponovo, jo sloenosti.
Pre utvrivanja strukture mioglobina, oekivalo se da su proteini
jednostavne i pravilne strukture, kao kristali soli. Meutim, uoivi
izuvijanu, sloenu strukturu mioglobina nalik na crevo, Maks Peruc
(Max Perutz) je uzdahnuo: Da li je potraga za konanom istinom
zaista otkrila tako grozan objekat nalik na utrobu? Biohemiari
su od tada uznapredovali u uvaavanju sloenosti strukture pro-
teina. Usavravanja kompjutera i drugih instrumenata danas ine
kristalografiju daleko lakom nego to je bila za Kendrua, iako i
dalje zahteva znaajan napor.
Zahvaljujui Kendruovom radu na proteinima i (najuvenijem)
radu Votsona i Krika na DNK, biohemiari su prvi put zaista upo-
znali oblike molekula na kojima su radili. Moe se rei da je ovo
bio poetak savremene biohemije, koja je od tada vrtoglavo
22
krenula napred. Napredak u fizici i hemiji se takoe prelio i snano

podstakao istraivanje ivota.
Iako, teorijski, kristalografija uz pomo X-zraka moe da odre-
di strukturu svih molekula ivih organizama, praktini pro-
blemi ograniavaju njenu upotrebu na relativno manji broj
belanevina i nukleinskih kiselina. Ipak, vrtoglavom brzinom se
uvode nove tehnike kako bi dopunile i upotpunile kristalografi-
ju. Jedna znaajna tehnika za utvrivanje strukture naziva se nu-
klearna magnetna rezonanca (NMR). Uz NMR molekul moe da
se prouava dok je u rastvoru ne mora da se prethodno krista-
lizuje, to je naporan proces. Kao i kristalografija, NMR moe da
odredi preciznu strukturu belanevina i nukleinskih kiselina, ali
kao i kristalografija, NMR je ograniena samo na deo poznatih
belanevina. Meutim, NMR i kristalografija zajedno su bile u
stanju da utvrde strukture broja belanevina dovoljnog da prui
naunicima detaljno razumevanje njihovog izgleda.
Kada je Levenhuk mikroskopom video siunu grinju na maloj
buvi, to je nadahnulo Donatana Svifta (Jonathan Swift) da napie
aljivu pesmicu, predviajui beskrajan sled sve manjih i manjih
buva:
Prirodnjaci vide - jedna mala buva.
Al jo manje buve na buvi se hrane;
ove grizu neke od njih manje buve,
i tako u beskraj.
Svift je pogreio; sled se ne nastavlja zauvek. Krajem 20. veka
neverovatno su uznapredovala istraivanja ivota, i kraj je vero-
vatno na vidiku. Poslednja preostala crna kutija bila je elija, otvo-
rena da bi otkrila molekule, temelj prirode. Dublje ne moemo.
tavie, rad ve izvren na enzimima, drugim proteinima, i nu-
kleinskim kiselinama rasvetlio je principe koji deluju na os-
novnom nivou ivota. Mnogi detalji ostaju da se popune, i neka
iznenaenja nesumnjivo ekaju. Ali, za razliku od ranijih naunika,
koji su gledali na ribu ili srce ili eliju, i pitali se ta je to i ta ih
pokree, savremeni naunici su zadovoljni to delovanje proteina
23
i drugih molekula dovoljno objanjava osnovu ivota. Od Aristote-

la do savremene biohemije, jedan po jedan sloj uklanjan je dok se
elija Darvinova crna kutija nije otvorila.
Mali skokovi, veliki skokovi

Zamislite u svom dvoritu jedan metar irok jarak, koji se
protee do horizonta u oba smera i razdvaja va posed od poseda
vaeg komije. Ako jednog dana sretnete komiju u svom dvoritu
i upitate kako se tu naao, nemate razloga da sumnjate u odgovor:
Preskoio sam jarak. Ako bi jarak bio irok 2 metra, a on dao isti
odgovor, bili biste zadivljeni njegovim atletskim sposobnostima.
Da je jarak irok 5 metara, moda biste postali sumnjiavi i zamo-
lili ga da ponovo skoi dok gledate; ako bi odbio, alei se na isteg-
nut zglob, zadrali biste sumnje, ali ne biste bili sigurni da li lae.
Meutim, ako bi jarak u stvari bio kanjon irok 30 metara, ne
biste ni za trenutak razmiljali o smeloj tvrdnji da ga je preskoio.
Ali, pretpostavite da va koma mudar ovek preciznije opie
svoju tvrdnju. Nije preao u jednom skoku. Umesto toga, kako kae,
u kanjonu se nalazilo niz strmih brda, iji vrhovi nisu vie od 3 me-
tra udaljeni jedni od drugih; on je skakao sa jednog uzanog brda
na drugo kako bi stigao do vae strane. Gledajui u kanjon, kaete
mu da ne vidite nikakva brda, samo irok ponor koji razdvaja vaa
dvorita. On se slae, ali objanjava da su mu bile potrebne godine
i godine kako bi stigao. Tokom tog vremena brda su se povremeno
izdizala u ponoru, i on je napredovao kako su ona izbijala. Nakon
to bi napustio brdo ono bi obino prilino brzo erodiralo i raspalo
se propavi u kanjon. Veoma sumnjivo, ali bez lakog naina da ga
pobijete, temu razgovora menjate na fudbal.
Ova kratka pria sadri nekoliko lekcija. Prvo, re skok se
moe ponuditi kao objanjenje kako je neko preao prepreku, ali
objanjenje moe da varira od potpuno ubedljivog do potpuno
neodgovarajueg u zavisnosti od detalja (kao na primer koliko je
prepreka iroka). Drugo, duga putovanja se mogu uiniti daleko
24
verovatnijim ako se objasne kao niz manjih skokova, a ne kao je-

dan veliki skok. I tree, u odsustvu dokaza takvih manjih skokova,
veoma je teko dokazati da li je neko u pravu ili grei ako tvrdi da
su potpore za prelazak postojale u prolosti, ali su nestale.
Naravno, alegorija skokova preko uskih jaraka nasuprot kanjo-
na moe se primeniti na evoluciju. Re evolucija je prizvana da ob-
jasni sitne promene u organizmima kao i one ogromne. Njima se
esto daju razliita imena: grubo govorei, mikroevolucija opisuje
promene koje se mogu izvriti u jednom ili nekoliko malih kora-
ka, dok makroevolucija opisuje promene koje, izgleda, zahtevaju
velike skokove.
Darvinov predlog da se ak i relativno male promene mogu javi-
ti u prirodi bio je veliki idejni napredak; opaanje takvih promena
predstavljalo je veoma zadovoljavajuu potvrdu njegove intuicije.
Darvin je video sline, ali ne identine vrste zeba na razliitim gala-
pagoskim ostrvima i teoretisao da su one potekle od zajednikog
pretka. Nedavno su neki naunici sa Prinstona uoili da se prosena
veliina kljuna populacija zeba menjala tokom praenja od nekoliko
godina.3 Ranije je pokazano da se broj tamnih nasuprot svetlim le-
ptirovima u populaciji menjao kako se sredina menjala od aave
do iste. Slino tome, ptice koje su evropski doseljenici uneli u Seve-
rnu Ameriku razdvojile su se u nekoliko posebnih grupa. Poslednjih
decenija bilo je mogue dobiti dokaze za mikroevoluciju na moleku-
larnom nivou. Na primer, virusi kao to je izaziva side, mutiraju
svoje omotae kako bi napali ljudski imuni sistem. Patogene bak-
terije vratile su se kao sojevi otporni na antibiotike. Mogu se nave-
sti i mnogi drugi primeri.
U malim razmerama, Darvinova teorija je trijumfovala; sada
je nesporna koliko i tvrdnja sportiste da moe da preskoi jarak
irok 1 metar. Meutim, na nivou makroevolucije velikih skoko-
va teorija izaziva sumnju. Mnogi ljudi su sledili Darvina u tvr-
dnji da se velike promene mogu razloiti na verovatne male ko-
rake tokom dugih vremenskih perioda. Meutim, ubedljivi doka-
zi u prilog tom stavu nisu se pojavili. Opet, kao i komijinu priu
25
o brdima koja nestaju, mogu li da postoje neuhvatljivi i slabo

definisani mali koraci bilo je teko proceniti... bar do sada.
Sa napretkom savremene biohemije sada smo u stanju da sa-
gledamo osnovni nivo ivota. Sada moemo da procenimo mogu
li navodni mali koraci, neophodni za nastanak velikih evolucionih
promena, ikada da se svedu na dovoljno male. U ovoj knjizi ete vi-
deti da u kanjonima koji razdvajaju postojee ivotne forme ima
odgovarajuih kanjona koji razdvajaju bioloke sisteme na mi-
kroskopskom nivou. Kao i fraktalni obrazac u matematici, gde se
motiv ponavlja u sve manjoj i manjoj razmeri, nepremostivi pono-
ri se javljaju ak i na najsitnijem nivou ivota.
Niz oiju
Biohemija je rastegla Darvinovu teoriju do krajnjih granica. To
je uinjeno otvaranjem poslednje crne kutije, elije, iz koje smo ra-
zumeli kako ivot funkcionie. Zapanjujua sloenost subelijskih
organskih struktura je ta koja je navela na pitanje: kako je sve
to moglo da evoluira? Da bismo osetili teinu pitanja i da bi-
smo okusili ta nas eka razmotrimo jedan primer biohemij-
skog sistema. Objanjenje porekla funkcije mora da prati tempo
savremene mauke. Pogledajmo kako je nauno objanjenje jedne
funkcije, vida, napredovalo od 19. veka, a zatim razmotrimo kako
to utie na na zadatak objanjenja njegovog porekla.
U 19. veku, anatomija oka je bila poznata do detalja. Naunici
su znali da zenica oka deluje kao zatvara kako bi proputala
adekvatnu koliinu svetlosti, da se moe videti i sjajno sunce i
nona tama. Soivo oka skuplja svetlost i fokusira je na mrenjau
kako bi formirala otru sliku. Miii oka mu omoguavaju da se
brzo pokree. Razliite boje svetlosti, razliitih talasnih duina,
proizvele bi mutnu sliku, ali ono soivo menja gustinu du svoje
povrine kako bi ispravilo hromatsku aberaciju (odstupanje). Ove
prefinjene metode su zapanjile svakog ko je bio upoznat sa njima.
Naunici 19. veka su znali da, ako bi osobi nedostajala bilo koja od
26
mnogih sastavnih delova oka, rezultat bi bio ozbiljan gubitak vida

ili potpuno slepilo. Oni su zakljuili da bi oko moglo da funkcionie
samo ako je praktino netaknuto.
arls Darvin je takoe znao za oko. U Postanku vrsta Darvin
se bavio mnogim zamerkama njegovoj teoriji evolucije prirod-
nim odabiranjem. Raspravljao je o problemu oka u odeljku knjige
odgovarajue nazvanom Organi velike savrenosti i sloenosti.
Po Darvinovom miljenju, evolucija nije mogla da izgradi sloen
organ u jednom koraku ili u nekoliko koraka; znaajne novine kao
to je oko zahtevale bi generacije organizama koje bi postepeno i
sporo nagomilavale korisne promene. On je shvatio da, ako bi se
u jednoj generaciji iznenada pojavio organ sloen kao oko, to bi
bilo ravno udu. Na njegovu alost, videlo se da je postepen raz-
voj ljudskog oka nemogu, jer su njegove mnogobrojne prefinjene
odlike meusobno zavisne. Darvin je, da bi evolucija bila uverljiva,
nekako morao da ubedi javnost da se sloeni organi mogu formi-
rati procesom korak po korak.
Izuzetno je uspeo. Mudro, Darvin nije pokuao da otkrije pravi
put koji je evolucija mogla da koristi kako bi proizvela oko. Umesto
toga, ukazao je na savremene ivotinje sa razliitim vrstama oiju
(koje variraju od prostih do sloenih) i predloio da je evolucija
ljudskog oka mogla da ukljuuje sline organe kao prelazne oblike
(slika 1-1).
Evo parafraze Darvinovog argumenta: Iako ljudi imaju sloene
oi tipa kamere, mnoge ivotinje ive sa manje sloenim oima.
Neki mali organizmi imaju samo jednostavne grupe pigmentnih
elija ne vie od male mrlje osetljive na svetlost. Teko se taj jed-
nostavan organ moe nazvati ulom vida, ali razlikuje svetlost od
tame, i time zadovoljava potrebe ovih bia. Receptor svetlosti kod
nekih morskih zvezda donekle je sloeniji. Njihovo oko se nalazi u
ulegnutom regionu. Poto zakrivljenost ulegnua blokira svetlost
iz nekih pravaca, ivotinja moe da oseti iz kog pravca dolazi svet-
lost. Sposobnost oka da odreuje pravac poboljava se ako zakri-
vljenost postane izraenija, ali vea zakrivljenost takoe smanjuje
27
Slika 1-1
Niz oiju. (Levo) Jednostavna grupa fotoreceptora, kakva se moe
nai kod meduze. (Desno) Kupasto oko kakvo se moe nai kod
morskih prilepaka. (Dole) Oko sa soivom, kod morskog pua.
Preuzeto iz: McGraw-Hill Encyclopedia of Science & Technology, 6th ed.,

McGraw-Hill, New York, 1987.
koliinu svetlosti koja ulazi u oko, smanjujui njegovu osetljivost.

Osetljivost se moe pojaati elatinoznom materijom u upljini,
to bi delovalo kao soivo; neke savremene ivotinje imaju oi sa
takvim grubim soivima. Postepena poboljanja u soivima mogla
bi zatim da obezbede sve otrije slike kako bi zadovoljila zahteve
sredine u kojoj ivotinja ivi.
Takvim razmiljanjem Darvin je ubedio veliki broj svojih
italaca da evolucioni put vodi od najjednostavnije mrlje osetljive
na svetlost do prefinjenog oka-kamere oveka. Meutim, na pita-
nje kako se vid javio, nije dat odgovor. Darvin je ubedio veliki deo
28
sveta da je savremeno oko postepeno evoluiralo od jednostavnije

strukture, ali nije ni pokuao da objasni svoju polaznu taku - nije
odgovorio na pitanje kako je nastala ta relativno jednostavna mrlja
osetljiva na svetlost. Naprotiv, Darvin je odbacio pitanje prvobi-
tnog porekla oka: Teko da nas se tie kako nerv postaje osetljiv
na svetlost, ita vie nego kako se sam ivot javio.4
Imao je odlian razlog za odbacivanje ovog pitanja: ono je bilo u
potpunosti van domena nauke 19. veka. Na pitanje kako oko radi
to jest, ta se deava kada svetlosni foton pogodi mrenjau jed-
nostavno se nije moglo odgovoriti u to vreme. U stvari, ni na je-
dno pitanje o mehanizmima koji lee u osnovi ivota nije se moglo
odgovoriti. Kako miii ivotinja proizvode kretanje? Kako se vri
fotosinteza? Kako se energija izvlai iz hrane? Kako se telo bori sa
infekcijama? Niko nije znao.
Vid biohemije
Za Darvina je vid bio crna kutija, ali nakon nakupljenog napo-
rnog rada mnogih biohemiara, sada se pribliavamo odgovori-
ma na pitanje mehanizma vida.5 Narednih pet odeljaka pruaju
biohemijsku skicu funkcionisanja oka. (Napomena: Ovi tehniki
odeljci su oznaeni sa na poetku i na kraju.) Nemojte se plaiti
neobinih imena komponenata. To su samo oznake, nita neja-
snije nego karburator ili diferencijal nekome ko po prvi put ita
prirunik za kola. itaoci koji vole detalje mogu da pronau vie
informacija u mnogim biohemijskim udbenicima; drugi bi moda
eleli da krenu polagano, i/ili koriste slike 1-2 i 1-3 za objanjenje
sutine.
Kada svetlost pogodi mrenjau, foton ostvaruje reakciju sa
molekulom zvanim 11-cis-retinal, koji se za nekoliko pikoseku-
ndi preobraava u trans-retinal. (Pikosekunda je vreme otprilike
potrebno svetlosti da pree put jednak irini jedne ljudske dlake.)
Promena oblika molekula retinala izaziva promenu u obliku protei-
na rodopsina za koji je retinal vrsto vezan. Metamorfoza proteina
29
menja njegovo ponaanje. Sada se, pod imenom metarodopsin II,

protein kai za drugi protein zvani transducin. Pre nego to nale-
ti na metarodopsin II, transducin je vrsto vezan za mali molekul
zvani GDP. Ali kada transducin reaguje sa metarodopsinom II, GDP
se odvaja, a molekul zvan GTP vezuje se za transducin. (GTP je bli-
sko srodan, ali kritino razliit od GDP-a.)
Slika 1-2
Prvi korak u procesu vida. Foton svetlosti izaziva promenu oblika
malog organskog molekula, retinala. To izaziva promenu oblika
daleko veeg proteina, rodopsina, za koji je vezan. (Crte protei-
na nije u razmeri).
30
Kompleks GTP-transducin-metarodopsin II vezuje se sada za

protein zvani fosfodiesteraza, koji se nalazi na unutranjoj mem-
brani elije. Kada se spoji sa metarodopsinom II i njegovom prat-
njom, fosfodiesteraza stie hemijsku sposobnost da see molekul
zvan cGMP (hemikaliju srodnu i GDP-u i GTP-u). Prvobitno se u
eliji nalazi puno molekula cGMP-a, ali fosfodiesteraza smanju-
je njegovu koncentraciju, kao to izvuen zapua smanjuje nivo
vode u kadi.
Slika 1-3
Biohemija gledanja. Rh-rodopsin; RhK-rodopsin kinaza; A-arestin;
GC-guanilat ciklaza; T-transducin; PDE-fosfodiesteraza.
Preuzeto iz: Chabre, M. & Deterre, P. (1989) European Journal of Bio-

chemistry, 179, 255.
31
Jo jedan membranski protein koji vezuje cGMP naziva se jon-

ski kanal. On deluje kao kapija koja regulie broj jona natrijuma u
eliji. Jonski kanal omoguava jonima natrijuma da ulaze u eliju,
dok ih drugi protein, poput pumpe, aktivno ponovo izbacuje. Dvo-
jno dejstvo jonskog kanala i pumpe odrava nivo jona natrijuma u
eliji unutar uskog opsega. Kada se koliina cGMP-a smanji zbog
razgradnje koju vri fosfodiesteraza, jonski kanal se zatvara, ime
se elijska koncentracija pozitivno naelektrisanih jona natrijuma
smanjuje. To izaziva poremeaj ravnotee naelektrisanja (jona)
du elijske membrane to, na kraju, prouzrokuje pojavu nervnog
impulsa niz optiki nerv do mozga. Rezultat je, nakon obrade u
mozgu, vidjenje.
Kada bi gore spomenute reakcije bile jedine koje se odigravaju
u eliji, zaliha 11-cis-retinala, cGMP, i jona natrijuma brzo bi se
potroila. Neto mora da iskljui proteine koji su bili aktivirani i
da vrati eliju u prvobitno stanje. To se ostvaruje uz pomo neko-
liko mehanizama. Prvo, u mraku jonski kanal (pored jona natriju-
ma) takoe proputa jone kalcijuma u eliju. Kalcijum se iz elije
izbacuje pomou drugog proteina tako da se i koncentracija kal-
cijuma odrava na odreenom nivou. Kada se nivo cGMP-a sma-
nji, zatvarajui jonski kanal, koncentracija jona kalcijuma takoe se
smanjuje. Dejstvo enzima fosfodiesteraze, koji razara cGMP, uspo-
rava se pri nioj koncentraciji kalcijuma. Drugo, protein zvani gua-
nilat ciklaza ponovo poinje da sintetie cGMP kada nivo kalciju-
ma pone da opada. Tree, dok se sve to odigrava, enzim rodopsin
kinaza hemijski menja metarodopsin II. Promenjeni rodopsin se
tada vezuje za protein arestin, koji spreava rodopsin da aktivira
jo transducina. Prema tome, elija sadri mehanizme pomou ko-
jih moe da ogranii signal, zapoet samo jednim fotonom.
Trans-retinal odvaja se na kraju od rodopsina i mora da se
ponovo preobrati u 11-cis-retinal i vee za rodopsin kako bi se
vratio u polazni oblik za naredni ciklus vienja. Da bi se to ost-
varilo, trans-retinal se prvo enzimom hemijski menja u trans-reti-
nol oblik koji sadri dva atoma vodonika vie. Drugi enzim zatim
preobraa molekul u 11-cis-retinol. Konano, trei enzim uklanja
32
prethodno dodate atome vodonika kako bi se formirao 11-cis-re-

tinal, i ciklus je potpun.
Gore izneto objanjenje predstavlja samo povran pregled bio-
hemije vida. Ipak, to je krajnji nivo objanjenja kome bioloka nau-
ka mora da stremi. Kako bi se zaista razumela funkcija, mora se do
detalja razumeti svaki znaajan korak u tom procesu. Bitni kora-
ci u biolokim procesima u osnovi se odigravaju na molekularnom
nivou, tako da zadovoljavajue objanjenje biolokog fenomena
kao to je vid, varenje ili imunitet mora da sari njegovo moleku-
larno objanjenje.
Sada kada je crna kutija vida otvorena, evolucionom objanjenju
te sposobnosti vie nije dovoljno da uzima u obzir samo anatom-
ske strukture celih oiju, kao to je to uinio Darvin u 19. veku
(i kako zastupnici evolucije nastavljaju danas). Svaki od anatom-
skih koraka i struktura, za koje je Darvin mislio da su jednosta-
vni, u stvari ukljuuju zapanjujue sloene biohemijske procese
koji se ne mogu zatakati retorikom. Za Darvinove metaforike
skokove sa brda na brdo sada se u mnogim sluajevima isposta-
vlja da su ogromni skokovi izmeu paljivo konstruisanih maina
razdaljine za koje je potreban helikopter kako bi se prele odje-
dnom.
Na taj nain biohemija prua liliputanski izazov Darvinu.
Anatomija je, jednostavno, nebitna za pitanje da li se evolucija
mogla odigrati na molekularnom nivou. Kao i fosilni zapis. Vie
nije bitno da li postoje velike praznine u fosilnom zapisu ili da li
je zapis neprekidan kao ameriki predsednici. A ako ima prazni-
na, nije bitno da li se moe dati mogue objanjenje.6 Fosilni za-
pis ne moe nam rei nita o tome da li su interakcije 11-cis-reti-
nala sa rodopsinom, transudicom, i fosfodiesterazom mogle da se
razvijaju korak po korak. Isto tako nisu znaajni ni obrasci bio-
geografije, ni populacione biologije, ni tradicionalna objanjenja
evolucione teorije za zakrljale (rudimentarne) organe ili za obilje
vrsta. To ne znai da je nasumina mutacija mit, ili da darvinizam
ne moe da objasni nita (objanjava mikroevoluciju sasvim lepo),
33
ili da fenomeni velikih razmera kao to je populaciona genetika

nisu bitni. Jesu. Meutim, neko vreme evolucioni biolozi mogli su
da budu bezbrini u pogledu molekularnih detalja ivota jer se
tako malo znalo o njima. Sada je crna kutija elije otvorena, i bes-
krajno mali svet koji stoji otkriven mora se objasniti.
Kalvinizam
Izgleda da je karakteristika ljudskog uma da sadraj crne kuti-
je zamilja jednostavnim. Zgodan primer se moe videti u stripu
Kalvin i Hobs (Calvin and Hobbes, slika 1-4). Kalvin uvek uskae
u kutiju sa svojim plianim tigrom, Hobsom, i putuje unazad kroz
vreme, ili se preobraava u ivotinjske oblike, ili je koristi kao du-
plikator i pravi sopstvene klonove. Mali deak kao to je Kalvin
bez problema zamilja da kutija lako moe da leti kao avion (ili ta
mu drago), jer Kalvin ne zna kako avioni lete.
Na neki nain, odrasli naunici su podjednako skloni matanju
kao maliani poput Kalvina. Na primer, pre vie vekova smatralo
se da insekti i druge male ivotinje nastaju direktno iz pokvarene
hrane. U to je bilo lako verovati, jer se smatralo da su male ivotinje
veoma jednostavne (pre otkria mikroskopa, prirodnjaci nisu znali
Slika 1-4
Kalvin i Hobs lete u svojoj crnoj kutiji.
Kalvin i Hobs Bill Watterson
CALVIN AND HOBBES copyright 1990 Watterson. Distributed by Univer-

sal Press Syndicate.
34
da insekti imaju unutranje organe). Meutim, kako je biologija

napredovala, a paljivi eksperimenti pokazali da zatiena hra-
na nije uzgajala ivot, ova teorija spontane generacije se povu-
kla do granica van kojih nauka nije mogla da registruje ta se stva-
rno deava. U 19. veku do elije. Kada su pivo, mleko ili mokraa
ostavljani da stoje nekoliko dana u posudama, ak i u zatvorenim,
tenosti su uvek postajale zamuene jer je neto raslo u njima. Mi-
kroskopi 18. i 19. veka su pokazali da su tu rasle veoma male, na-
izgled ive elije. Zbog toga je izgledalo razumno da su jednosta-
vni ivi organizmi mogli spontano da nastanu iz tenosti.
Klju za ubeivanje ljudi bilo je prikazivanje elije kao jedno-
stavne. Jedan od glavnih zastupnika teorije spontane generacije
tokom sredine 19. veka je bio Ernest Hekel (Ernst Haeckel), koji
je veoma cenio Darvina i svesrdno zastupao Darvinovu teoriju. Sa
ogranienog gledita na elije, to je mikroskop omoguavao, Hekel
je verovao da je elija jednostavna mala grudvica belanevinaste
kombinacije ugljenikaovih jedinjenja.7 Zbog toga je Hekelu iz-
gledalo da je tako jednostavan ivot, bez unutranjih organa,
mogao lako da se proizvede iz neivog materijala. Sada, naravno,
znamo bolje.
Evo jednostavnog poreenja: Darvin je za nae razumeva-
nje nastanka vida kao Hekel za nae razumevanje postanka ivota.
U oba sluaja poznati naunici iz 19. veka su pokuali da obja-
sne liliputansku biologiju skrivenu od njih, i obojica su to uinili
pretpostavljajui da je unutranjost crne kutije svakako jednosta-
vna. Vreme je pokazalo da su pogreili.
U prvoj polovini 20. veka nije bilo mnogo saradnje meu grana-
ma biologije.8 Posledino, genetika, sistematika, paleontologija,
uporedna anatomija, embriologija i druge oblasti razvile su sop-
stvena gledita na evoluciju. Evoluciona teorija neizbeno je zado-
bila razliito znaenje u razliitim disciplinama; dosledan pogled
na darvinistiku evoluciju poeo je da se gubi. Meutim, sredinom
veka istaknuti strunjaci iz raznih oblasti organizovali su niz inter-
disciplinarnih skupova kako bi uklopili svoja gledita u doslednu
35
teoriju evolucije zasnovanu na darvinistikim principima. Rezu-

ltat je nazvan evoluciona sinteza (ili sintetika teorija evoluci-
je, prim. red.), a teorija je nazvana neodarvinizam. Neodarvinizam
predstavlja osnovu savremene evolucione misli.
Jedna grana nauke nije bila pozvana na skupove, iz valjanog ra-
zloga: jo uvek nije postojala. Poeci savremene biohemije javi-
li su se tek nakon to je neodarvinizam zvanino oformljen. Pre-
ma tome, kao to je biologija morala ponovo da se tumai nakon
to je otkrivena sloenost mikroskopskog ivota, neodarvinizam
se mora ponovo razmotriti u svetlu napretka biohemije. Sve
naune discipline evolucione sinteze nemolekularne su. Ipak, da
bi darvinistika teorija evolucije bila tana, ona mora da objasni
molekularnu strukturu ivota. Svrha ove knjige je da pokae da
ona to ne moe.
36
2. poglavlje
Zavrtnji i navrtnji
Uroenici su nemirni
Lin Margulis (Lynn Margulis) je istaknuti profesor biologije
na Univerzitetu u Masausetsu. Ona je poznata zbog svoje iroko
prihvaene teorije da su mitohondrije, energetski izvor biljnih i
ivotinjskih elija, nekada bile nezavisne bakterijske elije. Lin
Margulis kae da e istorija na kraju procenjivati neodarvinizam
kao manju 20-ovekovnu religioznu sektu unutar rairenog reli-
gioznog uverenja anglo-saksonske biologije.1 Na jednom od svo-
jih mnogih javnih govora ona poziva molekularne biologe u publi-
ci da navedu jedan nedvosmislen primer formiranja novih vrsta
nagomilavanjem mutacija. Njen izazov ostaje bez odgovora. Zastu-
pnici standardne teorije, kako ona kae, ivotare u svom zoolokom,
kapitalistikom, konkurentskom, trokovi-koristi tumaenju Dar
vina pogreno ga uzimajui za... neodarvinizam, koji insistira na
(sporom gomilanju mutacija), potpuno snudeno.
Soni navodi. A ona nije jedina u svom nezadovoljstvu. To-
kom prolih 130 godina darvinizam, iako bezbedno ukopan, nai
lazio je na neprestano neslaganje i unutar i van naune zaje-
dnice. Genetiar Riard Goldmit (Richard Goldschmidt) toliko
se razoarao u darvinistiko objanjenje nastanka novih stru-
ktura da je vremenom predloio teoriju udovita koje obeava.
Goldmit je mislio da bi velike promene mogle vremenom da se
jave sluajno moda je, na primer, gmizavac sneo jaje i iz njega
se izlegla ptica.
Teorija udovita koje obeava nije stekla opte prihvatanje,
ali nezadovoljstvo darvinistikim tumaenjem fosilnog zapisa
37
uzburkalo se nekoliko decenija kasnije. Paleontolog Nils Eldrid

(Niles Eldredge) opisuje problem:2
Nije udo da su paleontolozi toliko dugo zazirali od evolucije. Iz-
gleda kao da se nikad ne odigrava. Marljivo sagledavanje fosila na
presecima litica nalazi krivudanja, manje oscilacije, a veoma re-
tko blago nakupljanje promena tokom miliona godina, pri sto-
pi previe sporoj da bi objasnila sve ogromne promene koje su se
odigrale u evolucionoj istoriji. Evoluciona novina se obino poja-
vljuje naglo, i esto bez vrstih dokaza da fosili nisu evoluirali negde
drugde! Evolucija se ne moe doveka odigravati negde drugde. Pa
ipak je fosilni zapis mnogim oajnim paleontolozima koji su ga po-
smatrali u elji da sazanju neto o evoluciji izgledao upravo tako.2
U pokuaju da ublae dilemu, poetkom 1970-ih godina
Eldrid i Stiven Dej Guld (Stephen Jay Gould) su predloili teori-
ju isprekidane ravnotee.3 Teorija postulira dve stvari: da tokom
dugih vremenskih perioda veina vrsta podlee malim vidljivim
promenama; a da je, kada se odigra, promena brza i koncentrisana
u malim, izolovanim populacijama. Ako se to desilo, onda bi bilo
teko pronai prelazne oblike, ostajui na isprekidanom fosilnom
zapisu. Kao i Goldmit, Eldrid i Guld veruju u zajedniko poreklo,
ali smatraju da je potreban drugi mehanizam umesto prirodnog
odabiranja za objanjenje brzih promena velikih razmera.
Guld je bio na elu rasprave o jo jednom zadivljujuem
fenomenu: kambrijumskoj eksploziji. Paljiva istraivanja po-
kazuju samo beznaajnu pojavu fosila vieelijskih organizama u
stenama navodno starijim od oko 600 miliona godina. A onda se
u stenama samo malo mlaim odjednom moe videti obilje fosi-
lnih ostataka ivotinja, sa nizom veoma razliitih telesnih planova.
Nedavno je procenjeno vreme, tokom koga se odigrala ova eksplo
zija razliitih filuma, smanjeno sa 50 miliona godina na 10 miliona
godina treptaj oka u evolucionim geolokim pojmovima. Krae
vremenske procene su pisce novinskih naslova prisilile da trae
nove superlative, pri emu je najomiljeniji bioloki veliki prasak.
Guld je tvrdio da brza stopa pojave novih ivotnih oblika za svoje
38
2. Zavrtnji i navrtnji
objanjenje zahteva mehanizam drugaiji od prirodnog odabira-

nja.4
Ironino je to smo napravili pun krug od Darvinovog vremena.
Kada je Darvin prvi put predloio svoju teoriju, velika potekoa
je bila procenjena starost zemlje. Evolucioni fiziari iz 19. veka su
mislili da je Zemlja stara samo oko sto miliona godina, pa ipak,
Darvin je smatrao da prirodno odabiranje zahteva daleko vie vre-
mena da bi proizvelo ivot. Evolucionisti sada veruju da je Zemlja
daleko starija. Meutim, sa otkriem biolokog velikog praska, vre-
menski okvir potreban da bi se ivot promenio od jednostavnog
do sloenog mnogo se suzio u odnosu na procenu naunika iz 19.
veka.
Meutim, nisu samo paleontolozi koji trae fosile nezadovoljni.
Mnotvo evolucionih biologa koji prouavaju cele organizme pita
se kako darvinizam moe da objasni njihova opaanja. Engleski bi-
olozi Mej-Van Ho (Mae-Wan Ho) i Piter Sanders (Peter Saunders)
ale se:
Sada je priblino pola veka otkako je neodarvinistika sinteza fo-
rmulisana. Veliki broj istraivanja izvren je unutar paradigme koju
ona definie. Pa ipak je uspeh ove teorije ogranien na sitnu evo-
luciju, kao to je adaptivna promena obojenosti leptirova; dok ima
izuzetno malo da kae o pitanju koje nas najvie interesuje, kao to
je ono kako su leptirovi uopte nastali.5
Genetiar sa Univerziteta u Dordiji Don Mek Donald (John
McDonald) napominje zagonetku:
Rezultati poslednjih 20 godina istraivanja genetike osnove
prilagoavanja doveli su nas do velikog darvinistikog paradoksa.
Izgleda da oni [geni], koji su oigledno varijabilni unutar prirodnih
populacija, ne lee u osnovi mnogih adaptivnih promena, dok oni
[geni] koji izgleda sainjavaju osnov mnogih, ako ne i veine, ve-
likih adaptivnih promena nisu vidljivo varijabilni unutar prirodnih
populacija.6 [Naglaeno u originalu]
39
Australijski evolucioni genetiar Dord Miklos (George Mi-

klos) postavlja pitanje u pogledu korisnosti darvinizma:
ta onda ova sveobuhvatna teorija evolucije predvia? Uz pregrt
postulata, kao to su nasumine mutacije, i selekcioni koefici-
jenti, predvidee promene uestalosti (gena) tokom vremena. Da
li to treba da bude svrha velike teorije evolucije?7
Deri Kojn (Jerry Coyne), sa odseka za ekologiju i evoluciju sa
Univerziteta u ikagu, donosi neoekivanu presudu:
Mi zakljuujemo neoekivano da postoji malo dokaza za
neodarvinistiko gledite: njegovi teorijski temelji i eksperimenta
lni dokazi koji ga podravaju slabi su.8
A genetiar Don Endler (John Endler) sa Univerziteta u Kali-
forniji razmilja o tome kako nastaju korisne mutacije:
Iako se puno zna o mutacijama, one su i dalje crna kutija u po-
gledu evolucije. Kako izgleda, nove biohemijske funkcije su retke u
evoluciji, a osnov za njihov postanak praktino je nepoznat.9
Matematiari su se godinama alili da se darvinistiki brojevi
ne slau. Informacioni teoretiar Hjubert Joki (Hubert Yockey) tvrdi
da informacija neophodna za otpoinjanje ivota nije mogla da se
razvije sluajno; on je predloio da se ivot smatra datim, kao i
materija i energija.10 Vodei matematiari i evolucioni biolozi su
1966. godine odrali skup na Vistar institutu u Filadelfiji jer je orga-
nizator, Martin Kaplan, sluajno uo prilino neobinu raspravu
izmeu etiri matematiara... o matematikim sumnjama u vezi sa
darvinistikom teorijom evolucije.11 Na skupu je jedna strana bila
nezadovoljna, a druga neshvaena. Matematiaru koji je tvrdio
da nije bilo dovoljno vremena za broj mutacija potreban za evo-
luciju oka, biolozi su rekli da mora da su njegove cifre pogrene.
Meutim, matematiari nisu bili ubeeni da je greka njihova. Kao
to je jedan rekao:
40
Postoji znaajan jaz u neodarvinistikoj teoriji evolucije, i mi veru

jemo da se jaz takve prirode ne moe premostiti trenutnim kon-
ceptom biologije.12
Stjuart Kaufman (Stuart Kauffman) sa Santa Fe instituta vodei
je zastupnik teorije sloenosti. Jednostavno reeno, ova teorija
predlae samoorganizaciju kao uzrok mnogih odlika ivih sistema
tenju sloenih sistema da se sami ureuju u obrasce samoorga
nizaciju, a ne prirodno odabiranje:
Darvin i evolucija stoje naspram nas, bez obzira na mrmljanje
naunika kreacionista. Ali, da li je to gledite tano? Tanije, da li
je odgovarajue? Verujem da nije. Nije da Darvin grei, ve je pre-
poznao samo deo istine.13
Teorija sloenosti do sada je privukla malo sledbenika, ali puno
kritike. Don Mejnard Smit (John Maynard Smith), kod koga je
Kaufman bio na postdiplomskim studijama, ali se da je teorija
previe matematika i da nije povezana sa stvarnom hemijom.14
Iako primedba ima vrednost, Smit ne prua reenje za problem
koji je Kaufman identifikovao nastanak sloenih sistema.
Sve u svemu, Darvinova teorija je nailazila na neslaganje od
kada je objavljena, i to ne samo zbog teolokih razloga. Jedan
od Darvinovih kritiara, St. Dord Mivart (St. George Mivart) je
1871. godine naveo zamerke teoriji, od kojih su mnoge iznenadile
slinou s onima koje postavljaju savremeni kritiari.
Ono to e se izneti (protiv darvinizma) moe se saeti u sledeem:
da prirodno odabiranje ne moe da objasni poetne stupnjeve
korisnih struktura. Da se ne usklauje sa istovremenim posto-
janjem blisko slinih struktura razliitog porekla. Da postoje os-
nove za razmiljanje da se specifine razlike mogu razviti naglo
umesto postepeno. Miljenje da vrste imaju odreene, iako veo-
ma razliite, granice svoje varijabilnosti, jo uvek je logino. Da su
odreeni prelazni oblici odsutni, a moglo bi se oekivati da budu
prisutni... Da postoji puno upeatljivih fenomena u organskim
oblicima na koje prirodno odabiranje ne baca nikakvo svetlo.15
41
Izgleda da je isti argument ostao bez odgovora vie od veka.

Od Mivarta do Margulisove, oduvek je bilo dobro informisanih,
uglednih naunika koji su utvrdili da darvinizam ne odgovara.
Oigledno, ili na pitanja koja je prvi postavio Mivart odgovori nisu
dati, ili neki ljudi nisu bili zadovoljni odgovorima koje su dobili.
Pre nego to nastavimo, trebalo bi napomenuti oigledno: ako
bi anketirali sve naunike sveta, moda bi veina rekla da veruju da
je darvinizam taan. Ali naunici, kao i svi drugi, zasnivaju veinu
svog miljenja o svetu na reima drugih ljudi. Od velike veine onih
koji prihvataju darvinizam, veina (iako ne svi) ine to na osnovu
autoriteta. Takoe, i naalost, nauna zajednica je esto odbacivala
kritike da ne bi davala municiju kreacionistima. Ironino je da je
u ime zatite nauke jasna nauna kritika prirodnog odabiranja
sklonjena u stranu.
Vreme je da stavimo raspravu na otvoreno i da zanemarimo
probleme javnih odnosa. Vreme za raspravu je sada, jer smo
konano dosegli dno biologije, i sagledavanje je mogue. Na najdu-
bljim nivoima biologije hemijskom nivou elije otkrili smo slo
eni svet koji radikalno menja osnove na kojima se darvinistike
debate moraju voditi. Razmotrimo, na primer, biohemijski pogled
u debati kreacionizam/darvinizam u vezi sa bubom bombarderom.
Buba bombarder
Buba bombarder je insekt neupadljivog izgleda, duine oko
jedan i po centimetar. Meutim, kada je ugrozi drugi insekt, ova
buba ima poseban metod samoodbrane, izbacujui mlaz vrelog
rastvora prema neprijatelju iz otvora na zadnjem delu tela.16 Vrela
tenost opee metu, koja onda obino smisli drugi plan za veeru.
Kako se taj trik sprovodi?
Ispostavlja se da buba bombarder koristi hemiju. Pre bitke,
specijalizovane strukture zvane sekretorni renjevi proizvode
veoma koncentrovanu meavinu dve hemikalije, vodonik-peroksi-
da i hidrokvinona (slika 2-1). Vodonik-peroksid se moe kupiti u
42
apoteci; hidrokvinon se koristi za razvijanje fotografija. Meavina

se alje u skladinu komoru zvanu sabirna vezikula. Sabirna vezi-
kula je povezana sa drugim odeljkom zvanim eksploziona komora,
ali obino izolovana od nje. Ova dva odeljka su razdvojena kana-
lom sa miiem sfinkterom, koji je veoma nalik na mii sfinkter
od koga kod ljudi zavisi suzdravanje. Za eksplozionu komoru ve-
zan je niz voria - ektodermalnih lezda; one lue enzime kata
lizatore u eksplozionu komoru. Kada se buba oseti ugroenom,
ona gri miie koji okruuju skladinu komoru, dok istovremeno
oputa mii sfinkter. To potiskuje rastvor vodonik-peroksida i
hidrokvinona u eksplozionu komoru, gde se mea sa enzimima
katalizatorima.
Slika 2-1
Odbrambeni sistem bube bombardera: B, sabirna vezikula; E,
eksploziona komora; G, ektodermalne lezde koje izluuju kata-
lazu; L, Sekretorni renjevi; M, mii sfinkter; O, izvodni kanal. B
sadri meavinu hidrokvinona i vodonik peroksida, koja eksplodira
uz pomo katalaze kada ue u E.
Preuzeto iz: Crowson, R. A. (1981) The Biology of the Coleoptera, Aca-

demic Press, New York, poglavlje 15.
43
Stvari sada postaju hemijski veoma zanimljive. Vodonik-pero

ksid se brzo razlae na obinu vodu i kiseonik, kao to e se vodo
nik-peroksid u boci iz apoteke vremenom razgraditi ako se boca
ostavi otvorena. Kiseonik reaguje sa hidrokvinonom proizvodei
jo vode, plus veoma nadraljivu hemikaliju zvanu kvinon. Te
reakcije oslobaaju velike koliine toplote. Temperatura rastvora
se penje do take kljuanja; u stvari, deo isparava. Para i gas kise
onik vre znatan pritisak na zidove eksplozione komore. Uz sada
zatvoreni mii sfinkter, kanal koji vodi van tela bube jedini je izlaz
za kljualu meavinu. Miii koji okruuju kanal omoguavaju da
se parni mlaz usmeri tano prema izvoru opasnosti. Krajnji re-
zultat je: neprijatelj ove bube opeen parnim rastvorom toksine
hemikalije kvinona.
Moda se pitate zato meavina vodonik peroksida i kvinona
nije reagovala eksplozivno dok se nalazila u sabirnoj vezikuli. Zato
to se mnoge hemijske reakcije teko odigravaju ako nema lakog
naina da se molekuli sastanu na atomskom nivou u suprotnom
bi ova knjiga planula pri dodiru sa kiseonikom iz vazduha. Kao
poreenje, razmotrimo zakljuana vrata. Nema lakog naina da
se ljudi (recimo, tinejderi) sa suprotnih strana vrata sastanu,
ak i ako bi to eleli. Meutim, ako neko ima klju, onda se vra-
ta mogu otvoriti i poznanstva se mogu ostvariti. Enzim kataliza-
tor igra ulogu kljua, omoguavajui vodonik-peroksidu i hidrokvi
nonu da se sastanu na atomskom nivou kako bi reakcija mogla da
se odigra.
Buba bombarder je omiljeni primer kreacionista (Institut za
prouavanje stvaranja (Institute for Creation Research) je obja-
vio knjigu Hejzel Mej Rua (Hazel May Rue) Bombi, buba bomba
rder (Bomby, the Bombardier Beetle)). Oni peckaju evolucion-
iste izuzetnim odbrambenim sistemom ove bube, pozivajui ih da
objasne kako je mogao postepeno da evoluira. Riard Dokins
(Richard Dawkins), profesor zoologije na Oksfordu, prihvatio je
izazov. Dokins je najbolji savremeni zastupnik darvinizma, koji
ga popularizuje meu nenaunim krugovima. Njegove knjige,
ukljuujui i kritiki orijentisanu Slepi asovniar (The Blind
44
Watchmaker), dostupne su laicima i veoma zabavne. Dokins pie

strasno jer veruje da je darvinizam istinit. Takoe veruje da je
ateizam logian zakljuak na osnovu darvinizma i da bi svet bio
bolji ako bi vie ljudi delilo to gledite.
U Slepom asovniaru Dokins se kratko osvre na bubu bo-
mbardera. Prvo navodi odeljak iz knjige naunog pisca Frensisa
Hiinga (Francis Hitching) Vrat irafe (The Neck of the Giraffe)
koja istie odbrambeni sistem bube bombardera kao deo argu-
menta protiv darvinizma:
[Buba bombarder] izbacuje mlaz smrtonosne meavine hidrokvi-
nona i vodonik-peroksida u lice neprijatelja. Ove dve hemikalije,
kada se pomeaju, bukvalno eksplodiraju. Kako bi ih skladitila u
telu, buba bombarder je razvila hemijski inhibitor koji ih ini bezo-
pasnim. U trenutku kada buba izbacuje mlaz tenosti iz zadnjeg
dela abdomena, dodaje se anti-inhibitor kojim se meavini vraa
eksplozivnost. Koji bi to niz dogaaja mogao da dovede do evolu-
cije tako sloenog, koordinisanog i prefinjenog procesa? Bioloko
objanjenje korak-po-korak apsolutno ne zadovoljava. I najmanja
izmena hemijske ravnotee odmah bi proizvela generaciju eksplo-
diranih buba.17
Dokins odgovara:
Kolega biohemiar mi je ljubazno dao bocu vodonik-peroksida i
dovoljno hidrokvinona za 50 buba bombardera. Upravo u da
pomeam to dvoje. Po [Hiingu], eksplodirae mi u lice. Kreemo...
Pa, jo uvek sam ovde. Sipao sam vodonik-peroksid u hidrokvinon,
i apsolutno nita se nije desilo. ak se nije ni zagrejao... Izjava da
ove dve hemikalije, kada se pomeaju, bukvalno eksplodiraju,
netana je, iako se redovno ponavlja u kreacionistikoj literaturi.
Usput, ako vas buba bombarder zanima, ono to se zaista deava
je sledee: Istina je da ona izbacuje mlaz vrele meavine vodonik-
peroksida i hidrokvinona na neprijatelje. Meutim, vodonik-pero-
ksid i hidrokvinon ne reaguju burno, osim ako se doda katalizator.
To je ono to buba bombarder ini. to se tie evolucionih preku-
rsora sistema, i vodonik-peroksid i razliite vrste kvinona koriste se
45
u druge svrhe u telesnoj hemiji. Preci bube bombardera prosto su

upotrebili za drugu svrhu hemikalije koje su jednostavno ve bile
tu. Tako se evolucija odvija.18
Dokinsonovo objanjenje za evoluciju ovog sistema oslanja se
na injenicu da su elementi sistema jednostavno bili tu. Po tome,
evolucija bi mogla da bude mogua. Ali Dokins nije objasnio kako
se desilo da se vodonik-peroksid i kvinoni zajedno izluuju u ve-
likoj koncentraciji u jedan odeljak povezan kanalom i sfinkterom,
sa drugim odeljkom koji sadri katalizator neophodan za brzu
reakciju hemikalija.
Kljuno pitanje je: Kako se sloeni bioloki sistemi mogu
proizvesti postepeno? Problem sa gornjom debatom je da obe
strane govore jedna mimo druge. Jedna strana je pogreno iznela
injenice; druga strana samo ispravlja injenice. Ali je na darvini
stima da odgovore na dva pitanja: Prvo, koji su tano stupnjevi
evolucije ovih insekata? Drugo, imajui u vidu te stupnjeve, kako
nas Dokins vodi od jednog stupnja do sledeeg?
Dokins nam nije dao nikakve detalje o tome kako je odbram-
beni sistem bube bombardera mogao da evoluira. Iskoristimo ono
to znamo o anatomiji ovog insekta da bismo pretpostavili najpo-
voljnije uslove za njenu evoluciju. Prvo napominjemo da je funk-
cija odbrambenog sistema bube bombardera odbijanje napadaa.
Komponente sistema su (1) vodonik-peroksid i hidrokvinon, koje
proizvode sekretorni renjevi; (2) enzimi katalizatori, koje proiz-
vode ektodermalne lezde; (3) sabirna vezikula; (4) mii sfinkter;
(5) eksploziona komora; i (6) izvodni kanal. Ipak, nisu sve te kom-
ponente neophodne za funkcionisanje sistema. Sam hidrokvinon
iritira napadae. Veliki broj vrsta insekata sintetie kvinone koji se
uopte ne izluuju, ali koje su loeg ukusa. Predator prvo nekoli
cinu takvih buba proguta i ispljune, ali naui da u budunosti izbe
gava druge iritantne bube, i na taj nain vrsta kao celina ima kori
sti od takve odbrane.
Prema tome, sam hidrokvinon ima odbrambenu funkciju koju
smo pripisali celom sistemu. Da li se druge komponente mogu
46
dodavati sistemu bombardera na takav nain da se funkcija

neprestano poboljava? Izgledalo bi da mogu. Moemo da zamisli-
mo da bi vrsta ostvarivala korist od koncentrisanja hidrokvinona
u skladinom prostoru kao to je sabirna vezikula. To bi omoguilo
bubi da proizvodi velike koliine ove nadraujue hemikalije i da
time postane veoma neukusna, ne izazivajui sebi unutranje pro
bleme. Ako bi sabirna vezikula nekako razvila kanal do spoljanje
sredine, hidrokvinon bi mogao da curi i moda da odbije napadae
pre nego to bi oni progutali bubu. Mnoge vrste insekata imaju od-
brambene pigidijalne lezde sa takvom osnovnom strukturom: jed-
nostavnim skladinim prostorom i kanalom do spoljanje sredine,
esto okruenim miiem koji omoguava izbacivanje sadraja iz
tog prostora. Ovo bi se moglo poboljati razvijanjem miia sfink-
tera koji bi spreavao curenje sadraja do odgovarajueg trenutka.
Zaista, vodonik-peroksid je takoe nadraujua materija, pa bi
buba bila bezbednija ako bi mogla da lui, ak i pri niskoj tempe
raturi - i hidrokvinon i vodonik-peroksid, ime bi pojaala iritirajui
efekat. Skoro sve elije sadre enzim katalazu, koji razlae vodo
nik-peroksid na vodu i kiseonik uz oslobaanje toplote. Ako
bi elije koje oblau kanal koji vodi do spoljanje sredine luile
malo katalaze, onda bi prilikom izbacivanja deo vodonik-peroksi-
da bio razloen, zagrevajui rastvor i inei ga time nadraljivijim.
Vrste bube bombardera iz Australije19 i Papue Nove Gvineje20 iz-
bacuju mlazeve rastvora koji variraju u temperaturi od toplog do
vrueg, ali ne kljualog. Ako bi elije otputale vie katalaze, ras-
tvor bi postajao vreliji; na kraju bi se postigao optimum izmeu
vreline rastvora i izdrljivosti izlaznog kanala. Vremenom bi izla-
zni kanal mogao da ovrsne i da se proiri kako bi omoguio porast
temperature sve do take kljuanja rastvora. Zatim bi izluivanje
peroksidaza u katalitiku meavinu obezbedilo aparat koji je u
sutini identian onom prikazanom na slici 2-1.
Sada imamo podesan scenario za evolucionu literaturu.
Meutim, da li je razvoj odbrambenog sistema bube bombardera
zaista objanjen? Naalost, ovde izneto objanjenje nije nita de-
taljnije od Darvinove prie iz 19. veka o oku. Iako izgleda da imamo
47
stalno promenljiv sistem, komponente koje kontroliu njegovo

delovanje nisu poznate. Na primer, sabirna vezikula je sloena,
vieelijska struktura. ta ona sadri? Zato ima svoj odreen ob-
lik? Rei da bi buba ostvarivala korist od koncentrisanja hidro
kvinona u skladinom prostoru je isto to i rei drutvo ostva
ruje korist od koncentrisanja moi u centralizovanoj vladi: U oba
sluaja nain koncentrisanja i sabirni sud nisu objanjeni, a koristi
bi u velikoj meri zavisile od detalja. Sabirna vezikula, mii sfink-
ter, eksploziona komora i izlazni kanal, same po sebi predstavljaju
sloene strukture, sa puno neutvrenih podstruktura. tavie,
stvarni procesi odgovorni za razvoj eksplozivne sposobnosti nisu
poznati: ta uzrokuje da se sabirna vezikula razvije, da se vodonik
peroksid izlui, ili da se mii sfinkter obmota?
Sve to na osnovu iznetog moemo da zakljuimo jeste da je
darvinistika evolucija mogla da se odigra. Ako bismo mogli da
analiziramo strukturne detalje bube do poslednjeg proteina i enzi
ma, i ako bismo mogli da objasnimo sve te detalje na darvinistiki
nain, onda bismo mogli da se sloimo sa Dokinsom. Ipak, za sada
ne moemo rei da li korak-po-korak razvoj naeg hipotetikog
evolucionog toka predstavlja skokove od pojedinanih mutacija
ili helikopterske prelaze izmeu udaljenih brda.
Videti znai verovati

Vratimo se na ljudsko oko. Dokins i Hiing sukobljavaju se i oko
ovog klasinog organa. Hiing je u Vratu irafe naveo:
Sasvim je oigledno da ako i najmanji detalj nije u redu ako je
ronjaa mutna, ili ako zenica ne moe da se iri, ili ako soivo
postane neprozirno, ili se poremeti fokusiranje onda se ne formi-
ra prepoznatljiva slika. Oko ili funkcionie kao celina ili uopte ne
funkcionie. Kako je onda ono evoluiralo sporim, stalnim, beskra
jno malim darvinistikim poboljanjima? Da li je stvarno verovatno
da su se na hiljade i hiljade srenih sluajnih mutacija istovreme-
no odigrale kako bi soivo i mrenjaa, koje nisu od koristi jedno
48
bez drugog, evoluirale sinhrono? Kakva bi vrednost u pogledu

preivljavanja mogla da postoji od oka koje ne vidi?21
Dokins, zahvalan to Hiing ponovo ide bradom napred (za no-
kaut), ne proputa priliku:
Razmotrimo izjavu da ako i najmanji detalj nije u redu... [ako]
se poremeti fokusiranje... onda se ne formira prepoznatljiva
slika. anse ne mogu biti daleko od 50/50 da itate ove rei kroz
naoare. Skinite ih i pogledajte uokolo. Da li biste se sloili da se ne
formira prepoznatljiva slika?... (Hiing) takoe navodi, kao da je
oigledno, da soivo i mrenjaa nisu od koristi jedno bez drugog.
Po kom autoritetu? Meni bliska osoba imala je operaciju katara-
kte na oba oka. Ona uopte nema soivo u oima. Bez naoara ne
bi mogla da igra tenis ili pak da cilja pukom. Meutim, ona me
uverava da vam je mnogo bolje sa okom bez soiva nego sasvim
bez oka. Moete da primetite ako nailazite na zid ili na drugu oso-
bu. Ako biste bili divlje stvorenje, sigurno biste mogli da koristite
oko bez soiva kako bi opazili maglovit oblik grabljivca, i smer iz
koga se pribliava.22
Nakon napada na Hiinga kao i na naunike Riarda Goldmita
i Stefana Dej Gulda to se brinu zbog sloenosti oka, Dokins nas-
tavlja parafrazirajui argument arlsa Darvina za mogunost evo-
lucije oka:
Neke jednoelijske ivotinje imaju mrlju osetljivu na svetlost sa
malo pigmenta iza nje. Zastor blokira svetlost koja dolazi iz jednog
smera, to im prua neku predstavu o tome odakle dolazi svet-
lost. Meu vieelijskim ivotinjama... pigmentom zatamnjene
elije osetljive na svetlost postavljene su u mali pehar. To im prua
neznatno bolju sposobnost utvrivanja smera... Ako pehar veoma
produbite i zavrnete ivice na unutra, na kraju ete dobiti kameru sa
uzanim otvorom bez soiva... Kada imate pehar za oko, skoro bilo
kakav neznatno konveksan, neznatno providan materijal preko ot-
vora predstavljae poboljanje, zbog svojih rudimentarnih osobi-
na soiva. Kada je jednom grubo protosoivo tu, dolazi do nepreki
dnih postepenih nizova poboljanja; inei ga debljim i providnijim
49
i inei da manje krivi sliku, proces dostie vrhunac onim to bismo

svi prepoznali kao pravo soivo.23
Dokins i Darvin nas pozivaju da verujemo kako se evolucija oka
odigravala korak po korak, beskonano malim poboljanjima, ni-
zom prelaznih oblika. Ali jesu li ona beskonano mala? Setite se da
mrlja osetljiva na svetlost koju Dokins uzima kao svoju poetnu
taku zahteva za funkcionisanje kaskadu faktora, ukljuujui 11-
cis-retinal i rodopsin. Dokins ih ne spominje. I odakle je mali pe-
har nastao? Lopta elija od koje se pehar mora nainiti teie
da se zaokrugli ako se ne odrava u pravilnom obliku moleku-
larnom potporom. U stvari, postoje na desetine sloenih protei-
na koji su ukljueni u odravanje oblika elije, i jo desetine dru-
gih koji kontroliu vanelijske strukture; u njihovom odsustvu,
elije zauzimaju oblik brojnih mehuria sapunice. Da li te struk-
ture predstavljaju mutacije od jednog koraka? Dokins nam nije
rekao kako je naizgled jednostavan pehar nastao. Iako nas uve
rava da bi bilo kakav providan materijal bio poboljanje (setite
se Hekelovog pogrenog miljenja da bi bilo lako proizvesti elije
poto su svakako bile samo proste grudvice), nije nam reeno
koliko je teko proizvesti jednostavno soivo. Ukratko, Dokinso-
vo objanjenje zadrava se samo na nivou grube anatomije.
I Hiing i Dokins pogreno su usmerili svoju panju. Oko, ili
skoro svaka velika bioloka struktura, sastoji se od niza specifinih
sistema. Funkcija same mrenjae jeste opaanje svetlosti. Funkcija
soiva je da skuplja i fokusira tu svetlost. Ako se soivo koristi sa
mrenjaom, rad mrenjae se poboljava, ali i mrenjaa i soivo
mogu samostalno da funkcioniu. Slino tome, miii koji fokusi
raju soivo ili pomeraju oko funkcioniu kao kontrakcioni sistemi,
koji se mogu primeniti na puno razliitih sistema. Opaanje svet-
losti mrenjaom nije zavisno od njih. Suzni kanali i kapci takoe
su sloeni sistemi, ali odvojivi od funkcije mrenjae.
Hiingov argument je ranjiv jer on pogreno smatra integri-
sani sistem za jedan sistem, i s pravom Dokins ukazuje na odvoji-
vost komponenti. Meutim, Dokins samo dodaje sloene sisteme
50
na sloene sisteme i to naziva objanjenjem. To se moe upore

diti sa odgovorom na pitanje Kako se stereo sistem proizvodi?
reima ukljuivanjem zvunika za pojaalo, i dodavanjem CD ple-
jera, radio prijemnika, i kasetofona. Darvinistika teorija ili moe
da da kompletno objanjenje proizvodnje zvunika i pojaala, ili
ne moe.
Neumanjiva sloenost i priroda mutacija

Darvin je znao da je njegova teorija postepene evolucije priro
dnim odabiranjem nosila teko breme:
Ako bi se moglo pokazati da postoji bilo kakav sloeni organ koji ni-
kako nije mogao da se formira brojnim, uzastopnim, malim modi-
fikacijama, moja teorija bi apsolutno pala.24
Prihvatljivo je rei da se veliki deo naunog skepticizma oko
darvinizma u prolom veku usredsreivao na ovaj zahtev. Od Mi-
vartove zabrinutosti oko poetnih stupnjeva novih struktura, do
Margulisove koja odbacuje postepenu evoluciju, kritiari Darvina
su pretpostavljali da je njegov kriterijum za neuspeh ispunjen. Ali,
kako da budemo sigurni? Koji tip biolokog sistema ne bi mogao
da se formira brojnim, uzastopnim, malim modifikacijama?
Pa, za poetak, sistem koji je neumanjive (nesvodive) sloenosti.
Pod neumanjivom sloenou (irreducibly complex) podrazume-
vam jedinstven sistem sastavljen od nekoliko dobro uklopljenih
delova koji meusobno delujui doprinose osnovnoj funkciji, a
uklanjanje bilo kog dela izaziva prestanak funkcije sistema. Neu-
manjivo sloen sistem ne moe se proizvesti direktno (to jest,
neprestanim poboljavanjem prvobitne funkcije, koja nastavlja da
se odigrava istim mehanizmom) neznatnim, uzastopnim prome-
nama prethodnog sistema, jer je bilo koji prethodnik neumanji-
vo sloenom sistemu, kome nedostaje jedan deo, po definiciji ne-
funkcionalan. Neumanjivo sloen bioloki sistem, ako postoji tako
neto, bio bi moan izazov darvinistikoj evoluciji. Poto prirodno
odabiranje moe da odabere samo sisteme koji ve funkcioniu,
51
onda - ako se bioloki sistem ne moe postepeno proizvesti -

morao bi da se pojavi kao integrisana jedinica odjednom, kako bi
prirodno odabiranje imalo na emu da deluje.
Meutim, ak i neumanjivo sloen sistem, koji otuda nije mogao
da nastane evolucijom, ne moe iskljuiti mogunost indirek
tnog, zaobilaznog puta. Ipak, kako se sloenost sistema poveava,
verovatnoa takvog indirektnog puta strmoglavo se smanjuje. A
kako se broj neobjanjenih, neumanjivo sloenih sistema poveava,
nae uverenje da je ispunjen Darvinov kriterijum neuspeha, strmo-
glavo se penje do maksimuma koji nauka dozvoljava.
Ukratko, moda je primamljivo zamisliti da neumanjiva
sloenost zahteva viestruke istovremene mutacije da bi evolu-
cija mogla da bude daleko nasuminija nego to smo mislili, ali i
dalje mogua. Takvo pozivanje na grubu sreu nikada se ne moe
pobiti. Pa ipak, to je prazan argument. Moe se isto tako rei da je
svet srenom okolnou nastao jue sa svim odlikama koje sada
ima. Srea je metafizika pretpostavka; nauna objanjenja se
pozivaju na uzroke. Skoro je opte prihvaeno da bi takvi iznenad-
ni dogaaji bili nespojivi sa gradualizmom kakav je Darvin zamis-
lio. Riard Dokins dobro objanjava ovaj problem:
Evolucija verovatno nije uvek postepena. Ali mora biti postepena
kada se koristi za objanjenje pojave sloenih, naizgled dizajniranih
objekata, kao to su oi. Jer ako nije postepena u tim sluajevima,
prestaje da ima bilo kakvu mo objanjavanja.25
Razlog tome nalazi se u prirodi mutacija.
U biohemiji, mutacija predstavlja promenu DNK. Da bi se nasle-
dila, promena se mora javiti u DNK reproduktivne elije. Najjed-
nostvanija mutacija javlja se sa promenom jednog nukleotida
(nukleotidi su gradivni blokovi DNK) u drugi. Umesto toga, jedan
nukleotid moe se dodati ili izostaviti kada se DNK kopira tokom
elijske deobe. Ponekad, ipak, ceo region DNK hiljade ili milioni
nukleotida sluajno se izbacuju ili dupliraju. To se takoe rauna
kao pojedinana mutacija, jer se deava odjednom, u jedinstvenom
52
dogaaju. Uopte, pojedinana mutacija moe u najboljem sluaju

da proizvede samo malu promenu u organizmu ak i ako nam
promena izgleda kao velika. Na primer, postoji dobro poznata mu-
tacija zvana antennapedia koju naunici mogu da proizvedu kod
laboratorijske vinske muice: nesreni mutirani organizam ima
noge koje mu izrastaju iz glave umesto antena. Iako nam to izgle-
da kao velika promena, u stvari nije. Noge na glavi tipine su noge
vinske muice, samo na pogrenom mestu.
Ovde u upotrebiti uporeenje sa uputstvom za sklapanje ko-
rak po korak. Mutacija je promena u jednom od niza uputstava.
Tako, umesto da kae: Uzmite navrtanj od 0,5 centimetra, mutaci-
ja kae: Uzmite navrtanj od 0,6 centimetra. Ili umesto: Postavite
okrugli klju u okruglu rupu, mogli bismo da dobijemo: Postavite
okrugli klju u etvrtasti otvor. Ili umesto: Privrstite sedite
za vrh motora, mogli bismo da dobijemo Privrstite sedite za
upravlja (ali bismo to mogli ostvariti samo ako bi se navrtnji i
zavrtnji mogli privrstiti za upravlja). Ono to mutacija ne moe
da uini jeste da promeni sve korake uputstva odjednom, pa da ,re
cimo, dobijemo uputstvo za nastanak faksimil aparat umesto radija.
Ako se vratimo na bubu bombardera i ljudsko oko, pitanje je da li
se brojne anatomske promene mogu objasniti velikim brojem ma-
lih mutacija. Odgovor koji daju evolucionisti je: ne moemo da pro-
cenimo. I odbrambeni sistem bube bombardera i oko kimenjaka
sadre tako puno molekularnih komponenti (reda veliine deseti-
na hiljada razliitih tipova molekula) da je njihovo nabrajanje i
razmiljanje o mutacijama koje su mogle da ih proizvedu tre-
nutno nemogue. Previe navrtanja i zavrtanja (i spojki, motornih
delova, upravljaa, i tako dalje) nije objanjeno. Rasprava meu
nama da li bi darvinistika evolucija mogla da proizvede tako ve-
like strukture liila bi na raspravu izmeu naunika 19. veka o
tome jesu li elije mogle da se jave spontano. Takve rasprave su
uzaludne, rekli bi evolucionisti, jer nisu poznate sve komponente.
Meutim, to nas ne bi smelo omesti; i drugi vekovi nisu mogli
da odgovore na mnoga pitanja koja su ih zanimala. tavie, to to
53
jo uvek ne moemo da procenimo pitanje evolucije oka ili bube,

ne znai da ne moemo da procenimo tvrdnje darvinizma za bilo
koju bioloku strukturu. Kada se spustimo sa nivoa cele ivotinje
(kao to je buba) ili celog organa (kao to je oko) na molekularni
nivo, onda u mnogim sluajevima moemo da donesemo sud o
evoluciji jer su svi delovi mnogih molekularnih sistema poznati. U
narednih pet poglavlja susreemo se sa nizom takvih sistema i
doneti presudu.
Vratimo se sada pojmu neumanjive sloenosti. Na ovom mestu
u naoj raspravi neumanjiva sloenost je samo izraz ija mo lei u
najveoj meri u njegovoj definiciji. Moramo saznati kako moemo
da prepoznamo neumanjivo sloen sistem. Poznajui prirodu mu-
tacija, kada moemo biti sigurni da je bioloki sistem neumanji-
vo sloen?
Prvi korak u odreivanju neumanjive sloenosti jeste odre
ivanje i funkcije sistema, i svih njegovih komponenata. Neuma
njivo sloen objekat bie sastavljen od nekoliko delova, od kojih
svi doprinose funkciji. Da bi se izbegli problemi sa veoma sloenim
objektima (kao to su oi, bube, ili drugi vieelijski bioloki siste-
mi) poeu sa jednostavnim mehanikim primerom: skromnom
miolovkom.
Funkcija miolovke je da uhvati mia kako ne bi mogao da vri
neprijateljske aktivnosti kao to je grickanje dakova sa branom
ili elektrinih kablova, ili ostavljanje malih podsetnika svog prisus-
tva po nepoienim uglovima. Miolovka koju neki koriste sastoji
se iz par delova (slika 2-2): (1) ravna drvena platforma koja slui
kao postolje; (2) metalni udara, koji vri posao hvatanja mia; (3)
opruga sa produenim krajevima koji pritiskaju platformu i udara
kada je zamka nategnuta; (4) osetljiva kukica koja se aktivira pri
delovanju i najmanjeg pritiska, i (5) metalna poluga koja povezu-
je kukicu i dri udara kada je zamka nategnuta. (Takoe postoje
raznovrsni dodaci koji odravaju sistem u jednom komadu.)
Drugi korak pri odreivanju da li je sistem neumanjivo sloen
je: upitati da li su svi pomenuti delovi neophodni za funkciju. U
54
ovom primeru, odgovor je jasno da. Pretpostavimo da dok itate

jedne veeri, ujete dobovanje noica u ostavi, i kreete do fioke da
uzmete miolovku. Naalost, usled loe proizvodnje, nedostaje joj
jedan od gore navedenih delova. Koji bi deo mogao da nedostaje,
a da vam i dalje omoguava da uhvatite mia? Da nema drvene os-
Slika 2-2
Kuna miolovka
nove, ne bi bilo postolja za privrivanje drugih komponenata.

Da nema udaraa, mi bi mogao da igra celu no na platformi i ne
bi bio pritisnut za drvenu osnovu. Kada ne bi bilo opruge, udara i
postolje stajali bi oputeni i glodar ponovo ne bi bio ometen. Kada
ne bi bilo kukice ili metalne spojne poluge, onda bi opruga povukla
udara im ga pustite; da biste koristili takvu zamku morali biste
da jurite mia uokolo drei zamku otvorenu.
Da bismo osetili punu snagu zakljuka da je sistem neumanjivo
sloen i da prema tome nema funkcionalne prethodnike, moramo
razlikovati fizikog prethodnika od konceptualnog (pojmovnog)
prethodnika. Gore opisana zamka nije jedini sistem koji moe da
55
onesposobi mia. Pri drugim prilikama neki ljudi su koristili lep-

ljivu zamku. Moe se koristiti i kutija koja se dri otvorena tapom
koji se moe ukloniti izdaleka, bar u teoriji. Ili se na mia jed-
nostavno moe pucati pukom. Meutim, to nisu fiziki prekursori
(prethodnici) standardne miolovke, poto se ne mogu preobra-
ziti, darvinistiki korak po korak, u zamku sa osnovom, udaraem,
oprugom, kukicom i spojnom polugom.
Da pojasnimo stvar, razmotrimo niz: skejtbord, kolica, bicikl,
motocikl, automobil, avion, mlazni avion, svemirski brod. To izgleda
kao prirodna progresija, jer predstavlja listu objekta koji se mogu
koristiti za prevoz, a i zato to su poreani po sloenosti. Koncep-
tualno se mogu povezati i stopiti u jedan neprekidan niz. Meutim,
da li je, na primer, bicikl fiziki (i potencijano darvinistiki) pre-
thodnik motocikla? Ne. To je samo pojmovni prethodnik. Nije-
dan motocikl u istoriji, ak ni prvi, nije bio jednostavno sainjen
preureivanjem bicikla na nain korak po korak. Lako bi moglo
da se desi da tinejder jedne nedelje popodne odlui da uzme stari
bicikl, stari motor za kosilicu, i neke rezervne delove i (uz neko-
liko sati napora) napravi motocikl koji radi. Ali to samo pokazu-
je da ljudi mogu da dizajniraju neumanjivo sloene sisteme, to
ve znamo. Da bi bio prethodnik u Darvinovom smislu, moramo
da pokaemo da se motocikl moe izgraditi brojnim, uzastopnim,
malim promenama bicikla.
Pokuajmo onda da evoluiramo bicikl u motocikl postepenim
nagomilavanjem mutacija. Pretpostavimo da je fabrika proizvo-
dila bicikle, ali da se povremeno javljala greka u proizvodnji. Pret-
postavimo dalje da kada bi greka dovela do poboljanja u biciklu,
onda bi prijatelji i susedi srenog kupca zahtevali sline bicikle, a
fabrika bi izvrila zamenu opreme kako bi mutacija bila trajna od-
lika. Prema tome, kao bioloke mutacije, uspene mehanike mu-
tacije umnoile bi se i rairile. Meutim, ako nae poreenje tre-
ba da bude bitno za biologiju, svaka promena moe da predstavlja
samo blagu modifikaciju, duplikaciju ili preraspored ve postojeih
komponenata, i promena mora da pobolja funkciju bicikla. Prema
tome, ako bi fabrika grekom poveala veliinu navrtnja ili smanjila
56
prenik zavrtnja, ili dodala jo jedan toak na prednju osovinu ili

levo od zadnje gume, ili stavila pedalu na upravlja ili postavila do-
datne konice, i ako bi bilo koja od tih blagih promena poboljala
vonju biciklom, onda bi kupci odmah primetili poboljanje i mu-
tirani bicikli bi, na pravi darvinistiki nain, dominirali tritem.
Da li bismo uz te uslove mogli da evoluiramo bicikl u moto-
cikl? Moemo da idemo u pravom smeru inei sedite udobnijim
u malim koracima, tokove vee, i ak (pretpostavljajui da nai
kupci vole bajkerski izgled) imitirajui opti oblik na razliite
naine. Ali motocikl zavisi od izvora goriva, a bicikl nema nita
to se moe postepeno modifikovati kako bi postalo rezervoar za
benzin. A koji deo bicikla bi se mogao duplirati kako bi poeo da
izgrauje motor? ak i kada bi srena nezgoda ubacila motor za
kosilicu iz susedne fabrike u fabriku bicikla, motor bi morao da se
postavi na bicikl i da se povee na pravi nain za lanac. Kako se to
moe izvesti korak po korak uz pomo delova bicikla? Fabrika koja
proizvodi bicikle jednostavno ne bi mogla da proizvede motocikl
prirodnim odabiranjem koje deluje na varijacije nastale broj-
nim, uzastopnim, malim promenama i u stvari istorija nema
primera sloene promene u proizvodu koja bi se odigravala na taj
nain.
Bicikl, prema tome, moe da bude pojmovni prethodnik mo-
tocikla, ali nije fiziki. Darvinistika evolucija zahteva fizike pre-
thodnike.
Minimalna funkcija
Razmotrili smo pitanje neumanjive sloenosti kao izazov evo-
luciji korak-po-korak. Meutim, postoji jo jedna potekoa za
Darvina. Moja prethodna lista faktora, koji sainjavaju miolovku
neumanjivo sloenom, bila je u stvari previe velikoduna, jer ne
moe da funkcionie bilo kakva naprava sa pet delova standardne
miolovke. Da je osnova nainjena od papira, na primer, zamka bi
se raspala. Da je udara previe teak, polomio bi oprugu. Da je
57
opruga previe labava, ne bi pokretala udara. Da je spojna polu-

ga prekratka, ne bi dosegla do kukice. Da je kukica prevelika, ne
bi se otputala u odgovarajue vreme. Jednostavna lista delova
miolovke je neophodna, ali nije dovoljna, da bi proizvela funkcio-
nalnu miolovku.
Da bi bio kandidat za prirodno odabiranje, sistem mora da ima
sposobnost vrenja minimalne funkcije: sposobnost da se izvri za-
datak u fiziki realnim okolnostima. Miolovka nainjena od nepo-
desnih materijala ne bi ispunila kriterijum minimalne funkcije, jer
ak i sloene maine koje vre ono za ta su napravljene ne moraju
biti od velike koristi. Kao ilustraciju, pretpostavimo da je prvi van-
brodski motor dizajniran i iznet na trite. Motor je radio glatko
sagorevajui benzin pri kontrolisanoj stopi, prenosei silu du
osovine, i okreui propeler ali je propeler rotirao brzinom od
samo jednog obrtaja na as. To je impresivan tehnoloki podvig;
jer na primer, sagorevanje benzina u konzervi pored propelera ne
okree ga uopte. Svejedno, malo ljudi bi kupilo takvu mainu, jer
ne radi na nivou podesnom za svoju svrhu.
Funkcionalne odlike mogu biti nepodesne iz jednog od dva ra-
zloga. Prvi je ako maina ne moe da uradi posao. Par koji peca
na sredini jezera u amcu sa sporim propelerom ne bi stigao
do pristanita: nasumine struje vode i vetra skrenule bi njihov
amac sa kursa. Drugi razlog, zbog koga bi funkcionalne odlike
mogle da budu nepodesne, jeste ako su manje efikasne od onoga
to bi se moglo ostvariti jednostavnijim sredstvima. Niko ne bi ko-
ristio neefikasan, vanbrodski motor ako bi mogao isto ili bolje da
proe sa veslom.
Za razliku od neumanjive sloenosti (kada moemo da nave-
demo pojedinane delove), minimalnu funkciju ponekad je teko
definisati. Ako jedan obrtaj na sat nije dovoljan za vanbrodski
motor, ta je sa sto? Ili hiljadu? Svejedno, minimalna funkcija je
kritina u evoluciji biolokih struktura. Na primer, kolika je mini-
malna funkcija hidrokvinona koju grabljiva ivotinja moe da ose-
ti? Koliki e porast temperature rastvora osetiti? Ako grabljivica
58
nije osetila siunu koliinu hidrokvinona ili malu promenu tem-

perature, onda se naa dokinsovska pria o evoluciji bube bom-
bardera moe staviti u ravan sa priom o kravi koja preskae me-
sec. Neumanjivo sloeni sistemi predstavljaju nezgodne prepreke
darvinistikoj evoluciji; potreba za minimalnom funkcijom u ve-
likoj meri pojaava dilemu.
Navrtnji i zavrtnji
Biohemija je pokazala da bilo koji bioloki sistem koji zahteva
vie od jedne elije (kao to je organ ili tkivo) neophodno pred-
stavlja sloenu mreu puno razliitih sistema izuzetne sloenosti.
Najprostija samodovoljna, umnoavajua elija ima kapacitet da
proizvede hiljade razliitih proteina i drugih molekula, u razliitim
trenucima i pod promenljivim uslovima. Sinteza, razgradnja,
stvaranje energije, replikacija, odravanje elijske arhitekture,
pokretljivost, regulacija, popravka, komunikacija sve te funkci-
je odigravaju se u praktino svakoj eliji, a svaka funkcija i sama
zahteva interakciju mnogo komponenti. Poto svaka elija pred-
stavlja takvu isprepletenu mreu sistema, ponavljali bismo greku
Frensisa Hiinga pitajui da li su vieelijske strukture mogle da
evoluiraju na darvinistiki nain, korak po korak. To bi bilo kao
pitati ne da li je bicikl mogao da evoluira u motocikl, ve da li je
fabrika bicikala mogla da evoluira u fabriku motocikala! Evoluci-
ja se ne bi odigravala na nivou fabrike; odigravala bi se na nivou
navrtanja i zavrtanja.
Argumenti Dokinsa i Hiinga nisu uspeni jer nikada ne govore
o onome to se nalazi u sistemima oko kojih raspravljaju. Ne samo
da je oko izuzetno sloeno, ve je i sama mrlja osetljiva na svet-
lost kojom Dokins zapoinje svoj sluaj jedan vieelijski organ,
ija svaka elija ini sloenost motocikla ili televizora beznaajnom
pri poreenju. Ne samo da odbrambeni aparat bube bombardera
zavisi od niza delova koji meusobno sarauju, ve i elije koje
proizvode hidrokvinon i vodonik peroksid zavise u tom pogledu
od veoma velikog broja komponenti; elije koje izluuju katalazu
59
veoma su sloene; a mii sfinkter koji odvaja sabirnu veziku-

lu od eksplozione komore predstavlja sistem sistema. Zbog toga,
Hiingov argument o neverovatnoj sloenosti bube bombardera
lako se zamagli do beznaajnosti, a Dokinsov odgovor zadovoljava
samo dok ne zatraimo vie detalja.
Nasuprot biolokim organima, analiza jednostavnih mehanikih
predmeta relativno je direktna. Brzo smo pokazali da je miolovka
neumanjivo sloena, i mogli smo da zakljuimo ono to smo ve znali
da je miolovka nainjena kao celovit sistem. Ve smo znali da mo-
tocikl nije nesvesno proizveden malim, uzastopnim poboljanjima
bicikla, i povrna analiza pokazuje da je to nemogue. Mehaniki
objekti ne mogu da se razmnoavaju i mutiraju kao bioloki siste-
mi, ali nam hipotetiki uporedivi dogaaji u zamiljenoj fabrici po-
kazuju da mutacija i razmnoavanje nisu glavne prepreke evoluci-
je mehanikih objekata. Sami zahtevi odnosa struktura - funkcija
su ti koji blokiraju evoluciju darvinistikog tipa.
Maine je relativno lako analizirati jer su i njihova funkcija i svi
njihovi delovi, svaki navrtanj i zavrtanj, poznati i mogu se nave
sti. Onda je lako videti da li je bilo koji dati deo potreban za funk-
ciju sistema. Ako sistem zahteva nekoliko tesno povezanih delo-
va za funkcionisanje, onda je neumanjivo sloen, i zakljuiemo da
je proizveden kao integrisana jedinica. U principu, bioloki siste-
mi se takoe mogu analizirati na taj nain, ali samo ako se mogu
nabrojati svi delovi sistema i ako se moe utvrditi funkcija.
U prolih nekoliko decenija, savremena biohemija je rasvetlila
sve ili veinu komponenata brojnih biohemijskih sistema. U pet na-
rednih poglavlja govoriu o nekoliko njih. U 3. poglavlju razmotriu
zadivljujuu strukturu zvanu cilija (treplja), koju neke elije ko-
riste za plivanje. U narednom poglavlju govoriu o onome to se
deava kada poseete prst i pokazati da je prividna jednostavnost
zgruavanja krvi prikriveno sloena. Nakon toga u razmotri-
ti kako elije prenose materijale iz jednog subelijskog odeljka
u drugi, nailazei na veliki broj istih problema na koje federalni
transport nailazi pri isporuci paketa. U 6. poglavlju u govoriti
60
o vetini samoodbrane na elijskom nivou, naravno. Moj po-

slednji biohemijski primer bie u 7. poglavlju, gde razmotram
sloeni sistem koji elija zahteva radi izgradnje samo jednog od
svojih gradivnih blokova. U svakom poglavlju u razmotriti da
li je sistem o kome se govori mogao postepeno da se razvije na
darvinistiki nain, kao i ta je nauna zajednica rekla o moguoj
evoluciji tih sistema.
Nastojao sam da tih pet poglavlja sa primerima bude to je
mogue itljivije i prijatnije. Ne govorim ni o kakvim nejasnim
konceptima osobenim za biohemiju ni o emu to je tee od
ideje spajanja ili isecanja. Svejedno, kao to sam spomenuo u
predgovoru, da biste cenili sloenost, morate je iskusiti. Sistemi
koje opisujem sloeni su jer sadre mnogo komponenti. Meutim,
nema ispita na kraju knjige. Detaljna rasprava treba samo da vam
omogui uvid u sloenost sistema, ne da proveri vae pamenje.
Neki itaoci e moda eleti da se odmah udube u primere, dru-
gi e moda eleti samo da ih brzo pregledaju i da se kasnije vrate
kada budu spremni za vie detalja.
Unapred se izvinjavam zbog sloenosti materijala, ali je to svoj-
stveno materiji koju elim da predstavim. Riard Dokins moe da
pojednostavi sadraj koliko god eli, jer mu je namera da uveri
svoje itaoce kako se darvinistika evolucija odvija bez problema.
Meutim, da bismo uvideli prepreke evoluciji, moramo se uhvati-
ti u kotac sa sloenou.
61
Drugi deo
Pregled sadraja kutije
3. poglavlje
Veslaj, veslaj
Proteini (Belanevine)
Koliko god to moda udno zvui, savremena biohemija je po-
kazala da elijom upravljaju maine doslovno, molekularne
maine. Kao i maine koje pravi ovek (kao to su miolovke, bicikli
i svemirski brodovi), molekularne maine variraju od jednostavnih
do izuzetno sloenih: mehanike maine koje generiu silu, kao
one u miiima; elektronske maine, kao one u nervima; maine
na solarnu energiju, kao one za fotosintezu. Naravno, molekularne
maine izgraene su prvenstveno od proteina (belanevina), a ne
od metala i plastike. U ovom poglavlju govoriu o molekularnim
mainama koje omoguavaju elijama da plivaju, i videete ta im
je potrebno za to.
Ali prvo, malo neophodnih detalja. Da bi se razumela moleku-
larna osnova ivota, mora postojati predstava o tome kako pro-
teini funkcioniu. One koji ele da znaju sve detalje kako se pro-
teini proizvode, kako im njihova struktura omoguava da budu
tako efektivne, i tako dalje ohrabrujem da iz biblioteke pozajme
uvodni udbenik iz biohemije. Za one koji ele da saznaju neto
o nekoliko detalja kao na primer kako izgledaju aminokiseline,
i koji nivoi strukture belanevina postoje postoji dodatak koji
govori o proteinima i nukleinskim kiselinama. Meutim, za nae
potrebe bie dovoljan ponueni pregled ovih izuzetnih biohemi-
kalija.
Veina ljudi razmilja o proteinima kao o neemu to se jede.
Meutim, u telu ive ivotinje ili biljke oni igraju veoma ak-
tivne uloge. Proteini predstavljaju maine unutar ivih tkiva koje
65
izgrauju strukture i vre hemijske reakcije neophodne za ivot.

Na primer, prvi korak u skladitenju energije u eer i njenu iz-
menu u oblik koji telo moe da koristi, vri katalizirajui protein
(enzim) zvan heksokinaza; koa je u najveoj meri izgraena od
proteina zvanog kolagen; a kada svetlost pogodi vau mrenjau,
protein rodopsin zapoinje proces vienja. ak i uz ovaj ogranieni
broj primera moete videti da su proteini zapanjujue raznovrsni.
Tako, dati protein ima samo jednu ili mali broj uloga: rodopsin ne
moe da formira kou, a kolagen ne moe da ostvari korisnu reak-
ciju sa svetlou. Prema tome, tipina elija sadri hiljade i hiljade
razliitih vrsta proteina za vrenje mnogih ivotnih zadataka.
Proteini se proizvode hemijskim vezivanjem aminokiselina u
lanac. Proteinski lanac obino ima izmeu pedeset i hiljadu ami-
nokiselinskih veza. Svaku poziciju u lancu zauzima jedna od dvade-
set razliitih aminokiselina. Po tome lie na rei, koje su razliitih
duina ali nainjene od samo 30 slova. U stvari, biohemija esto
oznaava svaku aminokiselinu skraenicom od jednog slova G za
glicin, S za serin, H za histidin, i tako dalje. Svaka od 20 aminokise-
lina ima razliit oblik i razliite hemijske osobine. Na primer, W je
velika ali je A mala, R nosi pozitivno naelektrisanje a E negativno,
S vie voli da se rastvara u vodi a I vie voli ulja, i tako dalje.
Lanac verovatno zamiljate kao neto veoma savitljivo, bez
odreenog oblika. Meutim, lanci aminokiselina, tj. proteini nisu
takvi. Proteini koji funkcioniu u eliji uvijaju se u veoma precizne
strukture, prilino razliite za razne tipove belanevina. Uvijanje
se vri automatski kada, na primer, pozitivno naelektrisana ami-
nokiselina privue negativnu; aminokiseline koje vole ulje prilju-
bljuju se kako bi istisle vodu; velike aminokiseline se istiskuju iz
malih prostora, i tako dalje. Dva razliita aminokiselinska niza (to
jest dva razliita proteina) mogu da se uviju u strukture koje su to-
liko specifine i razliite jedna od druge kao to su francuski klju
i testera.
Oblik uvijenog proteina i precizan poloaj razliitih aminokise-
linskih grupa su ti koji omoguavaju belanevini da funkcionie
66
3. Veslaj, veslaj
(slika 3-1). Na primer, ako je posao jednog proteina da se specifino

vee za drugi protein, onda njihova dva oblika moraju meusobno
da se uklope kao ruka i rukavica. Ako na prvoj belanevini postoji
pozitivno naelektrisana aminokiselina, onda je drugoj belanevini
bolje da ima negativno naelektrisanu aminokiselinu; u suprotnom,
dva proteina nee se drati zajedno. Ako je posao proteina da
katalizuje hemijsku reakciju, onda oblik enzima generalno odgo-
vara obliku hemikalije koja predstavlja njenu metu. Kada se ve-
zuje, enzim ima precizno postavljene aminokiseline za izazivanje
hemijske reakcije. Ako je oblik kljua ili testere znaajno iskriv-
ljen, alat ne radi. Isto tako, ako je oblik proteina naruen, on ne us-
peva da vri svoj posao.
Savremena biohemija je uspostavljena pre pedeset godina,
kada je nauka poela da shvata kako proteini izgledaju. Od tada
su nainjeni veliki koraci u rasvetljavanju procesa funkcionisa-
nja pojedinih proteina. Generalno, rad elije zahteva timove pro-
teina; svaki deo tima vri samo jedan deo veeg zadatka. Da bi
stvari bile to je mogue jednostavnije, u ovoj knjizi u se koncen-
trisati na timove proteina. Krenimo sada na plivanje.
Plivanje
Zamislite kako jednog letnjeg dana odetate do oblinjeg baze-
na radi rekreacije. Nakon to ste se namazali losionom za sunanje,
leite na pekiru itajui najnovije izdanje asopisa Istraivanje
nukleinskih kiselina (Nucleic Acids Research) i ekate da doe red
na odrasle. Kada se konano zauje pitaljka i prekomerno ivahna
mlaa gomila napusti bazen, oprezno umaete stopala u vodu. Po-
lagano, bolno, sputate ostatak tela u neoekivano hladnu vodu.
Poto to ne bi bilo dostojanstveno, neete praviti nikakve strmo-
glave skokove sa odskone daske, niti igrati odbojku u vodi sa
mladima. Umesto toga, preplivavaete bazen.
Podiui desnu ruku sa strane i iznad glave, uranjate je u vodu
ispred sebe, zavravajui jedan zamah. Tokom zamaha, nervni
67
impulsi putuju iz mozga u miie ruke, stimuliui ih da se

gre po specifinom redosledu. Miii koji se gre povlae kos-
ti, prouzrokujui podizanje i rotiranje humerusa (ramene kosti).
Slika 3-1
(Gore) Kada se dva proteina specifino veu, njihovi oblici se
podudaraju. (Dole) Da bi katalizovao hemijsku reakciju, enzim
postavlja grupe blizu hemikalije za koju se vezuje. Makaze pred-
stavljaju aminokiselinske grupe na proteinu koje e hemijski isei
specifini molekul, predstavljen svetlo obojenim oblikom.
68
3. Veslaj, veslaj
Istovremeno drugi miii pribliavaju kosti prstiju, tako da vaa

aka formira zatvorenu kupu. Uzastopni nervni impulsi podstiu
druge miie da se oputaju i gre, poteui na razne naine radi-
jus i ulnu (bicu i podlakatnu kost), i usmeravajui aku nanie u
vodu. Sila koju ruka i aka vre na vodu potiskuje vas unapred.
Nakon zavretka oko polovine gore navedenih radnji zapoinje
slian ciklus, ovog puta sa kostima i miiima leve ruke. Istovre-
meno, nervni impulsi putuju do miia vaih nogu, inei da se one
ritmiki gre i oputaju, povlaei kosti nogu gore i dole. Prosecajui
kroz vodu pri vrtoglavih 3 kilometara na as primeujete da pos-
taje teko razmiljati; javlja se oseaj peenja u pluima i, mada su
vam oi otvorene, stvari poinju da se zatamnjuju. Oh, da zabo-
ravili ste da diete. Za predsednika Forda govorilo se da nije mogao
da hoda i vae gumu za vakanje u isto vreme; vama je teko da
koordinirate okretanje glave do povrine vode i nazad sa drugim
kretanjima potrebnim za plivanje. Bez kiseonika za metabolisa-
nje goriva mozak poinje da se iskljuuje, spreavajui putovanje
nervnih impulsa do udaljenih regiona tela.
Pre nego to se onesvestite i doivite ponienje da vas izbavi
spasilac koji pripada generaciji X, zaustavljate se, ustajete u vodi
dubine 1,2 metra, i zapaate da ste samo oko 6 metara od ivice ba-
zena. Da biste prevazili problem sa disanjem, odluujete da pli-
vate leno. Leno plivanje ukljuuje veinu istih miia kao i kraul,
a omoguava vam da diete bez koordinisanja vratnih miia sa
svim ostalim. Ali sada ne vidite kuda idete. Neizbeno skreete sa
kursa, prilazite preblizu odbojkaima i u glavu vas udara pogreno
upuena lopta.
Da biste se udaljili od odbojkaa koji se izvinjavaju, odlazite u
dublji kraj bazena i odravate se zamasima nogu. Odravanje na
vodi koristi miie nogu, pruajui vam eljeno vebanje. Takoe
omoguava lako disanje i jasan vid. Ali, nakon nekoliko minuta
miie nogu hvataju grevi. Duboko unutar vaih mlitavih udo-
va, vama nepoznati, retko korieni miii, uvaju dovoljno gori-
va samo za kratke eksplozije aktivnosti, praene dugim periodima
69
odmora. Tokom neuobiajeno produenog vebanja brzo ostaju

bez energije i prestaju efektivno da funkcioniu. Nervni impulsi
izbezumljeno pokuavaju da izazovu pokrete potrebne za pliva-
nje, ali zbog zastoja miia, vae noge su beskorisne kao miolovka
sa polomljenom oprugom.
Oputate se i ostajete nepomini. Na sreu, veliki region tela
oko pojasa ima manju gustinu od vode, i to vam omoguava da plu-
tate. Nakon minut ili dva leanja u vodi, miie nogu naputa gr i
oputaju se. Ostatak perioda za plivanje za odrasle provodite spo-
kojno plutajui po dubljem delu bazena. To ne obezbeuje puno
vebanja, ali je bar prijatno dok se ponovo ne zauje pitaljka i
ne izgura vas stampedo razigrane dece.
ta je potrebno?
Scenario sa bazenom ilustruje zahteve za plivanje. Takoe poka-
zuje da se efikasnost moe poboljati dodavanjem pomonih siste-
ma osnovnoj opremi za plivanje. Da uzmemo poslednju scenu kao
prvu; plutanje zahteva samo da je objekat manje gustine u odnosu
na vodu; ne zahteva aktivnost. Sposobnost plutanja mogunost
da se deo tela odrava iznad vode bez aktivnog napora svaka-
ko moe biti od koristi. Pa ipak, poto onoga ko pluta nosi vodena
struja, mogunost plutanja nije isto to i sposobnost plivanja.
Sistem za utvrivanje pravca (kao to je vid) takoe je koristan
za plivanje; meutim, ni to nije sposobnost plivanja. U prii ste mo-
gli da izvesno vreme plivate leno i tako napredujete kroz vodu.
Nesposobnost da se osmatra okruenje na kraju moe da dove-
de do nesrea. Svejedno, moe se plivati sa sposobnou vida ili
bez nje.
Plivanje, jasno, zahteva energiju; beskorisni miii koje je uh-
vatio gr odmah izazivaju prestanak rada sistema. Meutim, preli
ste 6 metara pre nego to vam je ponestalo kiseonika, a zatim ste se
nakratko nogama odravali u vodi dok se nisu pojavili grevi. Iako
svakako utiu na razdaljinu koju pliva moe da pree, veliina
70
3. Veslaj, veslaj
i efikasnost sistema energetske rezerve ne spadaju u sistem za

plivanje.
Razmotrimo sada mehanike zahteve za plivanje. Koristili ste
ake i stopala da ostvarite kontakt sa vodom i gurali je, pokreui
tako telo u suprotnom smeru. Bez udova, ili neeg slinog, aktiv-
no plivanje bilo bi potpuno nemogue. Prema tome, moemo da
zakljuimo da je jedan neophodan element za plivanje veslo. Dru-
gi neophodan element je motor ili izvor energije koji ima dovoljno
goriva da traje bar nekoliko ciklusa. Na organskom nivou kod lju-
di, motor je mii noge ili ruke koji se naizmenino gri i oputa.
Ako je mii paralizovan, nema efektivnog motora i plivanje je
nemogue. Poslednji zahtev je za vezom izmeu motora i povrine
vesla: kod ljudi, to su oblasti kostiju za koje se dre miii. Ako je
mii odvojen od kosti, i dalje moe da se gri; meutim, poto ne
pomera kost, plivanje se ne odvija.
Mehanike primere sistema za plivanje lako je pronai. Moja
najmlaa erka ima igraku - ribu na navijanje koja mrda repom,
kreui se donekle neobino po kadi. Rep ribe igrake predstavlja
povrinu za veslanje, opruga na navijanje je izvor energije, a spojna
poluga prenosi energiju. Ako jedan od delova veslo, motor ili spoj-
nik nedostaje, onda riba ne ide nikuda. Kao miolovka bez opru-
ge, sistem za plivanje bez vesla, motora ili spojnika beznadeno je
nepotpun. Poto je sistemima za plivanje potrebno nekoliko delo-
va da bi radili, oni su neumanjivo sloeni.
Imajte na umu da govorimo samo o delovima koji su zajedniki
svim sistemima za plivanje ak i najjednostavnijim. esto se ja-
vlja dodatna sloenost. Na primer, riba igraka moje erke ima,
pored repa, opruge i spojne poluge, nekoliko zupanika koji
prenose silu sa poluge na rep. Brod koga pokree propeler ima
raznovrsne zupanike i poluge koje preusmeravaju energiju mo-
tora dok se konano ne prenese do propelera. Za razliku od oka
plivaa, koje je odvojeno od samog sistema za plivanje, takvi do-
datni zupanici su zaista deo sistema njihovo uklanjanje prouz-
rokuje da ceo sistem prestane sa radom. Kada stvarni sistem ima
71
vie od teorijskog minimalnog broja delova, onda morate da pro-

verite svaki od drugih delova da bi videli jesu li neophodni za rad
sistema.
ta je jo potrebno?
Kratka lista delova pokazuje minimum zahteva. U prethodnom
poglavlju govorio sam o tome kako miolovka koja ima sve neop-
hodne delove udara, osnovu, oprugu, kukicu i spojnu polugu
ipak ne mora da funkcionie. Ako bi, na primer, spojna polu-
ga bila previe kratka ili opruga previe lagana, zamka ne bi bila
funkcionalna. Slino tome, delovi sistema za plivanje moraju biti
meusobno usklaeni da bi postojao bar minimum funkcije. Veslo
je neophodno, ali ako je njegova povrina premala, plovilo moda
ne bi moglo da pree dovoljnu razdaljinu za dato vreme. Suprotno
tome, ako je povrina vesla prevelika, spojnik ili motor mogli bi
da se preopterete i da puknu pri kretanju. Motor mora biti dovo-
ljno snaan da pokree veslo. Takoe se mora regulisati da bi radio
odgovarajuom brzinom: ako je prespor, pliva fiziki ne ostvaru-
je neophodno napredovanje; ako je previe brz, spojnik ili veslo
mogu da se polome.
Ali, ak i ako imamo odgovarajue delove sistema za pliva-
nje, i ak ako su delovi odgovarajue veliine i snage i ako se
meusobno uklapaju, to nije dovoljno. Dodatni zahtev potrebu
da se kontrolie vreme i smer zaveslaja lake je uvideti na pri-
meru oveka plivaa nego u sluaju broda. Kada nepliva upadne
u vodu, on bespomono mlatara rukama i nogama, ne ostvarujui
vei napredak od onog pri obinom plutanju. ak i pliva poetnik,
kao to je moja najstarija erka, koja tek ui da pliva, brzo tone ako
je tata ne pridrava. Njeni pojedinani zamasi su odgovarajui, ali
njihovo vremensko usklaivanje nije koordinirano, ne odrava se
paralelno sa povrinom vode i dri glavu iznad vode.
Mehaniki sistemi, naizgled, nemaju te probleme. Brod ne
mlatara propelerom, a usklaivanje vremena i smer zamaha
72
3. Veslaj, veslaj
zaveslajnih povrina odvijaju se bez problema i regularno od

samog poetka. Meutim, izgled vara. Sposobnosti koje se pri-
vidno odvijaju bez napora u stvari su ugraene u oblik i pove-
zanost zaveslajnih povrina, rotora i motora plovila. Zamislite
parobrod kod koga zaveslajne daske nisu fino rasporeane oko
krunog rama. Pretpostavimo da se daske nalaze pod razliitim
uglovima, a da se rotor okree prvo unapred, zatim unazad, a za-
tim sa strane na stranu. Umesto turistikog razgledanja Misisipi-
ja, brod bi bespomono bio noen strujom prema Meksikom zali-
vu. Propeler sa krilcima postavljenim pod proizvoljnim uglovima
mukao bi vodu, ali ne bi pokretao brod ni u jednom odreenom
smeru. Lakoa kojom mehaniki sistem vesla u poreenju sa
potekoama na koje nailazi ovek nepliva to je iluzija. Inenjer
koji je dizajnirao sistem, obuio ga je da pliva, potiskujui vodu u
pravilnom smeru uz precizno vremensko usklaivanje.
U nemilosrdnom svetu prirode, organizam koji troi energiju
za bespomono mlataranje u vodi ne bi imao nikakvu prednost
nad organizmom koji bezbrino pluta pored njega. Da li postoje
elije koje plivaju? Ako postoje, koje sisteme za plivanje koriste?
Da li su one, kao parobrod sa Misisipija, neumanjivo sloene? Da li
su mogle da evoluiraju postepeno?
Cilija
Neke elije plivaju koristei cilije. Cilija (treplja) je struktu-
ra koja, grubo reeno, izgleda kao dlaka i pokree se zamasima
kao bi. Ako je elija sa cilijom slobodna da se kree unaokolo u
tenosti, cilija pokree eliju kao to veslo pokree amac. Ako
se elija nalazi u sredini sloja drugih elija, udari cilija prelivaju
tenost preko povrine nepokretnih elija. Priroda koristi cilije za
oba posla. Na primer, spermatozoidi koriste cilije za plivanje. Na-
suprot tome, nepokretne elije koje oblau disajne puteve imaju
svaka po nekoliko stotina cilija. Udari velikog broja cilija sinhroni-
zovani su, slino veslima koja su pokretali robovi na rimskim gali-
jama, kako bi potiskivali sluz do grla radi izbacivanja. To dejstvo
73
uklanja male strane estice kao to je a koje se sluajno

udahnu i zalepe za sluz.
Svetlosni mikroskopi pokazali su tanke dlake na nekim elijama,
ali je utvrivanje liliputanskih detalja cilija moralo da eka otkrie
elektronskog mikroskopa, koji je otkrio da je cilija prilino sloena
struktura. Govoriu o strukturi cilija na nekoliko narednih strana.
Veini e verovatno biti lake da prate diskusiju estim razmatra-
njem slike 3-2.
Cilija se sastoji od snopa vlakana obavijenih membranom.1
Membrana cilije (zamislite je kao neku vrstu plastinog omota)
predstavlja izrataj elijske membrane, tako da je unutranjost
cilije povezana sa unutranjou elije. Kada se cilija popreno
presee i presek posmatra pod elektronskim mikroskopom, moe
se videti devet tapiastih struktura kruno rasporeenih na peri-
feriji. tapii se zovu mikrotubule. Kada se visoko kvalitetne foto-
grafije detaljno analiziraju, vidi se da je svaka od devet mikrotu-
bula u stvari spoj dva prstena. Dalje prouavanje pokazuje da je
jedan prsten sainjen od trinaest pojedinanih niti, drugi od deset.
Ukratko, svaka od devet spoljanjih mikrotubula cilije izgraena je
od prstena od deset niti spojenog sa prstenom od trinaest niti.
Biohemijski eksperimenti pokazali su da su mikrotubule
izgraene od proteina nazvanog tubulin. U eliji, molekuli tubuli-
na grupiu se kao cigle koje formiraju cilidrini dimnjak. Svaki od
devet spoljanjih tapia ine mikrotubule koje lie na spojeni, du-
pli dimnjak od cigala tubulina. Slike dobijene elektronskom mikro-
skopijom takoe pokazuju dva tapia u sredini cilije. I oni pred-
stavljaju mikrotubule. Meutim, umesto duplih dimnjaka, one su
pojedinani dimnjaci, svaki izgraen od trinaest nizova tubulina.
Kada su uslovi unutar elije odgovaraji (na primer, kad je
temperatura u okviru odreenih granica i kada je koncentracija
kalcijuma odgovarajua), tubulini cigle koje izgrauju dim-
njak automatski se zdruuju kako bi formirali mikrotubule. Sile
koje pribliavaju tubuline u velikoj meri su kao i one koje uvijaju
pojedinaan protein u kompaktan oblik: pozitivni naboji privlae
74
3. Veslaj, veslaj
Slika 3-2
(Gore) Popreni presek cilije pokazuje strukturu spoljnih mikrotu-
bula u obliku spojenog dvostrukog prstena, strukturu centralnih
mikrotubula u obliku pojedinanih prstenova, vezivne proteine i
dineinski motor. (Dole) Pokreti klizanja podstaknuti dineinom koji
koraa uz susednu mikrotubulu preobraaju se u pokret savija-
nja uz pomo savitljivog vezivnog proteina neksina.
8 9
7 10
10 9 8
6 11 7
5 12 6
4 13 5
3 1 4
2 1 2 3
8 7
9
6
10
5
11
4
12
3
13 2
1
Gornja slika preuzeta iz: Voet and Voet, sl. 34-77, str. 1256. Korieno uz
dozvolu.
75
negativne, uljaste aminokiseline se meusobno priljubljuju kako bi

istisle vodu, i tako dalje. Jedan kraj molekula tubulina ima povrinu
komplementarnu suprotnom kraju drugog molekula tubulina, pa
se oni spajaju. Trei tubulin se zatim moe spojiti s krajem drugog
molekula, etvrti s krajem treeg, i tako dalje. Radi poreenja po-
mislite na slaganje konzervi tunjevine. Poto je dno nekih konzer-
vi tunjevina zakrivljeno i istog je prenika kao vrh ravnih ivica, one
se priljubljene slau jedna preko druge. Ako se gomila blago udari,
konzerve ostaju na mestu.
Kada bi se konzerve tunjevine slagale vrh na vrh umesto dno
na vrh, ne bi vrsto stajale i mogle bi se oboriti sluajnim udar-
cem. tavie, ako konzerve tunjevine marke X nemaju zakrivljeno
dno, ne mogu se vrsto naslagati poto nemaju komplementarne
povrine. Zdruivanje molekula tubulina daleko je specifinije od
slaganja konzervi tunjevine. Na kraju, u eliji se nalazi na hiljade
razliitih proteina, a tubulin mora da se zdruuje samo sa drugim
tubulinima ne sa bilo kojom belanevinom koja naie. Moda bi-
smo onda zamislili tubulin kao konzervu tunjevine sa deset krat-
kih igliastih nastavaka, koji su rasporeeni na gornjoj povrini, i
deset udubljenja na dnu koja se precizno poklapaju sa poloajima
nastavaka na vrhu. Sada se nijedna konzerva tunjevine ne moe
sluajno sloiti sa bilo kojim drugim tipom konzerve.
irei nae poreenje sa konzervama, pretpostavimo da pos-
toji i nekoliko nastavaka koji tre sa jedne strane konzerve koji
su komplementarni udubljenjima koja se nalaze skoro, ali ne sas-
vim tano na suprotnoj strani. Onda bismo mogli da naslaemo
konzerve stranu uz stranu i poto rupe nisu bile sasvim nasuprot
nastavaka, kada spojimo vie konzervi one bi se rasporeivale
kruno i formirale zatvorenu petlju. Slaganje petlji na petlje bi (na-
kon temeljnog meanja naih metafora) dalo strukturu nalik na
dimnjak od naih konzervi tunjevine.
Iako tubulin ima mo da se samoorganizuje u mikrotubule, mi-
krotubule se ne zdruuju u ciliju bez pomoi drugih proteina. Pos-
toji dobar razlog za to: niz poslova koje mikrotubule moraju da vre
76
3. Veslaj, veslaj
u eliji. Za veinu poslova potrebne su pojedinane nepovezane

mikrotubule. Meutim, za druge poslove potrebni su snopovi mi-
krotubula. Zato se mikrotubule nalaze unaokolo kao pojedinane,
sem ako se namerno ne skupe zajedno za neki odreeni posao.
Na fotografijama cilija dobijenim elektronskim mikroskopom
moe se videti nekoliko razliitih tipova spojnica koje meusobno
vezuju pojedinane mikrotubule (videti sliku 3-2). Postoji protein
koji vezuje dve centralne pojedinane mikrotubule u sredini cilije.
Takoe, od svakog para mikrotubula se ka centru cilije prua radi-
jalna nit. Struktura se zavrava vornatom masom zvanom glava
niti. I na kraju, protein zvani neksin povezuje svaki spoljanji par
mikrotubula sa onim do njega.
Dva druga nastavka krase svaki periferni par mikrotubula;
zovu se spoljanja ruica i unutranja ruica. Biohemijska anali-
za je pokazala da ti nastavci sadre protein zvan dinein. Dinein je
lan klase proteina zvane motorni proteini, koji funkcioniu kao
siuni motori u eliji, obezbeujui mehaniko kretanje.
Kako cilija radi?

Znati strukturu sloene maine i znati kako ona radi su razliite
stvari. Neko moe da otvori haubu kola i fotografie motor ko-
liko god eli, ali sami snimci nee pruiti jasnu ideju o tome kako
razliiti delovi deluju. Da biste otkrili kako neka stvar radi, morate
je rastaviti i ponovo sastaviti zastajui na mnogim mestima kako
biste proverili je li funkcija obnovljena. ak ni to ne mora da prui
jasnu predstavu o radu maine, ali prua praktino znanje o tome
koje su komponente kritine. Osnovna strategija biohemije u ovom
veku bila je razdvajanje molekularnih sistema i pokuaji da se oni
ponovo sastave. Strategija je postigla znaajne uvide u delova-
nje elije.
Ovakvi eksperimenti nagovestili su biohemiarima kako cilija
radi. Prvi trag dolazi iz izolovanih cilija. Priroda je brino uredila
da se cilije ustrim mukanjem mogu razdvojiti od elija. Mukanje
77
prekida nastavke i, centrifugiranjem rastvora velikom brzinom

(koje izaziva bru sedimentaciju velikih, tekih estica u odno-
su na male, lake estice), moe se dobiti rastvor cilija u epruveti.
Ako se cilije odvoje od membrane, a zatim snabdeju hemijskim ob-
likom energije zvanim ATP, pokretae se na karakteristian nain
nalik zamahu bia. Taj rezultat pokazuje da se motor za pokretanje
cilija nalazi u samoj ciliji a ne u unutranjosti sada nedostajue
elije. Sledei trag je da ako se (biohemijskim trikovima) uklone
dineinske ruice, ali se ostatak cilije ostavi nedirnut, cilija se para-
lizuje, kao da je u rigor mortisu (mrtvakoj ukoenosti). Dodavanje
sveeg dineina ukruenim cilijama omoguava nastavak kre-
tanja. Prema tome, motor cilije je izgleda sadran u dineinskim
ruicama.
Dalji eksperimenti obezbedili su jo tragova. Postoje enzimi
(zvani proteaze) sa sposobnou da vau druge proteine, razlaui
ih na aminokiseline. Kada se mala koliina proteaze nakratko doda
rastvoru koji sadri cilije, proteaza brzo iseca neksinske spojnice
na ivici strukture. Ostatak cilije ostaje nedirnut. Proteaza brzo na-
pada spojnike zato to, za razliku od drugih belanevina cilije, oni
nisu vrsto uvijeni, ve u obliku labavih, savitljivih lanaca. Poto su
labavi, proteaza moe da ih isee brzo kao to par makaza moe
da presee papirnu traku. (Proteaza vrsto uvijene proteine see
brzinom kojom makaze seku zatvorenu knjigu depnog formata.)
Proteaze su omoguile biohemiarima da vide kako bi cili-
ja radila bez neksinskih spojnica. ta bi uklanjanje spojnica iza-
zvalo? Moda bi cilija radila podjednako dobro i bez njih, ili bi
prela u rigor mortis kao kada su dineinske ruice uklonjene? U
stvari, nijedna od tih mogunosti nije se odigrala. Umesto toga,
cilija bez veznika je uradila neto sasvim neoekivano. Kada joj je
obezbeena biohemijska energija, umesto savijanja, ona se brzo
rasplela. Pojedinane mikrotubule poele su da klize jedna preko
druge kao segmenti radio antene koji klize pri njenom izvlaenju.
Nastavile su da klize dok se duina cilije nije poveala skoro deset
puta. Na osnovu tog rezultata biohemiari su zakljuili da je motor
radio, poto je neto moralo da pomera pojedinane mikrotubule.
78
3. Veslaj, veslaj
Takoe su zakljuili da su neksinske spojnice neophodne za

odravanje celovitosti cilije kada pokuava da se savije.
Ti tragovi doveli su do modela rada cilije (videti sliku 3-2). Za-
mislite nekoliko dimnjaka izgraenih od konzervi tunjevine koje
se vrsto dre zajedno. Dimnjaci su meusobno povezani labavim
icama. Za jedan dimnjak prikaen je mali motor sa ruicom koja je
ispruena i dri se za konzervu u susednom dimnjaku. Ruica mo-
tora gura drugi dimnjak nanie, tako da klizi pored prvog. Dok dim-
njaci klize jedan pored drugog, labave ice se zateu. Kako ruica
motora nastavlja sa povlaenjem, zategnute ice savijaju dim-
njak. Tako je pokret klizanja preobraen u pokret savijanja. Sada
moemo da prevedemo poreenje u biohemijske pojmove. Dine-
inske ruice na jednoj mikrotubuli kae se za drugu, susednu mi-
krotubulu i dinein koristi bioloku energiju ATP-a da koraa du
susedne mikrotubule. Kada se to desi, dve mikrotubule poinju da
klize jedna pored druge. U odsustvu neksina, nastavile bi da klize
dok se ne razdvoje; meutim, proteinske poprene veze dozvo-
ljavaju susednim mikrotubulama da preu samo malu razdaljinu.
Kada se savitljivi neksinski veznici istegnu do svojih grani-
ca, daljim koraanjem dineina neksinski veznici povlae mikro-
tubule. Dok dinein nastavlja svoj hod, zatezanje se poveava. Na
sreu, mikrotubule su donekle savitljive, tako da se klizanje iza-
zvano dineinom preobraa u savijanje.
Sednimo sada, pregledajmo nain rada cilije i razmotrimo na
ta ukazuje. Koje su komponente potrebne da bi cilija radila? Cili-
jarno kretanje svakako zahteva mikrotubule; u suprotnom, ne bi
bilo niti koje klize. Pored toga potreban je motor, jer bi inae mi-
krotubule cilije bile krute i nepomine. tavie, neophodne su
spojnice da vuku susedne niti, pretvarajui klizanje u savijanje, i
spreavajui razdvajanje strukture. Svi ovi delovi potrebni su radi
jedne funkcije: cilijarnog kretanja. Kao to miolovka ne radi ako
nisu prisutni svi delovi, cilijarno kretanje jednostavno ne postoji
u odsustvu mikrotubula, spojnica i motora. Prema tome, moemo
zakljuiti da je cilija neumanjivo sloena struktura problem za
pretpostavljenu postepenu darvinistiku evoluciju.
79
injenica da je cilija neumanjivo sloena ne bi trebalo nikoga

da iznenadi. Ranije u ovom poglavlju videli smo da je sistemu za
plivanje potrebno veslo radi kontakta sa vodom, motor ili izvor
energije, i spona da ih povee. Nijedan sistem koji se kree zaves-
lajima od ribe igrake moje erke do propelera broda ne moe
da vri funkciju ako je ijedna od komponenti odsutna. Cilija je lan
ove klase sistema za plivanje. Mikrotubule su vesla, ija povrina
dodiruje vodu i potiskuje je. Dineinske ruice su motori, izvor sile
za pokretanje sistema. Neksinske niti su spojnici, prenosnici sile
motora sa jedne mikrotubule na susednu.2
Kompleksnost cilije i drugih sistema plivanja je inheren-
tno (uroeno) svojstvo samog zadatka. Ne zavisi od toga koliko je
sistem velik ili mali, da li mora da pokree eliju ili brod: da bi
proizvodio zamahe, potrebno je nekoliko komponenata. Pitanje je
- kako je cilija nastala?
Zaobilazni put
Neki evolucioni biolozi kao to je Riard Dokins imaju bujnu
matu. Na zadatu temu skoro uvek mogu da preokrenu priu kako
bi dobili bioloku strukturu koju god elite. Talenat moe da bude
vredan, ali predstavlja ma sa dve otrice. Iako mogu da zamisle
mogue evolucione puteve koje drugi ljudi previaju, skloni su
takoe da ignoriu detalje i prepreke koji bi omeli njihove scenarije.
Meutim, nauka ne moe veno da ignorie vane detalje, a na
molekularnom nivou svi detalji postaju kritini. Ako molekularni
zavrtanj ili navrtanj nedostaje, onda se ceo sistem moe sruiti.
Poto je cilija neumanjivo sloena, nijedan direktan, postepen put
ne vodi do njenog nastanka. Zbog toga evoluciona pria za ciliju
mora da zamisli zaobilazni put, moda dodajui delove koji su prvo-
bitno korieni u druge svrhe. Pokuajmo onda da zamislimo
mogui zaobilazan put do cilije koristei ranije postojee delove
elije.
80
3. Veslaj, veslaj
Za poetak, mikrotubule se javljaju u mnogim elijama i obino

se koriste za obinu strukturnu potporu, kao nosai, da podupru
oblik elije. tavie, motorni proteini su takoe ukljueni u dru-
ge elijske funkcije, kao to je prenos tereta sa jednog kraja elije
na drugi. Poznato je da motorni proteini putuju du mikrotubula,
koristei ih kao male autoputeve od jednog mesta do drugog. Indi-
rektan evolucioni argument bi mogao da predloi da se u jednom
trenutku nekoliko mikrotubula zdruilo, ne bi li, recimo, poduprlo
izvestan oblik elije. Nakon toga je motorni protein, koji je normalno
putovao po mikrotubulama, mogao sluajno da stekne sposob-
nost da gura dve susedne mikrotubule, izazivajui blagi savijajui
pokret koji je nekako pomogao organizmu da preivi. Dalja mala
poboljanja postepeno su proizvela ciliju koju nalazimo u savre-
menim elijama.
Koliko god ovaj scenario zvuao zanimljivo, zanemareni su
kritini detalji. Pitanje koje moramo da postavimo o ovom posred-
nom scenariju jeste ono za koje mnogi evolucioni biolozi imaju
malo strpljenja: ali kako se to tano odigralo?
Na primer, pretpostavimo da pravite miolovku. U svojoj garai
moda imate komad drveta za platformu, oprugu iz starog sata na
navijanje, komad metala (za udara) u obliku poluge, iglu za spoj-
nu polugu i zatvara za flau koji elite da koristite kao hvatalicu.
Ali, ti delovi ne bi mogli da oforme funkcionalnu miolovku bez
znaajnih modifikacija, a dok bi se vrile modifikacije, oni ne bi
mogli da rade kao miolovka. Njihova prethodna funkcija nije ih
podesila za bilo kakvu novu ulogu u sloenom sistemu.
U sluaju cilije postoje srodni problemi. Mutirani protein, koji
se sluajno zaglavi, blokirao bi njihovu funkciju kao autoputeva
za transport. Protein koji nasumice spaja mikrotubule poremetio
bi oblik elije kao to bi oblik zgrade bio poremeen pogreno
postavljenim kablom koji bi sluajno povukao nosae koji podu-
piru zgradu. Veznik koji bi ojaao snopove mikrotubula za struk-
turnu potporu teio bi da ih uini nesavitljivim, suprotno dejstvu
savitljivog veznika neksina. Neregulisan motorni protein, koji je
81
poeo da se vezuje za mikrotubule, razdvojio bi mikrotubule koje

bi trebalo da budu zajedno. Poetna cilija ne bi bila na povrini
elije. Ako nije na povrini elije, zamasi u unutranjosti bi pore-
metili eliju; ali ak i da je na povrini elije, broj motornih protei-
na verovatno ne bi bio dovoljan da pokree ciliju. A ak i ako bi se
cilija pokretala, nespretan zamah ne bi neizbeno pokretao eliju.
Ako bi se elija ipak kretala, to bi bilo neregulisano kretanje koje
bi troilo energiju, a ne bi odgovaralo nikakvoj potrebi elije. Na
stotine drugih potekoa moralo bi da se prevazie pre no to bi
novonastala cilija poboljala eliju (i dala joj selektivnu prednost,
prim. red.).
Neko mora da zna

Cilija je fascinantna struktura koja interesuje naunike iz
mnogih disciplina. Regulacija njene veliine i strukture zanima
biohemiare; dinamika njenih zamaha fascinira biofiziare; ispo-
ljavanje mnogih odvojenih gena koji kodiraju njene komponente
zaokuplja umove molekularnih biologa. ak ih i lekari prouavaju,
poto su cilije medicinski znaajne: javljaju se kod nekih infek-
tivnih mikroorganizama, a cilije u pluima se zaglavljuju kod obo-
lelih od genetske bolesti cistine fibroze. Brza elektronska pre-
traga profesionalne literature pokazuje vie od hiljade radova u
poslednjih nekoliko godina koji imaju cilije ili slinu re u naslovu.
Radovi o slinim temama pojavili su se u skoro svim velikim bio-
hemijskim asopisima, ukljuujui Science, Nature, Proceedings of
the National Academy of Sciences, Biochemistry, Journal of Biolo-
gical Chemistry, Journal of Molecular Biology, Cell, i brojne druge. U
prolih nekoliko decenija u vezi sa cilijama objavljeno je verovat-
no oko deset hiljada radova.
Poto postoji tako obimna literatura o cilijama, i od interesa
su u tako raznovrsnim oblastima, i poto se nairoko tvrdi da je
teorija evolucije osnov celokupne savremene biologije, onda bi se
oekivalo da evolucija cilije bude predmet znaajnog broja radova
u profesionalnoj literaturi. Takoe bi se moglo oekivati da, iako bi
82
3. Veslaj, veslaj
moda neke detalje bilo tee objasniti nego druge, u celini gledano
nauka mora imati dobar uvid u evoluciju cilije. Stupnjevi kroz koje
je verovatno prola, problemi na koje bi naila u ranim stupnjevi-
ma, mogui zaobilazni putevi tih problema, efikasnost navodne
novonastale cilije kao sistema za plivanje sve to svakako bi bilo
temeljno razraeno. Meutim, za poslednje dve decenije u samo
dva lanka autori su pokuali da predloe model evolucije cilije,
koji razmatra stvarne mehanizme. tavie, ta dva rada ne slau
se ni oko opteg puta kojim je evolucija mogla da ide. Nijedan ne
govori o sutinskim kvantitativnim detaljima, ili o moguim pro-
blemima zbog kojih bi mehaniki ureaji kao cilija ili miolovka
ostali beskorisni.
Prvi rad, iji je autor T. Kavalijer-Smit (T. Cavalier-Smith), po-
javio se 1978. godine u asopisu BioSystems.3 Rad ne pokuava da
predstavi realistini, kvantitativni model ak ni za jedan korak u
razvoju cilije u elijskoj liniji koja je prvobitno bez te strukture.
Umesto toga prikazuje kako autor zamilja znaajne dogaaje na
putu do cilije. Ti zamiljeni koraci opisani su frazama kao: flage-
lumi [duge cilije se esto zovu flagelumi] su toliko sloeni da je
njihova evolucija morala da ukljuuje mnogobrojne stupnjeve;
Predlaem da flagelumi prvobitno nisu morali da budu pokretni,
ve su predstavljali tanke nastavke elija; organizmi bi evoluirali
sa velikom raznovrsnou aksonemalnih struktura; i verovatno
je da su mehanizmi fototaksije [kretanja prema svetlosti] evolu-
irali istovremeno sa flagelumima.
Navodi vam samo daju ukus nejasnoe ponuenih sliko-
vitih fraza tipinih za evolucionu biologiju. Nedostatak kvanti-
tativnih detalja prorauna ili informisane procene, zasnovane
na predloenoj prelaznoj strukturi, o tome koliko bi bilo koja
specifina promena poboljala aktivnu sposobnost plivanja orga-
nizma ini takvu priu potpuno beskorisnom za razumevanje
kako je cilija zaista mogla da evoluira.
urim da dodam kako autor (dobro poznati naunik koji je dao niz
znaajnih doprinosa citologiji) nije nameravao da rad predstavlja
83
realistian model; samo je hteo da bude provokativan. Nadao se

da e podstai druge naunike uz obeanja njegovog modela, ko-
liko god nejasno konstruisanog da obave prouavanja i postave
meso na ogoljen skelet. Takva provokacija moe da bude znaajna
u nauci. Naalost, narednih godina niko nije razraivao model.
Devet godina kasnije je izaao drugi rad iji je autor bio maarski
naunik Eors Satmari (Eors Szathmary) koji se takoe pojavio u
asopisu BioSystems i ima vie slinosti sa prvim radom.4 Satmari
je zastupnik ideje, iji je pobornik Lin Margulis, da su cilije nastale
kada se tip plivajue bakterije zvane spiroheta sluajno zakaio
za eukariotsku eliju.5 Ideja se suoava sa znaajnom potekoom
jer se spirohete kreu mehanizmom (opisanim kasnije) potpu-
no razliitim od onog kod cilija. Predlog da je jedno evoluiralo u
drugo je kao predlog da je riba-igraka moje erke mogla da se
promeni, darvinistiki korak po korak, u parobrod sa Misisipija.
Sama Margulis ne brine zbog mehanikih detalja; ona je zadovolj-
na to vidi opte slinosti nekih delova cilija i spirohetnog siste-
ma za plivanje. Satmari je pokuao da ode malo dalje i da govo-
ri o mehanikim potekoama koje bi u takvom scenariju morale
da se prevaziu. Meutim, njegov rad je (kao i Kavalijer-Smitov)
neizbeno jednostavan slikoviti opis koji predstavlja nerazvijen
model ostavljen naunoj zajednici za dalji rad. Ni ovaj nije uspeo
da podstakne takav eksperimentalan i teorijski rad.
Margulis i Kavalijer-Smit su se poslednjih godina sukobili u ra-
dovima.6 Svako istie ogromne nedostatke drugog modela, i oboje
su u pravu. Meutim, pogubno je to nijedna strana nije pruila ni-
kakve mehanike detalje za sopstveni model. Bez detalja, raspra-
va je osuena da bude nenauna i besplodna. Nauna zajednica je
u velikoj meri ignorisala oba doprinosa; drugi naunici nisu citi-
rali ni jedan rad vie od nekoliko puta u godinama nakon objav-
ljivanja.7
Koliina naunog istraivanja koje je izvreno i koje se vri
na ciliji i veliki porast naeg razumevanja naina rada cilija os-
tvaren poslednjih nekoliko decenija navela je mnoge ljude da
84
3. Veslaj, veslaj
pretpostave da, iako oni sami ne znaju kako je cilija evoluirala,

neko sigurno mora da zna. Meutim, pretraivanje profesionalne
literature pokazuje da gree. Niko ne zna.
Bakterijski flagelum
Mi ljudi skloni smo prilino uzvienom miljenju o nama sa-
mima, a taj stav moe da oboji nae sagledavanje biolokog sveta.
Naroito na stav o tome ta je vie i nie u biologiji, ta je napre-
dan, a ta primitivan organizam, prirodno polazi od pretpostavke
da smo vrhunac prirode mi sami. Pretpostavka se moe braniti
dominacijom oveka, a takoe i filozofskim argumentima. Svejed-
no, drugi organizmi bi, kad bi progovorili, mogli vrsto da zastu-
paju sopstvenu superiornost. Tu spadaju i bakterije o kojima esto
mislimo kao o najprimitivnijim oblicima ivota.
Neke bakterije odlikuju se udesnim sistemom za plivanje, flage-
lumom (biem), koji nema uporediv sistem u sloenijim elijama.8
Godine 1973. otkriveno je da neke bakterije plivaju rotiranjem
svojih flageluma. Prema tome, bakterijski flagelum funkcionie
kao rotirajui propeler za razliku od cilije, koja funkcionie vie
kao veslo.
Struktura flageluma (slika 3-3) sasvim je razliita od struk-
ture cilije. Flagelum je dugi filament (nit) nalik na dlaku, uronjen u
elijsku membranu. Spoljanji filament sastoji se samo od jednog
tipa proteina zvanog flagelin. Flagelinski filament predstavlja
povrinu za veslanje koja je tokom plivanja u dodiru sa tenou.
Na kraju flagelinskog filamenta, blizu povrine elije, nalazi se za-
debljanje flageluma. Na tom mestu se filament kai za pogon roto-
ra. Materijal koji ih spaja sainjen je od neega to se zove protein
kuke. Filament bakterijskog flageluma, za razliku od cilije, ne sadri
motorni protein; ako se razloi, filament jednostavno kruto pluta
po vodi. Zbog toga se motor koji rotira filamentni propeler mora
nalaziti na nekom drugom mestu. Eksperimenti su pokazali da se
nalazi u osnovi flageluma, gde se elektronskom mikroskopijom
85
moe uoiti nekoliko prstenastih struktura. Rotirajua priroda

flageluma ima jasne, neizbene posledice, kao to je napomenuto
u popularnom udbeniku biohemije:
[Bakterijski rotacioni motor] mora da ima iste mehanike ele-
mente kao i drugi rotacioni ureaji: rotor (rotirajui element) i sta-
tor (nepomini element).9
Rotor je na slici 3-3 oznaen kao M prsten, a stator kao S
prsten.
Rotaciona priroda bakterijskog flagelarnog motora bila je
zadivljujue, neoekivano otkrie. Za razliku od drugih sistema
koji ostvaruju mehaniko kretanje (miii, na primer), bakterij-
ski motor ne koristi direktno energiju uskladitenu u prenosnom
molekulu kao to je ATP. Umesto toga, za pokretanje flageluma ko-
risti energiju proizvedenu protokom kiseline kroz bakterijsku
membranu. Zahtevi za motor zasnovan na takvom principu prilino
su sloeni i predstavljaju iu aktivnog prouavanja. Predloen je
niz modela za motor; nijedan od njih nije jednostavan. (Jedan ta-
kav model prikazan je na slici 3-3 kako bi italac mogao da stekne
predstavu o oekivanoj sloenosti motora.)
Bakterijski flagelum koristi veslaki mehanizam. Zbog toga
mora da zadovolji iste zahteve kao i drugi takvi sistemi za plivanje.
Poto je bakterijski flagelum neophodno sastavljen iz bar tri dela
vesla, rotora i motora on je neumanjivo sloen. Zbog toga se
postepena evolucija flageluma, kao i cilije, suoava sa ogromnim
preprekama.
Opta struna literatura o bakterijskom flagelumu bogata je
koliko i literatura o ciliji, sa hiljadama radova objavljenih tokom
godina na ovu temu. To ne udi: flagelum je zadivljujui biofiziki
sistem, a flagelarne bakterije znaajne su i za medicinu. Pa ipak,
evoluciona literatura i ovde u potpunosti nedostaje. Iako nam se
kae da se celokupna biologija mora posmatrati u svetlu evoluci-
je, nijedan naunik nikada nije objavio model koji bi opisao poste-
penu evoluciju ove izuzetne molekularne maine.
86
3. Veslaj, veslaj
Slika 3-3
(Gore) Crte bakterijskog flageluma prikazuje filament, kuku i
motor privren za unutranju i spoljanju elijsku membranu i
elijski zid. (Dole) Jedan od predloenih modela rada rotacionog
motora koji pokree kiselina. Crte prikazuje unutranju sloenost
motora, o kojoj se ne govori u tekstu.
Gore iz Voet and Voet, sl. 34-84, str.1259.

Dole iz Caplan, S. R., and Kara-Ivanov, M. (1993), sl. 9A, str.138. Ilu-
stracije upotrebjene uz dozvolu.
87
Postaje samo gore

Napomenuo sam da se cilija sastoji iz tubulina, dineina, neksi-
na i nekoliko drugih spojnih proteina. Meutim, ako ih uzmete
i ubrizgate u eliju koja nema ciliju, oni se ne sakupljaju kako bi
oformili funkcionalnu ciliju. Potrebno je daleko vie da bi se dobila
cilija u eliji. Detaljna biohemijska analiza pokazuje da cilija sadri
preko dve stotine razliitih vrsta proteina; stvarna sloenost cili-
je znatno je vea od onoga to smo mi razmotrili. Jo uvek nisu
jasni svi razlozi takve sloenosti i eka se dalje eksperimentalno
istraivanje. Meutim, u druge zadatke za koje bi proteini mo-
gli da budu potrebni spadaju vezivanje cilije za strukturu osnove
unutar elije; modifikacija elastinosti cilije; kontrola vremenske
usklaenosti zamaha; ojaavanje cilijarne membrane.
Bakterijski flagelum za svoj rad zahteva, pored ve spomenutih,
oko etrdeset drugih proteina. Opet, tane uloge veine proteina
nisu poznate, ali tu spadaju signali za ukljuivanje i iskljuivanje
motora; izolacioni proteini koji omoguavaju da flagelum prolazi
kroz elijsku membranu i elijski zid; proteini koji pomau u skla-
panju strukture; proteini koji reguliu proizvodnju proteina koji
izgrauju flagelum.
Ukratko, kada su biohemiari poeli da istrauju naizgled jed-
nostavne strukture kao to su cilije i flagelumi, zapanjila ih je
sloenost desetina ili ak stotina precizno skrojenih delova. Veo-
ma je verovatno da su mnogi delovi koje ovde nismo razmatra-
li potrebni za funkcionisanje cilije u eliji. Kako se broj potrebnih
delova poveava, nemogunost postepenog sastavljanja sistema
vrtoglavo se uzdie, a verovatnoa indirektnih scenarija drastino
pada. Darvin izgleda sve vie usamljen. Nova istraivanja o ulozi
pomonih proteina ne mogu da pojednostave neumanjivo sloen
sistem. Neumoljivost problema ne moe se ublaiti; samo e se
pogorati. Darvinistika teorija nije dala nikakvo objanjenje za
ciliju ili bi. Izuzetna sloenost sistema za plivanje navodi nas na
pomisao da verovatno nikada nee ni dati objanjenje.
88
3. Veslaj, veslaj
Kako se poveava broj sistema za koje je jasno da nisu mogli na-

stati postepenim razvojem, potreba za novom vrstom objanjenja
postaje oiglednija. Cilije i flagelumi nikako ne predstavljaju jedi-
ni problem za darvinizam. U sledeem poglavlju razmotriu bio-
hemijsku sloenost prividno jednostavnog procesa zgruavanja
krvi.
89
4. poglavlje
Rubi Goldberg u krvi
Subotnji crtani filmovi

Ime Rubi Goldberg (Rube Goldberg) veliki karikaturista koji
je zabavljao Ameriku svojim smenim mainama (slika 4-1) ivi
u naoj kulturi, iako je njegov lik prilino zaboravljen. Upoznao
sam se sa idejom maine Rubija Goldberga kao dete, gledajui
crtane filmove subotom ujutru. Moj omiljeni crtani bio je Duko
Dugouko i uvek sam uivao da gledam brbljivog petla Sofronija.
Seam se niza epizoda u kojima bi Sofroniju zapalo da uva neko
pametno mlado pile sa debelim naoarima dok je njegova majka
udovica (obino bogata) ila u kupovinu. U odreenom trenutku
Sofronije bi iznervirao maliana, koji bi onda planirao osvetu.
Kratka scena prikazala bi uzrujano pile kako vrlja neke jednaine
na listu papira. To je pokazivalo koliko je pametno (najzad, morate
biti prilino pametni da biste pisali jednaine) i bilo je znak da e
osveta biti izvedena na precizan, nauni nain.
Scenu ili dve kasnije Sofronije se eta, zapazi dolar ili neki dru-
gi mamac na zemlji i podigne ga. Dolar je uzicom vezan za tap
koji podupire loptu. Pri uklanjanju novanice, uzica povue tap i
lopta se zakotrlja dok Sofronije zuri razjapljenog kljuna u prizor.
Lopta zatim pada sa litice na izdignuti kraj klackalice, udarivi je
i izbacivi uvis kamen sa privezanim komadom mirgl-papira. U
letu, mirgl-papir pali ibicu koja viri iz stene litice, i koja zatim
potpali fitilj topa. Top opali; na silaznoj putanji ule pogodi ivi-
cu levka (u celom scenariju jedino ovde je mogua greka), kotrlja
se ivicom nekoliko puta, i padne kroz levak. Pri izlasku iz levka,
ule udari polugu koja aktivira krunu testeru. Testera presee
90
Slika 4-1 Maina Rubija Goldberga
ekalica pri ujedu komarca
91
4. Rubi Goldberg u krvi
Voda iz oluka (A) pada u posudu (B) ep (C) se izdie sa vodom nosei iglu (D) sa sobom igla bui pa-
pirnu au (E) koja sadri sok (F) sok prska ptiicu (G) koja pada na oprugu (H), koja je odbacuje na
platformu (I) ona povlai uzicu (J) mislei da je crv uzica opaljuje top (K) koji uplai psa (L), zbog ega
on skae uvis, padajui na lea u poloaj (M) njegovo snano disanje podie disk (N), koji se vraa u
poetni poloaj zahvaljujui tegu (O); ubrzano disanje psa pokree ekalicu (P) gore-dole preko mesta
uboda komarca, ne izazivajui nelagodnost pri razgovoru sa damom.
Rube Goldberg property of and copyright Rube Goldberg Inc. Distributed by United Media.
ue koje dri telefonski stub. Telefonski stub se polako rui, a So-

fronije prekasno shvata da se ou odigrava na njegov raun. Dok se
okree da pobegne, vrh telefonskog stuba udara ga u glavu i zabi-
ja ga kao klin u zemlju!
Kada malo razmislite o tome, shvatate da je maina Rubija Gold-
berga neumanjivo sloena. To je jedinstven sistem sastavljen od
nekoliko uzajamno zavisnih delova koji doprinose osnovnoj funk-
ciji, i gde uklanjanje bilo kog dela izaziva prestanak funkcionisanja
sistema. Za razliku od primera neumanjive sloenosti koji su izneti
u prethodnim poglavljima miolovka, eukariotska cilija i bakterij-
ski flagelum sistem iz crtanog filma ne predstavlja jedinstven
komad kod koga se komponente istovremeno meusobno podu-
piru. On je sastavljen od odvojenih delova koji deluju sukcesivno
(postupno), jedan za drugim, kako bi ostvarili svoju funkciju.
Poto su delovi sistema iz crtanog filma meusobno vremen-
ski i prostorno odvojeni, samo jedan od njih (telefonski stub) os-
tvaruje krajnju svrhu sistema (udaranje rtve po glavi). Svejedno,
sloenost sistema time nije smanjena, poto su potrebne sve kom-
ponente da bi se udarac zadao u pravo vreme i na pravom mestu.
Da mehanizam za izazivanje njegovog pada nije prisutan, Sofroni-
je bi ceo dan mogao da eta oko telefonskog stuba i nita mu se ne
bi desilo.
Isto kao to neko hvata mia lepljivom, umesto mehanikom
zamkom, postoje drugi sistemi koji mogu da zadaju udarac Sofro-
niju. Mogli bi da koristite bejzbol palicu, ili da oborite stub sekirom
dok Sofronije stoji na pravom mestu. Mogli bi da koristite nukle-
arnu bombu umesto stuba, ili da mamac preko uzice poveete
direktno sa samarom. Ali nijedan od tih drugih sistema nije
darvinistiki prethodnik sistemu korienom u crtanom filmu. Na
primer, pretpostavimo da je uzica bila zakaena za novanicu i di-
rektno za top, koji bi onda razneo petla kada bi on podigao mamac.
Darvinistiki preobraaj jednostavnijeg sistema u sloeniji sistem
u crtanom filmu zahtevao bi postepenu izmenu pravca i poloaja
topa, uklanjanje uzice sa topa, njeno vezivanje za tap, dodavanje
92
druge opreme. Meutim, jasno je da bi sistem zbog toga veliki deo

vremena (mnogo generacija, prim. red.) bio van upotrebe, tako da
korak-po-korak darvinistika transformacija nije mogua.
Sistemi Rubija Goldberga mogu dobro da nasmeju; publika
uiva da vidi kako naprava radi i voli humor u primeni velikih um-
nih napora zarad smenog cilja. Meutim, kada se sloeni sistem
koristi za ozbiljan cilj, nema mesta za humor i ostaje divljenje
sloenom sadejstvu delova.
Savremeni biohemiari su otkrili niz sistema nalik na Gold-
bergove ispitujui ivot na molekularnom nivou. U biohemijskom
sistemu - uzica, tap, lopta, klackalica, kamen, mirgl papir, ibica,
fitilj, top, ule, levak, testera, ue i telefonski stub iz crtanog fil-
ma - zamenjeni su proteinima zbunjujuih imena, kao to su pret-
hodnik plazma tromboplastina ili kininogen velike molekularne
teine. Meutim, unutranja ravnotea i precizno dejstvo isti su.
O tetrapaku mleka i poseenom prstu

Dok se arls Darvin penjao na stene ostrva Galapagos traei
zebe koje e kasnije nositi njegovo ime verovatno je s vreme-
na na vreme posekao prst ili ogrebao koleno. Poto je bio mladi
avanturista, verovatno nije obratio panju na mlazi krvi. Bol je
bio ivotna injenica za neustraivog istraivaa ostrva, i morao je
strpljivo da se podnosi ako je trebalo obaviti bilo kakav posao.
Na kraju bi krv stala i posekotina bi zarasla. Da je Darvin to
primetio, ne bi mu puno koristilo nagaanje o tome ta se deava.
Nije imao dovoljno informacija ni da pretpostavlja mehanizam
formiranja ugruka; struktura ivotnih molekula otkrivena je na-
kon vie od jednog veka.
Krv se ponaa neobino. Kada sud sa tenou kao to je te-
trapak mleka, ili cisterna benzina pone da proputa, tenost
istie. Stopa oticanja moe da zavisi od gustine tenosti (na pri-
mer, sirup od maline e curiti sporije od alkohola), ali na kraju sva
93
tenost iscuri. Nikakav aktivan proces ne suprotstavlja se oticanju.

Nasuprot tome, kada se ovek posee, obino samo kratko krvari
pre nego to ugruak (koagulum) zaustavi tok; ovrsne i posekoti-
na se zaceli. Formiranje krvnog ugruka izgleda nam tako obino
da veina ljudi uopte ne razmilja o tome. Meutim, biohemij-
ska istraivanja su pokazala da zgruavanje krvi predstavlja veoma
sloen, isprepleten sistem koji se sastoji iz niza meusobno zavis-
nih proteinskih delova. Odsustvo, ili znaajni nedostaci u bilo kojoj
od brojnih komponenti, izazivaju gubitak funkcije sistema: krv se
ne zgruava u odgovaraje vreme ili na odgovarajuem mestu.
Neki zadaci ostavljaju malo mesta za greku. Na primer, za mene
je sletanje najstraniji deo leta avionom. Znaajan deo straha ja-
vlja se zbog saznanja da avion mora da preleti kue ili drvee koji
se esto nalaze u blizini aerodroma, kao i da avion mora da se za-
ustavi pre kraja piste. Pre nekoliko godina jedan avion je skliznuo
sa piste na La Gvardija aerodromu, pri emu je nastradalo neko-
liko ljudi; a i naslovi nas esto obavetavaju o avionima koji su se
sruili nedaleko od piste. Da je pista duga 30 umesto 2 kilometra,
ja bih se prvi oseao sigurnije.
Sletanje aviona samo je jedan primer sistema koji mora da radi
unutar veoma strogih ogranienja kako bi se izbegla katastro-
fa. ak su i braa Rajt morala da brinu oko pravilnog sletanja.
Malo krae ili malo due sletanje, ili malo prenisko ili previsoko
prilaenje, i avion i putnici su u velikoj opasnosti. Ali zamislite veu
potekou: sputanje aviona autopilotom bez svesnog inioca
koji bi ga vodio! Zgruavanje krvi je na autopilotu, i zahteva kraj-
nju preciznost. Kada je sistem za cirkulaciju krvi pod pritiskom
oteen, ugruak mora brzo da se formira ili e ivotinja iskrva-
riti na smrt. Meutim, ako se krv zgrua u pogreno vreme ili na
pogrenom mestu, ugruak moe da blokira cirkulaciju kao pri
sranim udarima ili logu. Zatim, ugruak mora da zaustavi krva-
renje celom duinom posekotine, potpuno je zatvarajui. Istovre-
meno, zgruavanje mora da bude ogranieno na posekotinu ili bi
celokupni krvni sistem ivotinje mogao da ovrsne, to bi je ubilo.
94
Zbog toga zgruavanje krvi mora biti strogo kontrolisano tako da

se ugruak formira samo kada i gde je potreban.
Zakrpa
Na nekoliko narednih strana susreete niz proteinskih igraa
u igri zgruavanja krvi i nauiti neto o njihovim ulogama. Kao i
lanovi sportskog tima, neki od igraa imaju udna imena. Nemoj-
te se zabrinuti ako brzo zaboravite imena ili uloge belanevina
cilj rasprave nije da zapamtite detalje. (Uostalom, imena i odnosi
bie prikazani na slici 4-3.) Umesto toga, moj cilj je da vam pomo-
gnem da uvidite sloenost zgruavanja krvi i da odredite je li ono
moglo da nastane korak po korak.
Oko 2 do 3 procenta belanevina u krvnoj plazmi (deo
koji ostaje nakon to se crvena krvna zrnca uklone) sastoji se iz
belanevinskog kompleksa zvanog fibrinogen.1 Ime fibrinogen
lako je zapamtiti jer protein pravi vlakna (engl. fiber = vlakno)
koja formiraju ugruak. Pa ipak, fibrinogen je samo potencijalni
materijal za zgruavanje. Kao i telefonski stub pre nego to je obo-
ren u prii o petlu Sofroniju, fibrinogen je oruje koje eka da se
oslobodi. Skoro svi drugi proteini koji su ukljueni u zgruavanje
krvi kontroliu vreme i mesto zgruavanja. Ovo je takoe slino
naem primeru crtanog filma: sve komponente sem telefonskog
stuba potrebne su za kontrolu pada stuba.
Fibrinogen je sastavljen od est proteinskih lanaca koji sadre
parove tri razliita proteina. Elektronska mikroskopija pokaza-
la je fibrinogen kao molekul u obliku tapa sa dve okrugle kvrge
na oba kraja i jednom u sredini. Fibrinogen, prema tome, podsea
na komplet jednorunih tegova sa dodatnim tegovima na sredi-
ni ipke.
Fibrinogen je normalno rastvoren u plazmi, kao to je so ras-
tvorena u okeanskoj vodi. On plovi unaokolo, mirno gledajui svo-
ja posla, dok posekotina ili povreda ne izazove krvarenje. Zatim
drugi protein zvan trombin iseca nekoliko malih delova sa dva od
95
tri para proteinskih lanaca u fibrinogenu. Podrezani protein sada

nazvan fibrin2 ima lepljive delove koji su izloeni na povrini koja
je bila pokrivena delovima koji su iseeni. Lepljivi delovi su pre-
cizno komplementarni delovima drugih molekula fibrina. Kom-
plementarni oblici omoguavaju meusobno udruivanje velikog
broja molekula fibrina, kao tubulin konzerve tunjevine iz treeg
poglavlja. Meutim, kao to se tubulini ne udruuju kako bi formi-
rali grudvu sluajnog oblika ve formiraju dimnjak, tako se ni fibri-
ni ne slau nasumino. Zbog oblika molekula fibrina, formiraju se
dugake niti, jedna preko druge, i (kao to ribarska mrea zarob-
ljava ribu) prave mreu koja hvata krvne elije. To je inicijalni
Slika 4-2
Krvna elija uhvaena u fibrinsku proteinsku mreu ugruka.
Manfred Kage/Peter Arnold Inc.
96
ugruak (slika 4-2). Mrea prekriva veliku oblast minimalnom

koliinom proteina; kada bi jednostavno formirala grudvu, bilo bi
potrebno daleko vie proteina da se zaepi oblast.
Trombin, koji iseca delove fibrinogena, deluje kao kruna tes-
tera iz crtanog filma sa petlom Sofronijem. Kao testera, trombin
preduzima zavrni korak kontrolisanog procesa. Meutim, ta
kada bi se kruna testera neprestano okretala, tj. kada ne bi bilo
potrebe da je ukljue drugi koraci? U tom sluaju testera bi tre-
nutno presekla ue koje dri telefonski stub, daleko pre nego to
bi se Sofronije pribliio stubu. Slino tome, kada bi jedini pro-
teini ukljueni u zgruavanje krvi bili trombin i fibrinogen, pro-
ces bi bio nekontrolisan. Trombin bi brzo isekao sve fibrinogene
proizvodei molekule fibrina; masivni krvni ugruak bi se formirao
irom krvnog sistema ivotinje, pretvarajui ga u vrsto stanje. Za
razliku od likova u crtanim filmovima, prave ivotinje bi brzo ugi-
nule. Da bi se izbegao takav nesrean kraj, organizam mora da
kontrolie aktivnost trombina.
Kaskada
Telo obino ostavlja enzime (proteine koji su katalizatori
hemijske reakcije, kao to je isecanje fibrinogena) u neaktivnom
obliku za upotrebu po potrebi. Neaktivni oblici se nazivaju pro-
enzimi. Kada se primi signal da je potreban odreen enzim, ak-
tivira se odgovarajui proenzim kako bi dao zreo enzim. Kao i u
sluaju pretvaranja fibrinogena u fibrin, proenzimi se esto akti-
viraju isecanjem dela proenzima koji blokira kritinu oblast. Ova
strategija se esto koristi kod enzima za varenje. Velike koliine se
mogu uskladititi u obliku neaktivnih proenzima, a zatim se brzo
aktivirati kada se pojavi sledei dobar obrok.
Trombin prvobitno postoji kao neaktivni oblik, protrombin.
Poto je neaktivan, protrombin ne moe da isee fibrinogen, i
ivotinja nee uginuti od masivnog, neodgovarajueg zgruavanja.
Jo uvek ostaje nedoumica oko kontrole. Ako je testera iz crtanog
97
filma iskljuena, telefonski stub ne bi pao u pogreno vreme.

Meutim, ako nita ne ukljuuje testeru, onda ona nikada ne bi
presekla ue; stub ne bi pao ak ni u odgovarajue vreme. Kada
bi fibrinogen i protrombin bili jedini proteini na putu zgruavanja
krvi, naa ivotinja bi ponovo bila u loem stanju. Kada bi se povre-
dila, protrombin bi jednostavno bespomono plutao pored fibrino-
gena dok ivotinja krvari do smrti. Poto protrombin ne moe da
isee fibrinogen do fibrina, potrebno je neto to bi ga aktiviralo.
italac moda moe da vidi zato se sistem za zgruavanje krvi
naziva kaskada sistem gde jedna komponenta aktivira drugu,
koja aktivira treu komponentu, i tako dalje. Poto stvari postaju
sloene, slika 4-3 e pomoi u praenju rasprave.
Protein zvani Stjuartov faktor iseca protrombin, preobraujui
ga u aktivni trombin koji moe da isee fibrinogen do fibrina da bi
se formirao ugruak.3 Naalost, kao to ste moda pogodili, kada bi
Stjuartov faktor, protrombin i fibrinogen bili jedini proteini u pro-
cesu zgruavanja krvi, Stjuartov faktor brzo bi pokrenuo kaska-
du, zgruavajui svu krv u organizmu. Zbog toga Stjuartov faktor
takoe postoji u neaktivnom obliku koji se prvo mora aktivirati.
Ovde postoji mali problem u naem kokoka-i-jaje razvojnom
scenariju. ak ni aktivirani Stjuartov faktor ne moe da aktivira
protrombin. Stjuartov faktor i protrombin mogu se meati u epru-
veti due nego to bi povelikoj ivotinji bilo potrebno da iskrvari
do smrti i ne bi dolo ni do kakve primetne proizvodnje trombina.
Ispostavlja se da je potreban jo jedan protein, zvani akcelerin, da
bi se pojaala aktivnost Stjuartovog faktora. Dinamiki duet akce-
lerin i aktivirani Stjuartov faktor isecaju protrombin dovoljno
brzo da bi ivotinja koja krvari imala koristi od toga. Zato su nam
u ovom koraku potrebna dva razliita proteina da bi se aktivirao
jedan proenzim.
Da, akcelerin takoe prvobitno postoji u neaktivnom obli-
ku, zvanom proakcelerin (uzdah). A ta ga aktivira? Trombin! Ali
trombin se, kao to smo videli, u regulacionoj kaskadi nalazi na
niem mestu od proakcelerina. Prema tome, regulacija proizvodnje
98
Slika 4-3
Kaskada zgruavanja krvi. Proteini ija su imena napisana
obinim slovima ukljueni su u podsticaj zgruavanja krvi; pro-
teini imenovani italikom ukljueni su u spreavanje, lokalizaciju
ili uklanjanje krvnih ugruaka. Strelice koje se zavravaju crticom
oznaavaju proteine koji deluju u spreavanju, lokalizovanju ili ukla-
njanju krvnih ugruaka.
akcelerina trombinom je kao da unuka regulie nastanak bake.

Svejedno, zbog veoma niske stope isecanja protrombina Stju-
artovim faktorom, ini se da uvek postoji mala koliina trombina
u krvotoku. Zgruavanje krvi je prema tome autokatalitiki pro-
ces, jer proteini u kaskadi ubrzavaju proizvodnju vee koliine is-
tih proteina.
99
Ovde moramo malo da zastanemo jer, kako se ispostavlja, pro-

trombin koji se prvobitno proizvodi u eliji ne moe da pree u
trombin, ak ni u prisustvu aktiviranog Stjuartovog faktora i akce-
lerina. Protrombin se prvo mora modifikovati (nije prikazano na
slici 4-3) tako to se deset specifinih aminokiselinskih ostataka,
zvanih glutamatski (Glu) ostaci, menjaju u -karboksiglutamatske
(Gla) ostatke. Modifikacija se moe uporediti sa postavljanjem
donje vilice na gornju vilicu lobanje. Zavrena struktura moe da
grize i da se zakai za ugrizen objekat; bez donje vilice, lobanja ne
bi mogla da se zakai. U sluaju protrombina, Gla ostaci grizu (ili
se vezuju za) kalcijum, omoguavajui protrombinu da se privrsti
za povrine elija. Samo se ceo, modifikovan kompleks kalcijum-
protrombin, vezan za elijsku membranu, moe isei aktiviranim
Stjuartovim faktorom i akcelerinom da bi se dobio trombin.
Modifikacija protrombina ne odigrava se sluajno. Kao i
praktino sve biohemijske reakcije, zahteva katalizu specifinim
enzimom. Meutim, pored enzima za preobraaj Glu u Gla potre-
bna je jo jedna komponenta: vitamin K. Vitamin K nije protein; to
je mali molekul, (kao 11-cis-retinal, opisan u 1. poglavlju, potre-
ban za vid). Kao pitolju, enzimu koji menja Glu u Gla potreban je
vitamin K za delovanje. Jedan tip otrova za pacove zasnovan je na
ulozi koju vitamin K igra u koagulaciji krvi. Sintetiki otrov, zvan
varfarin (po Wisconsin Alumni Research Fund, koji prima deo
profita od njegove prodaje), proizveden je tako da enzimu koji ga
koristi lii na vitamin K. U prisustvu varfarina enzim nije u stanju
da modifikuje protrombin. Kada pacov pojede hranu otrovanu
varfarinom, protrombin niti se modifikuje niti iseca, a otrovana
ivotinja krvari do smrti.
Meutim, izgleda jo nismo mnogo napredovali sada mora-
mo da se vratimo i zapitamo ta aktivira Stjuartov faktor. Ispos-
tavlja se da postoje dva razliita puta, unutranji i spoljanji. Kod
unutranjeg puta, svi proteini koji su potrebni za zgruavanje na-
laze se u krvnoj plazmi; kod spoljanjeg, neki proteini zgruavanja
javljaju se na elijama. Ispitajmo prvo unutranji put. (Molim vas
nastavite, koristei sliku 4-3.)
100
Kada se ivotinja posee, protein zvani Hagemanov faktor pri-

anja za povrinu elija blizu rane. Vezani Hagemanov faktor se zatim
iseca proteinom zvanim HMK dajui aktivirani Hagemanov faktor.
Odmah zatim, aktivirani Hagemanov faktor preobraa drugi pro-
tein, zvani prekalikrein, u njegov aktivni oblik, kalikrein. Kalikrein
pomae HMK-u da ubrza preobraaj vee koliine Hagemanovog
faktora u njegov aktivni oblik. Zatim, aktivirani Hagemanov faktor
i HMK zajedno preobraavaju naredni protein, zvani PTA, u svoj
aktivan oblik. Aktivirani PTA zauzvrat, zajedno sa aktiviranim obli-
kom drugog proteina zvanog konvertin (o kome se govori kasni-
je), menjaju protein zvani Krismasov faktor u njegov aktivni oblik.
Konano, aktivirani Krismasov faktor, zajedno sa antihemofilnim
faktorom (koji se aktivira trombinom na slian nain kao i pro-
akcelerin) menja Stjuartov faktor u njegov aktivni oblik.
Kao i unutranji put, spoljanji put takoe predstavlja kaskadu.
Spoljanji put otpoinje kada se protein zvani prokonvertin pret-
vara u konvertin aktiviranim Hagemanovim faktorom i trombi-
nom. U prisustvu drugog proteina, tkivnog faktora, konvertin
menja Stjuartov faktor u njegov aktivni oblik. Meutim, tkivni fak-
tor se javlja samo na spoljanjoj povrini elija koje obino nisu
u kontaktu sa krvlju. Prema tome, spoljanji put e biti pokrenut
samo kada povreda dovede tkivo u kontakt sa krvlju. (Posekoti-
na igra ulogu slinu onoj kada petao Sofronije podie dolar. To je
pokretaki dogaaj neto van samog kaskadnog mehanizma.)
Unutranji i spoljanji put ukrtaju se u nekoliko taaka. Hage-
manov faktor, aktiviran unutranjim putem, moe da ukljui prokon-
vertin spoljanjeg puta. Konvertin moe zatim povratno da utie na
unutranji put i da pomogne aktiviranom PTA da aktivira Krismasov
faktor. Sam trombin moe da pokrene obe grane kaskade zgruavanja
aktivirajui antihemofilni faktor, koji je potreban kao pomo aktivi-
ranom Krismasovom faktoru u pretvaranju Stjuartovog faktora u akti-
vni oblik, a takoe i aktiviranjem prokonvertina.
Analiza opisa sistema za zgruavanje krvi ini da ovek udi za
jednostavnou prikazane maine Rubija Goldberga.
101
Slinosti i razlike
Postoje neke konceptualne razlike izmeu naprave u crtanom
filmu o petlu Sofroniju i stvarnog sistema za zgruavanje krvi; ra-
zlike naglaavaju veu sloenost biohemijskog sistema. Prvo: kas-
kada zgruavanja mora u nekom trenutku da se iskljui pre nego
to organizam u potpunosti ovrsne (o ovome e ubrzo biti rei).
Zatim se kontrola puta za zgruavanje krvi deli na dva dela. Pre-
ma tome, postoje dva mogua naina da se otpone zgruavanje.
Relativan znaaj dva puta u ivim organizmima jo uvek je prilino
nejasan. Mnoge eksperimente u vezi sa zgruavanjem krvi teko
je izvesti; neki proteini naroito oni ukljueni u rane stupnjeve
puta nalaze se samo u malim koliinama u krvi. Na primer, deset
litara krvi sadre samo oko jedan hiljaditi deo grama antihemo-
filnog faktora. tavie, poto poetni stupnjevi zgruavanja deluju
povratno, proizvodei vie poetnih aktivirajuih proteina, esto
je prilino teko proceniti ko koga u stvari aktivira.
Takoe, postoji znaajna konceptualna slinost izmeu siste-
ma za napad na Sofronija i puta zgruavanja krvi; oba su neuma-
njivo sloena. Ostavljajui na stranu sistem pre ravanja puta, gde
su neki detalji manje poznati, sistem zgruavanja krvi uklapa se
u definiciju neumanjive sloenosti: to je jedinstven sistem sastav-
ljen od nekoliko meusobno zavisnih delova koji doprinose os-
novnoj funkciji, i uklanjanjem bilo kog dela, sistem gubi funkciju.
Funkcija sistema za zgruavanje krvi je formiranje vrste barijere
u pravo vreme i na pravom mestu koja je u stanju da sprei isti-
canje krvi iz povreenog krvnog suda. Komponente sistema (bez
grananja puta) su fibrinogen, protrombin, Stjuartov faktor i pro-
akcelerin. Kao to nijedan od delova sistema za napad na Sofroni-
ja nije korien ni za ta drugo osim za kontrolisanje pada telefon-
skog stuba, isto tako se nijedan od kaskadnih proteina ne koristi
ni za ta drugo osim za kontrolisanje formiranja krvnog ugruka.
U odsustvu bilo koje komponente, krv se ne zgruava i sistem gubi
funkciju.
102
Postoje drugi naini za spreavanje isticanja krvi iz rana, ali

ti naini ne predstavljaju korak-po-korak prethodnike kaksadi
za zgruavanje krvi. Na primer, telo moe da suzi krvne sudove
u blizini posekotine to pomae zaustavljanju toka krvi. Takoe,
krvne elije zvane krvne ploice lepe se za oblast oko poseko-
tine, pomaui zaepljenju malih rana. Meutim, ti sistemi se ne
mogu postepenim evolutivnim koracima preobraziti u sistem za
zgruavanje krvi, nita lake nego to se lepljiva zamka moe pre-
obraziti u mehaniku miolovku.
Najjednostavniji zamislivi sistem za zgruavanje krvi bi mogao
da bude i samo jedan protein koji bi se nasumino grupisao kada
bi se organizam posekao. To moemo da uporedimo sa telefon-
skim stubom koji je potpuno preseen, nesigurno balansirajui,
zavisei od malih vibracija zemljita koje ga obaraju dok Sofroni-
je prolazi. Meutim, vetar ili drugi faktori mogu lako da srue stub
kada petao nije u blizini. tavie, stub nije usmeren ni u jednom
odreenom pravcu (kao na primer prema mamcu) prema mestu
gde e se Sofronije verovatno nalaziti. Slino tome, jednostavan
sistem za zgruavanje krvi bi se aktivirao u neprikladnom trenu-
tku, izazivajui nasuminu tetu i troei zalihe. Pojednostavljeni
sistemi u crtanom filmu ili sistemu za zgruavanje krvi ne bi zado-
voljili kriterijum minimalne funkcije. U sistemima Rubi Goldber-
ga, nije zavrna aktivnost (padanje telefonskog stuba, formiranje
ugruka) ta koja predstavlja problem ve kontrolni sistem.
Mogao bi se zamisliti sistem za zgruavanje krvi koji je donekle
jednostavniji nego pravi gde, na primer, Stjuartov faktor, nakon
aktiviranja ostatkom kaskade, direktno iseca fibrinogen kako bi
se formirao fibrin, izostavljajui trombin. Ostavljajui nakratko
u stranu pitanja kontrole i vremenskog usklaivanja formiranja
ugruka, razmiljanjem brzo moemo da vidimo da ak ni takav
neznatno pojednostavljen sistem ne moe postepeno da se prome-
ni u sloeniji, celovit sistem. Ako bi se novi protein ubacio u sistem
bez trombina on bi ili trenutno aktivirao sistem izazivajui brzu
smrt ili ne bi radio nita, i ne bi postojao razlog da ga prirodna
selekcija izabere. Zbog prirode kaskade, novi protein bi odmah
103
morao da bude regulisan. Od samog poetka, novi korak u kas-

kadi bi zahtevao i proenzim kao i aktivirajui enzim koji bi akti-
virao proenzim u pravo vreme i na pravom mestu. Poto svaki ko-
rak neizbeno zahteva nekoliko delova, ne samo da je celokupni
sistem za zgruavanje krvi neumanjivo sloen, ve i svaki njegov
stupanj.
Mislim da vodeni kanal predstavlja dobro poreenje za ovu oso-
binu sistema za zgruavanje krvi. Panamski kanal omoguava
brodovima da preko zemljouza preu iz Pacifika u Karipsko more.
Poto je kopno na viem nivou od nivoa mora, voda u predvodni-
ci die brod do nivoa na kome moe da plovi izvesno vreme. Zatim
druga predvodnica podie brod do sledeeg nivoa, a predvodnice
na drugoj strani sputaju brod do nivoa mora. Na svakoj predvoni-
ci postoji kapija koja zadrava vodu dok se brod izdie ili sputa;
takoe postoji odvod ili vodena pumpa koja prazni ili puni pred-
vodnicu. Od samog poetka svaka predvodnica mora da poseduje
obe odlike kapiju i odvod ili ne funkcionie. Prema tome, svaka
od predvodnica du kanala je neumanjivo sloena. Isto tako, sva-
koj kontrolnoj taki kaskade sistema za zgruavanje krvi je potre-
ban i neaktivan proenzim i drugi enzim da ga aktivira.
Jo nije gotovo
Kada zgruavanje jednom otpone, ta ga spreava da se
ne odigrava dok se sva krv u ivotinji ne zgrua? Zgruavanje je
ogranieno na mesto povrede na nekoliko naina. (Pogledajte sli-
ku 4-3.) Prvo, protein plazme zvani antitrombin vezuje se za akti-
vne (ali ne za neaktivne) oblike veine proteina zgruavanja i
deaktivira ih. Meutim, sam antitrombin je relativno neaktivan,
osim ako se ne vee za supstancu zvanu heparin. Heparin se javlja
u unutranjosti elija i neoteenih krvnih sudova. Drugi nain
na koji se zgruavanje ograniava je delovanjem proteina C. Na-
kon aktiviranja trombinom, protein C unitava akcelerin i aktivi-
rani antihemofilni faktor. Konano, protein nazvan trombomo-
dulin oblae povrine elija sa unutranje strane krvnih sudova.
104
Trombomodulin vezuje trombin, inei ga manje sposobnim da

iseca fibrinogen, istovremeno poveavajui njegovu sposobnost
da aktivira protein C.
Ugruak je na poetku formiranja prilino osetljiv: ako se
povreena oblast pritisne, ugruak se lako moe poremetiti i
krvarenje iznova poinje. Da bi se to spreilo, telo ima metod da
ovrsne ugruak kada se oformi. Aktivirani protein zvani FSF (od
fibrin stabilizirajui faktor), koji formira hemijske veze izmeu
razliitih molekula fibrina, vezuje meusobno nakupljeni fibrin.
Meutim, krvni ugruak se mora ukloniti nakon to je zarasta-
nje rane napredovalo. Protein zvan plazmin deluje kao makaze,
specifino isecajui fibrinske ugruke. Na sreu, plazmin ne deluje
na fibrinogen. Meutim, plazmin ne sme da deluje previe brzo jer
rana ne bi imala dovoljno vremena da u potpunosti zaraste. Zbog
toga se on prvobitno javlja u neaktivnom obliku zvanom plaz-
minogen. Pretvaranje plazminogena u plazmin katalizuje pro-
tein zvan TPA. Postoje i drugi proteini koji kontroliu razlaganje
ugruka, ukljuujui 2-antiplazmin, koji se vezuje za plazmin,
spreavajui ga da razori ugruke fibrina.
Maina iz crtanog filma koja je udarila petla Sofronija zavisila
je od preciznog rasporeda, vremenskog usklaivanja i struk-
ture mnogih komponenti. Da je uzica koja je vezivala dolarsku
novanicu bila predugaka, ili top pogreno usmeren, ceo sistem
ne bi funkcionisao. Isto tako, kaskada sistema za zgruavanje krvi
zavisi od vremenskog usklaivanja i brzine kojom se razliite reak-
cije odigravaju. Krv ivotinje bi mogla da ovrsne ako bi trombin
aktivirao prokonvertin u pogreno vreme; ili bi iskrvarila na smrt
ako bi proakcelerin ili antihemofilni faktor bili presporo aktivira-
ni. Organizam bi uginuo ako bi trombin aktivirao protein C mno-
go bre nego to aktivira proakcelerin, ili ako bi antitrombin inak-
tivirao Stjuartov faktor istom brzinom kojom se formira. Kada bi
plazminogen bio aktiviran neposredno nakon formiranja ugruka,
onda bi on brzo razloio ugruak.
105
Formiranje, ograniavanje, ovravanje, i uklanjanje krvnog

ugruka predstavlja integrisani bioloki sistem, i zbog problema
sa samo jednom komponentom ceo sistem moe da izgubi funk-
ciju. Nedostatak nekih faktora zgruavanja krvi, ili proizvodnja
defektnih faktora, esto izaziva ozbiljne zdravstvene probleme
ili smrt. Najei oblik hemofilije se javlja zbog nedostatka anti-
hemofilnog faktora, koji pomae aktiviranom Krismasovom fak-
toru u pretvaranju Stjuartovog faktora u njegov aktivni oblik.
Nedostatak Krismasovog faktora je drugi najei oblik hemofilije.
Ozbiljni zdravstveni problemi takoe mogu da se jave ako su dru-
gi proteini kaskade sistema za zgruavanje defektni, iako su tak-
vi sluajevi rei. Poremeaji i krvarenja takoe prate nedostatke
FSF-a, vitamina K, ili 2-antiplazmina, koji nisu direktno ukljueni
u zgruavanje. Pored toga, nedostatak proteina C prouzrokuje smrt
kod odojadi zbog pojave brojnih, neodgovarajuih ugruaka.
Kombinovanje
Da li je mogue da je ovaj ultra-sloeni sistem mogao da evoluira
u skladu sa darvinistikom teorijom? Nekoliko naunika je uloilo
velike napore pitajui se kako je proces zgruavanja krvi mogao
da evoluira. U narednom odeljku ete videti kakvo se izuzetno
objanjenje o zgruavanju krvi nalazi u profesionalnoj naunoj lite-
raturi. Ali prvo treba razmotriti nekoliko detalja.
Poetkom 1960-tih je primeeno da neki proteini imaju amino-
kiselinske sekvence koje su sline sekvencama drugih proteina. Na
primer, pretpostavimo da su prvih deset aminokiselina u jednoj pro-
teinskoj sekvenci ANVLEGKIIS, a u drugom proteinu ANLLDGKIVS.
Te dve sekvence su identine u sedam pozicija, a razliite u tri. Kod
nekih proteina, sekvence mogu da budu sline u stotinama ami-
nokiselinskih pozicija. Da bi se objasnila slinost dva proteina teo-
retisalo se da se u prolosti gen nekako duplirao, a vremenom su
dve kopije gena nezavisno nagomilavale promene (mutacije) u
svojim sekvencama.4 Nakon odreenog vremena postojala bi dva
proteina ije su sekvence sline, ali ne istovetne.
106
Kralj Sijama je jednom zatraio od svojih mudraca poslovicu

koja bi bila pogodna za svaku priliku. Oni su predloili poslovi-
cu: I to e proi. U biohemiji je podjednako prikladna izreka za
svaku priliku: Stvari su sloenije nego to izgledaju. Sredinom
1970-tih godina pokazano je da se geni mogu javljati u delovima.
To jest, deo DNK koji kodira levi deo proteina moe da bude raz-
dvojen du sekvence od delova koji kodiraju srednji, a oni mogu
da budu odvojeni od DNK koja kodira desni deo. To bi bilo kao
kada biste u reniku traili re karneval i pronali je navedenu kao
hkkasafjrnevckjealksa. Jedan tip gena bi mogao da bude iz jed-
nog dela; drugi tip bi mogao da bude iz dvanaest delova.
Otkrie razdvojenih gena (egzona i introna, prim.red.) je dove-
lo do hipoteze da su novi proteini moda mogli da nastanu kom-
binovanjem DNK fragmenata gena koji kodiraju delove starih pro-
teina kao to se karte mogu uzeti sa nekoliko gomila i dati novi
raspored. Da bi poduprli hipotezu, zastupnici ukazuju na slinosti
aminokiselinske sekvence i oblike zasebnih delova (zvanih dome-
ni) razliitih proteina.
Proteini kaskade sistema za zgruavanje krvi se esto koriste
kao dokaz za ovakvo kombinovanje. Neki regioni kaskadnih pro-
teina kodirani odvojenim delovim gena poseduju slinosti u svo-
jim aminokiselinskim sekvencama sa drugim regionima istog pro-
teina to jest, ispoljavaju samo-slinost. Takoe, postoje slinosti
izmeu regiona razliitih proteina kaskade. Na primer, prokon-
vertin, Krismasov faktor, Stjuartov faktor i protrombin poseduju
slian region aminokiselinskih sekvenci. Pored toga, kod svih tih
proteina sekvenca je modifikovana vitaminom K. Dalje, regioni su
sline sekvence sa drugim proteinima (koji nisu ukljueni u koa-
gulaciju krvi) koji su takoe modifikovani vitaminom K.
Svi mogu videti slinosti u sekvencama i one se ne mogu negi-
rati. Meutim, hipoteza o duplikaciji i kombinovanju gena sama po
sebi ne govori nita o tome kako je bilo koji konkretan protein ili
proteinski sistem isprva nastao sporo ili naglo, prirodnim odabi-
ranjem ili nekim drugim mehanizmom. Setite se, opruga miolovke
107
moe na izvestan nain da podsea na oprugu asovnika, a polu-

ga moe da lii na udara miolovke, ali slinosti ne govore nita o
tome kako je miolovka nastala. Da bi se tvrdilo da se sistem raz-
vio postepeno darvinistikim mehanizmom, moralo bi se pokaza-
ti da je funkcija sistema mogla da se formira brojnim uzastopnim,
sitnim promenama.
Stanje u oblasti
Sada smo spremni da nastavimo. U ovom odeljku u izneti je-
dan pokuaj evolucionog objanjenja zgruavanja krvi koji je po-
nudio Rasel Dulitl (Russell Doolittle). On je u svojoj hipotezi izneo
niz koraka po kojima su se proteini za zgruavanje krvi pojavili je-
dan za drugim. Pa ipak, kao to u pokazati u narednom odeljku,
objanjenje je potpuno neodgovarajue jer nije dat nijedan razlog
za pojavu proteina, nije izvren nijedan pokuaj da se izrauna
verovatnoa pojave proteina, kao ni pokuaj da se procene oso-
bine novih proteina.
Rasel Dulitl, profesor biohemije pri Centru za molekularnu
genetiku Univerziteta u Kaliforniji, u San Dijegu, je najistak-
nutija linost zainteresovana za evoluciju kaskade sistema za
zgruavanje krvi. Od vremena svoje doktorske teze, Uporedna
biohemija zgruavanja krvi (1961), profesor Dulitl je prouio sis-
teme za zgruavanje razliitih, jednostavnijih organizama u nadi
da bi to dovelo do razumevanja pojave sisarskog sistema. Dulitl
je nedavno u lanku u asopisu Thrombosis and Haemostasis iz-
neo pregled stanja trenutnog znanja.5 asopis je namenjen pro-
fesionalnim naunicima i doktorima medicine koji rade u obla-
sti zgruavanja krvi. itaoci ovog asopisa su u sutini oni ljudi
koji znaju vie o zgruavanju krvi od bilo koga drugog na Zemlji.
Dulitl zapoinje svoj lanak postavljajui veliko pitanje: Kako
je uopte ovaj sloeni i osetljivo uravnoteen proces evoluirao?...
Paradoks je bio da, ako je svaki protein zavisio od aktivacije drugim,
108
kako je sistem ikada mogao da se razvije? Od kakve bi koristi bio

bilo koji deo sistema bez cele skupine?
Postavljena pitanja zadiru u sr potrage ove knjige. Korisno je
navesti Dulitlov lanak. (itaocu e od pomoi biti slika 4-3.) U
navodu sam promenio neke tehnike izraze da bi ga opta publika
mogla lake itati.
Zgruavanje krvi je osetljivo uravnoteen fenomen koji ukljuuje
proteaze, antiproteaze i supstrate proteaza. Uopteno govorei,
svaka direktna akcija izaziva povratni odgovor. Mogu se prime-
niti razliite metafore za njegovu korak-po-korak evoluciju: akcija-
reakcija, punkt i kontrapunkt, ili dobre vesti i loe vesti. Meutim,
moja omiljena je jin i jang.
U drevnoj kineskoj kosmologiji, sve to postaje je rezultat kom-
binovanja suprotnih principa jina i janga. Jang je muki princip koji
obuhvata aktivnost, visinu, toplotu, svetlost i suvou. Jin, enski
princip, oliava pasivnost, dubinu, hladnou, tamu i vlanost.
Njihov brak stvara pravu bit svih stvari. Imajui na umu da je to
samo metafora, razmotrimo sledei jin i jang scenario za evoluciju
zgruavanja krvi kod kimenjaka. Proizvoljno sam oznaio enzime
ili proenzime kao jang, a neenzime kao jin.
Jin: Tkivni faktor (TF) se javlja kao rezultat udvajanja gena za
[drugi protein] koji vezuje EGF domene. Novi genski proizvod do-
lazi u kontakt sa krvlju ili hemolimfom samo nakon povrede tkiva.
Jang: Protrombin se javlja u drevnom vidu sa vezanim EGF
domenom (domenima), rezultat... duplikacije proteaznog gena i...
kombinovanja. EGF domen slui kao mesto za vezivanje i aktivaci-
ju izloenim TF.
Jin: Trombinski receptor nastaje duplikacijom gena za [region pro-
teina koji e se nalaziti u elijskoj membrani]. Isecanje TF aktivira-
nim protrombinom utie na elijsku kontraktilnost ili grupisanje.
109
Jin ponovo: Raa se fibrinogen, meani protein nastao od trom-

bin-senzitivnog [izduenog] oca i [proteina sa kompaktnom struk-
turom] majke.
Jin ponovo: Javlja se Antitrombin III, proizvod duplikacije [proteina
sa slinom optom strukturom].
Jang: Plazminogen se obrazuje od velikog izbora... ve dostupnih
proteaza. Javlja se sa... domenima koji mogu da se vezuju za fibrin.
Njegova aktivacija vezivanjem za baterijske proteine... odraava
prethodnu ulogu kao antibakterijskog inioca.
Jin: Antiplazmin nastaje duplikacijom i modifikacijom [proteina sa
slinom celokupnom strukturom], verovatno antitrombina.
Jin i Jang: Trombin-aktivirajui [protein za stvaranje poprenih
veza] se oslobaa.
Jang: Tkivni aktivator plazminogena (TPA) se pojavljuje. Razliito
izmeani domeni mu omoguavaju da se vezuje za nekoliko sup-
stanci, ukljuujui fibrin.
Brak: Modifikacija protrombina sticanjem gla domena. Dobija
sposobnost da vezuje kalcijum i da se vezuje za specifine [nega-
tivno naelektrisane] povrine.
Jin: Pojava proakcelerina6 kao rezultat duplikacije [gena za pro-
tein sa slinom optom strukturom] i sticanje nekih drugih [delo-
va gena].
Jang: Javlja se Stjuartov faktor, duplikat protrombina nedavno
krunisanog gla domenom; njegova sposobnost da se vezuje za
proakcelerin moe da izazove... aktivaciju protrombina, nezavisnu
od... aktivacije TF-om.
Jang ponovo: Prokonvertin se duplicira na osnovu Stjuartovog fak-
tora, oslobaajui protrombin za bolje vezivanje za fibrin. U kom-
binaciji sa tkivnim faktorom, prokonvertin moe da aktivira Stju-
artov faktor [isecajui ga].
110
Jang ponovo: Krismasov faktor od Stjuartovog faktora. Izvesno

vreme, oba se vezuju za proakcelerin.
Jin: Antihemofilni faktor od proakcelerina. Brzo se prilagoava da
reaguje sa Krismasovim faktorom.
Jang: Protein C se genetiki izvodi iz protrombina. Deaktivira pro-
akcelerin i antihemofilni faktor ogranienim [isecanjem].
Razvod: Protrombin se ukljuuje u razmenu [genetskih delova]
koja ga ostavlja sa [domenima] za vezivanje za fibrin na mestu nje-
govih EGF domena, koji vie nisu potrebni za interakciju sa TF.
Kako, molim?
Izdvojimo malo vremena da kritiki razmotrimo scenario pro-
fesora Dulitla. Prva stvar koja se opaa je da se ne navodi nijedan
uzroni faktor. Tako se tkivni faktor javlja, fibrinogen se raa,
antiplazmin nastaje, TPA se pojavljuje, protein za stvaranje
poprenih veza se oslobaa, i tako dalje. Mogli bismo da zapita-
mo ta tano prouzrokuje svo to pojavljivanje i oslobaanje? Izgle-
da da Dulitl ima na umu korak-po-korak darvinistiki scenario koji
ukljuuje neusmerenu, nasuminu duplikaciju i rekombinaciju
genetskih delova. Meutim, razmotrimo ogromnu koliinu sree
neophodne da bi se pravi delovi postavili na prava mesta. Eukari-
otski organizmi imaju poprilino genetskih delova, i proces koji ih
zamenjuje je izgleda nasumian. Pravljenje novog proteina za ko-
agulaciju krvi kombinovanjem je kao nasumino odabiranje dese-
tak reenica iz enciklopedije u nadi da e se dobiti smislen odeljak.
Profesor Dulitl se ne mui da izrauna koliko bi nepravilnih, neak-
tivnih, beskorisnih raznovrsno pomeanih domena moralo da se
odbaci pre nego to se dobije protein sa, na primer, aktivnou na-
lik na TPA aktivnost.
Da bismo ilustrovali problem, izvrimo sopstveni brzi proraun.
Uzmimo da ivotinje sa kaskadom sistema za zgruavanje krvi ima-
ju oko 10.000 gena, od kojih je svaki u proseku podeljen na tri dela
111
(egzona). To daje ukupan zbir od oko 30.000 genskih delova. TPA

ima etiri razliita tipa domena.7 Raznovrsnim kombinovanjem,
anse da se ta etiri domena dobiju zajedno8 je 1 prema 30.000 na
etvrti stepen, to je priblino 1 prema deset na osamnaesti ste-
pen.9 Kada bi irska lutrija imala anse za dobitak od 1 na prema
deset na osamnaesti, i kada bi svake godine milion ljudi igralo lu-
triju, bilo bi potrebno u proseku oko hiljadu milijardi godina pre
nego to bi bilo ko (ne samo odreena osoba) dobio nagradu. Hi-
ljadu milijardi godina je otprilike sto puta vie od trenutno pro-
cenjene evolucionistike starosti svemira. Dulitlovo nonalantno
izraavanje (pojavljuje se, itd) skriva ogromne potekoe. Isti
problem ultra-malih ansi bi smetao pojavi protrombina (rezu-
ltat... duplikacije proteaznog gena i... kombinovanja), fibrinogena
(kombinovani protein nastao od...), plazminogena, proakceleri-
na i svakom od nekoliko predloenih prerasporeivanja protrom-
bina. Dulitl oigledno mora da promea pil i podeli sebi nekoliko
savrenih brideva da bi dobio igru. Naalost, svemir nema vre-
mena da eka.
Drugo pitanje koje treba razmotriti je podrazumevana pret-
postavka da bi protein nainjen od dupliranog gena odmah pose-
dovao nova, neophodna svojstva. Tako nam se kae da se tkivni
faktor javlja kao rezultat duplikacije gena za [drugi protein].
Meutim, kao rezultat duplikacije se svakako ne bi javio tkivni
faktor, ve taj drugi protein. Ako bi se duplirala fabrika za proiz-
vodnju bicikala, ona bi proizvodila bicikle, a ne motocikle; to se
misli reju duplikacija. Gen za protein bi mogao da se duplira
nasuminom mutacijom, ali se ne deava jednostavno da takoe
poseduje sofisticirane nove osobine. Poto je dupliciran gen samo
kopija starog gena, objanjenje za pojavu tkivnog faktora mora da
sadri pretpostavljeni put kojim je iao da bi stekao novu funkci-
ju. Ovaj problem se diskretno zaobilazi. Dulitlov scenario zapada u
iste probleme u proizvodnji protrombina, trombinskog receptora,
antitrombina, plazminogena, antiplazmina, proakcelerina, Stju-
artovog faktora, prokonvertina, Krismasovog faktora, antihemofil-
nog faktora i proteina C praktino svakog proteina u sistemu!
112
Trei problem sa scenarijem zgruavanja krvi je da izbegava

sutinska pitanja koliko, kojom brzinom, kada, i gde. Nita se ne
govori o prvobitno dostupnoj koliini materijala za zgruavanje,
jaini ugruka koji bi se formirao primitivnim sistemom, vremenu
koje bi bilo potrebno da se ugruak formira od trenutka pojave
posekotine, kom pritisku tenosti bi se taj ugruak opirao, koliko bi
bilo tetno formiranje neodgovarajueg ugruka, ili o stotine dru-
gih takvih pitanja. Apsolutne i relativne vrednosti tih i drugih fak-
tora bi mogle da uine bilo koju odreenu hipotezu ili moguom
ili (daleko verovatnije) krajnje pogrenom. Na primer, kada bi bila
dostupna samo mala koliina fibrinogena - ne bi prekrila ranu; ako
bi primitivni fibrin formirao nasumini mehur umesto mree, bilo
bi malo verovatno da e zaustaviti tok krvi. Ako bi prvobitno dejs-
tvo antitrobina bilo prebrzo, prvobitno dejstvo trombina prespo-
ro, ili ako bi se prvobitni Stjuartov faktor ili Krismasov faktor ili
antihemofilni faktor vezivali previe labavo ili previe vrsto (ili
ako bi se vezivali za neaktivne oblike svojih meta kao i za aktivne
oblike), onda bi se ceo sistem sruio. Ni kod jednog jedinog koraka
Dulitl ne prua model koji ukljuuje brojeve ili koliine; a bez bro-
jeva nema nauke. Kada se iznese samo verbalna slika razvoja tako
sloenog sistema, nema nikakvog naina da se zna da li bi stvarno
funkcionisala. Kada se ignoriu tako sutinska pitanja, ostavljamo
nauku i ulazimo u svet Kalvina i Hobsa.
Pa ipak, do sad iznete zamerke nisu najozbiljnije. Najozbiljnija,
i moda najoiglednija, tie se neumanjive sloenosti. Naglaavam
da prirodno odabiranje (selekcija), motor darvinistike evolucije,
deluje samo ako postoji neto to moe da se odabere neto to je
korisno upravo sada, a ne u budunosti. Meutim, ak i ako prihva-
timo njegov scenario u srvhu rasprave, samim Dulitlovim opisom
nikakvo zgruavanje krvi se ne odigrava najmanje do treeg ko-
raka. Formiranje tkivnog faktora u prvom koraku je neobjanjeno,
poto bi on stajao ne radei nita. U narednom koraku (protrom-
bin koji iskae sa ve steenom sposobnou da vezuje tkivni fak-
tor, koji ga nekako aktivira) jadni proto-protrombin bi takoe vr-
teo palevima nemajui nita da radi dok se, konano, ne pojavi
113
hipotetiki trombinski receptor u treem koraku i fibrinogen

padne sa neba u etvrtom. Plazminogen se javlja u jednom koraku,
ali se njegov aktivator (TPA) javlja tek dva koraka kasnije. Stju-
artov faktor se uvodi u jednom koraku, ali provodi vreme ne radei
nita dok se njegov aktivator (prokonvertin) ne pojavi u sledeem
koraku, a tkivni faktor nekako odluuje da je to kompleks za koji
eli da se vee. Praktino svaki korak predloenog puta se suoava
sa slinim problemima.
Jednostavne rei kao aktivator se javlja tek dva koraka kasni-
je moda ne zvue impresivno dok se ne razmisli o posledicama.
Poto su oba proteina proenzim i njegov aktivator potrebni za
jedan korak u putu, onda su anse da se oba proteina dobiju za-
jedno priblino jednake kvadratu ansi da se dobije jedan protein.
Izraunali smo da su anse da se dobije samo TPA - 1 prema de-
set na osamnaesti stepen; anse da se dobiju zajedno TPA i nje-
gov aktivator bi bile priblino 1 prema deset na trideset i esti ste-
pen! To je zastraujue veliki broj. Ne bi se oekivalo da se takav
dogaaj desi ak i ako bi se ivot svemira od deset milijardi godina
saeo u jednu sekundu i ponovo odigravao svake sekunde u toku
deset milijardi godina. Meutim, situacija je u stvari daleko gora:
ako bi se protein pojavio u jednom koraku10 ne imajui ta da radi,
onda bi mutacije i prirodno odabiranje teili da ga eliminiu. Poto
ne radi nita bitno, njegov gubitak ne bi bio tetan, a proizvodnja
gena i proteina bi troila energiju koju druge ivotinje ne troe.
Proizvodnja beskorisnog proteina bi, prema tome, najmanje u
nekoj marginalnoj meri, bila tetna. Darvinov mehanizam prirod-
nog odabiranja bi u stvari ometao formiranje neumanjivo sloenih
sistema kao to je kaskada sistema za zgruavanje krvi.
Dulitlov scenario preutno priznaje da je kaskada sistema za
zgruavanje krvi neumanjivo sloena, ali pokuava da zataka dile-
mu nizom metaforikih pozivanja na jin i jang. Sutina je da cela
grupa proteina mora odjednom da se ubaci u kaskadu. To se moe
izvriti samo postuliranjem udovita koje obeava koje sreno
dobija sve proteine odjednom, ili usmeravanjem od strane inteli-
gentnog inioca.
114
Sledei profesor Dulitlov primer, mogli bi da predloimo put

kojim je postala prva miolovka: Udara se javlja kao rezultat du-
plikacije poluge u naoj garai. Udara dolazi u kontakt sa pos-
toljem, koje je rezultat meanja nekoliko tapia za sladoled.
Opruga iskae iz dedinog sata koji je korien za merenje vreme-
na. Spojna poluga se obrazuje od slamke koja je virila iz odbaene
konzerve koka kole, a kukica se oslobaa od zatvaraa sa pivske
boce. Meutim, stvari se jednostavno ne odigravaju na taj nain,
osim ako neko ili neto ne vodi proces.
Setiete se da su Dulitlova publika za lanak u asopisu Throm-
bosis and Haemostasis vodei naunici u istraivanju zgruavanja
krvi oni znaju stanje u oblasti. Pa ipak, lanak im ne objanjava
kako je zgruavanje moglo da se javi i da zatim evoluira; umesto
toga, on samo pria priu. injenica je da niko na zemlji nema ni
najmaglovitiju ideju o tome kako je nastala koagulaciona kaskada.
Aplauz, aplauz
Prethodna rasprava nije imala nameru da omalovai Rasela
Dulitla, koji je godinama radio u oblasti proteinske strukture. U
stvari, on zasluuje veliki deo priznanja jer je jedan od nekolicine
mogue i jedina linost koja ustvari pokuava da objasni kako
se ovaj sloeni biohemijski sistem razvio. Niko drugi nije uloio
toliko napora da utvrdi poreklo zgruavanja krvi. Rasprava je na-
menjena jednostavno da bi ilustrovala ogromnu potekou (zais-
ta, lii na nemogunost) problema koji se opirao reenim napori-
ma vrhunskog naunika tokom etiri decenije. Zgruavanje krvi je
paradigma zapanjujue sloenosti koja lei u osnovi ak i prividno
prostih telesnih procesa. Suoena sa takvom sloenou ak i jed-
nostavnih fenomena, darvinistika teorija stoji nema.
Kao neka vrhunska maina Rubi Goldberga, kaskada
zgruavanja predstavlja zapanjujui in odravanja ravnotee pri
kome menaerija biohemikalija pokazujui raznovrsne ukrase i
prerasporeivanja koje su dodelili modifikujui enzimi odskau
115
jedne sa drugih pod preciznim uglovima paljivo utvrenim redo-

sledom dok, u raspletu, petao Sofronije ne odgurne telefonski stub
i ustane sa zemlje, i vidimo da su njegove rane prestale da krvare.
Publika ustaje i dugo aplaudira.
116
5. poglavlje
Odavde do tamo
Male boginje
Na klinici, doktorka pregleda treeg mladog pacijenta koji je
izostao iz kole zbog groznice, bolova i zakrvavljenih oiju. Kao
i prva dvojica, deak je imao boginje. Ne Rubela. Rubeola (male
boginje). Kao i prva dvojica, deak nikada nije bio vakcinisan. Male
boginje su danas retke. Ljudi zaboravljaju koliko one mogu da
budu opasne. Roditelji o njima misle kao o jednostavnom proble-
mu privremenih pega i odmora u krevetu. Gree. Male boginje ine
pacijenta podlonijim drugim infekcijama. Kao to je encefalitis.
Doktorka dobija informaciju da je prvi pacijent upravo umro.
Tri sluaja u istom susedstvu u roku od nedelju dana znai da
se bolest iri. Doktorka se plai da je epidemija na pomolu. Od-
mah zove gradske zdravstvene zvaninike i saoptava im problem.
Naelnik gradskog sekretarijata za zdravstvo alje Centru za kon-
trolu zaraze (CDC) u Atlanti zahtev za deset hiljada doza vakcine
protiv malih boginja. Plan je da se zapone hitan program vakci-
nisanja u neposrednom susedstvu kako bi se zaustavilo irenje
bolesti. Zaraena deca e biti stavljena pod karantin; kada se irenje
bolesti obuzda, zapoee se sa obrazovnim programom kako bi se
roditelji upoznali sa posledicama koje virusi mogu da prouzrokuju
kod dece. Ali pre svega: vakcina je neophodna odmah.
U CDC-u zahtev je primljen i odobren. Tehniar odlazi u
skladite gde se nalazi niz velikih prostorija punih vakcina pro-
tiv malih boginja, variole, ovjih boginja, difterije, meningitisa i
mnogih drugih bolesti. Tehniar proverava oznake na pakovanji-
ma, vidi da pakovanja u uglu sadre vakcine protiv malih bogin-
117
ja, i stavlja ih na kolica. Gura kolica do hladnjae koja nosi pakova-

nja do aerodroma. Na aerodromu kamion dolazi do terminala ko-
mercijalne slube za isporuku paketa. Vei broj aviona je parkiran
kod terminala, ali voza kamiona pronalazi oznaku koja ukazuje
na avion koji leti do odgovarajueg grada.
Pakovanja vakcina se unose u avion koji polee. Na aerodro-
mu pogoenog grada, druga hladnjaa doekuje avion. Pakovanja
vakcina se prepoznaju po oznakama, odvajaju od drugih pakova-
nja iz aviona, i tovare u hladnjau. Voza ita adresu klinike sa pa-
pira zakaenog na pakovanja i kree. Na klinici, medicinski radni-
ci istovaruju kamion i otvaraju kutije. Ubrzo gomila dece dolazi na
kliniku da bi bila vakcinisana. Pri prolasku svakog deteta, medicin-
ska sestra uzima boicu vakcine, skida mekani metalni poklopac,
ubacuje iglu prica u boicu, izvlai tenost, i ubrizgava je u ruku
deteta koje pravi grimase.
Strategija deluje. Jo odreen broj dece dobija boginje, ali niko
vie ne umire. Epidemija je obuzdana, a gradski zvaninici prelaze
na obrazovnu kampanju.
Uh-Oh
Reiser se smeta u fotelju i baca scenario na sto. Epidemija!
njegov prvi film namenjen televiziji dobro napreduje. Sadri
dramu, akciju, slatku deicu, privlane doktore i medicinske sestre,
i plemenite vladine zvaninike. Smrtonosna bolest je poraena
ljudskom domiljatou, planiranjem i tehnikom strunou.
Bah! Reiser ne voli hepi-end. Cinik od glave do pete, naiao
je na previe glupih, nesposobnih ljudi da bi progutao tako neto.
Vet hirurg je uklonio uni mehur njegovoj sestri; naalost, ona
je otila u bolnicu radi uklanjanja slepog creva. Oblasna komisija
kojoj je predsedavao susedov ujak dopustila je susedu da otvori
igraonicu u njegovom tihom susedstvu. Mangupi iz oblinje kole
su mu izbuili automobilske gume. Reiser, dakle, ne voli doktore,
mrzi politiare, a dece se boji.
118
5. Odavde do tamo
Pored toga, eli da bude veliki umetnik. Veliki umetnici moraju

da ukazuju na ljudske nedostatke i tragedije prouzrokovane ljud-
skom ogranienou. Zar nije to ono to je ekspir radio? Oni se
ne ulaguju osetljivosti prostog naroda. Reiser zato zatvara oi i
poinje da zamilja razliite scenarije.
Epidemija otpoinje, zvaninici panie, i poziv se upuuje CDC-u.
Tehniar silazi do prostorija sa friiderima i uzima kutije sa oznaka-
ma vakcine protiv malih boginja. Na kamion, u avion, do grada, i
konano do klinike. Deca buno prolaze pored medicinskih sesta-
ra i primaju vakcine. Dva meseca kasnije, dvesta maliana je mrtvo,
a na hiljade je bolesno. Skoro svi su primili vakcinu. Zbunjeni
zvaninici nareuju sprovoenje istrage koja pokazuje da su pa-
kovanja bila pogreno oznaena; vakcine su za difteriju, a ne za
male boginje. Skoro sva deca u gradu su sada bolesna. Nita se ne
moe uiniti. Bolest e ii svojim tokom.
Ipak, moda je filmu potrebno vie neizvesnosti pri razvo-
ju epidemije. Kada poziv stigne do CDC-a, moda tehniar silazi
do skladita i uvia da su sve etikete pale sa kutija. Ventilator za
hlaenje razbacao ih je uokolo, beznadeno ih pomeavi. Znoj se
sliva tehniaru niz lice; zna da e biti potrebne sedmice za analizu
kutija kako bi se utvrdilo koje vakcine su prave. Tokom tih sedmi-
ca bolest e se rairiti, politiari e urlati, deca e umirati. Moda
e biti otputen.
Lako se mogu zamisliti varijacije na temu. Kamion smeta kutije
vakcina na pogrean avion. Avion istovaruje svoj teret na pogrean
kamion. Neko otima kamion na putu do klinike. Kamion doprema
vakcinu do pogrene zgrade. Poklopci na boicama sa vakcinom
su sluajno nainjeni od tvrdog umesto mekog metala, i ne mogu
se ukloniti bez razbijanja boice i kontaminacije vakcine. Reiser
sa zadovoljstvom zapaa da se u svim ovim sluajevima istie ljud-
ska nesposobnost. Velika dostignua nauke vakcine za savlada-
vanje bolesti, avioni i automobili za bri prenos opreme do cilja
su osujeena istom, jednostavnom glupou.
119
Zadovoljno trlja ruke. Da, tema filma e biti bitka, epska borba:
Albert Ajntajn protiv tri bezumnika. Ajntajn nema anse.
Sluba za isporuku
Svi problemi koji su se nagomilali u reiserovim scenarijima jav-
ljaju se u vezi sa isporukom paketa do konanog odredita. Iako
film prikazuje smrt i bolest, isti problemi su zajedniki za sve
pokuaje dopremanja specifinog paketa do specifinog odredita.
Pretpostavimo da ste otili na stanicu u Filadelfiji da biste autobu-
som stigli do Njujorka. Na stotine autobusa je uredno poreano
u nizu, motori rade, spremni da krenu ka svojim destinacijama.
Avaj, na autobusima nema oznaka, a voza i putnici odbijaju da
vam kau gde autobus ide. Zbog toga ste uskoili u najblii auto-
bus i zavrili u Pitsburgu.
Autobuski sistem mora da se izbori sa istim problemom koji
je imao i CDC: isporuivanje pravih paketa (putnika) do pravog
odredita. Poni ekspres je imao isti problem. Dok bi jaha u nale-
tu uzimao dak sa potom, neko je morao da se pobrine da pota
koja se nalazila u daku treba da ide u mesto do koga je konj iao. A
jaha je morao da prepozna svoje odredite kada stigne do njega.
Svi sistemi za isporuku tovara suoavaju se sa zajednikim
problemima: tovar se mora obeleiti tanom prijemnom adresom;
prenosilac mora da prepozna adresu i smesti tovar u odgovarajue
prenosno sredstvo za raznoenje; prenosno sredstvo mora da pre-
pozna kada je stiglo na odgovarajue odredite; i tovar se mora
izruiti. Ako bilo koji od ovih koraka nedostaje, onda ceo sistem
izneverava. Kao to smo videli u filmu, ako je pakovanje pogreno
oznaeno ili oznaka nedostaje, pakovanje se ne iznosi iz skladita.
Ako se pakovanje izrui na pogrenu adresu ili se boica ne moe
otvoriti kada stigne, onda nije moralo ni da se alje. Celokupan
sistem mora da bude potpun da bi funkcionisao.
Ernst Hekel je mislio da je elija homogena kap protoplazme.
Nije bio u pravu; naunici su pokazali da su elije sloene strukture.
120
5. Odavde do tamo
Eukariotske elije (u koje spadaju elije svih organizama osim

bakterija) imaju puno razliitih odeljaka u kojima se vre razliiti
zadaci. Kao to kua ima kuhinju, perionicu, spavau sobu i ku-
patilo, tako i elija ima specijalizovane oblasti odvojene radi oso-
benih zadataka (slika 5-1). U te oblasti spadaju jedro (u kome se
nalazi DNK), mitohondrije (koje proizvode energiju za eliju),
endoplazmatini retikulum (koji obrauje proteine), Goldijev
aparat (usputna stanica za proteine koji se prenose negde drugde),
lizozomi (elijske strukture za unitavanje smea), sekretorne
vezikule (koje skladite tovar pre nego to se alje van elije), i
peroksizomi (koji pomau u metabolizmu masti). Svaki odeljak
je izolovan od ostatka elije sopstvenom membranom, kao to je
soba odvojena od ostatka kue zidovima i vratima. Same mem-
brane se mogu smatrati odvojenim odeljcima, jer elija smeta u
membrane materijal koji se ne nalazi na drugim mestima.
Slika 5-1
Delovi ivotinjske elije
Iz Alberts et al., fig. 12-1, Korieno uz dozvolu.
121
Neki odeljci imaju nekoliko posebnih odeljaka. Na primer, mi-

tohondrije su okruene sa dve razliite membrane. Prema tome,
moe se smatrati da mitohondrija sadri etiri odvojena odeljka:
prostor unutar unutranje membrane, sama unutranja mem-
brana, prostor izmeu unutranje i spoljanje membrane, i sama
spoljanja membrana. Uzimajui u obzir membrane i unutranje
prostore, postoji vie od dvadeset odeljaka u eliji.
elija je dinamiki sistem; neprestano proizvodi nove strukture
i reava se starog materijala. Poto su odeljci elije zatvoreni, sva-
ka oblast se suoava sa problemom pribavljanja novih materijala.
Postoje dva naina na koje bi mogla da ga rei. Prvo, svaki odeljak
bi mogao da proizvodi sopstvene zalihe, kao veliki broj samo-
dovoljnih sela. Po drugom, novi materijali bi se mogli proizvodi-
ti centralno, a zatim prenositi do drugih odeljaka, kao veliki grad
koji pravi farmerke i radio ureaje da bi se slali u naselja. Ili bi mo-
gla da postoji meavina ove dve mogunosti.
Iako neki odeljci proizvode odreene materijale sami za sebe,
u eliji se veina belanevina proizvodi centralno i alje u druge
odeljke. Prenoenje proteina izmeu odeljaka je zadivljuju i sloen
proces. Detalji mogu da se razlikuju u zavisnosti od odredita pro-
teina, kao to se detalji raznoenja mogu razlikovati u zavisnosti
da li se paket alje unutar grada ili preko okeana. U ovom poglavlju
u se usredsrediti na mehanizme koje koristi elija kako bi pre-
nela protein do lizozoma, elijske strukture za unitavanje smea.
Videete da elija mora da rei iste probleme na koje nailaze Cen-
tri za kontrolu zaraze pri slanju neophodnog pakovanja.
Izgubljeni u svemiru
Nov protein, tek proizveden u eliji, nailazi na mnoge moleku-
larne maine. Neke od maina ga hvataju alju do mesta na koje je
odreen da stigne. Ubrzo emo pratiti protein na njegovom putu
od poetka do kraja. Meutim, proteinske maine imaju prilino
egzotina imena i mnogim ljudima je teko da ih zamisle ako
122
5. Odavde do tamo
nisu navikli da razmiljaju o njima. Zbog toga u prvo upotrebiti

poreenje koje e zauzeti nekoliko sledeih strana.
Vreme je daleko u budunosti. oveanstvo je pokualo da
istrai svemir iz prve ruke, ali izmeu kometa, magnetskih olu-
ja i vanzemaljaca pljakaa, opasnosti su prevelike. Zato je posao
preputen mehanikim svemirskim sondama koje su lansirane u
kosmos kako bi istraile spoljanje ivice nae galaksije i dalje od
toga. Naravno, potrebno je izvesno vreme da bi se stiglo do ivice
galaksije, a jo vie da bi se otilo dalje, pa su sonde izgraene da
budu samo-dovoljne. Mogu da se spuste na puste planete i kopaju
sirovine; uz pomo rude mogu da proizvode potpuno nove maine;
i mogu da prihvataju svetlosnu energiju zvezda i koriste je za pu-
njenje baterija.
Svemirska sonda je maina, pa mora da izvri sve zadatke uz
pomo bolno detaljnih mehanizama, a ne magije. Jedan zadatak
je recikliranje starih baterija; baterije se posle izvesnog vremena
kvare, pa sonda pravi nove. Nove baterije se prave sitnjenjem sta-
rih baterija, povraajem starih komponenti, njihovim topljenjem,
ponovnim oblikovanjem okvira, i dodavanjem novih hemikalija.
Jedna od maina koja se koristi pri ovom procesu se zove drobi-
lica baterija.
Svemirska sonda je u obliku velike sfere. Unutar sfere nalazi se
niz manjih, samostalnih sfera, od kojih svaka sadri maineriju za
specijalizovane zadatke. U najveoj od unturanjih sfera nazovi-
mo je biblioteka nalaze se planovi za proizvodnju svih maina
u svemirskoj sondi. Meutim, to nisu obini planovi. Mogu se za-
misliti kao planovi ispisani Brajovom azbukom ili zapisi muzike
za mehaniki klavir gde fizika udubljenja u planu navode glavnu
mainu da proizvodi mainu koju kodira plan.
Jednog lepog dana svemirska sonda oseti (nekim mehaniz-
mom koji emo ignorisati) da mora da proizvede jo jednu drobi-
licu baterija i da je poalje da radi u prostoriji za obradu otpada,
gde e pomagati u reciklai starih baterija. Zbog toga se pokree
proces: plan za drobilicu baterija se fotokopira u biblioteci i kopija
123
plana lebdi do prozora u biblioteci (setite se, nema gravitacije).

Na ivici plana se nalaze rupe rasporeene po odreenom raspo-
redu, koji precizno odgovara rasporedu klinova na mehanizmu za
itanje na prozoru. Kada se plan zakai na ita, otvor prozora se
otvara kao blenda kamere. Nacrt se otkainje sa itaa i lebdi van
biblioteke u glavnu oblast sonde.
U glavnoj oblasti se nalazi veliki broj maina i mainskih delova;
zavrtnji, navrtnji i ice slobodno lebde unaokolo. U ovom odeljku
se nalazi veliki broj proizvodnih maina iji je posao da prave dru-
ge maine. One to vre itajui izbuene rupe na nacrtu, hvatajui
zavrtnje, navrtnje i druge delove koji lebde unaokolo, mehaniki
sastavljajui mainu deo po deo.
Nacrt za drobilicu baterija, lebdei u glavnoj oblasti, brzo dolazi
u kontakt sa proizvodnom mainom. Okretanjem produetaka na
proizvodnoj maini hvataju se neki zavrtnji i navrtnji i zapoinje
se sklapanje drobilice. Meutim, pre nego to sastavi telo drobi-
lice, proizvodna maina prvo pravi privremeni ukras etiketu
koja oznaava drobilicu kao mainu koja treba da napusti glavnu
oblast.
U glavnoj oblasti se nalazi druga maina, zvana vodi. Oblik
vodia je komplementaran obliku ukrasa, a mali magneti na vodiu
mu omoguavaju da se vrsto prikai. Pri priljubljivanju vodia uz
ukras, vodi povlai nadole prekida proizvodne maine zbog ega
ona prekida konstrukciju drobilice.
Na spoljanjoj strani jedne od unutranjih sfera (zvaemo sferu
prostorija za obradu #1) nalazi se prijemno mesto koje ima ob-
lik komplementaran delu vodia i delu ukrasa. Kada vodi, ukras
i prikaeni delovi udare u taj oblikovani odeljak, prekida proiz-
vodne maine se ponovo ukljuuje to izaziva nastavljanje kon-
struisanja drobilice.
Neposredno pored tog oblikovanog odeljka nalazi se prozor.
Kada se ukras sudari sa prozorom (tu se odigrava puno komeanja),
aktivira se prenosna traka unutar prostorije za obradu i prenosna
124
5. Odavde do tamo
traka povlai novu drobilicu baterija u prostoriju za obradu,

ostavljajui proizvodnu mainu, nacrt i vodi van prostorije.
Dok je drobilica prolazila kroz prozor druga maina je uklo-
nila sada nepotreban ukras. Sada, na iznenaenje, konstrikcione
maine ugraene u savitljive zidove prostorije za obradu #1 prouz-
rokuju da deo zida zatvori i okrui neke od maina, formirajui
novu, slobodno lebdeu podprostoriju. Ostatak zida se samostalno
zatvara.
Podprostorija sada lebdi prelazei odreenu razdaljinu kroz
glavnu oblast pre nego to naleti na drugu prostoriju za obradu.
Podprostorija se spaja sa zidom, i izbacuje svoj sadraj u prostori-
ju za obradu #2. Drobilica baterija zatim prolazi kroz prostoriju za
obradu #3 i #4 uz pomo mehanizama koji su slini onima koji su
je preneli iz prostorije #1 u prostoriju #2. Prostorije za obradu su
te u kojima maine primaju oznake koje ih usmeravaju do njihovih
krajnjih odredita. Na drobilicu baterija se postavlja antena i brzo
obrauje kako bi se dobila veoma posebna konfiguracija; posebni
oblik obraene antene e rei drugim mehanizmima da usmere
drobilicu do prostorije za obradu otpada.
U zidu poslednje prostorije za obradu se nalaze maine
(tegljai) iji je oblik komplementaran obliku obraene antene
drobilice baterija. Drobilica se kai za tegljae, i ta oblast zida
poinje da se menja i formira podprostoriju. Van podprostorije se
nalazi jo jedna maina (prepoznava isporuke) sa oblikom koji
je komplementaran obliku maine (prihvata) koja tri iz pro-
storije za obradu otpada. Podprostorija se zakainje za prostori-
ju za obradu otpada preko ove dve komplementarne maine. Na-
redna maina (kapija) zatim prolazi pored njih. Kapija ima oblik
koji je komplementaran delu prepoznavaa isporuke i prihvataa.
Kada se zakai za njih, kapija bui mali otvor u prostoriji za obradu
otpada, i pokretna sfera se spaja sa njom izbacujui svoj sadraj.
Drobilica baterija je konano spremna da zapone svoj posao.
Moda do ovog trenutka italac lako moe da vidi kako je preno-
sni sistem koji je poslao drobilicu baterija do njenog odredita
125
neumanjivo sloen. Ako bilo koja od njegovih brojnih komponen-

ti nedostaje, drobilica se ne isporuuje do prostorije za obradu ot-
pada. tavie, osteljiva ravnotea sistema se mora odravati; sva-
ka od velikog broja komponenti koje se meusobno spajaju mora
to da vri precizno, a da se zatim odvoji, i svaka mora da stigne i da
se od odvoji u odgovarajue vreme. Bilo koja pojedinana greka
e izazvati gubitak funkcionalnosti sistema.
Provera realnosti
Ovo je nauna fantastika, zar ne? Ovako sloene stvari ne pos-
toje u prirodi, zar ne? elija je homogena masa protoplazme, zar
ne? Pa ne, da, i ne.
Sve zamiljene maine u naoj svemirskoj sondi imaju
odgovarajue strukture u eliji. Sama svemirska sonda je elija,
biblioteka je jedro, plan je DNK, kopija plana je RNK, prozor bibli-
oteke je jedarna pora, proizvodne maine su ribozomi, glavna
oblast je citoplazma, ukras je signalna sekvenca, drobilica bate-
rija je lizozomna hidrolaza, vodi je estica prepopoznava sig-
nala (SRP), prijemno mesto je SRP receptor, prostorija za obradu
#1 je endoplazmatini retikulum (ER), prostorije za obradu 2 do
4 predstavljaju Goldijev kompleks, antena je sloeni ugljeni hi-
drat, podprostorije su vezikule obloene klatrinom, a raznovrsni
proteini igraju ulogu obraivaa, tegljaa, prepoznavaa isporuke,
prihvataa i kapija. Prostorija za obradu otpada je lizozom.
Razmotrimo ukratko opis naina na koji protein koji se sintetie
u citoplazmi na kraju nalazi svoj put do lizozoma. Za to e biti
potreban samo jedan odeljak. Nemojte brinuti ako brzo zaboravite
imena i procedure elijskog transporta; cilj opisa je samo da vam
prui uvid u sloenost elije.
RNK kopija (zvana informaciona RNK, ili samo iRNK) se
proizvodi na osnovu DNK gena koji kodira protein koji radi u
elijskom odeljku za odlaganje otpada lizozomu. Zvaemo ga
protein ista. iRNK se proizvodi u jedru, zatim pluta do jedarne
126
5. Odavde do tamo
pore. Proteini u pori prepoznaju signal na iRNK, pora se otvara,

a iRNK dolazi u citoplazmu. U citoplazmi elijske proizvodne
maine ribozomi poinju da proizvode protein ista koristei
informaciju iz iRNK. Prvi deo nastajueg proteinskog lanca sadri
signalnu sekvencu sainjenu od aminokiselina. im se signalna
sekvenca formira, estica prepoznava signala (SRP) se vezuje za
signal i izaziva pauzu u radu ribozoma. SRP i povezani molekuli
(ukljuujui i ribozom) se zatim kreu do SRP receptora na mem-
brani endoplazmatinog retikuluma (ER). To istovremeno izazi-
va da ribozom ponovo pone sa sintezom i da se u membrani ER
otvori proteinski kanal. Dok protein prolazi kroz kanal i u ER,
enzim odseca signalnu sekvencu. Kada se nae u ER-u, na protein
ista se postavlja veliki sloeni ugljeni hidrat. Proteini oblagai
prouzrokuju da se vezikula (kapljiasto odvojen deo membrane
ER-a, prim.red.) sa ER-a, koja sadri protein ista i drugih pro-
teina, oslobodi, doe do Goldijevog kompleksa i spoji sa njim.
Neki proteini se vraaju do ER-a ako poseduju odgovarajui sig-
nal. Ovo se odigrava jo dva puta dok protein napreduje kroz neko-
liko odeljaka Goldijevog kompleksa. Unutar Goldijevog komple-
ksa enzim prepoznaje signalni deo na proteinu istau i postavlja
na njega jo jedan ostatak ugljenog hidrata. Drugi enzim obrauje
novozakaen ugljeni hidrat, ostavljajui manozo-6-fosfat (M6P). U
poslednjem odeljku Goldijevog kompleksa, klatrinski proteini se
skupljaju i formiraju pupoljak. Unutar klatrinske vezikule nalazi
se receptorni protein koji se vezuje za M6P. M6P receptor prihvata
M6P proteina istaa i uvlai ga u vezikulu pre nego to se odvoji
sa Goldijevog kompleksa. Na spoljanjoj strani vezikule se nalazi
v-SNARE protein koji specifino prepoznaje t-SNARE na lizozomu.
Kada jednom pristane, NSF i SNAP proteini stapaju vezikulu sa
lizozomom. Protein ista je sada stigao na svoje odredite i moe
da pone sa poslom za koji je proizveden.
Zamiljena svemirska sonda je toliko sloena da jo uvek nije
konstruisana, ak ni u grubom obliku. Stvarni elijski sistem ve
postoji i svaki dan ovaj proces se odigrava nebrojeno milijardi
puta u vaem telu. Nauka je udnija od mate.
127
Zahtevi posla
Protein ista na svom putu od citoplazme do lizozoma prelazi
razdaljinu od oko jednog desetohiljaditog dela centimetra, a ipak
su mu potrebne usluge desetina drugih proteina da bi se obezbe-
dio njegov bezbedan dolazak. U naem zamiljenom televizijskom
filmu, vakcina je putovala moda hiljadu kilometara od Centra za
kontrolu zaraze do velikog grada u kome je bila potrebna mili-
jardu puta vie od puta proteina istaa. Mnogi zahtevi za pre-
nos vakcine su, meutim, bili isti kao i oni za prenos enzima iz
citoplazme do lizozoma. Zahteve postavlja tip zadatka koji treba
izvriti; oni ne zavise od razdaljine koju treba prei, vrste prenos-
nog sredstva koje se koristi, ili materijala od kojih su znaci.
Savremeni udbenik razlikuje tri metode koje elija koristi kako
bi dopremila proteine u odeljke.1 Prvi, pri kome se velike vratnice
otvaraju ili zatvaraju kako bi regulisale prolaz proteina kroz mem-
branu je poznat kao transport kroz kapiju. To je mehanizam koji
regulie tok materija kao to je novoproizvedena iRNK izmeu je-
dra i citoplazme (ili na jeziku u primeru svemirske sonde, prelaz
nacrta iz biblioteke u glavnu oblast). Drugi metod je transmem-
branski transport. To se odigrava kada jedan protein prolazi kroz
proteinski kanal, kao kada protein ista prolazi iz citoplazme u
ER. Trei nain je vezikularni transport, kada je proteinski teret
natovaren u kontejenere za prenos, kao to se odigralo na putu od
Goldijevog kompleksa (poslednja prostorija za obradu) do lizo-
zoma (prostorija za preradu otpada).
Za nae potrebe prve dve metode se mogu smatrati istim: obe
koriste prolaze u membrani koji selektivno proputaju proteine. U
sluaju transporta kroz kapiju prolaz je prilino veliki, i proteini
mogu da prou u svom uvijenom obliku. U sluaju transmembran-
skog transporta prolaz je manji i proteini moraju da prou u obli-
ku niti. Meutim, u principu nema prepreka irenju ili suavanju
veliine prolaza, pa su oni ekvivalentni. Zbog toga u oba naina da
zovem transport kroz kapiju.
128
5. Odavde do tamo
ta predstavlja osnovne, sutinske zahteve za transport kroz

kapiju? Zamislite garau koja je rezervisana za osobe sa diplo-
matskim tablicama. Umesto slubenika, garaa ima skener koji
ita bar kod sa tablica, i ako je bar kod odgovarajui, vrata garae
se otvaraju. Automobil sa diplomatskim tablicama prilazi, ske-
ner skenira bar kod, vrata se otvaraju, i automobil ulazi. Nije vano
da li je auto preao deset metara ili deset hiljada kilometara da bi
stigao do garae, niti da li je vozilo kamion, dip ili motor; ako je
bar kod tu, moe da proe. Prema tome, u sluaju garae potrebne
su tri osnovne komponente za transport kroz kapiju: identifika-
ciona oznaka; skener; i vrata koja aktivira skener. Ako bilo koja
nedostaje, ili vozilo nee ui ili garaa vie ne predstavlja rezer-
visanu oblast.
Poto transport kroz kapiju zahteva najmanje tri zasebne kom-
ponente da bi funkcionisao, neumanjivo je sloen. Zbog toga se
pretpostavljena postepena, darvinistika evolucija tranporta kroz
kapiju u eliji suoava sa ogromnim problemima. Ako proteini nisu
sadrali signal za transport, ne bi bili prepoznati. Ako nije bilo re-
ceptora za prepoznavanje signala ili kanala za prolaz, ponovo se
transport ne bi odigrao. A ako je kanal bio otvoren za sve proteine,
onda se zatvoreni odeljak ne bi razlikovao od ostatka elije.
Vezikularni transport je jo sloeniji od transporta kroz kapi-
ju. Pretpostavimo sada da, umesto da diplomatska vozila ulaze u
garau jedno po jedno, sve diplomate moraju kolima da uu u zad-
nji deo velikog kamiona, kamion ulazi u specijalnu garau, a vozila
zatim silaze sa kamiona i parkiraju se. Sada nam je potreban nain
da kamion prepozna odgovarajua kola, nain da garaa prepozna
kamion, i nain da kola izau iz kamiona unutar garae. Takav sce-
nario zahteva est zasebnih entiteta: (1) identifikacionu oznaku
na automobilima; (2) kamion koji moe da prenosi vozila; (3) ske-
ner na kamionu; (4) identifikacionu oznaku na kamionu; (5) skener
na garai; (6) garana vrata koja je mogue aktivirati. U elijskom
vezikularnom transportnom sistemu te komponente odgovaraju
manozo-6-fosfatu, klatrinskoj vezikuli, M6P receptoru na klatrin-
skoj vezikuli, v-SNARE, t-SNARE, i SNAP/NSF proteinima. U odsustvu
129
bilo koje od ovih funkcija, ili vezikularni transport ne moe da se

odigra ili je integritet ciljnih odeljaka doveden u pitanje.
Poto vezikularni transport zahteva nekoliko dodatnih kompo-
nenti u odnosu na transport kroz kapiju, ne moe postepeno da
evoluira od njega. Na primer, ako bismo imali nalepnice sa bar ko-
dom na automobilima diplomata, smetanje vozila unutar kamio-
na (vezikule za transport) bi prikrilo nalepnice, i ne bi mogli da uu
u garau. Ili pretpostavimo da je kamion imao istu oznaku koju su
imali i automobili, pa je mogao da ue u garau. Meutim, i dalje
bi nam nedostajao mehanizam za smetanje automobila u kamion,
pa kamion ne bi bio od koristi. Ako bi neki automobili nasumino
ulazili u kamion, onda bi, ponovo, automobili nediplomata ulazi-
li u garau. Vraajui se na svet elije, ako bi se vezikula jednosta-
vno formirala ne bi postojao mehanizam za prepoznavanje protei-
na koji treba da uu u nju, kao ni nain za preciziranje odredita.
Smetanjem proteina koji sadre adresne oznake u neobeleenu
vezikulu, oznake bi postale nedostupne, to bi bilo tetno za orga-
nizam koji je imao lepo funkcionalan sistem transporta kroz ka-
piju. Transport kroz kapiju i vezikularni transport su dva odvojena
mehanizma; nijedan ne pomae u razumevanju drugog.
Kratka skica zahteva za transport kroz kapiju i vezikularni
transport izneta u ovom poglavlju nije uzela u obzir veliki broj
sloenih detalja sistema. Ali poto oni ine sistem sloenijim, ne
mogu da olakaju neumanjivu sloenost razmatranog transporta.
Polovna rua
Neumanjivo sloeni sistemi kao to su miolovke, maine Rubi
Goldberga, i meuelijski transportni sistem ne mogu da evolu-
iraju na darvinistiki nain. Ne moete da ponete sa platformom,
uhvatite nekoliko mieva, dodate oprugu, ulovite jo nekoliko
mieva, dodate udara, ulovite jo nekoliko mieva, i tako dalje:
celokupan sistem mora odjednom da bude sastavljen ili mievi po-
begnu. Slino tome, ne moete zapoeti signalnom sekvencom i da
130
5. Odavde do tamo
protein pree mali put ka lizozomu, dodate signalni receptorski

protein, protein pree jo malo, i tako dalje. Imamo sve ili nita.
Ipak, moda smo neto zanemarili. Moda je neki deo miolovke
korien za drugu funkciju umesto za hvatanje mieva, a moda je
to bio sluaj i sa drugim delovima. U jednom trenutku se neko-
liko delova koji su korieni za druge svrhe odjednom okupilo
kako bi proizveli funkcionalnu miolovku. Moda su komponente
meuelijskog transportnog sistema prvobitno vrile druge za-
datke u eliji, a onda prele na svoju sadanju ulogu. Da li je to mo-
glo da se desi?
Ne moe se izvriti iscrpno razmatranje svih moguih uloga
odreene komponente. Meutim, moemo da razmotrimo neko-
liko moguih uloga za neke od komponenti transportnog siste-
ma. To nas navodi na zakljuak da je krajnje neverovatno da su se
komponente koriene u druge svrhe sluajno prilagodile na nove
uloge u sloenom sistemu.
Pretpostavimo da poinjemo sa proteinom koji boravi u
elijskoj membrani jer ima hidrofoban deo. Pretpostavimo dalje
da je bilo korisno da se protein tu nalazi jer je inio membranu
vrom, inei je otpornom na cepanje i stvaranje rupa. Da li je
taj protein nekako mogao da postane kanal sa vratnicama? To je
kao da postavite pitanje da li drvene grede u zidu mogu da se pre-
obraze, darvinistiki korak po korak, malu mutaciju po mutaciju,
u vrata sa skenerom. Pretpostavimo da su drvene grede spojene
i da je oblast izmeu njih toliko popustila da je gips naprsnuo i
rupa se formirala u zidu. Da li bi to bilo poboljanje? Rupa u zidu
bi proputala insekte, mieve, zmije i druge stvari u prostoriju;
isputala bi toplotu. Slino tome, mutacija koja je prouzrokovala
da se proteini grupiu u membrani, ostavljajui mali otvor, dove-
la bi do isputanja uskladitenih hranljivih materija, soli, ATP-a i
drugih potrebnih materija. To nije poboljanje. Kua sa rupom u
zidu nikad ne bi bila prodana, a elija sa rupom bi bila u vrlo nepo-
voljnom poloaju u odnosu na druge elije.
131
Pretpostavimo umesto toga da je protein mogao da se ve-

zuje za poetne krajeve novih proteina dok ih ribozom sklapa.
Pretpostavimo da je to poboljanje, jer su novi, jo neuvijeni pro-
teini ranjiviji, tako da bi ih smetanje ve uvijenog proteina na njih
zatitilo dok se ne zavri njihovo sklapanje i uvijanje. Da li bi ta-
kav protein mogao da se razvije u, recimo, esticu prepoznava
signala (SRP)? Ne. Takav protein bi pomogao novom proteinu da
se brzo uvije, ne bi ga odravao neuvijenim suprotno od ono-
ga to sadanja SRP ini. Meutim, uvijeni proteini ne mogu da
prou kroz kanale sa vratnicama gde ih savremena SRP prihva-
ta. tavie, ako bi proto-SRP uticala na ribozom da zaustavi sinte-
zu, kao to to savremena SRP ini, a da mainerija za ponovo akti-
viranje ribozoma jo nije uspostavljena, to bi ubilo eliju (neki
smrtonosni otrovi ubijaju iskljuivanjem elijskih ribozoma). Pre-
ma tome, imamo dilemu: u poetku bi nekontrolisani inhibitor sin-
teze proteina ubio eliju, ali je privremeni zastoj u sintezi proteina
sutinski bitan u sadanjim ivim elijama. Ako ribozom ne zas-
tane, novi protein postaje toliko velik da ne moe da proe kroz
kanal sa vratnicama. Prema tome, izgleda da savremeni SRP nije
mogao da se razvije od proteina iji je posao bio da se vezuju za
nove proteine i da ih tite od degradacije.
Pretpostavimo da je enzim postavljao veliku ugljenohidratnu
grupu na proteine dok su se jo sklapali. Pretpostavimo da je to
nekako pomoglo stabilizaciji proteina, tako da je on due mogao
da traje u eliji. Da li je taj korak na kraju mogao da postane deo
meuelijskog transportnog lanca? Ne. Ugljenohidratna grana bi,
jer bi uinila protein veim, spreavala njegov prolaz kroz bilo koja
budua vrata koja bi liila na savremene vratnice u ER. Grana bi u
stvari predstavljala smetnju razvoju transportnog sistema.
Na isti nain, drugi izolovani delovi sistema bi u stvari bili tetni
za eliju, a ne od koristi. Enzim koji bi odsecao signalnu sekvencu
(ukras) bio bi tetan ako je signalna sekvenca igrala pozitivnu
ulogu u primitivnoj eliji. Odsecanje grane bi bilo korak unazad
ako je grana imala svoju ulogu. Zarobljavanje proteina kao to je
132
5. Odavde do tamo
protein ista unutar vezikule bi bilo tetno ako je protein ista

prvobitno morao da radi na otvorenom.
U drugom poglavlju sam napomenuo da nije mogue uzeti
specijalizovane delove drugih sloenih sistema (kao to je opruga
iz dedinog sata) i koristiti ih direktno kao specijalizovane delove
drugog neumanjivo sloenog sistema (kao to je miolovka), osim
ako se delovi prvo znaajno ne promene. Uporedivi delovi koji
imaju druge uloge u drugim sistemima ne mogu da ublae neu-
manjivu sloenost novog sistema; centar panje se jednostavno
pomera sa proizvodnje komponenti na njihovo modifikovanje.
U oba sluaja, nema nove funkcije ako inteligentni inilac ne vodi
izgradnju. U ovom poglavlju vidimo da se konstrukcija transport-
nog sistema suoava sa istim problemom: sistem se ne moe sas-
taviti deo po deo, bilo sa novim, bilo sa polovnim delovima.
Smrt u ranoj dobi

U jednoj verziji naeg televizijskog filma o epidemiji, pogrena
etiketa je postavljena na kutiju sa vakcinama i deca su pomrla.
Na sreu, to je bilo samo zamiljeno: pria o prii. Ali u stvarnom
ivotu, pomeane etikete ili njihovo nepostojanje mogu da prouz-
rokuju prave smrtne sluajeve.
Uplakana dvogodinja devojica stoji kako bi joj izmerili vi-
sinu, uz pomo roditelja. Visoka je samo ezdeset centimetara.
Lice i oi su joj naduveni, a noge su joj krive. Kree se kruto. Oz-
biljno je zaostala. Medicinski pregled pokazuje uveano srce, jetru
i slezinu. Kaalj i nos koji curi govore o mnogim infekcijama gor-
njih disajnih puteva koje je pretrpela u svom mladom ivotu. Dok-
tor uzima uzorak tkiva i alje ga u laboratoriju na analizu; labora-
torijski radnik uzgaja elije iz uzorka u Petri olji i pregleda ih pod
mikroskopom. Svaka od tih elija sadri hiljade malih, gustih zr-
naca koja nisu prisutna u normalnim elijama. Ta zrnca se zovu
inkluziona tela; devojica ima bolest I-elija.2 Poto je oboljenje
133
progresivno, skeletne i nervne potekoe e se vremenom

pogorati. Dete e umreti pre pete godine.
Bolest I-elija je prouzrokovana nedostatkom u transportnom
sistemu proteina. elijama pacijenata sa ovom boleu nedostaje
jedna od maina u dugom nizu koji prenosi proteine od citoplazme
do lizozoma. Zbog te mane, enzimi namenjeni lizozomu nikada
ne stignu dotle. Umesto toga su usmereni u pogrene vezikule do
elijske membrane i izbaeni u meuelijski prostor.
elija je dinamian sistem, i kao to mora da izgrauje nove
strukture, neprestano mora i da razgrauje stare. Stari materi-
jal se doprema do lizozoma radi razgradnje. Kod dece sa obolje-
njem I-elija, otpad se baca u odeljak za unitavanje otpada kao
to i treba, ali odeljak nije funkcionalan: ni protein ista ni dru-
gi razgraujui enzimi koji normalno razlau stare strukture nisu
prisutni. Zbog toga se otpad nagomilava, i lizozomi se pune. elija
proizvodi nove lizozome kako bi smestila rastuu koliinu otpada,
ali se novi odeljci na kraju ispune otpacima elijskog ivota. Vre-
menom se cela elija naduje, tkiva se uveaju, i pacijent umire.
Dete moe da umre zbog samo jednog nedostatka u jednoj od
mnogih maina potrebnih za prenoenje proteina do lizozoma.
Samo jedna greka u elijskom lavirintu puta za transport proteina
moe da bude fatalna. Ako celokupni sistem nije odmah postojao,
nai preci bi doiveli slinu sudbinu. Pokuaji postepene evolucije
sistema za transport proteina predstavljaju recept za izumiranje.
Zbog medicinskih problema povezanih sa otkazivanjem trans-
portnog sistema, i poto je sistem toliko sloen i zadivljujui, mo-
gli bismo da oekujemo da evolucioni razvoj vezikularnog pro-
teinskog transporta predstavlja oblast intenzivnog istraivanja.
Kako je takav sistem mogao da se razvije korak-po-korak? Koje bi
prepreke elija morala da savlada pri prelasku sa jednog metoda
reavanja problema otpada na sistem sa vezikulama sa omotaem
koje specifino ciljaju lizozom i opremljene su za spajanje sa njim?
Ponovo, ako bismo u literaturi potraili objanjenje evolucije vezi-
kularnog transporta, bili bismo veoma razoarani. Nema niega.
134
5. Odavde do tamo
asopis Annual Review of Biochemistry (ili ARB) predstavlja

seriju knjiga, veoma popularnu meu biohemiarima, koja daje
pregled trenutnog stanja saznanja u odabranim istraivakim
oblastima. Jedan lanak je 1992. godine objavljen u ARB pod
naslovom Sortiranje proteina posredovanjem vezikula.3 Auto-
ri zapoinju pregled navoenjem oiglednog: Transport protei-
na izmeu organela ogranienih membranom je neizmerno sloen
proces. Nastavljaju na profesionalan nain, opisujui sisteme i
najnovija istraivanja u ovoj oblasti. Meutim, moemo da itamo
od jednog kraja pregleda do drugog i ne nailazimo na objanjenje
kako je takav sistem mogao postepeno da evoluira. Teme nema na
vidiku.
Prikljuivanje na kompjutersku bazu podataka profesionalne
literature iz biomedicinskih nauka vam omoguava da izvrite
kratku pretragu preko kljunih rei u naslovima doslovno stoti-
na hiljada radova. Pretraga radi utvrivanja koji naslovi sadre
i re evolucija i vezikula se zavrava bez zajednikih rezulta-
ta. Proeljavanjem literature na staromodan nain se pronalazi
nekoliko razbacanih radova koji iznose pretpostavke o moguem
nainu razvoja transporta kroz kapiju izmeu odeljaka eukari-
otske elije.4 Meutim, svi radovi pretpostavljaju da je transportni
sistem nastao od ranije postojeih bakterijskih transportnih siste-
ma koji su ve imali sve komponente koje imaju i savremene elije.
To nam nije od koristi. Iako pretpostavke govore neto o tome
kako su transportni sistemi mogli da se dupliraju, ne govore nita
o tome kako su se prvobitni sistemi pojavili. U nekom trenutku te
sloene maine su morale da se pojave, a to nije moglo da se odi-
gra na korak-po-korak nain.
Moda je najbolje mesto gde se moe pronai pregled veziku-
larnog transporta udbenik Molekularna biologija elije (Mole-
cular Biology of the Cell) od predsednika Nacionalne akademije
nauka Brusa Albertsa (Bruce Alberts), dobitnika Nobelove na-
grade Dejmsa Votsona, i jo nekoliko koautora. Udbenik troi
100 strana na fine detalje vezikularnog i transporta kroz kapi-
ju.5 U tih 100 strana se nalazi odeljak od jedne i po strane pod
135
nazivom Topoloki odnosi organela ogranienih membranom

se mogu protumaiti na osnovu njihovog evolucionog porekla. U
ovom odeljku autori istiu da, ako se vezikula odvoji od elijske
membrane i ue u eliju, onda je njena unutranjost ekvivalen-
tna spoljanjosti elije. Zatim predlau da su jedarna membra-
na, ER, Goldijev kompleks, i lizozomi nastali tako to su se delo-
vi elijske membrane odvojili. To moe ili ne mora da bude tano,
ali se uopte ne objanjava nastanak proteinskog transporta, bilo
vezikularnog bilo kroz kapiju. Klatrin se ne spominje u ovom krat-
kom odeljku, kao ni problemi smetanja odgovarajueg tereta u
pravu vezikulu i ciljanje odgovarajueg odeljka. Ukratko, rasprava
nije znaajna za pitanja koja postavljamo. Na kraju nae pretrage
literature, ne znamo nita vie nego na poetku.
Sumiranje i pogled unapred

Vezikularni transport je zapanjuju proces, nita manje sloen
od potpuno automatizovane isporuke vakcine od skladine obla-
sti do klinike udaljene hiljadama kilometara. Nedostaci u vezi-
kularnom transportu mogu da imaju iste smrtonosne posledice
kao i neuspela isporuka neophodne vakcine gradu opsednutom
boleu. Analiza pokazuje da je vezikularni transport neuma-
njivo sloen i da se njegov razvoj vrsto odupire gradualistikim
objanjenjima kakva bi darvinistika evolucija pruila. Pretra-
ga profesionalne literature i udbenika pokazuje da niko nikada
nije predloio detaljan put kojim je takav sistem mogao da nas-
tane. Suoena sa ogromnom sloenou vezikularnog transporta,
darvinistika teorija ostaje nema.
U sledeem poglavlju u istraiti vetinu samoodbrane - ali,
naravno, na molekularnom nivou. Kao to automatske puke, teke
krstarice i nuklearne bombe neizbeno predstavljaju sofisticirane
maine u naem veem svetu, videemo da su i siuni elijski od-
brambeni mehanizmi takoe sloeni. Malo stvari je jednostavno u
Darvinovoj crnoj kutiji.
136
6. poglavlje
Opasni svet
Svih veliina i oblika

Neprijatelja je puno. Paranoja nema nita sa tim; okrueni smo
stvorenjima koja, iz jednog ili drugog razloga, ele da nas unite.
Poto veina ljudi jo uvek ne eli da umre, oni preduzimaju
odreene mere da bi se odbranili.
Opasnosti od napada postoje u svim veliinama i oblicima, tako
da odbrana mora da bude raznovrsna. Opasnost najvee razmere
je rat izmeu naroda. Izgleda da vladari nacija uvek ele resurse
susednih zemalja, pa ugroene zemlje moraju da se brane ili da trpe
neprijatne posledice. U savremenom dobu, drave mogu da ima-
ju zaista prefinjene naine odbrane. Sjedinjene Drave su nagomi-
lale atomske bombe; ako nam neka druga zemlja zapreti reima,
mi moemo da zazveckamo atomskim bombama. Ako pretnje pre-
rastu u nasilje, a mi iz bilo kog razloga ne elimo da upotrebimo
atomske bombe, mogu se primeniti druge maine: mlaznjaci koji
bacaju pametne bombe, avaksi koji nadgledaju vazduni pro-
stor, tenkovi opremljeni za nonu borbu, rakete zemlja-vazduh
koje presreu rakete zemlja-zemlja, i jo puno toga.
Velike pretnje kao to je rat su vane, ali i druge vrste napa-
da mogu da ubiju. Teroristi koji postavljaju bombe u avione ili
isputanje gasa u metrou, naalost, postaju sve ei. to je jo gore,
nijedno od gore spomenutih oruja nee pomoi u spreavanju na-
pada metroa gasom. Kada se priroda neprijatelja dramatino pro-
meni od strane zemlje u domau teroristiku grupu mora da
se promeni i priroda odbrane. Umesto bombi, dravni zvaninici
137
ugrauju metalne detektore na aerodromima i postavljaju uvare

sa orujem na stratekim mestima.
Terorizam i rat nas ugroavaju, ali se ne deavaju esto. Pljakai
i nasilnici svakodnevno napadaju vie ljudi u svom susedstvu
nego to to ine egzotine grupe ili strane zemlje. Svesni grad-
ski stanovnik e imati reetke na prozorima, koristiti interfon ili
pijunku kako bi video ko je na vratima, i nositi sprej sa biberom
kada eta psa. U zemljama u kojima su takve savremene pogod-
nosti nepoznate, kameni ili drveni zidovi se mogu izgraditi oko ko-
libe kako bi se uljezi drali podalje (i dvononi i etvorononi), a
koplje se dri pored kreveta u sluaju da neko pree zid.
Motka, kamen, prepreka, pitolj, alarm, tenk i atomska bomba
se mogu koristiti za odbijanje napada. Poto okolnosti u kojima
je neko oruje od koristi mogu znaajno da variraju, postoji dos-
ta preklapanja. I motka i pitolj mogu da odvrate pljakaa; pitolj
i tenk mogu da zastrae teroristiku grupu; i tenk i atomska bom-
ba se mogu koristiti protiv druge drave. Gledano na taj nain,
moemo da govorimo o evoluciji odbrambenih sistema. Moemo
da govorimo o trci u naoruanju u kojoj oprema suparnikih stra-
na postaje sve prefinjenija. Moemo da priamo prie o ivotu kao
borbi u kojoj opstaju ljudi ili drave sa najboljom odbranom. Ali
pre nego to uskoimo u kutiju i odletimo sa Kalvinom i Hobsom,
moramo da se podsetimo razlike izmeu konceptualnih i fizikih
prethodnika. I kamen i pitolj mogu da se koriste za odbranu, ali
se kamen ne moe pretvoriti u pitolj nizom malih koraka. Sprej
sa biberom nije fiziki prethodnik rune granate. Mlaznjak se ne
moe promeniti u atomsku bombu promenom jednog po jednog
zavrtnja i navrtnja, iako i avion i bomba zaista sadre navrtnje i
zavrtnje. U darvinistikoj evoluciji, raunaju se samo fiziki pre-
thodnici.
Ljudi i velike ivotinje ne predstavljaju jedine opasnosti na koje
ovek nailazi. Postoje i siuni napadai protiv kojih su bombe ili
pitolji ili kamenje nedelotvorni. Bakterije, virusi, gljivice svi bi
voleli da nas pojedu ako im se prui prilika. Ponekada im to i uspe,
138
6. Opasni svet
ali uglavnom ne, jer naa tela imaju niz odbrambenih sistema za
sueljavanje sa napadima mikroskopskih dimenzija. Prva linija
odbrane je koa. Kao ograda, koa se slui relativno jednostavnim
metodom: ona predstavlja prepreku koju je teko probiti. rtve
opekotina esto podleu masivnim infekcijama jer je kona bari-
jera probijena i unutranji sistemi odbrane ne mogu da izau na
kraj sa ogromnim brojem napadaa. Meutim, iako je koa vaan
deo telesne odbrane, ona nije fiziki prethodnik imunog sistema.
Da bi se obeshrabrio uljez koji uspe da se popne na vrh, na
ograde se nekad postavljaju iljci. U delu Bronksa u kome sam
iveo, skoro sve ograde su imale na vrhu otru icu, koja je iz-
gleda efikasnija u povreivanju uljeza od staromodne bodljikave
ice. iljci i otra ica nisu sastavni delovi ograde, oni predstav-
ljaju male dodatke koji poveavaju uspenost prepreke. Ipak, kao
ni sama ograda, otra ica nije fiziki prethodnik, recimo, pitolja
ili nagazne mine.
Koa, takoe, ima dodatke koji poveavaju njenu efektivnost kao
prepreke. U biohemijskoj laboratoriji esto morate da nosite ruka-
vice da biste se zatitili od materijala kojim rukujete, ali ponekad
morate da nosite rukavice da biste zatitili materijal od vas. Ljudi
koji rade sa RNK nose rukavice jer ljudska koa lui enzim koji ise-
ca RNK. Zato? Ispostavlja se da su mnogi virusi izgraeni od RNK.
Za takav virus, enzim je kao otra ica na koi: bilo koja RNK koja
pokua da probije prepreku biva poseena.
Postoje drugi tipovi iljaka na koi. Jedan od najzanimljivi-
jih je jedna klasa molekula zvana magainini, koju je otkrio biolog
Majk Zazlov (Mike Zasloff) dok je istraivao zato ive laboratorij-
ske abe koje se raseku i zatim zaiju u nesterilnim uslovima ret-
ko dobijaju infekcije. On je pokazao da njihova koa lui supstancu
koja moe da ubije bakterijske elije; od tada su magainini otkrive-
ni kod mnogih vrsta ivotinja. Meutim magainini, kao enzimi koji
razaraju RNK, nisu prethodnici prefinjenih odbrambenih sistema
koji se nalaze ispod koe ivotinja.
139
Da bismo pronali teko naoruanje, moramo da zavirimo pod

nau kou. Unutranji odbrambeni sistem kimenjaka je izuzetno
sloen. Kao i savremena vojske, on ima niz razliitih oruja ija
upotreba moe da se preklapa. Ali kao i u sluaju oruja o kojima
smo malopre govorili, ne smemo odmah da pretpostavimo da su
razliiti delovi imunog sistema fiziki prethodnici jedni drugima.
Iako telesni odbrambeni sistem i dalje predstavlja aktivnu oblast
istraivanja, dosta toga je do detalja poznato. U ovom poglavlju u
govoriti o izabranim delovima imunog sistema i ukazati na pro-
bleme koje oni predstavljaju za model postepene evolucije. Oni
koje domiljatost sistema zainteresuje i ele da saznaju vie mogu
da uzmu bilo koji tekst iz imunologije radi detalja.1
Prava stvar
Kada mikroskopski napadai probiju spoljanju odbranu tela,
imuni sistem kree u akciju. To se odigrava automatski. Telesni
molekularni sistemi su, kao anti-raketni sistem rata zvezda koji
je vojska nekad planirala, roboti dizajnirani za upravljanje auto-
pilotom. Poto je odbrana automatizovana, neki mehanizam mora
da bude zaduen za svaki korak. Prvi problem na koji nailazi auto-
matizovana odbrana je kako prepoznati napadaa. Bakterijske
elije moraju da budu razlikovane od krvnih elija i virusi od
vezivnog tkiva. Za razliku od nas, imuni sistem ne moe da vidi, pa
mora da se oslanja na neto to lii na ulo dodira.
Antitela su prsti slepog imunog sistema omoguuju mu
da razlikuje stranog napadaa od samog tela. Antitela se formira-
ju spajanjem etiri lanca aminokiselina (slika 6-1): dva identina
laka lanca, i dva identina teka lanca. Teki lanci su oko dva puta
vei od lakih lanaca. U eliji, etiri lanca sainjavaju kompleks koji
lii na slovo Y. Poto su dva teka lanca identina, a i dva laka lan-
ca su identina, Y je simetrino: ako biste uzeli no i isekli ga po
sredini dobili biste identine polovine, sa po jednim tekim i lakim
lancem u svakoj polovini. Na kraju svakog vrha kraka ovog kom-
pleksa u obliku slova Y nalazi se ulegnue (zvano mesto vezivanja).
140
6. Opasni svet
Mesto vezivanja oblau delovi i lakog i tekog lanca. Mesta vezivanja

postoje u niz oblika. Jedno antitelo moe da ima mesto vezivanja
na kome deo tri na jednom mestu, rupa se nalazi na drugom, a
hidrofobni ostatak stoji na ivici. Drugo antitelo moe da ima pozi-
tivan naboj na levom delu, pukotinu u sredini, i izboinu na des-
noj strani.
Slika 6-1
ematski crte molekula antitela
Ako je oblik mesta vezivanja sluajno komplementaran obliku

molekula na povrini virusa ili bakterije napadaa, onda e se an-
titelo vezati za taj molekul. Da bi vam bilo jasnije, zamislite kuni
predmet sa ulegnuem i nekoliko izboina koje tre iz ulegnua.
Moja najmlaa erka ima vozilo igraku sa prednjim i zadnjim
seditima ono e nam posluiti za primer. Uzmite sada auto (ob-
jekat), obiite kuu i razmotrite koliko e se drugih predmeta lepo
uklopiti u ulegnue, ispunjavajui i prednje i zadnje sedite ne
ostavljajui prazan prostor. Ako naete makar jedan, sreniji ste od
mene. Nita u mojoj kui se ne uklapa u auto, kao ni u kancelariji
141
ili laboratoriji. Pretpostavljam da postoji neki predmet negde u

svetu kome je oblik komplementaran obliku autia, ali ga jo uvek
nisam pronaao.
Telo ima slian problem: anse da se bilo koje dato antitelo
vee za bilo kog datog napadaa su prilino male. Da bismo obez-
bedili da je bar jedna vrsta antitela dostupna za svakog napadaa,
proizvodimo milijarde do hiljadu milijardi njih. Obino je, za sva-
kog odreenog napadaa, potrebno 100.000 da bi se pronalo an-
titelo koje radi.
Kada bakterije napadnu telo, one se umnoavaju. Do vremena
za koje se antitelo vee za bakteriju moe da postoji puno, puno
kopija napasti koje plutaju unaokolo. Protiv trojanskog konja koji
die, telo ima 100.000 pitolja, ali samo jedan radi. Jedan pitolj
nee biti od velike koristi protiv horde; nekako se mora dovesti
pojaanje. Postoji nain da se to izvede, ali prvo moram da zasta-
nem i malo bolje objasnim odakle antitela.
Postoje milijarde razliitih antitela. Svaka vrsta antitela se proiz-
vodi u zasebnoj eliji. elije koje proizvode antitela se zovu B elije,
to je lako zapamti jer se proizvode u kotanoj sri (eng. bone ma-
rrow).2 Kada se B elija rodi, mehanizmi u njoj nasumino bira-
ju jedan od velikog broja gena za antitela koji su kodirani u nje-
noj DNK. Za taj gen se kae da je ukljuen; svi drugi geni za antitela
su iskljueni. Zbog toga elija proizvodi samo jednu vrstu antitela,
sa jednom vrstom mesta za vezivanje. Sledea proizvedena elija e
najverovatnije imati ukljuen neki drugi gen za antitela, pa e proiz-
voditi drugaiji protein sa drugaijim mestom za vezivanje. Princip
je, prema tome, jedna elija, jedna vrsta antitela.
Moda biste pomislili da e, kada se jednom elija posveti proiz-
vodnji antitela, antitelo napustiti eliju kako bi moglo da patroli-
ra telom. Ali kada bi sadraj svih B elija bio izbaen u telo, ne bi
bilo naina da se sazna iz koje elije je antitelo dolo. elija je fa-
brika koja proizvodi odreen tip antitela; ako antitelo pronae
bakteriju, moramo da saoptimo eliji da nam poalje pojaanje.
142
6. Opasni svet
Ali sa ovakvom hipotetikom postavkom, ne moemo da poaljemo

poruku nazad.
Na sreu, telo je pametnije. Kada B elija prvi put proizvede an-
titelo, antitelo se usidri u elijsku membranu pri emu grane kom-
pleksa u obliku slova Y tre ka spoljanosti (slika 6-2). elija spro-
vodi taj trik koristei gen za normalno antitelo, kao i mali deo gena
koji kodira hidrofobni rep proteina. Poto je i membrana hidrofob-
na, deo se umee u membranu. Ovaj korak je bitan, tako da je mes-
to za vezivanje antitela spojeno sa svojom fabrikom. Cela B elija
fabrika patrolira telom; kada strani napada ue, odgovarajue
antitelo sa spojenom elijom vezuje se za njega.
Slika 6-2
ematski crte B elije
143
Sada imamo celu fabriku u blizini napadaa. Ako bi se eliji mo-

glo signalizirati da proizvodi vie antitela, onda bi borba mogla da
bude olakana pojaanjima. Na sreu, postoji nain da se poalje
signal; naalost, prilino je izuvijan. Kada se antitelo na B eliji
vee za strani molekul pokree se sloen mehanizam za gutanje
napadaa: u sutini, fabrika municije uzima taoca. Antitelo zatim
otcepljuje deo membrane kako bi napravilo malu vezikulu lino
napravljen taksi. Taoc se u ovom taksiju dovodi do B elije fab-
rike. Unutar elije (jo uvek u taksiju) strani protein se iseca, i deo
stranog proteina se vezuje za drugi protein (zvani MHC protein).
Taksi se zatim vraa do membrane elije. Van fabrike, nailazi dru-
ga elija (zvana T elija pomaga). T elija pomaga se vezuje za B
eliju, koja prezentuje iseeni deo napadaa (strani komad ve-
zan za MHC protein) T eliji na razmatranje. Ako se precizno ukla-
pa, T elija pomaga lui supstancu zvanu interleukin. Interleu-
kin je kao poruka ministarstva odbrane fabrici municije. Vezujui
se za drugi protein na povrini B elije, interleukin pokree niz
dogaaja ime se alje poruka do jedra B elije. Poruka je: rasti!
B elija poinje da se umnoava znaajnom stopom. T elije
nastavljaju da lue interleukin ako su vezane za B eliju. U jed-
nom trenutku rastua B elija fabrika proizvodi niz sporednih fab-
rika u obliku specijalizovanih elija zvanih plazma elije. Ume-
sto da proizvode oblik antitela koji se vezuje za membranu, plazma
elije izostavljaju poslednji hidrofobni deo proteina. Sada se ve-
like koliine slobodnih antitela izbacuju u vanelijsku tenost.
Prelazak je kritian. Da nove plazma elije fabrike lie na staru B
eliju fabriku, antitela bi bila vezana za elije i bila bi mnogo manje
efektivna u savladavanju napadaa.
Korak po korak
Da li je ovaj sistem mogao da evoluira korak po korak? Razmotri-
mo veliku koliinu milijardi do hiljadu milijardi B elija fabrika.
Proces odabiranja prave elije iz meavine elija koje proizvode
antitela se naziva klonalna selekcija. Klonalna selekcija predstavlja
144
6. Opasni svet
elegantan nain ostvarivanja specifinog odgovora u obliku velikog

broja antitela na veliku raznovrsnost moguih stranih napadaa.
Proces zavisi od velikog broja koraka, pri emu o nekima jo nisam
govorio. Ostavljajui ih za sad po strani, zapitajmo se koji su mini-
malni zahtevi za sistem klonalne selekcije, i da li su ti minimalni
zahtevi mogli da se ostvare korak po korak.
Kljuna stvar kod sistema je fiziki spoj vezivne sposobno-
sti proteina sa genetikom informacijom za njegovu proizvodnju.
Teorijski bi se to moglo ostvariti proizvodnjom antitela pri emu
bi se rep kompleksa u obliku slova Y vezivao za DNK koja kodi-
ra njegovu proizvodnju. Meutim, u stvarnom ivotu, takav ko-
rak ne bi bio funkcionalan. Protein bi mogao da bude vezan za svo-
ju genetiku informaciju, ali poto je elija okruena membranom,
antitelo nikada ne bi dolo u kontakt sa stranom materijom, koja
pluta uokolo van elije. Sistem u kome bi se i antitelo i njegov ve-
zan gen izbacivali iz elije bi prevaziao taj problem, samo da bi
naiao na drugaiji: van elije ne bi bilo elijske mainerije koja bi
prevodila DNK poruku u jo proteina.
Smetanje antitela u membranu je dobro reenje problema;
sada antitelo moe da dolazi u kontakt sa stranim telima, a da i
dalje bude blizu svoje DNK. Ali, iako antitelo moe da vee strani
materijal, a da se ne odvoji od elije, ne ostvaruje direktan kontakt
sa DNK. Poto su protein i DNK slepi, mora da postoji nain da se
poruka prenese od jednog do drugog.
Samo trenutno, u cilju rasprave, zaboravimo na vijugav nain
kojim poruka o vezivanju dolazi do jedra B elije (koji zahteva taksi,
gutanje, MHC, T elije pomagae, interleukin i tako dalje). Ume-
sto toga zamislimo jednostavniji sistem u kome postoji jo samo je-
dan protein. Recimo da se, kada se antitelo vee za strani molekul,
deava neto to privlai neki drugi protein glasnik koji e jedru
fabrici preneti poruku o taocu. Moda se, kada se talac prvi put
uhvati, oblik antitela menja, moda pomerajui malo rep antite-
la. Moda deo repa antitela tri u unutranjost elije, to pokree
glasniki protein. Promena u repu bi mogla da navede glasniki
145
protein da se uputi u jedro i vee za DNK na odreenom mestu.

Vezivanje za pravo mesto na DNK je ono to navodi eliju da pone
da raste i da zapone proizvodnju antitela bez hidrofobnog repa
antitela koja se alju van elije u borbu protiv invazije.
I u tako pojednostavljenoj emi ostaju tri kritina sastojka: (1)
oblik antitela koji se vezuje za membranu; (2) glasnik; i (3) ob-
lik antitela koji se izbacuje iz elije. Ako bilo koja od ovih kompo-
nenti nedostaje, sistem ne moe da funkcionie. Ako nema tela u
membrani onda nema naina da se pravo antitelo koje vezuje ba
tog stranog napadaa spoji sa elijom koja sadri genetiku infor-
maciju. Ako ne postoji oblik antitela koji se izbacuje, onda se pri
primanju signala nita ne alje u borbu. Ako nema glasnikog pro-
teina, nema spoja izmeu vezivanja membranskog antitela i akti-
viranja pravog gena (ime je sistem koristan koliko i zvono na
vratima ije su ice preseene).
elija koja pokuava da razvije takav sistem postepe-
nim darvinistikim koracima bila bi u dilemi. ta prvo da uini?
Izluivanje male koliine antitela u velika prostranstva predstavlja
troenje resursa ako ne postoji nain da se sazna da li ima ikakve
koristi od toga. Isto vai i za proizvodnju antitela. A zato prvo
proizvesti glasniki protein ako nema nikog ko e da mu preda
poruku, i nikog ko e da primi poruku ako je ipak dobio neku?
Neizbeno dolazimo do zakljuka da ak ni ovakva, u velikoj meri
pojednostavljena klonalna selekcija, nije mogla da nastane poste-
penim koracima.
Prema tome, ak i na ovom pojednostavljenom nivou, sva tri
sastojka su morala da evoluiraju istovremeno. Svaki od ova tri ob-
jekta fiksirano antitelo, glasniki protein i slobodna antitela
morao je da bude proizveden u odvojenom istorijskom dogaaju,
moda koordinisanim nizom mutacija, menjajui ranije postojee
proteine koji su vrili druge poslove u komponente sistema anti-
tela. Darvinovi mali koraci su postali nizovi krajnje neverovatnih
skokova. A naa analiza je uz to zanemarila mnoge sloene delove:
kako elija prelazi sa postavljanja dodatnog hidrofobnog dela na
146
6. Opasni svet
membrani na njegovo izostavljanje? Glasniki sistem je viestruko

sloeniji od nae pojednostavljene verzije. Gutanje stranog protei-
na, njegovo isecanje, prezentovanje ka spoljanjosti na MHC pro-
teinu, specifino prepoznavanje kompleksa MHC i fragmenta od
strane T elije pomagaa, luenje interleukina, vezivanje interleu-
kina za B eliju, slanje signala da se interleukin vezao u jedru iz-
gledi za korak po korak nastajanje ovakvog puta su dovoljni da i
snaan ovek prebledi.
Meanje i spajanje
Fabrike plutaju uokolo u velikom broju kako bi se obezbedila
antitela koja se mogu vezati za napadaa praktino bilo kakvog
oblika. Ali, kako telo proizvodi te milijarde razliito oblikovanih
antitela? Ispostavlja se da postoji elegantan trik za proizvodnju
velikog broja raznovrsnih antitela koji ne zahteva da ogromne
koliine genetikog materijala kodiraju proteine od kojih su anti-
tela izgraena. Na sledeih nekoliko strana u opisati sistem do
odreene mere. Ponovo, nemojte se brinuti ako brzo zaboravljate
detalje; moja namera ovde je samo da vam pomognem da steknete
uvid u sloenost imunog sistema.
Bilo je potrebno zadivljujue otkrie da bi naunici razreili
sloenu prirodu imunog sistema. Otkrie je poelo potencijalno
surovim, ali neophodnim, eksperimentom. Samo da bi videli ta
bi se desilo, hemiari su nainili neke molekule koji se ne javljaju
u prirodi i onda ih vezali za protein. Kada je protein koji je nosio
sintetike molekule ubrizgan u zeca, naunici su bili zapanjeni
utvrdivi da je, zaista, zec proizveo antitela koja su se vrsto vezi-
vala za sintetiki molekul. Kako je to mogue? Ni zec ni njegovi
preci nikada nisu sreli sintetiki molekul. Kako je onda znao kako
da proizvede antitela protiv njega? Zato bi prepoznao molekul
koji nikada ranije nije sreo?
Zagonetka raznovrsnosti antitela je privlaila naunike koji
su prouavali imunologiju. Nekoliko ideja je kruilo kao mogue
147
objanjenje. Bilo je poznato da su proteini savitljivi molekuli, a

antitela su proteini. Prema tome, moda se pri ubrizgavanju novog
molekula u telo antitelo obmotava oko njega, pravi kalup tog ob-
lika, a onda nekako zadrava taj oblik. Ili moda, poto je odbrana
toliko znaajna, DNK organizama sadri ogroman broj gena za anti-
tela sa velikim brojem razliitih oblika dovoljno da im omogui
prepoznavanje stvari koje nikad nisu videli. Ali tako veliki broj anti-
tela bi zauzeo vie od stvarno dostupnog kodirajueg prostora u
DNK. Moda je onda bilo samo nekoliko antitela, a kada se elija
podelila, moda je postojao neki nain za izazivanje velikog broja
mutacija samo u oblastima koje kodiraju mesto vezivanja antite-
la. Na taj nain bi svaka nova B elija u telu mogla da nosi razliite
mutacije, kodirajui antitelo razliito od svih u drugim B elijama.
Ili je moda odgovor bio kombinacija ovih naina, ili je moda
ukljuivao neto potpuno novo.
Odgovor na problem raznovrsnosti antitela je morao da eka
zapanjujue otkrie: gen koji kodira protein nije uvek morao da
bude neprekidan segment DNK mogao je da ima prekide.3 Ako
uporedimo gen sa reenicom, to bi bilo kao kada bi proteinski
kod, brza smea lisica preskae lenjog psa mogao da bude iz-
menjen (bez unitavanja proteina) tako da glasi Brza smdkd-
jf bufjvkv nhruea lisica preskae lepfekmzda lfibnek sibagjufu
njog psa. Smislena DNK poruka je razloena nizovima besmislen-
ih slova koja, iz nekog razloga nisu bila ukljuena u protein koji na-
staje kao proizvod tog koda. Dalje prouavanje je pokazalo da su
za veinu gena vrene ispravke isecanje besmislenih delova na-
kon to je proizvedena RNK kopija DNK gena. ak i sa isprekida-
nom DNK, elijska mainerija bi mogla da koristi itampanu i is-
pravljenu poruku u RNK za proizvodnju odgovarajueg proteina.
to jo vie zapanjuje, i sama DNK za gene antitela moe da bude
isecana. Drugim reima, DNK koja je nasleena se moe izmeniti.
Zadivljujue!
Isecanje i preureivanje DNK igra veliku ulogu u objanjavanju
velikog broja antitela koje telo moe da proizvede. Sledi kratak
opis istraivanja koje je zahtevalo mnogo godina rada mnogih
148
6. Opasni svet
naunika; zahvaljujui njihovim naporima, zagonetka raznovrs-

nosti antitela je reena.
Pri zaeu, u oploenoj eliji postoji niz delova gena koji dopri-
nose proizvodnji antitela. Geni su rasporeeni u grupe koje u jed-
nostavno zvati grupa 1, grupa 2, i tako dalje. Kod ljudi postoji oko
250 segmenata gena u grupi 1; daleko niz DNK od grupe 1 se nala-
zi deset genskih segmenata koji formiraju grupu 2; dalje niz DNK
put nalazi se grupa od est segmenata koji sainjavaju grupu 3; a
malo dalje se nalazi jo osam genskih segmenata koji predstavljaju
grupu 4. To su igrai.
Nakon to malian poraste i odlui da se rodi, jedna od stvari
koju e eleti je da proizvodi B elije. Tokom proizvodnje B elija,
odigrava se neto udno: DNK u genomu se prerasporeuje, a deo
se odbacuje. Jedan segment iz grupe 1 se odabira, po svemu sudei
nasumino, i pridruuje jednom segmentu iz grupe 2. Neodabrana
DNK se iseca i odbacuje. Zatim se bira segment iz grupe 3, ponovo
naizgled nasumino, i pridruuje segmentu 1-2.
Rekombinacija segmenata je pomalo aljkava nije ono to bi
se obino oekivalo od elije. Zbog aljkave procedure, kodiranje
nekolicine aminokiselina (setimo se, aminokiseline su gradivni
blokovi proteina) se moe dodati ili izgubiti. Kada je jednom seg-
ment grupa 1-2-3 sastavljen, prerasporeivanje DNK je zavreno.4
Kada doe vreme za proizvodnju antitela, elija pravi RNK kop-
iju kombinacije grupa 1-2-3 i dodaje joj RNK kopiju segmenta iz
grupe 4. Sada se, konano, regioni koji kodiraju neprekidne pro-
teinske segmente sami nalaze u neprekinutom nizu na RNK.
Kako ovaj proces objanjava raznovrsnost antitela? Ispostavlja
se da delovi segmenata iz grupa 1, 2 i 3 formiraju delove mesta za
vezivanje vrhove kompleksa u obliku slova Y. Meanje i spajanje
razliitih segmenata iz tri razliite grupe poveava broj mesta za
vezivanje razliitih oblika. Na primer, pretpostavimo da jedan seg-
ment iz grupe 1 kodira izboinu u mestu vezivanja, a drugi za pozi-
tivan naboj. Pretpostavimo i da segmenti iz grupe 2 kodiraju hi-
drofobni deo, negativni naboj, i duboko ulegnue. Nasuminim
149
odabiranjem jednog segmenta iz grupe 1 i grupe 2 mogli bismo

da imamo est moguih kombinacija: izboinu pored hidrofo-
bnog dela, negativnog naboja, ili dubokog ulegnua; ili pozitivan
naboj pored hidrofobnog dela, negativnog naboja, ili dubokog
ulegnua. (Ovo je u sutini isti princip kojim izvlaenje tri bro-
ja iz eira objanjava raznovrsnost dravne lutrije; odabiranje
samo tri broja od 0 do 9 daje ukupno hiljadu moguih kombinaci-
ja.) Pri proizvodnji tekog lanca antitela elija moe da odabere
jedan od 250 segmenata iz grupe 1, jedan od deset iz grupe 2 i
jedan od est iz grupe 3. tavie, aljkavost tokom rekombinacije
pretura segmente (uguravajui jo jednu aminokiselinu u lanac,
ili izostavljajui jednu); ovaj efekat dodaje raznovrsnosti jo jedan
faktor od oko 100. Meajui i spajajui DNK segmente dobijate
250 x 10 x 6 x 100, to predstavlja oko milion razliitih kombinaci-
ja sekvenci tekog lanca. Slini procesi proizvode oko deset hiljada
razliitih kombinacija sekvenvci lakog lanca. Nasumino sparivanje
jednog gena lakog lanca sa jednim genom tekog lanca proizvo-
di ukupno deset hiljada puta milion, ili deset milijardi kombinaci-
ja! Veliki broj razliitih antitela obezbeuje toliko puno razliitih
mesta za vezivanje da je skoro sigurno da e se bar jedno vezati za
praktino bilo koji molekul ak i sintetiki. A sva ta raznovrsnost
dolazi od ukupno samo oko 400 razliitih genskih segmenata.
elija raspolae i drugim trikovima da pomeri navie broj
moguih antitela. Jedan se odigrava nakon strane invazije. Kada se
elija vee za strani materijal, prima signal za poetak replikacije;
tokom velikog broja ciklusa replikacije, elija namerno doputa
veoma visok nivo mutacija samo u genima za promenljive regione
tekih i lakih lanaca. To proizvodi varijacije na uspenu temu.
Poto je roditeljska elija kodirala za antitelo za koje se ve znalo
da se prilino dobro vezuje, mutiranje sekvence bi moglo da proiz-
vede jae vezivanje. U stvari, istraivanja su pokazala da se antitela
koja elija proizvede kasnije tokom infekcije mnogo vre vezuju
za strane molekule od antitela proizvedenih na poetku infekcije.
Ovo somatsko hipermutiranje poveava raznovrsnost moguih
antitela za jo nekoliko redova veliine.
150
6. Opasni svet
Da li se seate razlike izmeu B-elija fabrika i plazma fabrika?

Tog hidrofobnog dela kompleksa u obliku slova Y koji usidrava anti-
telo u membrani B-elije? Kod plazma elije, kada se naini RNK
kopija gena, membranski segment se ne kopira. Taj segment se na-
lazi nizvodno od ostatka gena. DNK se moe zamisliti kao poru-
ka koja glasi Brza smdkdjf bufjvkv nhruea lisica preskae lepfe-
kmzda lfbnek fibagjufu njog psa kdjif jdjkekivif vmnd i jede mnaiuv
zeca. Poslednje rei se mogu ostaviti ili izostaviti, a da poruka i
dalje ima nekog smisla.
Centimetar po centimetar
Sistem raznovrsnosti antitela zahteva nekoliko komponenti
da bi radio. Prva su, naravno, sami geni. Druga je signal koji pre-
poznaje poetak i kraj genskih segmenata. U savremenim orga-
nizmima, pored svakog segmenta se nalaze specifini signali koji
kau enzimu da prie i spoji delove. To je kao reenica koja glasi
Brza smiseci ovde[fjvkv]iseci ovdeea lisica preskae leiseci ovde
[lfibnek ki]iseci ovdenjog psa - sve dok su poetak i kraj prisu-
tni, elija zna da ih dri zajedno. Trea komponenta je moleku-
larna maina koja specifino prepoznaje signale za isecanje i spa-
ja delove u pravilnom redosledu. Ako nema maine, delovi se ne
isecaju i ne spajaju. Ako nema signala, to je kao da oekujete da
maina koja nasumino iseca papir napravi papirnu lutku. I nara-
vno, u odsustvu poruke za samo antitelo, druge komponente bi
bile besmislene.
Potreba za minimalnom funkcijom utvruje neumanjivu
sloenost sistema. Zamislite da na splavu za spasavanje plutate po
uzburkanom moru, i sluajno doplovi kutija koja sadri vanbrod-
ski motor. Vaa radost u nadi za spasenjem bi bila kratkotrajna ako
bi se, nakon to ste ga privrstili za amac, propeler okretao sto-
pom od jednog obrtaja na dan. ak i ako sloeni sistem funkcionie,
sistem je beskoristan ako je nivo rada nedovoljan.
151
Problem nastanka raznovrsnosti antitela odmah postavlja

zahtev za minimalnom funkcijom. Primitivan sistem sa samo jed-
nim ili nekoliko molekula antitela bio bi nalik na propeler koji se
okree stopom od jednog obrtaja na dan: nedovoljno da bi proiz-
veo razliku. (To bi takoe bilo kao da FBI nacionalna baza podata-
ka za identifikaciju sadri otiske prstiju samo dva lica. Od stotina
hiljada kriminalaca, FBI bi samo za tu dvojicu mogao da se nada da
e ih uhvatiti.) Poto je verovatnoa da e oblik antitela biti kom-
plementaran obliku pretee bakterije moda jedan na prema sto
hiljada - ivotinja koja bi troila energiju za proizvodnju pet ili de-
set gena za antitela troila bi resurse koji su mogli da budu uloeni
u ostavljanje brojnijeg potomstva, ili izgradnju vre koe, ili
proizvodnju enzima za izluivanje koji bi razgraivao RNK. Da bi
bio od bilo kakve koristi, sistem koji proizvodi antitela bi od samog
poetka morao da stvara veliki broj antitela.
Plaeni ubica
Pretpostavimo da smo hiljadu godina u prolosti i da sa grupom
ljudi ivite u velikoj naseobini. Poto je u blizini obale, morate da se
pazite od vikinga pljakaa. Naseobina je okruena jakom, visokom
drvenom ogradom; tokom napada, kotlovi sa vrelim uljem se pro-
livaju na ljude koji pokuavaju da se popnu uz merdevine. Jednog
neobinog dana, stranac zakuca na kapiju naseobine. Otvarajui
svoj sveanj, nudi vam na prodaju oruje iz budunosti. On ga zove
pitolj. Pri povlaenju okidaa, kae on, pitolj ispaljuje projek-
til u smeru u kom naciljate. Pitolj je prenosiv i lako se moe pre-
neti sa jednog kraja naselja na drugi ako bi neprijatelj podmuklo
preusmerio svoj napad. Vi i drugi lanovi naseobine plaate stran-
cu dve krave i etiri koze za oruje.
U jednom trenutku dolazi do napada na vae naselje. Kljualo
ulje se proliva, ali napadai imaju drvenog ovna za probijanje.
ujete kako udara u kapiju naselja, samouvereno kreete prema
kapiji sa pitoljem u ruci. Kapija je konano probijena i pljakai
nadiru, urlajui i zamahujui bornim sekirama. Ciljate pitoljem
152
6. Opasni svet
i pucate na njihovog vou. Projektil leti kroz vazduh i prilepljuje

se za nos vikinkog voe. Na burencetu pitolja se, slovima koje
ne umete da itate, nalazi natpis vrhunski pitolj igraka na stre-
lice. Poglavica zastaje, zuri u vas, i poinje da se ceri dok va os-
meh nestaje. On i njegovi drugovi jure ka vama; na sreu, budite se
i shvatate da je to bio samo san.
Antitela su kao gumene strelice: ne povreuju nikog. Kao znak
za ruenje postavljen na staru kuu ili narandasti X kojim je
obeleeno drvo koje treba ukloniti, antitela su samo signali dru-
gim sistemima da unite oznaeni objekat. Iznenaujue je uvide-
ti da je nakon to je telo prolo sve muke kako bi razvilo sloeni
sistem za stvaranje raznovrsnosti antitela, i nakon to je sa napo-
rom odabralo nekoliko elija vijugavim procesom klonalne selek-
cije, i dalje praktino bespomono protiv juria napadaa.
Veliki deo samog ubijanja stranih elija koje su oznaene anti-
telima vri sistem komplemenata, koji se tako naziva jer dopu-
njuje delovanje antitela u cilju unitavanja napadaa. Put je izuze-
tno sloen (slika 6-3); umnogome lii na kaskadu zgruavanja krvi
Slika 6-3
Put komplemenata
153
o kojoj smo govorili u etvrtom poglavlju. sastoji se iz oko 20 vrsta

proteina koji formiraju dva povezana puta, zvana klasini i alter-
nativni put. Klasini put zapoinje kada se velika skupina protei-
na, zvanog C1, vee za antitelo koje je i samo vezano za povrinu
strane elije. Neophodno je da C1 kompleks prepozna samo veza-
no antitelo; ako bi se C1 vezivao za antitelo koje pluta unaokolo u
krvotoku, onda bi se iskoristili svi C1 proteini i bili bi nedostupni
za delovanje protiv neprijatelja. Ili, ako bi se C1 vezivao za antitela
koja su usidrena u membrani B elija, zapoeo bi reakcije koje bi
na kraju dovele do ubijanja dobrih elija.
C1 je izgraen iz 22 proteinska lanca. Oni se mogu podeliti na
tri grupe. Prva se zove C1q. Ona sadri est kopija tri razliita tipa
proteina, to ukupno predstavlja 18. Druge dve grupe se zovu C1r
i C1s. Obe imaju po dve kopije od svakog proteina. Tri razliita tipa
proteina iz C1q zapoinju specijalnom aminokiselinskom sekven-
com koja lii na sekvencu kolagena, proteina iz koe. Ta sekvenca
omoguava repovima ta tri C1q proteina da se obmotaju jedan
oko drugog kao pletenice. Ovaj raspored dri jedan od svakog tipa
proteina u mini kompleksu. Ostatak proteinskih lanaca se zatim
uvija u sloene, loptaste oblike na vrhu pletenice. Zatim se est
ovakvih kompleksa skuplja. est pletenica se meusobno spaja-
ju po duini kako bi oformile centralnu nit, iz koje tri est glava.
Slike C1q-a snimljene elektronskim mikroskopom pokazuju neto
to lii na udovinu vieglavu hidru. (Drugi su povezali sliku sa
buketom lala, ali ja vie volim dramatine prikaze.) C1q glave se
prikainju za kompleks antitelo-strana elija. Najmanje dve glave
moraju da se prikae pre nego to se put zapone. Kada se jednom
prilepe, neto u C1q se menja, i promena u C1q prouzrokuje da se
C1r i C1s vre veu za C1q. Kada se to odigra, C1r iseca sama sebe
(novinski naslov: Pas ujeo psa!) dajui C1r. (Aktivirani proteini
su oznaeni crtom ispod broja i malog slova.) Zatim C1r moe da
isee C1s dajui C1s.
Nakon to je C1s iseen, jo uvek moramo da preemo dug put
pre nego to se zavri posao unitavanja elije napadaa. Proteini
C1 kompleksa se zbirno zovu jedinica za prepoznavanje. Naredna
154
6. Opasni svet
grupa proteina (zvana C2, C3, i C4) se naziva aktivaciona jedini-

ca. Za razliku od one za prepoznavanje, aktivaciona jedinica se ne
sastoji odmah iz jednog komada; mora da se sastavi. Prvi korak u
formiranju aktivacione jedinice je isecanje C4 proteina uz pomo
C1s. Kada C1s isee C4, veoma reaktivna grupa koja se nalazila unu-
tar jednog dela (C4b) se izloi okolini. Ako je grupa blizu mem-
brane, moe hemijski da reaguje sa njom. Prikainjanje C4b je
neophodno, kako bi ostali proteini u aktivacionoj jedinici mogli da
imaju sidro koje bi ih dralo blizu napadaa. Nasuprot tome, ako
je C4b usmeren u pogrenom smeru ili pluta uokolo u rastvoru,
reaktivna grupa brzo propada ne vezujui se za odgovarajuu
membranu.
Nakon to se C4b prikaio za ciljnu membranu, u saradnji sa
C1s iseca C2 na dva dela. Vei deo, C2a, ostaje prilepljen za C4b
proizvodei C4b,2a, takoe poznat kao C3 konvertaza. C3 konver-
taza mora da deluje brzo, ili se raspada pri emu se C2a plutajui
udaljava. Ako je C3 molekul u blizini, C3 konvertaza ga iseca na dva
dela. C3b prianja za C3 konvertazu formirajui C4b,2a,3b, koji se
takoe naziva C5 konvertaza. Poslednja reakcija aktivacione je-
dinice je isecanje C5 na dva fragmenta.
U ovom trenutku sistem je konano spreman da zabije no u
napadaa. Jedan od delova C5 prianja za C6 i C7. Ova struktura
ima izuzetno svojstvo da moe da se ubaci u elijsku membranu.
C5b,6,7 se zatim vezuje za molekul C8 proteina, i promenljiv broj
(od jednog do osamnaest) molekula C9 proteina se tome dodaje.
Meutim, proteini ne formiraju bezoblinu grudvu. Umesto toga,
organizuju se u cevast oblik koji pravi rupu u membrani bakterij-
ske elije napadaa. Poto se u unutranjosti elije nalaze veoma
koncentrisani rastvori, osmotski pritisak izaziva prodiranje vode u
eliju. Zbog prodiranja vode bakterijska elija otie dok ne prsne.
Postoji alternativan put za aktivaciju kompleksa za napad na
membranu, koji moe da deluje brzo nakon infekcije, ne morajui
da eka na proizvodnju specifinih antitela. U alternativnom putu,
mala koliina C3b proteina, koji se izgleda neprestano proizvodi u
155
malim koliinama, se vezuje sa proteinom zvanim faktor B. C3b,B

moe zatim da bude iseen drugim proteinom, faktorom D, dajui
C3b,Bb. On sada moe da deluje kao C3 konvertaza. Kada se jo
C3b proteina proizvede, drugi C3b molekul se moe spojiti dajui
(C3b)2Bb. Interesantno, to je sada C5 konvertaza, koja proizvo-
di C5b, koja zatim zapoinje formiranje kompleksa za napad na
membranu na ve opisan nain za prvi, klasian put.
C3b je opasan protein da bi plutao uokolo, poto moe da akti-
vira destruktivni kraj puta komplemenata. Da bi se spreila
nasumina teta, dva proteina (faktori I i H), trae, prianjaju za, i
unitavaju C3b u rastvoru. Ali ako je C3b na povrini elije, onda se
drugi protein (properdin), vezuje i titi C3b od razgradnje kako bi
mogao da vri svoj posao. Kako C3b cilja strane elije u odsustvu
antitela? C3b je efektivan samo ako se prikai za povrinu elije.
Hemijska reakcija kojom to sprovodi se bre odvija u prisustvu
molekula koji se tipino nalaze na povrini mnogih bakterija i vi-
rusa.
Problemi, problemi
Kao i put zgruavanja krvi, put komplemenata predstavlja
kaskadu. Neizbeno, u oba sluaja se nailazi na iste probleme u
pokuajima da se zamisli njihov postepeni nastanak. Nije poslednja
aktivnost kaskade ta koja predstavlja problem. Formiranje rupe
u membrani ne zahteva neizbeno nekoliko razliitih kompo-
nenti; jedan protein ubica bi mogao da izvri posao. Niti formira-
nje skupine proteina, kao pri zgruavanju krvi, ne zahteva nuno
viestruke komponente; pod pravim uslovima, bilo koji protein
e se gomilati. (Meutim, posebni oblici komplemenata upljina-
kompleks i skupine fibrina su naroito podesni za poslove koje
vre, to se mora objasniti.) Kao to smo videli, telefonski stub bi
sam mogao da udari petla Sofronija.
Kontrolni sistemi su ti koji predstavljaju problem. Na svakom
kontrolnom mestu i regulatorni protein i maskirani protein kojeg
156
6. Opasni svet
on aktivira moraju da budu prisutni od samog poetka. Ako bi C5b

bio prisutan, ostatak kaskade bi odmah bio pokrenut; ali ako bi
C5 bio prisutan bez iega da ga aktivira, ceo put bi bio iskljuen.
Ako bi C3b bio prisutan, ostatak kaskade bi odmah bio pokrenut;
ali ako bi C3 bio prisutan bez iega to bi ga aktiviralo, onda bi ceo
put uvek bio iskljuen. ak i ako zamislimo znatno skraen put (u
kome, na primer, C1s direktno see C5), ubacivanje dodatnih kon-
trolnih taaka u sredinu kaskade nailazi na isti problem: neuma-
njivu sloenost prekidaa.
Pored optih problema uspostavljanja kaskade, put kom-
plemenata deli jo jedan problem sa kaskadom zgruavanja krvi:
privrivanje proteina za membranu je presudno. Nekoliko fak-
tora zgruavanja prvo mora biti modifikovano da bi sintetisali Gla
ostatke kako bi mogli da se zakae za membranu. U putu kom-
plemenata, i C3 i C4 imaju neobine, veoma reaktivne unutranje
grupe koje se hemijski vezuju za membranu, nakon to su proteini
iseeni drugim faktorima. Ove posebne odlike moraju da budu
dostupne pre nego to je put funkcionalan, dodajui jo jednu ve-
liku prepreku njihovom postepenom razvoju.
Brojne male odlike sistema komplemenata predstavljaju kamen
spoticanja postepenom razvoju. Razmotrimo neke suptilne kara-
kteristike samo C1 sistema. Tri tipa proteina u C1q se me]usobno
umotavaju jedan oko drugog, ali se tipovi ne upliu sami oko sebe.
Ako bi to inili, onda bi odnos razlilitih tipova lanaca u komple-
ksu bio promenjen, i postojala bi mnogo manja ansa dobijanja
pravog C1q kompleksa sa est kopija tri razliita lanca. Ako veziva-
nje C1q za kompleks antitelo-strana elija ne bi pokretalo samo-
isecanje C1r-ova, kaskada bi bila zaustavljena na samom poetku.
Nasuprot tome, ako bi C1r isecao sebe pre nego to se C1q vee za
kompleks sa antitelom, kaskada bi bila prerano pokrenuta. I tako
dalje.
157
Sizif bi saoseao
Pravilno funkcionisanje imunog sistema je preduslov za zdra-
vlje. Teke bolesti kao to su rak i sida imaju ili svoj uzrok ili svoj
lek, ili oboje, u udljivosti ovog sistema. Zbog svog uticaja na zdrav-
stvenu zatitu, imuni sistem je predmet intenzivnog istraivanja.
Na hiljade istraivakih laboratorija irom sveta radi na razliitim
aspektima imunog sistema. Njihovi napori su ve spasili mnoge
ivote i obeavaju da e u budunosti spasiti jo mnogo vie.
Iako su nainjeni veliki koraci ka razumevanju funkcije imunog
sistema, ne znamo kako je nastao. Ni na jedno od pitanja postavlje-
nih u ovom poglavlju nije odgovorio niko od hiljada naunika u toj
oblasti; malo njih ga je uopte i postavilo. Pregled imunoloke lite-
rature pokazuje rad u oblasti uporedne imunologije (prouavanje
imunog sistema kod razliitih vrsta) koji je u toku. Ali ta ispitivanja
se, iako su znaajna, ne bave molekularnim detaljima pitanja kako
je imuni sistem nastao. Moda se do sada najbolji pokuaji da to
uine mogu nai u dva kratka rada. Prvi, od dobitnika Nobelove
nagrade Dejvida Baltimora (David Baltimore) i druga dva istaknu-
ta naunika, sa mukom je nazvan Molekularna evolucija imunog
sistema kimenjaka. Ali teko je dorasti takvom naslovu na samo
dve strane. Autor istie da:
da bi bilo koji organizam imao imuni sistem srodan onom vienom
kod sisara, minimum molekula koji su potrebni su receptori anti-
gena (imunoglobulin i TCR), antigen prezentujui molekuli (MHC),
i proteini za prerasporeivanje gena.5
(Imunoglobulini su antitela. TCR molekuli su srodni antiteli-
ma.) Autori zatim tvrde da ajkule, koje su u veoma dalekom srod-
stvu sa sisarima, izgleda imaju sve tri komponente. Meutim, jed-
na je stvar rei da organizam ima kompletan, funkcionalan sistem,
a druga objasniti kako se sistem razvio. Autori to svakako uviaju.
Napominju da:
geni i za imunoglobuline i za TCR molekule zahtevaju RAG prote-
ine za prerasporeivanje. S druge strane, RAG proteini zahtevaju
158
6. Opasni svet
specifine rekombinacione signale kako bi izvrili prerasporeivanje

gena za imunoglobuline i TCR molekule.
(RAG je komponenta koja prerasporeuje gene.) Oni vre hero-
jski pokuaj da objasne poreklo komponenti, ali na kraju, to je
skok u kutiju sa Kalvinom i Hobsom. Autori pretpostavljaju da je
gen iz bakterije mogao srenom okolnou da bude prebaen u
ivotinju. Srenim sluajem, protein koji je kodiran genom bi sam
mogao da prerasporeuje gene; i sreom, u ivotinjskoj DNK su
se nalazili signali koji su bili blizu gena za antitela; i tako dalje.
U krajnjoj analizi, autori prepoznaju kljune probleme povezane
sa gradualistikom (postepenom) evolucijom imunog sistema, ali
njihova ponuena reenja u stvari predstavljaju samo maskirano
sleganje ramenima.
Drugi rad koji hrabro pokuava da objasni deo imunog siste-
ma je objavljen pod nazivom Evolucija sistema komplemenata.6
Kao i gore pomenuti rad, on je veoma kratak i predstavlja lanak
tipa komentara drugim reima, nije istraivaki. Autori iznose
neke matovite pretpostavke o tome ta bi moglo da nastane prvo
ili drugo, ali se neizbeno pridruuju Raselu Dulitlu u predlaga-
nju neobjanjenih proteina koji se osloboaju i izbijaju (U jed-
nom trenutku kritino spajanje gena je stvorilo proteazu sa mes-
tom za vezivanje za primitivni C3b; Evolucija drugih komponenti
alternativnog puta je dalje poboljala amplifikaciju i specifinost;
i C2, stvoren duplikacijom gena za faktor B, bi zatim omoguio
dalje razdvajanje i specijalizaciju dva puta). Nikakvi kvantita-
tivni prorauni se ne pojavljuju u radu. Kao ni priznanje da du-
plikacija gena ne bi odmah proizvela novi protein. Niti bilo kak-
va briga o nedostatku kontrole za regulaciju puta. Ali opet, bilo
bi teko smestiti te razloge za zabrinutost u etiri odeljka koji se
bave molekularnim mehanizmima.
Postoje drugi radovi i knjige koji govore o evoluciji imunog
sistema.7 Meutim, veina njih je na nivou elijske biologije pa se
ne bavi detaljnim molekularnim mehanizmima, ili se jednostavno
bave poreenjem DNK ili proteinskih sekvenci. Poreenje sekvenci
159
bi mogao da bude dobar nain za prouavanje srodnosti, ali nam

rezultati nita ne mogu rei o mehanizmu koji je prvi put proiz-
veo sisteme.
Moemo svuda da traimo, u knjigama ili asopisima, ali je re-
zultat isti. Nauna literatura nema odgovore na pitanja o nastanku
imunog sistema.
U ovom poglavlju sam razmatrao tri odlike imunog sistema
klonalnu selekciju, raznovrsnost antitela i sistem komplemenata
i pokazao da svaka zasebno predstavlja ogromne izazove pred
navodnu korak-po-korak evoluciju. Meutim, pokazati da delovi
ne mogu da nastanu korak po korak predstavlja samo deo prie,
jer delovi utiu jedni na druge. Kao i to vam kola bez sistema za
upravljanje, ili akumulatora, ili karburatora nee biti od neke ko-
risti, ivotinja koja ima sistem klonalne selekcije nee ostvariti
neku korist od njega ako ne postoji nain za ostvarivanje raznovr-
snosti antitela. Veliki repertoar antitela nee biti od velike koristi
ako ne postoji nain za njihovo identifikovanje. Na svakom koraku
nas zaustavljaju ne samo problemi lokalnog sistema, ve i zahtevi
integrisanog sistema.
Razmotrili smo neke pozitivne odlike imunog sistema, ali pos-
toje i opasnosti pri noenju napunjenog oruja. Morate da se posta-
rate da se ne upucate u nogu. Imuni sistem mora da pravi razli-
ku izmeu sebe i ostatka sveta. Kada, na primer, napadne bakteri-
ja, zato telo proizvodi antitela protiv nje, ali ne i protiv crvenih
krvnih zrnaca koja neprestano krue krvotokom, ili bilo kojih dru-
gih tkiva o koja se stalno odbijaju? Kada telo proizvede antitela
usmerena na sebe, uglavnom dolazi do katastrofe. Na primer, lju-
di koji pate od multipleks skleroze proizvode antitela koja su us-
merena protiv izolacije koja okruuje nerve. Imuni sistem time
unitava izolaciju, izlaui nerve i izazivajui kratak spoj meu nji-
ma, dovodei do paralize. Kod mladalakog dijabetesa, proizvode
se antitela protiv elija pankreasa, dovodei do njihovog raza-
ranja. Nesrena osoba vie ne moe da proizvodi insulin i obino
umire, osim ako se insulin ne obezbedi vetaki. Jo uvek nije
160
6. Opasni svet
jasno kako telo stie toleranciju na sopstvena tkiva, ali bez obzi-
ra na mehanizam, znamo jednu stvar: sistem samo-tolerancije je
morao da bude prisutan od poetka postojanja imunog sistema.
Raznovrsnost, prepoznavanje, razaranje, tolerancija - sve ovo, i
jo toga, reaguje meusobno. Kako god da okrenemo, gradualistiko
objanjenje imunog sistema je onemogueno viestrukim ispre-
pletenim zahtevima. Kao naunici udimo da shvatimo kako je
ovaj velianstven sistem nastao, ali sloenost sistema osuuje sva
darvinistika objanjenja na neuspeh. Sam Sizif bi nas saaljevao.
Moda ne iznenauje otkrie sveprisutne sloenosti u takvim
mainama ratova zvezda koje izgrauju imuni sistem. Ali ta je sa
skromnijim sistemima? ta je sa fabrikama koje proizvode navr-
tnje i zavrtnje iz kojih su molekularne maine izgraene? U po-
slednjem poglavlju koje se bavi opisivanjem istraiu sistem koji
izgrauje jednu vrstu gradivnih blokova. Videemo da sloenost
dosee do najsuptilnijih struktura elije.
161
7. poglavlje
Smrt na drumu
Gledajte na obe strane

Moja porodica i ja ivimo osam kilometara od studentskog gra-
da, na jednoj od mnogih lepih planina koje krase Pensilvaniju.
Oblast je, iako blizu grada, ruralna, sa gustom umom gde god pro-
stor jo uvek nije raien za kue. Do naeg doma vodi uzan se-
oski put, vijugajui tamo-amo, penjui se uz planinu. Dok se vozim
na posao ujutru, ili kui uvee, uvek vidim nekoliko ivotinjica pored
puta, spremnih da ga pretre. Da li prihvataju izazov, pokuavaju
da zadive suprotan pol, ili su samo nestrpljive da stignu kui, ne
znam. Meutim, opasna je ta igra koju igraju, i neke plate cenu.
Veverice su najgore. Za razliku od razumnijih ivotinja, veveri-
cama cilj nije da jednostavno preu preko puta. Kako se pribliavate,
one pretravaju na drugu stranu, zastaju, okreu se, i urno se
vraaju na sredinu. Sve ste blii, a one su jo na putu. Konano,
dok prolazite pored njih, one odluuju da je vaa strana ona gde
stvarno ele da budu. Veverice mogu da prou ispod kola, tako
da uvek postoji nada dok nestaju ispod prednjeg kraja da ete ih
moda videti u retrovizoru, kako jure u bezbednost. Nekad uspe-
ju, nekad ne.
Mrmoti se uglavnom kreu po pravoj liniji prelazei put, zbog
ega je lako predvideti njihov poloaj, ali ne dobijate puno upo-
zorenja. Obino vozite putem, razmiljajui o veeri, kada odjed-
nom mali, okrugli obris gegajui izlazi iz tame ka vaoj traci puta. U
tom trenutku sve to moete da uinite je da stisnete zube i ekate
udarac za razliku od veverica, mrmoti ne mogu da prou ispod
162
7. Smrt na drumu
kola. sve to je ostalo do sledeeg jutra je mrlja na putu, poto su

druga kola zbrisala le.
Iako se saobraaj na putu u poslednje vreme pojaao, i dalje
je prilino spor jedna kola svakih nekoliko minuta tokom dana,
jedna svakih pola sata nou. Veina ivotinja koja prelazi put
zahvaljujui tome lako uspeva da stigne na drugu stranu. Nije svu-
da tako. ajlkil (Schuylkill) autoput, glavni autoput koji ulazi u Fi-
ladelfiju sa severozapada, u nekim delovima je irok osam ili de-
set traka. Obim saobraaja lako moe da bude hiljadama puta vei
u odnosu na saobraaj na putu pored moje kue. Ne bi bilo pame-
tno kladiti se da e mrmot koji kree sa jedne strane ajlkila tokom
pica prei na drugu stranu.
Pretpostavimo da ste na mestu mrmota koji sedi pored jedne
strane puta nekoliko stotina puta ireg od ajlkil autoputa. Pos-
toji hiljadu traka u jednom i hiljadu traka u drugom smeru, pri
emu se svakom kree puno kamiona, brzih kola i kombija koji
voze maksimalnom brzinom. Jedna mrmotica se nalazi na drugoj
strani, pozivajui vas da doete. Zapaate da se ostaci vaih pri-
jatelja uglavnom nalaze u prvoj traci, uz nekoliko u drugoj tra-
ci, i pokoji u trakama tri i etiri; nema nikog dalje od toga. Pride,
postoji romantino pravilo da morate da drite oi zatvorenim to-
kom prelaska, nadajui se da e vas sudbina bezbedno prevesti
na drugu stranu. Vidite slatko smee lice vae izabranice kako se
smei, mali brkovi mrdaju, mekane oi vas prizivaju. ujete osam-
naesto-tokae kako urlaju. A sve to moete da uinite je da za-
tvorite oi i molite se.
Primer mrmota koji prelaze put ilustruje problem za
gradualistiku evoluciju. Do sada sam u knjizi naglaavao neu-
manjivu sloenost - sisteme koji zahtevaju nekoliko komponenti
da bi funkcionisali, ime predstavljaju mamutske prepreke poste-
penoj evoluciji. Govorio sam o nizu primera; jo puno se moe vi-
deti obinim prelistavanjem udbenika biohemije. Meutim, neki
biohemijski sistemi nisu neumanjivo sloeni. Oni ne zahtevaju
neizbeno nekoliko delova da bi funkcionisali, i izgleda kao da
163
postoje (bar na prvi pogled) naini da se sastave korak-po-ko-

rak. Svejedno, pri bliem razmatranju, izbijaju neprijatni proble-
mi. Navodno gladak prelaz nestaje kada se razmotri pri dnevnoj
svetlosti. Prema tome, iako neki sistemi nisu neumanjivo sloeni,
ne znai neizbeno da su sastavljeni na darvinistiki nain. Kao i
u sluaju mrmota koji pokuava da pree autoput sa hiljadu tra-
ka, nema apsolutne prepreke postepenom sastavljanju nekih bio-
hemijskih sistema. Ali je verovatnoa da neto krene naopako
ogromna.
Gradivni blokovi
Veliki molekuli koji vre rad u eliji proteini i nukleinske
kiseline predstavljaju polimere (to jest, izgraeni su od odvoje-
nih jedinica nanizanih u lanac). Gradivni blokovi proteina su ami-
nokiseline, a nukleinskih kiselina nukleotidi. U velikoj meri nalik
na deje perle na nizanje, aminokiseline ili nukleotidi se mogu na-
nizati dajui skoro neogranienu raznovrsnost razliitih moleku-
la. Ali, odakle perle? Deje perle na nizanje se proizvode u fabrici;
ne mogu se jednostavno pronai kako lee po umi. Fabrika pravi
perle posebnih oblika tako da je mala rupa na jednom kraju, prave
veliine za izboinu koja viri sa drugog kraja. Da su izboine preve-
like, perle ne bi mogle da se spoje; da su rupe prevelike, niska perli
bi se raspala. Proizvoa dejih perli posveuje veliku panju nji-
hovom oblikovanju u pravi oblik i korienju odgovarajue vrste
plastike. I elije posveuju veliku panju proizvodnji svojih gradi-
vnih blokova.
DNK, najpoznatija nukleinska kiselina, sainjena je od etiri
vrste nukleotida: A, C, G i T.1 U ovom poglavlju u uglavnom govo-
riti o gradivnom bloku A. Kada gradivni oblik nije vezan za poli-
mer, moe se nalaziti u nekoliko oblika, oznaenih AMP, ADP ili
ATP. Oblik koji se u eliji prvi sintetie je AMP. Kao i deje per-
le, AMP se mora paljivo izgraditi. Veina molekula u biolokim
orga-nizmima je izgraena od samo nekoliko razliitih vrsta ato-
ma, i AMP nije izuzetak. Sastoji se od pet vrsta atoma: deset uglje-
164
7. Smrt na drumu
nika, jedanaest vodonika, sedam kiseonika, etiri azota i jednog fo-

sfora.
Koristio sam poreenje sa dejim perlama da bih predstavio
kako se aminokiseline i nukleotidi sastavljaju u duge lance. Da bi-
smo razumeli kako se AMP sintetie, pomislimo na neto kao to
su Tinkertojs (Tinkertoys) igrake. Za itaoce koji nisu upoznati sa
njima, Tinkertojs igrake imaju dve vrste delova drvenih tokova
sa rupama izbuenim po obodu i u centru, i drvenih tapia koji
imaju isti prenik kao rupe. Gurajui tapie u rupe, moete da
spojite nekoliko tokova. Koristei jo tapia i tokova moete
da izgradite itavu mreu. Strukture koje moete da izgradite od
samo ova dva tipa delova, od zamkova i automobila do kua za
lutke i mostova, ograniene su samo vaom matom. Atomi su kao
delovi kompleta ovih igraaka: atomi su drveni tokovi, a hemijske
veze formirane izmeu atoma su tapii. Kao i ove igrake, atomi
se mogu spojiti kako bi formirali puno razliitih oblika. Meutim,
velika razlika je da je elija maina, tako da mehanizam za sasta-
vljanje ivotnih molekula mora biti automatizovan. Zamislite
sloenost maine koja bi automatski mogla da sastavi Tinkertojs
igrake u, na primer, oblik zamka! Mehanizam koji elija koristi za
proizvodnju AMP je automatizovan, i kao to je oekivano, daleko
je od jednostavnog.
Atomi se skoro uvek nalaze u sastavu molekula; ne lee raz-
bacani slobodno kao delovi igraaka. Zato, da biste proizveli nov
molekul, uglavnom morate da uzmete stare molekule i spojite
njihove delove. To je kao uzimanje kule sa zamka od Tinkertoj
igraaka da bi se iskoristila kao karoserija automobila, korienje
avionskog propelera kao automobilskog toka, itd. Slino tome,
novi molekuli se izgrauju od delova starih molekula. Molekuli
koji se koriste za izgradnju AMP-a imaju prilino duge i zamorne
hemijske nazive; neu ih koristi tokom opisivanja osim ako ne bu-
dem morao. Umesto toga u samo reima opisati molekule i dati
im bezopasna imena kao prelazni oblik (intermedijer) IV (i IV)
ili enzim VII (e VII).
165
Slika 7-1 prikazuje molekule koji su ukljueni u korak-po-korak

sintezu. Veina italaca e verovatno lake pratiti opis na nekoliko
narednih strana ako esto budu bacali pogled na sliku. Ne brinite
se neu govoriti o bilo kakvim ezoterinim konceptima; samo o
tome ko je spojen sa kim. Cilj je da se oseti sloenost sistema, da
se vidi broj ukljuenih koraka, da se zapazi specifinost reagujuih
komponenti. Formiranje biolokih molekula se ne odigrava na
neki zbrkan nain Kalvina i Hobsa; zahteva specifine, visoko pre-
finjene molekularne robote za izvrenje posla. Molim vas da preli-
state naredna dva odeljka i udite se.
Poinje izgradnja
Za izgradnju kue potrebna vam je energija. Ponekad je ene-
rgija samo u miiima radnika, ali je ponekad u gorivu koje pokree
buldoere ili elektrinoj energiji koja okree builice. eliji je
potrebna energija za proizvodnju AMP-a. elijska energija dolazi
u zasebnim paketima; zvau ih energetske kuglice. Razmiljajte o
njima kao o molekularnim okoladama, za obezbeivanje energije
miiima, ili kantama benzina, za napajanje maina. Postoji neko-
liko razliitih tipova energetskih kuglica, ukljuujui ATP i GTP. Ne
brinite o tome kako izgledaju ili kako deluju; samo u napomenuti
u kojim koracima su nam potrebni.
Prva dva koraka u sintezi AMP-a nisu prikazana na slici 7-1
odigravaju se van scene. Kao to gradnja kue zapoinje temeljem,
tako zapoinje i sinteza AMP-a. Temelj predstavlja sloeni molekul
o ijoj sintezi neu govoriti. Sastoji se iz prstena od atoma: etiri
ugljenika i jedan kiseonik. Za tri ugljenika iz prstena vezani su ato-
mi kiseonika. Za etvrti ugljenik u prstenu je vezan drugi ugljenik,
za koji je zakaen kiseonik, za koji je prikaen fosfor sa tri kiseoni-
ka. U prvom koraku sinteze AMP-a enzim I prebacuje grupu od dva
atoma fosfora i est atoma kiseonika na jedan od kiseonika temelja,
proizvodei intermedijer II. To zahteva ATP energetsku kugli-
cu. Telo koristi intermedijer II kao poetnu taku za proizvodnju
nekoliko razliitih molekula, ukljuujui AMP.
166
7. Smrt na drumu
Slika 7-1
Biosinteza AMP. Slika zapoinje intermedijerom III. F predstavlja
osnovu ribozo-5-fosfat. Beli kvadratii predstavljaju atome azo-
ta, crni atome ugljenika, a sivi atome kiseonika. Atomi su oznaeni
brojevima po redu kojim se vezuju. Numerisani su samo atomi koji
e biti deo konanog proizvoda. Atomi koji se vezuju, ali se zatim
zamenjuju ili isecaju, oznaeni su sa X.
X
4 8 7 4
3 3
I-III 1 I-VII 5 I-XI 5
6 2 2
F 1 1
X 9 6
F F
-III -VII -XI
I-IV I-VIII X I-XII X

3 4 7
X 7 4 4
3 8 3
X 2 5 5
1 2 9 2
6 1 1
6
F F F
-IV -VIII -XII
X X
X X X X X X X
X X X 10
I-V 4 I-IX I-XIII
3 5 X 8 7 4 7 4
3 8 3
X 2 X X 5 5
X X 2 9 2
1 6 1 1
6
X
F F F
-V -IX -XIII
X 10
I-VI 4 I-X AMP
3 5 8 7 4 7 4
3 8 3
6 2 X 5 5
2 9 2
1 6 1 1
6
-VI -X
F F F
167
U narednom koraku enzim II uzima atom azota iz aminokise-

line glutamina i postavlja ga na ugljenik prstena proizvodei inter-
medijer III. U istom koraku se odbacuje fosfor/kiseonik grupa koja
je bila vezana u prethodnom koraku. To je mesto na kome slika 7-1
stupa na scenu. Da bi bilo lake pratiti sliku, predstaviu temelj
slovom F. Tako na ovom koraku na slici 1 vidimo atom azota vezan
za slovo F.2 Atomi azota su na slici obojeni belo, ugljenika crno, a
kiseonika sivo. Atomi koji e zavriti u krajnjem proizvodu (AMP)
oznaeni brojem u skladu sa redosledom kojim se vezuju. Atomi
koji nee zavriti u AMP-u su oznaeni sa X.
Pod vostvom enzima III, aminokiselina zvana glicin (koja se
sastoji iz atoma azota koji je vezan za ugljenik, koji je vezan za dru-
gi ugljenik vezan za dva kiseonika) uklizava i zakainje se za azot
intermedijera III preko jednog od svojih atoma ugljenika. Za ovo
se koristi ATP energetska kuglica. Tokom procesa se jedan od dva
atoma kiseonika, prvobitno vezanih za ugljenik #2, odbacuje. U
ovom trenutku molekul izgleda kao da osnova ima rep koji leluja
na povetarcu. Zavren proizvod, AMP, e izgledati veoma drugaije:
par krutih, spojenih prstenova vezanih za temelj. Da bismo tu sti-
gli sa mesta na kom se nalazimo, molekul mora hemijski da bude
pripremljen.
U narednom koraku molekul mravlje kiseline (u stvari njegov
jon), koji se sastoji iz dva atoma kiseonika vezana za atom ugljeni-
ka, vezuje se za azot #4 intermedijera IV dajui prelazni V oblik. To-
kom procesa jedan od kiseonika jona mravlje kiseline se odbacuje.
Jon mravlje kiseline je obino nereaktivan, pa su, da bi se prikaio
za druge molekule, potrebne odreene pripreme. Udbenik biohe-
mije naglaava problem:
Jon mravlje kiseline... je prilino nereaktivan pod fiziolokim us-
lovima i mora se aktivirati kako bi mogao vriti efikasan prenos
formil grupe... Osnovni znaaj [THF-a] je da odrava formaldehid
i jon mravlje kiseline u hemijski uravnoteenom stanju, ne toliko
reaktivnom da predstavlja toksine pretnje eliji, ali dostupnom za
neophodne procese delovanjem specifinih enzima.
168
7. Smrt na drumu
Na sreu, kao to navod istie, jon mravlje kiseline nije ostav-

ljen da jednostavno pluta uokolo u rastvoru. Prvo je zakaen za vi-
tamin zvan THF, koji je srodnik folne kiseline, vitamina iz B grupe
(nemojte ni da pitate kako se vitamin sintetie). Kada se uz pomo
enzima vee za vitamin (u reakciji koja zahteva ATP energetsku
kuglicu), jon mravlje kiseline je spreman za delovanje. Meutim,
formil-THF kompleks se ne bi spojio sa intermedijerom IV kako bi
dao intermedijer V ako ga na to ne usmeri enzim IV; otplutao bi u
eliji i plovio dok ne bi reagovao sa neim drugim ili se raspao, a to
bi omelo nau sintezu AMP-a. Meutim, to se ne deava jer enzim
vodi reakciju dovodei do pravilnih proizvoda.
Sledei korak je zamenjivanje atoma kiseonika koji je zakaen
za ugljenik #2 intermedijera V atomom azota. To se moe hemij-
ski izvriti izlaganjem molekula amonijaku ali ne moete jed-
nostavno ubaciti amonijak u eliju jer bi, hteo on to ili ne, reagovao
sa puno stvari sa kojima ne bi smeo da reaguje. Zbog toga se ko-
risti deo aminokiseline koji daje atom azota koji je potreban. Ami-
nokiselina glutamin, pod budnim okom enzima V, dolazi do inter-
medijera V tako da je azot aminokiseline u blizini prvog kiseonika
prelaznog V oblika. Uz pomo katalitikog umea po kome su enzi-
mi poznati, azot skae sa aminokiseline, kiseonik se izbacuje sa in-
termedijera V, i azot zauzima svoje mesto dajui intermedijer VI.
Ovaj korak koristi ATP energetsku kuglicu.
Prsten oko Rouzi

Naredni korak u naoj izgradnji molekula AMP-a je u
odreenoj meri nalik na prethodni korak. Ponovo emo uzeti atom
azota da bismo zamenili atom kiseonika koji je vezan za ugljenik,
i ponovo za ovaj korak koristiti ATP energetsku kuglicu. Meutim,
ovog puta ne moramo da dovodimo azot spolja. Umesto toga emo
koristiti azot #1, koji se ve nalazi u naem molekulu. Prvi azot
koji je postavljen na temelj onaj koji je izbacio fosfor/kiseonik
grupu pre nekoliko koraka - sada stupa u igru. Zauzima mesto ato-
ma kiseonika koji je poslednji u lancu. Ali za razliku od azota koji je
169
u prethodnom koraku doao iz aminokiseline, ovaj azot ne raski-

da nijednu od svojih veza sa drugim atomima. Samo stvara novu,
to vidimo kod intermedijera VII. Zanimljiva stvar u vezi ovog ra-
sporeda je da sada nastaje prsten izgraen od atoma; prsten ima
pet lanova, uz dve grupe koje tre sa njega. Prva grupa je azot
#6, koji je uveden u prethodnom koraku, a druga grupa je temelj.
Kada protresete konzervu gaziranog pia i otvorite poklopac,
obino ete biti poprskani mlazom tenosti. Mlaz se stvara na-
glim oslobaanjem gasa ugljen-dioksida koji je bio rastvoren u
tenosti. Odreena koliina ugljen-dioksida je takoe rastvorena
u elijskoj tenosti i moe se koristiti u biohemijskim reakcijama.
To je dobro, jer sledei korak u sintezi AMP-a zahteva ugljen-dio-
ksid. U ovoj reakciji enzim VII postavlja molekul gasa (u stvari bi-
karbonat, poto je rastvoren u vodi) na ugljenik #3 proizvodei
intermedijer VIII. ATP energetska kuglica obezbeuje energiju za
ovaj korak.4
Sada je vreme da se doda jo jedan amonijak. Ovaj korak e
takoe koristiti ATP energetsku kuglicu. Kao i prethodni put kada
je amonijak dodavan, neemo ga pronai kako slobodno pluta po
rastvoru (kako je to inio ugljen-dioksid); dae ga aminokiselina.
Meutim, ovog puta e to biti aminokiselina zvana asparaginska
kiselina. I, u jo jednom preokretu, azot ne naputa aminokiselinu
kada reaguje sa intermedijerom VIII: dobijamo azot koji elimo,
ali takoe i ruan dodatni lanac atoma koji se njie sa jednog kra-
ja intermedijera IX. Enzim IX uklanja neeljeni dodatak, isecajui
samo nepotreban deo.
Rezultat, intermedijer X, predstavlja poluizgraen molekul.
Jo jedan molekul aktiviranog jona mravlje kiseline ponovo
zakaenog za vitamin - vezuje se za azot #6 intermedijera X, dajui
intermedijer XI. U narednom koraku, enzim XI usmerava azot #8
da izbaci kiseonik iz formil grupe koja je upravo vezana i da stvo-
ri vezu sa ugljenikom #9; to daje intermedijer XII. Poto reagujui
azot ne raskida svoju vezu sa ugljenikom za koji je prvobitno ve-
zan, reakcija formira jo jedan prsten. Dva spojena prstena inter-
170
7. Smrt na drumu
medijera XII su kruti, nesavitljivi kao lanci atoma koji su pretho-

dili formiranju prstena. Formiranje estolanog prstena u ovom
koraku je slino formiranju petolanog prstena pre nekoliko kora-
ka, a i reakcija formil grupe u poslednjem koraku je hemijski slina
prethodnom dodavanju formil grupe. Ali iako su dva niza koraka
slina, katalizovani su uz pomo dva razliita niza enzima. To je
neophodno jer se oblik molekula promenio tokom sinteze, a enzi-
mi su esto osetljivi na promene oblika.
Intermedijer XII predstavlja nukleotid zvan IMP, koji se kori-
sti u nekim biomolekulima (na primer, jedan poseban tip RNK koji
uestvuje u proizvodnji proteina sadri malu koliinu IMP-a). Da
bi se od IMP-a proizveo AMP, potreban je par razliitih koraka koji
su prikazani na slici 7-1. U koraku koji podsea na raniji, enzim XII
vezuje molekul aminokiseline asparaginske kiseline za estolani
prsten, izbacujui atom kiseonika atomom azota nadolazeeg
molekula. To daje prelazni XIII oblik. Reakcija koristi energetsku
kuglicu, ali ne ATP; umesto toga, zbog razloga o kojima u kasnije
govoriti, koristi GTP. Ponovo, kao to se desilo i proli put kada je
asparaginska kiselina vezivana, ostajemo sa runim, tetnim do-
datkom. Enzim IX se vraa (jedini enzim koji se koristi dva puta
u ovom procesu) da isee nepotrebni deo, a ostavi potrebni atom
azota.
Konano imamo AMP jedan od gradivnih blokova nuklein-
skih kiselina.
Dostizanje
Pretpostavljam da sam do sada izgubio veinu italaca u lavi-
rintu, pa mi dopustite da sumiram biosintezu AMP-a. Sinteza se
vri u trinaest koraka i ukljuuje dvanaest enzima; jedan od enzi-
ma, IX, katalizuje dva koraka. Pored molekula osnove, ribozo-5-
fosfata, sinteza zahteva pet molekula ATP-a radi obezbeivanja
energije za odigravanje hemijskih reakcija pri razliitim kora-
cima, jedan molekul GTP-a, jedan molekul ugljen-dioksida, dva
171
molekula glutamina koji daju atome azota u razliitim koracima,

molekul glicina, dve formil grupe iz THF-a u odvojenim koracima,
i dva molekula asparaginske kiseline koji daju atome azota u dru-
ga dva koraka. Pored toga, u dva odvojena koraka, ostaci moleku-
la asparaginske kiseline se moraju isei, a pri dva odvojena kora-
ka delovi rastueg molekula moraju meusobno da reaguju da bi
se dva prstena zatvorila. Svih trinaest koraka se odigravaju kako bi
se proizvela samo jedna vrsta molekula. Molekuli prekursori (pre-
thodnici) du puta sinteze intermedijeri III do XI nemaju neza-
visnu ulogu; ne koriste se ni za ta drugo sem za proizvodnju AMP-a
i GMP-a.
Postoji puno naina za sintezu AMP-a. Knjiga za hemiare
koju imam na polici navodi osam razliitih naina za proizvodnju
adenina (koji predstavlja gornji deo AMP-a, bez temelja);5 osta-
tak molekula se takoe moe dodati na niz naina. Meutim,
hemiari koji ele da sintetiu adenin koriste potpuno razliite
rute od one koju koriste elije. Poto oni ukljuuju reakcije u ulja-
nim tenostima pri velikoj kiselosti, ti uslovi bi prouzrokovali brzu
smrt bilo kog poznatog organizma.
Ranim 1960-ih godina su naunici zainteresovani za pore-
klo ivota otkrili zanimljiv nain za sintezu adenina.6 Uvideli su da
e jednostavni molekuli cijanovodonik i amonijak za koje evolu-
cionisti smatraju da su bili obilni u ranim danima Zemlje formi-
rati adenin pod pravim uslovima. Jednostavnost reakcije je to-
liko impresionirala Stenlija Milera (Stanley Miller) da ju je nazvao
temelj vere istraivaa porekla ivota.7 Meutim, postoji pro-
blem koji vreba u pozadini: cijanovodonik i amonijak se ne ko-
riste u biosintezi AMP-a. Ali ak i da su se nalazili na drevnoj Zem-
lji, i ak i da je to imalo nekakve veze sa postankom ivota (to je
problematino zbog niza drugih razloga), sinteza adenina iz jed-
nostavnih molekula u posudi hemiara nam ne daje apsolutno ni-
kakve informacije o tome kako se put za proizvodnju molekula
prvi put razvio u eliji.
172
7. Smrt na drumu
Stenli Miler je bio impresioniran lakoom sinteze adenina iz

jednostavnih molekula, ali elija izbegava jednostavnu sintezu.
U stvari, ako bismo u vodi rastvorili (koristei formalna hemij-
ska imena) ribozo-5-fosfat, glutamin, asparaginsku kiselinu, glicin,
N10-formil-THF, ugljen-dioksid, i energetske pakete ATP-a i GTP-a
- sve male molekule koje elija koristi za izgradnju AMP-a i os-
tavili ih da stoje dugo (recimo, hiljadu ili milion godina) ne bismo
dobili ni malo AMP-a.8 Da je Stenli Miler pomeao ove hemikalije
nadajui se jo jednom temelju vere, bio bi prilino razoaran.
Cipele bi mogle da budu sve to nam treba da stignemo do Rima
iz Milana. Meutim, trebae nam vie od cipela da bismo stigli do
Rima sa Sicilije; bie nam potreban brod. A da bismo do Rima sti-
gli sa Marsa, bila bi nam potrebna visoko tehnoloka oprema. Da
bismo proizveli AMP od sastojaka koje koristi elija takoe nam je
potrebna visoko teholoka oprema: enzimi koji katalizuju reakci-
je ovog biohemijskog puta. U odsustvu enzima, AMP se jednosta-
vno ne proizvodi reakcijama prikazanim na slici 7-1. Sutina je da
se ak i adenin ili AMP mogu proizvesti jednostavnim putevima, ti
putevi nisu u nita veoj meri prethodnici biolokog puta sinteze
nego to su cipele prethodnice svemirskim brodovima.
ABCD
Razmotrimo metaboliki put u kome se jedinjenje A preobraava
u jedinjenje D preko prelaznih jedinjenja tj. intermedijera B i C.
Da li je put mogao postepeno da evoluira? Zavisi. Ako su A, B, i C
korisna jedinjenja za eliju, i ako ni B, C, ni D nisu neophodni od
samog poetka, onda je spor razvoj moda mogu. U tom sluaju
moemo da zamislimo eliju koja je proizvela A, kako lagodno mu-
tira tako da se, srenom okolnou, proizvede jedinjenje B. Ako
ono ne bi tetilo, onda bi moda vremenom elija pronala upotre-
bu za jedinjenje B. Moda bi se zatim scenario mogao ponoviti.
Nasumina mutacija prouzrokuje da elija proizvede neto jedi-
njenja C iz B, pronae se upotreba za C, i tako dalje.
173
Meutim, pretpostavimo da je D neophodan od poetka. AMP je

potreban za ivot na zemlji: koristi se za proizvodnju DNK i RNK,
kao i za niz drugih kritinih molekula. Moda postoji nain za kon-
strukciju ivog sistema koji ne zahteva AMP, ali ako postoji, niko
nema predstavu kako da to uini. Problem za darvinistiku evolu-
ciju je sledei: ako se samo krajnji proizvod sloenog biosintetikog
puta koristi u eliji, kako je put evoluirao u koracima? Ako A, B, i C
nemaju drugu upotrebu osim to su prethodnici proizvoda D, ka-
kva je prednost za organizam da proizvodi samo A? Ili, ako proiz-
vodi A, da proizvodi B? Ako je eliji potreban AMP, kakva e biti ko-
rist od proizvodnje samo intermedijera III, ili IV, ili V? Metaboliki
putevi u kojima prelazna jedinjenja nisu korisna predstavljaju ve-
liki izazov za darvinistiku emu evolucije. To se odnosi na neto
kao to je AMP, jer elija nema izbor: AMP je potreban za ivot. Ili
odmah poseduje nain da proizvede ili obezbedi AMP, ili je elija
mrtva.
Nekoliko udbenika spominje ovaj problem. Tipino objanjenje
je ekonomino izrazio Tomas Krajton (Creighton):
Kako je biohemijska sloenost metabolikih puteva mogla da
evoluira? U sluaju biosintetikih puteva koji proizvode gradivne
blokove aminokiseline, nukleotide, eere, i tako dalje, mogue
je da su ti gradivni blokovi prvobitno bili prisutni u primordijal-
noj supi i da su korieni direktno. Meutim, kako se broj orga-
nizama poveavao, ovi sastojci bi postali retki. Bilo koji organizam
koji bi mogao da proizvodi jedan od njih koristei neku neupotre-
bljavanu komponentu primordijalne supe, koristei novo-evolu-
irani enzim, ostvarivao bi selektivnu prednost. U trenutku kada bi
dostupnost te komponente postala ograniavajui faktor, dolo bi
do odabiranja za bilo koji organizam koji bi mogao da ga proizve-
de iz nekok drugog sastojka primordijalne supe. Po ovom scenari-
ju, enzimi metabolikog puta bi evoluirali obrnutim redosledom u
odnosu na onaj kojim su danas rasporeeni u savremenim biohe-
mijskim putevima.9
174
7. Smrt na drumu
Jednostavno reeno, Krajton kae da, ako put reakcija u savre-

menom organizmu glasi, na primer, ABCD, onda je D bio
dostupan u primordijalnoj supi - sintetisan uz pomo jednostavnih
hemijskih prekursora bez korienja enzima. Kako se koliina sup-
stance D smanjivala, neki organizam bi nauio da proizvodi D
koristei C. Kako se koliina supstance C smanjivala, proizvodio bi
C koristei B. Kada bi ponovo nastupila glad, nauio bi da proizvo-
di B koristei A, i tako dalje. Ista ema je opisana u knjizi Moleku-
larna biologija elije (Molecular Biology of the Cell), popularnom
udbeniku koji su napisali dobitnik Nobelove nagrade Dejms Vot-
son (Watson), predsednik Nacionalne akademije nauka, Brus Al-
berts, i nekoliko drugih koautora. U opisu slike nam se kae da je
primordijalna elija:
obezbeena zalihom srodnih supstanci (A, B, C, i D) proizvedenih
prebiotikom sintezom. Jedna od njih, supstanca D, je metaboliki
korisna. Kako elija iscrpljuje dostupnu koliinu supstance D, selek-
tivna prednost se ostvaruje evolucijom novog enzima koji je u stanju
da proizvede D koristei blisko srodnu supstancu C.10
Da, svi se slau da, ako vam ponestane D, ono to treba da
uinite je da ga proizvedete koristei C. I naravno, svakako je jed-
nostavno preobratiti B u C. Na kraju krajeva, nalaze se jedno pored
drugog u abecedi. A odakle dobijamo A, B i ostala? Iz primordi-
jalne abecedne supe, naravno.
Stvar je u tome da niko ne stavlja prava hemijska imena ni
na jedno od mitskih slova u ABCD prii. U gore spome-
nutim udbenicima, objanjenja crtea nisu dalje razvijena, iako
se knjige koriste za obrazovanje postdiplomaca koji bi lako mo-
gli da prate detaljna objanjenja. Svakako da nije teko zamisliti
da je primordijalna supa mogla da sadri odreenu koliinu C-a
koja pluta unaokolo i koja bi lako mogla biti preobraena u D; Kal-
vin i Hobs bi to mogli da zamisle bez ikakve potekoe. Meutim,
daleko je tee verovati da je bilo puno adenilosukcinata (inter-
medijer XIII) za preobraanje u AMP. A jo tee je verovati da je
5-aminoimidazol-4-karboksilat ribotid (intermedijer VIII) stajao
175
unaokolo ekajui da se preobrati u 5-aminoimidazol-4-(sukcini-

lokarboksamid) ribotid (intermedijer IX). Teko je verovati zato
to, kada date prava imena hemikalijama, onda morate da izne-
sete prave hemijske reakcije koje bi mogle da ih proizvedu. Niko
to nije uinio.
Problemi sa ABCD teorijom su bezbrojni. Pogledajmo
nekoliko istaknutijih. Prvo, osim prelaznog oblika (intermedijera)
X, eksperimenti prebiotike sinteze nisu dali nijedan od prelaznih
oblika u biosintezi AMP-a.11 Iako se adenin moe proizvesti reago-
vanjem amonijaka i cijanovodonika, biohemijski prekursori ade-
nina se ne mogu dobiti. Drugo, postoje dobri hemijski razlozi za
miljenje da se prelazni oblici u biohemijskom putu ne mogu proiz-
vesti osim pod paljivim vostvom enzima. Na primer, da pravi
enzimi nisu dostupni za odigravanje reakcija ka intermedijerima
V i XI, jon mravlje kiseline bi verovatnije reagovao na neproduk-
tivne naine, nego na naine potrebne za dobijanje AMP-a. Zapa-
zite da bi ti enzimi morali da budu dostupni pre nego to bi enzimi
za naredne korake mogli da se razviju, jer u suprotnom, ovi dru-
gi enzimi ne bi imali sa ime da rade. Zatim, koraci koji zahtevaju
energetske kuglice moraju paljivo da budu voeni kako se energi-
ja ne bi rasipala na vrenje neeg beskorisnog. Na primer, energija
benzina moe da pokree auto jer je uz pomo sloene maine ka-
nalisana na pravi nain; paljenje benzina u lokvi ispod kola ih ne
pokree ni malo. Ako ne bi postojao enzim koji usmerava upotre-
bu ATP energetskih kuglica, energija bi se rasipala. Zapazite jo
jednom da bi enzimi koji su neophodni za usmeravanje tih kora-
ka bili potrebni pre nego to bi organizam imao jedinjenje koje se
proizvodi u narednom koraku puta.
Trei problem sa ABCD priom je da su neki od inter-
medijera u putu hemijski nestabilni. Tako da i kada bi, nasuprot
svake verovatnoe, nastali pri neusmernoj prebiotikoj reakciji, ili
bi se brzo raspali ili bi brzo reagovali na pogrean nain; ponovo
ne bi bili dostupni za nastavljanje puta. Postoje i drugi razlozi koji
bi se mogli izneti protiv ABCD prie, ali i ovo je dovoljno.
176
7. Smrt na drumu
Onda i sad
Pre nekoliko godina sam proitao knjigu Sumrak amerikog uma
(The Closing of the American Mind) Alena Bluma (Allan Bloom).
Bio sam zapanjen njegovom tvrdnjom da mnoge amerike ideje
u stvari imaju svoje poreklo u starim evropskim filozofijama. Bio
sam naroito iznenaen da je pesma Mack the Knife bila prevod
nemake pesme, Mackie Messer, ije nadahnue Blum prati do
radosti noa ubice koju Nie opisuje u Tako je govorio Zaratu-
stra.12 Veina nas voli da misli da su nae ideje nae sopstvene ili
bar, ako ih je predloio neko drugi, da smo se sloili sa njima tek
nakon paljivog razmatranja i saglasnosti. Uznemiravajue je po-
misliti, kako Blum tvrdi, da su mnoge nae znaajne ideje o nainu
na koji svet funkcionie jednostavno pokupljene bez razmiljanja
iz kulturnog okruenja u kome se nalazimo.
ABCD pria predstavlja staru ideju koja je prenoena
bez razmiljanja. Prvi put ju je predloio 1945. godine N. H. Horo-
vic (Horowitz) u asopisu Proceedings of the National Academy of
Sciences. Horovic vidi problem:
Poto prirodno odabiranje ne moe da ouva nefunkcionalne oso-
bine, najoiglednija posledica injenica bi izgleda bila da je evolu-
cija biosinteze korak-po-korak, odabiranjem jedne po jedne gen-
ske mutacije, nemogua.13
Ali postoji nada:
U sutini, predloena hipoteza navodi da se evolucija osnovne sin-
teze odigrava na korak-po-korak nain, ukljuujui jednu po jednu
mutaciju, ali da se redosled sticanja pojedinanih koraka javljao u
suprotnom smeru od onog kojim se sinteza odvija, to jest, posle-
dnji korak u lancu je bio prvi steen tokom evolucije, zatim pretpo-
slednji korak, i tako dalje. Ovaj proces zahteva za svoje delovanje
posebnu vrstu hemijske sredine; to jest, onu u kojoj su krajnji i
potencijalni intermedijarni proizvodi dostupni. Odlaui za tre-
nutak pitanje kako je takva sredina nastala, razmotrimo delova-
nje predloenog mehanizma. Pretpostavlja se da vrsta od samog
177
poetka (zahteva) neophodan organski molekul, D... Kao rezultat

bioloke aktivnosti, koliina dostupnog D se troi do trenutka kada
ograniava dalji rast vrste. U tom tenutku, znaajnu selektivnu
prednost e uivati mutanti koji su u stanju da izvre reakciju B + C
= D... Tokom vremena B moe da postane ograniavajue za vrstu,
zahtevajui njegovu sintezu korienjem drugih supstanci.14
Ovde je izvor objanjenja razvoja biohemijskih puteva koja iz-
nose savremeni udbenici. Ali kakvo je bilo stanje nauke u Horo-
vicevo vreme? Kada se ovaj lanak pojavio, 1945. godine, priro-
da gena je bila nepoznata, kao i strukture nukleinskih kiselina i
proteina. Nikakvi eksperimenti jo uvek nisu bili izvreni kako
bi se utvrdilo da li je posebna vrsta hemijske sredine kakvu je
Horovic postulirao bila mogua. U meuvremenu je biohemija
izuzetno napredovala, ali napredak ne ide u prilog njegovoj hipo-
tezi. Poznato je da su strukture gena i proteina daleko sloenije
nego to se smatralo u Horovicevo vreme. Postoje dobri hemij-
ski razlozi za zakljuak da prelazni oblici pri AMP sintezi ne bi
bili dostupni van ive elije, a nijedan eksperiment nije pokazao
drugaije. Trenutak za koji je Horovic odloio pitanje kako je
takva sredina nastala se sada rastegao na poslednjih pedeset go-
dina. Uprkos ispoljenim potekoama, stara pria se ponavlja u
udbenicima kao da je oigledna kao nos na vaem licu; napre-
dak tokom pet decenija kao da nas nije uinio mudrijima. itajui
savremene tekstove, skoro da moete da ujete izuzetnu napetost
pesme Mack the Knife.
Iako udbenici prenose standardnu ideju, neki ljudi su uznemi-
reni. Dobitnik Nobelove nagrade Kristijan de Div (Christian de
Duve), u svojoj knjizi Nacrt elije (Blueprint for a Cell), izraava
skepticizam znaaja puta cijanovodonika/amonijaka. Umesto toga
predlae da je AMP nastao protometabolikim putevima u koji-
ma se jednostavno desilo da puno malih proteina ima sposobnost
da proizvodi puno razliitih hemikalija, od kojih su neke bile prela-
zni oblici u AMP putu. Da bi ilustrovao teoriju, daje sliku u kojoj su
crtice usmerene od rei abiotika sinteza prema slovima A, B, C, i
D. Ali, ne zaustavljajui se na tome, ima strelice koje su usmerene
178
7. Smrt na drumu
od A, B, C i D prema M, N, S, T i W, i odatle prema P, O, Q, R i U. Pored

svake strelice je napisao kat (kao skraenicu od katalizator) kako
bi pokazao kako su nastala slova, ali to nije objanjenje: jedini do-
kaz za emu je slika! Ni on, ni bilo koji drugi istraiva, nigde ne
pripisuju imena pravih hemikalija mitskim slovima. Istraivai
porekla ivota nikada nisu pokazali da su prelazni oblici u sintezi
AMP-a ikada postojali ili uopte mogli da postoje u prebiotikoj
supi, a kamoli prefinjeni enzimi za preobraanje prelaznih oblika.
Nema dokaza da slova postoje bilo gde osim u umu de Diva.
Drugi uznemireni naunik je Stjuart Kaufman sa Santa Fe insti-
tuta. Sloenost metabolizma ivih organizama ga navodi da sumnja
da bi korak-po-korak pristup delovao:
Da bi uopte funkcionisao, metabolizam bi minimalno morao da
se sastoji od povezanih serija katalizovanih preobraaja koji vode
od hrane ka potrebnim proizvodima. Meutim, suprotno tome,
bez povezane mree za odravanje protoka energije i proizvoda,
kako je mogao da postoji ivi entitet koji bi evoluirao povezane
metabolike puteve?15
Da bi odgovorio na sopstveno pitanje on predlae, veoma
matematikim izrazima, neto slino ime se de Div igrao: sloenu
meavinu u kojoj su se neke hemikalije sluajno preobrazile
u druge hemikalije koje su i same preobraene u druge, i neka-
ko to formira samo-odrivu mreu. Iz njegovih radova je jasno da
je Kaufman veoma pametan momak, ali je veza njegove matema-
tike sa hemijom u najboljem sluaju tanka. Kaufman izlae svo-
je ideje u poglavlju pod nazivom Postanak povezanog metaboli-
zma, ali ako proitate poglavlje od poetka do kraja neete pronai
ime nijedne hemikalije ni AMP, ni asparaginsku kiselinu, nije-
dnu. U stvari, ako pretraite celokupni indeks pojmova knjige, ni
tamo neete pronai ime bilo koje hemikalije. Don Mejnard Smit
(Maynard Smith), Kaufmanov stari mentor, optuio ga je za bav-
ljenje naukom bez injenica.16 To je otra optuba, ali potpuni
nedostatak hemijskih detalja u njegovoj knjizi izgleda opravdava
kritiku.
179
Kaufman i de Div prepoznaju pravi problem za gradualistiku

evoluciju. Meutim, reenja koja predlau predstavljaju samo vari-
jacije stare Horovicove ideje. Umesto ABCD, oni jednosta-
vno predlau ABCD puta sto. Jo gore, kako se broj ima-
ginarnih slova poveava, javlja se tenja ka udaljavanju od prave
hemije i zarobljavanju u mentalni svet matematike.
Previe dobre stvari

Svako dete u nekom trenutku uje priu o kralju Midi. Pohle-
pni kralj je voleo zlato vie od iega, ili je tako mislio. Kada mu
je dat magini dar preobraanja svega u zlato dodirom, isprva je
bio oduevljen. Stare vaze, bezvredno kamenje, stara odea, sve je
postajalo prelepo i neprocenjivo samim dodirom sa njim. Meutim,
olujni oblaci su se mogli nazreti kada je Mida dodirnuo ve prele-
po cvee, koje je time izgubilo svoj miris. Znao je da je bio u ve-
likom problemu kada se hrana koju je pokuao da pojede preo-
bratila u zlato. Konano, igraka je postala plaka kada ga je erka,
Merigold, zagrlila i pretvorila se u zlatnu statuu.
Pria o kralju Midi nas ui nekim oiglednim lekcijama: ne-
mojte biti pohlepni, ljubav je vrednija od novca, i tako dalje.
Meutim, postoji jo jedna, manje oigledna lekcija o znaaju
regulacije. Nije dovoljno imati mainu ili proces koji neto vri;
morate biti u stanju da ga ukljuite ili iskljuite po potrebi. Da je
kralj poeleo zlatni dodir, i sposobnost da ga ukljui i iskljui kada
eli, mogao je da pretvori nekoliko kamena u zlatno grumenje, a
da ne usmrti svoju erku. Mogao bi da pretvori tanjire u zlato, ali
ne i hranu.
Potreba za regulacijom je oigledna u sluaju maina koje kori-
stimo u svakodnevnom ivotu. Motorna testera koja se ne bi mogla
iskljuiti bi bila prilino opasna, a kola bez konica bila bi od male
koristi. Biohemijski sistemi su takoe maine koje koristimo u
svakodnevnom ivotu (bez obzira da li razmiljamo o njima ili ne),
tako da i one moraju da budu regulisane. Da bismo to ilustrovali,
180
7. Smrt na drumu
potroimo naredna tri odeljka razmatrajui naine na koje je regu-

lisana sinteza AMP-a (skicirana na slici 7-2).
Slika 7-2
Regulacija AMP puta. Debele bele strelice oznaavaju jedinjenja
koja usporavaju sintezu a debele crne strelice oznaavaju jedni-
njenja koja je ubrzavaju.
Intermedijer I
ADP, GDP
Intermedijer II
AMP, ADP, ATP,
GMP, GDP, GTP Intermedijer II
Intermedijer III
Intermedijer XII
AMP GTP GMP ATP
AMP GMP
Enzim I zahteva ATP energetsku kuglicu da bi preobrazio ri-

bozo-5-fosfat (temelj) u prelazni oblik (intermedijer) II. Enzim
na povrini poseduje oblast koja moe da vee ili ADP ili GDP
kada postoji viak tih hemikalija u eliji. Vezivanje ADP-a ili GDP-a
181
deluje kao ventil, umanjujui aktivnost enzima i usporavajui sin-

tezu AMP-a. To ima dobar fizioloki razlog: poto ADP predstavlja
ostatak potroenog ATP-a (kao aura metka nakon to je pitolj
opalio), velika koncentracija ADP-a u eliji znai da je koncen-
tracija ATP-a, elijske energetske kuglice, mala. Umesto da pra-
vi AMP, intermedijer I se tada koristi kao gorivo za proizvodnju
ATP-a.
U biohemiji je uobiajeno da je prvi enzim koji neopozivo usme-
rava molekul niz odreeni metaboliki put strogo regulisan. AMP
put nije izuzetak. Iako se intermedijer II moe koristiti za druge
stvari, kada se jednom preobrazi u intermedijer III, molekul se
drugim enzimima tokom puta neizbeno menja ili do AMP-a ili do
GMP-a. Prema tome, enzim koji katalizuje kritinu reakciju (enzim
II) je takoe regulisan. Enzim II, pored mesta vezivanja moleku-
la s kojim reaguje, poseduje dva druga mesta za vezivanje na svo-
joj povrini: jedno koje e vezivati AMP, ADP, ili ATP, i drugo koje
e vezivati GMP, GDP, ili GTP. Ako je jedno mesto popunjeno, enzim
funkcionie sporije; ako su oba mesta popunjena, funkcionie jo
sporije. tavie, pored mesta na kome se odigrava reakcija, enzim
II sadri jo jedno mesto koje vezuje intermedijer II, koji je ujedno
i reaktant. Vezivanje intermedijera II za drugo mesto ubrzava rad
enzima. To ponovo ima fizioloki smisao: ako ima toliko intermedi-
jera II da se vezuje za oba mesta enzima, znai da elija zaostaje sa
sintezom i potrebno je da bre obrauje intermedijer II.
Sinteza je regulisana i na jo nekoliko drugih mesta. Nakon
to je proizveden IMP, put se deli da bi proizvodio ili AMP ili GMP.
Enzim XII, koji katalizuje prvi korak od IMP-a ka AMP-u, biva uspo-
ren vikom AMP-a. Slino tome, kataliza prvog koraka od IMP-a ka
GMP-u je inhibirana vikom GMP-a. (Za razliku od kralja Mide, enzi-
mi mogu da procene kada imaju previe dobre stvari.) Konano,
enzim XII koristi GTP kao energetsku kuglicu jer, ako se uokolo
nalazi puno GTP-a, potrebno je vie A nukleotida (AMP, ADP, i
ATP) da bi se zaliha odravala u ravnotei. Poslednji korak u sin-
tezi GMP-a koristi ATP kao energetski izvor iz slinih razloga.
182
7. Smrt na drumu
Otkazivanje regulacije
Kada regulacija metabolizma otkae, rezultat je bolest ili smrt.
Jedan primer je dijabetes; unoenje eera u elije je uspore-
no, iako se molekuli eera koji uspeju da uu u elije normalno
metaboliu. Bolest, daleko rea od dijabetesa, koja se javlja zbog
neuspeha regulacije AMP sinteze se zove Lesch-Nyhan-ov sin-
drom. Kod Lesch-Nyhan-ovog sindroma enzim potreban za recikli-
ranje korienih nukleotida iz razgraene DNK ili RNK nedostaje
ili je neaktivan; to indiretkno izaziva nagomilavanje intermedijera
II. Naalost, kao to je gore spomenuto, on stimulie enzim II, koji
zauzvrat poveava sintezu AMP-a i GMP-a. Poveana sinteza dovo-
di do proizvodnje vika mokrane kiseline (proizvod razlaganja
AMP-a i GMP-a), koja izlazi iz rastvora i kristalie se. Nasumine
naslage kristala mokrane kiseline mogu da poremete normalne
telesne funkcije, kao u sluaju gihta. Meutim, kod Lesch-Nyhan-
ovog sindroma, posledice su mnogo ozbiljnije. Ukljuuju mentalnu
retardaciju i sklonost ka samopovreivanju pacijent grize sop-
stvene usne i prste.
Regulacija AMP biosinteze predstavlja dobar primer sloenih
mehanizama neophodnih za odravanje zaliha biomolekula
na pravom nivou: ni previe, ni premalo, i u pravom odnosu sa
molekulima s kojima je u vezi. Problem za darvinistiki gradua-
lizam je da elije ne bi imale razlog da razviju regulatorne meha-
nizme pre pojave novog katalizatora. Ali bi pojava novog, nereguli-
sanog puta, daleko od toga da predstavlja blagodat, za organizam
izgledala kao genetika bolest. To vai i za krhke drevne elije, koje
su se navodno razvijale korak po korak, i koje bi imale malo pro-
stora za greku. elije bi bile pritenjene izmeu Scile neizbenosti
i Haribde regulacije.
Niko nema pojma kako se AMP put razvio. Iako je nekoliko
istraivaa zapazilo da sam put predstavlja ozbiljan izazov gradu-
alizmu, niko nije pisao o prepreci koju postavlja potreba za regu-
lisanjem elijskog metabolikog puta od samog poetka. Malo
udo niko ne eli da pie o ubistvu na putu.
183
U dalekoj prolosti, elija posmatra irok autoput. Na drugoj

strani se nalazi potpuno nov metaboliki put. Hemijski kamioni,
autobusi, karavani i motori prolaze jurei i ne primeuju maliana.
U prvoj traci, oznaenoj nema intermedijera u supi, vidi ostatke
veine ranijih elija koje su ule zov sirena. Nekoliko elijskih osta-
taka se nalazi u traci dva, oznaenoj potrebni usmeravajui meha-
nizmi. Jedna ili dve se nalaze u treoj traci, nestabilnost prelaznih
oblika. Nema tragova elija u etvrtoj traci, regulacija; nijedna
nije stigla dotle. Druga strana je zaista daleko.
Stroga konstrukcija
Deveti amandman Ustava Sjedinjenih Drava uspostavlja da
nabrajanje odreenih prava u Ustavu, nee biti tumaeno tako
da negira ili omalovai druga koja su ljudi ostvarili. To je zgo-
dan nain da se kae da ne moemo oekivati da kratak dokument
pokrije sve osnove, tako da se nita ne zakljuuje o stvarima o ko-
jima nije govoreno. Ja bih eleo da iznesem slino ograivanje u
pogledu ove knjige. U 3. i 6. poglavlju govorim o nekoliko neuma-
njivo sloenih biohemijskih sistema, iznosei puno detalja da bih
pokazao kako nisu mogli da nastanu na gradualistiki nain. De-
talji su bili neophodni da bi italac mogao tano da shvati u emu
je problem. Poto sam potroio puno vremena na tim sistemima,
nisam imao vremena da se pozabavim i drugim sistemima, to ne
znai da oni nisu problemi za darvinizam. Drugi primeri neuma-
njive sloenosti su brojni, ukljuujui DNK replikacije, transport
elektrona, sinteze telomera, fotosinteze, regulacije transkripcije, i
jo puno toga. Ohrabrujem itaoca da pozajmi udbenik biohemi-
je iz biblioteke i razmotri koliko problema za gradualizam moe
da uoi.
Ovo poglavlje je bilo donekle drugaije. U ovom poglavlju
sam eleo da pokaem da nisu samo neumanjivo sloeni sistemi
problematini za darvinizam. ak se i sistemi koji na prvi pogled
izgledaju podobni za gradualistiki pristup pri bliem prouavanju
ili kada stignu eksperimentalni rezultati pokazuju kao veliki
184
7. Smrt na drumu
problem, bez razloga za oekivanje da e biti reeni unutar

darvinistikog okvira.
Ideja koju je ponudio Horovic je bila dobra u svoje vreme.
Mogla je da funkcionie; mogla je da bude tana. Ako se sloeni
metaboliki put ikada razvio postepeno, ema koju je Horovic
skicirao je sigurno bila nain na koji se to odigralo. Ali, kako su go-
dine prolazile i nauka napredovala, preduslovi za njegovu emu su
se raspali. Ako negde postoji detaljno darvinistiko objanjenje za
proizvodnju AMP-a, niko ne zna kako ono glasi. Uporni hemiari
su poeli da utapaju svoje frustracije u matematici.
AMP nije jedina metabolika dilema za Darvina. Biosinteza
veih aminokiselina, masti, vitamina, hema, i drugih jedinjenja
nailazi na iste probleme, a postoje i druge potekoe pored me-
tabolizma. Ali nas drugi problemi ovde nee zanimati. Sada u
skrenuti panju sa same biohemije i koncentrisau se na druga pi-
tanja. Naune pretpostavke o kojima se govori u pet poslednjih po-
glavlja e sluiti kao pravi primeri planina i ponora koji blokiraju
darvinistiko objanjenje ivota.
185
Trei deo
ta nam kutija govori?
8. poglavlje
Objavljuj ili nestani
asopis molekularne evolucije

Od treeg do sedmog poglavlja sam pokazao da niko nije obja-
snio nastanak sloenih biohemijskih sistema o kojima sam govo-
rio. Meutim, u Sjednjenim Dravama postoje na desetine hiljada
naunika koje zanima molekularna osnova ivota. Veina njih pro-
vodi vreme u napornom radu na izolovanju proteina, analiziranju
struktura, i razjanjavanju detalja funkcionisanja siunih sistema.
Svejedno, neki naunici su zainteresovani za evoluciju i objavili su
vei broj radova u profesionalnoj literaturi. Ako su sloeni biohe-
mijski sistemi neobjanjeni, kakvi su biohemijski radovi bili obja-
vljeni pod naslovom evolucija? U ovom poglavlju ete videti ta
je prouavano a ta nije.
Kada je molekularna osnova ivota otkrivena, evoluciona mi-
sao je poela da se primenjuje na molekule. Poto se broj profe-
sionalnih istraivakih radova u ovoj oblasti poveavao, uspostav-
ljen je specijalistiki asopis, Journal of Molecular Evolution (JME).
Pokrenut 1971. godine, JME je posveen iskljuivo istraivanjima
iji je cilj da objasne kako je nastao ivot na molekularnom nivou.
Vode ga istaknute linosti iz te oblasti. Meu vie od pedeset lju-
di koji sainjavaju uredniko osoblje i odbor, nalazi se oko desetak
lanova Nacionalne akademije nauka. Urednik je Emil Zakerkendl
(Emile Zuckerkandl), koji je (zajedno sa Linusom Paulingom) prvi
predloio da bi se razlike u aminokiselinskim sekvencama slinih
proteina iz razliitih vrsta mogle koristiti za odreivanje koliko je
vremena prolo od kada su vrste delile zajednikog pretka.
189
Svako meseno izdanje JME-a sadri oko deset naunih radova o

razliitim vidovima molekularne evolucije. Deset radova meseno
znai oko sto radova godinje, i oko hiljadu radova za deceniju.
Prouavanje hiljadu radova u odreenoj oblasti vam moe dati
prilino dobru ideju o tome koji su problemi reeni, koji su spome-
nuti, a koji problemi se, pak, ignoriu. Pogled unazad na prolu de-
ceniju pokazuju da se radovi u JME mogu prilino lako podeliti na
tri odvojene kategorije: hemijska sinteza molekula za koje se sma-
tra da su neophodni za postanak ivota, poreenje DNK ili prote-
inskih sekvenci, i apstraktni matematiki modeli.
U poetku
Pitanje postanka ivota je izuzetno znaajno i zanimljivo. Bi-
ologija se mora na kraju pozabaviti pitanjem: ak i ako ivot evolu-
ira prirodnim odabiranjem koje deluje na varijacije, kako se ivot
uopte pojavio? Radovi koji se bave hemijskom sintezom moleku-
la za koje se smatra da su neophodni za postanak ivota predsta-
vljaju oko 10 procenata svih radova u JME.
Pria o Stenli Mileru (Miller) je jedna od najbolje poznatih u
savremenoj nauci. Radei kao mladi postdiplomac nakon Drugog
svetskog rata u laboratoriji dobitnika Nobelove nagrade Harolda
Jurija (Urey) na Univerzitetu u ikagu, Miler je eleo da odredi
koje su hemikalije mogle da budu prisutne pre vie milijardi godi-
na na drevnoj, beivotnoj Zemlji. Znao je da je vodonik najobilniji
element u svemiru. Kada vodonik reaguje sa ugljenikom, azotom i
kiseonikom uobiajenim elementima na Zemlji formira metan,
amonijak i vodu. Miler je zbog toga odluio da vidi koja bi jedi-
njenja mogla nastati u simuliranoj atmosferi koja je sadrala
metan, amonijak, vodenu paru i vodonik.1
Metan, amonijak, vodena para i vodonik su generalno neak-
tivni. Miler je znao da je, da bi naveo gasove da proizvedu potenci-
jalno zanimljiva jedinjenja, morao da upumpa odreenu koliinu
energije u sistem da bi uskomeao stvari. Izvor energije koji bi bio
190
8. Objavljuj ili nestani
dostupan na drevnoj Zemlji su munje. Zbog toga je Miler konstru-

isao aparat koji je sadrao gasove za koje je pretpostavljao da su
bili prisutni na ranoj Zemlji, plus voda, kao i varniave elektrode
radi simulacije munja.
Miler je zagrevao vodu i ubacivao varnice u meavinu gaso-
va oko nedelju dana. Tokom tog vremena uljasti, nerastvorljivi
katran, se nagomilavao na stranama posude, a voda je postajala
sve crvenkastija kako se materijal nagomilavao. Na kraju sedmice
Miler je analizirao meavinu hemikalija koje su bile rastvorene u
vodi i video da je sadrala nekoliko vrsta aminokiselina. Rezul-
tat je uzbudio svet. Poto su aminokiseline gradivni blokovi pro-
teina, na prvi pogled je izgledalo da su materijali za proizvodnju
maina ivota mogli da budu obilni na ranoj Zemlji. Uzbueni
naunici nisu imali problema da zamisle kako su prirodni proce-
si mogli da izazovu okupljanje aminokiselina radi formiranja pro-
teina, da bi neki od proteina katalizovali znaajne hemijske reak-
cije, da bi proteini bili zarobljeni unutar malih membrana nalik na
elije, da bi nukleinske kiseline bile proizvedene slinim procesi-
ma, i da bi se postepeno rodila prva samo-replicirajua elija. Kao
i kod izmiljenog Frankentajna Meri eli (Mary Shelley), izgleda-
lo je da je kruenje elektriciteta kroz neivu materiju zaista mog-
lo da proizvede ivot.
Drugi istraivai su pourili da razrauju poetni rad Stenli
Milera. On je registrovao nekoliko razliitih tipova aminokiseli-
na u eksperimentu, ali ivi organizmi ih sadre dvadeset. Drugi
istraivai su varirali Milerove eksperimentalne uslove. Meavina
gasova u vetakoj atmosferi je menjana, izvor energije je prome-
njen od elektrinih varnica na ultraljubiastu svetlost (za simu-
liranje suneve svetlosti) ili veoma snane pulseve pritiska (za
simuliranje eksplozija). Prefinjeniji analitiki metodi su registro-
vali hemikalije koje su bile prisutne u veoma malim koliinama.
Neprekidni napori niza istraivaa su se isplatili; skoro svih dvade-
set vrsta aminokiselina je otkriveno u eksperimentima porekla
ivota.
191
U prvim godinama istraivanja porekla ivota prijavljivani su

i drugi uspesi. Moda je najistaknutije dostignue ostvarila labo-
ratorija Huana Oroa (Juan Oro). Oni su pokazali da jednostavna
hemikalija cijanovodonik moe da reaguje sama sa sobom i da
proizvede niz proizvoda ukljuujui adenin, koji predstavlja kom-
ponentu jednog od gradivnih blokova nukleinskih kiselina. Rezul-
tati su postavili DNK i RNK kao mete hemijskog istraivanja pore-
kla ivota. Tokom godina, druge komponente nukleinskih kiselina
druge baze, kao i eer riboza koja formira deo RNK bile su
proizvedene hemijskim simulacionim eksperimentima.
U svetlu ovih dobro dokumentovanih uspeha, autsajderu bi se
moglo oprostiti zbog oseaja oka pri nailasku na pesimistike
preglede istraivanja porekla ivota u profesionalnoj literaturi,
kao na onaj koji je napisao Klaus Doze (Dose), istaknuti istraiva
u toj oblasti. U njegovoj proceni stanja problema, Doze pie bez
pardona.
Vie od 30 godina eksperimentisanja o poreklu ivota u obla-
sti hemijske i molekularne evolucije je dovelo do boljeg shvatanja
ogromne veliine problema postanka ivota na Zemlji, a ne do nje-
govog reenja. Do sada sve rasprave o osnovnim teorijama i eks-
perimentima u oblasti zavravaju ili u pat poziciji ili u priznavanju
neznanja.2
ta navodi profesionalca u oblasti na tako mrano gledite,
naroito nakon napretka u lepim danima posle Milerovog
pionirskog eksperimenta? Ispostavlja se da uspeh, iako realan,
bledi pred obiljem problema koji se mogu shvatiti samo kad se
situacija razmotri detaljnije od jednostavne hemijske proizvodnje
nekih od osnovnih ivotnih komponenti. Razmotrimo nekoliko tih
problema.
Proizvoenje ivotnih molekula hemijskim procesima van
elije je u stvari prilino lako. Svaki sposoban hemiar moe da
kupi neto hemikalija, izmeri ih u pravim proporcijama, rastvori
ih u odgovarajuem rastvarau, zagreva ih u posudi tokom
unapred odreenog vremena, i preisti eljeni hemijski proizvod
192
od neeljenih nusproizvoda nastalih u sporednim reakcijama. Ne

samo da se mogu proizvesti aminokiseline i nukleotidi gradivni
blokovi, ve moe da uzme njih i proizvede same graevine:
proteine i nukleinske kiseline. U stvari, taj proces je automatizovan,
i niz komercijalnih firmi prodaje maine koje meaju hemikalije i
izazvaju reakcije proizvodei proteine i nukleinske kiseline. Bilo
koji student moe da proita prirunik sa upustvima i proizvede
dugaak lanac DNK moda gen koji kodira poznati protein za
dan ili dva.
Veina italaca e brzo uvideti problem. Na poetku istorije
Zemlje nije bilo hemiara. Niti je bilo snabdevakih kua, posuda
za destilaciju, niti bilo koji od mnogih drugih ureaja koje savre-
meni hemiari svakodnevno koriste u laboratoriji, a koji su neo-
phodni da bi se ostvarili dobri rezultati. Ubedljiv scenario posta-
nka ivota zahteva da se inteligento usmeravanje hemijskih reak-
cija umanji to je vie mogue. Svejedno, ukljuenost inteligenci-
je u odreenoj meri je neizbeno. Razumne pretpostavke o tome
koje su supstance bile dostupne na ranoj Zemlji kao one koje je
Stenli Miler izneo predstavljaju neophodnu poetnu taku. Trik
za istraivaa je da odabere verovatnu poetnu taku, a da zatim
nita ne dira.
Kao poreenje, pretpostavimo da je uveni kuvar rekao da
nasumini prirodni procesi mogu da proizvedu okoladnu tortu.
U naporu da to dokae, neemo mu zameriti ako uzme cele biljke
ukljuujui penicu, kakao i eernu trsku i postavi ih bli-
zu toplog izvora, u nadi da e vrua voda izvui prave materije i
ispei ih. Meutim, postali bismo donekle sumjniavi ako bi ku-
var doneo preraeno brano, kakao i eer iz radnje, tvrdei da
nije imao vremena da eka da topli izvor izvue sastojke iz bilja-
ka. Odmahivali bismo sa nevericom ako bi on zatim u eksperime-
ntu topli izvor zamenio elektrinom penicom, da ubrza stvari. A
otili bismo razoarano ako bi paljivo izmerio koliine sastojaka,
izmeao ih u erpi, postavio ih u pleh, i ispekao u penici. Rezultati
ne bi imali nita sa prvobitnom idejom da prirodni procesi mogu
da proizvedu tortu.
193
Eksperiment koji je Stenli Miler objavio 1952. godine je zapanjio

svet. Meutim, kako je Miler objasnio, taj eksperiment nije bio
prvi takve vrste koji je isprobao. Ranije je postavio aparaturu na
donekle drugaiji nain i utvrdio da se formiralo neto ulja, ali
nijedna aminokislina. Poto je smatrao da bi bilo najzanimljivije
pronai aminokiseline, premetao je delove aparature u nadi da
e ih proizvesti. Naravno, ako su uslovi na drevnoj Zemlji u stvari
podseali na Milerove neuspene pokuaje, onda u realnosti ne bi
nastalo ni malo aminokiselina.
tavie, spajanje velikog broja aminokiselina, kako bi se
formirao protein sa korisnom biolokom aktivnou, predstavlja
daleko sloeniji hemijski problem od samog formiranja
aminokiselina. Glavni problem u spajanju vie aminokiselina
je da, hemijski, ukljuuje uklanjanje molekula vode za svaku
aminokiselinu pridruenu rastuem proteinskom lancu. Suprotno
tome, prisustvo vode snano inhibira udruivanje aminokiselina
radi formiranja proteina. Poto je voda toliko obilna na Zemlji,
i poto se aminokiseline lako razlau u vodi, istraivai porekla
ivota su bili prinueni da predlau neobine scenarije kako bi
zaobili problem vode. Na primer, naunik Sidni Foks (Sidney Fox)
je predloio da su moda neke aminokiseline izbaene talasima
iz primordijalnog okeana na veoma vruu povrinu, kao to je
obod aktivnog vulkana. Tamo bi, kako pria kae, bile zagrejane
iznad take kljuanja vode; poto je voda isparila, aminokiseline
bi mogle da se spoje. Naalost, drugi istraivai su ranije pokazali
da zagrevanje suvih aminokiselina daje tamno smei katran
odvratnog mirisa, ali ne i proteine. Meutim, Foks je pokazao da,
ako se jedan izuzetno veliki deo jedne od tri razliite aminokiseline
doda meavini preienih aminokiselina i zagreje u laboratorijskoj
penici, onda e se aminokiseline spojiti. Ali ak i tada se ne spajaju
dajui proteine - struktura koju formiraju je hemijski razliita. Zato
je Foks sa saradnicima nazvao te strukture proteinoidi, a zatim
nastavio pokazujui da protenoidi imaju neka zanimljiva svojstva,
ukljuujui umerene katalitike sposobnosti, koje su podseale na
prave proteine.
194
Nauna zajednica je ostala duboko skeptina u pogledu tih

eksperimenata. Kao i u sluaju naeg zamiljenog kuvara, snaan
miris ukljuenosti istraivaa visi nad proteinoidima. Posebne
okolnosti potrebne za njihovu proizvodnju vrui, suvi uslovi
(koji navodno predstavljaju retka mesta kao to su obodi vulkana)
sa tanim koliinama ve preienih aminokiselina izmerenim
unapred baca tamnu senku nad znaajem eksperimenata. Jo
gore, poto proteinoidi nisu pravi proteini, ostaje znaajan pro-
blem proizvodnje pravih proteina. U svojoj knjizi koja daje
pregled potekoa u teorijama porekla ivota, Robert apiro
(Shapiro) zapaa da je rad na proteinoidima proizveo zapanjujuu
jednoglasnost miljenja:
[Proteinoidna teorija] je privukla niz estokih kritiara, u opsegu
od hemiara Stenli Milera... do kreacioniste Djuena Gia (Duane
Gish). Moda ni po jednom drugom pitanju u teoriji porekla ivota
ne bismo mogli da naemo takav sklad izmeu evolucionista i kre-
acionista kao u negiranju znaaja eksperimenata Sidnija Foksa.3
Drugi istraivai su predloili neke druge naine kojima bi
aminokiseline mogle da se udrue dajui proteine. Svi manje ili
vie pate od problema koji mue i proteinoide, i nijedan nije privu-
kao znaajnu podrku naune zajednice.
RNK svet
Naunik Tomas Ke (Thomas Cech) je 1980-ih godina pokazao da
postoji odreena RNK koja ima umerene katalitike sposobnosti.4
Poto RNK, za razliku od proteina, moe da deluje kao matrica pa
potencijalno moe da katalizuje sopstvenu replikaciju, predloeno
je da je RNK a ne proteini usmerila Zemlju na put ka ivotu. Od
kada je Keov rad objavljen, entuzijasti su zamiljali vreme u kome
je svet bio natopljen sa RNK na svom putu ka ivotu; ovaj model
je nazvan RNK svet. Naalost, optimizam koji okruuje RNK svet
ignorie poznatu hemiju. Na vie naina pomodnost RNK-sveta
195
iz 1990-ih podsea na fenomen Stenli Milera iz 1960-ih: nada u

herojsku borbu protiv eksperimentalnih podataka.
Zamiljanje realistinog scenarija kojim su prirodni procesi
moda mogli da proizvedu proteine na prebiotikoj Zemlji iako
krajnje teko predstavlja laganu etnju kroz park u poreenju sa
zamiljanjem formiranja nukleinskih kiselina kao to je RNK. Veliki
problem je da je svaki gradivni blok nukleotid i sam izgraen
od nekoliko komponenti, a procesi koji formiraju komponente
su hemijski neuklopivi. Iako hemiar lako moe da proizvede
nukleotide u laboratoriji sintetiui komponente odvojeno,
preiavajui ih, a zatim kombinujui komponente da bi ostvarile
meusobnu reakciju, neusmeravane hemijske reakcije proizvode
prevelike koliine neeljenih proizvoda i bezoblinu masu na dnu
epruvete. Derald Dojs (Gerald Joyce) i Lesli Orgel (Leslie Orgel)
dva naunika koja su dugo i naporno radila na problemu porekla
ivota nazivaju RNK prebiotikom nonom morom. Oni su
brutalno iskreni:
Naunici zainteresovani za poreklo ivota su, izgleda, uredno
podeljeni na dve klase. Prva, obino ali ne uvek predstavljena
molekularnim biolozima, veruje da je RNK morala da bude prvi
replicirajui molekul i da hemiari preuveliavaju potekoe sin-
teze nukleotida... Druga grupa naunika je daleko pesimistinija.
Oni veruju da bi de novo pojava oligonukleotida na primitivnoj
Zemlji bila priblino ravna udu. (Autori se slau sa ovim drugim
gleditem.) Vreme e pokazati koje gledite je tano.5
Meutim, ak i kada bi se sluaj nalik udu mogao odigrati i RNK
proizvesti, Dojs i Orgel ne vide pred sobom nita osim prepreka.
U delu lanka pod naslovom Jo jedan kokoka-i-jaje paradoks
oni iznose sledee:
Ova rasprava... se, u odreenom smislu, koncentrisala na kulu
od karata: mit o samoreplicirajuem RNK molekulu koji je nas-
tao de novo iz supe nasuminih polinukleotida. Ne samo da je ta-
kva predstava nerealistina u svetlu naeg sadanjeg razumevanja
prebiotike hemije, ve bi morala da napregne lakovernost ak i
196
optimistikog gledita na RNK katalitiki potencijal... Bez evolucije

izgleda malo verovatno da je mogao da nastane samoreplicirajui
ribozim, ali bez nekog oblika samoreplikacije nije mogue sprove-
sti evolucionu potragu za prvim, primitivnim samoreplicirajuim
ribozimom.
Drugim reima, udo koje bi proizvelo hemijski celovitu RNK
ne bi bilo dovoljno. Poto veina tipova RNK ne poseduje korisne
katalitike osobine, bilo bi potrebna jo jedno sluajno udo da bi
se dobila iskljuivo odgovarajua, hemijski celovita RNK.
Hemija porekla ivota izuzetno pati od problema ubistva na
putu, o kome smo govorili u prethodnom poglavlju. Kao to nema
apsolutne prepreke koja bi spreila mrmota da pree autoput
irok hiljadu traka tokom saobraajnog pica, tako nema ni
apsolutne prepreke nastanku proteina, nukleinskih kiselina, ili
bilo koje druge biohemikalije zamislivim, prirodnim hemijskim
procesima; meutim, pokolj na autoputu je nepodnoljiv. Reenje
nekih prebiotikih hemiara je jednostavno. Oni oslobode hiljadu
mrmota pored puta, i vide da jedan pree prvu traku. Zatim unesu
hiljadu novih mrmota u helikopter, prelete do poetka druge
trake, i spuste ih na autoput. Kada jedan preivi prelazak iz druge
u treu traku, oni helikopterom prenesu narednih hiljadu do ivice
tree trake. Zastupnici RNK sveta, koji zapoinju svoja istraivanja
dugim, preienim molekulima RNK koje je sintetisao istraiva,
prenose mrmote do trake 700 i posmatraju kako jedan prelazi do
trake 701. To je herojski napor, ali ako ikada dosegnu do druge
strane, pobeda e biti prilino uplja.
Naunici koji rade na poreklu ivota imaju puno zasluga; napali
su problem eksperimentom i proraunima, kao to naunik i
treba da radi. Iako eksperimenti nisu ispali kako su se mnogi
nadali, zahvaljujui njihovim naporima imamo jasnu predstavu
o ogromnim potekoama sa kojima je suoen postanak ivota
prirodnim hemijskim procesima.
Privatno mnogi naunici priznaju da nauka nema objanjenje za
poetak ivota.7 Sa druge strane, mnogi naunici smatraju da je, uz
197
dato poreklo ivota, lako zamisliti dalji tok evolucije, uprkos velikih
potekoa naznaenih u ovoj knjizi. Razlog za tu udnu okolnost
je da, dok hemiari pokuavaju da testiraju scenarije postanka
ivota eksperimentima ili proraunima, evolucioni biolozi uopte
ne pokuavaju da testiraju evolucione scenarije na molekularnom
nivou eksperimentima ili proraunima. Posledino, evoluciona
biologija je zarobljena u isti misaoni okvir koji je dominirao
istraivanjima porekla ivota ranih pedesetih godina, pre nego
to je izvrena veina eksperimenata: u mati koja je divljala.
Biohemija je, u stvari, otkrila molekularni svet koji se snano
opire objanjenju istom teorijom koja je tako dugo primenjivana
na nivou organizma. Nijedna od Darvinovih poetnih taaka
postanak ivota, ili poreklo vida nije objanjena njegovom teo-
rijom. Darvin nikad nije pretpostavljao izuzetnu sloenost koja
postoji ak i pri najosnovnijim nivoima ivota.
Tokom proteklih godina asopis Journal of Molecular Evolution
je objavio istraivanja postanka ivota koja su se bavila pitanjima,
poput: Da li se i druge aminokiseline koje Miler nije dobio
mogu proizvesti? ta ako je u drevnoj atmosferi preovladavao
ugljen-dioksid umesto metana? Da li su nukleotidi razliiti od
savremenih mogli da zaponu ivot? Takva pitanja su obraivana
u JME u radovima sa naslovima kao to su Prebiotika sinteza u
atmosferi koja sadri CH4, CO, i CO2,8 Radioliza vodenih rastvora
cijanovodonika (pH 6): jedinjenja od interesa u istraivanjima
hemijske evolucije,9 Alternativne baze u RNK svetu: prebiotika
sinteza urazola i njegovih ribozida,10 i Ciklizacija nukleotidnih
analoga kao prepreka polimerizaciji11. To su zanimljiva pitanja
za naunike, ali ona ni ne poinju da odgovaraju na izazov koji
evoluciji postavljaju zgruavanje krvi, elijski transport, ili borba
protiv bolesti.
Nauni radovi koji nedostaju

Druga kategorija radova koja se esto nalazi u asopisu Journal
of Molecular Evolution, koja predstavlja oko 5 procenata njihovog
198
ukupnog broja, bavi se matematikim modelima evolucije ili novim

matematikim metodama za poreenje i tumaenje podataka
sekvenci. Tu spadaju radovi sa naslovima kao to su Izvoenje
svih linearnih konstanti za neravnoteni model transverzije12 i
Monte Karlo simulacija u filogeniji: primena na test konstantnosti
evolucionih stopa.13 Iako korisna za razumavanje naina na
koji se postepeni procesi ponaaju tokom vremena, matematika
pretpostavlja da je evolucija u stvarnom svetu postepen, nasumian
proces; ona to ne (i ne moe da) dokazuje.
Daleko najveu kategoriju radova objavljenih u JME, inei
vie od 80 procenata svih radova, predstavlja poreenje sekve-
nci. Poreenje sekvenci predstavlja aminokiselinu-po-aminokise-
linu poreenje dva razliita proteina, ili nukleotid-po-nukleotid
poreenje dva razliita dela DNK, beleei pozicije u kojima su
identini ili slini, i mesta pri kojima se razlikuju.
Kada su 1950-ih razvijene metode za odreivanje sekvenci
proteina, postalo je mogue porediti sekvence jednog proteina sa
drugim. Pitanje koje je odmah postavljeno bilo je da li su analogni
proteini u razliitim vrstama, kao na primer ljudski hemoglobin i
konjski hemoglobin, imali istu aminokiselinsku sekvencu. Odgovor
je bio zanimljiv: konjski i ljudski hemoglobin su bili veoma slini,
ali ne i identini. Aminokiseline su bile identine u 126 od 146
pozicija u jednom od proteinskih lanaca hemoglobina, ali razliiti
u preostalih 20. Kada su sekvence hemoglobina majmuna, pileta,
abe i drugih vrsta postale dostupne, njihove sekvence su mogle
da se porede sa ljudskim hemoglobinom kao i meusobno. Maj-
munski hemoglobin je imao 5 razlika u odnosu na ljudski; pilei je
imao 26 razlika; a ablji 46 razlika. Te slinosti su bile veoma suge-
stivne. Mnogi istraivai su zakljuili da sline sekvence snano
podupiru poreklo od zajednikog pretka.
Za vei deo je pokazano da analogni proteini iz vrsta za koje se
ve smatralo da su blisko srodni (kao ovek i impanza, ili patka i
kokoka) imaju prilino sline sekvence, a proteini iz vrsta za koje
se smatralo da su u dalekom srodstvu (kao tvor i kupus) nemaju
199
toliko sline sekvence. U stvari, za neke proteine se mogla usposta-

viti korelacija izmeu slinosti sekvenci i procenjenog vremena
od kada su, kako se pretpostavlja, poslednji put delili zajednikog
pretka, i korelacija je bila prilino dobra. Emil Zakerkendl i Linus
Pauling su zatim predloili teoriju molekularnog asovnika, koja
tvrdi da je korelacija prouzrokovana nagomilavanjem mutacija u
proteinima tokom vremena. Vodila se otra rasprava o moleku-
larnom asovniku od kada je predloen, i o mnogo pitanja koja
ga okruuju se jo uvek raspravlja. Meutim, sve u svemu, ostaje
samo kao mogunost vredna panje.
Krajem 1970-ih, brze i lake metode za sekvenciranje DNK
postale su dostupne. Tako se mogla prouavati ne samo sekvenca
proteina ve i gena za protein, kao i DNK sekvence ispred i iza gena
koji sadre kontrolne regione i druge odlike. Pokazalo se da geni
viih organizama sadre prekide (zvane introne) u kodirajuim
sekvencama. Neki geni su imali na desetine introna; drugi geni
samo jedan ili dva. Biohemiar je sada mogao da objavi poreenja
sekvenci introna u genima razliitih vrsta, kao i istraivanja uku-
pnog broja introna, njihov relativan poloaj u genu, njihovu duinu
i bazni sastav, i niz drugih faktora. Drugi vidovi genetikog apara-
ta su takoe mogli da se porede: poloaj gena u odnosu na dru-
ge gene, uestalost kojom se jedan tip nukleotida nalazio pored
drugog, broj hemijski modifikovanih nukleotida, i tako dalje. Ve-
liki broj takvih radova je tokom godina objavljen u asopisu Jour-
nal of Molecular Evolution, ukljuujui Istraivanje homologija
proteinskih sekvenci: Dvadeset sedam bakterijskih ferodoksina,14
Evolucija gena za - i - tubulin zakljuena na osnovu nukleo-
tidnih sekvenci cDNK klonova morskog jea,15 Filogenija proto-
zoa zakljuena na osnovu 5s rRNK sekvenci,16 i Rep-ka-repu ori-
jentacija gena za alfa i beta globin atlantskog lososa.17
Iako korisno za odreivanje moguih predakih linija, to samo
po sebi predstavlja zanimljivo pitanje, poreenje sekvenci ne moe
da pokae kako je sloen biohemijski sistem stekao svoju funkci-
ju pitanje koje nas u ovoj knjizi najvie zanima.18 Kao poreenje,
uputstva za rukovanje za dva razliita modela kompjutera koje
200
sastavlja ista kompanija mogu da imaju mnoge identine rei,

reenice, ak i odeljke, ukazujui na zajedniko poreklo (moda je
isti pisac napisao oba uputstva), ali nam poreenje sekvenci slo-
va u uputstvima za rukovanje nikada nee rei da li se kompjuter
moe proizvesti korak-po-korak poinjui od pisae maine.
Tri glavne teme radova objavljenih u JME poreklo ivota,
matematiki modeli evolucije, i analiza sekvenci su obuhvatile
mnoga sloena, teka i uena istraivanja. Da li takvi vredni i za-
nimljivi radovi protivree poruci ove knjige? Ni najmanje. Kada
kaem da darvinistika evolucija ne moe da objasni sve u prirodi
ne kaem da se neki od evolutivnih procesa, kao sluajne mutaci-
je ili delovanje prirodne selekcije, ne odvijaju; oni su zapaeni (ali
samo na nivou mikroevolucije) mnogo puta. Kao i oni koji se bave
analizom sekvenci, verujem da injenice mogu da govore u prilog
zajednikom poreklu. Ali osnovno pitanje ostaje bez odgovora:
ta je prouzrokovalo formiranje sloenih sistema? Niko nikada
nije detaljno i na nauan nain objasnio kako mutacije i prirodno
odabiranje mogu da izgrade sloene strukture o kojima se govo-
rilo u ovoj knjizi.
U stvari, nijedan rad objavljen u JME tokom itavog njegovog
postojanja kao asopisa nikada nije predloio detaljan model ko-
jim su sloeni biohemijski sistemi mogli da budu proizvedeni na
postepen, darvinistiki korak-po-korak nain. Iako mnogi naunici
pitaju kako sekvence mogu da se menjaju ili kako se jedinjenja
neophodna za ivot mogu proizvesti u odsustvu elija, niko nika-
da na stranama JME-a nije postavio pitanja kao to su: Kako se raz-
vio fotosintetiki reakcioni centar? Kako se javio intramolekularni
transport? Kako je otpoela biosinteza holesterola? Kako je retinal
postao ukljuen u proces vienja? Kako se razvio fosfoproteinski
signalni put? Sama injenica da nijedan od ovih problema nije ak
ni razmatran, a kamo li reen, predstavlja veoma snanu naznaku
da darvinizam ne prua odgovarajui okvir za razumevanje nasta-
nka sloenih biohemijskih sistema.
201
Da bi razmotrili pitanja postavljena u ovoj knjizi, morali bi-

smo da pronaemo radove sa naslovima kao to su Dvanaest
prelaznih koraka koji vode do bakterijskog fotosintetikog re-
akcionog centra, Proto-cilija bi mogla da ostvari zamah dovo-
ljan da okrene eliju za deset stepeni, Meuoblici u biosintezi
adenozina efektivno oponaaju sam adenozin u RNK funkciji, i
Primitivan ugruak izgraen od nasumino naslaganih vlakana bi
blokirao cirkulaciju u venama uim od 0,3 milimetra. Ali, radovi
nedostaju. Nita ni nalik na to nije objavljeno.
Moda moemo da razumemo zato detaljni modeli nedostaju
iz JME-a postavljajui pitanje kako bi izgledalo pravo nauno
istraivanje evolucije miolovke koje bi sprovodio inspirisani
mladi naunik. Prvo bi morao da zamisli prethodnika savremenoj
miolovci, koji bi bio jednostavniji od nje. Pretpostavimo da je
poeo samo sa drvenom platformom? Ne, to ne bi ulovilo mia.
Pretpostavimo da je poeo sa savremenom miolovkom koja ima
skraenu spojnu polugu? Ne, ako je poluga prekratka ne bi mogla
da dosegne klopku, i zamka bi se beskorisno zaklopila dok bi je
drao. Pretpostavimo da je poeo sa manjom miolovkom? Ne, to ne
bi objasnilo sloenost. Pretpostavimo da su se delovi pojedinano
razvili za druge funkcije kao tapi od sladoleda za platformu,
opruga asovnika za oprugu zamke, i tako dalje a da su se onda
sluajno nali zajedno? Ne, njihove prethodne funkcije bi ih uinile
nepodesnim za hvatanje mia, a naunik bi i dalje morao da obja-
sni kako su se oni postepeno razvili u miolovku. Zbog pribliavanja
procenitelja njegovog akademskog rada, pametni mladi naunik bi
promenio svoj interes na lake reive teme.
Pokuaji da se evolucija visoko specifinih, neumanjivo sloenih
sistema bilo miolovke bilo cilija ili zgruavanja krvi objasni
gradualistikim putem su do sada bili nedosledni, kao to smo vi-
deli u prethodnim poglavljima. Nijedan nauni asopis ne bi obja-
vio oigledno nedosledne radove, pa se ne moe pronai nijedno
istraivanje koje postavlja detaljna pitanja o molekularnoj evoluci-
ji. Kalvin i Hobs prie se ponekad mogu pojaviti ignoriui kritine
detalje, kao to je to uradio Rasel Dulitl kada je zamiljao evoluciju
202
zgruavanja krvi, ali su ak i takvi povrni pokuaji retki. U stvari,

iz literature nedostaju evoluciona objanjenja ak i sistema koji iz-
gleda nisu neumanjivo sloeni, kao to su specifini metaboliki
putevi. Razlog za to je izgleda isti razlogu za neuspeh objanjenja
postanka ivota: izuzetna sloenost osujeuje sve takve pokuaje.
Pretraivanje uzdu i popreko

Postoji niz asopisa posveenih biohemijskim istraivanjima.
Iako JME sadri lanke koji se bave iskljuivo molekularnom evo-
lucijom, drugi asopisi takoe sadre takve lanke, pomeane sa
istraivanjima drugih problema. Moda je onda pogreno izvodi-
ti prevelike zakljuke samo na osnovu pretraivanja JME-a. Moda
drugi, nespecijalizovani asopisi objavljuju istraivanja o po-
stanku sloenih biohemijskih sistema. Da bi utvrdili da li je JME
pogreno mesto za pretraivanje, razmotrimo nakratko prestini
asopis koji pokriva irok opseg biohemijskih tema: Proceedings
of the National Academy of Sciences.
Izmeu 1984. i 1994. godine PNAS je objavio oko dvadeset hi-
ljada radova, od kojih je veina iz oblasti prirodnih nauka. Svake
godine asopis sastavlja indeks u kom nabraja radove objavljene
te godine po kategorijama. Indeks pokazuje da se za tih deset go-
dina oko 400 radova bavilo molekularnom evolucijom.19 To pred-
stavlja priblino jednu treinu broja radova u Journal of Molecu-
lar Evolution objavljenih tokom istog vremenskog perioda. Broj
godinje objavljenih radova na ovu temu u PNAS-u se znaajno
poveao, kreui se od 15 u 1984. godini do oko 100 u 1994. godi-
ni; oigledno da je to oblast u usponu. Meutim, najvei deo (oko
85 procenata) se bavi analizom sekvenci, kao i veina radova u
JME, zanemarujui osnovno pitanje kako. Oko 10 procenata ra-
dova iz molekularne evolucije predstavlja matematike studije
ili nove metode za poboljanje poreenja sekvenci ili veoma ap-
straktne modele. Nijedan rad koji predlae detaljne puteve kojima
su sloene biohemijske strukture mogle da se razviju nije objavljen
203
u PNAS-u. Pretraivanje drugih asopisa biohemije pokazuje isti

rezultat: sekvence i sekvence, ali bez objanjenja.
Ako nema odgovora u asopisima moda bi trebalo da ih traimo
u knjigama. Darvin je predloio svoju revolucionarnu teoriju u
knjizi, i Njutn takoe. Prednost knjige je da autoru prua puno
prostora za razvijanje ideja. Postavljanje novih ideja u kontekst,
iznoenje odgovarajuih primera, objanjavanje velikog broja de-
taljnih koraka, susretanje sa mnogim neoekivanim zamerkama -
sve to moe da zauzme prilino prostora. Dobar primer u savre-
menoj evolucionoj literaturi predstavlja knjiga Neutralna teorija
molekularne evolucije (The Neutral Theory of Molecular Evolu-
tion) Moto Kimure (Motoo Kimura).20 U knjizi je imao prostora da
objasni svoju ideju da veina promena sekvenci koje se odigravaju
u DNK i proteinima ne utie na nain na koji oni obavljaju svoj
posao; mutacije su neutralne. Drugi primer je Poreklo ureenosti
(The Origins of Order) Stjuarta Kaufmana (Kauffman), koji tvr-
di da postanak ivota, metabolizam, genetiki programi i telesni
planovi prevazilaze darvinistika objanjenja, ali da mogu spon-
tano nastati samo-organizacijom.21 Nijedna knjiga ne objanjava
biohemijske strukture: Kimura se jednostavno bavi sekvencama,
a Kaufmanov rad predstavlja matematiku analizu. Ali moda u
nekoj od biblioteka irom sveta postoji knjiga koja nam kae kako
su se javile biohemijske strukture.
Naalost, kompjuterska pretraga bibliotekih kataloga pokazu-
je da nema takve knjige. To nije iznenaujue u ovom vremenu
i dobu; ak i knjigama kao to su Kimurina i Kaufmanova koje
predlau novu teoriju, obino prethode radovi na tu temu koji se
prvo objavlje u naunim asopisima. Odsustvo radova o evoluciji
biohemijskih struktura skoro da ubija svaku ansu da postoji neka
knjiga objavljena po tom pitanju.
Tokom kompjuterske pretrage za knjigama o biohemijskoj evolu-
ciji, nailazite na niz sonih naslova. Na primer, knjiga Dona ilespija
(John Gillespie) je objavljena 1991. godine pod primamljivim
naslovom Uzroci molekularne evolucije (The Causes of Molecular
204
Evolution). Meutim, ne bavi se specifinim biohemijskim sistemi-

ma. Kao i Kaufmanova, predstavlja matematiku analizu koja izo-
stavlja sve specifine odlike organizama, svodei ih na matematike
simbole, a zatim manipulie simbolima. Priroda je oguljena. (Morao
bih da dodam da matematika, naravno, predstavlja veoma mono
orue. Ali, matematika je korisna nauci samo kada su pretpostavke
sa kojima matematika analiza zapoinje tane.)
Druga knjiga, objavljena iste godine, je Evolucija na moleku-
larnom nivou (Evolution at the Molecular Level).22 Iako zvui
obeavajue, to nije knjiga nekog ko predlae novu ideju. To je
jedna od mnogih akademskih knjiga koja predstavlja kolekci-
je lanaka razliitih autora, pri emu svaki obrauje odreenu
oblast nita dublje od lanka iz asopisa. Sadraj knjige neizbeno
u velikoj meri podsea na sadraj asopisa: puno sekvenci, neto
matematike, i bez odgovora.
Donekle drugaiji tip knjige je onaj koji iznosi rezultate naunih
skupova. Cold Spring Harbor Laboratories sa Long Ajlenda je to-
kom godina sponzorisala niz skupova u vezi razliitih tema. Tamo
je 1987. godine odran skup na temu Evolucija katalitike funk-
cije, i oko sto radova uesnika je objavljeno u obliku knjige.23 Kao
tipina knjiga sa skupova, oko dve treine radova jednostavno
predstavlja pregled onoga to se odigravalo u laboratoriji autora u
to vreme, uz malo ili bez pokuaja da se povee sa temom knjige.
Od preostalih radova, veina predstavlja analizu sekvenci, a neki
se bave prebiotikom hemijom ili jednostavnim katalizatorima
(ne sloenom enzimskom mainerijom poznatih organizama).
Pretraivanje se moe proiriti, ali su rezultati isti. Nikada nije
bilo skupa, knjige, ili rada o detaljima evolucije sloenih biohemij-
skih sistema.
Modernizacija
Mnogi naunici sumnjaju da darvinistiki mehanizmi mogu
da objasne celokupan ivot, ali veliki broj veruje u to. Poto smo
205
upravo videli da profesionalna biohemijska literatura ne sadri ra-

dove ili knjige koji detaljno objanjavaju kako su sloeni sistemi
mogli da nastanu, zato je darvinizam svejedno prihvaen meu
mnogim biohemiarima? Veliki deo odgovora je da su kao deo svo-
je biohemijske obuke ueni da je darvinizam taan. Da bi se ra-
zumeo kako uspeh darvinizma, kao prihvaenog verovanja, tako
i njegov neuspeh kao nauke na molekularnom nivou, moramo da
prouimo udbenike iz kojih ue ambiciozni naunici.
Jedan od najuspenijih udbenika biohemije tokom posled-
njih nekoliko decenija je 1970. godine napisao Albert Leninder
(Albert Lehninger), profesor biofizike na Dons Hopkins univer-
zitetu, i nekoliko puta je dopunjivan tokom godina. Na prvoj stra-
ni prvog poglavlja svog prvog udbenika, Leninder spominje evo-
luciju. On postavlja pitanje zato biomolekuli koji se pojavljuju u
praktino svim elijama izgledaju tako izuzetno podesni za oba-
vljanje svojih zadataka:
U ovom poglavlju, prvom u nizu od 12 posveenih strukturama i
osobinama glavnih klasa biomolekula, razviemo ideju da se bio-
molekuli trebaju prouavati sa dve take gledita. Moramo nara-
vno da prouimo njihovu strukturu i osobine na nain na koji bismo
prouili i nebioloke molekule, principima i pristupima korienim
u klasinoj hemiji. Ali, takoe moramo da ih prouimo u sve-
tlu hipoteze da su biomolekuli proizvodi prirodnog odabiranja, da
mogu da budu najpodesniji mogui molekuli za njihovu bioloku
funkciju.24
Leninder, izvrstan predava, prenosio je svojim studentima
gledite profesionalnih biohemiara irom sveta da je evoluci-
ja znaajna za razumevanje biohemije, da je ona jedna od samo
dve take gledita po kojima oni moraju da prouavaju molekule
ivota. Iako bi neiskusan student mogao da prihvati Leninderovo
tvrenje bez pitanja, nepristrasan posmatra bi traio dokaz
znaaja evolucije za prouavanje biohemije. Odlino mesto za
poetak je indeks knjige.
206
Leninder je u svojoj knjizi obezbedio veoma detaljan indeks

kako bi pomogao studentima da lako pronau informacije. Mnoge
teme u indeksu imaju viestruke unose, jer se moraju razmotri-
ti iz razliitih uglova. Na primer, ribozom ima 21 unos u indeksu
Leninderovog prvog izdanja; fotosinteza ima 26 unosa; bakteri-
ja E. coli ima 42 unosa; a pod proteinima je uneseno 70 odred-
nica. Ukupno, postoji skoro 6.000 unosa u indeks, ali samo 2
pod nazivom evolucija. Prvi citat je iz rasprave o proteinskim
sekvencama; meutim, kao to smo ranije razmotrili, iako se po-
daci sekvenci mogu koristiti za izvoenje zakljuaka o srodno-
sti, ne mogu se koristiti za odreivanje kako je sloena bioemijska
struktura nastala. Leninderova druga odrednica je na poglavlje o
postanku ivota u kojima govori o proteinoidima i drugim temama
koje nisu izdrale test vremena.
Uz samo 2 citata od 6.000, Leninderov indeks protivrei nje-
govom predavakom savetu svojim studentima u vezi znaaja evo-
lucije za njihova prouavanja. Leninder je u njemu ukljuio go-
tovo sve od znaaja za biohemiju. Ipak, izgleda da evolucija retko
predstavlja temu od znaaja.
Leninder je objavio novo izdanje svog udbenika 1982. godine;
njegov indeks je sadrao samo 2 odrednice na evoluciju od 7.000
unosa. Nakon to je Leninder umro 1986. godine, Majkl Koks i
Dejvid Nelson sa Univerziteta u Viskonsinu su dopunili i obra-
dili tekst iz 1982. godine. U uvodu novi autori ukljuuju i sledee
na listu ciljeva:
Da prenese jasno i ponovljeno naglaavanje glavnih tema, naroito
onih koje se odnose na evoluciju, termodinamiku, regulaciju i od-
nos izmeu strukture i funkcije.25
Zaista, u indeksu novog izdanja postoje 22 odrednice na evolu-
ciju od ukupno 8.000, vie nego desetostruko poveanje u odnosu
na prethodno izdanje. Ali, kada preemo hemiju postanka ivota
i poreenje sekvenci (dve odrednice u Leninderovom ranijem
tekstu), vidimo da novo izdanje koristi re evolucija kao tapi za
mahanje nad misterijama. Na primer, jedan citat je iz evolucija,
207
adaptacija uljeture. Kada otvorimo naznaenu stranu, uimo da

kitovi uljeture imaju nekoliko tona ulja u glavi, koje na niim te-
mperaturama postaje gue. To omoguava kitu da ostvari gustinu
vode na veim dubinama do kojih esto roni i da tako lake pliva.
Nakon opisivanja kita udbenik napominje: Time vidimo kod ulje-
ture izuzetnu anatomsku i biohemijsku adaptaciju, usavrenu evo-
lucijom.26 Ali ta jedina reenica je sve to je reeno! Kit je igosan
kao usavren evolucijom, i svi idu kuama. Autori ni ne pokuavaju
da objasne kako je kit uljetura stekao strukture koje poseduje.
Dodatne odrednice koje upuuju na evoluciju u najnovijem
izdanju Leninderovog teksta se mogu uvrstiti u tri kategori-
je: slinosti sekvenci, komentari o poreklu elija, i pobona ali
nepoduprta pripisivanja savrenih odlika evoluciji. Meutim, ni-
jedna od njih, ak ni u principu, nam ne moe rei kako je moleku-
larna mainerija nastala korak-po-korak. Ni u jednom trenutku
nije dat detaljan put kojim je bilo koji sloeni biohemijski sistem
mogao da nastane na darvinistiki nain.
Pregled trideset udbenika biohemije (saet na tabeli 8-1)
korienih na velikim univerzitetima tokom prole generacije po-
kazuje da mnogi udbenici u potpunosti ignoriu evoluciju. Na
primer, Tomas Devlin (Thomas Devlin) sa Deferson univerzite-
ta u Filadelfiji napisao je udbenik biohemije koji je prvi put obja-
vila izdavaka kua John Wiley & Sons 1982. godine; nova izdanja
su usledila 1986. i 1992. godine. Prvo izdanje ima oko 2.500 uno-
sa u indeks; drugo takoe oko 2.500; a tree ima 5.000. Od njih,
broj koji se odnosi na evoluciju je nula, nula i nula. Udbenik
Frenka Armstronga (Frank Armstrong) sa dravnog univerziteta
u Severnoj Karolini, koji je objavio Oxford University Press, je je-
dini skoriji udbenik koji ukljuuje istorijsko poglavlje koje daje
pregled znaajnih otkria u biohemiji, poinjui sintezom uree
koju je izvrio Fridrih Veler (Friedrich Whler) 1928. godine. Po-
glavlje ne spominje Darvina ni evoluciju. U tri izdanja Armstrong-
ove knjige autor je smatrao da nije neophodno spomenuti evoluci-
ju u indeksu. Drugi udbenik koji je objavila kua John Wiley & Sons
sadri jedno pozivanje na evoluciju u svom indeksu od ukupno
208
Tabela 8-1
Odrednice koje upuuju na evoluciju u indeksu udbenika biohemije
Ukupan Unosi koji
broj se od-
unosa u nose na
Autor Godina Izdava indeks evoluciju
Lehninger 1970 Worth 6.000 2
Lehninger 1982 Worth 7.000 2
Lehninger et al. 1993 Worth 8.000 22
Devlin 1982 John Wiley & Sons 3.500 0
Devlin 1986 John Wiley & Sons 2.500 0
Devlin 1992 Wiley-Liss 5.000 0
Stryer 1975 Freeman 3.000 0
Voet &Voet 1990 John Wiley & Sons 9.000 12
Voet &Voet 1995 John Wiley & Sons 10.000 13
Mathews & van Holde 1990 Benjamin Cummings 6.000 9
Horton et al. 1993 Prentice Hall 4.500 11
Moran et al. 1994 Prentice Hall 9.000 12
Zubay 1983 Addison Wesley 5.000 1
Zubay 1988 Macmillan 5.000 3
Zubay 1993 Wm. C. Brown 6.000 19
Zubay et al. 1995 Wm. C. Brown 7.000 2
Armstrong & Bennett 1979 Oxford University 2.500 0
Armstrong 1983 Oxford University 3.000 0
Armstrong 1989 Oxford University 4.000 0
Scheve 1984 Allyn and Bacon 3.000 0
Abeles et al. 1992 Jones and Bartlett 4.500 0
Garrett & Grisham 1995 Harcourt Brace 6.000 5
Wood et al. 1981 Benjamin Cummings 4.000 1
Conn & Stumpf 1976 John Wiley & Sons 2.500 0
Conn et al. 1987 John Wiley & Sons 2.500 1
Kuchel & Ralston 1988 McGraw-Hill 3.500 0
Gilbert 1992 McGraw-Hill 1.000 0
209
oko 2.500 unosa. Odnosi se na reenicu sa etvrte strane: Orga-

nizmi su evoluirali i prilagodili se na promenljive uslove na
geolokoj vremenskoj skali i nastavljaju to da ine.27 Nita drugo
nije reeno.
Neki udbenici se svesrdno trude da studentima utisnu u glavu
evoluciono gledite na svet. Na primer, udbenik Vojta i Vojta (Voet
& Voet) sadri udesan crte u boji koji fino oslikava pravove-
rni stav.28 Gornja treina crtea prikazuje vulkan, munju i okean,
i male suneve zrake, da predloi kako je ivot zapoeo. Sredina
slike sadri stilizovan crte DNK molekula koji izlazi iz okeana u
kome je zapoeo ivot i ulazi u bakterijsku eliju, kako bi pokaza-
li kako se ivot razvio. Donja treina slike bez ale lii na rajski
vrt, prikazujui niz ivotinja koje su proizvedene polaganom
evolucijom. U gomilu su ukljueni i mukarac i ena (ena nudi
mukarcu jabuku), oboje izuzetno privlani i nagi. To bez sumnje
poveava interesovanje studenata, ali je crte samo za zadirkiva-
nje. Podrazumevano obeanje da e tajne evolucije biti otkrivene
se nikada ne ostvaruje.29
Mnogi studenti ue iz svojih udbenika kako da promatraju svet
kroz evoluciono soivo. Meutim, oni ne ue kako je darvinistika
evolucija mogla da proizvede bilo koji od izuzetno sloenih biohe-
mijskih sistema koje ti udbenici opisuju.
Kako zna?
Kako znamo ono za ta kaemo da znamo ne u nekom dubokom
filozofskom smislu, ve na praktinom, svakodnevnom nivou? Bilo
kog odreenog dana moete da kaete nekom da znate da je vaa
dnevna soba okreena u zeleno, da znate da e tim Filadelfija igls
pobediti na ampionatu, da znate da se Zemlja okree oko Sunca,
da znate da je demokratija najbolji oblik vladavine, da znate put
do San Hozea. Jasno je da su ova razliita tvrenja zasnovana na
razliitim nainima saznavanja. Koji su to naini?
210
Prvi nain da se neto sazna je, naravno, kroz lino iskustvo.

Znate da je vaa dnevna soba okreeno u zeleno jer ste bili u svo-
joj dnevnoj sobi i videli da je zelena. (Neu se ovde baviti stvari-
ma kao to su kako znate da ne sanjate ili da niste ludi ili slino.)
Slino tome, znate ta je ptica, kako deluje gravitacija (ponovo, u
svakodnevnom smislu), i kako da stignete do najblieg trnog cen-
tra, sve zahvaljujui direktnom iskustvu.
Drugi nain da znate neto je po autoritetu. To jest, pouzdate se
u neki izvor informacije, verujui da je pouzdan, kada nemate sop-
stvenog iskustva. Tako skoro svaka osoba koja je ila u kolu ve-
ruje da se Zemlja kree oko Sunca, iako bi mali broj ljudi mogao
da vam kae kako bilo ko uopte moe da registruje takvo kreta-
nje. Oslanjate se na autoritet ako, kada vas pitaju da li znate put do
San Hozea, odgovarate sa da i izvlaite mapu. Mogli biste lino da
proverite pouzdanost mape koristei je da stignete do San Hozea,
ali dok to ne uinite oslanjate se na autoritet. Mnogi ljudi veruju
da je demokratija bolja u odnosu na druge oblike vladavine iako
nisu iveli pod bilo kojom drugom vladavinom. Oslanjaju se na
autoritete udbenika i politiara, i moda na verbalni ili slikovit
opis ivota u drugim drutvima. Naravno, druga drutva ine isto,
i veina njihovih zastupnika se oslanja na autoritet.
Ali ta je sa Filadelfija iglsima? Kako znate da e da pobede ove
godine? Ako vas primoraju, mogli biste da priznate da ih nijedan
sportski komentator nije odabrao za favorite, to znai da se ne
oslanjate na autoritet. tavie, ne posedujete informaciju iz prve
ruke da, recimo, neki od igraa tajno treniraju pod okriljem zen
uitelja, koji je obeao da e im uveliko poboljati okretnost. Svoj
stav ne zasnivate na njihovoj igri u nedavnoj prolosti, koja se kre-
tala od prosene do oajne. Ako vas stvarno primoraju mogli biste
da ukaete na uspeh u dalekoj prolosti (kao na njihove ampionate
iz 1948, 1949, 1960. ili 1981.) i da kaete da jednostavno znate da
je njihov red za uspeh ove godine. Tako da u stvari vi ne znate da e
iglsi da pobede ove godine, to je bila samo elja. Vae tvrenje nije
zasnovano ni na iskustvu ni na autoritetu. To je nagaanje.
211
Naunici su takoe ljudi, pa moemo da zapitamo kako naunici

znaju ono za ta tvrde da znaju. Kao i svi drugi, naunici znaju
stvari ili kroz sopstveno iskustvo ili preko autoriteta. Votson i Krik
su 1950-ih razmatrali difrakcioni obrazac proizveden snopom X
zraka usmerenom na niti DNK i, koristei svoje matematike spo-
sobnosti, odredili da je DNK u obliku dvostrukog heliksa (spi-
rale). To su znali radom, iz sopstvenog iskustva. Kao student, ja
sam nauio da je DNK dvostruka spirala, ali nikada nisam spro-
veo eksperiment da bih to proverio; oslanjam se na autoritet. Svi
naunici se oslanjaju na autoritet za skoro celokupno svoje nauno
znanje. Ako zapitate naunika kako zna o strukturi holesterola, ili
ponaanju hemoglobina, ili ulozi vitamina, on e vam skoro uvek
ukazati na naunu literaturu pre nego na sopstvene zapise onoga
to je on sproveo u svojoj laboratoriji.
Lepa stvar u vezi nauke je da je autoritet lako locirati: nalazi se
u biblioteci. Rad Votsona i Krika o strukturi DNK se moe pronai i
proitati u asopisu Nature. Struktura holesterola i druge stvari se
takoe mogu nai tamo. Prema tome, moemo da kaemo da zna-
mo strukturu DNK ili holesterola na osnovu naunog autoriteta,
ako se radovi po tim temama nalaze u literaturi. Meutim, ako bi
Dejms Votson ili predsednika nauna komisija dekretom objavi-
li da je DNK izgraena od sira, ali ne bi u literaturi objavili dokaze
koji to podupiru, onda ne bismo mogli da kaemo da je verovanje
u DNK od sira zasnovano na naunom autoritetu. Nauni autoritet
se bazira na objavljenim radovima, a ne na razmiljanjima pojedi-
naca. tavie, objavljeni rad takoe mora da sadri znaajne do-
kaze. Da je Votson objavio samo izjavu o uvijenom obliku DNK u
radu posveenom u najveoj meri neemu drugom, ne iznosei
znaajne dokaze, onda i dalje ne bismo imali nauni autoritet kao
podlogu naoj tvrdnji.
Molekularna evolucija nije zasnovana na naunom autorite-
tu. Nema radova u naunoj literaturi u prestinim asopisima,
specijalizovanim asopisima, ili knjigama koji opisuju kako
se molekularna evolucija bilo kog realnog, sloenog, biohemij-
skog sistema bilo odigrala ili uopte mogla da se odigra. Postoje
212
tvrenja da se takva evolucija odigrala, ali apsolutno nijedno nije

podrano eksperimentima ili proraunima od znaaja. Poto niko
ne zna za molekularnu evoluciju iz direktnog iskustva, i poto
nema autoriteta na kome bi se zasnovale tvrdnje o tom znanju,
moe se iskreno rei da je kao tvrdnja da e Filadelfija iglsi osvo-
jiti ampionat ove godine tvrenje o darvinistikoj molekularnoj
evoluciji samo nagaanje.
Objavljuj ili nestani (engl. publish or perish) je izreka koju
akademici uzimaju za ozbiljno. Ako ne objavite svoj rad da bi ga
ostatak zajednice prouio, onda vam nije mesto u akademskim
krgovima (ako ve nemate katedru, biete proterani). Meutim,
izreka se moe primeniti i na teorije. Ako teorija tvrdi da moe da
objasni neki fenomen, ali ne prui ak ni pokuaj objanjenja, onda je
treba odbaciti. Uprkos poreenja sekvenci i matematikom mode-
liranju, molekularna evolucija se nikada nije pozabavila pitanjem
kako su sloene strukture nastale. Teorija darvinistike evolucije,
prema tome, to nije objavila, pa treba da nestane.
213
9. poglavlje
Inteligentni dizajn
ta se deava?
Znaaj darvinistike teorije za objanjavanje molekularne osno-
ve ivota je oigledan ne samo na osnovu analize u ovoj knjizi, ve
i na osnovu potpunog odsustva u profesionalnoj naunoj literatu-
ri bilo kakvih detaljnih modela kojim su sloeni biohemijski siste-
mi mogli da nastanu, kao to je pokazano u 8. poglavlju. Suoena
sa ogromnom sloenou koju je savremena biohemija otkrila u
eliji, nauna zajednica je paralizovana. Niko sa Harvarda, niko iz
nacionalnih instituta zdravlja, nijedan lan Nacionalne akademi-
je nauka, nijedan dobitnik Nobelove nagrade niko ne moe da
iznese detaljan opis kako je cilija, ili vid, ili zgruavanje krvi, ili bilo
koji sloen biohemijski proces mogao da se razvije na darvinistiki
nain. Ali, mi smo ovde. Biljke i ivotinje su ovde. Sloeni sistemi
su ovde. Sve to je ovde nekako dolo; ako ne na darvinistiki nain,
kako onda?
Oigledno, ako neto nije sastavljano postepeno, onda mora da
je sastavljeno brzo ili ak trenutno. Ako dodavanje pojedinanih
delova neprestano ne poboljava funkcionisanje sistema, onda se
viestruki delovi moraju dodati zajedno. Naunici su poslednjih
godina predloili dva naina za brzo sastavljanje sloenih siste-
ma. Razmotrimo ukratko te predloge, a zatim dublje razmotrimo
i treu mogunost.
Prvu alternativu gradualizmu je zastupala Lin Margulis. Ume-
sto darvinistikog gledita napretka nadmetanjem i borbom, ona
predlae napredak saradnjom i simbiozom. Po njenom gleditu,
organizmi pomau jedni drugima, udruuju snage, i zajedno
214
9. Inteligentni dizajn
ostvaruju ono to ne bi mogli da ostvare pojedinano. Primenila

je tu ideju na probleme elijske strukture jo dok je bila na post-
diplomskim studijama. Iako je prvobitno omalovaavana i ismeva-
na, Margulis je na kraju dobila nedragovoljno odobravanje a za-
tim i prihvatanje (primljena je u Nacionalnu akademiju nauka) za
ideju da su delovi elije nekada bili slobodno-ivei organizmi.
Eukariotska elija je, kao to smo videli, pretrpana sloenim
molekularnim mainama uredno razdvojenim u mnoge zasebne
odeljke. Najvei odeljak je jedro, koje se moglo videti ak i gru-
bim mikroskopom iz 17. veka. Manji odeljci nisu otkriveni dok
poboljani mikroskopi nisu postali dostupni krajem 19. i u 20.
veku. Jedan od manjih odeljaka je mitohondrija.
Moda treba rei da mnogi od manjih odeljaka predstavljaju
mitohondrije: tipina elija sadri oko dve hiljade njih, a one za-
uzimaju ukupno oko 20 procenata elijske zapremine. Svaki od
malih odeljaka sadri maineriju neophodnu za dobijanje energi-
je iz hrane i njeno skladitenje u hemijski stabilnom, a ipak lako
dostupnom obliku. Mitohondrijalni mehanizmi koji to vre su
prilino sloeni. Sistem koristi protok kiseline za napajanje svo-
jih maina, koje prebacuju elektrone izmeu pola tuceta prenosi-
laca, zahtevajui izuzetno osetljivo meudejstvo izmeu mnogih
komponenti.
Mitohondrije su otprilike iste veliine i oblika kao i neke slo-
bodno-ivee bakterijske elije. Lin Margulis je predloila da je u
jednom trenutku na drevnoj Zemlji vea elija progutala bakterij-
sku eliju, ali je nije svarila. Umesto toga, dve elje od kojih jed-
na ivi u drugoj - su se prilagodile situaciji. Manja elija je prima-
la hranljive materije od vee elije, a zauzvrat je deo uskladitene
hemijske energije koju je proizvodila predavala veoj eliji. Kada
se vea elija reprodukovala, isto je inila i manja elija, i njeni po-
tomci su nastavili da borave unutar domaina. Vremenom je sim-
biotska elija izgubila mnoge sisteme koji su bili potrebni slobod-
no-iveim elijama, i sve vie se specijalizovala za obezbeivanje
energije domainu. Na kraju je postala mitohondrija.
215
Prigueni osmesi koji su doekali Margulisin predlog su polako

izbledeli kada su nove tehnike sekvenciranja, razvijene nakon to
je ona predloila svoju teoriju, pokazale da mitohondrijalni pro-
teini vie lie na bakterijske nego na proteine elije domaina. Za-
tim su zapaene i druge slinosti izmeu mitohondija i bakterija.
tavie, zastupnici simbiotskog porekla su ukazali na simbiotske
elije u savremenim organizmima kako bi poduprli svoju teori-
ju. Na primer, jedna vrsta pljosnatih crva nema usta jer nikada ne
mora da jede - sadri fotosintetike alge koje joj obezbeuju energi-
ju! Takve vrste dokaza su ubedili mnoge. Margulisina teorija u vezi
mitohondrija je postala prihvaeno gledite u udbenicima.
Periodino tokom poslednje dve decenije Margulis i drugi
naunici su predlagali da su i drugi elijski odeljci rezultat simbi-
oze. Ti predlozi nisu toliko iroko prihvaeni. U cilju diskusije pret-
postavimo da je simbioza kakvu je Margulis zamislila bila u stvari
uobiajena pojava tokom istorije ivota. Znaajno pitanje za nas
biohemiare je, da li simbioza moe da objasni postanak sloenih
biohemijskih sistema?
Jasno da ne moe! Sutina simbioze je pridruivanje dve odvo-
jene elije, ili dva odvojena sistema, od kojih oba ve funkcioniu. U
scenariju o mitohondriji, jedna ve postojea elija je ula u sim-
biotski odnos sa drugom takvom elijom. Ni Margulis ni bilo ko
drugi nije ponudio detaljno objanjenje o nainu nastanka rani-
je postojeih elija. Zastupnici simbiotske teorije mitohondrija
izriito pretpostavljaju da su unete elije ve mogle da proizvode
energiju iz hrane; izriito pretpostavljaju da je elija domain ve
bila u stanju da odrava stabilnu unutranju sredinu koja bi kori-
stila simbiontu.
Poto simbioza zapoinje sloenim, ve funkcionalnim sistemi-
ma, ne moe da objasni postanak osnovnih biohemijskih sistema
o kojima smo govorili u ovoj knjizi. Teorija simbioze moda ima
znaajne ideje o razvoju ivota na zemlji, ali ne moe da objasni
prvobitni nastanak sloenih sistema.
216
Druga alternativa darvinistikom gradualizmu predloena po-

slednjih godina je poznata kao teorija sloenosti i zastupao ju
je Stjuart Kaufman. Ukratko, teorija sloenosti tvrdi da se siste-
mi sa velikim brojem sadejstvujuih komponenti sami organizuju
u ureene obrasce. Ponekad postoji nekoliko dostupnih obrazaca
za sloen sistem, i remeenje sistema moe da izazove promenu
jednog obrasca u drugi. Kaufman je predloio da su se jedinje-
nja u prebiotikoj supi same organizovale u sloene metabolike
puteve. On dalje predlae da prelazak na razliite elijske tipove
(kao kada organizam u razvoju zapone samo oploenom jajnom
elijom, ali zatim proizvodi elije jetre, koe, itd) predstavlja
preureivanje sloenog sistema i rezultuje iz samo-organizacije
kakvu on zamilja.
Gornje objanjenje moe da zvui pomalo nejasno. Deo
nejasnoe se nesumnjivo javlja zbog mojih skromnih moi opisi-
vanja. Ali dobar deo se javlja zbog injenice da se teorija sloenosti
javila kao matematiki koncept za opisivanje ponaanja nekih
kompjuterskih programa, a njeni zastupnici jo uvek nisu uspeli
da je poveu sa stvarnim ivotom. Umesto toga, glavni oblik argu-
mentacije je zastupnicima do sada bio da ukazuju na kompjuter-
ski program i tvrde da ponaanje kompjutera lii na ponaanje
biolokog sistema. Na primer, Kaufman pie o promenama (koje
naziva mutacijama) u nekim kompjuterskim programa koje je na-
pisao:
Veina mutacija ima male posledice zbog prirode sistema (opire
se promeni). Meutim, nekolicina mutacija izaziva vee kaskade
promena. Stabilni sistemi e se prema tome uobiajeno poste-
peno prilagoditi na promenljivu sredinu, ali ako je neophodno,
povremeno se mogu promeniti brzo. Ove osobine su opaene kod
organizama.1
Drugim reima, neke male promene u kompjuterskom pro-
gramu izazivaju velike promene u izlazu programa (obino obra-
zac taaka na kompjuterskom ekranu), tako da moda male
promene u DNK mogu da proizvedu velike, koordinisane bioloke
217
promene. Argument nikada ne ide dalje od toga. Nijedan zastupnik

teorije sloenosti jo uvek nije otiao u laboratoriju, pomeao ve-
liki niz hemikalija u epruveti, i promatrao da li se samo-odrivi
metaboliki putevi spontano organizuju. Ako ikada pokuaju da
sprovedu takav eksperiment, samo e ponavljati frustrirajui rad
istraivaa porekla ivota koji su se bavili time pre njih i koji su
videli da sloene meavine daju samo puno bezobline mase na
stranama retorti, i ne mnogo iega drugog.
U svojoj knjizi o ovom pitanju, Kaufman pretpostavlja da bi
teorija sloenosti mogla da objasni ne samo postanak ivota i me-
tabolizma, ve i telesne oblike, ekoloke odnose, psihologiju, kul-
turalne obrasce i ekonomiju.2 Meutim, nejasnost sloenosti je
poela da odbija rane zagovornike teorije. asopis Scientific Ame-
rican je tokom vie godina objavljivao povoljne lanke (jednom
je autor bio sam Kaufman). Meutim, izdanje iz juna 1995. je na
koricima zapitalo: Da li je sloenost prevara? Unutra se nalazio
lanak pod nazivom Od sloenosti do zbunjenosti koji je napo-
menuo sledee:
Vetaki ivot, glavna podoblast istraivanja sloenosti, je nau-
ka bez injenica, po jednom kritiaru. Ali je izvrsna u generisanju
kompjuterske grafike.
Umesto toga, neki zastupnici vide veliki znaaj u injenici da
mogu da piu kratke kompjuterske programe koji prikazuju slike
na ekranu koje lie na bioloke objekte kao to je pueva kuica.
Zakljuak je da nije previe teko da nastane pu. Meutim, bio-
log ili biohemiar bi eleo da zna, ako biste otvorili kompjuterskog
pua, da li biste unutra videli biser? Ako biste dovoljno uveali sli-
ku, da li biste videli cilije i ribozome i mitohondrije i unutarelijske
transportne sisteme i sve druge sisteme koji su neophodni stvar-
nim ivim organizmima? Samim postavljanjem pitanja ve smo
odgovorili na njega. U lanku, Kaufman zapaa da u odreenom
trenutku vetaki ivot luta take gde ne mogu da odredim grani-
cu izmeu prie o svetu mislim, o svemu to je oko nas i stvarno
finim kompjuterskim igrama i umetnikim oblicima i igrakama.
218
Sve vie ljudi smatra da se trenutak kad neko zaluta iz jednog u

drugi svet javlja veoma rano.
Opet u cilju diskusije pretpostavimo da je teorija sloenosti
tana da su se sloena jedinjenja nekako samo-organizovala, i da
je to imalo veze sa postankom ivota. Ako prihvatimo njene pre-
mise, da li teorija sloenosti moe da prui objanjenje za sloene
biohemijske sisteme o kojima smo govorili u ovoj knjizi? Ne veru-
jem. Sloena, meusobno reagujua meavina hemikalija kakvu
ona zamilja je moda i mogla da se javi pre pojave ivota (ipak,
ponovo, nema praktino nijednog dokaza koji bi podrao ak i to),
ali to ne bi bilo bitno jednom kada bi zapoeo elijski ivot. Sutina
elijskog ivota je regulacija: elija kontrolie koliko i koje vrste
supstanci proizvodi; kada izgubi kontrolu, umire. Kontrolisana
elijska sredina ne doputa sretne sluajne interakcije meu jedi-
njenjima (uvek neodreene) koje su potrebne Kaufmanu. Poto
normalna elija strogo kontrolie svoja jedinjenja, teila bi da
sprei nasumino organizovanje novih, sloenih metabolikih
puteva.
Pretpostavimo dalje da se obrazac gena koji se ukljuuju i
iskljuuju u eliji, svojstveni razliitim vrstama elija jednog orga-
nizma, moe promeniti na nain izloen u teorijama Stjuarta
Kaufmana. (Razlika meu elijama jednog orgaizma nastaje to-
kom embrionalnog razvoja tako to se razliiti geni ukljuuju ili
iskljuuju. Na primer, geni za hemoglobin protein koji prenosi
kiseonik do tkiva se ukljuuju u elijama koje proizvode crve-
na krvna zrnca, ali se iskljuuju u ostalim elijama.) Iako nema
dokaza za to, pretpostavimo da teorija sloenosti ima veze sa
prekidaem koji pretvara jednu eliju u crveno krvno zrnce, a
drugu u nervnu eliju. Da li to moe da objasni postanak sloenih
biohemijskih sistema? Ne. Kao teorija simbioze, ovaj vid teori-
je sloenosti zahteva ranije postojee, ve funkcionalne sisteme.
Tako da ako elija iskljui skoro sve gene osim onih za proizvod-
nju hemoglobina, mogla bi da se pretvori u crveno krvno zrnce;
ako druga elija ukljui drugi niz gena, mogla bi da proizvodi pro-
teine karakteristine za nervnu eliju. Ali nijedna eukariotska
219
elija ne moe da ukljui ranije postojee gene i da odjednom

proizvede bakterijski bi (flagelum), jer nema tih ranije postojeih
proteina u eliji koji bi meusobno reagovali i proizveli ga. Jedi-
ni nain na koji bi elija mogla da proizvede bi je ako je struktu-
ra ve kodirana u njenoj DNK. U stvari, Kaufman nikada nije tvr-
dio da se takva nova i sloena struktura moe iznenada proizvesti
po teoriji sloenosti.
Teorija sloenosti e moda tek pruiti znaajan doprinos
matematici, a jo uvek bi mogla da prui umeren doprinos biohe-
miji. Ali ne moe da objasni nastanak sloenih biohemijskih struk-
tura koje izgrauju ivot. ak ni ne pokuava.
Detekcija dizajna
Zamislite sobu u kojoj lei izmrcvareno telo, spljoteno kao
palainka. Desetak detektiva puzi po podu, pregledajui pod sobe
i lupom traei bilo kakav trag o identitetu poinioca. Nasred sobe,
pored tela, stoji veliki, sivi slon. Detektivi paljivo izbegavaju noge
debelokoca dok puze, i ne gledaju ga ni za trenutak. Vremenom
detektivi postaju frustrirani zbog nedostatka napretka, ali odluno
nastavljaju, pretraujui pod sa jo vee blizine. Vidite, udbenici
kau da detektivi moraju da uhvate svog oveka, tako da nikada
ne uzimaju u obzir slonove.
Slon postoji i u sobi punoj naunika koji pokuavaju da objasne
razvoj ivota. Slon nosi naziv inteligentni dizajn. Osobi koja se ne
osea obaveznom da ogranii svoje istraivanje na neinteligentne
uzroke, neposredan zakljuak je da su mnogi biohemijski sistemi
dizajnirani. Nisu dizajnirani prirodnim zakonima, ni sluajnou
ni neizbenou; umesto toga, oni su planirani. Dizajner je znao
kako e sistemi izgledati kada budu potpuni, a zatim je preuzeo
korake da izgradi sisteme. ivot na zemlji na svom najosnovnijem
nivou, u svojim najkritinijim komponentama, predstavlja proiz-
vod inteligentnog dizajna.
220
Zakljuak o inteligentnom dizajnu prirodno sledi iz samih po-

dataka ne iz svetih knjiga ili zatucanih uverenja. Zakljuivanje da
je biohemijske sisteme dizajnirao inteligentan inilac predstavlja
jednostavan proces koji ne zahteva nikakve nove principe logike
ili nauke. Jednostavno proizilazi iz napornog rada koji je biohe-
mija sprovela tokom poslednjih etrdeset godina, zdruenim sa
razmatranjem naina na koji svakodnevno izvodimo zakljuke o
dizajnu. Svejedno, tvrenje da su biohemijski sistemi dizajnira-
ni e svakako mnogim ljudima zvuati udno, pa mi dopustite da
pokuam da to malo razjasnim.
ta je dizajn? Dizajn jednostavno predstavlja svrhovito
rasporeivanje delova. Sa tako irokom definicijom moemo da vi-
dimo da bi bilo ta moglo da se smatra dizajniranim. Pretpostavi-
mo da dok se vozite na posao jednog vedrog jutra, opaate pored
puta kola u plamenu njihov prednji deo je ulubljen, razbijeno
staklo razbacano unaokolo. Oko 5 metara od kola vidite nepokre-
tno telo kako lei u praini. Gazei konice, zaustavljate se pored
puta. Trite do tela, hvatate runi zglob da biste osetili puls, a
onda opaate da iza oblinjeg drveta stoji mladi ovek sa mini-
kamerom. Viete mu da pozove hitnu pomo, ali on nastavlja da
snima. Okreui se ponovo telu, zapaate da vam se ovek smei.
Nepovreeni glumac objanjava da je postdiplomac u oblasti soci-
jalnih pitanja i da vri istraivanje o spremnosti vozaa da pomo-
gnu nepoznatim povreenim osobama. Besno gledate u arlatana
koji se ceri dok ustaje i brie lanu krv sa lica. Zatim mu pomaete
da ostvari realistiniji izgled i zadovoljno se udaljavate dok ka-
merman jurei odlazi da pozove hitnu pomo.
Prividna nesrea je bila dizajnirana; niz delova je namerno
rasporeen da izgleda kao nezgoda. Drugi, manje uoljivi dogaaji
takoe mogu biti dizajnirani: kapute na iviluku u rastoranu je
moda rasporedio vlasnik pre nego to ste uli. Kante i konzerve
pored puta je moda postavio neki umetnik koji pokuava da
iznese neku udnu izjavu o ivotnoj sredini. Izgleda da bi i sluajni
susreti mogli da budu rezultat velikog dizajna (teoretiari zavere
uivaju postulirajui takav dizajn). Na zemljitu u okviru mog
221
univerziteta nalaze se skulpture za koje bih, da sam ih video kako

lee pored puta, pretpostavljao da su rezultat sluajnih udaraca u
metal sa otpada, ali one su dizajnirane.
Ishod ovog zakljuka da bi bilo ta moglo da bude namerno
rasporeeno je da ne moemo da znamo da neto nije bilo diza-
jnirano. Nauni problem onda postaje kako da pouzdano regis-
trujemo dizajn? Kada je razumno zakljuiti, u otsustvu znanja iz
prve ruke ili opisa oevidaca, da je neto dizajnirano? U sluaju
viedelnih fizikih sistema ako nema postepenog puta za njihovu
proizvodnju dizajn je oigledan kada je niz zasebnih, meusobno
dejstvujuih komponenti ureen na takav nain da ostvaruje funk-
ciju koju pojedinane komponente nisu ostvarivale.3 to je vea
specifinost meusobno reagujuih komponenti potrebnih za nas-
tanak funkcije, to je vea naa uverenost u zakljuak o dizajnu.
To se jasno moe videti na primerima raznovrsnih sistema. Pret-
postavimo da ste jednog nedeljnog popodneva sa branim drugom
ugostili drugi par radi igre slaganja rei. Kada se igra zavri, izlazite
iz sobe na pauzu. Vraate se nazad i nalazite slova slagalice ostavlje-
na u kutiji, neka licem navie, a neka licem na dole. Ne razmiljate
o tome dok ne primetite da slova okrenuta na gore glase Izvedite
nas na veeru, cicije. U trenutku zakljuujete da je u pitanju dizajn,
ni ne pokuavajui da razmotrite varija-ntu da su vetar ili zem-
ljotres ili maka mogli srenim sluajem da preokrenu prava slo-
va. Zakljuujete da je u pitanju dizajn jer je niz zasebnih kompone-
nti (slova) ureen kako bi ostvario svrhu (poruku) koju nijedna od
komponenti ne bi mogla pojedinano da ostvari. tavie, poruka
je visoko specifina; zamena nekoliko slova bi je uinila nejasnom.
Iz istog razloga, ne postoji postepen put do poruke, dodavanje jo
malo slova ne daje jo malo poruke, i tako dalje.
Uprkos mojoj nesposobnosti da prepoznam dizajn u skulptu-
rama oko univerziteta, esto je lako prepoznati dizajn u drugim
umetnikim delima. Na primer, batovani ureuju cvee u blizini
studentskog centra tako da ono ispisuje ime univerziteta. ak i da
ih niste videli kako rade, lako biste mogli da zakljuite da je cvee
222
svrhovito rasporeeno. to se toga tie, ako biste duboko u umi

naili na cvee koje jasno ispisuje ime MARKO, ne biste sumnjali
da je obrazac rezultat inteligentnog dizajna.
Zakljuak o dizajnu se najlake moe izvesti u sluaju
mehanikih objekata. Dok etate otpadom mogli biste da uoite
odvojene navrtnje i rafove i delove plastike i stakla veina
razbacana, deo naslagan jedan preko drugog, deo meusobno
privren. Pretpostavimo da vam je oko zapalo za gomilu koja je
izgledala naroito zbijena, a kada ste podigli polugu koja je viri-
la iz gomile, cela gomila je krenula sa njom. Kada ste pritisnu-
li polugu ona je glatko skliznula na jednu stranu gomile i povu-
kla za sobom privren lanac. Lanac je zauzvrat obrnuo zupanik
koji je okrenuo tri druga zupanika koji su pokrenuli ipku, gla-
tko je vrtei. Brzo ste mogli da zakljuite da gomila nije predsta-
vljala sluajno nagomilavanje otpada ve je dizajnirana (to jest, in-
teligentni inioc ju je uredio), jer vidite da komponente sistema
reaguju meusobno uz veliku specifinost za vrenje neega.
Sistemi u potpunosti izgraeni iz prirodnih komponenti takoe
mogu da ukazuju na dizajn. Na primer, pretpostavimo da sa pri-
jateljem hodate po umi. Iznenada, va prijatelj je izbaen visoko u
vazduh i ostavljen da visi vezan za noge puzavicom privrenom
za granu drveta. Nakon to ga oslobodite, rekonstruiete zamku.
Vidite da je puzavica omotana oko grane, a kraj vrsto privren
za zemlju. vrsto je uvren za zemlju ravastom granom. Grana
je privrena za drugu puzavicu sakrivenu liem tako da kada
se puzavica okida pomeri, povlai ravasti tap, oslobaajui za-
tegnutu puzavicu. Kraj puzavice je u obliku ome kako bi uhvatio
nogu i povukao je u vazduh. Iako je zamka u potpunosti nainjena
od prirodnih materijala, brzo biste zakljuili da je proizvod inteli-
gentnog dizajna.
U sluaju jednostavnog vetakog objekta kao to je elina
ipka, za izvoenje zakljuka o dizajnu esto je vaan kontekst. Ako
biste videli ipku van eliane, zakljuili biste da je u pitanju dizajn.
Pretpostavimo, meutim, da ste svemirskim brodom doputovali
223
do puste nepoznate planete koja nikada nije istraivana. Ako biste

videli desetak cilindrinih elinih ipki kako lee pored vulkana,
bilo bi vam potrebno vie informacija pre nego to biste mogli da
budete sigurni da nepoznati geoloki procesi prirodni za tu pla-
netu nisu proizveli ipke. Nasuprot tome, ako biste pronali de-
setak miolovki u blizini vulkana, uplaeno biste se osvrtali
strepei od pojave dizajnera.
Da biste doli do zakljuka o neemu to nije vetaki objekat
(na primer, raspored puzavica i grana u umi za sklapanje zamke),
ili da biste doli do zakljuka o dizajnu za sistem sastavljen od niza
vetakih objekata, mora da postoji prepoznatljiva funkcija sistema.
Ipak, pri definisanju funkcije mora se biti paljiv. Najnoviji kompju-
ter se moe koristiti za pritiskaanje papira; da li je to njegova funk-
cija? Sloeni automobil se moe koristiti kao prepreka vodenom
toku; da li bismo to trebali razmatrati? Ne. Pri razmatranju dizajna,
funkcija sistema koju moramo da razmatramo je ona koja zahteva
najveu koliinu unutranje sloenosti sistema. Tada moemo da pro-
cenjujemo koliko dobro delovi odgovaraju funkciji.4
Funkcija sistema je odreena iz unutranje logike sistema:
funkcija nije neizbeno isto to i svrha za koju je dizajner eleo
da primenjuje sistem. Osoba koja prvi put vidi miolovku moda
ne bi znala da je proizvoa oekivao da se ona koristi za hvatanje
mieva. Umesto toga bi mogla da je koristi za odbranu od proval-
nika ili kao sistem za upozorenje od zemljotresa (ako bi vibracije
aktivirale zamku), ali i dalje na osnovu posmatranja kako delo-
vi meusobno deluju zna da je dizajnirana. Slino tome, neko bi
mogao da pokua da koristi kosaicu kao ventilator ili kao van-
brodski motor. Ali je funkcija opreme da rotira seivo najbolje
definisana njenom unutranjom logikom.
Ko je tamo?
Zakljuivanje o dizajnu ne zahteva da imamo kandidata za
ulogu dizajnera. Moemo da odredimo da je sistem dizajniran
224
istraivanjem samog sistema, i moemo da se drimo ubeenja u

dizajn daleko snanije nego ubeenja o identitetu samog dizajnera.
U nekoliko gornjih primera, identitet dizajnera nije oigledan.
Nemamo predstavu ko je sastavio napravu sa otpada, ili zamku sa
puzavicom, niti zato. Svejedno, znamo da su sve te stvari dizajni-
rane zbog ureenosti nezavisnih komponenti u svrhu ostvariva-
nja nekog cilja.
Izvoenje zakljuaka o dizajnu se moe sprovesti uz visok ste-
pen uverenosti ak i kada je dizajner veoma udaljen. Arheolozi
koji kopaju traei nestali grad bi mogli da naiu na kockaste ka-
mene blokove, zatrpane desetine stopa pod zemljom, sa slikama
kamila i maaka, grifona i zmajeva. ak i da je to bilo sve to su
pronali, oni bi zakljuili da su blokovi dizajnirani. Ali, moemo
da idemo i dalje od toga. Bio sam tinejder kada sam gledao film
2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey). Da vam kaem
istinu, zaista nisam mario za film; jednostavno ga nisam shvatio.
Poeo je sa majmunima koji su tukli jedni druge tapovima, onda
je preao na svemirsko putovanje sa ubilakim kompjuterom, i
zavrio se starcem kome se prosipa pie i neroenim detetom koje
pluta u svemiru. Siguran sam da je imao neki dubok smisao, ali mi
nauniki tipovi ne shvatamo brzo te umetnike svari.
Meutim, postojala je jedna scena koju sam brzo shvatio. Prvi
svemirski let je sleteo na Mesec, i astronaut je izaao da istrauje.
U svom vijuganju naiao je na glatko oblikovan obelisk koji se
nadvijao nad meseevim predelom. Ja, astronaut, i ostatak pu-
blike smo odmah shvatili, bez potrebe za reima, da je predmet bio
dizajniran da je neki inteligentni inilac bio na Mesecu i formirao
obelisk. Film nam je kasnije pokazao da su vanzemaljci bili na Ju-
piteru, ali to nismo mogli da zakljuimo na osnovu obeliska. Koliko
smo mi mogli da zakljuimo posmatranjem samog objekta, mo-
gli su da ga dizajniraju vanzemaljci, aneli, ljudi iz prolosti (bilo
Rusi bilo itelji nestale civilizacije Atlantide) koji su mogli da pu-
tuju svemirom, ili ak jedan od drugih astronauta na letu (koji ga
je, kao alu, drao skrivenog, a zatim postavio na Mesec pre nai-
laska astronauta koji ga je kasnije pronaao). Da se zaplet zaista
225
razvijao du bilo koje od ovih ideja, publika ne bi mogla da kae da je

zaplet protivreio izgledu obeliska. Meutim, da je film pokuavao
da tvrdi da obelisk nije dizajniran, publika bi zvidala dok film-
ski operator ne bi zaustavio film. Zakljuak da je neto dizajnirano
se moe izvesti sasvim nezavisno od znanja o dizajneru. Kao stvar
procedure, prvo se mora prihvatiti injenica o dizajnu, pre po-
stavljanja daljih pitanja o dizajneru. Moemo se drati zakljuka o
dizajnu sa svom vrstinom koja je mogua na ovom svetu, bez bilo
kakvog znanja o dizajneru.
Na ivici
Svako moe da vidi da je planina Ramor (Mt. Rushmore) di-
zajnirana (jedna cela padina ove planine je isklesana tako da pri-
kazuje likove nekoliko velikih amerikih predsednika, prim. red..)
ali, kako je kralj Sijama esto govorio, i to e proi. Kako vreme
prolazi, a kia pada i vetar nosi, planina Ramor e promeniti svoj
oblik. Hiljade godina u budunosti, ljudi e moda proi pored pla-
nine i videti samo neznatne naznake lica u stenama. Da li bi osoba
mogla da zakljui da je erodirana planina Ramor bila dizajnira-
na? Zavisi. Zakljuivanje da je u pitanju dizajn zahteva identifikaci-
ju zasebnih komponenti koje su ureene radi ostvarivanja svrhe, a
snagu zakljuka nije lako za kvantifikovati. Arheolozi iz budunosti
bi mogli da prepoznaju planinu Ramor ako bi mogli da vide bar
neto to bi liilo na uvo, nos, donju usnu, i moda bradu razliitih
likova predsednika. Delovi nisu zaista ureeni jedan u odnosu na
drugi i mogli bi jednostavno da predstavljaju neobinu stensku
formaciju.
Na povrini Meseca se nalazi neto to lii na lice oveka. Moe
se ukazati na tamnije oblasti koje lie na oi i usta. To je moda
neko dizajnirao, moda vanzemaljci, ali broj i specifinost kom-
ponenti nisu dovoljni za utvrivanje da li je svrha pripisana obra-
scu stvarno bila i namenjena. Italija je moda namerno dizajni-
rana da lii na izmu, ali moda i nije. Nema dovoljno podataka
za donoenje pouzdanog zakljuka. asopis National Enquirer je
226
jednom objavio priu koja je elela da pokae ljudsko lice na

povrini Marsa; meutim, slinost je bila neznatna. U takvim
sluajevima moemo samo da kaemo da je, kao bilo ta, moglo da
bude dizajnirano, ali ne moemo to da tvrdimo sa sigurnou.
Kako se broj i kvalitet komponenti koje se meusobno uklapaju
radi formiranja sistema poveava, moemo da budemo sve vie
ubeeni u zakljuak o dizajnu. Pre nekoliko godina je izveteno da
je bu koja je rasla u friideru jedne gospoe iz Tenesija formira-
la Elvisov lik. Ponovo, slinost se mogla videti, ali je bila neznatna.
Meutim, pretpostavimo da je slinost bila oigledna. Pretpostavi-
mo da lik nije bio izgraen samo od crne bui. Pretpostavimo da je
uestvovala i Serratia marcescens bakterija koja raste u crvenim
slojevima. Pretpostavimo da su tu bile i kolonije kvasca Saccharo-
myces cerevisiae, koje su sjajno bele. Tu je takoe bila i Pseudomo-
nas aeruginosa, koje je zelena, i Chromobacterium violaceum, koja
je ljubiasta, i Staphylococcus aureus, koja je uta. I pretpostavimo
da su zeleni mikroorganizmi rasli u obliku Elvisovih pantalona, a
da su ljubiaste bakterije formirale njegovu koulju. A veoma male
take smenjujuih crvenih i belih bakterija su dale njegovo lice sa
bojom mesa.
U stvari, pretpostavimo da su bakterije i bu iz friidera formi-
rale Elvisov lik koji je skoro identian jednom od onih postera
koji se mogu videti u muzikim radnjama. Da li tada moemo da
zakljuimo da je lik dizajniran? Da, moemo uz istu uverenost sa
kojom zakljuujemo da su posteri iz radnji dizajnirani.
Da je ovek na Mesecu imao bradu i ui i naoare i obrve
zakljuili bismo da je dizajniran. Da Italija ima proreze za dug-
mad i pertle i da Sicilija veoma lii na fudbalsku loptu, sa obo-
jenim traftama i imenom, mislili bismo da su dizajnirani. Kako
se broj i kvalitet delova meuzavisnih sistema poveava, tako se
poboljava i naa procena o dizajnu i moe da dosegne sigurnost.
Teko je koliinski odrediti te stvari.5 Meutim, lako je zakljuiti
da je tako detaljan sistem kao to je celovit bakterijski Elvis - di-
zajniran.
227
Biohemijski dizajn
Lako je videti dizajn u Elvisovim posterima, miolovkama i
porukama iz slagalica rei. Ali biohemijski sistemi nisu mrtvi ob-
jekti; oni su deo ivih organizama. Da li ivi biohemijski sistemi
mogu biti inteligentno dizajnirani? Nije prolo ba mnogo vreme-
na od kada se smatralo da je ivot izgraen od posebne supstance,
razliite od supstance koja izgrauje neive objekte. Fridrih Ve-
ler (Friedrich Wohler) je pobio tu ideju. Dugo vremena nakon toga,
sloenost ivota je poraavala veinu pokuaja da se ona razume
i menja. Meutim, poslednjih decenija biohemija je napredovala
tako krupnim koracima da naunici dizajniraju osnovne promene
u ivim organizmima. Razmotrimo nekoliko primera biohemij-
skog dizajna.
Kada sistem za zgruavanje krvi zakae, svojevoljan ugruak
moe da blokira protok krvi kroz srce, ugroavajui ivot. Po
sadanjem nainu leenja, protein koji se prirodno javlja se
ubrizgava pacijentu da bi se ugruak razgradio. Meutim, priro-
dni protein ispoljava neke negativne efekte, pa domiljati istraivai
pokuavaju da u laboratoriji proizvedu novi protein koji moe da
obavi posao bolje.6 Ukratko, strategija je sledea (slika 9-1). Mno-
gi proteini sistema za zgruavanje krvi se aktiviraju drugim fakto-
rima koji odsecaju njegov deo, time ga aktivirajui. Meutim, deo
koji se odseca cilja samo njegov aktivator i nijedan drugi. Plazmi-
nogen prekursor plazmina, proteina koji razlae krvne ugruke -
ima metu koja se iseca veoma sporo, nakon to se ugruak formirao
i zaceljivanje otpoelo. Meutim, za tretiranje infarkta, plazmin je
odmah neopodan na mestu na kome se nalazi krvni ugruak koji
spreava cirkulaciju.
Da bi plazmin bio odmah dostupan na pravom mestu, istraivai
su izolovali i izmenili gen za plazminogen. Zamenjuje se deo gena
koji kodira mesto u plazminogenu koje se iseca da bi se aktivirao
protein. Zamenjen je delom gena za drugu komponentu puta za
zgruavanje krvi (kao to je prethodnik plazma tromboplastina,
ili PTA) koji se brzo iseca trombinom. Ideja je sledea: formira-
228
Slika 9-1
(1) Izoluje se gen za plazminogen. (Na slici su prikazane aminokise-
line koje kodira gen, a ne sama DNK.) (2) Izbacuje se deo gena koji
kodira oblast proteina koji se tokom aktivacije iseca sporo. (3) Deo
drugog gena koji kodira proteinski region koji se brzo iseca trombi-
nom se ubacuje u gen za plazminogen. (4) Sada postoji dizajnirani,
hibridni gen koji e, kada se ubaci u eliju, proizvesti plazminogen
koji se brzo aktivira trombinom.
1) DCGKPQVEPKKCPGRVVGGCVAHPHSWPWQ
2) DCGKPQVEPKKC- -VGGCVAHPHSWPWQ
-TTKIKPRI-
3) DCGKPQVEPKKC- -VGGCVAHPHSWPWQ
4) DCGKPQVEPKKCTTKIKPRIVGGCVAHPHSWPWQ
ni plazminogen, koji nosi deo koji se iseca trombinom, e brzo

biti iseen i aktiviran u blizini ugruka, poto je trombin prisutan
na tom mestu. Ali aktivnost koja se brzo oslobaa nije aktivnost
PTA, ve plazmina. Oekuje se da bi, ako bi se takav protein brzo
ubrizgao u rtvu infarkta, plazmin pomogao rtvi da se oporavi uz
minimalno trajno oteenje.
Novi protein je proizvod inteligentnog dizajna. Neko sa zna-
njem o sistemu za zgruavanje krvi je seo za sto i skicirao put za
proizvodnju proteina koji bi kombinovao osobine plazmina u razla-
ganju ugruka sa osobinom brze aktivacije kod proteina koji se ise-
caju trombinom. Dizajner je znao ta e krajnji proizvod njegovog
229
rada da vri, i radio je na ostvarivanju tog cilja. Nakon to je plan

nacrtan, dizajner (ili njegov postdiplomac) je otiao u laboratoriju
i preuzeo korake za izvravanje plana. Rezultat je protein koji niko
u svetu nije do tada video protein koji e izvriti plan dizajnera.
Biohemijski sistemi zaista mogu biti dizajnirani.
Inteligentan dizajn biohemijskih sistema je u stvari sasvim
est ovih dana. Da bi dijabetiarima obezbedili ljudski insulin koji
je teko dobiti, istraivai su pre jedne decenije izolovali gen za
ljudski insulin. Ubacili su ga u deo DNK koji je mogao da preivi
u bakterijskoj eliji i uzgajali su izmenjene bakterije. Bakterijska
elijska mainerija je zatim proizvela ljudski insulin, koji je izolo-
van i korien u leenju pacijenata. Neke laboratorije sada men-
jaju neke organizme ugraivanjem promenjene DNK direktno u
njihove elije. Dizajnirane biljke koje su otporne na mraz ili inse-
kte tetoine postoje ve izvesno vreme; neto noviji je inenjering
krava koje daju mleko koje sadri velike koliine korisnih proteina.
Moglo bi se zapaziti da iako gore opisani primeri sistema pred-
stavljaju primere biohemijskog dizajna, u svim sluajevima di-
zajner je samo prerasporedio delove prirode; nije proizveo novi
sistem poevi od nule. To je tano, ali verovatno nee jo dugo
biti tako. Naunici danas aktivno rade na otkrivanju tajni o tome
ta proteinima daje njihove posebne sposobnosti. Napredak je
bio spor ali stabilan. Nee puno proi, a proteini e se proizvodi-
ti od nule, dizajnirani za specifine, nove funkcije. to je jo im-
presivnije, organski hemiari proizvode nove hemijske sisteme
koji oponaaju ivotne aktivnosti. To je isticano u popularnim
medijima kao sintetiki ivot. Iako to predstavlja preterivanje
osmiljeno radi prodaje asopisa, rad pokazuje da inteligentni
inilac moe da dizajnira sistem koji ispoljava osobine nalik bio-
hemijskim bez korienja jedinjenja za koje se zna da se pojavlju-
ju u ivim sistemima.
Poslednjih godina neki naunici su ak poeli da dizajniraju
nove biohemikalije koristei principe mikroevolucije mutaci-
je i odabiranje.7 Ideja je jednostavna: hemijski se proizvede veliki
230
broj razliitih delova DNK ili RNK, a zatim se iz meavine izvadi

nekoliko delova koji imaju osobinu koju dizajner eli, kao to je
sposobnost vezivanja vitamina ili proteina. To se vri meanjem
vrstih estica za koje je protein ili vitamin prikaen sa rastvo-
rom koji sadri meavinu DNK ili RNK delova, a zatim ispiranjem
rastvora. Delovi DNK ili RNK koji vezuju vitamin ili protein ostaju
prilepljeni za vrste estice; svi delovi koji se ne vezuju su ispra-
ni. Nakon odabiranja pravih delova eksperimentator koristi enzi-
me kako bi proizveo veliki broj tih delova. Derald Dojs (Gerald
Joyce), vodei strunjak u toj oblasti, poredi ovaj proces sa selek-
tivnim uzgojem: Ako neko eli crveniju ruu ili pufnastiju per-
sijsku maku, on odabira za uzgajanje one jedinke koje u najveoj
meri ispoljavaju eljenu crtu. Prema tome, takoe, ako neko eli
molekul koji ispoljava odreenu hemijsku crtu, onda iz velike po-
pulacije molekula odabira one koji najbolje ispoljavju osobinu.8
Kao i selektivni uzgoj, metod ima prednosti mikroevolucije, ali
takoe ima ogranienja. Jednostavne biohemijske aktivnosti se
mogu proizvesti, ali ne i sloeni sistemi o kojima smo govorili u
ovoj knjizi.
Na vie naina ova tehnika lii na klonalnu selekciju antitela,
o kojoj smo govorili u 7. poglavlju. Zaista, drugi naunici koriste
sposobnost imunog sistema da proizvodi antitela protiv skoro
bilo kog molekula. Naunici ubrizgavaju ivotinji molekul od inte-
resa (na primer, lek) i izoluju antitela koja se proizvedu protiv
njega. Antitela se zatim mogu koristiti kao kliniki ili komercija-
lni reagensi za detekciju molekula. U nekim sluajevima se mogu
proizvesti antitela koja se ponaaju kao jednostavni enzimi9 (na-
zivaju se abzimi). Oba ova pristupa DNK/RNK ili antitela
obeavaju da e pronai niz primena u industriji i medicini u bli-
skoj budunosti.
injenicu da biohemijske sisteme mogu da dizajniraju inteli-
gentni inioci za sopstvene potrebe priznaju svi naunici, ak i
Riard Dokins. U svojoj najnovijoj knjizi Dokins zamilja hipotetiki
scenario u kome je vodei naunik kidnapovan i primoran da radi
na biolokom oruju za zlu, militaristiku zemlju.10 Naunik alje
231
poziv za pomo kodirajui poruku u DNK sekvenci virusa gripa:

zaraava sebe izmenjenim virusom, kija na gomilu ljudi, i strpljivo
eka da se grip rairi svetom, uveren da e drugi naunici izolova-
ti virus, sekvencirati njegovu DNK, i deifrovati njegov kod. Poto
se Dokins slae da biohemijski sistemi mogu biti dizajnirani, i da
ljudi koji nita ne znaju o dizajniranju svejedno mogu da ga regis-
truju, onda se pitanje da li je biohemijski sistem bio dizajniran jed-
nostavno svodi na iznoenje dokaza koji podupiru dizajn.
Takoe moramo da razmotrimo ulogu prirodnih zakona. Priro-
dni zakoni mogu da organizuju materiju na primer, tok vode moe
da nagomila mulj dovoljno da zagradi deo reke, primoravajui je da
promeni tok. U ovom sluaju su bitni zakoni bioloke reprodukcije,
mutacije i prirodnog odabiranja. Ako se bioloka struktura moe
objasniti prirodnim zakonima, onda ne moemo da zakljuimo da
je dizajnirana. Meutim, tokom ove knjige sam pokazao zato mno-
gi biohemijski sistemi ne mogu nastati prirodnim odabiranjem
koje deluje na mutacije: ne postoji nijedan direktan, postepen put
do ovih neumanjivo sloenih sistema, a hemijski zakoni snano go-
vore protiv neusmerenog razvoja biohemijskih sistema koji proiz-
vode molekule kao to je AMP. Alternative gradualizmu koje se za-
snivaju na neinteligentnim uzrocima, kao to su teorije simbioze
i sloenosti, ne mogu (a ak i ne pokuavaju) da objasne osovne
biohemijske maine ivota. Ako prirodni zakoni karakteristini
za ivot ne mogu da objasne bioloki sistem, onda kriterijumi za
izvoenje zakljuka o dizajnu postaju isti kao i za neive sisteme.
Nema magine take neumanjive sloenosti od koje je darvinizam
logiki nemogu. Ali prepreke gradualizmu postaju sve vie i vie
kako strukture postaju sloenije i meuzavisnije.
Da li bi mogao da postoji jo uvek neotkriven prirodni proces
koji bi objasnio biohemijsku sloenost? Moemo da kaemo da
ako takav proces postoji, niko nema predstavu kako bi delovao.
Dalje, delovao bi nasuprot celokupnom ljudskom iskustvu, kao i
pretpostavka da bi prirodni proces mogao da objasni kompjutere.
Suoeni sa masivnim dokazima koje imamo u korist biohemijskog
232
dizajna, ignorisanje tih dokaza u ime nekog fantomskog procesa bi

bilo jednako igranju uloge detekiva koji ignoriu slona.
Poto smo raistili ova preliminarna pitanja, moemo da
zakljuimo da su biohemijski sistemi o kojima smo govorili u po-
glavljima od 3. do 6. dizajnirani inteligentnim faktorom. Moemo
da budemo uvereni u na zakljuak po tom pitanju isto kao to
smo uvereni u zakljuak da je miolovka dizajnirana, ili da su
planina Ramor ili Elvisov poster dizajnirani. Nema pitanja o ste-
penu za ove sisteme, kao za ovekov lik na Mesecu ili oblik Italije.
Naa uverenost u dizajn cilije ili unutarelijskog transporta se za-
sniva na istim principima kao i naa sposobnost da budemo uvere-
ni u dizajn bilo ega: ureenost zasebnih komponenti kako bi se
ostvarila prepoznatljiva funkcija koja znaajno zavisi od kompo-
nenti.
Funkcija cilije je da bude motorizovano veslo. Da bi ostvarile tu
funkciju, mikrotubule, neksinski veznici i motorni proteini moraju
da budu ureeni na precizan nain. Moraju meusobno prisno da
se prepoznaju, i da ostvaruju precizno uzajamno dejstvo. Funkcija
nije mogua ako bilo koja od komponenti nedostaje. tavie, mno-
gi drugi faktori pored gore navedenih su neophodni da bi sistem
bio od koristi za ivu eliju: cilija mora da bude pozicionirana na
pravom mestu, pravilno usmerena i iskljuena ili ukljuena u za-
visnosti od potreba elje.
Sistem za zgruavanje krvi ima funkciju vrste, ali privremene
barijere. Komponente sistema su ureene u tu svrhu. Fibrinogen,
plazminogen, trombin, protein C, Krismasov faktor, i druge kom-
ponente puta zajedno vre neto to nijedna od komponenti ne
moe da vri sama. Kada vitamin K nije dostupan ili antihemofi-
lni faktor nedostaje, sistem se rui sasvim sigurno kao to maina
Rubi Goldberga ne funkcionie ako neka komponenta nedostaje.
Komponente seku jedna drugu na pravim mestima, reaju se jedna
za drugom na precizan nain. Deluju kako bi formirale finu struk-
turu koja ostvaruje specifian zadatak.
233
Funkcija unutarelijskog transporta je da prenosi tovar sa jed-

nog mesta na drugo. Da bi to vrio paketi moraju biti oznaeni,
odredita prepoznata, a vozila opremljena. Mehanizmi moraju biti
na mestu radi naputanja jedne ograene oblasti elije i ulaenja u
drugu ograenu oblast. Neuspeh sistema ostavlja manjak kritinih
zaliha ovde, i zaguujui viak tamo. Enzimi koji su korisni u jed-
noj zatvorenoj oblasti (elijskoj organeli) donose pusto u drugoj
oblasti.
Funkcije drugih biohemijskih sistema o kojima sam govorio su
lako prepoznatljive, a njihovi meuzavisni delovi mogu se prebro-
jati. Poto funkcije zavise od sloenih uzajamnih reakcija delova,
moramo da zakljuimo da su i oni, kao miolovka, bili dizajnirani.
Dizajniranje koje se trenutno odigrava u biohemijskim labo-
ratorijama irom sveta aktivnost koja je potrebna za planiranje
novog plazminogena koji moe biti iseen trombinom, ili krava
koja daje hormon rasta u svom mleku, ili bakterija koja lui ljud-
ski insulin je uporedivo dizajniranju koje je prethodilo sistemu
za zgruavanje krvi. Laboratorijski rad postdiplomaca u sasta-
vljanju delova gena u namernom pokuaju da proizvedu neto
novo je uporediv radu koji je izvren za stvaranje prve cilije.
Razluivanje
Samo zato to moemo da zakljuimo da su neki biohemijski
sistemi dizajnirani, ne znai da su svi subelijski sistemi izriito
dizajnirani. tavie, neki sistemi su moda dizajnirani, ali bi do-
kazivanje njihovog dizajna moglo da bude teko. Lice Elvisa bi
moglo da bude jasno i razgovetno, a njegova (navodna) gita-
ra impresionistiki mutna. Uoavanje dizajna u ciliji bi moglo da
bude lako, ali bi dizajn u drugom sistemu mogao da bude granian
ili neuoljiv. Ispostavlja se da elija sadri sisteme koji se prostiru
od oigledno dizajniranih do onih kod kojih dizajn nije siguran.
Imajui na umu da bi bilo ta moglo da bude dizajnirano, razmotri-
mo par sistema kod kojih je teko uoiti dizajn.
234
Osnov ivota je elija, u kojoj su biohemijski procesi koji lee

u osnovi elijskog postojanja ograeni od ostatka sredine. Struk-
tura koja ograuje eliju se naziva elijska membrana. Veinom je
izgraena od molekula koji su hemijski slini deterdentima koji-
ma peremo sudove i odeu. Taan tip molekula, nalik na deterdent,
koji se koristi u membranama veoma varira od jedne vrste elije
do druge: jedni su dui, neki su krai; neki su oputeniji, drugi
krui; neki imaju pozitivni naboj, neki negativan, a neki su neu-
tralni. Veina elija sadri meavinu razliitih tipova molekula u
svojim membranama, a meavina moe biti razliita za razliite
tipove elija.
Kada se molekuli deterdenta nau u vodi, oni tee da se
meusobno udrue. Ova drueljubivost postaje oigledna u vidu
mehuria koji se javljaju u ve maini tokom pranja. Mehurii se
sastoje od veoma tankih slojeva deterdenta (plus neto vode)
u kojima su molekuli upakovani jedan do drugog. Sferini oblik
mehuria se javlja usled fizike sile zvane povrinski napon, koja
tei da smanji povrinu mehuria na najmanju moguu povrinu
za smetanje deterdenta. Ako uzmete molekule iz elijske mem-
brane, preistite ih od svih drugih komponenti elije, i rastvorite
ih u vodi, esto e se grupisati zajedno u sferian, zatvoren oblik.
Poto ti molekuli formiraju mehurie sami od sebe, poto
je udruivanje molekula nasumino, i poto nijedan naroit
pojedinaan molekul nije potreban za formiranje membrane,
teko je izvesti zakljuak o inteligentnom dizajnu elijskih mem-
brana. Kao kamenje u kamenom zidu, svaka komponenta se lako
moe zameniti drugom komponentom. Kao i u sluaju bui na
mom friideru, dizajn nije oigledan.
Ili razmotrimo hemoglobin protein u crvenim krvnim zrnci-
ma koji prenosi kiseonik iz plua do perifernog tkiva. Hemoglobin
je izgraen od etiri proteina koji su spojeni, i svaki od ta etiri pro-
teina moe da vee kiseonik. Dva od etiri proteina su meusobno
identina, kao i druga dva. Ispostavlja se da se, zbog naina na
koji su etiri sastavna proteina hemoglobina meusobno spojena,
235
prvi kiseonik koji naie vezuje slabije od preostala tri. Razlika u

snazi vezivanja kiseonika rezultuje ponaanjem zvanim koopera-
tivnost. Jednostavno reeno, to znai da se koliina kiseonika veza-
nog veiim brojem molekula hemoglobina (kako se odigrava u krvi)
ne poveava direktno sa koliinom kiseonika u vazduhu. Umesto
toga, kada je koliina kiseonika u okruenju mala, praktino nije-
dan kiseonik se ne vezuje za hemoglobin daleko manje nego to
bi se vezivalo da ne postoji kooperativnost. Sa druge strane, kada
se koliina kiseonika u okruenju povea, koliina kiseonika ve-
zanog za hemoglobin u krvi se poveava veoma brzom stopom. O
tome se moe razmiljati kao o neemu nalik na domino efekat;
potreban je odreen napor da bi se oborila prva domina (ili vezao
prvi kiseonik), ali e ostale domine zatim pasti automatski. Koope-
rativnost ima vane fizioloke posledice: omoguava hemoglobinu
da postane potpuno zasien kada ima puno kiseonika (kao to je u
pluima) i da lako odbaci kiseonik tamo gde je potreban (kao to
je u perifernim tkivima).
Takoe postoji drugi protein, zvan mioglobin, koji je veoma
slian hemoglobinu osim to ima samo jedan proteinski lanac, a ne
etiri, i prema tome vezuje samo jedan kiseonik. Vezivanje kiseo-
nika za mioglobin nije kooperativno. Pitanje je, ako pretpostavimo
da ve imamo protein koji vezuje kiseonik kao to je mioglobin, da
li iz funkcije hemoglobina moemo da izvedemo zakljuak o inteli-
gentnom dizajnu? Dokaz za dizajn je slab. Poetna taka, mioglo-
bin, ve moe da vezuje kiseonik. Ponaanje hemoglobina se moe
ostvariti prilino jednostavnom modifikacijom ponaanja mioglo-
bina, a pojedinani proteini hemoglobina veoma lie na mioglobin.
Tako, iako se na hemoglobin moe gledati kao na sistem sa uza-
jamno dejstvujuim delovima, uzajamno dejstvo ne radi nita bi-
tno drugaije od pojedinanih komponenti sistema.
Poslednji biohemijski sistem je onaj o kome sam ve govorio u
7. poglavlju - sistem koji proizvodi AMP. Zakljuivanje o dizajnu je
ovde kao zakljuivanje da je slika pripisana uvenom, ali mrtvom
umetniku u stvari falsifikat druge osobe iz istog vremena. Moda
vidite da slika ima upisano ime umetnika u donjem uglu, ali su
236
potezi etkicom, kombinacija boja, tema, materijal platna, i sama

slika razliiti.
Poto je tako puno koraka potrebno za proizvodnju AMP-a,
poto se meuproizvodi ne koriste, i poto sve nae znanje hemije
snano govori protiv neusmerene proizvodnje takvog puta, izgle-
da da je dokaz za dizajn AMP puta prilino jak. Teoretski, zakljuak
o dizajnu ovde je podloan tipu scenarija Stjuarta Kaufmana;
meutim, teorija sloenosti trenutno nije nita vie od fantoma, a
poznato hemijsko ponaanje molekula govori snano protiv sce-
narija. Takoe, zakljuak o inteligentnom dizajnu drugih biohemij-
skih sistema poveava pouzdanost pozivanja na dizajn i za ovaj
sistem.
Poto bi bilo ta moglo da bude dizajnirano, i poto moramo da
iznesemo dokaze da bismo pokazali dizajn, nije iznenaujue da
moemo da budemo uspeniji u prikazu dizajna kod jednog bio-
hemijskog sistema, a manje uspeni kod drugog. Samo za neke
odlike elije moemo da pretpostavimo da su, moda, rezultat
jednostavnih prirodnih procesa. Veina drugih odlika su skoro sigu-
rno dizajnirane. A za neke moemo da budemo potpuno uvereni
da su dizajnirane.
237
10. poglavlje
Pitanja o dizajnu
Jednostavne ideje
Ponekad je potrebno iznenaujue puno vremena da bi se jed-
nostavna ideja pravilno razvila, iako je ideja veoma mona. Moda
je najuveniji primer toga izum toka. Pre toka ljudi su se vu-
kli unaokolo u kolima koja su vukli konji i koja su klizala na mot-
kama, tarui zemlju i proizvodei veliko trenje. Bilo koji osnovac
naeg doba bi mogao da ih posavetuje da naprave zaprena kola sa
tokovima, jer je uio o tokovima. Ideja toka je istovremeno veo-
ma mona i, osvrui se unazad, zapanjujue jednostavna, a prua
niz praktinih prednosti u ivotu. Pa ipak, ideja se formirala i raz-
vijala uz velike potekoe.
Jo jedna mona ideja je fonetska azbuka. Fonetska azbuka je
sastavljena iz simbola koji oznaavaju zvukove; spajanjem neko-
liko ovih simbola, dobija se niz koji predstavlja zvuk prave rei.
Fonetska azbuka stoji kao suprotnost u odnosu na sistem pisa-
nja u vidu hijeroglifa, kod koga slikoviti simboli predstavljaju rei.
Hijeroglifi na vie naina predstavljaju mnogo prirodniji nain za
pisanje, naroito za nekoga ko tek poinje. Neko ko ne poseduje
znanje o pisanoj komunikaciji e daleko verovatnije nacrtati sliku
psa koji grize kost nego to e na papiru napisati znakove u ovoj
formi: pas grize kost, a zatim rei prijateljima da znak koji lii na
krug sa linijom koja se sputa sa jedne strane (p) oznaava zvuk
p, krug sa uvijenom linijom sa druge strane (a) oznaava zvuk
a, i tako dalje. Ako bi ve postojao, prirodniji sistem hijeroglifa bi
teio da sprei usvajanje fonetske azbuke, iako je fonetski sistem u
stvari jednostavniji i daleko raznovrsniji kada je jezik sloeniji.
238
10. Pitanja o dizajnu
U osnovnoj koli uimo da u broju 561 cifra 1 oznaava 1, ali ci-

fra 6 oznaava 60, a cifra 5 oznaava 500. Zbog ovog malog trika sa
vrednou u zavisnosti od pozicije, rad sa brojevima postaje tako
jednostavan da i dete moe da radi sa njima. Desetogodinjak koji
je pravilno nauen moe da sabere 561 i 427 i dobije 988, a svaki
12-ogodinjak ume da pomnoi 41 sa 17 i dobije 697. Ali pokuajte
da saberete ili pomnoite te brojeve koristei rimske brojeve!
Pokuajte da saberete XXIV i LXXVI da biste dobili C (a da prvo ne
pretvorite rimske brojeve u arapske). Rimski brojevi su korieni
u Evropi do srednjeg veka; zbog toga, veina populacije nije mogla
da vri jednostavne proraune koje savremeni blagajnik ili kasirka
mogu da izvre. Jednostavna sabiranja su zahtevala talenat pose-
bno obuenih ljudi koji su zaraivali za ivot raunajui.
Vukui se prema dizajnu

Ideja o inteligentnom dizajnu je takoe jednostavna, mona,
oigledna ideja koja je bila gurnuta u stranu pri takmienju sa, i
kontaminacijom, stranim idejama. Od samog poetka glavni tak-
mac hipotezi strogog dizajna je bilo nejasno oseanje da, ako neto
odgovara naoj ideji o nainu na koji su stvari ureene, onda je to
bio dokaz za dizajn. Rani grki filozof Diogen je video dizajn u regu-
larnosti godinjih doba:
Takva raspodela ne bi bila mogua bez inteligencije, da sve stvari
moraju da imaju svoju meru: zima i leto, i no i dan, i kia i vetar
i periodi lepog vremena; i za druge stvari e se, ako se podrobno
proue, pokazati da imaju najbolji mogui raspored.1
Kae se da je Sokrat zapazio:
Zar nije za divljenje... da su usta kroz koja prolazi hrana postavlje-
na tako blizu nosa i oiju kako bi se spreio neopaen prolaz bilo
ega to je nepodesno za ishranu? I zar jo moe da se dvoumi,
Aristodeme, da li je ovakav raspored delova delo sluaja, ili mu-
drosti i vetine.2
239
Takva sentimentalna razmiljanja, iako ljudski razumna, su za-

snovana jednostavno na oseanju da je svet prijatno mesto, i nita
vie. Nije teko zamisliti da bi Diogen, da je iveo na Havajima
gde nema zime, lako mogao da smatra da je nedostatak godinjih
doba najbolji mogui raspored. Da su se Sokratova usta nalazi-
la pored ake mogli bismo da zamislimo kako tvrdi da je to pode-
sno za prenos hrane do usta. Argumenti u korist dizajna zasnovani
na obinom uveravanju u njihovu podesnost nestaju kao jutar-
nja rosa kada se suoe i sa najmanjim skepticizmom.
Tokom ljudske istorije, veina uenog naroda (i jo vie
neuenog) je smatrala da je dizajn oigledan u prirodi. U stvari,
do Darvinovog vremena argument da je svet dizajniran je bio
uobiajen i u filozofiji i u nauci. Meutim, intelektualna zasnova-
nost argumenta je bila slaba, verovatno zbog nedostatka dru-
gih, suprotnih ideja. Predarvinistika snaga argumenta za dizajn
je dostigla vrhunac u spisima anglikanskog svetenika iz devet-
naestog veka Vilijema Pejlija (William Paley). Nadahnuti sluga
svog Boga, Pejli je imao iroko nauno obrazovanje koje se ogleda
u njegovim rukopisima, ali je, ironino, preterivanjem omoguio
pobijanje njegovog argumenta.
uveni uvodni odeljak Pejlijeve Prirodne teologije pokazuje
mo argumenta, ali sadri i neke nedostatke koji su kasnije dove-
li do odbacivanja:
Pretpostavimo da sam, pri prolasku kroz pustaru, udario nogom u
kamen, i da sam upitan kako se kamen tu naao, mogao bih da od-
govorim da se koliko ja znam on tu nalazio oduvek; niti bi, moda,
bilo sasvim lako pokazati apsurdnost tog odgovora. Ali pretpostavi-
mo da sam na zemlji pronaao asovnik, i da treba utvrditi kako
se asovnik tu naao, teko da bih pomislio na odgovor koji sam
malopre dao, da je koliko ja znam asovnik mogao tu da se nala-
zi oduvek. Ali zato ovaj odgovor ne bi bio podesan za asovnik
kao za kamen; zato nije podjednako prihvatljiv u drugom sluaju
kao u prvom? Zbog tog razloga, i nijednog drugog, to jest, da kad
pregledamo asovnik, uviamo ono to ne moemo da otkrijemo
240
kod kamena da su nekoliko njegovih delova uokvireni i sastavlje-

ni radi svrhe, na primer da su oblikovani i podeeni tako da pro-
uzrokuju kretanje, i to tako regulisano kretanje da pokazuje vreme
dana; a da su razliti delovi drugaije oblikovani nego to jesu, ili
postavljeni na drugaiji nain ili po bilo kakvom drugaijem redo-
sledu od onog po kom su postavljeni, ili se nikakvo kretanje ne bi
vrilo u maini, ili nijedno koje bi odgovaralo upotrebi kojoj sada
slui. Da razmotrimo nekoliko najjednostavnijih delova i njihove
uloge, koje zajedno tee jednom rezultatu: Vidimo cilindrinu ku-
tiju koja sadri navijenu elastinu oprugu, koja, svojom tenjom da
se opusti, okree kutiju. Zatim opaamo savitljiv lanac... zatim na-
lazimo niz tokia... Opaamo da su tokii sainjeni od mesinga,
da ne bi rali;... da je preko lica asovnika postavljeno staklo, ma-
terijal koji nije primenjen ni u jednom drugom delu, ve na mestu
gde se, da se nalazila bilo koja neprovidna supstanca, vreme ne bi
moglo oitati bez otvaranja okvira. Poto je mehanizam razmotren
zaista zahteva prouavanje instrumenta, i moda neto prethod-
nog znanja o predmetu, da bi se razabrao i shvatio; ali kada je jed-
nom, kako rekosmo, opaen i shvaen, zakljuak za koji mi misli-
mo da je neizbean, je da je asovnik morao da ima tvorca da je
morao da postoji, u nekom vremenu i na nekom mestu, zanatlija
ili zanatlije koje su ga nainile za svrhu za koju, kako vidimo, stva-
rno i odgovara, koje su razumele njegovu konstrukciju i dizajnirale
njegovu upotrebu.3
U poreenju sa argumentima Grka, Pejlijev je dosta poboljan.
Iako u Prirodnoj Teologiji daje brojne slabe primere dizajna (sline
Diogenovim i Sokratovim), esto pogaa pravo u metu. Meu dru-
gim stvarima, Pejli pie o diskretnim (zasebnim) sistemima, kao
to su miii, kosti, mlene lezde, za koje veruje da bi prestale da
funkcioniu ako bi jedna od nekoliko komponenti nedostajala. To
je sutina argumenta za dizajn. Meutim, za savremenog itaoca
se mora naglasiti da je, ak i u najboljim primerima, Pejli govo-
rio o biolokim crnim kutijama: sistemima veim od elije. Nasu-
prot tome, Pejlijev primer asovnika je odlian jer asovnik nije
bio crna kutija; njegovi delovi i njihove uloge su bili poznati.
241
Gurnut u stranu
Pejli izraava argument o dizajnu tako dobro da ak zadobija
potovanje predanih evolucionista. Knjiga Riarda Dokinsa Slepi
asovniar (The Blind Watchmaker) je dobila naslov po Pejlijevom
poreenju sa asvnikom, ali svejedno tvrdi da evolucija, a ne in-
teligentni inilac, igra ulogu asovniara:
Pejli iznosi stavove divnim i predanim opisima disecirane mainerije
ivota, poinjui ljudskim okom... Pejlijev argument je izgraen sa
strasnom iskrenou i informisan je najboljim biolokim znanjem
tog doba, ali je pogrean, velianstveno i potpuno pogrean... Ako
se za [prirodno odabiranje] moe rei da igra ulogu asovniara u
prirodi, onda je ono slepi asovniar... Ali jednu stvaru koju neu
da uradim je da omalovaim udo ivih asovnika koje je tako
nadahnulo Pejlija. Sasvim suprotno, pokuau da ilustrujem moj
oseaj da je Pejli ovde mogao da ode jo dalje.4
Dokinsovo oseanje prema Pejliju je oseanje osvajaa pre-
ma dostojnom, ali poraenom neprijatelju. Velikoduan u pobe-
di, oksfordski naunik moe da priuti da oda poast sveteniku
koji je delio Dokinsovu zainteresovanost za sloenost u prirodi.
Dokins smatra da je Pejli poraen; mali broj filozofa i naunika se
jo uvek poziva na njega. Oni koji to ine, kao Dokins, rade to samo
da bi odbacili, a ne koristili njegov argument. Pejli je bio ukljuen
i u astronomiju koja je postavljala Zemlju u centar Sunevog siste-
ma i flogistonsku teoriju sagorevanja jo neke neuspele pokuaje
nauke u borbi da objasni svet.
Ali gde je tano, moemo da zapitamo, Pejli pobijen? Ko je od-
govorio na njegov argument? Kako je asovnik proizveden bez in-
teligentnog dizajnera? Iznenaujue je ali tano da glavni argu-
ment osporenog Pejlija nikada nije pobijen. Ni Darvin ni Dokins,
ni nauka ni filozofija, nisu objasnili kako neumanjivo sloen sistem
kao to je asovnik moe da nastane bez dizajnera. Umesto toga,
Pejlijev argument je bio gurnut u stranu napadima na nerazumne
primere i teoloke rasprave van ove teme. Pejlija, naravno, treba
kriviti to nije vre uokvirio svoje argumente. Ali treba kriviti i
242
mnoge Pejlijeve klevetnike jer su odbili da se pozabave njegovim

glavnim argumentom, pravei se nemi kako bi doli do za sebe po-
voljnijih zakljuaka.
Meavina
U Prirodnoj filozofiji Pejli ukazuje na bioloke primere koji, kako
on tvrdi, predstavljaju sisteme uzajamno zavisnih komponenti kao
kod asovnika i prema tome ukazuju na dizajnera. Pejlijevi pri-
meri predstavljaju meavinu, koja se kree od zaista zapanjujuih
preko blago zanimljivih do prilino naivnih, od mehanikih siste-
ma preko instinkta do obinih oblika. Skoro nijedan od ovih pri-
mera nije bio posebno pobijen pokazivanjem da bi odlike mogle
da se razviju bez dizajnera, ali poto se u mnogobrojnim prime-
rima Pejli ne poziva na princip koji bi spreio postepen razvoj, od
Darvinovog vremena ljudi su pretpostavili da je takav postepeni
razvoj mogu.
Pejli je najbolji kada pie o mehanikim sistemima. U vezi srca,
opaa sledee:
Jasno je da mu je potrebno umetanje zalistaka da uspeh njego-
vog delovanja zaista zavisi od njih; jer kada se bilo koja od njego-
vih komora gri, neizbena tenja sile e biti da potiskuje okruenu
krv ne samo u otvor arterije gde i treba da ide, ve i nazad u otvor
vene iz koje je dotekla... srce, sainjeno kako jeste, ne moe da radi
bez zalistaka nita bolje nego to to moe pumpa.5
Ovde on prepoznaje funkciju sistema i saoptava itaocu zato
je srcu potrebno nekoliko delova ne samo pumpa, ve i zalisci.
Meutim, Pejlijev opis je osrednji pri opisivanju instinkta:
ta bi navelo enku ptice da pripremi gnezdo pre nego to poloi
jaja?... Punoa ili rastezanje koje bi mogla da oseti u odreenom
delu tela, od rasta i vrstine jajeta u njoj, ne bi nikako moglo da
je informie da e uskoro proizvesti neto to, kada izae, treba
243
uvati i paziti... Kako ptica moe da zna da njena jaja sadre njene
mladunce?6
Primer moe da bude zanimljiv, ali je teko uperiti prstom na
tanu funkciju u ovom primeru. Takoe, mnogi sastavni delovi
sistema (koji se moda nalaze u ptijem mozgu) su nepoznati, tako
da je to crna kutija.
Pejli je verovatno bio previe umoran kada je pisao o razvoju
fetusa:
Oko nije ni od kakve koristi u vreme kada se formira. Ono je optiki
instrument nainjen u tamnici; konstruisano za prelamanje sve-
tlosti do fokusa, i savreno za svoju svrhu pre nego to mu je sve-
tlosni zrak imao pristup... To je obezbeivanje za budunost.7
U ovom primeru Pejli nas poziva da se divimo jednostavno vre-
menskom odreivanju pojave dogaaja, a ne bilo kojoj odlici tog
sistema.
Pejli izgleda aktivno priziva podsmeh kada pie o onome to
naziva kompenzacija tj. nadoknaivanje:
Kratak nesavitljiv vrat slona se nadoknauje duinom i savitljivou
surle...
Vrste aplji ive i trae hranu meu vodama; ipak nemajui plo-
vne koice na nogama, nesposobne su za plivanje. Da bi se kom-
penzovale taj nedostatak, opremljene su dugim nogama za ga-
canje i dugim kljunom za ispipavanje, ili obino sa oboje. To je
nadoknaivanje.8
Takav nain razmiljanja moe da obezbedi bogat izvor materi-
jala za podsmevanje (visok je da bi nadoknadio to to je ruan;
bogata je da bi nadoknadila to to je glupa; i tako dalje), ali ini
malo za dokazivanje dizajna. Da budemo milosrdni, Pejli je moda
smatrao da njegovi vrsti primeri ine dizajn neizbenim, a slabe
primere je koristio kao lag na torti. Mogue je da nije oekivao da
e kasniji protivnici odbaciti njegov argument napadajui lag.
244
Pobijanje Pejlija
Uprkos mnogih njegovih zastranelih primera, Pejlijev uveni
prvi odeljak u vezi asovnika je precizno taan niko ne bi ne-
girao da ako pronaete asovnik, odmah ete, sa pouzdanou,
zakljuiti da je bio dizajniran. Razlog za taj zakljuak je upravo
onaj koji je Pejli istakao: ureenost zasebnih komponenti radi os-
tvarivanja funkcije koju pojedinane komponente nisu mogle da
ostvare. Funkcija asovnika je da slui kao ureaj za merenje vre-
mena. Njegove komponente su raznovrsni zupanici, opruge, la-
nci, i ostalo to Pejli nabraja.
Za sada je dobro. Ali, ako Pejli zna ta da trai u svojoj mehanikoj
paradigmi, zato se strmoglavio tako brzo? Jer se zaneo i poeo da
razmatra pogrene odlike asovnika.
Problemi zapoinju kada Pejli pravi digresiju sa sistema
izgraenog od komponenti koje neophodno uzajamno deluju da bi
govorio o rasporedima koji se jednostavno uklapaju u njegovu ide-
ju o nainu na koji bi stvari trebale da budu. Prvi nagovetaj pro-
blema se javlja u Pejlijevom uvodnom odeljku, kada spominje da su
tokii asovnika napravljeni od mesinga da bi se spreilo ranje.
Problem je da konkretan materijal, mesing, nije potreban da bi
asovnik funkcionisao. Mogao bi da pomogne, ali asovnik moe
da funkcionie sa tokiima nainjenim od skoro bilo kog tvr-
dog materijala verovatno ak i od drveta ili kosti. Stvari se samo
pogoravaju kada Pejli spominje stakleni poklopac asovnika. Ne
samo da konkretan materijal nije potreban, ve je cela kompone-
nta izlina: poklopac nije potreban za funkciju asovnika. Po-
klopac asovnika samo predstavlja pogodnost koja je dodata neu-
manjivo sloenom sistemu, a ne deo samog sistema.
U itavoj svojoj knjizi Pejli zastranjuje od odlike asovnika
sistema uzajamno delujuih komponenti koja ga je uopte navela
da ga odabere kao primer. Kao to je i sa nama esto sluaj, njegov
argument bi bio vidno bolji da je manje govorio.
245
Zbog njegove nepromiljenosti, Pejlijev argument se vre-

menom pretvorio u kulu od karata koju je trebalo poruiti. Ume-
sto da se pozabave stvarnom sloenou sistema (kao to je
asovnik ili mrenjaa oka), neki zastupnici Darvinizma su zado-
voljni nuenjem prie radi objanjavanja sporednih odlika. Kao
poreenje, darvinistiko objanjenje asovnika sa poklopcem bi
zapoelo pretpostavljanjem da je fabrika ve proizvodila asovnik
bez poklopca! A zatim bi se objanjenje nastavilo pokazivanjem
kako poklopac predstavlja veliko poboljanje.
Jadni Pejli. Njegovi moderni protivnici smatraju da je opravda-
no pretpostavljati neverovatno sloene poetne take (kao to je
asovnik ili mrenjaa) ako misle da mogu da objasne jednostavna
poboljanja (kao to je poklopac asovnika ili zakrivljenost oka).
Nikakvi dalji argumenti se ne iznose; nikakvo objanjenje se ne
daje za pravu sloenost, neumanjivu sloenost. Tvrdi se da je pobi-
janje Pejlijevog preterivanja ujedno i pobijanje Pejlijevog glavnog
argumenta, ak i od strane onih koji znaju bolje.
Argument protiv dizajna

Kao to je argument za inteligentni dizajn postojao dugo vreme-
na, isti sluaj je i sa argumentom protiv dizajna. Najbolje argu-
mente su izneli Darvin i njegovi naslednici, ali su neki argume-
nti stariji od Darvinove teorije. Filozof Dejvid Hjum (David Hume)
je govorio protiv dizajna u knjizi Dijalozi o prirodnoj religiji (Dia-
logues Concerning Natural Religion), objavljenoj 1779. godine. U
Slepom asovniaru Riard Dokins spominje razgovor za veerom
sa dobro poznatim ateistom koji se dodirnuo pitanja:
Ja sam rekao da ne mogu da zamislim da bih bio ateista pre 1859.
godine, kada je objavljen Darvinov Postanak vrsta. ta je sa Hju-
mom?, odgovorio je filozof. Kako je Hjum objasnio organizovanu
sloenost ivog sveta? upitao sam. Nije, rekao je filozof. Zato
bi to zahtevalo bilo kakvo posebno objanjenje?9
Dokins nastavlja objanjavajui:
246
to se tie samog Dejvida Hjuma, ponekad se kae da se veliki

kotski filozof reio argumenta na osnovu dizajna vek pre Darvi-
na. Meutim, Hjum je kritikovao logiku korienja vidljivog dizajna
u prirodi kao sigurnog dokaza postojanja Boga. On nije pruio alte-
rnativno objanjenje za sloeni bioloki dizajn.10
Savremeni filozof, Eliot Sober (Elliott Sober) sa Univerzite-
ta u Viskonsinu, u svojoj knjizi Filozofija biologije, nam detaljnije
objanjava Hjumovo razmiljanje:
Hjum veruje da... moramo da se zapitamo koliko su asovnici i orga-
nizmi zaista slini. Kratko razmiljanje pokazuje da su vrlo razliiti.
asovnici su napravljeni od stakla i metala; oni ne diu, ne lue, ne
metaboliu, niti se reprodukuju... Neposredna posledica je, nara-
vno, da argument za dizajn predstavlja veoma slab argument na
osnovu poreenja. Nedopustivo je zakljuiti da organizmi imaju
dato svojstvo samo zato to ga asovnici jednostavno imaju.11
Meutim, Sober se ne slae sa Hjumom:
Iako je Hjumova kritika razarajua ako je argument za dizajn argu-
ment na osnovu poreenja, ne vidim razlog zbog koga bi argu-
ment za dizajn morao da bude konstruisan na ovaj nain. Pejli-
jev argument o organizmima stoji sam po sebi, bez obzira da li su
asovnici i organizmi sluajno slini. Svrha spominjanja asovnika
je da se itaocima pomogne da uvide da je argument o organizmi-
ma nesumnjiv.12
Drugim reima, Dejvid Hjum je smatrao da se argument za dizajn
razvio na osnovu slinosti u nasuminim detaljima biolokih orga-
nizama sa drugim dizajniranim objektima. Meutim, takav tok
razmiljanja bi razorio svaku analogiju, jer e se bilo koja dva
neidentina objekta razlikovati u vie elemenata nego to e biti
slini. Na primer, po Hjumovom nainu razmiljanja ne biste mo-
gli da uporedite kola sa avionom, iako oba predstavljaju prevo-
zna sredstva, jer avion ima krila, a kola ih nemaju, i tako dalje. So-
ber odbacuje Hjumovo razmiljanje, jer on tvrdi da je argument za
inteligentni dizajn u stvari neto to se zove pozivanje na najbolje
247
objanjenje. To jednostavno znai da bi, pri datom izboru izmeu

suprotstavljenih objanjenja o inteligentnom dizajnu i neusme-
renim prirodnim procesima, Pejlijev argument izgledao verova-
tniji.
Soberov zakljuak je dobar u meri u kojoj je iznesen, ali je
takoe mogao da napomene da je argument na osnovu poreenja
jo uvek valjan; samo to ga je Hjum izobliio. Poreenja su uvek
data da ili neposredno ili (ee) posredno predloe da A lii na B u
ogranienom podskupu osobina. Ra je nalik zubnom karijesu po
tome da oboje zapoinju malim takama pa se ire, iako se karijes
zuba odigrava u ivoj materiji, prouzrokovan je bakterijama, i
moe se spreiti fluorom. Maina Rubi Goldberga je nalik sistemu
za zgruavanje krvi po tome da su oboje neumanjivo sloeni, iako
imaju puno razlika. Da bi se doneo zakljuak na osnovu poreenja,
neophodno je samo da zakljuivanje proistie iz zajednikih osobi-
na: neumanjivo sloena maina Rubi Goldberga je zahtevala inteli-
gentnog dizajnera da bi nastala; prema tome neumanjivo sloen
sistem za zgruavanje krvi takoe zahteva dizajnera.
Uzgred, ak i po Hjumovom kriterijumu, poreenje izmeu
asovnika i ivog organizma se moe uiniti veoma vrstim.
Savremena biohemija bi verovatno mogla da proizvede asovnik,
ili ureaj za merenje vremena, od biolokih materijala ako ne
sada, onda sigurno u bliskoj budunosti. Mnogi biohemijski siste-
mi mere vreme, ukljuujui elije koje daju ritam srcu, sistem koji
pokree pubertet, i proteine koji kau eliji kada da se podeli.
tavie, poznato je da biohemijske komponente mogu da deluju
kao zupanici i savitljivi lanci, a mehanizmi sa povratnom spregom
(koji su potrebni za regulaciju asovnika) su esti u ivim sistemi-
ma. Hjumova kritika argumenta za dizajn koja zastupa sutinsku
razliku izmeu mehanikih sistema i ivih sistema je zastarela, ra-
zorena napretkom nauke koja je otkrila maineriju ivota.
Sober nastavlja svoju analizu Hjuma:
Sada prelazim na drugu Hjumovu kritiku argumenta za dizajn,
koja nije nita uspenija od prve... [Hjum] tvrdi da, ako mislimo da
248
imamo dobar razlog da smatramo da su organizmi u naem sve-

tu proizvod inteligentnog dizajna, onda mora da smo videli puno
drugih svetova i uoili inteligentne dizajnere kako tamo proizvode
ivot.13
Hjum kritikuje dizajn kao argument indukcijom. Primer induk-
cije je argument da, poto nikada nije uoeno da svinje lete, onda
svinje najverovatnije ne mogu da lete. Zakljuak o dizajnu zasno-
van na indukciji bi zahtevao da posedujemo iskustvo o dizajnira-
nju ivih stvari. Hjum smatra da, poto u naem svetu nismo uoili
takvo dizajniranje, moramo takvo iskustvo da traimo u dru-
gim svetovima. Meutim, poto ne posedujemo znanje o drugim
svetovima, onda nemamo iskustvo iz koga bismo izveli indukci-
ju. Sober smatra da Hjumov argument nije valjan jer, ponovo, So-
ber smatra da je inteligentni dizajn u stvari pozivanje na najbolje
objanjenje, a ne induktivni argument.
Ponovo, Soberov zakljuak je dobar u meri u kojoj je iznesen, ali
je mogao da ide dalje. Iako je Hjumova zamerka iduktivnom argu-
mentu mogla moda da bude valjana u njegovo vreme, razorena je
napretkom nauke. Savremena biohemija rutinski dizajnira biohe-
mijske sisteme, za koje se sada zna da predstavljaju osnov ivota.
Prema tome imamo i iskustvo posmatranja inteligentnog dizajna
ivotnih komponenti. Izvreno je verovatno na desetine hiljada
eksperimenata u kojima su sastavljeni novi biohemijski sistemi, a
u budunosti e ih biti jo mnogo, mnogo vie.
Neuspeh Dejvida Hjuma je naveo savremene protivnike dizajna
da iznesu druga obrazloenja za svoja gledita. U ostatku poglavlja
u razmotriti najee savremene argumente protiv dizajna.
Poreenje sa gatarom
Filozof, prijatelj Riarda Dokinsa, koji je smatrao da je Hjum po-
bio argument na osnovu dizajna, pogreio je i filozofski i nauno.
Eliot Sober je uspeniji u svojoj filozofiji, ali je izgleda neupoznat
sa razvojem u naunoj oblasti o kojoj je re. Iako smatra da je Hjum
249
pogreio, Sober ne gleda sa naklonou tvrdnje o inteligentnom

dizajnu jer smatra da darvinistika evolucija obezbeuje meha-
nizam za nastanak ivota. On ne zasniva svoj zakljuak na obja-
vljenim modelima za postepeni nastanak neumanjivo sloenih
biohemijskih sistema; ak ni ne razmatra molekularnu osnovu
ivota. Umesto toga, odbacuje dizajn i usvaja darvinizam prven-
stveno (i ironino) na osnovu poreenja. On objanjava u Filozo-
fiji biologije:
injenicu da se proces mutacija-selekcija sastoji iz dva dela... je
ivopisno izneo Riard Dokins u svojoj knjizi Slepi asovniar. Za-
mislite ureaj koji je neto kao brava sa kombinacijom. Sastavlje-
na je od niza diskova postavljenih jedan pored drugog. Po ivici sva-
kog diska je razmeteno dvadeset i est slova abecede. Diskovi se
mogu vrteti odvojeno tako da se razliiti nizovi slova mogu pojavi-
ti u prorezu za posmatranje.
Koliko razliitih kombinacija slova moe da se pojavi u okviru?
Postoji 26 mogunosti na svakom disku i 19 diskova ukupno. Pre-
ma tome, postoji ukupno 2619 razliitih moguih nizova. Jedan od
njih je JAMISLIMDAJEJAZAVAC... Verovatnoa da nakon okreta-
nja svih diskova pojaviti JAMISLIMDAJEJAZAVAC je 1/2619, to je za-
ista veoma mali broj...
Ali zamislite sada da se disk ukoi, ako se dogodi da smesti u pro-
rez slovo koje odgovara ciljnoj poruci. Preostali diskovi koji se ne
poklapaju sa ciljnim nizom se zatim okreu nasumino, i proces se
ponavlja. Koja je sada ansa da e diskovi prikazati poruku JAMIS-
LIMDAJEJAZAVAC nakon, recimo, pedeset ponavljanja?
Odgovor je da se moe oekivati da e se poruka pojaviti nakon
iznenaujue malog broja generacija procesa....
Varijacija se proizvodi nasumino, ali odabiranje varijacije nije
nasumino.14
Ovo poreenje je imalo nameru da rasvetli pitanje kako su
sloeni bioloki sistemi mogli da nastanu. Od nas se, prema tome,
trai da zakljuimo, na osnovu poreenja sa obrtnim diskovima,
250
da se cilija razvila korak-po-korak, da su poetni koraci u pojavi

vida mogli da nastanu postepeno, i tako dalje. Poreenje se nudi
umesto stvarnih injenica i dokaza kako su ti i drugi sloeni siste-
mi mogli da evoluiraju na darvinistiki nain. A Sober smatra da je
poreenje toliko ubedljivo da, na osnovu njega, darvinistika evo-
lucija sad pobeuje kao pozivanje na najbolje objanjenje. Dokin-
sovo poreenje (koje je neznatno drugaije u detaljima u njegovoj
knjizi u odnosu na Soberovo izvoenje) je, iako vidljivo pogreno,
izgleda zaokupilo matu nekih filozofa biologije. Pored Sobera,
Majkl Rjus (Michael Ruse) je koristio slian primer u svojoj knjizi
Odbranjeni darvinizam (Darwinism Defended), kao i Denijel Denet
(Daniel Dennet) u knjizi Darvinova opasna ideja (Darwins Dan-
gerous Idea).
ta nije u redu sa Dokins-Soberovim poreenjem? Samo
sve. Predstavlja se kao poreenje za prirodno odabiranje, da-
kle potrebna joj je funkciju odabiranja. Ali koja funkcija postoji u
bravi sa kombinacijom koja je pogrena? Pretpostavimo da smo
nakon izvesnog vremena okretanja diskova, dobili polovinu slo-
va u eljenom redosledu, neto kao JTMUSKITDOJUJRZLVIC (sva-
ko drugo slovo je ispravno). Poreenje tvrdi da ovo predstavlja
poboljanje nad nasuminim nizom slova, i da bi nam to nekako
pomoglo da otvorimo bravu sa ifrom. Ali ako bi va ivot zavisio
od otvaranja brave koja ima kombinaciju JAMISLIMDAJEJAZAVAC,
a vi ste pokuali JTMUSKITDOJUJRZLVIC, bili biste u grobu. Ako
bi va reproduktivni uspeh zavisio od otvaranja brave, ne biste
ostavili potomstvo. Ironino je, za Sobera i Dokinsa, da je brava
sa ifrom visoko specifian, neumanjivo sloen sistem koji prele-
po ilustruje zato se, za takve sisteme, do funkcije ne moe doi
postepeno.
Evolucija, kako nam kau zastupnici ove teorije, nije usmere-
na ka cilju. Ali zato onda, kada zaponemo od nasuminog niza
slova, zavravamo sa JAMISLIMDAJEJAZAVAC umesto sa MOJA-
DRAGAKLEMENTINA ili JASAMTARZANATIDEJN? Ko, pri okre-
tanju diska, odluuje koja e se slova ukoiti i zato? Umesto po-
reenja za prirodno odabiranje koje deluje na nasumine mutacije,
251
Dokins-Soberov scenario je ustvari primer sasvim suprotnog:

inteligentnog inioca koji usmerava konstrukciju neumanjivo
sloenog sistema. inilac (ovde Sober) ima ciljni izraz (kombina-
ciju brave) u umu i vodi rezultat u tom smeru podjednako dobro
kao to gatara navodi au na slova kad priziva duhove. Teko da
to izgleda kao vrst temelj na kome se moe izgraditi filozofija bi-
ologije.
Nije teko uoiti smrtne probleme koje ima ovo poreenje. Ro-
bert apiro, profesor hemije sa Univerziteta u Njujorku, zabav-
no ga je izokrenuo u svojoj knjizi Poreklo: vodi za skeptike o pos-
tanku ivota (Origins: A Skeptics Guide to the Origin of Life), koja je
objavljena sedam godina pre Soberove knjige.13 injenica da ugle-
dni filozof previa jednostavne logike probleme koje hemiar
lako uvia ukazuje da bi poseta biohemijskoj laboratoriji bila pa-
metna odluka.
Rupa u oku
U raspravi o inteligentnom dizajnu, nijedna zamerka se ne po-
navlja ee od argumenta o nesavrenosti. Moe se ukratko rezimi-
rati: Ako postoji inteligentni faktor koji je dizajnirao ivot na Zem-
lji, onda bi bio sposoban da stvori ivot koji ne bi imao nedostatke;
tavie, uinio bi tako. Argument izgleda privlaan. Meutim, to je
samo preokrenut Diogenov argument: poto se neto ne uklapa
u nau predstavu o nainu na koji stvari treba da budu ureene,
onda je to dokaz protiv dizajna.
Argument su ponavljali istaknuti naunici i filozofi, ali ga
naroito dobro iznosi Kenet Miler, profesor biologije sa Braun uni-
verziteta:
Drugi nain za odgovor na teoriju o inteligentnom dizajnu je
paljivo prouavanje sloenih biolokih sistema traei greke koje
nijedan dizajner ne bi napravio. Poto inteligentni dizajn zapoinje
praznim listom papira, morao bi da proizvede organizme koji su
optimalno dizajnirani za zadatke koje vre. Suprotno tome, poto
252
je evolucija ograniena na menjanje postojeih struktura, ne mora

neizbeno da proizvede savrenstvo. ta to znai?
Oko, taj navodni uzor inteligentnog dizajna, prua odgovor. Ve
smo opisali vrline ovog izuzetnog organa, ali nismo razmatra-
li specifine aspekte njegovog dizajna, kao to je neuralno spaja-
nje njegovih jedinica osetljivih na svetlo. Fotoreceptorne elije,
koje se nalaze u mrenjai, prenose impulse do niza meusobno
spojenih elja koje na kraju prenose informaciju do elija optikog
nerva, koji vodi do mozga.
Inteligentni dizajner, koji radi sa komponentama ovog spoja, bi
odabrao usmerenost koja proizvodi najvei stepen kvaliteta vida.
Niko, na primer, ne bi predloio da nervne veze treba postaviti is-
pred fotoreceptornih elija blokirajui time prodor svetlosti
umesto iza mrenjae.
Neverovatno je, ali to je upravo nain na koji je konstruisana
mrenjaa...
Ozbiljniji nedostatak se javlja jer nervne veze moraju da se probiju
direktno kroz zid mrenjae da bi preneli do mozga nervne impu-
lse koje proizvode fotoreceptorne elije. Rezultat je slepa mrlja u
mrenjai region u kome su hiljade elija koje prenose impulse
gurnule u stranu senzorne elije...
Ne treba na osnovu toga tvrditi da oko slabo funkcionie. To je
izuzetan instrument za vid koji nas odlino slui... Klju za teoriju
o inteligentnom dizajnu... nije da li organ ili sistem radi dobro ve
da li je njegov osnovni strukturni plan oigledan proizvod dizajna.
Strukturni plan oka to nije.16
Miler elegantno izraava bazinu zabunu; klju za teoriju o inte-
ligentnom dizajnu nije da li je osnovni strukturni plan oigledan
proizvod dizajna. Zakljuak o inteligentnom dizajnu za fizike
meuzavisne sisteme lei na opaanju visoko specifine, neuma-
njive sloenosti ureenosti zasebnih, dobro uklopljenih kompo-
nenti radi ostvarivanja funkcije koju nijedna od sastavnih kompo-
nenti ne moe sama da ostvari. Iako naglaavam da je potrebno
253
prouiti molekularne sisteme radi dokaza o dizajnu, iskoristimo

Milerov esej kao odskonu dasku za ispitivanje drugih problema
sa argumentom o nesavrenosti.
Najosnovniji problem je da argument o dizajnu uopte zahteva
savrenstvo. Oigledno, dizajneri koji imaju sposobnost da
naine bolje dizajne ne rade to uvek. Na primer, pri proizvodnji,
ugraena zastarelost nije retka proizvod je namerno nainjen
da ne traje koliko bi mogao, zbog razloga koji prevazilaze samo
cilj inenjersko savrenstva. Drugi razlog je line prirode: ja ne
dajem svojoj deci najbolje, najmodernije igrake jer ne elim da ih
razmazim, i jer elim da naue vrednost dinara. Argument na osno-
vu nesavrenosti previa mogunost da je dizajner mogao da ima
vie motiva, pri emu se inenjerskoj savrenosti daje sekundarno
mesto. Veina ljudi tokom istorije je smatrala da je ivot dizajniran
uprkos bolestima, smrti i drugim oiglednim nesavrenostima.
Jo jedan problem sa argumentom o nesavrenosti je da
kritino zavisi od psihoanalize neidentifikovanog dizajnera. Ipak,
nije mogue znati razloge zbog kojih bi dizajner uradio neto ili
ne bi osim ako vam dizajner posebno ne navede koji su to razlozi.
Treba samo otii u galeriju savremene umetnosti kako bi se nailo
na dizajnirane objekte ija je svrha potpuno nejasna (bar meni).
Dizajner je odlike u dizajnu koje nama izgledaju udne moda po-
stavio tu sa razlogom zbog umetnikih razloga, zbog raznovr-
snosti, radi razmetanja, zbog neke jo uvek neotkrivene praktine
svrhe, ili zbog nekog nepojmljivog razloga ili bez njega. Koliko
god da su udne, i dalje je mogla da ih dizajnira inteligencija. Cilj
naune zainteresovanosti nije unutranje mentalno stanje di-
zajnera, ve da li se dizajn moe utvrditi. Pri raspravi o tome zato
bi vanzemaljci na drugim planetama izgradili vetake strukture
koje bismo mi mogli da uoimo sa Zemlje, fiziar Frimen Dajson
(Freeman Dyson) je napisao:
Ne moram da raspravljam o pitanjima motivacije, ko bi eleo da
ini takve stvari i zato. Zato ljudi bacaju hidrogenske bombe ili
alju rakete na Mesec? Teko je tano rei zato.17
254
Kada su razmatrali da li bi vanzemaljci pokuali da poseju ivot

na drugim planetama, Frensis Krik i Lesli Orgel su napisali:
Psihologija vanzemaljskih drutava nije nita bolje shvaena od
ljudske psihologije. Sasvim je mogue da bi vanzemaljska drutva
inficirala druge planete zbog sasvim drugaijih razloga od onih
koje smo mi predloili.18
U svojim radovima, ovi autori su pravilno zakljuili da bi di-
zajn mogao da bude uoen u odsustvu informacije o motivima
dizajnera.
Sledei problem je da zastupnici argumenta o nesavrenosti
esto koriste svoju psiholoku procenu o dizajneru kao injenicu
u prilog neusmerenoj evoluciji. Razmiljanje se moe napisati u
obliku silogizma:
1. Dizajner bi napravio kimenjako oko bez slepe mrlje.
2. Oko kimenjaka ima slepu mrlju.
3. Prema tome, oko je proizvela darvinistika evolucija.
Zbog razmiljanja poput ovog postoji izraz non sequitur. Nauna
literatura ne sadri nikakav dokaz da prirodno odabiranje koje de-
luje na mutacije moe da proizvode bilo oko sa slepom mrljom,
bilo oko bez slepe mrlje, kapka, soiva, mrenjae, rodopsina ili
retinala. Uesnik rasprave je doneo zakljuak u korist darvini-
zma iskljuivo na osnovu emocionalnog oseanja o nainu na koji
bi stvari trebale da budu ureene. Objektivniji posmatra bi samo
zakljuio da oko kimenjaka nije dizajnirala osoba koja je zadivlje-
na argumentom o nesavrenosti; razmiljanje o drugim iniocima
nije mogue.
Ken Milerov lanak nije napisan za asopis Readers Digest,
ve za Technology Review. italatvo je tehniki obueno, spo-
sobno da se bavi apstraktnim naunim konceptima, i naviknuto
da prati teku raspravu do vrstih zakljuaka. injenica da on tim
itaocima prua raspravu zasnovanu na psihologiji i emocijama,
umesto na vrstoj nauci, prua suprotnu poruku o relativnoj snazi
255
inteligentnog dizajna nasuprot evolucije, od one koju je on name-

ravao da iznese.
emu to slui?
Postoji jo jedna podkategorija nijedan-dizajner-ne-bi-ura-
dio-to-na-taj-nain argumenta koja zahteva drugaiji odgovor.
Umesto da kae da korisna struktura sadri mane koje nije treba-
lo dopustiti, pisac istie neke odlike koje nemaju nikakvu vidljivu
ulogu. esto odlika lii na neto to druge vrste u stvari koriste, pa
izgleda da je to neto to je korieno izvesno vreme, ali je zatim
izgubilo funkciju. Rudimentirani (zakrljali) organi igraju istaknu-
tu ulogu u ovom argumentu. Na primer, evolucioni biolog Daglas
Futujma (Douglas Futuyma) navodi rudimentirane oi peinskih
ivotinja, siune, beskorisne noge mnogih zmijolikih gutera;
[i] ostatke karlice kod pitona kao dokaze da se evolucija odigra-
la.19 Poto sam ja biohemiar, vie mi se svia molekularna verzija
ovog argumenta. Ken Miler govori o nekoliko gena koji proizvode
razliite forme hemoglobina kod ljudi:
Da li pet gena ovog kompleksa predstavljaju elegantan proizvod
dizajna, ili niz greaka koje je iskoristila evolucija? Sama grupa, ili
odreenije esti gen globina u grupi, daje odgovor. Ovaj gen je...
skoro identian sa preostalih pet gena. Meutim, udno je da ovaj
gen... ne igra ulogu u proizvodnji hemoglobina. Biolozi nazivaju
takve regione pseudogenima, odraavajui injenicu da koliko
god liili na gene koji funkcioniu, oni to u stvari nisu.20
Miler kae itaocima da pseudogenima nedostaju odgovarajui
signali za informisanje ostatka elijske mainerije da moe da
proizvodi protein na osnovu njega. On zatim zakljuuje na sledei
nain:
Teorija o inteligentnom dizajnu ne moe da objasni prisustvo ne-
funkcionalnih pseudogena, osim ako nije voljna da dopusti da je
dizajner nainio ozbiljne greke, troei milione baza DNK na nacrt
pun smea i vrljotina. Evolucija, nasuprot tome, lako moe da ih
256
objasni kao nita vie od neuspelih eksperimenata u nasuminom

procesu duplikacije gena koji se zadravaju u genomu kao evolu-
cioni ostaci.21
Ovaj argument je neubedljiv iz tri razloga. Kao prvo, to to mi
jo uvek nismo utvrdili svrhu strukture ne znai da ona ne postoji.
Nekada se smatralo da su krajnici beskorisni organi, ali je otkrive-
no da imaju znaajnu funkciju u imunitetu. Karlica pitona moda
ima neku korisnu funkciju koju nismo ustanovili. Ovo se takoe
odnosi i na molekularni nivo; pseudogeni hemoglobina i drugi
pseudogeni se, iako se ne koriste za proizvodnju proteina, moda
koriste za druge stvari o kojima ne znamo. Par moguih upotreba
koje mi padaju na pamet dok sedim za radnim stolom su vezivanje
za aktivne gene za hemoglobin tokom DNK replikacije radi stabi-
lizacije DNK; usmeravanje dogaaja tokom DNK rekombinacije; i
rasporeivanje proteinskih faktora u odnosu na aktivne gene. Da li
je bilo koja od njih stvarna svrha pseudogena za hemoglobin - nije
vano. Sutina je da se Milerovo ubeenje zasniva samo na pret-
postavkama.
Drugi razlog zato Milerov argument nije ubedljiv je da, ak i da
pseudogeni nemaju nikakvu funkciju, evolucija nije objasnila nita
o tome kako su pseudogeni nastali. Da se proizvede ak i pseudo-
kopija gena, potrebno je desetak sofisticiranih proteina: da raz-
dvoje dva DNK lanca, da rasporede maineriju za kopiranje na pra-
vo mesto, da naniu nukleotide u lanac, da ubace pseudokopiju
nazad u DNK, i jo mnogo toga. U svom lanku Miler nam nije rekao
kako je ijedna od tih funkcija mogla da nastane na darvinistiki,
korak-po-korak, nain; niti je ukazao na lanke u naunoj literatu-
ri gde bismo mogli da pronaemo informacije o tome. To i ne moe
da uini, jer se takve informacije ne mogu nigde pronai.
Ljudi kao to je Daglas Futujma, koji navode zakrljale organe kao
dokaz za evoluciju, imaju isti problem. Futujma nikada ne objanjava
kako su se prava karlica ili oko uopte razvili, kako bi kasnije mogli
da daju zakrljale organe, pa ipak i funkcionalni i zakrljali organ
zahtevaju objanjenje. Ja ne tvrdim da znam sve o dizajnu ili evoluciji
257
daleko od toga; ja jednostavno ne mogu da zanemarujem doka-

ze za dizajn. Ako ubacim pismo u fotokopir aparat, na primer, i ona
napravi deset dobrih kopija i jednu kopiju koja ima na sebi par ve-
likih mrlja, pogreio bih ako upotrebim umrljanu kopiju kao dokaz
da je maina za fotokopiranje nastala sluajem.
Argumenti zasnovani na navodnim nedostacima i zakrljalim
genima i organima ispoljavaju istu greku kao i Diogenov argu-
ment da smenjivanje godinjih doba pokazuje inteligentan dizajn.
Nauno je neosnovano iznositi pretpostavke o nainu na koji bi
stvari trebalo da budu ureene.
Vreme stvaranja
Trei razlog zato Milerov argument promauje metu je prilino
razumljiv. Nastaje iz meanja dve razliite ideje teorije da je
ivot inteligentno dizajniran i teorije da je Zemlja mlada. Poto su
naunici koji zastupaju obe ove ideje izneli mnotvo jakih doka-
za za svoje tvrdnje, veliki deo javnosti smatra da su te dve ideje
neizbeno povezane. U Ken Milerovom argumentu o pseudogeni-
ma, podrazumevana i apsolutno neophodna za njegov zakljuak, je
ideja da je dizajner morao da proizvede ivot nedavno. To ne mora
nuno da bude deo teorije o inteligentnom dizajnu. Zakljuak da
su neke odlike ivota bile dizajnirane se moe doneti u odsustvu
znanja o tome kada se dizajniranje odigralo. Dete koje posmatra
lica na planini Ramor odmah zna da su dizajnirana, ali ne mora
da ima predstavu o njihovoj istoriji; koliko ono zna, lica su mogla
da budu dizajnirana dan pre nego to je ono dolo, ili su moda tu
od nastanka sveta. Muzej umetnosti bi mogao da izloi bronzanu
statuu make navodno izraenu u Egiptu pre vie hiljada godina
dok statua ne bi bila pregledana tehnoloki naprednim metodama
pri emu bi se ispostavilo da je falsifikat. Ipak, u bilo kom sluaju,
bronzana maka je svakako dizajnirana inteligentnim iniocem.
Neumanjivo sloeni biohemijski sistemi o kojima sam govorio
nisu morali da budu proizvedeni nedavno. Teoretski je mogue,
258
na osnovu prouavanja samih sistema, da su proizvedeni pre vie

milijardi godina i da su prenoeni do danas normalnim procesima
elijske reprodukcije.
Kada se razmotri sama po sebi odvojeno od logiki nepoveza-
nih ideja uvia se da je teorija o inteligentnom dizajnu prilino
izdrljiva, i da lako odgovara na argument o nesavrenosti.
Sloen svet
Nastanak nekih biolokih poboljanja mutacijom i priro-
dnim odabiranjem evolucijom je po nekima sasvim saglasna
sa teorijom inteligentnog dizajna. Stiven Dej Guld (Stephen Jay
Gould) sa Harvarda je napravio veliku stvar od pandinog palca.
Veliki panda se hrani bambusom. Da bi otkinuo lie sa izdanaka
bambusa panda ih hvata apom sa kotanim izratajem koji
proistie iz zgloba; normalnih pet prstiju su takoe prisutni. Guld
tvrdi da bi dizajner dao pandi pravi palac nasuprot ostalih prstiju,
i zbog toga zakljuuje da pandin palac evoluirao. Guldov zakljuak,
meutim, pati od istih problema o kojima sam ranije govorio. On
pretpostavlja da bi dizajner radio onako kako bi on to inio, te da
je pandin palac trebalo da bude drugaije rasporeen. On zatim
ta ubeenja uzima kao pozitivan dokaz za evoluciju. Guld nikada
nije izneo naune dokaze kao potporu svojoj ideji: nije pokazao ili
proraunao koliki produetak zgloba bi bio potreban za pomo
pandi; nije dao objanjenje promena ponaanja koje bi bile
potrebne da bi se iskoristila prednost promene kotane strukture;
i nije spomenuo kako su pande jele pre nego to su stekle palac.
Nije uradio nita osim ispredanja prie.
ivimo u sloenom svetu gde se moe desiti puno razliitih stvari.
Pri zakljuivanju kako su razliite stene dobile oblik koji imaju,
geolog mora da razmotri itav niz faktora: kiu, vetar, pomeranje
gleera, aktivnost mahovine i liajeva, vulkansko dejstvo, nuklearne
eksplozije, udar asteroida, ili ruku vajara. Oblik jedne stene je
mogao prvenstveno da bude odreen jednim mehanizmom, a
259
oblik druge stene drugim mehanizmom. Mogunost meteorskog

udara ne znai da se vulkani mogu zanemariti; postojanje vajara ne
znai da mnoge stene nisu oblikovane meteorolokim faktorima.
Slino tome, evolucioni biolozi su utvrdili da je niz faktora
mogao da utie na razvoj ivota: zajedniko poreklo, prirodno
odabiranje, migracije, veliina populacije, efekat osnivaa (efekti
koji mogu da se javljaju usled ogranienog broja organizama
koji zainju novu vrstu), genetiki drift (irenje neutralnih,
neselektivnih mutacija), protok gena (unos gena u populaciju iz
druge populacije), vezanost gena (raspored dva gena na istom
hromozomu), mejotiko voenje (povlaeni odabir jedne od dve
kopije gena nasleenih od roditelja organizma koji se javlja tokom
proizvodnje polnih elija), transpozicija (prenos gena izmeu
nesrodnih vrsta bespolnim putem), i jo puno drugih. injenica da
je inteligentni inilac moda dizajnirao neke biohemijske sisteme
ne znai da je bilo koji od drugih faktora nefunkcionalan, redak ili
beznaajan.
ta e nauka uiniti?
Otkrie dizajna proiruje broj faktora koji nauka mora da
razmatra pri pokuaju da objasni ivot. Za razliku od darvinistike
evolucije, teorija inteligentnog dizajna je nova za savremenu
nauku, tako da postoji niz pitanja na koja treba odgovoriti i puno
posla stoji pred nama. Za one koji rade na molekularnom nivou,
izazov e biti da strogo odrede koji sistemi su bili dizajnirani, a
koji su mogli da se razviju drugim mehanizmima. Da bi doli
do zakljuka o dizajnu bie potrebno utvrivanje komponenti
meuzavisnog molekularnog sistema i uloga koje igraju, kao i
utvrivanje da sistem nije sastavljen od nekoliko zasebnih sistema.
Da bi se dolo do vrste pretpostavke o nedizajnu bie potrebno
dokazati da sistem nije neumanjivo sloen ili da nema znaajne
specifinosti meu njegovim komponentama. Da bismo odredili
granine sluajeve dizajna bie potrebno eksperimentalno ili
teorijski istraiti modele kojima bi sistem mogao da se razvije
260
na kontinuiran nain, ili ukazati na mesta gde bi razvoj sistema

neizbeno bio isprekidan.
Dalja istraivanja bi mogla da se kreu u nekoliko smerova.
Mogao bi se zapoeti rad na utvrivanju da li bi informacija za
dizajnirane sisteme mogla da miruje dug vremenski period,
ili bi informacija morala da se doda neposredno pre nego to
bi sistem postao funkcionalan. Poto najjednostavniji mogui
scenario o dizajnu pretpostavlja samo jednu eliju koja je ve
sadrala celokupnu informaciju za proizvodnju potomakih
organizama, druga istraivanja bi mogla da testiraju ovaj scenario
pokuavajui da proraunaju koja koliina DNK bi bila potrebna
za kodiranje. Ako je sama DNK nedovoljna, moglo bi se zapoeti sa
istraivanjima kako bi se utvrdilo da li se informacija moe u eliji
skladititi na druge naine na primer, kao poziciona informacija.
Druga prouavanja bi mogla da se koncentriu na pitanje da su
vei, sastavljeni sistemi (koji sadre dva ili vie neumanjivo
sloenih sistema) mogli postepeno da se razviju ili postoje sloene,
komponentne neumanjivosti.
Ovo su samo oigledna pitanja koja proistiu iz teorije o
dizajnu. Nesumnjivo, vie, bolje strukturiranih pitanja e se javiti
kako sve vei broj naunika bude postajao zainteresovan za dizajn.
Teorija o inteligentnom dizajnu obeava da e oiveti oblast nauke
umrtvljenu usled nedostatka valjanih reenja za orsokake.
Intelektualno nadmetanje stvoreno otkriem dizajna e izazvati
otriju analizu profesionalne naune literature i zahtevae da
tvrdnje budu poduprte vrstim podacima. Teorija e pokrenuti
eksperimentalne pristupe i nove hipoteze koje u suprotnom ne
bi bile isprobane. Stroga teorija o inteligentnom dizajnu e biti
korisno sredstvo za napredak nauke u oblasti koja je decenijama
bila na umoru.
261
11. poglavlje
Nauka, filozofija, religija
Dilema
Tokom poslednje decenije savremena biohemija je otkrila tajne
elije. Napredak je ostvarivan uz velike napore. Zahtevao je da de-
setine hiljada naunika posveti veliki deo svog ivota temeljnom
radu u laboratoriji. Znanje koje danas posedujemo o ivotu na
molekularnom nivou je sastavljeno na osnovu bezbrojnih ekspe-
rimenata u kojima su proteini preiavani, geni klonirani, elek-
tronske mikrografije snimane, elije uzgajane u kulturi, strukture
odreivane, sekvence poreene, parametri menjani i vrene kon-
trole. Radovi su objavljivani, rezultati proveravani, kritike pisane,
slepe ulice istraivane i nove smernice otkrivane.
Rezultat ovih kumulativnih napora u cilju prouavanja elije
da bi se istraio ivot na molekularnom nivou je glasan,
jasan, prodoran uzvik Dizajn! Rezultat je toliko nedvosmislen
i tako znaajan da se mora okarakterisati kao jedno od najveih
dostignua u istorji nauke. Ovo otkrie parira otkriima Njutna
i Ajntajna, Lavoazjea i redingera, Pastera i drugih. Uoavanje
inteligentnog dizajna ivota je izuzetno koliko i uoavanje da
se Zamlja kree oko Sunca ili da bolest izazivaju bakterije ili da
se zraenje izrauje u kvantima. Oekivalo bi se da se veliina
pobede, ostvarene uz tako veliku cenu uz neprekidan napor tokom
niza decenija, proslavlja u laboratorijama irom sveta. Ovaj trijumf
nauke bi morao da izaziva povike Eureka! iz desetina hiljada
grla, da prui povod za puno tapanja po ramenu i meusobnog
pobednikog udaranja ruke o ruku i nazdravljanja, i moda ak da
bude izgovor za uzimanje slobodnog dana.
262
11. Nauka, filozofija, religija
Ali nijedan ampanjac nije otvoren, niije ruke nisu aplaudirale.

Umesto toga, neobina, neprijatna tiina okruuje nenadmanu
sloenost elija. Kada se tema pomene u javnosti, stopala poinju
da trupkaju i disanje postaje donekle oteano. Privatno su ljudi
neto oputeniji; mnogi izriito priznaju ono to je oigledno, ali
zatim zure u zemlju, odmahuju glavama i ostavljaju da ostane na
tome.
Zato nauna zajednica ne prigrli poudno svoje zapanjujue
otkrie? Ideja da bie kao to je Bog postoji nije nepopularna
daleko od toga. Ankete pokazuju da vie od 90 procenata
Amerikanaca veruje u Boga, a da oko polovina njih redovno
prisustvuje religijskim slubama. Politiari prizivaju Boga
veoma redovno (ee u vreme izbora). Mnogi treneri ragbija se
sa svojim timovima mole pred utakmice, muziari komponuju
himne, umetnici slikaju prikaze religijskih dogaaja, organizacije
biznismena se okupljaju radi molitava. Bolnice i aerodromi imaju
kapele; vojska i kongres zapoljavaju svetenike. Mi kao zemlja
odajemo poast ljudima kao to je Martin Luter King, ije je
delovanje bilo duboko ukorenjeno u veru u Boga. Uz svo ovo javno
odobravanje, zato je nauci teko da prihvati teoriju koja podupire
ono u ta veina ljudi ionako veruje? Postoji nekoliko razloga. Prvi
je problem kome su mnogi od nas skloni obini ovinizam. Drugi
razlozi zavise od istorijskih i filozofskih odnosa koji su osobeni za
nauku. Ovi razliiti razlozi utiu jedni na druge na sloene naine,
ali pokuajmo da ih malo razmrsimo.
Vernost
Ljudi koji posvete svoj ivot plemenitom cilju esto mu postaju
estoko privreni. Na primer, predsednik koleda moe da posveti
sve svoje napore ojaavanju svoje ustanove, jer je obrazovanje ljudi
ugledna delatnost. Profesionalni vojni oficir radi na poboljanju
svoje grane delatnosti, jer je odbrana zemlje dostojna svrha.
Meutim, ponekad, odanost odreenoj delatnosti dovodi do
sukoba interesa sa ciljem kojem delatnost slui. Oficir bi mogao da
263
uvede trupe u bitku kako bi peadija dobila zasluge za pobedu, iako

bi moda bilo razboritije pustiti da vazdune snage prve krenu u
akciju. Predsednik koleda bi mogao da ubedi kongresmena svoje
drave da nameni savezni novac za novu zgradu na fakultetskom
zemljitu, iako bi novac mogao bolje da slui obrazovanju ako se
iskoristi za neto drugo.
Nauka je plemenit cilj koji moe da izazove estoku privrenost.
Svrha nauke je da objasni fiziki svet veoma ozbiljan poduhvat.
Meutim, druge akademske discipline (prvenstveno filozofija
i teologija) se takoe bave objanjavanjem delova sveta. Iako se
najvei deo vremena te discipline nemaju dodirnih taaka, ponekad
dou u sukob. Kada se to desi, neki posveeni ljudi postavljaju
svoju disciplinu ispred cilja kom bi trebalo da slui.
Dobar primer naunog ovinizma se moe videti u knjizi Roberta
apira, Poreklo: skeptini vodi o postanku ivota na Zemlji (Origins:
A Skeptics Guide to the Creation oof Life on Earth). Nakon to je
izneo veoma itljivu, veoma razornu kritiku naunih istraivanja
postanka ivota, apiro objavljuje svoju vrstu odanost ne cilju
objanjavanja fizikog sveta, ve ateistikoj nauci:
Jo uvek bi mogao da doe dan kada e svi razumni hemijski eks-
perimenti za utvrivanje mogueg porekla ivota jednoglasno ut-
vrditi neuspeh. Novi geoloki dokazi mogu da ukau na iznenadnu
pojavu ivota na Zemlji. Konano, moda emo istraiti svemir, a da
ne naemo nikakve tragove ivota, ili procese koji vode do ivota,
nigde drugde. U takvom sluaju, neki naunici bi mogli da odlue
da se okrenu religiji u potrazi za odgovorom. Meutim, drugi, u
koje spadam i ja, e pokuati da razvrstaju preostala manje vero-
vatna nauna objanjenja u nadi odabiranja onog koje je jo uvek
verovatnije od preostalih.1
apiro ivo nastavlja, govorei da stvari trenutno ne izgledaju
tako crne, i u velikoj meri protivrei svemu to je napisao do tog
trenutka. Moe da bude miran znajui da nikada nee doi vreme
kada e se svi eksperimenti pokazati neuspenim, kao to nikada
nee doi vreme kada e postojanje udovita iz Loh Nesa biti
264
potpuno odbaeno. A vreme kada e svemir biti potpuno istraen

je udobno daleko.
Neko nepristrasan bi mogao da pomisli da, ako nijedna od
najverovatnijih hipoteza nije uspela, moda je potrebno sutinski
drugaije objanjenje. Na kraju krajeva, postanak ivota je bio
istorijski dogaaj ne kao, recimo, istraivanje leka za rak, gde
naunici mogu da pokuavaju dok ne uspeju. Moda se nastanak
ivota jednostavno nije odigrao neusmerenim hemijskim
reakcijama, kako se apiro nada. Meutim, za aktivnog uesnika
u istraivanju, zakljuak o dizajnu moe da bude duboko
razoaravajui. Pomisao da znanje o mehanizmima korienim
za proizvodnju ivota mogu zauvek da ostanu izvan njihovog
domaaja je zaista razoaravajue za mnoge naunike. Svejedno,
moramo da budemo paljivi i da ne dozvolimo da nam odbojnost
prema teoriji ne stvori predrasude protiv potenog tumaenja
podataka.
Odanost odreenoj delatnosti je u redu, ali sama odanost nije
argument. Sve u svemu, efekat naunog ovinizma na teorije o
razvoju ivota predstavlja znaajan socioloki proizvod koji treba
razmotriti, ali je na kraju njegov intelektualni znaaj za temu
inteligentnog dizajna nikakav.
Lekcija iz istorije
Drugi razlog za protivljenje nauke da se pozabavi ranije
pomenutim slonom proizilazi iz istorije. Od kada je prvi put
predloena, neki naunici su se sukobljavali sa nekim teolozima oko
Darvinove teorije evolucije. Po nekima, ovakav odnos je verovatno
uspostavljen kada je anglikanski svetenik Semjuel Vilberfors
(Samuel Wilberforce) raspravljao sa Tomasom Henrijem Hakslijem
(Huxley), naunikom i otrim zastupnikom evolucije, oko godinu
dana nakon to je Darvinova pionirska knjiga objavljena. Izveteno
je da je svetenik dobar teolog ali slab biolog zavrio svoj govor
pitanjem: Pitam se, da li Haksli vue svoje poreklo od majmuna
265
preko babe ili dede? Haksli je promrljao neto kao: Gospod mi ga

je predao u ruke, i nastavio da publici i biskupu dri uenu lekciju
iz biologije. Na kraju svog izlaganja Haksli je objavio da ne zna
da li je srodnik majmunu preko babe ili dede, ali da bi radije bio
poreklom od majmuna nego od oveka koji poseduje dar razuma,
a koristi ga kako ga je ovaj svetenik koristio tog dana. Mnoge
dame su padale u nesvest, evolucionisti klicali, a izvetai trali
da objave naslov: Rat izmeu nauke i teologije.
Dogaaj koji je u Americi definisao javno sagledavanje evo-
lucione nauke i teologije je bio sudski proces Skoups (Scopes).
Don Skoups, nastavnik biologije u srednjoj koli u malom gradiu
Dejtonu, u Tenesiju, se 1925. godine dobrovoljno prijavio da bude
uhapen zbog krenja prethodno neprimenjivanog dravnog
zakona koji je zabranjivao predavanje evolucije. Uee istaknutog
advokata Klerensa Deroua (Darrow) na strani odbrane i Vilijema
Deningsa Brauna, koji je tri puta izgubio predsednike izbore, na
strani tuilatva garantovalo je medijski cirkus koji je usledio. Iako
je Skoupsov tim izgubio na suenju, presuda je odbaena zbog
tehnikih nedostataka. Znaajnije je da je taj publicitet stvorio u
javnosti sliku da postoji antagonizam izmeu nauke i religije.
Suenje Skoupsu i Haksli-Vilberfors debata su se odigrali davno,
ali su skoriji dogaaji odravali sukob u stanju laganog kljuanja.
Tokom proteklih nekoliko decenija, grupe religioznih naunika
koje smatraju da je Zemlja relativno mlada (reda veliine deset
hiljada godina) elele su da se i njihovo gledite predaje njihovoj
deci u dravnim kolama. Socioloki i politiki faktori ukljueni u
situaciju su prilino sloeni mona meavina takvih potencijalno
zavaujuih tema kao to su religijska sloboda, roditeljska prava,
vladina kontrola obrazovanja i dravna nasuprot saveznih prava
a uinjeni su jo emocionalnijim jer je sukob oko dece.
Mnogi evolucioni naunici su se suprostavili konceptu mlade
Zemlje smatrajui da se ti zakljuci moogu izvesti iz fizikih merenja
i da su im verujui naunici uli u posed ekspertize pozivajui ih na
odgovornost. Kada su im zastupnici mlade Zemlje ponudili fizike
266
dokaze koji podravaju tvrdnju, ovi su ih izvidali omalovaavajui

ih kao inkompetentne i sa predubeenjima. Naravi su se razbuktale
na obe strane, i nakupilo se mnogo netrpeljivosti. Ta netrpeljivost
je ak i institucionalizovana: na primer, organizacija zvana
Nacionalni centar za nauno obrazovanje (National Center for
Science Education) je uspostavljena pre desetak godina u vreme
kada je nekoliko saveznih drava donelo zakone u vezi naune
opravdanaosti koncepta biblijskog stvaranja (kreacionizma) koji
ukljuuje uenje o mladoj Zemlji za borbu protiv zastupnika ovog
koncepta kada god pokuaju da utiu na politiku dravnih kola.
Ti sukobi odjekuju i danas. asopis Scientific American je 1990.
godine zamolio naunog pisca Foresta Mimsa (Forrest Mims)
da pie nekoliko tekstova za odeljak asopisa Naunik amater.
Naunik amater se bavi temama kao to su merenje duine munja,
izgradnja prenosivih solarnih opservatorija, i proizvodnja kunog
seizmometra za beleenje pokreta zemlje zabavni projekti za
one iji je hobi nauka. Sporazum je bio da bi, ako se urednitvu
i itaocima svide tekstovi, Mims bi bio zaposlen kao stalni pisac.
Probni tekstovi su proli dobro, ali kada je Mims doao u Njujork
na zavrni intervju bio je upitan da li veruje u evoluciju. Mims je
odgovorio Pa, ne jer je verovao u biblijski izvetaj o stvaranju.
asopis je odbio da ga zaposli. asopis Scientific American je
bio uplaen da bi samo prisustvo zastupnika stvaranja meu
zaposlenim osobljem tetilo njegovom ugledu meu naunicima,
iako je Mims bio dobro kvalifikovan i nije imao planove da pie o
evoluciji. Nesumnjivo je da su scene iz filma Naslediti vetar (film
zasnovan na slobodnom tumaenju Skoups suenja) i medijski
iselci o borbama izmeu zastupnika stvaranja (kreacionista) i
njihovih politikih neprijatelja treperile u umovima urednika
asopisa. Takvi brojni izvetaji o minornim sukobima, kao to
je Mims afera iako nemaju nikakve direktne veze sa pravim
intelektualnim pitanjima o tome kako je nastao ivot na Zemlji
dodaju ulje na istorijsku vatru nazovi-sukoba izmeu nauke i
religije, stvarajui kod ljudi dojam da se moraju opredeliti za jedan
od tabora.
267
Istorijski dogaaji u kojima su se evolucioni naunici sukobili sa

religioznim naunicima su stvarni i izazivaju stvarne emocionalne
reakcije. Zbog toga neki dobronamerni ljudi misle da izmeu ove
dve grupe treba odravati demilitarizovanu zonu, bez bratimljenja.
Meutim, kao i u sluaju naunog ovinizma, znaaj ovih sukoba
za stvarno nauno razumevanje razvoja ivota je u sutini nikakav.
Ja se ne nadam naivno da se biohemijska otkria mogu proceniti
slobodno, bez senki istorije, ali se do najvee mogue mere to
treba uiniti.
Za razliku od ovinistikih i istorijskih argumenata, filozofski
argumenti koji pokuavaju da obezglave zakljuak o inteligentnom
dizajnu su znaajni; oni utiu na pitanja na intelektualnom nivou,
ne samo na emocionalnom. Postoji nekoliko razliitih filozofskih
pitanja. Razmotrimo ih.
Pravilo
Riard Dikerson (Richard Dickerson) je istaknuti biohemiar,
izabrani lan prestine Nacionalne akademije nauka koji se
specijalizovao u kristalografskim istraivanjima proteina i DNK.
Sa saradnicima je u laboratoriji ostvario znaajne doprinose
naem razumevanju strukture molekula ivota. Nije najistaknutiji
naunik u Sjedinjenim Dravama, i njegovi doprinosi nisu bili
najobjavljivaniji, ali Dikerson na vie naina predstavlja paradigmu
posveenog naunika. On predstavlja vrstu osobe, i vrstu institucije,
kakvu na hiljade postdiplomaca ima na umu kao svoj posao danju
i nou u laboratoriji, sanjajui o danu kada e i oni biti ugledni
lanovi naune zajednice.
Dikersonova objavljena gledita lepo prikazuju nain na
koji mnogi naunici sagledavaju svet religije. Pre par godina
je napisao kratak esej u kome iznosi saetak svojih gledita na
evolucionu nauku nasuprot religije i koji je objavio i u asopisu
Journal of Molecular Evolution (svetovni nauni asopis) i asopisu
Perspectives on Science and Christian Faith (asopis koji objavljuje
268
Ameriko Nauno Udruenje, organizacija naunika koji su takoe

i religiozni). Prema tome, bezbedno je zakljuiti da Dikerson nije
uputio svoje napomene samo ljudima koji su ve delili njegove
ideje iskreno je pokuao da predstavi ono za ta je mislio da su
razumna i ubedljiva gledita osobama sa suprotnim gleditima:
Nauka je, u osnovi, igra. To je igra sa jednim presudnim i definiuim
pravilom:
Pravilo broj 1: Razmotrimo koliko daleko i do koje mere moemo
da obajsnimo fiziki i materijalni svemir isto fizikim i materija-
lnim uzrocima, bez pozivanja na natprirodno.
Operativna nauka ne zauzima stav prema postojanju ili neposto-
janju natprirodnog; samo zahteva da se taj faktor ne priziva pri
naunim objanjenjima. Pozivanje na uda specijalne svrhe, kao
objanjenja, predstavlja oblik intelektualnog varanja. ahista je
potpuno u mogunosti da fiziki ukloni protivnikog kralja sa table
i razbije ga usred turnira. Ali to ga nee uiniti ahovskim prvakom,
jer pravila nisu potovana. Trka bi mogao da doe u iskuenje da
krene preicom preko unutranjeg terena krune staze kako bi sti-
gao na cilj pre svojih brih kolega. Meutim, on se uzdrava od
toga, poto to ne bi predstavljalo pobedu u okviru pravila spor-
ta.2
Izrazimo Dikersonovo pravilo na sledei nain: nauka mora da
se poziva samo na prirodne uzroke, i da daje objanjenja ukaziva-
njem samo na prirodne zakone.3 Ovakva formulacija ini jasnim
ono to se podrazumeva izrazom Razmotrimo koliko daleko.
U svom eseju, prema tome, Dikerson ne kae da su nauni doka-
zi pokazali da natprirodno nikada nije uticalo na prirodu (za one
koji su zabrinuti zbog izraza natprirodno, zamenite to slobodno sa
via inteligencija). Umesto toga, on tvrdi da u principu, nauka ne
treba da se poziva na natprirodno. Jasna posledica je da se ne tre-
ba prizivati, bez obzira da li je tano ili nije. Za nau procenu nje-
govog argumenta je od znaaja da je Dikerson lan i Amerikog
Naunog Udruenja, pa prema tome veruje u Boga. On nema a priori
269
razlog da smatra da ne postoji nita iznad prirode, ali misli da nau-

ka nije dobra ako nudi natprirodno kao objanjenje za prirodan
dogaaj.
(Uzgred, naunici koji veruju u Boga ili realnost iznad prirodne
su mnogo brojniji nego to popularne medijske prie navode
nema razloga smatrati da se cifra od 90 procenata opte populaci-
je koja veruje u Boga bitno razlikuje za naunike.)4
Znaajno je napomenuti da sam Dikersonov argument nije
nauni nije otkriven ekserimentom u laboratoriji; nije rezultat
meanja hemikalija u epruveti; ne predstavlja proverljivu hipote-
zu. Umesto toga, argument je filozofski. Moda predstavlja dobru
filozofiju, a moda ne. Razmotrimo ga izbliza.
Veina ljudi bi bila iznenaena da uje da je nauka, u osnovi,
igra. Svakako da bi poreski obveznici koji finansiraju nauku u izno-
su od nekoliko desetina milijardi dolara godinje bili iznenaeni.
Oni verovatno misle da daju svoj novac za pronalaenje lekova i
naina za leenje raka, side i sranih bolesti. Graani zabrinuti
zbog bolesti koje imaju ili koje mogu da dobiju u starosti ele da
nauka bude u stanju da lei bolesti, a ne da igra igru koja nema veze
sa stvarnou. Sumnjam da su Darvin ili Njutn ili Ajntajn gleda-
li na nauku na taj nain. Divovi nauke su bili nadahnuti udnjom
ka spoznaji realnog sveta, a neki (kao Galileo) su platili cenu za
svoja saznanja. Udbenici studentima ne predstavljaju nauku kao
igru ve kao plemenitu potragu za istinom. Veina ljudi, od obinih
poreskih obveznika do istaknutih naunika, bi radije gledala na
nauku ne kao na igru ve kao predan pokuaj iznoenja istinitih
tvrdnji o fizikom svetu.
Tvrdnja da je nauka igra se ne moe odrati ak ni pri povrnom
ispitivanju. Niko ne bi veoma dugo zastupao takav stav ozbiljno
kada bi bio suoen sa pitanjima u vezi njega. Sam Riard Dikerson
bi verovatno brzo povukao svoju izjavu ako bi morao da je brani
pred skeptinom publikom. Svavako da Dikerson ima neto drugo
na umu. Moda misli da je nauka, kao i igre, aktivnost ograniena
pravilima. Druge ozbiljne aktivnosti, kao krivina suenja i
270
politike kampanje, takoe predstavljaju aktivnosti ograniene

pravilima. Da li to vai i za nauku? Ako je tako, koja su to pravila?
Koncentriimo se na drugo pitanje. Dikerson spominje samo
jedno pravilo, ono koje zabranjuje natprirodno. Gde ga je pronaao?
Da li je napisano u udbenicima? Da li se nalazi u statutima naunih
drutava? Ne, naravno da ne. Moete da prelistate sve udbenike
koji se koriste za nauno obrazovanje u svim veim univerziteti-
ma ove zemlje i neete pronai jedno presudno i definiue pravi-
lo. Niti ete pronai bilo kakvo drugo pravilo koje propisuje kako
treba vriti nauku (osim za bezbedonosne mere, podsticanja na
iskrenost i tome slino).
Svejedno, zapitajmo se kako nam Dikersonovo pravilo pomae?
Da li nam pravilo kae koja pitanja se nalaze van domena nauke?
Da li nam prua smernice za razlikovanje nauke od pseudo nauke?
Da li uopte daje definiciju ta je to nauka? Odgovor na sva ova pi-
tanja je ne. Pre nekoliko godina je u prestinom naunom asopisu
objavljen lanak dobitnika Nobelove nagrade; lanak je analizirao
racionalnost ljudi koji svojevoljno nisu imali dece da bi prove-
li ivot pomagajui drugima iz ugla evolucionih reproduktivnih
strategija.5 Takva nauka ne kri Dikersonovo pravilo. Dikersono-
vo jedno presudno i definiue pravilo bi dragovoljno tolerisalo
osporenu nauku frenologije (pokuaj da se inteligencija i karakter
ljudi proceni na osnovu oblika njihovih lobanja) iz 19. veka. Nje-
govo pravilo nam ne daje nikakve smernice po pitanju opravda-
nosti marksizma i frojdizma, nauka istorije i uma. Pravilo nam ne
pomae da unapred odluimo da li e stavljanje pijavica na bole-
sne ljude i putanje njihove krvi pomoi smanjenju groznice ili
nee. Prema tome, izgleda da pod Dikersonovim pravilom mnoge
stvari mogu da prisvoje naziv nauka, sve dok se pozivaju samo na
materijalne sile, bez obzira koliko bile nejasne i maglovite.
U stvari, Dikersonovo pravilo vie lii na profesionalni afori-
zam kao muterija je uvek u pravu. To je pravilo po kojem su
stari profesionalci iveli, za ta misle da je delotvorno, i ono uokvi-
ruje deo mudrosti koju ele da prenesu mlaoj profesionalnoj
271
generaciji. Iza Dikersonovog pravila stoje nejasne predstave Vi-

kinga koji gromove i munje pripisuju delovanju bogova, i vraeva
koji pokuavaju da isteraju zle duhove iz bolesnih ljudi. Blie savre-
menoj nauci su seanja da je sam Isak Njutn predloio da je Bog
povremeno delovao kako bi stabilizovao Sunev sistem. Strepi se
da, kada bi se jednom natprirodno dopustilo kao objanjenje, vie
se ne bi moglo zaustaviti esto bi bilo pozivano za objanjenje
mnogih stvari koje imaju prirodna objanjenja. Da li je to razu-
mno strahovanje?
Niko ne moe da predvidi ponaanje ljudi, ali mi se ini da je
strah da e se natprirodno pojavljivati svuda u nauci veoma prete-
ran. Ako bi mi moj postdiplomac doao u kancelariju i rekao da je
aneo smrti ubio njegovu bakterijsku kulturu, ne bih bio sklon da
mu poverujem. Malo je verovatno da e asopis Journal of Biologi-
cal Chemistry pokrenuti novi odeljak o duhovnoj regulaciji enzim-
ske aktivnosti. Nauka je tokom poslednjih petsto godina nauila
da svemir funkcionie uz veliku regularnost tokom najveeg vre-
menskog perioda, i da jednostavni zakoni i predvidivo ponaanje
objanjavaju veinu fizikih fenomena. Istoriari nauke su na-
glasili da je nauka roena iz religiozne kulture srednjevekovne
Evrope iji su religijski pogledi ukljuivali racionalnog Boga koji
je stvorio racionalan, razumljiv svemir ogranien zakonima.6 I
nauka i religija oekuju da e se svet skoro uvek okretati u skladu
sa utvrenim zakonom gravitacije.
Ali, postoje izuzeci. Ponekad se za objanjenje neke posledice
moraju prizvati jedinstveni uzroci. Fosili pokazuju da su dinosau-
rusi naglo izumrli u jednom istorijskom momentu. Jedna od teo-
rija koja je ponuena kao mogue objanjenje je da je veliki me-
teor pogodio Zemlju, podiui oblake praine visoko u atmo-
sferu, to je zatim prouzrokovalo pomor biljaka i, prekidajui lanac
ishrane, ugrozilo dinosauruse. Neki indirektni dokazi podravaju
ovu hipotezu: nivo elementa Iridiuma, koji je redak na Zemlji a
znatno ei u meteorima povien je u slojevima za koje se sma-
tra da potiu iz tog geolokog perioda. Hipoteza je prihvaena od
mnogih naunika. Ipak, niko nije pohrlio da meteore upotrebi kao
272
objanjenje za mnotvo drugih pitanja. Niko zbog prethodne hipo-

teze nije tvrdio da je Grand kanjon nastao usled udara meteora,
niti da su zato izumrli divlji konji u Severnoj Americi. Niko nije us-
tvrdio da siuni , nevidljivi meteori uzrokuju astmu niti da inici-
raju tornado. Hipoteza o udelu meteora u izumiranju dinosaurusa
evaluirana je na osnovu fizikih injenica vezanih za taj specifian
istorijski dogaaj. Sasvim je razumno oekivati da injenice moraju
biti ispitivane za svaki pojedinani sluaj kada se meteori prizivaju
kao mogue objanjenje nekog istorijskog fenomena.
Slino tome, hipoteza o ukljuenosti inteligentnog inioca u
razvoju ivota ili drugim istorijskim dogaajima se mora proce-
niti sluaj-po-sluaj. Kao to je napomenuto u 9. poglavlju, doka-
zi koji su ubedljivi za neke biohemijske sisteme, neuoljivi su u
sluaju drugih. Ako naunik pretpostavi ukljuenost inteligenci-
je u nekom drugom dogaaju, odgovornost podupiranja te tvrd-
nje opazivim dokazima lei na njemu. Nauna zajednica nije toliko
krhka da bi se njen zdravi skepticizam preobratio u naivnost.
Drugi razlog za zabrinutost koji bi mogao da stoji iza Diker-
sonovog eseja je u vezi naunog metoda. Hipoteza, paljivo te-
stiranje, ponovljivost - sve ovo je dobro sluilo nauci. Ali kako se
moe testirati inteligentni dizajner? Da li se Tvorac moe stavi-
ti u epruvetu? Ne, naravno da ne. Problem je to, kad god nauka
pokua da objasni istorijski dogaaj, paljivo testiranje i pono-
vljivost su po definiciji nemogui. Nauka moe da bude u stanju da
prouava kretanje sadanjih kometa, i da testira Njutnove zakone
kretanja koji opisuju kako se komete kreu. Ali nauka nikada nee
biti u mogunosti da prouava neku kometu koja je navodno pogo-
dila Zemlju pre nekoliko hiljada godina. Meutim, nauka moe da
opaa zaostale efekte komete na savremenu Zemlju. Slino tome,
nauka moe da vidi efekte dizajnera na ivot.
Poslednji stav koji elim da iznesem o argumentu Riarda Di-
kersona je da, iako autor svakako nije to nameravao, on predstavlja
recept za plaljivost. Pokuava da ogranii nauku na jednolinost,
ne doputajui sutinski razliita objanjenja. Pokuava da smesti
273
realnost u urednu kutiju, ali se svemir ne moe smestiti u kutiju.

Postanak svemira i razvoj ivota su fizika osnova koja je rezul-
tovala svetom punim svesnih entiteta. Ne postoji a priori razlog za
smatranje da se ti osnovni dogaaji moraju objasniti na isti nain
kao i drugi fiziki dogaaji. Nauka nije igra, i naunici bi trebalo da
slede fizike dokaze tamo gde ih vode, bez vetakih ogranienja.
Isterivai duhova
etvrti i najmoniji razlog za odbijanje nauke da prihvati teo-
riju inteligentnog dizajna je takoe zasnovan na filozofskim ogra-
dama. Mnogi ljudi, ukljuujui i mnoge znaajne i veoma ugledne
naunike, jednostavno ne ele da postoji neto iznad prirode. Oni
ne ele da natprirodno bie utie na prirodu, bez obzira koliko bi
kratko ili konstruktivno to dejstvo moglo da bude. Drugim reima,
oni unose u svoju nauku a priori filozofsku posveenost koja
ograniava koju e vrstu objanjenja o fizikom svetu prihvatiti.
Ponekad to dovodi do veoma neobinog ponaanja.
Istaknuti naunik A. S. Edington je verovatno govorio u ime
mnogih kada je izraavao svoje potpuno gaenje takvom idejom:
Filozofski, predstava o naglom poetku sadanje ureenosti prirode
mi je odbojna, kao to, mislim, mora biti za veinu; ak i oni koji bi sa
radou doekali dokaz o delovanju Tvorca bi verovatno uvideli da
jedno pokretanje u nekoj dalekoj prolosti nije zaista vrsta odnosa
izmeu Boga i Njegovog sveta koja donosi zadovoljstvo umu.7
Tokom istorije, mnogi naunici su varali i izvrtali u svojim na-
porima da se odupru naunoj teoriji koja je prirodno sledila iz po-
dataka jer su smatrali da e biti primorani da prihvate neprijatne
filozofske ili teoloke zakljuke.
Nemojte me ograivati
Uspeh modela Velikog praska kod evolucionih naunika nije
imao nita sa religioznim implikacijama. Izgledalo je da se slae
274
sa Judeo-Hriianskim shvatanjem poetka Univerzuma, dok je

u nesuglasju sa religijama koje su smatrale da je svemir vean.
Teorija je sebe opravdala pozivanjem na opservacione podatke
na irenje Univerzuma - a ne pozivanjem na svete tekstove ili
mistina iskustva svetih ljudi. Model je proistekao iz tumaenja
opservacionih podataka a ne iz proivoljnog kalupa raznih reli-
gioznih dogmi.
Ipak treba primetiti da teorija Velikog praska, iako prijatelj-
ski naklonjena religioznom stanovitu, ne namee nuno takav
zakljuak. Ni od koga ne zahteva da logikom doe do bilo kakvog
odreenog natprirodnog zakljuka samo na osnovu naunih
opaanja i teorija. To se vidi i pri prvobitnom Ajntajnovom i Hojlo-
vom pokuaju da osmisle alternativne modele koji bi se uklopili u
opaene podatke, a izbegli neprijatnu pomisao na poetak Svemira.
Kada je teorija stabilnog stanja (Svemira, prim.red.) konano dis-
kreditovana, iznikle su druge teorije koje bi preduhitrile i uklonile
logian filozofski zahtev za apsolutnim poetkom. Najpopularni-
ja opcija je bila ideja o ciklinom svemiru, po kojoj bi se irenje
koje je zapoelo Velikim praskom na kraju usporilo i, pod dej-
stvom gravitacije, celokupna materija bi se ponovo zgusnula. Oda-
tle bi se, kako pria kae, moda odigrao jo jedan Veliki prasak,
i beskrajna ponavljanja ovog ciklusa bi ponovo osvojili vremen-
ski beskrajnu prirodu. Zanimljivo je (iako nauno nebitno) da bi
gledite o ciklinom svemiru bilo saglasno sa mnogim religijama,
ukljuujui religije drevnog Egipta, Asteka i Indijanaca.8
Izgleda da je ideja o ciklinom svemiru izgubila naklonost
dananje fizike. Primeen je nedostatak materije koji bi izazvao
budue gravitaciono saimanje Svemira a ak i kad bi potrebna
koliina materije bila prisutna, prorauni su pokazali da bi sukce-
sivni ciklusi bivali sve dui zavravajui sa nekontraktilnim Svemi-
rom. A i kad bi ovaj model pao, stalno se pojavljuju nove teorijske
aoke da preuzmu vodstvo od teorije Velikog praska. Skoriji pred-
log meu evolucionistima glasi da je Svemir znatno vei od ono-
ga to mi opaamo, i da je deo Svemira koji vidimo samo mehur
u beskonanom Svemiru. A fiziar Stiven Hoking (Hawking) je
275
predloio da Svemir, iako je konaan, ne bi imao poetak ako bi

stvarno postojalo neto to u svojim matematikim jednainama
naziva imaginarnim vremenom. Druga ideja je da postoji
beskonano mnogo svemira, a da Svemir u kome se nalazimo jed-
nostavno ima uske uslove potrebne za ivot. Ova ideja je popu-
larizovana pod imenom Antropijski princip. U sutini antropij-
ski princip navodi da postoji veliki (ili beskonaan) broj svemira
sa razliitim fizikim zakonima, i da e samo oni sa uslovima po-
desnim za ivot u stvari i proizvesti ivot, moda ukluujui svesne
posmatrae. Prema tome, moda negde postoji zilion pustih
svemira; mi ivimo u zilion i prvom Svemiru jer poseduje fizike
osobine koje su podesne za ivot.
Antropijski princip veini ljudi jednostavno izaziva osmeh,
verovatno jer nisu sasvim sigurni gde bismo smestili sve te
svemire. Meutim, dostupne su i druge ideje za osobu koja jo
uvek ne eli da se poziva na natprirodno. U kvantnoj fizici se veru-
je da mikroskopski entiteti zvani virtuelne estice mogu da na-
stanu pozajmljujui energiju iz okruenja (zbunjujue nazvanog
vakum, iako fiziari ne koriste tu re u znaenju praznina). Neki
fiziari su tu ideju razvili samo malo dalje i predloili da je ceo
svemir jednostavno nastao, ne iz nikakvog okruenja, ve iz apso-
lutno nieg kvantna kolebanja iz nepostojanja u postojanje i
bez uzroka. To pokazuje kako su naunici nauili da budu predu-
zimljivi u poreenju sa danima kada je Fred Hojl skromno pred-
lagao povremeno bezuzrono nastajanje atoma vodonika.
Nije izvren nijedan eksperiment koji bi podrao ideju mehu-
rastih svemira, imaginarnog vremena ili bezbrojnih antropijskih
svemira. Zaista, izgleda da ih nijedan eksperiment u principu ne
moe registrovati. Poto se oni ili njihovi efekti ne mogu uoiti, onda
oni predstavljaju metafizike postulate, nita pristupanije eksperi-
mentalnom istraivanju od natprirodnog bia. Nisu od nikakve ko-
risti nauci. Oni jedino slue kao izlaz za bekstvo od natprirodnog.
Da bi objasnila Svemir osoba moe da pretpostavi neopaljive
stvari, kao teorija da postoji beskonano mnogo svemira i teorija
276
da na predstavlja samo mehur u veem svemiru. Neko moe da se

nada da bi teorije koje danas izgledaju nemogue, kao to je teori-
ja stabilnog stanja ili teorija oscilirajueg svemira, sutra mogle da
izgledaju verovatne kada se ponovo izvre prorauni ili se sprove-
du nova merenja. Ili neko moe jednostavno da napusti princip
uzronosti (kauzalni princip), kao to se vidi u teorijama koje
predlau da je Svemir nastao bez uzroka. Veina drugih ljudi moe
da smatra takve ideje besmislenim; svejedno, one ne naruavaju
uoene injenice.
Vanzemaljci i putnici kroz vreme

Rei da je Svemir zapoeo Velikim praskom je jedno, ali rei da
je inteligencija dizajnirala ivot je drugo. Sam izraz Veliki prasak
izaziva predstave eksplozije, a ne neizbeno osobe. Izraz inteli-
gentni dizajn zvui hitnije i brzo priziva pitanja o tome ko je mogao
da bude dizajner. Da li e osobe sa filozofskom posveenou pro-
tiv natprirodnog ovom teorijom biti saterane u oak? Ne. Ljudska
mata je previe mona.
Za mnoge ljude, Frensis H. C. Krik (Francis Crick) je pametan
ovek. Pre vie od etrdeset godina, dok je jo uvek bio postdiplo-
mac na Kembridu, Krik i Dejms Votson su koristili kristalograf-
ske podatke za izvoenje zakljuka o strukturi DNK u obliku
dvostruke spirale, dostignue za koje su kasnije dobili Nobelovu
nagradu. Krik je nastavio doprinosei razumevanju genetikog
koda i postavljajui provokativna konceptualna pitanja o funkci-
ji mozga.
Meutim, Frensis Krik takoe smatra da je ivot na Zemlji
mogao da zapone kada su vanzemaljci sa druge planete posla-
li svemirski brod koji je sadrao spore za zasejavanje Zemlje. Krik
ju je prvi put predloio sa hemiarem Leslijem Orgelom (1973. u
lanku pod nazivom Usmerena panspermija u profesionalnom
naunom asopisu zvanom Icarus. Deceniju kasnije Krik je napi-
sao knjigu, Sam ivot (Life Itself), ponavljajui teoriju; u intervjuu
277
iz 1992. godine u asopisu Scientific American pred objavljivanje

svoje poslednje knjige, Krik je potvrdio da smatra da je teorija ra-
zumna.
Prvenstveni razlog zbog koga se Krik vezuje za ovo neobino
gledite je da procenjuje da je neusmeren nastanak ivota prak-
tino nepremostiva prepreka, ali eli naturalistiko objanjenje.
Za nau raspravu zanimljiv deo Krikove ideje je uloga vanzema-
ljaca, za koje pretpostavlja da su poslali svemirske bakterije na
Zemlju. Ali bi sa podjednako dokaza mogao da kae da su vanze-
maljci u stvari dizajnirali neumanjivo sloene biohemijske sisteme
ivota koji su poslali ovamo, i da su takoe dizajnirali neumanjivo
sloene sisteme koji su se razvili kasnije. Jedina razlika je prelaz
na pretpostavku da su vanzemljaci konstruisali ivot, dok je Krik
prvobitno pretpostavljao da su ga samo poslali ovamo. Rei da je
civilizacija sposobna za slanje svemirskih brodova, takoe vero-
vatno sposobna za dizajniranje ivota, ne predstavlja tako velik
skok naroito ako ta civilizacija nikada nije detektovana. Moe
se istai da dizajniranje ivota ne zahteva neizbeno natprirodne
sposobnosti; umesto toga, zahteva puno inteligencije. Ako postdi-
plomac u laboratoriji na Zemlji danas moe da isplanira i proiz-
vede vetaki protein koji moe da vezuje kiseonik, onda nema
logike prepreke smatranju da je napredna civilizacija na drugom
svetu mogla da dizajnira celu vetaku eliju.
Scenario i dalje ostavlja otvoreno pitanje ko je dizajnirao te
dizajnere tj. kako je ivot prvobitno nastao? Da li je filozof natu-
ralista sada sateran u oak? Ponovo, ne. Pitanje dizajna di-
zajnera se moe odloiti na vie naina. Moe se odbiti poziva-
njem na neviene entitete: moda se prvobitni ivot potpuno raz-
likuje od naeg, sastojei se iz kolebajuih elektrinih polja ili ga-
sova; moda mu nisu potrebne neumanjivo sloene strukture za
odravanje. Druga mogunost je putovanje kroz vreme, koju su
poslednjih godina ozbiljno predlagali profesionalni fiziari. Scien-
tific American je informisao itaoce izdanja iz marta 1994. da:
278
daleko od toga da predstavlja logiku apsurdnost... teoretska

mogunost preduzimanja takvog izleta u sopstveni raniji ivot je
neizbena posledica osnovnih fizikih principa.
Moda e, prema tome, biohemiari u budunosti slati una-
zad na ranu Zemlju elije koje sadre informacije za neumanjivo
sloene strukture koje danas uoavamo. Po ovom scenariju ljudi
mogu da budu sopstveni vanzemaljci, sopstvena napredna civi-
lizacija. Naravno, putovanje kroz vreme dovodi do oiglednih
paradoksa (kao na primer da unuci grle dedu i babu pre nego to
se njihova deca rode), ali su bar neki fiziari spremni da ih pri-
hvate. Veini ljudi e, kao i meni, ovakvi scenariji biti potpuno
nezadovoljavajui, ali e biti dostupni onima koji ele da izbegnu
neprijatne teoloke implikacije.
U Slepom asovniaru Riard Dokins kae itaocima da ak i
kada bi im statua Bogorodice mahala oni ne bi trebalo da zakljue
da su prisustvovali udu.9 Moda su se svi atomi ruke statue jed-
nostavno kretali u istom smeru u isto vreme dogaaj male
verovatnoe, ali mogu. Veina ljudi koja bi videla oivelu statuu
bi rekla Dokinsu da na nebesima i Zemlji postoji vie stvari nego
to on moe da sanja u svojoj filozofiji, ali ne bi mogli da ga privole
da se pridrui anglikanskoj crkvi.
ivi i pusti druge da ive

Niti bi trebalo da pokuavaju. Svaka osoba ima dostupne po-
datke sopstvenih ula i, u veini sluajeva, moe da se saglasi sa dru-
gim ljudima o tome kakvi su to podaci. Ljudi razliitih filozofskih
i teolokih sklonosti u velikoj meri mogu da se sloe oko naunih
teorija, kao to su gravitacija ili elektromagnetizam, da organizuju
podatke (ak i ako su teorije u sutini netane). Ali primarni filozof-
ski principi koji obrazuju predstavu realnosti i teoloki principi, ili
nedostatak principa, koji se mogu sakupiti iz filozofije i istorijskog
iskustva predstavljaju osnov koji odabira pojedinac. ovek mora da
bude slobodan da traga za dobrim, istinitim, i lepim.
279
Odbijanje da se drugima prui velika sloboda u njihovim osno-

vnim verovanjima je iznova dovodilo do katastrofa. Netolerancija
se ne javlja kada mislim da sam otkrio istinu. Javlja se samo kada
mislim da, poto sam je otkrio, svi moraju da se sloe sa mnom.
Riard Dokins je napisao da je svako ko ne veruje u evoluciju ili
neuk, glup, ili lud (ili zloban ali to radije ne bih razmatrao).10 Nije
potreban veliki korak od nazivanja nekog zlobnim do preduzima-
nja nasilnih mera za zaustavljanje njihove zlobe. Don Medoks (John
Maddox), urednik asopisa Nature, napisao je u svom asopisu da
moda nee puno proi pre nego to e se religija neizbeno sma-
trati za anti-nauku.11 U svojoj skorijoj knjizi Darvinova opasna
ideja, filozof Danijel Denet poredi religiozne ljude 90 procena-
ta svetske populacije sa divljim ivotinjama koje moda treba
smestiti u kavez, i kae da roditelje treba spreiti (verovatno pri-
nudom) da dezinformiu svoju decu po pitanju istinitosti evolu-
cije, koja je po njemu tako oigledna.12 To nije recept za porodini
mir. Jedno je pokuati ubediti nekog raspravom; sasvim je drugo
primorati nekog ko se ne slae sa vama. Kako se teina naunih
dokaza dramatino pomera, ovo treba imati stalno na umu. Riard
Dokins je rekao da je Darvin omoguio da svako moe da bude
intelektualno spokojan ateista.13 Neuspeh Darvinove teorije na
molekularnom nivou ga moda navede da se osea manje zadovo-
ljan, ali niko ne bi trebalo da ga sprei da nastavi svoju potragu.
U naunoj zajednici postoje mnogi izvrsni naunici koji sma-
traju da postoji neto iznad prirode, a i mnogi izvrsni naunici koji
to ne misle. Kako e se onda nauka zvanino odnositi prema pi-
tanju identiteta dizajnera? Da li e biohemijski udbenici morati
da budu pisani sa jasnim izjavama da je Bog to uradio? Ne. Nau-
ka e jednostavno ignorisati pitanje identiteta dizajnera. Istori-
ja nauke je bogata primerima odgoenih osnovnih, ali tekih pi-
tanja. Na primer, Njutn je odbio da objasni ta izaziva gravitaciju,
Maksvel je odbio da precizira medijum za svetlosne talase kada
je postojanje etra negirano, a kosmolozi su kolektivno ignorisa-
li pitanje o tome ta je izazvalo poetak Svemira. Iako se injenica
o dizajnu lako vidi u biohemiji elije, prepoznavanje dizajnera
280
naunim metodama bi moglo da bude krajnje teko. Na isti nain,

Njutn je lako mogao da uoi gravitaciju, ali je preciziranje njenog
uzroka ostavljeno za budunost. Kada je pitanje preteko da bi se
nauka odmah pozabavila njime, rado se zaboravlja dok se druga,
pristupanija pitanja ne istrae. Ako u meuvremenu filozofija i
teologija ele da se pozabave tim pitanjem, mi naunici im elimo
dobro, ali zadravamo pravo da se ubacimo u raspravu kad nauka
ima neto da doda.
Sve znatieljniji i znatieljniji

Odbijanje nauke da prihvati zakljuak o inteligentnom dizajnu
koji se ispoljio zahvaljujui njenom dugom i napornom radu nema
opravdanu osnovu. Nauni ovinizam predstavlja razumljivo
oseanje, ali ne bi trebalo dopustiti da utie na ozbiljna intelek-
tualna pitanja. Istorija arki izmeu religije i nauke je za aljenje,
i izazvala je rasprostranjenu netrpeljivost. Meutim, nasleen
bes nije osnov za vrenje naunih procena. Filozofski argument
(koji iznose neki teisti) da nauka treba da izbegava teorije koje
ukljuuju natprirodno, predstavlja vetako ograniavanje nauke.
Njihov strah da bi natprirodna objanjenja preplavila nauku je
neosnovan.
Ne treba dopustiti da filozofska posveenost nekih ljudi princi-
pu da ne postoji nita izvan prirode, ometa teoriju koja prirodno
proistie iz utvrdivih naunih podataka. Lino pravo tih ljudi da iz-
begavaju natprirodan zakljuak treba strogo potovati, ali njihova
averzija ne treba da bude presudna.
Kako se bliimo kraju ove knjige, ostajemo bez znaajne od-
brane protiv onoga to nekima izgleda kao neobian zakljuak: da
je intelegentni inilac dizajnirao ivot. Ipak, na odreeni nain, ce-
lokupan napredak nauke tokom poslednjih nekoliko stotina go-
dina predstavljao je postojan mar prema neobinom. Ljudi su
do srednjeg veka iveli u prirodnom svetu. Stabilna Zemlja bila
je centar stvari; Sunce, Mesec i zvezde beskrajno su kruile da bi
281
pruile svetlost danju i nou; iste biljke i ivotinje bile su poznate

od davnina; kraljevi su vladali mnogim zemljama. Iznenaenja su
bila retka.
Tada je predloeno da se, apsurdno, sama Zemlja kretala,
obrui se dok je kruila oko Sunca. Niko nije mogao da oseti da
Zemlja rotira; niko nije mogao to da vidi. Ali vrtela se jeste. Sa
naeg savremenog preimustva, teko je shvatiti kakav su napad
na ula izvrili Kopernik i Galilej; praktino su rekli da ljudi vie
ne mogu da se pouzdaju ak ni u ono to vide.
Stvari su tokom godina postepeno postajale gore. Otkriem fo-
sila postalo je oigledno da poznate poljske i umske ivotinje nisu
oduvek bile na zemlji; svet je nekad bio nastanjen ogromnim, stra-
nim stvorenjima kojih vie nema. Savremeni fiziari kau da vrsti
objekti predstavljaju uglavnom prazan prostor, da subatomske
estice nemaju definitivan poloaj, da je svemir imao poetak.
Sada je red na fundamentalnu nauku ivota, savremenu bio-
hemiju, da se umea. Pokazalo se da je jednostavnost za koju se
nekad oekivalo da predstavlja osnov ivota fantomska; umesto
toga, sistemi zastraujue, neumanjive sloenosti nastanjuju eliju.
Rezultujue uvianje da je inteligencija dizajnirala ivot predsta-
vlja ok za mnoge u 20. veku koji su navikli da gledaju na ivot
kao na rezultat jednostavnih prirodnih zakona. Ali i druga vreme-
na su imala svoje okove, i nema razloga pretpostaviti da smo mi
zatieni od njih. oveanstvo je opstalo dok se sredite nebesa
pomerilo sa Zemlje do iza Sunca, dok se istorija ivota proiravala
obuhvatajui izumrle gmizavce, i kada je veni svemir pokazao da
ima poetak. Preiveemo i otvaranje Darvinove crne kutije.
282
283
Dodatak
Hemija ivota
Ovaj dodatak e zainteresovanom itaocu pruiti pregled bio-

hemijskih principa koji lee u osnovi ivota. Nije neophodno
proitati dodatak da bi se pratili argumenti izloeni u knjizi, ali
e postaviti te argumente unutar ireg okvira. Ovde u govoriti
o eliji i strukturama nekoliko glavnih klasa biomolekula pro-
teinima i nukleinskim kiselinama, i ukratko, mastima i ugljenim
hidratima. Zatim u se usredsrediti na pitanje kako se genetika
informacija prevodi i prenosi. Naravno, na tako malom prostoru
opis mora biti povran, pa zbog toga molim one koje ivotni me-
hanizmi zainteresuju da pozajme uvodni udbenik iz biohemije iz
biblioteke. Oekuje vas zadivljujui siuni svet.
elije i membrane
Ljudsko telo je sastavljeno od stotina milijardi elija. Druge ve-
like ivotinje i biljke takoe predstavljaju skupine ogromnog bro-
ja elija. Meutim, sa smanjenjem veliine organizma smanjuje
se i broj elija; na primer, mali crv C. elegans sadri samo oko hi-
ljadu elija. Sputajui se niz skalu veliine na kraju stiemo do
jednoelijskih organizama, kao to su kvasci i bakterije. Nikakav
nezavisan ivot ne postoji ispod jednoelijskog nivoa.
Istraivanje strukture elije pokazuje zato je ona osnovna je-
dinica ivota. Odlika koja definie elije je membrana hemij-
ska struktura koja odvaja spoljanji svet od unutranjosti elije. Uz
zatitu koju prua membrana, elija moe da odrava unutranje
koncentracije koje se razlikuju od onih koje preovladavaju spolja.
284
Dodatak
Na primer, elije mogu da koncentriu hranljive materije u svo-

joj unutranjosti tako da budu dostupne za proizvodnju energije,
i mogu da spree jednostavno ispiranje novoproizvedenih struk-
turnih materijala. U odsustvu membrane, veliki stroj metabolikih
reakcija neophodnih za odravanje ivota bi se brzo rasuo.
elijske membrane su sainjene od amfifilnih molekula koji su
donekle slini sapunima i deterdentima koji se koriste za ienje
u domainstvu. Re amfifilan potie od grkog znaenja voli obo-
je; amfifilan molekul voli dve razliite sredine: ulje i vodu. Oblik
molekula je donekle slian lizalici sa dva tapia koji tre sa iste
strane kugle slatkia. Ovi tapii se obino sastoje od ugljovodo-
nika (nainjenih od atoma ugljenika i vodonika), i kao i drugi ugljo-
vodonici kao to je benzin, ne meaju se dobro sa vodom. To je deo
molekula koji voli ulje. Takvi regioni molekula se nazivaju hidro-
fobni, od grke rei plae se vode. Kugla molekula lizalice, nasu-
prot tome, uglavnom ima hemijsku grupu koja, kao kuhinjska so ili
eer, uiva da je u vodi. Takvi regioni se nazivaju hidrofilni (vole
vodu). Dva suprotna dela membranskih molekula su hemijski
spojena, i kao sijamski blizanci moraju da se kreu zajedno uprkos
razliitih odlika. Ali, ako jedan deo molekula eli da bude u vodi, a
drugi deo eli da bude van vode, gde se molekul smeta?
Amfifilni molekuli reavaju ovu dilemu grupiui se sa dru-
gim amfifilnim molekulima. Kada se veliki broj amfifilnih moleku-
la udrui, hidrofobni repovi se gomilaju zajedno kako bi izbacili
vodu dok hidrofilne glave dodiruju vodu. Efikasan nain da se re-
povi zatite od vode, a da se istovremeno grupama koje je vole
dopusti pristup vodi je formiranjem dva sloja (slika A-1), nazvanih
lipidni dvosloj. Meutim, ako bi dva sloja ostala ravna, ugljovodoni-
ci na krajevima slojeva bi ostali izloeni vodi. Zbog toga se slojevi
zatvaraju, kao mehur sapunice.
Poto je srednji deo membranskog dvosloja uljast, mno-
gi molekuli koji su veoma skloni vodenoj sredini (kao to su soli
i eeri) ne mogu da preu membranu. Na taj nain dobijamo
285
strukturu sa zatvorenom unutranjou koja se moe razlikovati

od spoljanjeg okruenja prvi korak u sainjavanju elije.
Slika A-1
Segment lipidnog dvosloja
U ivom svetu postoje dva sutinski razliita tipa elija: eukari-

otske, u kojima druga membrana, razliita od elijske membrane,
zatvara jedro elije; i prokariotske, koje nemaju tu odliku.1 Prokari-
otski organizmi su bez izuzetka jednoelijski i po mnogo emu su
puno jednostavniji od eukariota.
Pored elijske membrane samo jo nekoliko komponenti se
istie na mikrografijama (fotografije nainjene elektronskim mi-
kroskopom, prim.red.) prokariota.2 Jedna je nukleoid, masa elijske
DNK (dezokiribonukleinska kiselina) koja udobno stoji u sredi-
ni citoplazme (rastvoreni elijski sadraj). Pored membrane, pro-
karioti imaju i drugu strukturu koja okruuje eliju -elijski zid.
Za razliku od membrane, elijski zid je sainjen od polisaharida
i on je krut ali i slobodno propustan za hranljive materije i manje
molekule. Prua mehaniku snagu, spreavajui pucanje elije pod
pritiskom. Nekoliko struktura tri van membrane mnogih pro-
kariotskih elija. Funkcija dlakolikih pila je u velikoj meri nepozna-
ta. Bakterijski flagelum (bi) se koristi za kretanje; flagelum brzo
rotira kao propeler kako bi pokretao prokariotski organizam.
286
Dodatak
Druga kategorija elija je eukariotska i one sainjavaju sve

vieelijske organizme, kao i neke jednoelijske organizme kao
to su kvasci. Eukariotske elije sadre niz subelijskih prostora
koji su odvojeni od citoplazme sopstvenim membranama i na-
zivaju se organele, jer podseaju na organe u telu ivotinje. Orga-
nele omoguavaju eukariotskoj eliji da vri specijalizovane funk-
cije u odvojenim odeljcima.
Prva specijalizovana organela je jedro, koje sadri DNK elije.
Membrana koja okruuje jedro je visoko specijalizovana struktura
sa velikim osmostranim otvorima zvanim jedarne pore. Meutim,
pore nisu pasivni otvori; to su aktivni vratari. Nijedan veliki
molekul (kao to su proteini ili RNK) ne prolazi kroz jedarne pore
bez tane lozinke. To dri molekule koji pripadaju citoplazmi van
jedra, i obrnuto.
Niz drugih organela je rasut u citoplazmi. Mitohondrije su
elektrane elije; one su specijalizovane za hemijske reakcije koje
preobraaju hranljive materije bogate energijom u oblike hemijske
energije koje elija moe da koristi direktno. Mitohondrije imaju
dve membrane. Kontrolisano sagorevanje molekula hranljivih
materija proizvodi razliku izmeu kiselosti prostora koji zatvara
unutranja membrana i onoga koji je zatvoren izmeu unutranje
i spoljanje membrane. Kontrolisan protok kiseline izmeu dva
odeljka proizvodi energiju, kao to protok vode preko brane proiz-
vodi elektrinu energiju.
Lizozomi su male organele ograniene jednom membranom;
u sutini, oni predstavljaju vree sa enzimima koji razgrauju
molekule kojima je istekla koristnost. Molekuli koji su odreeni za
razgradnju se prenose do lizozoma u malim, obloenim vezikula-
ma (videti 5. poglavlje). Kiselost u lizozomu je sto do hiljadu puta
vea od one u citoplazmi. Poveana kiselost ini da se vrsto uvije-
ni proteini otvore, a otvorene strukture zatim lako napadaju enzi-
mi koji vre razgradnju.
Endoplazmatini retikulum (ER) predstavlja obiman, spljoten,
izuvijani membranski sistem koji je podeljen na dva razliita odeljka:
287
granularni ER i glatki ER. Granularni ER dobija svoj grebena-

sti izgled zbog brojnih ribozoma koji su vezani za njega; ribozo-
mi predstavljaju elijsku maineriju koja sintetie proteine. Gla-
tki ER sintetie lipide molekule masti. Goldijev kompleks (naz-
van po Kamilo Goldiju (Camillo Golgi) koji ga je prvi uoio) pred-
stavlja gomilu naslaganih spljotenih membrana gde mnogi pro-
teini proizvedeni u ER-u odlaze radi dorade.
elija moe da bude raznih oblika koji se razlikuju od sferinih
(na primer, spermatozoid), i moe da promeni oblik kao odgo-
vor na promene u okruenju. Citoskelet prua potporu obliku elije
i kao to mu ime govori, predstavlja strukturni okvir elije. Cito-
skelet je sastavljen od tri glavna strukturna materijala: mikrotu-
bula, mikrofilamenata i intermedijarnih filamenata. Mikrotubule
slue za niz funkcija. Meu njima su formiranje mitotikog vrete-
na aparata koji, tokom elijske deobe, postavlja jednu kopiju sva-
kog hromozoma u svaku erku eliju. Mikrotubule takoe pred-
stavljaju kimu eukariotskih cilija, koje, kao vesla, mogu da
pokreu eliju kroz njenu sredinu. Na kraju, mikrotubule mogu da
deluju kao eleznike ine za molekularne motore koji prenose
teret u razliite delove elije. Mikrofilamenti, tanji od mikrotubu-
la, su sainjeni od proteina aktina, koja takoe predstavlja glavnu
komponentu miia. Mikrofilamenti poseu jedni za drugima i
klize kako bi se zgrili. To oblikuje eliju savijajui elijsku mem-
branu na pravim mestima. Intermedijarni filamenti, koji su deblji
od mikrofilamenata, ali tanji od mikrotubula, naizgled deluju jed-
nostavno kao strukturna potpora (kao elini nosai). Intermedi-
jarni filamenti su najraznovrsnije strukture citoskeleta.
Skoro sve eukariotske elije sadre gore opisane organele.
Meutim, biljne elije sadre nekoliko dodatnih organela. Hloro-
plasti su, na vie naina, slini mitohondrijama poto obe orga-
nele imaju odgovornosti u proizvodnji energije. Hloroplasti
sadre pigment hlorofil, koji deluje kao antena za hvatanje svetlo-
sti. Energija svetlosti se prenosi na krajnje sloenu molekular-
nu maineriju koja proizvodi razliku u kiselosti du membra-
na hloroplasta. Biljne elije takoe imaju veliki prostor zatvoren
288
Dodatak
membranom zvan vakuola. Ona je rezervoar za otpadne i hran-

ljive materije kao i za pigmente, a takoe ima i strukturnu ulogu.
Vakuola zauzima oko 90 procenata zapremine nekih biljnih elija
i pod velikim je osmotskim pritiskom. Pritisak koji ona vri na
snani biljni elijski zid daje vrstinu eliji.
Struktura proteina
Gore opisane elije i organele su, iako prilino male po sva-
kodnevnim standardima, veoma velike u poreenju sa gradivnim
materijalima od kojih su izgraene. Gradivni materijali elije i
subelijskih struktura su u osnovi izgraeni od atoma vezanih u
molekule. Hemijska veza, ili kovalentna veza, se formira kada sva-
ki od dva atoma doprinese po jedan elektron elektronskom paru
koji meusobno dele. Molekul predstavlja dva ili vie atoma koji
su kovalentno vezani jedni za druge.
Iznenaujue je da se samo mali broj hemijskih elemenata na-
lazi u biolokim molekulima. Skoro svi biomolekuli su sainjeni
od atoma est elemenata: ugljenika (C), kiseonika (O), vodonika
(H), fosfora (P) i sumpora (S). Neki drugi elementi (kao to su hlor,
natrijum, kalcijum, kalijum, magnezijum i gvoe) se nalaze u ob-
liku jona u biolokim sistemima. (Joni su naelektrisane estice
koje se kreu vie ili manje slobodno u vodi.)
Atomi C, H, O, N, P i S mogu meusobno da se vezuju. Ugljenik
moe da se vezuje sa do etiri razliita atoma u isto vreme, a
bioloki fosfor takoe moe da vezuje etiri razliita atoma (skoro
uvek etiri atoma kiseonika). Azot moe da formira tri veze (etiri
u posebnim sluajevima), a kiseonik i sumpor mogu da formira-
ju dve. Vodonik moe da formira samo jednu vezu sa drugim ato-
mom. Ugljenik je jedinstven meu elementima po tome to moe
da formira stabilne veze sa drugim atomima ugljenika kako bi
formirao duge lance. Poto je ugljenik u sredini lanca iskoristio
samo dve svoje veze jednu da se vee za ugljenik sa svoje desne
strane, a drugu da se vee za ugljenik sa -leve strane treba da
289
ostvari jo dve veze. Moe da iskoristi jednu da vee, na primer,

atom azota, a drugu da se moda vee za drugi lanac ugljeniko-
vih atoma.
Broj molekula koji se mogu izgraditi na osnovu ugljenika i dru-
gih biolokih elemenata je zaista velik. Meutim, bioloki sistemi
ne koriste veliki broj potpuno razliitih molekula. Umesto toga,
proizvodi se ogranien broj molekula i veliki makro molekuli
ivota kao to su proteini, nukleinske kiseline i polisaharidi koji
se konstruiu nizanjem ogranienog broja molekula u razliitom
rasporedu. To se moe uporediti sa sainjavanjem ogromnog bro-
ja razliitih rei i reenica od azbuke od 26 slova.
Gradivni blokovi (slova) proteina se zovu aminokiseline.
Dvadeset razliitih aminokiselina koje sainjavaju sve proteini
imaju zajedniku strukturu. Sa leve strane molekula se nalazi gru-
pa koja sadri azot i naziva se amino grupa, a sa desne strane, ve-
zana za amino grupu centralnim atomom ugljenika, nalazi se gru-
pa karboksilne kiseline (otuda ime aminokiselina). Za centralni
atom ugljenika je, pored jednog atoma vodonika, vezana jo jedna
grupa, zvana boni lanac (slika A-2). Boni lanac varira u zavisno-
sti od vrste aminokiseline. Boni lanac je taj koji aminokiselini
daje poseban karakter.
Aminokiseline se mogu grupisati u nekoliko kategorija. Prva
sadri ugljovodonine bone lance (boni lanci samo sa atomima
ugljenika i vodonika). Ovi boni lanci su uljasti, kao benzin, i vie
vole da izbegavaju kontakt sa molekulima vode. Sledea grupa
su naelektrisane aminokiseline; postoje tri pozitivno i dva nega-
tivno naelektrisana lana. Naelektrisani boni lanci vole da su u
kontaktu sa vodom. Sledea grupa su polarne aminokiseline. Po-
larni molekuli, iako nisu potpuno naelektrisani, imaju u svom sa-
stavu delimino naelektrisane atome. To se javlja kada jedan atom
snanije vue elektrone od svog partnera atoma u hemijskoj vezi,
dovodei elektrone blie sebi. Atom sa lavovskim delom elek-
trona ima donekle negativno naelektrisan karakter, dok atom sa
nedostatkom elektrona ima delimino pozitivan naboj. Interakcije
290
Dodatak
Slika A-2
(Gore) etiri aminokiseline. Aminokiseline se razlikuju samo po
bonim lancima. (Dole) etiri aminokiseline su hemijski povezane.
Proteini predstavljaju duge lance velikog broja hemijski vezanih
aminokiselina.
izmeu pozitivno i negativno naelektrisanih bonih lanaca, i

izmeu delimino pozitivno i negativno naelektrisanih atoma po-
larnih bonih lanaca, mogu da budu veoma znaajne u strukturi
proteina.
Tokom sinteze proteina, dve aminokiseline se hemijski ve-
zuju reakcijom aminogrupe jedne aminokiseline sa karboksil-
nom grupom druge kako bi oformile peptidnu vezu (slika A-2).
Novi molekul i dalje ima slobodnu amino grupu na jednom kra-
ju i slobodnu karboksilnu grupu na drugom kraju, tako da se nare-
dna aminokiselina moe vezati doprinosei svojim amino krajem
kako bi se formirala jo jedna peptidna veza. Ovaj proces se moe
neogranieno ponavljati dok se makromolekul, koji sadri stotine
291
ili hiljade aminokiselinskih ostataka (deo ostao nakon hemiijske

reakcije koja vezuje dve aminokiseline), ne formira. Takvi makro-
molekuli su poznati kao polipeptidi ili proteini.
Tipini protein sadri od pedeset do oko tri hiljade aminokise-
linskih ostataka. Redosled aminokiselina nekog proteina se nazi-
va primarna struktura. Kompletiran protein i dalje ima slobodnu
amino grupu na jednom kraju, to se oznaava kao N-kraj, i slo-
bodnu karboksilnu grupu na drugom kraju, oznaenom C-kraj.
Atomi proteina povezani u liniji od N do C kraja se nazivaju kima
proteina; tu su ukljueni svi atomi osim atoma bonih lanaca.
Novonastali protein ne pluta unaokolo kao savitljiv lanac. U
upeatljivom procesu, praktino svi bioloki proteini se uvijaju
u naroite i veoma precizne strukture (slika A-3) koje su sasvim
razliite za razliite proteine. To se vri automatski kroz interakci-
je kao to su pozitivno naelektrisan boni lanac koji privlai nega-
tivno naelektrisan boni lanac, dva hidrofobna bona lanca koji se
priljubljuju meusobno kako bi istisnuli vodu, izbacivanje velikih
bonih lanaca iz malih prostora, i tako dalje. Na kraju procesa uvi-
janja, koji se tipino odigrava od delia sekunde do minuta, dva
razliita proteina se mogu uviti u strukture koje su toliko precizne
i razliite jedne od druge kao francuski klju i testera. Kao i kuni
alati, ako su proteini deformisani, ne mogu da vre svoj posao.
Kada se proteini uvijaju, ne izvijaju se kao uzica zgnjeena u
ruci; postoje pravilnosti u uvijanju. Pre nego to se protein uvije,
polarni atomi kime atomi kiseonika i azota i vodonika u svakoj
peptidnoj vezi formiraju takozvane vodonine veze sa moleku-
lima vode. Vodonina veza se formira kada delimino negativno
naelektrisani peptidni atomi kiseonika i azota ostvaruju blisku
vezu sa delimino pozitivno naelektrisanim atomima vodonika iz
vode. Meutim, kada se protein uvija mora da istisne svu (ili skoro
svu) vodu kako bi se hidrofobni boni lanci mogli efikasno pako-
vati. Ovo predstavlja problem: polarni peptidni atomi moraju da
pronau suprotno naelektrisane partnere u uvijenom proteinu ili
se protein nee uviti.
292
Slika A-3
etiri nivoa strukture proteina
293
Dodatak
Postoje dva naina na koji proteini reavaju ovaj problem. Prvo,

segmenti proteina mogu da formiraju heliks. U ovoj strukturi
kima proteina se uvija spiralno. Geometrija spirale ini da je atom
kiseonika peptidne veze usmeren direktno prema vodoniku pep-
tidne grupe sa kojim i ostvaruje vodoninu vezu, a koji se nalazi
etiri aminokiselinska ostatka unazad na lancu (slika A-3). Vodo-
nik sledeeg ostatka se vezuje sa narednim ostatkom etiri mesta
unazad, i tako dalje. heliks obino ima od 5 do 25 aminokiselin-
skih ostataka pre nego to se spiralna struktura (ali ne obave-
zno i proteinski lanac) zavri. heliks omoguava belanevini da
se uvije u kompaktni oblik istovremeno formirajui vodonine
veze izmeu peptidnih atoma. Druga struktura koja omoguava
stvaranje regularnih vodoninih veza peptidnih atoma se naziva
ploa. U ovoj strukturi kima proteina se kree gore i dole, kao na-
bori posteljine, a peptidni atomi tre upravno na smer pruanja
proteinskog lanca. Lanac se zatim okree, vraa nazad, a atomi ki-
seonika peptidnih grupa povratnog niza stvaraju vodonine veze
sa peptidnim grupama prvog niza. Kao i kod heliksa, ploe
doputaju polarnim atomima kime da formiraju vodonine veze.
heliksi i ploe su poznati kao sekundarne strukture pro-
teina. Tipian protein ima oko 40 do 50 procenata svojih ami-
nokiselinskih ostataka ukljuenih u helikse i ploe. Preostali osta-
ci su ukljueni u zaokrete izmeu delova sekundarnih struktura,
ili formiraju nepravilne strukture. Heliksi i ploe se pakuju jedni
nasuprot drugih kako bi formirali, u veini sluajeva, kompaktne,
globularne proteine. Taan nain na koji se elementi sekundarne
strukture upakuju se naziva tercijarna struktura (slika A-3) pro-
teina. Pokretaka sila za pakovanje heliksa i ploa dolazi od uljaste
(hidrofobne) prirode mnogih bonih lanaca proteina. Kao to se
ulje odvaja od vode kako bi formiralo poseban sloj, tako se i ulja-
sti, hidrofobni boni lanci zbijaju kako bi formirali bezvodnu zonu
u unutranjosti proteina. Meutim, setite se da su neki boni lanci
proteina polarni ili naelektrisani, i oni ele da ostanu u vodi. Obra-
zac uljastih i polarnih bonih lanaca du aminokiselinskog niza,
i potreba da se proteinski lanac uvije kako bi veina hidrofobnih
294
Dodatak
grupa bila u unutranjosti proteina, a veina hidrofilnih grupa na

spoljanjem delu, obezbeuju informaciju koja navodi dati protein
da se uvije u specifinu strukturu.
Jo jedan faktor doprinosi specifinosti proteinskog uvijanja.
U svim uvijenim proteinima neki polarni boni lanci neizbeno
ostaju zatvoreni u unutranjosti. Ako zatvoreni polarni atomi ne
pronau partnere za formiranje vodonine veze, onda je protein
destabilizovan. U veini proteina oko 90 procenata zatvorenih po-
larnih atoma bonih lanaca je, u stvari, vezano vodoninom vezom
za druge bone lance ili proteinsku kimu na uhvati-kako-stigne
nain. Uvijanje tipinog proteina sa svojim potrebama da smesti
hidrofobne i hidrofilne grupe i da formira mreu vodoninih veza
moe se uporediti sa trodimenzionalnom slagalicom.
esto se nekoliko odvojenih polipeptida spaja zajedno na veo-
ma specifian nain kako bi formirali sloenu strukturu koja
funkcionie kao jedna celina. U ovim sluajevima se obino o
povezanim polipeptidima govori kao o jednoj belanevini sasta-
vljenoj od nekoliko subjedinica. Na primer, hemoglobin, protein
koji prenosi kiseonik, sastavljen je od etiri polipeptida, i sasta-
vljeni protein ima sposobnost vezivanja kiseonika koju nemaju
pojedinani polipeptidi. Funkcionalni bioloki protein predstavlja
kompleks od etiri polipeptida. Specifian raspored zasebnih poli-
peptida je njegova kvatenerna struktura (slika A-3).
Struktura nukleinske kiseline

Kao i proteini, nukleinske kiseline su polimeri malog bro-
ja gradivnih blokova, zvanih nukleotidi. Sam nukleotid ima neko-
liko delova. Prvi deo je ugljeni hidrat, ili riboza (kod RNK) ili dezo-
ksiriboza (kod DNK). Za ribozu se vezuje jedna od etiri baza, bilo
adenin (A), citozin (C), guanin (G) ili uracil (U). Ako je ugljeni hidrat
dezoksiriboza, onda je U zamenjen slinom bazom zvanom timin
(T); A, C i G se takoe koriste sa dezoksiribozom. Za drugi deo
prstena ugljenog hidrata (za 5-OH kraj) je vezana fosfatna grupa.
295
eer-fosfatni deo nukleotida je uporediv sa kimenim delom ami-

nokiseline, a baza je uporediva bonom lancu aminokiseline. Samo
po svojoj bazi se jedan nukleotid razlikuje od drugog.
Dva nukleotida se mogu hemijski spojiti reakcijom fosfata jed-
nog nukleotida sa 3-OH grupom ugljeno-hidratnog dela drugog
nukleotida (slika A-4). To jo uvek ostavlja slobodnu fosfatnu gru-
pu na jednom kraju i 3-OH grupu na drugom kraju, koje mogu
dalje reagovati sa drugim nukleotidima. Ponavljanje ovog procesa
moe da izgradi zaista veoma duge polinukleotide. elijska RNK
varira u duini od oko 70 do oko 50.000 nukleotida. Jedan molekul
DNK se kree od nekoliko hiljada do oko milijardu nukleotida. Po-
linukleotidni niz se konvencionalno obeleava poinjui od 5 kra-
ja do 3 kraja.
elijska RNK se nalazi u obliku pojedinanih polinukleotidnih
lanaca. Postoji nekoliko biolokih klasa RNK. Prva se naziva infor-
maciona RNK (mRNK ili iRNK); lanovi ove klase se proizvode kao
verni prepisi DNK gena; genetiku informaciju koju nosi iRNK za-
tim tumai aparat za sintezu proteina kako bi izgradio belanevinu.
Drugi tip RNK se naziva ribozomalna RNK (rRNK). Polinukleotidi
u ovoj klasi se vezuju sa velikim brojem razliitih proteina kako bi
oformili ribozom, primarnu mainu za sintezu proteina. Posled-
nja kategorija RNK se naziva transportna RNK (tRNK). lanovi ove
klase su relativno mali, duine 70 do 90 nukleotida, i slue kao
veza izmeu iRNK i rastueg proteina koji se proizvodi delova-
njem ribozoma.
Molekul elijske DNK se nalazi u obliku dvostrukog niza dva
isprepletena polinukleotidna lanca (uveni dvostruki heliks) koji
se vrsto dre zajedno vodoninim vezama. Da bismo razume-
li razlog za to moramo da razmotrimo strukturu baza nukleotida
(Slika A-4). Nukleotidi se mogu podeliti na dve kategorije pu-
rine (A i G), koji nose vee baze (sastavljene od dva spojena prste-
na), i pirimidine (C i T), koji imaju samo jedan prsten. Ako se A i T
pravilno orijentiu, mogu da formiraju dve vodonine veze jedan
sa drugim, a G moe da formira tri vodonine veze sa C u drugom
296
Dodatak
Slika A-4
Deo DNK sa etiri nukleotida
Iz Conn, E. E., Strumpf, P. K., Bruening, G., and Doi, R. H. (1987)

Outlines of Biochemistry, 5th ed., John Wiley & Sons, New York,
fig. 6.1.
297
nizu, i obrnuto; i gde god se nalazi A u jednom nizu, postoji T u

drugom nizu, i obrnuto. Otuda se dva niza nazivaju meusobno
komplementarnim. Da bi bili pravilno orijentisani za formira-
nje vodoninih veza, dva niza moraju biti usmerena u razliitim
smerovima, pri emu se jedan prua u 5 prema 3 sa leva na de-
sno, a drugi u 5 prema 3 smeru sa desna na levo. DNK eukario-
ta se sastoji od dva komplementarna linearna lanca, ali se DNK
mnogih bakterija iznenaujue sastoji od dva komplementarna
kruna lanca.
Koliina DNK u eliji grubo varira u zavisnosti od sloenosti orga-
nizma. Bakterije imaju oko nekoliko miliona nukleotida DNK.
Koliina eukariotske DNK varira od nekoliko desetina miliona
nukleotida kod gljiva do nekoliko stotina milijardi kod nekih bilja-
ka cvetnica. Ljudi sadre oko tri milijarde nukleotida.
Lipidi (masti) i polisaharidi

Druge dve glavne kategorije biomolekula su masti i polisaha-
ridi. Polisaharidi su polimeri molekula eera ili njihovih derivata
i igraju niz uloga. Mogu se koristiti kao strukturni materijali, kao
to je celuloza koja se nalazi kod drvenastih biljaka; kao skladite
energije, kao to je glikogen koji se skladiti u jetri. Masti, za raz-
liku od proteina, nukleinskih kiselina i polisaharida, nisu poli-
meri sainjeni od posebnih gradivnih blokova; umesto toga, svaki
molekul masti se mora sintetisati od osnovnih poetnih molekula.
Masti nisu makromolekuli, ali se mogu udruivati kako bi formi-
rale velike strukture kao to su membrane.
Transkripcija
DNK, skladite genetske informacije, predstavlja polinukleo-
tidni lanac. Meutim, informacije koje nose govore eliji kako da
izgrauje polipeptide proteine. Kako se informacija prevodi sa
jednog jezika polimera na drugi? Ubrzo nakon otkria dvostruke
298
Dodatak
spiralne strukture DNK fiziar Dord Gamov (George Gamow)

je predloio veoma nehemijsku ideju da je genetika informaci-
ja uskladitena u kodiranom obliku, i da izraavanje informacije
ukljuuje deifrovanje polinukleotidnog niza i prevoenja poruke
u polipeptidni jezik proteina.3 Iako je pogreio u vezi specifine
prirode koda, Gamova intuicija je bila proroka.
Tokom ranih 1960-tih godina kod je otkriven. Nobelovci Maral
Niremberg, Sivero Ohoa, H. Gobind Korana i njihovi saradnici su
pokazali da u genetikom kodu tri uzastopna nukleotida odgo-
varaju jednoj aminokiselini (slika A-5). Poto postoji 64 moguih
kombinacija etiri baze uzetih u grupe po tri, ima vie nego dovo-
ljno permutacija da se kodiraju svih dvadeset aminokiselina. elija
koristi sve mogue kodone od tri baze, tako da je genetiki kod
izroen, to znai da nekoliko razliitih kodona moe da odreuje
istu aminokiselinu. Na primer ACU, ACC, ACA i ACG kodiraju za
aminokiselinu treonin. Veina aminokiselina ima dva ili vie kodo-
na koji ih odreuju; meutim, nekoliko ima samo jedan. Ukupno
61 od moguih 64 kodona odreuje aminokisleine; preostala tri
se koriste kao stop kodoni. Kada dekodirajui aparat naie na je-
dan od tih posebnih signala, zaustavlja svoju proizvodnju protei-
na na tom mestu.
Veliki broj koraka ukljuenih u izvlaenje informacije koja je
sadrana u DNK se moe podeliti na dve konceptualne kategori-
je zvane transkripcija i translacija. Ukratko, pri transkripciji elija
pravi RNK kopiju malog dela svoje DNK (koji zovemo gen), koji ko-
dira protein; pri translaciji se informacija sadrana u toj RNK ko-
risti za sintezu proteina.
Transkripcija (prepisivanje) gena zahteva niz odluka, od ko-
jih je prva - gde du velikog lanca DNK zapoeti. Poetna pozicija
je obino oznaena sa nekoliko specijalnih DNK sekvenci, zvanih
promotori. Kod prokariota sekvenca DNK nukleotida (obino
TCTTGACAT) zvana -35 region se javlja oko 35 nukleotida pre
gena; druga sekvenca (obino TATAAT) zvana Pribnovljev blok
se javlja pet do deset baznih parova udaljena od mesta poetka
299
Slika A-5
Genetiki kod
UUU Fenilala- UCU UAU UGU
Tirozin Cistein
UUC nin UCC UAC UGC
Serin
UUA UCA UAA UGA Stop
Stop
UUG UCG UAG UGG Triptofan
CUU CCU CAU CGU
Leucin Histidin
CUC CCC CAC CGC
Prolin Arginin
CUA CCA CAA CGA
Glutamin
CUG CCG CAG CGG
AUU ACU AAU AGU
Asparagin Serin
AUC Izoleucin ACC AAC AGC
Treonin
AUA ACA AAA AGA
Lizin Arginin
AUG Metionin ACG AAG AGG
GUU GCU GAU Asparagin- GGU
GUC GCC GAC ska kiselina GGC
Valin Alanin Glicin
GUA GCA GAA Glutaminska GGA
GUG GCG GAG kiselina GGG
transkripcije. Pored slinih signala, eukarioti imaju DNK sekvence

zvane pojaivai koje se nalaze hiljadama baznih parova udaljene
od mesta otpoinjanja transkripcije; pojaivai mogu da utiu na
stopu prepisivanja gena.
Da bi otpoela transkripcija, kod prokariota se enzim sa vie
subjedinica, zvani RNK polimeraza, vezuje za DNK. RNK polime-
raza se sastoji od pet polipeptidnih lanaca. Prvobitno se enzim
vezuje labavo, kreui se du DNK kao kola na toboganu dok ne
pronae promotorski region gena. Kada to izvri, jedna od subje-
dinica proteina, zvana , prepoznaje promotorsku DNK sekvencu.
Neposredno nakon to RNK polimeraza pronae promotorsku
300
Dodatak
sekvencu, se udaljava, poto je zavrila svoj posao. U odsustvu

, RNK polimeraza se prilino vrsto vezuje za DNK i ne moe vie
slobodno da se kree. Sada zapoinje njen posao. RNK polimera-
za topi oko deset baznih parova DNK, razdvajajui dva polinukle-
otidna lanca jedan od drugog u tom regionu. To je neophodno da
bi RNK lanac koji e biti proizveden mogao da ita DNK matricu
ostvarujui sa njom vodonine veze. Sada se polimeraza vezuje za
aktivirani oblik ribonukleotida koji je komplementaran prvoj DNK
bazi odakle transkripcija otpoinje. Zatim vezuje drugi ribonukle-
otid, komplementaran drugoj DNK bazi.
Kada se jednom prva dva pravilna ribonukletida poklope sa
matricom, RNK polimeraza ih hemijski vezuje. Polimeraza se zatim
pomera jednu poziciju du DNK matrice, odravajui DNK lance
odvojene na svom putu. Sparuje treu poziciju sa odgovarajuim
aktiviranim ribonukleotidom, i pridruuje ga rastuem lancu. Ti
koraci se ponavljaju du gena veoma velikom brzinom, kreui se
priblino 20 do 50 nukleotida u sekundi.
Transkripcija prouzrokuje problem: kretanje polimeraze kroz
isprepletenu, spiralnu DNK izazivajui prekomernu uvijenost DNK
ispred polimeraze.4 To bi usporilo ili potpuno zaustavilo transkrip-
ciju da nije drugog proteina, zvanog topoizomeraza, koji odvija
DNK. To ostvaruje sloenim manevrom sekui jedan kraj uvijene
DNK, provodei nepreseeni DNK lanac kroz preseeni lanac, a za-
tim ponovo vezujui preseeni deo.
Transkripcija se zaustavlja kada RNK polimeraza naie na speci-
jalnu DNK sekvencu. Kod prokariota to je palindromski5 region koji
sadri oko est ili sedam GC baznih parova nakon koga se nalazi region
iste duine bogat AT baznim parovima. Neki, ali ne svi, geni zahtevaju
dodatni protein, zvani , kako bi se polimeraza odvojila od DNK.
Genska regulacija
Tipina bakterijska elija sadri na hiljade gena, a sisarska
desetine hiljada. Kako elija zna kada da prepisuje gen, i kako
301
odabira specifian gen meu hiljadama dostupnih? Problem genske

regulacije predstavlja veliku oblast istraivanja. Mnogi detalji su
otkriveni, ali dosta toga ostaje nejasno. Jedan od najjednostavnijih
primera genske regulacije je regulacija ivotnog ciklusa bakteriofaga
. Bakteriofagi analozi virusima, koji napadaju prokariote su
delovi DNK obloeni proteinskim omotaem. Kako bi napravio kopije
sopstvene DNK, bakteriofag mora da pronae podesnu bakterijsku
eliju, da se zakai za eliju i ubaci svoju DNK u domaina. DNK
faga je prilino mala, kodirajui za samo oko pedeset gena. To nije
dovoljno da proizvede sopstvenu maineriju za replikaciju tako da
fag lukavo otima maineriju domaina. Prema tome, fag je parazit,
nesposoban za samostalan ivot.
Ponekad kada bakteriofag napadne eliju, elija proizvede
tako puno njegovih kopija da prsne. To se naziva litiki ciklus
virusa. Meutim, u drugim prilikama ubacuje svoju DNK u
bakterijsku DNK, spajajui dva molekula u jedan. DNK tu moe
da miruje, kopirajui se zajedno sa ostatkom bakterijske DNK kada
se elija deli, i eka podesnu priliku. To se naziva lizogeni ciklus.
Kada bakterija, moda vie generacija kasnije, naie na problem
(na primer, na velike doze ultraljubiaste svetlosti), DNK u
bakterijskoj DNK prelazi na litiki ciklus. Tek tada fag proizvodi
na hiljade sopstvenih kopija, pri emu elija prska i otputa nove
bakteriofage.
ta prebacuje bakteriofag sa lizogenog na litiki ciklus?
Kada DNK bakteriofaga ue u eliju, RNK polimeraza se vezuje za
transkripcioni promotor bakteriofaga. Jedan od prvih gena koji
se ispoljava je za enzim, zvan integraza, koji hemijski ubacuje
DNK u bakterijsku DNK. Enzim to vri sekui krunu DNK
na specifinom mestu koje ima sekvencu slinu mestu na DNK
domaina, koje integraza takoe see. To ostavlja oba dela DNK sa
komplementarnim, lepljivim krajevima koji se vezuju vodoninim
vezama. Integracioni enzim zatim udruuje delove DNK.
Drugi gen kodira protein zvan represor. Represor se vrsto
vezuje za sekvencu DNK za koju RNK polimeraza mora da se vee
302
Dodatak
kako bi se zapoeo litiki ciklus. Meutim, kada je tu represor,

RNK polimeraza ne moe da se vee, tako da je litiki ciklus
iskljuen. U stvari, postoji tri mesta vezivanja za koji moe da se
vee represor sva tri u nizu. Represor se vezuje za prvo mesto
vre nego za drugo, a za drugo vre nego za tree. Tree mesto
preklapa promotor za gen koji kodira sam represor. Ovaj raspored
omoguava da se represor neprestano sintetie dok se ne ispuni
tree mesto, kada se sinteza zaustavlja. Ako se koncentracija re-
presora smanji tako da se odvaja sa treeg mesta, onda se gen za
represor ponovo aktivira.
Ovim mehanizmom represor regulie sopstvenu proizvodnju.
Meutim, u prisustvu nekih hemikalija, ultraljubiastog svetla ili
drugih, za domaina tetnih inilaca, aktivira se gen za enzim koji
specifino razara represor. Kada se represor ukloni sa prvog
mesta, gen za protein zvan Cro se aktivira. Cro protein se vrsto
vezuje za tree mesto vezivanja represora, onesposobljavajui ga
za stalno i pokreui litiki ciklus bakteriofaga. Svi geni potrebni za
pravljenje kopija DNK i njihovo pakovanje u proteinske omotae
se sada prepisuju.
Kontrola ivotnog ciklusa bakteriofaga je jedan od
najjednostavnijih primera genske regulacije. Regulacija drugih
genskih sistema, naroito kod eukariota, moe da ukljuuje
desetine proteina. Svejedno, smatra se da je veina gena regulisana
sistemima koji su uporedivi sa sistemom bakteriofaga, sa
kontrolom tipa povratne sprege i viestrukim faktorima koji
odreuju da li bi gen trebao da bude aktiviran.
Translacija
Kada se informaciona RNK proizvede, zadatak postaje
prevoenje poruke u protein. Ovaj proces je najbolje prouen kod
prokariota.
Prepisana iRNK je vezana za telace zvanuo ribozom. Ribozomi
su veliki kompleksi koji se sastoje iz 52 odvojena proteina (od
303
kojih je nekoliko prisutno u viestrukim kopijama) i tri lanca

RNK sa duinama od 120, 1.542 i 2.904 nukleotida. Ribozom se
lako moe razloiti na dva velika dela, zvana 30S subjedinaca i
50S subjedinica.6 Neverovatno je da je ribozom samo-sklapajui.
Eksperimenti su pokazali da kada se ribozomi razdvoje na svoje
komponente, a zatim ponovo pomeaju, pod pravim uslovima
komponente e spontano ponovo formirati ribozome.
Ribozom ima slian problem kao i RNK polimeraza: ribozom
mora da pronae mesto na iRNK od koga treba da otpone
translaciju (prevoenje). Kod prokariota mesto je oznaeno delom
zvanim ajn-Delgarnova sekvenca, oko deset nukleotida uzvodno
od poetnog mesta. Otpoinjanje se javlja od prvog AUG niza posle
sekvence (AUG kodira aminokiselinu metionin). Kod eukariota
poetak translacije se jednostavno vri od prvog AUG niza sa 5-
kraja iRNK.
Ribozomi ne mogu sami direktno da se veu za iRNK; potrebni
su neki drugi faktori. Kod prokariota su potrebna tri proteina
zvana faktori inicijacije oznaeni IF-1, IF-2, i IF-3. Da bi translacija
otpoela, IF-1 i IF-3 se vezuje za 30S subjedinicu ribozoma. Ovaj
kompleks se zatim vezuje (1) za prethodno formirani kompleks
tRNK molekula koji nosi metionin i vezuje se za IF-2, i (2) za iRNK
molekul na mestu inicijacije. Zatim se 50S ribozomalna subjedinica
vezuje za rastui kompleks, prouzrokujui odvajanje IF-1, IF-2, i
IF-3. Kod eukariota inicijacija translacije prolazi kroz sline korake,
ali broj faktora inicijacije moe da bude deset ili vie.
U narednom koraku drugi tRNK molekul, povezan sa proteinom
zvanim elongacioni faktor Tu (EF-Tu), se pribliava nosei
odgovarajuu aminokiselinu i vezuje se za ribozom. Peptidna veza
se formira izmeu dve aminokiseline vezane za ribozom. Prvi tRNK
molekul je sada izgubio svoju aminokiselinu, a dva kovalentno
vezana aminokiselinska ostatka su povezana za drugu tRNK. U
tom trenutku se prva tRNK odvaja sa ribozoma, druga tRNK se
pomera na mesto na ribozomu koje je prethodno zauzimala prva
tRNK, a zatim se ribozom pomera tano tri nukleotida niz iRNK.
304
Dodatak
Ovaj translacioni proces zahteva jo jedan protein zvan EF-G za

neku jo uvek neutvrenu funkciju.
Ovi koraci se ponavljaju dok ribozom ne naie na niz od tri
nukleotida koji odgovara stop kodonu. Drugi protein, zvan faktor
otputanja, se vezuje za stop kodon, spreavajui da ribozom dopre
dotle. Pored toga, faktor otputanja menja ponaanje ribozoma.
Umesto da jednostavno stoji na iRNK ekajui da se faktor
otputanja pomeri, ribozom iseca zavren polipeptidni lanac od
poslednjeg tRNK molekula za koji je jo uvek vezan, i slobodan
protein odlazi u rastvor. Neaktivan ribozom se zatim odvaja od
iRNK, udaljava se, i slobodan je da otpone jo jedan krug sinteze
proteina.
Neophodni su i drugi faktori, previe brojni da bi se spomenuli
u ovom kratkom povrnom pregledu, za funkcionisanje
translacionog sistema. Tu spadaju enzimi koji hemijski postavljaju
odgovarajuu aminokiselinu na pravu tRNK, razliiti mehanizmi
koji proveravaju pravilnost translacije, i uloga hemijske energije, u
obliku aktiviranog nukleotida GTP, na svakom stupnju translacije.
Ovaj pregled moe da prui itaocu ideju o procesu kojim se
genetika informacija izraava kao i uvid u sloenost sistema koji
ga ostvaruje.
DNK replikacija
U ivotu svake elije doe vreme kada pone da misli na deobu.
Jedna glavna briga pri elijskoj deobi je obezbeivanje da se
genetika informacija kopira i prenese neiskvarena; veliki napor
se ulae u taj zadatak.
Artur Kornberg je 1957. godine pokazao da bi odreeni enzim
mogao da polimerizuje aktivirane oblike dezoksinukleotida u
novi DNK molekul koji je precizna kopija bilo koje DNK matrice
koju bi Kornberg ubacio u reakcionu smeu. Enzim je nazvao DNK
polimeraza I (Pol I). Nauna zajednica je bila uzbuena nalazom.
Meutim, tokom godina je utvreno da prvenstvena uloga enzima
305
Pol I nije da sintetie DNK tokom elijske deobe; umesto toga,

njena uloga je da popravlja DNK koja je oteena izlaganjem
ultraljubiastoj svetlosti, hemijskim mutagenima ili drugim
sredinskim dejstvima. Kasnije su otkrivene druge dve polimeraze,
Pol II i Pol III. Uloga Pol II ostaje nejasna: mutantne elije kojima
nedostaje enzim ne ispoljavaju nikakve vidljive mane. Utvreno je
da je Pol III jedan od glavnih enzima ukljuenih u replikaciju kod
prokariota.
DNK polimeraza III u stvari predstavlja kompleks od sedam
razliitih subjedinica, koje variraju u veliini od 300 do oko 1.000
aminokiselinskih ostataka. Samo jedna subjedinica vri samo
hemijsko vezivanje nukleotida; druge subjedinice su ukljuene u
kritine pomone funkcije. Na primer, polimerizujua subjedinica
tei da se odvoji od DNK matrice nakon vezivanja samo deset do
petnaest nukleotida. Ako bi se to deavalo u eliji, polimeraza bi
morala da se vraa stotinama i hiljadama puta pre nego to se
replikacija zavri, drastino usporavajui replikaciju. Meutim,
kompletna Pol III sa svih sedam subjedinica se ne odvaja dok
se cela DNK matrica (koja moe da bude vie od milion baznih
parova duga) ne iskopira.
Pored polimerizujue aktivnosti, Pol III poseduje, ironino, 3
5 nukleaznu aktivnost. To znai da moe da razlae polimerizovanu
DNK na slobodne nukleotide, poinjui od 3 slobodnog kraja
i napredujui nazad prema 5 kraju. Zato bi polimeraza takoe
razgraivala DNK? Ispostavlja se da je nukleazna aktivnost Pol
III enzima veoma znaajna u obezbeivanju tanosti procedure
kopiranja. Pretpostavimo da se pogrean nukleotid ugradi u rastui
DNK lanac. Nukleazna aktivnost Pol III enzima mu omoguava da
se vrati i ukloni nepravilan, pogreno sparen nukleotid. Pravilno
spareni nukleotidi su otporni na nukleaznu aktivnost. Ova
aktivnost se zove korektura; bez nje, pri kopiranju DNK bi se
provuklo na hiljade puta vie greaka.
DNK replikacija poinje od odreene DNK sekvence, poznate
kao mesto poeka replikacije, i nastavlja se u oba pravca
306
Dodatak
odjednom du roditeljske DNK. Prvi zadatak koji treba reiti

tokom replikacije, kao i prilikom transkripcije je razdvajanje dva
roditeljska lanca. To je zadatak DnaA proteina. Nakon to su lanci
razdvojeni, druga dva proteina, zvana DnaB i DnaC, se vezuju za
pojedinane lance. Naredna dva proteina se dodaju rastuem
mehuru otvorene DNK: proteini za vezivanje jednog lanca (SSB),
koja dre dva roditeljska lanca razdvojena dok se DNK kopira;
i iraza, koja raspetljava zamrene delove koji se javljaju pri
prolasku kompleksa kroz dvolananu DNK.
Tada DNK polimeraza moe da zapone sa sintezom. Meutim,
javlja se nekoliko problema. DNK polimeraza ne moe da zapone
sa sintezom spajanjem dva nukleotida na isti nain na koji RNK
polimeraza zapoinje sa transkripcijom; DNK enzim moe samo
da dodaje nukleotide na kraj ve postojeeg polinukleotidnog niza.
Zbog toga elija primenjuje drugi enzim za proizvodnju kratke RNK
na izloenoj DNK matrici. Ovaj enzim moe da otpone RNK sintezu
od dva nukleotida. Kada RNK lanac postane oko deset nukleotida
dug, DNK polimeraza moe da koristi RNK kao prajmer, dodajui
dezoksinukleotide na njen kraj.
Drugi problem se javlja kada se replikaciona viljuka
otvori. Sinteza jednog lanca novog DNK moe da se odigrava bez
potekoa; to je lanac koji polimeraza proizvodi dok ita matricu
u 35 smeru, proizvodei novi lanac u 53 smeru , kao to
to ine sve polimeraze. Ali kako proizvesti drugi lanac? Ako bi
se vrilo direktno, polimeraza bi morala da ita matricu u 5
3 smeru i da sintetie novi lanac u 35 smeru. Iako nema
teorijskog razloga zato to nije moglo da se javi, nijedna poznata
polimeraza ne sintetie u 35 smeru. Umesto toga, nakon to
se lanac DNK otvorio, RNK prajmer se proizvodi blizu viljuke i
DNK sinteza se odigrava unazad, od replikacione viljuke u 53
smeru. Dalja sinteza na ovom zaostajuem lancu mora da eka
dok replikaciona viljuka ne otvori novi deo DNK; zatim se mora
proizvesti novi RNK prajmer, i DNK sinteza se odigrava unazad
prema ranije izgraenom fragmentu. RNK prajmeri se moraju
307
zatim ukloniti, praznine popuniti sa DNK, a krajevi DNK delova

meusobno spojiti. To zahteva jo nekoliko enzima.
Gore iznesen opis prokariotske DNK replikacije je sastavljen
ogromnim naporom velikog broja laboratorija. Replikacija eukari-
otske DNK je izgleda daleko sloenija, pa se otuda daleko manje
zna o njoj.
308
Beleke
Predgovor
1. Cameron, A. G. W. (1988) Origin of the Solar System, Annual
Review of Astronomy and Astrophysics, 26, 441-472.
2. Johnson, P. E. (1991) Darwin on Trial, Regnery Gateway,
Washington, DC, chap. 5; Mayr, E (1991) One Long Argument, Har-
vard University Press, Cambridge, MA, pp. 35-39.
1. poglavlje
1. Pod biohemijom podrazumevam sve nauke koje prouavaju
ivot na molekularnom nivou, ak iako je nauno prouavanje
vreno u odseku sa drugaijim imenom, kao to je molekularna bi-
ologija, genetika ili embriologija.
2. Za kratki istorijski pregled koji je ovde predstavljen je
koriena uglavnom Singer, C. (1959) A History of Biology, Abe-
lard-Schuman, London. U dodatne izvore spadaju Taylor, G. R.
(1963) The Science of Life, McGraw-Hill, New York; i Magner, L. N.
(1979) A History of the Life Sciences, Marcel Dekker, New York.
3. Opisano u Weiner, J. (1994) The Beak of the Finch, Vintage
Books, New York.
4. Darwin, C. (1872) Origin of Species, 6th ed. (1988), New York
University Press, New York, p. 151.
5. Dobar pregled biohemije vienja se moe pronai u Devlin,
T. M. (1992) Textbook of Biochemistry, Wiley-Liss, New York, pp.
938-954.
6. Na primer, kao oekivani obrazac koji su ostavili procesi
specijacije koji su se odigrali u izolovanim populacijama.
309
7. Farley, J. (1979) The Spontaneous Generation Controversy

from Descartes to Oparin, Johns Hopkins University Press, Balti-
more, p. 73.
8. Mayr, E. (1991) One Long Argument, Harvard University
Press, Cambridge, chap. 9.
2. poglavlje
1. Mann, C. (1991) Lynn Margulis: Sciences Unruly Earth
Mother, Science, 252, 378-381.
2. Eldredge, N. (1995) Reinventing Darwin, Wiley, New York, p.
95.
3. Eldredge, N., and Gould, S. J. (1973) Punctuated Equilibria:
An Alternative to Phyletic Gradualism u Models in Paleobiology,
ed. T. J. M. Schopf, Freeman, Cooper and Co., San Francisco, pp. 82-
115.
4. Beardsley, T. Weird Wonders: Was the Cambrian Explosion
a Big Bang or a Whimper? Scientific American, June 1992, pp. 30-
31.
5. Ho, M. W., and Saunders, P. T. (1979) Beyond Neo-Darwi-
nism An Epigenetic Approach to Evolution, Journal of Theoreti-
cal Biology 78, 589.
6. McDonald, J. F. (1983) The Molecular Basis of Adaptation,
Annual Review of Ecology and Systematics 14, 93.
7. Miklos, G. L. G. (1993) Emergence of Organizational Com-
plexities During Metazoan Evolution: Perspectives from Molecular
Biology, Paleontology and Neo-Darwinism, Memoirs of the Asso-
ciation of Australasian Paleontologists, 15, 28.
8. Orr, H. A., and Coyne, J. A. (1992) The Genetics of Adapta-
tion: A Reassessment, American Naturalist, 140, 726.
310
Beleke
9. Endler, J. A., and McLellan, T. (1988) The Process of Evolu-

tion: Toward a Newer Synthesis, Annual Review of Ecology and
Systematics, 19, 397.
10. Yockey, H. (1992) Information Theory and Molecular Biolo-
gy, Cambridge University Press, Cambridge, England, chap. 9.
11. Kaplan, M. (1967) Welcome to Participants u Mathema-
tical Challenges to the Neo-Darwinian Interpretation of Evolution,
ed. P. S. Moorhead and M. M. Kaplan, Wistar Institute Press, Phila-
delphia, p. vii.
12. Schtzenberger, M. P. (1967) Algorithms and the Neo-Dar-
winian Theory of Evolution u Mathematical Challenges to the Neo-
Darwinian Interpretation of Evolution, ed. P. S. Moorhead and M. M.
Kaplan, Wistar Institute Press, Philadelphia, p. 75.
13. Kauffman, S. (1993) The Origins of Order, Oxford University
Press, Oxford, England, P. xiii.
14. Smith, J. M. (1995) Life at the Edge of Chaos? New York Re-
view, March 2, pp. 28-30.
15. Mivart, St. G. (1871) On the Genesis of Species, Macmillan
and Co., London, p. 21.
16. Aneshansley, D. J., Eisner, T., Widom, J. M., and Widom, B.
(1969) Biochemistry at 100C: Explosive Secretory Discharge of
Bombardier Beetles, Science, 165, 61; Crowson, R. A. (1981) The
Biologz of the Coleoptera, Academic Press, New York, pogl. 15.
17. Hitching, F. (1982) The Neck of the Giraffe, Pan, London, p.
68.
18 Dawkins, R. (1985) The Blind Watchmaker, W. W. Norton,
London, pp. 86-87.
19. Eisner, T., Attzgalle, A. B., Eisner, M., Aneshansley, D. J., and
Meinwald, J. (1991) Chemical Defense of a Preimitive Australian
Bombardier Beetle (Carabidae): Mystropomus regularis, Chemo-
ecology, 2, 29.
311
20. Eisner, T., Ball, G. E., Roach, B., Aeshansley, D. J., Eisner, M.,
Blankespoor, C. L., and Meinwald, J. (1989) Chemical Defense of an
Ozanine Bombardier Beetle from New Guinea, Psyche, 96, 153.
21. Hitching, pp. 66-67.
22. Dawkins, pp. 80-81.
23. Dawkins, pp. 85-86.
24. Darwin, C. (1872) Origin of Species, 6th ed. (1988), New
York UniversityPress, New York, p. 154.
25. Dawkins, R. (1995) River Out of Eden, Basic Books, New
York, p. 83.
3. poglavlje
1. Dobar opti uvod u cilije se moe nai u Voet, D., and Voet, J.
G. (1995) Biochemistry, 2nd ed., John Wiley and Sons, New York,
pp. 1253-1259.
2. Postoje i drugi spojnici u ovom sistemu. Na primer, konta-
kti koje dineinske ruice ostvaruju sa mikrotubulama takoe slue
kao spojnici. Kao to je ranije spomenuto, sistem moe da bude
sloeniji od najjednostavnijeg zamislivog sistema, i cilija je pri-
mer takvog sistema.
3. Cavalier-Smith, T. (1978) The Evolutionary Origin and Phy-
logeny of Microtubules, Mitotic Spindles, and Eukarzote Flagella,
BioSystems, 10, 93-114.
4. Szathmarz, E. (1987) Early Evolution of Microtubules and
Undulipodia, BioSystems, 20, 115-131.
5. Bermudes, D., Margulis, L., and Tzertinis, G. (1986) Prokary-
otic Origin of Undulipodia, Annals of the New York Academy of Sci-
ence, 503, 187-197.
6. Cavalier-Smith, T. (1992) The Number of Symbiotic Origins
of Organelles, BioSystems, 28, 91-106; Margulis L. (1992) Proto-
312
Beleke
cists and Polyphyly: Comment on The Number of Symbiotic... od

T. Cavalier-Smith, BioSystems, 28, 107-108.
7. Pretraivanje indeksa Science Citation Index pokazuje da sva-
ki rad prima u proseku manje od jednog navoda godinje.
8. Dobar opti uvod u flagelume (bieve) moe se nai u Voet
and Voet, pp. 1259-1260. Detaljniji opis flagelarnog motora moe
se pronai u: Schuster, S. C., and Khan, S. (1994) The Bacterial Fla-
gellar Motor, Annual Review of Biophysics and Biomolecular Struc-
ture, 23, 509-539; Caplan, S. R., and Kara-Ivanov, M. (1993) The
Bacterial Flagellar Motor, International Review of Cytology, 147,
97-164.
9. Voet and Voet, p. 1260.
4. poglavlje
1. Dobar opti uvod u zgruavanje krvi moe se pronai u Voet,
D., and Voet, J. G. (1995) Biochemistry, John Wiley & Sons, New
York, pp. 1196-1207. Za detaljniji opis vidi bilo ta od sledeeg:
Furie, B., i Furie, B. C. (1988) The Molecular Basis of Blood Co-
agulation, Cell, 53, 505-518; Davie, E. W., Fujikawa, K., and Kisiel,
W. (1991) The Coagulation Cascade: Initiation, Maintenance, and
Regulation, Biochemistry, 30, 10363-10370; Halkier, T. (1991)
Mechanisms in Blood Coagulation, Fibrinolysis and the Complement
System, Cambridge University Press, Cambridge, England.
2. Sufiks -ogen oznaava neaktivni oblik aktivnog molekula.
3. Re faktor esto se koristi tokom istraivanja kada priro-
da supstance koja se istrauje nije utvrena bilo da je u pitan-
ju belanevina, mast, ugljeni hidrat ili neto drugo. Meutim, ak
i kada je identitet utvren, ponekad stara imena nastavljaju da se
koriste. U putu zgruavanja krvi, svi faktor su proteini.
4. Gen je deo DNK koji daje uputstva eliji kako da proizvodi
protein.
313
5. Doolittle, R. F. (1993) The Evolution of Vertebrate Blood Co-

agulation: A Case of Yin and Yang, Thrombosis and Haemostasis,
70, 24-28.
6. Proteini ukljueni u zgruavanje krvi se esto oznaavaju
rimskim brojevima, kao na primer faktor V i faktor VIII. Dulitl ko-
risti tu terminologiju u svom lanku u Thrombosis and Haemosta-
sis. Radi jasnoe i doslednosti ja sam u navodu koristio uobiajena
imena proteina.
7. TPA ima ukupno pet domena. Meutim, dva domena su is-
tog tipa.
8. anse nisu smanjene ako su domeni spojeni u razliito vreme
kada se domeni 1 i 2 spajaju u jednom dogaaju, a zatim im
se pridruuje domen 3, i tako dalje. Mislite o ansama odabira-
nja etiri crne loptice iz kutije koja sadri crne i bele loptice. Ako
odmah uzmete etiri, ili prvi put uzmete dve, a zatim po jednu u
naredna dva uzimanja, anse da zavrite sa etiri crne loptice su
iste.
9. Ovaj proraun je izuzetno velikoduan. Pretpostavlja samo da
bi etiri tipa domena morala da budu u pravilnom linearnom re-
dosledu. Meutim, da bi radila, kombinacija bi morala da se nalazi
u aktivnoj oblasti genoma, odgovarajui signali za isecanje i spaja-
nje delova bi morali da budu na mestu, aminokiselinske sekvence
etiri domena bi morale da budu meusobno uklopive, a i dru-
gi uslovi bi uticali na ishod. Ovi drugi uslovi samo ine dogaaj
daleko neverovatnijim.
10. Dobro je imati na umu da bi korak mogao da predstavlja
i na hiljade generacija. Mutacija mora da se javi samo kod jedne
ivotinje, a zatim da se rairi kroz populaciju. Da bi se to ostvarilo,
potomci mutantne ivotinje moraju da potisnu potomke svih dru-
gih ivotinja.
314
Beleke
5. poglavlje
1. Alberts, B., Bray, D., Lewis, J., Raff, M., Roberts, K., and Wat-
son, J. D. (1994) Molecular Biology of the Cell, 3rd ed., Garland Pub-
lishing, New York, pp. 556-557.
2. Kornfeld, S., and Sly, W. S. (1995) I-Cell Disease and Pseudo-
Hurler Polydystrophy: Disorders of Lysosomal Enzime Phospho-
rylation and Localization, u The Metabolic and Molecular Bases of
Inherited Disease, 7th ed., ed. C. R. Scriver, A. L. Beaudet, W. S. Sly,
and D. Valle, McGraw-Hill, New York, pp. 2495-2508.
3. Pryer, N. K., Wuestehube, L. J., and Schekman, R. (1992) Ve-
sicle-Mediated Protein Sorting, Annual Review of Biochemistry,
61, 471-516.
4. Roise, D., and Maduke, M. (1994) Import of a Mitochondri-
al Presequence into P. Denitrificans, FEBS Letters, 337, 9-13; Ca-
valier-Smith, T. (1987) The Simultaneous Simbiotic Origins of Mi-
tochondria, Chloroplasts and Microbodies, Annals of the New York
Academy of Science, 503, 55-71; Cavalier-Smith, T. (1992) The
Number of Simbiotic Origins of Organelles, BioSystems, 28, 91-
106; Hartl, F., Ostermann, J., Guiard, B., and Neupert, W. (1987)
Successive Translocation into and out of the Mitochondrial Ma-
trix: Targeting of Proteins to the Inner membrane Space by a Bi-
partite Signal Peptide, Cell, 51, 1027-1037.
5. Alberts et al., pp. 551-651.
6. poglavlje
1. Dobar uvod u imuni sistem se moe nai u Voet, D. And Voet,
J. G. (1995) Biochemistry, 2ed., John Wiley & Sons, New York, pp.
1207-1234; and Alberts, B., Bray, D., Lewis, J., Raff, M., Roberts, K.,
and Watson, J. D. (1994) Molecular Biology of the Cell, 3rd ed., Gar-
land Publishing, New York, 23. poglavlje.
315
2. elije se u stvari zovu B elije jer su prvi put otkrivene kod

Bursa fabricius ptica.
3. elije prolaze kroz ogromne napore da spoje delove gena
primenjujui veoma sloenu maineriju za pravilno nizanje kraje-
va i spajanje delova. Meutim, osim u sluaju gena za antitela, raz-
log za postojanje isprekidanih gena ostaje misterija.
4. Osim za elije koje proizvode posebne klase antitela. Neu
raspravljati o tom dodatnom uslonjavanju.
5. Bartl, S., Baltimore, D. and Weismann, I. L., (1994) Molecular
Evolution of the Vertebrate Immune System. Proceedings of the
National Academy of Sciences, 91, 10769-10770.
6. Farries, T. C., and Atkinson, J. P. (1991) Evolution of the Com-
plement Syste, Immunology Today, 12, 295-300.
7. U primere spadaju: DuPasquier, L. (1992) Origin and Evolu-
tion of the Vertebrate Imune System, APMIS, 100, 383-392; Stew-
art, J. (1994) The Primordial VMR System and the Evolution of Ver-
tebrate Immunity, R. G. Landes Co., Austin; Sima, P., and Vetvicka, V.
(1993) Evolution of Immune Reactions, Critical Reviews in Immu-
nology, 13, 83-114.
7. poglavlje
1. RNK je izgraena iz etiri nukleotida A, C, G, i U.
2. Koristie se i nekoliko drugih pojednostavljenja. O atomima
vodonika u molekulu se nee govoriti niti e se oznaavati na slici
7-1. Atomi vodonika se uglavnom samo prenose sa drugim atomi-
ma pri sintezi AMP-a, tako da nije stvarno neophodno obraati na
njih panju da bi se pojasnila ideja. Pored toga, nee se praviti ra-
zlika izmeu dvogubih (dvostrukih) i jednostrukih veza, poto nas
zanima samo spojivost.
316
Beleke
3. Zubay, G., Parson, W. W., and Vance, D. E. (1995) Principles

of Biochemistry, Wm. C. Brown Publishers, Dubuque, 1A, pp. 215-
216.
4. Iako se ranije smatralo da ovaj korak nije zahtevao ATP, novi-
ji rad je pokazao da je ATP neophodan da bi se reakcija odigrava-
la pri fiziolokim koncentracijama bikarbonata. Voet, D., and Voet,
J. G. 1995. Biochemistry, 2nd ed., John Wiley & Sons, New York, p.
800.
5. Hall, R. H. (1971) The Modified Nucleosides in Nucleic Acids,
Columbia University Press, New York, pp. 26-29.
6. Or, J. (1961) Mechanism of Synthesis of Adenine from Hy-
drogen Cyanide Under Plausible Primitive Earth Conditions, Na-
ture, 191, 1193-1194. Treba imati na umu da se reakcijama amoni-
jaka i vodonik cijanida proizvodi samo baza adenin. Krajnje je
teko proivesti nukleotid AMP pod pretpostavljenim uslovima na
ranoj Zemlji, kao to je napomenuo Joyce, G. F. (1989) RNK Evolu-
tion and the Origins of Life, Nature, 338, 217-224.
7. Navedeno u Joyce, G. F., and Orgel, L. E. 1993, Prospects for
Understanding the Origin of the RNK World, u The RNA World,
ed. R. F. Gesteland and J. F. Atkins, Cold Spring Harbor Laboratory
Press, Cold Spring Harbor, NY, p. 18.
8. Osim razgradnjom ATP-a, koji se i sam prvo mora proizve-
sti od AMP-a.
9. Creighton, T. (1993) Proteins: Structure and Molecular Pro-
perties, W. H. Freeman and Co., New York, p. 131.
10. Alberts, B., Bray, D., Lewis, J., Raff, M., Roberts, K., and Wat-
son, J. D. (1994) Molecular Biology of the Cell, 3rd ed., Garland Pub-
lishing, New York, p. 14.
11. Ferris, J. P., and Hagan, W. J. (1984) HCN and Chemical Evo-
lution: The Possible Role of Cyano Compounds in Prebiotic Syn-
thesis, Tetrahedron, 40, 1093-1120. Treba imati na umu da jedi-
njenja opisana u ovom radu nemaju privezanu osnovu.
317
12. Bloom, A. (1987) The Closing of the American Mind, Simon

and Schuster, New York, p. 151.
13. Horowitz, N. H. (1945) On the Evolution of Biochemical
Syntheses, Proceedings of the National Academy of Sciences, 31,
153-157.
14. Zbog doslednosti sa drugim opisima, promenio sam slova A
i D u Horovicevom radu.
15. Kauffman, S. (1993) The Origins of Order, Oxford University
Press, New York, p. 344.
16. Smith, J. M. (1995) Life at the Edge of Chaos? New York Re-
view, March 2, pp. 28-30.
8. poglavlje
1. Sada se smatra da je atmosfera rane Zemlje bila prilino
drugaija od one kakvu je Miler zamislio, i daleko manje verovatno
sposobna da proizvode aminokiseline atmosferskim procesima.
2. Dose, K. (1988) The Origin of Life: More Questions then An-
swers, Interdisciplinary Science Reviews, 13, 348.
3. Shapiro, R. (1986) Origins: A Skeptics Guide to the Creation of
Life on Earth, Summit Books, New York, p. 192.
4. Ke je dobio Nobelovu nagradu za svoj rad. Navod sa dodele
govori o uticaju Keovog rada na istraivanje porekla ivota.
Meutim, sam Ke retko spominje poreklo ivota u vezi sa svo-
jim radom.
5. Joyce, G. F., and Orgel, L. E. (1993) Prospects for Understand-
ing the Origin of the RNA World u The RNA World, ed. R. F. Geste-
land and J. F. Atkins, Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold
Spring Harbor, NY, P. 19.
6. Joyce and Orgel, p. 13.
318
Beleke
7. Iako su mnoge izjave u asopisima i knjigama same naune

zajednice pesimistike, javne izjave medijima tee da budu vari-
jacije tipa sve-je-pod-kontrolom. Retoriar Univerziteta u Mem-
fisu John Angus Campbell je zapazio da Ogromne strukture ideja
kao to je pozitivizam nikada zaista ne umiru. Mislei ljudi ih
postepeno naputaju i ak meu sobom ismejavaju, ali odravaju
ubedljive korisne delove za planje neupuenih. Campbell, J. A.
(1994) The Comic Frame and the Rhetoric of Science: epistemo-
logy and Ethics in Darwins Origin, Rhetoric Society Quarterly, 24,
27-50. To se svakako odnosi na nain na koji se nauna zajednica
bavi pitanjima postanka ivota.
8. Schlesinger, G., and Miller, S. L. (1983) Prebiotic Syntheses
in Atmospheres Containing CH4, CO, and CO2, Journal of Molecular
Evolution, 19, 376-382.
9. Niketi, V., Dragani, Z. D., Nekovi, S., Jovanovi, S., i Dragani,
I. G. (1983) Radiolysis of aqueous Solutions of Hydrogen Cyanide
(pH 6): Compounds of Interest in Chemical Evolution Studies,
Journal of Molecular Evolution, 19, 184-191.
10. Kolb, V. M., Dworkin, J. P., and Miller, S. L. (1994) Alternative
Bases in the RNA World: The Prebiotic Synthesis of Urazole and Its
Ribosides, Journal of Molecular Evolution, 38, 549-557.
11. Hill, A. R., Jr., Nord, L. D., Orgel, L. E., and Robins, R. K. (1989)
Cyclization of Nucleotide Analogues as an Obstacle to Polyme-
rization, Journal of Molecular Evolution, 28, 170-171.
12. Nguyen, T., and Speed, T. P. (1992) A Derivation of All Line-
ar Invariants for a Nonbalanced Transversion Model, Journal of
Molecular Evolution, 35, 60-76.
13. Adell, J. C., and Dopazo, J. (1994) Monte Carlo Simulation in
Phylogenies: An Application to Test the Constancy of Evolutionary
Rates, Journal of Molecular Evolution, 38, 305-309.
319
14. Otaka, E., and Ooi, T. (1987) Examination of Protein Se-

quence Homologies: IV. Twenty-Seven Bacterial Ferredoins, Jour-
nal of Molecular Evolution, 26, 257-268.
15. Alexandraki, D., and Ruderman, J. V. (1983) Evolution of -
and -Tubulin Genes as Inferred by the Nucleotide Sequences of
Sea Urchin cDNA clones, Journal of Molecular Evolution, 19, 397-
410.
16. Kumazaki, T., Hori, H., and Osawa, S. (1983) Phylogeny of
Protozoa Deduced from 5s rRNA Sequences, Journal of Molecular
Evolution, 19, 411-419.
17. Wagner, A., Deryckere, F., McMorrow, T., and Gannon, F.
(1994) Tail-to-Tail Orientation of the Atlantic Salmon Alpha-and
Beta-Globin Genes, Journal of Molecular Evolution, 38, 28-35.
18. Zaista, neki proteini o kojima smo govorili u knjizi imaju
sekvence ili oblike sline drugim proteinima. Na primer, antitela
su oblikovana slino proteinu zvanom superoksid dismutaza, koji
pomae zatiti elije od oteenja kiseonikom. A rodopsin, koji se
koristi u procesu vida, je slian proteinu pronaenom kod bakterija,
zvanom bakteriorodopsin, koji je ukljuen u proizvodnju energi-
je. Svejedno, slinosti nam nita ne govore o tome kako su vid ili
imuni sistem mogli da se razviju korak-po-korak.
Oekivalo bi se da bi pronalaenje proteina sa slinim sekven-
cama dovelo do predlaganja modela naina na koji su sloeni bio-
hemijski sistemi mogli da se razviju. Suprotno tome, injenica da
nam takvo poreenje sekvenci ne pomae da razumemo postanak
sloenih biohemijskih sistema govori snano protiv teorije poste-
pene evolucije.
19. U ovu kategoriju sam svrstao radove koji su navedeni u in-
deksu asopisa pod naslovima Molekularna evolucija, Evolucija
proteina, i nekim raznovrsnim temama.
20. Kimura, M. (1983) The Neutral Theory of Evolution, Cam-
bridge University Press, New York.
320
Beleke
21. Kauffman, S. A. (1993) The Origins of Order: Self-Organi-

zation and Selection in Evolution, Oxford University Press, New
York.
22. Selander, R. K., Clark, A. G., & Whittam, T. S. (1991) Evolution
at the Molecular Level, Sinauer Associates, Saunderland, MA.
23. Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology
(1987), vol. 52, Evolution of Catalytic Function, Cold Spring Harbor
Laboratory Press, Cold Spring Harbor, NY.
24. Lehninger, A. L. (1970) Biochemistry, Worth Publishers,
New York, p. 17.
25. Lehninger, A. L., Nelson, D. L., and Cox, M. M. (1993) Princi-
ples of Biochemistry, 5th ed., Worth Publishers, New York, p. viii.
26. Lehninger et al. (1993), p. 244.
27. Con, E. E., Stumpf, P. K., Bruening, G., and Doi, R. H. (1987)
Outlines of Biochemistry, 5th ed., John Wiley & Sons, New York, p.
4.
28. Voet, D., and Voet, J. G. (1995) Biochemistry, 2nd ed., John
Wiley & Sons, New York, p. 19.
29. Njemu u prilog, tekst Voet and Voet na poetku standardne
rasprave sadri ograivanje od scenarija o postanku ivota nalik
na Stenli Milerov, koje navodi da postoje valjane naune zame-
rke ovom scenariju.
9. poglavlje
1. Kauffman, S. A. (1991) Antichaos and Adaption, Scientific
American, August, p. 82.
2. Kauffman, S. A. (1993) The Origins of Order, Oxford Universi-
ty Press, Oxford, England.
3. Registrovanje dizajna u obrascima bacanja novia ili dru-
gim sistemima koji ne reaguju uzajamno se vri na druge naine.
321
Videti Dembski, W (1996) The Design Inference:Eliminating Chance

Through Small Probabilities, Ph. D. Dissertation, University of Illi-
nois.
4. To je stvar procene. Nikada se ne moe dokazati da je
odreena funkcija ujedno i jedina namenjena ili ak da je uopte
namenjena. Ali, nai dokazi mogu da budu prilino ubedljivi.
5. Teko je koliinski odrediti dizajn, ali nije nemogue, i budua
istraivanja bi trebala da nastave u tom smeru. Odlian poetak
je izvrio Bill Dembski u svojoj disertaciji (Dembski, 1996), koja
pokuava koliinski da odredi zakljuak o dizajnu na osnovu ono-
ga to naziva resursi verovatnoe sistema.
6. Dawson, K. M., Cook, A., Devine, J. M., Edwards, R. M., Hun-
ter, M. G., Raper, R. H., and Roberts, G. (1994) Plasminogen Mu-
tants Activated by Thrombin, Journal of Biological Chemistry, 269,
15989-15992.
7. Dat pregled u Gold, L., Polisky, B., Unhlenbeck, O. & Yarus, M.
(1995) Diversity of Oligonucleotide Functions, Annual Review of
iochemistry 64, 763-797.
8. Joyce, G. F. (1992) Directed Molecular Evolution, Scientific
American, December, p. 90.
9. Benkovi, S. J. (1992) Catalytic Antibodies, Annual Review
of Biochemistry 61, 29-54.
10. Dawkins, R. (1995) River Out of Eden, Basic Books, New
York, pp. 17-18.
10. poglavlje
1. Cited in Barrow, J. D., and Tipler, F. J. (1986) The Anthropic
Cosmological Principle, Oxford University Press, New York, p. 36.
2. Barrow and Tipler, p. 36.
322
Beleke
3. Paley, W. Natural Theology, American Tract Society, New

York, pp. 9-10.
4. Dawkins, R. (1985) The Blind Watchmaker, W. W. Norton,
London, p. 5.
5. Paley, pp. 110-111.
6. Paley, pp. 199-200.
7. Paley, pp. 171-172.
8. Paley, pp. 184-185.
9. Dawkins, p. 5.
10. Dawkins, p. 6.
11. Sober, E. (1993) Philosophy of Biology, Westview Press,
Boulder, Co, p. 34.
12. Sober, pp. 34-35.
13. Sober, p. 35.
14. Sober, pp. 37-38.
15. Shapiro, R. (1986) Origins: A Skeptics Guide to the Creation
of Life on Earth. Summit Books, New York, pp. 179-180.
16. Miller, K. R. (1994) Lifes Grand Design, Technology Review
February/March, pp. 9-30.
17. Dyson, J. F. (1996) The Search for Extraterrestrial Tech-
nology u Perspectives in Modern Physics, ed. R. E. Marshak, John
Wiley and Sons, New York, pp. 643-644.
18. Crick, F. H. C., and Orgel, L. E. (1973) Directed Panspermia,
Icarus, 19, 344.
19. Futuyma, D. (1982) Science on Trial, Pantheon Books, New
York, p. 207.
20. Miller, pp. 31-32.
323
21. Miller, p. 32.

22. Gould, S. J. (1980) The Pandas Thumb, W. W. Norton, New
York.
11. poglavlje
1. Shapiro, R. (1986) Origins: A Skeptics Guide to the Creation of
Life on Earth, Summit Books, New York, pp. 643-644.
2. Dikersonov esej se moe pronai u Journal of Molecular Evo-
lution, 34, 277 (1992), i Perspectives on Science & Christian Faith,
44, 137-138 (1992).
3. Preformulisano pravilo je u sutini identino onome o emu
je peripatetiar filozof nauke Majkl Ruso svedoio da su definiue
karakteristike nauke tokom suenja 1981. radi utvrivanja
ustavnosti zakona u Arkanzasu Balanced Treatment for Creation-
Science and Evolution-Science Act. Odluka sudije Vilijema Over-
tona o povlaenju zakona se u velikoj meri oslanjala na Ruseove
ideje. Drugi filozofi nauke su strogo kritikovali odluku kao nepo-
desnu. Mnogi dokumenti koji se tiu suenja se mogu nai u Ruse,
M., ed. (1988) But Is It Science? Prometheus Books, Buffalo, NY.
Sudija Overton je, nalik Rusou, napisao da je nauka (1) voenja
prirodnim zakonima; (2) Mora da objanjava stvari pozivanjem na
prirodne zakone; (3) Proverljiva je u empirijskom svetu; (4) Nje-
ni zakljuci su privremeni; to jest ne predstavljaju neizbeno po-
slednju re; i (5) Oboriva je (svedoenje Rusoa i drugih naunika
svedoka). Drugi naunici su primili Overtonovo miljenje sa
prezirom. Filip Kvin je napisao: Rusoova gledita ne predsta-
vljaju reenu saglasnost miljenja meu filozofima nauke, Jo
gore, neka od njih su oigledno pogrena, a neka su zasnovana na
oigledno pogrenim argumentima (u Ruse, 1988, p. 384). Leri
Laudan je zabeleio probleme: Neke naune teorije su dobro te-
stirane; neke nisu. Neke grane nauke trenutno pokazuju visok ste-
pen rasta; druge ne. Neke naune teorije su ostvarile niz uspenih
324
Beleke
predvianja iznenaujuih fenomena; neka su ostvarila malo, ako

uopte, takvih predvianja. Neke naune hipoteze su ad hoc; dru-
ge nisu. Neke su ostvarile indukcionu saglasnost; druge nisu (u
Ruse, 1988, p. 384). Laudan je naveo mnoge izuzetke od Overtono-
vog miljenja: Taj zahtev [za objanjenjem prirodnim zakonima]
predstavlja potpuno neodgovarajui standard za utvrivanje da
li je tvrdnja nauna. Naunici su vekovima uviali razliku izmeu
ustanovljavanja postojanja fenomena i objanjavanja tog feno-
mena zakonom... Galilej i Njutn su tvrdili da su uspostavili pos-
tojanje fenomena gravitacije, daleko pre nego to je bilo ko mogao
da iznese uzroan ili objanjavajui opis gravitacije (U Ruse,
1988, p. 354). Laudan nije video razlog za radovanje: Pobeda u
sluaju Arkanzasa je bila prazna, jer je ostvarena samo na raun
produavanja i uspostavljanja lanog stereotipa o tome ta je nau-
ka i kako funkcionie (u Ruse, 1988, p. 355).
4. Naravno, da li su evolucija i religija uklopive zavisi od toga
kako definiete i jedno i drugo. Ako neko zauzme stav da se evolu-
cija odigrala ne samo neprekidanim prirodnim zakonima, ve i da
je proces besciljan i nepredvidljiv u metafizikom smislu, onda
to posavlja evoluciju u sukob sa mnogim religijskim veroispove-
stima. Filip Donson (Phillip Johnson) je izvrio zadivljujui pos-
ao ukazivanja na veliki broj naina na koji se re evolucija koristi,
i kako menjanje znaenja moe da zbunjuje u javnim raspravama.
Johnson, P. E. (1991) Darwin on Trial, Regnery Gateway, Washing-
ton, DC.
5. Simn, H. (1990) A Mechanism for Social Selection and Su-
ccessful Altruism, Science, 250, 1665-1668.
6. Uticaj razliitih religijskih kultura na razvoj nauke opisuje
Jaki, S. (1986) Science and Creation, Scottish Academic Press, Edi-
nburgh.
7. Reakcija nauke na hipotezu o Velikom prasku, ukljuujui
Edingtonovu i drugih istaknutih naunika, opisana je u Jaki, S.
(1980) Cosmos and Creator, Regnery Gateway, Chicago.
325
8. Jaki, S. (1986)
9. Dawkins, R. (1986) The Blind Watchmaker, W. W. Norton,
London, p. 159.
10. Dawkins, R. (1989) New York Times, April 9, 1989, sec. 7, p.
34.
11. Maddox, J. (1994) Defending Science Against Anti-Science,
Nature, 368, 185.
12. Dennett, D. (1995) Darwins Dangerous Idea, Simon & Schus-
ter, New York, pp. 515-516.
13. Dawkins, R. (1986), p. 6.
Dodatak
1. Prokariote se mogu podeliti u dve kategorije: arhebakterije
i eubakterije. Razlika nije bitna za nae trenutne potrebe opisiva-
nja unutranje arhitekture elija.
2. Poto su elije toliko male, potrebni su moni mikroskopi da
bi se uinile vidljivim. Najdetaljnije slike se dobijaju elektron-
skom mikroskopijom, pri kojoj se koriste elektroni umesto svetla
za osvetljavanje.
3. Gamow, G. (1954) Possible Relation Between Deoxyribonu-
cleic Acid and Protein Structure, Nature, 173, 318; Gamov, G., and
Ycas, M. (1958) The Cryptographic Approach to the Problem of
Protein Synthesis, u Symposium on Information Theory in Biology,
ed. H. P. Yockey, R. L. Platzman, and H. Quastler, Pergamon Press,
New York, pp. 63-69.
4. Problem se moe razumeti uz pomo sledeeg primera: Ob-
motajte jednu pertlu nekoliko puta oko druge, i zamolite nekoga
da vrsto dri oba kraja sa dve ruke. Sada uzmite olovku, ubacite je
izmeu pertli blizu jedne ruke, i gurnite olovku prema drugoj ruci.
326
Beleke
Pertla ispred pokretne olovke e postajati zategnutija. Pertla iza

olovke e biti, u argonu biohemije, otopljena.
5. Palindrom je re ili reenica koja jednako glasi kada se ita
sleva i zdesna. Primer je potop. Kada se primeni na DNK, palin-
drom oznaava sekvencu nukleotida koja isto glasi kada se ita u
53 smeru na oba lanca dvostruke spirale.
6. Skraenica S oznaava Svebergovu jedinicu, i predstavlja
meru brzine sedimentacije estice u tenosti.
327

Darvinova Crna Kutija PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Darvinova Crna Kutija PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DARVINOVA CRNA KUTIJA

biohemijski izazov teoriji evolucije

Elektronsku verziju knjige

Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu

Priprema i tehnika obrada:

odlike (kao to je cirkulacija krvi) koje se ispoljavaju na viim

Izvinjenje zbog detalja

Mnogi ljudi su, naalost, veoma svesni sitniavosti biohemije.

crte, nastao delovanjem prirodnog odabiranja na sluajne varijaci-

proces. Prema tome, detalji ivota su precizno odreeni, a ivotna

Veoma kratka istorija biologije

dosegao kraj. Kako bismo razvili gledite sa koga moemo da sa-

simptome nekih optih bolesti i pripisuju bolest ishrani i dru-

krvi po otkucaju, pri 72 otkucaja u minutu, za jedan sat ispum-

Crne kutije unutar crnih kutija

su konveksna i konkavna soiva zajedno postavljena u cev kako bi

oi za gledanje ali kako, tano, vide? Kako se krv zgruava? Kako

strukture. Zbog toga je bila neophodna nova tehnika za prouavanje

krenula napred. Napredak u fizici i hemiji se takoe prelio i snano

i drugih molekula dovoljno objanjava osnovu ivota. Od Aristote-

Mali skokovi, veliki skokovi

verovatnijim ako se objasne kao niz manjih skokova, a ne kao je-

o brdima koja nestaju, mogu li da postoje neuhvatljivi i slabo

mnogih sastavnih delova oka, rezultat bi bio ozbiljan gubitak vida

Preuzeto iz: McGraw-Hill Encyclopedia of Science & Technology, 6th ed.,

koliinu svetlosti koja ulazi u oko, smanjujui njegovu osetljivost.

sveta da je savremeno oko postepeno evoluiralo od jednostavnije

menja njegovo ponaanje. Sada se, pod imenom metarodopsin II,

Kompleks GTP-transducin-metarodopsin II vezuje se sada za

Preuzeto iz: Chabre, M. & Deterre, P. (1989) European Journal of Bio-

Jo jedan membranski protein koji vezuje cGMP naziva se jon-

prethodno dodate atome vodonika kako bi se formirao 11-cis-re-

ili da fenomeni velikih razmera kao to je populaciona genetika

CALVIN AND HOBBES copyright 1990 Watterson. Distributed by Univer-

da insekti imaju unutranje organe). Meutim, kako je biologija

teoriju evolucije zasnovanu na darvinistikim principima. Rezu-

uzburkalo se nekoliko decenija kasnije. Paleontolog Nils Eldrid

objanjenje zahteva mehanizam drugaiji od prirodnog odabira-

Australijski evolucioni genetiar Dord Miklos (George Mi-

Postoji znaajan jaz u neodarvinistikoj teoriji evolucije, i mi veru

Izgleda da je isti argument ostao bez odgovora vie od veka.

apoteci; hidrokvinon se koristi za razvijanje fotografija. Meavina

Preuzeto iz: Crowson, R. A. (1981) The Biology of the Coleoptera, Aca-

Stvari sada postaju hemijski veoma zanimljive. Vodonik-pero

Watchmaker), dostupne su laicima i veoma zabavne. Dokins pie

u druge svrhe u telesnoj hemiji. Preci bube bombardera prosto su

dodavati sistemu bombardera na takav nain da se funkcija

stalno promenljiv sistem, komponente koje kontroliu njegovo

Videti znai verovati

bez drugog, evoluirale sinhrono? Kakva bi vrednost u pogledu

i inei da manje krivi sliku, proces dostie vrhunac onim to bismo

na sloene sisteme i to naziva objanjenjem. To se moe upore

Neumanjiva sloenost i priroda mutacija

onda - ako se bioloki sistem ne moe postepeno proizvesti -

dogaaju. Uopte, pojedinana mutacija moe u najboljem sluaju

jo uvek ne moemo da procenimo pitanje evolucije oka ili bube,

ovom primeru, odgovor je jasno da. Pretpostavimo da dok itate

nove, ne bi bilo postolja za privrivanje drugih komponenata.

onesposobi mia. Pri drugim prilikama neki ljudi su koristili lep-

prenik zavrtnja, ili dodala jo jedan toak na prednju osovinu ili

opruga previe labava, ne bi pokretala udara. Da je spojna polu-

nije osetila siunu koliinu hidrokvinona ili malu promenu tem-

veoma su sloene; a mii sfinkter koji odvaja sabirnu veziku-