Medijska Etika Sagledana Kroz Prizmu Straha I Afekata

Pregledni rad
Medijska etika sagledana kroz prizmu

afekata straha i paninih stanja
Miroslav Vientijevi1
Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti, Beograd
UDC 070.11 : 316.77 : 316.658
Rezime: Koncept javnog prostora prilagoava se karakteru i filozofiji novih medija

koji, kreirajui obilje informacija, dobijaju sve vaniju drutvenu ulogu. Postmoderno
drutvo sve ee pulsira u ritmu dinaminih politikih preobraaja, ekonomskih kriza,
tehnolokih revolucija, klimatskih promena, teroristikih akcija, medijskih privida i
globalnih spektakala. Insceniranje komunikacije vodi ukidanju smisla, homeopatskom
kalemljenju moralne panike koja je predimenzionirana u poreenju sa injenicama
koje ine predmetnu osnovu. Mediji vie nemaju informativnu i edukativnu funkciju,
ve nas zabavljaju, okiraju, a kroz crnu hroniku razvijaju u nama negativnu rado-
znalost. Trka za profitom dovela je i do krenja profesionalnih standarda izvetavanja
poput istinitosti, uravnoteenosti i objektivnosti. Vano je biti prvi po svaku cenu, dok
se o nanoenju tete pojedincima i drutvu mnogo ne razmilja. Visok tira i rejting vie
nisu odraz kvaliteta medija.
Kljune rei: strah, kriza, senzacionalizam, mas-mediji, etika
Loe vesti, dezinformacije, konverzije podataka i ideologizovano intrepre-

tiranje deo su aktuelnog medijskog diskursa koji favorizuje strah kao robu to
odlino prolazi na informacionom tritu. Svet danas je u turbulentnom preo-
braaju, teorijske strukture i iskustvene injenice sve ee u neskladu, vrednosti
i stilovi gube svoj prepoznatljiv oblik, objektivna stvarnost tehnolokim instru-
mentima se transformie u medijske predstave, dok logike metode i oblici
miljenja postepeno ustupaju mesto propagandnim obrascima napravljenim po
zamislima majstora komunikacijskih procesa. Iz drutva koje je ivelo u infor-
mativnom siromatvu preko noi doli smo do zajednice koja trpi informacij-
1
Kontakt sa autorom: kimicups@vektor.net.
CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 3752 2012 CDC 37
Medijska etika sagledana kroz prizmu Miroslav Vientijevi
sku preoptereenost (Tofler, 1997: 45) sa trendovima daljeg komunikacijskog

zaguenja. Obian graanin, sa raunarom i modemom, danas raspolae sa vie
informacija nego obe svetske sile u Drugom svetskom ratu (Lorimer, 1988: 78),
dok Gugl trenutno sadri preko est milijardi stranica. Raa se komunikacioni
paradoks: svet nikada nije bio bogatiji brojem znakova i znaenja, ali istovre-
meno sve je manje njihove autentinosti i kritinosti. U starom svetu ovek je
iskljuivo proizvodio znaenja, u novom mentalne predstave sve vie emituju
mas-mediji koji bogatim repertoarom signala i znaenja formira globalno kru-
enje. Ogroman broj informacionih meava ini infotejment (infotainment)2
iji cilj nije da izlae i konfrontira miljenja ve da relativizuje, generalizuje
i uspava drutvenu kritiku. Ubistva, seks, strah, teke bolesti, crne hronike,
prirodne nepogode i sline teme dominiraju medijima. Sadraj poruka blokira
um, raspaljuje emocije, orijentie podsvest, tako da fokusiranjem na devijantna
ponaanja, ekstremne pojave i nasilje nastaje prikriveni ideoloki obrazac koji
postaje globalni ambijent.
Tehnoloka opinjenost sve lake zavodi auditorijum, koji pod pritiskom
komercijalizacije, personalizacije, spektakularizacije i dramatizacije dekonstrui-
e javni prostor, asimilujui u sebe nacionalni, politiki i kulturni diskurs. Hije-
rarhija dominacije je nevidljiva, predstavlja piramidu na ijem su elu elite, gru-
pe u njihovoj slubi rasporeene su ispod nje, dok su na samom dnu poslune i
kooperativne mase, koje bi tamo trebalo to due i da ostanu. Sistem propagira
pokornost, ouvanje statusa, afektivno povezivanje, oseaj kolektivnog veziva-
nja i zatienosti. Ovo je vreme u kojem se tradicionalne kategorije moi i dru-
tvenog statusa redefiniu, lokalne i regionalne alternative objedinjuju, dok se
javno mnjenje medijskom proizvodnjom slika snage i straha okira i narkotizuje
(Kin, 2003:76). Javni ivot funkcionie na osnovu linosti, pojava i procesa koji
su vidljivi u komunikacionom prostoru. Drugim reima, ako nekoga nema u
medijskim sadrajima, to znai da nema ni njegovog uticaja na okruenje.
Koncentracija kapitala omoguila je da se veliki broj mas-medija nae u
sve manjem broju ruku (Badikian, 1997: 45) pretei novim oblicima informa-
cionih monopola.3 Primetna je teza ukrupnjavanja medijskog vlasnitva, koja
pod maskom profita stvara nevidljive imperije politikog uticaja. Na primer,
1930. godine 84% dnevnih listova u SAD bilo je nezavisno, da bi krajem veka
tek petina ostala u nezavisnom statusu. Od 1994. do 2000. 47% svih novina
2
Kovanica nastala od rei information (informacija) i entertainment (zabava).
3
Devedeset procenata meunarodnih vesti danas objavljuju samo etiri novinske agencije: United Press Internacional
(UPI), Associeted Press (AP), Reuters (Reuters) i Agence France Presse (AFP).
38 CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 3752 2012 CDC
Miroslav Vientijevi Medijska etika sagledana kroz prizmu
promenilo je vlasnike, neke od njih tri ili etiri puta, a konstantacija je da se

broj najuticajnijih ljudi koji odluuju o medijskim sadrajima jo vie smanju-
je. ak 99% svih listova postaju monopolisti na svojim tritima, dok veina
dnevnika postaju delii imperija Times Mirror Company, Knight-Ridder
Newspapers, Gannet Company, Newhouse Newspapers i sl. Dvadeset
kompanija poseduje pola od 61 miliona primeraka dnevnih novina koje se
prodaju u SAD, a drugih dvadeset dobija preko pola dohotka od 61.000 objav-
ljenih revija. Tri firme kontroliu veinu prihoda od televizije, deset kontrolie
radio, 11 izdavaku delatnost, a etiri filmsku produkciju. Kada se zagrebe
ispod povrine, dolazi se do podataka da su akcionari, pa ponekad i veinski vla-
snici ovih informativnih giganata korporacije koji su vodei isporuioci oruja,
tajne bezbednosne slube ili zvanino nevladine organizacije. Iza dve najmo-
nije mree u SAD: ABC (American Broadcasting Company) i NBC (National
Broadcasting Corporation), stoje Westing house i General Electric, giganti
u proizvodnji atomskog oruja, raketa i elektronike. Takve multinacionalne
kompanije stvaraju ratove radi kontrole resursa i profita, dok mas-mediji ima-
ju funkciju proizvodnje stvarnosti prema eljama onih koji ih plaaju. Radio
mree Voice of America, Free Europe i Radio Liberty u celosti su u ru-
kama SAD, a otvoreno ih kontrolie i finansira CIA. CNN Teda Tarnera (Ted
Turner) emituje programe u oko 200 zemalja, a pored engleskog oglaava se na
arapskom, francuskom, indijskom, japanskom, hindu i na jo est popularnih
jezika. Strategija ove i slinih kua je jednostavna: stalnim ulaganjem u savrenu
tehnologiju, brze i konfekcijske informacije, postaju globalne vesti kojima se
veruje.4 Krojai medijske politike favorizuju mone komercijalne emitere koji
preuzimaju publiku. Tako stiemo do svojevrsnog paradoksa: svet nikada nije
imao vie mas-medija, ali ni zavese javnog prostora nikada nisu bile zgusnutije
i kontrolisanije.
Cilj rada jeste da ukae na rastuu filozofiju straha koji simbolikim na-
siljem u dobu globalnih mas-medijskih slika kreira persuazivne oblike ko-
munikabilnosti (Markovi, 1994: 243) ali i da postulati medijske etike budu
kritiki promiljeni, tj. da se problematizuje teorijski status etike medija kao
primenjene discipline, sagledan u kontekstu kako opte etike, tako i prirode
samih medija, a posebno u dananjem vremenu. Brojne rasprave koje se vode u
ovom pravcu medisjkih istraivanja uglavnom su zasnovane na intuitivnim za-
paanjima ili na uobiajenom rezonovanju (Alexsander, 2001: 85) pretpostavke
4
Horkhajmer i Adorno, najavljujui kulturnu industriju, predvideli su kako e tehnika suprotnost izmeu ma-
lobrojnih proizvodnih centara i ratrkane recepcije, po njihovom mnjenju, rezultirati organizovanje i planiranje
posredstvom onih koji raspolau centrima.
koje impliciraju postojanje nekakvog univerzalnog etikog sistema vrednosti,

koji bi valjalo bezuslovno aplikovati na celokupnu medijsku stvarnost, najee
u smislu donoenja, a potom i primene odgvarajuih rezolucija, konvencija,
kodeksa ponaanja (Vivian, 1999: 491) oko kojih postoji trenutni koncenzus u
javnosti, a u pogledu projektovane, tj. poeljne medijske i socijalne prakse. U
korpus moralnih pitanja prisutan u domenu medija spada i kompleks konfli-
kata dunosti prema sebi, publici, medijskim poslenicima, profesiji i itavom
drutvu. S obzirom na nedostatak intrepretativnog (vrednosnog) koncenzusa
unutar same discipline tj. opte etike, analoki gledano, nemogue je govoriti
o jednoj i samo jednoj primenjenoj, medijskoj etici, ve je neophodno biti
obazriv i drati se plurala, moguih diskursa razliitih medijskih etika. Takoe
se postavlja pitanje da li je etika uopte, i ako jeste na koji nain, i u kojem
obliku, primenjiva na specifinu oblast medijskih istraivanja?
tavie, tradicionalno shvaena etika, koncipirana prema rudimentima ari-
stotelovskih zamisli, jednom nogom zaronjena u svet ekonomije, a drugom u
drutveno-politiki ivot odreene sredine, danas pokazuje ogranienja upravo
u empirijskom smislu rei, a koja se konstantno suavaju, i to na raun proire-
nja drugih dvaju polja dejstva praktikog uma (ekonomija i politika), sve dok
se, naposletku, sva nekadanja filozofija morala, aplicirana u domenu vredno-
snog delovanja medija, ne transformie u puke zbirke konvencija i propisa koje
donose delegati uma, na svojim strunim konferencijama, sastancima i aka-
demskim savetovanjima, odnosno u uskim naunim krugovima, i/ili iza dimne
zavese totalnog, medijskog rata, koji se, kako izgleda, vodi pred naim oima
(Vuksanovi, 2011: 110).
Globalna zajednica uiva u globalnim dramama (nuklearna havarija u Japa-
nu, mutirani virusi ptijeg gripa ili kravljeg ludila, zaraeni krastavci u Evropi,
itd.). U drutvu profita, strah je veoma traena roba, jer rasprujui ga u kom-
binaciji sa drugim informacijama stvaramo moderne robove, armiju zbunjenih
i podaniki vaspitanih masa spremnih da toleriu zbivanja u globalnom okrue-
nju zadovoljnih to se opasnost ne dotie njih i blie okoline. Kada na vestima
vidite nezapamene poplave u Seulu, klizanje zemljita u Poljskoj, surove slike
rata iz Libije, sudar vozova u Kini, pretnje bankrotstvom u SAD ili priloge o
zatvaranju fabrika u paniji, velikim demonstracijama u Grkoj ili pada aviona
iznad Amazona i nesvesno razmiljate o destruktivnim silama koje nas okru-
uju, pretei ljudskom opstanku. Zastraivanje u medijskim sadrajima podie
tira novina ili sluanost i gledanost tradicionalnih medija, pa u kombinaciji sa
zabavom nastaje atmosfera krize i moralne panike, kojom se panja skree sa
aktuelnih drutvenih problema. Tako se kreira kultura straha, ali za razliku od

prirodnih emocija ona je posredovana vetakim putem (mas-medijskim kana-
lima) i razvija se u sloenu industriju oseanja (Gross, 2006: 84). Pitanje da li je
neto medijska vest sve vie se povezuje sa pitanjem odnosa sa stvarnou, efek-
tima mentalnih slika i odgovarajuim psiholokim i fizikim reakcijama. Nove
strukture globalnog poretka nisu samo komunikacione, ve i duboko emoci-
onalne (srea, ljubav, ali i bes, strah, prkos...) pa kombinovane sa odreenim
predmetima, situacijama i idejama stvaraju obrasce dominantnog miljenja.
Kljuna obeleja globalnih medija su: naklonjenost transnacionalnom kapitalu,
korporativnom kapitalizmu i neoliberalnoj ideologiji, neprijateljski odnos pre-
ma socijaldemokratama, radnikoj klasi i nacionalistima, podrivanje lokalnih
kultura, podravanje materijalistike vrednosne orijentacije, produkcija sadra-
ja koji promoviu nasilje, nemoral, zabavu, socijalnu patologiju, reprezentativ-
nu ili hibridnu stvarnost. Sa stanovita dominantne komunikoloke paradigme
(Bogdani, 1996: 24) sadraji u njima nisu jednostavna refleksija objektivne
stvarnosti. Brojni su faktori koji utiu: priroda medija, karakter novinarskog
posla, priroda informacija, drutveni kontekst, razliiti uticaji na sadaj, auto-
cenzura, ureivaka politika, odnos oglaivaa, demokratinost zajednice, soci-
odemografske osobine auditorijuma i sl. Mentalna osetljivost neke zajednice u
direktnoj je zavisnosti od perspektive simbolikog konteksta, to medijima daje
ogromnu drutvenu mo, kakvu nisu imali ni na jednom prethodnom stupnju
civilizacije.
Medijska panika i strah

Televizija, sateliti, mobilni telefoni, ali posebno internet i brojne informa-
tike platforme omoguile su da svet ivi u stalnoj vezi, ali i nekoj vrsti hibridne
stvarnosti koja proizvodi mnotvo logikih slika injenica (Vitgentajn, 1980:
97). Da li je neki bunt graana obojena revolucija ili restauracija totalitarnog
reima odreuju vojno-politiki krugovi, dok mediji imaju funkciju difuzije
meke moi, kojom odreuju znaenje znaenja. Znaenje znaenja u glo-
balnoj medijskoj sferi vodi odreivanju informacijskih sadraja pojmova iji je
obim poznat, ali ne i sutina. Globalne elite (politike, ekonomske, bezbedno-
sne, religijske, kulturoloke..) oblikuju percepciju globalnog drutva, unapred
proglaavajui sopstvene ideje nosiocima demokratskih vrednosti, a svako
drugaije miljenje anahronim, totalitarnim, pogubnim i sl. Ako u javnoj sferi
imate mo upravljanja medijskim znacima i slikama, u praksi to znai da raspo-
laete drutvenim uticajem kojim kreirate politiku sutinu. Javno mnjenje sve
ee ini refleks kombinovanih uticaja medijskih industrija, agencija za odnose

s javnou, vladinih biroa za komunikacije, portparola, lobista i spin centara,
odnosno njihovih usmerenih aktivnosti koje tee proizvodnji pristanaka to
veeg broja graana. Tako se pod platom glasa naroda prikrivaju interesi elita,
koji posredstvom globalizma ire nove forme infoapsolutizma.
Neoekivane vremenske nepogode, tornada, cunamiji, poplave, zemljotresi,
avionske i eleznike nesree, masakri pojedinaca ili teroristiki napadi deo su
potencijalnog arsenala pretnji koje svakodnevno stiu sa naslovnih strana novi-
na ili udarnih vesti elektronskih medija, a sa druge strane, strah je najsnaniji
kada je nevidljiv, sveprisutan, maglovit, pa mediji svojom filozofijom znaajno
pomau u njegovom difuznom rasprostiranju. Digitalne alatke transformiu
urnalizam, pa vest postaje rtva sopstvene tehnologije. Na Tviteru ona traje
najvie petnaestak minuta, na Fejsbuku 45 minuta, u elektronskim medijima
oko est sati, u onlajn medijima neto due, dok samo u tradicionalnoj tampi
opstaje i dalje 24 sata. etiri petine informacija koje vidimo u medijima su
posredovane, namerno plasirane slike stvarnosti, pa ne udi to u sadrajima
informativnih emisija dominiraju crne vesti. One proizvode izvedeni strah
(Bauman, 2010: 54) koji simbolikim rezervoarom plai manje obrazovanu
publiku moguim gubitkom poloaja u drutvenoj hijerarhiji, ostajanjem bez
posla, ugroavanjem nacionalnih interesa, verskog identiteta... Mediji u mase
utiskuju poeljna ponaanja, svojsta i stavove, aljui im oseaj realnosti, ali
ne i realnost po sebi. Dramatizacijom i estetizacijom informacija podie se in-
teresovanje auditorijuma, vodi se bitka oko tiraa ili rejtinga na sve veem ali
siromanijem medijskom tritu.
Lepeza stahova bogatija je nego ikad. Strah od neposedovanja daljinskog
upravljaa (bulliphobia absens), stah od gledanja u oi (donoculophobia), strah
od proputanja neeg na drugom televizijskom kanalu (alterdissemophobia),
strah od upotrebe mobilnih telefona (frigensofobl), strah od reality televizije
(magnufraterphobia), strah od gledanja sapunica (sapophobia), samo su neki
od izloenih u modernom katalogu.5 Globalizacija je znaajno promenila skalu
prioriteta: drava je sa teita zatite od opasnosti po drutvenu bezbednost
prebacila prioritet na linu bezbednost graana, tako na ulicama Londona,
Moskve, Pekinga, Njujorka pa i Beograda danas stotine kamera nadziru nau
intimu, naravno brinui se za nau bezbednost. Strah upravlja planetom kroz
medijske filtere, recikliran i politiki usmeren. Prisustvujemo svojevrsnom ko-
5
Svaki dan javljala su se nova globalna upozorenja o ubilakim virusima, ubilakim talasima, ubicama i drugim
moguim izvorima smrti. Na poetku, ova globalna upozorenja su bila zastraujua, ali posle nekog vremena ljudi su
poeli da uivaju u njima (Brown C., Guardian Weekend, 5. XI 2005, str. 73).
munikacijskom paradoksu: koliina informacija raste dok se publika medija sve

vie deli. Digitalizacija proizvodi medijski diverzitet (Livingstone, 1999: 72) sa
fragmentovanom publikom, koja je istovremeno i velika i mala, i javna i anoni-
mna, i skeptina i naivna.
Mekdonaldizacija drutva, kao sveprisutan teorijski koncept, evidentna je i
u sferi masovnog komuniciranja. Model deliberativne demokratije (Habermas,
1988: 64) postaje direktno zavisan od izbora, vrste i formata informisanja, dis-
kursa i selekcije podataka, ime politiki prostor i vreme dobijaju svoj kontek-
stualni okvir. Pravila igre nameu politiari, politike partije, institucije, akteri
civilnog drutva i drugi agensi, ali nejednaka distribucija ekonomske, kulturne,
religijske i politike moi adekvatno se reflektuje i na obim i na kvalitet medij-
skih sadraja. Dnevno od gladi umire 30.000 ljudi, ili svake tri i po sekunde
zbog neuhranjenosti jedna osoba, a meu njima najvie dece. Globalni mediji
tek na trenutke ukau na ovaj problem, ali vie u funkciji prenesenog znaenja:
budite sreni to niste vi meu njima! Jaz izmeu bogatih i siromanih sve je
vei, ali javnost o tome nedovoljno zna.6 Da bi se sve uoljivije nezadovoljstvo
prikrilo, oblikuje se paradigma iskrivljenog komuniciranja. Drutvo se bombar-
duje nizom medijsko-politikih spektakala, kao specifinih oblika simbolikog
predstavljanja ivotnih iskustava. Brzinom reanja informacija i uestalou
ponavljanja udarnih podataka podie se napetost. Na jedan nain formira se
slika sa stereotipima i predrasudama, prilagoena interesima vlasti; na drugi se
razvija senzacionalistiki pristup namenjen tritu i velikim tiraima, rejtinzi-
ma. U oba sluaja istina je udaljena, jer mediji tendeciozno preuveliavaju stvar-
nost, ali ne kroz linosti i dogaaje, ve njihove potancijalne pretnje drutvu.
Veliki problem biva relativizovan kao mali, ali i obrnuto. Pumpanje i doziranje
stvarnosti tehnikama okiranja i spinovanja, samo su deo instrumentarija kojim
se upravlja masama. Priu preuzimaju drugi mediji, pa se tako nizovima proi-
zvedenih slika i znaenja kreira drutveni problem, koji po potrebi, moe da se
predstavi kao i bezbedonosna pretnja (Steajna mafija, Duvanska mafija,
Drumska mafija, Prosvetna mafija, Carinska mafija, Graevinska mafi-
ja, Saobraajna mafija, Narko mafija... samo su neke od afera koje su pro-
teklih godina zabavljale javnost u Srbiji, ali konkretne odgovornosti politiara
koji su stajali u senci afera, nikada nije bilo). Nakon odreenog vremena kada
se publika zasiti nametnutom temom, proizvodi se nova, jo spektakularnija,
zavodljiva, neobinija, i tako ukrug.
6
Godine 1820. odnos bogatih i siromanih bio je 3:1; 1913. raspon je ve 13:1; 1950. godine 35:1; 1992. godine
72:1, a poetkom novog milenijuma 112:1 (Izvor podataka: http://www.globallissues.org/ dana 11. 2. 2012. u
11.35).
Strah objedinjuje publiku, pa kreatori informacionih paketa kroje informa-

cije koje odgovaraju strukturi, navikama i potrebama. Javnim diskursom sve
vie vladaju demagogija, propaganda, praznoverje i brutalnost, dok simboliki
jezik vie skriva nego to otkriva sve veem i pasivnijem auditorijumu. Emoci-
onalni, kodirani i intelekualni ivoti postaju sfere interesovanja monih multi-
nacionalnih mas-medijskih kompanija, koji kroz ponuene sadraje prodaju i
nove navike, potrebe, duhovne obrasce. Koncept javnog prostora prilagoava
se karakteru i filozofiji novih medija, koji kreirajui obilje informacija dobijaju
sve vaniju drutvenu ulogu. Loe vesti, dezinformacije, konverzije podataka i
ideologizovano interpretiranje deo su aktuelnog medijskog diskursa koji gra-
di drugaije identitete, individualne, ali istovremeno i kolektivne. Globalna
ekonomska kriza, jaanje etnikih netolerancija i ksenofobije, oivljavanje na-
cionalistikih pokreta, kriminala i korupcije poveava mogunost drutvenih i
politikih sukoba, posebno u multikulturalnim zajednicama. Drava je izgubila
veliki deo suvereniteta u komunikacionom upravljanju, pa ljudi sa Fejsbuka,
Tvitera i slinih socijalnih mrea lako postaju nove voe dajui sebi identitet u
skladu sa smislom oko kojeg se neformalne grupe udruuju. Novi mediji sadre
novi identitet koji ima svoju logiku, vrednosti i obrasce ponaanja. Instituciona-
lizovani diskurs ostaje s jedne strane, dok se s druge strane pojavljuje umreeno
drutvo sa otvorenim i ideoloki nekontrolisanim izvorom informacija.
Internet kao sloboda izmeu straha

i medijskih konstrukata?
Vael Gonim postao je amblem digitalne revolucije7 zahvaljujui otvaranju
Fejsbuk stranice: Svi smo mi Halel Said8 i za nepune dve nedelje okupio
400.000 istomiljenika, izvevi ih na trgove i ulice Egipta sa ciljem promene
vlasti. U Egiptu je preko sedamdeset miliona ljudi koristilo neku od savremenih
medijskih alatki, mobilni telefon ili pristup nekoj od socijalnih mrea. Strah je
organizovao mase dok je institucionalno nepriznavanje politike zrelosti natera-
lo graane da protestima kreiraju nove drutvene odnose. Snaga novih masa kri-
la se u identitetu novih medija, jer se kuckanjem poruka (tvitovanjem), slanjem
mejlova ili slinim elektronskim strujanjima stvarao bunt koji niko nije mogao
7
U izboru Tajmsa, Vael Gonim naao se meu 100 najuticajnijih ljudi u svetu 2010. godine.
8
Halel Said (Khlaled Said), 28-godinji bloger iz Aleksandrije, kojeg su policajci u civilu 6. juna 2010. godine izvukli
iz internet-kafea i pretukli na smrt nasred ulice, postao je nacionalni simbol otpora. Uasne slike brzo su dospele na
sajt Pokreta mladih 6. april, koji ine mladi i obrazovni Egipani, koji su dnevnim servisiranjem podataka mobi-
lisali mase razoaranih i gnevnih graana.
da cenzurie. Egipatska vlada pokuala je da iskljui mobilne mree i internet,

ali su organizatori od evropskih provajdera ve zakupili alternativne platforme,
tako da tehnika blokada vie nije imala efekta.9 Standardizacija medijskog dis-
kursa, odvija se uporedo s ritualizovanim ponaanem medijske publike, tj. sve
veeg broja (najee anonimnih) korisnika interaktivnih komunikacijskih teh-
nologija. Otpori standardizaciji i unifikaciji dominantnog medijskog diskursa,
bilo da je re o radiju, televiziji ili internetu, javljaju se u domenu subverzije ove
obiajnosti, te u nastojanjima da se izgradi nekakva konkurentska, ali i najira
demokratska platforma, u kojoj e manjinski kolektiviteti, najee nedovoljno
vidljivi ili potpuno odsutni iz savremenog sveta medija, takoe aktivno parti-
cipirati u ovoj kulturi, ugraujui u polje znaenja i delovanja svih do sada po-
znatih komunikacijskih tehnologija vrednosti drutvenih grupa kojima i sami
pripadaju, pa ak i one individualne, moralne i politike odlike i vrednosti, koje
zastupaju u svom svakodnevnom ivotu. Takvo praktiko ponaanje u mediji-
ma, jednim imenom nazvano je medijski aktivizam (media activism), i odnosi
se prevashodno na medijsku borbu za promovisanje vrednosti manjinskih dru-
tvenih grupa u svetu vladavine jedne totalitarne medijatizovanosti.
Mo nad medijima znai i mo u drutvu, jer ideolokim filtriranjem stvar-
nosti bojimo sliku koju e veina graana poneti u svojim glavama. Masovni
mediji nisu vie samo sredstvo pomou kojega drugi podsustavi, poput politi-
kih stranaka ire svoje poruke, nego su u modernim poliarhijama samostalna
sredita moi u recipronom nadmetanju s drugim sreditima moi. Odnosi
medija i okruenja definisani su normativnim okvirom koji bi morao da po-
tvrdi dalje trendove depolitizacije i irenja javnog prostora. Stoga, komunika-
cioni potencijal jednog drutva nije broj medija koji simuliraju informaciono
blagostanje,10 ve kvalitet informacija koje nude kritiki izbor i viedimenzi-
onalnost. Oni koji vladaju i oni kojima se vlada verbalno se slau da mediji
treba da budu dostupni svima, ali razmimoilaena se javljaju ve kada se postavi
pitanje ta bi oni trebalo da rade? Nema miljenja koje je imuno na komuni-
kabilnost, to znai da manipulativna poruka izgovorena na pogrenom mestu,
prenesena masovnim medijima, moe posejati pravu paniku i stres. Simboli
9
Kada je jasmin revolucija pokuana u Kini (20. 2. 2011.) vlast je odmah cenzurisala internet sajtove na kojima je
pozivano na proteste u Pekingu, angaju i jo 11 velikih gradova, hapsei aktiviste za koje su pretpostavljali da stoje
iza njih.
10
Medijski kompleks u Srbiji, poetkom 2000. godine, inile su 2.904 registrovane novine, 531 radio i 242 TV stani-
ce, sa oko 10.000 novinara, od kojih je znatna veina imala samo srednje obrazovanje, a prema podacima Udruenja
novinara Srbije, svaki dvadeset i peti novinar radio je sa niom kolskom spremom.
funkcionalno zamenjuju pojmove bezbednost i sloboda, kao da jedno iskljuuje

drugo ili da meu njima treba da postoji balans.
Problem zatite privatnosti javio se ekspanzijom interneta, jer ako se zna
da je trenutno dve milijarde ljudi onlajn (treina planete), postavlja se pitanje
gde ostaju tragovi njihovog interesovanja? Internet industrija nije nigde pre-
cizirala kako se, kada i gde prikupljaju podaci o korisnicima, odnosno da li je
komunikacija slobodna kako se propagira. Slobodno izraavanje jedan je od
najosnovnijih i istovremeno najkontraverznijih pojmova ljudske misli i prakse,
a u politikoj sferi oznaava se kao slobode i prava oveka i graanina. ovek
je slobodan onoliko koliko je slobodno drutvo, ali ispod sjaja demokratije
prikrivaju se lavirinti kontrole. U vremenu profita mediji ire defetizam jer
publika trai takve sadraje, ali briga se vodi i o usamljenim pojedincima koji
komuniciraju posredstvom drutvenih mrea. Eksperiment koji je sproveo Wall
Street Journal (jul, 2011.) pokazao je da 50 najpopularnijih sajtova u SAD u
kompjutere onih koji poseuju ubacuju u proseku po 64 programa za praenje,
bez ikakvog upozorenja ili prethodnog obavetanja. I dok je pre desetak godina
proces nadziranja poivao na tzv. kolaiima malim programima koji su
pomagali da sajt koji esto poseujete prepozna va raunar, pa ne morate sva-
ki put da kucate lozinku ili korisniko ime, novi programi sofisticirano prate
svaku vau aktivnost, od adresa koje otvarate do stranica koje gledate. Takoe
se evidentiraju sve novane transakcije, mejlovi, lokacije i sl., na osnovu ega se
sainjavaju profili, koji se kontuirano auriraju novim pretragama.
Profit je i ovde cilj internet kontrolora; na osnovu sadraja poruka kojima
komuniciramo analizira se frekventnost pojmova koji se najee upotre-
bljavaju. Na osnovu njih, kontrolori internet skladita distribuiraju precizno
usmerene komercijalne poruke, pa npr., ako se pregledali portale sa ponudom
automobila, kada poseujete sajtove medija sluajno e vam se nuditi adrese
auto-salona u susedstvu ili najbliem gradu. Journal je identifikovao vie od
sto kompanija iji je posao praenje korisnika na internetu, a tako prikuplje-
ne informacije dalje se prodaju oglaivaima. Na primer, javnosti poznat sajt
dictionars.com onlajn renik engleskog jezika posle posete ostavio je 223 fajla
kompanija iji je biznis portretisanje korisnika. Digitalni pirati brane se da je
ovakav nain praenja dozvoljen jer se podaci povezuju sa raunarom, odnosno
numerike su prirode i tite ime korisnika, ali to je obina zamka, poto se
identifikacini podaci lako mogu saznati. Ameriki zakon koji regulie oblast
komuniciranja na internetu donet je jo 1998, kada je ovaj medij jo bio u
povoju, dok je posebna dilema kako nacionalno zakonodavstvo moe regulisati

saobraaj na globalnim mreama.
Novi mediji su snaan faktor socijalizacije, uvar javnih interesa, ali i izvor
politike moi, pa pitanje medijskog vlasnitva i kontrole nad sadrajima po-
staje kljuno. Slabljenje uloge javnih medijskih servisa11 u trenucima rekon-
strukcije informativnih trita prilagoenih kapitalistikoj ekonomiji, dovelo
je do raskida sa tradicionalnim poimanjem medija kao uvara javnih interesa.
Dramatine promene nastale konvergencijom12 uslovile su i komercijalizovano
forsiranje programskih formata zasnovanih na tabloidima, senzacionalistikom
konceptu. Reality show emisije, sapunske serije, kvizovi, tok ou emisije i slini
programi zasnovani na popularizmu, kiu i jeftinoj zabavi sve vie preuzimaju
dominantnu poziciju, svodei ozbiljno novinarstvo na kulturoloke i drutvene
margine. Mnogi teoretiari optuivali su medije za razvoj najniih nagona u
drutvu. Tako je From pisao da se putem medija: pobuuju nagoni kao to je
seksualna elja, pohlepa, sadizam, destruktivnost, narcisoidnost; takve su pobu-
de posredovane filmom, televizijom, radijom, novinama, asopisima i robnim
tritem... O pobudama kao to su nesree, poari, zloini ili ratovi moe se i-
tati u novinama, sluati u radio-vestima ili gledati na televiziji ili filmu (From,
1986: 66). Sve vie se tei senzacionalistikom izvetavanju i prikazivanju stvar-
nosti u najgorem moguem svetlu. Denis Mekvejl smatra da za mnoge ljude cilj
gledanja vesti nije informisanje, ve zabava i socijalna aktivnost. Sa njim se slae
i Teodor Glaser koji tvrdi da dnevne vesti nemaju za cilj samo informisanje, ve
i zabavljanje. Ljudima nedostaje pria koju mogu da ispriaju prijateljima i ko-
legama. Istraujui informativni program, Dejvis je doao do zakljuka da bez
obzira na promenu sadraja i kvaliteta vesti, svedoci smo da publiku sve manje
zanimaju politike vesti. Vie ih zanima crna hronika i ivot poznatih linosti
(Davis, 2003: 671).
Instant predstave kao proizvodi komunikacijskih tehnika nude privid stvar-
nosti, dok jezik i dramaturgija medijskih slika znaajno doprinose konstruisa-
nju politikog simulakruma. Sistemske revolucije krajem devedesetih godina u
nizu komunistikih drava Evrope, ali i jasmin revolucije u Tunisu, Aliru,
Maroku, Bahreinu, narodni ustanci u Egiptu i Libiji, pokazali su karakteristi-
11
Istraivaki izvetaj: Televizija u Evropi: regulativa, politika, nezavisnost (Open Society Institute and EU Monitoring
and Advocacy Program, Budapest 2005), ukazuje na alarmantnu krizu identiteta javne televizije u Evropi, gde jo od
1995. konstantno opada udeo gledanosti (za oko 1% godinje), to se nastavilo i danas.
12
U medijskoj praksi sve je uoljivije nestajanje nekada jasnih granica izmeu tampe, filma, radija i televizije, poto
je elektronska transmisija u stanju da integrie sve komunikacione oblike. Digitalizacija nije samo tehnoloki proces,
ve i arhiv kljunih vrednosti nacionalne riznice.
an obrazac delovanja: smenjivanje jednopartijskih sistema ili autoritarnih voa

i njihovih porodica, medijsko politiko buenje uz pomo Fejsbuka, Tvitera
ili satelitskih TV programa i instaliranje viestranake demokratije i trinog
kapitalizma, zasnovanog na privatnoj svojini i vladavini prava. To pokazuje
kako teorija znaenja u savremenoj medijskoj filozofiji trpi znaajne promene u
skladu sa medijskom interpretacijom istine.
Postoji vie istina, ali sagledavanje razlika zavisi od ansi da imamo razlike
u percepciji, posebno kada analiziramo neugodne istine o drutvu u kojem
egzistiramo. Nastaje doba medijske inteligencije koja nam omoguuje da razvi-
jemo sposobnost kritikog razumevanja informacija, ime izbegavamo unapred
programirane obrasce sagledavanja, razmiljanja i ponaanja. U svetu previranja
gde snagu miia menja snaga uma, a umesto silom i prinudom, vlada se infor-
macijama i propagandom. Dok strah u informacijama ima funkciju robe koja
prodaje medije, ne treba gajiti iluziju da e ga nestati iz dominantnih sadraja.
Strah i uzbuenost dezorijentiu oveka, podstiu nesigurnost, zabrinutost, po-
litiku indiferentnost i neangaovanost, a uzdie obeanja i nadu. Globalni me-
diji ne brinu od propagandnog protivudara jer jo uvek nemaju konkurenciju,
tako da indirektnim metodama rasprostiru komunikacioni narcizam. Medijska
filozofija je klju za poimanje opteteorijskog diskursa, sloenog kompleksa
senzibiliteta koji konstituiu raznolike drutvene grupe. Za razliku od drava
industrijskog drutva, danas nastaju postnacije treeg talasa (Tofler, 1998: 292)
kojima trebaju velike koliine energije, vode, hrane i informacija. Dok se vodi
neobjavljena i nevidljiva bitka za teritorije kao otvorena trita proizvoda i uslu-
ga, dok politikim turbulencijama upravlja onaj ko ima pristup ili kontrolu nad
globalnim medijima, svetskim bankama podataka i telekomunikacinim mrea-
ma, propagira se globalna medijska etika koja se odnosi prvenstveno na slobodu
i odgovornost i fokusira panju na etiri vana principa:
nezavisnost (sloboda) od drave, kolektivne cenzure i pritisaka;
sloboda u objavljivanju svog profesionalnog zadatka informisati, obra-
zovati i zabaviti publiku;
odgovornost, tanost, verodostojnost, poteno izvetavanje, potovanje
ljudskih prava i dostojanstva;
pridravanje demokratskih naela slobode govora, slobodnog protoka
informacija, jednakog pristupa medijima i informacijama, raznolikosti i
pluralizma, verodostojnosti i ravnotei u informisanju, transparentnosti i
odgovornosti (Tehranian, 2008: 72).
Medijsko objedinjavanje integrie internet, ipove, multimedije, televiziju,

baze podataka i kompjutere, teei da stvori i globalno miljenje. Medijska
filozofija nam omoguuje da razumemo informaciono-komunikacione sisteme
u njihovoj celokupnoj sloenosti sa drutvenim odnosima, kao i preko dijalek-
tikog preplitanja prirodne i fabrikovane medijske stvarnosti.
Zakljuak
Nova folkloristika, o kojoj je svojevremeno govorio Mekluan, kreirana
u funkciji ekspoloatacije potrebe za masovnom zabavom koju u dananjem
vremenu proizvode mediji, nastaje i formira svoje vrednosti u kontrastu sa
stavovima disciplina poput etike i estetike, dospevajui tako s one strane do-
bra i zla, odnosno onih estetskih vrednosti to korespondiraju sa klasinim
teorijama morala. Indikativno je da izmetanje svakodnevne moralne prakse
u oblast virtuelnih medijskih pojava i entiteta prate i odgovarajue promene
to se dogaaju na planu samog vrednovanja, posebno u gradovima, o emu
pie Pol Virilio u svom delu City of Panic (Grad panike) (Virilio, 2005: 56).
Rezimirajui postojee stanje u dananjim gradovima, on progovara o uprav-
ljanju javnim strahom, te supstituciji osnovnih moralnih vrednosti hotimino
izazvanim stanjem panike i kolektivnim halucinacijama gotikih vizija koje,
posredstvom delovanja savremenih medija, otelotvoruju i sprovode svojevrsni
optiki teror nad bespomonim graanima. Po njegovom miljenju, najvei
zloini protiv humanosti, izvreni tokom XX veka u gradovima, a zahvaljujui
otkriima koja su se kretala u rasponu od filmske kamere, preko strahota Auvi-
ca i Hiroime, sve do dananjih orbitalnih ratova o kojima ovaj mislilac detaljno
referie u knjizi Strategy of Deception (Strategija prevare) (Virilio, 2007: 34),
predstavljaju karakteristinu estetiku nestajanja (aesthetics of disappearance),
koju u kontinuitetu prati, a usled sve breg iezavanja morala u itavom svetu,
i pojava etike nestajanja (ethics of disappearance), kao najava nadolazee kata-
strofe, takozvanog, kibernetikog nihilizma (cybernetic nihilism), odlikujui
se svojevrsnom sinhronizacijom individualnih emocija (synchronization of in-
dividual emotions), te standardizacijom celokupne sfere javnog mnjenja (Virilio,
2005: 56). Nestajanje etike, to svojim ukidanjem i realizacijom izvodi upravo
estetika u eri vladavine medija, ne moe se svesti na puki etiki relativizam to
znai da se na stvari morala u dananjem vremenu gleda s veom fleksibilnou
i oseajem za pojedinano nego je ovde re o pomeranju domena realizovanja
etikih vrednosti, koji se proiruju onoliko, koliko je neophodno da se (teorij-
ski) zahvati u beskonanu medijsku stvarnost. Istovremeno, etika, kako izgleda,
ne nestaje posredstvom apsolutne relativizacije svih tradicionalnih moralnih

vrednosti, ve putem beskonanog proirenja, na obiajni svet, svojih realnih
medijskih mogunosti. Medijska delatnost danas bitno menja estetsku fiziono-
miju etike time to je dislocira u beskraj moguih vrednosnih stavova sluei
se sredstvima medijske (tehnike) estetizacije. Odgovor na postavljeno pitanje
na poetku rada da li je etika uopte, i ako jeste na koji nain, i u kom obliku,
primenjiva na specifinu oblast medijskih istraivanja bio bi ambivalentan s
jedne strane, osnovna etika polazita, koja se tiu preispitivanja relacije: dobro
zlo, na primer, potom teorije odluivanja i dr., mogu se i nadalje nesmetano
problematizovati povodom sveta medija. Ipak, ovakav pristup medijima i etici
ne donosi nita bitno novo ni u odnosu na samu teoriju, odnosno filozofiju
medija, niti u odnosu na optu etiku kao matinu filozofsku disciplinu.
Medijska mobilnost prividno ljude ini planetarno bliskim, jer slinim sli-
kama stvarnosti razvija sline emocije, znaenja, navike i sklonosti, dok iza pa-
ravana ekranskog narcizma prikriva sve dublje i slojevitije razlike. Proizvodnjom
straha mediji ubrzavaju kidanje drutvenih veza, slabe identitete i institucije,
brisanje granica individualnog suvereniteta, ime podstiu destruktivizam i na-
silje. Klju slobode krije se u irenju medijske pismenosti, aktuelnog obrazova-
nja i nove filozofije medija.13 Kombinovanjem nanotehnologije, biotehnologije,
informatike tehnologije poela je nauna bitka za kontrolu miljenja. Oni koji
proizvode, filtriraju i obrauju informacije upravljae globalnim procesima, to
znai nastanak novog drutvenog oblika infokratije.14
Tedencija da se etika medija u savremenom dobu sve vie pribliava deskrip-
ciji medijske obiajnosti, a koja zahteva onu vrstu medijske pismenosti koju
proteira ne vie Pojam, odnosno Logos, ve nekakva disleksina umnost,
predstavlja mogui, mada ne i jedini pravac razvoja ove teorijske discipline
ukoliko ona i dalje eli da sauva izvesnu eksplanatornu mo nad beskrajno
raznolikom medijskom praksom prolosti, sadanjosti i budunosti.
13
Divna Vuksanovi konstatuje: Bez kritikih procesa sprovedenih na samoj sebi, medijska ontologija (p)ostaje puka
ideologija, estetski privid koji zamenjuje kako bie, tako i miljenje. (Vuksanovi, 2008:20).
14
Demokratiju ne tumaim kao puku vladavinu naroda, ve kao snagu demosa koji poseduje odreene kvalitete, jer
samo zahvaljujui njima moe uspostaviti poredak zasnovan na vladavini istine, humanizma i socijalne pravde. Novi
stepenik u njenom razvoju je vladavina informacijama (infokratija), jer su one osnovno orue u traganju za istinom.
Literatura
Alison, A., & Hanson, J. (2001). Taking sides: Clashing views on controversial
issues in mass media and society. Guliford, Ct.: McGraw-Hill/Dushkin.
Bagdikian, B. H. (1997). The media monopoly. 5th Edition. Boston: Beacon
Press.
Bauman, Z. (2010). Fluidni strah. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Bodrijar, . (1991). Simulakrumi i simulacija. Novi Sad: IP Svetovi.
Bogdani, A. (1996). Komunikologija vodea paradigma. Beograd: igoja.
Davis, A. (2003). Whither mass media and power? Evidence for a critical elite
theory alternative. Media, Culture & Society, 25(5), 669690. Poseeno 10.
2. 2012. URL: http://mcs.sagepub.com/cgi/content/refs/25/5/669
From, E. (1986). Anatomija ljudske destruktivnosti. Knjiga 2. Zagreb: Naprijed.
Gross, M. (2006). The secret history of emotion: From Aristotles rhetoric to modern
brain science. Chicago: The University of Chicago Press.
Habermas, J. (1988). Filozofski diskurs moderne: dvanaest predavanja. Zagreb:
Globus.
Kin, D. (2003). Civilno drutvo: stare slike, nove vizije. Beograd: Filip Vinji.
Livingstone, S. (1999). New media, new audiences?. New Media and Society,
1(1), 5966.
Lorimer, R. (1988). Masovne komunikacije: komparativni uvod. Beograd: Clio.
Markovi, M. (1994). Dijalektika teorija znaenja. Beograd: Genes-s tampa,
Prosveta, SKZ.
Tehranian, M. (2002). Peace journalism: Negotiating global media ethics. The
Harvard International Journal of Press/Politics, 7(2), 5883. Poseeno 9. 2.
2012. URL: http://hij.sagepub.com/cgi/content/refs/7/2/58
Tofler, A., & Tofler, H. (1998). Rat i antirat. Beograd: Paideia.
Tofler, A. (1997). ok budunosti. Begrad: PS Grme.
Tompson, K. (2003). Moralna panika. Beograd: Clio.
Virilio, P. (2005). City of panic. Oxford: Berg.
Virilio, P. (2007). Strategy of deception. London/New York: Verso.
Vitgentajn, L. (1980). Filosofska istraivanja. Beograd: Nolit.
Vivian, J. (1999). The media of mass communication. Annotated instructors
manual. London: Allyn and Bacon.
Vuksanovi, D. (2008). Filozofija medija ontologija, estetika, kritika. Beograd:
igoja tampa.
Vuksanovi, D. (2011). Filozofija medija 2 ontologija, estetika, kritika. Beo-
grad: igoja tampa.
MEDIA ETHICS PERCIEVED THROUGH THE PRISM OF

FEAR AND PANIC CONDITION AFFECTS
Summary: The concept of public space adapts to the character and philosophy of
new media, creating abundance of information that are receiving ever more important
social role. The postmodern society often pulsates to the beat of dynamic transformation
of political, economic crises, technological revolutions, climate changes, terrorist attacks,
media illusions and global spectacles. Staging of communication leads to the abolition
of sense, homeopathic grafting of moral panic that is oversized compared to the facts of
the subjects basis. The media no longer have an informative and educational function;
quite on the contrary, they amuse us, shock us, and develop our negative curiosity by
their black chronicles. The race for profits led to violations of professional standards of
reporting, such as truthfulness, balance and objectivity. It is important to be the first at
any cost, while the infliction of harm to individuals is not often considered. High circu-
lation and rating no longer reflect media quality.
Key words: fear, crisis, sensationalism, mass media, ethics

Medijska Etika Sagledana Kroz Prizmu Straha I Afekata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Medijska Etika Sagledana Kroz Prizmu Straha I Afekata

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Medijska Etika Sagledana Kroz Prizmu Straha I Afekata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pregledni rad

Medijska etika sagledana kroz prizmu

UDC 070.11 : 316.77 : 316.658

Rezime: Koncept javnog prostora prilagoava se karakteru i filozofiji novih medija

Loe vesti, dezinformacije, konverzije podataka i ideologizovano intrepre-

sku preoptereenost (Tofler, 1997: 45) sa trendovima daljeg komunikacijskog

promenilo je vlasnike, neke od njih tri ili etiri puta, a konstantacija je da se

koje impliciraju postojanje nekakvog univerzalnog etikog sistema vrednosti,

aktuelnih drutvenih problema. Tako se kreira kultura straha, ali za razliku od

Medijska panika i strah

ee ini refleks kombinovanih uticaja medijskih industrija, agencija za odnose

munikacijskom paradoksu: koliina informacija raste dok se publika medija sve

Strah objedinjuje publiku, pa kreatori informacionih paketa kroje informa-

Internet kao sloboda izmeu straha

da cenzurie. Egipatska vlada pokuala je da iskljui mobilne mree i internet,

funkcionalno zamenjuju pojmove bezbednost i sloboda, kao da jedno iskljuuje

povoju, dok je posebna dilema kako nacionalno zakonodavstvo moe regulisati

an obrazac delovanja: smenjivanje jednopartijskih sistema ili autoritarnih voa

Medijsko objedinjavanje integrie internet, ipove, multimedije, televiziju,

ne nestaje posredstvom apsolutne relativizacije svih tradicionalnih moralnih

MEDIA ETHICS PERCIEVED THROUGH THE PRISM OF

Key words: fear, crisis, sensationalism, mass media, ethics

You might also like