ROBERT

LADLAM

napisao PATRIK LARKIN

Preveo
Vladimir D. Nikoli
Naziv originala:

Robert Ludlums
THE MOSCOW VECTOR
by Patrick Larkin
 14. FEBRUAR
MOSKVA

Sneg, zacrnjen izduvnim gasovima automobila i industrijskim zagaenjem,

leao je nagomilan u smetovima du plonika ulice Tverske, irokog
bulevara koji je prolazio kroz srce najivljeg komercijalnog kvarta ruske
prestonice. Ispod bletavih ulinih svetiljki, peaci, umotani u debele kapute
kako bi se zatitili od ledenog nonog vazduha, gurkali su jedni druge du
zaleenog trotoara. Reka automobila, kamiona i autobusa tutnjila je drumom
u oba pravca. Debele zimske gume vozila krckale su po soli i pesku
razasutim po ogromnoj saobraajnici s vie saobraajnih traka.
Doktor Nikolaj Kirjanov ustro je hodao desnom stranom ulice ka severu
i trudio se iz petnih ila da se, to bolje moe, nenametljivo umea u sveoptu
gungulu. No, svaki put kada bi se neki prolaznik, mlad ili star, mukarac ili
ena, oeao o njega u prolazu, Kirjanov bi se trecnuo, suzbijajui nagon da
ustukne ili da podbrusi pete i nada se u iznenadni, panini trk. Uprkos cii
zimi, znoj mu se slivao niz elo ispod ubare.
Visoki, mravi patolog vre stegnu kutiju umotanu u ukrasni papir, koju
je nosio ispod pazuha, i odupre se iskuenju da je skloni van pogleda, pod
kaput. Premda je Dan Svetog Valentina predstavljao relativno skoranji
dodatak ruskom kalendaru, postajao je sve popularniji i mnogi mukarci oko
njega nosili su poklone, okolade i slatkie, umotane u ukrasni papir, za svoje
supruge ili devojke.
Smiri se, ree Kirjanov uurbano sam sebi. Bio je bezbedan. Niko ne zna
ta su uzeli. Njihovi planovi su i dalje bili tajni.
Zbog ega se onda treca na svaku senku, zapita suvoparno slabani
glasi u njegovoj glavi. Jesi li zaboravio neobine izraze lica i preplaene
poglede svojih saradnika? A ta je s onim jedva ujnim kljocanjem koje
neprestano uje dok razgovara telefonom?
 Kirjanov baci pogled preko ramena, napola oekujui da ugleda kako ga
prati i sustie odred uniformisane ruske policije, milicije. Video je samo
druge Moskovljane, udubljene u svakodnevne misli i brige, eljne da se to
pre sklone s temperature dobrano ispod nule. Osetivi trenutno olakanje,
okrenu se i zamalo sudari elom o elo s niskom, postarijom enom, ije su
ruke bile prepune zamotuljaka hrane.
ena ga prostreli pogledom i promrmlja psovku sebi u bradu.
Prostite, babuka, promuca dok ju je zaobilazio. Izvinite,bako. ena
je kivno pljunula na njegova stopala i namrgoeno ga posmatrala kako odlazi.
Kirjanov pohita dalje dok mu je tutnjava pulsa odzvanjala u uima.
Nedaleko napred, neonske reklame bletale su u sumraku, u otrom
kontrastu s masivnim sivim stambenim zgradama i hotelima iz staljinistike
epohe, koji su oiviavali Tversku ulicu. Kirjanov odahnu s olakanjem.
Nalazio se blizu kafia u kojem je trebalo da se sretne sa svojim kontaktom,
simpatinom zapadnom novinarkom po imenu Fiona Devin. Kad stigne tamo,
moi e da odgovori na njena pitanja, prui joj potrebne informacije i pohita
natrag u svoj stani, a da pri tome niko iz vlasti ne sazna za njihov susret.
Kirjanov prui korak, eljan da to pre zavri s ovim opasnim tajnim
sastankom.
Neko nalete na njega otpozadi i gurnu ga na debelu plou klizavog crnog
leda. Noge mu poletee napred. Sumanuto maui rukama, izgubi ravnoteu i
srui se unazad. Potiljkom udari u zaleeni plonik, a talas usijane bele
agonije prostruja kroz njegovo telo, uguivi sve svesne misli. Oamuen,
dugo je leao nepomino i stenjao, nesposoban da se pokrene.
Negde u uskovitlanom oblaku bola, oseti neiju ruku na ramenu.
Trepui, otvori oi i pogleda navie.
Plavokosi mukarac u vunenom kaputu skupocenog izgleda kleknu pored
njega, usrdno se izvinjavajui. Dragi moj gospodine, zaista mi je ao. Jeste
li dobro? Ba sam trapav. Uasno trapav. Ne skidajui rukavice, zgrabio je
Kirjanova za miicu. Evo, dozvolite mi da vam pomognem da ustanete."
Ruski patolog oseti kako mu se igla zabija duboko u meso. Otvori usta
da povie, a potom uasnuto shvati kako ne moe da die. Plua su mu bila
paralizovana. Uzalud je pokuao da udahne vazduh, koji mu je oajniki bio
potreban. Ruke i noge su mu se trzale i drhtale dok su mu miii munjevitom
brzinom otkazivali. Prestraeno pogleda u oveka koji se naginjao nad njim.
 Slabaan osmeh prelete preko ovekovih usana, a potom ieznu. Do
svidanija, doktore Kirjanov, promrmlja. Trebalo je da posluate nareenja i
drite jezik za zubima.
Zatoen u telu koje vie nije slualo komande njegovog uma, Nikolaj
Kirjanov je ukoeno leao i bezglasno vritao dok je svet oko njega tonuo u
potpunu, beskrajnu tminu. Srce mu je beskorisno podrhtavalo jo nekoliko
trenutaka, a zatim je prestalo da kuca.
Plavokosi mukarac je jo koji trenutak zurio u le sa otvorenim ustima.
Potom podie pogled i osmotri krug radoznalih prolaznika privuenih
meteom, i navue na lice izraz zabezeknute zabrinutosti. Nije mu dobro,
ree okupljenima. Mislim da je imao nekakvu vrstu napada.
Moda je prejako udario glavom u trotoar kada je pao? Neko bi trebalo
da pozove doktora, ree pomodno odevena mlada ena. Ili miliciju.
Plavokosi ovek ustro klimnu glavom. Da, u pravu ste. Paljivo je
skinuo rukavicu s desne ake i izvadio mobilni telefon iz depa kaputa.
Pozvau Hitnu pomo.
Crveno-bela kola Hitne pomoi su se u roku od dva minuta parkirala uz
ivinjak. Plavo rotaciono svetlo na krovu obasjavalo je maleni krug
posmatraa, dok su iskrzane i izobliene senke plesale po trotoaru i okolnim
zgradama. Dva snana bolniara iskoie iz stranjeg dela vozila s nosilima u
rukama, a pratio ih je mladi umornog izgleda u izguvanom belom mantilu s
tankom crvenom kravatom. U ruci je nosio teku crnu lekarsku torbu.
Lekar Hitne pomoi na trenutak se nagnu nad Kirjanovim. Uperio je snop
svetlosti malene svetiljke u razrogaene i nepomine oi oveka koji je leao
na trotoaru i proverio mu puls. Potom uzdahnu i zavrte glavom. Ovaj
nesrenik je mrtav. Vie nita ne mogu da uinim za njega. Prelete pogledom
po licima prolaznika. Dobro. Ko moe da mi kae ta se ovde dogodilo?
Plavokosi mukarac teatralno slegnu ramenima. Nesrean sluaj.
Naleteli smo jedan na drugog, a on se okliznuo na ledu i sruio na trotoar.
Pokuao sam da mu pomognem da ustane... no, onda je naprosto, pa, prestao
da die. To je zaista sve to znam.
Lekar se namrti. Shvatam, gospodine. Pa, plaim se da ete morati da
poete s nama u bolnicu. Moraete da ispunite neke formulare. Takoe,
milicija e eleti da uzme od vas zvaninu izjavu. Okrenu se prema ostatku
posmatraa. ta je s ostalima? Da li je neko drugo video bilo ta korisno?
 Niko u gomili ne prozbori ni re. Okupljeni ljudi polako su se razilazili s
paljivo nametenim bezizraajnim licima, a neki su se ve udaljili niz ulicu.
Poto su zadovoljili prvi nalet morbidne znatielje, nisu eleli da protrae
vee odgovarajui na nezgodna pitanja u nekoj od turobnih moskovskih
policijskih stanica ili ambulanti prve pomoi.
Mladi lekar cinino frknu kroz nos i mahnu rukom dvojici bolniara s
nosilima. Unesite ga u kola. Hajdemo. Nema svrhe da traimo vreme
napolju na hladnoi.
Bolniari su ustro smestili Kirjanovljevo telo na nosila i ubacili ga u
zadnji deo kola Hitne pomoi. Jedan bolniar, lekar u belom mantilu i
plavokosi mukarac smestie se pored lea. Drugi bolniar zalupi vrata a
zatim sede na suvozaevo sedite. Dok su rotaciona svetla i dalje bletala,
kola Hitne pomoi ukljuie se u gust saobraaj na Tverskoj ulici i zaputie
ka severu.
Bezbedan od radoznalih oiju, lekar umeno pretrese depove mrtvog
oveka, a zatim pregleda ostatak njegove odee, proverivi i potom odbacivi
u stranu novanik i identifikacionu bolniku karticu doktora Nikolaja
Kirjanova. Namrgoeno pogleda u ostale. Nita. Nema niega. Kukin sin je
ist.
Pogledaj u ovo, suvoparno mu predloi plavokosi mukarac i dobaci
paket koji je Kirjanov nosio.
Lekar ga uhvati u letu, pocepa omot i otvori kutiju sa slatkiima. Koverte
krcate dokumentima razasue se preko lea. ovek ih na brzinu pregleda i
zadovoljno klimnu glavom. Ovo su fotokopije medicinskih izvetaja iz
bolnice, potvrdi. Svi do poslednjeg. Nasmei se. Moemo da prijavimo
uspeh.
Plavokosi mukarac se namrti. Ne. Mislim da ne moemo.
Kako to misli?
Gde su uzorci krvi i tkiva koje je Kirjanov ukrao?, otro upita
plavokosi ovek i pogleda u lekara hladnim sivim oima.
Doktor se zagleda u praznu kutiju u svojim rukama. Sranje. Zgranuto je
uzvratio pogled plavokosom mukarcu. Mora da je Kirjanov imao pomo.
Neko drugi poseduje uzorke.
Tako izgleda, sloi se ovaj. Ponovo izvadi mobilni telefon iz depa
kaputa i pozva odranije memorisani broj. Ovde Moskva Jedan. Smesta mi je
potrebna bezbedna veza sa Pragom Jedan. Imamo problem..."
 1

15. FEBRUAR
PRAG, EKA REPUBLIKA

Potpukovnik Donatan Don Smit, doktor medicinskih nauka, zastade

ispod senovitog luka prastarog gotskog tornja na istonom delu Karlovog
mosta. Pet stotina metara dugaak most bio je sagraen iznad reke Vltave pre
vie od est stolea i povezivao je prako Stare Mesto, stari grad, sa Malom
Stranom, malom etvrti. Smit je dugo stajao i utke prouavao kameno
zdanje ispred sebe.
Namrgodio se. Vie bi voleo da se sastanak odrava na nekom drugom
mestu, na kojem bi bilo vie ljudi i prirodnog zaklona. Motorna vozila i
elektrini tramvaji eke prestonice saobraali su preko novijih i irih
mostova, ali peaci su redovno prelazili preko Karlovog mosta. Na
sumornom svetlu kasnog popodneva, most je bio gotovo pust.
Zdanje je tokom najveeg dela godine predstavljalo najvaniju gradsku
turistiku atrakciju, graevinu ija su elegancija i lepota privlaili gomile
turista i ulinih prodavaca. No, Prag je sada leao obavijen pokrovom guste
zimske magle, debelim oblakom hladnih i vlanih isparenja pomeanih sa
smogom ogavnog mirisa, zarobljenim du vijugave rene doline. Siva
izmaglica skrivala je od pogleda graciozne obrise gradskih palata, crkava i
kua iz doba renesanse i baroka.
Blago drhtei na prohladnom i vlanom vazduhu, Smit zakopa konu
pilotsku jaknu i zakorai na most. On je bio visok, vitak ovek u ranim
etrdesetim godinama, ravne, tamne kose, prodornih plavih oiju i visokih
jagodica.
Isprva se bat njegovih koraka slabano odbijao od parapeta koji mu je
dopirao do visine struka, ali su ubrzo zvuci iileli, prigueni maglom koja se
podizala s reke. Izmaglica je polagano lebdela preko mosta, postepeno
skrivajui oba kraja od pogleda. Drugi ljudi, uglavnom vladini slubenici i
prodavci koji su urili natrag domovima, pojavljivali su se iz guste magle,
mimoilazili se s njim i ne gledajui ga, a zatim nestajali u izmaglici
podjednako brzo kao to bi se pojavili.
Smit je hodao dalje. Trideset statua svetaca je oiviavalo Karlov most;
neme, nepokretne figure, koje su se s obe strane pojavljivale iz sve gue
magle i nadnosile iznad prolaznika. Postavljene na naspramne parove
masivnih stubaca, koji su nosili dugaki most, te statue su bile Smitovi
vodii do mesta sastanka. Amerikanac je stigao do sredine mosta i stao, a
zatim podigao pogled ka smirenom licu svetog Jana Nepomuka, katolikog
svetenika kojeg su 1393. godine muili do smrti, a zatim s ovog mosta bacili
njegovo skreno telo u reku ispod. Jedan deo bronzanog reljefa pocrnelog od
vremena, koji je prikazivao muenitvo ovog sveca, presijavao se, uglaan
nebrojenim dodirima prolaznika, koji su ga doticali za dobru sreu.
Pokrenut iznenadnim podsticajem, Smit se nagnu napred i pree prstima
preko uzdignute ake statue.
Nisam imao pojma da si sujeveran, Donatane", ree tihi, umorni glas
iza njegovih lea.
Smit se okrenu s posramljenim osmehom na licu. Ko ne rizikuje, taj ne
profitira, Valentine.
Doktor Valentin Petrenko zakorai ka njemu steui vrsto u jednoj aci
ruku crne akten-tane. Ruski doktor-specijalista bio je nekoliko centimetara
nii od Smita i znatno krupnije grae. Tune braonkaste oi nervozno su
treptale iza naoara s debelim staklima, smetenim na nosu. Hvala ti to si
pristao da se nae sa mnom na ovom mestu. Izvan naune konferencije, hou
da kaem. Shvatam da ovo nije naroito zgodno za tebe.
Ne beri brigu, ree mu Smit i nasmei se samo jednim uglom usana.
Veruj mi, ovo je sto puta bolje nego da provedem jo nekoliko sati
prevakavajui Kozlikov najnoviji nauni rad o epidemijama tifusa i
hepatitisa A u junom Prokletosamizgubljenistanu.
U Petrenkovim opreznim oima nakratko blesnu veselost. Doktor Kozlik
nije ba najbriljantniji govornik na svetu, sloio se. Ali su njegove teorije u
sutini postavljene na vrstim temeljima."
Smit potvrdno klimnu glavom, strpljivo ekajui da mu sabesednik
objasni zbog ega je toliko insistirao na ovom kriom ugovorenom, potajnom
sastanku. Petrenko i on nalazili su se u Pragu povodom velike meunarodne
naune konferencije o infektivnim bolestima koje su odskora poele da se
pojavljuju u istonoj Evropi i Rusiji. Smrtonosne boletine, za koje se dugo
mislilo da su stavljene pod kontrolu u razvijenim zemljama, irile su se poput
umskog poara po delovima nekadanjeg Sovjetskog Saveza,
razmnoavajui se u sistemu javnog zdravstva, upropaenim decenijama
zapostavljanja i kolapsom starog komunistikog sistema.
Oba mukarca bila su duboko upletena u pokuaj reavanja ove rastue
zdravstvene krize. Don Smit je, izmeu ostalog, bio iskusni molekularni
biolog, zaposlen u Vojno-medicinskom institutu za istraivanje infektivnih
bolesti Sjedinjenih Amerikih Drava u Fort Detriku, u saveznoj dravi
Merilend. Petrenko je bio izuzetno cenjeni strunjak za retke bolesti, zaposlen
u Centralnoj poliklinici u Moskvi. Dva oveka poznavala su se profesionalno
ve nekoliko godina, i, vremenom, razvila su uzajamno potovanje, pre svega
kvaliteta koje su obojica imali: sposobnosti i diskrecije. Stoga, kada ga je
ranije tog dana oito uznemireni Petrenko odvukao u stranu i zamolio da
porazgovaraju u etiri oka negde izvan konferencije, Smit je bez imalo
oklevanja pristao.
Potrebna mi je tvoja pomo, Done, ree mu konano Rus. Progutao je
knedlu. Posedujem vane informacije, koje pod hitno moraju stii do
nadlenih zdravstvenih ustanova na Zapadu.
Smit ga paljivo pogleda. Informacije o emu, Valentine?
O izbijanju bolesti u Moskvi. Nove bolesti... kakvu nisam video nikada
ranije, kaza mu tiho Petrenko. Plaim je se.
Smit oseti kako mu hladni marci podilaze niz kimu. Nastavi.
Prvi sluaj bolesti video sam pre dva meseca, ree mu Petrenko. Dete,
deak star svega sedam godina. Primljen je u bolnicu sa stranim bolovima i
visokom temperaturom, koja nikako nije spadala. Lekari su u poetku mislili
da je u pitanju najobiniji grip. Meutim, sasvim iznenada, njegovo stanje se
najednom pogoralo. Kosa je poela da mu otpada. Po koi mu je izbio bolni
osip, a na telu su mu se otvorile uasne rane koje su krvarile. Postao je
ekstremno malokrvan. Na kraju, itav njegov sistem - jetra, bubrezi i,
naposletku, njegovo srce - jednostavno je otkazao.
Isuse Hriste, promrmlja Smit zamiljajui strahovite bolove koje je
proiveo bolesni deak. Namrtio se. Ti simptomi me uasno podseaju na
akutno trovanje visokim dozama radijacije, Valentine.
Petrenko klimnu glavom. Da, to smo isprva i mi pomislili. Slegnuo je
ramenima. Ali nismo uspeli da pronaemo nikakve dokaze o tome da je
deko ikada bio izloen bilo kakvom radioaktivnom materijalu. Ne kod kue.
Ne u koli. Niti na bilo kom drugom mestu.
Da li je klinac bio zarazan?, upita Smit.
Nije, odgovori Rus i ustro odmahnu glavom kako bi naglasio svoje
rei. Niko u njegovoj blizini nije se razboleo. Ni njegovi roditelji, ni
prijatelji, niti osobe koje su ga leile. Napravio je grimasu. Nijedan od
naih testova nije pokazao znake opasne virusne ili bakterijske infekcije, a
svaki toksikoloki nalaz je bio negativan. Nismo mogli da utvrdimo prisustvo
ikakvih tragova otrova ili tetnih hemikalija, koji bi mogli da nanesu toliko
tete.
Smit tiho zazvida. Gadno.
Bilo je uasno, sloi se Petrenko. Jo uvek steui aktovku u ruci, ruski
naunik skinu naoare, nervozno obrisa stakla, a zatim ih stavi natrag na nos.
Meutim, ubrzo su druge osobe poele da pristiu u bolnicu, patei od
istovetnih uasnih simptoma. Najpre jedan starac, bivi visoki zvaninik
Komunistike partije. Zatim jedna sredovena ena. Konano i jedan mladi -
snani fizikalac, koji je itavog ivota bio zdrav kao konj. Sve troje umrli su
u stranim bolovima u roku od svega nekoliko dana.
Samo njih etvoro?
Petrenko se turobno nasmei. etvoro za koje ja znam, ree tiho. No,
vrlo je verovatno da ih je jo bilo. Zvaninici iz Ministarstva zdravlja jasno
su nam stavili do znanja da moje kolege i ja ne treba da postavljamo previe
pitanja, kako ne bismo rizikovali da izazovemo nepotrebnu paniku u narodu.
Ili da podstaknemo senzacionalistike reportae u medijima.
Dabome, borili smo se protiv te odluke sve do najviih nivoa. Meutim,
na kraju, svi nai zahtevi za proirenom istragom bili su odbijeni. ak su nam
zabranili da diskutujemo o tim sluajevima s bilo kim izvan veoma uzanog
kruga drugih naunika. Tuga u njegovim oima se pojaa. Zvaninik iz
Kremlja mi je zapravo kazao da su te etiri neobjanjene smrti trivijalne,
puka statistika pozadinska buka. Predloio je da, umesto na to,
usredsredimo svoje napore na istraivanje side i ostalih bolesti koje ubijaju
toliko mnogo ljudi u Majici Rusiji. U meuvremenu, injenice koje okruuju
te tajanstvene smrti su klasifikovane kao dravna tajna i zakopane duboko u
birokratiji.
Idioti, zarea Smit kroz stegnute zube. Tiina i tajnovitost predstavljaju
propast dobre nauke. Pokuaj zatakavanja pojave nove bolesti iz politikih
razloga samo e uveati anse za izbijanje epidemije katastrofalnih razmera.
Moda, ree Petrenko. Zatim slegnu ramenima. Ali ja neu uestvovati
u tom zatakavanju. Zbog toga sam ti i doneo ovo. Rus neno potapa bok
akten-tane. Unutra se nalaze sve relevantne medicinske informacije o etiri
poznate rtve, kao i uzorci njihovih tkiva i krvi. Samo se nadam da ete ti i
drugi naunici na Zapadu uspeti da saznate neto vie o mehanizmu te nove
bolesti pre nego to bude prekasno.
U kakvoj tano nevolji e se nai ukoliko tvoja vlada sazna da si
prokrijumario ove podatke?, upita ga Smit.
Ne znam, priznao je Rus. Zbog toga sam i eleo da ti predam ove
informacije u tajnosti. Uzdahnuo je. Stanje u mojoj zemlji pogorava se iz
dana u dan, Done. Veoma se plaim da su nae voe zakljuile kako je
kudikamo lake i bezbednije vladati pomou prisile i straha negoli
ubeivanjem i zdravim razumom.
Smit klimnu glavom u znak razumevanja. Sa sve veom zabrinutou
pratio je vesti koje su stizale iz Rusije. Predsednik Viktor Dudarev bio je
lan starog KGB, sovjetskog Komiteta dravne bezbednosti, nekada
stacioniran u istonoj Nemakoj. Posle pada Sovjetskog Saveza, Dudarev se
brzo povezao s politikim reformatorskim snagama. Brzo se uzdigao u novoj
Rusiji, najpre postavi ef FSB-a, nove Federalne slube bezbednosti, a zatim
i premijer, da bi, konano, pobedio na predsednikim izborima. Tokom
itavog njegovog uspona, mnogi ljudi su eleli da poveruju da je iskreno
posveen demokratskim tekovinama.
Dudarev ih je obmanuo sve do poslednjeg. Kada je stupio na
predsedniku dunost, bivi oficir KGB je konano zbacio masku s lica i
otkrio oveka kudikamo zainteresovanijeg da zadovolji vlastite ambicije nego
da uspostavi istinsku demokratiju u Rusiji. Neobuzdano je prisvajao sve vie
i vie vlasti u svoje i ruke svojih ulizica. Novoosnovanim nezavisnim
medijskim kompanijama stavljena je brnjica, a zatim su vraene pod dravnu
kontrolu. Korporacije iji su se vlasnici protivili Kremlju bile su slomljene
zvaninim dekretima ili je njihova imovina bila konfiskovana u nizu
nametenih poreskih sluajeva. Opozicioni politiari bili su primorani na
utanje ili su ih dravni mediji blaenjem terali u zaborav.
Satiriari su Dudarevu nadenuli nadimak car Viktor. Meutim, poalica
se odavno izanala i inilo se da je na dobrom putu da postane stvarnost.
Uradiu sve to mogu da izostavim tvoje ime iz cele prie, obea mu
Smit. Ali neko iz ruske vlade svakako e povezati ove informacije s tvojim
imenom kad vesti o izbijanju te bolesti procure u javnost. A vesti e u nekom
trenutku neminovno procureti. Pogledao je sagovornika. Moda bi trebalo
da izae u javnost s tim podacima. Bilo bi bezbednije.
Petrenko upitno podie obrvu. Da zatraim politiki azil, misli?
Smit klimnu glavom.
Ruski naunik odmahnu glavom. Ne, mislim da neu, ree i slegnu
ramenima. Uprkos svim mojim falinkama, ja sam Rus od glave do pete.
Neu napustiti otadbinu iz straha. Tuno se nasmeio. Osim toga, kako
ono filozofi kau? Da bi zlo trijumfovalo, sve to je potrebno jeste da dobri
ljudi ne uine nita? Verujem da je to istina. Stoga u ostati u Moskvi i
uradiu sve to je u mojoj moi da se oduprem tami.
Prosim, muete mi pomoci? Rei doplutae do njih iz magle.
Smit i Petrenko se prepadnuto okrenue.
Neto mlai ovek, grubog i ozbiljnog lica, stajao je svega nekoliko
koraka dalje ispruene leve ruke, kao da prosi. Ispod zamrene grive dugake
i masne kestenjaste kose provirivala je majuna srebrna lobanja koja mu je
visila s desnog uveta. Desna ruka mu je bila skrivena u dugakom crnom
kaputu. Jo dva slino odevena mukarca stajala su tik iza njegovih lea.
Takoe su imali minue u obliku malih ljudskih lobanja.
Reagujui instinktivno, Smit stade ispred onieg ruskog naunika.
Prominte. Izvinite, ree. Nerozumim. Ne razumem. Mluvitje anglicki?
Govorite li engleski?"
Dugokosi mukarac polako spusti levu ruku. Vi ste Amerikanac, da?
Neto u vezi s nainom na koji je ovek izgovorio te rei je nateralo
Smita da se najei. Tano.
Odlino, ree ravnoduno ovek. Svi Amerikanci su bogati. A ja sam
siromah. ovekove tamne oi na trenutak skrenue na Petrenka, a potom se
vratie na Smita. Ogolio je zube u brzom osmehu grabljivice. Stoga ete mi
dati vau akten-tanu. Kao poklon, vai?
Done, promrmlja urno ruski naunik iza njegovih lea. Ovi ljudi nisu
esi.
Dugokosi ovek ga je uo. Bezbrino je slegnuo ramenima. Doktor
Petrenko je u pravu. estitam mu na otroumnosti." Britva, dotad skrivena u
kaputu, pojavi mu se u aci u jednom glatkom pokretu. Otvorio ju je. Seivo
je izgledalo otro kao ilet. Ali ja i dalje elim tu akten-tanu. Smesta.
Prokletstvo, pomisli Smit hladno posmatrajui kako se trojica ljudi ire u
polukrug oko njega i Petrenka. Zakoraio je unazad i udario leima o niski
parapet iza koga je proticala Vltava. Ovo ne mirie na dobro, ree sam sebi
sumorno. Uhvaen nenaoruan i brojano nadjaan na mostu zaodenutom u
maglu. Nimalo nije dobro.
Nada da e ovim ljudima jednostavno predati akten-tanu i nepovreeni
odetati odatle iezla je jo u trenutku kada je uo kako dugokosi mukarac
tako oputeno i samopouzdano izgovara Petrenkovo ime. Ovo nije bilo
obino ulino deparenje. Osim ako se nije grdno varao, ovi ljudi bili su
profesionalci; a profesionalci su obueni da iza sebe ne ostavljaju ive
svedoke.
Smit natera samog sebe da se slabano nasmei. Pa, svakako... hou da
kaem, kako moemo da vas odbijemo kada to ve traite na takav nain.
Nema potrebe da niko bude ozleen, zar ne?
Nema ama ba nikakve potrebe za tim, prijatelju", uveri ga ovek s
noem u aci i dalje se svirepo smeei. A sada, kaite dobrom doktoru da
mi preda aktovku."
Smit duboko udahnu vazduh i oseti kako mu se puls ubrzava. Uini mu
se kao da se svet oko njega usporava dok mu je adrenalin kuljao u organizam
i ubrzavao njegove reflekse. unuo je. Sad! Policii! Policija!, zaurla. I jo
jednom, razbijajui maglom natopljenu tiinu. Policii/
Budalo, zarea dugokosi ovek. Jurnuo je ka Amerikancu, u isto vreme
ubadajui odozdo seivom noa.
Reagujui u trenu, Smit se izvi u stranu. Seivo prolete tik pored
njegovog lica. Preblizu! Mahnito je udario po izloenoj unutranjosti
ovekovog zgloba, traei zavretke nerava.
Njegov napada zabrekta od bola. No mu izlete iz iznenada
paralizovanih prstiju i otkliza po vlanom ploniku. I dalje se kreui
munjevito, Smit se okrenu i strahovitom silinom zabi lakat u uzano lice
dugokosog. Kosti zakrckae, a krv iknu kroz vazduh. Jeei, ovek se
zatetura unazad i srui na kolena, akama pipajui grimiznu ruevinu
unitenog nosa.
Smrknutog lica, drugi napada progura se pored svog palog voe i
zamahnu svojim noem. Smit se sagnu i izbegnu napad, a zatim ga udari
estoko ispod rebara. ovek se presamiti i zatetura unapred u iznenadnoj
agoniji. Pre nego to je mogao da se oporavi, Smit ga epa za zadnji deo
kaputa i zavitla u kameni parapet mosta. Oamuen ili teko povreen, ovek
se bez zvuka stropota na lice i ostade da nepokretno lei.
Done! Pazi!
Smit se brzo okrenu zauvi Petrenkov uzvik, taman na vreme da ugleda
kako nii ruski naunik tera treeg napadaa od sebe oajnikim,
nekontrolisano maui akten-tanom. Meutim, divlja radost u Petrenkovim
oima splasnu i u trenu se pretvori u uas kad ruski naunik pogleda nanie i
vide da mu je u stomak zariven no, i to do drke.
Iznenada se kroz vazduh prolomi pucanj, odzvanjajui preko mosta.
Mala, crvena rupa otvori se na Petrenkovom elu. Komadii smrskane
kosti i mozga izletee kroz njegovo teme, izbaeni silovitim udarcem metka
kalibra 9 milimetara, ispaljenim iz neposredne blizine. Oi mu zakolutae
navie. Potom se, jo vrsto steui u rukama akten-tanu, umirui Rus
zatetura unatrag, saplete preko niskog parapeta i sunovrati u reku.
Smit je krajikom oka video kako se prvi napada polako pridie na
noge. Krv mu je liptala preko lica i kapala s neobrijane brade na plonik.
Tamne oi behu mu ispunjene mrnjom, a u aci je drao pitolj, stari
sovjetski makarov. Jedna prazna aura lagano se zakotrlja preko neravnog
plonika.
Amerikanac se napnu, znajui vrlo dobro da je ve prekasno. Napada se
nalazio predaleko - dobrano izvan njegovog domaaja. Smit se obrnu na peti i
skoi s mosta, bacivi se naglavake u neprozirnu maglu. Iza njegovih lea,
jo pucnjeva je zaparalo vazduh. Jedan kurum prozvida pored njegove
glave, a drugi mu zapara jaknu poslavi talas usijanog belog bola kroz rame.
Udario je u povrinu Vltave u belom kovitlacu kapljica i pene, a potom
uronio duboko u ledenu, kao mastilo crnu vodu. Tonuo je sve dublje i dublje
u ledenu prazninu apsolutne tiine i sveproimajue tame. Potom ga je brza
rena struja uhvatila u svoj zagrljaj, cimajui njegovu poderanu jaknu, ruke i
noge, i tumbajui ga gore-dole dok ga je odnosila ka severu, dalje od
masivnih kamenih potpornih stubaca Karlovog mosta.
Plua su mu gorela, traei vazduh. Smit se turobno odgurnu nagore,
koprcajui se kroz vrtloge ledene vode. Glava mu konano izbi na povrinu;
ostao je tako nekoliko trenutaka, dahui i tekom mukom udiui kiseonik,
koji je njegovo telo zahtevalo.
Dok ga je rena struja nosila dalje, okrenuo se unazad. Karlov most se
nije vie video u gustoj magli, ali je uo kako preko reke odzvanjaju povici i
uspanieni glasovi. inilo se da je pucnjava prenula itelje Praga iz njihove
kasnopopodnevne obamrlosti. Smit ispljunu vodu iz usta i okrenu se.
Zaplivao je prema istonoj obali sekui put kroz struju, koja ga je nosila
nizvodno. Morao je da pod hitno da izae iz reke pre nego to mu ledena
hladnoa ne iscrpi i poslednje atome snage. Zubi su mu zacvokotali kada je
hladnoa prodrla kroz natopljenu odeu i duboko mu zagrizla telo.
Nekoliko dugih, oajnih trenutaka, inilo mu se da maglom obavijena
obala stalno izmie njegovim sve umornijim pokuajima da je dosegne.
Svestan da mu vreme brzo istie, Smit uini poslednji, oajniki napor.
Ponovo se zabatrgao, ali ovog puta njegove kao olovo teke ruke
konano dodirnue blatnjavu obalu i sitni ljunak na ivici vode. S mukom se
izvukao iz Vltave na neveliku povrinu sparuene trave i uredno potkresanog
drvea, oigledno na deo omalenog javnog parkia.
Drthei, dok ga je svaki mii u telu boleo, prevrnu se na lea i ostade da
lei zurei u bezlino sivo nebo. Prolo je nekoliko minuta. Smit je leao
odve izmoden da bi ustao i nastavio dalje.
Zauo je preneraeni uzdah. Trepui s naporom, okrenu glavu u stranu i
ugleda kako sitna, starija ena, odevena u bundu, zuri u njega s meavinom
straha i uenja. Siuno pseto gvirkalo je ka njemu izmeu njenih nogu,
radoznalo njuei vazduh. Delovalo je kao da vazduh oko njih iz sekunde u
sekundu postaje sve mraniji.
Policii, s mukom procedi kroz zube, koji su cvokotali od hladnoe.
enine oi se razrogaie.
Prikupivi poslednje ostatke svog nevelikog poznavanja ekog jezika,
Smit proapta: Zavolejte policii. Pozovite policiju.
Pre nego to je uspeo da prozbori ita vie, tmina se zgusnula oko njega i
posve ga progutala.
 2

SEVERNI KOMANDNI GENERALTAB,

ERNIGOV, UKRAJINA

ernigov ve stotinama godina nosi naziv kneevski grad; sluio je kao

utvrena prestonica jedne od kneevina u samom srcu nekadanje Kijevske
Rusije, labave konfederacije vikinga, koji su uinili sebe gospodarima
teritorije koja e docnije postati Rusija i Ukrajina. Nekoliko predivnih
gradskih katedrala, crkava i manastira poticalo je iz 11. i 12. stolea, a
njihove pozlaene kupole i tornjevi davali su tihu eleganciju gradskom
horizontu ocrtanom naspram neba. Reke turista dolazile su svake godine
autobusima iz oblinjeg Kijeva, nekih 140 kilometara juno, da bi zijale u
prastare graevine i umetnika dela ernigova.
Svega aica tih turista je uopte primeivala izolovani kompleks
betonskih i elinih graevina iz sovjetske epohe na periferiji grada. Tamo se,
iza ograde od bodljikave ice, koju su uvali do zuba naoruani straari,
nalazio administrativni centar jedne od tri glavne borbene organizacije
ukrajinske vojske - Severni komandni tab. Sunce je ve odavno zalo za
horizont, ali su svetla i dalje bila ukljuena irom kompleksa. Parkiralita
oko bletavo obasjane trospratne upravne zgrade Centralnog taba bila su
ispunjena vozilima osoblja, ukraenim zastavicama svake jedinice.
Major Dmitrij Poljakov stajao je u uglu dupke pune sale za sastanke.
Briljivo je odabrao poloaj odakle je komotno mogao da posmatra svog
efa, general-potpukovnika Aleksandra Maruka, stareinu Severnog
komandnog taba ukrajinske vojske. Visoki mladi major ponovo je proverio
fasciklu koju je drao pod rukom, uverivi se da se unutra nalaze svi
izvetaji i preliminarne zapovesti koji e moda zatrebati generalu na ovoj
hitnoj vojnoj konferenciji. Poljakov je bio potpuno svestan da je general
Maruk savestan vojnik, profesionalac do sri, i da oekuje da njegov
autant za tili as odgovori na bilo kakvo nareenje ili potrebu.
Maruk, njegov pretpostavljeni oficir, sedeo je s ostalim brigadnim i
divizijskim zapovednicima Severnog komandnog taba oko tri strane velikog
pravougaonog konferencijskog stola. Detaljna mapa njihove zone operacija
stajala je na nogarima postavljenim u elu stola. Svaki oficir vieg ina imao
je spred sobom vlastitu fasciklu s instrukcijama, pepeljaru i olju vrelog aja.
Cigarete su sporo dogorevale u veini pepeljara.
Nema nikakve sumnje da su Rusi i Belorusi dramatino pojaali
obezbeenje du naih granica", zapoeo je jedan pukovnik. Pokazivaem je
dodirnuo kartu na nekoliko mesta. Zatvorili su svaku taku prelaska, ma
koliko malu, od Dobrjanke ovde na severu pa sve do Harkova na istoku.
Saobraaj je dozvoljen jedino na kontrolno-propusnim punktovima na
glavnim autoputevima - a i tamo samo posle detaljne pretrage. tavie, oficiri
mog ranga u zapadnim i junim kontrolnim tabovima izvestili su me da su
sline mere preduzete i u njihovim oblastima.
To nije sve to ine Rusi, ree sumorno jedan oficir za udaljenim
krajem konferencijskog stola. On je zapovedao brigadom Zatitnih snaga,
novim jedinicama sastavljenim od nekoliko zdruenih rodova vojske -
oklopnih odreda, izviakih i borbenih helikoptera i peadije naoruane
protivtenkovskim raketama. Moje predstrae zabeleile su kretanje
izviakih eta i bataljona na nekoliko taaka du granice. ini se kao da
pokuavaju da precizno odrede mesta deurstva naih pograninih
bezbednosnih vojnih jedinica.
Takoe, trebalo bi da imamo na umu glasine o premetanju ruskih
odreda koje su nam preneli Amerikanci, dodade drugi pukovnik. Ukrtene
trube na njegovim epoletama pokazivale su da je vezista, ali to je
predstavljalo obinu kamuflau. On je, zapravo, bio stareina Vojne
obavetajne slube Severnog kontrolnog taba.
Glave zaklimae svuda oko stola. Ameriki vojni atae u Kijevu irio je
obavetajne izvetaje u kojima se nagovetavalo da su pojedine ruske elitne
vazdune, tenkovske i peadijske jedinice nestale iz svojih mirnodopskih
baza u okolini Moskve. Nijedan izvetaj nije mogao da bude potvren, ali su
svejedno bili uznemirujui.
Pa, kakav je zvanian izgovor Moskve za svu tu neobinu aktivnost?
upita korpulentni zapovednik tenkovske divizije, koji je sedeo pored
stareine vojne obavetajne slube. Nagnuo se preko stola, a svetlost sijalica
na tavanici odbijala se od njegove elave glave.
Kremlj tvrdi da su u pitanju najobinije antiteroristike mere
predostronosti", odgovori sporo general-potpukovnik Maruk gasei
cigaretu u pepeljari. Glas mu je bio hrapav i promukao, a visoki okovratnik
uniforme natopljen znojem.
Major Poljakov potisnu instinktivnu potrebu da se zabrinuto namrti. ak
i u pedesetoj godini general je vitalan, zdrav ovek, ali sada je bio bolestan -
prilino bolestan. itavog dana nije uspevao da zadri ni mrvicu hrane u sebi.
Uprkos tome, insistirao je na tome da sazove veeranju konferenciju. To je
samo obian, vraji grip, Dmitrij", zastrugao je. Preiveu ve nekako.
Meutim, trenutna vojna situacija zahteva moju punu panju. Zna moje
pravilo; dunost je na prvom mestu.
Kao svaki dobar vojnik kada dobije nareenje, Poljakov je klimnuo
glavom i posluao. ta je drugo mogao da uradi? No, sada, dok je posmatrao
svog zapovednika, pomislio je da je trebalo da bude uporniji u ubeivanju
starijeg oveka da potrai pomo lekara.
A da li verujemo naim dobrim ruskim prijateljima i komijama,
Aleksandre, upita suvoparno zapovednik tenkovske divizije, u vezi s tim
takozvanim antiteroristikim merama?
Maruk slegnu ramenima. inilo se kao da ga ak i taj neznatni pokret
kota poprilino snage. Terorizam predstavlja ozbiljnu pretnju. eeni i
ostali e udariti na Moskvu i njene interese gde god i kad god im se ukae
prilika. To svi znamo. Zakaljao se hrapavo, zastao na tren da povrati dah, a
zatim naterao samog sebe da nastavi da govori. Meutim, jo uvek nisam
video nijednu informaciju - bilo od nae vlade, bilo od samih Rusa - koja bi
opravdala vojne aktivnosti u tolikoj razmeri.
ta bi, onda, trebalo da uinimo?, promrmlja neko od okupljenih
oficira.
Preduzeemo vlastite mere predostronosti, odgovori turobno Maruk,
da bismo naterali cara Viktora i njegove dupeuvlakae u Moskvi da budu
iskreni, ako nita drugo. Mala demonstracija vojne moi s nae strane trebalo
bi da odvrati bilo kakav idiotizam Kremlja. Osovio se na noge i okrenuo
prema mapi. Znoj mu se slivao niz elo. Lice mu je bilo sivo. Zaljuljao se na
nogama.
Poljakov pohita napred, ali ga general pokretom ruke vrati nazad. Dobro
sam, Dmitrij, promrmlja. Samo mi se malice zavrtelo u glavi, to je sve.
Njegovi potinjeni oficiri razmenie zabrinute poglede.
Maruk se usiljeno i umorno nasmei. U emu je problem, gospodo?
Nikada ranije niste videli nekoga bolesnog od gripa? Ponovo se nakalja,
znatno due i silovitije ovog puta; od siline kaljanja morao je da spusti glavu
i zasope, gutajui vazduh. Podigao je pogled i slabano se osmehnuo. Ne
brinite. Obeavam da nijednom od vas neu kaljati u lice.
Njegove rei izazvae nervozan smeh meu prisutnima.
Donekle se povrativi, general se nagnu unapred, oslanjajui se rukama
na sto. Sad, sluajte me paljivo, ree im oigledno na jedvite jade cedei
svaku re. Poev od veeras, elim da sve divizije i brigade interventnih
snaga budu u stanju poviene borbene pripravnosti. Sva planirana odsustva
vojnog osoblja moraju se otkazati do daljnjeg. Svi oficiri koji su iz bilo
kakvog razloga odsutni iz svojih vojnih jedinica smesta se moraju pozvati
natrag. elim da do sutra ujutru svaki raspoloivi tenk, borbeno peadijsko
vozilo i samohodna haubica u ovom tabu budu snabdeveni maksimalnom
koliinom goriva i municije. Isto vai i za svaki transportni i borbeni
helikopter u voznom stanju. Kad to bude izvreno, vae jedinice krenue
prema unapred odreenim borbenim poloajima kako bi sprovele specijalne
zimske manevre.
Dovoenje tolikog mnotva jedinica u stanje borbene gotovosti kotae
kao Svetog Petra kajgana, tiho primeti njegov naelnik taba. Bie izuzetno
skupo. Parlament e poeti da postavlja pitanja. Vojni budet za ovu godinu
je veoma tanak.
Jebe budet, odbrusi Maruk, razdraeno se uspravivi. I jebe
politiare u Kijevu! Na posao je da branimo domovinu; a ne da brinemo o
budetu. Lice mu naglo poprimi jo sivlju boju i ponovo se zaljulja na
nogama. Vidno je zadrhtao, oito razdiran talasom strahovitog bola, a zatim
se lagano presamitio napred i sruio preko konferencijskog stola. Pepeljara je
tresnula na pod, a opuci i pepeo se rasuli po iskrzanom tepihu.
Zabezeknuti oficiri skoie kao opareni i okupie se oko svog
zapovednika. Poljakov se progura kroz gomilu, ne vodei rauna o viim
inovima. Neno je dodirnuo Maruka po ramenu a potom mu opipao elo.
Trznuo je aku unazad. Oi mu se razrogaie od oka. Majko Boja,
proapta. General gori od groznice.
Prevrni ga na lea, predloi mu neko iz gomile. I olabavi mu kravatu i
okovratnik koulje. Dajmo mu prostora da die.
Poljakov i jo jedan mlai autant uurbano posluae savet, pocepavi
koulju i otkinuvi nekoliko dugmia u urbi. Po dupke punoj prostoriji
prolomie se preneraeni povici kada se ukazae Marukov vrat i grudi.
inilo se kao da je bezmalo svaki kvadratni centimetar njegove koe
prekriven otvorenim ranama koje su krvarile.
Poljakov grevito proguta knedlu, potiskujui nagon za povraanjem.
Zaneo se u stranu. Dovedite doktora. povika, uasnut onim to je video.
Za ime Boga, neka neko smesta dovede doktora ovamo!

Nekoliko sati kasnije, major Dmitrij Poljakov sedeo je pognutih ramena

na klupi u hodniku odeljenja intenzivne nege u oblasnom klinikom centru.
Pospan i depresivan, buljio je u naprsle podne ploice i ignorisao prigueno,
nerazumljivo kretanje razglasnog sistema, s kojeg su dozivali razno-razne
lekare i medicinske sestre u razliite delove bolnice.
Par blistavo uglaanih izama ue u njegovo vidno polje. Uzdahnuvi,
major podie pogled i ugleda kako ga sumorni oficir usukanog lica gleda s
vidnim neodobravanjem. Na trenutak se nakostrei, ali potom primeti na
ovekovim crveno-belim epoletama dve zlatne zvezde - oznaku ina general-
potpukovnika - i skoi na noge. Zabacio je ramena unazad i visoko podigao
bradu, stojei u stavu mirno.
Ti mora da si Poljakov, Marukov stariji autant, obrecnu se ovek. To
nije bilo pitanje.
Major ukoeno klimnu glavom i dalje u stavu mirno. Da, gospodine.
Zovem se Timoenko", ree mu ledenim glasom oficir mravog lica i
malog rasta, general-potpukovnik Eduard Timoenko. Poslali su me iz
Kijeva da preuzmem komandu, po nareenju ministra odbrane i predsednika
lino.
Poljakov se svim silama potrudi da prikrije zgranutost. Timoenko je u
vojnim krugovima bio poznat kao politiki plaenik, jedan u stotinama slinih
oportunista zaostalih iz vremena pre nego to je Ukrajina povratila
nezavisnost od raspadajueg Sovjetskog Saveza. Njegova reputacija
borbenog zapovednika bila je alosna. Vojnici koji su izdrali njegovo
vostvo ogoreno su ga opisivali kao oveka koji mnogo vie vodi rauna o
beslovesnom glancanju opreme nego o stvarnoj borbenoj spremnosti jedinica
pod svojom komandom. Timoenko je ovih dana provodio najvei deo
vremena na raznoraznim poloajima u Ministarstvu odbrane, premetajui
hartije s jednog kraja radnog stola na drugi, trudei se istovremeno na sve
naine da uveri uticajne ukrajinske politiare kako je neophodan i
neprocenljivo vaan.
Kakvo je trenutno zdravstveno stanje generala Maruka?, upita ga
Timoenko.
General je jo uvek u nesvesti, gospodine, odgovori Poljakov s
oklevanjem. A sudei po lekarima, zdravstveno stanje mu se munjevito
pogorava. Zasad ne reaguje ni na kakvu terapiju.
Shvatam. Timoenko mrknu i okrenu glavu u stranu kako bi se
prezrivo zagledao u turobno okruenje. Posle nekoliko trenutaka, ponovo se
okrenu ka mlaem oveku. Zna li se uzrok njegove nesrene bolesti? uo
sam nekakve budalatine o trovanju radijacijom pre nego to sam krenuo
ovamo iz Kijeva.
Niko jo uvek nita ne zna, odgovori mu Poljakov. Doktori vre itav
niz razliitih testova, ali rezultati nee biti gotovi jo satima, a moda ak i
danima.
Timoenko upitno podie jednu sedu obrvu. U tom sluaju, majore,
mogu li da posavetujem da vie nema nikakve svrhe u tome da sedite u ovom
hodniku kao nekakvo izgubljeno tene? General Maruk e preiveti - ili e
umreti. A prilino sam siguran da e mu bilo ta od toga poi za rukom i bez
vaeg prisustva. Nasmeio se mlako. U meuvremenu, ini se da je meni
potreban pomonik, barem dok ne budem u mogunosti da pronaem znatno
sposobnijeg i zaslunijeg mladog oficira.
Poljakov se iz sve snage potrudi da pree preko uvrede. Samo je klimnuo
glavom bez ikakvog izraza na licu. Da, gospodine. Dau sve od sebe.
Odlino. Timoenko pokaza glavom prema izlazu. Moj slubeni
automobil eka napolju. Moe se vratiti u generaltab sa mnom. Kad
stignemo, elim da mi uredi privremeno boravite. Neto udobno, verujem.
Moe da raisti Marukovo prebivalite sutra rano ujutro.
Ali..., zausti Poljakov.
 Sumorni niski general otro pogleda u njega. Da?, obrecnu se. U emu
je problem, majore?
ta emo s Rusima? I situacijom na granici?, upita Poljakov ne trudei
se da sakrije iznenaenje. General Maruk je nameravao da razmesti
jedinice komandnog taba na njihove borbene poloaje sutra zorom.
Timoenko se namrti. Da, shvatio sam toliko. Slegnuo je uzanim
ramenima. Naravno, ponitio sam njegova nareenja im sam stigao.
Podrugljivo je zavrteo glavom. Sveobuhvatni vojni manevri usred zime? Sa
svim habanjem i unitavanjem skupocene opreme kakvo takva akcija
iziskuje? I sve to samo zbog aice paranoinih glasina o Rusima? Potpuno
ludilo. Zaista ne mogu da shvatim na ta je Maruk mislio. Mora da mu je
groznica pomutila razum. Pobogu, pa samo rauni za gorivo bili bi dovoljni
da se zabrani itava akcija.
S tim reima, novi zapovednik Severnog komandnog generaltaba
ukrajinske armije obrnu se na peti i odeta epurei se, ostavivi iza sebe
majora Dmitrija Poljakova da sa sve veom nelagodom zuri u njegova lea.

PENTAGON

Kaplar pentagonske policije Metju Dempsi tiho je zvidao sebi u bradu

dok je vrio noni obilazak utihulog lavirinta hodnika masivne graevine.
Ovo je bila njegova omiljena smena. U Pentagonu posao nikada nije zaista
prestajao, i svetla su jo uvek sijala ispod vrata pojedinih kancelarija, ali je
veliki deo dnevne guve i halabuke ileo tano oko ponoi.
Mali radio-prijemnik u njegovom uvetu iznenada zapita. Dempsi, ovde
Miliken."
Dempsi je progovorio u radio-aparat koji je drao u aci. Kaite,
narednie."
Dispeer je prijavio poziv u pomo iz jedne kancelarije u direkciji Vojne
obavetajne slube za informisanje Komiteta naelnika generaltabova. 1
Neko je odatle upravo pozvao 911, a zatim nije spustio slualicu na mesto.
Dispeeru se ini kako moe da uje kako neko die, ali nema odgovara na
njegove pozive. elim da ode tamo i pogleda ta se deava.
 Dempsi se namrgodio. Nekoliko kancelarija Vojne obavetajne slube
(DIA) u Pentagonu predstavljale su izuzetno osetljiva podruja, u normalnim
okolnostima potpuno zabranjena svima bez propusnica najvieg nivoa.
Dempsi je imao ovlaenje da premosti te restrikcije ukoliko je neophodno,
ali takav postupak je rizian koliko i uznemiravanje konice strljenova. ak
i ukoliko je ovo samo lana uzbuna, provee nekoliko narednih asova
popunjavajui strogo poverljive formulare i odgovarajui na bezbrojna
pitanja u sobi za sasluanje.
Uzdahnuo je i potrao niz hodnik. Krenuo sam.
Zastao je ispred zakljuanih spoljanjih vrata odeljenja s kancelarijama
Vojne obavetajne slube. Svetlo na elektronskim bezbednosnim vratima bilo
je jarkocrveno. Svako ko bi pokuao da ih otvori na silu automatski bi
aktivirao alarme irom masivne graevine. Ponovo se namrtivi, Dempsi
izvadi iz depa uniforme specijalno izdatu policijsku identifikacionu karticu i
provue je kroz mainu. Svetlo je promenilo boju u utu, oznaavajui da mu
je doputeno da ue.
Proao je kroz bezbednosna vrata i obreo se u drugom hodniku, koji je
vodio dublje u graevinu. Nekoliko zvuno izolovanih staklenih vrata
otvaralo se u ovaj hodnik. Policajac je tiho, ali ustro krenuo prema
kancelariji koju je njegov narednik identifikovao kao izvor prekinutog
telefonskog poziva, trudei se svim silama da ne zagleda u sobe mimo kojih
je prolazio.
Natpis na vratima koja je traio je glasio: DIREKCIJA OBAVETAJNE
SLUBE - ODELJENJE ZA RUSIJU. Dempsi je znao dovoljno o razliitim
odeljenjima obavetajne slube da shvati da su ljudi koji ovde rade direktno
odgovorni za informisanje ministra odbrane i Komiteta naelnika
generaltabova o svim relevantnim vojnim i politikim deavanjima u Ruskoj
Federaciji. To su bili vrhunski analitiari zadueni da spajaju komadie
informacija sakupljenih putem satelitskih fotografija i presretnutih radio,
telefonskih i raunarskih prenosa podataka.
Policija", pozvao je glasno dok je ulazio. Ima li ikoga unutra?
Obazrivo se osvrnuo oko sebe. Prostorija je bila zakrena stolovima,
stolicama, ormanima za dokumenta i raunarima. Orijentiui se prema jedva
ujnom glasu telefonskog dispeera, koji je i dalje pokuavao da dobije
odgovor, stigao je do stola u udaljenom uglu sobe.
 Na desetine fascikli s dokumentima i odtampanih satelitskih fotografija
lealo je razasuto po stolu i tepihom zastrtom podu oko njega. Uprkos
iskrenom trudu, kaplar nije odoleo da ne proita natpise na nekim
dokumentima: 4. GARDIJSKI MEHANIZOVANI KORPUS - KASARNA U
NARO-FOMINSKU, PRESRETNUTI SIGNALI - 45. BRIGADA
SPECNAZA, ANALIZA ELEZNIKOG SAOBRAAJA - MOSKOVSKI
VOJNI OKRUG. Crvena upozorenja ispeatirana na zaglavljima oznaavala
su dokumenta kao STROGO POVERLJIVA.
Dempsi se trecnu. Sad nije mogao natrag.
Raunar na stolu tiho je zujao. Skrinsejver je skrivao sadraj dokumenta
na kojem je vlasnik kompjutera radio, a policijski kaplar je briljivo vodio
rauna da ne dodirne bilo ta u blizini maine. Pogledao je nanie.
Na podu, pored oborene stolice, leao je sklupan stariji mukarac. Koa
lica i vrata bila mu je udnovato pegava. Tiho je jeao. Oni kapci mu
zadrhtae, oi mu se napola otvorie, a potom sklopie kad je nakratko
povratio svest, a zatim je ponovo izgubio. U aci je jo stezao telefonsku
slualicu. Pramenovi guste, prosede kose otpadali su mu, otkrivajui kou
lobanje prekrivenu jarkocrvenim osipom.
Dempsi kleknu i poblie pogleda bolesnog oveka. Opipa mu puls. Pod
prstima oseti slabano i nepravilno udaranje bolesnikovog srca. Glasno
opsova i zgrabi radio-aparat za pojasom. Narednie, ovde Dempsi! Potrebna
mi je lekarska sluba, smesta!

16. FEBRUAR
MOSKVA

ivopisni vrhovi i tornjevi kule stambenog bloka Kotelnieskaja uzdizali

su visoko iznad grada, nudei nenadmaan pogled ka zapadu preko reke
Moskve prema zidovima od crvene opeke i pozlaenim kupolama Kremlja.
Na desetine satelitskih, radio i mikrotalasnih antena trale su sa svakog
relativno otvorenog dela sloene fasade graevine. Kula Kotelnieskaja bila
je jedna od Staljinovih masivnih sedam sestara - sedam dinovskih
viespratnica sagraenih uzdu i popreko Moskve tokom pedesetih godina
20. veka, da nadoknade ono to je sve lui diktator, gladan moi, smatrao
poniavajuim nedostatkom solitera u odnosu na Sjedinjene Amerike
Drave.
Ogromna viespratnica nekada je bila dom visokih zvaninika
Komunistike partije i efova teke industrije, a sada su je naseljavali
uglavnom bogati stranci i lanovi nove ruske politike i poslovne elite - ljudi
koji mogu da plate kirije za luksuzne stanove, koje su iznosile i po nekoliko
hiljada amerikih dolara meseno. Stanovi na najviim spratovima, smeteni
tik ispod visoke sredinje igle na ijem je vrhu bila dinovska, svetlea i
zlatna petokraka, dostizali su cene pristupane samo najbogatijim i
najmonijim ljudima. Da bi se zaradilo jo vie novca, nekoliko apartmana na
samom vrhu preureeno je u prestine kancelarije korporacija.
Visoki mukarac snane grae stajao je kraj prozora jedne od tih
renoviranih kancelarija u potkrovlju. U svetloplavoj kosi imao je sedih vlasi,
koje su se po boji slagale s njegovim ledenosivim oima. Namrtio se
gledajui zatamnjeni grad. Duga zimska no jo je stezala Moskvu u ledenom
zagrljaju, ali je nebo iznad grada poprimilo donekle svetliju boju.
Telefon na stolu pored njega iznenada zacvrkuta. Digitalni identifikator
prikaen na telefon zatrepta i oive, pokazujui ko zove. ovek se okrenu i
podie slualicu. Ovde Moskva Jedan. Kai.
Ovde Prag Jedan, ree prigueni, unjkavi glas. Petrenko je mrtav."
Plavokosi ovek se nasmei. Odlino. ta je s materijalima koje je ukrao iz
bolnice? Izvetajima o sluajevima i biolokim uzorcima?"
Izgubljeni su, sumorno izvesti Prag Jedan. Nalazili su se u akten-tani
koja je pala u reku sa Petrenkom.
Onda je sluaj zakljuen."
Ne ba, izgovori polako ovek na drugom kraju veze. Pre nego to
smo ga pronali, Petrenko je ugovorio sastanak s drugim doktorom,
Amerikancem koji je prisustvovao istoj naunoj konferenciji. Razgovarali su
u trenutku kada smo ih zaskoili.
I?
Amerikanac se izmigoljio iz nae zasede", priznao je s oklevanjem Prag
Jedan. eka policija ga je stavila pod zatitni nadzor.
Oi plavokosog oveka se suzie. Koliko toga zna?
ovek sa ifrovanim imenom Prag Jedan proguta knedlu. Nisam siguran.
Mislimo da je Petrenko uspeo da mu ispria poneto o smrtnim sluajevima
pre nego to smo stigli. Takoe, prilino smo sigurni da je Rus hteo da mu
preda medicinska dosijea i uzorke.
Moskva Jedan vre stegnu slualicu. A ko je tano taj Amerikanac to
se umeao?
Zove se Donatan Smit, ree drugi ovek. Sudei prema spisku
uesnika naune konferencije, on je vojni lekar, potpukovnik, specijalista za
infektivne bolesti dodeljen jednom od njihovih instituta za medicinska
istraivanja.
Smit? Plavokosi mukarac se namrti. inilo mu se da je uo to ime i
ranije, ali gde tano? Kao da mu je u glavi zazvonilo na uzbunu. Nestrpljivo
protrese glavom. Sad je imao pree brige. ta eka policija sada radi?
Proeljava reku.
U potrazi za akten-tanom?
Ne, odgovori Prag Jedan. Imamo dounika u policijskoj stanici. Rekao
nam je da trenutno samo tragaju za Petrenkovim telom. Amerikanac iz nekog
razloga dri jezik za zubima u vezi s onim to mu je Petrenko ispriao.
Plavokosi ovek se zagleda kroz prozor. Hoe li pronai telo i aktovku?
Le e se pojaviti pre ili kasnije, ree ovek s druge strane ice.
Meutim, siguran sam da je akten-tana zanavek nestala. Vltava je iroka, a
rena struja veoma brza.
Za tvoje dobro, iskreno se nadam da si u pravu, tiho ree plavokosi.
ta emo s tim Amerikancem, Smitom?, upita Prag Jedan posle nekoliko
trenutaka nelagodne tiine. Mogao bi da postane ozbiljan problem.
Plavokosi mukarac se ponovo namrgodi. To je bila suta istina.
Ameriki doktor moda jo uvek nije rekao ekim vlastima ta je saznao, ali
e konano prijaviti Petrenkove tvrdnje i vest o njegovom ubistvu
obavetajnim slubama svoje drave. Ukoliko se to desi, Centralna
obavetajna sluba i ostale kontraobavetajne slube poee da obraaju
previe panje na nove izvetaje o tajanstvenim bolestima. A on i njegovi
poslodavci nisu smeli to da rizikuju. Ne jo, u svakom sluaju.
ovek sa ifrovanim imenom Moskva Jedan klimnu glavom sam sebi.
Dobro, onda. Neka tako i bude. Otvoreno delovanje protiv tog Smita moglo
bi da bude opasno. Ukoliko nestane ili pogine, praka policija e svakako
poeti da postavlja jo nezgodnija pitanja o Petrenkovom ubistvu i prenee ta
pitanja na Vaington. Ali, ostaviti ga u ivotu moe da bude jo opasnije.
Eliminiite Amerikanca po svaku cenu, naredi hladnokrvno. Ali, uradite to
paljivo - i ovog puta ne ostavljajte ive svedoke.
 3

PRAG

Majuna soba za sasluanja, nedaleko od zadnjeg dela prake policijske

stanice u Ulici Konviksta broj 14, bila je oskudno nametena. Unutra su se
nalazile svega dve izubijane plastine stolice i stari drveni astal, prekriven
ulubljenjima, ogrebotinama i opekotinama od bezbrojnih cigareta, nemarno
ugaenih na njemu. Don Smit je sedeo ukoeno na stolici, odeven u
pozajmljene iroke pantalone i atletsku majicu. I najmanji pokret nelagodno
ga je podseao na brojne bolne posekotine i modrice.
Namrtio se. Koliko e ga jo dugo eka policija drati ovde? U tom
sopetu nije bilo sata, a njegov runi asovnik prestao je da radi posle
potapanja u ledenu vodu Vltave. Podigao je pogled. Slabana svetlost koja se
probijala kroz siuan prozor, postavljen visoko na zidu, pokazivala je da je
svanulo.
Smit potisnu poriv da zevne. Poto su ga spasli s obale, eki policajci su
mu uzeli izjavu o opakom napadu na Valentina Petrenka i doveli lekara koji
mu je zakrpio ranu od metka u ramenu. Tokom ispitivanja, oduzeli su mu
stvari, ukljuujui novanik, paso i klju od hotelske sobe, pod izgovorom
da ih uzimaju na uvanje. Tada je ve skoro bila pono; poto su mu doneli
tanjir supe za veeru, predloili su mu da prespava na leaju u jednoj
praznoj zatvorskoj eliji. Suvo se nasmeio prisetivi se duge, hladne i
uglavnom neprospavane noi. Barem su ostavili otkljuana vrata elije,
stavivi mu jasno do znanja da nije pritvoren, nego da prosto pomae
organima reda u istrazi.
Zvona zazvonie negde u blizini, najverovatnije na crkvi Svete Ursule,
pozivajui vernike na jutarnju misu i decu na asove veronauke u oblinjoj
manastirskoj koli. U istom trenu vrata se otvorie, a u sobu za sasluanje
ue vitki, svetlooki policajac u besprekorno ispeglanoj uniformi. Na osnovu
svetlosivih irokih pantalona, plave koulje, paljivo zavezane crne kravate i
tamnosivog sakoa moglo se zakljuiti da je on pripadnik prake optinske
policije - monijoj od dve suparnike kriminalistike slube koje postoje u
ekoj prestonici. Znaka prikaena za rever sakoa identifikovala ga je kao
inspektora Tomasa Karaseka. S lakoom je seo na stolicu naspram Smita.
Dobro jutro, pukovnie, ree mu policajac oputeno na jasnom,
razumljivom engleskom jeziku. Gurnuo je nekoliko foto-robota, koje su
skicali policijski crtai, preko povrine stola. Molim vas, kaite mi ta
mislite o ovim crteima. Izraeni su na osnovu izjave koju ste sino dali
mojim kolegama. Lie li ovi crtei na oveka za kojeg tvrdite da je ubio
doktora Petrenka?
Smit uze crtee i paljivo ih pregleda. Prvi je prikazivao lice oveka s
dugom, zamrenom kosom, tamnim i zamiljenim oima i malenom minuom
u obliku lobanje u uvetu. Drugi crte bio je skoro identian prvom, izuzev to
je crta dodao zavoj preko polomljenog nosa i skicirao masnice svuda oko
njega. Smit klimnu glavom. To je on. Nema nikakve sumnje.
Onda je on jedan od Roma, ree hladno Karasek. Verujem da biste ga
u vaoj zemlji nazvali Ciganinom.
Smit iznenaeno podie pogled. Ve ste identifikovali ovog tipa?
Ne po imenu, priznao je inspektor eke policije. U naim
dokumentima nema nikoga ko odgovara tanom opisu. Meutim, minua,
kosa, odea... sve to mi govori da je on jedan od njih. Napravio je grimasu.
Cigani su po svojoj prirodi kriminaki. Svoju decu, pa ak i one najmlae, od
malih nogu ue da depare, prosjae i kradu. Oni nisu nita drugo nego
najobinije tetoine, gadija i ljam.
Smit s mukom prikri da mu se gade ti izrazi nepromiljene zadrtosti. Ba
zbog svih svojih nespornih mana, Romi, siromani narod bez korena,
uglavnom su bili rtveni jarac u bogatijim, znatno sreenijim drutvima po
kojima su lutali. Bila je to veoma stara igra, koja je isuvie esto imala
smrtonosan ishod.
Smrt doktora Petrenka i nije ba bila posledica obinog ulinog
deparenja, ree Smit obazrivo, obuzdavajui bes. Pre je liila na
hladnokrvno ubistvo. Ti tipovi su znali kako se on zove, shvatate li? To je
bio previe prokleto lini podatak za bandu obinih ulinih deparoa."
 Karasek nehajno slegnu ramenima. Moda su ga pratili od hotela do
Karlovog mosta. Uline bande Cigana veoma esto napadaju turiste, naroito
ukoliko nanjue bogat ulov.
Neto u nainu na koji je inspektor to izrekao Smitu je zazvualo
izvetaeno i lano. Odmahnuo je glavom. Ne verujete valjda zaista u svo to
sranje, zar ne?
Ne verujem? U ta bi, onda, trebalo da poverujem?, upita ga tihim
glasom inspektor. Svetle oi ekog policajca suzie se dok je gledao preko
stola u Smita. Pukovnie, imate li vi moda neku drugu teoriju koju biste
voleli da podelite sa mnom?
Smit nije odgovorio. Bio je na tankom ledu. Postojale su granice onoga
to je mogao bezbedno da kae ovom oveku. Bio je uveren da su Petrenka
ubili kako bi ga spreili da mu preda medicinske izvetaje i uzorke koje je
prokrijumario iz Moskve, ali vie nije bilo dokaza koji bi to potvrdili. Ruski
doktor i akten-tana nestali su u Vltavi. U meuvremenu, insistiranje na tome
da je re o politikom ubistvu najverovatnije bi ga uplelo u istragu, koja bi se
mogla razvui nedeljama, i rizikovalo otkrivanje vetina i veza za koje se
zakleo da e ih zauvek uvati u potaji.
Veoma paljivo sam proitao vau izjavu, nastavi Karasek. Da budem
iskren, izgleda mi udnovato nepotpuna u u nekoliko vanih detalja.
Kako to?
Na primer, va sastanak sa doktorom Petrenkom na Karlovom mostu,
ree mu inspektor eke policije. Rekao bih da je posredi prilino neobino
mesto i vreme za susret amerikog vojnog oficira i ruskog naunika. Nadam
se da shvatate ta elim da kaem?
Moj posao za vojsku Sjedinjenih Drava je isto medicinske i naune
prirode, odluno ga podseti Smit. Ja sam lekar, a ne vojnik.
Jamano. Slabaan osmeh nestao je s Karasekovih tankih usnica i pre
nego to je stigao do njegovih svetloplavih oiju. Meutim, zavidim vam na
vaoj medicinskoj obuci, pukovnie. Mora da je bila izuzetno temeljita.
Jedva da sam upoznao kojeg lekara koji bi mogao da preivi borbu prsa u
prsa s trojicom naoruanih protivnika.
Imao sam sree.
Sree? eki policajac ostavio je tu re da visi nekoliko trenutaka
nelagodno u vazduhu pre nego to je nastavio. U svakom sluaju, i dalje bih
eleo neko suvislije objanjenje ta ste, zapravo, doktor Petrenko i vi radili
zajedno na Karlovom mostu.
To nije nikakva tajna, ree mu Smit, alei to mora da lae. Posle dva
dana predavanja i simpozijuma, bio mi je potreban kratak predah od
konferencije. Ba kao i Petrenku. Takoe, obojica smo eleli da razgledamo
Prag. Karlov most nam je naprosto delovao kao razumna poetna taka
obilaska grada.
Karasek sumnjiavo podie obrvu. Ili ste u turistiki obilazak Praga?
Po magli?
Amerikanac mu nita nije odgovorio.
eki policajac ga je prodorno posmatrao nekoliko sekundi, a zatim
uzdahnu. Dobro, onda. U tom sluaju, ne vidim nikakav razlog da vas due
zadravamo ovde. Ustao je lagano, priao vratima i otvorio ih. Zatim se
iznenada okrenuo. Jo neto, pukovnie. Trebalo bi da vas obavestim da
smo bili slobodni da uzmemo va prtljag iz hotela u kojem se odrava
konferencija. eka vas u prizemlju na recepciji. Pretpostavljam da ete eleti
da se obrijete i presvuete pre nego to krenete na aerodrom. Sledei let za
Njujork preko Londona je za svega nekoliko sati.
Smitove oi se stisnue u proreze. Oh?
Pod ovim nesrenim okolnostima, siguran sam da ete eleti da skratite
boravak u mojoj zemlji, objasni Karasek. To je za aljenje, svakako, ali u
potpunosti razumljivo.
Je li to nareenje?, upita Smit mirno.
Zvanino nareenje? Naravno da nije, odgovori inspektor. Nae vlade
su bliske saveznice, zar ne? Slegnuo je ramenima. Smatrajte to strogo
nezvaninom sugestijom. Prag je miran grad, iji prosperitet u mnogome
zavisi od turizma. Trudimo se da ne ohrabrujemo obraune u stilu Divljeg
zapada na naim ivopisnim ulicama i istorijskim mostovima.
Dakle, vi ste erif, a ja sam revolvera kojeg proterujete iz grada pre
nego to izbiju vee nevolje, ree Don uz pokajniki osmeh.
Preko inspektorovog lica prvi put prelete izraz iskrene radosti. Tako
nekako, pukovnie.
Morau da kontaktiram sa svojim pretpostavljenima, ree Smit otro.
Svakako. Karasek se okrenu ka hodniku i glasno pozva. Antonine!
Molim te, vrati naem amerikom prijatelju njegov mobilni telefon.
 utljivi narednik donese mobilni telefon koji je policija pronala
bezbedno privren u vodonepropusnoj postavi Smitove kone jakne.
ustro klimnuvi glavom u znak zahvalnosti, Smit uze telefon, otvori ga i
ukljui. Mali ekran u boji zatrepta i oive. Siune ikonice pojavie se na
minijaturnom ekranu dok je maina vrila sopstvenu brzu dijagnostiku
proveru da bi ustanovila da li ima oteenja i da li je neko prkao po njenim
specijalnim potprogramima i iframa.
Veoma zanimljiv ureaj", dobaci Karasek hladno s vrata. Nai
strunjaci za elektroniku su bili i te kako zbunjeni nekim njegovim
naprednijim svojstvima.
Smit se postarao da mu lice ostane bezizraajno. Stvarno? To je prava
teta. Ovi telefoni su najvei hit u Americi. Kad sledei put doem,
potrudiu se da se setim da sa sobom ponesem uputstvo za rukovanje.
S laganim osmehom, eh slegnu ramenima, priznavi poraz. Iskreno se
nadam da nee biti sledeeg puta, pukovnie Smit. Zasad, elim vam ugodan
let.
Amerikanac je saekao da se vrata zatvore za inspektorom, a zatim je
pozvao broj iz memorije. Prineo je telefon uvetu. Kratka pauza, a zatim je
zazvonio telefon na drugom kraju.
Priekajte koji trenutak, molim vas, ree uljudno enski glas. Poto je
kratak muziki ton dvaput odzvonio potvrdivi da je poziv ifrovan,
sagovornica je kazala isto je. Kaite.
Ovde potpukovnik Donatan Smit, ree Don oprezno. Javljam se iz
Praga. Sluajte, znam da je kod vas poprilino kasno, ali pod hitno moram da
razgovaram sageneralom Fergusonom. Vano je. tavie, veoma je hitno.
Ma ko da je prislukivao njegov razgovor bi mogao da potvrdi kako je
general-major Danijel Rajder Ferguson direktor amerikog Vojno-
medicinskog instituta za istraivanje zaraznih bolesti. Meutim, broj koji je
Smit pozvao nije bio povezan ni sa jednom kancelarijom Vojno-medicinskog
instituta. Njegov poziv bio je preusmeren preko automatskog releja, koji je
bio opremljen ureajima za otkrivanje pokuaja presretanja signala pre nego
to signal stigne u tab Tajne Jedan u Vaington, distrikt Kolumbija.
Don Smit je vodio dvostruki ivot. Najvei deo posla obavljao je
naoigled javnosti, kao naunik i doktor zaposlen u amerikom Vojno-
medicinskom institutu za istraivanje zaraznih bolesti (USAMRIID-u). No,
takoe je postojalo vreme kada je odlazio na specijalne misije za Tajnu
jedan, obavetajnu slubu koja je odgovarala direktno predsedniku SAD.
ak ni u Kongresu niko nije znao da ona postoji, kao ni u irim krugovima
vojne i obavetajne birokratije. Labavo organizovana oko male grupe
pripadnika glavnog taba, Tajna Jedan se oslanjala na tajnu mreu
obavetajaca, profesionalaca u najraznovrsnijim oblastima, sa irokim
spektrom vetina i strunih znanja. Ni oni, poput Smita, nisu imali porodine
veze i druge line obaveza koje su mogle da predstavljaju smetnju njihovom
tajnom poslu.
General Ferguson je ve otiao kui, gospodine, ree bez trunke
oklevanja Megi Templton, ena koja je rukovodila komunikacijama u Tajni
jedan, pristajui na izmiljotinu koju je tkao Smit. Fraza koju je upotrebio -
veoma je hitno - bila je deo glasovne ifre, brz nain da obavetajac na terenu
prijavi da je u ozbiljnoj nevolji. Ali mogu da prosledim va poziv
deurnom.
Deurnom?, ponovi naglas Smit. Zatim klimnu glavom. Da, to bi mi
sasvim odgovaralo.
Vrlo dobro. Saekajte nekoliko trenutaka.
Veza je utihnula na sekund-dva, a zatim mu poznati glas progovori u uvo.
Dobro jutro, Done.
Smit se i nesvesno uspravi na stolici. Dobro vee, gospodine.
ef slube Tajna Jedan Natanijel Frederik Klajn suvo se zakikota.
Obino niste toliko zvanini, pukovnie. Pretpostavljam da zidovi oko
vas imaju ui. Megi mi je kazala da ste u nekakvoj nevolji.
Smit sakri osmeh. Bio je poprilino siguran da barem jedan skriveni
mikrofon snima ovaj razgovor. Inspektor Karasek je oigledno sumnjao u
njega. Zovem vas iz policijske stanice u Pragu, ree jednostavno. Trojica
mukaraca sino su pokuala da me ubiju. Uspeli su da ubiju mog kolegu,
ruskog naunika Valentina Petrenka.
Na drugom kraju veze nastupila je kratka tiina.
Shvatam, ree konano Klajn. Ispravno si postupio to si me pozvao.
Ovo je ozbiljno. I to veoma. Bolje me detaljno uputi u situaciju, Done.
Smit poslua i ispria mu sve o napadu na mostu. Vodio je rauna da
ostane u okviru prie koju je ve ispriao ekoj policiji. Ukoliko su ga
zbilja prislukivali, nije bilo pametno da im da jo razloga da ga zadre zbog
daljeg sasluavanja. A Fred Klajn je dovoljno pametan da sam popuni
oigledne rupe u prii.
Ljudi koji su vas napali oigledno su bili profesionalci, odreza Klajn
poto je Smit zavrio. Tim plaenih ubica, obuenih za borbu prsa u prsa i
korienje runog naoruanja."
U to nema nikakve sumnje", sloio se Smit.
Jesu li bili Rusi?
Smit je razmiljao, priseajui se glasa dugokosog napadaa. Kad je
glavni napada prestao da se pretvara da je prosjak i progovorio na
engleskom, osetio je slab naglasak, ali nije mogao tano da odredi iji.
Slegnuo je ramenima. Moda. Ali ne bih mogao da se zakunem u to.
Klajn je poutao nekoliko trenutaka. A gde je tano doktor Petrenko
radio u Moskvi?, upita.
Bio je infektolog u Centralnoj poliklinici, odgovori mu Smit. Vrhunski
naunik. Jedan od najboljih u svojoj brani.
Centralna poliklinika? To je zanimljivo, promrmlja Klajn. Veoma
zanimljivo, tavie.
Smit upitno podie obrvu. Sa svog poloaja u senci, Klajn je imao
neometan pristup neverovatnom broju informacija i analiza. Jesu li i druge
amerike i zapadne obavetajne slube ve poele da guraju nos u epidemiju
bolesti u Moskvi?
Sve u svemu, moram da primetim da si imao sree koliko si teak,
nastavi da govori stariji ovek. Po svakoj logici, trebalo bi da lei mrtav na
tom mostu.
Da, gospodine, sloi se Smit. Uzgred, ovdanja policija deli vau
procenu situacije."
Klajn frknu kroz nos. Dakle, pretpostavljam da su ti eki organi reda
postavljali neprijatna i neugodna pitanja o tome kako si, doavola, uspeo da
preivi tu tarapanu?
Moe se tako kazati, odgovori suvoparno Smit. Dodajte rei non grata
mojoj personi i dobiete prilino jasnu sliku o situaciji u kojoj se trenutno
nalazim. alju me prvim sledeim letom u London.
to je sramotno, ali ne i kobno. Ni za tvoju karijeru, niti za tvoju
kamuflau", prokomentarisa Klajn. Da se vratimo na sutinu: preti li ti jo
uvek opasnost od tih ljudi?
 Smit paljivo razmisli o pitanju. Bilo je to jedno od pitanja koje je
prevakavao skoro celu prolu no. Dokle su agenti koji su ubili Petrenka
spremni da idu? Da li je likvidacija ruskog naunika zadovoljila njihove
nalogodavce ili se od njih oekivalo da uutkaju svaku osobu s kojom je
Petrenko kontaktirao? Mogue, priznao je. Moda nije ba najverovatnije,
ali je mogue.
Razumem, re mirno Klajn. Veza ponovo utihnu. Klajn se opet oglasio
za neto manje od minuta. Srediu ti nekakvu podrku. To nee biti bog zna
ta, s obzirom na nedostatak vremena, ali ne elim da skita unaokolo sasvim
sam. Moe li da se strpi sat-dva?
Smit klimnu glavom. Nema problema.
Dobro. Pozovi me ponovo pre nego to napusti tu policijsku stanicu.
Klajn je nakratko oklevao. I daj sve od sebe da zadri glavu na ramenima,
Done. Ispunjavanje kamare papirologije u sluaju tvoje smrti za mene bi
bilo pravi pakao.
Smit se naceri. Imau to na umu, obea.

Sredoveni ovek u debelom kaputu braon boje, rukavice, ubari i s

naoarama za sunce urno izae kroz glavni ulaz stanice policije Konviktska.
Ne osvrui, uurbano ode dalje niz ulicu i zaputi se jugozapadno prema reci.
U uzanoj bonoj uliici nedaleko odatle ekao ga je crni mercedes
sedan sa zatamnjenim staklima. Premda je automobil bio nepropisno parkiran,
diplomatske tablice drale su podalje preterano revnosnu praku saobraajnu
policiju. Uprkos oblanom i tmurnom danu, na zadnjem prozoru automobila
bili su sputeni titnici od sunca.
Uurbani ovek otvori vrata na vozaevoj strani i kliznu na sedite iza
volana. Skide ubaru i naoare za sunce i baci ih na kono sedite pored
sebe. Rukom u rukavici nervozno popravi otre uperke svee podiane
smee kose.
Dakle? upita ga sumorni glas sa zadnjeg sedita. ta si saznao?
Gradska policija jo dri Amerikanca, odgovori voza, Rumun po
imenu Dragomir Ilionesku, gledajui u retrovizor. Jedva je mogao da razazna
obris oveka koji mu je sedeo iza lea. Ali nee jo dugo. Ba kao to ste
predvideli, sredili su da napusti zemlju kasnije po podne. Najpre u London, a
zatim odatle u Njujork.
Uz kakve mere bezbednosti?
Nikakve, oigledno. esi oekuju da sam stigne do aerodroma kako zna
i ume.
Koliko moemo da verujemo naem douniku?, upita glas sa zadnjeg
sedita.
Ilionesku slegnu ramenima. Oduvek je bio pouzdan. Nemam ama ba
nikakvih razloga da sumnjam u njega.
Izvrsno. Zubi blesnue u zatamnjenoj unutranjosti automobila kad se
ovek na zadnjem seditu hladno nasmei. Znai da emo moi da da
pruimo pukovniku Smitu izuzetno zanimljivo putovanje. Obavesti ostatak
jedinice. elim da svi budu spremni da smesta krenu. Znaju ta im valja
initi.
Ilionesku se posluno mai za telefon ugraen u auto. Pritisnu prekida
koji je aktivirao napravu za skremblovanje signala. Zatim je s oklevanjem
zastao. Da li je zbilja neophodno toliko rizikovati?, upita. Hou da kaem,
Petrenko je mrtav, a materijal koji je ukrao zanavek je nestao, izgubljen u
reci. Izvrili smo svoju primarnu misiju. S obzirom na to, kakve veze ima
ivot jednog amerikog doktora?
ovek na zadnjem seditu nagnu se napred pomaljajui se iz senke.
Slabana svetlost, koja je dopirala kroz zatamnjene prozore, odbijala se od
njegove obrijane glave. Neno, veoma neno, dodirnu debele zavoje koji su
mu prekrivali slomljeni nos. Misli li da je ovek koji mi je ovo uradio
zaista samo obian doktor?, upita tiho. Samo obian lekar?
Ilionesku proguta knedlu.
Dakle, ta misli?
Dok su mu grake znoja izbijale po elu, Rumun zavrte glavom.
Znai, poseduje barem trunku zdravog razuma. Dobro. Dakle, ta god
da je zaista taj tip Smit, hajde da mu zaprimo orbu, ree drugi ovek.
Glas mu je sada bio opasno tih. Osim toga, najnovija nareenja iz
Moskve bila su krajnje odreena, zar ne? Bez svedoka. Nijednog. Sea se
koja je kazna za neuspeh, verujem?
Mii ispod Rumunovog levog oka zatitra pri seanju na jezive fotografije
koje su mu pokazali. ustro zaklima glavom. Da, seam se.
Onda izvri moja uputstva. S tim reima se ovek po imenu Georg Lis,
koji je nosio ifrovano ime Prag Jedan, zavali natrag u sedite i sakri uniteno
lice u tami.
 4

NEDALEKO OD GRADA BRIJANSKA, RUSIJA

etiri lovca-bombardera suhoj 34 s dvostrukim vertikalnim

stabilizatorima projurila su nisko iznad zatalasanih, poumljenih brdaaca
zapadno od Brijanska. Napredni radarski sistemi omoguili su borbenim
letelicama da prolete tik iznad vrhova najvieg drvea i stubova dalekovoda
u podruju. Mlazevi usijane svetlosti, konstruisani da namame rakete zemlja-
vazduh, koje trae toplotu, zabletae za njima sputajui se lagano ka tlu
prekrivenom snegom.
Lovci-bombarderi iznenada suknue navie, nakratko dobijajui na visini,
dok su njihovi navigacijsko-nianski sistemi pronalazili viestruke mete,
prenosili podatke naoruanju i izraunavali take izbacivanja. Nekoliko
sekundi kasnije, rojevi navoenih bombi i raketa iskoie iz spremita ispod
krila i obruie se ka udaljenoj umi pod njima. Istog trena, etiri mlazna
aviona otro skrenue udesno i ponovo zaronie da bi izbegli neprijateljske
radare dok su naputali borbeno podruje i nestajali ka severu.
Iza njih ume su eksplodirale, planuvi u ogromne stubove zaslepljujueg
narandastog i crvenog plamena. Uniteno drvee letelo je visoko u vazduh,
tumbajui se stotinama metara pre nego to se sruilo nazad na zemlju. Vetar
je raznosio talasaste oblake dima i lake krhotine.
Desetak visokih oficira ruske peadije i ratnog vazduhoplovstva stajalo je
na krovu starog betonskog bunkera, ukopanog u padinu oblinjeg grebena, i
pomno posmatralo prizor kroz dvoglede. Preko stotinu do zuba naoruanih
vazduno-desantnih vojnika u snenobelim kamuflanim odelima i pancirnim
prslucima bilo je rasporeeno du grebena i uvalo generale. Komandni
kombiji s elektronikom bili su postavljeni iza bunkera, skriveni meu
drveem ispod razapetih kamuflanih mrea otpornih na infracrveno zraenje.
Nedavno poloeni optiki kablovi vijugali su kroz umu i prenosili podatke
do bezbedne komunikacione mree. Kako bi se ouvala potpuna operativna i
strategijska tajnovitost ovih specijalnih vojnih manevara, nazvanih ZIMSKA
KRUNA, sva radio, telefonska ili standardna kopnena komunikacija bila je
strogo ograniena.
Pukovnik, koji je sluao napregnuto preko slualica na glavi, okrenu se
prema niskom, vitkom oveku pored sebe. Meu svim posmatraima
okupljenim na krovu bunkera, jedino je taj mukarac bio u civilu. Nosio je
topao, jednostavan kaput crne boje i al. Vetar mu je mrsio retku smeu
kosu. Raunari javljaju da su unitene sve simulirane neprijateljske
artiljerijske baterije i pokretni radarski sistemi, gospodine, ree mu mirno
pukovnik.
Ruski predsednik Viktor Dudarev smireno klimnu glavom, i dalje
posmatrajui prizor kroz dvogled. Vrlo dobro, promrmlja.
Nov talas sjajnih lovaca-bombardera - ultramodernih suhoj 39 -prelete
nisko iznad najbliih breuljaka daaca dok su njihovi moni turbomlazni
motori urlali. Munjevitom brzinom projurie pored bunkera i spustie se u
iroku dolinu ispod grebena. Stotine nenavoenih raketa ispade iz spremita
postavljenih ispod krila i pojurie za tragovima vatre i dima. itava istona
ivica ume nestade u nizu gromoglasnih eksplozija.
Svi neprijateljski odredi za obaranje raketa zemlja-vazduh potisnuti su ili
u potpunosti uniteni, izvesti ga pukovnik.
Ruski voa ponovo klimnu glavom. Zatim zanese dvogled nalevo,
gledajui na istok, niz dolinu. Odatle je, praena sve glasnijom tutnjavom
elisa, navirala bujica sivo-crno-belih vojnih transportnih helikoptera Mi-17,
pri emu je svaki prevozio tim komandosa Specnaza (specijalnih snaga).
Letei brzinom od preko dve stotine kilometara na as, flota zimski
kamufliranih helikoptera proiala je mimo bunkera i nestala u gustim
oblacima dima, koji su se uzdizali iznad ume unitene raketama i bombama.
Dudarev baci pogled ka pukovniku. Dakle?, zahtevao je izvetaj.
Nae specijalne snage probile su prednje neprijateljske linije i na putu
su prema primarnim metama - generaltabovima, depoima goriva,
kompleksima dalekometnih projektila i ostalom, odgovori njegov vojni
savetnik, pukovnik Pjotr Kirienko, poto je paljivo sasluao izvetaje koji
su navirali kroz slualice. Podigao je pogled. Prvi ealoni naih glavnih
udarnih kopnenih snaga upravo se razmetaju."
Odlino. Ruski predsednik uperi dvogled prema udaljenom ulazu u
dolinu. Tamo se pojavie malene take, koje su se brzo kretale i irile preko
talasastog, otvorenog terena dok su se pribliavale. Bila su to oklopljena
izviaka vozila BRM-1, topovi kalibra 73 mm, rakete i mitraljezi. Iza
izviakih jedinica nastupala je masa tekih oklopnih vozila - tenkova T-90,
naoruanih topovima kalibra 125 milimetara. Tenkovi T-90, opremljeni
eksplozivno-reaktivnim oklopom, sistemom za ometanje infracrveno
navoenih raketa i antilaserskom aerosolnom odbranom kako bi se pobedili
neprijateljski protivtenkovski projektili, bili su znaajno unapreene verzije
starih modela T-72. Konstruisani na osnovu lekcija nauenih tokom naizgled
beskrajnog rata u eeniji, predstavljali su najmodernije borbeno oklopno
vozilo ruske armije. Novi kompjuterizovani sistemi za kontrolu paljbe i
termiki niani davali su glavnom topu domet, preciznost i vatrenu mo
gotovo jednaku moi amerikog tenka MlAl Abrams.
Dudarev se nasmei sam sebi dok je posmatrao kako tenkovske
formacije jure kroz dolinu. Zapadne obavetajne slube verovale su da se
najvei deo ruskih tenkova T-90 nalazi na Dalekom istoku, du granice s
Narodnom Republikom Kinom. Meutim, na sva usta hvaljene zapadne
obavetajne agencije su greile.
Otkako je preuzeo vlast u Kremlju, bivi oficir KGB trudio se iz sve
snage da ponovo izgradi i reformie oronule oruane snage svoje drave. Na
hiljade i hiljade korumpiranih, lenjih ili politiki nepouzdanih oficira
otputeno je iz slube. Na desetine bedno opremljenih tenkovskih i
motorizovanih divizija nemilosrdno je rashodovano. Zadrane su samo
najbolje jedinice. A sve vee i vee koliine novca iz ruskih naftnih prihoda
troene su da bi te manje snage elitnih divizija bile bolje plaene, bolje
opremljene i bolje obuene nego masovna vojska biveg Sovjetskog Saveza.
Dudarev baci pogled na runi sat, a zatim blago potapa pukovnika po
ramenu. Vreme je da krenemo, Pjotre, promrmlja.
Kirienko klimnu glavom. Da, gospodine!"
Kada su se okrenuli da pou, najblii generali zauzee stav mirno i
salutirae.
Dudarev uperi prst u njih. Voljno, gospodo, ree. Upamtite da nisu
potrebne nikakve formalnosti. Na kraju krajeva, ja nisam zaista ovde. Niti
sam ikada bio. Sudei prema kremaljskoj Slubi za odnose s javnou,
trenutno sam na kratkom odmoru u svojoj dai 2 izvan Moskve. Osmeh bez
humora pojavi se na njegovim tankim usnama. Okrenu se i mahnu rukom
prema desetinama tenkova i peadijskih borbenih vozila BMP-3, koji su se
valjali kroz dolinu ispod njih. Niti se bilo ta od ovoga zbilja deava. Sve
to vidite nije nita drugo nego obian san. Operacija ZIMSKA KRUNA je
samo vojna veba na papiru, puka veba generaltaba. Jesam li u pravu?
Okupljeni oficiri se servilno nasmejae.
Prema odrednicama raznoraznih sporazuma o konvencionalnom
naoruanju koje je potpisala Rusija, svi vojni manevri irokih razmera ruske
armije morali su da budu najavljeni nedeljama, pa ak i mesecima, unapred.
Operacija ZIMSKA KRUNA predstavljala je grubo krenje tih sporazuma.
Nijedan strani vojni atae stacioniran u Moskvi nije bio obaveten o njenom
odravanju. A svaki element vebe bio je paljivo vremenski natempiran tako
da se manevri hiljada vojnika i stotina vozila bude preko polja i uma
pokrivenih snegom odvijaju ba u vreme kada na nebu iznad nema nijednog
amerikog pijunskog satelita.
Isto precizno planiranje vremena i sloene mere bezbednosti ubrzo e biti
primenjeni u drugim vojnim vebama velikih razmera du periferije Ruske
Federacije, nedaleko od granica sa Gruzijom, Azerbejdanom i
separatistikim republikama centralne Azije. Svako ko bude postavljao
nezgodna pitanja o tim intenzivnim probama bojnog polja bie obaveten da
Rusija jednostavno sprovodi specijalnu antiteroristiku obuku brzih kopnenih
snaga. Kad obmana postane oigledna, ve e biti kasno. Zapravo, bie
prekasno.
S pukovnikom Kirienkom za petama, Dudarev se spusti niz stepenice
useene u padinu brda u zadnjem delu bunkera. U podnoju stepenita
strpljivo ga je ekao zdepasti, sedokosi mukarac. I on je, ko Dudarev, bio
obuen u jednostavan, tamni kaput i stajao je gologlav na cii zimi.
Ruski predsednik okrenu se ka svom pomoniku. Idi i postaraj se da sve
bude spremno za na odlazak, Pjotre. Dolazim za koji minut.
Pukovnik posluno klimnu glavom. Otiao je ne osvrnuvi se nijedanput
preko ramena. U njegove dunosti spadalo je i da tano zna kada treba da
ode i ta ne treba da uje i vidi.
 Dudarev se okrenu prema sedokosom oveku. Dakle, Aleksej?, upita
tiho. Podnesi izvetaj.
Aleksej Ivanov, njegov stari i pouzdani drug iz KGB, sada je bio ef malo
poznatog odeljenja FSB (ruske Federalne slube bezbednosti, naslednika
nekadanjeg KGB). Na zvaninim emama struktura te organizacije, koje je
ruska vlada putala u opticaj, Ivanovljevo odeljenje nosilo je prilino
dosadan naziv - Kancelarija za vezu sa specijalnim projektima. Meutim,
zaposleni u FSB nazivali su njegov vilajet Trinaesta direkcija i na sve
naine su se trudili da mu ne stanu na put.
Nai prijatelji dojavili su da je Hidra pokrenuta i da sve tee po planu,
ree Aleksej Ivanov ruskom predsedniku. Prve operativne varijante daju
rezultate.
Dudarev klimnu glavom. Odlino. Zatim pogleda navie, pravo u oi
visokog oveka. ta je s onim curenjima informacija koja su ti zadala toliko
muka?
Ivanov se namrgodi. Rupe su... zapuene. Ili se barem tako tvrdi.
Nisi sasvim siguran?, upita ga Dudarev podiui obrvu.
ef Trinaeste direkcije slegnu irokim ramenima. Nemam nikakav razlog
da sumnjam u te izvetaje. Ali, priznajem da mi se ne svia ova igra na
daljinski upravlja. To je nesavren proces. Namrtio se. Moda ak i
opasan.
Dudarev ga potapa razdragano po ramenu. Razvedri se, Aleksej, ree.
Stari naini su mrtvi, a mi moramo da idemo u korak s vremenom.
Decentralizacija i podela moi su ovih dana u modi, zar ne? Oi mu
poprimie ledeni izraz. Osim toga, Hidra je oruje koje je najbolje upotrebiti
s bezbedne razdaljine i s mogunou potpunog poricanja. Je li tako?
Ivanov zaklima glavom. Tako je.
Onda e nastaviti kao to je planirano, ree mu Dudarev. Upoznat si s
rasporedom. Pripazi na nae prijatelje ukoliko je potrebno. Ali nemoj se
direktno meati osim ako ne bude imao drugog izbora. Razume?
Razumem. Tvoja nareenja su jasna, sloi se nevoljno krupniji
mukarac. Samo se nadam da je tvoja vera opravdana.
Ruski predsednik veselo podie obrvu. Vera? Usne mu se zgrie u
kratkom, ledenom poluosmehu. Dragi moj Aleksej, valjda me dobro zna. Ja
nisam pravi vernik. Ne verujem ni u koga i ni u ta. Vera je za budale i
maloumnike. Mudar ovek zna da svetom zapravo vladaju samo injenice i
gola sila.

***

TBILISI, GRUZIJA

Prestonica Gruzije lei u prirodnom amfiteatru, okruena sa svih strana

visokim brdima, naikanim prastarim tvravama, ruevnim manastirima i
gustim umama. Kada bi vreme bilo vedro, kao danas, udaljeni vrhovi
Kavkaskih planina pokriveni snegom videli su se na severnom horizontu,
jasno ocrtani naspram svetloplavog neba.
Sara Ruse, dopisnica Njujork tajmsa, nasloni se na gvozdenu ogradu
balkona svoje sobe na najviem spratu hotela Mariot s pet zvezdica u
Tbilisiju. Iako je imala svega neto vie od tridesetak godina, rano je poela
da sedi; nije htela da farba svoju prirodnu kestenjastu boju, pa joj je kosa
bila skoro sasvim seda. To to je izgledala starije nego to jeste kao da je
delovalo nekako umirujue na vie urednike i potencijalne izvore
informacija. Zamurivi na jedno oko, koncentrisala se na vizir svog
digitalnog foto-aparata i poela da fotografie mase ljudi koje su ispunjavale
iroku aveniju s tri vozne trake u podnoju hotela.
Zumirala je siunu sedokosu enu, koja je visoko iznad glave nosila
ruiasti barjak. S drvene drke vijorile su se crne trake, znak alosti. Suze
su se slivale niz enino izborano lice. Laganim dodirom prsta Ruseova je
zamrznula upeatljivu sliku i uskladitila je u memorijskoj kartici foto-
aparata. Ova fotka bi bez problema trebalo da dospe na naslovnu stranu,
pomisli. Tik pored glavnog lanka, s njenim imenom ispod.
udesno, promrmlja i dalje fotografiui.
Kako to mislite?, upita je hladno visoki mukarac etvrtaste vilice, koji
je stajao pored nje. Bio je to ameriki ambasador u Gruziji.
Svi ti ljudi, objasni Ruseova pokazujui glavom na gomilu Gruzina
ispod njih. Ispod mora ruiastih zastava i plakata, tiha gomila lagano se
gibala na istok, prema zgradi parlamenta. Mora da tamo dole, na ovoj
nepodnoljivoj hladnoi, ima vie desetina hiljada ljudi. Moda ak i vie. A
svi do poslednjeg su ujedinjeni u alosti i bolu. I sve to zbog jednog bolesnog
oveka." Zavrtela je glavom. Bie to udesna reportaa.
Pre bi se reklo uasna tragedija", ree strogo njen pratilac. Za Gruziju
svakako, a moda ak i za itav kavkaski region.
Spustila je foto-aparat i pogledala ga iskosa ispod svojih dugakih
trepavica. Zaista? Imate li neto protiv da mi objasnite zato... na nain koji
bi moji itaoci mogli razumeti, hou da kaem?
Bez spominjanja mog imena?, mirno upita ameriki ambasador.
Rusetova klimnu glavom. Nema problema. Nasmeila se diplomatski.
Recimo da ete u lanku biti spomenuti kao zapadni ekspert upuen u
gruzijsku politiku."
Poteno, pristao je diplomata. Uzdahnuo je. Gledajte, gospoice Ruse,
morate da shvatite da predsednik Javili ovim ljudima predstavlja neto vie
od obinog politiara. On je postao simbol njihove demokratske ruiaste
revolucije, simbol gruzijskog mira, prosperiteta, a moda ak i samog
opstanka drave.
Ambasador mahnu rukom prema udaljenim brdima i planinama. Ova
oblast je vekovima menjala gospodare. O nju su se otimala suparnika
carstva - Persija, Vizantija, zatim Arapi, Turci, Mongoli i, konano, Rusi. ak
i poto se Sovjetski Savez raspao, Gruzija je i dalje bila ruevina, opustoena
etnikim sukobima, korupcijom i politikim haosom. Kada ga je ruiasta
revolucija uvela u predsedniki kabinet, Mihail Javili poeo je sve to da
menja. On je ovim ljudima omoguio da prvi put u poslednjih 800 godina
osete kompetentnu, demokratsku vlast.
A Javili sada umire, izlanu se Ruseova. Od raka?
Moda. Visoki ameriki diplomata sumorno slegnu ramenima. Ali to
niko ne zna zasigurno. Moji izvori u gruzijskoj vladi kau da lekari nisu
uspeli da dijagnostikuju bolest koja ga ubija. Znaju samo da mu vitalni
organi, jedan za drugim, munjevitom brzinom otkazuju.
I ta e se zatim dogoditi?, zapita se naglas reporterka Njujork tajmsa.
Poto Javili umre?
Nita dobro.
Ruseova je insistirala. Mogu li druge oblasti da proglase nezavisnost,
ba kao Juna Osetija i Abhazija? Rat u te dve samoproklamovane
autonomne republike potrajao je godinama i odneo na stotine ivota.
 Ili moda ak da se situacija zaotri i pretvori u jo jedan sveopti
graanski rat?, nastavila je. Posao ratnog izvetaa bio je visokorizian, ali
donosio je slavu i status zvezde novinarstva. A Sara Ruse odvajkada je bila
ambiciozna.
Mogue, priznao je visoki mukarac. Javili nema jasno definisanog
naslednika, barem ne nekoga kom veruju razliite politike frakcije,
nacionalnosti i etnike grupe u Gruziji.
ta je sa Rusima?, pitala je. U Tbilisiju jo ivi podosta Rusa roenih
u Gruziji, zar ne? Ako u gradu i okolini izbiju ozbiljne borbe, nee li Kremlj
intervenisati i poslati vojsku da ih zaustavi?
Ameriki diplomata jo jednom slegnu ramenima. to se toga tie,
gospoice Ruse, oboje moemo samo da nagaamo.
 5

BELA KUA, VAINGTON

Predsednik Samjuel Adams Kastilja povede svog gosta u zamraenu

Ovalnu sobu i upali svetlo. Jednom rukom olabavio je paljivo
zavezanu leptir-manu, a drugom raskopao smoking. Izvoli sedi, Bile, ree
mirno, pokazavi rukom prema foteljama ispred mermernog kamina. Hoe
li da popije neto?
Direktor Nacionalne obavetajne slube Vilijam Veksler brzo odmahnu
glavom. Hvala vam, ali neu, gospodine predsednie. Vitki, telegenini 3
bivi ameriki senator se nasmei ulagivaki, nadajui se da e tako ublaiti
svoje odbijanje. Vai konobari zadueni za vino bili su veoma izdane ruke
tokom veere. Mislim da bi jo jedna aica alkohola prevrila meru.
Kastilja mirno klimnu glavom. inilo se da neki lanovi osoblja Bele
kue gaje preutno uverenje da gostima na zvaninim veerama uvek
treba ponuditi dovoljno konopca da se obese - u ovom sluaju, dovoljno
alkohola da cela regimenta marinaca popada pod sto. Mudri gosti oduprli
su se iskuenju i na vreme odgurnuli vinske ae od sebe. Ne tako
mudri gosti retko su bili pozivani ponovo, bez obzira na to koliko su
uticajni, popularni ili moni.
Bacio je pogled na bogato ukraen zidni sat iz 18. stolea, koji je tiho
otkucavao na zaobljenom zidu kabineta. Pono je odavno bila prola. Zatim
ponovo pokaza rukom Veksleru da sedne, pa se i sam spusti u fotelju
naspram njega. Kao prvo, cenim tvoju spremnost da ostane ovoliko kasno
veeras.
Zaista nije nikakav problem, gospodine predsednie, ree Veksler
dubokim baritonom profesionalnog politiara. Ponovo se nasmei, ovog puta
otkrivi niz savrenih belih zuba. Mada je bio u ranim ezdesetim, na
njegovom osunanom licu bilo je vrlo malo bora. Na kraju
krajeva, gospodine, tu sam da sluim na vae zadovoljstvo.
Kastiljine misli odlutae za tom tvrdnjom. Uzdrman serijom tetnih i
veoma javnih greaka, Kongres je nedavno izglasao zakon o prvoj
veoj reorganizaciji amerikih obavetajnih slubi u poslednjih pedeset
godina. Donoenjem tog zakona, otvoreno je novo mesto u kabinetu - mesto
direktora Nacionalne obavetajne slube. U teoriji, direktor Nacionalne
obavetajne slube trebalo bi da koordinira radom irokog spektra esto
meusobno suprotstavljenih obavetajnih slubi, odeljenja i biroa.
Meutim, u praksi su Centralna obavetajna agencija (CIA), Federalni
istrani biro (FBI), Vojna obavetajna sluba (DIA), Agencija za nacionalnu
bezbednost (NSA) i drugee slube i dalje iza kulisa vodile estoki birokratski
rat kako bi ograniile njegovu mo.
Savladavanje toliko snanog institucionalog otpora zahtevalo je veoma
lukavog oveka snane volje, a Kastilja je poeo ozbiljno da sumnja da
Veksler ima potrebnu snagu volju i mentalne sposobnosti za to. Nije bila
nikakva tajnu da bivi senator nikada ne bi bio njegov prvi izbor za taj
poloaj, ali se Kongres slono opirao i odbijao da odobri naimenovanje bilo
koga osim oveka iz vlastitih redova. Poto imaju nominalnu kontrolu nad
budetom za sve obavetajne slube od preko 40 milijardi dolara, Senat i
Predstavniki dom bili su veoma zainteresovani za to da poloaj direktora
Nacionalne obavetajne slube pripadne nekome koga poznaju i kome veruju.
Veksler je vie od 20 godina sluio kao senator jedne od manjih drava
Nove Engleske. Za to vreme postigao je ozbiljan, iako relativno
nepoznat zakonodavni rekord, i izgradio reputaciju pristojnog i vrednog lana
raznih kongresnih komiteta koji nadgledaju oruane snage i
obavetajne agencije. Tokom tih godina slube stekao je mnotvo prijatelja i
vrlo malo ozbiljnih neprijatelja.
Dobra veina u Senatu verovala je da je on savren izbor za efa
amerike obavetajne zajednice. Kastilja je lino bio ubeen da je Bil
Veksler jezivo uglaena i dobronamerna osoba koju je lako kontrolisati i jo
lake na nju uticati. to je znailo da su reforme u cilju modernizacije i
jaanja rukovoenja amerikim obavetajnim operacijama u stvari samo
dodale jo jedan sloj birokratije itavom sistemu.
 ta tano mogu da uinim za vas, gospodine predsednie?, upita
konano direktor Nacionalne obavetajne slube prekinuvi tiinu. Ukoliko je
bio zbunjen predsednikovom odlukom da ga odvue u stranu za
vreme zvanine veere u Beloj kui kako bi ugovorio ovu neobinu i krajnje
neregularnu nonu konferenciju, on je to dobro skrivao.
elim da preusmeri nae napore u sakupljanju i analiziranju
informacija, ree mu predsednik direktno. Svialo mu se to ili ne, shvatio je
da mora da pokua da dela kroz ovog oveka - barem za sada.
Veksler upitno podie obrvu. U kom smislu?
elim da se vie panje obrati na politika i vojna zbivanja u Rusiji i na
dogaaje u manjim dravama oko njenih granica, ree mu Kastilja. A to e
zahtevati opsene izmene u preraspodeli satelitskog vremena, prioriteta
SIGINT-a 4 i zadataka analitiara.
Rusija? Veksler je bio zabezeknut.
Tako je.
Ali, Hladni rat je odavno zavren, protestovao je direktor Nacionalne
obavetajne slube.
Tako su mi kazali, ree suvo Kastilja i nagnu se napred u fotelji.
Gledaj, Bile, iz mnotva geopolitikih razloga mnogo toga smo progledali
kroz prste naem dobrom prijatelju Viktoru Dudarevu, zar ne? ak i ako je
to znailo da okrenemo glavu na drugu stranu prema nekim gadnim potezima
koje je uinio protiv sopstvenog naroda?
Veksler nevoljno klimnu glavom.
Pa, nevolja je u tome to je Dudarev, dok su nama bile vezane ruke u
Avganistanu, Iraku, i desetak drugih vukojebina irom zemaljske kugle, imao
pune ruke posla gradei novu autokratiju u Rusiji, sa sobom kao vrhovnim
vladarem. A to mi se ne svia. Nimalo mi se ne svia, doavola.
Rusi su nam bili izuzetno korisni kao saveznici u borbi protiv Al kaide i
ostalih teroristikih grupa, istaknu direktor Nacionalne obavetajne slube.
CIA i Pentagon kau da smo pribavili pozamanu koliinu korisnih
informacija zahvaljujui njihovom ispitivanju zatvorenika u eeniji.
Kastilja slegnu irokim ramenima. Svakako. Zatim uputi drugom
oveku sarkastini osmeh. Meutim, doavola, ak e ti i ulini
razbojnik pomoi da ubije zvearku - sve dok ste obojica zaglavljeni na dnu
istog kanjona. To svakako ne znai da bi trebalo slepo da mu veruje.
Gospodine predsednie, elite li da kaete da Rusija ponovo postaje
aktivni neprijatelj Sjedinjenih Drava?, upita oprezno Veksler.
Kastilja s mukom obuzda vlastiti temperament. elim da kaem da mi se
ne svia da slepo verujem tipu kao to je Viktor Dudarev. A u ovom trenutku
obavetajne analize koje dobijam od CIA i ostalih agencija u velikoj meri
podseaju na iseke iz novina sakupljene na brzu ruku.
Direktor Nacionalne obavetajne slube se slabano nasmei. Isto to
sam rekao svom osoblju, priznade. ak sam i prosledio te albe do
raznih nadlenih komiteta za koordinaciju saradnje izmeu slubi.
Kastilja se namrti. Nadleni komiteti za koordinaciju saradnje izmeu
slubi? Rukovoenje slubama putem memoranduma i komiteta? A ovaj tip
je navodno trebalo da oine korbaem po CIA i ostalim
obavetajnim slubama? Divota. Naprosto predivno. Kastilja zakrguta
zubima. I?
Oigledno, postoje... pa... izvesni problemi u pojedinim
analitikim odeljcima, odgovori Veksler s oklevanjem. Jo uvek nemam sve
potrebne detalje, ali su mi kazali da se nekolicina naih najboljih strunjaka
za Rusiju ozbiljno razbolela u protekle dve sedmice.
Kastilja ga prostreli pogledom. Moda bi bilo najbolje da me detaljno
uputi u situaciju, Bile, ree mu turobno. Od samog vrha, i to od
ovog trenutka.

MOSKVA

Napolju se potpuno razdanilo. Samrtniko bledi zraci zubatog sunca

odbijali su se od zaleene povrine reke Moskve i vetrobrana automobila i
kamiona koji su mileli u oba pravca preko mostova to su se videli s prozora
kule Kotelnieskaje. Tretanje sirena ulo se ak i na dvadeset etvrtom
spratu. Jutarnji saobraajni krkljanac u ruskoj prestonici bio je u punom jeku.
Plavokosi ovek sedeo je za radnim stolom i ponovo pregledao niz
ifrovanih imejl poruka prispelih u proteklih nekoliko sati. Uglavnom su bile
kratke, najee su sadrale samo ime i naslov, lokaciju i saeti izvetaj o
zdravstvenom stanju u jednom redu:

MARUK, A., GENERAL-POTPUKOVNIK, SEVERNI KOMANDNI

GENERALTAB, UKRAJINA - ZARAEN. STANJE: NA SAMRTI.
BRAJTMEN, H., SPECIJALISTA ZA SIGINT, GLAVNI
KOMUNIKACIONI TAB VLADE VELIKE BRITANIJE, ELTNEM -
ZARAEN. STANJE: MRTAV.
JAVILI, M., PREDSEDNIK, REPUBLIKA GRUZIJA - ZARAEN.
STANJE: NA SAMRTI.
SANDKVIST, P., STARIJI POLITIKI ANALITIAR, CIA, LENGLI,
SAD - ZARAEN. STANJE: MRTAV.
HAMILTON, D., UPRAVNIK, A2 (RUSKA GRUPA), NSA, FORT
MID, SAD - ZARAEN. STANJE: NA SAMRTI.

Spisak bolesnih, umiruih i ve mrtvih osoba nastavljao se dalje, s vie

od trideset imena mukaraca i ena sveukupno. Proitao ga je do kraja
s dubokim zadovoljstvom. Bile su potrebne godine mukotrpnog istraivanja
da se usavri bioloko oruje nazvano Hidra - vrhunski precizan tihi ubica.
Meseci pripreme utroeni su na odabir meta za prve varijante Hidre, a zatim
na pronalaenje naina da se ona neprimetno isporui izabranim rtvama. Jo
nekoliko meseci potroeno je u potajnom sakupljanju materijala neophodnih
za izradu svake posebno prilagoene varijante oruja. Svo to sloeno
planiranje i opasan posao sada su konano urodili plodom.
U retrospektivi, pomisli on smireno, preliminarni testovi u Moskvi bili su
uglavnom nepotrebni i predstavljali su traenje resursa i rizik po bezbednost
operacije, ali je tvorac Hidre insistirao na tome da se testiranje sprovede.
Kontrolisani eksperimenti u sterilnom okruenju laboratorije slaba su zamena
za probe na ivim ljudima na terenu, rekao je. Jedino ako oslobodite Hidru
na nasumino odabrane mete moe se pouzdano zakljuiti da drugi lekari i
bolnice koji nisu upueni u tajnu nisu kadri da otkriju izum niti da izlee
zaraene.
ovek sa ifrovanim imenom Moskva Jedan zavrte glavom. Vulf Renke
je bio briljantan, bezobziran i, kao i uvek, vrsto odluan u nameri da
istera stvari po svome. Sponzori projekta Hidra su na kraju popustili pred
njegovom gvozdenom voljom, eljni da se lino uvere odgovara li uinak
oruja Renkeovim razmetljivim tvrdnjama. Pa, odgovarao je, ali cena je bila
to to su se doktori Kirjanov i Petrenko uzbunili i odjurili da upozore Zapad.
Slegnuo je ramenima. Kakve to, uopte, veze ima? Kirjanov i Petrenko su
mrtvi. A uskoro e im se pridruiti jedini zapadnjak s kojim su podelili svoje
strahove.
Uzeo je telefon i pozvao lokalni broj.
Ledeni i razgovetni glas javio se ve posle prvog zvona. Dakle?
Prva faza je najveim delom zavrena", mirno ree plavokosi mukarac.
Jesi li obavestio Ivanova?
Sino sam mu dao preliminarni izvetaj, odgovori ovaj. Pre nego to je
otiao da se pridrui Dudarevu na manevrima ZIMSKA KRUNA. Detaljnije
u ga obavestiti poto se vrati u Moskvu.
Pretpostavljam da je na prijatelj iz Trinaeste direkcije bio zadovoljan?,
upita glas s drugog kraja veze.
Sumnjam da bi Aleksej Ivanov bio mnogo zadovoljniji da je na mom ili
tvom mestu, zajedljivo ree ovek poznat kao Moskva Jedan.
,,Nesumnjivo, odgovori glas. ,,Na svu sreu, njegov gazda je znatno
razumniji i predusretljiviji. A sad, koliko brzo moemo da
zaponemo sledeu fazu? Nai prijatelji moraju da znaju kada mogu da
pojaaju svoje vojne pripreme.
Plavokosi proveri poslednji izvetaj na ekranu monitora, koji mu je
poslao lino Vulf Renke. Bilo bi najbolje da se lino posavetuje s naunikom
pre nego to po kuriru poalje naredne varijante Hidre. Bie mi
potreban avion s aerodroma eremetjevo 2 kasno veeras.
Srediu to.
Onda bi trebalo da budem u Hidrinoj laboratoriji ve sutra zorom.
 6

PRAG

S malom putnom torbom za najneophodnije stvari i torbom s laptopom,

prebaenom preko ramena, Smit se progura kroz gungulu pozornika i
saobraajnih policajaca, koji su se vraali na posao posle jutarnje pauze.
Prohladni vazduh pokulja kroz otvorena ulazna vrata policijske stanice
Konviktska, donosei sa sobom odvratan smrad benzina i dizela, koji se
zadrao u lavirintu uzanih uliica Starog grada.
Don zakorai na plonik i smesta oseti kako ga obavija ledena praka
zima. Stao je i dunuo u ake u pokuaju da ih zagreje, alei zbog gubitka
kone jakne, toliko iscepane i natopljene vodom da joj nije bilo spasa. Pre
nego to je iziao iz stanice, presvukao se u farmerke i crnu rolku, ali ga je
tanka siva vetrovka, koju je obukao preko rolke, slabo titila od estoke
hladnoe. Dok je duvao u ake, pogledom je pretraivao okolinu.
Tamo, pomisli.
Na suprotnoj strani ulice, tano preko puta policijske stanice, krupni,
miiavi i bradati mukarac oputeno se naslanjao na stranu parkiranog
taksija kode sedan eke proizvodnje. Taksi je, ispod sloja skorelog blata
i prljavtine, bio toliko izgreban i ulubljen od mnogih saobraajnih nesrea,
da je bilo teko rei gde se zavrava originalna boja vozila i zapoinje
zatitni sloj farbe. Voza je odmerio Smita od glave do pete, ishraknuo se,
pljunuo na trotoar, a zatim se uspravio do pune visine. Hej, gospodine!,
pozva ga na engleskom s tekim naglaskom. Da li vam je potreban taksi?
Moda, odgovori mu Smit oprezno prelazei preko ulice. Da li je ovaj
ogromni medved od oveka bio njegov obeani kontakt? Koliko biste mi
naplatili vonju do aerodroma?
Bilo je to prirodno pitanje. Praki nezavisni taksisti bili su ozloglaeni po
tome to su nesmotrenim i naivnim turistima naplaivali dvostruko, pa ak i
trostruko vee cene od uobiajenih. ak je i kratka vonja do jedinog
gradskog meunarodnog aerodroma Ruzinje neopreznog posetioca mogla da
kota pozamanu svotu novca.
Gorostas se iroko osmehnu, otkrivi zube poutele od duvana.
Bogatom biznismenu vonju bih naplatio hiljadu kruna. Spustio je glas.
Ali uenjaku poput vas? Siromanom profesoru? Nita. Neete mi platiti
nita.
Smit se donekle opusti. Uenjak je bila lozinka koju je Klajn odabrao za
ovaj susret. To je znailo da je ovaj neotesani i buni taksista, uprkos
spoljanjem izgledu, zapravo pijun u slubi Tajne Jedan, aktiviran da
pomogne Smitu da u jednom komadu izie iz eke Republike. ustro
klimnu glavom. Dobro. Dogovorili smo se. Hajdemo.
Osvrnuvi se poslednji put oko sebe, Smit skliznu na zadnje sedite i
saeka da voza zasedne na sedite iza volana. koda se zaljulja od
rmpalijine teine.
Pre nego to je ubacio u brzinu, taksista se osvrnu preko ramena kako bi
pogledao Amerikanca direktno u oi. Reeno mi je da elite da bezbedno i
diskretno stignete do aerodroma Ruzinje, ree.
Tako je.
I da moda postoje ljudi koji ne ele da se to dogodi? Tano?
Smit stisnu usne i ponovo klimnu glavom bez rei.
Ljudina se ponovo iroko nasmei. Ne brinite, uenjae. Sve e biti u
redu. Moete da se oslonite na Vaclava Maseka. Otkopao je dreavo-
crvenu skijaku jaknu taman toliko da Don vidi drku pitolja u futroli
smetenoj u pregibu ramena i melodramatino namignu. I na mog malog
prijatelja ovde, ukoliko doe do bilo kakve nevolje."
Smit potisnu instinktivnu potrebu da se zabrinuto namrti. ef Tajne
Jedan ga je upozorio da ne oekuje previe. Mogu ti poslati samo jednog
oveka, Done, rekao mu je Klajn. On je obian kurir, a ne terenski
operativac, ali je uglavnom pouzdan.
Smit naini mentalnu zabeleku da kae Klajnu da aurira dosije o
Maseku. inilo se da je bradati din isuvie razmetljiv i odve eljan da
mlatara unaokolo svojim skrivenim orujem. Bila je to potencijalna nevolja.
Takvo ponaanje moglo je da znai samo dve stvari: da se eki taksista
estoko plai i pokuava bunim hvalisanjem da sakrije napete ivce ili da je
previe agresivan i da jedva eka priliku da dokae kako je spreman za
znatno zahtevnije zadatke.
Ostao je miran dok je taksista vozio kroz lavirint uliica Starog grada,
preko Vltave pa vijugavim putem istono od Prakog zamka, masivnog
kompleksa crkava, manastira, tornjeva i vladinih zgrada, starog nekoliko
vekova. Taksista nije usta zatvarao tokom itave vonje, pokazajui i
komentariui turistike atrakcije, psujui masno druge vozae i ponavljajui
da sasvim fino napreduju.
Definitivno su ivci u pitanju, zakljui Smit. Uprkos masivnoj grai i
bunom hvalisanju, Masek je iznutra, u stvari, bio mali, preplaeni ovek.
eki taksista je moda bio odlian tajni kurir, ali Klajn nije trebalo da trai
od njega da iskorai iz bezbedne senke. Budi fer, Done, podseti samog sebe.
Ovaj tip verovatno zna da je grupa ubica ve jednom pokuala da te ubije, i
da e najverovatnije to pokuati ponovo.
Uzdahnuo je. Doavola, i sam je bio poprilino nervozan. Zagleda se kroz
prozor, smirujui nerve posmatranjem uredno potkresanih vrtova s obe strane
druma. Krov graevine Belveder, divne kraljevske letnje kue sagraene u
periodu renesanse, uzdizao se iznad kronji okolnog drvea, prekriven
zelenkasto-plavim bakarnim krovom.
Nekoliko minuta poto se zaputila nizbrdo, severno od zamka, koda je
prela treinu puta, ula u prometni kruni tok i izala na iroki bulevar
prema zapadu. Smit se uspravi u seditu. Nalazili su se na bulevaru
Evropska, modernoj saobraajnici, koja je vodila pravo ka aerodromu. S leve
strane video se kola prigradskih kua, kola i nevelikih industrijskih
parkova. S desne strane pruao se lanac od tri brda, krunisana zimzelenim
drveem, hrastovima i bukvama, i strmo se uzdizao nad nizvima razbacanih
kua i prodavnica. Ti poumljeni vrhovi protezali su se prema severu i
istoku, prema reci koja se nalazila iza njih.
Masek ubrza prelazei ak i preko najvee dozvoljene brzine.
Saobraajni znakovi, koji su proletali pored taksija, upozoravali su da je
aerodrom udaljen svega nekoliko kilometara.
Don je uskoro kroz ogoljene kronje drvoreda du severne strane
bulevara Evropska nazreo uzano vetako jezero. Teren s druge strane jezera
pretvarao se u iskrzani, izlomljeni pejza tamnih uma i sivih litica od
peara.
To je Divoka arka, dolina Divlje arke, mesto legende i nasilja,
objasni mu taksista vano, klimajui masivnom glavom ka senovitom
kanjonu, vidljivom s druge strane povrine sivo-zelene vode. Neki kau da
su mukarci i ene nekada davno, u osvit istorije, vodili tamo okrutan i krvav
rat. Bio je to rat za apsolutnu vlast i nadmo. Legenda kae da je prelepa
mlada ratnica po imenu arka namamila glavnog vou mukaraca u tu umu.
Tamo je vodila ljubav s njim, omamila ga jakim piem a zatim ga je umorila
dok je spavao.
Smit se naceri. Nije ba veselo mesto, pretpostavljam.
Masek slegnu irokim ramenima. Pa, zapravo, danas je to prirodni
rezervat. Mnogi Praani tamo idu na plivanje i kampovanje tokom leta, kada
je toplo. Mi, esi, moda jesmo romantici, ali smo i veoma praktini.
Crvena top-svetla iznenada se upalie na vozilu pred njima, koje je naglo
usporavalo. Niz narandastih unjeva prostirao se preko bulevara, zatvarajui
brze kolovozne trake ka zapadu. Prenosni semafor, postavljen pored puta,
treptao je i ponavljao svetleu poruku na ekom jeziku.
Sranje, promumla Masek. Skinuo je nogu s gasa i snano nagazio
konicu kode. Taksi naglo ukoi. Mrtei se i gunajui sebi u bradu,
iznenada je skrenuo u zakrenu desnu traku, na silu se udenuvi u sve ui
prostor izmeu starog volvoa i ganc novog audija. Automobilska sirena
zatreta iza njih u znak protesta.
Smit se nagnu napred. Radovi na putu?, upita mirno. Ili saobraajna
nesrea?
Nita od toga, odgovori mu gorostas nervozno grizui donju usnu. Na
znaku je pisalo da je policija postavila specijalni saobraajni kontrolni punkt
i da moramo biti spremni da stanemo.
ta trae?, upita ga Don.
Masek ljutito zavrte glavom. Nemam pojma. Pijane vozae? Drogu?
Ukradenu robu? Ili moda samo elave gume i neispravne farove. Zglavci
prstiju mu pobelee od siline kojom je stezao volan. Bilo ta od
gorenavedenog moe da bude u pitanju. eke vlasti veoma uivaju u tome
da nam naplauju saobraajne kazne.
Smit se zagleda napred kroz vetrobransko staklo dok je automobil mileo
dalje. Bili su otprilike stotinak metara udaljeni od izlaza sa bulevara po
imenu Divoka arka. Izlaz se otvarao ka znatno uem sporednom drumu, koji
je zavijao i nestajao u oblinjoj umi. Usamljeni policajac, odeven u crnu
zimsku jaknu, iljastu kapu i plave pantalone za sneg, kakve nose pripadnici
eke policije, stajao je tamo stajao i ritmino mahao jarkonarandastom
palicom signalizirajui vozilima da nastave dalje. Povremeno bi iskoraio
uzdignute ruke i pokazao nekom automobilu ili kamionu koji su dolazili da
skrenu na izlaz pored njega, naglaavajui svoja nareenja kratkim i otrim
trzajima palice.
Amerikanac ga je pomno posmatrao, traei obrazac u nainu na koji je
odabirao vozila. Namrti se jer nije uspeo da otkrije nijedan. inilo se da
smoreni policajac dozvoljava veini automobila i kamiona da prou pored
njega i da tek povremeno skree po koje vozilo sa bulevara. To je znailo da
je ovo verovatno bila samo nasumina provera.
Verovatno.
Sranje, ponovo promumla Masek kada je policajac trznuo palicom
prema njima, izdvajajui ih iz kolone. Smrknuti taksista otro okrenu nadesno
volan kode. Skrenuli su na izlaz, pratei kratku kolonu drugih vozila i
kamiona, koje je policajac ranije odvojio s bulevara Evropska.
Smit se osvrnu i baci pogled kroz zadnji prozor automobila. Crni
mercedes sa zatamnjenim prozorima skrenu na prilazni put tik iza njihove
kode. Mrtei se, ponovo okrenu glavu napred.
Sada su se nalazili meu drveem. Zraci sunca probijali su se kroz
ogoljene grane iznad njihovih glava. Policijski kontrolno-propusni punkt
nalazio se tano ispred njih. Smit ugleda jo dva neobeleena automobila,
takoe kode domae proizvodnje, parkiranih blizu jo jednog niza
narandastih saobraajnih unjeva.
Dvojica uniformisanih policajaca stajala su tamo i oigledno postavljala
po nekoliko brzih pitanja vozaima svakog vozila pre nego to su ih putali
da prou.
Jedan policajac prie taksiju. Izgledao je odve matoro za svoj in i imao
je mravo, usukano lice. Ispod iljate kape oi su mu bile bezizraajne.
Pognu se i odseno pokuca na prozor s vozaeve strane.
Masek je brzo spustio staklo.
Policajac isprui ruku. Pokai mi vozaku i dozvolu za taksi, naredi
odseno na ekom.
 Krupni ovek ga uurbano poslua, pruajui mu potrebna dokumenta.
Vidno nervozan, ekao je zabrinuto dok je policajac pregledao isprave.
Oigledno zadovoljan, policajac usukanog lica prezrivo baci dokumenta
natrag u Masekovo krilo. Zatim je pogledao ka zadnjem seditu. Jedna tamna
obrva mu se upitno podie. Ko je ovaj tip? Stranac?
Smit je drao jezik za zubima.
Niko vaan. Ameriki biznismen, ini mi se. Obian putnik kojeg vozim
na aerodrom, promrmlja Masek u odgovor. Gorostas se sada ve vidno
preznojavao. Sitne grake znoja orosie mu elo. Smit je mogao da oseti
kako strah narasta u taksisti, nagrizajui mu samopouzdanje i samokontrolu.
Kae da ima let iz zemlje ovog jutra.
Ne panii, ree mu nezainteresovano policajac i slegnu ramenima.
Amerikanac e stii na aerodrom na vreme.
Znai, moemo da idemo?, upita taksista s nadom u glasu.
Ne jo, prijatelju. Plaim se da danas nije tvoj srean dan. Vlada je
usvojila jo jedan zakon o bezbednosti motornih vozila, naroito taksija. To
znai potpunu inspekciju. Okrenu se i pozva kolegu. Hej, Edvarde! Mi
emo pregledati ovog ovde.
Smit je zamirio. Neto u profilu ovog oveka podstaklo mu je neto u
podsvesti i alarmiralo ga. Pogledavi pomnije, primetio je rupicu kao od
pirsinga na ovekovoj unoj resi. To je udno, pomisli. Koliko sredovenih
ekih pandura nosi minue van dunosti?
Policajac ponovo pogleda Maseka. Parkiraj se tamo, ree mu i pokaza
rukom na prostor izmeu dva neobeleena automobila parkiranih uz ivicu
puta. A onda samo sedi i opusti se. Otii e odavde im zavrimo pregled.
Da. Da. Naravno. Taksista se drhtavo osmehnu i pokorno zaklima gore-
dole masivnom glavom. Potom odveze kodu na travnati deo sa strane
puta, paljivo se ugnezdi izmeu dva parkirana automobila, a zatim se mai
rukom za kontakt-bravu kako bi iskljuio motor. Ruke su mu drhtale.
Nemoj, ree mu naglo Smit i dalje zagledan kroz prozor. Ostavi motor
neka radi. Dvojica ekih policajaca sada su bila nagnuta nad sputenim
prozorom crnog mercedesa i razgovarala s vozaem. Iza mercedesa nije
bilo drugih vozila koja su ekala da prou kroz kontrolno-propusni punkt.
Pristupni put oivien drveem iza njih je bio skroz prazan.
Smit zavrte glavom, ljut na samog sebe. ta je to prevideo? Ono zvonce
za uzbunu u njegovom umu postajalo je sve glasnije. Zakljuio je da je
kucnuo as za bezbednu igru. Daj mi pitolj, Vaclave, ree tiho vozau.
Smesta.
Moj pitolj?" Oi krupnog oveka iskolaie se od iznenaenja. Oprezno
je bacio pogled preko ramena. Zato?
Recimo samo da bih eleo da izbegnem bilo kakve nesrene sluajeve,
odgovori mu Don, vodei rauna da govori tiho. Nije bilo svrhe da plai
Maseka bez razloga - ne jo, u svakom sluaju. Bar dok ne shvati zbog ega
njegovi bori se ili bei instinkti toliko snano udaraju po vratima njegove
svesti Mozak mu je grozniavo radio. Ima li dozvolu za noenje tog
oruja?
Masek s oklevanjem odmahnu glavom.
Divno. Ba divno. Smit se namrti. Sluaj, ovi panduri ve trae
nevolju. Biti kanjen zbog neeg ko to je pregoreli far je dovoljno loe,
prava gnjavaa. Ali da li stvarno eli da te strpaju u mardelj zbog
nezakonitog posedovanja vatrenog oruja?
Taksista preblede ispod zamrenog klupka brade. Progutao je knedlu.
Ne, ne elim, priznao je. Kazne za takve prekraje su veoma... rigorozne.
Onda ga daj meni, ree mu Smit energino. Pusti da se postaram za
ovo.
Masek posluno otkopa jaknu i izvadi pitolj iz futrole smetene u
pregibu ramena. Velike ake sada su mu jo jae drhtale.
Don posegnu rukom preko sedita i uze oruje pre nego to je Masek
uspeo da ga ispusti na pod. Bio je to automatski CZ-52 eke proizvodnje,
koji je koristio municiju kalibra 7.62 mm kao i sovjetski tokarev iz Drugog
svetskog rata. Na hiljade komada nekadanjeg standardnog naoruanja vojske
Varavskog pakta prodato je privatnim licima kao vojni viak - i legalno i
ilegalno. Smit proveri da je oruje bezbedno zakoeno pre nego to je izvadio
okvir s municijom. U malom areru bilo je osam metaka, standardna
koliina municije za oruje ovog tipa. Vratio je okvir u pitolj i ponovo bacio
pogled kroz prozor.
Dvojica ekih policajaca uspravljala su se polako kraj crnog
mercedesa. Poto su razmenili nekoliko priguenih rei, slono se okrenue
i pooe prema parkiranom taksiju.
Smit se ukoio.
 Lica dvojice policajaca pretvorila su se u stroge i neitljive maske,
potpuno liene bilo kakvih emocija. Kao da je nekakva uasna sila zbrisala
sa njihovih lica sve tragove ovenosti, ostavivi samo povrinske crte lica,
ali uklonivi sve tragove ivota i linosti. Jedan od njih, stariji policajac koji
je malopre proverio Masekova dokumenta, oputeno je spustio desnu ruku i
izvadio pitolj iz futrole na boku.
I Donu iznenada svanu gde je ve video tog oveka.
Na Karlovom mostu, shvatio je smrknuto. Kako odstupa unazad pred
izbezumljenim, oajnikim zamasima Valentina Petrenka odmah poto je zario
no duboko u stomak ruskog naunika. Kao i njegova dvojica sauesnika,
ovek usukanog lica nosio je tada siunu srebrnu minuu u obliku lobanje
u desnom uvetu.
Ovaj policijski kontrolno-propusni punkt bio je zamka, briljivo
pripremljen poligon za ubijanje.
Na jedan dugaak, straan trenutak inilo se da je vreme stalo, ali
Smitovi istrenirani refleksi odmah su proradili. Oseaj za kretanje i
sposobnosti da dela pokuljae natrag u zamrznuti svet oko njega. Vozi nas
odavde!, dreknu na Maseka. Ovo je zamka! Krei! Krei!
Uasnuti gorostas ubaci menja u brzinu, nagazi na papuicu za gas i,
gledajui unazad, pokua da pronae dovoljno prostora za manevrisanje kako
bi isterao auto na uzani kolovoz. Smit otkoi i repetira pitolj koji je uzeo od
Maseka, ubacivi pri tome metak iz magacina u cev.
Zatim bi odbaen napred kad se taksi zakuca u automobil parkiran pozadi
i stade. Staklo i pokidani metal zakripae. Uzdrman sudarom, motor kode
zadrhta i ugasi se.
Masek oajniki zapetlja oko kontakt-brave pokuavajui da oivi svoj
izlupani taksi.
Ve je prekasno, pomisli Smit naglo, posmatrajui kako ovek usukanog
lica, kao u usporenom kadru na filmu, podie ruski makarov i niani u
metu. Drugi lani pandur takoe je izvadio pitolj. Dovraga.
Don se ve bacio postrance ka vratima s desne strane kada se staklo
prozora na levoj strani taksija rasprsnulo u paramparad. Krhotine uletee
unutra, noene silinom nekoliko hitaca ispaljenih brzo i iz neposredne blizine.
Jedan metak pogodi Maseka tano iznad levog uveta. Rmpalijina glava je
eksplodirala, razneta metkom s bakarnom kouljicom, koji se kretao brzinom
veom od 300 metara u sekundi. Krv i komadii kosti isprskae prednje
sedite i kontrolnu tablu kode.
Drugi rafal zario se u sedite prekriveno platnom blizu Smita i pokidao
zamreno klupko navoja i opruga. Hici rikoetirae o asiju taksija i poletee
navie, praeni kiom varnica, oprljenih komada pokidane tkanine i opiljcima
od usijanog metala. Isuse! Smit zgrabi ruicu, otvori zadnja vrata i baci se na
tlo.
Brzo se otkotrlja udesno i pridie u uanj iza zadnje desne gume taksija.
Rizikovao je i bacio brz pogled preko desnog ramena. Nedaleko od njega
teren je padao, sputajui se otro sve dublje u okolnu umu. Od drvea
uglavnom su tu bili prastari hrastovi i bukve, visoki i golih grana naspram
tmurnog, oblanog neba. U blizini nije bilo maltene nikakvog iblja, samo
aica niskih mladica i sparuenog korova.
Nedovoljno zaklona, pomisli trezveno Don. Samo ogoljena stabla. Ma
ko da krene za njim, nee morati da se pomui da bi ga pogodio. Ako odlui
da potri, morae da sebi nekako obezbedi pristojnu poetnu prednost.
Jo pucnjeva se prolomi kroz vazduh, a koda se otro zaljulja,
pogoena nekoliko puta. Jo stakla se rasprsnu. Jo metala se pokida. Meci
su se odbijali od motora i karoserije i zabijali se u okolna stabla, kidajui
grane i granice.
Smit je udahnuo. Jedan. Dva. Tri. Sad.
Drei pitolj obema rukama, pridie se iza zadnjeg dela taksija.
Munjevitim pogledom prelete s leva nadesno, traei ljude koji su pokuavali
da ga ubiju. Tamo! Jedan lani policajac, onaj stariji, stajao je svega nekoliko
metara dalje i postojano zasipao mecima iz svog oruja taksi od prednjeg do
zadnjeg dela.
Smit se munjevito okrenu prema njemu. Nian pitolja eke proizvodnje
zaustavi se na grudima napadaa. Pritisnuo je okida, a pitolj se jednom
oglasi, pa cev polete navie kad se povratna opruga povukla unazad,
ubacujui naredni metak u cev. Brzo je spustio nian oruja natrag na metu i
ponovo opalio.
Krv iknu kroz vazduh. Dvaput pogoen, revolvera usukanog lica okrete
se prema Amerikancu, koji ga je upucao. Usta mu se razjapie u
zabezeknutoj neverici. Potom je lagano pao na kolena i sruio se licem na
drum. Lokva crvene krvi rairi se po crnom asfaltu.
 Njegov kompanjon, mlai i krupniji ovek, baci se potrbuke na zemlju.
Smrknutog lica, smesta je zapucao ka Smitu ne potrudivi se da paljivo
nacilja. Oigledno je pucao nasumice u pokuaju da natera Amerikanca da se
povue nazad u zaklon.
Metak iz ruskog makarova prozvida kroz vazduh tik pored Smitovog
uveta. Drugi metak se zari u vrh prtljanika taksija, ostavivi uarenu
brazgotinu preko zaralog metala i oljutene boje.
Ignorisao ih je. Opisao je kratak luk svojim pitoljem, a onda ga uperio u
revolveraa opruenog na zemlji. Ispalio je jo dva hica. Prvi je promaio za
dlaku, pa se razletee odbijeni komadii asfalta i ljunka. Ali je drugi metak
kalibra 7.62 mm razneo vrh lobanje mlaeg revolveraa.
Jeziva tiina spusti se na maleni proplanak.
Smit polako odahnu, jedva verujui da je jo iv. Mogao je da oseti kako
mu srce ludaki tue, postepeno usporavajui dok mu se puls smirivao. ta
sad, zapita se.
Iznenada zau kako se vrata automobila otvaraju. Ljudi iz crnog
mercedesa izlaze napolje, shvatio je. I dalje kleei iza taksija izreetanog
mecima, okrenuo se u stranu. Spazio je krajikom oka kako se dvojica
mukaraca, odevena u debele braon kapute i ubare, sputaju u zaklon iza
velike limuzine. Bili su teko naoruani. Svaki je u rukama drao automat
hekler i koh MP5K.
Smit napravi grimasu. Uzano lice jednog mukarca bilo je prekriveno
zavojima, koji su, nema sumnje, skrivali osakaene ostatke nosa koji je Smit
slomio jue na Karlovom mostu. Dakle, sueljavao se s dvojicom
neprijatelja, i nije bilo nikakve anse da ih iznenadi.
Bacio je pogled na pitolj, koji je stezao obema akama. U areru su
ostala jo svega etiri metka. Zavrteo je glavom. To ni izbliza nije bilo
dovoljno. Svakako ne protiv dva automatska oruja, koja su bez po muke
mogla da pretvore taksi iza kojeg se skrivao u hrpu zdrobljenog metala.
Ostajanje ovde znailo bi sigurnu smrt. Bilo je vreme da krene.
unuo je iza unitene kode. Potom je, nisko pognut, otrao dalje,
kliznuvi preko ivice strme padine, koja je vodila nanie u Divoka arku,
senkama ispunjenu dolinu Divlje arke.
 7

Georg Lis se polako pridie iza ,,mercedesa, paljivo osmatrajui niz

kratku cev automata MP5K. Prstom je stezao okida.
Nita se nije kretalo po uzanom delu druma ili iza taksija izreetanog
mecima, nakrivljenog pod neobinim uglom preko bankine. Lice mu se
smrknu. Dvojica njegovih najboljih agenata leala su na zemlji. Obojica su
bili mrtvi, pokoeni mecima tog prokletog Amerikanca. Krajevi usana mu se
obesie od muke. Najpre skoro potpuna katastrofa na Karlovom mostu, a
sada i ovaj fijasko. Zaseda koju je isplanirao trebalo je da bude savrena,
puko ubistvo nenaoruanog oveka ko kad se vodi ovce na klanje. Umesto
toga, pretvorila se u pravi pravcati fijasko. Gde li je samo taj avo Smit
nabavio vatreno oruje?
Jo uvek intenzivno gledajui u uniteni taksi, Lis je nepokretno stajao i
ekao na neto, bilo ta, u ta bi pucao. Iznenada zau zvuk krckanja lia i
granica negde u umi s druge strane puta. Amerikanac je ve beao, kreui
se pravo u dolinu arka. ta bi mu ljudi u Moskvi kazali ako mu Smit sada
izmakne iz aka? to je jo vanije, pomisli, ta bi mu uradili?
Dragomire!, obrecnu se na svog ofera. Pozovi Eugena i kai mu da
doe ovamo s glavnog puta. Pokaza glavom ka dvojici mrtvaca u
uniformama eke policije. Ubacite ova tela u prtljanik i pokupite
Amerikanev prtljag, pa se gubite odavde. Krenite ka aerodromu. Ako
spazite Amerikanca, ubijte ga ako moete. U suprotnom, krenite ka
bezbednoj kui. Kontaktirau s vama tamo kasnije.
ta da radimo sa naim drugim vozilima?, upita ga Rumun.
Ostavite ih, zarea Lis kroz stegnute zube. ista su. Nema nieg u
njima to bi ih moglo povezati s nama.
Razumem. Ilionesku klimnu glavom. Oklevao je nekoliko trenutaka.
Ali ta ti namerava da uradi?
 ovek sa ifrovanim imenom Prag Jedan prostreli ga gnevnim pogledom.
Ja? Pokaza glavom ka automatu koji je drao u rukama. Ja idem u lov.
Imam neka nedovrena posla sa nezgodnim doktorom Smitom.

Don Smit se suljao niz strmu, poumljenu padinu, proklizavajui preko

rastresitog tla i vlanog kamenja. Sada je trao iz petnih ila, putajui silu
gravitacije da radi u njegovu korist, za dlaku izmiui stablima i niskim
granama kad bi se iznenada pojavljivalu pred njim. Znao je da se se kree
prebrzo, ali ga je opasnost koju je oseao negde iza lea gonila da tri to
bre moe.
Odjednom mu stopalo izgubi oslonac i okliznu se dok je trao preko
gomilice opalog, suvog lia. Sruio se na zemlju i poeo da klizi, sada bez
ikakve kontrole. Psujui tiho, Smit se kotrljao i prevrtao, mahnito grebui
rukama i zabadajui prste u zemlju u pokuaju da uspori sputanje. Umesto
toga, ramenom je estoko tresnuo u deblo starog vornovatog hrasta. Bol mu
se rasplamsa u itavoj levoj strani tela. Udarac mu istera sav vazduh iz
plua.
Nekoliko beskrajnih sekundi leao je nepomino tano tamo gde je pao,
oamueno pokuavajui da razbistri zamagljene misli. Ustaj, naredi njegov
um konano. Ustaj ako eli da ivi.
I dalje zadihan, Smit se polako uspravi u sedei poloaj. Zadrhta kad su
mu se miii, naterani dobrano preko prirodnih granica izdrljivosti, divlje
pobunili, poslavi otre munje agonije du njegovih nerava pravo u mozak.
Snagom volje ignoriui bol, osovio se na noge. Protegao je prljave,
poseene, izguljene i bolne prste, a zatim stao.
Njegov pitolj! Gde je?
Smit se osvrnu unaokolo, zurei u strmu padinu niz koju se upravo
sasuljao. Dok mu je srce tuklo kao ludo u grudima, poeo je da se penje
natrag, paljivo pregledajui razrovanu zemlju i razbacane gomilice opalog
lia.
Tamo! Spazio je oruje nedaleko od korena jednog drveta, visoke bukve
jo uvek proarane po kojim crvenim, narandastim i smeim listom. Sagnu
se, uze pitolj i na brzinu ga pregleda, a zatim obrisa grudvice skorelog blata
oko cevi i okidaa.
Utom automat zatekta, ispalivi kratki rafal odnekud sa vrha obronka
brda. Meci kalibra 9 mm prozujae pored njega i zarie se u stablo drveta u
visini struka, zasipajui umsko tlo komadiima otkinute kore. Reagujui u
trenu, Smit se baci na zemlju i otkotrlja u zaklon iza stabla.
Jo jedan rafal zasu tlo tik desno od njega.
S pitoljem uperenim ispred sebe, Smit se zakotrlja ulevo i naslepo ispali
hitac ka vrhu obronka, a zatim nastavi da se kotrlja preko padine. Zavrio je
u unju iza drugog drveta. Automat ponovo zatekta. Jo metaka prolete
pored, kidajui umu oko njega. Grane nieg drvea padoe na zemlju. Drugi
hici odletee dalje, odbijajui se o stene nie u kanjonu, praeni pljuskom
komadia kamena.
Smit rizikova i nakratko proviri iza debla drveta. Spazio je kako se ovek
u braon kaputu i ubari oprezno sputa nizbrdo prema njegovom poloaju.
Zavoji su obavijali ovekovo uzano lice.
Ponovo se zakloni iza drveta. Prokletstvo. Razdaljina je sada iznosila oko
stotinu metara. Predaleko za pitolj - pogotovo sa svega tri metka preostala u
magacinu. Morae da nastavi da bei i pokua da ostane izvan
revolveraevog pogleda dok ne pobegne ili ne pronae nekakav bolji poloaj
za borbu. Namrteno baci pogled preko ramena, uurbano razmatrajui svoje
opcije. Nijedna nije izgledala preterano dobro.
Teren ispod njega postajao je jo strmiji, padajui pod otrim nagibom od
etrdeset stepeni sve do udaljenog dna kanjona arka. Smit zavrte glavom.
Tranje u tom pravcu znailo bi rizikovanje jo jednog sumanutog i divljeg
kotrljanja. A to sebi nije smeo da priuti, pogotovo ne sa neprijateljem za
petama.
To mu je ostavljalo samo jednu stvarnu mogunost.
Smit duboko udahnu, a zatim iskoi iza stabla drveta, koje je koristio kao
zaklon, i brzo potra ulevo niz padinu. Poto ga je ovaj Smitov iznenadni
potez uhvatio nespremnog, revolvera, koji je napredovao nizbrdo, zastade
kao ukopan i glasno opsova. Potom uperi cev automata ka Amerikancu, koji
je protrao ispred njega, i ispali niz brzih, kratkih rafala.
Smit vide kako se tlo ispred njegovih stopala kida, zasuto kiom metaka
kalibra 9 mm. Ponovo skrenu ulevo, izbegnu jo jedno drvo, spotae se o
neveliki kamen dopola zakopan u zemlju i nastavi da tri.
Njegov progonitelj prestade da puca.
Don je trao kroz umu, vijugajui ko podivljao izmeu drvea i niskih
mladica da ne bi postao nepokretna i laka meta. Padina s njegove leve strane
postajala je sve strmija. Uskoro se obruavala maltene skroz vertikalno ka
dnu kanjona, dubokom preko etrdeset metara. Ovde je bilo znatno manje
drvea, a tlo blizu ivice litice bilo je kamenitije, istakano tu i tamo
napuklim, izlokanim ploama krenjaka.
Smit nastavi da tri, borei se da udahne dovoljno vazduha u plua.
Jedanput se spotae i posrnu, pridie s mukom i nastavi da tri. Mesto
izmeu lopatica peklo ga je dok je iekivao iznenadan udar metka kalibra 9
mm, ispaljenog iz neposredne blizine.
Odjednom je izbio na veliku istinu, iroku i otvorenu livadu prekrivenu
sasuenom smeom travom i bokorima visokog korova. Na suprotnoj strani
livade nalazio se jo jedan estar drvea, koji je mogao da mu poslui kao
zaklon, ali je ta uma bila udaljena dobrih tri stotine metara. S njegove desne
strane livada se prostirala sve do udaljenog gornjeg oboda doline. S leva
proplanak se naglo zavravao vrletnom liticom od krenjaka, koja je
strmoglavo ponirala ka dnu kanjona.
Smit napravi grimasu. Pokuaj da pree preko tog brisanog prostora bio
bi smrtonosna greku. Mnogo pre nego to bi uspeo da pronae zaklon u
umi sa druge strane, njegov progonitelj imao bi istu, neometanu liniju vatre.
Utrao je pravo u jo jedan prokleti poligon za ubijanje. Svaka ti ast, Done,
pomisli ironino. Uspeo je da izvede teak trik iskakanja iz tiganja pravo u
vatru.
Obrnuo se na peti i osmotrio put kojim je doao. uma, meavina iroko
razasutog zimzelenog drvea i niskih mladica s ogoljenim granama, bila je
isuvie retka da bi mogao da se sakrije. Ni komadi stene, koji su izbijali iz
tla, nisu bili dovoljno veliki da mu prue pristojan zaklon.
Ostala mu je samo litica.
Dok mu je srce tuklo kao ludo, Smit se ponovo okrenu i zakorai na
proplanak. S pitoljem na gotovs, sledio je ivicu provalije pokuavajui da
uoi put - ili barem niz ispusta, koje bi mogao da upotrebi kao oslonac -
kojim bi mogao da se spusti niz liticu na poumljeno dno kanjona. Nakrivio
je vrat i napeto se zagledao preko nazubljene kamene ivice. Video je kako
dole iz litice rastu grupice bunova, pa ak i omanjeg drvea, nekako se
drei uzanih pukotina i izboina u iskoenim slojevima sivog krenjaka. Na
drugim mestima iz naprslina su izbijali potoii vode i polako se slivali niz
kameni zid.
Stao je i ponovo razmotrio opcije. Njihov izbor se munjevito suavao, od
prilino prokleto bednih na toj litici do nikakvih ovde na otvorenom.
Uzdahnuvi, Don proveri da li je pitolj zakoen pre no to ga zadenu za
pojas pantalona. Nagnu se jo dalje nad provaliju i duboko udahnu, mentalno
se pripremajui za samoubilako sputanje niz liticu. Drvee i stenje
prekriveno mahovinom na dnu kanjona izgledalo je siuno, kao da je
udaljeno kilometrima. Usta mu se osuie. Kreni ve jednom, ree besno sam
sebi. Nema jo mnogo vremena.
A zatim, sasvim iznenada, vie nije ni bilo vremena.
Kroz vazduh se prolomi jo jedan otar, odsean rafal, ispunivi zemlju i
vazduh svuda oko njega kiom olova.
S razdaljine od pedesetak metara, Georg Lis zau kako Amerikanac vie,
a zatim ga vide kako se okree oko svoje ose i pada preko ivice litice.
Iskezio se pakosno i zadovoljno. Toliko o doktoru Smitu, pomisli hladno.
Polako, veoma polako, tamnooki mukarac spusti zadimljenu cev
automata MP5K i pridie se iza niske stene krenjaka, koju je koristio kao
zaklon. Oprezno krete napred, izbacujui bezmalo sasvim prazan arer iz
automata i ubacivi nov magacin. Potom ponovo podie cev i pree
automatom polako s leva nadesno, osmatrajui brisani prostor ispred sebe
dok mu je kaiprst spremno poivao na okidau.
istinom je vladala mukla tiina - a zatim, jo uvek negde u daljini, zvuk
sirena koje se pribliavaju.
Lis se namrti. Morae uskoro da pobegne odavde, pre nego to stigne
eka policija i zapone da pretrauje umu. Mora da je Amerikanac mrtav,
pomisli. Niko ne moe da preivi pad s tolike visine. Svejedno, bilo bi
najbolje uveriti se u to. Ako nita drugo, Moskva Jedan e insistirati na
potvrdi ubistva.
I dalje se kezei u okrutnoj satisfakciji, ovek sa ifrovanim imenom
Prag-jedan prie blie ponoru. Nagnu se preko ivice i zagleda pravo nanie
niz nazubljeni kameni zid, eljan da ugleda izlomljeni Smitov le u podnoju
litice.

Don Smit je leao ispruen na uzanom kamenom ispustu svega nekoliko

metara ispod ivice litice, leima oslonjen o stablo nevelikog zimzelenog
drveta, koje je zaustavilo njegov munjeviti, gotovo nekontrolisani silazak.
Nianio je, drei pitolj obema rukama ispred sebe - i ekajui, prosto
ekajui.
Onda ugleda kako se glava i ramena tamnookog oveka pojavljuju preko
ivice. S ovolike blizine, mogao je ak da vidi i sasuene mrlje krvi na
zavojima koji su prekrivali ovekov slomljeni nos.
Kai zbogom, smrknuto pomisli Smit. Dvaput pritisnu okida, vrsto
steui drku pitolja, koji je estoko trznuo posle svakog hica.
Prvi metak kalibra 7.62 milimetra pogodi njegovog progonitelja u grlo,
smrska mu kimu i izie kroz potiljak. Drugi mu je napravio rupu u elu
tano izmeu oiju.
Ve mrtav, tamnooki mukarac pade na kolena a zatim se naglavake
strovali s vrha litice. Njegovo mlitavo telo udari u kamenu izboinu, odskoi
i surva se nanie, obrui se u jezivoj tiini itavom duinom kamene litice.
Smit je jo nekoliko sekundi mirno leao i zurio u nebo pokriveno
oblacima. Svaki mii i kost u telu su ga boleli, ali je barem jo bio iv. Kad
je poslednji rafal iz automatskog oruja zaparao vazduh oko njega, preduzeo
je najvei rizik u svom ivotu; dopustio je sebi da padne unatrake prema
majunom kamenom ispustu koji je primetio nekoliko trenutaka ranije i
oznaio kao poetnu taku relativno bezbednog silaska niz liticu. Njegovo
suludo kockanje se nekim udom isplatilo, pri emu je potroilo svaku
mrvicu sree koju bi mogao oekivati u bilo ijem ivotu.
Polako je spustio pitolj, zakoio ga i metnuo u unutranji dep vetrovke.
Ruke mu blago zadrhtae kad je navala adrenalina, koji mu je tekao kroz
krvotok, lagano presahnula.
Malaksao i napetih nerava, Don se okrenu i sede, a zatim paljivo
zagleda nanie, preko ivice uzanog kamenog ispusta. etrdeset metara ispod,
na velikoj steni u podnoju litice, lealo je slomljeno telo oveka kojeg je
upravo ubio. Krvave mrlje oko lea oznaavale su konanu taku udara.
Zauo je sirene u daljini, jo uvek jedva ujne, ali sve glasnije. Krajnje je
vreme da se gubim odavde, pomisli umorno Smit. Saveznici NATO-a ili ne,
nije bilo nikakve anse da eke vlasti budu blagonaklone prema amerikom
vojnom oficiru umeanom u ubilaki obraun u gangsterskom stilu u
predgrau njihove prestonice. Potom ponovo baci pogled ka mrtvom oveku
u podnoju litice.
 Namrtio se. Pre nego to nestane u senkama, morao je da pomnije
pregleda tog tipa i ono to je nosio, ta god to bilo. Don trenutno nije pojma
imao ta se, kog avola, deava. Dodue, jedno mu je bilo kristalno jasno.
Neko je arko eleo da ga vidi mrtvog.
Isprva polako, a zatim sve bre i samouverenije, spustio se niz hrapavu
krenjaku liticu, prelazei od izboine do izboine i od oslonca do oslonca.
Kada se naao na svega metardva iznad dna kanjona arka, skoio je na
zemlju i odluno krenuo prema smrskanom leu na oblinjem kamenu.
 8

BAGDAD, IRAK

No se spustila na Bagdad. U istonoj polovini grada, ulina rasveta

bljetala je du irokih i modernih avenija, odbijala se o prozore
zabarikadiranih dravnih ministarstava i osvetljavala jo uvek otvorene uline
bazare. Zapadno od reke Tigra, zakreni sokaci etvrti Adamije, kojom su
dominirali suniti, bili su osvetljeni iskljuivo mutnom svetlou uljanih lampi,
koja je dopirala iz okolnih prodavnica i tronih ajdinica i kroz prozore s
ukrasnim reetkama od kovanog gvoa i kapija starijih kua. Noni vazduh
bio je prohladan i sve, s jedva osetnim istim mirisom kie, zaostalim posle
kratkotrajne oluje koja je zadesila grad ranije te veeri. Mukarci u
tradicionalnim arapskim kefijama, maramama koje se na poseban nain
obmotavaju oko glave, zastajkivali su u malim grupama ispred ajdinica,
puei cigarete i tihim glasovima razmenjujui dnevne novosti i abrove.
Abdel Kalifa al Dulaimi, bivi pukovnik irake Obavetajne slube
Mukabarat, koja je nekada ljudima uterivala strah u kosti, teturao je niz jedan
od uzanih sokaka. Sada je bio mnogo mraviji nego u nekadanjim danima
moi, a kosa i brkovi mu behu proarani sedim vlasima. Ruke su mu drhtale.
Ovo je ludilo, prosikta na arapskom eni koja ga je skrueno pratila nosei
u rukama prepunu korpu. Ovo mesto je jo uvek uporite
mudahedina.Ukoliko nas uhvate ovde, smrt e nam biti blagoslov, ali nee
biti ni brza ni laka.
Vitka ena, odevena od glave do pete u bezoblinu crnu abaju,
tradicionalnu arapsku ensku dugu haljinu koja prekriva i cele ruke, prie mu
korak blie smanjivi razdaljinu izmeu njih. Onda je trik u tome da ne
dozvolimo da nas uhvate, zar ne, Abdele?, ree mu mirnim glasom u uvo na
istom jeziku. A sada umukni i usredsredi se na svoj posao. Pusti mene da
brinem o svemu ostalom."
Nemam pojma zato sam uopte pristao na sve ovo, proguna
ozlojeeno Kalifa.
Oh, mislim da ima, podseti ga ena. Glas joj je bio leden. Ili bi se
radije pred tribunal za ratne zloine? Da bira izmeu veala, streljakog
voda ili smrtonosne injekcije? Obini ljudi koje ste ti i tvoji razbojnici tolike
godine terorisali i nisu ba preterano voljni da prataju, zar ne?
Bivi oficir Mukabarata proguta knedlu i zauta.
ena baci pogled niz ulicu preko njegovog ramena. Pribliavali su se
velikoj, dvospratnoj kui od erpia, sagraenoj oko unutranjeg dvorita u
tradicionalnom irakom stilu. Dvojica mladia ozbiljnih lica stajala su u
otvorenoj kapiji dvorita i budno motrila na prolaznike. Svaki straar je
leerno drao jurinu puku kalanjikov na gotovs.
Svi timovi, ovde Prepad Jedan, promrmlja ena na arapskom u
mikrofon skriven ispod abaje. Izvor Jedan i ja smo na poloaju. Jeste li
spremni?"
U odgovor, amor drugih glasova zau se u malenom radio-prijemniku
smetenom u njenom desnom uvetu. Snajperisti spremni. Mete na nianu.
Jurini timovi spremni. Timovi za izvlaenje spremni.
Primljeno, ree tiho ena. Ona i Kalifa sada su bili svega nekoliko
metara udaljeni od kapije. Budite u pripravnosti.
Jedan od straara naoruanih kalanjikovima zakorai na ulicu i
preprei im put. Podozrivo zakilji oima. Ko je ova ena, pukovnie?,
zarea. General je pozvao vas na ovaj sastanak. Samo vas. Druge ne.
Kalifa napravi grimasu. Ona je roaka moje ene, promuca nelagodno.
Plaila se da se sama vrati kui s pijace. ula je da Amerikanci i njihova
iitska pseta siluju ene koje zateknu usamljene na ulicama, bez pratnje
mukaraca koji bi ih titili. Ali, pristao sam da je ispratim samo dovde.
ena skrueno obori oi ka zemlji.
Straar im prie blie i dalje se mrtei. Ugrozili ste nau bezbednost,
promrmlja. General mora da uje za ovo. Uvedite enu unutra.
Prepad Jedan, ovde Snajper Jedan', ena zau bestelesni glas u desnom
uvetu. Samo daj znak.
Vitka ena podie pogled s tananim osmehom na usnama. Pucaj po elji,
Snajperu Jedan, ree tiho. Svi timovi krenite smesta. Sada!
 Straareve oi se uspanieno razrogaie kada ugleda izraz na njenom
licu. Poeo je da podie cev kalanjikova, istovremeno otkoivi selektor
paljbe.
Zaue se dva tupa, tiha udarca. Oba straara stropotae se na zemlju u
izmaglici krvi, glava raznesenih visokokalibarskim snajperskim mecima,
ispaljenim s krova zgrade udaljene nekoliko stotina metara odatle. Pre nego
to su im tela dodirnula zemlju, grupa od est mukaraca, koji su divanili
ispred oblinje ajdinice, ustro skoi na noge i pojuri ka otvorenoj kapiji,
usput vadei iz lepravih jakni automatske puke hekler i koh MP5SD6 s
priguivaima. Dvojica odvukoe leeve u dvorite i sakrie ih u dubokim
senkama ispod jednog zida. Potom se okrenue i vratie do kapije, gde
zauzee mesta mrtvih straara. Ma ko da baci pogled napolje iz kue, nee
videti nita neobino.
ena izvadi svoje oruje, pitolj marke bereta kalibra 9 mm, opremljen
priguivaem, ispod hrane nagomilane u korpi. S Kalifom i etvoricom drugih
tiho ueta u dvorite, drei se senki u podnoju okolnih zidova. Brzo baci
pogled na runi sat. Prolo je manje od trideset sekundi od poetka napada.
Jedva ujno zapevanje, jeziva tubalica popularnog arapskog pevaa,
emitovana preko sirijskog dravnog radija, dopirala je kroz prozore sa
sputenim kapcima.
Zadovoljna, ena pokaza rukom jurinom timu ka ulaznim vratima kue.
etiri oveka, podeljena u dva para, dotrae do stepenica. Dok su mu
ostali uvali lea, predvodnik neno pritisnu kvaku na vratima od punog
drveta, uverivi se da nisu zakljuana. Zatim klimnu glavom saborcima i
podie tri prsta u vazduh da oznai poetak odbrojavanja od tri sekunde.
Napetost je rasla. Jedan. Dva. Tri.
Predvodnik najednom utnu ulazna vrata i ulete u kuu, praen trojicom
saboraca. Zau se nekoliko priguenih povika, ali smesta ih ugui britko
tektanje automatskog oruja s priguivaem.
ena unu kraj otvorenih vrata, drei pitolj na gotovs. Vidno drhtei
itavim telom, Kalifa je ekao s njom. Bivi pukovnik Mukabarata mahnito je
mrmljao molitve sebi u bradu. Ne obazirui se na njega, ena je napregnuto
oslukivala saete izvetaje koji su kuljali kroz radio-prijemnik u njenom
uvetu.
Hodnik i prednje sobe bezbedne. Dva neprijateljska vojnika oborena.
 Zadnje sobe bezbedne.
Iz kue odjeknu jo jedan rafal iz automatskog oruja.
Stepenice bezbedne. Jedan neprijatelj oboren.
Iz unutranjosti kue zau se jo vika, pa jo nekoliko kratkih rafala iz
automatskog oruja.
Gornji sprat bezbedan', prozbori smireni i samouvereni glas u enino
uvo. Jo dvojica neprijatelja su oborena. Imamo jednog zarobljenika. Prepad
Jedan, ovde Napad Jedan. Kua je ista. Nema gubitaka u ljudstvu."
ena se pridie na noge. Primljeno, ree tiho u mikrofon smeten na
vratu. Izvor Jedan i ja ulazimo unutra. Pokazala je beretom Kalifi da
krene ispred nje u kuu.
Unutra, tela su leala razbacana po poploanom podu, okruena praznim
aurama. Veina je bila ubijena dok su posezali za svojim orujem -
meavinom jurinih puaka i pitolja sovjetske izrade. Slabaan metalni
zadah krvi meao se s drugim mirisima - oporim vonjem duvana, jeftinim
losionima za posle brijanja i kuvanom piletinom. Sa radio-aparata negde u
kui i dalje je dopirala muzika.
Sa Kalifom za petama, ena se pope uz stepenice na drugi sprat,
preskaui po dva stepenika odjednom, i uputi se prema skupoceno
nametenoj sobi u zadnjem delu kue. Pod je bio prekriven debelim ilimima.
Od nametaja u sobi su bili uvozni stolovi i stolice od tikovine i obaka
jedan sto na kojem je stajao jo uvek ukljuen laptop. inilo se da je maina
neoteena. ena se nasmei.
Mukarac odeven u dugaku halju i papue leao je potrbuke na ilimu
s rukama uvezanim iza lea snanom plastinom uzicom. Dvojica napadaa
stajala su pored s pukama uperenim u zarobljenika.
Na njen znak, prevrnuli su ga na lea.
ena se paljivo zagleda u njega, uporeujui bradato lice s orlovskim
nosem ispred sebe s fotografijama koje je prouila ranije. Krvlju podlivene
oi kivno uzvratie pogled. Klimnula je glavom zadovoljno. Zarobili su
general-majora Husaina Aziza al Durija, nekadanjeg zapovednika Osme
direkcije Mukabarata, jedinice direktno odgovorne za razvoj, testiranje i
proizvodnju biolokog oruja.
Dobro vee, generale, ree utivo s jedva primetnim osmehom na
usnama.
 Iraanin je gnevno prostreli pogledom. Ko si ti, doavola?
ena zabaci kapuljau abaje i otkri kratku plavu kosu, prav nos i snanu
bradu. Neko ko vas lovi ve jako dugo, odgovori mu oputeno Rendi
Rasel, agent amerike CIA.

DREZDEN, NEMAKA

Krupne pahuljice vlanog snega padale su s tamnog, oblanog neba.

Lelujajui se lenjo na mirnom, prohladnom vazduhu, meko su padale po trgu
koji je okruivao raskono osvetljenu zgradu drezdenske Opere Semper.
Tanki beli pokriva ublaavao je stroge obrise kipa konjanika koji je
prikazivao Johana, kralja Saksonije, postavljenog visoko iznad otvorenog
trga.
Ljudi umotani u kapute hitali su preko trga s visoko podignutim
kiobranima da bi se zatitili od vlanog snega. Prilazili su uzbuenoj gomili
okupljenoj ispred ulaza u zgradu Opere. Plakati i transparenti, postavljeni po
celom gradu, najavljivali su veeranju premijeru kao novu, ultraavangardnu
verziju arobnog strelca Karla Marije fon Vebera, prve prave nemake
opere.
Don Smit je stajao u senci nedaleko od statue odavno preminulog
nemakog kralja i paljivo osmatrao kako samoproklamovani drezdenski
ljubitelji visoke kulture prelaze preko trga. Nestrpljivo je otresao vlane
pahuljice iz tamne kose. Uvukao je glavu u ramena, oseajui kako se
hladnoa probija kroz tanku vetrovku i crnu rolku.
Stigao je u predgrae Drezdena pre otprilike sat vremena; ak iz Praga,
preko eko-nemake granice pa sve dovde dovezao ga je kamiondija, koji
je produio za Hamburg. Dve stotine evra u gotovini bilo je vie nego
dovoljno da zadovolji radoznalost ofera, koji je eleo da zna zato je
amerikom biznismenu toliko potreban prevoz. Dozvolio je Smitu da bude u
pregradi za spavanje u zadnjem delu kabine, gde je bio bezbedno skriven od
radoznalih oiju. Na svu sreu, prelazak preko granice proao je bez ikakvih
problema. Budui da je eka Republika sada deo Evropske unije, bilo je
znatno manje aktivnih kontrolnih punktova izmeu dve drave.
 Meutim, zalaenje u dubinu Nemake i rezervisanje leta za SAD ili neko
drugo mesto zahtevae mnogo vie od obine sree. Saekua na putu ka
prakom aerodromu kotala ga je laptopa i torbe s prtljagom. Evropski
hotelijeri i pripadnici obezbeenja na aerodromima mrko su gledali na ljude
koji pristiu bez prtljaga. to je bilo jo vanije, bila su mu potrebna nova
dokumenta. Pre ili kasnije, eke vlasti poee izokola da tragaju za
amerikim vojnim lekarom koji je propustio let za London i tako tajanstveno
nestao. Moda e ga ak i povezati s mecima izreetanim leevima,
pronaenim nedaleko od puta za aerodrom.
Spazio je niskog bradatog mukarca u sveanom odelu s jarkocrvenim
alom, koji je hodao lagano prema statui konjanika. Nosio je naoare s
debelim staklima, o koja su se odbijala bletava svetla sa zgrade Opere.
Pridolica je pod rukom nosio ivopisni program za Mocartovu operu Don
ovani.
Don iskorai iz senke i presrete ga. Jeste li ovde zbog predstave?,
upita ga mirno na nemakom. Pria se da je maestro u vrhunskoj formi.
Nije mu promaklo da se onii ovek blago opustio zauvi ga. Maestro je
bila lozinka, koju mu je Fred Klajn saoptio kad ga je Smit ranije tog dana
pozvao da mu sredi ovaj hitni tajni sastanak.
Tako su i meni kazali, odgovori mu niski, bradati mukarac. Po-tapa
program koji je nosio ispod pazuha. No, ja lino mnogo vie volim Mocarta
od Vebera.
Kakva sluajnost, ree Smit odluno. Ba kao i ja.
Niski mukarac se uzdrano nasmei. Plave oi su mu blistale iza debelih
stakala naoara. Ljubitelji najveeg evropskog kompozitora moraju se drati
zajedno, prijatelju moj. Stoga uzmite ovo, kao moj poklon. Pruio je
visokom Amerikancu svoj program opere Don ovani. Onda se, bez jedne
jedine rei, obrnu na peti i odeta, nestavi u gomili ljudi koji su se tiskali
oko nadsvoenog ulaza u Operu Semper.
Smit udari na suprotnu stranu. Dok je hodao, otvorio je program i
pronaao debelu kovertu, zakaenu spajalicom za jednu stranicu. U koverti je
pronaao drugi ameriki paso, ovog puta na ime Dona Martina. U pasou je
bila njegova fotografija, kao i peat nemake carine. U koverti su se takoe
nalazile kreditna i debitna kartica na ime izmiljenog Dona Martina, vozna
karta do Berlina i broj ormaria u prtljanom odeljenju drezdenske eleznike
stanice Nojtad.
Don se osmehnu sam sebi, poto mu je ovaj dokaz jo jednom pokazao
da je Fred Klajn fantastino organizovan. Natrpa sva ova dokumenta u
depove, baci program opere u kantu za ubre, a zatim se ustrim korakom
ustremi ka bletavim svetlima oblinje tramvajske stanice.

Pola sata kasnije, Smit izae na plonik kroz zadnja vrata utog
elektrinog tramvaja. Nalazio se tano preko puta eleznike stanice Nojtad.
Piramida od modernih elinih greda i stakla uzdizala se visoko iznad
originalne kamene fasade eleznike stanice, sada oteene suncem i vetrom i
zaprljane izduvnim gasovima. Izbegao je nekoliko taksija, koji su mileli
ulicom pokrivenom snegom u potrazi za muterijama, i uao u maltene
potpuno praznu stanicu.
Na alteru za prtljag s leve strane noni slubenik kiselog izraza lica uze
broj ormaria od njega, pretrai zadnji deo prostorije i vrati se gunajui u
bradu i nosei potpuno nov putni kofer i torbu s laptopom. Don potpisa
formular i pomeri se u stranu da bi pregledao svoj novi posed. U koferu je
bio asortiman odee njegove veliine i topao crni vuneni kaput.
Zahvalno je skinuo ofucanu vetrovku i obukao topliji kaput. U torbi za
laptop nalazio se i prenosivi skener.
Smit baci pogled na tablu s rasporedom dolazaka i odlazaka. Imao je da
ubije bezmalo sat vremena pre polaska narednog voza za Berlin. Creva mu
zakrae, podseajui ga da je prolo previe vremena od poslednjeg obroka,
ako se tako moe nazvati ono nekoliko kriki suvog tosta namazanih demom
u policijskog stanici u Pragu. Zatvorio je kofer i torbu, prebacio ih preko
ramena i proao kroz stanicu do malog kafea, nedaleko od perona. Natpisi na
nemakom, francuskom i engleskom jeziku pozivali su goste da upotrebe
beinu internet konekciju dok uivaju u kafi, toploj supi i sendviima.
Imam na raspolaganju taman dovoljno vremena da ubijem dve muve
jednim udarcem, pomisli zahvalno Smit. Sede za prazan sto u oku i narui
olju crne kafe i tanjir kartoffelsuppe, krem-orbe od krompira s komadiima
svinjskih kobasica, zainjene origanom.
Saekao je da se konobarica udalji od njegovog stola i tek onda ukljuio
novi laptop i skener. Dok je pijuckao kafu, izvadio je identifikacionu karticu
koju je pronaao meu stvarima oveka sa slomljenim nosem u dolini Divoka
arka i paljivo je prouio. Sumnjao je da je ime na identifikacionoj kartici
lano, ali pravi ovek bi zahvaljujui fotografiji s nje mogao da pribavi
korisne informacije.
Otvorio je mobilni telefon i pozvao broj glavnog taba slube Tajna Jedan
u Vaingtonu.
Kaite, pukovnie, ree mirno Fred Klajn.
Sastanak je protekao bez ikakvih problema, izvesti ga Smit. Trenutno
se nalazim na eleznikoj stanici i ekam voz za Berlin.
Odlino, ree mirno ef Tajne Jedan. U hotelu Askanier hof na aveniji
Kurfirtendam eka te iznajmljena soba, gde e moi da se neprimetno
odmori dan-dva, dok razmislimo ta emo dalje.
Smit klimnu glavom sam sebi. Avenija Kurfirtendam, nekadanje srce
Zapadnog Berlina, i dalje je bila uurbano sredite trgovine i turizma. ak i
zimi trebalo bi da bude prilino jednostavno da se ovek diskretno stopi s
ostalim putnicima, koji e zakriti gradske ulice i restorane. Ko sam i ta
sam kao Don Martin?, upita.
Ti si, kobajagi, farmaceutski prodavac, koji je upravo uestvovao na
nekoj konferencije o prodaji, pa provodi nekoliko dana u Berlinu", ree mu
Klajn. Misli li da e imati problema da se uivi u tu ulogu?
Jok, odgovori mu samouvereno Smit. Trenutno imam samo jo jedno
pitanje.
Reci.
Imam fotografiju koji elim da skeniram i poaljem vam, ree Smit. To
je slika oveka koji je ubio Valentina Petrenka, i koji je dvaput pokuao da
ubije mene. Mrtav je, ali moda bi vredelo provui njegovu sliku kroz razne
baze podataka.
Vrlo mogue, pukovnie, ree suvo Klajn. Dobro. Poaljite je.
ekaemo da pristigne.

NEDALEKO OD RUSKO-GRUZIJSKE GRANICE

Izolovani grad Alagir lei na severu doline reke Ardon, duboko meu
neravnim breuljcima planina Kavkaza. Otprilike 70 kilometara dalje ka jugu
nalazi se snegom zarpani, 2.700 metra visok planinski prevoj Roki, prelaz u
spornu gruzijsku teritoriju Junu Osetiju. Same planine, masa iljatog
kamenja, snega i leda, koji se presijavao pod svetlou meseca, pruale su se
poput zida itavom duinom junog horizonta.
Bletava rasveta obasjavala je ranirnu stanicu Alagira i pretvarala kao
mastilo crnu no u jezivu mimikriju dana. Znojei se uprkos cii zimi, ruski
vojni inenjeri, obueni u zimske kamuflane uniforme, tiskali su se oko
dugakog teretnog voza u dvoritu. Radili su u timovima, brzo odvezujui
ceradom prekrivene obrise tenkova T-72, samohodnih haubica kalibra 122
milimetra i borbenih peadijskih vozila BTR-90 i BMP-2, postavljene na
ravne, otvorene teretne vagone prikaene za tri mone lokomotive.
Drugi vojnici ustro su vozili istovarena oklopna vozila do rampi koje su
vodile u ogromne kamione, specijalne transportere, koji e prevesti tenkove
dalje u dolinu oivienu strmim liticama. Vozila opremljena plugovima za
sneg, krcata peskom i solju, ekala su na elu konvoja, spremna da povedu
teko optereene kamione niz vijugave, ledom pokrivene drumove u planine.
U ogromnom kaputu, general-major Vasilij Sevalkin, zapovednik
Severnokavkaskog vojnog okruga Rusije, stajao je pored slubenog
automobila i posmatrao operaciju s izrazom neprikrivenog zadovoljstva na
licu. Bacio je pogled na runi sat a zatim podigao ruku u vazduh kako bi
skrenuo panju jednog od svojih potinjenih, inenjerskog oficira.
Inenjer sa inom majora urno prie blie, ukoi se u stavu mirno i
salutira.
Dakle?, upita Sevalkin.
Zavriemo za manje od sat vremena, gospodine", energino ga izvesti
major.
Vrlo dobro", promrmlja Sevalkin, zadovoljan to je potvrena njegova
procena trajanja operacije. Ovaj novi konvoj tenkova, samohodnih haubica i
peadijskih borbenih vozila odavno e otii iz Alagira kad sledei ameriki
satelit proe nebom iznad grada. A sam teretni voz, sada krcat montanim
lanim vozilima, bie jasno uoljiv dok se bude kretao prema Beslanu -
naizgled samo jo jedna rutinska poiljka vojne opreme ruskim snagama koje
su se borile protiv eenskih pobunjenika zapadno odavde.
Ruski general se ovla nasmei. Uskoro e posedovati oruje, municiju i
ljudstvo dve kompletne motorizovane divizije, bezbedno skrivene nadomak
malene republike Gruzije. Premda su obe divizije bile uglavnom opremljene
starijim, drugorazrednim tenkovima i drugim vojnim vozilima, njihovo
naoruanje je i dalje bilo kudikamo superiornije u odnosu na bilo ta to su
mogle da sakupe bedno opremljene gruzijske oruane snage s druge strane
granice.
Sevalkin nehajnim odmahivanjem ruke otpusti inenjera i ue u
automobil. Odvezi me u generaltab u Vladikavkazu, ree oferu. Potom se
zavali u sedite razmiljajui o moguem razvoju dogaaja u toku sledeih
nekoliko dana i nedelja. Prema nareenjima koja je iz Moskve dobio za ovo
strogo poverljivo razmetanje vojske, radilo se o obinoj vojnoj vebi
mobilnosti i borbene spremnosti. General tiho zafrkta kroz nos. Samo bi
budala poverovala u to da Kremlj zaista namera da izvede toliko opseno
razmetanje vojnika i opreme - bezmalo 40.000 ljudi i vie od hiljadu
oklopljenih borbenih vozila - kao obinu vojnu vebu. Svakako ne usred po
zlu poznate opake zime kavkaskih planina, s urlajuim vetrovima,
temperaturama ispod nule i zaslepljujuim snenim olujama.
Ne, pomisli Sevalkin, mora da Dudarev i ostali planiraju neto izuzetno
smelo, nekakvu odlunu akciju koja e zaprepastiti svet. Neka se to desi to
je bre mogue, zakljui smrknuto Sevalkin. Ve predugo su on i drugi slini
njemu u depresivnoj tiini posmatrali kako snaga i uticaj Rusije opadaju,
smanjujui se sa svakom proteklom godinom. No, uskoro e se sve to
promeniti. Kada konano budu izdata nareenja da se zapone proces
vraanja Rusije na mesto koje joj po pravu pripada na svetskoj pozornici,
Sevalkin i vojnici pod njegovom komandom bie spremni da izvre svoju
dunost.
 9

BELA KUA

Samjuel Kastilja sedeo je za velikim stolom od borovog drveta iz Novog

Meksika i ivahno krmio put kroz desetak obimnih analiza zakona i polisa
oznaenih natpisom hitno. I pored toga to je vrhunsko osoblje Bele kue
sluilo kao filter, koliina papirologije koja je zahtevala njegovu panju bila
je zapanjujue ogromna. Kastilja nakraba nekoliko saetih komentara na
jedan memorandum, a zatim smesta usredsredi panju na sledei. Oi, vrat i
ramena su ga boleli.
Suvoparno se nasmeio jednim krajikom usana. Bio je to stari problem
predsednitva. Delegiraj previe moi i odgovornosti drugima i tampa e te
podrugljivo prozvati glavnim efom domara, ili e zavriti upetljan u
nekakav budalasti skandal svojih preterano revnosnih potinjenih. Pokuaj da
demonstrira previe kontrole i zatei e sebe kako se davi u moru
besmislenih memoranduma, kojima bi se mnogo bolje pozabavio neki mlai
slubenik, ili kako trai dragoceno vreme pravei dnevni raspored
korienja teniskih terena Bele kue, kao jadni Dimi Karter. Trik je bio u
tome da se pronae prava ravnotea. Problem je bio u tome to se pojam
prave ravnotee neprestano menjao.
Kastilja zau tiho kucanje na otvorenim vratima Ovalne sobe. Skide
naoare za itanje s titanijumskim okvirom, protrlja umorne oi i zatim
podie pogled. Da?
Njegova sekretarica stajala je na vratima. Skoro je est sati, gospodine
predsednie. Gospodin Klajn je stigao, ree i ne trudei se da sakrije izraz
neodobravanja na nabusitom licu. Smestila sam ga u vau privatnu radnu
sobu, ba kao to ste zahtevali.
Kastilja potisnu osmeh. Gospoica Pajk, njegova lina asistentkinja s
dugogodinjim staom paenice, ozbiljno je shvatala svoju ulogu zmaja koji
uva njegov raspored - veoma ozbiljno. Nije se ni trudila da sakrije injenicu
da misli da on radi predugo, veba premalo i dozvoljava da njegovo
ogranieno slobodno vreme trae mnogobrojni politiki prijatelji, koji su
zdravo za gotovo uzimali stara prijateljstva. Kao ni ostatak osoblja Bele
kue, gospoica Pajk nije bila upoznata s postojanjem obavetajne slube
Tajna Jedan. To je bilo iskljuivo njegovo breme. Stoga je, ne znajui kako
drugaije da klasifikuje Freda Klajna, gospoica Pajk strpala bledunjavog,
dugonosog efa pijuna u isti ko s ostatkom rasipnika predsednikovog
dragocenog vremena.
Hvala ti, Estel, ree ozbiljno Kastilja.
Prva dama vas oekuje na veeri tano u sedam sati, podseti ga otro.
Kastilja klimnu glavom uz spor, lagan osmeh. Ne beri brigu. Moe da
kae Kesi da u biti tamo pa makar padale sekire.
Estel Pajk mrknu nepoverljivo. Iskreno se nadam da e tako biti,
gospodine.
Kastilja saeka da njegova sekretarica napusti Ovalnu sobu. Potom brzo
ustade iza velikog stola i krete prema susednoj radnoj sobi. Prostorija je bila
ispunjena udobnim nametajem i policama prenatrpanim knjigama. Poput
njegove jazbine gore na spratu u porodinom delu Bele kue, ova omala
prostorija bila je jedna od retkih koje su u potpunosti odraavale njegov lini
ukus. Proelav ovek osrednje visine u izguvanom plavom odelu stajao je
kraj kamina, divei se jednoj od nekoliko slika s tematikom Divljeg zapada,
koje su visile okaene na zidovima radne sobe. U jednoj ruci je drao
pohabanu konu akten-tanu.
Zauvi otvaranje vrata, Natanijel Frederik Klajn prekinu razmatranje
originalnog platna Frederika Remingtona, pozamljeno iz Nacionalne galerije.
Slika je prikazivala poslednje uporite male, odrpane i iznurene konjike
patrole vojske Sjedinjenih Drava okupljene oko presuenog pustinjskog
pojilita, kako oajniki pucaju iz karabina springfild, zaklonjeni iza
improvizovane barikade sainjene od njihovih mrtvih konja.
Izgleda nekako poznato, zar ne?, upita ga tiho Kastilja. Previe
neprijatelja i nedovoljno pomoi."
Moda je zbilja tako, Seme, odgovori mu ef slube Tajna Jedan.
Potom slegnu uzanim ramenima. S druge strane, niko s trunkom zdravog
razuma nikada nije tvrdio da je maji kaalj biti u koi jedine preostale
svetske supersile. A ni da e to biti naroito popularno.
Predsednik napravi grimasu. Istina. A svakako je bolje od alternative.
Pretpostavljam da bih ipak vie voleo da sam pristojan iako nevoljeni gorila
od 250 kilograma nego emerni slabi od pedesetak kilograma, kojeg svi
saaljevaju." Klimnu glavom prema oblinjem crnom konom kauu. Izvoli
sedi, Frede. Suoeni smo s vraki nezgodnom situacijom i potrebne su mi
tvoje informacije.
Kastilja saeka da Klajn sedne, a zatim se ukoeno spusti u tapaciranu
fotelju s druge strane niskog stoia za kafu. Jesi li video spisak bolesnih
obavetajnih i policijskih analitiara?, upita.
Klajn smrknuto klimnu glavom. Tokom protekle dve nedelje, vie od
desetak vrhunskih strunjaka za Rusiju i vojne, politike i ekonomske
poslove nekadanjeg Sovjetskog bloka, obolelo je od smrtonosne bolesti kod
kue ili na poslu.
Pa, itav dan dobijam aurirane podatke o njihovom zdravstvenom
stanju, ree predsednik mrko. Troje naih ljudi ve je umrlo. Ostali se
nalaze na intenzivnoj nezi i kopne munjevitom brzinom. Ve to je samo po
sebi dovoljno loe. Meutim, jo je gore to to niko od doktora - ni u
bolnicama, centrima za infektivne bolesti, niti u Vojno-medicinskom institutu
za istraivanje zaraznih bolesti - nije uspeo da identifikuje tu bolest, a kamoli
da pronae nain da je izlei. Lekari su dosad pokuali sve kombinacije
tretmana koje mogu da smisle - antibiotike, antivirusne preparate,
protivotrove, hemoterapiju i zraenje - bez ikakvih pozitivnih rezultata.
Kakva god bolest da ubija nae ljude, potpuno je van naeg dosadanjeg
medicinskog iskustva.
Zlo i naopako, promrmlja Klajn. Oi iza naoara sa ianim okvirom
bile su zabrinute. Ali, ovo nije prvi put da se ta zajanstvena bolest pojavila,
Seme.
Kastilja upitno podie obrvu. Oh?
Tokom proteklih etrdeset osam sati primili smo izvetaje o nekolicini
drugih osoba, koji su takoe pomrle od dosad nepoznate bolesti s identinim
simptomima, ree mu mirno Klajn. U Moskvi. Pre vie od dva meseca.
Nikakvi detalji nisu procureli na Zapad zato to je Kremlj zavrnuo poklopac
nepropustljive bezbednosti na bilo kakve vesti o izbijanju te boletine.
 Nastavi, procedi predsednik kroz stegnute zube.
Sa dvoje mojih najboljih obavetajaca, Fionom Devin i Donom Smitom,
ali nezavisno jedno od drugog, kontaktirali su ruski doktori koji su bili
umeani u borbu protiv te bolesti. Naalost, ti ljudi su uutkani pre nego to
su uspeli da nam prue kopije relevantnih medicinskih dosijea i ostale
dokaze. Prvi je umro na ulicama Mosve pre dve noi, navodno od sranog
udara. Drugi ruski lekar jue je ubijen u Pragu.
Rusi?
Klajn se namrti. Moda. Zatim otvori aktovku i prui Kastilji crno-belu
fotografiju oveka uzanog lica i hladnih, mrtvih oiju. Taj tip je bio na elu
tima ubica u Pragu. Kada sam provukao njegovu sliku kroz raunare, pojavio
se u desetak baza podataka obavetajnih slubi i agencija za sprovoenje
zakona, najee u pratnji natpisa Traen - pristupiti hvatanju s najveim
oprezom."
Predsednik proita ime odtampano u donjem delu fotografije. Georg
Ditrih Lis? Nemac?, upita iznenaeno.
Istoni Nemac, ispravi ga ef Tajne Jedan. Kada je sruen Berlinski
zid, Lisov otac bio je oficir s visokim inom u taziju, odnosno Ministarstvu
za dravnu bezbednost komunistike vlasti. Stariji Lis se trenutno nalazi na
izdravanju duge zatvorske kazne zbog raznoraznih zloina protiv nemakog
naroda.
Kastilja klimnu glavom. Kucnu noktom fotografiju koju je drao u ruci.
ta je sa sinom?
Takoe lan tajne policije", odgovori Klajn. Sluio je kao mlai
slubenik u regimenti tazija koja se zvala Feliks Derinski, nekoj vrsti
elitne pretorijanske garde u slubi vlade Istone Nemake. Takoe, kolaju
glasine kako je mlai Lis bio deo tajnih odreda smrti, koje je reim koristio
za ubistva politikih disidenata, pa ak i stranih novinara ije bi izvetavanje
moglo da bude nezgodno."
Divota, zgaeno ree predsednik.
Klajn klimnu glavom. Lis je bio vrlo gadan tip. Sudei prema svim
izvetajima, bio je prvorazredni hladnokrvni sociopata. Berlin je izdao nalog
za njegovo hapenje nedugo posle ujedinjenja dve Nemake, ali je Lis
mugnuo iz zemlje pre nego to je lokalna policija uspela da ga uhvati.
Dakle, ko je plaao njegovu nadnicu proteklih petnaest godina?, upita
Kastilja.
Mislimo da je u poslednje vreme bio zaposlen u organizaciji koja se
zove Grupa Brant, odgovori Klajn. U pitanju je veoma tajanstvena
obavetajna i bezbednosna agencija stacionirana u Moskvi.
Ponovo Moskva. Predsednikbaci fotografiju na stoi za kafu. A ko
povlai konce u toj Grupi Brant?
Nai podaci su prilino turi, priznade Klajn. Ne znamo mnogo toga o
organizaciji niti o nainima na koje se finansira, mada se ini da imaju
pozamane resurse. Meutim, uka se da agenti Grupe Brant ponekad na
ugovor rade za rusku vladu na poslovima nadzora, to se uvek moe lako
demantovati, pa ak i likvidacije eenskih izbeglica i druge problematine
osobe koje ive izvan direktnog domaaja Kremlja.
Doavola, zarea Kastilja.
Ima jo, ree Klajn. Nagnuo se napred s ozbiljnim izrazom na licu.
Malice sam se raspitao unaokolo. Smrtonosna bolest koja veoma lii na
ovu od koje stradaju nai ljudi pogodila je i vrhunske strunjake za Rusiju u
svakoj veoj obavetajnoj slubi zapadnoevropskih zemalja - Tajnoj
obavetajnoj slubi Velike Britanije, Saveznoj obavetajnoj slubi Nemake,
Generalnoj direkciji za spoljnu bezbednost Francuske i ostalima."
Bili smo slepi, shvati najednom Kastilja. Tom boleu se slue kao
orujem. Neko se nada da e nam oteati da shvatimo ta se deava u Rusiji
ako poubija nae najbolje obavetajne analitiare.
To je mogue, pa ak i vrlo verovatno, sloi se Klajn. Ponovo otvori
akten-tanu i izvadi list papira ispunjen imenima i lokacijama. Takoe,
zapoeli smo da skeniramo novinarske agencije i medicinske baze podataka
irom sveta u potrazi za drugim prijavljenim sluajevima izbijanja bolesti sa
slinim simptomima. Bilo je potrebno veoma mnogo kopanja, ali evo ta smo
dosad pronali.
Predsednik uze novi spisak i proita ga u tiini. Zatim tiho zazvida.
Ukrajina. Gruzija. Jermenija. Azerbejdan. Kazahstan. Sve bive sovjetske
republike koje se granie s Rusijom.
Klajn ponovo klimnu glavom. A u svakom od tih sluajeva, ene i
mukarci koji su se razboleli predstavljaju glavne vojne i politike voe u
tim dravama. Koliko ja mogu da vidim, u najveem broju sluajeva zamenili
su ljudi koji su mnogo manje kompetentni ili mnogo vre povezani s ruskim
interesima."
Kukin sin, opsova glasno Kastilja, a potom se namrti. Taj prepredeni
kukin sin Viktor Dudarev. Rusi su ve pokuali da utiu na poslednje
ukrajinske predsednike izbore - i propali. injenica da su morali da se
povuku tako javno, zasigurno je izazvala estoku reakciju. Dobro, moda
Kremlj opet igra istu igru, ali ovog puta mnogo veih razmera.
Obrazac je svakako indikativan, ree polako Klajn.
Predsednik pogleda svog starog prijatelja. Traak izoblienog osmeha
prelete mu preko irokog lica. to e rei, ne bi trebalo da reagujem
brzopleto zato to jo uvek nemamo nikakvih konkretnih dokaza, zar ne?
Ovo je iskljuivo tvoja odluka, Seme, istaknu Klajn, a zatim tiho
proisti grlo. Meutim, skreem panju na to da u ovom trenutku imamo
veoma mnogo teorija i veoma malo pouzdanih injenica. U sadanjoj situaciji
na svetskoj politikoj sceni, nisam siguran kako bi bila primljena amerika
sugestija da se Rusi bave prljavim poslom nepotkrepljena vrstim dokazima.
Nemoj mi rei, prozbori Kastilja. iroka ramena mu se oklembesie,
kao da mu je neko na plea stavio ogroman teret. Opravdano ili ne, svetska
javnost smatra da smo isuvie puta u toku proteklih nekoliko godina vikali
vuk. Posledica je to to su nai stari prijatelji i NATO saveznici spremni da
poveruju da smo skloni tome da precenjujemo opasnosti - i podjednako
spremni da nam okrenu lea na prvi nagovetaj kontroverze. Uspeli smo da
vratimo neto kredibiliteta posle Lazarove krize, ali jo je to Sizifov posao.
Predsednik se namrti. Jedno je sigurno. Niko u Londonu, Parizu,
Berlinu ili Varavi nee nam se zahvaliti zbog toga to rizikujemo novu rundu
Hladnog rata. Pogled mu pade na prastari globus u oku prostorije. A s
naim vojnicima, brodovima i avionima angaovanim u mnogobrojne sukobe
po celom prokletoj planeti, svakako nismo u dobrom stanju za bilo kakav
otvoreni sukob s Rusima. Bar ne sami samcijati.
Kastilja je sedeo utke jo nekoliko trenutaka, razmatrajui situaciju.
Zatim otro zavrte glavom. Neka tako bude. Ne moemo ispraviti greke iz
prolosti. to znai da emo morati da, kako znamo i umemo, naemo
potrebne dokaze da ubedimo nae saveznike da nas podre ako to bude
potrebno. Uspravio se u stolici. ini mi se da prvi sluaj bolesti u Moskvi
predstavlja klju za reenje zagonetke.
Slaem se, ree Klajn. Oi su mu bile hladne. Neko je svakako
odluan u nameri da eliminie svakoga ko pokua da nam neto ispria o
tome.
Jo neto je izvesno", nastavi da govori Kastilja. Ne mogu da se
oslonim na to da e CIA preuzeti vostvo nad ovim. Oni nisu spremni za
efikasne operacije u Moskvi - barem ne u tajnosti. Frknu kroz nos. U
poslednje vreme smo bili toliko usredsreeni na pokuaj da igramo poteno s
Rusima i da ih zadrimo kao saveznike u borbi protiv terorizma. U Lengliju
su utroili silno vreme i energiju gradei veze s njihovim slubama
bezbednosti, umesto da regrutuju mree tajnih agenata unutar Kremlja. Ako
zatraim od njihovog odeljenja u Moskvi da ubaci u rikverc za tako kratko
vreme, sva je prilika da e uprskati. A u tom sluaju nam ne gine takva javna
bruka i sramota da nam niko vie nee poverovati ni u jednu jedinu re.
Oi mu zablistae na tren. Ostajete samo ti i tvoji ljudi, Frede. Na elu i
u centru. elim da sluba Tajna Jedan sprovede istragu najveeg prioriteta.
Ali, ona mora biti munjevita i tiha.
Klajn klimnu glavom u znak razumevanja. Ve imam neveliki, ali
izvanredan tim agenata u Moskvi, ree. Razmiljajui napregnuto, izvadio je
maramicu iz depa kaputa, skinuo naoare i obrisao stakla. Potom je vratio
naoare natrag na nos i podigao pogled. Takoe, u pripravnosti imam jo
jednog vrhunskog obavetajca. On je vrst, snalaljiv i ve je radio u Rusiji.
to je najbolje od svega, ima medicinsko obrazovanje i nauno znanje, pa e
shvatiti svaku informaciju koju otkriju.
Koga tano ima na umu?, upita radoznalo Kastilja.
Potpukovnika Donatana Smita, odgovori mirno Klajn.

17. FEBRUAR
POLTAVA, UKRAJINA

Na pola puta izmeu industrijskog grada Harkova i prestonice Kijeva,

grad Poltava prostire se na tri breuljka usred ogromne i jednoline
ukrajinske stepe. Gradske ulice i avenije ire se radijalno od centralnog
krunog trga. U samom sreditu tog otvorenog prostora nalazi se spomenik
Gvozdeni stub slave, okruen malim topovima i krunisan zlatnim carskim
orlom. Podignut 1806. godine, taj visoki spomenik proslavlja uspomenu na
presudnu pobedu cara Petra Velikog nad veanima i njihovim saveznicima
Kozacima, zadobijenu sto godina ranije, pobedu koja je osigurala trajnu
dominaciju Rusije u regionu.
Velike zgrade u neoklasinom stilu sagraene u devetnaestom stoleu
opasuju taj kruni park. Prozori na gornjim spratovima gledaju ka
Gvozdenom stubu slave.
Leonid Ahmetov, predsedavajui Regionalne grupe parlamentarnih
zamenika Poltave, stajao je i zurio napolje kroz prozor svoje kancelarije.
Krupni, sedokosi politiki i poslovni oligarh natmureno je posmatrao zlatnog
orla, a zatim se naglo okrenuo od prozora. Spustio je roletne i promrmljao
psovku.
Ne dopada vam se pogled?, upita ga podrugljivo njegov posetilac, vitki
mukarac mravog lica u ukastosmeem odelu. Sedeo je u stolici sa
suprotne strane Ahmetovljevog radnog stola.
Ahmetovse namrti. Nekada sam izuzetno uivao u njemu, zabrunda
mrzovoljno. Meutim, taj stub danas predstavlja obian podsetnik na nau
sramotu, na nae preputanje malaksalom Zapadu.
Oba mukarca govorila su na ruskom - maternjem jeziku gotovo polovine
ukrajinske populacije, pri emu je ta polovina uglavnom bila koncentrisana u
istonim industrijskim regionima zemlje. Pretposlednji i poslednji
predsedniki izbori, pri emu su prvi bili poniteni zbog optubi da su
nametani rezultati, pocepali su zemlju u dva suparnika tabora; jedan
izrazito autoritativan, koji se zalagao za obnavljanje veza s Moskvom, a drugi
znatno demokratskiji, orijentisan prema Evropi i Zapadu. Ahmetov i njegovi
bliski prijatelji bili su meu lokalnim voama proruske frakcije. Kontrolisali
su najvei deo industrije i biznisa u Poltavi.
Majka Rusija nikada zaista ne naputa svoje verne sinove, ree mu
mirno ovek mravog lica. U oima mu se pojavi surov izraz. Ba kao to
nikada ne oprata onima koji je izdaju.
Obrazi vieg, krupnijeg oligarha se zajapurie. Ja nisam izdajica,
zarea. Moji ljudi i ja smo bili spremni da krenemo protiv Kijeva mesecima
ranije, sve do trenutka kad je va predsednik Dudarev postigao svoj
sporazum s novim vlastima. Kada je Kremlj tako iznenada izvukao tepih
ispod naih nogu, kakav smo izbor imali osim da se pomirimo sa novim
poretkom?
Njegov posetilac slegnu ramenima. Sporazum koji spominjete
predstavljao je samo omanje taktiko povlaenje. Zakljuili smo da jo nije
kucnuo as za otvoreni sukob s Amerikancima i Evropljanima.
Ahmetov zakilji. A sada jeste?
Uskoro, ree mu mirno sagovornik. Veoma uskoro. A vi morate da
odradite svoj deo posla.
ta moram da uinim?
Prvo? elimo da organizujete javne demonstracije 23. februara, na Dan
branilaca otadbine, ree mu ovek mravog lica. To mora da bude
masovni skup, na kojem e se zahtevati potpuna autonomija od Kijeva i
prisnije veze s majkom Rusijom...
Ukrajinski oligarh je pomno i sa sve veim uzbuenjem sluao dok mu je
posetilac iz Moskve prenosio nareenja Kremlja.

Sat vremena kasnije, ovek iz Moskve napustio je upravnu zgradu

podruja Poltave i smireno krenuo prema Gvozdenom stubu slave. Drugi
mukarac, vii, sa irokim, prijateljskim licem i foto-aparatom okaenim oko
vrata, odvojio se od male grupe kolske dece koja su prouavala spomenik i
pridruio se svom kolegi iz Trinaeste direkcije FSB Rusije.
Dakle?, upita.
Na prijatelj Ahmetov je pristao. Za est dana, on i njegove pristalice
okupie se na ovom trgu, u podnoju stuba, izvesti ga ovek mravog lica.
Koliko ljudi?
Najmanje 20.000. Moda ak i dvaput toliko, u zavisnosti od toga
koliko njegovih radnika i njihovih porodica poslua nareenje.
Vrlo dobro, ree mukarac nasmejanog, irokog lica. Onda im moemo
prirediti topao doek - i pokazati prestraenom svetu tano koliko je daleko
Kijev spreman da ide u suzbijanju mirnog protesta svojih graana ruske
nacionalnosti.
Ima li sve informacije koje su ti potrebne?
Krupniji ovek mirno klimnu glavom i potapa digitalni foto-aparat.
Slike koje su mi potrebne za detaljno planiranje ovde su uskladitene.
Ostatak je tek stvar obine matematike."
 Jesi li siguran?, upita ga ovek mravog lica. Ivanov e insistirati na
apsolutnoj tanosti i preciznosti. On eli masakr bez milosti, a ne patetini
fijasko.
Drugi ovek mu se nasmei. Opusti se, Genadije Arkadijeviu. Dobie
nai gospodari izgovor koji im je potreban. Daj mi dovoljno eksploziva -
pogotovo heksogena - i ja u lansirati takozvani Gvozdeni stub slave na
rnesec."
 10

NEDALEKO OD ORVIJETA, ITALIJA

Prastari i prelepi grad italijanske pokrajine Umbrije naheren je visoko na

vulkanskom bregu iznad iroke doline Palje, otprilike na pola puta
izmeu Rima i Firence. Strme litice koje okruuju grad milenijumima su
sluile kao prirodno utvrenje.
Ispod tih litica, sporedni put odvaja se od glavnog autoputa, autostrade, i
zavija prema zapadu do niskog grebena okrenutog ka Orvijetu.
Nekoliko ultramodernih graevina od stakla i elika, opasanih ianom
ogradom krunisanom namotajima bodljikave ice, nalazi se na tom grebenu.
Natpisi na glavnoj kapiji identifikuju kompleks zgrada kao glavni tab
Evropskog centra za istraivanje stanovnitva. Zvanino, Centar
prouava istoriju pokreta evropskih naroda i seobu genetskog koda. Naunici
dodeljeni razliitim laboratorijama unutar ograenog prostora krstarili
su uzdu i popreko Evrope i Severne Amerike i uzimali uzorke DNK
raznih zajednica i etnikih grupa radi irokog niza istorijskih, genetskih i
medicinskih istraivakih projekata.
U sivo i vlano rano jutro crni ,,mercedes sedan proao je kroz kapiju i
parkirao se nedaleko od velike graevine, donekle izdvojene od ostalih. Dva
oveka u ubarama i tamnim kaputima izaoe iz vozila. Obojica su bili
visoki i pleati. Jedan od njih, plavooki ovek visokih jagodica, koje
su odavale njegovo slovensko poreklo, nestrpljivo je ekao pored
automobila, a drugi se zaputio prema zakljuanom glavnom ulazu u zgradu.
,,Ime?, upita glas s tekim italijanskim naglaskom iz interfona
postavljenog pored tekih elinih vrata.
,,Brant, ree razgovetno stameni mukarac. Zatim se okrenu ka
bezbednosnim kamerama postavljenim iznad ulaza dozvoljavajui im da ga
skeniraju najpre s anfasa, a zatim i iz profila.
Usledila je kratka pauza dok su fotografije upravo snimljene kamerama
uporeivane s onima u dosijeu u kompjuteru sistema bezbednosti. Interfon
iznenada ponovo oive. Imate dozvolu da uete, sinjor Brante, ree mu
glas. Unesite vau identifikacionu ifru, molim vas.
Krupni mukarac ukuca na malenoj tastaturi pored vrata desetocifrenu
ifru i zau kako se mnogobrojne brave otkljuavaju jedna za drugom. Uao
je i obreo se u blistavo osvetljenom hodniku. Dva ozbiljna mukaraca s
automatskim orujem u rukama paljivo su ga posmatrala iz oblinje
straarske kuice. Jedan utivo klimnu glavom ka iviluku. Moete tamo da
ostavite va kaput, ubaru i oruje, sinjor.
ovek se lagano nasmeio, zadovoljan to vidi da se rigorozne mere
bezbednosti, ije je sprovoenje lino naredio, odnose ak i na njega samog.
Bio je to kontrast koji ohrabruje u poreenju s loim vestima koje je ranije
dobio iz Praga. Skinuo je kaput, a zatim otkopao futrolu u pregibu ramena u
kojoj se nalazio pitolj marke ,,valter. Okaio je kaput i oruje na kuku, a
zatim skinuo ubaru, otkrivi pri tome umu svetloplave kose.
Obavestili smo doktora Renkea o vaem dolasku", ree mu naoruani
straar. eka vas u glavnoj laboratoriji.
Erik Brant, ovek sa ifrovanim imenom Moskva Jedan, mirno klimnu
glavom. Odlino.
Glavna laboratorija zauzimala je maltene polovinu zgrade. Kompjuteri,
ureaji za prikupljanje, arhiviranje i preiavanje uzoraka ljudske
DNK, hromatografi, maine za elektroporaciju veliine mlinova za kafu i
zapeaene epruvete reagensa, enzima i drugih hemikalija, stajali su na nizu
crnih klupa. Druga vrata vodila su u izolacione komore, u kojima se se
uzgajali potrebni virusni i bakterioloki materijali. Tehniari i naunici u
sterilnim mantilima, rukavicama, hirurkim maskama i providnim plastinim
zatitnim naoarama, bili su pognuti nad opremom, paljivo prolazei
kroz strogo odreene korake neophodne za proizvodnju svake varijante
Hidre.
Brant zastade nedaleko od vrata i zainteresovano osmatri komplikovani
proces, ali s veoma malo pravog razumevanja. Premda je Vulf Renke u
ve nekoliko navrata pokuao da mu objasni sloenosti proizvodnje
Hidre, Brant bi se svaki put pogubio u poplavi naunog argona.
 Visoki plavokosi mukarac slegnu ramenima. Zar je to uopte bilo bitno?
On je posedovao vetine neophodne za hladnokrvno i precizno ubijanje, a
Hidra je bila oruje umnogome nalik na bilo koje drugo. Svedeni na
nenaunu sutinu, mehanizmi proizvodnje i ubilake moi Hidre bili su
okrutno jednostavni u teoriji, mada prilino komplikovani u praksi.
Najpre, trebalo je pribaviti uzorak rtvine DNK - iz vlasi kose, komadia
koe, pljuvake, pa ak i ulja sadranog u otisku prstiju. Zatim je na red
dolazio mukotrpan proces razvrstavanja kljunih delova hromozoma i traenja
odreenih genetskih sekvenci, jedinstvenih za svakog pojedinca, povezanih s
replikacijom elija. Poto bi to bilo gotovo, pripremao se jedan lanac
takozvane kDNK - komplementarne DNK - stvarana je precizna kopija
genetskih sekvenci izabrane mete.
Sledei korak zahtevao je izmenu relativno malog lanca DNK virusa
aktivnog u ljudima. Pomou raznih hemijskih procesa bilo je mogue ogoliti
sve izuzev gena povezanih s njihovim zatitnim proteinskim omotaem i onih
koji su dozvoljavali virusu da prodre u samo srce, jezgro ljudskih elija.
Zatim se dodaje paljivo izraena sekvenca kDNK, pribavljena iz rtvinog
genoma, a izmenjeni virus se spaja u prsten, stvarajui plazmid koji se sam
razmnoava.
Posle toga, ti virusni plazmidi mogli su se ubaciti u dobroudne bakterije
eerihije koli, koja se nalazi u ljudskim crevima. Preostalo bi samo uzgajanje
i koncentrisanje tih modifikovanih eerihija koli. Kad se sakupi dovoljno
velika koliina materijala, specijalna varijanta Hidre bila je spremna da bude
isporuena izabranoj meti.
Te bakterije su nevidljive, bez mirisa i ukusa, i mogu se dati osobi
odreenoj za likvidaciju u bilo kakvoj kombinaciji hrane ili pia. Jednom kad
se unesu u organizam, modifikovane bakterije se ugnezde u creva i zaponu
da se razmnoavaju munjevitom brzinom. Za to vreme, neprestano izbacuju
genetski izmenjene virusne estice, koje bi se kroz krvotok raznosile po
itavom telu.
Brant je znao da su te virusne estice bile kljuna ubilaka komponentu
Hidre. Po svojoj prirodi, bile su napravljene tako da prodiru kroz
zidove ljudskih elija. Poto bi se nale unutar elije, svaka virusna estica
ispustila bi pripremljeni lanac kDNK u nukleus. Sve ovo ne bi nimalo uticalo
na bilo koju drugu osobu. Meutim, u odabranoj rtvi poeo bi da se
odvija smrtonosan proces. im jezgra elija ponu da se razmnoavaju, ti
lanci kDNK bi se automatski prikaili na ranije izabrane delove
hromozomske DNK, blokirajui njihovo dalje razmnoavanje. itav sloeni
proces podele i razmnoavanja elija - apsolutno neophodan za ivot -
doiveo bi zastoj; kao kad se u rajsferlusu zaglavi deo odee, pa ne moe da
mrdne ni u kom pravcu.
Dok bi sve vei i vei broj elija bivao zaraen i prestajao da se
reprodukuje, rtve Hidre trpele bi bolove, visoku temperaturu i patile od
osipa po koi. Zastoj u obnavljanju elija koje se najbre razmnoavaju -
elija kose i kotane sri - izazivao je simptome nalik onima koji se viaju
kod trovanja velikim dozama radijacije. Naravno, na kraju bi se
galopirajue unitenje proirilo na itav organizam, neumitno vodei ka
sporoj i bolnoj smrti.
Nije bilo leka protiv Hidre. Bolest se mogla otkriti uobiajenim nainima
dijagnostikovanja. Lekarima, koji bi oajniki pokuavali da izoluju uzrok te
nepoznate bolesti, nikada ne bi palo na pamet da pogledaju obine, naizgled
bezopasne, bakterije eerihije koli, skrivene u crevima svakog oveka, pa i
rtve.
Brant se zadovoljno nasmeio na tu pomisao. Neprimetna, nezaustavljiva
i neizleiva, Hidra je bila savreno oruje za ubijanje. Na sijaset naina,
pomisli podsmeljivo, Renke i njegov tim naunika stvarali su mikroskopske
verzije precizno navoenih bombi i projektila kojima su Amerikanci toliko
voleli da se hvaliu, s tim izuzetkom to Hidra nikada nee napraviti nikakvu
sramotnu kolateralnu tetu.
Vulf Renke, mnogo nii i mraviji, okrete se od jedne maine i prie
Brantu. Skinu rukavice, naoare a zatim i hirurku masku, otkrivi glavu s
kratko podianom sedom kosom i uredno potkresanom jareom bradicom.
Naunik je izdaleka izgledao dobroudno, pa ak i ljubazno. ovek bi tek
izbliza video surov fanatizam u Renkeovim tamnokestenjastim
oima. Naunik je itavo oveanstvo delio na dva veoma nejednaka dela: na
one koji su sponzorisali njegovo istraivanje i na one na kojima je mogao
da testira svoje napredne bioloke i hemijske uase.
Renke isprui ruku s blagim osmehom na usnama. Erie! Dobrodoao!
Jesi li doao da lino prikupi nau novu turu igraaka?" Pokaza glavom ka
izolovanom friideru, dupke punom paljivo obeleenih malih providnih
epruveta. Paketi suvog leda okruivali su friider. Kako bi se smanjio rizik
da njihovim bakterijskim domainima ponestane hranljivih sastojaka i da
ponu da odumiru, varijante Hidre uvane su u zamrznutom stanju to je
due bilo mogue. Eno ih tamo, uredno spakovane i spremne za transport.
Ovde sam da prikupim varijante druge faze, her profesore", odgovori
mirno Brant rukujui se s naunikom. Ali, moramo da porazgovaramo i o
nekim drugim stvarima, takoe. Privatnim stvarima, ree znaajno.
Renke upitno podie jednu belu, tanku obrvu. ,,Oh? Baci pogled preko
ramena ka ostalim tehniarima i naunicima zaposlenim u laboratoriji, pa se
okrenu i pogleda u vieg oveka. Onda bi moda trebalo da se preselimo u
moju kancelariju."
Brant ga je sledio do sobe bez prozora, koja se nalazila tano ispod
centralnog hodnika. Police prenatrpane knjigama i drugim
referentnim materijalima prekrivali su itav jedan zid. Plavokosi se nije
iznenadio kad je u jednom oku nevelike sobe, pored stola i kompjutera,
ugledao uzani leaj i neurednu hrpu ebadi. Renke je bio poznat po tome to
ga materijalna udobnost, toliko vana drugim ljudima, uopte nije
interesovala. iveo je iskljuivo za svoja istraivanja.
Poto su se vrata zatvorila za njima, Renke se okrenu prema svom znatno
krupnijem kolegi. ,,Dakle?, upita. Osim uzimanja narednih varijanti Hidre,
ta te jo dovodi ovamo iz Moskve toliko hitno?
Dve stvari, ree mu Brant. Kao prvo, suoavamo se s izuzetno
ozbiljnim probojem obezbeenja.
Renkeovo lice otvrdnu. ,,Gde?
,,U Pragu, a trag vodi sve do Moskve, ree bezizraajno krupniji
mukarac. Zatim saeto prepria sve to je saznao o uspenom napadu na
Petrenka i o drugom, neuspenom pokuaju ubistva amerikog
doktora, potpukovnika Donatana Smita. Izbezumljeni hitni signali, koje su
poslali okirani preiveli lanovi njegovog prakog tima, stigli su Brantu
prole noi im je doputovao u Rim.
Dok ga je Renke paljivo sluao, usne mu zgrie u izrazu dubokog
nezadovoljstva. Zgaeno zavrte glavom. Lis je bio aljkav, ree. Neo-
prostivo aljkav.
Istina. Bio je neprecizan i previe samopouzdan. Brantove sive oi
zasijae ledenim sjajem. To to ga je Amerikanac ubio barem mi je utedelo
trud da ga eliminiem za primer Ilioneskuu i ostalima.
Da li se taj ovek po imenu Smit pojavio negde?
Jo nije, odgovori kratko Brant. Zatim slegnu irokim ramenima. Ali,
propustio je zakazani let za London i sada ga eke vlasti takoe trae.
Ukoliko ga pronau, imam druge izvore u Pragu, koji e me obavestiti o
tome.
,,Od tada su prola maltene puna dvadeset etiri sata, naglasio je
naunik. Smit je dosad ve bez po muke mogao da pree preko eke
granice. tavie, mogao bi da bude maltene bilo gde u svetu.
Brant smrknuto klimnu glavom. Svestan sam toga.
Renke se ponovo namrti i pogladi uredno potkresanu sedu bradicu. ta
tano zna o tom Amerikancu?, upita konano. Mada su napravili uasne
greke, Lis i njegovi ljudi bili su profesionalci. Kako je obian lekar mogao
da ih se tako lako ratosilja?
Nemam pojma, polako je priznao plavokosi. Smit je oigledno neto
vie nego to se ini na prvi pogled.
Misli, tajni agent? Neke amerike vojne obavetajne slube?
Brant slegnu ramenima. ,,Moda. Zatim se namrti. Moji Ijudi kopaju
po Smitovoj prolosti, izvetajima o vojnoj slubi i medicinskim akreditivima
jo otkako je Lis prvi put izvestio o njegovom susretu s Petrenkom, ali to
sporo napreduje. Ukoliko je povezan s nekom amerikom obavetajnom
slubom, ne elim da rizikujem i razotkrijem da se zanimamo za njega. To bi
moglo da nam vee ruke pre vremena.
Ako je Smit stvarno pijun, moda kasni s tim svojim oprezom, ree
mu mirno Renke. Amerikanci moda ve guraju nos u nae probe na terenu
u Moskvi.
Brant outa, obuzdavajui ljutnju. Nije bilo nikakve svrhe da podsea
naunika na to da je lino forsirao te prve eksperimente.
Jesi li obavestio Alekseja Ivanova?, upita ga Renke posle nekoliko
trenutaka. ,,Na kraju krajeva, moda Trinaesta direkcija ima dosije o Smitu.
Ako nita drugo, trebalo bi da upozorimo nae prijatelje u FSB da
pojaaju stepen bezbednosti u Moskvi i oko nje.
Brant odmahnu glavom. Dosad nisam nita rekao Ivanovu o
Amerikancu, ree mirno. Zna da su Petrenko i Kirjanov mrtvi, i nita
drugo. Naunik upitno podie obrvu. Dri Ivanova u mraku? Da li je
to mudro, Erie? Kao to si rekao, ovo je veoma ozbiljan proboj bezbednosti
itave operacije. To je vanije od svakog pitanja profesionalne ljubomore ili
osramoenosti.
Direktna nareenja naeg pokrovitelja vanija su od svih ostalih pitanja,
podseti ga hladno Brant. On oekuje da sami poistimo za sobom, a ne da
trimo u Kremlj kao preplaeni pilii. U ovom sluaju sklon sam da ga
posluam. Rusi su previe netaktini i neotesani. Njihova intervencija mogla
bi samo da pogora situaciju. Kako trenutno stoje stvari, na raspolaganju
imam sasvim dovoljno ljudstva da ovladam situacijom u sluaju da
Amerikanci ponu da njukaju i guraju nos u naa posla.
Renke napui usne. ta ti je onda potebno od mene?
Kompletan spisak osoba u Moskvi ije bi znanje o prvom sluaju zaraze
Hidrom moglo da se pokae opasnim za nas ili za projekat. Dok je Smit
na slobodi, ne smemo da uzmemo zdravo za gotovo da su Petrenko i
Kirjanov jedini bili voljni da prekre nareenja Kremlja da dre jezik za
zubima. Renke lagano klimnu glavom. Mogu da sainim takav spisak.
Odlino. Poalji mi imena to pre moe. Brantovi savreno beli
zubi blesnue u hladnom, suzdranom osmehu. Moramo da budemo spremni
da uklonimo bilo kakve prepreke na putu, ukoliko se ukae potreba za tim.
,,Da, to je istina, sloio se Renke. Zatim pogleda sagovornika direktno u
oi. ,,A druga stvar o kojoj si eleo da porazgovaramo?
Brant je oklevao nekoliko trenutaka. Polako se osvrnuo oko sebe,
sumnjiavo posmatrajui police s knjigama i jednostavan nametaj. Zatim se
okrenuo nauniku. Jesi li siguran da je ova kancelarija bezbedna?"
Moje obezbeenje je pregleda svakog dana, ree mirno Renke. Oni su
odani jedino meni i nikome drugom. Moe slobodno da govori. Nasmei
se izvetaeno. Sudei po tvojoj nelagodnosti, pretpostavljam da ima vesti
u vezi s naim drugim poduhvatom? Onoj takozvanoj polisi osiguranja u
sluaju izdaje, koju su nai ruski prijatelji toliko zainteresovani da nabave?
Brant klimnu glavom. Tako je. Uprkos Renkeovom uveravanju da je
kancelarija bezbedna, tie je govorio. ,,Iz Ciriha je stigla potvrda da je novac
uplaen na na raun. Ali, moram da dobijem specijalni materijal koji smo
obeali Ivanovu pre nego to on odobri drugi transfer novca. Renke slegnu
ramenima. ,,To ne predstavlja nikakav problem. Zavrio sam zahtevanu
varijantu jo pre nekoliko nedelja." Preao je preko prostorije i dodirnuo stub
jedne od polica s knjigama. Polica se neujno povue unazad, otkrivi sef
skriven u zidu. Renke ukuca ifru, a potom pritisnu desni palac na u vratanca
sefa ugraen skener koji ita otiske prstiju. Ona se otvorie i oseti se daak
isparenja. Naunik navue rukavice, pa posegnu rukom unutra. Izvadi jednu
jedinu providnu epruvetu. Evo je. Moe da uzme prenosivi friider i neto
suvog leda dok bude izlazio.
Brant opazi stalak s nizom drugih epruveta u sefu. Zamirio je
sumnjiavo ih gledajui.
Renke primeti njegov pogled i nasmei se. ,,De, de, Erie. Poznajemo se
ve godinama. Dosad si svakako ve shvatio da ja uvek preduzimam mere
predostronosti kako bih osigurao vlastitu bezbednost - bez obzira na to za
koga radim.
 11

BERLIN

Don Smit iskapi poslednji gutljaj kafe i spusti oljicu natrag, na okrugli
stoi prekriven stolnjakom. Iz navike je diskretno prouavao ljude koji su
sedeli oko njega u tihoj, ukusno nametenoj trpezariji hotela Askanier hof.
Bila je ovo njegova prva prilika otkako je pristigao kasno prole noi da
poblie pogleda neke od gostiju hotela. Najvei deo prisutnih bili su
natmureni poslovni ljudi, zauzeti itanjem jutarnjih novina ili zapisivanjem
beleaka za predstojee sastanke dok su rasejano uzimali zalogaje tosta,
muslija ili mekanih slatkih rolnica. Dva postarija para sedela su zajedno za
stolom, turisti koji su koristili pogodnosti sezonskog zimskog snienja cena u
nemakoj prestonici. Njegov unutranji alarm za uzbunu nije proradio zbog
nekog od gostiju koji su dorukovali u elegantnoj trpezariji.
Na trenutak razuveren, ostavio je napojnicu od nekoliko evra na stolu,
ustao i krenuo prema vratima. Crno-bele uramljene fotografije uvenih pisaca
i glumaca koji su odsedali u hotelu Askanier hof tokom njegove duge
istorije - ukljuujui Artura Milera i Franca Kafku - zurile su u Smita sa zida
iza anka, koji je bio toliko uglaan da se caklio.
U predvorju ga je presreo recepcionar. Upravo je pristigao paket za vas,
her Martin', promrmlja utivo. Doneo ga je specijani kurir.
Smit se potpisa u knjigu, uze dugaku kovertu i odnese je u sobu. Adresa
na poleini pokazivala je da je kovertu iz Brisela poslala kompanija Valdman
investicije d.o.o., jedna od mnogobrojnih firmi koju je sluba Tajna Jedan
koristila za slanje tajnih poiljki irom sveta. Zazvida tiho kad je proitao
vreme na koverti. Premda je bila poslata dobrano pre zore, mora da se neko
estoko potrudio da je donese ve rano ujutro u Berlin.
Don sede na udobnu plavu sofu, postavljenu pored prozora, otvori
peate i rairi dokumenta iz koverte po povrini stoia za kafu, ukraenog u
stilu tridesetih godina 20. veka. Razgledao je kanadski paso, takoe na ime
Dona Martina, s njegovom fotografijom. Bio je pohaban i iskrzan, sa
zamrljanim ulaznim i izlaznim tambiljima, koji su svedoili da je vlasnik
pasoa u proteklih nekoliko godina posetio niz evropskih zemalja - Nemaku,
Francusku, Italiju, Poljsku, Bugarsku i Rumuniju. Sveanj vizit-karti
identifikovao ga je kao redovnog profesora u organizaciji po imenu Institut
Bernet, privatnom nezavisnom istraivakom centru sa seditem u
Vankuveru, u Britanskoj Kolumbiji. Na jednom jedinom listu papira, s
upozorenjem spaliti posle itanja, bila je ispisana saeta biografija
izmiljenog Dona Martina.
U koverti je bila i vaea ruska viza, iz koje se videlo da ga je u Mo-
skvu pozvala privatna firma zarad konsultacija o komparativnim
nacionalnim sistemima zdravstvene i socijalne zatite, A zatvoreni plan puta
pokazivao je da ima zakazani let Lufthanzom za rusku prestonicu neto
kasnije tog jutra.
Sedeo je nekoliko trenutaka i posmatrao falsifikovana putnika
dokumenta, rairena ispred sebe. Moskva? Slali su ga u Moskvu? E pa,
Danilo, 5 drue stari, pomisli ironino, kako ti se dopada prvi pogled na
lavlju jazbinu? Potom uze mobilni telefon i pozva broj.
Klajn mu se javio ve posle prvog zvona. Dobro jutro, Done, ree mu
ef slube Tajna Jedan. Pretpostavljam da si dobio paket s tvojim novim
identitetom?
Dobra pretpostavka, efe, uzvrati suvo Don. Nego, ima li neto
protiv toga da mi kae ta se, kog avola, dogaa?
Ni najmanje, odgovori mu Klajn. Glas mu bee smrtno ozbiljan.
Smatraj ovo kratkom instruktaom u vezi s misijom. Ali, pre nego to
ponemo, trebalo bi da zna da tvoja nareenja dolaze pravo s najvieg
nivoa.
to znai od samog predsednika, shvati Smit i nesvesno ispravi lea.
Kai.
Sa sve veom zabezeknutou sluao je kako mu Klajn ita spisak mrtvih
i umiruih obavetajaca, vojnih oficira i politiara u SAD, njenim zapadnim
saveznicima i manjim zemljama koje su se graniile s Rusijom. Gospode
boe", proapta poto je Klajn konano zavrio s nabrajanjem. Nije udo to
je moj sastanak s Petrenkom uznemirio konicu strljenova.
Da, ree Klajn. To je i naa procena, takoe.
A sada elite da istraim prve sluajeve izbijanja te boletine - one o
kojima mi je priao Petrenko, pretpostavi Smit.
Tano tako. Ukoliko je ikako mogue, potrebni su nam verodostojni
podaci o njenom poreklu, mehanizmima i nainima prenoenja, ree mu
Klajn. A potrebni su nam veoma brzo. Imam neprijatno oseanje da se
dogaaji trenutno odvijaju munjevitom brzinom."
To je prilino teko nareenje, Frede, ree mu mirno Smit.
Svestan sam toga. Ali nee biti usamljen na ovoj misiji, pukovnie",
obea mu Klajn. Ve imamo jedan tim tamo - i to veoma dobar. ekaju te.
Kako da ostvarim kontakt s njima?
U hotelu Budimpeta, nedaleko od Baljog teatra, eka te rezervisana
soba, ree mu ef Tajne Jedan. Prijavi se u hotel i nacrtaj se u baru tano u
sedam sati veeras, po lokalnom vremenu. Trebalo bi da kontaktiraju s
tobom do pola osam.
A kako da primetim svoju vezu?, upita ga Smit.
Nikako, odgovori mu Klajn. To e biti iskljuivo jednosmeran susret.
Ti samo sedi i ekaj. Tvoj kontakt e prepoznati tebe. Lozinka prepoznavanja
bie re tangenta.
Don oseti kako mu se usta sue. Jednosmeran sastanak znaio je da e
otputovati u Rusiju bez imena, pa ak i bez linog opisa agenata Tajne Jedan
stacioniranih u Moskvi. Klajn nije nita rizikovao bez obzira na to to je Smit
koristo identitet Dona Martina, a ne svoje pravo ime. Tako je obezbeivao
da Smit, ukoliko ga rusko obezbeenje uhapsi na aerodromu, ne moe ni pod
prisilom da otkrije ostale obavetajce. U ovakvoj situaciji bila je ovo sasvim
razumna mera predostronosti, ali mu to nije prualo bogzna kakvu utehu.
Koliko je vrst ovaj identitet Dona Martina?, upita kratko.
Prilino je vrst, u datim okolnostima", odgovori mu Klajn. Ukoliko
stvari krenu naopako, moda e izdrati pritisak otprilike dvadeset etiri
asa, uz malo sree.
Dakle, pretpostavljam da je sutina trika u tome da se momcima u
Moskvi ne prui nikakav razlog da ponu da guraju nos u lanu kanadsku
karijeru gospodina Martina?
 Tako bi bilo najbolje, sloio se odluno Klajn. Meutim, zapamti da
emo biti u pripravnosti, spremni da ti pomognemo koliko moemo.
Smit klimnu glavom. Razumem.
Onda, neka ti je sa sreom, Done, ree mu ef. Javi se iz Moskve to
pre bude mogue.

KIJEV, UKRAJINA

Kapetan vojske SAD Karlos Parilja paljivo je odravao bezizraajan

izraz na licu dok je napeto sluao zabrinuti glas s druge strane telefonske
veze. Da, da, razumem, Vitalij", ree kada je pozivalac zautao. Smesta u
preneti svojim pretpostavljenima. Da, apsolutno si u pravu, to je straan
razvoj dogaaja.
Prekinuo je vezu i uzdahnuo. Isuse Hriste!
Njegov ef u kancelariji ataea za odbranu u amerikoj ambasadi,
mornariki pukovnik, iznenaeno podie pogled s monitora kompjutera.
istunac Parilja bio je poznat meu osobljem ambasade SAD u Kijevu po
postojanom odbijanju da psuje ili bogohuli, ak i pod najstresnijim
okolnostima. ta je bilo, Karlose?
To je bio Vitalij eilo iz Ministarstva odbrane Ukrajine, izvesti ga
smrknuto Parilja. Kae da je general Engler u bolnici u ernigovu - na
odeljenju intenzivne nege. Izgleda da je oboleo od istovetne nepoznate
boletine od koje je jue umro general Maruk.
Pukovnikove oi se razrogaie. Brigadni general Bernard Engler bio je
zapovednik specijalne vojne misije Sjedinjenih Drava, odnosno grupe
amerikih oficira poslatih da pomognu Ukrajini u modernizaciji i reformisanju
njenih odbrambenih oruanih snaga. I dalje zabrinut zbog sporadinih
obavetajnih izvetaja koje su dobijali o neobinim manevrima ruske vojske
nedaleko od granice, Engler je jue otputovao u ernigovda pokuao da
nagovori Marukovog beivotnog naslednika, general-potpukovnika Eduarda
Timoenka, da preduzme razumne mere predostronosti.
Pukovnik podie slualicu i ukuca broj. Spojte me s ambasadorom.
Smesta. akom je zaklonio mikrofon i pogledao Parilju. Pozovi bolnicu u
ernigovu i saznaj kakvo je generalovo zdravstveno stanje. Potom prosledi
informaciju deurnom oficiru za vezu u Vaingtonu. Pod hitno e nam biti
potrebna zamena!
Parilja klimnu glavom. Sa bolesnim komandantom, moda ak i smrtno
bolesnim, amerika vojna misija u Ukrajini bie umnogome paralizovana.
Kao general s jednom zvezdicom, Engler je uivao veliku panju i potovanje
lanova vlade i vojske Ukrajine. Njegovi potinjeni, uglavnom oficiri s niim
inovima, nisu imali istu mo i uticaj kao njihovi ukrajinski partneri istog
ranga. S obzirom na nevolju u najavi, koja se kuvala du rusko-ukrajinske
granice, bilo je od presudne vanosti da Pentagon to je pre mogue poalje
nekog drugog da preuzme generalovo komandno mesto.
Kapetan Parilja se namrti, proveravajui vreme u Vaingtonu. Tamo je
jo gluvo doba noi. ak i u najboljim moguim okolnostima, birokratama u
Pentagonu moda e biti potrebni dani da proseju potencijalne kandidate i
naimenuju zamenu za Bernarda Englera. Englerovom nasledniku istog ina i
vetine bie, opet, potrebni dani, a moda ak i nedelje, da shvati i usvoji sve
detalje komplikovanih vojnih i politikih poslova ove drave. A sve dok
njegov naslednik ne stane na noge, posao koordinacije odbrambenih politika
Ukrajine i Amerike bie znaajno tei.
 12

BAGDAD

Agent Centralne obavetajne agencije Rendi Rasel sedela je iznureno za

elom velikog stola u protoriji duboko unutar utvrene amerike ambasade u
Zelenoj zoni irake prestonice. Suzbila je iznenadnu potrebu da protrlja
umorne oi. Nije bilo mudro da tokom video-konferencije s glavnim
efovima u Lengliju, prenoene preko bezbedne satelitske veze, pokazuje
obine ljudske slabosti. Fil Andrisen, zapovednik odeljenja CIA u Bagdadu,
sedeo je pogrbljenih ramena u stolici pored nje. Oboje su bili licem okrenuti
prema video-bimu, na kojem se videla projekcija nekolicine ozbiljnih ljudi u
poslovnim odelima, utirkanim kouljama i uredno svezanim kravatama, koji
su sedeli za slinim stolom u sobi za konferencije u glavnom tabu CIA u
Lengliju, u amerikoj saveznoj dravi Virdiniji.
Pogledajte jedno od udesa moderne tehnologije, pomisli zajedljivo
Raselova. aljemo signale preko satelita, koji krue u orbitama visoko iznad
Zemlje, briui razdaljine od hiljadu kilometara i sate relativnog vremena s
izvanrednom lakoom - i sve to samo zato kako bismo mogli da odrimo jo
jedan beskonaan, jalov sastanak.
Na drugom kraju video-signala, Nikolas Kej, direktor CIA, nagnu se
polako unapred. Kej, mukarac star preko ezdeset godina, bio glavat i
krupan. Nekoliko decenija ranije, sluio je kratko u Agenciji pre no to se
povukao u mirnije vode akademije i na dobro plaene poloaje visoko
cenjene ustanove za teorijska istraivanja Beltvej bandits. 6 Postavljen
uglavnom kao privremena zamena za Dejvida Hansona, njegovog preterano
agresivnog i skandalima praenog prethodnika, direktor Centralne
obavetajne agencije ponekad je imao ozbiljan i nejasno definisan nain
izraavanja kao to je bio i njegov proces donoenja odluka. Koliko sam
razumeo, taj bivi oficir irakog Mukabarata, general Husein al Duri, i dalje
odbija da sarauje?
Andrisen umorno klimnu glavom. Tako je, gospodine. Zasad se prilino
uspeno odupire naem timu islednika.
Jedan od okupljenih u Lengliju, zamenik direktora Sektora operacija,
ubaci se u razgovor. Mislim da smo trenutno svi mi kudikamo vie
zainteresovani za ta dokumenta Osme direkcije koje ste nali kod generala Al
Durija. Vai preliminarni izvetaji nagovetavaju da se u dokumentima nalaze
kritini podaci o strogo poverljivom programu za razvoj biolokog oruja. Je
li to i dalje vaa procena?
Da, gospodine, jeste, odgovori Andrisen i pokaza rukom na Rendi.
Gospoica Rasel vas moe potpunije obavestiti o onome to smo saznali.
Budui da je upravo njen tim specijalnih jedinica zarobio Al Durija, ona je
bila zaduena da istrai informacije koje smo sakupili u njegovoj kui. ef
bagdadskog odeljka se nagnu i proapta joj upozorenje u uvo. Sad budi
smirena, Rendi. Nemoj da naljuti ove ljude, pogotovo ne sada kada juri
dozvolu da krene u lov toliko izvan naeg podruja operacija."
Raselova kruto klimnu glavom. Ne beri brigu, File. Obeavam da u biti
dobra devojica."
Andrisen joj se osmehnu. Jakako. A moda je Mesec stvarno napravljen
od zelenog sira. Zatim ukljui njen mikrofon. Izvoli.
Uspeli smo da deifrujemo i proitamo bezmalo svaki dokument koji
smo pronali na hard-disku Al Durijevog kompjutera, ree Rendi visokim
rukovodiocima Centralne obavetajne agencije, koji su je posmatrali i sluali
s razdaljine od nekoliko hiljada kilometara. Dabome, ve smo prosledili
informacije o svakodnevnim operacijama irakih pobunjenika Treem
korpusu i irakim Specijalnim jedinicama. I barem jedanput, nai prijatelji u
uniformama bili su nam zahvalni na tome.
Njene rei izazvae klimanje glave u znak razumevanja i osmehe
zadovoljstva. Al Duri je bio mnogo vie od nekakvog odbeglog visokog
zvaninika odanog Sadamu Huseinu. On je takoe zapovedao naroito
brutalnom i efikasnom sunitskom pobunjenikom elijom koja je isplanirala i
izvrila nekoliko desetina bombakih napada, ubistava i atentata. Spisak
imena, telefonskih brojeva i tajnih skladita oruja bi trebalo da omogui
amerikoj armiji i njenim irakim saveznicima da razbiju njegovu teroristiku
organizaciju deo po deo.
Dosijei za koje smo bili naroito zainteresovani bili su zakopani mnogo
dublje, nastavi Rendi. Takoe su bili ifrovani znatno prefinjenijim
sistemom, zasnovanom na KGB iframa visokog nivoa s kraja osamdesetih
godina 20. veka.
iframa koje su Sovjeti ustupili svojim prijateljima u Mukabaratu,
prokomentarisa direktor Sektora operacija.
Raselova klimnu glavom. Da, gospodine.
I, ta ste dosad pronali?"
Reference za strogo poverljiv program proizvodnje biolokog oruja,
glatko ree Rendi. Program koji je oigledno toliko poverljiv, da je bio
postavljen izvan uobiajenih komandnih struktura Sadamovog reima.
Koliko izvan?
Maltene u potpunosti, odgovori Rendi. Ispalila je sledeu senzaciju s
mirnim samopouzdanjem. Postoje jasni nagovetaji da je to istraivanje bilo
uvano u tajnosti ak i od Sadama Huseina lino. General Al Duri postarao
se da svi izvetaji o programu prolaze iskljuivo kroz njegove ruke... i da
ostanu u njegovim rukama. Nikada nisu slani na vie poloaje u hijerarhiji
Mukabarata."
Njene rei izazvae tihe zviduke iznenaenja. Bivi iraki diktator vrsto
je verovao u apsolutnu vlast jednog oveka, koji vrsto dri sve dizgine moi
u svojim rukama. Tokom itave Sadamove 30-godinje vladavine, ljudi koji
su se protivili njegovoj volji, ili koji bi jednog dana mogli da predstavljaju
pretnju njegovoj bezbednosti, nonalantno su ubijani.
Drei program u tajnosti od svog gospodara, nekadanji direktor Osme
direkcije igrao je veoma opasnu igru.
Da li je taj program bio namenjen proizvodnji biolokog oruja
sposobnog da izazove masovne rtve?, upita jedan od visokih efova Cen-
tralne obavetajne agencije.
Raselova odmahnu glavom. Oigledno nije. Osma direkcija osnovana je
da razvija bioloka oruja upotrebljavana u manjem, premda nita manje
smrtonosnom obimu. Njena osnovna namena bila je snabdevanje reima
nervnim agensima, specijalizovanim biotoksinima i ostalim otrovima za
eliminisanje protivnika kako ovde u Iraku tako i u ostatku sveta.
 O kolikom obimu tano govorimo?, upita isti ovek. O maloj
laboratoriji i aici istraivaa? Ili o znatno veem poduhvatu?
Rendi slegnu ramenima. Pretpostavljam da je ovaj program bio
nevelikog obima - barem u terminima logistike i laboratorijskog prostora."
ta je s njegovim budetom?
Bio je pozamaan, odgovori koncizno Rendi. Sudei na osnovu onoga
to sada vidimo, negde desetak miliona dolara tokom jednogodinjeg ili
dvogodinjeg perioda."
Obrve se iznenaeno podigoe na licima okupljenim oko konferencijskog
stola u Virdiniji. ak i u reimu koji je plivao u zabranjenom novcu, to su
bile ozbiljne pare. A izvori finansiranja?, upita ef Operacija. Preusmereni
iz fijaska programa Nafta za hranu Ujedinjenih nacija, pretpostavljam?
Ne, gospodine, ree mu mirno Rendi. ini se da je novac za ovaj
program pristizao direktno s mnogobrojnih anonimnih bankarskih rauna
irom sveta. Otprilike milion dolara zavrio je u depu naeg prijatelja Al
Durija, ali ini se da je ostatak novca isplatio naunu opremu, zalihe
materijala i plate naunika.
Nikolas Kej se namrti. Teko da bilo ta od ovoga predstavlja
senzacionalne vesti, zlovoljno proguna glomazni ef CIA. Kakav je pomak
to to smo razotkrili jo jedan ilegalan iraki nauni projekat?
Rendi se umilno nasmei. U tome to, gospodine, izgleda da konkretno
ovaj projekat izrade tajnog biolokog oruja uopte nije finansirala iraka
vlada.
U Sali za sastanke na drugom kraju video-linka zavlada zabezeknuta
tiina.
Objasni, naredi joj konano Kej.
Al Durijeve zabeleke su fragmentarne i nepotpune", ree Rendi.
Meutim, one nedvosmisleno nagovetavaju da su svi umeani istraivai
bili, otvoreni navodnici, stranci, zatvoreni navodnici.
Gde se onda trenutno nalaze ti strani naunici?, upita je stareina CIA.
Odavno su nestali, odgovori mu Rendi. Nekoliko unosa pokazuje da
su spakovali opremu i napustili Irak pre nego to je naa vojska stigla do
Bagdada. Najverovatnije su pobegli preko Sirije.
Dozvolite mi da proverim da li sam ispravno razumeo vau teoriju,
gospoice Rasel, ree joj paljivo direktor Operacija. Aludirate li na to da
je neko drugi koristio Irak kao kamuflau za sopstvenu nelegalnu proizvodnju
biolokog oruja?
Rendi klimnu glavom. Da, gospodine, aludiram ba na to. Nasmeila se
umorno. Na kraju krajeva, postoji li bolje mesto da se sakrije prljava igla od
plasta sena ionako ve dupke punog prljavih igala koje ne pripadaju tebi?
Imate li neke osumnjiene?
Na osnovu materijala koje smo ponali u Al Durijevom kompjuteru?
Slegnu ramenima. Ne ba. Ukoliko je Al Duri znao ko mu plaa da u okviru
svoje orgnizacije osnuje i opremi tu laboratoriju za proizvodnju biolokog
oruja, veoma paljivo je vodio rauna o tome da nigde ne zabelei tu
injenicu. Dodue, pretpostavljam da nije znao i da ga nije ni bilo briga.
Dakle, sve to nam ostaje jeste samo jo jedna beskorisna fatamorgana,
poali se Kaj.
Ne ba, gospodine, ree Rendi s isforsiranim strpljenjem. U Agenciji su
zdepastog direktora CIA njegovih lea zvali Doktor No zbog njegovog
pesimizma i maltene automatskog instinkta da odbija svaki predlog koji je
podrazumevao rizik ili se makar i mrvicu protivio zdravom razumu.
Nastavite, gospoice Rasel, ree joj neno direktor Operacija s lakim
osmehom. Iz nekog udnog razloga ini mi se da imate skrivenog keca u
rukavu.
Rendi se gotovo protiv svoje volje nasmeila ka videobimu. Ne bih to
nazvala kecom, gospodine. Pre dokerom, zamenom. Podigla je list papira u
vazduh, odtampani dokument pronaen na hard-disku kompjutera njihovog
zarobljenika. Posle prvog sastanka s naunicima zaduenim za ovaj tajni
program, na prijatelj Al Duri napravio je ovu prilino tajanstvenu zabeleku
u svom dnevniku: Ovaj ovek je pre nalik akalu nego plemenitom
tevtonskom vuku, kakvim sebe smatra. I ba kao akal, on se halapljivo gosti
mrcinama koje su za sobom ostavili njegovi nekadanji gospodari.
Kej glasno frknu kroz nos. ta bi trebalo da nauimo iz takve vrste
arapskog pesnikog trabunjanja?, upita je podsmeljivo.
Nije to pesniko bulanjenje, ve samo nematovita igra rei, odgovori
mu Rendi mirno. Al Duri je nagovetavao ime tog stranog naunika.
Nemakog naunika. Nemakog strunjaka za bioloka oruja ije ime znai
vuk.
Saekala je reakciju.
 Isuse Hriste!, uzviknu naglo jedan od okupljenih efova CLA.
Govorite o Vulfu Renkeu.
Raselova klimnu glavom. Da, govorim."
To je nemogue, obrecnu se Kej. Renke je ve godinama mrtav.
Verovatno jo otkako je nestao iz Berlina.
Tako tvrdi nemaka vlada. Meutim, niko nikada nije video njegov le,
rekla je ozbiljno. A s obzirom na ono to smo upravo saznali iz ovih
dokumenata, mislim da bi trebalo da damo sve od sebe da otkrijemo istinu.
amor slaganja zau se oko konferencijskog stola u gradu Lengliju u
saveznoj dravi Virdinija. Vulf Renke bio je na izuzetno visokom poloaju u
hijerarhiji najtraenijih kriminalaca iz perioda Hladnog rata. Nekadanji lan
istononemake naune elite, Renke je bio uven po svom briljantnom
istraivanju i ozloglaen zbog spremnosti da testira svoje smrtonosne
tvorevine na nevoljnim ljudskim subjektima, najee politikim disidentima
i obinim kriminalcima. Nedugo posle pada Berlinskog zida, Renke je
iezao bez traga i glasa pre nego to je nemaka policija uspela da ga
uhapsi.
Zapadne obavetajne slube su od tada pokuavale da mu uu u trag,
jurei za glasinama koje su smetale odbeglog naunika u raznorazna arita
irom zemljine kugle, gde je, navodno, sluio mnogobrojnim ozloglaenim
politikim reimima.
Govorkalo se da je radio za Severnu Koreju, Libiju, Srbiju, kao i za Al
kaidu i druge teroristike organizacije. No, nijedna od tih zastraujuih
glasina nikada nije bila potvrena. Sve vei broj svetskih vlada bio je
spreman da prihvati tvrdnju Berlina da je Renke mrtav - i da vie ne
predstavlja nikakvu pretnju civilizovanom svetu.
Barem do sada.
ta predlaete da uinimo, gospoice Rasel?, upita je ukoeno di-rektor
CLA.
Poaljite me u lov, odgovori mu Rendi. Nasmejala se veselo otkrivi
oba niza zuba. U lov na vuka.
Kej uzdahnu. A gde tano mislite da zaponete tu vau poteru? U Siriji?
Duboko u Hindukuu? Ili negde u divljinama Timbuktua?
Ne, gospodine, odgovori mu mirno. Mislim da je kucnuo as da se
vratimo na sam poetak.
 13

MOSKVA

Uprkos cii zimi koja je vladala napolju, irski pab na drugom spratu
hotela Budimpeta bio je dupke pun. Ljudi su stajali u dva reda ispred anka
od uglaanog trenjinog drveta i pokazivali zaposlenom ankeru u belom
sakou da ele jo jedno pivo, au vina ili viskija. Nasmejane konobarice
cirkulisale su ostatkom prostorije nosei u rukama posluavnike s piem.
Oko manjih stolova i u plianim separeima odzvanjao je neprestani agor
ivahnih razgovora, izdano protkanih naletima bunog smeha svaki put kada
bi neko od gostiju ispriao naroito smean vic.
Don Smit je sedeo usamljen u oku i utke pijuckao flau tamnog
baltika piva. Dok je sluao bune, vesele odlomke razgovora na ruskom,
engleskom, francuskom i nemakom jeziku, osetio se udnovato odvojen od
ostalih posetilaca bara, maltene kao da ih slua s razdaljine od nekoliko
hiljada kilometara. Namestio je utivi osmeh na lice, ali je taj izraz izgledao
nekako pogreno, kao da e se svakog trenutka naglo razbiti na hiljadu
komadia. Mora da su mi ivci, shvati iznenada Smit, rastegnuti do take
pucanja.
Do sada je na svakom koraku ovog puteestvija - za vreme leta iz
Berlina, prolaska kroz carinu na aerodromu eremetjevo 2, vonje taksijem
do hotela, pa ak i prijavljivanja na recepciji - Smit oekivao da ugleda
opasno uzdignutu obrvu carinika ili da oseti teku ruku nekog ruskog
policajca na ramenu. Meutim, nije se dogodilo nita zlokobno. Umesto toga,
propustili su ga kroz aerodromsko obezbeenje, a zatim ga odveli do njegove
sobe u hotelu Budimpeta s tihom, nezainteresovanom ljubaznou. inilo se
da na ulicama ima dakleko vie uniformisanih policajaca nego to se seao
prilikom svoje poslednje posete posthladnoratovskoj Moskvi, ali, osim toga,
nije bilo nikakvih drugih oiglednih znakova da se bilo kakva nevolja kuva u
prestonici Ruske Federacije.
Otpio je oprezno jo jedan gutljaj tamnog piva i kradomice bacio pogled
na svoj novi runi asovnik. Bilo je dobrano posle pola osam uvee, ve
skoro osam sati. Njegov kontakt je kasnio. Da li je moda neto krenulo
naopako? Klajn je bio uveren da njegov moskovski tim agenata jo bezbedno
operie ispod radara ruskih obavetajnih slubi, ali ta ukoliko je greio u
vezi s tim? Smit na trenutak razmisli o odlasku. Moda bi trebalo da napusti
pab i pronae bezbedno mesto odakle bi mogao da nazove Vaington i
obavesti Klajna o propalom sastanku.
Podigao je pogled s flae piva i ponovo zapazio vitku, privlanu enu s
kovrdavom tamnom kosom koja joj je padala do ramena i bletavim oima,
koje su u pomrini bara izgledale pre zelene nego plave. Primetio ju je i
ranije, dok je drala visoku au penuavog vina i ivahno razgovarala s
krugom nasmejanih mukih oboavatelja. Meutim, sada se sporo, ali
primetno, kretala u njegovom pravcu, zastajui usput da pozdravi druge
mukarce osmehom, ovlanim poljupcem u obraz ili promrmljanom nenou.
ena je nosila upadljivu tamnoplavu haljinu bez rukava, koja je izgledala kao
da je izlivena preko zanosnih oblina njenog tela. Preko jedne ruke je nosila
prebaen elegantan kaput obrubljen krznom.
Verovatno je u pitanju profesionalka, pomisli smireno Smit, namerno
skrenuvi pogled u stranu pre nego to je ona mogla da uspostavi kontakt
oima. Nije bilo nikakve svrhe u priviaenju neeljene panje. Najzgodnije
pripadnice ruskih elitnih agencija za poslovnu pratnju rojile su se po
barovima i restoranima koji su privlaili najvei broj bogatih stranih
biznismena. U toku veeri primetio je kako nekoliko drugih mladih ena, sve
do jedne izuzetno zgodne i privlane, odlazi u sobe na gornjim spratovima
hotela u drutvu debeljukastih nemakih, britanskih ili amerikih direktora
na ranije ugovorene sastanke. inilo se da irski pab hotela Budimpeta
predstavlja lovite moskovskih prostitutki visoke klase.
Izgledate veoma usamljeno. I veoma tuno, zaprede mazno prijatni glas
na ruskom jeziku. Mogu li da vam se pridruim?
Smit podie pogled. Vitka tamnokosa ena stajala je pored stola i
izazovno mu se smekala. Ne, hvala vam, odvrati. Verujte mi, trenutno
zaista ne traim nikakvo drutvo. tavie, upravo sam krenuo."
 I dalje se smeei, ena bez urbe sede pored njega. Nanjuio je slabaan
miris njenog parfema, neto delikatno, svee i cvetno. Podigla je obrvu u
podsmeljivom iznenaenju. Zaista? Odlazite tako rano? To je prava teta, s
obzirom na to da je no tek poela.
Don se blago namrti. Sluajte, gospoice, ree joj ukoeno. ini mi
se da je dolo do nekakvog nesporazuma...
Nesporazuma? Da, veoma mogue, ree tamnokosa ena na engleskom
jeziku s jedva primetnim irskim naglaskom. Njene zelene oi zasvetlucae,
blago vesele. No, ukoliko je tako, verujem da ste vi taj koji je pogreio,
gospodine Martin. to se mene tie, ini mi se da ste otili ka sasvim
pogrenoj tangenti.
Tangenta? Isuse, pomisli naglo Don. To je bila lozinka raspoznavanja za
ovaj sastanak. To, plus injenica to je ena znala njegovo lano ime a da joj
ga nijedanput nije rekao, znailo je da je ona njegov kontakt, voa malog
Klajnovog tima obavetajaca u ruskoj prestonici. Dovraga, promrmlja
posramljeno. Sad sam u nevolji.
Vrlo mogue, ree mirno tamnokosa. Potom je omekala i pruila mu
desnu ruku. Zovem se Fiona Devin. Radim kao slobodni novinar. Na
zajedniki prijatelj, gospodin Klajn, insistirao je na tome da vam poelim
dobrodolicu u Moskvu.
Hvala vam, ree joj Smit zahvalno i proisti grlo. Gledajte, gospoice
Devin, veoma mi je ao zbog zabune. Re je samo o tome da sam ve poeo
da se preznojavam. Pomislio sam kako je neto krenulo po zlu. Devinova
klimnu glavom. I stekla sam takav utisak. Slegnula je ramenima.
Izvinjavam se zbog kanjenja, ali mislila sam da je tako najbolje. Ovo mesto
je za mene poput domaeg terena i elela sam da se uverim da za petama
nemate nikakve neeljene posetioce. Veoma dobro poznajem veinu redovnih
muterija ovog bara, a uljezi na mom terenu skloni su da tre i upadaju u
oi.
Agenti ili dounici FSB, hoete da kaete?, ree Smit, upotrebivi
skraenbicu za rusku Federalnu slubu bezbednosti.
Fiona Devin ponovo klimnu glavom. Tipovi ozbiljnih i surovih lica na
trgu Lubjanka jo uvek nisu toliko aktivni i svemoni kao u vreme kada su se
nazivali KGB, ali se svejedno i dalje muvaju unaokolo.
A sada se predsednik Dudarev trudi iz petnih ila da nanovo uspostavi
stari opaki poredak, prokomentarisa Smit.
Uistinu, sloi se trezveno Devinova. Car Viktor se svakako okruio
prilino gadnom bulumentom bliskih prijatelja. Rusi ih zovu siloviki, monici.
Poput samog Dudareva, u pitanju su bivi lanovi KGB eljni apsolutne
kontrole, koji poseduju izuzetno umee da uteraju strah od Staljina u kosti
svakoga ko je dovoljno budalast da im stane na put.
Bez ale, ree smrknuto Smit prisetivi se Karlovog mosta u Pragu i
ubistva Valentina Petrenka. Takoe, koriste posrednike poput takozvane
Grupe Brant da obavljaju deo njihovog prljavog posla.
Tako deluje, pukovnie, ree mirno Devinova. Ali imajte na umu da
Grupa Brant takoe radi i za onoga ko ponudi najvie novca, a ne iskljuivo
za Kremlj.
Zaista?
U oima joj se pojavi hladan izraz. Malice sam istraivala takozvanu
Grupu Brant. Oh, priznajem da Grupa odista predstavlja prikladan par
Dudarevu i njegovim silovikima. Uglavnom je sastavljena od bivih agenata
tazija, poput njihovog efa, opake kreature po imenu Erik Brant, s nevelikim
brojem bivih pripadnika rumunske Sekuritatee i srpske tajne policije. Ali,
Grupa e prihvatiti svaki zadatak, bez obzira na to koliko je prljav, ukoliko
joj se ponudi dovoljno velika svota novca.
Stisnula je usne u tanku liniju. uka se da Grupa Brant obezbeuje
neke od najveih narkobosova i efova mafije u Moskvi. Jedna skupina
parazita uva drugu. Povezanost Grupe s Kremljem dri policiju prikladno
podalje od njih, bez obzira na to koliko nevinih ljudi strada od ruku
mafijakih efova koje oni tite.
Smit zau duboki gnev i bol u njenom glasu. Ukljuujui i nekoga vama
bliskog?, upita.
Mog supruga", odgovori mu jednostavno Fiona. Sergej je bio Rus.
Jedan od optimistinih preduzetnika, koji su verovali da ova zemlja moe da
iznova oblikuje samu sebe u prosperitetnu demokratiju. Radio je mukotrpno,
izgradivi posao od nule - a zatim su pristigli estoki momci i zahtevali svoj
deo kolaa. Kada je Sergej odbio da im plati reket, kukini sinovi iz mafije
su ga upucali nasred ulice.
Fiona Devin naglo zauta, oigledno nevoljna da kae ita vie na tu
temu. Smit klimnu glavom s razumevanjem, prepoznavi granicu koju ne bi
trebalo da prelazi. Bar ne jo. Kako bi ispunio novonastalu tiinu, zaustavi
oblinjeg konobara i narui au slatkog penuavog vina iz Moldavije za
Fionu i jo jedno pivo za sebe, a zatim se brzo okrenu natrag prema
reporterki. Oklevao je nekoliko sekundi, ne znajui ba najbolje kako da
nastavi. Pretpostavljam da vam je Fred Klajn kazao zbog ega sam u
Moskvi, gospoice Devin, izusti napokon, a zatim se trecnu sebi, shvativi
odjednom koliko su njegove rei zvuale pompezno.
Gospodin Klajn me je u potpunosti uputio u razloge vaeg dolaska
ovamo, potvrdi Devinova s lakoom, izabravi da pokae milost
ignorisanjem Smitove druge nesmotrenosti ove veeri. Osim toga, lino sam
imala blizak susret s vestima o tim tajanstvenim smrtima. Doktor Nikolaj
Kirjanov je pre tri noi bio na putu da se sretne sa mnom kada je nestao.
Sada podozrevam da je pokuao da mi prenese istu vrstu informacija koju je
va prijatelj Valentin Petrenko doneo sa sobom u Prag.
Koliko sam razumeo, Kirjanov se narednog jutra pojavio u mrtva-
nici?, upita je Smit.
Fiona se namrti. Ne ba. Nikada nisam videla njegovo telo. Nesretnik
je ve bio kremiran.
Smit upitno podie obrvu. Toliko brzo?
Devinova klimnu glavom. Zvanino navedeni uzrok smrti je glasio srani
udar. Pretpostavljam da je kremacija predstavljala zgodan nain da se
obezbedi da niko ne moe to da proveri.
ta se od tada desilo?
Njukala sam unaokolo i postavljala pitanja gde god i kad god sam
mogla, ree mu Fiona Devin.
To mi zvui veoma opasno - pod trenutnim okolnostima,
prokomentarisa Smit.
Jedan kraj punih usana joj se izvi navie u ironinom osmehu.
Ovdanjim vlastima se to nije preterano mnogo dopalo, ree. Ali, ne
zaboravite kako je da je postavljanje nezgodnih pitanja upravo ono to se
oekuje od zapadnjakog novinara kao to sam ja. Takoe, ti ljudi znaju da
mi je Kirjanov mogao kazati barem deli o tome ta se desilo tim nestrenim
ljudima. Da sam jednostavno sedela ne inei ama ba nita posle dobijanja
sone prie poput tih smrtnih sluajeva, oni bi samo postali jo sumnjiaviji.
Jeste li imali sree s vaom istragom?" upita je Don.
 Fiona Devin zgaeno odmahnu glavom. Ni najmanje. Tumarala sam
hodnicima Centralne poliklinike sve dok nisam poela da u snu oseam miris
sredstva za dezinfekciju koje upotrebljavaju, ali bez ikakvog uspeha.
Naletela sam pravo na vrst zid opstrukcija i izvrdavanja. Dabome, osoblje
bolnice porie da je ikada dolo do izbijanja ikakve tajanstvene bolesti.
Dabome, ree suvo Smit. Jeste li proverili njihova medicinska
dosijea?
To je strogo zabranjeno, odgovori mu odreito Fiona Devin. Upravnik
bolnice insistira na tome da su svi medicinski dosijei sadanjih ili bivih
pacijenata poliklinike strogo zabranjeni za javnost. Dobijanje neophodne
dozvole od Ministarstva zdravlja bi moglo da potraje nedeljama."
Ili zauvek.
Ona klimnu glavom. to je verovatnije. Jedno je prilino oigledno,
dodue: lekari i medicinske sestre zaposleni u Centralnoj poliklinici potpuno
su na ivici nerava. Moete da osetite kako im strah izbija iz pora ispod
nesnosnog mirisa sapuna od karbolne kiseline. Verujte mi, oni nee
razgovarati sa strancem ili bilo kim drugim o tome ta se desilo, bez obzira
na to kakav im podsticaj nude.
Smit razmisli o njenim reima. Ukoliko je Centralna poliklinika bila
orsokak, morae da istrai druge puteve. Sudei na osnovu onoga to mu je
rekao Petrenko, inilo se kao da su nareenja iz Kremlja, koja su zatakala
priu o tajanstvenim smrtima, pristigla znatno kasnije, poto je mini-
epidemija protutnjala Moskvom. Pre toga, doktori zaposleni u bolnici
pokuali su sve to je bilo u njihovoj moi da postave dijagnozu i izlee
bolesne pacijente. ak i ako Petrenko to nije izriito spomenuo, Smit je bio
voljan da se opkladi da su ruski lekari i njegove kolege saoptili podatke o
bolesti koje su sakupili drugim medicinskim profesionalcima. Barem sve dok
Kremlj nije hermetiki zatvorio itavu situaciju. Jedan od prvih principa
borbe protiv bilo koje nepoznate bolesti jeste irenje informacija u to je
mogue veoj razmeri, ime se dobijalo vie strune pomoi i laboratorijskog
vremena za reavanje njenih smrtonosnih misterija.
Pa, Smit je poznavao ljude zaposlene u vodeim ruskim medicinskim i
naunim institucijama - vrhunske naunike s kojima su se Valentin Petrenko i
njegove kolege sigurno posavetovale u vezi s tom boleu. Oni su svakako
takoe dobili istovetna nareenja da dre jezik za zubima, ali uz malo sree
moda e mu poi za rukom da ubedi jednog ili vie njih da mu dopuste da
pregleda njihove medicinske kartone ili rezultate laboratorijskih testova.
Fiona Devin polako klimnu glavom kad joj je Don izloi tu ideju.
Dodue, uspostavljanje kontakta s njima moglo bi da bude veoma rizino,
naglasila je. Ti se predstavlja kao Don Martin, bezazleni i nepoznati
kanadski sociolog. Ali nee moi da koristi taj identitet u ophoenju s
ljudima koji te ve poznaju po izgledu i reputaciji. Ukoliko se samo jedan od
njih uspanii i podbrusi pete vritei da je s njim kontaktirao pukovnik
Donatan Smit, ameriki vojni specijalista za zarazne bolesti, u Kremlju e
zazvoniti gromoglasan alarm za uzbunu.
To je istina", sloi se mirno Smit. Ali ja trenutno ne vidim mnogo drugih
opcija, gospoice Devin. Gurnu netaknutu flau tamnog piva u stranu.
Videli ste spisak osoba zaraenih tom boleu. Na raspolaganju zaista
nemamo vremena za bilo ta suptilno ili indirektno. Nekako moram da
pronaem nain da stupim u kontakt s ruskim strunjacima, koji moda imaju
informacije koje su nam potrebne.
Onda, hajde da najpre barem brzo proverimo te vae potencijalne izvore
informacija, ree Fiona Devin. Moj tim i ja poznajemo grad mnogo bolje od
vas. Moda moemo da odvojimo ito od kukolja, odnosno da prosejemo
naunike koji su previe bliski s reimom Viktora Dudareva - ili odve
zastraeni - da bi vredelo kontaktirati s njima.
Koliko e vam vremena biti potrebno za to istraivanje?, upita je Smit.
Svega nekoliko sati, poev od trenutka kada mi date spisak imena i
institucija u kojima rade ljudi za koje ste zainteresovani, odgovori mu
samouvereno Fiona.
Skeptino je podigao obrvu. Tako brzo?
Nasmejala mu se. Ja zaista dobro obavljam svoj posao, pukovnie.
Takoe, posedujem neke pristojne izvore informacija, kako u vladi Rusije
tako i izvan nje.
Smit zatee samog sebe kako joj, gotovo bez svoje volje, uzvraa osmeh.
Poto ju je ranije tuno raspoloenje, puno potisnutog, napustilo, njeno
uroeno golemo samopouzdanje ponovo ispliva. I bilo je zarazno. Dakle,
kako da ponovo stupim u vezu s vama?
Fiona izvadi vizitkartu iz tanice i brzo nakraba telefonski broj na
poleini. Moete me bezbedno pozvati na ovaj broj u bilo koje doba dana ili
noi.
Smit ubaci vizitku u dep koulje.
U meuvremenu, ja u nastaviti da vrim pritisak na birokratiju ruske
zdravstvene slube, obea mu. Sutra ujutru imam zakazan intervju s
Konstantinom Malkoviem upravo u tu svrhu.
Smit tiho zazvida. uvenim bankarem? Tipom koji je zaradio milijarde
dolara pekulisanjem na tritu hartija od vrednosti i novanih valuta?
Fiona klimnu glavom. Ba s njim.
On je Amerikanac, zar ne?
Naturalizovani Amerikanac, ispravi ga Devinova. Kao to sam i ja,
kad smo ve kod toga. Ali Malkovi je po roenju Srbin, a tokom poslednjih
nekoliko godina uloio je ogromne koliine novca u rusku industriju. Takoe,
poklanja velike novane priloge dobrotvornim organizacijama koje
pokuavaju da ponovo izgrade zastareli sistem zdravstvene zatite u ovoj
dravi. A toliko investiranje i davanje priloga obezbedilo mu je prisne veze s
novim momcima u Kremlju. Bez obzira na to koliko Viktor Dudarev i ostali
monici ude za tim da obnove stari poredak, oni ipak nisu potpune budale.
Hodaju na vrhovima prstiju u blizini oveka koji poseduje toliko mnogo
novca za razbacivanje unaokolo.
A vi se nadate kako ete uspeti da ubedite Malkovia da pone da
postavlja nezgodna pitanja o toj tajanstvenoj bolesti?, pretpostavi Smit.
Odista se nadam, ree mu Fiona. Pria se da Malkovi ima estok
temperament i da je navikao da stvari uvek budu po njegovom. Vragolasti
zanos zaigra u njenim bletavim plavo-zelenim oima. Zato bi mi bilo veoma
mrsko da se naem u koi prvog ruskog zvaninika koji bude prisiljen da
odbije njegove zahteve.
 14

NEDALEKO OD RUSKO-UKRAJINSICE GRANICE

etiri rekvirirana putnika autobusa, dupke puna ruskih vojnika, milela

su uzanim izlokanim drumom, starim umarskim putiem, koji je vijugao sve
dublje u umu u mrklom mraku. Grane okolnog drvea strugale su po
bokovima i prozorima zamraenih vozila.
U prednjem delu autobusa koji je predvodio kolonu kapetan Andrej
Judeni uao je iza vozaa i pridravao se za zadnji deo njegovog sedita da
ne izgubi ravnoteu. Piljio je kroz naprslo i musavo vetrobransko staklo i
ponovo uzalud pokuavao da stekne bilo kakvu predstavu o tome kuda su
poslani on i posade njegove tenkovske ete. Namrtio se duboko uznemiren
nedavnim dogaajima.
Putovanje dugo dvadeset etiri asa iz njihovih mirnodopskih baraka u
okolini Moskve zasad je predstavljalo pravi pravcati komar lutanja. Po
prvobitnim nareenjima bili su poslani najpre eleznicom juno prema
Voronjeu, toboe u prvu fazu premetanja trupa u eeniju. Meutim, poto
su tamo stigli bili su smeteni u drugi voz, koji je krenuo natrag ka Brijansku.
Judeni i njegove tenkovske posade natrpani su tu u ove stare autobuse i
poslani u umu; sad se truckaju kroz zbunjujui lavirint svee uzoranih
seoskih puteva.
Vojnik u snenobelom kamuflanom odelu iznenada se pojavi ispred
autobusa, osvetljen treperavim snopovima svetlosti prednjih farova. Stajao je
na smetu snega sa strane umarskog putia. Jarkocrvena traka oko miice i
bletava palica u ruci identifikovali su ga kao lana specijalne vojne jedinice
koja je sluila kao terensko obezbeenje i kontrola saobraaja.
Vojnik u snenobelom odelu naglo zapovedniki mahnu palicom udesno.
Voza autobusa povinova se njegovom nemom nareenju, skrenu sa umskog
putia i poe niz jo uzaniji drum, tek odskora prokren kroz umu, sudei po
svee iseenim panjevima s obe strane puta. Namrteni Judeni jo vre
zgrabi vozaevo sedite, ljuljajui se levo-desno dok je teko vozilo
poskakivalo po dubokim brazdama.
Nekoliko sekundi docnije, stigoe do istine i stadoe.
Grupa vojnika terenskog obezbeenja sa crvenim trakama oko ruku i
jurinim pukama na gotovs pojavi se oko autobusa i zavika, Napolje! Svi
napolje! Krei! Krei!
Judeni je prvi izaao kroz otvorena vrata autobusa. Lako je doskoio na
kao kamen tvrdu, zamrznutu zemlju proplanka, a zatim salutirao najbliem
oficiru - vojniku s inom kapetana, kao i on sam. Njegove tenkovske posade
se u meteu istumbae iz autobusa na proplanak, a zatim uurbano postrojie
gonjeni pokliima svojih narednika i njegovih porunika.
Vaa nareenja?, obrecnu se kapetan.
Judeni bez rei izvue debeli sveanj papira iz depa na grudima jakne.
Drugi kapetan otvori presavijene papire i proita ih na svetlosti male
baterijske lampe koju je drao njegov posilni. Vidim da ste deo 4. tenkovske
divizije, prokomentarisa. Potom je vratio nareenja Judeniu i poeo da
prouava raspored na svojoj tabli sa tipaljkom. Dobro. Vi i vaa eta ste
rasporeeni u atorsko naselje broj 15, u atore od rednog broja etiri do
broja osam.
atorsko naselje broj 15?, upita ga Judeni ne trudei se da sakrije
iznenaenje.
Samo pravo kroz ono drvee, ree mu umorno drugi kapetan i pokaza
glavom prema umi s druge strane istine. Neko e vas odvesti.
Judeni posluno pogleda u naznaenom pravcu. Usta mu se
oklembesie. Budui da su mu se oi dosad ve privikle na tamu, video je da
stoje na obodu enormno velikog poljskog vojnog logora, podignutog tano
usred guste ume. Ogromne kamuflane mree, sposobne da spree detekciju
radarom ili infracrvenim zracima, bile su razapete visoko meu kronjama
drvea, a namotaji bodljikave ice protezali su se onoliko daleko koliko je
pogled mogao dopreti, oigledno okruujui itav logor. Timovi do zuba
naoruanih straara - jedinica Ministarstva unutranjih poslova, sudei po
njihovim uniformama - i pasa, koji su reali, nervozno su patrolirali
perimetrom.
 ta se ovde deava, kog avola?, upita mirno.
Biete upueni u to kada kucne as, ree mu kapetan. Zatim slegnu
ramenima. Do tada, komunicirajte iskljuivo kroz vlastiti komandni lanac.
Jasno?
Judeni klimnu glavom.
Odlino, ree smrknuto drugi ovek. Takoe, postarajte se da vai
momci ne lutaju unaokolo. Svako ko bez ovlaenja pree granicu logora
dobie metak u elo i plitak grob iskopan u snegu i zamrznutom blatu. Bez
zvaninog prekog vojnog suda. Bez mogunosti ulaganja albe. Bez milosti.
Jeste li razumeli?
Judeni ponovo klimnu glavom i najednom zadrhta ispod debele
kamuflane jakne.

MOSKVA

Erik Brant sie sa strmih pokretnih stepenica i ueta u ogromnu,

akustinu dvoranu stanice podzemne eleznice Novokuznjeckaju. Reka
umornih radnika, koji su s posla ili kui, tekla je svuda oko njega. ak i
ovako kasno nou, vozovi podzemne eleznice gromoglasno su tutnjali kroz
tunele, dolazei i odlazei na svaka dva-tri minuta, praeni naletima toplog
vazduha koji je zaudarao na naftu. Sistem moskovskog metroa bio je najbolji
na svetu i svakodnevno je prevozio bezmalo devet miliona putnika - vie
nego podzemne eleznice Londona i Njujorka zajedno. A u poreenju s
turobnim, utilitaristikim stanicama Zapada, mnoge stanice moskovskog
metroa su predstavljale prave pravcate dragulje umetnosti i arhitekture. Da bi
se demonstrirala sve vea mo i kultura odavno pokojnog Sovjetskog Saveza,
svaka stanica bila je obloena mermerom i ukraena statuama, isklesanim
reljefima, mozaicima i ogromnim viseim lusterima.
Brant na trenutak zastade i osmotri bareljefe zemljane boje na okolnim
zidovima. Predstavljali su vojnike i vojskovoe, poev od krupnog marala
Kutuzova, koji se borio protiv Napoleona u bitkama kod Austerlica i
Borodina, do prizora herojske sovjetske mornarike peadije koja iskae iz
desantnih amaca na obalu da bi se prikljuila bici kod Staljingrada. Na
visokoj zakrivljenoj tavanici mozaici su prikazivali nasmeene fabrike
radnike i zemljoradnike, koji su uivali u svojim srenim i idilinim ivotima
slugu komunistike drave.
Visoki, plavokosi mukarac prezrivo frknu kroz nos. Stanica
Novokuznjeckaja je sagraena 1943. godine, na vrhuncu brutalne sovjetske
borbe protiv nacistike Nemake. Njena umetnost slavila je sigurnu
predstojeu pobedu protiv Hitlera i njegovih faistikih poslunika. Aleksej
Ivanov izabrao je upravo ovu stanicu kao mesto sastanka sa svojim
nepoeljnim istononemakim kolegom. Uprkos svojoj navodnoj
prefinjenosti, stareina Trinaeste direkcije imao je priprost, geaki smisao za
humor.
Posle nekoliko trenutaka, Brant opazi prosedog efa ruske obavetajne
slube kako sedi mirno na mermernoj klupi i poe pravo ka njemu. Bili su
priblino iste visine.
Her Brant, pozdravi ga mirno Ivanov.
Imam specijalnu varijantu Hidre koju ste zahtevali, ree mu Brant.
Pokaite mi je.
Plavokosi otvori akten-tanu otkrivi neveliki termos veliine limenke.
Ne skidajui debele kone rukavice, Nemac otpeati metalni cilindar uz
itanje pare, izvadi malu staklenu epruvetu, ispunjenu providnom
zamrznutom tenou, a zatim je predade Ivanovu.
Ivanov podie epruvetu prema svetlosti. Spora smrt tako bezazlenog
izgleda. udesno, promrmlja. Potom baci pogled ka svom sabesedniku. Ali
kako mogu da budem siguran da ova epruveta sadri ita smrtonosnije od
obine esmovae?
Istini za volju, nikako. Ne ako je ne upotrebite na odabranoj meti.
Moraete naprosto da mi verujete na re.
Stareina Trinaeste direkcije se sumorno nasmei. Poverenje nije neto
to olako poklanjam bilo kome, her Brant. Pogotovo ne kada je u pitanju
suma od preko milion evra dravnog novca.
Bivi oficir tazija uzvrati mu istim krtim, hladnim osmehom. To je
sasvim razumljivo, ali naalost neizbeno. Zatraili ste sredstvo za
obezbeivanje nastavka kooperacije mog poslodavca - ili za izvrenje osvete
nad njim, ako bude potrebno. Renke i ja smo usliili va zahtev. Da li nam
verujete, samo je vaa stvar. U sadanjim okolnostima, naa cena je u
potpunosti razumna.
Ivanov zabrunda. Vrlo dobro, dobiete svoj novac. Veeras u dati
odobrenje za transfer druge polovine novca u vajcarsku. Ponovo podie
epruvetu ka svetlosti, a zatim pogleda zakilji ka Brantu. ta ako nai
naunici iskoriste materijal koji sadri ova epruveta da proanaliziraju
tehnologiju Hidre? Onda nam vie ne biste bili potrebni ni vi, ni profesor
Renke, ni va poslodavac.
Pretpostavljam da biste mogli da to pokuate." Plavokosi slegnu irokim
ramenima. Ali, Renke me uverio da e svaki slian pokuaj neumitno
doiveti neuspeh. Vai istraivai uspee da pronau samo nekoliko
izlomljenih fragmenata neupotrebljivog genetskog materijala koji pluta u
moru bakterija."
Stareina Trinaeste direkcije polako klimnu glavom. teta. Zatim vrati
epruvetu natrag u termos, a termos stavi u dep kaputa.
Brant ne ree nita.
Jo neto, her Brant, naglo mu ree Ivanov. elim da me lino uverite
da je obezbeenje Hidre i dalje netaknuto. Budui da trenutno ulazimo u
zavrnu fazu vojnih priprema, apsolutna tajnost je od vitalnog znaaja.
Amerikanci i njihovi saveznici ne smeju da otkriju ta e se uskoro dogoditi.
Kirjanov i Petrenko su mrtvi, ree odluno Brant sakrivi svoju
zabrinutost zbog nestalog amerikog pukovnika Dona Smita. Ne postoje
druge poznate pretnje projektu Hidra, slaga.
Odlino." Ivanov se ponovo nasmei, ali su njegove tamnokestenjaste
oi bile liene bilo kakve topline ili humora. Vi, naravno, shvatate da emo
vas smatrati lino odgovornim za bilo kakav neuspeh?"
Brant uzdrano klimnu glavom, osetivi kako mu po elu izbijaju grake
znoja. Da.
Onda vam elim laku no, prijatelju moj. Prosedi ef Trinaeste
direkcije s mukom se osovi na noge. Zasad vie nemamo o emu drugom da
razgovaramo.
 15

18. FEBRUAR

Toplo uukana u dugaak kaput optoen krznom, Fiona Devin izie iz

stanice podzemne eleznice Borovickaje i krenu niz ulicu ka jugu. Paljivo je
koraala po zaleenom ploniku, graciozno zaobilazei druge peake, koji su
pre svitanja odlazili na svoje poslove. Iako je po asovniku bilo jutro, duga
zimska no jo je stezala grad u vrstom zagrljaju. Dalje niz ulicu uzdizala se
velika kuerina, postavljena na masivni kameni temelj. Belu fasadu graevine
ukraavali su stubovi i tuko-rezbarije, a krov je nadvisivala kupola
savrenih proporcija. Prema istoku, moskovske ulice i ostale zgrade nestajale
su s vidika, sputajui se nizbrdo ka crvenim zidovima i tornjevima Kremlja.
Fiona Devin se nasmei u sebi. Uopte nije bila iznenaena time to je
Konstantin Malkovi uzeo poslovni prostor na jednom od najlepih i
najupadljivijih lokacija u ruskoj prestonici. Milijarder srpskog porekla bio je
poznat po velianju vlastitog lika i dela i rasipnikom troenju novca. Ova
graevina, nazvana Pakovljeva kua, bila je sagraena krajem 18. veka za
basnoslovno bogatog oficira ruske armije, kapetana Pjotra Pakova, oveka
odlunog u nameri da poseduje najgrandiozniji dom u itavoj Moskvi,
naheren na obronku brda iznad samog Kremlja. Posle Oktobarske revolucije
1917. godine, graevina je pripojena oblinjoj Dravnoj biblioteci, skladitu
otprilike etrdeset miliona dragocenih knjiga, asopisa i fotografija.
Ubrzo posle odluke da uini Moskvu jednim od centara svoje globalne
poslovne imperije, Malkovi je darovao vie od dvadeset miliona dolara
kako bi pomogao u obnavljanju zastarelih ruskih arhiva. Jedan od uslova za
njegovu donaciju bila je dozvola ruskih vlasti da postavi niz kancelarija na
gornjem spratu Pakovljeve kue. Protesti nekolicine arhitektonskih istunaca
odbili su se o odnedavno bogate i gluve birokratske ui.
 Zvona s oblinje Crkve Hrista Iskupitelja, nedavno ponovo izgraene
poto ju je unitio Staljin, poee da odzvanjaju preko okolnog krajolika.
Bilo je tano devet sati. Njen zakazani intervju s milijarderom srpskog
porekla trebalo je da pone za deset minuta.
Hodajui bre, Fiona se pope uz iroke kamene stepenice i ue u glavno
predvorje. Tamo je slubenik smorenog izgleda proverio njeno ime u spisku
posetilaca i uputio je ka glavnom unutranjem stepenitu. Dvojica pripadnika
obezbeenja strogih lica na vrhu stepenita proverie joj isprave, paljivo
pregledae njen foto-aparat i magnetofon, a zatim joj pokazae da proe kroz
detektor za metal, proveravajui nosi li bilo kakvo oruje ili eksploziv.
Drugi par zaposlenih, dve lepe, mlade ene, povedoe je sa sobom.
Obraajui joj se uljudno i tiho, brzo je sprovedoe kroz niz spoljanih
kancelarija, krcatih stolovima, raunarima i ljudima, koji su unosili podatke
ili izdavali nareenja o kupovini ili prodaji deonica irom Evrope. Jedna ena
uze njen kaput i nestade. Druga je uvede u neto manju, besprekorno
ukraenu sobu - linu kancelariju Konstantina Malkovia.
Tri visoka prozora na jednom zidu pruala su spektakularan pogled na
osvetljene zidove, tornjeve i pozlaene kupole Kremlja. Ruske pravoslavne
ikone stare nekoliko stolea, oigledno originali neprocenljive vrednosti,
stajale su u niama sagraenim u ostatku prostorije, paljivo osvetljene
rasvetom smetenom na visokoj, raskono oslikanoj tavanici. Pod je bio
zastrt prelepim, debelim persijskim ilimom. Malkoviev elegantni sto iz 18.
veka bio je okrenut od prozora. inilo se da su kompjuter s ravnim
monitorom i niz malih, ultramodernih telefona na stolu jedini ustupak 21.
veku u ovoj prostoriji.
Milijarder ustade i obie oko stola ispruene ruke da bi je pozdravio.
Dobrodoli, gospoice Devin! Dobrodoli!, ree i iroko se osmehnu,
otkrivi niz savreno belih zuba. Veliki sam oboavatelj vaeg rada. Va
poslednji lanak u Ekonomistu - onaj o konkurentnim prednostima
proporcionalnog poreskog sistema Rusije - bio je naroito dobar.
Previe ste ljubazni, gospodine Malkoviu", ree mu smireno Fiona,
prihvativi ispruenu ruku i uzvrativi osmeh. Prepoznala je njegovu
srdanost kao jednu od rutinskih taktika koje je upotrebljavao pri ophoenju
s osobama na koje je eleo da utie. Na kraju krajeva, ja sam samo napisala
nekoliko hiljada rei o njegovim moguim posledicama. Meutim, kazali su
mi da ste vi lino uzeli uee u stvaranju novog poreskog zakona?
Malkovi slegnu ramenima. Uee? Ne, nita toliko direktno. Oi mu
zasvetlucae. Oh, moda sam kazao pokoju re ovde. I moda jo koju malu
re tamo. Nita preterano, dodue. Kao obian poslovni ovek, nikada se ne
meam preduboko u unutranju politiku bilo koje drave. Fiona dopusti da
Malkovieva uglaena izmiljotina proe bez njene reakcije. Sudei prema
njenim izvorima, ovaj ovek je mogao da se odupre meanju u politike
poslove koliko je i izgladneli lav mogao mirno da prilegne pored finog,
debelog jagnjeta.
Malkovi je bio vii nego to je oekivala, s grivom guste sede kose,
dugake na vrhu glave, ali kratko podiane sa strane i na vratu. Visoke
jagodice i svetloplave oi svedoile su o njegovom slovenskom poreklu. Kad
je govorio engleski, skraivao je izgovor samoglasnika - odraz godina
provedenih u Britaniji i Americi, najpre kao student na Oksfordu i Harvardu,
a docnije kao izuzetno uspean poslovni ovek, investitor i pekulant
hartijama od vrednosti.
Sedite, molim vas, ree joj i pokaza rukom na jednu od dve fotelje
protkane ukrasnim vezom, postavljene pod uglom ispred njegovog radnog
stola.
Poto je Fiona sela u jednu, Malkovi se leerno spustio u drugu fotelju.
Da li biste moda eleli olju aja?, upita. Napolju je jo poprilino
hladno, ili su mi barem tako rekli. Ja sam jutros doao prilino rano - jo pre
nekoliko sati, zapravo. Avaj, u nae doba svetska finansijska trita imaju
bezbono radno vreme.
Da, hvala vam. aj bi mi veoma prijao, odgovori Fiona, skrivajui da
je zabavlja njegovo jedva prikriveno hvalisanje kako mnogo radi.
Gotovo istog trena Malkovieva sekretarica unese posluavnik sa
skupocenim srebrnim samovarom, dve visoke staklene ae i dve manje
kristalne inije; u jednoj su se nalazile svee iseene krike limuna, a u
drugoj gomilica pekmeza za zaslaivanje jakog aja. ena im je sipala aj, a
zatim tiho i brzo izala iz kancelarije.
A sada da preemo na posao, gospoice Devin, ree joj Malkovi
ljubazno poto su oprezno otpili po nekoliko gutljaja vrelog aja. Moje
osoblje mi kae da ste naroito zainteresovani za ulogu mojih kompanija
ovde, u novoj Rusiji.
 Fiona ponovo klimnu glavom. Tako je, gospodine Malkoviu, odgovori,
ubacujui se u dobro poznatu ulogu novinarke u potrazi za dobrom priom.
To joj nije bilo teko. Tokom proteklih nekoliko godina izgradila je i te kako
zasluenu reputaciju talentovanog i beskompromisnog novinskog izvetaa.
Specijalizovala se za praenje i objanjavanje esto komplikovanog
uzajamnog dejstva ruske politike i privrede. Njeni lanci redovno su bili
objavljivani u vodeim poslovnim novinama i asopisima irom zemljine
kugle. Intervjuisanje Malkovia, najveeg i najuticajnijeg privatnog
investitora u ruskoj industriji, bilo je sasvim prirodno za nju sve i da joj
glavna namera nije bila da iskoristi milijardera srpskog porekla kao jo jedno
sredstvo za otkrivanje tajni o ruskoj medicinskoj birokratiji za Tajnu Jedan.
A Malovia je, barem povrno gledano, bilo sasvim lako intervjuisati.
Vazda armantan i oigledno savreno oputen, spremno i bez oevidnog
vrdanja odgovarao je na pitanja o svojim planovima i poslovnim
poduhvatima, izbegavajui da komentarie svega nekoliko pitanja za koja je
ak i ona shvatila da su isuvie lina i nametljiva, ili da bi njegovim
konkurentima mogla da otkriju briljivo skrivane informacije o vlasnitvu.
Pri svemu tome, Fiona je osetila kako milijarder uvek u potpunosti
kontrolie vlastito ponaanje. Precizno je birao rei, oigledno odluan u
nameri da utie na nain na koji ga ona vidi i nain na koji e biti
predstavljen njenim itaocima kad god ovaj intervju bude objavljen. Fiona u
sebi slegnu ramenima. Ovo je bila jedna velika igra, veiti ples za svakog
novinara - naroito za slobodnog strelca bez zatite koju pruaju velike
novine, asopisi ili televizijske mree. Postavi previe nezgodnih pitanja i
tvoji sagovornici e odbiti da ponovo razgovaraju s tobom. Postavi ih
premalo i zavrie piui naduvane hvalospeve koje bi mogla da smuka
bilo koja drugorazredna kompanija za odnose sa javnou.
Polako i oprezno je navodila razgovor na temu politike, delikatno se
usredsreujui na sve izraeniji totalitarizam reima Viktora Dudareva. Vi
jamano uviate rizike koje despotska vlast predstavlja za svakog
biznismena, a pogotovo za stranog investitora?, upita ga najzad. Hou da
kaem, videli ste ta se dogodilo vlasnicima naftnog kartela Jukos - neki su
zavrili u zatvoru, drugi su javno osramoeni, a celokupan njihov imetak je
prodat. Svaki dolar ili evro koji uloite u Rusiju mogao bi da vam bude
oduzet za tren oka odlukom Kremlja. Ako zakoni i propisi mogu da budu
donoeni i ukidani efom nekolicine monika, kako moete da pravite bilo
kakve razumne planove za budunost?
Malkovi ekspresivno slegnu ramenima. U svakom poslovnom
poduhvatu postoje izvesni rizici, gospoice Devin, odgovori joj dobroduno.
Verujte mi, ja to vrlo dobro znam. Ali, ja sam ovek koji razmilja
dugorono, van svakodnevnih plitkih obrta sree. Uprkos mnogobrojnim
manama, Rusija je i dalje zemlja velikih mogunosti. Posle pada komunizma,
ova drava prela je u kapitalistiku krajnost i zapala u vlastito Pozlaeno 8
doba pohlepnih tajkuna i poslovnih oligarha. Stoga se danas, sasvim prirodno,
klatno zaljuljalo malice unazad, prema neto strooj kontroli drave nad
svakodnevnim ivotom i politikom. Ali, to isto klatno vratie se, na kraju, ka
umerenoj sredini. A oni meu nama koji su dovoljno mudri da ostanu uz
Rusiju u tekim vremenima, ponjee enormno velike nagrade kada taj dan
napokon osvane.
Izgledate veoma ubeeni u to, ree mirno Fiona.
Nego ta, sloi se milijarder. Ne zaboravite da lino poznajem
predsednika Dudareva. Priznajem da on nije nikakav svetac, ali verujem da
je odluan u nameri da podari ovoj dravi zakon i red za kojima ona vapi. Da
obnovi oseanje discipline i pristojnosti. Da skri mo mafije i uini
bezbednim ulice Moskve i ostalih gradova.
Malkovi upitno podie obrvu. Mislio sam da ete vi, gospoice Devin,
od svih ljudi, umeti da cenite vitalan znaaj tih ciljeva. Prerana smrt vaeg
supruga bila je velika tragedija. Do nje ne bi dolo u drutvu znatno
sposobnijem da uva ivote i vlasnitvo svojih graana - vrsti drutva,
verujem, kakvo nove voe Rusije iskreno pokuavaju da sagrade ovde.
Fiona je na trenutak utke zurila u Malkovia, svesna da se u njoj, iza
strogo kontrolisanog izraza lica, uzdiu talasi ledenog gneva. I posle dve
godine, seanje na Sergejevo ubistvo i dalje je bilo iva rana na njenoj dui.
Zauvi kako ga Malkovi tako leerno spominje u razgovoru, pogotovo kao
retoriku potporu sve vee tiranije Viktora Dudareva, izgledalo joj je kao
groteskno skrnavljenje.
Lino sam pomogla u privoenju pravdi ubica mog mua, izusti
konano smirenim i bezizraajnim glasom, koji je skrivao njena prava
oseanja. Mesecima je lovila ljude koji su naredili ubistvo njenog supruga i
sakupljala dokaze o njihovim zloinima uz ogroman rizik po vlastiti ivot. Na
kraju je negodovanje javnosti, koje je podsticala svojim tekstovima,
primoralo vlasti da preduzmu akciju. Ljudi odgovorni za Sergejevu smrt
danas su bili na izdravanju veoma dugih zatvorskih kazni.
Zbilja, jeste, sloio se Malkovi. Pratio sam vaem hrabri krstakom
pohod protiv mafije s velikim divljenjem. Ali, ak i vi morate priznati da bi
va zadatak bio kudikamo laki da je ruska policija mnogo manje
korumpirana i mnogo efikasnija i disciplinovanija.
Osetila je poriv da se namrti, ali se obuzdala. Zbog ega joj je milijarder
iznenada trljao na nos ubistvo njenog supruga? Ovaj ovek nikada nije
govorio nita bez odreene svrhe, pa s kojom namerom je, onda, pokuavao
da je izbaci van koloseka? Da li je to bio njegov nain da je upozori da se
okane nezgodne teme o postepenom pretvaranju Rusije u policijsku dravu?
Da li je pokuavao da joj skrene panju da mu vie ne postavljala nezgodna
pitanja o njegovim poslovnim vezama s reimom Viktora Dudareva?
Ukoliko je tako, morae brzo da dela, pre nego to Malkovi odlui da
prekine ovaj intervju pod ovim ili onim izgovorom. U Rusiji moda postoje i
gore stvari od korupcije ili nesposobnosti policije, ree mu. Taj sve
izraeniji kult zvanine tajnovitosti, na primer - tajnovitosti koju smatram
opsesivnom, bespotrebnom, pa ak i opasnom. Naroito kada se tie
ozbiljnih stvari kao to su zdravlje i bezbednost javnosti."
Malkovi upitno die obrvu. Nisam siguran da vas sasvim razumem,
gospoice Devin. O kakvom to kultu tajnovitosti tano govorite?
Fiona slegnu ramenima. Kako biste drugaije nazvali pokuaj da se vesti
o izbijanju nove smrtonosne bolesti sakriju ne samo od ruskog naroda, ve i
od svetskih zdravstvenih organizacija?
Nova bolest? Malkovi se nagnu napred, iznenada sasvim koncentrisan.
U oima mu se pojavi izraz zabrinutosti. Nastavite, ree joj mirno.
Sluao je paljivo dok mu je Fiona saeto prepriavala sve ono to su
ona i Smit saznali od Kirjanova i Petrenka, mada je preutala injenicu da su
dva ruska doktora ubijena - kao i podatak da se ta tajanstvena bolest sada
proirila izvan granica Rusije. Poto je zavrila, Malkovi zaprepaeno
napui usne. Imate li ikakve dokaze koji bi da potkrepe te glasine o udnoj
novoj bolesti?
Dokaze? Jo uvek nemam. Niko od ostalih umeanih doktora ne eli da
razgovara sa mnom, a svi bitni medicinski izvetaji stavljeni su pod klju,
ree ona odmahnuvi glavom. Potom se ponovo namrti. Ali, nadam se da
uviate opasnost. Na ovaj ili onaj nain, glasine e svakako procureti.
Ukoliko Kremlj - ili samo zvaninici ruskog Ministarstva zdravlja -
zatakavaju zaetak nove epidemije u budalastom pokuaju da izbegnu javnu
paniku ili meunarodnu sramotu, posledice bi mogle da budu katastrofalne.
Malkovi napravi grimasu. Uistinu. Privredni i politiki gubici mogli bi
da budu pogibeljni. Svetska zajednica i finansijska trita ne bi tako lako
oprostili dravi uhvaenoj u pokuaju zatakavanja neega to bi se moglo
ispostaviti kao jo jedna epidemija jednako strana kao sida - ili jo gora.
Ja sam vie razmiljala o moguim gubicima ljudskih ivota, ree mirno
Fiona.
Hladan osmeh dotae njegove usne. Pogodak, gospoice Devin, ree.
Primam va opravdan prekor. Zatim pogleda u nju s novim potovanjem.
Dakle, ta vi zaista elite od mene? Pretpostavljam da su sva vaa ranije
pitanja bila samo izlaganje robe u izlog, nain da navedete na razgovor na
temu tog oiglednog zatakavanja pojave nove bolesti?
Ne sasvim, odgovori ona i blago porumene. Ali da, nadala sam se da
ete iskoristiti va uticaj u odgovarajuim ministarstvima kako bi se
rasvetlilarazvetlila ta tajanstvena bolest.
Znai, oekujete da vam pomognem u istraivanju te prie, vae nove
senzacionalne reportae?, upita je suvo Malkovi. Zbog moje uroene
dobrote? Fiona namerno suprotstavi osmeh milijarderovom ozbiljnom izrazu
lica. Vi ste uveni po vaoj filantropiji, gospodine Malkoviu, ree. Ali
ak i da niste, pretpostavljam da ste prilino umeni u shvatanju vrednosti
dobrog publiciteta.
Kao i cene loeg publiciteta, takoe, ree on kroz kratak i podrugljiv
smeh. Potom zavrte velikom glavom u oponaanju gesta predaje. Vrlo
dobro, gospoice Devin, uradiu sve to mogu da vam otvorim nekoliko
zvaninih vrata, pa ak i ako to inim samo zarad vlastitih interesa.
Hvala vam, ree mu Fiona, zatvorivi belenicu i ustavi iz fotelje. To
je veoma ljubazno od vas. Vae osoblje zna kako da stupi u kontakt sa
mnom.
Ne morate da mi se zahvaljujete, ree Malkovi i uljudno ustade
zajedno s njom. Na licu mu se pojavi turoban izraz. Ukoliko je ovo to ste
mi upravo ispriali zaista istina, moda emo oboje morati da reagujemo na
vreme da ispravimo uasnu, maltene neoprostivu greku.

Don Smit je zalazio poploanom stazom dublje u tihi, drveem oivieni

trg po imenu Patrijarhovo jezerce. Pod cipelama mu je krckao zaleen sneg,
koji je prekrivao puti. ulo se malo drugih zvukova. Halabuka saobraaja s
prometne ulice Sadovaje bila je priguena i svedena na jedva ujno brujanje
ovako daleko meu drveem. U daljini, deca su se smejala i vikala, gradila
tvrave od snega i gaala se grudvama meu snegom pokrivenim obrisima
rekvizita na igralitu. Neobine skulpture, izobliene predstave popularnih
likova iz ruskih bajki iz 19. veka, zurile su u Smita kroz ogoljene i iskrivljene
grane drvea.
Stigao je do ivice prostranog i plitkog zaleenog jezerceta u sreditu trga
i zastao na tren s rukama u depovima kako bi se donelde zatitio od cie
zime. Ovaj maleni, zaklonjeni park, bio je tokom leta omiljeno izletite itelja
Moskve, prepun nasmejanih ljudi, sunca i pesme. No, ovog sivog, oblanog
zimskog dana, trg je prikazivao svoje sumornije, utuenije lice.
Znate li da se avo jedanput pojavio ovde?, upita enski glas iza
njegovih lea.
Smit se okrenu na peti.
Fiona Devin je stajala nedaleko od njega, izmeu dva ogoljena drveta
limuna. Obrazi joj behu zajapureni od hladnoe, a ubara joj je prekrivala
tamnu kosu. Prila mu je blie.
avo?, upita Smit. Bukvalno ili metaforiki?
Njene zeleno-plave oi mladalaki zasvetlucae. Samo u knjievnosti.
Pokaza glavom prema jezercetu. Pisac Mihail Bulgakov je postavio prvu
scenu svog remek-dela Majstor i Margarita na ovom mestu. U toj knjizi,
Satana lino pristie upravo ovde, spreman da poseje dumbus po ateistikoj
Moskvi staljinistike epohe.
Smit iznenada zadrhta od hladnoe, koja je prolazila kroz postavu
njegovog crnog vunenog kaputa, ili se barem tako nadao. Kakvo divno
mesto za sastanak, onda, ree uz brz osmeh. Zamrznuto, sumorno i ukleto.
Uboli smo savren ruski triling. Sada nam samo nedostaju saonice i opor
vukova koji nam zavijaju za petama.
 Fiona se zakikota. Duboki pesimizam udruen s crnim humorom,
pukovnie? Mnogo bolje ete se uklopiti ovde nego to sam isprva mislila.
Prila mu je blie i stala pored njega na ivicu snegom prekrivenog plonika.
Vrh njene glave dosezao mu je do ramena. Moji ljudi su zavrili
proveravanje imena doktora i naunika sa spiska koji ste mi dali, ree mu
naglo, snizivi glas. Sada sam spremna da vas uputim.
Smit iznenaeno zazvida sebi u bradu. I?
Najsigurnija i najpouzdanija osoba za kontakt jeste doktorka Elena
Vedenskaja", ree ubedljivo.
Lagano je klimnuo glavom. Vedenskaju je, ba kao i Valentina Petrenka,
susretao na razliitim naunim konferencijama proteklih nekoliko godina.
Nejasno se seao prilino obine, uredne ene, otprilike u ranim pedesetim -
ene koju su vetina, posveenost i strunost uzneli do samog vrha profesije
kojom tradicionalno dominiraju mukarci. Vedenskaja se sada nalazila na
elu Odeljenja za citologiju, genetiku i molekularnu biologiju Centralnog
epidemiolokog istraivakog instituta. Budui da je Institut predstavljao
jednu od vrhunskih ruskih naunih ustanova za prouavanje zaraznih bolesti,
Vedenskaja je svakako bila umeana u pokuaj da se identifikuje tajanstvena
bolest ijem su poreklu Smit i Devinova sada pokuavali da ue u trag.
Postoji li neki odreeni razlog zbog koga misli da mogu da joj
verujem?, upita on.
Postoji, odgovori mu Fiona. Doktorka Vedenskaja je poznata kao
prijatelj demokratije i politikih reformi", ree ona brzo. Njena demokratska
politika uverenja seu do studentskih dana, kada su Brenjev i ostali
komunistiki efovi vladali u Kremlju.
Smit je otro pogleda. U tom sluaju, mora da KGB, odnosno FSB,
poseduje dosije o njoj, dugaak ko moja ruka. S obzirom na to da Kremlj dri
na oku sve sumnjive naunike, ona e se nalaziti na samom vrhu njihovog
spiska za nadziranje.
Nalazila bi se, ree Fiona i slegnu ramenima. Na svu sreu, njen dosije
vie ne odraava stvarnu situaciju. Koliko je FSB trenutno upuena, Elena
Vedenskaja je u potpunosti pouzdan i apolitian dravni slubenik.
Smit upitno podie obrvu. Neko je oistio njen dosije? Ima li neto
protiv da mi kae kako se odigralo to malo udo?
Plaim se da je to strogo poverljivo, pukovnie, ree mu mirno Fiona.
A ti ne mora da zna. Iz prilino oiglednih razloga.
Smit klimnu glavom, prihvativi njen blagi prekor. Poteno, ree. Kako
predlae da uspostavim kontakt s njom? Preko Instituta?
Ne, definitivno, ree ona. Veoma je verovatno da FSB prislukuje sve
telefonske linije u moskovskim bolnicama i istraivakim ustanovama.
Dodade mu neveliko pare papira s desetocifrenim brojem, ispisanim
urednim enskim rukopisom. Na svu sreu, Vedenskaja ima mobilni telefon,
iji broj nije dostupan javnosti.
Pozvau je danas posle podne, odlui on. I pokuau da ugovorim
veeru u nekom restoranu daleko od njene laboratorije. ini mi se da je
najbezbedniji nain da stupim u kontakt s njom pretvaranje da sastanak
izgleda kao obino druenje starih kolega.
To je razumno, sloi se Fiona. Ali rezervii sto za troje.
Planira da nam se pridrui?
Aha, ree. Jedan ugao njenih usana izvi se navie u vragolastom
osmehu. To jest, osim ako si nameravao da obrlati dobru doktorku svojim
muevnim armom.
On pocrvene. Ne ba.
Osmeh joj se razli licem. Veoma mudro, pukovnie.

Stotinu metara dalje, dvojica mukaraca sedela su na prednjim seditima

srebrnkastog BMW-a, parkiranog uz trotoar uzane uliice. Jedan mukarac,
Nemac po imenu Vegner, nagnu se napred fotografiui kroz zatamnjeno
vetrobransko staklo digitalnim foto-aparatom opremljenim tele-foto
objektivom. Drugi mukarac unese niz komandi u mali laptop, smeten u
njegovom krilu.
Uspostavio sam internet vezu, obznani drugi. Zvao se ernov i sluio je
kao mlai oficir u nekadanjem KGB. Mogu da poaljem slike im bude
spreman.
Dobro, zabrunda njegov drug. Zakljoca jo nekoliko puta foto-apa-
ratom, a zatim ga spusti. To bi trebalo da bude sasvim dovoljno.
Ima li pojma ko je uopte taj tip?
ovek s foto-aparatom slegnu ramenima. Ne. Ali, pustiemo nekog
drugog da to prokljuvi. U meuvremenu, draemo se naih nareenja:
pratimo Devinovu i izvetavamo o svakom kontaktu koji napravi.
ernov sumorno klimnu glavom. Znam, znam. Ali, ovo postaje previe
rizino. Mislio sam da si je jutros u metrou zauvek izgubio iz vida. Morao
sam da vozim kao sumanut da bih joj ponovo uao u trag. Namrti se. Ne
svia mi se ovo. Ona postavlja previe pitanja. Trebalo bi naprosto da je
likvidiramo.
Da ubijemo novinarku? Ameriku novinarku?, upita ga hladno ovek s
foto-aparatom. Her Brant e morati lino da donese tu odluku kad kucne
as.
Nedaleko odatle, visoki mukarac irokih grudi lagano se klatio napred-
nazad na petama stojei u zaklonu vrata. Ruke je obmotao oko sebe steui
vre pohabani kaput u pokuaju da se zatiti od hladnoe. Pantalone su mu
bile izbledele i zakrpljene. Na prvi pogled, delovao je kao jo jedan od
mnogobrojnih siromanih penzionera, koji su esto tumarali ulicama Moskve
u pijanoj oamuenosti. Ali, ispod bunastih, srebrnkastih obrva ovekov
pogled bio je bistar, ak i prodoran. Namrti se, paljivo pamtei registarske
tablice BMW-a. Situacija se munjevito komplikuje i zaotrava, pomisli
turobno.
 16

Gusti oblaci kotrljali su se ka zapadu preko sve tamnijeg neba iznad

viespratnice Kotelnieskaje. Nekoliko pahulja snega kovitlalo se kroz
vazduh i neno dodirivalo prozore kancelarije Grupe Brant na vrhu zgrade.
Erik Brant stajao je kraj prozora i posmatrao prometne udaljene ulice kroz
sneg koji je padao.
Mogao je da oseti kako mu napetost raste u snanom vratu i monim
ramenima. Oduvek je mrzeo ovakve periode nametnutog besposliarenja -
vreme provedeno u ekanju da potinjeni podnesu izvetaje ili da
pretpostavljeni izdaju nova nareenja. Jedan deo njega udeo je za fizikim i
mentalnim olakanjem koje donosi akcija, uivao u iznenadnom nasilju kao u
drogi. Meutim, godine provedene u praenju neprijatelja, najpre za tazi a
docnije zarad vlastitog zadovoljstva i profita, nauile su ga neophodnosti i
nainima kontrolisanja tih grubih instikata.
Okrenuo se kad je zauo zvuk kucanja na otvorenim vratima svoje
kancelarije. Da!, obrecnu se. ta je bilo?
Jedan od njegovih potinjenih, bivi oficir tazija ko i Brant, ue u
prostoriju nosei u ruci fasciklu s dokumentima. Mravi ovek otrih crta
lica delovao je zabrinuto. Mislim da imamo nov proboj bezbednosti, ree
suzdrano. I to veoma ozbiljan.
Brant se blago namrti. Gerhard Lange inae nije bio ovek sklon po-
kazivanju nervoze. Na koji nain?
Ovo nam je poslao tim agenata koji nadzire tu ameriku novinarku, ree
mu Lange, otvorivi fasciklu i rasprostrvi niz crno-belih fotografija po
povrini stola. Na fotografijama se videla Amerikanka kako razgovara s
vitkim, tamnokosim mukarcem. Ove fotografije su snimljene otprilike pre
dva sata, za vreme naizgled tajnog sastanka kod Patrijarhovog jezerceta.
I?
 Pogledajte i sami. Lange postavi jo jedan dokument na sto. Ovo nam
je upravo poslao jedan od naih dounika."
List hartije je predstavljao izvetaj o vojnoj slubi potpukovnika
Donatana Smita, doktora medicinskih nauka. Sadrao je blago zamuenu
fotografiju.
Brant se zagleda u fotografiju. utke je uporedi s fotografijama koje im
je poslao njegov tim za nadziranje. Potom se namrti. Nije bilo nikakve
sumnje. U pitanju je bio isti ovek. Smit se nalazio u Moskvi - i bio je u
kontaktu s novinarkom ija su im uporna raspitivanja zadavala glavobolju.
Plavokosi ovek blago zadrhta. Uprkos sveanoj zakletvi Alekseju
Ivanovu, bezbednost Hidre nastavila je da se kruni po ivicama.
Podie pogled s prokletih fotografija. Gde je Smit odseo?
Lange umorno zavrte glavom. To je na prvi problem. Ne znamo.
Proverili smo spiskove putnika svakog aerodroma i eleznike stanice u
okolini Moskve. Njegovo ime se ne pojavljuje ni na jednom spisku.
Brant sede iza stola. Znai, Smit ima lani identitet, prokomentarisa. I
upotrebljava tako dobro falsifikovana dokumenta da uspeno obmanjuju
ruske imigracione vlasti."
To je maltene sigurno, sloi se Lange. to e rei da je pijun CIA ili
neke druge amerike kontraobavetajne slube.
Plavokosi ovek smrknuto klimnu glavom. Tako izgleda."
Federalna sluba bezbednosti mogla bi da nam pomogne, predloi
nesigurno Lange. Ukoliko bismo imali pristup registracionim obrascima
pasoa Ministarstva unutranjih poslova, mogli bismo da obavimo pretragu i
uporedimo Smitovu fotografiju sa...
I da na taj nain naim ruskim prijateljima pruimo izgovor koji im je
potreban da preuzmu kontrolu nad projektom Hidra? Brant odmahnu
glavom. Ne, Gerharde. Sami emo se postarati za ovo. Ne elim da
Federalna sluba bezbednosti, a pogotovo ne Ivanovljeva Trinaesta direkcija,
budu umeani u ovo na bilo koji nain. Ne jo. Jasno?
Lange nevoljno klimnu glavom. Dovoljno jasno.
Odlino. Brant ponovo prelete pogledom po fotografijama koje je
snimio njegov tim za nadzor amerike novinarke. Kucnu prstom po jednoj na
kojoj su se videli dvoje Amerikanaca zadubljenih u razgovor. Ova
novinarka, gospoica Devin, je klju za pronalaenje Smita. Jedanput je
kontaktirao s njom. Gotovo e sigurno to uiniti ponovo. Gde se ona trenutno
nalazi? Drugi mukarac turobno slegnu ramenima. To je na drugi problem.
Izgubili smo je.
Brant se u neverici zabulji u njega. Izgubili? Kako?
Posle sastanka sa Smitom, Devinova je naterala Vegnera i ernova da je
jure preko pola Moskve", izvesti ga Lange. Najpre se nekoliko puta
provozala razliitim linijama metroa, a naposletku je uletela u neki butik u
pasau Petrovski. Oni misle da je tamo promenila eir ili kaput kako bi se
zamaskirala, a zatim se neopaeno iskrala iz prodavnice i nestala u guvi.
Brant ukoeno klimnu glavom. U gradu veliine Moskve postojale su stotine
naina da osoba zametne trag svojim progoniteljima - ukoliko zna da je prate
i ukoliko zna ta radi.
Krenuli su natrag ka njenom stanu u nadi da e ponovo uspostaviti
kontakt, nastavi oprezno Lange. Ali, moe biti da je ona propala u zemlju.
Najverovatnije, zarea Brant. Pre dve godine, Devinova je uspela da
izbegne nekoliko timova ubica ruske mafije, sve vreme operiui sama. Ova
ena je moda obian amater, ali svakako nije budala. Verovatno je zapazila
da su joj Vegner i ernov za petama. Dosad je najverovatnije ve odsela u
nekom hotelu ili kod prijatelja."
Lange uzdahnu. Ukoliko je zbilja tako, onda vie nemamo efikasnih
naina da uemo u trag Smitu. Svialo se to vama ili ne, moraemo da
zatraimo pomo od Trinaeste direkcije.
Nemoj da bude toliko siguran u to, ree Brant napregnuto razmi-
ljajui. Imamo alternativu.
Drugi ovek je delovao zbunjeno.
Smit je ovde s razlogom, podseti ga Brant. A mi znamo koja je svrha
njegovog dolaska u Moskvu, zar ne?
Lange polako klimnu glavom. On pokuava da sazna ta je Valentin
Petrenko eleo da mu saopti u Pragu. Ili, jo gore, pokuava da prikupi
dokaze koji bi potvrdili ono to mu Petrenko jeste rekao.
Tano tako. Brant iskezi zube. Reci mi, Gerharde, koji je najbolji nain
lova na divlju zver, a naroito na opasnu grabljivicu?
Njegov potinjeni ne ree nita.
Voda je klju. Sve ivotinje moraju da piju. Stoga pronae pojilite i
eka u zasedi s pukom na gotovs da se stvorenje pojavi.
 Odgurnu u stranu fotografije i izvetaj o Smitovoj vojnoj slubi, a zatim
prelista uredno sloene hartije na radnom stolu u potrazi za najskorijom
porukom od Vulfa Renkea. Naunik mu je poslao spisak koji je Brant traio
prilikom njihovog poslednjeg susreta - imena ostalih doktora i naunika u
Moskvi ije bi znanje o prvom izbijanju Hidre moglo da se pokae kao
opasno.
S uzdranim osmehom, Brant dodade spisak imena Langeu. Neki lekar s
ovog spiska je Smitovo pojilite. Usredsredite se najpre na naunike koji su
pohaali meunarodne naune skupove na kojima su mogli da upoznaju
pukovnika Smita. Pre ili kasnije, morae da kontaktira s nekim od ovih
mukaraca ili ena. A kada to uini, biemo tamo pre njega i ekati u zasedi
da povuemo okida.

Smeten na granici rejona Novi Arbat i Tverska, kafe Karetnji dvor

nalazio se u armantnoj starijoj graevini, jednoj od retkih koje su preivele
opsesiju sivim betonom tokom urbanistikog razvoja iz sovjetske epohe.
Moskovski Zooloki vrt i jo jedna od staljinovih mamutskih sedam
sestara, stambena viespratnica Kudrinskaja, nalazile su se nedaleko odatle,
tik s druge strane iroke ulice Sadovaje. Tokom vrelih letnjih veeri,
posetioci restorana sedeli su napolju u senovitom unutranjem dvoritu, jeli
salate i pili vino, votku ili pivo. Po hladnijem vremenu, muterije su uivale u
zainjenoj azerbejdanskoj kuhinji u intimnim, toplim i ivahnim trpezarijama,
ispunjenim sobnim biljkama, koje su visile po zidovima.
Iz separea u udaljenom oku glavne prostorije Smit je video kako Fiona
Devin prolazi kroz glavna ulazna vrata. Na tren je stajala tamo i otresala sneg
s kaputa graciozno okreui glavu najpre u jednom pravcu, a zatim u drugom,
oigledno traei njega. Smit s olakanjem ustade. Fiona oputeno klimnu
glavom, a zatim se zaputi u njegovom pravcu brzo jezdei kroz dupke pun
restoran, ispunjen duvanskim dimom.
Pretpostavljam da tvoja poznanica konano stie, ree mu mirno Elena
Vedenskaja posmatrajui tamnim i bezizraajnim oima kako im se pribliava
ta privlana i elegantno odevena ena. Zatim ugasi cigaretu u pepeljari i
ustade kako bi se pozdravila s Fionom kada im je ova prila.
Po izgledu, ruska naunica bila je jednako obina ba kao to se Smit
seao. Njeno uzano i izborano lice, blea koa i proseda kosa stegnuta u
vrstu punu, inili su da izgleda barem deset godina starije. ukasto-smea
suknja i bluza oito su bile izabrane vie zbog udobnosti nego zbog stila.
Ipak, njen um je i dalje bio otar i britak kao to ga se Smit seao, a u svom
rodnom gradu Vedenskaja je pokazivala znatno manje rezervisane stidljivosti,
koju je zapazio prilikom njihovog poslednjeg susreta na naunoj konferenciji
molekularne biologije u Madridu.
Gospoice Devin, ovo je doktorka Elena Borisovna Vedenskaja", ree
Smit zvanino predstavljajui jednu enu drugoj.
Dve ene hladno ali utivo klimnue glavom jedna drugoj, a zatim sedoe
u suprotne krajeve polukrunog separea. Posle kratkotrajnog oklevanja, Smit
skliznu ka strani na kojoj je sedela Vedenskaja. Ona se bez protivljenja
pomeri ka sredini da bi mu napravila mesta.
Izvini to kasnim, Done, ree tiho Fiona. Naletela sam na nekoliko...
komplikacija. Negde usput pokupila sam par neeljenih gostiju - putujuih
trgovaca, ini mi se - koje sam elela da izbegnem.
Smit upitno podie obrvu. U glasovnim iframa slube Tajna Jedan agenti
su upotrebljavali termin putujui trgovac da saopte da se nalaze pod
nadzorom neprijateljskih obavetajaca. Ti tipovi nisu prodavali nita to bi
te interesovalo?, upita je paljivo birajui rei da ne bi preplaio rusku
doktorku, koja je sedela pored njega.
Ne. Barem, rekla bih da nisu, odgovori Fiona. Glas joj je odavao jedva
primetan traak nesigurnosti. Mogue je da su doli samo u rutinsku posetu.
Ovih dana u Moskvi ima tuta i tma nametljivih prodavaca.
Smit klimnu glavom u znak razumevanja. Dok su Viktor Dudarev i njegov
blizak krug prijatelja pojaavali kontrolu nad Rusijom, novinari su, naroito
strani, u sve veoj meri postajali predmet nasuminog i najee smeno
oiglednog nadziranja policije ili FSB. To je predstavljalo nain da vlast
odvrati panju i zastrai medije, a da pri tome ne namee oita ogranienja,
koja bi izazvala burne proteste iz inostranstva.
Sve troje zautae kada im se priblii par nasmeenih mladolikih
konobarica, koje su u rukama nosile posluavnike s tanjirima i inijama
hrane. Konobarice postavie jela na sto s izvebanom efikasnou i odoe.
Trea konobarica, starija od ostalih, pristie odmah za svojim koleginicama
donosei njihova pia: bocu blago penuave votke Moskovskaje i jo jednu
flau sa zaslaenim sokom od jabuka.
Kako bismo utedeli vreme, naruili smo pre nego to ste stigli,
Vedenskaja ree Fioni. Sedokosa ena upitno podie obrvu. Nadam se da
nam ne zamerate?
Ni najmanje, odgovori joj Fiona s osmehom. Ne znam za vas dvoje, ali
ja sam gladna kao vuk.
Boanstveni mirisi dolebdee sa inija postavljenih pred njima. Njih troje,
estoko gladni, poee da se slue hranom birajui iz irokog asortimana
azerbejdanskih specijaliteta. Na nekim ovalima bili su poslueni jo vrui
komadi satsivija, pileih grudi mariniranih u kremastom sosu od belog luka.
Drugi su bili prenatrpani paprikama punjenim meavinom seckane jagnjetine,
nane, kopra i cimeta. Izmeu su bile postavljene inije dovgre, guste, vrele
orbe od jogurta, pirina i spanaa. Dok su dovravali predjela, konobarice
su donele jo hrane, uglavnom raznoraznih aslika, ranjia od komadia
jagnjetine, teletine i piletine, mariniranih u meavini crnog luka, sireta i soka
od nara, ispeenih na aru i posluenih uz tanke krike lavaa, neke vrste
beskvasnog hleba.
Poto su zadovoljili prvu glad, Elena Vedenskaja podie au votke u
vazduh. Za vae zdarovje! Uzdravlje!, ree i iskapi prozirnu, hladnu tenost
u jednom jedinom gutljaju, a odmah zatim i au soka od jabuke.
Smit i Fiona su sledili njen primer uivajui u kombinaciji ukusa koji su
meusobno bili u otrom kontrastu, ali su savreno dopunjavali izuzetno
zainjenu hranu koju su jeli.
Dakle, ree mirno ruska naunica poto spustie prazne ae na astal.
Da preemo na posao. Zakiljila je i pogledala u Fionu. Na zajedniki
prijatelj, pokaza glavom prema Donu, kae mi da ste vi novinar.
Jesam.
Onda, hajde da se razumemo, gospoice Devin, ree joj odluno
Vedenskaja. Ne elim da se moje ime pojavi na naslovnim stranicama ute
tampe. Nasmei se suzdrano. Pa ak ni u nekim uglednim novinama.
Fiona ovla klimnu glavom. To je savreno razumljivo.
Premda mi se ne dopada vlast koja mi daje platu, ja sam veoma dobra u
svom poslu, nastavi da govori proseda ena. A to je izuzetno vaan posao.
Posao koji spasava ljudske ivote. Zato nemam nikakvu elju da izgubim
svoj poloaj bez preke potrebe.
 Fiona pogleda rusku naunicu preko stola. Onda vam dajem re da u
izostaviti vae ime iz prie koju budem napisala, ree ozbiljno. Ve-rujte mi,
doktorko Vedenskaja, daleko sam vie zainteresovana da saznam istinu o toj
tajanstvenoj bolesti nego da prodam priu novinama ili nekom asopisu."
Ako je zaista tako, onda imamo barem neto zajedniko", ree joj suvo
Ruskinja. Potom se okrete prema Smitu. Preko telefona si mi kazao da
veruje da se ova bolest sada iri izvan Rusije.
Smit ozbiljno klimnu glavom. Ne mogu da budem apsolutno siguran u to
bez dodatnih podataka o prvom izbijanju bolesti ovde u Moskvi, ali simptomi
izgledaju potpuno identino. Ukoliko je posredi ista neidentifikovana bolest,
onda embargo na vesti, koji je nametnuo Kremlj, u sutini znai ubijanje
ljudi.
Budale! Glupaci!, opsova kivno Vedenskaja. Zatim odgurnu tanjir s
napola pojedenom hranom u stranu i zapali jo jednu cigaretu, oito kupujui
nekoliko trenutaka da povrati preanju staloenost. To zatakavanje
predstavlja in zlokog ludila. Upozorila sam vlast o opasnostima odluke da
se te neobine smrti zadre u tajnosti. Ba kao i moje kolege.
Namrti se. Trebalo je da nam dozvole da se posavetujemo s ostalim
meunarodnim zdravstvenim organizacijama im su bila prepoznata prva
etiri sluaja. Uzana ramena joj se opustie. I trebalo je da kaem neto, ili
da uinim neto, da prenesem upozorenje na sebe. Meutim, onda, kako su
nedelje prolazile a niko drugi se nije razboljevao, dopustila sam sebi da se
ponadam da su moja poetna strahovanja o epidemiji irih razmera bila
preterana.
Nije bilo novih sluajeva bolesti ovde u Moskvi?, upita je Fiona.
Ruska naunica vrsto odmahnu glavom. Nijedan.
Jesi li sigurna?, upita iznenaeno Smit.
Veoma sigurna, Donatane, odgovori ona. Istina, vlada nam je
zabranila da spoljanjem svetu otkrivamo injenice o izbijanju bolesti. Ali
smo dobili izriita nareenja da nastavimo s istraivanjem. Kremlj je i dalje
izuzetno zainteresovan da sazna neto vie o toj bolesti: ta je izaziva, kako
se prenosi, nain na koji ubija svoje rtve i da li postoji bilo kakav nain da
se uspori ili preokrene njeno okrutno i neumoljivo napredovanje.
Ali Valentin Petrenko mi je kazao da su mu zapovedili da obustavi
istraivanje te prve etiri smrti, ree Smit mrtei se.
 Jeste, tako je, sloi se Vedenskaja. Bolniki istraivaki timovi su
rasformirani, verovatno zbog kontrole protoka informacija. Umesto da oni
prouavaju tu bolest, istraivaki rad sada se sprovodi u drugim ustanovama
vieg nivoa, meu kojima se nalazi i moje Odeljenje BIO-CGM na Institutu.
Ukljuujui i laboratorije Bioaparata?, upita je mirno Smit, aludirajui
na grupu izuzetno dobro uvanih naunih kompleksa, za koje se prialo da
predstavljaju centar strogo poverljivog izuavanja biolokog oruja Rusije.
Ukoliko su, kako to su Klajn i Kastilja sumnjali, Rusi zaista koristili tu
novu, neobinu bolest kao oruje, naunici i tehniari zaposleni u Bioaparatu
morali su da budu upleteni na neki nain.
Sedokosa ena ozbiljno odmahnu glavom. Ne znam ta se deava iza
bodljikave ice u Jekaterinburgu, Kirovu ili Sergijev Posadu." Usne joj se
stegoe u tanku liniju. Moje bezbednosne dozvole ne seu toliko visoko.
Smit klimnu glavom u znak razumevanja. Zatim se namrti, uzalud
pokuavajui da uklopi te nove komadie informacija u postojeu slagalicu.
Ukoliko je ta nova bolest bioloko oruje koje su napravili Rusi i ve se
koristi protiv vanih ljudi na Zapadu i u drugim zemljama, zbog ega je onda
Kremlj toliko insistirao na tome da vrhunski ruski civilni naunici nastave
svoje istraivanje?
Za stolom zavlada kratka, nelagodna tiina.
Donela sam kopije svojih zabeleaka o sluajevima, ba kao to si
traio, ree Vedenskaja najzad Smitu i prodrmusa teki zimski kaput, smotan
na seditu pored nje. Unutra su, skriveni u paketu starih medicinskih
asopisa. Dau ti ih poto odemo odavde. Ovo je previe javno mesto.
Hvala, Elena, ree ozbiljno Smit s iskrenom zahvalnou. Pogleda je
iskosa. A ta je s uzorcima krvi i tkiva uzetim od rtava? Postoji li bilo
kakav nain da ih iznese i prosledi nama?
To je trenutno nemogue, odgovori mu ona kratko i jasno. Vai
prijatelji Petrenko i Kirjanov su zasluni za to. Svi bioloki uzorci sada se
dre pod kljuem. Niko ne moe da ih uzme bez potpisa i potpisanih
formulara iz Ministarstva zdravlja kojima se odobravaju odreeni
eksperimenti ili testovi.
Postoji li jo ita to moete da nam kaete?, upita konano Fiona.
Bilo ta?
Vedenskaja je oklevala nekoliko sekundi, osvrnula se unaokolo kako bi
se uverila da je niko ne uje, a zatim je odgovorila apatom koji se jedva
mogao razaznati od glasnog angrljanja sudova i amora razgovora u ostatku
restorana. ula sam jednu glasinu koja me je veoma uznemirila... Dvoje
Amerikanaca je utalo i ekalo da Ruskinja produi da pria. Ruskinja
uzdahnu. Jedan od bolnikih pomonika, ovek koji je proveo mnogo godina
kao politiki zatvorenik u radnim logorima, tvrdio je da je video onog ludaka
Vulfa Renkea kako pregleda jednog od umiruih pacijenata.
Smit se iznenaeno uspravi u seditu. Renkea?, promrmlja u neverici.
Vulf Renke? Ko je on?, upita Fiona.
Istononemaki naunik. U sutini, strunjak za bioloka oruja s veoma
runom reputacijom zbog sklonosti da smilja nove i veoma gadne naine za
ubijanje ljudi, odgovori joj Smit. Zatim zavrte glavom. Ali, to nije mogao
da bude Renke. Ne zaista. Taj kukin sin je mrtav ve godinama.
Tako se pria, ree tiho Vedenskaja. Ali taj pomonik je veoma dobro,
i veoma bolno, poznavao Nemca. Dok je bio zatoenik, bio je prisiljen da
prisustvuje nizu zlokobnih eksperimenata koje je Renke sprovodio nad
drugim zatvorenicima u njegovom radnom logoru.
Gde se taj ovek sada nalazi?, upita je Fiona. Moemo li da
razgovaramo s njim?
Samo ako moete da prizovete duhove preminulih, odgovori joj kratko
sedokosa Ruskinja. Naalost, pao je pod tokove tramvaja ubrzo poto je
poeo da pria o tome to je video u bolnici.
Pao je? Ili ga je neko gurnuo?, zapita turobno Smit.
Vedenskaja slegnu ramenima. Kau da je bio pijan kad se to dogodilo.
Koliko je meni poznato, to je moda zaista istina. Maltene svi Rusi su pijani s
vremena na vreme. Nasmei se ogoreno kroz oblai dima svoje cigarete, a
zatim kucnu po praznoj ai za votku jednim prstom poutelim od nikotina.

Napolju su naleti snenog vetra postajali sve jai, a sneg je poeo da

prekriva smetove starijeg, smogom uprljanog snega i leda. Svee pahuljice
padale su na ulice i automobile, postojano se taloei u sloj belog praha koji
je slabano svetlucao pod svetiljkama uline rasvete i treperavim farovima
vozila.
Zakopavajui debelu zimsku jaknu, ovek mladolikog izgleda s
dugakim, blago kukastim nosem, izae iz restorana Karetnji dvor. Na
trenutak zastade, nepokretan, ekajui da se veernji saobraaj proredi, a
zatim pree ukoso preko ulice. Poto se obreo na suprotnoj strani, brzim
korakom ustremio se ka istoku niz ulicu Povarskaju, probijajui se kroz
bulumentu peaka, koji su hitali trotoarom skriveni ispod klimavih kiobrana.
Veina prolaznika nosila je kese s robom kupljenom u pomodarskim buticima
i umetnikim galerijama okruga Arbat. ovek je oputeno nosio svoj
kiobran skupljen pod pazuhom.
Nekoliko stotina metara dalje niz ulicu zastade tik pored velike, crne
limuzine parkirane uz ivinjak kako bi pripalio cigaretu.
Zadnji prozor automobila tiho se spusti, otkrivi deli zatamnjene
unutranjosti.
Vedenskaja je jo u restoranu", promrmlja mladi.
Jo uvek u drutvu dvoje Amerikanaca?, upita tihi glas iz unutra-njosti
auta.
Aha. Ostavio sam jednog od svojih ljudi unutra da ih dri na oku. Javie
mi istog asa kada njih troje krenu iz restorana. Koliko mogu da procenim, to
e se uskoro desiti.
Tvoj tim je spreman?
Mladi klimnu glavom, a zatim povue dubok dim. Vrh cigarete zasija
jarkocrvenom svetlou u tami. Savreno spreman.
Erik Brant se blago nagnu napred, taman dovoljno da slabani zrak
svetlosti s uline svetiljke osvetli grube linije njegovog etvrtastog lica.
Odlino." Ledene sive oi zasijae mu nakratko. Onda, nadajmo se da su
pukovnik Smit i njegove prijateljice uivali u obroku. Na kraju krajeva, to e
im biti poslednji u ivotu.
 17

Don pridra vrata Fioni i Eleni, a zatim izae za njima iz restorana

Karetnji dvor. Posle tople unutranjosti azerbejdanskog restorana, ledeni
noni vazduh grizao ga je kroz svaki sloj odee. Stegnuo je zube u pokuaju
da ih sprei da cvokou i uvukao glavu meu ramena, zahvalan zbog debelog
vunenog kaputa.
Zajedno preoe neveliku razdaljinu niz Povarskaju ulicu, a zatim
zastadoe na trotoaru kako bi se oprostili. Ostali peaci prolazili su mimo
njih, urei ka svojim kuama ili na posao. Povremeno bi automobili proli
ulicom, tutnjei u povorci jakih farova, pomeanih s povremenim tretanjem
sirena i jedva ujnom kripom guma po sveim nanosima snega.
Ovo je za tebe, Donatane", promrmlja Vedenskaja posegnuvi u kaput i
vadei debelu plastinu fasciklu. Mudro upotrebi informacije koje se nalaze
unutra.
Smit bez rei uze fasciklu i otvori je. Bila je nakrcana medicinskim
asopisima na engleskom, ruskom i nemakom. Otvori korice mesecima
starog primerka Lancete. Unutra se nalazilo nekoliko uredno presavijenih
stranica ispisanih irilicom, oigledno izbor iz beleaka sedokose naunice.
Podie pogled uz brzo, zahvalno klimanje glavom, znajui koliko Vedenskaja
rizikuje dajui mu te izvetaje. Hvala ti. Postarau se da ovi podaci stignu u
prave ruke.
To je dobro. Uz malo sree, mnogi ivoti mogu da budu spaseni. Zatim
otro pogleda Fionu Devin. Seate se naeg dogovora?
Seam se, odgovori joj mirno Fiona. Nikakva imena nee biti
navedena u lancima koje budem napisala, doktorko Vedenskaja. U to moete
biti sigurni.
Druga ena uzvrati klimanjem glave, ovog puta s jednostavnim osmehom.
U tom sluaju, elim vam...
 Ruskinja se iznenada zanese unazad, skoro oborena s nogu u naletu
oveka koji se otpozadi zabio pravo u nju. ovek je hodao prebrzo, sputene
glave i podignutog okovratnika kako bi se zatitio od snega. Uspela je da se
odri na nogama zgrabivi Smitovu ruku. Gnevno je popustila stisak i obrnula
se za njim. Ti tamo! Zato malo ne pazi kuda ide?
Postien, ovek - mlad, s blago kukastim nosem - brzo zakorai unazad.
Izvinite!, promrmlja. Cerei se budalasto, podignu s trotoara kiobran koji
je ispustio prilikom sudara i odeta dalje niz ulicu, sada hodajui s
preteranim oprezom.
Vedenskaja zgaeno mrknu. Pijan!, ree. I to u rano predveerje! Pih.
Alkohol je kletva naeg naroda. ak se i omladina truje.
Jesi li u redu?, upita je Smit.
Jo uvek kiptei od besa, Vedenskaja klimnu glavom. Aha. Mada mi se
ini da o me je klipan ubo u nogu tim svojim glupim kiobranom, ree
trljajui pozadinu leve butine. Potom slegnu ramenima. Ali, nije nita
ozbiljno.
Ipak, mislim da je krajnje vreme da svako krene svojim putem, ree
zabrinuto Fiona kiljei za mladim pijancem niz ulicu. Imamo ono to nam je
potrebno. Nema mnogo smisla u tome da stojimo ovde na otvorenom i
rizikujemo da privuemo jo neeljene panje.
Smit klimnu glavom. U pravu si. Okrenu se natrag ka Eleni i potapa
plastinu fasciklu koju mu je maloas dala. Obavetavau te imejlom o
onome to budemo saznali...
Smit zastade usred reenice. Ruskinja je zurila u njega s uasnutim
izrazom na licu. Elena? ta je bilo?, upita je brzo. ta nije u redu?
Vedenskaja jo samo jednom, duboko i drhtavo, udahnu, a potom poe da
se gui. Don je video kako joj se miii vrata napinju dok je s mukom
pokuavala da progovori. Oi su joj bile razrogaene, groteskno iskolaene,
ali zenice su joj bile suene, kao dva crna vrha igle. Kolena joj zaklecae.
okiran, Smit posegnu rukom ka ruskoj naunici.
Meutim, pre nego to je uspeo da je uhvati, besvesna Elena Vedenskaja
se stropota na trotoar prekriven snegom kao krpena lutka. Ruke i noge su joj
se divlje trzale dok se previjala od bolova, oigledno potresana nizom jezivih
greva.
Pozovi Hitnu pomo! Smesta!, doviknu Smit Fioni.
 Vai. Devinova klimnu glavom, izvadi mobilni telefon i ukuca 03,
pozivni broj moskovske Hitne pomoi.
Don se spusti na kolena pored onesveene ene. Divlji grevi su
polako prolazili, ostavivi je da lei slomljena na leima. Smit odloi
plastinu fasciklu u stranu, skinu desnu rukavicu a zatim poloi dva prsta na
njen vrat, opipavajui joj puls. Srce joj je kucalo veoma brzo i slabano,
podrhtavajui poput ptice slomljenih krila. Ovo je bilo loe. Nagnuo se
napred, prinosei uvo njenim ustima i nosu. Vedenskaja nije disala.
Isuse Hriste, pomisli mrano. ta joj se dogodilo, kog avola? Srani
udar? To je bilo malo verovatno, sudei prema onome to je video. Modana
kap ili napad epilepsije? Moda. Jo jedna, beskrajno stranija mogunost
nejasno zatreperi u podsvesti, ali on je odagna, znajui da nema ni vremena ni
informacije potrebne da se pozabavi njome. Postavljanje dijagnoze morae da
prieka. U meuvremenu, morae da da sve od sebe kako bi je odrao u
ivotu dok ne stignu kola Hitne pomoi.
Jedna bolnica je poslala kola Hitne pomoi, pukovnie, zau glas Fione
Devin koji je nadglasavao romor okiranih posmatraa, koji su se
munjevitom brzinom okupljali oko njih. Ali, bie im potrebno pet minuta ili
vie da stignu ovamo.
Smit klimnu glavom, mrtei se. Pet minuta. Za veinu medicinskih
situacija, to je predstavljalo dobro vreme - zapravo, veoma dobro. Ali u
sadanjim okolnostima, pet minuta je predstavljalo itavu venost.
Smit brzo skinu svoj kaput, smota ga u zaveljaj i gurnu pod ramena
starije sedokose ene, zabacivi joj glavu unazad kako bi joj otvorio vazduni
kanal. Potom jednim palcem povue njenu vilicu napred, sklonivi joj jezik s
puta. Ponovo oslunu. I dalje nije disala. Neno joj okrenu glavu u stranu i
opipa joj grlo traei bilo kakvu prepreku, ugruak sluzi ili komadi hrane,
koja je mogla da je gui. Nije pronaao nita.
Ozbiljnog lica, Smit uze glavu Elene Vedenskaje u ake, prstima joj
zatvori nos i zapoe reanimaciju disanjem usta na usta, duvajui dovoljno
jako da vidi kako joj se grudi podiu. Na svakih nekoliko sekundi, zastajao
je i ponovo prinosio uvo njenim ustima i nosu, proveravajui da li je poela
samostalno da die. Meutim, Vedenskaja je i dalje leala paralizovana,
zurei u nebo oima koje vie nisu treptale.
Smit nastavi s reanimacijom pumpajui vazduh u njena plua. Dii,
pomisli. Hajde, Elena, dii. Dva-tri minuta proletee u izbezumljenoj
aktivnosti. U daljini se zau zavijanje sirene, koje je postepeno postajalo sve
glasnije.
Pod njegovim prstima, Elenin puls oslabi, nastavi se u jo nekoliko
neredovnih otkucaja srca, a zatim stade. Prokletstvo. Smit se prebaci na
kardiopulmonalnu reanimaciju, smenjujui disanje usta na usta s odsenim,
snanim pritiscima na njen grudni ko u sve mahnitijem pokuaju da je natera
da die i obnovi joj rad srca. Nita nije uspelo.
Fiona kleknu pored njega. Jesi li uspeo?, upita ga zabrinuto, paljivo
govorei na ruskom.
Smit razoarano odmahnu glavom. Mislim da je mrtva."
Nekoliko posmatraa iz okupljenoj gomili zau ta priaju i smesta se
prekrstie zdesna nalevo, po ruskom pravoslavnom obiaju. Jedno ili dvoje
skidoe eire u znak potovanja prema preminuloj eni. Ostali poee da se
razilaze. Drama je bila gotova.
Ako je zaista mrtva, trebalo bi da odemo odavde, pukovnie, predloi
mirno Fiona. Stvarno ne smemo da dozvolimo sebi bilo kakve zvanine
komplikacije." Podie plastinu fasciklu sa belekama ruske naunice. Ne
sad.
Smit ponovo odmahnu glavom, i dalje nastavljajui sa
kardiopulmonalnom reanimacijom. Racionalno, znao je da je Devinova u
pravu. Ruskoj naunici sada svakako niko nije mogao vie da pomogne. A
uplitanje u policijslcu istragu njene smrti oboje bi ih izloilo riziku. Ako nita
drugo, njegov lani identitet Dona Martina nije osmiljen tako da izdri
detaljno ispitivanje. Meutim, Don Smit je bio lekar pre nego to je postao
tajni agent. Njegova moralna dunost bila je da na sve naine pokua da
pomo-gne ovoj eni. Sve dok bude nastavio da pumpa kiseonik u njena plua
i da joj masira srce ritminim pritiscima, Vedenskaja je jo uvek imala ansu
da preivi, ma koliko mravu.
A onda je odjednom bilo prekasno da odu.
Crveno-belo vozilo Hitne pomoi, ija je sirena i dalje zavijala, stalo je
pored trotoara. Dok je zavijanje sirene zamiralo, zadnja vrata vozila se
otvorie, a mravi ovek bolesnoukastog lica u belom lekarskom mantilu
iskoi napolje steui crnu torbu ispod ruke. Dva pleata bolniara izaoe
za njim.
 Doktor pokaza rukom Smitu da se pomeri u stranu i sagnu se nad telo
kako bi brzo, i maltene povrno, pregledao telo.
Don je umorno ustao i otresao sneg s kolena. Skrenuo je pogled s tela
ruske naunice, potiskujui oseanje poraza i tuge. Pacijenti su umirali. To se
deava. Ali nikada nije postajalo lake. Poraz je uvek ostavljao gorak ukus u
ustima.
Ruski lekar usukanog lica opipa puls. Potom se osloni na pete i slegnu
ramenima. Jadnica. Prekasno je. Vie nita ne mogu da uinim za nju.
Pokretom glave pozva bolniarime, koji su stajali pored s nosilima koja su
izvukli iz kola Hitne pomoi. Pa, samo napred, momci. Unesite je u vozilo.
Hajde da je barem sklonimo od pogleda morbidno radoznale gomile.
Dvojica grmalja utke klimnue glavama i nespretno se sagnue kako bi
pripremili telo za transport.
I dalje odmahujui glavom, lekar u belom mantilu ustade. Polako se
osvrnu oko sebe, prezrivo osmatrajui sve manju gomilu okupljenih po-
smatraa. Zadrao je pogled na Amerikancima. Ko od vas moe da mi kae
ta joj se dogodilo? Srani udar, pretpostavljam?
Ne bih rekao, ree odluno Smit.
Zato ne?
Sruila se potpuno iznenada u konvulzijama i grenju miia - svega
sekund-dva posle neega to je izgledalo kao potpuno otkazivanje
respiratornih organa, odgovori urno Smit, nabrajajui simptome koje je
primetio. Njene zenice su takoe pokazivale znakove ekstremnog
skupljanja. Najpre sam pokuao s disanjem usta na usta, a kada joj je srce
prestalo s radom i s kardiopulmonalnom reanimacijom, ali, naalost, nijedna
tehnika nije dala rezultat."
Ruski lekar upitno podie obrvu. Veoma ubedljivo sumirano.
Pretpostavljam da ste medicinski obrazovani, gospodine...?
Martin. Don Martin, ukoeno odgovori Smit besan na sebe zato to se
tako prirodno i nesvesno prebacio na medicinsku terminologiju, koja se nije
uklapala u njegov tajni identitet. Uasna smrt Elene Vedenskaje oigledno ga
je potresla vie nego to je bio svestan. Ne, nemam nikakvo medicinsko
obrazovanje. Ali, pohaao sam nekoliko kurseva prve pomoi.
Samo kurseve prve pomoi? Stvarno? Pokazujete izuzetnu obdarenost.
Lekar se nasmei u utivoj neverici. Bez obzira, sva srea da ste ovde.
 Jel? Kako to mislite?, upita ga obazrivo Smit.
Vae znanje i zapaanja bie mi od velike pomoi u popunjavanju
izvetaja o ovom traginom sluaju, gospodine Martin, ree smireno ruski
lekar. Zbog toga moram da zamolim vas i vau armantnu prijateljicu da
poete sa mnom u bolnicu.
Fiona se namrti.
Ne brinite se, u pitanju je najobiniji rutinski postupak, ree lekar,
podignuvi ruku u vazduh kako bi uguio bilo kakve proteste. Uveravam
vas da e bilo lkakve neugodnosti biti samo privremene.
Dvojica bolniara zavrie vezivanje mrtve ene na nosila, koja zatim
zajedno podigoe. Pazi na levu nogu, zau Smit kako je jedan bolniar
grubo promrmljao drugome. Ne eli da rukama dodirne tu stvar. Stvar?
Don oseti kako mu se krv ledi u ilama. Priseti se pijanog mladia koji se
sudario s Elenom i sluajno je ubo vrhom skupljenog kiobrana. Iznenada
se svi simptomi koje je maloas pobrojao poslagae kako kockice:
otkazivanje respiratornih organa, grevi, suene zenice i, konano, potpuno
otkazivanje rada srca.
Isuse, pomislio je besno. Mora da joj je mladi ubrizgao neku vrstu
smrtonosnog nervnog agensa munjevitog dejstva, najverovatnije varijantu
sarina ili VX. Dodir jedne jedine kapi bilo kog od ta dva toksina s ljudskom
koom mogla je da izazove smrt. A ubrizgavanje ta dva otrova u krvotok bilo
jo delotvornije. Brzo je podigao pogled i video da ga lekar usukanog lica
posmatra s hladnim, proraunatim izrazom lica.
Smit je ustuknuo.
Smekajui se blago, ovek izvadi iz depa svog belog mantila mali,
kompaktni pitolj makarov PSM, rusku kopiju valtera PPK. Drao je
ruku nisko uz bok, nianei pravo u Amerikanevo srce. Lagano odmahnu
glavom. Nadam se da ete se odupreti porivu da postupite nerazumno,
pukovnie Smit. U suprotnom, biemo primorani da ubijemo i vas i
gospoicu Devin. A to bi bila prava teta, zar ne?
Ljut na samog sebe to je propustio da primeti znake koji su ga
upozoravali da upada u zasedu, Smit napravi grimasu. Drugi ovek mu je bio
izvan dometa. Krajikom oka snimio je da je voza ambulantnih kola,
stameni mukarac surovog izgleda kao i ostali, iziao iz kabine. Sada je
stajao pored Fione Devin, drei pitolj uperen u njena lea.
 Lice joj je prebledelo od gneva ili straha, ili meavine oba oseanja.
Smit prisili sebe da bude veoma miran. Paljivo isprui i pokaza
otvorene, prazne ake. Nisam naoruan, procedi kroz stisnute zube.
Razumna odluka, pukovnie, ree s odobravanjem lani lekar. Niko ne
bi imao nikakve koristi od bespotrebnih herojskih ispada.
Dvojica lanih bolniara grubo ugurae telo Elene Vedenskaje, umotano u
ebe, u zadnji deo ambulantnih kola. Potom se okrenue ekajui dalja
nareenja.
Uite u vozilo, molim vas, naredi im ovek bolesno ukastog,
usukanog lica. Prvo gospoica Devin.
Fiona se apatino pope u vozilo. Nosila su zauzimala sredinji deo
prostora, ostavljajui dve uzane klupe du obe strane. Fiona sede na klupu s
leve strane i pomeri se skroz do kraja. Jedan krupni bolniar ue za njom,
svom teinom sede na drugu stranu te klupe i izvadi pitolj da bi je drao pod
kontrolom.
Sada je red na vas, pukovnie. ovek u belom mantilu pokaza glavom
prema unutranjosti vozila. Sedite pored gospoice Devin. Ali postarajte se
da vam ruke neprestano budu tamo gde moemo da ih vidimo. U suprotnom,
plaim se da bi Dmitrij mogao da se unervozi, a tada biste, naalost, zavrili
mrtvi poput sirote doktorke.
Jo uvek kivan na samog sebe, Don poslua naredbu. Skliznu na klupu
pored Fione. Tamnokosa ena pogleda ga s nepronicljivim izrazom u plavo-
zelenim oima. U rukama je i dalje drala plastinu fasciklu s belekama
Elene Vedenskaje.
Bez prie, zarea bolniar na engleskom s tekim naglaskom,
podvukavi svoje nareenje nedvosmislenim pokretom pitolja.
Fiona je blago slegnula ramenima i pogledala u stranu ne progovorivi ni
re.
Smit se trecnu u sebi. Nali su se u kipcu uglavnom njegovom
krivicom. Da se nije toliko zadrao uzaludno pokuavajui da spasi ivot
Elene Vedenskaje, moda su mogli da izbegnu ovu zamku pre nego to se
sklopila oko njih.
Mravi ovek bledoukastog lica takoe se pope u tesknu unutranjost i
sede preko puta Amerikanaca, stenjen pored svog znatno krupnijeg
kompanjona. S blagim i cininim osmehom na licu uperi pitolj u Donove
grudi.
Drugi bolniar i golemi voza zalupie vrata vozila, zatvorivi njih
etvoro unutra.
Nekoliko trenutaka kasnije, vozilo se pokrenu i odvoji od ivinjaka.
Sirena i bletavo plavo rotaciono svetlo ponovo se ukljuie, raiavajui
put kroz redak veernji saobraaj. Vozilo Hitne pomoi polako skrenu u
irokom polukrugu, oigledno se zaputivi natrag ka mnogo prometnijoj ulici
Sadovajoj.
Smit oseti kako mu se ledeni znoj sliva niz rebra. Morao je nekako da
iznae nain da ih oslobodi iz ovog pokretnog zatvora - i to uskoro. Nije
imao nikakvih iluzija o tome kakva ih sudbina eka ukoliko u tome ne uspe.
Poto pristignu tamo kuda su se zaputili, gde god to bilo, Fiona Devin i on su
praktino mrtvi.
 18

Neto dalje niz ulicu Povarskaju, visoki prosedi mukarac, pogrbljen nad
upravljaem lade nive, sanduastog tamnoplavog terenskog vozila ruske
proizvodnje s pogonom na sva etiri toka, opsova tiho dok je posmatrao
kako lani bolniari uteruju dvoje Amerikanaca u zadnji deo ambulantnih
kola.
Uzdahnuvi, ovek proveri da li je vrsto vezao bezbednosni pojas, a
zatim ubaci klju u kontakt bravu. Govore da sveci uvaju budale i ludake.
Ako je tako, iskreno se ponadao se da e mu se neki od njih smilovati jer nije
imao dovoljno vremena da uradi neto promiljeno ili razumno.
Moni motor lade nive zabrunda i oive. Bez daljeg oklevanja, ovek
ubaci u brzinu, nagazi papuicu za gas i udalji se od trotoara, pohitavi pravo
prema prednjoj strani kola Hitne pomoi koja su upravo skretala na
Povarskaju.

Smit je sedeo ukoeno u vozilu Hitne pomoi i paljivo posmatrao pitolj

uperen u njegovom pravcu. Mozak mu je grozniavo radio, munjevitom
brzinom smiljajui i odmah zatim odbacujui niz oajnikih planova za
bekstvo. Naalost, inilo se da e se svaki plan koji bude smislio pre ili
kasnije zavriti njihovom pogibijom.
Voza iznenada uspanieno povika neto. Don oseti kako se Fiona
napeto ukrutila.
Motor je zaurlao nedaleko od njih, a halabuka je postajala sve jaa.
Konice prodorno zakripae. Vozai okolnih automobila i kamiona polegali
su panino na sirene. A onda Smit oseti estok udarac koji mu protrese sve
kosti u telu - neko vozilo zakucalo se u kola Hitne pomoi u punoj brzini.
Udarac ga odbaci s klupe. Pao je popreko preko tela Elene Vedenskaje. Oko
njega se prolomie iznenaeni povici ostalih.
Udareni s boka, klizali su po ulici vrtei se nekontrolisano uz
gromoglasno kidanje metala i zveckanja razmrskanog stakla. Pribori za prvu
pomo i ostala medicinska oprema poletee iz pregrada. Otar, rezak miris
prolivenog benzina i teak zadah pokidanih i zapaljenih guma ispuni skuenu
unutranjost.
I dalje se vrtei ukrug, ambulantno vozilo zakuca se u bok stare, zarale
volge sedan, parkirane pored ivinjaka i konano se zaustavi, nagnuto
ukoso pod neobinim uglom, s izduvanim prednjim gumama, uzdignuto
visoko na trotoaru. Zagluujua buka je zamrla.
Smit pogleda oko sebe.
Prvi iznenadni udarac odbacio je unazad lanog lekara, koji je snano
glavom udario o metalnu unutranjost. Izgledao je oamueno. Mlaz krvi
slivao mu se niz obraz mravog, bledunjavog lica. Ali jo je stezao makarov
PSM u aci.
Munjevito reagujui, Don se pridie na kolena.
Lekar razrogai oi. Mumlajui, nanianio je i poeo kaiprstom da
povlai okida. Tada Smit suknu napred, zamahnu desnom rukom i odgurnu
bridom ake cev pitolja u stranu taman u trenutku kad je makarov opalio.
U skuenom prostoru, zvuk pucnja zagluujue odjeknu. Praen bleskom
plamena, metak malog kalibra probi rupu u podu, tupo udari u asfalt i
rikoetira u stranu.
U istom trenutku Don zari levu pesnicu u lice oveka u belom.
Od strahovite siline udarca glava lanog lekara odlete unazad, ka zidu
vozila. Jo krvi isprska metal. ovek u belom mantilu zajeao je u agoniji.
Oi mu se obrnue navie, a on se otromboljeno presamiti napred, izgubivi
svest. Mali pitolj mu ispade iz ake na klupu pored njega.
Smit posegnu rukom ka pitolju a zatim se ukoi.
Nadlanicom ogromne ake, krni bolniar je ve oborio Fionu Devin na
pod. Leala je sklupana pod njegovim stopalima, a crvena masnica, koju je
ostavila ovekova ruerda, jasno se videla na njenom bledom obrazu. ovek
je sada nianio niz cev svog pitolja, makarova kalibra 9 milimetara. I to
pravo u Smitovo lice.
Onda se tamnokosa ena pokrenu zapanjujuom brzinom.
Dok se pridizala na kolena, izvukla je tanku skakavac iz korica skrivenih
u sari elegantne izme. Kako je pipnula dugmence na drci, deset centimetara
duga otrica od iskoi i zablista okrutno na svetlosti. S ledenom reenou
ubola je grmalja u vrat. Dugako i usko seivo zarilo se duboko, presekavi
mu dunik i karotidnu arteriju u jednom jedinom monom potezu.
Ruski bolniar uasnuto ispusti pitolj i oajniki zagreba akama po
stranoj rani. Mlazevi jarkocrvene krvi prsnue po unutranjosti kola Hitne
pomoi, isprva snano ikljajui sa svakim otkucajem srca, a onda poee da
jenjavaju - ovekova ivotna snaga je isticala. I dalje se oajniki drei za
zjapeu ranu na vratu, umirui ovek se polagano srui postrance. Kliznu na
pod pored beivotnog, u ebe umotanog tela Elene Vedenskaje. Krv je
prestala da iklja izmeu njegovih zgrenih prstiju. Zadrhtao je jo jedanput,
a onda se zauvek umirio.
I sama bleda ko kre, Fiona brzo obrisa otricu noa o lea ovekovog
kaputa. Ruke su joj blago drhtale dok je vraala seivo u drku skakavca, a
zatim no u izmu.
Nikada ranije nisi ubila oveka?, upita je mirno Smit.
Fiona odmahnu glavom. Nisam. Iscedila je slabaan osmeh. Ali
brinuu o tome kasnije... pod pretpostavkom, naravno, da preivimo narednih
nekoliko minuta.
Smit klimnu glavom. Lekar i jedan bolniar bili su izbaeni iz igre, ali jo
uvek su bili suoeni s najmanje dvojicom neprijatelja. Ume li da ru-kuje
pitoljem?
Umem.
Smit uze oba pitolja i prui joj manji makarov PSM. Brzo proveri
oruje kalibra 9 mm, uverivi se da je otkoeno i da je metak u cevi. Fiona
uini isto sa svojim pitoljem.
Utom glasno lupanje odjeknu na zatvorenim vratima. Fiona?, zau se
duboki glas sa spoljanje strane slupanog ambulantnog vozila. Ovde Oleg.
Jeste li ti i doktor Smit neozleeni?
Don se munjevito okrete s podignutim makarovom, spreman da otvori
paljbu. Meutim, tamnokosa ena neno spusti aku na njegov zglob, gurajui
oruje nadole. Ne pucaj, ree mu mirno. On je prijateij. Potom se glasno
odazva: Aha, dobro smo. I slobodni smo.
ta je s ostalima? Mislim, ljudima koji su vas zarobili?"
Oni su izvan upotrebe, izvetavala je u kratkim crtama. Jedan zauvek.
Drugi je jo iv, ali ve e imati paklenu glavobolju.
To je dobro! Vrata se otvorie. Visoki mukarac irokih ramena sa
bunom srebrnosede kose stajao je ispred. U jednoj ruci drao je pitolj
opremljen priguivaem. Drugom rukom im pokaza da izau. Hajdete! Brzo!
Imamo vrlo malo vremena pre nego to stigne milicija."
Smit je zgranuto zurio u drugog oveka. Njegovo ponosno lice s velikim
nosem, koji kao da je preslikan s novia starog Rima, nije se moglo zameniti
ni sa jednim drugim. Ali, mirno ree: Kirov. Majku mu, nek sam proklet.
General-major Oleg Kirov iz ruske Federalne slube bezbednosti.
Ne vie, doktore, slegnu Kirov monim ramenima. Penzionisali su me,
Done. Bacili su me u staro gvoe, kako vi Amerikanci imate obiaj da
kaete, ree suvo. Ljudi u Kremlju su zakljuili da nisam dovoljno odan
njihovim snovima o ponovnom uspostavljanju starog poretka.
Don kratko klimnu glavom. Pre nekoliko godina tesno je saraivao s
visokim, pleatim ofciirom Federalne slube bezbednosti, prikljuivi se
oajnikom lovu na kontejner prepun smrtonosnih klica malih boginja,
ukraden iz jedne ruske ustanove za razvoj biolokog oruja. Od tada se esto
pitao kako Kirov, toliko blisko povezan s politikim reformatorima svoje
zemlje, podnosi tiransku vladavinu predsednika Dudareva i njegove klike.
Sada je saznao.
Prijateljsko avrljanje i razmenjivanje vesti o karijerama morae da
saeka", prekide ih Fiona. Trebalo bi da krenemo. Mahnu rukom ka ulici.
Kako izgleda, privlaimo poprilinu gomilu.
Istina, sloi se Kirov, bacivi pogled preko ramena. Automobili koji su
naglo zakoili da bi izbegli sudar koji je on izazvao, stajali su nasumino
razbacani po ulici. Nekoliko vozaa izalo je iz svojih vozila da bi procenili
tetu. Drugi, koji su uli halabuku, izlazili su iz okolnih stambenih zgrada,
restorana i kafea. Nekoliko posmatraa uzbueno je prialo u mobilne
telefone, verovatno pozivajui miliciju ili Hitnu pomo.
Kirov ponovo pogleda dvoje Amerikanaca. Imate li ono po ta ste doli?
Te beleke koje vam je donela doktorka Vedenskaja?
Ovde su, ree Fiona, obazrivo izvlaei plastinu fascildu umrljanu
krvlju s mesta gde je podletela prilikom sudara.
Smit se otro okrenuo prema oamuenom oveku u belom mantilu,
uurenom u oku ambulantnih kola. Tobonji lekar tiho je jeao, lebdei
na granici svesti. Povedimo tog kukinog sina sa sobom. Imam nekoliko
pitanja za njega. Na primer, kako je, doavola, znao moje pravo ime i in.
Bivi oficir Federalne slube bezbednosti klimnu glavom. Izvanredno
pitanje. Ako nita drugo, bie korisno saznati ko mu je izdao nareenja i
kuda vas je vodio.
Smit i Kirov zajedno izvukoe oveka usukanog, bolesno ukastog lica
iz kola Hitne pomoi na ulicu. Retka kosa na potiljku njihovog zarobljenika
bila je ulepljena sada ve zgruanom krvlju. Oi su mu bile poluzatvorene i
oito nije mogao da fokusira pogled. Podupirui povreenog oveka izmeu
sebe, Smit i Kirov ga napola prenee, a napola odvukoe oko kola Hitne
pomoi. Fiona je hodala pored njih, i dalje oprezno posmatrajui neveliku, ali
sve brojniju gomilu radoznalaca, privuenih stravinom saobraajnom
nesreom.
Don tiho zazvida. itav prednji deo ambulantnog vozila bio je razlupan
u sudaru i pretvoren u zguvanu masu iskrivljenog metala i polomljenog
stakla. Jo uvek vezani bezbednosnim pojasevima, voza i drugi bolniar,
koji su sedeli u kabini, visili su otromboljeno s prednjih sedita. Obojica su
jo drala oruje. I obojica su bila ustreljena namrtvo s male razdaljine.
Smit baci pogled na Kirova. Tvojih ruku delo, pretpostavljam?
Drugi ovek trezveno klimnu glavom. alosno, ali neophodno. Nisam
imao dovoljno vremena za privremene mere. Pokaza rukom na tamno-plavu
lada nivu, prepreenu preko ulice pored smrskanog ambulantnog vozila.
Hajdemo. Naa koija eka.
Smit je pogledao malo terensko vozilo i zapazio da je reetka pogona na
sva etiri toka smrvljena, hauba ulubljena i farovi polupani. Zaueno je
podigao jednu obrvu. Misli li da je ova krina jo uvek u voznom stanju?
Nadajmo se, Done, ree mu Kirov uz slabaan osmeh. U suprotnom,
eka nas veoma duga etnja po cii zimi, naoigled pola Moskve. Rus
prisloni njihovog oamuenog zatoenika uz bok lade i otvori zadnja vrata.
Ubacimo ga unutra. Gospoica Devin sedee napred pored mene. Ti sedi na
zadnje sedite i dri pitolj naeg gosta na nianu. Pobrini se da ostane na
podu, van pogleda.
Smit klimnu glavom. Zatim se okrenu prema lanom lekaru Hitne pomoi,
koji je gledao mutnim oima. Ulazi unutra, drukane, zarea i pitoljem
usmeri oveka, koji se teturao, prema otvorenim vratima.
 Beng!
Glava njihovog zatvorenika je eksplodirala, prosvirana metkom velike
brzine, ispaljenim iz puke. Krv i komadii smrskane lobanje isprskae
tapaciranu unutranjost lade nive. Beivotno telo skokalo se niz stranu
terenskog vozila.
Lezite na zemlju! U zaklon!, zaurla Smit. Bacio se na snegom pokriveni
asfalt tano u trenutku kada je sledei hitac smrskao prozor tik iznad njegove
glave. Krhotine slomljenog stakla popadae mu po vratu i zasue ulicu oko
njega.
Kirov i Fiona potrae u zaklon i bacie se niice iza sanduastog
terenskog vozila ruske proizvodnje.
Uspanieni iznenadnom puanom paljbom, graani privueni
saobraajnom nesreom razbeae se u svim pravcima kao jato preplaenih
gusaka. Poneki se zaklonie iza vozila parkiranih du ulice. Drugi se
oteturae natrag u okolne graevine.
Uhvaen na brisanom prostoru, na pogrenoj strani terenskog vozila, Smit
se zakotrlja udesno prema sklonitu koje su mu pruala unitena kola Hitne
pomoi. Trei metak kalibra 7.62 milimetra pogodi asfalt svega nekoliko
centimetara dalje od njega. Komadii otkinutog asfalta poletee u vazduh i
prozvidae pored Smitovog uveta, zujei glasno kao razbesneli smrtonosni
strljen.
Dahui od straha i napora, Don se baci u stranu i zakotrlja jo bre.
Stigao je do razlupanog kombija Hitne pomoi i stao. etvrti hitac je probio
iskrivljeni metal i odbio se o elinu karoseriju, zasipajui ga vodoskokom
varnica i majunim, nazubljenim opiljcima maltene istopljenog elika. Trgnuo
se i otresao vreli metal s koe.
Mozak mu je grozniavo radio, razmatrajui opcije koje imaju. ta sad?
Sve dok su skriveni iza vrstog zaklona, relativno su zatieni od nevidljivog
snajperiste. Meutim, tako su i prikljetenim i nemoni da se pokrenu ili da
efektivno uzvrate udarac, a Smit je sada uo zavijanje sirena koje im se
pribliavalo iz nekoliko razliitih pravaca.
Odmahnu glavom. Nije dolazilo u obzir da ostanu i padnu u ruke
moskovskoj miliciji, naroito ne u situaciji kad imaju beleke Elene
Vedenskaje u ruci i etiri mrtva neprijateljska agenta na ulici. vre stegnu
makarov kalibra 9 mm u aci, psihiki se pripremajui da pojuri nazad ka
mestu gde su uali Oleg Kirov i Fiona Devin.

***

Stotinu pedeset metara dalje niz ulicu Povarskaju, Erik Brant kleknu
pored otvorenih vrata crnog mercedesa. Drugi ovek leao je na putu pored
njega, piljei napregnuto kroz teleskopski nian snajperske puke dragunov
SVD.
Sklonili su se u zaklon, izvesti ga mirno snajperista. Ali sam barem
uspeo da smaknem Sorokina.
Brant se namrti. Lani lekar hitne pomoi, bivi oficir KGB po imenu
Mihail Sorokin, bio je jedan od njegovih najpouzdanijih agenata, hladnokrvni
profesionalni ubica, koji nikada nije uprskao dodeljeni zadatak. To jest, sve
dosad. Onda slegnu ramenima, odbacivi trenutno oseanje aljenja. Premda
ga je ljutilo to je morao da naredi da ubiju Sorokina, nije imao drugog
izbora. Nije smeo da rizikuje i ostavi nekog svog operativaca ivog u
neprijateljskim rukama. Moe li da istera Amerikance na otvoreno?
Drugi ovek blago odmahnu glavom. Ne dovoljno brzo. Zatim slegnu
ramenima. Ubiu ih ukoliko se pomole na ulici, ali ne mogu da pogodim ono
to ne mogu da vidim.
Brant smrknuto klimnu glavom.
Snajperista odmaknu oko od teleskopskog niana i pogleda u svog
pretpostavljenog. Hoemo li da saekamo da ih milicija uhapsi? Prvi odred
stii e za svega nekoliko minuta.
Brant razmisli o tome. Zahvaljujui Alekseju Ivanovu, imao je zvanine
akreditive koji bi proli pregled lokalne policije. Ukoliko bi milicija uhva-tila
Amerikance, svakako bi imao nain da ih zaplai dovoljno da mu ih predaju
u ruke. Meutim, bez obzira na ishod konkretno ove situacije, neotesani i
sumnjiavi stareina Trinaeste direkcije shvatio bi da ga je Brant slagao i da
je najmanje jedan ameriki obavetajac iskoriavao proboj u bezbednosti
projekta Hidra.
Plavokosi se namrti. U tom sluaju, bilo bi bolje da stavi efa ruskih
pijuna pred svren in - sa leevima Smita, Fione Devin i njihovog
nepoznatog sauesnika, ukoliko je neophodno, ili, ako je ikako mogue, sa
ivim zarobljenicima koji odmah mogu na ispitivanje. Pogleda u snajperistu,
koji je ekao njegovo nareenje. Presei emo im glavnu odstupnicu,
odlui. Onesposobi njihovo vozilo.
ovek smireno klimnu glavom. Prosto ko pasulj, her Brant.
Zatim je ponovo prislonio desno oko na teleskopski nian, ovla pomerio
cev puke u stranu i pritisnuo okida. Snajperska puka dragunov SVD
opali, a njena dugaka, fino izbalansirana cev neno se trznu unazad.

***

Smit se iskobelja i pretra preko kratkog, brisanog prostora izmeu kola

Hitne pomoi i Kirovljevog terenskog vozila s pogonom na sva etiri toka.
Kroz vazduh se prolomi jo jedan pucanj. I dalje trei kao sumanut, Smit se
baci napred, zakotrlja i doeka u unju iza ulubljenog prednjeg dela lade
nive. Obema akama je stezao makarov, spreman da za tili as zapuca na
bilo koju metu koja se pojavi na vidiku.
Veoma akrobatski izvedeno, doktore, uzviknu zlurado Kirov. Prosedi
Rus i Fiona Devin su leali oprueni potrbuke na zemlji nekoliko metara
dalje. Zavidim ti na mladalakoj okretnosti.
Smit mu na silu uzvrati osmeh, bolno svestan bubnjanja pulsa u uima.
Snajperista koji ih je drao na nianu bio je previe dobar. I previe blizu,
dovoljno da pogodi koju god hoe metu s apsolutnom preciznou.
Lada niva se najednom zaljulja, pogoena jo jednim metkom kalibra
7.62 milimetra. Hitac prolete kroz karoseriju, udari u motor i odbi se navie,
kroz zguvanu haubu. U roku od svega nekoliko sekundi, snajperista promeni
metu i opali ponovo, ovog puta poslavi metak u rezervoar sa gorivom lade
nive. Kroz probueni metal benzin poe da curi na ulicu sve jae. Naredni
metak pogodi kontrolnu tablu, razbijajui instrumente i kidajui ice.
Snajperista unitava ladu nivu, naglo shvati Smit, metodino pucajui u
svaki kljuni sistem i komponentu vozila. Pokuavaju da nas onemogue da
pobegnemo, ree ozbiljno ostalima. Dre nas u ah-matu dok milicija ne
stigne.
Fiona klimnu glavom i ugrize se za usnu. Ima li neko neku ideju?
Odlazimo, ree jednostavno Kirov. Odmah.
Fiona se zagleda u njega u neverici. A kako tano predlae da to
uradimo?,upita. Ova ulica e za koji minut vrveti od milicajaca. Neemo
prei ni dva stambena bloka peice. A najblia stanica metroa udaljena je
barem kilometar."
Uzeemo neki automobil, odgovori Kirov samozadovoljno i pokaza
palcem preko ramena. Pogledaj. Imamo tuta i tma opcija, moemo da
biramo.
Smit i Fiona se okrenue. Rus je bio u pravu. Po ulici je bilo ratrkano
najmanje desetak vozila, iz kojih su njihovi uspanieni vlasnici pobegli kada
je zapoela pucnjava. Veina je bila naputena u takvoj urbi da su se
kljuevi i dalje klatili u kontakt-bravama. Motori nekih automobila jo su
radili.
Don brzo klimnu glavom. Dobra ideja. Pogleda u Kirova. Ali
moraemo da nekako odvuemo panju snajperiste. U suprotnom e nas po-
skidati jednog po jednog pre nego to preemo deset metara.
Lada niva se ponovo zatrese, pogoena jo jednim metkom velikog
kalibra. Slatkasti zadah benzina postade jai. Gorivo se izlivalo ispod auta i
polako pravilo krivudavi puti kroz trokavi sneg, nagomilan oko tokova.
Istina, sloi se Kirov. Zatim zavue ruku u dep kaputa i mirno izvadi
kutiju ibica. Zubi mu bljesnue kad se nasmeja brzo kao ptica grabljivica.
Na svu sreu, sredstva za takvo odvlaenje panje nam se nalaze pri ruci.
Kresnuo je jednu jedinu ibicu i vratio je u kutiju, koja je buknula u tren
oka. Onda, bez ikakvog upozorenja, bivi oficir FSB hitnu zapaljenu kutijicu
ibica pod ladu nivu, pravo u najveu baricu benzina, koja planu za tili as.
Jarkobeli plamenovi suknue visoko u vazduh i zahvatie litre goriva, koje se
i dalje bukalo u izreetanom rezervoaru. U roku od svega nekoliko sekundi,
vatra je u potpunosti progutala itav zadnji deo tamno-plavog terenskog
vozila.

S poloaja nasred ulice Brant je video kako se plamenovi iznenada

pojavljuju ispod lade nive i munjevito ire sve dok itavo vozilo nije bilo
obavijeno vatrom. Crni dim lomae pokulja u vazduh. Odlino odraeno,
Fadejeve", ree svom snaiperisti.
Smit i ostali bili su uhvaeni u klopku. Uz malo sree, vatra e ih isterati
iz zaklona pravo na nian spremnog snajperiste. Ako ne, Amerikanci su bar
ostali bez vozila i bilo kakve stvarne mogunosti da pobegnu od milicije,
koja se munjevito pribliavala.
Medutim, kada je oblak dima poeo brzo da se iri ulicom, Brantov
osmeh izblede. Graevine i itavi delovi ulice iza zapaljenog terenskog
vozila su bili skriveni od njegovog pogleda, zaklonjeni tmastim dimom.
Dimna zavesa oigledno je sluila kao paravan, skrivajui begunce od
pogleda. Ima li mete na nianu?", upita otro.
Negativno. Dim je isuvie gust", ree snajperista opruen na ulici.
Odvoji oko od teleskopskog niana i pogleda u Branta. ta nareuje?"
Brant oslunu sve glasnije policijske sirene. Lice mu se smrai. Rusi e
stii ovamo za nekoliko trenutaka. Ostaviemo ih ruskoj miliciji i
pokupiemo ih iz pritvora, obrecnu se konano. Nee stii daleko peice.

***

Smit je leao potrbuke iza plamtee lade nive s pogonom na sva etiri
toka. Ovoliko blizu plamenu mogao je da oseti kako mu vrelina prlji lice.
Dim ga je tipao za oi. Udahnu plitko, pokuavajui da ne izbegne preveliku
koncentraciju reskih isparenja. Vidljivost oko njih smanjila se na svega
nekoliko metara dok se oblak dima valjao preko ulice. Baci pogled ka
Kirovu i Fioni.
Rus zadovoljno klimnu glavom. Sada kreemo.
Bez imalo oklevanja, oni se okrenue i potrae. Kirov ih povede prema
malom automobilu s dvoje vrata, prljavobelom moskviu, koji je oevidno
dobio svoje sledovanje saobraajnih nezgoda i otrih ruskih zima. Istroeni
motor veliine kosilice za travu je kaljucao i brektao, a voza je ostavio
kola u leru i pobegao.
Don klimnu glavom za sebe, odobravajui Kirovljev izbor. Od svih
automobila ostavljenih na ulici moskvi je bio najjeftiniji, najneutralnije
boje i najneupadljiviji. Na ulicama Moskve bilo je vie desetina hiljada ba
takvih vozila. ak i ako ih neko primeti u omalenom automobilu, milicija e
imati mnotvo problema da ih pronae u moru ostalih.
Fiona se smesti na uzano zadnje sedite, Kirov na vozako a Smit do
njega. Rus ubaci menja u rikverc i brzo krete unazad, otro motajui volan
udesno. Moskvi napravi luk i zavri okrenut prema pravcu iz kojeg je
doao.
 Kirov sporo krete prema istoku, namerno potujui ogranienje brzine.
Oleg, upozori Fiona najednom, nagnuvi se preko irokog ramena Rusa.
Pokaza rukom napred prema trokavoj oferajbni. Bletava rotaciona plava
svetla pojavie se na vidiku, jurei niz ulicu ka njima munjevitom brzinom.
Imamo drutvo.
Prvi milicijski auto pribliavao se mestu prijavljene saobraajne nesree i
pukaranja.
Kirov smireno klimnu glavom. Vidim ih. Ponovo smota upravlja
udesno i skrete u uzanu bonu uliicu. Odveze se jo nekoliko desetina
metara dalje a zatim stade uz trotoar, parkirajui se tano ispred zgrade
mongolske ambasade. Elegantna graevina iz 19. veka, u kojoj je sada bila
smetena ambasada Litvanije, nalazila se tik preko puta ulice. Bivi oficir
FSB posegnu rukom i iskljui prednje farove moskvia. Ostavio je
ukljuen motor.
Smit se promekolji na skuenom seditu, iskrivivi vrat unazad kako bi
pogledao kroz neveliki zadnji prozor automobila.
Ve sledee sekunde, prvi milicijski automobil projuri pored bone
uliice u punoj brzini i odjuri niz Povarskaju ulicu. I ostali projurie jedan za
drugim dok su im sirene zavijale.
Sve troje odahnue s olakanjem. Kirov polako posegnu rukom za menja
i ponovo ubaci u brzinu. Potom dade gas i poe na jug, zalazei dublje u
rejon Arbat.
ta nam je sledei potez?, mirno upita Smit.
Stariji mukarac slegnu ramenima. Najpre emo potraiti mesto gde
emo moi da se ratosiljamo ovog automobila, diskretno ukoliko je ikako
mogue. A zatim emo pronai bezbednu kuu za tebe i gospoicu Devin.
A posle?
Pokuau da smislim neki nain da vas prokrijumarim iz Rusije to je
pre mogue, odgovori bezizraajnim glasom Kirov. Posle svega to se
veeras izdeavalo, Kremlj e mobilisati svaki element dravne bezbednosti
kako bi vas pronaao.
Ne odlazimo iz Rusije, Oleg, ree mu vrsto Fiona. Bar ne jo uvek.
Fiona!, usprotivi se Kirov. Ne budi budala! ta misli da moe da
postigne ako ostane u Moskvi?
Jo uvek nemam pojma, ree tvrdoglavo ona. Ali znam da jo imamo
posao koji moramo da obavimo. A sve dok je tako, ne nameravam da
podvijem rep i pobegnem.
Podigla je krvavu plastinu fasciklu u vazduh. Ta ubrad je ubila Elenu
Vedenskaju da je spree da nam preda ove medicinske izvetaje. Istina?
Obojica mukaraca sporo klimnue glavama.
E, onda, kako ja to vidim, pukovnik Smit i ja treba da damo sve od sebe
kako bismo otkrili tajne sadrane u ovim izvetajima, odbrusi im tamnokosa
ena.
 19

BERLIN

Bundeskriminalamt (BKA) - Savezna kriminalistika policija Nemake je

nemaki ekvivalent amerikom Federalnom istranom birou. Kao njihove
kolege u FBI, nekoliko hiljada oficira i forenzikih strunjaka BKA prua
podrku i koordinira saradnjom zasebnih policijskih snaga esnaest nemakih
saveznih drava. I BKA je, ba kao FBI, odgovoran za istraivanje irokog
spektra zloina visokog nivoa; u njih spadaju i meunarodna trgovina orujem
i narkoticima, pranje novca i terorizam.
Agencija se nalazila usred sveobuhvatne reorganizacije. Najvei deo
osoblja i odeljenja postepeno se premetao u Berlin, pa se unapred znalo da
e doi do izvesne zbrke i metea dok se jedinice BKA razmetaju po
nepoznatim lokacijama irom grada.
Izuzetak nije bilo ni Odeljenje za dravnu bezbednost, zadueno za
istraivanje politikih zloina visokog nivoa koji su pretili saveznoj dravi.
Njegovi oficiri i kancelarijski slubenici sa seditem u Berlinu sada su
zauzimali petospratnicu u Nikolajvirtelu, etvrti Svetog Nikole, lavirintu
prometnih avenija, ulica, restorana i malih muzeja postavljenih du opekama
poploanih obala reke preje. Graevina je predstavljala modernu
rekonstrukciju nekoliko stolea starog zdanja u kojem su nekada boravili
srednjovekovni trgovci i zanatlije.
U predvorju zgrade, Oto From je sedeo iza dugakog altera na samom
poetku duge i dosadne none smene. From zevnu, ve smoren itanjem ute
tampe, koju je doneo kako bi prekratio vreme. Posle zavretka tehnike
kole, From se prikljuio Bundeskriminalamtu kao nii uniformisani
pripadnik obezbeenja, matarei o tome kako e jednog dana biti unapreen
u in glavnog detektiva na osnovu vlastitih vrlina i zasluga. Dvadeset godina
kasnije i dalje je bio zarobljen na istom besperspektivnom poslu, premda je,
istini za volju, sada imao znatno veu platu i punih est nedelja godinjeg
odmora.
Ulazna vrata se otvorie i ulete sve, prohladan vazduh.
From podie pogled sa asopisa ute tampe. Visoka i dugonoga mlada
ena s modernom kratkom, maltene otrom kosom kestenjaste boje, pravim
nosem, vrstom bradom i veoma sjajnim, tamnoplavim oima, poe preko
foajea pravo prema stolu za kojim je sedeo. Ve je poela da otkopava
dugaak zimski kaput, otkrivajui pritom vitko telo s malim, ali vrstim
grudima, od kojih mu srce bre zakuca.
Fromove oi zasijae pri pogledu na tako atraktivnu enu, posebno zato
to nije nosila burmu na domalom prstu leve ruke. Biva devojka izbacila ga
je iz svog stana pre nepunih est meseci, a sada su ga svi ortaci nagovarali da
se vrati u igru. From se nesvesno uspravi u stolici i rukom zaliza neurednu,
sve reu kosu. Izvolite, fraulein?, ree utivo. Mogu li nekako da vam
pomognem?
ena mu s blistavim osmehom prui identifikacionu karticu
Bundeskriminalamta. Sigurna sam da moete. Zovem se Petra Vogel. Radim
u Odeljenju za informacione tehnologije u Visbadenu. Potom spusti svoju
konu akten-tanu na pult i otvori je; ukaza se niz cedeova ugnedenih u
odvojenim pregradama. Dola sam da instaliram nove programske dopune u
vau lokalnu kompjutersku mreu.
From pogleda u nju, nemoan da sakrije zbunjenost. Sada? Ali maltene
svi zaposleni su ve otili kui.
Upravo u tome i jeste poenta, ree mu ljubazno mlada ena, i dalje se
smeei. Vidite, da bih instalirala programske dopune mogue je da u
morati da na sat-dva iskljuim delove vaeg sistema. Ovako nikome neu
smetati, niti e bilo ko od zaposlenih gubiti dragoceno vremena, potrebno za
rad na kompjuteru.
Ali i dalje vam je potrebno slubeno ovlaenje da to uradite,
promrmlja From, brzo preturajui po hartijama nagomilanim na stolu. Zatim
zbunjeno pogleda u nju. Ali ja ovde ne vidim nikakvo odobrenje za
instaliranje tih programskih dopuna. Ovde nema niega. Takoe, herr Zentner,
na specijalista za informacione tehnologije, trenutno se nalazi na
tronedeljnom godinjem odmoru. Negde na plaama Tajlanda,
pretpostavljam.
Blago njemu, ree zavidljivo ena kestenjaste kose. I ja bih elela da
mogu da odem i izleavam se na suncu i pesku, takoe. Zatim uzdahnu.
Gledajte, nemam pojma zbog ega nemate odgovarajuu papirologiju. Mora
da je neko negde uprskao stvar. Trebalo je da vam jue poalju svu potrebnu
papirologiju iz Visbadena.
Preturala je nekoliko sekundi po unutranjim pregradama akten-tane i
konano izvadila presavijeni list papira. Ovo je moj primerak. Vidite?
Nervozno grickajui donju usnu, uvar ustade iz stolice. Brzo proita list
hartije koji mu je ena pruila. Na papiru sa zvaninim zaglavljem i potpisom
direktora Odeljenja za informacione tehnologije bilo je odtampano nareenje
strunjaku za kompjutere Petri Vogel da izvri auriranje kompjuterskog
sistema u kancelarijama BKA u etvrti Svetog Nikole.
Fromove oi zablistae kada je primetio nesaglasnost. U ovome je
problem!, ree pokazujui na broj telefona odtampan na vrhu dokumenta.
Dokument je poslat na pogrenu adresu. Broj naeg faksa se zavrava na 46-
46. Ali, vaa kancelarija u Visbadenu ga je umesto toga poslala na 46-47. To
je verovatno broj lokalne pekare ili cveare ili neeg slinog.
Mlada ena se nagnu napred da lino pogleda greku, prinosei lice
veoma blizu njegovom. From proguta knedlu, odjednom osetivi kako ga
okovratnik koulje i kravata steu i gue. Sve, cvetni miris njenog parfema
ispuni mu nozdrve.
Neverovatno, promrmlja ona. Zabrljali su stvar. A kancelarija u
Visbadenu je zatvorena sve do sutra ujutru. Uzdahnu duboko. Pa, ta ja
sada da radim? Da se vratim u hotel i dignem sve etiri u vazduh dok ekam
da tupava sekretarica mog direktora razmrsi zbrku koju je on napravio?
From bespomono slegnu ramenima. ao mi je, ree. Ali ne znam ta
drugo moete da uradite.
ena kestenjaste kose razoarano uzdahnu. To je prava teta. Blago
napuivi usne, poe da zatvara akten-tanu. Vidite, zaista sam elela da
veeras zavrim ovaj projekat, kako bih sutra mogla da uzmem slobodan dan
i proetam se Berlinom.
Fromu se uini da je u njenim reima primetio tanani nagovetaj. Proisti
grlo i ree: Imate li prijatelje ovde koje nameravate da posetite? Ili moda
porodicu?
 Zapravo, nemam. Pogleda ga znaajno tamnoplavim oima ispod
dugakih, polusputenih trepavica. Nadala sam se da u stei novog
prijatelja. Nekoga ko poznaje Berlin kao svoj dep. Nekoga ko bi mogao da
mi pokae grad... a moda ak i da me izvede u najuzbudljivije nove
klubove. Potom alostivo uzdahnu. Ali izgleda da u umesto toga morati da
provedem dan ovde, pokuavajui da zavrim posao pre nego to krene moj
voz za Visbaden...
Ne, ne, frojlan, ree From s knedlom u grlu. To nee biti neophodno."
Podie njeno ovlaenje u vazduh. Gledajte, ovo je prilino jednostavno.
Napraviu kopiju ovog ovlaenja za nau arhivu. Onda emo se naprosto
pretvarati da je stigla faksom, kao to je i trebalo. A vi zatim lepo zavrite
svoj posao veeras, ba kao to ste i planirali.
Uinili biste to za mene? Zaobili biste pravila, hou da kaem?,upita
ga mlada ena.
Nego ta, odgovori izraajno From, isprsivi grudi. Apsolutno. Ja sam
stariji oficir obezbeenja na dunosti. Tako da to nije problem. Ama ba
nikakav problem.
To bi zaista bilo divno, ree ena oarano, smeei se Fromu na nain
od kojeg mu se usta osuie.

Dvadeset minuta kasnije, ena koja se predstavila kao Petra Vogel stajala
je na odmoritu praznog desetog sprata graevine i posmatrala kako From
teko silazi natrag niz centralno stepenite, koje se sputalo do prizemlja.
Poto je uvar nestao s vidika, agent amerike Centralne obavetajne
agencije Rendi Rasel zgaeno nabra nos. Kakav idiot", promrmlja. Sreom
po mene.
Potom duboko udahnu, koncentriui se za rizian posao koji ju je ekao.
Poto se koketno provukla kroz kapiju zamka, kucnuo je as da na prepad
zauzme unutranje utvrenje. Zavue ruku u unutranjost kaputa i izvadi par
hirurkih rukavica od lateksa.
Rendi navue rukavice, a zatim se okrete i ue u sobu ija vrata joj je
otkljuao vazda korisni Oto From. Nosila je niz kalauza koji bi odradili
posao, ali je bilo lepo to nije morala da ih upotrebi. ak i najsofisticiraniji
kalauzi ostavljali su siune ogrebotine po unutranjosti brave, a one bi se
videle prilikom paljivog istraivanja. Uspeh ove operacije zavisio je od toga
da li e Raselova ui i izai iz zgrade u Nikolajvirtelu bez ostavljanja ijednog
dokaza na osnovu kojeg bi da poveu CIA sa udnim i neobjanjivim
postupcima lane Petre Vogel.
Zatvorila je za sobom vrata, a zatim paljivo pogledala raspored
prostorije. Tiho zujei i kljocajui, razliiti delovi elektronske opreme -
sofisticirani serveri, modularni koncentrator 9 i ruteri - prekrivali su zidove,
povezani lavirintom kablova. Ovo je predstavljalo srce lokalne kompjuterske
mree Odeljenja za dravnu bezbednost. Svaka raunarska radna stanica,
tampa i kompjuter u zgradi bili su povezani hardverom stacioniranim u
ovoj prostoriji. Takoe, odavde su konekcije velike brzine i velike
bezbednosti povezivale svaku kancelariju s glavnim kompjuterskim
sistemom, bazama podataka i arhivama u glavnom tabu BKA u Visbadenu.
Raselova zadovoljno klimnu glavom. Upravo je ovde trebalo da bude.
Dok se Karl Zentner, strunjak Odeljenja za informacione tehnologije, nalazio
na godinjem odmoru na Tajlandu, bilo je malo verovatno da e bilo ko ovde
u Berlinu traiti vreme prkajui po raunarskoj mrei za ije je odravanje
on bio odgovoran. U meuvremenu, zahvaljujui falsifikovanoj
identifikacionoj kartici, lanom nalogu i Fromovom prenaduvanom
seksualnom egu, Rendi je imala slobodu da okua sreu s dubinskim
kopanjem po kompjuterskom sistemu Bundeskriminalamta.
Bacila je pogled na runi sat. U najboljem sluaju, imae svega sat
vremena na raspolaganju pre nego to proelavi uvar BKA ne ode na svoju
sledeu pauzu za kafu i ne popne se da joj dosauje. Brzo prie
kompjuterskoj radnoj stanici, smetenoj u oku prostorije. Gomile tehnikih
prirunika za softver i hardver, pohabanih od itanja i dupke punih utih
samolepljivih ceduljica, ukazivale su da je to mesto na kojem je Zentner
provodio najvei deo radnog vremena. Privue najbliu kancelarijsku stolicu,
sede ispred maine i otvori akten-tanu.
Na tri od est cedeova koje je nosila bile su legalne varijante poslovodnih
i pristupnih programa, iste kao one koje je koristila sluba
Bundeskriminalamta. Dva cedea bila su prazna. Na estom je bilo neto
potpuno drugaije; visoko specijalizovan, izuzetno napredan softver, koji je
pripremilo Odeljenje za istraivanje i razvoj amerike CIA.
 Pevuei tiho u bradu, Rendi pritisnu dugme na tastaturi i povrati iz
hibernacije Zentnerov monitor s ravnim ekranom. Pojavila se poetna stranica
s logom BKA - stilizovanim nemakim heladikim orlom ispruenih krila -
poelevi joj dobrodolicu u lokalnu kompjutersku mreu Odeljenja za
dravnu bezbednost. Ubacila je specijalni ce-de u odgovarajui optiki
ureaj. Kompjuter je tiho zazujao, munjevitom brzinom prebacujui
informacije s diska na glavni hard-disk. Slika na monitoru ieznu.
Maltene itav minut je zadravala dah ekajui. Iznenada se malena
poruka pojavi na ekranu pred njenim oima: KOPIRANJE PODATAKA
ZAVRENO. SISTEM SPREMAN.
Miii ramena joj se napee. Zakiljila je u monitor. Kucnuo je as da
sazna jesu li programeri CIA, koji su napisali ovaj kompjuterski kod,
zasluivali bolje od svojih vie nego skromnih dravnih plata i penzija.
Ukoliko nisu, ono to se upravo spremala da uradi aktivirae alarme
vrhunskih kompjuterskih sistema bezbednosti odavde do Visbadena.
Mrtei se dok se koncentrisala, Rendi se nagnu napred i paljivo ukuca
komandu na tastaturi: AKTIVIRAJ JANUS.
Janus, nazvan po rimskom bogu kapija, vrata i poetaka, bio je strogo
poverljiv program, koji su osmislili tehniki strunjaci CIA, iji je zadatak
bio da kriom zaobie odbrambene i alarmne sisteme odreene raunarske
mree. Program je bio osmiljen da, kad se jednom nae unutar tih sistema,
identifilcuje, kopira i deifruje sve korisnike naloge i lozinke uskladitene u
sistemu. Dalje, onome ko upravlja njime, a sad je to bila Rendi, Janus je
dozvoljavao da se predstavi kao bilo koji lan osoblja - od najnieg
inovnika pa sve do samog glavnog efa - i da pristupi svim dokumentima, i
onim uskladitenim u najtajnijim arhivama organizacije, u ovom sluaju
BKA.
Barem je tako trebalo da bude u teoriji.
Meutim, koliko je njoj bilo poznato, ovo je bila prva operativna proba
Janusa. Znala je da uskoro otkriti da li postoje bilo kakvi bagovi u
kompjuterskom kodu tog programa - i to na tei nain.
Sekundi su se razvukli kao venost; inilo se da maina samo zuji, kucka
i tiho piti sama za sebe. Janus je bio zauzet irenjem po itavom
kompjuterskom sistemu Bundeskriminalamta i preturanjem najpre po
serverima i kompjuterskim radnim stanicama u ovoj zgradi; zatim je
napredovao ka seditima u ostatku Berlina, Bonu i glavnom tabu u
Visbadenu, i nastavljao da se iri u njihovim sistemima.
Rendi je obuzdala potrebu da ustane i etkanjem po prostoriji umiri
napetost u stomaku. Mada je shvatala da u ovom sluaju mora da se osloni
na sposobnost programera CIA, nije uivala u oseanju da zavisi od nekoga.
Odvajkada je mrzela oseanje da nema potpunu kontrolu nad vlastitom
sudbinom i to je predstavljalo crtu njenog karaktera koju nije mogla da
sakrije. U njenom dosijeu u Agenciji bilo je nekoliko memoranduma u kojima
se navodila, uz odgovarajuu birokratslcu zabrinutost, njena sklonost da se
ponaa kao vuk samotnjak i spremnost da kri pravila kad god smatra da je
neophodno.
Na ekranu se pojavila nova poruka: PROBOJ OBEZBEENJA
ZAVREN. SVA DOKUMENTA PRISTUPANA. NISU PRIMEENI
NIKAKVI ALARMI.
Zavalila se u naslon stolice s uzdahom olakanja, osetivi kako joj
poputaju vorovi napetosti u miiima ramena i vrata. Uspeno je provalila
u sistem Bundeskriminalamta. Potom se ponovo nagnu napred, spremna za
neophodni naredni korak ove operacije. Prsti joj poletee preko tastature,
aljui sledeu komandu Janusu. Dala je programu komandu da iskopira
svaki izvetaj, dosije i prepisku u kojima se spominje ime Vulfa Renkea.
Ponovo je bila primorana da sedi i eka da Janus obavi svoju crnu
maiju, sparujui potrebne lozinke sa strogo poverljivim nivoima, a zatim
prosejavajui ko zna koliko stotina hiljada arhiviranih dokumenata; neki od
njih predstavljali su digitalizovane verzije izvetaja starih i po trideset
godina. Saeti pregledi relevantnih dokumenata poee da se pojavljuju na
ekranu, skrolujui navie sve brim tempom. Najveim delom bili su iz
samog Bundeskriminalamta, ali neki fajlovi liili su ovako na prvu loptu na
strogo poverljiva dokumenta Istone Nemake, nabavljena posle ponovnog
nemakog ujedinjenja.
Rendi saeka da se izlista enormno dugaak spisak, a zatim ukuca jo
jednu naredbu: KOPIRAJ SVE NA CE-DE. Kompjuterski sistem
Bundeskriminalamta jo jednom se povinovao komandi ubaenoj u Janus i
posluno duplirao svaki dokument u kojem se spominjao Vulf Renke na dva
prazna cedea, koja je Rendi ubacila jedan za drugim u ce-de reza. Poto je
to bilo gotovo, zadala je poslednju komandu, koja je efikasno oistila sistem
od pijunskog programa CIA i svaki trag akcije koju je upravo obavila.
im se poetna stranica BKA ponovo pojavila na monitoru Zentnerovog
kompjutera, Raselova ustade, vrati cedeove u akten-tanu i poe ka vratima.
im se bude udaljila od zgrade, moi e da se zaputi ka bezbednoj kui i
ratosilja ove maske. Lani strunjak za raunare po imenu Petra Vogel zauvek
e nestati s lica sveta, na zaprepaenje i alost nesrenog Ota Froma.
Rendi e zatim odneti diskove u odeljenje CIA u Berlinu, gde e
obavetajni analitiari krenuti u lov na anomalije i druge tragove. I na bilo ta
to bi moglo da objasni misterioznu sposobnost Vulfa Renkea da izbegne
hapenje od strane nemakih vlasti.
Sat vremena docnije, mala podrutina, skrivena duboko u softveru, koja je
upravljala kompjuterskim sistemom Bundeskriminalamta, zapoela je
rutinsko dnevno skeniranje odreenih dokumenata, traei bilo kakve tragove
prkanja ili neovlaenog pristupa sistemu. Pretraiva je gotovo istog asa
detektovao znaajne anomalije i poeo da ih snima. Te informacije koje je
prikupio aktivirale su dotad neupotrebljavane sekcije u sakrivenoj podrutini i
alarm, koji je zatim elektronskom potom prosleen na personalni kompjuter
van zvanine kompjuterske mree Bundeskriminalamta.
ifrovana imejl poruka odatle je prosleena ka istoku i preusmerena kroz
itav niz internet servera, sve dok nije stigla do svog konanog odredita -
moskovskih kancelarija Grupe Brant.

Gerhard Lange u zabrinutoj tiini proita autogenerisani izvetaj. Napui

tanke usne, razmiljajui o dubljem smislu vesti koja je stigla imejlom. Ovaj
najnoviji razvoj dogaaja je bio duboko uznemirujui s obzirom na veeranji
potpuni neuspeh pokuaja da zarobe pukovnika Smita i Fionu Devin.
Mravi bivi oficir tazija uze telefon i okrenu broj mobilnog Erika
Branta.
Da?, obrecnu se Erik Brant javivi se ve na prvo zvono. ta je sad
bilo?
Neko njuka po dokumentima o Renkeu, upozori ga mirno Lange.
Ko?
Lange uzdahnu. U tome i jeste problem. Sudei po straarskoj podrutini
koju smo postavili u raunarski sistem Bundeskriminalamta, preko dvadeset
razliitih korisnika upravo je pristupilo stotinama raznoraznih dokumenata o
her profesoru Renkeu, ukljuujui i samog direktora BKA, i sve to u roku od
svega desetak minuta. tavie, svi zahtevi za pristup poslati su s iste
kompjuterske radne stanice sistem-administratora lokalne kompjuterske
mree u Berlinu.
Na drugoj strani telefonske linije na trenutak se ula samo tiina. Potom
Brant zarea: To je nemogue.
I ja bih to rekao, odvrati mirno Lange.
Misli da je posredi maslo Amerikanaca, ree Brant.
To mi izgleda kao najverovatniji odgovor, sloi se Lange. Centralna
obavetajna agencija i Agencija za nacionalnu bezbednost imaju potrebna
sredstva da provale u arhivu Bundeskriminalamta.
A Amerikanci imaju i motiv za tako neto, ree Brant polako i
nevoljno.
Lange klimnu glavom. Da. To jest, ukoliko prihvatimo mogunost da je
bezbednost projekta Hidra ugroena u mnogo veem obimu nego to smo
isprva pretpostavili.
Tako izgleda", procedi Brant kroz stegnute zube. Pa, onda, nadajmo se
da te najnovije vesti nee stii do Rusa.
Lange veoma obazrivo izgovori naredne rei. Ukoliko Amerikanci
stvarno njukaju po Renkeovoj prolosti, mogli bi da uu u trag naim tajnim
izvorima u nemakoj vladi...
Veoma sam svestan onoga to bi Amerikanci mogu da saznaju, upade
mu u re Brant. Sluaj me paljivo, Gerharde. elim da okupi tim plaenika
i otputuje za Berlin. Kreni ve veeras, ukoliko je to ikako mogue.
A moja nareenja?
Ti i tvoj tim pronai ete i zatvoriti tu novu rupu u bezbednosti, ree
mu ledeno Brant. Po svaku cenu.
 20

VAINGTON, DISTRIICT KOLUMBIJA

Smeten na trgu Lafajet preko puta Bele kue, hotel Hej-Adams

predstavlja znamenitost Vaingtona. Njegove predivno ukraene sobe za goste
i javni prostori ve gotovo osamdeset godina privlae amerike velike zverke
svih vrsta - uticajne politiare, slubenike saveznih ministarstava, vrhunske
savetnike Bele kue, uvene glumce i glumice, bogate izvrne direktore
korporacija i druge.
Ekskluzivni restoran hotela Soba Lafajet bio je uven po nagraivanoj
kuhinji i izvanrednoj vinskoj karti. Restoran je ve skoro godinu dana
predstavljao omiljeno mesto okupljanja visokih zvaninika komiteta
obavetajnih i oruanih snaga Predstavnikog doma amerikog Kongresa.
Jedanput nedeljno oni su se sastajali u Sobi Lafajet na radnom ruku s
analitiarima i savetnicima iz Pentagona, Centralne obavetajne agencije i
Stejt departmenta. Ta redovna okupljanja predstavljala su mogunost da se
razmene informacije, razree politike nesuglasice i izglade povremeni lini
sukobi u znatno drueljubivijem okruenju, drugaije od uobiajenog
politikog spletkarenja na Kapitol hilu.
U besprekorno istoj kuhinji, jedan od najnovijih kuvara Sobe Lafajet,
rumunski imigrant Drago Bratijanu, spretno i brzo je meao mahune graka,
asparagus i sve zeleni pasulj s nekoliko supenih kaika sitno iseckanog
vlaca i estragona u velikoj, plitkoj posudi. Upravo je dovravao specijalnu
salatu koju je naruio jedan od najcenjenijih strunjaka Stejt departmenta za
rusku spoljnu politiku.
Bratijanu baci oprezan pogled preko ramena. Ostali mukarci i ene u
belim keceljama bili su zauzeti pripremanjem naruenih jela za gomilu koja je
dola na ruak u toku pauze. Niko nije obraao panju na njega. Ovo je bila
njegova ansa.
Suvih usta, niski i zdepasti Rumun zavue desnu ruku u dep kecelje i
izvadi malu providnu staklenu epruvetu. Brzim i odlunim pokretom kuvar
otpeati epruvetu i prosu providnu, bezbojnu tenost iz nje u salatu koju je
upravo napravio. Kada je to bilo gotovo, preli sadraj inije svee isceenim
orahovim uljem, izmea sastojke kako bi pomeao ukuse, a zatim pozvoni.
Konobarica se pojavi na njegovo dozivanje. Da, kuvaru?
Salade deprintemps za sto broj pet je gotova, ree joj mirno Bratijanu.
Bez oklevanja, konobarica metnu iniju sa salatom na srebrni
posluavnik, podie ga i izae kroz kuhinjska vrata u elegantnu trpezariju sa
druge strane. Kuvar rumunskog porekla odahnu s olakanjem poto je
kelnerica otila. Upravo je zaradio jo 20.000 amerikih dolara - novac
osloboen plaanja poreza, koji e se pojaviti na njegovom privatnom raunu
u panamskoj banci im izvesti svog poslodavca o najnovijem uspehu. U
meuvremenu, jo jedna smrtonosna varijanta Hidre kretala se prema svojoj
rtvi.

MOSKVA

Vodoodvodni kanal zavijao je u irokom luku pre nego to se ponovo

ulivao u reku Moskvu kilometar juno od Kremlja. Kanal je takoe
oznaavao severnu granicu rejona Zamoskvoreje, prebivalita sve brojnije
populacije stranaca, uglavnom evropskih i amerikih biznismena i njihovih
porodica. Red ukastih trospratnica i etvorospratnica oiviavao je junu
obalu zaleenog kanala. Zamiljene kao luksuzne stambene kue, zgrade su
odavno preureene i podeljene u manje stanove.
Unutar dnevne sobe jednog od tih stanova, potpukovnik Donatan Smit
odmae se od prozora. Bilo je veoma kasno, maltene pono, a mrane ulice
ispod bile su gotovo pustele. Plavo-beli milicijski automobil polako se
proveze pored zgrade, a zatim skrenu levo na most koji je vodio sve do
Kremlja. Bletava crvena top-svetla nestae u gustoj zimskoj tmini. Smit
pusti da teke zavese padnu na mesto iza njegovih lea i zagleda se u Kirova.
Jesi li siguran da je ovo mesto bezbedno?
 Rus slegnu ramenima. Apsolutno bezbedno? Ne, ne mogu to da tvrdim.
Ali, ovaj stan je svakako najbezbednije sklonite koje sam mogao da
pronaem za tako kratko vreme. Zatim se nasmei. Vlasnik zgrade je moj
stari prijatelj, ovek koji mi duguje sijaset usluga - meu njima i vlastiti ivot
i slobodu. Najbolje od svega, najvei deo njegovih stanara su izvrni
direktori raznih korporacija, koji se neprestano smenjuju u Moskvi na
kratkotrajnim zadacima, tako da barem ti i Fiona neete upadati u oi kao
stranci.
Smit klimnu glavom. Kirov je bio u pravu. U prenaseljenom gradu kao
to je to Moskva, komije bi veoma lako postale sumnjiave zbog bilo ega
neobinog i vrlo je verovatno da bi sumnjive strance prijavile vlastima.
Meutim, ukoliko su ostali stanari u ovoj stambenoj zgradi i sami pridolice,
ansa da Fiona i on privuku neeljene panju bila je daleko manja. Pa,
koliko dugo moemo da ostanemo ovde, a da ne izazovemo previe nevolja
ni tebi ni tvom prijatelju?"
Svakako najmanje dva ili tri dana, odgovori Kirov. Moda ak i due.
Posle toga, moda bi bilo mudro premestiti vas u neku drugu bezbednu kuu
- najbolje u neku izvan grada.
A ta je s tobom?, upita ga mirno Fiona. Bledog i izmuenog iica posle
krvave borbe prsa u prsa u kolima Hitne pomoi, novinarka je sedela na sofi
i pomno posmatrala dvojicu mukaraca. Beleke Elene Vedenskaje bile su
rairene po povrini stoia za kafu ispred nje, kao i gomila hartija na kojima
su Smit i ona beleili grubi prevod nerazumljivog medicinskog argona i
terminologije iz beleaka. Njihov mukotrpni posao prekinuo je povratak
sedokosog Rusa, koji je ranije otiao u nabavku hrane i ostalih neophodnih
potreptina.
Sa mnom? Kirov zavrte glavom. Ja nisam ni u kakvoj stvarnoj
opasnosti. Prilino sam siguran da ljudi koji progone tebe i Dona nisu uspeli
da mi vide lice. U oima mu se pojavi nemilosrdan izraz. Barem nijedan od
onih koji su jo uvek u ivotu.
Ali ta je sa terenskim vozilom koje si ostavio na ulici? Mogu li nekako
da ga poveu s tobom?
Ne, odgovori joj samouvereno Kirov. Kupio sam nivu za ke, preko
nekoliko posrednika. Broj registarskih tablica nikoga nee odvesti do mene.
Ipak, i dalje postoji problem", ubaci se Smit u razgovor.
 Kirov upitno podie obrvu. Je li?
Ti i ja smo u prolosti za vreme krize malih boginja Kasandra radili
zajedno i ovde u Moskvi i u Vaingtonu, upozorio je Don. A ti ljudi, ma
ko da su, znaju kako se zovem i barem poneto o mojoj prolosti. Moda e
poeti da postavljaju nezgodna pitanja o Olegu Kirovu, bivem generalu
Federalne slube bezbednosti."
To je gotovo neverovatno, ree jednostavno Rus. Zubi mu blesnue u
kratkom, suvom osmehu. Vidi, pre nego to sam napustio FSB pobrinuo
sam se da odreena strogo poverljiva dokumenta budu... izbrisana.
Uveravam te da niko ko bude pretraivao arhive glavnog taba FSB na trgu
Lubjanka nee pronai nikakve informacije koje me povezuju s ozloglaenim
potpukovnikom Donatanom Smitom. Ponovo slegnu irokim ramenima.
Ukoliko se sea, ak i tada je detalje o naoj privremenoj saradnji znala
samo odabrana nekolicina.
Smit klimnu glavom, priseajui se.
Dona je odjednom stigao ogroman umor, pa pree preko prostorije i
izmodeno se spusti u pohabanu staru fotelju naspram Fione. Navala
adrenalina, koja ga je drala na nogama tokom bekstva, naglo je presahnula,
ostavivi ga slabanog i iznurenog. Predstavljalo je pravo olakanje sesti, pa
makar i na svega nekoliko kratkih trenutaka. Bacio je pogled ka drugom
oveku. U redu, zasad si izvan opasnosti. To je prilino veliko olakanje.
Ali bih i dalje eleo da znam koja je tano tvoja uloga u ovoj zbrci. Naceri
se umorno. Pazi, nije da se alim - ne poto si nam sauvao glave na
ramenima. Samo sam malice ljubopitljiv kako si uspeo da se tek tako
iznebuha pojavi u minut do dvanaest. I jo naoruan i s prikladnim autom
kojem se ne moe ui u trag.
Fiona me je zamolila da joj uvam lea za vreme vaeg sastanka sa
doktorkom Vedenskajom, ree mu mirno Rus. Bilo mi je zadovoljstvo da
joj usliim elju.
Oleg ima privatnu firmu za savetovanje i zatitu, uglavnom za strane
kompanije zainteresovane da posluju ovde u Moskvi, objasni ona. Prvi put
od njihovog zarobljavanja i spasavanja, u njenim krupnim oima zasvetluca
traak radosti. Ali, on ima veoma irok spektar klijenata.
U koji spada i tvoj tajanstveni gospodin Klajn, ubaci se mirno Kirov, a
zatim se iroko nasmei Donu. Tako da smo nas dvojica jo jedanput
kolege. Smit polako klimnu glavom dok su se komadii slagalice reali
svaki na svoje mesto. Ruski penzionisani oficir bio je jedan od moskovskih
agenata Fione Devin, lan njenog paljivo odabranog tima. Penzionisan ili ne,
bilo je vie nego izvesno da Kirov i dalje ima pouzdane prijatelje i poverenja
vredne kolege na svakom nivou ruske vlade. Nije bilo nikakvo udo to je
Fiona bila toliko samouverena da e za nekoliko sati moi da temeljno istrai
Smitov spisak potencijalnih izvora informacija. Takoe, nije bilo nikakvo
udo to je bila toliko sigurna da je dosije Federalne slube bezbednosti o
Eleni Vedenskajoj bio temeljno oien od bilo kakvih opasnih informacija.
Koliko je drugih dosijea Kirov oistio pre nego to je dozvolio da ga
penzioniu prilikom istke koju je sproveo reim Viktora Dudareva?
Don je nekoliko trenutaka utke posmatrao vieg mukarca, pitajui se
kako se Rus prilagodio radu za ameriku obavetajnu organizaciju kad je
celog ivota bio odani, visokorangirani oficir ruske armije i slube
bezbednosti. Sluajevi podeljene lojalnosti preesto se loe zavravaju.
Ljudi, pa ak i najbolji, pucaju pod pritiskom odluivanja izmeu apstraktnih
ideala i bliskih veza po krvi i nacionalnosti. Ne razmiljajui kako e to
zazvuati, ree glasno ta misli.
Ja sam i dalje ruski patriota, doktore, uzvrati mu Kirov. Miii vilice
mu se stegnue. Ali, nisam slep ili lakomislen patriota. Dudarev i njegove
pristalice vode majku Rusiju natrag u tamu starim, dobro poznatim tiranskim
putem, koji nam nee doneti nita sem propasti. Sve dok je to istina i dok
pravi interesi moje otadbine nisu ugroeni, ne vidim nita loe u tome da
vam pomognem kako god mogu u ovoj situaciji. Nekoliko sekundi je gledao
postojano u Amerikanca, a kada je ponovo progovorio u glasu mu se ula
jasna otrica. Nas dvojica smo se u prolosti borili rame uz rame i zajedno
prolivali krv, Done. A ja sada od tebe traim da mi jo jedanput ukae
poverenje. Da li oekujem previe posle svega to sam ve rizikovao zarad
tebe i gospoice Devin?
Ne, nije, priznao je Smit, najednom shvativi da je pregrub prema Rusu.
Ustade da bi mogao da pogleda Kirova pravo u oi. ao mi je, Oleg, ree
mirno i prui mu desnu ruku. Bilo je pogreno to sam posumnjao u tvoju
ast ili u tvoj integritet.
Da sam na tvom mestu, i ja bih takoe gajio sline sumnje, razuveri ga
Rus. Nepoverenje i podozrivost su stalne opasnosti u ovoj igri koju igramo -
igri pijuna.
Oigledno posramljeni, dvojica mukaraca se rukovae.
Poto ste ti i Oleg zakljuili da ste obojica odani, plemeniti, pouzdani i
uopte olienje svih ljudskih vrlina, ta kaete na to da mi pomognete s
belekama doktorke Vedenskaje?, upita Fiona Smita, ne krijui osmeh.
Pokaza na papire razbacane po povrini stoia za kafu. Moje poznavanje
ruskog jezika je veoma dobro, ali moje znanje medicinske terminologije
gotovo da ne postoji. Stoga, ako mi ne objasni ta znae sve ove fraze, neu
daleko dogurati u pretvaranju ovog materijala u razumljivi engleski jezik.
Smit joj se pokajniki nasmei, primajui k znanju opravdanost njene
pritube. Obraza jo uvek blago rumenih od srama, ponovo je seo na fotelju i
uzeo sledeu stranicu s belekama. Moete poeti kad god budete spremni,
gospoice Devin, ree joj. Moj mozak vam stoji na usluzi. Jedva
potiskujui kikotanje, Kirov ode u siunu kuhinju da ostavi zalihe koje je
pazario. Proturio je glavu natrag samo da upita da li bi neko od njih dvoje
elelo da im napravi aj, koji bi im pomogao da ostanu budni. Oboje su
eleli. Pridruio im se kad je to zavrio, pa su zajedno krili put kroz sitne,
zbijene redove irilice, trudei se svim silama da pronau nekakav smisao u
raznoraznim skraenicama i medicinskim stenografskim zabelekama koje su
upotrebljavali Elena Vedenskaja i ostali doktori u njenom timu.
Taj dosadni i mukotrpni posao potrajao je satima, sve do rane zore.
Premda teke za itanje i pokatkad zagonetne, beleke Elene Vedenskaje bile
su izuzetno temeljne. Ruska doktorka nabrojala je svaku zamislivu pojedinost
prve etiri rtve - njihova imena, godine, pol, socijalno-ekonomski status i
znaajne fizike i mentalne karakteristike. Ukljuila je detaljna zapaanja o
razvoju tajanstvene bolesti kod svakog bolesnika od prvog trenutka kada su
primljeni u bolnicu, pa sve do sekunde u kojoj su umrli. Svaki rezultat
testova i izvetaj o autopsiji bio je tu, uz sve relevantne podatke, zabeleene i
analizirane na desetine razliitih naina.
Smit se konano zavali na naslon fotelje s obeshrabrenim uzdahom.
Zakrvavljene oi pekle su ga kao da ih je protrljao mirgl-papirom, a vrat i
ramena bili su mu toliko ukoeni i napeti da su ga boleli pri najmanjem
pokretu.
Pa, ta misli?, upita ga mirno Fiona.
Mislim da trenutno nismo nita blie razumevanju ove zagonetke nego
to smo bili na poetku, odgovori joj otvoreno. Ove beleke u sutini
potvruju sve ono to mi je Petrenko kazao pre nego to su ga ubili. rtve se
nisu meusobno poznavale. Sve su ivele na razliitim krajevima Moskve ili
u predgraima. Nisu imale nikakve zajednike prijatelje ni poznanike.
Doavola, ak izgleda da nisu imale ama ba nita zajedniko. Ne mogu da
uoim apsolutno nita to bi moglo da predstavlja prirodni vektor za ovu
bolest.
Vektor?
Vektor je bilo koja osoba, ivotinja ili mikroorganizam koji prenosi
odreenu bolest, objasni Smit.
Kirov ga paljivo pogleda. A to je vano?
Smit potvrdno klimnu glavom. Moe da bude veoma vano jer
nepostojanje vektora veoma snano ukazuje na to da ova bolest nije
prirodnog porekla. to znai da je te ljude moglo da ubije neto smukano u
laboratoriji, bilo sluajno bilo namerno..."
Odjednom je zautao usred reenice dok mu je mozak grozniavo radio.
Usne mu se stisnue u tanku, turobnu liniju.
ta je bilo, pukovnie?, upita ga Fiona.
Pala mi je na pamet veoma runa pomisao, odgovori joj mirno Smit i
namrti se. Gledajte, ini se da su ljudi oboleli od te bolesti bili meusobno
razliiti onoliko koliko to mogu biti etiri ljudska bia, zar ne? Devinova i
Kirov zbunjeno klimnue glavama.
Izgleda kao da su ti ljudi maltene izabrani kao eksperimentalni subjekti,
ljudski zamorii za isprobavanje nekog smrtonosnog organizma ili procesa
na osobama razliite starosti, pola i metabolizma.
To uistinu jeste runa pomisao, sloi se ozbiljno Fiona. Obrve joj se
upitno podigoe. Razmilja o glasini koju je spomenula Vedenskaja, o tom
nauniku iz Istone Nemake, zar ne?
Da, razmiljam, ree joj Smit. Ukoliko je Vulf Renke odista jo iv, to
prvo izbijanje bolesti predstavlja upravo onakvo testiranje biolokog oruja
kakvo bi taj kukin sin voleo da sprovede." Ramena mu se oklembesie.
Meutim, ak nas ni razmatranje te mogunosti ne vodi nikuda. I dalje ne
mogu da zapazim koristan obrazac u ovim belekama. ini se da se u njima
ne nalazi nita to bi nam pruilo iole jasniju sliku o tome odakle potie ta
bolest, kako ubija svoje rtve, ili ak kako se prokletinja prenosi.
 to nas suoava s uznemirujuim paradoksom, naglasio je znaajno
Kirov ledenog pogleda. Ukoliko su ove beleke stvarno toliko beskorisne,
zbog ega je onda toliko ljudi ubijeno kako bi ti bio spreen da ih
pregleda?
 21

19. FEBRUAR
BERLIN

Osamnaest kilometara juno od centra nemake prestonice, meunarodni

aerodrom Brandenburg jo je bio obavijen ranom jutarnjom maglom kada su
tokovi malog korporativnog mlaznjaka dodirnuli pistu 25-R. Mlazni motori
aviona urlali su dok je letelica lagano usporavala, rulajui du nizova crvenih
i zelenih signalnih svetala, koja su oiviavala dugaku traku betona. Na pola
puta prema bletavo osvetljenim zgradama glavnih terminala, mlaznjak skrenu
s piste, doveze se do dinovskog hangara za odravanje vazduhoplovne
kompanije Lufthanza, a zatim se zaustavi.
Crni BMW sedan ekao je parkiran na sjajnom, vlanom tarmaku.
etvorica vitkih, pristalih mukaraca u debelim kaputima i s krznenim
ubarama izaoe iz letelice i uurbano pooe prema parkiranom
automobilu. Svaki je u ruci nosio samo po laku putnu torbu. Pogledi njihovih
hladnih nemilosrdnih oiju neprestano su leteli naokolo, proveravajui
okruenje i traei znakove potencijalne opasnosti ili bilo kakve druge
nevolje.
Peti mukarac, nii, zdepastiji i donekle stariji od pridolica, izae iz au-
omobila kako bi ih doekao. Gotovo neprimetno klimnu glavom njihovom
voi. Dobrodoli u Nemaku, mein herr. Kako je u Moskvi ovih dana?
Hladno i mrano, odgovori sumorno Gerhard Lange. Ba kao i ovde.
Pogleda nanie u starijeg oveka. Jesu li odobrene nae dozvole za prolazak
kroz imigraciono odeljenje i carinu?
Sve je sreeno. Aerodromsko obezbeenje nee vam praviti nikakve
probleme, uveri ga drugi ovek.
Izvrsno. Mravi bivi oficir tazija zadovoljno klimnu glavom. A
specijalna oprema koja nam je potrebna? Ima li je?
U gepeku", odgovori mu zdepasti.
Pokai mi.
Stariji ovek povede Langea i tri lana njegovog tima okolo do zadnjeg
dela BMW-a. Potom teatralno otkljua veliki prtljanik i povue se u
stranu, dozvolivi im da pregledaju sadraj pet metalnih kutija nagomilanih
unutra.
Lange se nasmei kada ugleda asortiman smrtonosnog oruja u etiri od
pet kutija: automate hekler i koh, pitolje marki hekler i koh i valter,
rezervnu municiju, paketie plastinog eksploziva, detonatore i tajmere. U
petoj kutiji su se nalazili pancirni prsluci, oprema za komunikaciju, crna
odela i zelene beretke, sline onima kakve nose nemake elitne
antiteroristike jedinice GSG-9. Brant oigledno nita nije preputao sluaju.
Njegov tim plaenih ubica bie opremljen za maltene svaki sluaj koji je
mogue zamisliti.
Imate li metu?, upita ga znatieljno zdepasti ovek.
Langeove usne se stisnue. Ne jo. Namrten, Nemac zatvori prtljanik
i ustuknu korak. Ali, oekujem da veoma brzo dobijemo sledea nareenja
iz Moskve.

NEDALEKO OD GRANICE RUSIJE I KAZAHSTANA

Niz niskih, golih brdaaca uzdizao se severno od reke Derkul. Nekoliko

ratrkanih umaraka zakrljalog drvea raslo je na vrhovima breuljaka, ali je
najvei deo blagih obronaka predstavljao brisan prostor, prekriven samo
visokom suvom travom. Teren s druge strane reke se ispravljao i irio juno i
istono ka udaljenom horizontu. Ovde se nalazila severozapadna ivica
prostranih stepa, koje su sainjavale ogroman deo Kazahstana.
Stariji porunik Specnaza po imenu Jurij Timofejev leao je skriven u
visokoj mrtvoj travi tik ispod vrha jednog niskog brdaceta. Priguena
zeleno-braon boja njegovog kamuflanog odela i kapuljae maltene se
savreno uklapala u prirodan zaklon, inei ga bezmalo nevidljivim za bilo
koju osobu udaljenu vie od dvadeset metara. Porunik je zurio kroz dvogled
i ponovo osmatrao autoput i elezniku prugu koji su se pruali paralelno s
rekom ispod njih.
Posle minut-dva, Timofejev spusti dvogled i pogleda u oveka pored
sebe. Vreme: 7:00 sati. Vidim dva kamiona od deset tona, oba civilna, i
jedan autobus, uglavnom pun putnika. Tu je i crna volga sedan, verovatno
nekakvo zvanino vozilo. Svi se kreu istono prema Uralsku brzinom od
otprilike osamdeset kilometara na sat. Trenutno nema saobraaja iz pravca
zapada.
Njegov sadrug, vodnik prve klase po imenu Pausin, posluno zapisa
njegova zapaanja u malenu belenicu, dodavi ih poduem spisku beleaka
o protoku saobraaja na autoputu i eleznikoj prugi, koji su pratili u
proteklih etrdeset osam sati. Zapisao sam, gospodine, promrmlja.
Koliko jo dugo moramo da sedimo zaludni u ovoj nedoiji i brojimo
proklete automobile i lokomotive?, zarea trei vojnik Specnaza, skriven
nekoliko metara dalje od prve dvojice. U rukama je drao automat AKSU-74
sa skraenom cevi, skraenu varijantu standardne ruske jurine puke.
Onoliko dugo koliko ja kaem, Ivane, odgovori mu grubo Timofejev.
Potom slegnu ramenima. A ja kaem da ostajemo ovde sve dok mi iz
glavnog taba ne poalju drugaija nareenja preko ove maine. Neno
potapa prenosivi radio-prijemnik dugog dometa, postavljen pored njega u
sparuenoj travi.
Tri ruska komandosa, sva trojica prekaljeni veterani iz beskrajnog rata u
eeniji, bili su lanovi specijalne dalekometne izviake grupe. Pre dve
noi su preli granicu s Kazahstanom i uspostavili ovu skrivenu osmatranicu
iznad raskrsnice dve velike saobraajnice i jedinog dela eleznike pruge du
severozapadne granice Kazahstana. Imali su nareenja da nadgledaju sav
saobraaj du tih linija i da obrate naroitu panju na bilo kakve vojne ili
pogranine patrolne jedinice. Zasad su ih videli vrlo malo. Najvei deo
nevelike, bedno opremljene armije Kazahstana bio je stacioniran daleko na
istoku, du granice sa Narodnom Republikom Kinom.
Bez obzira, ovo i dalje predstavlja gubljenje vremena, poali se trei
vojnik, narednik po imenu Beljukov, jo uvek zvuei nezadovoljno i
smoreno.
Da li bi umesto toga radije jurio mudahedine?, upita ga Pausin uz
osmeh, mislei na estoke eenske gerilske borce.
 Hriste, naravno da ne, priznade Beljukov i strese se. Njihova poslednja
borbena tura u eeniji predstavljala je komar bez kraja i konca, prepun
iznenadnih i estokih zaseda i skupih udri-i-bei prepada obe zaraene strane.
Ali, jednostavno ne uviam nikakav smisao ovog izvianja. Ovo sranje ima
smisla jedino ako emo da izvrimo invaziju. A zbog ega bismo se tukli za
kontrolu nad ovom vukojebinom?" Mahnu rukom unaokolo, pokazujui pustu
i nenaseljenu stepu, koja se protezala u nedogled ka sivom, mutno
osvetljenom horizontu.
Zbog toga to je Kazahstan nekad bio na. Bezmalo polovina naroda koji
ovde ivi su istokrvni Rusi, naa vlastita krv i meso, ree mu mirno
Timofejev. I zato to se ovde nalaze ogromne zalihe nafte, prirodnog gasa,
boksita, zlata, rude hroma i uranijuma - svih onih dragocenih stvari od kojih
su sainjeni snovi predsednika Dudareva...
Timofejev prekinu priu u pola reenice, iznenada zauvi rzanje konja
iza svojih lea. Porunik Specnaza i njegova dva pratioca iznenaeno se
okrenue - i ugledae deaka koji ih je zapanjeno posmatrao s vrha brda.
Deak, ne stariji od dvanaest ili trinaest godina, bio je obuen u dugaak
vuneni kaput, lepravu belu koulju i vreaste smee pantalone, vezane oko
struka, u stilu tipinog kazahstanskog pastira. U rukama je drao dizgine
kosmatog stepskog ponija, koji je mirno brstio sparuenu travu. Prostirka za
spavanje, ator i zalihe hrane su stajale nagomilane iza sedla.
Timofejev i njegovi ljudi obazrivo poustajae. ta ti radi ovde?,
obrecnu se Rus na deaka. Ruka mu se polako, maltene neprimetno, spusti na
futrolu na boku. Dakle?
Otac i ja izviamo okolinu, pripremamo se za prolee, odgovori brzo
deak, i dalje razrogaenim oima buljei u trojicu vojnika u maskirnim
uniformama. Kada izvedemo naa stada iz zimskih torova u okolini Uraska,
moramo da znamo gde moemo da pronaemo najbolju ispau i pojilita."
Tvoj otac je ovde s tobom?, upita ga neno Timofejev.
Oh, ne. Deak ponosno odmahnu glavom. On jae preko zemlje na
zapadu. Ovaj deo brdovitog terena je moja odgovornost.
Ti si dobar sin, ree rasejano porunik Specnaza. Zatim laganim
potezom izvue pitolj - makarov P6 s priguivaem - iz futrole, ubaci
metak u cev, naniani i povue okida.
Pogoen visoko u grudi, deak se zaljulja unazad u sedlu od siline
udarca. Oi mu se iskolaie jo vie, sada u uasu, dok je zabezeknuto zurio
u krv koju mu se slivala niz pokidanu belu koulju. Potom se polako srui na
kolena.
Timofejev ubaci jo jedan metak u cev i ponovo opali, ovog puta nianei
u deakovu glavu. Kazahstanski deak pade u travu. Leao je sklupan meu
visokim stabljikama mrtve trave.
Njegov konji zanjita uspanieno. Uznemiren vrelim, otunim zadahom
svee krvi, maleni snani poni prope se na zadnje noge, a zatim pobee,
galopirajui natrag preko brda i izvan vidokruga. Narednik Specnaza
Beljukov zarea i potra prema vrhu brda, a za njim posle sekund-dva
krenue i njegova dva saborca.
Na vrhu brda, Beljukov pribi kundak puke AKSU-74 na rame i nacilja
niz cev, posmatrajui kroz muicu niana stepskog ponija, koji je trao niz
suprotnu padinu. Prebaci selektor paljbe na pun rafal.
Ne! Timofejev obori cev automata nadole pre nego to je narednik
uspeo da pritisne okida. Ubijanje ivotinje e napraviti previe buke. Pusti
je neka ide. to dalje to konje pobegne, tim bolje za nas. Ovako, kada
Kazahstanci krenu u potragu za deakom, nee znati gde da ponu da trae.
Beljukov natmureno klimnu glavom, prihvativi prekor.
Ti i Pausin iskopajte jamu tamo, nastavi da govori porunik, pokazavi
palcem prema najbliem umarku. Dok zakopavate telo, ja u javiti glavnom
tabu da prelazimo na alternativni poloaj.
Zar ne bi trebalo da se vratimo natrag preko granice?, upita ga
iznenaeno Beljukov. Pre nego to Kazahstanci krenu u potragu za
deakom?"
Dobili smo jasna nareenja", podseti ga ledenim glasom Timofejev.
Potom slegnu ramenima. Jedna aljenja vredna smrt ne predstavlja nikakvu
razliku za nau misiju. Na kraju krajeva, kada balon konano pukne, i drugi
neduni civili e izginuti. Takva je priroda rata.
 22

BERLIN

Rendi Rasel se pope uz stepenite na trei sprat amerike ambasade

preskaui po dva-tri stepenika u jednom koraku. Zastade na tren na
odmoritu kako bi prikaila identifikacionu karticu Centralne obavetajne
agencije za dep na grudima tamnoplavog blejzera. Potom otvori
protivpoarna vrata i skrenu levo, brzo marirajui niz iroki hodnik.
Slubenici ambasade izmuenog izgleda, koji su nosili pune ruke aplikacija
za vize i druge slubene korespodencije iz jedne zaposlene kancelarije u
drugu, ugledae je kako dolazi i urno joj se uklonie sa puta.
Visoki kaplar mornarike peadije etvrtaste vilice, na strai ispred
bezbedne sobe za konferencije, zakorai napred kako bi joj prepreio put. Sa
rukom sputenom na drku pitolja u futroli, straar se pomno zagleda u
njenu identifikacionu karticu a onda klimnu glavom. Slobodno
uite, gospoice Rasel. Gospodin Benet vas oekuje."
Unutar sale za konferencije, Kurt Benet, ef tehnikog tima poslatog iz
glavnog taba Centralne obavetajne agencije u Lengliju, jedva podie pogled
kada Raselova kroi u prostoriju. Oiju zakrvavljenih od umora, neobrijan i
razbaruene kose, Benet je sedeo pogrbljen iznad para umreenih personalnih
kompjutera postavljenih na jednom kraju dugakog konferencijskog stola. On
i njegov tim proveli su itavu prolu no i to jutro analizirajui materijal koji
je Rendi iskopirala iz arhiva Bundeskriminalamta. olje s ohlaenom kafom i
poluprazne limenke gaziranih sokova bile su razbacane po sobi, neke na
stolu, neke na podu a neke nesigurno naherene na stolicama. ak je i vazduh
u prostoriji bio ustajao.
Rendi privue stolicu i sede pored njega. Primila sam tvoju poruku,
Kurte, ree viem analitiaru - niskom, ivanom mukarcu retke kose i s
naoarima debelih stakala u ianom okviru. ta ima da mi saopti?
,,Da je tvoje nagaanje pogodilo usred srede, odgovori joj Benet uz
brz osmeh. Neko unutar Bundeskriminalamta bio je veoma nevaljao -
barem kada je profesor Vulf Renke u pitanju.
Rendi odahnu, osetivi se kao da joj je ogroman teret pao sa plea. to je
vie prouavala Renkeovu prolost, to je postajala sve vie ubeena da njega
titi neko iz samog vrha nemake policije. U suprotnom, kako je strunjak za
bioloko oruje mogao da tako lako izbegne hapenje posle pada Berlinskog
zida? Takoe, kako je mogao da putuje, naizgled kako mu se prohte, u toliki
broj svetskih banditskih drava - Irak, Severnu Koreju, Siriju i Libiju, meu
ostalima?
Naravno, poverenje u esto ulo bilo je jedna stvar. Rizikovanje karijere i
ugroavanje dobrih odnosa Centralne obavetajne agencije s
nemakim saveznikom provaljivanjem u arhive Bundeskriminalamta bilo je
neto sasvim drugaije. Saznanje da se njeno kockanje isplatilo donelo joj je
ogromno olakanje. Ukoliko se ova operacija izjalovi, glavonje u Lengliju
jo e moi da je bace vukovima, ali barem to vie nee moi da urade
tvrdei da je pogreno protumaila injenice.
Nagnula se napred. Pokai mi.
Najvei deo dokumenata koje je Janus pokupio sasvim je nekodljiv,
ree joj Benet. Prsti mu poletee preko tastature jednog umreenog raunara
dok je govorio, munjevito izbacujui dokumenta na ekran monitora, a zatim ih
podjednakom brzinom vraajui natrag u virtualni elektronski zaborav.
Uobiajene stvari, zaista. Umnogome nalik onome to imamo o Renkeu u
naim bazama podataka - izvetaji o glasinama koje su uli terenski agenti,
aluzije na mogua vianja, koje nikada nisu potvrene, rutinski zahtevi za
informacijama viih zvaninika... sav taj dez.
,,Pa, ta je onda drugaije?, upita ona.
Drugaije je to, Rendi, objasni joj on Benet uzjo jedan iroki osmeh,
,,to je kompjuterski sistem Bundeskriminalamta prepun duhova.
,,Duhova?, upita ga staloeno Rendi.
Izbrisanih dokumenata i imejl poruka, objasni joj kompjuterski
strunjak Centralne obavetajne agencije. Vidi, veina programa za
rukovanje bazama podataka i procesiranjem rei poseduje jednu zajedniku
manu, barem sa take gledita nekoga ko pokuava da obrie inkriminiua
dokumenta ili izvetaje.
,,A to je?
Benet slegnu ramenima. Moe da lupi po dugmetu za brisanje i da
posmatra kako dokument iezava. Ali, to ne znai da je nestao
zauvek, iscepkan na neitljive komadie. Dokument je zapravo samo
sklonjen u stranu, spreman da se preko njega pie kada sistemu zatreba
slobodan prostor. No, budui da imejl poruke i ostala dokumenta ne
zauzimaju toliko mnogo prostora na hard-disku - naroito u ogromnim,
umreenim sistemima - najee su i dalje tamo, ekajui da ih odgovarajui
program pronae i uita.
Majke ti, Kurte, pusti me da pogodim, ree mu suvo Raselova. ,,To je
neto to ste ugradili u Janus.
Aha. Uinili smo upravo to.
Ali, zar ne postoji programi napravljeni tako da zanavek uklone obrisana
dokumenta?, upita ga posle nekoliko trenutaka razmiljanja.
Benet klimnu glavom. Svakako. Mnotvo privatnih kompanija i vladinih
agencija ih ovih dana rutinski koristi. Ali se maltene niko ne trudi da
proelja svoje kompjuterske sisteme i ukloni stari, navodno
obrisani materijal, koji se vremenom akumulirao po raznoraznim okovima i
zabaenim mestima."
Poput tih avetinjskih dokumenata koje si pronaao, shvati najednom
Rendi.
Tano tako, potvrdi tehniki strunjak CIA. Tako smo primetili da
neko unutar Bundeskriminalamta titi Vulfa Renkea. Pogledaj neto
od njegovog ranijeg runog rada. Pritisnuvi brzo nekoliko komandi,
Benet otvori dokument na monitoru jednog raunara.
Rendi je nekoliko trenutaka utke itala otvoreni dokument, posmatrajui
kako Benet prelazi s jedne stranice na drugu. Bila je to digitalizovana verzija
zvaninog dosijea vlade Istone Nemake o Vulfu Renkeu sa crno-belom
fotografijom naunikovog lica, otiscima prstiju, detaljnim psihikim opisom i
saetim izvetajem o njegovom roenju, obrazovanju i istraivanju. Na
fotografiji se video mukarac demekastog lica, talasaste tamne kose i gustih,
bunastih obrva.
,,To je isti dokument koji Bundeskriminalamt sada ima u svojim
arhivama, ree joj Benet. ,,U pitanju su podaci koje BKA alje svaki put
kada se neka druga obavetajna agencija - mi, na primer, ili Federalni
istrani biro, ili MI6 - zainteresuje da pokua da ue u trag Renkeu i zatrai
informacije od nemake vlade.
Ali, postoji jo jedna verzija dosijea?, pretpostavi Rendi. Ranija kopija
originala koji je neko obrisao?
On potvrdno klimnu glavom. Gledaj ovo. Njegovi prsti ponovo
zaplesae po tastaturi. Jo jedan niz digitalizovanih slika iz Renkeovog
dosijea pojavi se na monitoru drugog kompjutera.
Rendi prelete pogledom sa jednog na drugi ekran, uporeujui fotografije.
Obrve joj se zaprepaeno podigoe. Isuse Hriste, promrmlja.
U originalnoj verziji dokumenta nalazila se fotografija oveka sasvim
drugaijeg izgleda, znatno mravijeg, kratke sede kose i uredno potkresane
jaree bradice. Navedeni lini opis odgovarao je fotografiji i bilo
je oevidno, ak i na osnovu letiminog pogleda, da otisci prstiju u
ovom dosijeu nisu istovetni s onima dodatim u novom dokumentu.
Nije nikakvo udo to niko nikada nije uspeo da se doepa Renkea,
ree ogoreno ona. Zahvaljujui lanom dosijeu sve vreme smo
traili pogrenog tipa, najverovatnije nekoga ko je mrtav jo od 1989.
godine. U meuvremenu, pravi Vulf Renke mogao je da slobodno ulazi i
izlazi iz bilo koje drave na svetu, siguran da njegovo lice i otisci prstiju nee
aktivirati nikakvu uzbunu.
,,Aha, sloi se Benet. Neno potapa bonu stranu jednog raunara. ,,A
to vie kopamo po materijalu koji si pribavila, sve vie nailazimo na dokaze
o tome da neko nastavlja da titi herr professoras Renkea. Tokom proteklih
petnaest godina, taj isti izvor unutar Bundeskriminalamta rutinski je menjao
sve izvetaje o vianjima Renkea. Mora da se svako ko je pokuao da prati
neki od tih falsifikovanih izvetaja naao na stranputici
Na trenutak, Rendi se paljivo zagleda u onieg mukarca. Onda se
grohotom nasmeja. ,,U redu, Kurte. Znam da gori od elje da me zapanji
svojim znanjem. Stoga, ispljuni ve jednom to to ima da mi kae. Ko je
izdajnik u redovima Bundeskriminalamta? Ko je svih ovih godina prikrivao
Renkeove tragove?
ovek po imenu Ulrih Kesler, ree jednostavno Benet. ,,U sutini,
elektronski otisci prstiju tog tipa - njegovo korisniko ime i lozinke -nalaze se
posvuda po tim izbrisanim dokumentima. Takoe, on je bio u savrenom
poloaju da pomogne Renkeu da izbegne hapenje posle pada Berlinskog
zida.
,,Kako?
Kesler je bio visoki oficir Bundeskriminalamta zaduen za prvu istragu,
ree joj on otvoreno. Sluaj Renkea bio je skoro u potpunosti njegova
predstava, od samog obeavajueg poetka pa sve do neslavnog i
frustrirajueg kraja.
Divno. Ba divno. Gledala je lani dosije jo nekoliko trenutaka, a
zatim zgaeno zavrtela glavom. Gde se taj kukin sin Kesler sada nalazi?
Ovde u Berlinu", odgovori joj Benet. Meutim, u meuvremenu je
poprilino avanzovao. Zatim se cinino nasmei. Verovatno su ga nagradili
za njegov prvi veliki neuspeh, barem ukoliko Nemci rade na isti nain kao i
mi.
Rendi frknu kroz nos. Nastavi. Saopti mi loe vesti.
Ulrih Kesler danas je jedan od najviih zvaninika Bundeskriminalamta,
ree mirno Benet i slegnu ramenima. tavie, on je, u sutini, jedan od
glavnih savetnika nemakog Ministra unutranjih poslova.
 23

KOMANDA UDARNE GRUPE,

164. GARDIJSKI PUK VAZDUHOPLOVNIH BOMBARDERA

Lovac-bombarder Su-34 leteo je nisko iznad blago zatalasanog krajolika

prema jugozapadu kroz kao mastilo crnu no brzinom od skoro osam stotina
kilometara na as. Letelica je sporadino drhtala i poskakivala, zanoena
turbulentnim strujama toplijeg i hladnijeg vazduha.
Dvolana posada lovca-bombardera sedela je u prostranoj kabini, pilot s
leve a navigator s desne strane. Obojica mukaraca znojila su se u pilotskim
odelima, intenzivno usredsreeni na predstojeu misiju. Svetlei
multifunkcionalni video-prikazi omoguavali su svakom od njih da nadgleda
kritine sisteme pod njihovom kontrolom. Meutim, pilot suhoja, snani,
sredoveni major ruskog vojnog vazduhoplovstva, provodio je bezmalo svaki
trenutak zurei napregnuto kroz infracrveni ureaj za prikazivanje osnovnih
podataka, ili HUD, briljivo skenirajui nebo i teren ispred.
Kako bi izbegli neprijateljskom radaru, leteli su na visini manjoj od dve
stotine metara brzinom koja nije ostavljala prostor za pilotovu greku ili
nepanju. Malene take beliaste svetlosti, oznake za izolovana sela ili
usamljene farme, doletale su prema njima iz zeleno obojene tmine, a zatim
podjednako brzo nestajale iza repa aviona.
Jo dvadeset kilometara do primarne mete, ree mirno navigator, mlai
vojnik sa inom kapetana. Pritisnu dugme na jednom video-prikazu pored
desnog kolena. Pripremi se.
Razumem, promrmlja major, nestrpljivo pokuavajui da treptanjem
ukloni kap znoja koja mu se slila niz elo i peckala desno oko. Mali
pravougaonik pojavi na njegovom HUD-u iznad i svega nekoliko stepeni levo
od njihovog trenutnog kursa. Pravougaonik je predstavljao navigacijsku
ispomo kompjuterskog sistema aviona - vizuelni vodi ka njihovoj primarnoj
meti napada. Pilot povue unazad kontrolnu palicu, naglo poveavi visinu na
dve hiljade metara i blago promenivi kurs leta sve dok se pravougaonik nije
naao u samom sreditu njegovog HUD-a.
Bletava gradska svetla pojavie se daleko ispred njih, irei se preko
obzorja horizonta dok su se pribliavali. Mrea drumova i eleznikih ina
slivala se ka sve bletavijem moru svetala, prelazei pravo preko zamraenog
krajolika. Tamna traka iroke reke Dnjepar pojavila se na vidiku na istoku.
Dani i nedelje intenzivnog prouavanja mapa isplatili su se - pilot je
prepoznao istona predgraa Kijeva, glavnog grada Ukrajine.
Jo petnaest kilometara, izvesti navigator lovca-bombardera. Dodirnu
jo jedan niz dugmia. Sistemi za navoenje projektila aktivirani.
Koordinate uitane.
Iznenada, u majorovim slualicama se zau alarm upozorenja.
Neprijateljski radar!, viknu navigator izbezumljeno prelazei pogledom
preko odbrambenih video-prikaza. Upozorenje razotkrivanja! Desni zadnji
kvadrant!"
Ukljui ometanje, zarea major. Detektovao ih je ukrajinski radarski
sistem, najverovatnije onaj u velikom vazduhoplovnom odbrambenom
kompleksu izvan grada Konotopa.
Zgaeno frknu kroz nos. Sudei prema uputstvima koje su dobili pre
poetka misije, trebalo je da Specnaz timovi, tajno ubaeni na ukrajinsku
teritoriju, unite te radare jo pre petnaest minuta. Toliko o arogantnim,
precenjenim komandosima ruske vojske, pomisli prezrivo major.
Potom slegnu ramenima. ak i u ovom dobu visokotehnolokog
ratovanja, satelita i precizno navoenih projektila, i dalje je vaila stara
izreka da nijedan ratni plan nikada u potpunosti ne preivi prvi kontakt s
neprijateljem. Rat je odvajkada predstavljao podruje nasuminog sluaja,
neizvesnosti, ljudskih greaka i zatajivanja tehnike.
Navigator na seditu pored njega bio je zauzet prkajui po kontrolama
svoje kontrolne table, pokuavajui da blokira moni ukrajinski radar
pomou elektronskog sistema protivmera ugraenog u suhoj 34 Bie pravo
udo ukoliko mu to poe za rukom, ali svaka dodatna sekunda koju kupi je
dragocena. Indikator razdaljine do mete na njegovom HUD-u sada je
pokazivao dvanaest kilometara. Pravougaonik je ve bio crvene boje. Skoro
su se nalazili u dometu svoje primarne mete, generaltaba ukrajinskog
Odbrambenog saveta za vreme ratnog stanja.
Novi, prodorniji zvuk oglasi se u majorovim slualicama.
Primeeno lansiranje projektila zemlja-vazduh!, upozori ga navigator.
Dva projektila nadolaze. Obrazac leta ukazuje na to da su posredi rakete S-
300. Smesta zapoinjem aktivne i pasivne mere ometanja!
Sranje, procedi major sebi u bradu. Rakete S-300 predstavljale su
najmodernije dalekometne projektile zemlja-vazduh ukrajinskog arsenala,
ekvivalent amerikim projektilima patriot.
Suhoj 34nakratko zadrhta kada ureaji za ispaljivanje radarskih
mamaca opalie. Patrone mamaca iskoie i rasprsnue se uz pucanj iza repa
lovca-bombardera. U roku od svega jedne sekunde, oblaci nekoliko hiljada
siunih majlar traka procvetae u vazduhu. Svaka ultratanka vrpca-mamac
bila je precizno iseena tako da odgovara talasnoj duini neprijatelj-skog
radara. Uz malo sree, cvetovi traka-mamaca, koji su se munjevito irili po
nebu, odmamie i skrenuti nadolazee rakete zemlja-vazduh s njihovog traga.
Hajde! Hajde!, major zau kako sam sebi mrmlja u bradu, i dalje smrknuto
drei letelicu na kursu uprkos iskuenju da smesta zapone manevar
izbegavanja. Pravougaonik u sreditu njegovog HUD-a pozelene. Meta je bila
u dometu.
Ispaljujem bombe!, zarea i pritisnu dugme na upravljakoj palici. Su-
34 istog trena poskoi navie, olakan za nekoliko hiljada kilogama kada se
etiri precizno navoene bombe odvojie ispod njegovih krila. Ne ekajui
vie ni trenutka, major snano trznu kontrolnu palicu ulevo, obrnu avion
naglavake i stuti se ka tlu u tekom zaokretu od nekoliko G. 10
Izvue se iz zaokreta jedva stotinak metara iznad povrine tla - toliko
blizu zemlji da su se drvee, ambari, kue i elektrini dalekovodi pojavili iz
tame i nestali maltene pre nego to ih je njegovo ulo vida uopte
registrovalo kao vrste predmete. Alarm upozorenja u njegovim slualicama
utihnu.
Radarsko detektovanje izbegnuto!, potvrdi navigator i odahnu s
olakanjem. Nalazimo se ispod njihovog horizonta.
Major trznu glavu u stranu i iskrivi vrat kako bi bacio pogled unazad kroz
providnu kupolu kabine. Blistavi beli bljesci eksplodirali su jedan za drugim
na horizontu, na trenutak pretvarajui kao mastilo crnu no u dan.
Kompjuter pokazuje da su sva oruja pogodila predvienu metu, ree
mirno navigator.
Iznenada se sve izvan kabine lovca-bombardera zacrne.
Nov glas odjeknu u njihovim slualicama. Simulacija napada zavrena.
Ostanite u pripravnosti.
Uz prodorno hidraulino pitanje, vrh kabine se otvori i ukaza se hangar u
kojem je bilo jo nekoliko sanduastih simulatora leta suhoja 34. Druge
maine i dalje su radile, munjevito se drmusajui i cimajui, dok su
kompjuterski generisani video-prikazi pruali posadama realistine prikaze
neba i tla izvan njihovih letelica.
Major se namrti, razmiljajui o dogaajima od prethodnog sata.
Kontroloru, resetuj misiju, ree u mikrofon. Ovog puta elim da
isprobam neto drugaiji kurs leta i da vidim moemo li da izbegnemo
detekciju radara iz Konotopa kada poveamo visinu kako bismo izbacili
bombe.
Njegov navigator ga pogleda iskosa uz umoran osmeh. Ovo je naa peta
simulacija danas, Sergeju Nikolajeviu. Ve tri dana uzastopno po dvanaest
sati dredimo u ovim simulatorima leta. Isprobali smo svaku moguu
permutaciju i mogunost. Zar ne moemo da napravimo mali predah, barem
da protegnemo noge?
Major odmahnu glavom. Jo ne, Vladimire, ree odluno drugom
mukarcu i slegnu ramenima. Video si nareenja iz Moskve. Imamo jo
svega dva dana treninga pre nego to ceo puk bude premeten u Brijansk. A
ja ne verujem u to proseravanje kako je sve ovo samo jo jedna takozvana
veba borbene gotovosti.
Voa eskadrile lovaca-bombardera pogleda ozbiljno u svog potinjenog
oficira. Upamti, ako nas zaista oekuje vazduni udar na Kijev, nee biti
nikakvog prostora za ozbiljne greke i pogrene proraune. Nee biti
nikakvih drugih ansi ako zabrljamo za vreme prave misije. Bolje da budemo
prokleto spremni, inae emo izginuti.
 24

KREMLJ

Lina kancelarija predsednika Rusije Viktora Dudareva bila je u

centralnom delu trougaone, uto-bele zgrade ruskog Senata. U otrom
kontrastu s neverovatno ukraenim odajama za prijem, ratrkanim po ostalim
palatama u Kremlju, ova mala, pravougaona soba bila je opremljena
jednostavno i praktino, sa svega nekoliko dodira klasine elegancije.
Ukraeni grb Ruske Federacije visio je na zidu iza Dudarevog radnog
stola s ploom od malahita. Sa svake strane stola stajala je zastava - s leve
ruska belo-plavo-crvena trobojka, a s desne neto bogatiji i areniji
predsedniki barjak. Boje na zastavama bile su jedine ive boje u itavoj
kancelariji optoenoj tamnim panelima od hrastovine nad kojima se uznosila
visoka tavanica oslikana bledoutom i belom bojom. Pod su ukraavale
izbledele zelene, crvene i braonkaste geometrijske are ilima iz Astrahana,
starog nekoliko vekova. Unutranji zidovi bili su prekriveni policama
ispunjenim retkim knjigama i savremenim delima. Izmeu dva prozora stajao
je dugaak hrastov sto, okruen stolicama s ravnim naslonima.
Konstantin Malkovi sedeo je na jednoj od tih stolica. Malkovi pogleda
preko stola u Dudareva, a zatim brzo skrenu pogled na zdepastog prosedog
mukarca koji je sedeo pored ruskog predsednika. Milijarder srpskog porekla
potisnu poriv da se namrti. Uznemiravalo ga je neoekivano prisustvo
Alekseja Ivanova, strogog efa Trinaeste direkcije ruske Federalne slube
bezbednosti, na ovom sastanku.
Osetio je da je nelagono i oveku koji mu je sedeo s desne strane -Eriku
Brantu. Pre nego to su stigli u Kremlj, bivi oficir Stazija obavestio ga je da
e im Ivanov najverovatnije praviti probleme zbog nesrenih propusta u
bezbednosti programa Hidra. Dok je prouavao strogo i bezizraajno lice
efa ruskih pijuna, Malkovi zakljui da je Brant najverovatnije bio u pravu.
Neto u vezi s Ivanovljevim potuljenim izgledom podsealo ga je na veliku
maku, tigra ili leoparda, koja lenjo promatra potencijalni plen.
Ta slika ga je inila nervoznim.
Kada se prvi put upustio u pregovore s Rusima, Nemac ga je upozorio na
mogue opasnosti i podsetio da, kada pokua da zajae tigra, on te
ponekad pojede. Malkovi je tada nehajno odbacio Brantovu zabrinutost,
smatrajui je odve pesimistinom. Meutim, sada, dok je sedeo naspram
ozbiljnog stareine Trinaeste direkcije, milijarder je najzad poeo da shvata
upozorenja svog potinjenog.
Malkovi se s tekom mukom trudio da odagna te neeljene misli. Moda
su mu samo ivci bili previe napeti. Ovo je bio trenutak bliskog trijumfa,
plata za godine rizinog, skupog istraivanja i sloenog planiranja. Ovo nije
bilo vreme za zlovolju. Ponovo usmeri panju na veliko kinematoloko platno
razapeto u elu stola. Pukovnik Pjotr Kirienko, vojni savetnik predsednika
Dudareva, stajao je tamo i pomou daljinskog upravljaa menjao slajdove
razliitih mapa i grafikona - sastavni deo ovog tajnog sastanka.
Tenkovske, motorizovane, vazduhoplovne i jedinice Specnaza namenjene
operaciji UKOV nastavljaju da se premetaju iz svojih mirnodopskih vojnih
baza ka unapred odreenim ratnim zonama, ree Kirienko koristei
daljinski upravlja da istakne kljune take du granice Rusije s Ukrajinom,
Gruzijom, Azerbejdanom i Kazahstanom. Za sada, nema nikakvih
nagovetaja da su Sjedinjene Amerike Drave i njihovi saveznici primetili
obim tog premetanja trupa i shvatili njihov pravi znaaj.
Za neobavetenost Zapada najzaslunija je Hidra, specijalno oruje koje
sam vam ja obezbedio, prekinu ga Malkovi. ta god da je bila svrha
Ivanovljevog prisustva na dananjem sastanku, uvek je bilo najbolje podsetiti
ove Ruse koliko toga mu duguju. Ubijanjem tolikog broja njihovih najboljih
obavetajnih analitiara, moji agenti su skoro onemoguili Centralnoj
obavetajnoj agenciji, MI6 i bilo kojoj drugoj kontraobavetajnoj slubi da
prozru kroz konvencionalni veo tajnovitosti koji ste navukli preko tih pokreta
vojske. Nasmei se ljubazno. Naravno, isto vai i za drave koje ste
odredili za rtve. Poto Hidra obavi svoj posao, premalo njihovih vanih
vojnih zapovednika i politikih voa ostae u ivotu da bi organizovalo bilo
kakav uspean otpor vaim operacijama.
 Da, sasvim je jasno da je to vae virusno oruje pokazalo koliko vredi...
zasad, sloi se hladno Dudarev.
Ivanov samo slegnu ramenima. Njegovo iroko lice nije odavalo nikakve
emocije.
Ruski predsednik klimnu glavom ka Kirienku. Nastavi, Pjotre.
Da, gospodine." Pukovnik ga poslua. Poto otpone operacija
UKOV, nai dalekometni vazduhoplovni pukovi e sprovesti simultane
napade na irok spektar meta - komandne i kontrolne ustanove, baze protiv-
vazdune odbrane, aerodrome i kasarne neprijateljskih vojski. Dodirnuo je
dugme na daljinskom upravljau. Na mapi se pojavie desetine crvenih
takica, koje su oznaavale mete ratrkane posvuda po bivim sovjetskim
republikama oznaenim za ponovno osvajanje.
U isto vreme, nae tenkovske jedinice i odredi motorizovane peadije
munjevito e krenuti napred da zauzmu unapred odreene ciljeve, nastavi
Kirienko entuzijastino. Strelice sevnue preko karte, zarivajui se
stotinama kilometara duboko u neprijateljsku teritoriju da bi zauzele vane
gradove, mostove, puteve, eleznike pruge i vitalne industrijske oblasti.
itavi delovi mape pocrvenee, naznaavajui teritorije odreene za
planiranu okupaciju i prisilno vraanje pod rusku kontrolu - ceo Kazahstan,
Gruziju, Azerbejdan i Jermeniju, i itavu istonu polovinu Ukrajine.
Malkovi klimnu glavom, obraajui sve manje i manje panje na vojnog
savetnika Viktora Dudareva, koji je poeo da detaljno objanjava
karakteristike angaovanih ruskih oruanih snaga, njihovu snagu, opremu i
specifina nareenja. Za Malkovia su to bile taktike trice i kuine,
vanesamo generalima i ostalim vojnim zapovednicima. Milijarder je bio
kudikamo vie zainteresovan za razmatranje ire slike - kako e ova
operacijaporemetiti ravnoteu moi irom zemljine kugle.
Plan UKOV imao je savren strateki, politiki i privredni smisao. Za
Rusiju, to je znailo obezbeivanje granica koje su se mogle znatno lake
braniti, ponovno uspostavljanje kontrole nad ogromnim podrujima bogatim
prirodnim resursima i tekom industrijom i vraanje vie desetina miliona
Rusa pod autoritet i zatitu Kremlja. Dugorono posmatrano, operacija je
oznaavala poetak velikog napora da se Rusija ponovo vrati na poloaj
jedne od najveih svetskih sila, koji joj po pravu pripada, imperijalistike
drave ija e mo jednog dana ponovo uspeno parirati Sjedinjenim
Dravama. Kratkorono, unitavanje najuspenijih novih demokratskih reima
koji su trenutno okruivali Rusiju bilo je od presudnog znaaja za politiki
opstanak Viktora Dudareva. Ogromna veina ruskih graana zasad je
podravala njegovu autoritativnu vladavinu, ali postojali su znaci rastueg
nezadovoljstva - nezadovoljstva za koje je Dudarev krivio demokratske
primere koje su postavile nekadanje drave Sovjetskog Saveza.
Za samog Malkovia, operacija UKOV predstavljala je povoljnu priliku
da postane jedan od najbogatijih i najmonijih ljudi u itavoj ljudskoj istoriji.
Bio je to san koji je gajio od ranog detinjstva, koje je proveo potucajui se
po Evropi kao prezreni, siromani izbeglica. Dok je odrastao i poinjao da
uvia sopstvene talente i vetine - pogotovo svoju tajanstvenu sposobnost da
predvidi budua kretanja na tritu hartija od vrednosti - san se pretvorao u
goruu udnju, pokretaku strast jau od svih ostalih.
Sada basnoslovno bogat, Malkovi je imao pozamaan uticaj na nekoliko
vlada u Evropi, Africi i Aziji - kako kroz svoju sveukupnu ekonomsku silu
tako i kroz direktno podmiivanje podatnih politiara i birokrata. Njegova
ogromna imovina mu je takoe dozvoljavala da suptilno manipulie
funkcionisanjem banaka, meetarskih kompanija, investitorskih firmi,
farmaceutskih laboratorija, naftnih kompanija, proivoaima oruja i nekim
industrijskim granama irom sveta. Kroz Grupu Brant baratao je timovima
unajmljenih ubica i uhoda, to mu je omoguavalo da u potaji i silom deluje
protiv svojih linih neprijatelja i poslovnih suparnika, ukoliko je topotrebno.
Meutim, Malkovi je u poslednje vreme otkrio da jo postojegranice
njegove moi. Zaprepastio se kada je uvideo da ima politiara kojenije
mogao da podmiti ili zaplai, korporacija koje nije mogao da kupi i zakonskih
propisa koje jo nije mogao da ukine ili da bezbedno ignorie.
Stoga je poeo da spletkari ne bi li pronaao nain da barem desetostruko
uvea svoje lino bogatstvo i mo. Odavno, neposredno posle zavretka
Hladnog rata, obezbedio je usluge raznoraznih naunika sovjetskog bloka -
meu njima i Vulfa Renkea. U to vreme je samo zamiljao kako razvija
diskretan sporedni poslovni poduhvat za jednu od svojih naftnih kompanija,
posli snabdevanja najbogatijih svetskih banditskih drava
nekonvencionalnim naoruanjem, za koje bi dobijao ogromne svote potpuno
nelegalnog novca.
Meutim, kad mu je Renke doao s otkriem najnovijeg precizno
navoenog oruja Hidre, milijarder srpskog porekla uvideo je njegov
potencijal u jednoj jedinoj sekundi. Kontrola nad tim neprimetnim,
nezaustavljivimi neizleivim orujem bi mu pruila mo koju je odavno
prieljkivao. Sa Hidrom u rukama, mogao bi da skri drave iji su mu se
lideri protivili ida nagradi one koje bi mu postale saveznice.
Pod vostvom Viktora Dudareva, Rusija je izabrala put mudrosti.
Kao nadoknadu za upotrebu Hidre za smekavanje njihovih neprijatelja,
kako na Zapadu tako i u bivim sovjetskim republikama, Dudarev i njegovi
saveznici u Kremlju potpisali su s Malkoviem sveane i tajnesporazume,
zapeativi dogovor od kojeg su obe strane imale koristi. Obogaljivanjem
zapadnih obavetajnih slubi, Hidra je omoguila Rusiji da isplanira,
organizuje i sprovede vojni pohod bez meanja Amerike i njenih saveznika.
Evropljani i Amerikanci svakako e estoko protestvovati kad pucnjava
konano zapone, ali ukoliko budu uhvaeni na prepad, bilo jevrlo malo
verovatno da e svojom intervencijom rizikovati da izazovu ratirokog
obima. Kada im se predstavi vrsta injenica da je ruska vojska naterenu i da
ima punu kontrolu nad osvojenim teritorijama, Amerikanci esamo trepnuti i
nevoljno prihvatiti stvarnost.
Zauzvrat, kad Rusi osvoje sve to nameravaju, milijarder e dobiti
ogroman udeo u zaposednutim industrijama nafte i prirodnog gasa, rudarstvu,
proizvodnji oruja i ostalim industrijskim granama. Novi profiti e ga u
kratkom roku uiniti najbogatijim ovekom na svetu, ime bi zasenio
bogatstvo svakog mogueg suparnika.
Malkovi je uivao u izgledima koji su mu se smeili. Budale tvrde da je
novac izvor sveg zla na svetu. Meutim, mudri ljudi znaju bolje; novac je
predstavljao samo polugu, orue koje se moe upotrebiti kako bi se
svetponovo oblikovao po neijoj elji.
Kada ete napasti?, uo je kako pita Brant.
Kirienko pogleda u Dudareva, koji mu kratko klimnu glavom, a zatim
odgovori na pitanje. Operacija UKOV zapoee za manje od pet dana,
ree. Prvi prepadi Specnaz jedinica i vazduni napadi zapoee nekoliko
minuta posle ponoi 24. februara. Nai tenkovi i ostale oklopne jedinice
prei e granicu ubrzo posle toga.
Bez prethodne provokacije?, upita cinino Brant. Oprostite mi,
pukovnie, ali to mi izgleda donekle... neprefinjeno.
 Ivanov se nagnu napred u stolici sa slabanim osmehom lienim humora.
Bie vie nego dovoljno provokacija, herr Brant. Oi mu behu stroge i
hladne. Na primer, specijalna obavetajna sluba snano nagovetava da e
se u Ukrajini moda uskoro dogoditi teroristiki napad ukojem e ivote
izgubiti mnogo Rusa.
Brant hladnokrvno klimnu glavom. Shvatam. To je svakako vrlo zgodno.
A taj teroristiki napad e svakako zahtevati munjevit odgovorvaih oruanih
snaga.
Svakako, sloi se lakonski Ivanov. Ukoliko vlada u Kijevu ne moe da
zatiti na narod od sopstvenih ultranacionalista, onda mi to moramo da
uinimo umesto njih.
Sluajui razgovor, Malkovi frknu kroz nos. Zatim se okrenu prema
Dudarevu. A koji izgovor ete upotrebiti da interveniete u Gruziji i ostalim
zemljama?"
Predsednik Rusije slegnu ramenima. U Gruziji i ostatku bivih
sovjetskih republika odavno postoje znaci rastue politike nestabilnosti.
Iskosi glavu prema milijarderu sa suvoparnim, ironinim osmehom na
usnama. Zahvaljujui, naravno, smrtima civilnog i vojnog rukovodstva, za
koje jezasluna vaa Hidra.
Malkovi klimnu glavom.
Ali, sada se Ivanov naglo ubaci u razgovor. Naalost, gospodine
Malkoviu, najveu pretnju naem uspehu trenutno predstavlja sama Hidra.
ef Trinaeste direkcije hladno pogleda preko stola u Erika Branta. Herr
Brantov neuspeh da eliminie doktora Petrenka pre nego to je ovaj
progovorio predstavlja ozbiljnu greku. Meutim, njegovi ponovljeni
neuspesi da zarobi ili ubije pukovnika Smita i njegove saradnike,
predstavljaju potencijalnu katastrofu. to due Smit vrlja slobodan po
Moskvi, to je vea ansa da e saznati tajnu Hidre. Otvoreno reeno, to je
neto to nesmemo da rizikujemo.
Suta istina, Aleksej, sloi se Dudarev. Predsednik Rusije pokaza na
platno na kojem su se videle oklopljene oruane snage zarivene duboko u
teritoriju Ukrajine, Gruzije i ostalih drava. Uspeh operacije UKOV u
potpunosti zavisi od efekta potpunog iznenaenja. Meutim, ukoliko
Amerikanci saznaju za nau umeanost u smrti koje je izazvalo vae virusno
oruje, bie dovedeno u opasnost sve emu se nadamo i to elimo da
postignemo.
ta tano predlaete da uradimo?, upita ga tiho Malkovi.
Najpre, elim da moja direkcija preuzme potpunu kontrolu nad potragom
za Smitom i amerikom novinarkom, gospoicom Devin, ree mu Ivanov.
Zatim se okrenu prema Brantu. Ali ovog puta elim potpunu saradnju s vae
strane. Nita ne sme da bude skriveno od mene. Nita. Da li je to jasno?
Bivi oficir tazija na trenutak ne ree nita. Vilica mu se stegnu dok se
trudio da obuzda gnev. Potom melodramatino slegnu ramenima, glumei
potpunu ravnodunost. Kako god elite.
Malkovi nije skidao pogled s Viktora Dudareva. Uprkos svojoj
nemilosrdnosti, Ivanov je, ba kao i Brant, bio tek obian sluga. Ruski
predsednik je bio osoba koja je povlaila sve konce. Upitno podie obrvu.
Pa, Viktore, je li to sve?
Dudarev odmahnu glavom. Ne ba, prijatelju moj. Prsti mu zadobovae
tiho po povrini stola. Zabrinjava me ovaj pokuaj amerike obavetajne
slube. Uprkos svom stvarnom uspehu, barem za sada, ini se da Hidra jo
uvek nije u dovoljnoj meri oslepela Vaington. Takoe, brinem se da e
predsednik Kastilja pokazati vie tvrdoglavosti nego mudrosti. Ukoliko se, na
kraju, pokae da je nevoljan da prihvati naa osvajanja, rizik od neeljenog
direktnog sukoba sa Sjedinjenim Amerikim Dravama eksponencijalno
raste. S obzirom na strateke prednosti koje emo imati u Ukrajini i
centralnoj Aziji trebalo bi da na kraju pobedimo, ali bi cena - u vojnicima,
opremi i novcu - mogla da bude prevelika.
Drugi mukarci u prostoriji polako klimnue glavama.
Iz tog razloga, nastavi da govori Dudarev, odluio sam da se postaram
da nam ameriki predsednik vie ne bude pretnja. Zagledao se u Malkovia.
Naloiete vaim ljudima da predaju odgovarajuu varijantu Hidre jednom
od Ivanovljevih kurira to je pre mogue.
Malkovi se iznenaeno ukoi. Ali rizici od ubijanja Kastilje su...
Sasvim prihvatljivi", ree mirno ruski predsednik i baci pogled ka
Ivanovu. Tano?
ef Trinaeste direkcije hladno klimnu glavom. Imamo krticu u Beloj
kui, ree. Uspena upotreba Hidre ne bi trebalo da predstavlja naroit
problem.
Malkoviu krenue ledeni marci niz kimu. Nastae pravi pravcati
pakao ukoliko Amerikanci ikada posumnjaju u to ta smo uinili,
reestegnuto.
Dudarev slegnu ramenima. Neka Amerikanci sumnjaju u ta god poele,
sve dok nita ne mogu da dokau. Nasmei se krto. to me dovodi do
sledeeg razloga moje zabrinutosti. Pod trenutnim okolnostima, dok jedan
ameriki obavetajni agent njuka unaokolo, jeste li razmislili o moguim
opasnostima po vau laboratoriju u kojoj pravite Hidru?
Laboratorija je sasvim bezbedna, odgovori mu Malkovi ravnim
glasom. Amerikanci je nikada nee pronai.
Brant, koji je sedeo pored Malkovia, klimnu glavom u znak slaganja s
njegovim reima.
Dudarev ih obojicu osmotri sa cininim osmehom na usnama. To su
dobre vesti, ree posle nekoliko trenutaka, odugovlaivi taman dovoljno da
im stavi do znanja kako im nimalo ne veruje. Ipak, moda bi za sve nas bilo
bezbednije ukoliko bi doktor Renke i njegov tim naunika bili prebaeni
ovamo - u jedan od naih specijalnih, visoko obezbeenih, kompleksa
Bioaparata, na primer. Zar ne mislite tako?
Malkovi napravi grimasu. Sada je shvatio igru ruskog predsednika.
Potpuna kontrola nad Hidrom i tajnom njenog stvaranja predstavljala je adut
u ovoj kockarskoj igri s visokim ulozima. Jedinstveno virusno oruje koje je
stvorio Vulf Renke uinilo je milijardera srpskog porekla nezamenljivim
saveznikom, ovekom s kojim Viktor Dudarev mora postupati kao sa sebi
ravnim. No, ukoliko bi Malkovi ikada izgubio monopol nad tom
smrtonosnom tehnologijom, ljudi u Kremlju bili bi slobodni da delajukako
god poele. Iz tog razloga, Malkovi je informaciju o Renkeovom mestu
boravka uvao u najveoj tajnosti, naroito od Rusa.
Laboratorija je bezbedna, ponovi ledenim glasom. U to vam se
sveano zaklinjem.
Dudarev polako klimnu glavom. Dobro, voljan sam da prihvatim vau
zakletvu. Potom, njegov blagi, gotovo razdragani izraz lica naglo otvrdnu.
Ali, neto vam mora biti apsolutno jasno, gospodine Malkoviu; buduida
nam ne dozvoljavate da sami zatitimo tajnu vaeg oruja, smatraemovas
lino odgovornim za bilo kakve budue neuspehe. Do poetka operacije
UKOV preostalo je jo svega pet dana. Pet kratkih dana. I sve dok nai
vojnici i borbene letelice na krenu u akciju, Amerikanci ne smeju da saznaju
za postojanje Hidre. U suprotnom, va ivot nee vredeti ni piljivog boba.
Dobro upamtite tu injenicu.
Kasnije, za vreme kratke vonje limuzinom natrag u kancelariju u
Pakovljevoj kui, Malkovi zlovoljno pretrese u mislima pretnju ruskog
predsednika. Dakle, tigar mi je konano pokazao zube i kande, pomisli
neraspoloeno. Zatim se namrti. To je samo predstavljalo razlog vie da se
pobrine da ga to je mogue vre dri za vrat.
Pogleda iskosa u Branta. Visoki plavokosi Nemac sedeo je na seditu
preko puta i zurio kroz prozor.
Hoe li Ivanov uspeti da zarobi ili ubije Amerikance?", upita ga mirno
Malkovi.
Brant prezrivo frknu kroz nos. Sumnjam."
Zato?
Zato to su milicija i obavetajne slube u osnovi nepouzdane, objasni
mu polako Nemac kroz stegnute zube. Uprkos svim nahvaljenim politikim
istkama, u obe slube i dalje je previe oficira koji su korumpiraniili voljni
da prodaju informacije i zatite begunce s dovoljnom koliinom novca, a ima
ih i koji su zaraeni takozvanim reformatorskim idealima. Prevelike su anse
da e Smit ili Devinova pronai zvaninike voljne da im pomognu, ili da
barem okrenu glavu u stranu i puste ih da pobegnu iz Rusije. Ukoliko Ivanov
misli suprotno, onda je najobinija budala.
Malkovi utke razmisli o ogorenoj, cininoj proceni situacije svog
potinjenog. Poto je i njegova glava bila na panju, duboko ga je zabrinulo
Brantovo loe miljenje o ruskoj miliciji i Federalnoj slubi bezbednosti.
Milijarder napreac donese odluku. Onda e nastaviti sopstveni lov na
Smita i Devinovu", ree Brantu. elim da budu pronaeni, i to brzo. Po
mogustvu da ih pronau tvoji ljudi, a ne Rusi.
ta emo s Trinaestom direkcijom?, upita ga Nemac. uli ste Ivanova.
On eli svako pare informacije koje iskopamo. Bie dovoljno teko ui
Amerikancima u trag i bez saplitanja o agente FSB na svakom koraku.
Malkovi klimnu glavom. Razumem. Potom slegnu ramenima.
Daj Rusima dovoljno podataka koje pribavi o tom tipu Smitu da ih
odri srenim. U meuvremenu, nastavi vlastitu potragu to je bre i ire
mogue.
Zarobljavanje dvoje Amerikanaca pred Ivanovljevim nosem bie
izuzetno teko, upozori ga Brant. Ali obeavam da emo moji ljudi i ja
uspeti u tome.
Na plaam te da pokua, herr Brant, ree milijarder ledenim glasom.
Plaam te da uspe. Predlaem ti da upamti razliku.
A ukoliko zarobim Smita i Devinovu ive?, upita ga smireno Nemac,
ignoriui nagovetenu pretnju. A da Ivanov ne sazna za to, hou da kaem.
Kakva su vaa nareenja u tom sluaju?
Iscedi ih kao limun, ree mu brutalno Malkovi. Saznaj za koga rade i
koliko su informacija o Hidri dosad preneli Sjedinjenim Dravama...
A posle toga?
Pobij ih, odbrusi Malkovi. Brzo, ukoliko je tako neophodno. Ali, ako
je to ikako mogue, bolje polako. Pukovnik Smit i gospoica Devinsu mi
napravili mnogo nevolja i nespokoja. eleo bih da veoma mnogo zaale zbog
toga.
 25

MOSKVA

Don Smit je za tili as reagovao na zvuk tihog kucanja po ulaznim

vratima stana. Skoivi na noge s fotelje na kojoj je pokuao da donekle
nadoknadi izgubljen san, zgrabi makarov kalibra 9 milimetara sa stoia za
kafu, a zatim otkoi i repetira pitolj kako bi ubacio metak u cev. Potom se
okrenu drei oruje u obe ake, spreman da zapuca. Udahnu duboko,
smirujui i sebe i nian. Prednji i zadnji nian makarova umirie se na
sredinjem delu ulaznih vrata i ostae tamo.
Sa svojim pitoljem na gotovs, Fiona Devin ue u prostoriju iz spa-vae
sobe, hodajui bosa po pohabanom parketu tiho poput make. Ko je?,
viknu na ruskom jeziku, menjajui tonalitet da bi imitirala starako
podrhtavanje glasa.
Odgovori joj muki glas, priguen tekim drvenim vratima. To sam ja,
Oleg."
Smit se donekle opusti. Prepoznao je Kirovljev glas. Jo bitnije, time to
je izgovorio svoje ime, a ne prezime, Rus im je stavio do znanja da je
situacija bezbedna. Da se kojim sluajem predstavio punim imenom i
prezimenom, upozorio bi ih da je pod prinudom, da ga na nianu dri
moskovska milicija ili bilo ko drugi ko ih moda progoni.
Smit polako spusti makarov i zakoi ga. Fiona uini isto sa svojim
orujem, a zatim poe da otkljua ulazna vrata stana.
Visoki Rus s grudima irokim poput bave brzo ue u stan, nosei u
rukama par tekih putnih torbi. Njegove sede obrve upitno se digoe kada
ugleda pitolje u njihovim rukama. Nervozni ste?, upita. Zatim smrknuto
klimnu glavom. I treba da budete.
ta se deava?
 Kirov spusti putne torbe na pod, prie najbliem prozoru i navue zavese.
Doite i vidite i sami, predloi pokazujui glavom na ulicu ispod.
Smit i Fiona mu se pridruie kraj prozora.
Automobili i kamioni stajali su u dugakoj koloni na mostu iznad
Vodoodvodnog kanala. Milicajci u sivim injelima i iljatim kapama hodali
su u parovima od vozila do vozila, saginjui se kako bi pregledali isprave i
postavili po koje pitanje svakom vozau. Odred vojnika, naoruanih jurinim
pukama i odevenih u snenobela kamuflana odela, uvao je strau na
najblioj raskrsnici.
To su jedinice Ministarstva unutranjih poslova, ree im hladno Kirov.
Sudei po onome to sam video, kontrolno-propusni punktovi su postavljeni
na svim kljunim raskrsnicama i oko svih iole vanijih stanica metroa.
Prokletstvo, promrmlja Smit i baci pogled ka Rusu. ta su naveli kao
zvanian razlog postavljanja blokada?"
Kirov slegnu ramenima. Sudei prema vestima, sve ovo je naprosto deo
rutinskih provera u potrazi za osumnjienim eenskim teroristima. No,
uspeo sam da se dovoljno pribliim jednom punktu i vidim ta koriste
prilikom proeljavanja gomile. Pogleda znaajno u dvoje Amerikanaca.
Milicija ima kopije vaih fotografija iz pasoa.
Fiona uzdahnu. Bilo je to samo pitanje vremena, pretpostavljam."
Da, ree Kirov staloeno. A sada moramo da se suoimo sa
injenicama. Ne smemo vie da odugovlaimo. Potrebna su vam nova
dokumenta - s novim imenima i novim licima."
Smit ga napeto pogleda, podstaknut neim to je ovaj upravo kazao.
Slabana ideja mu se uskomea u glavi, vie nejasan nagovetaj nego
konkretna misao. Meutim, dok su mu se ostali komadii slagalice uklapali
kako treba, ideja poe da dobija sjajan oblik i sadraj, kao kad vetar opet
razgori gotovo ugaen ar.
Oi mu se razrogaie. Imena ree naglo. To je veza koju smo
prevideli. Pitali smo se zbog ega je toliko mnogo ljudi ubijeno kako bismo
bili spreeni da se doepamo tih beleki. Pa, moda nam je odgovor na to
pitanje sve vreme bio pred nosem.
O emu to tano govori, pukovnie?, upita ga mirno Fiona. Na
Olegovom licu videlo se samo nerazumevanje.
Oduevljen svojom novom teorijom, Don ih povede natrag do stoia za
kafu. Imena, ree ponovo, irei po povrini stoia listove iskucanog
papira i njihov nakrabani prevod. Zatim crvenom hemijskom olovkom hitro
zaokrui odreene delove teksta na hartijama. Uverite se i sami. To je ono
to sadre beleke Elene Vedenskaje... imena rtava nastradalih prilikom
prvog izbijanja bolesti. I njihovih porodica. I njihove adrese. Tano? Drugo
dvoje polako klimnue glavama, i dalje oigledno nesigurni na ta ih Smit
navodi.
Gledajte, objasni Smit. Nekako negde mora da postoji nekakva veza
izmeu onih koji su umrli i njihovih porodica. Veza koja bi nam pruila bolje
razumevanje o tome kako ta nova bolest radi i odakle potie.
Fiona se namrti. Ne uviam je, pukovnie. Zatim odmahnu glavom.
Ve si istakao da ne postoji nikakva oigledna veza izmeu tih jadnika -
nikakva prijateljstva, nikakve porodine veze, nita to bi objasnilo zbog
ega su se razboleli i umrli tako groznom smru.
Smit klimnu glavom. To je istina. Elena Vedenskaja, Valentin Petrenko i
ostali ruski naunici koji su prouavali prvo izbijanje bolesti nisu uspeli da
uspostave bilo kakvu vezu izmeu te prve etiri rtve. Zatim ponovo prstom
kucnu po belekama. Ali, ta ukoliko je veza izmeu njih neto beskrajno
suptilnije, moda zajedniki genetski materijal ili neka druga biohemijska
karakteristika - nekakva slabost ili odranije postojee zdravstveno stanje koje
ih je uinilo naroito ranjivim za tu novu bolest?
Veruje li zaista da je mogue otkriti takvu zajedniku karakteristiku?,
upita ga Kirov. ak i sada?
Smit ponovo klimnu glavom. Da, verujem. Pogleda u oi drugog
mukarca. Ali, to nee biti nimalo lako. Najpre, moraemo da smislimo
nain kako da intervjuiemo porodice rtava. Ukoliko nam poe za rukom da
ih ubedimo da nam dozvole da uzmemo uzorke krvi, tkiva i DNK, nizom
laboratorijskih testova trebalo bi odrediti da li postoje poklapanja meu
rtvama.
A ti nekako namerava sve to da uradi dok se gospoica Devin i ti
nalazite na spisku najtraenijih osoba Kremlja?, prokomentarisa suvo Kirov.
Aha, to bi otprilike bilo to. Smit se usiljeno nasmejao. Kako bee ona
stara izreka? Neto kao ukoliko ne ume da primi alu na vlastiti raun,
nije trebalo da ide u vojsku? E, svi smo se potpisali na isprekidanu liniju,
tako da pretpostavljam da je konano kucnuo as da ponemo da zaraujemo
svoje plate.

BERLIN

Smeten oko ume i nekoliko malih, ali prelepih jezera, rejon Grinevald je
predstavljao jedno od najelitnijih i najskupljih predgraa Berlina. Starije kue
bile su postavljene prilino daleko jedna od druge, okruene besprekorno
ureenim dvoritima, visokim kamenim zidovima, ivom ogradom i
umarcima.
Neveliki kamionet crveno-bele boje nemake telefonske kompanije Doje
telekom stajao je parkiran na ulici Hagentrase, jednoj od irih avenija rejona
Grinevald. Bilo je kasno popodne, a zubato zimsko sunce, ve nisko na
obzorju horizonta, bacalo je dugake crne senke po kolovozu. Temperatura
vazduha bila je veoma niska, a napolju jedva da se ko mogao videti.
Debeljukasti doger, sav ko da je umotan u ritam muzike koja je odjekivala
kroz slualice na njegovoj glavi, dahtao je preko puta ulice ispred kamioneta
i nastavio da tri, tvrd u nameri da zavri vebanje koje mu je prepisao lekar.
Uskoro nestade s vidika u mrklom mraku meu drveem. Stariji brani par u
kasnoj popodnevnoj etnji proe pored kamioneta vukui za sobom na
povocu nesrenog, promrzlog terijera. Oni takoe skrenue za ugao i nestae
sa vidika.
U kabini kamioneta, Rendi Rasel je sedela pogrbljena za volanom. Nosila
je tanke kone rukavice, obian crni bejzbol kaket da bi sakrila kratko
podianu plavu kosu i jednolian, sivi radni kombinezon, koji je skrivao
njenu vitku figuru. Nestrpljivo baci pogled na runi asovnik. Koliko e jo
morati da eka?
Jedan kraj punih usana izvi joj se navie u suvoparnom osmehu kada
spusti pogled na kone rukavice. Ukoliko bude morala jo dugo da sedi ovde
zaludna, moda e pasti u iskuenje da grize kou samo da bi se dokopala
noktiju.
Posluga je krenula, zau se iznenada mladi enski glas u slualicama na
njenoj glavi. Izgleda da su konano zavrili posao i krenuli kui.
Rendi se uspravi u seditu, posmatrajui kako stari i izubijani audi
polako izlazi s prilaznog puta nedaleko ispred nje. Par ilegalnih slovakih
imigranata, kojima je Ulrih Kesler plaao da mu iste kuu, kuvaju i
odravaju dvorite, vraao se u svoj buvama zagaeni stan na suprotnom
kraju Berlina. Audi skrenu levo na ulicu Hagentrase i proveze se mimo
kamioneta. Rendi pogledom isprati u retrovizoru top-svetla automobila, sve
dok nisu nestala sa vidika.
ta je s naim ovekom, Keslerom?, ree tiho u mikrofon prikaen na
okovratnik radnog odela.
I dalje je u kancelariji", ree drugi glas, ovog puta muki i mnogo stariji.
Pripadao je oficiru Centralne obavetajne agencije iji je zadatak bio da
motri na zgradu Bundekriminalamta u kojoj je radio Kesler. Ali se
definitivno nalazi na spisku pozvanih na veliku zabavu koju kancelar
prireuje veeras u Dravnoj biblioteci. Sudei prema naem dosijeu, Kesler
je pravi ampion u dupeuvlakatvu. Nee propustiti priliku da se umea
meu najvanije face nemake politike scene, to znai da bi trebalo da
ima slobodan ulaz u kuu.
Krenula sam, ree mirno Rendi. Poto je napokon imala slobodu da
dela, ivci su joj bili kudikamo smireniji. Sada idem ka posedu.
Bez imalo oklevanja, Raselova ubaci menja kamioneta u brzinu i skrenu
na prilazni put, koji je vijugao kroz visoko drvee oko Keslerove vile. Sama
graevina, podignuta poetkom 20. veka, predstavljala je repliku engleske
seoske vile iz edvardijanskog doba, poev od blistavo belih zidova obraslih
brljenom, pa sve do iroke bele verande koja se prostirala itavom duinom
sprata.
Rendi prie uz bonu stranu kue i parkira kamionet pored prostrane
garae, koja mora da je nekada sluila kao tala i garaa za koije. Izie iz
kamioneta i nekoliko trenutaka ostade ukopana u mestu, pomno posmatrajui
i oslukujui. Nita se nije mrdalo ni unutar kue ni napolju meu drveem.
Rendi brzo navue pancirni prsluk u bojama SAS preko sivog radnog
kombinezona. U depovima i vreicama prsluka s patent-zatvaraima nosila
je zbirku malih alatki i elektronske opreme umesto uobiajenog asortimana
oruja i rezervne municije. Kad je zavrila, obila je kuu i zaputila se pravo
ka prednjim ulaznim vratima. Bio je to je jedini ulaz u kuu za koji je bila
sigurna da nije obezbeen zasunom ili rezom.
Stala je i unula kako bi nakratko pregledala bravu, a zatim iz jednog
depa izvadila odgovarajui niz kalauza. Uvue jedan kalauz u siuni otvor
brave i stade. Pred vratima sam, Karla, promrmlja u radio-predajnik,
obraajui se svojoj podrci. Kada ti dam signal, elim da ujem
odbrojavanje unazad od trideset sekundi. Jasno?
Jasno, odgovori joj mlaa ena. toperica od trideset sekundi je
spremna.
Jesi li tu, Majk?, upita Rendi, ovog puta obrativi se strunjaku za
elektroniku dodeljenom njenom timu.
U pripravnosti sam, Rendi, odgovori joj mirno tehniar.
Dobro. Raselova se na brzinu osvrnu preko ramena. Sad da neko proe
ulicom moe komotno da je vidi - istina, samo ako paljivo pogleda u njenom
pravcu. to predstavlja razlog vie da prestane da trai vreme, ree strogo
sama sebi. Zatim udahnu duboko, oseti kako joj sve, ist kiseonik puni
plua a potom izdahnu. Ajd sad.
Koristei obe ruke, neno uvue kalauz u mehanizam brave. Posle
nekoliko sekundi paljivog prkanja osetila je kako se mehanizam otvara.
Zadovoljno je odahnula, izvukla kalauz i vratila ga u dep prsluka, a zatim se
uspravila. Dobro me sluajte, ljudi, ree tiho. Moj prisilni ulazak u kuu
poinje... sad!
Bez daljeg oklevanja, otvorila je ulazna vrata, uetala u Keslerov dom i
smesta zatvorila vrata za sobom. Nalazila se u irokom predvorju,
osvetljenom velikim lusterom, koji je visio s tavanice. Na obe strane
predvorja bila su bona vrata, koja su vodila u ostale prostorije - sobu za
prijem s leve i najverovatnije dnevnu sobu s desne strane. iroko, zavojito
stepenite vodilo je na sprat.
Trideset sekundi, zau se glas mlade ene u njenim slualicama i poe
da jasno i postojano izgovara brojeve koji su se pojavljivali na njenoj
digitalnoj toperici.
Rendi urno prelete pogledom preko hodnika, traei kontrolnu tablu
protivprovalnog alarmnog sistema. Eno je! Spazila je malu plastinu kutiju
sive boje privrenu na zid u visini oiju, desno od ulaznih vrata. Majuno
crveno svetlo je treperelo iznad tastature od deset brojeva, oznaavajui da
se alarm aktivirao im je Rendi kroila kroz ulazna vrata. Zakiljila je. U
najboljem sluaju, imala je trideset sekundi na raspolaganju - alarm je
omoguavao vlasniku kue dovoljno vremena da na maloj tastaturi ukuca
bezbednosnu ifru. Posle tog perioda, alarm se aktivira i smesta uzbunjuje
najbliu jedinicu berlinske policije o provali u toku.
Rendi za tili as otvori drugi dep s patent-zatvaraem i izvadi mali
elektrini rafciger. Od brzog pritiska na dugme sa strane naprava zazuja i
oive, vrtei se brzo u smeru suprotnom od kazaljke na satu, da bi odrafila
prvi od dva zavrtnja koji su drali poklopac plastine kutije zatvorenim.
Dvadeset pet sekundi."
Spremno je doekala prvi raf na dlan. Rendi zatim premesti rafciger na
sledei zavrtanj, koji se lako i brzo odvrnu. Potom skinu plastini poklopac i
zakilji kroz klupka isprepletenih raznobojnih ica povezanih sa strujnim
kolom, pogledom traei siunu oznaku koja bi identifikovala tip
protivprovalnog sistema.
Dvadeset sekundi.
Rendi oseti kako joj se usta sue. Gde li je ta prokleta identifikaciona
ploica? Ponestajalo joj je vremena. Konano opazi malenu ploicu s
tekstom nalepljenu na zadnjem zidu kontrolne kutije. Majk! Sistem je
TURING 3000.
Primljeno, Rendi, ree joj tehniar Centralne obavetajne agencije.
Upotrebi karticu broj pet. Otkai zeleni kabl i utakni ga u novu karticu na
poloaju jedan. Onda uini isto sa crnim kablom na poloaju dva. Jesi li me
razumela?
Razumela sam, potvrdi Rendi, vadei specijalnu, ranije konfigurisanu
sistemsku karticu iz depa na prsluku.
Deset sekundi.
Rendi je munjevitom brzinom sledila tehniareva uputstva, prebacujui
kablove sa stare kontrolne ploe na novu, koju je donela sa sobom. Srce joj
je tuklo kao ludo, a puls joj je tutnjao u uima. Prestravljeni glasi u njenoj
glavi poe da jadikuje kako ne radi dovoljno brzo, da e se alarm aktivirati
bez obzira na to ta bude uradila. Trudila se iz petnih ila da ga ignorie,
usredsredivi se radije na zadatak pred sobom.
Pet sekundi. etiri. Tri...
Drugi kabl ulete u karticu u njenoj aci. Nove komande smesta potekoe
iz kartice u kontrolnu kutiju protivalarmnog sistema, oponaajui uputstva
koja bi poslala Keslerova bezbednosna kompanija da resetuje sistem posle
lane uzbune. Crveno svetlo se istog trena promeni u zeleno.
 Rendi odahnu s olakanjem. Poto zavri posao u kui, moi e da
jednostavno preokrene itav proces, zameni tablu i izae kroz ulazna vrata, a
da pri tome ne ostavi nikakav oigledan dokaz da je prkano po protiv-
provalnim sistemu.
Uspela sam, izvesti tiho. Zapoinjem pretragu kue.
Kreui se samouvereno, Rendi zapoe detaljnu pretragu Keslerovog
doma. Poela je od prostorija u prizemlju, a nastavila s pretraivanjem soba
na spratu. Jedna stvar joj je smesta zapala za oi. Ulrih Kesler je bio
sakuplja umetnikih dela, ozbiljan kolekcionar s nepogreivim ukusom za
ekstremno skupocena originalna dela moderne umetnosti. Osim ukoliko se
nije varala, Kesler je posedovao originalne slike Dibenkorna, Kandinskog,
Klea, Poloka, Mondrijana, Pikasa i nekolicine drugih uvenih slikara 20.
stolea, okaene na istaknutim mestima po zidovima raznih prostorija.
Zastala je pored svake i fotografisala je digitalnim foto-aparatom. Nije
loe za jednog dravnog slubenika, herr Kesler, promrmlja Rendi
fotografiui sliku koja je umnogome liila na originalno delo De Kuninga.
Premda je bilo teko precizno odrediti vrednost ovih platna. bila je voljna da
se opkladi da sve uture vrede dobrano preko deset miliona dolara. Nije bilo
nikakvo udo to je Ulrih Kesler bio nadaleko poznat po svojoj nevoljnosti
da poziva kui kolege sa posla.
Rendi zgaeno zavrte glavom. Po svemu sudei, zvaninik
Bundeskriminalamta je bio izuzetno dobro plaen za svoju ulogu u zatiti
profesora Vulfa Renkea. Pomno istraivanje fotografija koje je Rendi pravila
za strunjake za umetnika dela Centralne obavetajne agencije trebalo bi da
prui jasniji uvid u finansije Ulriha Keslera. A zbog tih detalja, znala je,
Kesler e biti veoma, veoma nesrean - kada budu izneti na videlo javnosti.
Vrativi foto-aparat natrag u dep prsluka, Rendi nastavi dalje, pretraivi
oprezno najpre Nemevu spavau sobu, a zatim je prola kroz vrata koja su
vodila u prostoriju za koju se inilo da mu je radna soba. Bila je smetena u
zadnjem delu kue, prostrana, raskono ureena prostorija s prozorima kroz
koje se pruao pogled preko kronji okolnog drvea ka bletavim svetlima
centra Berlina.
Jo s vrata Rendi pogledom brzo pregleda sobu, primetivi raunar i
telefon na izrezbarenom starinskom stolu, zidove prekrivene policama s
knjigama i jo jednu skupocenu sliku - iza koje bi mogao da bude skriven
mali sef, podozrevala je. Oduprla se porivu da pone da pretura po fiokama
radnog stola ili da pokua da obije sef.
Zvaninik BKA jeste bio korumpiran, ali nije bio idiot. Teko da bi
pronala bilo kakav skriveni dokument prigodno naslovljen moj tajni ivot i
Vulf Renke. Takoe, bila je uverena u to da je Kesler postavio razne
skrivene ureaje i vrlo mogue dodatne elektronske alarme kako bi zatitio
svoju najdragoceniju informaciju. Remeenje tih mera predostronosti bi ga
za tren oka podstakao na oprez.
Zato je poela da otvara raznorazne depove i vreice svog prsluka i da
vadi itav asortiman minijaturnih ureaja za prislukivanje. Nasmei se
hladno. Sumnjiav ili ne, Kesler e ubrzo otkriti da postoje i drugi naini da
se saznaju njegove najskrivenije tajne.
 26

MOSKVA

Bio je veernji saobraajni pic i stotine Moskovljana, izmodenih posle

napornog radnog dana, tiskale su se na strmim pokretnim stepenicama koje su
vodile sa stanice podzemne eleznice Smolenskaje. Troje ljudi, visoki
mukarac snanog izgleda u poznim pedesetim i njegovi ostareli roditelji, bili
su u gomili. ovek je preko ramena nosio teku vreu od grubog sukna, a na
licu je imao napaen izraz. Strpljivo je uz pokretne stepenice vodio staru
majku, koja se jedva drala na nogama, i takoe vremenog oca.
Skoro smo sili, majice, ree joj neno. Ostalo nam je jo samo
malo. Osvrnu se preko ramena prema ocu. Hajde, tata. Nemoj da
zaostaje.
Na vrhu eskalatora, povea gomila sve nezadovoljnijih putnika tiskala se
uz ograde koje su vodile na ulicu, nestrpljivo ekajui na priliku da provuku
svoje magnetne kartice kroz maine i napuste stanicu. Meutim, najvei broj
itaa kartica bio je iskljuen, to je bulumentu putnika nateralo da se u
dugakim redovima sliva kroz tri male rampe koje su jo uvek bile u
funkciji. Ozlojeeno i razdraeno mrmljanje se poput talasa proirilo kroz
gungulu kad su ljudi videli ta je razlog za ovo usporavanje. Odredi
milicajaca u sivim kaputima stajali su na svakom ulazu i izlazu i paljivo
proveravali lica svih osoba koje su ulazile i izlazile sa stanice Smolenskaje.
S vremena na vreme, odvukli bi dvoje-troje ljudi u stranu zarad podrobnijeg
ispitivanja - esto, ali ne uvek, mrave tamnokose mukarce ili vitke i
privlane crnokose ene.
Poto je lino nadgledao temeljno pregledanje isprava paru dovedenom
pred njega, porunik policije Grigorij Pronin dobaci nazad tim dvoma
zabrinutim putncima magnetne kartice i mahnu im rukom da prou. U redu,
zarea. Sve je u redu. A sad se gubite odavde!
Porunik se namrtio. On i njegova jedinica su ve satima uestvovali u
ovoj smenoj potrazi, zaglavljeni na besmislenoj straarskoj dunosti po
nareenjima iz Kremlja. Nikakvi eenski teroristi nikada nisu izgledali ko
ono dvoje na fotografijama to su mu pokazali. U meuvremenu, pomisli
ogoreno Pronin, mora da se pravi kriminalci u Moskvi provode kao nikad u
ivotu - mogu da depare, otimaju i kradu automobile koliko im crna srca
itu.
Razdraeno se okrenuo kad se iznenada prolomi glasno proklinjanje i
psovanje s druge strane barijere. Ljudi su se laktali i gurkali jedni druge
nedaleko od maine za itanje magnetnih kartica. Pronin se namrti. ta se
tamo deava, kog avola? Oficir milicije prie blie, gnevno sputajui aku
na futrolu sa orujem.
Gomila s druge strane barijere vide ga kako dolazi i naglo se utia.
Veina okupljenih ustuknu korak-dva, a troje ljudi ostadoe pored maine -
visoki mukarac prosede kose, veoma stara bucmasta ena, koju je on neno
pokuavao da sprovede kroz uzanu rampu, i starac s dugim zulufima i
prljavosedom kosom koji je, teko oslonjen o tap za hodanje i ve s druge
strane ograde, slabanim pokretima ruke pokazivao eni kako da proe. Dve
medalje na njegovom trokavom kaputu pokazivale su da je veteran velikog
patriotskog rata protiv faizma.
U emu je ovde problem?, upita natmureno Pronin.
Posredi je moja majka, gospodine, izvinjavao se prosedi ovek. Ima
problema sa svojom karticom. Ne moe da je ubaci u mainu na pravi nain.
Zatim se okrenu prema starici. Vidi li ta si uradila, majice? Dola je
milicija da vidi u emu je problem.
Pusti sad to, ree osorno Pronin. Posegnu rukom preko barijere, ugrabi
magnetsku karticu iz drhtave ruke starice i lino je ubaci u mainu. Rampa se
pomeri u stranu, dozvoljavajui joj da proe. Sin ju je u stopu pratio. Gotovo
istog trena, nesnosan smrad zapahnu porunikove nozdrve, rezak i kiselkast
zadah od koga je dobio poriv da se ispovraa.
Milicajac naglo ustuknu, zaprepaen nesnosnim smradom. Gospode
boe, promrmlja okirano. ta to bazdi?
Sredoveni ovek tuno slegnu ramenima. Plaim se da je to njena
beika, priznade. Ovih dana nema ba mnogo kontrole nad njom.
Nagovaram je da ee menja pelene, ali ona je veoma tvrdoglava, znate -
kao da je malo dete, znate.
Pronin zgaeno mahnu rukom trojki da proe kroz kordon policajaca. Eto
ti ta je starost, pomisli turobno. Potom se okrenu i nastavi da pregleda
gomilu, ve zaboravivi na depresivni incident.

***

Poto su bezbedno izali sa stanice metroa, starica se bolno odgega do

oblinje klupe i sede. Dvojica mukaraca su je sledila.
Kunem ti se bogom, Oleg, mrmljala je svadljivo Fiona Devin visokom
mukarcu koji je glumio njenog sina. Izbljuvau se po sebi ako se ne reim
ove smrdljive odee i prokletih uloaka... i to smesta!
ao mi je, ree pokajniki Kirov. Ali, to je bilo neophodno." Jedna
bunasta obrva mu se podie - pomalo se i zabavljao. S druge strane, draga,
mora priznati da bi malice povrake bilo fin dodatak autentinosti tvoje
maske.
Pognut nad tapom za hodanje, Smit je jedva obuzdao napad smeha. Od
lepka koji mu je drao vetake zulufe na licu i perike na glavi jezivo ga je
svrbelo, ali makar su mu iznoeni kaput i pantalone bili zaprljani samo
mainskim uljem i obinom blatom. Fiona je bila uvijena u slojeve sunera
da bi izgledala debelo, a zatim obuena u strahovito trokavu odeu, i
proivljavala je paklene muke.
Smit opazi kako ih drugi prolaznici zaobilaze u irokom luku, prosto
beei od njih nabranih noseva i zgaenih pogleda. ak i na otvorenom,
zadah koji se irio oko njih troje tipao je za oi. Klimnu glavom. Ove
maske, ma koliko neugodne i poniavajue bile, pokazale su se kao izuzetno
efikasne.
Hajde, Fiona, pouri je Kirov. Skoro smo stigli. Ostalo nam je da
preemo jo samo stotinak metara, niz onu tamo sporednu uliicu."
I dalje gunajui sebi u bradu, Fiona se natera da ustane na noge, muno
utrpane u za broj manje izme, i poe da vue stopala u pravcu koji je Kirov
pokazao. Zajedno su epali i hramali na istok ulicom Arbat, pa skrenue u
jednu ulicu oivienu malim radnjama, u kojima su se prodavale knjige, nova i
polovna odea, parfemi i antikviteti.
 Rus ih strpljivo odvede do uzanih vrata na polovini uliice. U izlogu,
pored ulazih vrata, stajao je slabo osvetljen asortiman prastarih samovara,
lutaka babuki, lakiranih kutija i inija, kristala, porcelana iz sovjetske epohe
i starih lampi. Iznad izloga je izbledelim zlatnim slovima bilo napisano:
ANTIKVAR-AVIABARI.
Unutranjost minijaturne prodavnice bila je u jo veem dumbusu,
prepuna predmeta nagomilanih na pranjavim policama i alterima bez
ikakvog oiglednog reda. Bilo je tu replika uvenih ikona, kopi za opasae
Crvene armije, lemova ije su postave bile prepune buva, pozlaenih
svenjaka, naprslih kompleta porcelanskih oljica za aj i uokvirenih i
izbledelih sovjetskih propagandnih postera.
Kada su uli u prodavnicu, vlasnik, kabasti i nezgrapni mukarac s
vencem retke kovrdave prosede kose oko elavog temena, podie pogled s
delia polupane oljice za aj, koju je lepio. Tamne oi mu zablistae kada
ugleda Kirova, a onda nezgrapno obie oko pulta da bi ih pozdravio.
Oleg!, zagrmeo je baritonom u kojem se nazirao traak gruzijskog
naglaska. Pretpostavljam da su ovo tvoji prijatelji o kojima si mi govorio
preko telefona?
Kirov mirno klimnu glavom. Jesu. Zatim se okrenu prema Fioni i Smitu.
A ovaj predebeli zlikovac je Lado Javili, samoproklamovani uzrok propasti
moskovskih legalnih trgovaca antikvitetima.
To to general kae je veoma istinito, prizna Javili trpeljivo slegnuvi
ramenima. A onda se nasmei celim licem, otkrivi dva niza zuba poutelih
od duvana. Ali, i ja moram da zaradim za koricu hleba, ba kao i oni, zar
ne? I oni i ja prosperiramo, svako na svoj nain.
Tako sam uo, sloi se Kirov.
Nego, hajde da preemo na posao, ree izraajno Javili. Ne brini,
Oleg. Mislim da ete ti i tvoji prijatelji biti veoma zadovoljni kvalitetom
moje usluge.
Hoemo li?, upita paljivo Fiona, posmatrajui rusvaj oko njih s jedva
prikrivenim prezirom.
Javili se zakikota. Ah, babuka, plaim se da si pogreno razumela
prirodu mog poslovanja. Nemarno mahnu rukom pokazujui triarije i
starudije ratrkane po prodavnici. Ovi predmeti su ovde uglavnom zarad
zamazivanja oiju. Tu su samo iz hobija, da odvrate panju radoznalih
policajaca ili povremenih ljubopitljivih poreskih inspektora. Hodite!
Pokazau vam moju istinsku strast!
S tim reima debeli Gruzijac se okrete za 180 stepeni i povede ih kroz
vrata u zadnjem delu prostorije. S druge strane nalazila se ostava zakrena
istim gomilama meavine pravih antikviteta i beskorisnog ubreta. Strmo
stepenite u udaljenom kraju prostorije vodilo je u podrum. A dole su bila
samo jedna zakljuana metalna vrata.
Javili otkljua vrata i otvori ih sprektakularnim, irokim potezom ruke.
Uverite se i sami, ree teatralno. Pred sobom vidite moj studio, mali hram
moje umetnosti.
Smit i Fiona se zaueno zabuljie u prizor pred sobom. Nalazili su se u
prostranoj, dobro osvetljenoj sobi ispunjenoj skupocenom fotografskom
opremom, kompjuterma, razliitim vrstama laserskih tampaa i fotokopir-
maina, mainama za graviranje i bezbrojnim policama na kojima su se
nalazile naizgled sve mogue vrste hartije, mastila i hemikalija za izradu
falsifikovanih dokumenata. itava jedna strana prostorije bila je opremljena
kao fotografski studio, sa sve razliitim pozadinama, paravanom i
umivaonikom sa sapunom, amponima i pekirima.
Uz nov irok osmehom, Gruzijac se pljesnu po prsima. Govorei sa
svom dunom skromnou, naravno, ja, Lado Javili, najbolji sam u svojoj
izabranoj profesiji - svakako u Moskvi, a moda ak i u vaskolikoj Rusiji.
General je svestan te injenice, zbog ega vas je i doveo meni.
Ti si svakako nadaren falsifikator, sloio se Kirov, a zatim je dobacio
pogled Fioni i Smitu. U stara vremena, KGB je drao monopol nad
Javilijevim prilino jedinstvenim uslugama. Ali, poto je razgranao posao u
privatnom sektoru, Lado se pokazao kao veoma uspean preduzima.
Gruzijac klimnu glavom bez mnogo uzbuenja. Zaista posedujem irok
spektar klijenata, priznao je. Ljudi koji bi eleli da ostave alosnu prolost
iza sebe iz bilo kojih razloga nauili su da se oslanjaju na mene kao
ispomo.
Ukljuujui i lanove mafije?, upita Fiona. Lice joj je bilo bezizraajno,
ali Smit zau gnev u njenom glasu. Fiona nije gajila nimalo simpatija za
osobe koje pomagau lanovima moskovskog podzemlja.
Javili slegnu ramenima. Ko zna? Moda je zbilja tako. Ali, ja nikada ne
postavljam nezgodna pitanja osobama koje me plaaju." Nasmei se suvo.
Mislim da bi trebalo da budete zahvalni zbog toga, zar ne?
Fiona pogleda u Kirova. Koliko moemo da verujemo ovom oveku?,
upita ga otvoreno.
Rus se hladno nasmeio. Poprilino, zapravo. Pre svega, zato to njegovi
prihodi za ivot u potpunosti zavise od apsolutne diskrecije. A zatim i zbog
toga to mu je veoma stalo do koe na leima. Okrete se Javiliju. Zna li
ta e se desiti ukoliko vesti o poslu koji e odraditi za moje prijatelje
procure?
Po prvi put, inilo se da je Gruzijac sklon bombastinom izraavanju
ostao bez rei. Njegovo mesnato lice preblede. Ubie me, Oleg.
I hou, Lado, ree mu mirno Kirov. Ili, ukoliko ja ne mogu da te
ubijen, ima ko e to uraditi u moje ime. U svakom sluaju, tvoja smrt nee
biti brza. Razume li?
Javili nervozno liznu usne, a potom ustro zaklima glavom. Da,
razumem."
Zadovoljan odgovorom, Kirov spusti vreu od grubog sukna koju je nosio
o ramenu na oblinji astal i poe da vadi njen sadraj. U roku od svega
nekoliko trenutaka, povrina stola bila je prekrivena cipelama i istom,
modernom odeom, ija je veliina odgovarala Amerikancima; zatim,
perikama razliitih boja, lanim brkovima i bradama, farbama za kosu i
svakojakom opremom koja e im pomoi da izmene lini opis na tuta i tma
naina.
Jo uvek eli sva ona dokumenta o kojima smo razgovarali ranije?,
upita Javili kiljeu u sve veu gomilu lepe odee i opreme.
Kirov klimnu glavom. Mojim prijateljima e biti potrebni novi strani
pasoi... vedski, rekao bih. Takoe, fotokopije odgovarajuih poslovnih viza
i imigracionih papira - oni izdati u Sankt Peterburgu bi verovatno bili najbolji.
Plus, bie im potrebna papirologija koja potvruje njihovo zaposlenje u
Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Takoe e eleti lokalne isprave kao
odstupnicu, dokumenta s dobrim, solidnim ruskim imenima na sebi. Hoe li ti
ita od toga predstavljati problem?
Gruzijac uurbano odmahnu glavom, povrativi malopreanje dranje.
Nikakav, obea.
Koliko e ti vremena biti potrebno?
Javili slegnu ramenima. Tri sata. Moda etiri.
 A cena?, upita Kirov.
Milion rubalja, ree ravnoduno Gruzijac. U keu.
Smit tiho zviznu kroz zube. Po sadanjem kursu to je bilo vie od 30.000
amerikih dolara. Ipak, to je verovatno bila potena cena za brze i prvoklasne
falsifikovane isprave, koje e im biti potrebne ukoliko ih milicija zaustavi na
nekom kontrolno-propusnom punktu.
Kirov slegnu ramenima. Dobro. Polovinu svote dobija odmah. Izvadi
podebeli sveanj ruskih novanica iz vree od grubog sukna i prui ih
Javiliju. A drugu polovinu kasnije, poto zavri posao na zadovoljstvo
mojih prijatelja.
Dok je najednom znatno bogatiji gruzijski falsifikator nosio novac gore
kako bi ga stavio u sef, Kirov se tiho obrati Fioni i Smitu. Pridruite mi se
kad Javili zavri posao. Ostatak novca je u vrei, ree. ekau vas u baru
hotela Beograd, s ove strane Borodinskog mosta. Zatim im se nasmejao.
Uz malo sree, naravno, neu vas prepoznati.
Ne ostaje ovde s nama?, upita ga iznenaeno Fiona.
Kirov sa aljenjem odmahnu glavom. Moram da stignem na zakazani
sastanak", objasni tiho. Privatni sastanak s jo jednim starim prijateljem. Taj
ovek moda zna neke odgovore koji su nam potrebni.
Starim prijateljem u uniformi?, pretpostavi Smit.
Moda s vremena na vreme, Done, ree mu Rus. Mada visoki oficiri
Federalne slube bezbednosti vie vole da u jednostavnim poslovnim odelima
idu na drutvena okupljanja.
 27

Bilo je dobrano prolo deset sati uvee kada su Don Smit i Fiona Devin
uli u bar u hotelu Beograd, ali je mesto i dalje bilo dupke puno. Mukarci i
ene u poslovnim odelima, uglavnom Rusi, premda je izvestan broj stranaca
bio ratrkan u gomili, zauzimali su najvei deo separea i stolova ili su se
tiskali i stajali za ankom. U pozadini je svirao tihi dez, ali je amor glasnih
razgovora gotovo skroz uguio muziku. Mada je Beograd bio veliki hotel,
sav ko kutija, bez mnogo arhitektonskog arma, zgodna lokacija, nedaleko od
metroa i Arbata, i pristojne cene bili su zasluni za injenicu da je hotel bio
pun gostiju ak i usred zime.
Oleg Kirov je sedeo usamljen u oku bune prostorije i utke puio
cigaretu. Na stolu ispred njega stajale su dve aice i poluprazna flaa votke.
Na licu je imao zamiljen izraz.
Smit i Fion se zajedno probie kroz guvu. Moemo li da vam se
pridruimo?, upita ga Don na ruskom jeziku s tekim naglaskom.
Kirov podie pogled i klimnu glavom u znak dobrodolice. Naravno.
Bie mi zadovoljstvo." Ustade i privue stolicu Fioni, a zatim dade signal
rukom konobarici da donese dve nove ae. Smem li da vas upitam kako se
zovete? Ili e se to smatrati neuljudnim posle ovako kratkog poznanstva?
Ni najmanje", odgovori blago Smit. Sede na stolicu i gurnu Kirovu preko
stola svoj novi vedski paso. Javili je opravdao samohvalu i odradio
izvanredan posao. Falsifikovani paso je izgledao kao da ga je Smit nosao
godinama. Bio je ispeatiran ulaznim i izlaznim tambiljima carina nekoliko
razliitih zemalja. Ja sam doktor Kale Stran, epidemiolog zaposlen u
Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
A ja se zovem Berit Linkvist", ree Fiona s vragolastim osmehom.
Lina asistentkinja doktora Strana.
Kirov upitno podie obrvu. S naglaskom na lina?
 Fiona mu zapreti prstom. Nisu svi veani opsednuti seksom, gos-
podine Kirov. Moja veza sa doktorom Stranom je iskljuivo poslovne
prirode.
Izvinjavam se, gospoice Linkvist, odgovori Rus s osmehom. Sedeo je
utke neko vreme i prouavao njihove izmenjene izglede. Potom zadovoljno
klimnu glavom. Dobro odraen posao. Trebalo bi da poslui svrsi.
Nadajmo se, ree Smit. S mukom se suzdravao da ne poee obrve.
Perika plavih vlasi prekrivala mu je tamnu kosu, ali morao je da izbeli obrve
kako bi odgovarale boji perike - i sada su ga svrbele kao lude. Par umetaka u
obrazima mu je proirio lice, a postava oko njegovog struka naizgled je
dodala desetak kilograma njegovoj stvarnoj teini. Naoare s debelim crnim
okvirom i obinim staklima trebalo bi da odvuku panju sa njegovih plavih
oiju. Nita od toga nije bilo preterano udobno ali, sve zajedno, niz promena
izmenio mu je izgled u dovoljnoj meri da mu omogue pristojnu ansu da
proe kroz kontrolne punktove, a da ga policija ne prepozna.
Fiona Devin je pretrpela slian preobraaj. Kosu, koja joj je padala na
ramena, skratila je i ofarbala u tamnocrvenu boju. Potpetice su dodale dvatri
centimetra njenoj visini, dok je nov ve suptilno promenio njen stas, ali ipak
u dovoljno meri da izgleda kao potpuno druga ena.
Don je utao dok je kelnerica stavljala upotrebljene ae na posluavnik
i zamenjivala ih novim. Potom upita: Da li ti je tvoj prijatelj iz FSB preneo
ikakve informacije dovoljno vredne da ih podeli s nama?
Jeste, odgovori teko Kirov. U oima mu se videla zabrinutost. Prvo,
potvrdio je da je lov na vas otvoren po nareenjima s najviih nivoa Kremlja.
Milicija i jedinice Ministarstva unutranjih poslova su dobili uputstva da
podnose izvetaje direktno Alekseju Ivanovu.
Ivanovu?, ponovi Fiona mrtei se. To nije dobro.
Smit se nagnu napred. Ko je tano taj lik Ivanov?
ef Trinaeste direkcije ruske Federalne slube bezbednosti, ree mu
Kirov. On prima nareenja lino od predsednika Dudareva i ni od koga
drugog. Iz kojekakvih praktinih razloga, njegovo odeljenje operie nezavisno
od regularne komandne strukture FSB. Pria se da njegovi ljudi potpuno
nekanjeno kre zakon i na ustav. A ja verujem u te glasine. Fiona klimnu
glavom. ovek je bezobziran i potpuno amoralan. Ali je takoe i ekstremno
sposoban. Lice joj se smrai. Zbog toga me kopka kako smo uopte uspeli
da preivimo drugu zasedu. Zato su ubili Vedenskaju nasred ulice, a zatim
pokuali da nas kidnapuju kolima lane Hitne pomoi? Zato jednostavno
nisu pozvali miliciju da nas uhapsi?
Zato to to nije bila predstava Alekseja Ivanova, ree mirno Kirov.
Barem ne u potpunosti. Moj bivi kolega je uspeo da baci pogled na
preliminarne milicijske izvetaje o incidentu - pre nego to je iz Kremlja
stigla naredba da se prekine s daljim istraivanjem.
I?, upita Smit.
Milicija je uspela da identifikuje dvojicu mrtvih, ree im Kirov.
Obojica su bili bivi KGB agenti, uglavnom korieni za vlaan posao
protiv politikih disidenata i osumnjienih izdajnika.
Smit mrko klimnu glavom. Vlaan posao je bio izraz za ubistvo koje je
drava sankcionisala. Rekao si bivi agenti KGB?
Aha, ree Kirov. Proteklih nekoliko godina radili su za Grupu Brant.
Potom slegnu ramenima. U pitanju su isti ljudi koji su pokuali da te
likvidiraju u Pragu.
Ali, Brant i njegove ubice rade za osobu koja ponudi najvie novca, a ne
za svoj gro, istaknu Fiona. Dakle, ko im je platio da nas kidnapuju?
Kremlj, preko Ivanova? Ili neko drugi?
To jo nije ba najjasnije, priznao je Kirov. Ali je moj kolega saznao
da su kola Hitne pomoi registrovana na bolnicu Sveti irilo.
Fiona opazi Smitov upitni pogled i objasni. Ta bolnica predstavlja neku
vrstu zajednike zapadno-ruske ustanove,. osnovane zarad unapreenja
standarda zdravstvene zatite u ovoj zemlji. Onda se okrenu ka Kirovu. Da
li su kola bila ukradena?
Ukoliko jesu, ree Kirov, ini se da kraa nikada nije bila prijavljena
miliciji.
Zanimljivo, ree suvo Smit. A ko finansira tu bolnicu?
Posredi je dravno-privatni konzorcijum, odgovori mu Fiona. Otprilike
treina budeta pristie iz Ministarstva zdravlja. Meutim, ostatak novca
obezbeuje mrea stranih dobrotvornih drutava i fondacija... Naglo stade
usred reenice, naizgled izgubljena duboko u mislima. Potom joj se miii
vilice stegnue. Zaprepaeno ih pogleda. Ukljuujui pozamaan postotak
iz fondacije pod kontrolom Konstantina Malkovia.
Zanimljivo i postaje sve zanimljivije, ree Smit razmiljajui iz nove
perspektive o lancu dogaaja protekla dva dana. Runa mogunost sada je
pomolila glavu, mogunost koju nisu smeli da ignoriu. Pokaza rukom na
Fionu. Razmisli o ovome; ti ispria Malkoviu za izbijanje te bolesti i
zvaninom zatakavanju ruskih vlasti. On kae da je uasnut i obea ti da e
uiniti sve to je u njegovoj moi kako bi ti pomogao da sazna istinu. Ali
gle, u roku od svega nekoliko sati nae se pod prismotrom tima
profesionalnih ubica. Prati li me?
Fiona klimnu glavom.
Dobro, nastavi Smit. Nekako uspeva da zametne trag progoniteljima,
ali samo dok nas ne spaze zajedno kraj Patrijarhovog jezera. Mora da su
upravo tada raznorazni alarmi za uzbunu poeli da zvone na razno-raznim
mestima. Kasnije u toku iste noi, ulee Grupa Brant s namerom da nas oboje
kidnapuje. A sada se ispostavlja da ambulantna kola koja su koristili
sluajno pripadaju bolnici koja dobija tone novca od starog dobrog
Konstantina Malkovia.
Veruje da je on s Viktorom Dudarevom upleten u ovu zaveru?, upita
ga Kirov mrtei se.
Van svake sumnje?, odgovori Smit pitanjem i odmah odmahnu glavom.
Ne. Moda je sve to puka sluajnost. Ali, ini se da se oko gospodina
Malkovia podie avolski mnogo dima, zar ne?
Odista, sloi se ogoreno Fiona. Dovoljno da pomislim kako ispod tog
dima gori prilino snana vatra. Lice joj se zajapurilo od besa dok se
priseala detalja svog intervjua s Malkoviem i razmiljala iz drugog ugla o
onome to joj je tada kazao. No, trenutno nemamo mnogo ansi da mu bilo
ta prikaimo.
Tano, ree Kirov jednako ogoreno. Ukoliko je taj milijarder u istom
krevetu s Kremljom, preduzee svaku zamislivu meru predostronosti sve
dok ste ti i pukovnik Smit i dalje u ivotu. Nikome nepoznatom nee biti
dozvoljeno da mu prie blizu, a kamoli bilo kakvom inkriminiuem dokazu.
Direktno proganjanje Malkovia bi samo predstavljalo stavljanje glave na
panj.
Smit klimnu u znak odobravanja. U pravu si. I dalje ima kudikamo vie
smisla da kontaktiramo s porodicama rtava dok jo uvek moemo.
Prikupljanje konkretnih podataka o toj novoj bolesti je na prioritet. Ipak,
trebalo bi da obavestimo Freda Klajna o naim sumnjama pre nego to
povuemo sledei potez.
Postoji jo neto to mislim da bi gospodin Klajn trebalo da zna, ree
polako Kirov. Sudei prema reima mog kolege iz slube bezbednosti,
postoje znaci mnogo vee opasnosti koja se kuva u ovoj zemlji, opasnosti
koja je veoma verovatno povezana na neki nain s tom tajanstvenom boleu,
ali je baca u senku po veliini i obimu.
Smit i Fiona su utke sedeli i sluali sa sve veom zabrinutou dok je
Kirov prepriavao glasine o intenzivnim vojnim pripremama, koje su poele
da kolaju kroz vie nivoe u seditu Federalne slube bezbednosti na trgu
Lubjanka. ukalo se o tajnim premetajima vojske i opreme, vojnim
vebama, prebacivanju ogromnih rezervi municije, hrane i goriva u
kamuflirane poljske logore na ruskim granicama i sve strooj kontroli oko
Kremlja i zgrade Ministarstva odbrane. A inilo se da sve to ukazuje na
nezamislivo - ruski osvajaki pohod na bive sovjetske republike.
 28

BELA KUA

Gospodin Klajn vas trai, gospodine, ree mrzovoljno Estel Pajk,

uvodei bledunjavog oveka dugog nosa u Ovalnu sobu. Insistira na tome
da vas vidi.
Sa krtim osmehom dobrodolice, predsednik Kastilja podie pogled s
kamare fascikli nagomilanih na njegovom radnom stolu od borovog drveta.
Ispod oiju je imao tamne kolutove, svedoanstvo o napornim radnim danima
i neprospavanim noima. Kastilja pokaza glavom prema stolici postavljenoj
ispred radnog stola. Sedi, Frede. Daj mi koji trenutak da zavrim s poslom.
Klajn postupi kao to mu je reeno, posmatrajui u tiini kako njegov
stari prijatelj na preskok ita jedan memorandum. Velika masna crvena slova
odtampana na zaglavlju znaia su da se na listu papira nalaze strogo
poverljivi obavetajni podaci pribavljeni pomou pijunskih satelita
Sjedinjenih Drava. Kastilja iita izvetaj do kraja, zgaeno frknu kroz nos i
vrati dokument natrag u fasciklu.
Jo nevolja?, upita ga paljivo ef slube Tajna Jedan.
Koliko ti srce ite. Kastilja proe golemim akama kroz kosu, a zatim
pokaza na fascikle nagomilane na stolu ispred sebe. Izgleda da su nai
pijunski sateliti i stanice za presretanje signala primetili znakove
premetanja ruske vojske i poveanu borbenu gotovost u nekoliko graninih
podruja - s Ukrajinom, Gruzijom, Azerbejdanom i Kazahstanom. No,
podaci su prokleto turi, a ini se da niko u Pentagonu i Centralnoj
obavetajnoj agenciji nije voljan da nagaa ta se deava.
Zbog problema s dobijanjem podataka?, zapita se Klajn. Ili zato to
imaju problema s analiziranjem injenica koje ve poseduju?
I jedno i drugo, zarea Kastilja. Ispretura nekoliko fascikli, izvue jednu
i gurnu je preko stola Klajnu. Ovo je primer onoga to dobijam. Pogledaj i
sam.
Bio je to izvetaj Vojne obavetajne agencije o moguem grupisanju
ruskih ivizija stacioniranih u eeniji i du Kavkaskih planina. Oslanjajui
se ponajvema na satelitske fotografije koje su prikazivale prevoenje velikih
koliina vojne opreme eleznicom u podruja oko Groznog, pojedini
analitiari su spekulisali da Rusi okupljaju snage zarad jo jedne sveopte
ofanzive na muslimanske pobunjenike. Meutim, drugi su osporavali taj
zakljuak i tvrdili da su poiljke opreme eleznicom samo deo normalne
rotacije vojske. aica analitiara tvrdila je da se tenkovske i motorizovane
divizije, koje se prividno prebacuju u eeniju, zapravo upuuju u druge
oblasti, premda niko nije mogao da kae tano kuda.
Klajn brzo prelista fasciklu, itajui izvetaj sa sve veim
neodobravanjem. Po svojoj prirodi, analiza obavetajnih podataka bila je
nesavren i neprecizan posao. Meutim, ovaj izvetaj je bio mnogo nejasniji
od veine. Meusobno suprotstavljene teorije bile su izloene izuzetno
neobinim terminima i optereene tolikim mnotvom kvalifikacija da im je
nedostajala ne samo uverljivost, nego i bilo kakav pokuaj klasifikacije
razliitih tvrdnji makar po redosledu verovatnoe. Sa stanovita osobe koja
kreira politiku neke drave, a naroito osobe na predsednikom poloaju, ova
analiza je u sutini bila sasvim beskorisna.
Klajn zaprepaeno podie pogled. Ovo je drugorazredni materijal,
Seme.
Pre e biti treerazredni, ree sumorno Kastilja. Nai najbolji
analitiari ruskih prilika su mrtvi ili prestraeni da su sledei na udaru te
smrtonosne bolesti. Njihove zamene naprosto nemaju isti nivo iskustva... a to
se i te kako vidi.
Klajn potvrdno klimnu glavom. Odvajanje ita od kukolja prilikom
analize savremenih obavetajnih podataka - probranih fragmenata presretnutih
komunikacija, satelitskih fotografija koje je teko rastumaiti, zalutalih
glasina koje su prenosili terenski agenti i osoblje ambasada, i svega ostalog -
bilo je vetina koja je mogla da se razvije samo posle viegodinje obuke i
vebi.
I dalje namrten, predsednik Sjedinjenih Drava skinu naoare za itanje i
baci ih na sto. Zatim pogleda u Klajna. to nas dovodi do misije Tajne
Jedan, otkrivanja uzroka ove bolesti. ta si dosad saznao?
Mnogo manje nego to bih eleo priznao je gost. No, upravo sam
primio hitnu poruku od pukovnika Smita i gospoice Devin.
I?
Njih dvoje su definitivno naleteli na neto veoma gadno u Moskvi, ree
mirno Klajn. Potom se namrti odupirui se iskuenju da se poigra s lulom od
ruinog drveta koja mu je stajala u unutranjem depu sakoa. Neke njihove
vesti su povezane s ovim izvetajima koje si mi upravo pokazao. Naalost,
jo uvek nije mi potpuno jasno ta to sve tano znai. Kastilja je pomno
sluao dok mu je Klajn saeto prepriavao izvetaj svog tima, ukljuujui
sumnje o moguoj upletenosti Konstantina Malkovia i glasine o predstojeoj
vojnoj akciji koje im je preneo kontakt Olega Kirova, zaposlen u ruskoj
slubi bezbednosti.
Bore zabrinutosti na predsednikovom licu se produbie. Ne svia mi se
kako to zvui, Frede. Uopte mi se ne svia. Zavalio se na naslon stolice.
Dakle, nema sumnje da je ono to je pre dva meseca ubilo te ljude u
Moskvi ista bolest s kojom se trenutno suoavamo?
Nema nikakve sumnje", odgovori sumorno Klajn. Smit je potvrdio da
simptomi i rezultati testova koje je video savreno odgovaraju onima koje je
prijavio Centar za kontrolu i prevenciju bolesti i ostali istraivai. Ali...
Glas mu utihnu.
Ali ta?
Bez vrstih dokaza o ruskoj upletenosti u irenje te tajanstvene bolesti
kao biolokog oruja ne moemo da oekujemo da iko drugi - bilo u NATO
ili u drugim dravama oko Rusije - pristane na preduzimanje bilo kakvih
ozbiljnih protivmera, nastavi i pokajniki slegnu uzanim ramenima.
Nastojanja Kremlja da zataka epidemiju se mogu smatrati kriminalno
glupima, ali nai evropski saveznici to nee videti kao opravdanje za mogue
ekonomske sankcije ili za podizanje nivoa pripravnosti NATO.
Ma nemoj mi rei, ree suvo Kastilja. Tano mogu da zamislim
kuknjavu koja bi se zaula iz Pariza, Berlina ili Kijeva ukoliko bih zatraio
da na osnovu beleaka jedne mrtve doktorke zauzmu vrst stav protiv
Dudareva i njegovog reima. A svakako ih nee ubediti nekoliko sumnjivih
satelitskih snimaka ili glasina iz druge ruke o moguoj vojnoj mobilizaciji
ruske vojske.
 Kastilja duboko uzdahnu. Dovraga, Frede! Potrebne su nam injenice.
Trenutno samo ratujemo s vetrenjaama.
Klajn utke klimnu glavom.
Sazvau hitan sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost im zavrimo
razgovor, odlui konano predsednik. Moramo da pootrimo nau
prismotru ruskih oruanih snaga. Najmanje to moemo da uradimo jeste da
preusmerimo orbite naih satelita i sprovedemo jo izviakih misija du
pograninih oblasti.
Nemoan da sedi mirno ijednog trenutka due, Kastilja odgurnu stolicu
od stola, ustade i odeta do visokog prozora kroz, koji se video travnjak s
june strane Bele kue. Veernji pic u prestonici bio je u punom zamahu.
Dok se mrak sputao, automobili koji su mileli du udaljene Avenije
ustavnosti izgledali su kao male, puzee kuglice bletavo obojene svetlosti.
Kastilja baci pogled preko ramena. Jesi li ikada upoznao Konstantina
Malkovia?"
Ne, nisam, odgovori Klajn. Zatim se polako nasmei. Plata koju mi
drava daje mi ne omoguava da se druim sa milijarderima, gospodine
predsednie.
Ja jesam, ree mirno Kastilja. Malkovi je uticajan ovek. Moan.
Ambiciozan.
Koliko ambiciozan?
Kastilja se krto nasmei. Ambiciozan toliko da bi umesto mene sedeo
za ovim stolom da je kojim sluajem roen u Sjedinjenim Dravama umesto
u Srbiji.
Klajn trezveno klimnu glavom. Poeemo da iskopavamo podatke o
Malkoviu i njegovom poslovnom carstvu. Ukoliko u potaji sarauje s
Rusima, moda emo moi da pronaemo veze izmeu njih koje e nam
pruiti bar nekakvu ideju o tome ta planiraju."
Uini to, Frede, sloi se predsednik. Potom zavrte glavom. Ali, nisam
siguran koliko e daleko dogurati. Poreska sluba je pokuala da krene na
njega pre nekoliko godina na osnovu neke sumnje o neplaanju poreza,
koliko se seam. Naleteli su na zid i morali su da odstupe. Malkovi je
oigledno uredio svoje finansije kao neverovatan lavirint ofsor holding
kompanija i privatnih fondacija. U ministarstvima finansija i trgovine
sumnjaju kako on takoe kontrolie pozamaan broj drugih tajnih poslova,
kriom koristei posrednike da bi izbegao bilo kakve upadljive veze koje bi
mogle da se pokau sramotnim ili ilegalnim. Problem je u tome to niko nije
u stanju nita da dokae.
Klajn se namrti. To mi zvui kao savrena postavka za sprovoenje
tajnih operacija koje se veoma lako mogu poricati.
Nego ta nego zvui, sloi se kiselo Kastilja. Okrenu se od prozora
kako bi pogledao svog starog prijatelja direktno u oi. Hajde da
razgovaramo o tvom timu u Moskvi.
Da, gospodine.
Pa, budui da su njihovi tajni identiteti sada otkriveni, pretpostavljam da
si naloio pukovniku Smitu i gospoici Devin da napuste Rusiju? Klajn
briljivo odabra svoje naredne rei. Snano sam im sugerisao da odu to je
pre mogue.
Kastilja iznenaeno podie obrvu. Sugerisao? Doavola, Frede, sudei
prema onome to si mi ispriao, svaki policajac u Moskvi ih juri. Za ime
sveta, ta misle da mogu da postignu pod tim okolnostima?
ef slube Tajna Jedan mu uputi ironian osmeh. Upoznao si Dona
Smita, Seme. Jo nisi upoznao Fionu Devin. Ali mogu da te uverim da su
oboje izuzetno tvrdoglavi. Polako zavrte glavom. Zapravo, pokatkad su
tvrdoglavi skoro kao ti. A trenutno nijedno od njih dvoje nee da prizna
poraz.
Divim se njihovoj hrabrosti i upornosti, ree mirno Kastilja. Meutim,
shvataju li Smit i gospoica Devin da emo ih baciti vukovima ukoliko ih
Rusi uhvate?, Lice mu je bilo smrtno ozbiljno. Da emo poricati da znamo
bilo ta o njima i da emo oprati ruke od bilo kakve odgovornosti za njihove
akcije?
Znaju, gospodine predsednie, odgovori mu trezveno Klajn. To je
sastavni deo rada za Tajnu Jedan i oboje su znali ta rizikuju kada su
potpisali. Ukoliko se to pokae kao neophodno, ubeen sam da e platiti bilo
koju cenu koja im se ispostavi.
 29

20. FEBRUAR
BERLIN

Nasilno otrgnut iz mutnih dubina nemirnog sna, Ulrih Kesler najpre

pokua da ignorie zvonjavu telefona na nonom stoiu pored kreveta.
Potom na jedvite jade otvori jedno oko. Svetlei brojevi na asovniku
saoptie ju da je tek prolo est sati ujutru. Kesler zgroeno zajea, prevrnu
se na stranu i pokua da navlaenjem jastuka preko glave prigui izluujuu,
piskavu dreku telefona. Neka prokleta telefonska sekretarica snimi poruku,
ree sam sebi bunovno. Bie dovoljno vremena u neko normalnije doba dana
za reavanje bilo kakve krize koja je zahtevala njegovu panju.
Kriza. Oi mu se ponovo otvorie. ak i sama pomisao na tu re bila je
dovoljna da ga osvesti. Njegov poloaj u najviim krugovima Ministarstva
unutranjih poslova zavisio je od toga da li ga njegovi efovi vide kao
vrednog, vazda pouzdanog i nezamenljivog oveka - visokog zvaninika
Bundeskriminalamta kojem mogu poveriti reavanje bilo kakve neprilike.
Ponovo zajeavi s mukom, seo je u krevetu. Lecnuo se kad ga probode
otar bol u slepoonicama i kad oseti odvratan ukus u ustima. Sino je
previe popio na kancelarovom prijemu, a zatim je samo pogorao situaciju
nalivajui se oljama jake turske kafe u uzaludnom pokuaju da se otrezni
pre no to krene kui. Mora da je odavno prolo tri sata posle ponoi kad se
njegov nadraeni, napaeni eludac najzad smirio.
Slepo napipa telefonsku slualicu. Ja? Kesler hier.
Dobro jutro, her Kesler, ree mu ena na razgovetnom nemakom
jeziku, zvuei maltene opsceno veselo s obzirom na to koliko je bilo sati.
Zovem se Izabela Stan. Radim kao specijalna tuiteljka u Ministarstvu
pravde, u Odeljenju za suzbijanje korupcije kod dravnih slubenika, i zovem
vas da zahtevam hitan sastanak s vama kako bismo porazgovarali o
specijalnom sluaju..."
Keslerova glavobolja se za tili as pojaa. Budi ga pre svitanja neka
preterano revnosna nia slubenica iz Ministarstva pravde? Razdraeno stisnu
slualicu jo vre. Sluajte, ta ste, doavola, mislili kada me ovako rano
zovete na kuu? Znate uobiajene procedure. Ukoliko vae ministarstvo eli
pomo BKA u nekom sluaju, najpre morate da podnesete pisani zahtev
preko propisanih kanala! Poaljite faksom kakvu god papirologiju da imate u
nau kancelariju, a odgovarajui slubenik e vam se javiti u dogledno
vreme.
Pogreno ste me razumeli, her Kesler, ree ena skoro razdragano.
Vidite, vi ste specijalan sluaj korupcije zbog kojeg sam vas pozvala.
ta?, prasnu Kesler, odjednom potpuno razbuen.
Iznete su neke veoma nezgodne optube na raun vaeg ponaanja, her
Kesler, nastavi ona. Optube u vezi s bekstvom profesora Vulfa Renkea
pre esnaest godina...
To su iste budalatine!, odbrusio je kivno Kesler.
Jesu li?, upita ga ena. Glas joj postade hladniji i poprimi prezriv ton.
Onda jedva ekam da ujem vae objanjenje o kupovinama umetnikih
dela - i to iskljuivo za gotovinu, reklo bi se - koje smo, uz izvesne
potekoe, povezali s vama. Najpre ste 1990. kupili sliku Vasilija
Kandinskog iz galerije u Antverpenu za sumu od dve stotine pedeset hiljada
evra, po dananjem kursu. Zatim, 1991. Matisov kola...
Keslera probi hladan znoj dok je sa sve veim uasom sluao kako ena
neumorno nabraja spisak njemu toliko dragih slika, koje je pazario novcem
dobijenim zbog toga to je uvao Renkea tolike godine. Proguta knedlu,
trudei se svim silama da ne povrati. Kako je ta istraiteljka iz Ministarstva
pravde saznala sve ovo? Bio je toliko oprezan, uvek je kupovao preko
razliitih agenata i svaki put koristio drugo ime i adresu. Trebalo bi da je
nemogue da bilo ko sledi trag od galerija i trgovaca umetnikim delima do
njega.
Mozak mu je grozniavo radio. Moe li da pritisne nekoga kako bi
prekinuo ovu istragu? Njegov ef, ministar unutranjih poslova, dugovao mu
je mnogo usluga. Kesler u tren oka odbaci tu pomisao. Ministar nikada ne bi
kompromitovao samog sebe upliui se u zatakavanje skandala ove
veliine.
Ne, shvati Kesler oajniki, morau da pobegnem iz Nemake i napustim
dragocenu imovinu zbog koje sam zaloio vlastiti integritet i ast. Ali, da bi
to uradio na bezbedan nain, bie potrebna pomo iz drugog izvora.

U tamnozelenom kombiju marke ford, parkiranom nekoliko stambenih

blokova dalje od Keslerovog doma, Rendi Rasel zavri razgovor i prekinu
vezu. To bi trebalo da izazove vie nego zasluene marce niz kimu tog
skota, ree sa zadovoljnim osmehom. Kladim se u deset dolara da e
smesta zavritati u pomo.
Jedan od dvojice tehniara za audio-operacije Centralne obavetajne
agencije koji su sedeli pored nje u skuenoj unutranjosti vozila, ispunjenoj
opremom, odmahnu glavom. Nema anse da prihvatim tu opkladu. Klimnu
glavom prema displeju koji je pokazivao nivo stresa u Keslerovom glasu
tokom razgovora. Taj tip je bio na ivici totalne panike im si poela da
govori o njegovim slikama.
Budite u pripravnosti, ree najednom drugi tehniar i podie ruku u
vazduh zahtevajui tiinu, dok je napregnuto oslukivao zvuke koji su
dopirali kroz njegove slualice. Pritisnu niz prekidaa na kontrolnoj tabli
ispred sebe, zastavi samo da nakratko oslune signale iz prislukivaa koje
je Rendi prethodnog dana postavila u Keslerovu kuu. Potom podie pogled.
Subjekat je krenuo. Napustio je spavau sobu. Mislim da je poao prema
radnoj sobi.
Upotrebie telefon u toj prostoriji, predvidela je Rendi. Aparat u
spavaoj sobi je beian, a Kesler nee eleti da rizikuje da neko prislukuje
ta god da ima da kae.
Dvojica tehniara klimnue glavama. Svi beini telefoni bili su pravi
mali radio-predajnici; bilo je lako presresti svaki razgovor obavljen putem
njih. Niko pri zdravoj pameti nikada nije koristio beian telefon da bi
diskutovao o neemu poverljivom.
Prvi tehniar Centralne obavetajne agencije ukuca niz komandi na
tastaturi ispred sebe. Povezan sam sa mreom Doje telekoma, ree
smireno. Spreman sam da zaponem ulaenje u trag telefonskom pozivu."

I dalje se preznojavajui, Kesler lagano sede za prelepi antikni sto u

svojoj radnoj sobi. Posmatrao je telefon u tiini nekoliko trenutaka. Usuuje
li se da uspostavi kontakt? Broj telefona koji su mu dali sluio je samo za
sluaj krajnje nude. Potom se hrapavo nasmeja. Za sluaj krajnje nude,
pomisli sumorno. Pa, ta je ovo sada bilo?
Drhtavom rukom podigao je slualicu i polako i paljivo ukucao dugaak
meunarodni pozivni broj. Mada je bilo rano jutro, s druge strane su mu
odgovorili ve posle treeg zvona.
Da?, ree naprasito grubi muki glas. Od tog glasa Kesler je u
poslednje skoro dve decenije povremeno dobijao nareenja.
Zvaninik Bundeskriminalamta proguta knedlu pre nego to je pro-
govorio. Ovde Kesler.
Vrlo dobro znam ko me zove, Ulrie, obrecnu se profesor Vulf Renke.
Nemoj traiti moje vreme na uljudnosti. ta eli?
Potrebno mi je hitno izvlaenje i nov identitet."
Objasni.
Trudei se na sve naine da zvui smireno, Kesler brzo prepria sutinu
telefonskog razgovora koji je malopre obavio. Dakle, kao to vidite, moram
da pobegnem iz Nemake to je pre mogue, ree. Kupio sam nekoliko sati
tako to sam pristao da se sastanem s tuiteljkom iz Ministarstva pravde
kasnije u toku dana, ali ona ve zna isuvie o mojim finansijama. Ne smem
da rizikujem susret s njom.
Veruje li da ta ena, Izabela Stan, odista postoji?, upita ga ledenim
glasom Renke.
Kesler je bio zabezeknut. Kako to mislite?
Ti si budala, Ulrie, ree ravnoduno drugi mukarac. Jesi li se uopte
potrudio da potvrdi njenu priu pre nego to si me panino pozvao?
Kakve to veze ima?, upita Kesler. Ko god da je ona, zna previe. Ovde
vie nisam bezbedan. Osetio je kako ga obuzima ozlojeenost. Toliko mi
dugujete, her profesore.
Ne dugujem ti ja nita, ree hladno Renke. Ve smo te velikoduno
nagradili za tvoje usluge. injenica da su drugi saznali za tvoja nedela je za
aljenje, ali ti ne daje nikakvo pravo da bilo ta zahteva od mene.
Znai, neete nita uiniti da mi pomognete?, upita zgroeno Kesler.
Nisam to rekao, uzvrati Renke. Ispotovau tvoj zahtev iz sopstvenih
razloga. A sad, sluaj me paljivo i sledi moja uputstva do tanina. Ostani
gde si. Nemoj nikoga vie da zove telefonom - iz bilo kog razloga. Kada
pripreme za tvoje bekstvo budu gotove, pozvau te s daljim uputstvima.
Jasno?
Kesler uurbano zaklima glavom. Da, da, jasno mi je.
Odlino. Jesi li sam?
Za sada, Kesler baci pogled na asovnik na stolu. Ali moj domar i
kuvarica stiu za sat-dva.
Otkai im, ree mu Renke. Kai da si bolestan. Ne sme biti svedoka
tvog nestanka.
Uradiu tako, profesore, ree brzo Kesler.
Veoma mi je drago to to ujem, Ulrie, ree Renke zvuei odistinski
zadovoljno. To e umnogome pojednostaviti stvari na kraju.

U kombiju za prismotru Centralne obavetajne agencije prvi tehniar se

okrenu prema Rendi snudenog lica. Skinu slualice s glave i prui ih
Raselovoj. Ovo smo pokupili prilikom prislukivanja telefonske veze za
vreme Keslerovog razgovora.
Rendi metnu slualice na glavu i paljivo oslunu dok je tehniar ponovo
putao signale koje su presretnuli. ula je samo visoko, prodorno pitanje
isprekidano tu i tamo smetnjama. Jedna obrva joj se upitno podie.
ifrovano?
Veoma ifrovano, ree joj tehniar. Na prvi pogled, rekao bih da je
softver koji ovi tipovi koriste daleko prefinjeniji od bilo ega to sam imao
prilike da ujem dosad - moda je samo na softver izuzetak.
Zanimljivo, prokomentarisa Rendi.
Tehniar se naceri. Aha, veoma zanimljivo, zar ne? Pretpostavljam da bi
strunjaci Agencije za nacionalnu bezbednost mogli da oiste um, ali bi to
moglo da potraje nedeljama.
Jesi li barem uspeo da ue u trag broju telefona koji je Kesler po-
zvao?, upita ona.
Tehniar odmahnu glavom. Ne, plaim se da nisam. Ko god da je
postavio telekomunikacionu mreu koju je Kesler pozvao i te kako dobro zna
da igra ovu igru. Svaki put kada bismo poeli da mu se pribliavamo, signal
bi se prebacio na novi broj, automatski ponitavajui na trag.
Rendi se namrti. Da li bi ti mogao da postavi takav sistem?
 Ja? Tehniar polako klimnu glavom. Svakako." Potom slegnu
ramenima. Ali bi mi trebalo nekoliko nedelja, gomila novca i maltene
neogranien pristup softveru za prebacivanje poziva u privatnom vlasnitvu
vie razliitih telefonskih kompanija.
to znai da profesor Renke ima i druge uticajne prijatelje koji mu
uvaju lea, ree polako Rendi.
Drugi tehniar Centralne obavetajne agencije pogleda je iskosa sa
cininim osmehom. Pretpostavljam da si znala ta radi kada si postavila
ostale ureaje za prislukivanje u Keslerovu radnu sobu.
Klimnula je glavom. Recimo da sam imala predoseanje da bi moglo biti
korisno imati odstupnicu u ophoenju s ovim ljudima - ko god oni bili.
Pa, ureaji za presretanje signala su divno odradili posao, ree joj drugi
tehniar. Imam snimak itavog razgovora. Kad oistimo um i poboljamo
zvuk, moi emo da ujemo i sve to je rekao njegov sabesednik."
Moe li da izoluje i ponovo pusti zvuke koje si pokupio kada je
Kesler ukucao prvi tbroj?, upita ga kolega.
Bez problema."
Izvrsno. Prvi tehniar se okrenu prema Rendi. Onda smo na konju.
Vidi, svaki put kada je Kesler pritisnuo neki broj na telefonu, generisan je
jedinstven ton. Kada poreamo sve te tonove jedan za drugim u pravilnom
redosledu, saznaemo prvi broj koji je pozvao.
Rendi klimnu glavom u znak razumevanja.
A to nam daje kratak komad konopca koji moemo da pratimo kroz
lavirint telekomunikacione mree koju su ovi tipovi napravili", nastavi
ozbiljno prvi tehniar. Potrajae, ali pomou tog prvog broja moi emo da
uemo u taj lavirint i da na kraju stignemo do pravog telefonskog broja,
skrivenog u njegovom sreditu.
Koji mora da pripada telefonskoj liniji direktno povezanoj sa Vulfom
Renkeom, ree hladno Rendi. U oima joj se pojavi nemilosrdan izraz. A
onda emo profesor Renke i ja malice da proaskamo o njegovim monim
zatitnicima pre nego to ga strpamo iza reetaka do kraja njegovog emernog
ivota.
ta emo s Keslerom?, upita drugi tehniar Centralne obavetajne
agencije.
Rendi se lagano nasmeila. Pustiemo her Keslera da jo neko vreme
sedi i kuva se u vlastitom sosu. Ionako je ve izgubio glavu. Sada emo da
saekamo i vidimo ko e se pojaviti na njegovom kunom pragu da ga
pokupi.

MOSIKVA

Erik Brant je nestrpljivo etkao tamo-amo po kancelariji. Razgovarao je

preko sigurne telefonske veze s Berlinom. Dobio si nareenja, Lange,
obrecnuo se. Sada ih izvri.
Uz duno potovanje, gospodine, ree mirno mukarac na drugom kraju
veze, moji ljudi i ja nismo doli ovamo da izvrimo samoubistvo.
Nastavi.
Amerikanci svakako osmatraju Keslerovu kuu, objasni mu Lange. A
im povuemo naredni potez, obruie se na nas.
Jesi li siguran da je u pitanju operacija Centralne obavetajne
agencije?, upita ga Brant gutajui bes.
Jesam, odgovori mu Lange. im sam primio vae upozorenje poeo
sam da proveravam s naim drugim izvorima unutar nemake vlade.
I?
Stvarno postoji specijalna tuiteljka u Ministarstvu pravde po imenu
Izabela Stan, ree Lange. Ali frau Stan je na porodiljskom odsustvu i nee
se jo neko vreme vraati na posao. Takoe, ne postoji nikakav izvetaj o
unutranjoj istrazi uperenoj protiv Keslera.
Dakle, ti misli da su ga Amerikanci obmanuli da zatrai nau pomo,
ree turobno Brant.
Da, odgovori Lange. A sada e svakako pokuati da uu u trag
Keslerovom telefonskom pozivu.
Brant je stao u mestu. Ako Amerikaci pronau Renkea, takoe e pronai
i laboratoriju Hidre. A ukoliko se to dogodi, ostatak Brantovog ivota e se u
najboljem sluaju meriti minutima. Hoe li uspeti u tome?
Nemam pojma, odgovori mu sporo Renke. Brant je maltene mogao da
uje kako njegov potinjeni slee ramenima. Ali ulaenje u trag telefonskom
pozivu spada u tehnike obavetajne zadatke u kojima strunjaci amerike
Agencije za nacionalnu bezbednost i Centralne obavetajne agencije
briljiraju.
Brant preko volje klimnu glavom, znajui da je Langeova procena tana.
Amerikanci su po pravilu bili nikakvi obavetajci na terenu, ali skoro da nisu
imali premca u vetini s mainama i elektronikom. U njegovim sivim oima
pojavi se nemilosrdan izraz. Onda mora da uniti tu jedinicu za prismotru
Centralne obavetajne slube pre nego to postane prekasno."
Ne moemo da unitimo ono to ne moemo da pronaemo, ree mu
otvoreno Lange. Amerikanci moda rade iz vozila ili zgrade koja se nalazi
bilo gde u krugu od kilometar-dva od Keslerove kue. Moj tim i ja nemamo
dovoljno vremena da se besciljno vozikamo unaokolo po rejonu Grinevald u
nadi da emo sluajno nabasati na njih. Kako bismo se usredsredili na
validnu metu, moramo imati vie informacija o operacijama Centralne
obavetajne slube ovde u Berlinu, i moramo ih imati to pre.
Brant klimnu glavom. Lange je ponovo bio u pravu. Dobro, ree mu
hladnim glasom. Smesta u kontaktirati s Malkoviem. Na pokrovitelj ima
specijalnu vezu u Kelnu, oveka koji bi trebalo da se pokae veoma korisnim
u ovakvoj situaciji.
 30

Ogromne dravne stambene zgrade protezale su se du moskovskog

autoputa, okruujui grad redovima jednolinih sivih blokova - bezdunim
konicama, koje su sagradile komunistike birokrate kao smetaj za bezline
mase privuene trbuhom za kruhom u prestonicu Sovjetskog Saveza. Skoro
dve decenije posle odumiranja sistema koji ih je stvorio, te dravne stambene
zgrade i dalje su bile dom stotinama hiljada najsiromanijih itelja Moskve.
Don Smit i Fiona Devin paljivo se popee uz unutranje stepenite
jedne od tih stambenih zgrada. Nekoliko golih sijalica visilo je s plafona i
bacalo nevelike, neredovno postavljene krugove treperave svetlosti u tmini.
Betonske stepenice bile su napukle, okrunjene i strahovito prljave.
Na nekoliko mesta du stepenita nedostajali su itavi delovi zaralog
gvozdenog gelendera.
Vazduh je bio prezasien neprijatnim mirisima - zadahom jeftinog sredstva
za ienje, koji je tipao za oi, smradom kuvanog kupusa iz oblinjih
kuhinja i vonjem mokrae i prljavih pelena, koji je dopirao iz zamraenih
okova u kojima su stajale gomile nebaenog ubreta. Preko svega lebdeo
je kiselkasti smrad od prevelikog broja tela ljudi prisiljenih da ive stisnuti
kao sardine u konzervi, bez dovoljno tople vode da redovno odravaju
telesnu higijenu.
Majuni dvosobni stan koji su traili nalazio se na etvrtom spratu u
udaljenom kraju zgrade, na samom kraju niza prljavih i oronulih vrata istog
izgleda. Smit i Fiona su doli ovamo da posete roditelje Mihaila Voronova,
sedmogodinjeg deaka koji je prvi oboleo od uasne bolesti koju su
istraivali.
Na prvi pogled, Smitu je bilo teko da poveruje da je tiha i povuena
ena koja im je otvorila vrata zaista deakova majka. Izgledala mu je
prestara, vie kao baba umesto kao relativno mlada ena, kakva je morala da
bude. Kosa joj je bila proarana sedim vlasima, a njeno lice, verovatno i
ranije mravo, sada je bilo uasno usukano i zborano. Meutim, Smit onda
opazi njene oi, prepune duboke neprolazne tuge, zakrvavljene i podbule od
neprestanog plaa. Bile su to oi oduvek siromane ene kojoj je sada bilo
oduzeto jedino pravo blago - njeno jedino dete. Dva meseca posle smrti
maliana jo je bila u crnini.
Da?, upita, oigledno iznenaena to joj je na vrata doao par fino
odevenih stranaca. Kako mogu da vam pomognem?
Molim vas, prihvatite nae najdublje sauee zbog vaeg traginog
gubitka, gospoo Voronova. Takoe, molim vas da prihvatite nae
najiskrenije izvinjenje zbog toga to vas uznemiravamo u ovako tekom
asu, ree joj Smit mirno. Da nije zaista neophodno, ne bi nam palo na
pamet da vam smetamo na ovakav nain.
Pokaza joj svoju identifikacionu karticu Ujedinjenih nacija. Zovem se
Stran, doktor Kale Stran. Radim u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. A ovo
je gospoica Linkvist. Pokaza rukom na Fionu. Moja asistentkinja.
Ne razumem, ree ena i dalje zbunjena. Zato ste ovde?
Istraujemo bolest koja vam je ubila sina, objasni joj neno Fiona.
Pokuavamo da otkrijemo ta se tano desilo Mihailu da bi drugi ljudi
moda mogli da budu spaseni."
Preko eninog lica opustoenog bolom razlilo se razumevanje. Oh! Pa,
naravno. Uite! Uite! Molim vas, uite u moj skromni dom. Zakorai u
stranu i pokaza im rukom da uu unutra.
Napolju je bilo vedro zimsko jutro, ali je prostorija u koju ih je ena
uvela bila zamraena, osvetljena jedino usamljenom sijalicom s tavanice.
Debele zavese bile su navuene na usamljeni prozor. Elektrini poret s
jednom ringlom i lavabo stajali su u jednom oku siune sobe, dok su
najvei deo preostalog prostora zauzimali ofucani divan, nekoliko izguljenih
drvenih stolica i nizak astal.
Sedite, molim vas, ree im ena pokazavi na divan. Doveu svog
supruga, Jurija. Obrazi joj se zacrvenee. Pokuava da zaspi. Morate mu
oprostiti. Nije sasvim svoj otkako je na sini...
Oevidno nesposobna da kae ita vie od suza koje su je guile, ena se
okrenu i ode u drugu prostoriju siunog stana.
Fiona utke gurnu laktom Smita i pokaza mu uramljenu fotografiju malog,
nasmejanog deaka na niskom stoiu. Na okviru je bila crna traka. S obe
strane fotografije stajala je po jedna mala svea.
Smit suzdrano klimnu glavom, zaalivi zbog potrebe da na bilo koji
nain slau ove jadne, nesrene ljude - pa makar i s dobrim namerama. Na
osnovu onoga to im je sino rekao Fred Klajn, bilo je hitnije nego ikada
pribaviti konkretne dokaze o poreklu te okrutne bolesti. Analitiari zapadnih
obavetajnih slubi umirali su jedan za drugim kao muve u vreme kada je
bilo potrebno da na poslu daju sve od sebe. Takoe, novoformirane zemlje
oko Rusije, bive lanice Sovjetskog Saveza, bile su jedna za drugom
politiki i vojno obezglavljene - umirale su im najbolje voe.
Majka deaka se vrati u dnevnu sobu u pratnji supruga. Jurij Voronov je,
ba kao i ena mu, vie liio na oronulu senku opustoenu bolom negoli na
ivo bie. Zakrvavljene oi bile su mu duboko upale, a ruke se neprestano
tresle. Odea mu je bazdila na ustajali znoj i alkohol i ljampavo visila s
njegovog mravog tela, koje je naizgled brzo kopnelo.
Videvi Smita i Fionu, Voronov se polako uspravi. S posramljenim
osmehom, provue rukom kroz retku, otru kosu, i bolno utivo poele
dobrodolicu u svoj dom dvoma strancima, ponudivi ih ajem umesto nekim
jaim piem. Dok je njegova supruga pristavljala ajnik na maleni tednjak,
Voronov sede na stolicu naspram njih.
Tatjana mi je rekla da ste vi naunici, ree polako Voronov. U
Ujedinjenim nacijama? I da prouavate bolest koja je odnela naeg sina?
Smit klimnu glavom. Tako je, gospodine Voronov. Ukoliko nemate nita
protiv, veoma bismo voleli da vama i vaoj supruzi postavimo neka pitanja o
ivotu i zdravstvenom stanju vaeg sina. Vai odgovori nam mogu pomoi da
nauimo kako da se borimo protiv te bolesti pre nego to pobije drugu decu u
ostalim delovima sveta.
Da, ree jednostavno ovek. Uiniemo sve to moemo. Zatrepta
nekoliko puta da bi rasterao suze, a zatim nastavi. Niko ne bi trebalo da pati
kao to je patio na Mika.
Hvala vam, ree mirno Smit.
Dok je Fiona hvatala beleke, Don poe savesno da postavlja pitanja o
istorijatu bolesti njihovog sina i njihovom zdravstvenom stanju, pokuavajui
da otkrije neto to su Petrenko, Venedskaja i ostali ruski naunici moda
propustili. Deakovi roditelji su odgovarali strpljivo, ak i kada se
ispostavilo da im je Smit uglavnom postavljao pitanja na koja su odgovarali
ve sijaset puta ranije.
Da, Mihail je bolovao od dejih bolesti uobiajenih u Rusiji - od boginja,
zauaka i povremeno od obinog gripa. Meutim, uglavnom je bio zdravo i
relativno sreno dete. Nijedno od roditelja nikada nije koristilo nikakve
droge, premda je otac srameljivo priznao da popije koju aicu vie s
vremena na vreme. Ne, niko u blioj ili daljoj porodici Voronov nema
istorijat ozbiljnijih hroninih oboljenja - nikakvih neobinih tumora, defekata
pri roenju ili invaliditeta. Jedan Mihailov deda umro je relativno mlad u
nesrei na traktoru u kolhozu. Ali drugi deda i obe bake lepo su poiveli i
zali duboko u sedamdesete pre nego to su konano podlegli bolestima koje
starost obino nosi - jedno je umrlo od sranog udara, drugo od modane kapi
a tree od teke upale plua.
Naposletku, Smit se isfrustrirano zavalio na naslon divana. Do sada nije
mogao da uvidi nita to bi objasnilo zato je i kako mali Mihail Voronov
oboleo i umro. ta je povezivalo tog deaka s ostalim rtvama, takoe u
Moskvi?
Don se namrtio. Bio je duboko uveren da je odgovor, ukoliko uopte
postoji, negde u genetskom kodu ili biohemiji rtava. Proveravanje njegove
teorije zahtevalo je pribavljanje uzoraka DNK, krvi i tkiva od ivih roaka
rtava. Takoe je zahtevalo nesmetan pristup najmodernijim naunim
laboratorijama, opremljenim za ovakve analize. Oleg Kirov bio je ubeen da
moe bezbedno da prokrijumari u SAD sve to Smit i Fiona sakupe, ali to
zahteva vreme. Analize trae jo vremena, a oni ga nisu imali.
Smit uzdahnu. Kada ti je ostao samo jo jedan metak, ree sam sebi,
bolje opali dok jo moe i nadaj se najboljem.
Na njegovo olakanje, Mihailovi roditelji rado su mu dali krv i sve ostale
uzorke koje je traio. Smit je iz nekog razloga oekivao vie otpora od
branog para Voronov kada im je saoptio da e ih bosti iglama.
A ta drugo ovi nesreni ljudi sada mogu da rade, u emu da nau
smisao ivota?, proaputala je Fiona dok mu je pomagala da razvrsta igle,
tapie za bris i ostali medicinski pribor, koju im je na crnoj berzi nabavio
jedan Kirovljev poznanik. Zatim pogleda Smita ozbiljno. Ovim ljudima
nudi jo jednu priliku da se bore protiv bolesti koja im je ubila dete. Veina
roditelja koje poznajem prola bi u takvoj situaciji i kroz vatru kad bi mogla.
Zar ti ne bi?
Smit polako klimnu glavom. Ponizno se okrenu natrag ka Voronovima.
Hajde da zaponemo s uzimanjem uzoraka vae DNK. Pruio je oboma po
jedan dugaak tapi za uzimanje brisa. Sad, ono to elim da uradite...
Na Smitovo iznenaenje, pre nego to je uspeo da im do kraja izda
uputstva, dvoje Rusa tutnue tapie za bris u unutranjost usta i poee da
skupljaju elije mekog tkiva koje su bile najpodesnije za analizu DNK. Don
ih zapanjeno pogleda. Jeste li ovo ve radili ranije?, upita ih mirno.
Deakovi roditelji klimnue glavama.
O, da, odgovori mu Mihailov otac i slegnu ramenima. Za veliku
naunu studiju.
Ba kao i mali Mika", priseti se tiho njegova supruga. Suze joj udarie.
Bio je tako ponosan tog dana. Pogleda iskosa svog mua. Sea li se,
Jurij? Kako je bio ponosan?
Seam se. Voronov obrisa oi. Na sini je bio hrabar mali ovek tog
dana.
Oprostite?, ree paljivo Fiona. Ali o kojoj tano naunoj studiji
govorite?
Pokazau vam. Jurij Voronov se osovi na noge i ode u spavau sobu.
Nekoliko trenutaka su sluali kako pretura po nekakvim hartijama, a
zatim se vratio u sobu drei u ruci veliku, lepo ispisanu i ukraenu
zahvalnicu. Prui je Smitu.
Dok je Fiona itala tekst preko njegovog ramena, Smit prelete pogle-dom
preko krasnopisa. U sutini, povelja je zahvaljivala porodici Voronov na
njihovom vanom ueu u naunoj studiji o poreklu Slovena, koju je
sproveo Evropski centar za istraivanje stanovnitva." Na dnu dokumenta bio
je prologodinji datum.
Smit razmeni zaueni pogled s Fionom. Ona polako klimnu glavom,
shvatajui. Dakle, neko je uzeo uzorke DNK od ove porodice svega nekoliko
meseci pre nego to je njihov sedmogodinji sin oboleo od nepoznate,
smrtonosne bolesti koja je unitavala sisteme i organe u celom telu rtve.
Smit je nekoliko narednih trenutaka nepomino sedeo i zurio u zahvalnicu
u svojim rulcama. Zakiljio je razmiljajui. Sada je, najzad, znao za ime da
tragaju.
 AERODROM U CIRIHU

Nikolaj Nimerovski zastade nakratko pred vratima bara Alpenblik i

pogledom potrai svoju vezu. Pogled mu prelete preko putnika, koji su sedeli
uglavnom sami, i zaustavi se na bledom, prosedom mukarcu s primerkom
jueranjeg Herald tribjuna upadljivo otvorenim na stolu ispred sebe.
Nikolaj prie blie, zapazivi ovekovu crnu konu akten-tanu - bukvalno
identinu onoj koju je nosio u ruci - i malu znaku u obliku dvostruke spirale
u reveru njegovog jednostavnog plavog sportskog sakoa.
Rus prie jo blie, svestan da mu se puls ubrzava. Godine koje je
proveo kao tajni agent u Trinaestoj direkciji Alekseja Ivanova nauile su ga
oprezu. Zaustavi se ispred prosedog oveka i pokaza rukom na praznu
stolicu. Mogu li da sednem?, upita na engleskom s amerikim naglaskom.
Drugi mukarac podie pogled s novina i procenjivaki ga pogleda.
Naravno, odgovori sporo. Ionako za koji minut imam let. Ovde sam samo
u tranzitu.
ifra, pomisli Nimerovski zapaajui da je ovek blago naglasio
poslednju re. Zatim sede i postavi svoju akten-tanu pored potpuno iste
ovekove tane. I ja sam. Moj avion pravi kratku pauzu ovde u Cirihu. Svet
postaje sve povezaniji, zar ne?
Lozinka.
Kad je zau, prosedi mukarac se lagano nasmei. Uistinu, prijatelju.
Zatim presavi novine, ustade, uze jednu akten-tanu i odeta dalje uz uljudno,
nezainteresovano klimanje glavom.
Nimerovski je saekao jo nekoliko trenutaka pre nego to je uzeo akten-
tanu koju je ostavio drugi mukarac i brzo je otvorio. Unutra je ugledao
sveanj hartija, nekoliko poslovnih asopisa i malu sivu plastinu kutiju
obeleenu slovima SC-1. U toj postavljenoj kutiji, znao je, nalazi se siuna
staklena epruveta. Zatvorio je akten-tanu.
Dame i gospodo", ree utivo enski glas preko razglasa najpre na
nemakom, a potom i na francuskom, italijanskom i engleskom jeziku.
Kompanija Svis er lajns vas obavetava da je let 3000 za meunarodni
aerodrom Don F. Kenedi u Njujorku sada spreman za ukrcavanje putnika.
Rus ustade i napusti bar, ponevi sa sobom posebnu varijantu Hidre
namenjenu predsedniku SAD Samjuelu Adamsu Kastilji.
 31

KELN, NEMAKA

Bila je sredina jutra. Ledena kia je pljutala po visokim tornjevima

blizancima na proelju masivne gotske katedrale u Kelnu i skrivala ih od
pogleda ljudi, koji su urno hodali poploanim ulicama. U katedrali je
nekoliko sranih turista milelo po ogromnom glavnom brodu i zurilo sa
strahopotovanjem u mnotvo dragocenog blaga - prelepe vitrae, fino
izvajane kamene i mermerne statue i prastaro raspee izrezbareno od drveta -
Gerov krst, star vie od hiljadu godina. Tu i tamo, usamljeni vernici su
kleali u nemoj molitvi ili zastajali nakratko da upale svee i zatim se vraali
svakodnevnim brigama spoljanjeg sveta. Ogroman, senkama ispunjen
prostor inae je bio skoro potpuno prazan, naizgled zamrznut u eterinoj,
venoj tiini.
Bernhard Hajhler, u sivom kinom mantilu i lica posivelog od straha,
kleknuo je pred visokim oltarom. Zatim se prekrstio, uao u jednu od
oblinjih klupa i s naporom se spustio na kolena. Pognuo je glavu kao da je
izgubljen duboko u meditaciji.
Bat koraka odjeknu preko kamenog poda, prilazei mu sve blie. Hajhler
sklopi oi, oseajui kako mu srce kao ludo tue u grudima od straha. Molim
te, Gospode, pomisli oajno, neka me mimoie ova aa. Potom se ugrize za
usnu, najednom prestraen od grotesknog bogohuljenja vlastitih misli. Od
svih ljudi okupljenih na ovom svetom mestu, on nije imao nikakvog prava da
ponavlja Hristovu molitvu u Getsimanskom vrtu. On je bio Juda, izdajnik.
A Bernhard Hajhler je znao da ima mnogo toga da izda. Bio je vii oficir
u Bundesamt fir ferfasunucu, nemakoj Saveznoj kancelariji za zatitu
ustava. BfV je bila najvanija nemaka kontraobavetajna sluba, ekvivalent
britanskom MI5. Zahvaljujui ovlaenjima, imao je potpuni pristup nekim
najveim tajnama nemake vlade.
Neko skliznu na klupu iza njegovih lea.
Hajhler podie glavu.
Ne okreite se, her Hajhler, ree tiho muki glas. Tani ste. estitam.
Nisam imao drugog izbora, odgovori mu ukoeno Bernhard Hajhler.
Tano, sloi se drugi mukarac. Postali ste na ovek onog trenutka
kada ste uzeli na novac. Ostaete na ovek dok ne sklopite oi zauvek.
Hajhler se trecnu. est dugih godina ekao je da njegovi dobrotvori dou
da naplate dug. est dugih godina nadao se da taj dan nikada nee doi.
Ali, danas jeste.
ta tano elite od mene?, promumla Hajhler.
Poklon, odvrati glas. Zvuao je veselo. Sarkofag Sveta tri mudraca je
tik iza tog oltara, zar ne?
Zvaninik BfV nelagodno klimnu glavom. Prialo se da su u sakralnom
predmetu, zlatnom sarkofagu ukraenom draguljima, moti tri mudraca koja
su dola s istoka i donela poklone za novoroenog Hrista. Doneta iz Milana u
dvanaestom veku, relikvija je najvee blago katedrale u Kelnu, razlog zbog
kojeg je uopte i bila sagraena.
Ne uzbuujte se, ree mu mirno ovek. Ne morate da nam donesete ni
zlato ni tamjan niti mirtu - ve samo ono to je ve pod vaom komandom.
Informacije, her Hajhler. elimo informacije.
Misal 11 teko tresnu na klupu pored Hajhlera i prepade ga.
Otvorite knjigu.
Hajhler drhtavim rukama uini kao to mu je naloeno. U molitveniku se
nalazio jedan jedini list papira s dvanaestocifarenim telefonskim brojem.
Poslaete faksom traene informacije na taj broj. I uiniete to u naredna
dva sata. Jasno?
Hajhler klimnu glavom. Nevoljno izvadi list hartije i metnu ga u unu-
tranji dep kinog mantila. Ali, kakve su vam informacije potrebne?
Brojevi registarskih tablica svih vozila koja se trenutno nalaze u vla-
snitvu berlinskog odeljka amerike Centralne obavetajne slube.
Hajhler oseti kako mu sva krv istie iz lica. Ali, to je nemogue!
promuca.
Naprotiv, ree hladno ovek iza njegovih lea. To je savreno mogue
za tako visokog zvaninika Sekcije V. Za nekoga poput vas, her Hajhler.
ovek nastavi s neumoljivom preciznou. Sekcija V nadgleda strane
obavetajne slube koje operiu na nemakom tlu, ukljuujui i agencije
saveznikih zemalja poput Sjedinjenih Drava. Oficiri za vezu iz tih
organizacija redovno alju vaem osoblju aurirane podatke o opremi koju
koriste, imenima svojih obavetajaca na terenu i drugim aspektima tajnog
posla koji obavljaju unutar naih granica. Nije li tako?
Zvaninik BfV polako klimnu glavom.
Onda moete da nabavite podatke koji su nam potrebni i uradiete kako
vam kaemo.
Rizik je preveliki", zacvile Hajhler. Bio je posramljen to uje paniku u
sopstvenom glasu i oajniki je pokuao da povrati malo samokontrole. Ako
tako brzo pristupim informacijama koje su vam potrebne, neminovno u
ostaviti tragove, koji bi mogli da me inkriminiu. A ako Amerikanci ikada
otkriju ta sam uinio...
Morate da odluite koga se vie plaite, ree mu grubo ovek.
Amerikanaca ili nas. Razuman ovek bi veoma paljivo odmerio rizike.
Hajhler se zgri od uasnog saznanja da nema pravog izbora. Morae da se
povinuje tim nareenjima ili da plati stranu cenu zbog svojih ranijih zloina i
izdajstava. Ramena mu se oklembesie, a zatim sumorno klimnu glavom.
Dobro. Uiniu sve to mogu.
Mudro ste odabrali, pohvali ga podsmeljivo drugi mukarac.
Upamtite, na raspolaganju imate svega dva sata. Neemo tolerisati
neuspeh.

NEDALEKO OD ORVIJETA, ITALIJA

Profesor Vulf Renke polako pree lupom preko odtampanih rezultata

poslednjeg sekvenciranja DNK. Paljivo je prouavao sloene uzorke, traei
jedinstvene nizove genetikog koda - retke polimorfizme od jednog
nukleotida - potrebne za nastavak rada na sledeoj varijanti Hidre. U tom
trenutku njegov runi sat postojano zapita, podseajui ga da e uskoro
inspekcija sledee koliine balterije eerihije koli. Imao je jo svega nekoliko
minuta na raspolaganju da dovri analizu za koju bi mu inae bilo potrebno
najmanje sat vremena.
Nemaki strunjak za bioloka oruja se namrti, iznerviran to ga isuvie
pourkuju. Neprestani zahtevi iz Moskve da proizvodi bre i vie terali su ga
da vratolomnom brzinom rukovodi laboratorijom, osobljem i opremom.
Svaka varijanta Hidre bila je malo umetniko remek-delo ija dizajniranje i
izrada zahtevaju mnogo vremena i profinjene preciznosti. Umesto toga,
Malkovi i Viktor Dudarev su od njega oekivali da smuka nove
smrtonosne varijante kao na pokretnoj fabrikoj traci, kao da je ova
laboratorija obina staromodna fabrika oruja koja masovno proizvodi
artiljerijske granate.
Renke pomisli da bi bilo mudrije da su malo due saekali na putanje
njegove tvorevine u svet. Uz jo nekoliko dodatnih meseci pripreme, sva ova
strka i panika bi bile potpuno nepotrebne. Mogao je da natenane nagomila
sve potrebne varijante Hidre, koje bi bile sada spremne za upotrebu.
Naalost, njegovi poslodavci su bili plahoviti i gnevni ljudi. Da sve bude jo
gore, s Renkeove take gledita, ljudi u Moskvi su se jo uvek kao pijani
plota drali zastarelog verovanja u silu masovnih oklopnih jedinica, peadije i
bombardera. Rezultat je to to je vreme poetka operacije UKOV u
potpunosti zavisilo od vremenskih uslova, ruske sposobnosti da eleznicom i
drumovima transportuje oruane snage i predvianja koliko e vremena biti
potrebno ruskoj vojsci da osvoji svoje ciljeve kad pone pucnjava.
Prezrivo je uzdahnuo. Ni Malkovi ni ruski predsednik nisu uistinu cenili
suptilniju i dugotrajniju mo koju daje kontrola nad orujem kao to je
Hidra. Njegovim tvorevinama mogli su da zastrae budue neprijatelje i
nateraju ih da urade ono to se od njih oekuje bez ikakve potrebe za
razornim nasiljem irokog obima. Naalost, njegovi poslodavci smatrali su da
je Hidra samo jo jedno sredstvo za ubijanje. Tipini Sloveni, pomisli
podsmeljivo Renke. Razumeli su jezik sile samo u njegovom najbrutalnijem
i najoiglednijem obliku.
Slegnuo je ramenima. Greka za grekom. Ludost hrani ludost. Bila je to
stara pria u njegovoj karijeri - bilo u Istonoj Nemakoj, Sovjetskom Savezu
ili Iraku. Od laika se nije ni moglo oekivati da razmiljaju i delaju jasno i
razborito. Njihova pohlepa i elementarno neznanje uvek su prepreka
racionalnom donoenju odluka. Na svu sreu, Renke je bio imun na takve
slabosti.
Profesore?, pozva ga jedan asistent, drei u ruci telefonsku slualicu.
Zove vas sinjor Brant.
Nestrpljivo je strgao hirurku masku s lica i rukavice. Zavrljai ih u
kantu za ubre, a potom uze slualicu. Da?, obrecnu se sedokosi naunik.
ta je bilo, Erie?
Auriranje podataka o naa dva najozbiljnija bezbednosna problema,
ree mu napeto Brant. Ona koja imamo u Berlinu i ovde, u Moskvi. Renke
klimnu glavom. U ovom sluaju dobro to ga je Brant preki-uo. Kai.
Napregnuto sluao dok ga je Brant obavetavao o nedavnom razvoju
dogaaja. Vesti iz Berlina su ga umirile. inilo se da je njihov uspeh, kad
Lange i njegov udarni tim budu dobili potrebne informacije, samo pitanje
vremena. Ali, vesti iz Moskve su ga uznemirile. Jo uvek ni traga ni glasa
od Amerikanaca?, upita u neverici.
Nikakvog, odgovori mu Brant. Nijedan od toliko hvaljenih kontrolno-
propusnih policijskih punktova Alekseja Ivanova nije prijavio ni najmanji
nagovetaj o tome gde se Amerikanci trenutno nalaze. Ivanov veruje da su se
Smit i Devinova sklonili u bezbednu kuu izvan grada - ili da su ve pobegli
iz Rusije.
A ta ti misli?
Mislim da je Ivanov preveliki optimista, odgovori mu Brant. Moda je
gospoica Devin pijun amater, ali je pukovnik Smit prekaljeni profesionalac.
On nee tako lako napustiti svoju misiju.
Renke razmisli. inilo se da je procena biveg oficira tazija tana. Pa?
ta je tvoj naredni potez, onda?, upita hladno.
Brant je oklevao nekoliko trenutaka. Nisam siguran.
Naunik podie obrvu u neverici. De, de, Erie, obrecnuo se. Smit i
Devinova nisu budale. Valjda ti je jasno ta e nai u belekama Elene
Vedenskaje?
Her profesore, procedi drugi mukarac kroz zube. Zaboravlja da ja
nisam naunik. Strunjak sam u drugim oblastima.
Imena, ree razdraeno Renke. Amerikanci e saznati imena ljudi koji
su nam bili prvi subjekti za testiranje Hidre. ta god da je pukovnik Smit
inae, on je i naunik, medicinski istraiva. Kad naie na neobinu bolest,
traie njen vektor. Sve to treba da uradite je da postavite prikladnu zamku i
da saekate da Amerikanci uetaju pravo u nju.
 32

BERLIN

Duboko u unutranjosti viespratne javne garae, udaljene nekoliko

kilometara od rejona Grinevald, Gerhard Lange je preko radio-aparata sluao
kretanje glasa nabijenog statikim elektricitetom. Zbog tehnikih smetnji i
ovekove oigledne uzbuenosti bilo je nemogue razabrati ta je govorio.
Namrten, Lange se polako uspravi i gurnu siuni prijemnik dublje u uvo.
ta si rekao, Mileru?, zapita otro. Kai ponovo.
Miler, krni mukarac koji je jue saekao njegov tim na aerodromu,
ovog puta progovori sporije i znatno razgovetnije. Pronaao sam vae mete,
ree. Ponavljam: pronaao sam vae mete.
Lange odahnu s olakanjem. Igra ekanja je najzad zavrena. Nagnu se
kroz otvoreni prozor na vozaevoj strani njihovog crnog BMW-a i uze
spisak koji su dobili pre dva sata. Proitaj mi ih.
Dok mu je Miler deklamovao brojeve registarskih tablica i vrste vozila
koje je spazio za vreme izvianja, bivi oficir Stazija ih je uporeivao sa
spiskom automobila i kamioneta koji su bili registrovani na ogranak CIA u
Berlinu. Savreno su se poklapali. Zatim presavi list hartije i stavi ga u
unutranji dep kaputa. Onda razmota detaljnu kartu lokalnih ulica. Odlino
si obavio posao. A sad, gde su tano ti Amerikanci?
Lange je paljivo sluao i crvenom hemijskom olovkom zaokruivao
poloaje koje mu je izdiktirao sagovornik. Nakratko ih proui, opaajui
relativne distance, razliite pristupe i pravce bekstva. Plan napada poe da se
oblikuje u njegovom umu. Brzo i prljavo, pomisli hladno Lange. A to bre,
tim bolje.
Okrenu se svojim pratiocima. Pripremite se. Imamo metu! zagrmeo je
na srpskom jeziku.
 Na njegovu zapovest trojica mukaraca strogih lica, veterani srpske
slube Dravne bezbednosti i brutalnog etnikog ienja u Bosni i na
Kosovu, ugasie cigarete i poustajae. Lange otvori prtljanik automobila i
brzo im razdeli oruje i municiju. Kada je to bilo gotovo, bivi oficir tazija i
njegov paljivo odabrani tim ubica poee da navlae opremu i proveravaju
oruje.

***

Mrak se brzo sputao iako je po podne bilo tek na sredini. vrsta masa
olovnosivih oblaka nagomilala se na nebu. ibani snanim istonim vetrom,
povremeni kovitlaci sveeg snega su plesali po maltene pustim ulicama i
trotoarima rejona Grinevald. Vetar je urlao kroz oblinju umu i skidao
nanose snega sa strmih krovova kua ugnedenih meu drveem.
Da bi se zagrejala, Rendi Rasel je brzim hodom ila niz ulicu Klejale ka
jugu. Ova iroka avenija, koja se prostirala du istone granice sauvane
urbane ume, dobila je ime po amerikom generalu Lusijusu Kleju, koji je
naredio da se uspostavi berlinski vazduni most i tako spasio grad od
gladovanja na poetku Hladnog rata. Obuena u modernu skijaku jaknu, crni
demper i farmerice, Rendi se, posle opreznog unjanja po tihom komiluku
oko kue Ulriha Keslera, vraala u kombi za prismotru Centralne obavetajne
agencije.
Zasad se nita naroito nije dogaalo. Njena busija van Keslerove kue
prijavila je samo redovan saobraaj u oblasti. Zvaninik Bundeskriminalamta
je i dalje bio u kui. Kako mu se Vulf Renke jo nije javljao, Kesler je
postajao sve nervozniji. Ureaji za prislukivanje, koje je Rendi prethodnog
dana postavila u njegovom domu, prenosili su zvuke neprestanog etkanja,
sporadinog psovanja i uestalog zveckanja flaa i aa u blizini Keslerovog
dobro snabdevenog kredenca s alkoholom.
Rendi ponovo pomisli da je neobino to Renke uti. Da li je otpadniki
strunjak za bioloko oruje odluio da sree gubitke i prepusti Keslera
njegovoj sudbini? to je due vremena prolazilo bez ikakvog znaka kretanja u
kui i oko nje, ta je mogunost delovala je sve verovatnije. Renke je, pre
svega, znao kako da opstane. Nikada nije pokazao stvarnu odanost bilo kojoj
osobi, dravi ili ideologiji. Keslera bi spasao samo ukoliko bi u tome imao
linu korist. Mora da je dosad ve posumnjao da je njegov dugogodinji
zatitnik u BKA pod prismotrom. Da li se onda isplati da ona lino zarobi
Keslera, pitala se Rendi. Da li moe da iscedi iz njega korisne informacije
pre nego to se glavonje u Lengliju unervoze i narede joj da im ga preda?
Nasmejala se zamiljajui lica birokrata CIA, nesklonih bilo kakvom
riziku, kad uju da je njihov obavetajac na terenu kidnapovao zvaninika
nemake savezne kriminalistike policije. Ne, zakljui Raselova, to ne dolazi
u obzir. Sada je najbolja opcija privremeno povlaenje. Kasnije bi mogla da
nae diskretan nain da obavesti pretpostavljene o Keslerovom zloinakom
ponaanju. Naravno, morala bi to da uini tako da ne otkrije da je upala u
raunarsku mreu Bundeskriminalamta.
U meuvremenu, njeni tehniari za audio-operacije pokuavali su da uu
u trag prvom telefonskom broju koji je Kesler pozvao. Za sada su uspeli da
ga poveu s mobilnim telefonom lociranim u vajcarskoj. Kuda je trag vodio
odatle, niko nije mogao ni da pretpostavi.
Veliki uti autobus berlinskog gradskog saobraajnog preduzea projuri
pored nje sa svega nekoliko putnika. Rendi osmotri okolinu. S njene desne
strane, ka zapadu, leala je tiha uma prekrivena snegom. S leve, preko puta
ulice, bili su redovi kua i malih prodavnica meovite robe. Ulica je na ovom
delu bila neto prometnija - nekoliko privatnih automobila i aica kamioneta
za dostavu uprkos sve loijem vremenu. Stambeni blok dalje, videla je kombi
tima za nadziranje, parkiran izmeu starog audija i novog opel karavana.
Pritisnula je dugme na srebrnastom ureaju, koji je izgledao kao ajpod,
zakaenom za pojas pantalona. Taj ajpod je bio osmiljen za tajne operacije
i imao je sofisticirani radio-predajnik s nekoliko sigurnih kanala. Bazo, ovde
Voa. Vraam se ka kombiju."
Primljeno, Voo, odgovori joj jedan tehniar iz kombija. Glas mu
iznenada postade otriji. ekaj malo, Rendi. Primamo telefonski poziv
upuen Kesleru. Neko mu govori da bude spreman za odlazak, da je tim za
izvlaenje na putu!
Da! Rendi oduevljeno udari pesnicom u otvoreni dlan leve ake. Bilo je
krajnje vreme. U redu, Bazo. Spremite se za polazak. Kada ti tipovi dou i
povedu Keslera, krenuemo za njima da vidimo kuda e ga odvesti.
Primljeno, ree tehniar Centralne obavetajne agencije. Rendi je preko
radio-veze mogla da ga uje kako se trapavo premeta iz zadnjeg dela
kombija i na vozaevo sedite.
I dalje hodajui prema parkiranom kombiju, Rendi promeni frekven-ciju
da bi se direktno ula s mladom operativkom berlinskog odeljenja, koja je
dedala malo dalje od Keslerove kue niz ulicu. Osmatrau, ovde Voa.
Jesi li ula?
Tisina.
Namrtila se. Karla, ovde Rendi. Javi se.
Nije bilo odgovora. Samo jedva ujno kranje statikog uma iznad
mrtvih radio-talasa. Rendi se zbunjeno okrenu, osetivi ledene marke du
kime. Neto je krenulo naopako. Veoma naopako. Otkopa rajsferlus
skijake jakne tek da izvadi beretu kalibra 9 milimetara iz futrole opasane
oko ramena, a da pritom na zakai oruje za odeu - za sluaj da joj hitno
zatreba oruje.
U tom trenutku ugleda kako se crni BMW sedan munjevito pribliava
niz aveniju Klejale. Moni motor je urlao dok je automobil zaobilazio sporija
vozila. Mahinalno se maila za pitolj. No, crni BMW projuri pored
kombija za prismotru. Rendi odahnu s olakanjem.
Iznenada, automobil je zakoio uz kripu konica. Zaneo se u zaokretu od
180 i zaustavio samo nekoliko metara dalje od parkiranog kombija.
Troja od etvoro vrata crnog sedana otvorie se naglo uz tresak, a trojica
vitkih mukaraca hladnog pogleda iskoie na ulicu. Munjevito su se razvili
u polukrug oko kombija Centralne obavetajne agencije. Svaki je drao
automat, hekler i koh s ugraenim priguivaem, spreman da puca. Rendi je
iskolaila oi kad je prepoznala crna odela i tamnozelene beretke s
kokardama u obliku orla, kakve su nosili pripadnici nemakih elitnih
protivteroristikih jedinica GSG-9, odnosno Grenzchutzgruppe-9.
O, sranje, promrmlja. Mora da je neko od komija ili vlasnika okolnih
prodavnica primetio njen tim za prismotru, postao sumnjiav, a zatim pozvao
i upozorio vlasti. Posle teroristikog napada na Ameriku 11. septembra 2001.
i uasnog krvoprolia u madridskom putnikom vozu, Nemaka, Francuska,
panija i ostale evropske zemlje drale su pojedine elemente svojih jedinica
za borbu protiv terorizma u stanju neprestane borbene pripravnosti. Rendi
urno spusti aku s drke berete. Nije bilo nikakvog razloga da provocira
do zuba naoruane komandose. Ako su krenuli na teroriste, ivci i refleksi e
im svakako napeti do take pucanja.
 Paljivo je zavukla ruku u jaknu da izvue identifikacionu karticu CIA i
pohitala prema specijalcima nemake GSG-9. Moda bi mogla da intervenie
pre nego to preterano revnosni nemaki vojnici upropaste itavu tajnu
operaciju. Ako izvuku njene ljude iz kombija naoigled svakog radoznalog
prolaznika, vie nee biti anse da se pria dri dalje od novina i televizije. A
lokalni mediji e s uivanjem izvetavati o suludim amerikim
obavetajcima, koji uhode mirne nemake graane.
Voo, ovde Baza, ree preko radio-aparata jedan od dvojice tehniara
unutar kombija, zvuei uzdrmano. ta da radimo?
Rendi se prebaci na primarni kanal. Samo sedite mirno, momci.
Dolazim. Pustite da se pobrinem za ovo.
Jo uvek je bila udaljena najmanje pedeset metara od kombija kada su
trojica u crno odevenih komandosa otvorila vatru, zapucavi bez ikakvog
prethodnog upozorenja ili provokacije.
Njihovi automati zatektae podeeni na punu automatsku paljbu,
zasipajui mecima kombi iz neposredne blizine. Pljusak varnica polete
visoko u vazduh kada na desetine metaka kalibra 9 mm prosvirae vozilo
probijajui metal, unitavajui krhku elektronsku opremu i kidajui ljudsko
meso. Veina metaka prolete pravo kroz kombi i izie sa druge strane skoro
brzinom zvuka. Ali, metu je pogodilo dovoljno hitaca i pretvorilo
unutranjost vozila u klanicu natopljenu krvlju. Rendi kroz slualice zau
bolne krike njenih tehniara, ali smrt im je milostivo prekratila agoniju dok su
rafali nemilosrdno kosili po kombiju.
Ovo su Renkeovi ljudi, shvati uasnuto Rendi. Nisu doli da spasu
Keslera. Doli su da pobiju one koji su Nemca drali pod prismotrom.
Besno je izvukla beretu, naciljala munjevito u najblieg napadaa i
ispalila dva hica. Jedan metak promai, drugi ga pogodi visoko u grudi. Ali
umesto da padne na zemlju, ovek se samo zatetura nekoliko koraka unazad,
proguna presamitivi se na sekund-dva, a potom se ponovo uspravi. Mogla
je da vidi rupu koju je metak probio u njegovoj odei, ali nije bilo kapi krvi.
Hriste, pomisli iznenada, ti skotovi nose pancirne prsluke. Njeni instinkti
za samoouvanje se ukljuie i Rendi se baci postrance u zaklon iza volvoa
parkiranog uz ivinjak avenije Klejale.
ovek se brzo okrete u njenom pravcu sa sve automatom. Opali dug
rafal, zasipajui mecima volvo.
 Leei potrbuke iza parkiranog automobila, Rendi zari glavu dublje u
ake dok je volvo drhtao i ljuljao se iznad nje, iban mecima iznova i
iznova s nevelike razdaljine. Krhotine iskidanog metala, stakla i plastike
zapljutae preko ulice. Odbijeni meci i promaaji proletee tik iznad njene
glave. Neki su se zarili u okolna parkirana vozila, drugi su se odbijali o
kolovoz, odbacujui komadie odlomljenog asfalta u svim pravcima. Alarmi
vozila, od kojih su pucale bubne opne, oglasie se uzdu i popreko ulice,
aktivirani iznenadnom baranom vatrom.
Pucnjava iznenada prestade.
estoko zadihana, Rendi se iskobelja natrag na trotoar s beretomu
ispruenoj ruci, spremna da zapuca. Videla je kako dvojica u crno odevenih
revolveraa jure natrag ka BMW-u. Trei je okaio automat preko ramena i
stajao pogrbljen, petljajui oko neega to je liilo na malu zelenu vreu od
platna.
Rendi ovog puta paljivo nacilja drei pitolj obema rukama. Saeka da
se muica niana skrasi na treem napadau a zatim pritisnu okida. Bereta
zalaja jedanput, trznuvi se u njenom vrstom stisku. Nita. Promaaj.
Zakiljila je i usredsredila se na metu. Ponovo umiri pitolj i opali jo
jednom.
Metak kalibra 9 mm zari se u napadaevu butinu, razmrska butnu kost i
izlete s druge strane praen mlazom krvi i komadia kostiju. ovek iznenada
sede na ulicu, buljei u neverici u svoju samlevenu nogu. Platnena vrea mu
ispade iz ruku i pade na ulicu.
Izraz oajanja prelete preko lica ranjenika. Zamahnuo je levom nogom i
utnuo vreu to dalje od sebe. Vrea se zakotrljala preko ulice i zavrila
ispod izreetanog kombija za nadzor Centralne obavetajne agencije.
Rendi zau kako obogaljeni revolvera uzvikuje panino upozorenje na
nekom grlenom slovenskom jeziku. Jedan od njegovih kompanjona izlete
izie iz crnog sedana, zgrabi ga pod mike i uvue u automobil, ostavljajui
trag jarkocrvene krvi razmazan po ulici.
Bez imalo oklevanja, voza automobila nagazi papuicu za gas i okrenu
natrag putem kojim su doli. S pitoljem u aci, Rendi se uskobelja na noge.
Zanese beretu u divljem, irokom luku, nianom pratei crni BMW dok je
prolazio pored nje brzinom od skoro osamdeset kilometara na sat. Povue
okida nekoliko puta, pokuavajui da ispali to vie metaka u metu koja se
kretala munjevitom brzinom.
Jedno zrno razbi zadnji prozor automobila. Drugo probui rupu u
prtljaniku. Ali ostali promaie. Psujui sebi u bradu, prestala je da puca ne
elei da rizikuje i grekom pogodi nevine prolaznike.
BMW nastavi dalje, jurei ka severu sve dok konano nije nestao s
vidika u sve guem sumraku.
Rendi je jo nekoliko trenutaka stajala i zurila niz aveniju u istoj
neverici. Bila je zabezeknuta ovim direktnim krvavim napadom na njen tim.
Kako se ovo dogodilo, za ime boje, zapita se ogoreno. Kako su ubice Vulfa
Renkea uspele da ih pronau s takvom nepogreivom preciznou?
Polako je spustila cev berete i naterala sebe da zakoi oruje. Nije joj
bilo lako. Ruke poee da joj drhte dok je divlje uzbuenje borbe prsa u prsa
polako ilelo, ostavljajui za sobom samo tugu i gnev. Bacila je pogled preko
ramena prema izreetanom kombiju.
Mala platnena vrea jedva se videla. Leala je postrance pored jednog od
zadnjih tokova vozila.
Vrea, ree njen razum. Misao ga ispravi deli sekunde uoi eksplozije.
Ne, pomislila je hladno. To je bomba, dinamit.
Bei, ree sama sebi. Bei odavde! Mozak joj je radio trista na sat, a telo
se okrenulo i potralo dalje od kombija to je bre moglo. S pitoljem u aci,
projurila je mimo parkiranih automobila iji su vozai i dalje okirano zurili u
uniteni kombi.
Izlazite! Svi napolje!, povika na nemakom maui beretom.
Bomba!
U tom trenutku odjeknula je eksplozija.
Nagli blesak zaslepljujue bele svetlosti pokida pomrinu iza njenih lea.
Jo u punom trku, bacila se na zemlju i sklupala kako bi se zatitila tano u
momentu kad je udarni talas, valjajui se iz samog centra snane eksplozije,
preleteo preko nje. Masivni zid vrelog vazduha podie je s plonika i odbaci
nekoliko metara dalje. Istovremeno, inilo se kako joj ogromna aka -
strahovito veliki pritisak izazvan eksplozijom - istiskuje svaki atom kiseonika
iz plua.
Bletava bela svetlost polako izblede. Okolinu proguta mrkli mrak. Svet
oko nje ieznu dok je gubila svest.
Osvestila se svega nekoliko sekundi kasnije. Leala je sklupana uz
automobil izvrnut na bok od siline udarca. Polugluva, dok joj je u uima i
dalje zvonilo, Rendi je s polako sela, a zatim ustala, trecajui se protiv svoje
volje od bola u izmuenim miiima i odranim delovima tela.
Svuda na ulici, ostali oamueni i povreeni ljudi izvlaili su se iz
automobila oteenih udarnim talasom ili leteim krhotinama. Umazani
krvlju, neki epajui zbog slomljenih udova, teturali su se slepo iz svojih
kua ili prodavnica oteenih prilikom eksplozije. Silovita detonacija
poskidala je krovove, sruila dimnjake i razbila svaki prozor okrenut prema
ulici, a krhotine razbijenog stakla letele su kroz dnevne sobe, kuhinje,
spavae sobe domova i izloge prodavnica.
Rendi se polako okrete i zagleda ka mestu na kojem se donedavno
nalazio kombi za prismotru.
Ford je nestao, a na njegovom mestu puila se runa, izgorena olupina
iskrivljenog metala. Svi ostali automobili parkirani u preniku od pedeset
metara od unitenog kombija sada su leali razbacani po aveniji Klejale -
izguvani, smrskani i obavijeni narandastim plamenom. Gusti crni dim
kotrljao se preko avenije.
Rendi zatrepta da rastera suze. Nije vreme za tugovanje, zakljui hladno.
Doi e i to, ukoliko poivi dovoljno dugo.
Nateravi sebe da se fokusira, brzo je pregledala svoju opremu. Njen
radio-aparat je bio mrtav, najverovatnije uniten bez mogunosti popravke
kada ju je udarni talas eksplozije odbacio preko plonika. Pa, to i nije toliko
bitno, pomisli sumorno. Na kraju krajeva, vie nije imala s kim da kontaktira.
Spazila je svoju beretu nekoliko metara dalje na trotoaru i trapavo
doepala do oruja kako bi ga pokupila.
Mrtei se dok se koncentrisala, paljivo je pregleda pitolj. Premda su
drka i cev bili izgrebani, inilo se da su udarna igla, povratna opruga, udara
i navlaka bili neoteeni. Krajiak usana joj se iskrivi u ironinom osmehu na
svoj sopstveni raun. Sudei po izgledu, oruje kalibra 9 mm bilo je u boljem
stanju od nje.
Pritisnula je dugme privrivaa okvira, izvadila poluprazan magacin i
spremila ga u unutranji dep jakne. Potom je ubacila nov okvir s petnaest
metaka, otkoila i repetirala. Bila je spremna.
Vratila je beretu u futrolu u pregibu ramena i bacila poslednji turoban
pogled ka zadimljenoj olupini kombija razbacanoj po aveniji Klejale. ula je
sve glasnije zavijanje sirena vatrogasnih, policijskih i vozila Hitne pomoi.
Nadlene nemake slube reagovale su na vesti o nesrei.
Kucnuo je as da ode odavde.
Rendi se okrenula i poela da hramlje ka zapadu, zalazei sve dublje
meu drvee ume rejona Grinevald dok nije sasvim nestala s vidika. U umi
je skrenula na sever i natera sebe u bolan trk, sve bre i bre kroz senke i
nemo, u belo zaodeveno drvee.
 33

GLAVNI SVEMIRSICI KOMANDNI CENTAR,

NEDALEKO OD MOSKVE

General-pukovnik Leonid Averkovi Nesterenko, visoki i kooperni

vrhovni zapovednik svemirskih oruanih snaga Ruske Federacije, brzo je
marirao niz hodnik koji je povezivao njegovu kancelariju s kontrolnim
Operativnim centrom. Zbog bletave fluorescentne rasvete iznad glave i
neprestanog strujanja sveeg, prohladnog vazduha iz ventilacionih otvora bilo
je teko drati na umu da je ova masivna instalacija zakopana nekoliko
stotina metara ispod zemlje i zatiena od napada masivnim ploama betona
ojaanog elikom. Strogo uvani ulaz u komandni centar i izlazni tuneli bili
su skriveni u gustoj brezovoj umi severno od Moskve.
Dva naoruana straara ispred Operativnog centra ukoie se u stavu
mirno kada se general-pukovnik priblii. Ignorisao ih je. Inae je drao do
uljudnog zvaninog vojnog ophoenja, ali trenutno je bio u kripcu s
vremenom.
Nesterenko brzo proe kroz vrata i pohita u prostranu prostoriju s druge
strane. Kada mu se oi privikoe na prigueno osvetljenje, ugleda nizove
kontrolnih pultova. Oficiri koji su sedeli ispred svakog kontrolnog punkta bili
su zauzeti nadziranjem satelita i radarskih sistema za rano upozorenje ili su
se tiho savetovali putem sigurnih komunikacionih linija sa svojim kolegama
na mestima za lansiranje, postajama na terenu i lokalnim komandnim centrima
irom Rusije.
Na udaljenom kraju Operativnog centra bio je ogroman ekran koji je
prekrivao itav zid. Na njemu je bio prikaz zemljine kugle s kljunim
svemirskim letelicama i satelitima koji su orbitirali oko nje. Dreavoute
linije prikazivale su predvienu orbitu svakog tela, dok su manje zelene
strelice oznaavale njihov trenutni poloaj.
Oficir na dunosti, znatno nii mukarac etvrtaste vilice, po imenu
Baranov, pohita u susret Nesterenku. Amerikanci menjaju orbitalnu putanju
jednog od svojih izviakih satelita tipa lakros, gospodine", izvestio je
generala.
Nesterenko se namrti. Pokai mi.
Nii mukarac se okrenu i inaredi jednom od svojih potinjenih oficira za
najbliim kontrolnim punktom: Prikai podatke o lakrosu-5.
Jedna u moru treperavih strelica na ogromnom ekranu promeni boju iz
zelene u crvenu. U isto vreme, nova jarkouta linija poe da polako skree s
prethodno zabeleene orbitalne putanje satelita.
Detektovali smo skretanje s kursa pre otprilike pet minuta, ree mu
Baranov.
Nesterenko klimnu glavom, mrtei se dok je prouavao novi predvieni
kurs lakrosa-5. ta li su to naumili nai ameriki prijatelji?, promrmlja.
Zatim se okrenu prema Baranovu. Pokai mi uveanu sliku mesta na kojem
e projektovana putanja satelita prei nau granicu. I oznai lokacije s kojih
e Amerikanci stei znaajno bolju mogunost izvianja s te nove orbitalne
putanje.
Slika je zatreperila na ekranu, a zatim se munjevito uveala, zumirajui
mnogo manju oblast - Ukrajinu, Belorusiju i zapadni deo Rusije. Sjajni
pravougaonici su oznaavali velike delove teritorije du dijagonalne linije
koja se pruala od Kijeva severoistono ka Moskvi i dalje. A podruja
predviena za okupljanje tenkovskih i motorizovanih divizija koje je trebalo
da izvre invaziju na Ukrajinu nalazila su se tano u sredini jednog od tih
pravougaonika.
Prokletstvo, promrmlja Nesterenko. Satelit tipa lakros' bio je
opremljen monim radarom sa sintetikom aperturom, koji je mogao da vidi
kroz oblake, prainu i tminu. Podruja za okupljanje jedinica namenjenih
operaciji UKOV bila su skrivena ispod slojeva kamuflanih mrea otpornih
na detekciju radarom, ali niko nije mogao da bude potpuno siguran da e taj
eksperimentalni materijal uspeno skrenuti tako detaljno ispitivanje.
Pauk je na poloaju, podseti ga mirno Baranov, pokazujui drugu
treperavu strelicu na video-ekranu. Nai raunari za nianjenje predviaju
da e meta efektivno biti u dometu jo svega tridesetak minuta.
 Nesterenko suzdrano klimnu glavom. Pauk je bio jedan od ruskih
najtajnijih sistema svemirskog oruja. Svaki pauk bio je preruen u obian
civilni satelit za telekomunikaciju, klimu i navigaciju; takoe je bio
opremljen antisatelitskim orujem namenjenim upotrebi protiv neprijateljskih
svemirskih platformi u niskoj zemljinoj orbiti. U teoriji, takav napad mogao
je da bude izvren u tajnosti. Ali u praksi? Ukoliko bi bio primeen, svaki
ruski pokuaj da se uniti ameriki pijunski satelit bi se lako mogao
protumaiti kao objava rata.
Nesterenko potom slegnu ramenima. Donoenje ovakve odluke
umnogome je nadmaivalo njegova ovlaenja. Otiao je do najblieg
kontrolnog punkta i podgao slualicu crvenog telefona. Ovde general-
pukovnik Nesterenko. Spojte me s Kremljom", ree smrknuto operateru na
drugom kraju veze. Moram pod hitno da razgovaram s predsednikom.
Obavestite ga da je re o komunikaciji ratnog prioriteta."

U ORBITI

etiri stotine kilometara iznad okeana planete Zemlje i ogromnih

braonkastih, zelenih i belih kopnenih povrina obasjanih suncem, ruski
meteoroloki satelit, zvanino registrovan kao KOSMOS-8B, leteo je svojom
uobiajenom eliptinom orbitom brzinom od 27.000 kilometara na sat. U
stvarnosti, to je bio lani satelit, nosa oruja po imenu pauk-12. Sada, dok
je svemirska letelica bila visoko iznad obale Afrike, njena visokofrekventna
antena za prenos podataka poela je da prima ifrovane poruke koje su
sadrale novo programiranje njenog kompjuterskog sistema.
U roku od ezdeset sekundi od prijema poslednje poruke pauk-12 se
aktivirao.
Male rakete za podeavanje visine se ukljuie, bljujui oblaie
isparenja u svemir. Satelit u obliku dugakog cilindra polako se obrnu u
irokom luku, sve dok njegov tupi nos nije bio uperen u taku u prostoru
iznad dalekog zemljinog zakrivljenog horizonta. Kada je pauk-12 postigao
eljeni ugao, rakete se ponovo ukljuie i zaustavie njegovu rotaciju. Antena
se zatvori, a u podnoju nosa otvorie se vratanca.
 est manjih svemirskih letelica - antisatelitske bojeve glave kupastog
oblika - izletee iz otvora i blago usporie, zakoene grozdovima siunih
potiskivaa, koji se ukljuie u ranije programiranoj sekvenci. Dok su
usporavale, bojeve glave poee da padaju prema Zemlji u irokom luku,
koji e ih dovesti u domet te udaljene, precizno proraunate take.
Kada se est bojevih glava udaljilo nekoliko kilometara, pauk-12 je
izvrio svoj poslednji programirani in. Eksplozivna punjenja za
samounitenje, postavljena na kljunim mestima po itavom satelitu tekom
deset tona, eksplodirae u brzim, otrim, zaslepljujuim bleskovima, dovoljno
jakim da ih detektuju ameriki i ruski senzori za rano upozoravanje u orbiti
visoko iznad zemljine kugle. Detonacije raznee pauk-12 na komadie,
kosei antene i solarne panele i buei rezervoare s gorivom. Bljujui vodenu
paru i gorivo, unitena olupina poe da se tumba kroz svemir, odbacujui od
sebe manje fragmente dok je polako padala ka gornjim slojevima zemljine
atmosfere.
est antisatelitskih bojevih glava, prikrivenih bletavim eksplozijama iza
njih, takoe eksplodirae. Svaka otposla na hiljade malih, kao brija otrih
komadia titanijuma u svemir. Zajedno, komadii titanijuma nainie
gigantski oblak rapnela, smrtonosni oblak koji je leteo napred brzinom
veom od sedam kilometara na sat.
etrdeset pet sekundi kasnije i 300 kilometara dalje, oblak rapnela
presrete orbitalnu putanju satelita lakros-5, jednog od dva amerika
pijunska satelita opremljena radarom sa sintetikom aperturom koji su
kruili oko Zemlje.

GLAVNI SVEMIRSKI KOMANDNI CENTAR

Na radar potvruje viestruke udare rapnela u lakros-5, ree

likujui Baranov, koji je pomno sluao uzvetaj jednog od svojih oficira.
Zatim okrenu glavu prema Nesterenku. Preliminarna procena tete pokazuje
da je ameriki pijunski satelit potpuno uniten..
General-pukovnik smireno klimnu glavom, a zatim ponovo podie
slualicu crvenog telefona. Ovde Nesterenko, ree mirno. Spojte me sa
Svemirskom komandom Sjedinjenih Amerikih Drava.
S osmehom pogleda u Baraonova dok je ekao da proslede njegov poziv.
Morau da Amerikancima izrazim najiskrenije aljenje i najdublja izvinjenja
zbog uasne tete koju je sluajno izazvala ova katastrofalna eksplozija
jednog od naih klimatskih satelita klase KOSMOS.
Mislite li da e vam poverovati?
Nesterenko slegnu ramenima. Moda hoe, a moda i nee. Ali,
najvanije od svega jeste to to nee moi da na vreme lansiraju zamenu za
uniteni pijunski satelit. Uskoro, veoma uskoro, vie neemo morati toliko
da brinemo o tome u ta Amerikanci veruju. Ili ta mogu da urade.

BELA KUA

Jo uvek je bilo rano jutro kad je uniformisani agent Tajne slube uveo
Freda Klajna u predsednikovu radnu sobu na spratu istonog krila Bele kue.
Soba, prepuna starih knjiga, slika Fredrika Remingtona i Dordije OKif, i
fotografija razuenog krajolika savezne drave Novi Meksiko, pripadala je
samo Samjuelu Kastilji - njegovo privatno utoite od svakodnevnog ludila
javnih prostorija Bele kue.
Predsednik Sjedinjenih Drava sedeo je u jednoj od dve velike fotelje u
sobi i neraspoloeno prelistavao jutarnje obavetajne izvetaje. Na oblinjem
posluavniku hladio se netaknuti doruak. Pokazao je rukom na drugu
fotelju. Sedi, Frede.
Klajn ga poslua.
Kastilja umorno odgurnu hrpu papira u stranu i okrenu se prema svom
starom prijatelju. Ima li ikakvih novih vesti o Smitu ili ostalima u Moskvi?
Jo uvek nema, ree mu Klajn. Ali, oekujem da sledei izvetaj
stigne u roku od najvie sat vremena."
Predsednik mrko klimnu glavom. Dobro. Zato to e mi biti potrebne
sve informacije koje mogu da dobijem - i bie mi potrebne veoma uskoro.
Svakako u roku od etrdeset osam sati.
Klajn upitno podie obrvu.
Sve sam ubeeniji da ta god da Rusi planiraju nailazi veoma brzo,
objasni mu Kastilja. to znai da imamo sve manje vremena na raspolaganju
da ih odvratimo od toga.
Da, gospodine", sloi se ef slube Tajna Jedan. Ako su glasine o sve
brem tempu ruskih vojnih priprema, koje su Smit i Fiona Devin pokupili,
istinite, Sjedinjene Drave i njihovi saveznici trebalo bi da ve reaguju ako
ne misle da zakasne.
Sazvao sam tajni sastanak s visokim predstavnicima naih najbliih
saveznika, ree mu Kastilja. Sa predstavnicima zemalja koje jo uvek
mogu da zadaju prilino estok vojni udarac - Velikom Britanijom,
Francuskom, Nemakom i Japanom, za poetak. elim da dogovorimo
zajedniki odgovor Kremlju, niz konkretnih mera koje e naterati Dudareva
da se povue pre nego to pritisne okida operacije koju planira, kakva god
ona bila.
Kada?, upita mirno Klajn.
Ujutro 22. februara, ree predsednik. Mislim da ne moemo priutiti
sebi luksuz da ekamo due od tog datuma.
Klajn se namrti. To je veoma kratak vremenski rok, ree konano. Ne
znam mogu li da obeam konkretne rezultate do tada.
Kastilja klimnu glavom. Razumem. Ali samo nam je toliko vremena
ostalo, Frede. Veruj mi, svima ostalima postavljam podjednako nemogue
zahteve. Na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost prole noi zapovedio
sam preusmeravanje svake komponente nae nacionalne obavetajne moi -
pijunskih satelita, stanica za presretanje signala i mrea agenata koje su nam
preostale - na istu misiju. Kada se nai saveznici pojave u Ovalnom kabinetu,
bie mi potrebni nepobitni i ubedljivi dokazi o agresorskim namerama
Rusije.
A ukoliko ne budemo mogli da ih obezbedimo na vreme?
Predsednik uzdahnu. Onda u ipak odrati sastanak, ali se neu
zavaravati. Bez neega to je vie od mojih linih strahovanja i pregrti
neodreenih nagovetaja nevolje, veoma su male anse da e bilo ko od naih
saveznika biti voljan da s nama ue u klin s Moskvom."
Klajn suzdrano klimnu glavom. Obavestiu pukovnika Smita o zadatom
vremenskom rok to pre.
Uradi to, ree Kastilja blago. Ne dopada mi se to moram da zatraim
od tebe da izlae svoje ljude jo veoj opasnosti, ali zaista ne vidim nikakvu
alternativu. Predsednika je usred reenice prekinula zvonjava telefona. Brzo
je podigao slualicu. Da?
Dok ga je Klajn posmatrao, predsednikovo iroko izborano lice se
smrailo. Najednom je izgledao godinama stariji.
Kada?, pitao je steui slualicu tako jako da su mu zglavci prstiju
pobeleli. Saslua odgovor, a zatim vrsto klimnu glavom. Razumem,
admirale, ree mirno.
Predsednik Sjedinjenih Drava prekinu vezu, a potom ukuca meunarodni
broj Bele kue. arli, ovde Sem Kastilja", ree svom efu kabineta. Smesta
sazovi sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Imamo kriznu situaciju.
Poto je zavrio razgovor, Kastilja se okrenu Klajnu. To je bio general
Bros, ree. Pogled mu je bio umoran i obeshrabren. Upravo je primio hitnu
poruku iz generaltaba Svemirske komande u Koloradu. Dogodila se
eksplozija u svemiru, a mi smo izgubili jedan od naih najboljih pijunskih
satelita - lakros-5.
 34

SEVERNO OD MOSKVE

Napolju je vladao mrkli mrak kada su Smit i Fiona Devin stigli do svog
sledeeg odredita, velike dae koja se nekada nalazila u vlasnitvu starca
Aleksandra Zakarova, druge rtve izbijanja bolesti koju su istraivali. Pre
nego to se penzionisao, Zakarov je bio uticajan pripadnik vladajue
Komunistike partije i direktor kompleksa teke industrije. Tokom prvih,
divljih godina razvoja kapitalizma posle pada Sovjetskog Saveza, Zakarov se
obogatio prodajui deonice fabrika pod svojom kontrolom.
Luksuzna daa, koju je pazario delom tog nepoteno steenog novca, bila
je na teko pristupanom mestu, na sat vremena vonje severno od Moskve.
Dok su mileli uzanim seoskim drumovima zakrenim snegom, kroz mrane
ume i pored malih sela i naputenih crkava, Smit se pitao zbog ega je, za
ime sveta, Aleksandrova bogata udovica izabrala da ivi tako daleko od
Moskve - naroito tokom dugih, hladnih i mranih zimskih meseci. Za najvei
deo moskovske bogate elite dae su uglavnom bile rustina letnja utoita,
mesta na koja su beali da se opuste i razonode tokom sparnih dana u julu i
avgustu. Malo bogataa trudilo se da napusti udobnost prestonice poto bi
pao prvi sneg, izuzev moda o retkim vikendima i praznicima, kada su uivali
u nordijskom skijanju i ostalim zimskim sportovima.
Nepunih pet minuta poto su bili uvedeni u u elegantno opremljenu sobu
za prijem, Don i Fiona se vie nisu pitali zato je udovica biveg partijskog
funkcionera ivela u ruralnoj izolaciji. Njihova odbojna domaica bila je od
sorte koja niti je elela drutvo drugih ljudi niti je uivala u njemu. Volela je
da ivi u samoi, okruena aicom plaenih slugu neophodnih da kuvaju,
iste i na svaki drugi nain zadovoljavaju njene sitniave i ekscentrine
hirove.
 Madam Irina Zakarova bila je siuna ena otrog, orlovskog nosa i
malih, tamnih oima grabljivice, koje su uvek bile u pokretu - osmatrajui,
procenjujui, a zatim odbacujui s prezirom. Na njenom uzanom i duboko
izboranom licu nalazio se kiseli, mrgodni izraz osobe koja od blinjih veoma
malo oekuje, i koju ljudi skoro nikad ne razoaraju u takvom stavu.
Udovica zavidljivo pregleda Smitove falsifikovane akreditive Svetske
zdravstvene organizacije, a zatim mu vrati dokumenta flegmatino slegnuvi
ramenima. Dobro. Moete da mi postavite svoja pitanja, doktore Stran",
ree. Ne mogu da vam obeam da ete od mene dobiti mnogo korisnih
odgovora. Da budem iskrena, itava zapetljancija oko bolesti mog supruga
bila mi je smrtno dosadna." Usta joj se jo vie iskrivie nadole. Svi ti
smeni lekari i medicinske sestre i zvaninici Ministarstva zdravlja, koji su
postavljali istovetna dosadna pitanja: ta je poslednje jeo? Da li je ikada bio
izloen radijaciji? Koje lekove je uzimao? Pitanja bez kraja i konca,
beskrajno ispitivanje. Bilo je tako apsurdno."
Zato apsurdno?, upita je oprezno Smit.
Iz jednostavnog razloga to je Aleksandar bio hodajui katalog loeg
zdravlja i loih navika, odgovori hladno madam Zakarova. itavog ivota
je previe puio, pio i drao. Mogao je umreti od bilo ega - sranog udara,
modane kapi, neke vrste raka... bilo ega. Stoga, injenica da je njegovo telo
na kraju popustilo teko da predstavlja ikakvo iznenaenje. Zaista ne
shvatam svu tu zbrku koju su lekari podigli u vezi s njegovom smru.
Ista neobina bolest pokosila je jo nekoliko ljudi, ree kratko i jasno
Fiona. Meu njima i nevinog deaka, koji nije imao tetne navike kao va
suprug.
Zaista? upita nehajno udovica. Inae potpuno zdravo dete?
Smit klimnu glavom, trudei se da prikrije odbojnost koju je oseao
prema ovoj hladnoj i neverovatno sebinoj eni.
Kako je to udno, ree madam Zakarova uz jo jedno nemarno sleganje
ramenima, a zatim slabano uzdahnu. Pa, dobro, onda pretpostavljam da
moram dati sve od sebe kako bih vam pomogla, bez obzira na sve
neprijatnosti koje e mi to izazvati.
Strpljivo, mnogo strpljivije nego to je mislio da je mogue, Smit joj je
postavio niz istih pitanja u vezi sa zdravstvenim stanjem njenog supruga koja
je ranije postavio Voronovima. Fiona je jo jednom paljivo zapisivala
odgovore, ali ovi to ih je udovica davala bili su izluujue nepotpuni.
Konano, kada je starica poela da pokazuje nedvosmislene znake da se
njeno ogranieno strpljenje blii kraju, Don odlui da pree na glavno
podruje njihovog interesovanja - Evropski centar za istraivanje stanovnitva
i uzimanje uzoraka DNK u okolini Moskve.
Hvala vam na vremenu, madam Zakarova. Bili ste nam od izuzetne
pomoi, slagao je Smit, a zatim se zavalio u stolicu i poeo da skuplja svoje
hartije. Odjednom se naglo zaustavi i ponovo paljivo nagnuo ka njoj. Oh,
postoji jo samo jedna sitnica o kojoj bih da vas priupitam.
Da?
Nai izvetaji pokazuju da ste vi i va suprug prole godine uestvovali
u velikom uzimanju DNK uzoraka", ree leerno Smit i zamisli da igra neku
vrstu mentalnog aha. Da li je to tano?
Velika studija o genetici?, mrknu tiho starica. Oh, da. U ime nauke
gurali smo tapie u usta na zahtev potpunih stranaca. Odvratan ritual, ako
elite moje miljenje. Meutim, Aleksandar je bio veoma uzbuen u vezi sa
itavim grotesknim procesom. Prezrivo odmahnu glavom. Moj suprug je
bio budala. On je zaista verovao kako e taj takozvani projekat o poreklu
Slovena dokazati jednu od njegovih suludih teorija - naime, da smo mi Rusi
vrhunac evropske rasne i etnike evolucije.
Don natera samog sebe da se neodreeno nasmei, skrivajui
oduevljenje. Mat. Sada je bio siguran da su otkrili vaan deo o nastanku ove
smrtonosne bolesti.
Jer to jutro su Fiona i on ve sklopili neke kockice. Naime, kad su
zavrili razgovor s branim parom Voronov, otili su natrag u bezbednu kuu
u Zamorskvoreju. Dok je Smit ponovo pregledao svoje beleke i obavljao
telefonske razgovore neophodne za ugovaranje upravo zavrenog razgovora s
udovicom Zakarov, Fiona je nekoliko sati surfovala na internetu, traei svaki
podatak o Evropskom centru za istraivanje stanovnitva i projektu o
istraivanju porekla Slovena. Bilo je previe opasno da Fiona kontaktira sa
svojim uobiajenim izvorima, a na internetu je bilo veoma teko doi do
detaljnih informacija, koje su im bile potrebne. Bez obzira na to, uklopila su
se dva vana komadia slagalice.
Prvi se ticao projekta o poreklu Slovena. Bio je to ogroman, skup i
ambicizan nauni poduhvat, pa ipak su istraivai uzeli uzorke DNK od
svega hiljadu ljudi s podruja Moskve; u odnosu na nekih devet miliona dua
koje tu ive, bio je to mali broj. Dobro, moda je za potrebe procene
istorijskih premetanja slovenskog naroda ta koliina uzoraka bila sasvim
dovoljna, pogotovo kad se uzme u obzir da je vie hiljada drugih uzoraka
uzetih u ostalim dravama istone Evrope i irom bivih sovjetskih republika.
Meutim, to je takoe znailo da veza izmeu sedmogodinjeg Mihaila
Voronova i sedamdesetpetogodinjeg Aleksandra Zakarova nije samo puka
sluajnost. anse protiv takve koincidencije su bile negde oko osamdeset
jedan milion prema jedan.
Drugo, ponovo se pojavilo ime Konstantina Malkovia. Korporacije i
fondacije koje je milijarder kontrolisao davale su pozamane koliine novca
Evropskom centru za istraivanje stanovnitva. Javnosti je bila dostupna
svega nekolicina stavki budeta Centra, ali Fiona gotovo da je mogla da se
opkladi da je milijarderovim novcem direktno finansiran projekat istraivanja
porekla Slovena.
Smit se namrti. Jedna potencijalna veza s Konstantinom Malkoviem -
kola Hitne pomoi iz bolnice Sveti irilo - mogla se odbaciti kao puka
sluajnost. Dve nisu. Malkovi je bio upleten u ovu zaveru sa svojim
ortakom u Kremlju, Viktorom Dudarevom.

U umi koja je okruivala dau Oleg Kirov je leao na panju napola

zakopanom u sneg i paljivo osmatrao duboko izbrazdanu stazu, koja je
vodila od najblieg seoskog druma. Oprema za nono osmatranje, prodata
kao vojni viak, pretvarala je okolnu tminu u zeleno obojeni monohromatski
dan. Dvadesetak metara iza njegovih lea, prekrivena granama da bi se
sakrila njena kockasta silueta, stajala je zdepasta masa njegovog UAZ
hantera", terenskog vozila koje je bilo grubi ekvivalent amerikog dipa
vrangler.
Kirov se dovezao do Zakarovljeve dae pre Smita i Devinove. Prvi
zadatak bio mu je da brzo izvidi podruje u potrazi za moguim opasnostima.
Drugi - da uspostavi ovu skrivenu osmatranicu na mestu odakle je
mogao da dri na oku najverovatniji prilaz dai dok su Don i Fiona
postavljali svoja pitanja. Usta mu savie u polumesec. Nadao se da e ubrzo
zavriti ispitivanje.
 Rus irokih ramena zadrhta, smrznut do kostiju uprkos zatiti koju su mu
pruale debela zimska jakna, ubara i rukavice. Temperatura je i tokom dana
bila poprilino ispod nule, a munjevito je opadala dok je no prolazila.
Razumeo je potrebu svojih prijatelja da potvrde informacije koje su im
dali Voronovi, ali je prilino strahovao od dolaska ovako daleko van
Moskve. Na ovom surovom i neprijatnom terenu svi su bili strahovito lake
mete. Nije bilo mnotva ljudi meu koje bi mogli da se umeaju. Nije bilo
stanica metroa i dupke punih prodavnica u kojima su mogli da nestanu u
masi. Unaokolo su bili samo drvee, sneg i aica krivudavih drumova,
potpuno opustelih posle zalaska sunca.
Rus je uzdahnuo i fokusirao pogled na automobil parkiran ispred ulaznih
vrata dae. Madam Zakarova je drala svoj mercedes parkiran u zagrejanoj
garai pripojenoj kui. Retki posetioci morali su da ostavljaju svoja vozila na
nevelikom paretu zamrznutog ljunka. inilo se da se nita ne mie pored
tamnoplave volge sedan, koju je nabavio za dvoje Amerikanaca.
Iznenada se ukoio. Zauo je brundanje snanih motora meu drveem.
Zvuci su jo uvek bili poprilino udaljeni, ali su se nepogreivo pribliavali.
Podie se kako bi imao bolji pogled, a zatim se munjevito baci na zemlju
istovremeno zavlaei urno ruku u dep jakne.
 35

Smitov mobilni telefon odjednom zazvoni.

Izvinite, ree udovici i pritisnu zelenu slualicu na tastaturi. Da?
Bio je to Kirov. Morate da odete, Done. Smesta!, ree uurbano Rus.
Dva automobila bez registarskih tablica upravo su skrenula s glavnog puta i
kreu se pravo prema dai. Izlazite! Na zadnja vrata!
Kreemo", ree smrknuto Smit. Potom prekinu vezu i ustade, zgrabivi
zimsku jaknu u istom pokretu. Oseti izboinu u depu jakne - skriveni pitolj
marke makarov kalibra 9 mm. Na trenutak je bio u iskuenju da zauzme
uporite ovde u kui i bori se iz zaklona umesto da pobegne napolje na brisan
prostor. Ali je odmah odbacio tu pomisao. S udovicom i njenom poslugom u
kui, nije smeo da rizikuje pukaranje. Ukoliko bi meci poeli da lete
unaokolo, previe nevinih moglo bi da nastrada.
Nevolja?, upita ga Fiona na engleskom. Ustala je u isto vreme kad i on
i ve je pokupila svoju jaknu i rukavice.
Imamo drutvo, promrmlja Smit na istom jeziku. Ostaviemo auto-
mobil i izai na zadnja vrata. Oleg e nas ekati napolju.
Ubledela i napeta, Fiona klimnu glavom u znak razumevanja.
Stara Ruskinja ih pogleda zbunjeno. Zavrili ste sa pitanjima? Odlazite?
Smit klimnu glavom. Da, madam Zakarova, odlazimo. Odmah.
Ignoriui zbunjene proteste udovice, Don izvede Fionu iz sobe za prijem u
iroki centralni hodnik dae. Tamo naletee na debelu, sredovenu sluavku,
koja je u rukama nosila posluavnik sa ajem i kolaiima kojima je njena
gazdarica ponudila Smita i Fionu jo kada su stigli. Gde su zadnja vrata
kue?, upita je Smit.
Prepadnuta, sluavka pokaza glavom ka hodniku s njihove leve strane, niz
put kojim je upravo pristigla. Tamo, odgovori oevidno zgranuta pitanjem.
Kroz kuhinju.
 Dvoje Amerikanaca je zaobioe i munjevito krenue niz hodnik. Iza
njihovih lea, neko poe da gromoglasno lupa po ulaznim vratima dae.
Milicija! odjeknu duboki glas. Otvarajte!
Don i Fiona potrae.
Kuhinja je bila prilino prostrana i moderno opremljena tednjakom na
gas, friiderom, zamrzivaem, mikrotalasnom penicom i svim ostalim
aparatima. U vazduhu su lebdeli mirisi od kojih im je potekla vodica na usta.
U jednom oku prostorije, posluitelj madam Zakarove, mladi mukarac
snane grae, sedeo je i zavravao veeru, iniju > pelmenija - valjuaka od
mesa prelivenih kiselom pavlakom i puterom. Sluga zapanjeno podie pogled
kada stranci protrae pored njega. Hej, kuda ste...?
Smit mu pokaza rukom da ne ustaje sa stolice. Ova dama se ne osea
dobro, objasni. Potrebno joj je da udahne malo sveeg vazduha.
Bez oklevanja je otvorio teka drvena vrata. Svetlost i toplota izlie se u
ledenu tamu, osvetljavajui uzanu traku dubokog, belog snega. Daa je bila
na malenom proplanku, a uma je poinjala ve nekoliko metara od kue.
Mala utabana prtina vodila je kroz sneg prema kantama za ubre,
postavljenim uz zadnji deo kue.
Brzo, proaptao je Fioni. im zaemo meu drvee, tri kao
sumanuta. Kreni ulevo. Nemoj da stane ni zbog ega i ni zbog koga sve dok
ne stignemo do Kirova. Razume?
Fiona smrknuto klimnu glavom.
Dvoje Amerikanaca zajedno pohitae ka umi, upadajui do listova u
duboki sneg. Smit duboko udahnu i oseti kako mu isti, ledeni vazduh pee
plua. Samo jo nekoliko sekundi, pomisli. Samo toliko nam je potrebno da
se izvuemo.
Najednom trojica naoruanih mukaraca izaoe iza drvea. Sva trojica
su bila odevena u snenobela kamuflana odela i nosila su automate AKSU
ruske proizvodnje. Dvojica su bili nii od Smita, ali snano graeni; kretali su
se s tihim samopouzdanjem obuenih vojnika. Trei ovek bio je dva-tri
centimetra vii od Smita, a oi su mu bile sive boje, poput kriljca. U
njegovoj svetloplavoj kosi su se videle sede vlasi, ija je boja odgovarala
boji njegovih oiju.
Smit i Fiona se ukipie u mestu.
Dignite ruke u vazduh, molim vas, naredio je mirno visoki mukarac na
engleskom jeziku. U protivnom, biemo primorani da vas ubijemo na licu
mesta. A to bi, naalost, bilo veoma nezgodno, zar ne?
Smit polako podie ruke iznad glave, drei otvorene dlanove okrenute
prema napadaima kako bi pokazao da nije naoruan. Krajikom oka opazi
da Fiona ini isto to. Lice joj je bilo bledo kao kre.
Razumna odluka, ree plavokosi i hladno se nasmei. Ja sam Erik
Brant. A vi ste ozloglaeni pukovnik Donatan Smit i draesna, mada
podjednako ozloglaena, gospoica Devin.
Smit? Devin? Ne znam o emu govorite, ree ukoeno Don. Zovem
se Stran, doktor Kale Stran. A ovo je gospoica Linkvist. Mi smo naunici i
radimo za Ujedinjene nacije. Znao da je to uzaludan pokuaj, ali nije
nameravao da prizna sve tako lako. Barem ne jo. Ko ste vi tano?
Kriminalci? Lopovi? Kidnaperi?
I dalje se smeei, Brant zavrte glavom. De, de, pukovnie. Nemojte
igrati tako detinjaste igre. Vi ste veanin isto kao to sam i ja, ree i
zakorai prema njima. Ali, dozvolite da vam estitam. Veoma malom broju
osoba je polo za rukom da mi toliko dugo izmie.
Smit ne ree nita, s mukom pokuavajui da suzbije gnev koji je oseao
zbog toga to je tako lako upao u ovu zamku. Automobili koji su doli s
glavnog puta prema dai bili su varka, shvatio je ogoreno - nain da ih
poteraju ovamo na otvoreno.
Brant slegnu ramenima. Stoicizam je takoe jo jedna osobina kojoj se
divim. Ali, samo do izvesne granice. Trznu cev svog automatskog oruja
prema dai. Ulazite unutra.
Smit i Fiona polako krenue nazad.
U kui su se sada nalazila jo trojica naoruanih mukaraca. Drali su
madam Zakarovu i njenu trolanu posadu - sluavku, mladia iz kuhinje i
postarijeg oveka s nekoliko pramenova retke kose prebaenih preko elave
glave - kao zarobljenike u sobi za prijem.
Jo uvek sedei poput kraljice u stolici sa visokim naslonom, starica
prostreli pogledom Branta. Kakva je ovo budalatina?, upita kivno. Kako
se usuujete da upadnete u moj dom!
Bivi pripadnik istononemake tajne policije slegnu ramenima. aljenja
vredna neophodnost, madam, ree uglaeno. Naalost, ovi ljudi su pijuni,
ree pokazujui na Smita i Devinovu. Oni su neprijatelji drave.
 Kojeta, podsmehnu se Zakarova.
Brant se ponovo nasmei. Mislite? Zatim se okrenu prema svojim
ljudima. Veite im ruke. A potom ih pretraite. Budite veoma temeljni.
Svestan da je nekoliko automata upereno pravo u njega, Smit je mirno stajao
i nevoljno dopustio da mu grubo sveu ruke iza lea plastinom uzicom -
istom vrstom kojom su ameriki vojnici vezivali pobunjenike i teroriste
zarobljene u Iraku. uo je kako Fiona bolno stenje kroz stegnute zube kada
su i nju onesposobili.
Poto su ih vezali, Brantovi ljudi struno pretresoe strane zarobljenike,
proveravajui svako mesto u potrazi za orujem ili nekim drugim komadima
korisne opreme. Smit se nakostreio, sve benji i na njih i na sebe jer je
potraga postajala sve agresivnija. Skinuli su mu plavu periku, ispod koje se
pokazala njegova tamna kosa, i naterali ga da ispljune umetke koji su
izmenili oblik njegovih obraza. Znao je da je sve to kudikamo vie
poniavajue za Fionu nego za njega samog.
Brant je stajao sa strane i bez ikakve reakcije posmatrao kako njegovi
ljudi najpre pronalaze Donov pitolj kalibra 9 milimetara, a zatim Fionin
makarov PSM kalibra 5.45 milimetara, elemente njihovih maski,
falsifikovane pasoe i druge isprave i, naposletku, njihove visokotehnoloke
slubene mobilne telefone. Stavili su oruje i ostalu opremu na stoi za kafu
ispred njega. Plavokosi ovek je pokazao znak interesovanja tek kada je
jedan od njegovih ljudi izvadio skriveni skakavac iz Fionine desne izme.
Brant uze no, pritisnu dugme na vitkoj crnoj drci i isprati pogledom
dugako, smrtonosno seivo koje je munjevito iskoilo. Jedna svetla obrva
mu se iznenaeno podie. Okrenu se prema Fioni sa suvim osmehom. Video
sam jezivu ranu koju je ova vaa mala igraka nanela jednom od mojih ljudi,
gospoice Devin. A Dmitrij je bio obueni ubica. Vi ste oigledno vie od
obine novinarke.
Fiona prkosno slegnu ramenima. Mislite ta god elite, her Brant. Ja
nisam odgovorna za vau bujnu matu.
Brant se zakikota. Hrabre rei, gospoice Devin. Ali prazne, rekao bih.
Potom se okrenu madam Zakarovoj, koja je sedela i estoko se mrtei
posmatrala postupak. Vidite li?, upita je ne skidajui osmeh. Oruja.
Maske. Lani pasoi. Kaite mi, madam, je li to uobiajena oprema koju sa
sobom nose vedski medicinski istraitelji - ili su to naprave koje bolje
odgovaraju stranim uhodama?"
Uhodama, priznade tiho prebledela starica.
Tano tako, ree mirno Brant. Zavue ruku u unutranji dep
kamuflane jakne, izvadi par tankih rukavica od lasteksa i polako i
metodino ih navue na ake. Svi u prostoriji su ga posmatrali u tiini,
nemoni da skenu pogled. Va pokojni suprug je bio visoki zvaninik
komunistike partije u starim danima, madam. Vi niste obina pripadnica
neobrazovanih masa. Kaite mi, ta je bila kazna za pijunau i izdaju?
Smrt, proapta madam Zakarova. Bila je to smrt.
Upravo tako, ree joj Nemac. Zavri sa navlaenjem rukavica a zatim
pogleda ka preplaenim slugama, koji su sedeli zbijeni na jednom divanu -
antikvitetu iz devetnaestog stolea s tankim nogarima, presvuenim bogatom
zlatno-plavom tkaninom. Ko je od vas troje Pjotr Klimuk? Stariji, proelavi
ovek oklevajui podie ruku u vazduh. Ja sam, gospodine, promumla.
Brant se suvo nasmei. Vi ste nas pozvali kad ste uli da e se vaa
gazdarica sastati s ovim ljudima?
Klimuk klimnu glavom, neto bre ovog puta. Tako je, ree. Ba kao
to ste zatraili da uradim. Obeali ste da u dobiti nagradu ukoliko vam
prijavim da neko njuka unaokolo i postavlja pitanja o njenom suprugu."
Zbilja jesam, ree hladno Brant. I dobiete je.
Potom, bez trunke oklevanja, plavokosi ovek podie Smitov makarov
sa stoia za kafu ispred sebe, otkoi ga, naniani i ispali metak Klimuku u
elo iz neposredne blizine. Krv isprska naslon divana i bogato obojenu
tkaninu natopi runom crvenom.
Dok su ostali posluitelji uasnuto buljili u svog mrtvog kolegu, Brant
blago pomeri cev pitolja u stranu i ispali jo dva metka. Sluavka i mladi
se otromboljie na divanu, pogoeni po jednim metkom u glavu.
Bivi oficir Stazija se okrenu u stranu. Lice mu je bilo potpuno
bezizraajno.
Madam Zakarova je nepokretno sedela u stolici s visokim naslonom i
bleda kao kre gledala u svoju pobijenu poslugu. Zato?, izusti kivno.
Zato ste ih ubili? Oni nisu bili pijuni. Istina, Klimuk i ostalo dvoje bili su
neuki i budalasti, ali nisu uinili nita da zaslue smrt.
Brant slegnu ramenima. Veoma mali broj ljudi ikada uini bilo ta da
zaslui smrt. Zatim podie cev makarova i opali jo jednom.
 Pogoena u srce, starica se izvali na naslon stolice. Oi su joj zurile u
tavanicu, zauvek iskolaene s izrazom besa, prezira i uasnutog shvatanja da
je i ona odreena da umre.
Brant paljivo spusti pitolj na pod, a zatim ga utnu ispod divana. Baci
pogled ka Smitu. Kada milicija stigne, bie im veoma zanimljivi otisci
prstiju na tom oruju, slaete se? Vai otisci, naravno. Zatim zavrte glavom u
zluradom zadovoljstvu. Vi, Amerikanci, toliko ste nasilni, toliko laki na
obarau. Nije nikakvo udo to vas toliko mrze irom zemljine kugle.
Ti si obino zlo kopile i ubica!, oee Fiona kroz stegnute zube.
Da, pretpostavljam da jesam, uzvrati joj mirno Brant. Potom se zagleda
u nju ledenim sivim oima. A sada ste moji zarobljenici, gospoice Devin.
Razmislite malo o tome.
Okrenuo se svojim ljudima. Povedite ih, obrecnu se. Kreemo."
Dok su ih trojica naoruanih ljudi terala otpozadi a jo trojica oprezno
posmatrala spreda, Don i Fiona izaoe kroz vrata. Ugurali su ih na zadnje
sedite jednog od tri vozila parkiranih ispred dae - terensko vozilo ford
eksplorer s pogonom na sva etiri toka. Brant i jedan njegov ovek sedoe
napred. Jedan od plaenika ue u volgu kojom su se dovezli Amerikanci, a
ostala etvorica u tree vozilo, takoe ford sa pogonom na sva etiri toka.
Tri vozila u koloni, sa fordom u kojem su se vozili Brant i zarobljeni
Amerikanci na elu, sioe sa poljunane staze i udaljie se od dae,
truckajui se po izbrazdanom drumu koji je vodio na glavni put. Kada su
izbili na glavnu saobraajnicu, kolona skrenu desno umesto levo i ubrza.
Ne obazirui se na bol u izguljenim zglobovima, Smit se uspravi u
seditu. Kretali su se ka zapadu kroz mrkli mrak. Drvee, visoki smetovi i
skretanja na stare umarske stazice nakratko su se pojavljivali, obasjani
dugim svetlima vozila, a zatim nestajali za njima u noi.
Smit baci pogled ka Fioni proveravajui da li je i ona to primetila. Blago
je klimnula glavom. Brant i njegovi ljudi nisu ih vraali u Moskvu.
Zato ne, pitao se Smit. Ako je bivi oficir tazija radio za Konstantina
Malkovia, a milijarder saraivao s Kremljom, zato ih jednostavno ne
predaju Rusima? Jesu li Brant i njegov bogati poslodavac igrali nekakvu
dvostruku igru?
 Vladik Fadejev je leao potpuno nepokretan meu brezama koje su
oiviavale drum. Zahvaljujui njegovoj snenobeloj zimskoj jakni i
kamuflanoj mrei proaranoj liem i granicama, poloaj mravog
snajperiste usukanog lica izgledao je kao obina humka snega, jedna meu
stotinama, ak i sa razdaljine od svega nekoliko metara.
Fadejev se smrzavao, ali je bio zadovoljan. Kao mladi je proveo dve
godine borei se u razuenim planinama i dolinama Avganistana, ubijajui
mudahedine s velike razdaljine svojom vernom snajperskom pukom
dragunov SVD. Iskustvo ga je nauilo da uiva u tekoj i opasnoj igri lova
na druge ljude. Poto je Crvena armija odustala od dugakog rata s
Avganistancima, mir se pokazao kao strahovito razoarenje. Sve u svemu,
pomisli snajperista, imao sam sree to sam pronaao zaposlenje kod oveka
kao to je Erik Brant, koji je cenio njegove specijalne vetine i iznalazio
sijaset razliitih naina da ih upotrebi.
Jedno za drugim, top-svetla tri vozila nestae iza krivine. Brundanje
njihovih motora ieznu u noi.
Fadejev je nastavio da eka, nepokretan.
Njegovo strpljenje je na kraju bilo nagraeno.
Veliki kabasti UAZ hanter pojavi se iz ume ispred njega. Dok su mu
zupanici za prenos brzina buno brujali, terensko vozilo ruske proizvodnje
otro je skrenulo na uzani put i ubrzalo. Sneg i polomljene grane skliznue sa
njegovog krova i haube, kotrljajui se po drumu za njegovim tokovima.
Snajperista se nasmeio i mirno progovorio u radio-aparat. Ovde
Fadejev. Bio si u pravu. Amerikanci imaju drutvo. A sada vas prate.

Smit se trudio da dri pod kontrolom izraz lica kada je uo izvetaj preko
taktikog radio-aparata nalcaenog na kontrolnu tablu forda eksplorera.
uo je kako Fiona tiho usisava vazduh kroz zube. Oboje su znali da je
Kirov primeen. A njih dvoje nisu mogli da ga upozore da je u opasnosti.
Brant se nagnu napred i uze mikrofon. Primljeno, Fadejeve. Mi emo se
postarati za situaciju. Gotovo. Potom baci pogled preko ramena na
zarobljenike. To je va kolega, pretpostavljam.
Ovi i ne trepnue.
Brant se nasmei kada ugleda paljivo nametene ravnodune izraze na
licima zarobljenika. Ja nisam budala, ree im mirno. Profesionalci ste.
Znao sam da ne biste otili u zonu opasnosti bez odgovarajue podrke.
Kako bi sakrio oaj koji ga je iznenada preplavio, Smit se zagleda kroz
prozor. U mrklom mraku bilo je teko videti bilo ta konkretno, ali mu se
uini kako se kreu uz blagu uzviicu, putem koji je krivudao uz obronak
niskog, gusto poumljenog brdaceta. S leve strane, poumljena padina se
blago sputala, ispresecana tu i tamo klisurama zaguenim kamenjem,
bunjem i ikarom.
Smit zau kako Brant na seditu ispred njega ponovo govori u mikrofon
radio-aparata. Sva vozila, stoj, ree flegmatino. Pripremite se za akciju s
lea.
Veliko terensko vozilo u kojem su bili istog asa uspori i stade uz ivicu
puta, tik iza slepe krivine. Volga i drugi ford eksplorer postupie isto i
stadoe iza njih. Vrata se uz tresak otvorie, a Brantovi ljudi iskoie na
uzani drum i munjevito se sklonie iza okolnog drvea s automatskim
orujem na gotovs.
Zavladala je gluva tiina. A onda Don i Fiona zaue buku motora vozila
koje je nailazilo putem iza njih. Na jedvite jade, okrenue se da bi pogledali
kroz zadnji prozor.
Smit oseti kako mu se miii vilice steu. ta moe da uradi? Smrknuto
je razmatrao opcije. Ali s rukama vezanim iza lea nije mogao nita.
Naravno, moda bi mogao da se baci preko sedita na Branta i vozaa, ali da
li bi to izazvalo dovoljnu pometnju da Kirov dobije priliku za borbu? Slegnu
ramenima u sebi. Premda je ta akcija delovala uzaludno, bila je jedina
mogua. Kriom pokrenu ruke i noge, pokuavajui da razmrda ukoene
miie pre nego to povue naredni potez.
Budite mirni, pukovnie, ree mu ledenim glasom Brant. Ili u vam
prosvirati glavu.
Smit oprezno baci pogled preko ramena.
Mukarac sivih oiju je zurio je pravo u njega. Pitolj je drao uperen
direktno u njegovo elo.
Iznenada, ranije nego to je iko oekivao, terensko vozilo ruske
proizvodnje pojavilo se iza krivine. Munjevito je jurilo u blesku svetlosti
farova.
Brantovi ljudi istog trena otvorie paljbu. Gromoglasno tektanje
automatskog oruja razbi zamrznutu tiinu zimske noi. Meci zasue terensko
vozilo, buei ogromne rupe u asiji i odbijajui komadie pokidanog metala
u vazduh. Vetrobransko staklo rasprsnulo se na hiljade komadia pod mecima
kalibra 9 mm, ispaljenim iz neposredne blizine.
Naisto izreetan, Kirovljev UAZ hanter je u punoj brzini skrenuo s
druma i survao se niz poumljenu padinu. Poskakivao je nizbrdo, zatim se
zakucao u veliku brezu uz gromoglasni tresak, a onda se prevrnuo na stranu i
survao preko ivice klisure. Dok se okretao, svetlost njegovih farova jo
jednom je nakratko osvetlila drvee i bunje na padini a zatim je nestala.
Obronak je ponovo utonuo u potpuni mrak.
Kada je svetlost nestala, Don i Fiona razmenie uasnute poglede.
Nijedno od njih dvoje nije gajilo nikakvu nadu da je Kirov preiveo ubilaku
saekuu i sudar, kojima su upravo prisustvovali.
Brant saeka da Amerikanci odvrate poglede prepune tuge. I dalje drei
pitolj uperen u Smitovu glavu, drugom rukom uze mikrofon radio-aparata.
Fadejev? Ovde Brant. Zavrili smo. Sluaj, vrati se u svoj automobil i kreni
uzbrdo prema nama. elim da pregleda olupinu tog terenskog vozila i
pronae dokumenta vozaa. Pogledaj moe li da sazna ime oveka kojeg
smo upravo ubili. Razume?
Ravnoduan, bezizraajan glas zakra preko zvunika radio-aparata.
Razumem.
Brant klimnu glavom. Odlino. Kad zavri, podnesi izvetaj glavnom
tabu Grupe u Moskvi. Mi nastavljamo prema manastiru."
Brant saslua kako se Fadejev odjavljuje, a zatim prekinu vezu.
Zatim je pogledao preko naslona sedita u zarobljenike i slegnuo
ramenima. Toliko o vaem prijatelju, ree i hladno se nasmei. A uskoro
emo moi da zaponemo bolan proces ispitivanja na temu za koga radite i
koliko toga ste im ve ispriali...
 36

BAKU, AZERBEJDAN

iroki bulevari i uzane uliice Bakua, najveeg i najlepeg grada u

kavkaskom regionu, protezali su se kilometrima du obale Kaspijskog jezera.
Kad su milijarde evra i dolara poele da se slivaju za nove poduhvate
eksploatacije nafte i prirodnog gasa, Baku je iznenada postao grad otrih
kontrasta. Bio je to napredan grad dvadeset prvog veka u razvoju, prepun
blistavih nebodera od stakla i elika, ali i drevni metropolis damija,
kraljevskih palata i bazara, smetenih usred lavirinta senovitih kaldrmisanih
sokaka.
Na brdu koje se uzdizalo kraj zidina starog dela grada nalazila se runa
betonska graevina, sedite predsednika Azerbejdana i njegovog osoblja.
Namrteni azerbejdanski vojnici patrolirali su okolnim ulicama i vodili
rauna da se predstavnici stranih naftnih kompanija i radoznali turisti u
potrazi za oblinjom filharmonijom i Dravnim umetnikim muzejem ne
zadravaju predugo u blizini graevine.
Duboko u zgradi predsednike administracije, jedan lan osoblja izie iz
centralnog lifta. Gurao je teka kolica natrpana inijama s jelima. Uznemiren
preteim nagomilavanjem ruskih oruanih snaga u susednom Dagestanu,
dravni Savet odbrane okupio se na hitnoj sednici. Dok se no polako vukla,
generali i ministri naloili su da im se poalje hrana iz kuhinje.
Dvojica mukaraca u tamnim odelima i strogih pogleda zakoraie
napred. Obezbeenje, ree jedan pokazujui identifikacionu karticu. Mi
emo to preuzeti. Samo je ovlaenom osoblju dozvoljeno da ide dalje.
Konobar oprezno slegnu ramenima. Samo se pobrinite da svako dobije
ono to je naruio, ree i prui im spisak. Uz ime svakog lana Saveta
odbrane bilo je napisano ta je naruio. Zevnuvi, okrete se i poe natrag ka
liftu.
Poto su se vrata lifta zatvorila za njim, jedan bezbednjak poe da die
poklopce uporeujui jela sa spiskom koji je drao u ruci. Zaustavio se kada
je pronaao iniju pitija, gulaa od ovijeg mesa, rogaice, masti i afrana.
Okrenu se prema svom kolegi. Ovaj, ree mirno.
Izgleda bajno, dodao je drugi uz brz i cinian osmeh.
Nego ta, sloio se onaj. Zatim urno baci pogled niz hodnik da bi se
uverio da nikoga nema u blizini. Zadovoljan, izvadi staklenu epruvetu iz
depa i prosu tenost iz nje u gula. Dok je vraao epruvetu u dep, njegov
kolega polako je gurao kolica niz hodnik. Jo jedna verzija Hidre kretala se
prema meti.

BELA KUA

Ljudi koji sede oko dupke punog konferencijskog stola u sobi za krizne
situacije u Beloj kui izgledaju turobno svi odreda, shvatio je predsednik
Sem Kastilja gledajui namrgoena i stroga lica lanova Saveta za nacionalnu
bezbednost. Veina okupljenih bila je bila duboko zabrinuta da e SAD
uskoro ui u ozbiljan sukob s Rusijom, ali niko nije bio ubeen da su
informacije koje su imali dovoljno pouzdane da bi na osnovu njih mogao da
ponudi neki konkretan predlog kako da se nose sa zastraujuom
diplomatskom i vojnom krizom u koju su srljali.
Predsednik je znao da su, u sutini, svi bili umorni od tapkanja u mraku.
Imali su puke fragmente - sve bri talas tajanstvenih smrti u zemlji i
inostranstvu, glasine o sve intenzivnijim ruskim vojnim pripremama i
postojano dobovanje ruske propagande o opasnoj politikoj nestabilnosti u
susednim dravama. Naalost, nisu baratali konkretnim dokazima i
analizamama potrebnim da se ti fragmenti poveu u jasan obrazac, u neto to
bi ubedljivo razotkrilo ta zaista planiraju Dudarev i njegovi generali. Bez
jasnog nacrta, niko u Evropi ili drugde na svetu nee biti voljan da se
suprotstavi Moskvi.
Kastilja se okrenu prema Vilijamu Veksleru, direktoru Nacionalne
obavetajne slube. Moemo li da promenimo orbitu preivelog satelita
lakros kako bismo stekli pravi uvid u stanje u tim ruskim graninim
podrujima koja nas najvie zabrinjavaju?
Plaim se da ne moemo, gospodine predsednie, odgovori s
oklevanjem mravi, zgodni bivi senator. Uniteni lakros-5 bio je noviji od
dva satelita. Drugi, lakros-4, predugo je u orbiti. Prosto nema dovoljno
goriva da postigne eljenu orbitu.
Pa, koliko vremena je potrebno da se lansira zamena za lakros-5?,
upita Kastilja.
Predugo, gospodine, ubaci se u razgovor Emili Pauel-Hil, njegova
savetnica za nacionalnu bezbednost. Centralna obavetajna agencija kae
minimum est nedelja. Meutim, ako bismo se ozbiljno kladili ja bih tipovala
na tri do pet meseci kao mnogo realniji vremenski okvir.
Gospode Boe, promrmlja predsednik. Dotad bi Rusi mogli da prevezu
vojsku i tenkove, kojima su pokuavali da uu u trag, sve do Sibira i ponovo
natrag. Pogleda preko stola u admirala Stivena Brosa, predsedavajueg
Komiteta naelnika generaltabova. ta vi mislite o unitenju naeg satelita,
admirale? Da li je to bio nesrean sluaj - ili promiljen napad sraunat na to
da nas oslepi?
Ne znam, gospodine, ree oprezno stameni, snano graeni oficir
mornarice. Svemirska komanda je bila u stanju da obavi samo preliminarne
analize podataka koje su zabeleili nai sateliti za rano upozoravanje.
Meutim, general Kolins i njegovo osoblje izvetavaju da su eksplozije koje
su primetili na ruskom satelitu KOSMOS-8B bile izuzetno snane.
Dovoljno snane da unite jo jedan satelit udaljen stotinama
kilometara?
Iskreno sumnjam u to, gospodine predsednie. S obzirom na njihove
razliite orbite, anse da toliki broj krhotina ruskog satelita KOSMOS-8B
pogodi lakros-5 su... pa, astronomske", odgovori suvo Bros. Potom slegnu
ramenima. Ali, to su samo pretpostavke. U ovom trenutku nemamo potrebne
podatke da dokaemo bilo ta, na ovaj ili onaj nain.
Kastilja smrknuto klimnu glavom, kipei od besa u sebi. Bez pouzdanih
dokaza da su Rusi namerno dejstvovali, Sjedinjene Drave nisu imale drugog
izbora nego da otpiu sumnjivi gubitak pijunskog satelita vrednog nekoliko
milijardi dolara. Usta mu se stisnue u tanku, gnevnu liniju. ta je s naim
satelitima za fotografsko izvianje tipa KH?, upita.
 Ve obavljamo pozamaan broj orbitalnih preletanja iznad datih
podruja, odgovori Emili Pauel-Hil. Meutim, oblaci nam predstavljaju
veliki problem. Trenutno, vreme iznad najveeg dela Ukrajine i Kavkaza je
neverovatno loe. ak i s naim termalnim senzorima, nismo u mogunosti da
prikupimo mnogo detalja kroz guste mase oblaka koje prekrivaju region.
Kastilja sumorno shvati da je u itavom razgovoru ostavljena neizreena
jednostavna injenica da ak i najkvalitetnije satelitske fotografije zahtevaju
veto tumaenje i analizu kako bi se pronali korisni podaci, a da je previe
najboljih amerikih tumaa fotografija trenutno na samrti ili ve mrtvo.
arls Jurej, ef osoblja Bele kue, oglasio se sa svog mesta. Zato u tom
sluaju ne probamo s vazdunim izvianjem? Imamo letelice opremljene
radarima. Zar ne moemo da ih poaljemo u blizinu ruske granice?
Fiziki, da, ree nenadano dravni sekretar Padet. Diplomatski, ne.
Poto im je toliko politikih i vojnih voa mrtvo ili na samrti, vlade Ukrajine,
Gruzije, Azerbejdana i ostalih bivih sovjetskih republika su izuzetno krhke.
U sadanjoj situaciji nijedna od tih vlada nee rizikovati da isprovocira
Kremlj tako to e nama dozvoliti da koristimo njihov vazduni prostor za
izviake letove. Svaki zahtev, koji smo prosledili kroz sve mogue
diplomatske kanale, do sada je odbijen.
Kastilja ponovo klimnu glavom. Izgledalo je kao da se najcrnji scenario,
koji je muio njega i Freda Klajna poslednjih nekoliko dana, sve vie blii
ostvarenju. Rusi su tu novu bolest, ukoliko je ona zaista njihovo maslo, a to
se inilo sve izvesnijim, na efikasan nain koristili da izazovu konfuziju i
haos. Veliko je pitanje dokle je Viktor Dudarev spreman da ide kako bi
iskoristio trenutnu prednost? Hoe li se zadovoljiti slabljenjem
novouspostavljenih demokratija u okolini Rusije ili ima mnogo vei apetit?
Vrata sobe za krizne situacije se otvorie, a u prostoriju ue mlada ena
ozbiljnog lica s naoarima ronatog okvira i urno pohita ka mestu na kojem
je Vilijam Veksler sedeo i hvatao beleke. ena se nagnu napred i proapta
neto u uvo direktora Nacionalne obavetajne slube. Njegovo preplanulo
lice u trenu preblede.
Postoji li neto za ta treba da znam, Bile?, upita ga otro Kastilja.
Veksler proisti grlo, izgledajui nelagodno. Vrlo mogue, gospodine
predsednie, priznao je. Plaim se da je Centralna obavetajna agencija
upravo izgubila jedan od svojih tajnih operativnih timova, grupu obavetajaca
na zadatku u Berlinu. Preliminarni izvetaji su nepotpuni, ali ini se da su
napadai, naoruani automatskim orujem i eksplozivom, napali iz zasede
nae agente nasred ulice. ef berlinskog ogranka Centralne obavetajne
agencije trenutno putuje ka mestu napada, ali situacija izgleda loe. Veoma
loe. ini se da nema preivelih.
Isuse Hriste, proapta arls Jurej.
Amin, arli, ree Kastilja oprezno. Ramena su mu se blago pognula,
kao da je sva teina novih pogibija i novih zlatnih zvezdica za memorijalni zid
u glavnom tabu CLA legla na njegova plea. Potom se namrtio.
Najpre satelit lakros, a sada i ovaj krvavi masakr amerikih
obavetajaca. Da li su ta dva sluaja nekako povezana? Okrenuo se natrag
Veksleru. U kakvoj je misiji bio taj tajni operativni tim?
Direktor Nacionalne obavetajne slube je izgledao zbunjeno. Njihova
misija, gospodine predsednie?, ponovio je nesigurno. Zatim poe da
prelistava papire pred sobomom, oigledno pokuavajui da kupi vreme.
Prostorijom zavlada nelagodna tiina. Niko od okupljenih za
konferencijskim stolom u sobi za krizne situacije nije gajio previe
potovanja prema bivem senatoru. U najboljem sluaju, smatrali su ga
bezvrednjakoviem. U najgorem, doivljavali su ga samo kao jo jednu
birokratsku prepreku koju ve okovana zajednica obavetajnih slubi SAD
mora da savlada.
Nisam siguran da posedujem detalje o njihovom zadatku, priznade
konano Veksler, pocrvenevi od sramote. Okrenu se prema svojoj po-
monici, mladoj eni koja mu je maloas saoptila loe vesti. Jesu li nam iz
Lenglija uopte preneli te informacije, Kerolajn?"
Nai agenti u Berlinu pratili su trag strunjaka za bioloko oruje iz
bive Istone Nemake, gospodine, ree ena mirno. oveka koji se zove
Vulf Renke.
Kastilja se zavali u fotelju, oseajui se kao da ga je neko upravo udario
maljem u glavu. Renke! Gospode, pomisli zaprepaeno. Renke je bio
odbegli zlotvor koga je moskovska jedinica Tajne Jedan Freda Klajna
sumnjiila za stvaranje neobine bolesti koju su istraivali.
Predsednik se brzo izvinio, postavio svog efa osoblja da rukovodi
sastankom i napustio sobu za krizne situacije. im su se vrata zatvorila za
njegovim leima, zauo je kako u prostoriji izbija estoka svaa. Namrtio
se, ali je nastavio da koraa. Njegov Savet za nacionalnu bezbednost je,
generalno govorei, izvanredno kompetentan, ali njihove naravi definitivno su
poele da se sukobljavaju poto su bili pod pritiskom da donose odluke
naslepo, bez odgovarajuih obavetajnih informacija. Ali, Kastilja trenutno
nije mogao da se luksuzira i trai vreme na budno motrenje na njih.
Kako je uao u Ovalnu sobu na spratu uhvatio se za telefon na radnom
stolu i pozvao specijalni broj, za koji je samo on znao.
Klajn ovde, ree smrknuto ef slube Tajna Jedan, javivi se na telefon
ve posle prvog zvona.
Jesi li uo vesti iz Berlina?
Jesam, odgovori turobno Klajn. Upravo itam izvetaje o incidentu
Centralne obavetajne agencije i lokalne policije.
Veza s Vulfom Renkeom je izuzetno znaajna, ree polako Klajn. Kao i
ekstremno nasilna reakcija u odgovor na istragu Centralne obavetajne
agencije.
to znai da se Rusi plae onoga to moemo saznati o njima?, upita ga
Kastilja.
Ili samog Renkea, naglasio je Klajn. Da Nemac radi bezbedno
zakljuan u nekom njihovom kompleksu Bioaparata, imali bi daleko manje
razloga da strahuju od toga da emo saznati da je jo iv i slobodan.
Misli da Renke rukovodi vlastitom operacijom iz neke tajne
laboratorije van Rusije?
Recimo samo da to smatram veoma moguim, odgovori Klajn.
Prouavao sam na dosije o Renkeu. On mi se ini kao ovek koji nikad ne
bi sebe doveo u poloaj da drugi imaju preveliku mo nad njim. Ako je
stvarno on taj koji pravi bioloko oruje za Ruse, verujem da to radi s
bezbedne razdaljine.
Jesi li preneo svoju teoriju pukovniku Smitu?, upita ga Kastilja.
Nisam, odgovori mirno Klajn. ao mi je to moram da ti kaem da i ja
imam neke veoma loe vesti. Negde u toku proteklog sata potpuno smo
izgubili kontakt s naim timom u Moskvi. Uprkos svim naim pokuajima da
stupimo u vezu s njima, Don Smit, Fiona Devin i Oleg Kirov kao su propali
u zemlju.
 37

BERLIN

Ulica ispred kue Ulriha Keslera bila je prazna. Podeene tako da se

ukljue u tano odreenim vremenskim intervalima, svetiljke od kovanog
gvoa bacale su krugove meke svetlosti na plonike prekrivene snegom i
osvetljavale aicu automobila parkiranih du utihle ulice. U tami s obe
strane ulice Hagentrase, meu okolnim borovima, hrastovima i brezama
blistala su svetla s prozora kua udaljenih od ulice.
Otprilike stotinu metara dalje niz ulicu, od prilaznog puta koji je vodio ka
Keslerovoj kui, agent Centralne obavetajne agencije Rendi Rasel
nepomino je stajala u dubokoj senci izmeu dva hrasta. Udahnula je vazduh
sporo i duboko, doputajui da joj se rad srca umiri posle dugakog i bolnog
trka kroz umu rejona Grinevald. Oi su joj se prilagoavale na pomrinu, a
zenice se irile dok je oprezno posmatrala okruenje i traila bilo kakav znak
koji bi ukazivao na to da u blizini ima uvara postavljenih da nadziru oblast.
Nita se nije micalo. Nita se nije ulo. Nije bilo nikakvih sumnjivih silueta
ili obrisa koji vrebaju izmeu parkiranih automobila ili meu drveem i
bunjem koje je dosezalo do ulice.
Dovoljno dobro, pomisli hladno. Ponekad ak i loi momci gree.
Rendi vrati ,,beretu natrag u futrolu u pregibu ramena. Ovog puta nije ni
zakopala skijaku jaknu. Izala je iz senki i pohitala niz ulicu nimalo se ne
trudei da prikrije svoje kretanje. Uz malo sree, ko god je bude video
pomislie da se devojka iz komiluka vraa kui posle posla, kupovine ili
kasne etnje.
Ubrzo je naila na srebrnkasti ,,audi. Bio je parkiran uz ivinjak na
mestu odakle se pruao odlian pogled na ulaz u Keslerovo dvorite.
Izdaleka, vozilo je izgledalo netaknuto. Tek kada se pribliila opazila je malu
rupu u zadnjem prozoru. Dok je prolazila mimo automobila, krajikom oka
osmotrila je unutranjost. Unutra je nepokretno sedela smeokosa mlada
ena, presavijena preko volana. Kontrolna tabla i unutranjost vetrobranskog
stakla bili su zamazani tamnim mrljama sasuene krvi.
Oprezno je odvratila pogled, potiskujui tugu i alost. Mrtva devojka bila
je njena koleginica koja joj je uvala lea, bistra i vesela pripravnica
Centralne obavetajne agencije Karla Vos. Sudei po stanju stvari, mora da je
mlada ena umrla i ne spazivi svog ubicu.
Kosa joj se digla na glavi u iekivanju udara metka. Zaigrao joj je mii
ispod desnog oka. Smiri se, ree sama sebi strogo, i na silu produi da hoda
kao da nije videla ama ba nita udno. Ako neko od Ijudi koji su pobili njen
tim osmatra ulicu, odmah e uoiti sumnjivu reakciju.
Na etrdeset metara od kapije Keslerovog dvorita okrenula se postrance
i zavukla ruku u dep pantalona kao da trai kljueve. Potom je otvorila malu
kapiju u visokom kamenom zidu i ula u prostrano dvorite susedne kue.
iroka poljunena staza krivudala je izmeu cvetnih leja, sada prekrivenim
snegom. Iznad ulaznih vrata gorelo je svetlo, ali je ostatak kue, koja je
podseala na italijansku renesansnu palatu, bio u mrklom mraku. Imala je
sree. Vlasnici nisu bili kod kue.
Poto se sklonila od radoznalih oiju, kucnuo je as da pouri. Potr-ala
je preko dvorita drei se van ljunkovite staze da ne bi pravila buku. Ila je
na zid koji je razdvajao ovo dvorite od Keslerovog. Usporivi samo mrvicu,
skoila je uvis, uhvatila se za ivicu kamenog zida a zatim cimnula rukama
navie. Ostala je da miruje priljubljena uz grubu povrinu kamenja spojenog
malterom. Bila je svesna bubnjanja pulsa u uima, ali ga je ignorisala i
usredsredila se na oslukivanje zvukova koji su dopirali iz susednog
dvorita.
Isprva je ula samo huanje vetra kroz ogoljene grane drvea iznad svoje
glave. A onda je poela da opaa razliite zvuke - najpre tiho krckanje
ljunka pod neijim stopalima, pa jedva ujne korake po betonu, a onda i
prigueno kranje statikog uma tokom neijeg razgovora radio-aparata.
Pretpostavljala je da zvuci dopiru s udaljenosti od otprilike 20-30 metara.
Rendi se polako spustila na zemlju s druge strane kamenog zida. Tiho je
doskoila, okrenula se u pravcu iz kojeg je maloas zaula zvuke i unula,
izvlaei istovremeno pitolj iz futrole s brzom, vetom i smrtonosnom
gracioznou.
Zakiljila je. Visoko drvee i procvetalo grmlje zasaeno oko Keslerove
vile, sagraene u edvardijanskom stilu, prualo joj je dobar zaklon. Mada je
nekoliko prozora na spratu bilo osvetljeno, bacajui izduene pravouga-onike
slabog svetla preko travnjaka, ovaj uzani umarak bio je maltene u mrklom
mraku. Nisko pognuta, Rendi oprezno krenu udesno, zaobilazei iroka stabla
i bunje prekriveno snegom i oprezno posmatrajui gde ide da ne bi nagazila
neku otpalu granicu.
Iznenada se ukipila i pognula jo nie, stapajui se s okolnim senkama.
Nedaleko ispred, ne dalje od nekoliko metara, spazila je kretanje, a onda i
mranu siluetu, jasno ocrtanu naspram svetlosti koja je dopirala iz
unutranjosti Keslerovog doma.
Zagledala se intenzivno kroz zamreno klupko rastinja i niskih grana
drvea. A gledala je u niskog i zdepastog mukarca u debelom vunenom
kaputu preko odela. etkao je napred-nazad po prilaznom putu. U jednoj
golemoj aci drao je mali taktiki radio-aparat. U drugoj je stezao pitolj s
priguivaem. Delovao je nervozno. Uprkos cii zimi, elo mu je bilo
oroeno znojem.
Rendi pogleda mimo oveka. Na betoniranom delu dvorita izmeu kue
i garae bila su parkirana dva automobila: tamnocrveni ,,mercedes sedan i
crni ,,BMW koji je lino pogodila za vreme kratkotrajne i brutalne akcije na
aveniji Klejale. Drugi mukarac u crnoj odei i pancirnom prsluku sedeo je
mlitavo leima naslonjen na bok ,,BMW-a. Ispruena desna noga bila mu je
obmotana zavojima natopljenim krvlju. Bio je u nesvesti ili mrtav.
Klimnula je glavom, najzad sigurna u svoju pretpostavku. Mora da su se
Renkeove ubice dovezle pravo ovamo poto su istrebile njene ljude. Ostali
napadai u crnom najverovatnije su u kui i sreuju Ulriha Keslera.
Nabijeni straar ponovo se okrenu i poe natrag prema automobilima.
Bacio je pogled na runi sat, opsovao zabrinuto i prineo radio-aparat ustima.
Lange, ovde Miler, ree napeto. Jo koliko dugo?
Hrapavi glas zakra preko radija. Pet minuta. A sada ekaj i budi na
oprezu. Gotovo.
Sluajui kratak razgovor, Rendi je odluila ta joj valja initi. Morae da
krene za ovom bagrom. Nije imala dovoljno vremena da pozove podrku, a
nije dolazilo u obzir da tu, u dvoritu, postavi Renkeovim ljudima saekuu.
Ako bi je srea posluila, moda bi sredila jednog ili dvojicu pre nego to je
ubiju, ali im je automatsko oruje s priguivaima davalo preveliku vatrenu
mo i prednost u direktnom okraju na otvorenom prostoru. U kui, u borbi u
skuenom, zatvorenom prostoru, zapravo bi imala malice vee anse da
preivi.
Brz osmeh prelete joj preko mravog, napetog lica. U ovom sluaju
,,malice je verovatno znailo razliku izmeu nikakve anse i jedne anse
u hiljadu. Zatim se uozbiljila. Kakva-takva ansa mnogo je vie od onog to
su dobili ostali lanovi njenog tima.
Napregnuto je prouavala niskog, debeljukastog Milera dok je nervozno
partao napred-nazad po prilaznoj stazi. Da pokua da ga zarobi? Ne,
odluila je hladno. To je bilo previe rizino. Ukoliko bi mu polo za rukom
da povie ili da preko radio-aparata upozori svoje do zuba naoruane
prijatelje u Keslerovoj kui, njena smrtna presuda bila bi potpisana.
I dalje posmatrajui Milera kako sve nervoznije koraa napred-nazad,
Rendi zavue aku u dep i izvadi priguiva, a zatim ga zarafi na cev
,,berete.
Spremna, paljivo je naciljala, mirno gledajui niz cev. Pu. Pu. Pitolj
dvaput kaljucnu. inilo se da metalna buka poluge za zapinjanje lebdi
zauvek u spokojnom veernjem vazduhu. U stvarnosti, znala je, zvuci su bili
gotovo neujni bilo kome udaljenom vie od deset metara.
Jedan hitac pogodio je Milera u grudi. Drugi mu je pokidao grlo. De-
beljukasti straar stropotao se i ostao da lei, trzajui se i grgoui, dok mu
je ivot isticao iz tela. Umro je u roku od svega nekoliko sekundi.
Rendi se munjevito okrete u stranu, zanosei cev berete da bi
dokrajila oveka kojeg je jo tog jutra ranila. Prst joj pronae okida,
spreman da opali, ali se zatim postepeno opusti. ovek se nije pomakao.
Rendi urno istra iz zaklona i pojuri pognuta preko otvorenog prilaznog puta,
vodei rauna o tome da izmeu nje i kue uvek budu automobili. Stigla je
do ,,BMW-a i spustila se na koleno pored nemog, nepokretnog oveka.
Sedeo kao i ranije, leima naslonjen na stranu crnog automobila, s
ispruenom unitenom nogom.
Dok je desnom rukom drala pitolj uperen u njegovu glavu, levom mu
opipa puls. Nita. Ve je bio hladan. Zatim na betonu pored njega ugleda
prazan pric. Usta joj se zgaeno stisnue. Unutra je nesumnjivo bila
prekomerna doza morfijuma ili nekog drugog narkotika. Mora da su Renkeovi
ljudi imali nareenje da za sobom ne ostavljaju ive ranjenike, ak ni svoje
sopstvene.
Panju joj privue neto drugo - crna uglasta stvar sputena pored
mrtvaca. Njegovo automatsko oruje. Mora da su njegove kolege ostavile
automat pored njega dok su ekali da pone da deluje smrtonosna doza koju
su mu ubrizgali.
Jedva se usuujui da poveruje u vlastitu sreu, Rendi odrafi priguiva
s ,,berete i vrati pitolj u futrolu. Potom posegnu rukom preko lea i zgrabi
ostavljeno oruje. Brzo i spretno je pregledala automat hekler i koh
MP5SD, otkrila da je magacin, kapaciteta trideset metaka, maltene pun,
povukla unazad polugu za napinjanje kako bi u cev ubacila metak kalibra 9
milimetara i podesila selektor paljbe na kratke rafale od po tri metka.
Zadovoljna, potapa oruje. Sada je loim momcima parirala makar u
vatrenoj moi. Naravno, i dalje sam brojano nadjaana u odnosu tri prema
jedan, podseti sama sebe hladno - a ti tipovi su obuene ubice. Obuene
ubice koje nose pancirne prsluke.
Potom slegnu ramenima. Odugovlaenje nee ovo uiniti nita
jednostavnijim. Jo jedanput duboko udahnu vazduh, odbrojavajui unazad u
svojoj glavi. Tri. Dva. Jedan. Sad!
Skoila je na noge i pohitala ka boku Keslerove kue, napola oeku-jui
iznenadan rafal s jednog od osvetljenih prozora na spratu. Meutim, u
dvoritu je vladala mukla tiina. Stigla je do kue i priljubila se leima uza
zid, pomno oslukujui ne bi li zaula iznenaene povike, siguran pokazatelj
da su je napadai opazili.
Jo nita.
S kundakom automata MP5SD vrsto prislonjenim na rame, ponovo je
kliznula napred i polako izvirivala iza oka sve dok nije mogla da vidi
ulazna vrata. Nastavila je da hoda, obuzeta navalom adrenalina usled koje je
intenzivno oseala svaki nervni zavretak u telu, pa ak i najmanji pokreta
oko sebe. Kao da je svaki oseaj pojaan. inilo joj se da je nestao sav bol
od posekotina, ogrebotina i modrica koje je pretrpela tog jutra. Mogla je da
uje ak i najneujnije zvuke - kripanje onova svojih izama po snegu,
slabano kuckanje motora automobila dok se polako hladio na ledenom
vazduhu i udaljeno zavijanje sirena vatrogasnih, policijskih i kola Hitne
pomoi koja su ubrzavala prema mestu pokolja na avenije Klejale.
Stigla je do ulaza u kuu.
U tom trenutku prednja ulazna vrata poee da se otvaraju. Bletava
svetlost poe da se izliva kroz sve iri otvor. Na deli sekunde inilo se da
vreme stoji u mestu. ta da radi? Potom, podjednako naprasno, svet se
ponovo pokrenuo. Imala je vremena samo da dela, ne i da razmilja.
Pomamno se bacila napred i desnim ramenom udarila teka vrata, koja se
potpuno otvorie od siline udarca i zakucae u nekog s druge strane. Zau se
glasno i iznenaeno brektanje kada je silovit udarac odbacio oveka koji je
izlazio natrag u iroko predvorje kue. Nakratko nije oseala rame, a onda je
usledila eksplozijaekspozija usijanog talasa bola. Kreui se prebrzo da bi se
tek tako zaustavila, Rendi otkliza preko poda prekrivenog keramikim
ploicama, odbi se od zida preko puta i okrenu kako bi pokrila hodnik.
Jedan od Renkeovih ljudi - mravi, tamnooki mukarac tamnoplave kose -
leao je opruen na podu svega nekoliko metara dalje. Jo uvek oamuen od
neoekivanog udarca, nesigurno se pridigao na kolena. Automatsko oruje
lealo mu je na podu pored njega. ovek bunovno podie pogled i ugleda
kako Rendi zuri u njega. Usta mu se zabezeknuto otvorie a zatim posegnu za
automatom, pokuavajui izbezumljeno da uperi cev u njenom pravcu.
Rendi ga prva upuca, ispalivi kratak rafal iz neposredne blizine.
Dva kuruma se zarie u ovekov torzo. Nemoni da probiju pancirni
prsluk, meci u bakarnim kouljicama odbacie oveka na najblii zid
ogromnom silinom, koja je drobila unutranje organe. Trei hitac pogodi ga
pravo u lice i rascopa mu glavu ko lubenicu.
,,Kariu?, zau se iznenaeni povik sa sprata.
Uhvaena van ravnotee, Rendi se okrenula i pogledala uz ogromne
zavojite stepenice. Drugi u crno obueni revolvera pojavi se na spratu i
zagleda se preko ograde u prizemlje. Zatim munjevito podie oruje, ni-
anei u nju.
Bacila se unazad taman u trenutku kada je automatsko oruje zatektalo.
Meci zaparae vazduh oko nje, buei ogromne kratere u podu.
Komadii polomljenih keramikih ploica poletee na sve strane.
Rikoetirani meci pravili su rum po hodniku.
Oajniki se zakotrljala preko predvorja, pokuavajui da se skloni sa
linije vatre pre nego to bude pogoena. Krhotina podne ploice otrih ivica
posekla ju je po obrazu i raskrvarila je. Drugi rafal se stepenita uniti dve
starinske stolice, paljivo postavljene s obe strane ogledala u zlatnom okviru,
pretvorivi ih u hrpe izlomljenog drveta i pokidane tkanine. Ogledalo je
eksplodiralo, a staklo se razlete unaokolo. Novi meci oborie na pod jedno
od Keslerovih umetnikih remekdela, Dibekornovu sliku. Pocepano platno
letelo je preko poda predvorja. Od slike je ostalo nekoliko iskidanih dronjaka
obojenog platna, koji su visili s drvenog okvira izreetanog mecima.
,,Bestraga, promrmlja ozbiljno Rendi. Dok je napada sa stepenita
nastavljao da puca, ovaj iroki ulaz u Keslerov dom brzo se pretvarao u
smrtonosnu zamku. Morala je neto da uradi kako bi promenila situaciju, i to
pod hitno.
Naglo je prestala da se kotrlja. Ignoriui hice koji su zasipali hodnik oko
nje, nacilja automatskim orujem pravo u ogromni luster koji je visio visoko
iznad predsoblja. Koncentrisala se namrteno i povukla okida. MP5SD se
trznu unazad u njeno rame.
Luster je eksplodirao, a rafal iz njenog automata pretvori ga u hiljadu
blistavih krhotina. Komadii razbijenog stakla i kristala poletee kroz vazduh
i sruie se na ploice u prizemlju. Svetla je smesta nestalo, a predvorje
utonu u mrkli mrak.
Napada na vrhu stepenita je istog trena prestao da puca da ne bi odao
svoj poloaj.
Rendi napravi grimasu. Ovaj tip je zaista dobar. Ponadala se da e moi
da odredi njegov poloaj u mraku na osnovu odblesaka iz cevi njegovog
oruja. Meutim, inilo se da je napada savreno zadovoljan da utke stoji u
mestu i eka da ona napravi kobnu greku tako to e pokuati da pojuri uz
stepenice.
Pat pozicija, pomisli hladno Rendi. Nije mogla uz te stepenice a da
pritom ne pogine, a Renkeove plaene ubice nisu mogle dole a da ne doive
istovetnu sudbinu. Pa, moda je mogla da ih zadri prikljetene u kui taman
dovoljno dugo da pristigne nemaka policija.
Zavrtela je glavom, ljuta na samu sebe zbog preteranog samopouzdanja.
Najmanje dvojica napadaa su jo bila u ivotu. Dok je jedan dri prikovanu
u predsoblju, drugi moe da joj se prikrade iza lea. Na kraju krajeva, ovo
golemo stepenite nije bilo jedini put do prizemlja.
Oprezno je sela na pod razmiljajui o tome.
 Kada je prethodnog dana provalila u Keslerovu kuu, provela je vie od
jednog sata proeljavajui zdanje od vrha do dna, istraujui svaku
prostoriju u potrazi za inkriminiuim dokazima protiv korumpiranog
zvaninika Bundeskriminalamta i postavljala mnogobrojne ureaje za
prislukivanje. Sluajno je tako nabasala na jo jedno stepenite u zadnjem
delu kue, mnogo manje i neupeatljivije konstrukcije.
To stepenite, skriveno s druge strane neupadljivih vrata nedaleko od
kuhinje, bilo je sagraeno za poslugu, koju je poetkom dvadesetog veka
imala svaka dobrostojea porodice iz vie srednje klase. U to doba, od
posluge se oekivalo da neprimetno obavlja svoje svakodnevne dunosti i da
se, kad god je to mogue, dri podalje od dela kue rezervisanog za gazde i
njihove goste.
Odjednom se nasmejala u mrklom mraku. Sva je prilika da Renkeovi
ljudi jo nisu pronali to sporedno stepenite. Sva njihova panja bie
usmerena ovamo, ka prednjem ulazu u Keslerovu kuu.
Zakoi je automatsko oruje i okaila ga na lea. Potom se spustila na
stomak i poe tiho da puzi niz hodnik koji je vodio prema zadnjem delu kue.
Usput je paljivo uklanjala s puta prazne aure i krhotine keramikih ploica.
Da bi uspeno izvela plan, nije smela da napravi nikakvu buku, koja bi odala
njeno kretanje nevidljivom napadau koji je vrebao na vrhu stepenica.
 38

U radnoj sobi Ulriha Keslera na spratu Gerhard Lange se namrtio.

Mileru, prosikta u radio-aparat. Javi se!
Meutim, iz malog radio-prijemnika u njegovom uvetu ulo se samo
kranje statikog uma. Mileru, pozva napeto bivi oficir tazija,
ponavljajui pokuaj da uspostavi kontakt sa ovekom kojeg je ostavio da
uva strau ispred kue. Odgovori mi!
Ponovo nije bilo nikakvog odgovora.
Lange se srdito manuo oravog posla. Miler je bio ili mrtav, zarobljen ili
je ve beao odavde onoliko brzo koliko su ga njegove debele noge mogle
nositi. U svakom sluaju, Stepanovi i on su bili preputeni sami sebi.
Bacio je pogled preko prostorije ka mestu na kojem je Keslerovo telo
lealo iskrivljeno na ilimu ispod bogato ukraenog i izrezbarenog stola.
Usne mu se izvie u prezriv osmeh. Uprkos svakoj zdravoj logici, ova
slabana i kukavika budala je mislila da su oni, zapravo, doli da ga spasu.
Meutim, ta sad uraditi? Lange sumorno razmotri svoje opcije. Brantova
nareenja bila su izriita. Uniti tim Centralne obavetajne agencije koji
pijunira Keslera. Ubij Keslera i spali mu kuu. Uniti sve dokaze koji mogu
da poveu mrtvog oveka s Vulfom Renkeom, naredio je Brant, i ostavi samo
pepeo koji e da prosejava nemaka policija. inilo se da se sve odvija po
planu dok se taj manijak nije probio kroz ulazna vrata i uleteo u predvorje,
ubio Karia, a zatim nekako uspeo da preivi Stepanovievu uzvratnu paljbu.
Bivi oficir tazija tiho opsova. Mora da je Miler propustio da uoi
jednog od amerikih agenata koji su osmatrali perimetar Keslerovog imanja.
Sada ih taj nepoznati Amerikanac dri u zamci ovde gore, zatoene u sobi s
leom i hrpom inkriminiuih dokaza. Ali, krotko ekanje da policija stigne i
uhapsi ih nije predstavljalo prihvatljivu opciju. Ruka Erika Branta dosezala je
daleko, a svaki ovek koji bi ga toliko bedno izneverio ne bi poiveo
dovoljno dugo da zbog toga zaali, ak i u navodnoj bezbednosti berlinskih
zatvorskih elija.
Ne, odlui hladno Lange, Stepanovi i on e morati da se probiju pored
tog usamljenog amerikog agenta, verujui da e im njihovo oruje i pancirni
prsluci pomoi da preive strmoglav juri niz te stepenice. Ali najpre e
izvriti Brantova nareenja to potpunije moe. Ako nita drugo, podmetanje
poara u kui trebalo bi da odvue panju s njih dvojice kad se daju u
bekstvo. Slegnuvi ramenima, Lange ponovo podie teak kanister s
benzinom i nastavi da zaliva njime ilim, zavese i sto dok se povlaio unatrag
kroz otvorena vrata u hodnik na spratu. Ve je prethodno natopio Keslerov
le benzinom. Jedna jedina ibica pretvorie itavu prostoriju u pravi
pravcati pakao.

Klizei kroz mrkli mrak neujno poput make, Rendi Rasel stie do vrha
stepenita za poslugu. Nagnu se preko ograde omalenog odmorita i zagleda
nanie niz nian automatskog oruja, spremna da otvori vatru. Vrata koja su
vodila ka spratu nalazila su se tano ispred nje. Bila su zatvorena, ali je
svetlost slabano dopirala kroz prorez na dnu.
Randi se namrti. Svetla u nekim odajama na spratu i dalje su bila
ukljuena. To je bilo loe. To je znailo da e se, im proe kroz vrata, nai
na otvorenom i osvetljenom postoru bez ikakvog pravog zaklona - laka meta
za svakoga ko sluajno pogleda u njenom pravcu.
Jedva primetan miris dopirao je ispod vrata i postajao sve jai. Nos joj se
nabra na poznat, zasien vonj. Isparenja benzina? U Keslerovoj kui? Oi joj
se razrogaie kad joj je sinulo. Mora da Renkeovi ljudi planiraju da spale
Keslerovu kuu do temelja kako bi prikrili tragove!
Mrtei se, Rendi skoi na noge. ta god da je nameravala da uini,
morae to da uradi to pre. Njena jedina ansa bila je u tome da se kree
brzo, bez zastajanja. I dalje desnom rukom steui drku MP5SD, levom se
maila kvake na vratima. Brava kljocnu, a vrata poee polako da se
otvaraju uz kripu arki, koje predugo nisu bile podmazane.
Kreni! Rendi duboko udahnu, utnu vrata da ih raskrili do kraja i istog
trena se baci u hodnik. Doeka se na rame, otkotrlja od otvorenih vrata i
podie na jedno koleno, zurei niz dugaki hodnik prema vrhu stepenita.
 Tamo, na slabanom svetlu koje se prosipalo u hodnik iz nekoliko
susednih prostorija, opazila je kretanje - nizak taman obris, nejasno ocrtan u
mrklom mraku predvorja. Bio je to krni tamnokosi mukarac u pancirnom
prsluku, i ve se okretao da se suoi s njom. Imao je oruje u rukama.
Prekasno, ubre jedno, pomisli ledeno Rendi. Povue okida automat-
skog oruja ispalivi nekoliko kratkih rafala od po tri metka. MP5SD za-
tekta, trzajui se snano u njenom vrstom stisku dok je bljuvao metke
kalibra 9 mm prema napadau.
Nekoliko promaaja pokida u paramparad ogradu iza ovekovih lea,
poslavi bletave varnice u vazduh dok su meci prolazili kroz mesing i
uniteni mermer. Drugi hici pogodie visee ostatke upropaenog lustera.
Jo stakla i kristala zapljuta po podu predvorja.
Pogoen u prsluk od kevlara silinom koja drobi kosti, tamnokosi
mukarac se zatetura unazad, presamien od bola. Tresnu leima u oslabljeni
deo gelendera, a onda zavrita u iznenadnom uasu kada ograda popusti pod
njegovom teinom.
Rendi nastavi da puca, smrknuto drei cev automata uperenu u metu dok
se trzala navie sa svakim ispaljenim rafalom.
Rukama pomamno maui u uzaludnom pokuaju da povrati ravnoteu,
pogoeni ovek se srui kroz pukotinu u ogradi, odbaen unatrag nizom novih
pogodaka u pancirni prsluk. I dalje prodorno vritei, nestade u tami ispod.
Njegov uasnuti, jezivi lelek zamuknu posle tupog, mesnatog udara.
Izdahnuvi vazduh, Rendi ukloni prst s okidaa. Automatsko oruje
zauta.
ajze!, zarea muki glas iza njenih lea.
E, da ga...
Rendi se obrnu ka njemu, trudei se iz petnih ila da i cev oruja uperi u
mravog mukarca tankih usana kojeg je ugledala na vratima Keslerove radne
sobe. I on je bio odeven u crno odelo i prsluk od kevlara. Automatska puka
bila mu je okaena preko ramena da bi mu bile slobodne ruke u kojima je
drao veliki pravougaoni kanister benzina. Bili su manje od deset metara
udaljeni jedno od drugog.
ovek je zareao i ispustio kanister iz ruku. Benzin se prosu po njegovim
nogavicama i poe da natapa tepih hodnika. Istrgnuo je poluauto-matski
pitolj marke valter iz futrole na boku.
 Iz tolike blizine pitolj je delovao ogromno. Beli plamen suknu iz cevi
kada je opalio.
Osetila je kako joj metak prolee pored glave, toliko blizu da su je
usijani gasovi koji su ga pratili estoko oinuli po licu. U uima joj zazvoni.
Slankasti ukus svee krvi ispuni joj usta. Oajno je uzvratila vatru bez
nianjenja, prosto pokuavajui da ispali dovoljno metaka u pravcu novog
neprijatelja kako bi ga naterala da se povue u zaklon.
Jedan hitac pogodio je kanister s benzinom, koji se zaljulja od siline
udarca, a zatim srui nauznak. Gorivo je pokuljalo uvis ko iz gejzira. S
pokidanog metala poskoila je varnica.
Za tren oka, benzin se zapali. Plamenovi suknue na sve strane, hranei se
svakom kapi prosutog benzina i palei sve pred sobom. Mukarac tankih
usana uasnuto pogleda u benzinom natopljene nogavice koje se zapalie.
Lice mu se izoblii u panici kada je ispustio valter kako bi dlanovima
pokuao da ugasi vatru. No, utom mu se suludi, neljudski krik ote iz grla -
plamenovi su mu zahvatili ake mokre od benzina i liznuli uz ruke,
naposletku stigavi do lica. Za manje od jedne sekunde, ovek se pretvorio u
ivu buktinju, obavijen vatrom od glave do pete. Vritei u agoniji, umirui
ovek se slepo zateturao ka njoj. Vatra ga je ivog prodirala.
Zgaena, Rendi je paljivo naciljala i prosvirala mu glavu. Zapaljeni
ovek se stropotao na pod i ostao da nepomino lei. Plamenovi suknue,
irei se po zidovima i tepihu. Gusti, zaguljivi dim pokulja navie.
Rendi je kroz otvorena vrata videla da je vatra ve potpuno progutala
Keslerovu radnu sobu. U kovitlacu dima i plamena ugledala je jo jedan le
obavijen plamenom - ovaj je leao iskrivljeno kraj velikog starinskog stola.
Nema nikakve sumnje da je to Kesler lino, pomisli mrano, potiskujui
nagon za povraanjem. A s njegovom smru iezli su poslednji slabani
tragovi za koje se nadala da e moda odvesti do novog legla profesora Vulfa
Renkea.
Rendi naprasno baci automat u stranu i uskobelja se na noge. Morala je
da paljivije osmotri oveka kojeg je upravo ubila. Okrenula se i potrala
natrag niz hodnik. Bez usporavanja, uletela je u jednu gostinsku sobu,
strgnula teko vuneno ebe s kreveta i pojurila natrag putem kojim je dola.
Vatra i dim su sada bili jo gui.
I dalje trei, Rendi je prebacila ebe preko glave, zatvorila oi i skoila
pravo u vatrenu zavesu. Na deli sekunde osetila je kako joj talas vreline
prlji kou. Potom je teko doskoila na pod i unula pored lea. Ostala je
nisko pognuta da bi izbegla gusti dim koji je prio plua. Skinula je ebe s
glave i brzo ugasila plamenove koji su prodirali odeu i meso mrtvog
oveka.
mirkajui od bola, Rendi je prela rukama preko lea koji se jo puio,
pretresajui mu depove oajnikom brzinom. Pronala je neto to je liilo
na mobilni telefon, udnovato izoblien i pocrneo od vatre, i gurnula ga u
svoj dep. Potom je uinila isto sa nizom nagorelih papira, pasoem i
novanikom.
Vatra zagrme kroz hodnik. Velike pahuljice zapaljene farbe poele su da
se odvajaju s tavanice i zalebdee oko nje, prevrui se zbrda-zdola noene
strujanjem vrelog vazduha. Tepih, zidovi i tavanica pretvorili su se u ist
oganj.
Bilo je krajnje vreme da ode odavde.
Uurbano je obmotala nagorelo ebe oko glave, ramena i ruku. Sop-ui
dok joj je kiselkasti dim nagrizao plua, uspravila se i uronila nazad u
plamenove, trei brzo ka glavnom stepenitu.
Ponovo je osetila talas nesnosne vreline. Ovog puta je namirisala
zapaljenu vunu. A onda se iznenada obrela s druge strane vatrenog zida.
Mah-nito je odbacila u stranu ebe koje se puilo i bacila se na pod,
kotrljajui se hodnikom i istovremeno udarajui dlanovima po manjim
plamnovima koji su zahvatili njene farmerice i zimsku jaknu.
Poto ih je ugasila, ustala je i nastavila da tri, a zatim se punom brzinom
sjurila niz stepenice, preskaui po nekoliko odjednom. Iza njenih lea vatra
se munjevito irila, postajui sve snanija i vrelija; hranila se skupocenim
stilskim nametajem Ulriha Keslera, njegovim dragocenim knjigama i ostalim
neprocenljivim umetnikim remek-delima.
Kaljui kao da izbacuje plua, Rendi je stigla do prizemlja, pronala
ulazna vrata i isteturala se napolje na beskrajno potreban hladan i sve
vazduh. Iscrpljeno se okrete i pogleda natrag. itav sprat kue je sada bio u
plamenu. Narandasti, crveni i beli vatreni jezici su divlje sukljali i plesali,
eksplodirajui kroz unitene prozore i liui ka nebesima kroz rupe u strmom
krovu prekrivenim crepovima.
Oseajui se udnovato apatino, Rendi je jo nekoliko trenutaka zurila u
ognjeni pakao. Zadrhtala je i poela da se trese od okantne spoznaje da je za
dlaku izbegla smrt u plamenu. Bila sam previe blizu smrti u toj kui,
shvatila je iznenada. Desna ruka joj polako stisnu mobilni telefon i papir koje
je uzela od mrtvog oveka. isto je sumnjala da se u tim nagorelim predmeti
moe nai bilo kakva informacije vredna opasnosti kroz koju je upravo
prola. Ili ivota troje dobrih ljudi, lanova njenog pobijenog tima za
prismotru.
Uzdahnu duboko. Ako nita drugo, dugovala im je da ih pregleda.
Polako i bolno, Rendi se okrenula od zapaljene kue i odepesala u mrak.
 39

NEDALEKO OD MOSKVE

Vladik Fadejev je pratio drum sve do vrha niskog brda i zaustavio se uz

ivicu kolovoza. Iskljuio je prednja svetla i motor svoje male lade, paljivo
oslukujui kako motor kaljuca i prestaje s radom. Tokom godina
provedenih radei za Grupu Brant zaradio je dovoljno novca da priuti sebi
bolji automobil, ali je vitki snajperista usukanih obraza voleo svoju zaralu,
esto lupanu ladu, uprkos njenim mnogobrojnim falinkama. Novija vozila
su se isticala i upadala u oi, naroito skupi zapadni automobili, a Fadejev je
voleo da se neprimetno stopi s okruenjem.
Izvukao je dugaku, teku baterijsku lampu iz pretinca za rukavice,
otvorio vrata i zatim lako zakoraio na tvrdu, smrznutu zemlju. itav minut je
stajao u mestu i obasjavao snopom svetlosti put i umu s obe strane druma.
Njegovom izvebanom oku je bilo lako da uvidi ta se ovde dogodilo.
Tragovi guma na kolovozu su oznaavali mesto na kojem su se Brantova
golema vozila naglo zaustavila. Prazne aure metaka su svetlucale pod
bletavim svetlom baterijske lampe, napola zakopane u utabanom snegu
ispod drvea, odakle su Brantovi ljudi otvorili vatru iz zasede.
Fadejev zgaeno frknu. Bilo je aljkavo tako ostaviti aure da ih neko
pronae. Pravi profesionalci su se ponosili time to mogu da izvre ubistvo i
krenu dalje ne ostavljajui za sobom tragove koji bi mogli da ih na bilo koji
nain poveu s obavljenim poslom. Meutim, pretpostavljao je da su Brant i
ostali previe urili da bi proeljali podruje kako treba.
Snajperista polako zavrte glavom. Nije mnogo mario za taj novi ugovor
koji je Brant prihvatio. Podstican od strane njihovog tajanstvenog poslodavca,
pleati i sivooki Nemac je neprestano urio, rizikujui ivote svojih ljudi
kako bi postigao brze rezuitate. Fadejev se namrgodi. Ta neprestana urba
nije bila bezbedna. Nije bila sigurna. Vie je voleo stare dane, kada je Grupa
Brant obavljala najvei deo svog izuzetno dobro plaenog posla diskretno i
bez mnogo halabuke, ovde eliminiui politike disidente, onde kidnapujui i
ubijajui poslovne suparnike.
Okrenuo se u drugom pravcu i primetio duboke brazde u snegu i zemlji,
koje su vodile pravo niz padinu. To je bilo mesto na kojem se terensko vozilo
UAZ survalo u propast. Polomljene grane i komadii pokidanog metala i
smrskanog stakla razbacani po padini oslikavali su trag unitenja koji se
zavravao samom rubu strmog jarka.
Fadejev posegnu rukom u automobil i zgrabi pitolj sa sedita, teki stari
tokarev kalibra 7.62 milimetra. Premda je vie voleo ubijanje s distance,
pitolj je predstavljao bolji izbor za noenje niz tu padinu. Bio je mnogo
zgodniji za upotrebu iz blizine od njegove puke dragunov SVD i znatno
podesniji za dokusurivanje ranjenika - to je bilo najvie to e uiniti pod
ovim okolnostima. Gurnuo je tokarev u dep snenobele kamuflane jakne.
Isprva polako, a zatim sa sve veim samopouzdanjem, Fadejev je poeo
da se sputa niz padinu, birajui put izmeu drvea sve dok se nije pribliio
ivici jaruge. Tu nakratko zastade, izvue tokarev iz depa jakne i krenu
napred s baterijskom lampom u jednoj i pitoljem na gotovs u drugoj aci.
Oprezno se zagleda nadole u jarugu.
Olupina terenskog vozila leala je na boku otprilike desetak metara nie,
nagnuta pod neobinim uglom i okruena gomilom krupnog kamenja.
Izlomljene mladice i zdrobljeno bunje pokazivali su kuda je vozilo srljalo
niz jarugu pre nego to se konano zakucalo u te stene otrih ivica. Snop
svetlosti baterijske lampe obasja vie od desetak rupa od metaka u pokidanoj
i izlupanoj asiji vozila. Nekoliko krhotina stakla jo je stajalo u okvirima
prozora, ali su inae oni bili tek mrani otvori u unitenu unutranjost.
Snajperista uzdahnu.
Sputanje u ovu jarugu po mraku nije predstavljao posao kojem se
radovao. Imalo je vie smisla saekati osvit zore. Na kraju krajeva, mrtvac u
tom vozilu ionako nee nigde otii, ba kao ni isprave i ostala dokumenta
koja je moda nosio sa sobom. Ali nareenja su nareenja, a Brant ovih dana
nije bio preterano strpljiv niti sklon opratanju. Ne, bolje da ovaj posli
obavim to pre, pomisli Fadejev. Tada e, barem, moi da se okrene i vrati u
udobnost svog stana u Moskvi.
 Bilo mu je potrebno nekoliko minuta da stigne do dna.
Obasjavajui baterijskom lampom strmi teren ispred sebe, snajperista je
samouvereno priao prevrnutom dipu. Popeo se preko stena, spustio u malo
udubljenje a zatim oprezno nagnuo preko strane vozila, iskrivivi vrat kako bi
gvirnuo unutra.
Oi mu se razrogaie.
Unutra nije bilo nikoga. Sigurnosni pojas je landarao na vozaevom
seditu. to je znailo...
Ukipio se kad je osetio da mu se ledena cev pitolja zabi u donji deo
lea.
Baci oruje, zapovedi mu strogi glas.
Snajperista ga poslua. Tokarev zazveketa po kamenju.
Odlino, ree hladno glas. A sad, ratosiljaj se baterijske lampe.
Fadejev ponovo uini kako mu je nareeno, i dalje potpuno zabezeknut
svojim neuspehom. Nijedan neprijatelj nikada nije uspeo da ga iznenadi. On
je oduvek bio lovac, nikada lovina. Baterijska lampa pade na zemlju kraj
njegovih stopala i otkotrlja se u stranu. Zatim se zaustavi, osvetljavajui
zbrku kamenja i rastinja ispred njega. Fadejev proguta knedlu. Usta mu se
sasvim osuie.
Odlino, ree glas s prizvukom suvoparnog humora. Moda e ipak
doiveti sutranji dan, na kraju krajeva.
ta eli od mene?, zapita Fadejev.
Mnogo toga, ree mu ravnoduno mukarac iza njegovih lea.
Zapoeemo s nekoliko osnovnih pitanja na koja nije teko odgovoriti.
Meutim, upamti da je ovo igra s dva veoma prosta pravila. Pravilo broj
jedan: ukoliko mi kae istinu, neu te ubiti. Pravilo broj dva: slai me i
oduvau ti kimu pravo kroz grlo. Da li je to jasno?
Fadejev nervozno klimnu glavom. Da, vrlo jasno, zamuca. Odlino,
ree mu ovek. Cev pitolja mu se zabi jo jae u potiljak. Onda, hajde da
ponemo...

GENERALTAB PROTIVVAZDUNE ODBRANE, KIJEV

 Duboko u komandnom bunkeru ispod zgrade Ministarstva odbrane, oficiri
s viim inovima zadueni za odbranu Ukrajine od vazdunih i raketnih
napada sedeli su oko stola u obliku potkovice i pomno sluali dok ih je
sredoveni pukovnik izvetavao o najnovijim dogaajima. Oni su zajedno
zapovedali nizom divizija lovakih aviona MiG-29 i SU-27, baterijama
dalekometnih projektila zemlja-vazduh i radarima za rano upozoravanje.
Imamo dokaze o poveanoj aktivnosti u bazama lovakih aviona u
blizini naih granica", ree ozbiljno govornik. Presreli smo komunikaciju
letelica i odgovore kontrolora leta na zemlji, koji pokazuju da se nove
vazduhoplovne regimente razmetaju po aerodromima u okolini Brijanska,
Kurska, Rostova i ostalih veih gradova.
Jedan od prisutnih oficira nae se napred. Ali ta komunikacija ne
upuuje nuno na bilo kakve zakljuke?, upita otro.
Ne, gospodine, priznao je govornik. Ali u nekoliko sluajeva
prislukivali smo i uli da se piloti novih vazduhoplovnih jedinica
identifikuju i trae dozvole za sletanje u tim vojnim bazama. Kontrolori leta
su ih svaki put strogo opominjali da obustave radio-komunikciju i da slede
vizualna uputstva koja su dobili ranije, pre naputanja mirnodopskih baza.
To svakako mnogo govori, ree sumorno drugi general-major
protivvazdune odbrane. Zapovedao je regimentom aviona MiG-29,
stacioniranom nedaleko od Kijeva. Nijedan komandant s trunkom zdravog
razuma ne bi zatraio od svojih pilota da lete u novu bazu sa zabranom radio-
komunikacije samo radi vebanja. Svakako ne zimi! Osim ako nee da izgubi
letelice i pilote u nesreama koje bi se lako mogle izbei. Zbog ega bi Rusi
radili tako neto osim ako ne ele da sakriju svoje kretanje od nas?
Pukovnik koji je podnosio izvetaj klimnu glavom. Da, gospodine. U stvari,
sva ruska radio-komunikacija drastino je opala u poslednja dvadeset etiri
asa, i to ne samo vazduhoplovnih jedinica... ve i kopnenih i raketnih
oruanih snaga.
Okupljeni oficiri se namrtie. Zabrana radio-komunikacije bila je mera
bezbednosti koja se ponekad primenjivala da se sakrije grupisanje vojske
koja se priprema za napad. U mirnodopskim uslovima, bilo je bre, lake i
bezbednije da vazduhoplovne, tenkovske, artiljerijske i peadijske jedinice
komuniciraju meusobno i sa svojim generaltabovima korienjem radio-
signala.
 Postoje li bilo kakvi drugi znaci mogueg predstojeeg napada?, upita
mirno zapovednik jednog od raketnih postrojenja.
U blizini naih granica ima znatno vie ruskih izviakih letelica nego
ranije, odgovori pukovnik. U nekoliko navrata sluajno su uli u na
vazduni prostor - ponekad i po itavih 20-30 kilometara."
Iskuavaju nas, ree otvoreno jedan general bikovskog vrata. Taj
pedesetogodinjak je zapovedao glavnim radarskim postrojenjem, smetenim
nedaleko od grada Konotopa u istonoj Ukrajini. Isprobavaju nau odbranu
kako bi procenili nau sposobnost detekcije i brzinu s kojom moemo da
odreagujemo na prelazak neprijateljskih letelica na nau teritoriju. Po svemu
sudei, elektronske izviake letelice lete u blizini tokom tih sluajnih
prodora u na vazduni prostor, nadzirui nae radarske frekvencije,
komunikacije i obrasce presretanja.
Zatim se okrete prema elu stola, gde je sedeo sedokosi glavni
komandant protivvazdune odbrane, general-pukovnik Rustern Lisenko.
General je sputene glave paljivo prouavao beleke koje je pripremilo
njegovo osoblje i oigledno sluao njihovu raspravu. ta vi mislite,
generale?"
Lisenko ne ree nita.
Generale?
Oficir koji je sedeo blizu Lisenka posegnu rukom i neno dodirnu ga po
ramenu. Glava sedokosog oveka sruila se na beleke. Pramenovi kose su
mu ispadali otkrivajui crveni osip na koi glave. General poe snano da
drhti, oevidno potresan jakom groznicom.
Prostorijom se prolomie preneraeni uzvici.
Pukovnik koji je dotakao Lisenka uasnuto se zagleda u svoju aku.
Potom zgrabi slualicu najblieg telefona. Spojite me sa klinikim centrom!
Hitno je!

Sat vremena kasnije, niski i neugledni kapetan protivvazdune odbrane

stajao je kraj prozora svoje kancelarije. Pogledao je ka unutranjem dvoritu
ministarstva, posmatrajui uspanienu aktivnost ispod sebe s izrazom istog
zadovoljstva. Lekari i medicinski tehniari u zatitnim odelima bili su zauzeti
uvoenjem u kola Hitne pomoi dugake kolone zabrinutih generala. Toliko
vojskovoa i politiara se razbolelo tokom protekle nedelje da niko u Kijevu
nije eleo da rizikuje. Svi oficiri koji su bili na vojnoj konferenciji sprovedeni
su u strog karantin.
Kapetan se nasmei. Pre tri dana sasuo je sadraj staklene epruvete u
Lisenkov svakodnevni doruak, iniju slatke kae. Rezultat tog jednostavnog
ina prevaziao je njegova oekivanja. Ukrajinska protivvazduna odbrana
upravo je obezglavljena, liena najviih i najiskusnijih oficira u najgorem
moguem trenutku.
Kapetan, Ukrajinac po dravljanstvu ali Rus po narodnosti i odanosti,
okrete se od prozora i podie slualicu telefona. Ukuca tajni broj koji je
dobio nedeljama ranije.
Da?, ree miran glas.
Ovde Ribakov, ree oputeno kapetan. Imam dobre vesti.

KREMLJ

Ruski predsednik Viktor Dudarev zagleda se preko stola u zdepastog

sedokosog mukarca koji je stajao pred njim. Namrti se. Kastilja
organizuje sastanak zemalja saveznica Sjedinjenih Amerikih Drava kako bi
prodiskutovali o nainima da nam se suprotstave? Tajni sastanak? Jesi li
siguran u to?
Aleksej Ivanov mirno klimnu glavom. Izvetaj nae krtice u Beloj kui je
veoma detaljan. A pouzdani izvori u vladama pozvanih drava potvrdili su
njen izvetaj.
Kada?
Za manje od dva dana, odgovori ef Trinaeste direkcije.
Dudarev odgurnu stolicu od stola i ustade, a zatim prie prozoru svoje
kancelarije. Na trenutak je samo stajao i piljio u osvetljeno dvorite. Potom
se okrete prema Ivanovu. Koliko znaju Amerikanci?
Nedovoljno", uveri ga Ivanov. Trenutno imaju samo glasine i
spekulacije. Slegnu ramenima. Meutim, znamo da kopaju jo oajnije
nego ranije u potrazi za odgovorima koji im nedostaju.
Ruski predsednik klimnu glavom. Na licu mu se pojavi natmuren izraz.
Tvoj kurir s odgovarajuom verzijom Hidre je pristigao u Sjedinjene
Drave?
Jeste, potvrdi Ivanov. Trenutno se nalazi u Njujorku, na putu ka
Vaingtonu.
Izvrsno. Dudarev se ponovo okrenu prozoru. Njegov izvitopereni odraz
na staklu mu uzvrati pogled. Namrti se jo vie. Kontaktiraj s naom
krticom. elim da Kastilja bude uklonjen to je pre mogue. elim da bude
mrtav ili na samrti pre nego to mu poe za rukom da odri taj tajni sastanak
s amerikim saveznicima. Okrenu se Ivanovu. Da li je to jasno?
Jeste, uveri ga mirno ovaj. Bie uinjeno.
 40

21. FEBRUAR
AMBASADA SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA, BERLIN

Rendi Rasel se odjednom ukoila dok joj je talas bola strujao telom.
Nekoliko stranih sekundi bol je bio tako jak da joj se inilo da se soba za
konferencije na treem spratu okree oko nje. elo joj je istovremeno bilo
vrelo i ledeno. Polako je izdahnula kroz stegnute zube i na silu se opustila.
Bol se polako povue.
Pecka malice, zar ne?, ree razdragano lekar ambasade, paljivo
pregledajui posekotinu koju je upravo zaio.
Ako pod tim malice misli pakleno, onda - da, stvarno pecka,
odreza mu Rendi.
Doktor slegnu ramenima i okrenu se kako bi spakovao svoju medicinsku
opremu. Da je po mome, gospoice Rasel, ovaj razgovor bismo vodili na
odeljenju prve pomoi u bolnici, ree joj mirno. Imate dovoljno posekotina,
ogrebotina i omanjih opekotina za tri mukarca, a kamoli za jednu mladu
enu.
Rendi zakilji u njega. Jesu li povrede ozbiljne?, upita direktno.
Same po sebi? Nisu, priznao je lekar oklevajui, a zatim ponovo
slegnuo ramenima. Meutim, ako usporite dovoljno dugo da vae telo shvati
koliko je gadno povreeno, poeleete da mirno leite u finom, mekanom
bolnikom krevetu, prikaeni na infuziju s najboljim analgeticima koji se
mogu pronai na tritu.
Znai, fora je u tome da ne usporavam, ree Rendi i nasmei se
vragolasto. E pa, doktore, mislim da mi to nee predstavljati problem. Nikad
nisam volela da sedim i dangubim."
Doktor frknu kroz nos. Potom zavrte glavom, prihvatajui poraz. Stavio je
neveliku boicu na sto ispred nje. Sluajte, gospoice Rasel, ukoliko bol
ikada pree taj va poprilino visok prag tolerancije, obeajte mi da ete
uzeti dve ove pilule. Pomoi e vam da ga lake podnesete.
Rendi pogleda u boicu, a potom u doktora. Kakve su nuspojave?
Minimalne, odgovori on uz kratak osmeh. Nita osim blage
pospanosti. Na kraju se naalio: Ali bi trebalo da pripazite kada rukujete
tekom mainerijom i atomskim orujem, hvatate loe momke i do temelja
spaljujete skupocene kue.
Imau to na umu, ree mu mirno Rendi.
Poto je doktor otiao, zavrljaila je boicu analgetika u najbliu kantu za
ubre. Potom su pridie sa stolice i othrama do mesta na kojem je Kurt
Benet, ef specijalnog tima tehniara poslatih iz Lenglija, pokuavao da zarije
nos dublje u bezbednu komunikacionu mreu Vulfa Renkea. Niski, nervozni
mukarac koristio je kombinaciju prvog broja telefona koji je iskopao jo
njen tim za prismotru - broj registrovan u vajcarskoj - i ostalih brojeva
preuzetih iz memorije sprenog i pocrnelog mobilnog telefona, koji je Rendi
uzela iz Keslerove kue nekoliko sati ranije.
Rendi se nagnu preko Benetovog ramena. Monitor raunara pred
njegovim licem bio je ispunjen neim to je njenom nestrunom oku liilo na
papazjaniju nasuminih brojeva i simbola. Pojedini brojevi i simboli bili su
povezani punim linijama, a drugi nizom takica. Neki su usamljeno stajali sa
strane. Kako ti ide?, upita ga mirno.
Analitiar Centralne obavetajne agencije pogleda je preko ramena. Oi
mu behu zakrvavljene, ali su i dalje svetlucale iza debelih stakala naoara sa
ianim okvirom. Ima napretka, ree. Ali, ko god da je napravio ovu
mreu odista je veoma dobar. U pitanju je izvanredno komplikovana mrea
razliitih telefonskih brojeva, s mnotvom ugraenih orsokaka. Ipak,
poinjem da uviam odreene obrasce."
I?
Za sada sam uspeo da identifikujem brojeve koji pripadaju raunima
registrovanim u nekoliko razliitih drava, ree joj Benet. vajcarskoj,
Rusiji, Nemakoj i Italiji - za poetak."
Rendi se namrgodi. Moe li da povee bilo koji od njih s Renkeom?
Jo uvek ne, odgovori joj strunjak Centralne obavetajne slube.
Veina tih rauna mi izgleda lano. U sutini, podozrevam da su ti rauni
neka vrsta elektronskog ekvivalenta potanskih fahova, koji se mogu
iznajmiti korienjem lanog imena i falsifikovanih dokumenata.
Doavola.
Ali, nije sve izgubljeno, razuveri je Benet. Podie jednu obrvu.
Recimo da pronae jedan stvarni potanski fah. ta bi uradila?
Stavila bih pod prismotru svaku osobu koja doe da pokupi potu iz
njega, odgovori Rendi. I nadzirala bih svaku potu prosleenu iz njega.
Tano tako, nasmei se iroko tehniar Centralne obavetajne agencije.
E, isto to moemo da uinimo elektronskim putem. Kada pozivi budu
prosleeni s tih razliitih telefonskih brojeva, moi emo da im uemo u trag
i pratimo ih sve do sledeeg niza brojeva, i tako dalje.
Koliko e ti vremena biti potrebno da stigne do vanih brojeva?, upita
ga mirno Rendi. Onih povezanih s pravim telefonima?
To je teko proceniti, odgovori on i slegnu ramenima. Moda jo svega
nekoliko asova. Moda ak i nekoliko dana. To umnogome zavisi od
koliine saobraaja kroz ovu bezbednosnu mreu. Poto smo sada u njenom
spoljanjem sloju, to vie poziva loi momci obave koristei svoj sistem, to
emo vie informacija prikupiti.
Rendi klimnu glavom. Onda nastavi, Kurte, ree mu turobno. Moram
da saznam gde se Renke krije to je pre mogue.
Potom se okrenu, ugledavi kako druga slubenica Centralne obavetajne
agencije urno ulazi u sobu za sastanke. Da?
Iz Lenglija nam javljaju da misle da znaju ko je poslednji ovek kojeg si
ubila u Keslerovoj kui, ree joj uurbano druga ena. Onaj spreni paso
koji si uzela je definitivno laan, ali su uspeli da uporede ono to je ostalo od
fotografije s jednom koju smo imali u arhivama. Pokai mi, viknu Rendi.
Uze poruku sa oznakom STROGO POVERLJIVO, poslatu iz glavnog taba
Centralne obavetajne agencije u Lengliju. Na vrhu stranice bila je skenirana
stara crno-bela fotografija na kojoj se video tamnokosi mukarac mravog
lica. Bio je obuen u vojniku uniformu, oficirsku jaknu Istone Nemake sa
etiri dijamanta - oznakom kapetanskog ina - na epoletama. Uporedila je tu
fotografiju s likom u crno obuenog napadaa, koji je pokuao da je ubije pre
svega nekoliko asova. Zatim kruto klimnu glavom. Bio je to isti ovek.
Pogledala je tekst poruke. Gerhard Lange, proita naglas. Bivi
kapetan u istononemakom Ministarstvu dravne bezbednosti. Posle pada
Nemake Demokratske Republike, vlada u Bonu ga je pritvorila zbog
povezanosti s nekoliko politikih ubistava u Lajpcigu, Drezdenu i istonom
Berlinu. Ubrzo posle hapenja osloboen je zbog nedostatka dokaza. Veruje
se da je mesec dana kasnije emigrirao u Srbiju. Govorka se da je radio kao
savetnik za unutranju bezbednost reima Slobodana Miloevia u periodu
1990-1994, pre nego to je ponovo emigrirao, ovog puta u Rusiju. U dosijeu
nema dodatnih informacija.
Gle, gle, gle, promrmlja Rendi. Izgleda da na dobri doktor Renke voli
da sarauje sa svojim zemljacima. Pitam se koliko je drugih bivih gorila
tazija spremno da dotri na njegov mig.

KELN

Bernhard Hajhler sedeo je tupo za svojim radnim stolom u seditu

nemake Savezne kancelariji za zatitu ustava, skraeno BfV. Zurio je u hitne
izvetaje iz Berlina koji su lako mogli da dovedu do njegove propasti. Zajea
glasno a zatim naprasno zauta, bojei se koliko bi daleko zvuk mogao da
dopre u ovoj neobino utihnuloj zgradi.
U tri sata izjutra, kancelarije BfV bile su skoro sasvim naputene, izuzev
malobrojne none smene kontraobavetajnih oficira i kancelarijskih
slubenika. Njegovo prisustvo u ovo doba nesumnjivo e izazvati uenje i
zlobne komentare, pogotovo njegovih potinjenih u Sekciji V. Hajhler je bio
nairoko poznat kao ovek koji oboava rutinu i prezire velike predstave radi
sticanja poena. Zato e njegova odluka da ostane prekovremeno u kancelariji
da bi nadgledao razvoj situacije u vezi s jueranjim masakrom u Berlinu
mnogim kolegama izgledati kao dokaz da on eli unapreenje.
Niko nee ni sanjati zato Hajhler eli da ostane i proita poverljive
izvetaje policije pre svih ostalih u nemakoj kontraobavetajnoj slubi.
Ponovo ih iita, i dalje u neverici. Ekipe policijskih forenziara uspele
su da oruje upotrebljeno prilikom ubistva agenata Centralne obavetajne
slube poveu s onim pronaenim u spaljenoj kui visokog zvaninika
Bundeskriminalamta i oko nje, uz est leeva. Hajhler proguta knedlu,
potiskujui gorak ukus ui u ustima. U kakvu se to avolsku zaveru
upetljao?
Njegov slubeni telefon iznenada zacvrkuta, zastraujue glasno u
neprirodnoj tiini kancelarije. Prepadnut, Hajhler podie slualicu. Da? ta
je bilo?
Poziv za vas iz Amerike, her Hajhler, ree mu operater. Od her
Endrjua Koutsa, vieg pomonika direktora Centralne obavetajne agencije.
eli da razgovara sa visokim oficirom Sekcije V.
Povei ga, odbrusi Hajhler, dok su mu ruke drhtale. Halo?
Bernharde?, ree mu poznati glas u uvo. Kouts je bio oficir za vezu
izmeu Centralne obavetajne agencije i niza nemakih obavetajnih slubi.
On i Hajhler su se relativno esto sastajali da bi razmenjivali informacije.
ovee, ala mi je drago to si jo tu! Sluaj, eleo sam da te obavestim o
tome kako napreduje naa istraga i da ti kaem da imamo neke dobre vesti.
Naa operativka je preivela tu prokletu zasedu u Berlinu. I ne samo to, ve
smo poprilino sigurni u to da je uspela da se doepa kojekakvih kljunih
dokaza koji e nas odvesti pravo do gadova koji su naredili napad... Hajhler
je sa rastuim uasom sluao kako mu kolega iz Centralne obavetajne
slube razbija u paramparad sve nade koji je gajio da e lako uspeti da
izbegne omu izdaje koja mu je bila vrsto stegnuta oko vrata. Nekako mu je
polo za rukom da dovri dugotrajan razgovor, a da nijedanput ne zavriti.
Poto je Amerikanac napokon prekinuo vezu, Hajhler je nekoliko minuta
sedeo i buljio u prazno.
Potom, polako i nevoljno, Hajhler jo jedanput podie telefonsku
slualicu dok su mu ruke drhtale jae no ikad. Ukoliko Amerikanci zarobe
odgovorne za pokolj njihovih agenata u Berlinu, nema sumnje da e ih dokazi
uputiti pravo na BfV - na njega. Jo jednom, pomisli oajno, nemam izbora.
Apsolutno nikakvog izbora.
 41

MOSKVA

Konstantin Malkovi je mirno sedeo za trpezarijskim stolom u svom

luksuznom apartmanu, smetenom na najviem spratu graevine koja je
nadvisivala finansijsku etvrt Kitaj gorod. Ispijao je poslednje gutljaje
jutarnjeg aja dok je pregledao izvetaje o kupovinama i prodajama koje su
tokom noi obavili njegovi berzanski meetari u Sjedinjenim Dravama i
Aziji. Prvi put u proteklih nekoliko dana milijarder srpskog porekla mogao je
da se posveti rutinskim poslovima svog ogromnog poslovnog carstva. Brant
je vrsto drao dvoje Amerikanaca - Smita i Devinovu - a vesti koje su
kasno sino pristigle iz Berlina takoe su bile izuzetno zadovoljavajue.
Hidra je ponovo bila potpuno bezbedna.
Jedan od njegovih posluitelja se neujno pojavi, nosei telefon u ruci.
Gospodin Titov vas trai, gospodine.
Malkovi donekle iznervirano podie pogled. Zaduio je Titova da
upravlja kancelarijom u Moskvi u njegovom odsustvu. ta je bilo toliko
vano da nije moglo da saeka njegov skori povratak u Pakovljevu kuu?
Malkovi uze telefon od posluitelja. Dakle, Kirile?, upita. U emu je
problem?
Primili smo imejl poruku naslovljenu na vas lino, gospodine, ree mu
Titov. Oznaena je kao hitna. Pomislio sam da bi trebalo da znate za to.
Malkovi s tekom mukom potisnu razdraenost. Poput mnogobrojnih Rusa
stasalih pod starim sovjetskim sistemom, Titov je imao odreenih potekoa
da dela na vlastitu inicijativu, bez izriitih nareenja od svojih nadreenih.
Dobro, uzdahnu Malkovi. Proitaj mi tu imejl poruku.
Naalost, ne mogu, gospodine, ree mu oprezno Titov. ini se da je
ifrovana pomou programa za enkripciju SUVEREN.
 Malkovi se namrti. Sistem za ifrovanje SUVEREN bio je rezervisan
samo za najpipaviju komunikaciju, ukljuujui njegove najtajnije i
najilegalnije poslovne poduhvate. Samo su Malkovi i aica njegovih
najpoverljivijih saradnika umeli da deifruju te poruke. Shvatam, ree
posle kratke pauze. Ispravno si postupio to si mi skrenuo panju na tu
poruku. Lino u se pobrinuti za to.
Poto je prekinuo vezu, milijarder ustade od stola i vrati se u radnu sobu.
Otkuca neto po tastaturi raunara i provue imejl poruku kroz program za
deifrovanje. Bio je to izbezumljen izvetaj od jednog od vrhunskih
operativaca u Nemakoj, oveka koji je kontrolisao Malkovieve lutke i
pijune u nekoliko najvanijih ministarstava te drave.
Malkovi proita poruku sa sve veom panikom. Ekipa unajmljenih ubica
koju je Brant poslao u Berlin bila je unitena. Da sve bude jo gore, taj tip po
imenu Lange i njegovi ljudi nisu uspeli da izvre svoju glavnu misiju.
Amerikanci su i dalje bili na Renkeovom tragu, i to jo blie nego ranije.
Hidra je sada bila u daleko veoj opasnosti nego ikada pre.
Milijarder hladno razmisli o moguoj reakciji ruskog predsednika na ove
vesti. Namrti se. Pretnje Viktora Dudareva su bile sasvim jasne. Mogu li se
detalji neuspeha sakriti od njega? Voa Ruske Federacije imao je sopstvene
izvore informacija, a na ovaj ili onaj nain uskoro e saznati za ovu
katastrofu. Kada se to desi, za Malkovia bi bilo glupo da se pouzda u
sposobnost obuzdavanja Viktora Dudareva. Njegova vojska marirala je
prema blaeno nesvesnim neprijateljima i previe toga bilo je na kocki da bi
tek tako oprostio neuspeh.
I dalje se mrtei, Malkovi obrisa prokletu poruku i iskljui kompjuter.
Jo izvesno vreme je sedeo i neraspoloeno buljio u crni ekran, muljajui po
glavi ta mu valja initi. Hidra se jo moe spasti, znao je to, ali posao bi
bilo najbolje odraditi lino - i to to dalje od domaaja Viktora Dudareva.
Poto je konano doneo odluku, Malkovi naprasno odgurnu stolicu od
stola i prie sefu u zidu, skrivenom iza vekovima stare ikone Svetog
arhanela Mihajla. Otkljuana dodirom prstiju po digitalnom skeneru, teka
metalna vrataca se otvorie i otkrie asortiman cedeova, fascikli s
fotografijama i omalenu kutiju prepunu audio-traka s kriom snimljenim
razgovorima. Ti materijali dokumentovali su Malkovievo tajno poslovanje s
Kremljom. Takoe, sadrali su detaljan opis svega to je znao o ruskim
vojnim planovima.
Milijarder hitro poe da prebacuje sadraj sefa u akten-tanu. Kad bude
bezbedan, van Rusije, moi e da upotrebi te informacije da obnovi
sporazume s Viktorom Dudarevim i iznudi vrste garancije za svoju linu
bezbednost u zamenu za dovravanje projekta Hidra. Malkovi se ovla
nasmei, zamiljajui gnev ruskog predsednika kada ga bude ucenio
dojueranji saveznik. Potom nehajno slegnu ramenima. Na svu sreu,
Dudarev je, poput njega samog, u sutini bio hladni realista. Njihovo
saveznitvo se nikada nije u potpunosti oslanjalo na meusobno poverenje.

NEDALEKO OD MOSKVE

Don Smit se davio, tonui sve dublje u vodu beskrajnog crnog jezera.
Plua su mu gorela, napinjui se pod sve jaim pritiskom dok se tumbao sve
nie u mrane dubine. Migoljio se u oajnikom pokuaju da se iskobelja
natrag na povrinu. Potom uasnuto shvati da su mu ruke i noge zamrznute,
potpuno nepokretne. Prikljeten i bespomoan, padao je sve bre naglavake
u nitavilo. Nije bilo bekstva.
Budi se, pukovnie!, zau iznenada hrapavi glas.
Smit zadrhta i usisa vazduh kroz zube, povrativi svest kada ga jo jedna
kofa puna ledene vode pljusnu pravo u lice. Zakalja se estoko, a zatim
presamiti od bola. Svaki nervni zavretak u telu je urlao od bola. Oprezno,
natera sebe da otvori oi.
Leao je na boku u lokvi ledene vode. Ruke vezane iza lea uopte nije
oseao. Kao ni stopala; noge su mu bile svezane oko lanaka. Grubi, izlizani
kameni pod se protezao i nestajao u sveproimajuoj tmini. Nita to je video
nije imalo nikakvog smisla. Gde je? ta mu se dogodilo, doavola? U blizini
je zauo neto to je zvualo kao tiho ensko jeanje. Polako, trecajui se
nekontrolisano od bola koji mu je zadavao svaki pokret, Don okrenu glavu
kako bi pogledao navie.
Visoki plavokosi mukarac stajao je i gledao ga s odobravajuim izrazom
u sivim oima. Nekoliko trenutaka ga je prouavao u tiini, a onda kimnu
glavom s okrutnim zadovoljstvom. Budui da ste se osvestili, pukovnie,
moemo da ponemo sve ispoetka.
Neeljena seanja pohrlie natrag, pokuljavi u Smitov um zamagljen
bolom poput nabujale reke koja pred sobom rui oslabljenu branu. Sivooki
mukarac se zvao Erik Brant. Fiona Devin i on su bili njegovi zarobljenici.
Dovukli su ih u ovaj memljivi podrum nedugo posle zasede u kojoj je ubijen
Oleg Kirov.
Podrum se nalazio ispod razvalina crkve ruskog pravoslavnog manastira,
koji su boljevici zatvorili posle Oktobarske revolucije 1917. godine. Don
se priseti da je video na stotine rupa od metaka u zidovima i uo kako visoki
Nemac objanjava, sa crnim humorom u glasu, kako je ovu prostoriju
koristila Staljinova tajna policija, NKVD, kao mesto pogubljenja politikih
zatvorenika tokom jedne od brutalnih istki suludog ruskog diktatora. Danas
su imanje manastira i njegove graevine, odnosno ono to je ostalo od njih,
bili potpuno naputeni, a okolna uma ih je polako gutala.
Otkako su ih ovde doveli, stravini sati prolazili su u beskrajnom nizu
muenja dok su ih Brant i dvojica njegovih pomagaa surovih lica na smenu
ispitivali. Svako pitanje koje su im postavili bilo je propraeno bolom
naneenim kratkim, otrim udarcem u rebra, glavu, po licu i elektrookovima.
U kratkim razmacima izmeu ispitivanja, Dona i Fionu su potapali u ledenu
vodu, bombardovali vrtoglavim nizovima prodornih zvukova od kojih su
pucale bubne opne i zaslepljivali bletavim svetlima - sve da bi ih
dezorijentisali i skrili njihov otpor.
Brant ga je pomno posmatrao, svirepo se nasmeio i klimnu glavom
ljudima skrivenim iza Donovih lea. Na ameriki prijatelj je spreman.
Pomozite mu da sedne.
Dva para grubih, uljevitih ruku zgrabio ga je ispod pazuha, izvukao iz
ledene vode i uspravio. Potom ga stavie natrag na stolicu i ponovo mu
obmotae konu traku preko grudi, vezavi ga za drveni okvir otrih ivica.
Traka se nemilosrdno stegnu.
Don stisnu zube i baci pogled ulevo.
Fiona Devin je sedela na stolici pored. Ruke i noge su joj takoe bile
vezane. Glava joj se slabano klatila na grudima. Krv joj je iz usta curkala
niz bradu.
Poput vas, i gospoica Devin je bila... nevoljna da sarauje, ree Brant.
Osmeh bez trunke humora mu se pojavi na licu a zatim smesta ieznu ne
ostavivi nikakav trag na njegovim usnama ili u oima. Ali, ja sam ovek
sklon pratanju, pa u vam pruiti jo jednu ansu da potedite sebe daljeg
bespotrebnog bola.
Zatim otro preko ramena izdade nareenje jednom od svojih ljudi.
Gospoica Devin izgleda edno, Jurij. Daj joj neto da popije!"
Njegov saradnik, miiavi tip obrijane glave, posluno pljusnu kofu punu
ledene vode Fioni u lice. Ona se zagrcnu i zakalja, nagnuvi se unazad u
jalovom pokuaju da izbegne poplavu ledene vode. Posle nekoliko sekundi,
polako je otvorila oi. Primetivi da je Smit posmatra s oiglednom
zabrinutou, prisili sebe da se suvo, bolno osmehne. Ovde je usluga zaista
poprilino grozna. Sledei put u izabrati neki drugi smetaj."
Brant frknu kroz nos. Veoma duhovito, gospoice Devin." Zatim se
ponovo okrete ka Smitu. A sada, pukovnie, biu razuman s vama poslednji
put. Glas mu postade neumoljiv. Za koga radite? Za Centralnu obavetajnu
agenciju? Vojnu obavetajnu agenciju? Ili neku drugu organizaciju?"
Don se pripremi za udarac za koji je znao da dolazi. Podie glavu i
pogleda biveg oficira tazija pravo u oi. Ve sam vam kazao ranije, ree
iznemoglo, iznenaen koliko nerazgovetno zvui. Zovem se potpukovnik
Don Smit, doktor sam medicinskih nauka, radim na Vojno-medicinskom
institutu za istraivanje infektivnih...
Ali umesto da ga udari, Brant se okrete i estoko oamari Fionu. Glava
joj odskoi unazad. Krv iz nove posekotine u njenim ustima polete u tamu.
Zvuk amara odjeknu poput pucnja u vlanoj tiini podruma.
Ti si mrtav ovek, zarea Smit kroz stegnute zube, okiran onim to je
upravo video. Uzaludno pokua da pokida iroku konu traku koja ga je
drala vezanog za stolicu.
Brant se krenu natrag prema njemu s prepredenim, zadovoljnim osmehom
na licu. Oh, pa zar vam to ve nisam kazao, pukovnie? Pravila igre su se
promenila. Od ovog trenutka pa nadalje, gospoica Devin e patiti zbog vaih
lai, a ne vi. Nemarno slegnu ramenima. Bol koji bude trpela ide na vau, a
ne na moju duu.
Isuse Hriste, pomisli turobno Smit, dok mu se u glavi vrtelo. Ovaj krupni,
sivooki kurvin sin me je proitao kao otvorenu knjigu. Smita su i ranije
muili i vrlo dobro je znao granice sopstvene izdrljivosti. Ali, koliko dugo
e moi da sedi i bespomono posmatra kako neka druga osoba pati kako bi
se zadovoljio njegov tvrdoglavi ponos?
Ne obraaj panju na mene, Done, ree mu mirno Fiona pljujui krv.
Ovo ubre ubie nas oboje bez obzira na to ta mu kaemo ili ne kaemo...
Jo jedan udarac Brantove nadlanice joj zanese glavu u stanu. Zaepite
gubicu, gospoice Devin!, odbrusi on ledeno. Razgovaram s pukovnikom, a
ne s vama. Vi ste imali svoju priliku da mi kaete ono to elim da znam.
Sada je red na njega.
Smit je pobesneo zbog nemoi da prekine ovu avolsku igru. Kad bih
samo mogao da se oslobodim, makar i na tren, pomisli oajniki... Ali je
veoma dobro znao da nema nikakve anse. Takoe, vrlo dobro je znao da je
Fiona u pravu. Oboje e umreti u ovom mranom, memljivom podrumu, na
mestu koje su ve pohodili duhovi stotina drugih ljudi, koje su pobili ljudi
poput Branta i njegovih ubica. Pravo pitanje bilo je da li e uspeti da
zadobiju barem jednu malu poslednju pobedu tako to nee odati zlikovcu
informacije koje je eleo da zna.
Smit nakratko sklopi oi, skupljajui hrabrost da izdri dugake, krvave i
bolom ispunjene sate koji su predstojali. Potom otvori oi i pogleda Branta
direktno u oi. Zovem se potpukovnik Don Smit, i doktor sam medicinskih
nauka, ponovi jaim glasom nego to je mislio da moe da izvue.
Zaposlen sam na Vojno-medicinskom institutu za istraivanje infektivnih
bolesti Sjedinjenih Drava...

Brant se zagleda u vitkog, tamnokosog Amerikanca. Bio je siguran da je

pred slomom. Osetio je to. Meutim, sada je video kako Smitova odlunost
jaa. U meuvremenu, vreme je letelo. Pre ili kasnije, patrola milicije otkrie
pokolj u dai porodice Zakarov. Pronai e i olupinu izreetanog UAZ
terenskog vozila u jarugi pored puta. A onda e Aleksej Ivanov poeti da
postavlja veoma neugodna pitanja.
Poeao se po vilici. Barem se Fadejev konano javio u tab Grupe i
izvestio da je voza definitivno mrtav i da je uzeo njegove isprave. Ako nita
drugo, pomisli Brant, Ivanovu e to barem malice oteati da povee dve
nesree. Ali samo malice.
Njegov mobilni odjednom se oglasi.
Mrtei se, Brant izvadi napravu iz depa pantalona. Da?, obrecnu se
razdraeno i krenu prema stepenitu koje je vodilo iz podruma, dalje iz
slunog polja dvoje zarobljenika. ta je bilo?
Tvoj ovek Lange je zabrljao, ree mu ogoreno Malkovi. A mora da
je Centralna obavetajna agencija dosad ve duboko prodrla u nau
komunikacionu mreu.
Brant je zapanjeno sluao dok mu je gazda prepriavao ta je saznao o
katastrofi u Berlinu. Lange je mrtav? Ceo tim je pobijen? To jedva da je
izgledalo mogue.
Sad vie nemamo izbora, ree mu jasno Malkovi. Moramo da
premestimo kljune elemente laboratorije za proizvodnju Hidre na novu
lokaciju - bez ikakvog oklevanja. Nameravam da lino nadgledam posao, a
elim da i ti bude tamo. Ne samo iz bezbednosnih razloga, ve i zato da bi
tvoje prisustvo ubedilo profesora Renkea da shvati potrebu za trenutnom
akcijom."
Brant klimnu glavom, razumevi ta Malkovi zapravo eli - linu zatitu
od bilo kakve opasnosti. Milijarder je bio nasmrt preplaen od onoga to bi
Rusi mogli da mu uine kad saznaju da sva njegova obeanja o operativnoj
bezbednosti Hidre nisu vredela piljiva boba.
Stegao je vilicu. Malkovi je bio u pravu to ih se plaio. Kada
polazimo?, upita grubo.
Moj privatni mlaznjak treba da poleti za manje od tri sata, odgovori mu
Malkovi. Ali najpre elim da obustavi sve operacije u Moskvi. Pobrini se
da se tvoji kljuni ljudi sastanu negde van Rusije. Ratosiljaj se sistema za
komunikaciju. I uniti sva svoja dokumenta, do poslednjeg. Razume?
Da. Brant razmisli ta sve treba da obavi da bi izvrio nareenja i
ponovo klimnu glavom. To se da uraditi."
Postaraj se da tako i bude, ree mu ledeno gazda. Vie neu tolerisati
bilo kakve greke. Veza se prekinu.
Brant se okrenu. Jurij!, viknu. Dolazi ovamo!
Otvoreno radoznao, miiavi ovek obijane glave prie blie. Da?
Imamo nova nareenja, ree mu odseno Brant. Ja se smesta vraam u
Moskvu. Zatvori radnju ovde, poisti i kreni za mnom im bude mogao.
ta da radim s Amerikancima?"
Brant slegnu ramenima. Beskorisni su. Dokusuri ih.
 42

Ruku i dalje svezanih iza lea, Dona i Fionu su sproveli uz stepenice i

izvan podruma. Izbili su meu ruevine crkve, etvrtaste kamene graevine
na ijem vrhu su bile razvaline centralne kupole polukrunog oblika. Sivkasta
svetlost sa tmurnog neba prolazila je kroz polomljene prozore i pukotine u
kupoli. Od jarkih fresaka svetaca i scena iz Novog i Starog zaveta, koje su
nekada ukraavale unutranjost, preostale su samo male povrine izbledele i
oljutene boje. Sve ostalo od bilo kakve vrednosti - mermerni oltar, zlatni
baldahin, lusteri i svenjaci - bilo je odavno opljakano i odneto.
Brant se okrete na glavnim ulaznim vratima crkve i ironino im salutira.
Ovde se nai putevi zauvek rastaju, pukovnie. Zbogom. I vama, gospoice
Devin. Beli zubi mu blesnue u polumraku. Nikada se vie neemo videti."
Don ne ree nita. S ravnodunim izrazom zurio je u plavokosog Nemca.
Nemoj pokazivati strah, ree samom sebi. Nemoj da prui tom gadu ni
trunku zadovoljstva. Opazio je da i Fionino povreeno lice izgleda kao da se
dosauje. Nezainteresovano je okrznula pogledom Branta, kao da on nije
nita vie od obine muice koja zuji okolo.
Vidno iznerviran njihovim nedostatkom reakcije, sivooki mukarac se
obrnu na peti i ode. Nedugo zatim, zauli su kako motor njegovog forda
eksplorera" oivljava i kako debele gume vozila kripe po snegu i ledu.
,,Hajde!, dreknu jedan od dvojice naoruanih ljudi koji su ih jo uvali.
Zatim mahnu svojim pitoljem marke ,,makarov prema manjem, luno
zasvoenom prolazu sa strane crkve. ,,Prolazite!
Smit ga pogleda, ne trudei se da sakrije prezir koji je oseao. ,,A ako
odbijemo?
Revolvera, mukarac obrijane glave kojeg je Brant nazvao Jurij, nehajno
slegnu ramenima. Onda u vas ubiti ovde. Meni je svejedno.
Uradi kao to ti ovek kae, promrmlja Fiona. Ako nita drugo,
kupiemo jo malice vremena. I barem emo dobiti priliku da udahnemo
malo sveeg vazduha.
Don lagano klimnu glavom. Na kraju krajeva, pruanje otpora na ovom
mestu nee nimalo izmeniti njihovu sudbinu, a moda bi bilo bolje umreti
napolju - pod otvorenim nebom - nego ovde u memljivim kamenim
razvalinama.
Naravno, bilo bi jo bolje da ne umremo, pomisli ironino. Don oprezno
pokua jo jednom da olabavi veze koje su ga sputavale, napinjui i
oputajui zglobove da bi rastegnuo i olabavio plastinu uzicu kojom su bili
svezani. Uzdahnu duboko. Bila je to tehnika koja je mogla da upali, ali samo
kada bi na raspolaganju imao deset ili dvanaest sati da rastee plastinu
uzicu. Naalost, vreme koje im je preostalo merilo se minutama u najboljem
sluaju.
,,Polazite!, viknu ponovo revolvera. Njegov kolega, nii ovek otre i
ubaste smee kose, podbode ih otpozadi cevkom svoje automatske puke.
Njih dvoje se isteturae kroz omalena vrata, spustie niz nekoliko
naprslih kamenih stepenika i krenue preko jalove zemlje prekrivene snegom.
Teren je najvema bio obrastao korovom, vukodraicom i omalenim
mladicama drvea. Nekoliko stazica je zavijalo i nestajalo meu starim,
vornovatim drveem, vodei prema tamnijim gomilama izlomljenog kamena
- svemu to bee ostalo od nevelike bolnice, kole, zajednike trpezarije,
monakih elija i drugih manastirskih kua. S druge strane tih razvalina videli
su se ostaci masivnog kamenog zida.
Brantovi ljudi ih poterae niz puti koji je zavijao ulevo kroz otvorenu
kapiju u manastirskom zidu ka malom, podjednako zapostavljenom i u korov
obraslom groblju. Mnogi nadgrobni spomenici bili su srueni i leali su
napola u snegu. Drugi su bili izreetani mecima, najverovatnije iz vremena
kada su se eksadroni smrti NKVD-a ovde zabavljali u slobodno vreme. Sve
nadgrobne ploe bile su zarasle u bokore visoke mrtve trave i korova.
Na suprotnoj strani groblja, Don ugleda plitku jamu koju su monasi
nekada verovatno upotrebljavali za spaljivanje ubreta. Na obodu jame bili
su postavljeni kanisteri s benzinom i hrpa prljavih krpa natopljenih uljem.
Smit naprasno stade i ukopa se u mestu. Njihova sudbina bila je izvesna.
Naterae ih da uu u jamu, ubiti ih i njihova tela politi benzinom i zapaliti.
Negde iza njegovih lea dopiralo je mrmljanje dvojice revolveraa.
Sudei po jaini zvuka, zaostali su nekoliko metara iza svojih zatoenika.
Smit napravi grimasu. Ponestajalo im je vremena i opcija. A poto e
ionako poginuti, bolje da poginu borei se. Utom je zauo kako Fiona
usisava vazduh kroz zube i shvatio da i ona gleda jamu i kanistere sa
benzinom.
Don je pogleda postranice. Jesi li sa mnom?, upita je apatom, blago
trznuvi glavu prema Brantovim ubicama koje su im prilazile.
U oima su joj blistale suze. Meutim, podignula je bradu i hrabro
klimnula glavom. ,,Do samog kraja, pukovnie. Onda joj je nekako polo za
rukom da se nasmei.
Smit joj uzvrati osmeh. ,,To je pravi duh. Hajde da vidimo moemo li da
ih namamimo da nam priu. Ti preuzmi tipa s leve strane. Ja u se pobrinuti
za onog sa desne, promrmlja apatom. Sapleti svoga ako ikako moe. Ako
ne moe, onda ga udari iz sve snage i nastavi da udara. Vai?
Fiona ponovo klimnu glavom.
Bez prie!, prasnu elavac. Nastavite da hodate!
Smit odbi da se pokrene. Stajao je u mestu leima okrenut dvojici
revolveraa, ekajui. Podili su ga marci dok je iekivao iznenadni udar
metka. Samo priite malice blie, pomisli smrknuto. Samo malice.
Zauo je kripanje onova po snegu, korake koji se pribliavaju. Napeo
je miie, spremajui se da reaguje. Senka mu je pala preko ramena.
Sad!
Don se munjevito okrete oko svoje ose i zamahnu desnom nogom u
udarcu brzom poput munje. Krajikom oka je video da Fiona radi isto to.
U prazno.
Mora da su Brantovi ljudi oekivali njihov poslednji oajniki pokuaj
bekstva. S prezrivom lakoom izbegoe udarce upuene u njihovom pravcu.
Obojica hitro ustuknue van njihovog domaaja, svirepo se kezei.
Izbaen iz ravnotee naglim pokretom, Smit se spotaknu. Ruku vezanih za
lea, nije mogao da povrati ravnoteu i sruio se na kolena. Dahui, Fiona
pade u sneg pored njega.
elavac im podrugljivo zapreti kaiprstom. ,,To je bilo ba glupo. Potom
slegnu ramenima. Ali, pretpostavljam da nema nikakve veze, na kraju
krajeva. Dao je znak svom kolegi. Ubij ih ovde, Kostja.
Hladno klimnuvi glavom, smei ovek zakorai napred i podie cev.
Iznenaen vlastitom smirenou, Smit se prisili da gleda pravo u kiljave
oi njihovog ubice. Dobro se borio. ta je drugo mogao da uradi osim da
prihvati sudbinu to hrabrije moe? uo je kako Fiona tiho mrmlja u bradu,
najverovatnije nekakvu molitvu.
ovekov prst se polako stee oko okidaa automata. Nalet vetra mu
pomrsi ubu smee kose.
Krak.
Nasilnikove grudi eksplodirae u vodoskoku krvi i kostiju, probura-ene
iz anfasa. Automatska puka mu ispade iz beivotnih ruku. Telo mu se
zanjiha, a potom stropota postrance u ikaru izmeu dva nadgrobna
spomenika.
U deiiu sekunde sve se umirilo.
Drugi mukarac je zabezeknuto buljio u samleveni le svog kolege.
Najednom se povratio u ivot i bacio na zemlju.
Krak.
Drugi hitac velike brzine razmrska snegom pokriven krst tano iza mesta
na kojem je Brantov elavi pomaga stajao. Sneg i krhotine mermera poletee
u vazduh.
Smit se zakotrlja ulevo, u zaklon iza nadgrobne ploe koja je izgledala
kao da e se svaki as sruiti, ali je ipak nekako uspevala da ostane u
uspravnom poloaju. Vajar je na povrini kamena uklesao prizor usnulih
majke i deteta. Fiona krenu za njim. Zajedno su kleali, nisko pognuti,
paljivo vodei rauna da dre glave ispod vrha spomenika.
ta se deava, kog avola?, proapta Fiona. Oi su joj bile iskolaene a
lice bledo kao kre. Crveni otisci aka, posekotine i masnice koje je ostavila
Brantova okrutnost bili su jasno uoljivi na njenoj glatkoj koi.
Ubij me ako znam, odvali mirno Smit u njeno uvo.
Jeziva tiina pade na groblje zagueno korovom. Smit oprezno okrenu
glavu u stranu, pomnije prouavajui okolinu. Groblje se nalazilo na dnu
male udoline, okrueno blagim padinama, koje su se uzdizale sa svih strana.
Ruevine manastira stajale su na niskom brdacetu. umarci breza i borova
prekrivali su ostala okolna uzvienja.
Smit zau iznenadno krckanje suvih granica u blizini, zvuk neijeg
puzanja kroz mrtvu travu i korov. Brantov preiveli pomaga ide ka nama,
shvati hladno Don, milei paljivo od zaklona do zaklona kako bi izbegao
paljbu strelca, koji je vrebao negde meu drveem. Sudei po zvucima,
Brantov ovek se nalazio negde s njihove leve strane i puzao je kroz zbrku
krstova i nadgrobnih spomenika, koji su ih jo uvek razdvajali od njega.
Smit se nagnu ka Fioni. ,,Ti kreni u tom pravcu, promrmlja i pokaza
bradom desno, dalje od zlokobnih zvukova i pucketanja koji su se postojano
pribliavali. Udalji se nekoliko metara. im se nae iza druge velike
nadgrobne ploe, nadigni devu. Napravi to vie buke moe. Razume?
Fiona utke klimnu glavom. Bez imalo oklevanja, zakotrlja se brzo preko
zamrznute zemlje prekrivene snegom.
Don se takoe pokrenu i poe ulevo to je tie mogao. Pree preko male
rupe i stie do sledeeg para nadgrobnih spomenika; jedan se pijano
naslanjao na drugi. Zaustavi se iza najveeg, debele ploe tamnog kamena, i
napregnuto oslunu. Korov je opet zautao. elavi revolvera se
pribliavao, gmiui polako kroz sneg i visoku travu.
Smit brzo legnu na lea i privue noge na grudi, zapet kao opruga i
spreman da udari. Uz malo sree, ukazae mu se jedna prilika, znao je. Ali
samo jedna. Ukoliko zabrlja, ostae bez glave.
Zauo je otar udarac s desne strane, zatim jo dva, i konano neto to je
zvualo kao da neko oajno rida. Fiona dobro igra svoju ulogu, shvati Smit,
oponaajui zvukove panike kakve bi isputala preplaena ena koja panino
i oajniki pokuava da otpuzi s groblja.
Don zadra dah, ekajui.
Brantov ovek ispuza na stomaku iza trone ivice visoke nadgrobne
ploe, kreui se neto bre budui da je pomislio kako je sada tano
odredio poloaj dvoje Amerikanaca. U desnoj ruci drao je pitolj makarov
kalibra 9 mm. Zatim otro okrete glavu ka mestu odakle ga je Smit
posmatrao.
Don vide kako se ovekove oi ire u potpunom zaprepaenju. U istom
trenutku, opruio je obe noge udarajui to jae moe pravo u re-volveraevo
lice. Osetio je pucanje kostiju, od kojeg mu se prevrte eludac, i vide kako
se ovekova glava trza unazad od siline udarca. Kapljice krvi mu isprskae
izme.
Smit se ponovo ritnu.
 ovek obrijane glave izmigolji se unazad, dalje od drugog napada. Oi su
mu sevale, a lice se pretvorilo u grozomornu, krvavu masku smrskanih
kostiju i polupanih zuba. Razjaren i u agoniji, ovek skoi na noge i nacilja
pitoljem u Smitovu glavu.
U tom trenutku odjeknu i trei hitac iz puke, odzvanjajui gromoglasno
preko malenog groblja.
Pogoen u lea, ovek vrisnu jedanput, zagreba oajniki prstima po
ogromnoj rupi u stomaku, a zatim se presamiti unapred i srui mlitavo preko
visoke kamene nadgrobne ploe. Glava i ruke mu nestae s vidika, zaklonjeni
korovom. Krv se slivala niz nadgrobni spomenik u baricu na tlu, obojivi u
ruiasto sneg prekriven poledicom.
Polako i bolno, Don je seo. Odmaknuo se od lea i umorno naslonio
glavu na ledeni kamen drugog nadgrobnog spomenika, ekajui da mu se
ivci primire.
,,Pukovnie?, pozva ga tihi glas. Bila je to Fiona. Jesi li i dalje u
jednom komadu?
ini mi se da jesam, odazva se Smit ne trudei se da sakrije olakanje
u glasu. Krajikom oka ugleda nejasno kretanje meu drveem na padini
iznad njih i uspravi se. Kretanje se ubrzo uobliilo u figuru visokog, prosedog
mukarca koji je hodao nizbrdo prema njima drei leerno snajpersku puku
dragunov SVD u rukama i smejui se od uva do uva.
Don se zabulji u priliku u potpunoj neverici. Gledao je u oveka koji bi
trebalo da je mrtav. U Olega Kirova.
Kako, doavola...?, upita kada im se drugi mukarac sasvim pribliio.
Umesto odgovora, Rus rairi svoj iscepani zimski kaput. Ispod se video
kabasti crni prsluk, istakan i uprljan neim to je liilo na istopljen bakar. S
ljubalju ga potapa. Pancirni prsluk britanske izrade, Done, odgovori
zadovoljno Kirov. Jedan od najboljih na itavom svetu.
,,A ti si sino tek tako odluio da ga obue?"
Kirov slegnu ramenima. Pre nego to sam postao pijun, bio sam vojnik.
A koji bi vojnik pri zdravoj pameti otiao na strau bez odgovarajue
opreme? Ponovo se iscerio. Stare navike teko umiru, prijatelju moj, a stari
vojnici jo tee.
 43

RURALNI DEO MERILENDA

Deset minuta posle iskljuivanja sa autoputa Beltvej, koji je opasivao

Vaington, Nikolaj Nimerovski baci pogled na ureaj za merenje prevaljenog
puta svog iznajmljenog automobila, obinog belog forda taurus,
proveravajui koliko je preao. Osam kilometara. Bliio se svom odreditu.
Zatim podie pogled ka uzanom seoskom drumu koji se protezao ispred
njega. Farovi automobila su osvetljavali guste umarke zaguene iprajem s
obe strane puta i nestajali u tami koja je uvek najgua pre svitanja. Mali
saobraajni znak pojavi se iz mraka s desne strane, oznaavajui skretanje za
koje je njegova karta pokazivala da vodi dublje u ovaj dravni park pre nego
to e opet izbiti nekoliko kilometara dalje u novom naseljenom podruju.
Nimerovski stade uz ivicu asfalta i izae iz automobila, drei u ruci
akten-tanu koju je uzeo u Cirihu. Sledei uputstva koja su mu dali u
Moskvi, sasvim lako je pronaao naznaeno mesto isporuke. Bilo je uplje
drvo svega nekoliko metara udaljeno od saobraajnog znaka. Brzo je ugurao
aktovku u upljinu stabla, uverio se da je nemogue videti je s puta, a zatim
se bez urbe vratio do automobila.
Dok je hodao, pozvao je s mobilnog lokalni telefonski broj. Zazvonilo je
tri puta pre nego to se neko javio.
Da?, obrecnu se muki glas, zvuei iznervirano zbog toga to ga bude
tako rano izjutra.
Da li je to kua porodice Miler, broj 555-8705?
Ne, ree kiselo osoba na drugom kraju linije. Dobili ste pogrean
broj.
Izvinjavam se, ree Nimerovski. Veoma mi je ao.
Zau se kljocanje kada ovek kojeg je pozvao spusti slualicu. Smeei
se, agent Trinaeste direkcije ue u iznajmljeni automobil i odveze se.
Njegova misija je bila zavrena. Varijanta Hidre uspeno je isporuena.

BERLIN

Kurt Benet iznenadna masno opsova, a zatim se nagnu napred i jo

intenzivnije zakilji u ekran raunara dok su mu prsti leteli preko tastature
poloene u krilu.
Rendi podie pogled s mesta na kojem je sedela za dugakim
konferencijskim stolom. Obrve joj se iznenaeno podigoe. Tehniki
analitiar Centralne obavetajne agencije inae nije bio sklon skarednom
izraavanju. Problemi?, upita ga.
Ogromni problemi, procedi kroz stegnute zube Benet. Mrea koju smo
pretraivali odumire.
Rendi mu uurbano prie. Odumire u kom smislu?
U svakom smislu, odgovori joj Benet i pokaza glavom ka ekranu.
Najvei deo telefonskih brojeva, ijim je vlasnicima pokuavao da ue u
trag, sada je bio crvene boje, to je znailo da vie ne pripadaju aktivnim
raunima. Dok je Rendi posmatrala, pocrvenee i ostali brojevi.
Profesor Renke i njegovi prijatelji unitavaju mreu, shvatila je.
Ne samo to, ree joj Benet. Pritisnu dugme na tastaturi, a slika na
monitoru se promeni. Sada su se videli dugaki stupci informacija - datumi,
vremena i lokacije - rasporeeni po razliitim telefonskim brojevima. Jedan
za drugim nestajali su netragom. Takoe iz baze podataka iste izvetaje o
svakom pozivu koji je obavljen s tih brojeva.
Rendi tiho zviznu. Mislila sam da je to praktino nemogue. Analitiar
Centalne obavetajne agencije klimnu glavom. I nije. Gurnu spale naoare
natrag uz nos i namrti se. Osim ako, naravno, kojim sluajem ima pristup
odgovarajuem softveru i bezbednosnim iframa koje koriste sve telefonske
kompanije preko kojih su prosleeni ti pozivi.
Pa, ko bi mogao da poseduje takvu vrstu pristupa?
Benet zavrte glavom. Pre nego to sam ovo video, rekao bih - niko.
Posmatrao je kako se ostatak ekrana zacrnjuje, a potom zgaeno okrenuo
glavu u stranu. Veina tih kompanija su estoki suparnici. Ne dele meu
sobom takvu vrstu podataka.
Znai, u pitanju je neko sa strane, pretpostavljala je Rendi. Neko
izvana ko moe da se probije kroz njihove zatitne mere.
Moda, priznade on. Izgledao je zabrinuto. Ali svako ko moe da
toliko brzo i lako provali u raunarske sisteme tih telefonskih kompanija
takoe bi mogao da im uradi maltene ta god poeli.
Kao na primer?
Da opljaka njihove korporativne bankovne raune. Da ukrade
informacije o privatnim raunima desetina miliona klijenata. Da tako gadno
poremeti podrutine prebacivanja poziva, da proe nekoliko nedelja pre nego
to bilo ko u pogoenim podrujima ponovo bude u stanju da obavi
telefonski poziv. Analitiar slegnu ramenima. Bilo ta.
Polako je klimnula glavom dok joj je mozak radio punom parom. Pa
ipak, naglasila je, ak i pored toliko neverovatne moi u svojim rukama,
ini se da su ti tipovi uspeli jedino da prikae vlastitu bezbednu
komunikacionu mreu na te sisteme.
Bez ale, ree Benet. Izgledao je frustrirano. Nita od ovoga nema
nikakvog smisla. Zbog ega se toliko muiti kako bi se zatitio samo jedan
ovek, pa makar on bio i vrhunski strunjak za bioloko oruje?
Poinjem da verujem kako gledamo u neto krupnije od toga, ree mu
ona turobno. Mnogo krupnije. Pokaza glavom na ekran kompjutera.
Koliko si daleko odmakao pre nego to su Renkeovi prijatelji izveli trik
nestajanja?
Nedovoljno, priznade Benet. Mislim da sam otkrio pojedine znaajne
obrasce u podacima, ali ne mogu da budem siguran tano koliko sam se
pribliio jezgru.
Pokai mi, naredi mu Rendi.
Strunjak Centralne obavetajne agencije urno prizva rezultate svog
truda, izlaui ih grafiki na ekranu kao nizove odvojenih krugova - grupe
oigledno povezanih telefonskih brojeva - s debljim ili tanjim linijama, koje
su pokazivale uestalost poziva obavljenih meu njima. Svaki krug je na sebi
imao natpis koji je identifikovao priblian geografski poloaj dodeljen
svakom nizu brojeva.
 Rendi paljivo proui dispoziciju, uviajui obrasce koje je Benet
pronaao. inilo se da najvei deo telefonskih poziva, obavljenih pomou
ove tajne mree, potie s dva mesta. Prvo je bila Moskva. Sama je sebi
klimnula glavom, jer to nije bilo nikakvo senzacionalno otkrie s obzirom na
poznate nekadanje veze Vulfa Renkea s ruskom prestonicom. Nego je druga
koncentracija brojeva imala mnogo manje smisla. Pokazivala je tuta i tma
poziva obavljenih iz Italije, a naroito grupu brojeva registrovanih u Umbriji,
regiji severno od Rima.
Umbrija, pomisli zbunjeno. Bila je to regija prastarih gradia na brdima,
maslinjaka i vinograda. Sta je Renkeu i njegovim zatitnicima moglo biti
toliko vano u Umbriji?
Gospoice Rasel?"
Rendi podie pogled s monitora. Mlai agent Centralne obavetajne
agencije, dodeljen berlinskom ogranku, stajao je na vratima. I on je, poput
Karle Vos, bio jedan od izuzetno inteligentnih, ali alosno neiskusnih
novajlija, koji su na brzinu zavrili obuku u logoru Piri posle teroristikog
napada 11. septembra, dok je CIA urila da ponovo izgradi svoje ljudske
resurse. Rendi je pretraivala sopstvenu umornu memoriju u potrazi za
mladievim imenom - i pronae ga. Flores. Def Flores. ta je bilo, Defe?
Naloili ste mi da se pozabavim nagorelim papirom koji ste pronali kod
Langea, ree joj tiho mladi.
Rendi klimnu glavom. Osim Langeovog pasoa, novanika i mobilnog
telefona, taj pocepani i izgoreli papir predstavljao je jedini vrsti dokaza koji
je uspela da spasi iz haosa u Keslerovoj kui. Naalost, inilo se da je
potpuno beskoristan kao mogui izvor informacija. Na prvi pogled, bio je
odve izgoreo da bi bio itljiv. Jesi li uspeo da bilo ta proita?,
Flores je izgledao zabrinuto. Bilo bi mnogo jednostavnije da vam
pokaem ta sam pronaao. Mladi oprezno pogleda u Beneta. U mojoj
kancelariji, hou da kaem.
S mukom obuzdavajui nestrpljenje, Rendi poe za njim niz hodnik na
treem spratu ambasade do malog ograenog odeljka bez prozora. Floresov
radni sto i zakljuani orman za poverljiva dokumenta zauzimali su najvei
deo prostora. Rendi se osvrnu unaokolo sa turim osmehom na licu. Lepo
radno mesto, Defe. Vazda je zadovoljstvo videti da naa drava prikladno
nagrauje patriotizam i samoportvovanje.
Def joj uzvrati osmeh, ali su mu oi i dalje bile zabrinute. Moji
instruktori na Farmi su mi uvek govorili da posle dvadeset godina bavljenja
pijunskim zanatom ima izbor: predsednika Medalja slobode 12 ili sto s
pogledom.
ao mi je to ja moram da ti saoptim loe vesti, ree mu ona, ali su te
zajebavali. Potrebno je barem trideset godina slube da bi se dobio barem
prozor. Zatim se uozbiljila. A sada mi kai neto o tom dokumentu koji te
je toliko prestravio.
Da, gospoo, ree Flores. Skenirao sam taj papir, ili barem ono to je
od njega ostalo, i ubacio ga u na raunarski sistem. Poto se naao u
digitalnom obliku, polo mi je za rukom da elektronski odradim prilino
dobar posao uklanjanja nagorelih delova i zatim pojaam ono to je ostalo.
Povratio sam otprilike etrdeset posto originalnog teksta.
I?
Flores unese kombinaciju u elektronsku bravu ormana za dokumenta i
izvadi jedan jedini list hartije. Odtampao sam deo teksta koji moe da se
proita.
U tiini je prouavala papir. inilo se da je u pitanju dugaak spisak
registarskih tablica i raznoraznih modela automobila i kamiona. Zakiljila je.
Nekoliko registarskih tablica bilo joj je poznato. Potom joj pogled pade na
stavku srebrni audi A4 sedan, registracija: B AM 2506 Sino je prola
pored tog vozila s rupom od metka u zadnjem prozoru i telom jadne Karle
Vos opruenom preko volana. okirano je podigla pogled.
Sva ta vozila su naa, potvrdi Flores. Svako vozilo s tog spiska je
iznajmljeno ili u vlasnitvu Agencije i dodeljeno je berlinskom ogranku.
Isuse FIriste, promrmlja Rendi. Nije ni udo to su nas Renkeove
plaene ubice tako lako spazile." Miii vilice joj se stegnue dok se trudila
da obuzda sve vei gnev. Ko je mogao da sastavi ovakav spisak?
Flores proguta knedlu. Izgledao je kao da je upravo pojeo neto
pokvareno. To bi morao da bude neko odavde, iz ogranka u Berlinu, hou da
kaem. Ili neko iz Lenglija. Ili iz BfV.
BfV?
Nemaka je naa saveznica i drava domain, istaknu mladi. Sasvim
je uobiajeno da obavetavamo njihove kontraobavetajne slube o veini
naih aktivnosti.
Divota, ree kiselo Rendi. Ko jo zna za ovo?
Niko.
Rendi klimnu glavom. Odlino. Neka tako i ostane. Zatim uze
odtampani list hartije. Ja u uzeti ovaj primerak, Defe. A elim i original,
takoe. Pobrini se da obrie sve ostalo to si uradio sa svog raunara. Ako
te bilo ko drugi ita priupita, samo se pravi glup. Kai im da nisi postigao
nikakav napredak, a da sam te onda skinula sa zadatka. Da li je to jasno?
Jeste, gospoo, odgovori ozbiljno Flores.
Rendi se zagleda u prokleti spisak u svojoj aci. Jo jedan obrazac,
veoma ruan obrazac izdajstva i prevare, postajao je uznemirujue oigledan.
Neko ko je imao pristup rezultatima njihovog lova na Vulfa Renkea radio je
za neprijatelja.

BELA KUA

Predsednik Sjedinjenih Drava Sem Kastilja je sve zabrinutije sluao

admirala Stivensa Brosa, predsedavajueg Komiteta naelnika
generaltabova. Pripremajui se za sutranju tajnu konferenciju s amerikim
saveznicima, Kastilja je zatraio od admirala da ga upozna s poslednjim
znacima upozorenja koje je vojska Sjedinjenih Drava poela da opaa u
okolini Ruske Federacije. Predsednik je sutra morao da bude izuzetno
ubedljiv, a nita to je uo nije mu bilo od neke naroito pomoi u tome. Ali
nita nije bilo ni preterano razuveravajue. Premda niko u Pentagonu nije bio
preterano zadovoljan sveukupnim kvalitetom dostupnih obavetajnih
podataka, sada je bilo jasno kao dan da je ogroman broj ruskih
najopremljenih i najobuenijih kopnenih i vazdunih jedinica naprosto iezao
s taktikih mapa Ministarstva odbrane SAD.
ta to tano znai?, upita Kastilja.
Najprostije reeno, gospodine predsednie, to znai da nemamo ni
najblau predstavu o tome gde se trenutno nalaze te ruske divizije i ostale
borbene jedinice, kuda su se zaputile ili ta planiraju."
 O koliko broju vojnika tano govorimo?
O najmanje stotinu pedeset hiljada peadinaca, hiljadama oklopnih
vozila i samohodnih haubica i stotinama lovaca i bombardera, ree mu
turobno Bros.
Sasvim dovoljno da se zapone avolski veliki rat, ree polako
predsednik.
Moda ak i nekoliko ratova, priznade Bros. Barem s obzirom na
trenutnu borbenu spremnost ostalih drava u okolini Rusije. Od svih bivih
sovjetskih republika, jedino Ukrajina ima relativno snanu i dobro opremljenu
vojsku i ratno vazduhoplovstvo.
Odnosno, imala bi da nije jednostavne injenice da su njihovi najbolji
komandanti poumirali od one proklete bolesti, shvati Kastilja.
Bros tromo klimnu svojom golemom glavom. Da, gospodine, to je istina.
U ovom trenutku, sudei prema konfuziji u kojoj su, u ta sam se osvedoio,
Ukrajinci bi se u sluaju eventualnog rata proveli kao bosi po trnju. A to se
tie ostalih? Slegnu ramenima. ak i u idealnim uslovima, Kazahstanci,
Gruzijci, Azerbejdanci i ostali na bojno polje ne mogu da izvedu nita osim
lakih oklopnih jedinica. Ukoliko Rusi odista nameravaju da ih napadnu, te
jedinice nee imati nikakvu ansu protiv ruskih modernih oklopnih jurinih
trupa.
Rusi su isto tako mislili za Grozni, naglasio je Kastilja aludirajui na
prvu veliku bitku beskonanog rata u eeniji. Preterano samopouzdanu
rusku vojsku, koja je juriala na eensku prestonicu, gerilci su poklali u
koordiniranim zasedama. Zauzimanje grada je naposletku zahtevalo masivan
vojni pohod, koji je na kraju rezultirao desetinama hiljada mrtvih civila i
ostavio grad u ruevinama.
Grozni se desio pre punih deset godina, ree mirno predsedavajui
Komiteta naelnika generaltabova. Ruska vojska i ratno vazduhoplovstvo
od tada su mnogo nauili kako iz sopstvenog iskustva, tako i iz posmatranja
naih oruanih snaga u Iraku. Ukoliko zaista polaze u rat s namerom da
povrate stare teritorije, nee napraviti istu greku.
Bestraga. Kastilja pogleda preko radnog stola od borovog drveta pravo
u Brosove oi. U redu, admirale, kakva je vaa procena o tome kada e
tikva najzad pui - pod pretpostavkom da su naa najgora strahovanja
opravdana?
 Raspolaem iskljuivo pretpostavkama, gospodine predsednie, upozori
ga Bros.
U nedostatku opipljivih injenica, zadovoljiu se bilo ime to mogu da
dobijem, ree mu suvoparno Kastilja.
Bros klimnu glavom. Da, gospodine. Razumem to. Obrve mu se spojie
u napregnutom razmiljanju. Posle nekoliko trenutaka, pogleda mrko
predsednika. Po mom miljenju, gospodine predsednie, Rusi e biti spremni
da napadnu u bilo kom trenutku u narednih dvadeset etiri do devedeset est
sati.
Kastilja se lecnu. Vreme je oigledno isticalo bre nego to je mislio.
Jedan od bezbednih telefona na njegovom radnom stolu zazvoni. Kastilja
podie slualicu. Da?
Bio je to Fred Klajn. Pukovnik Smit i Fiona Devin su ivi i javili su se,
izvesti ga likujui ef slube Tajna Jedan. tavie, verujem da su otkrili
veoma bitan deo slagalice.
Ali, imaju li vrste dokaze koji su nam potrebni?, upita oprezno
predsednik Sjedinjenih Drava, svestan da admiral Bros sasvim jasno i glasno
uje razgovor.
Jo uvek nemaju, Seme, priznade mu Klajn. Ali ubeeni su da znaju
gde mogu da ih pribave. Dodue, najpre moramo da ih bezbedno izvedemo iz
Rusije.
Kastilja upitno podie obrvu. Poslednje to je uo bilo je da su Klajnovi
agenti na spisku najtraenijih osoba Kremlja. Pripadnici obezbeenja na
svakom ruskom aerodromu, eleznikoj stanici, luci i pograninom prelazu
ve su bili na najviem moguem stupnju uzbune. Bogamu. To nee biti
nimalo lako, zar ne?
Ne, gospodine, ree mu suzdrano Klajn. Nee.

NEDALEKO OD RUSKO-UKRAJINSKE GRANICE

Sneg je padao po pustim poljima i poumljenim brdima, kovitlajui se

dok su naleti vetra duvali jae sa istoka. Popodnevno sunce se nije videlo od
guste mase oblaka koji su prekrivali nebo. Bezbedno skrivena od opaaja
amerikih izviakih satelita, dugaka kolona tenkova T-90 i T-72, borbenih
vozila BMP-3 i tekih samohodnih haubica kretala se uzanim stazama i
bogazama koje su vodile juno kroz umu ka granici.
Vie stotina vozila, odranije prekriveno debelim snenim pokrivaem,
nepomino je stajalo. Vie hiljada ljudi ekalo je pored njih, u stavu mirno,
znak za pokret.
Bela signalna raketa, ispaljena odnekud s juga, iznenada polete uvis i
eksplodira tik ispod oblanog neba. Pitaljke zapitae du redova vojnika
koji su ekali. U tren oka se razioe vrste formacije s posadama tenkova,
peadijskim odredima i artiljerijskim jedinicama. Svi su jurili ka svojim
vozilima.
Kapetan Andrej Judeni pope se na nisku, krunu kupolu svog tenka T-
90, a zatim uskoi kroz otvor. S lakoom steenom neprestanim vebanjem,
navue slualice s mikrofonom na glavu i ukljui ih u radio-aparat. Spustivi
pogled, pregleda podeavanja kako bi se uverio da je njegov mikrofon
podeen na internu komunikaciju. Poput ostalih jedinica okupljenih na ovom
mestu, 4. gardijska tenkovska divizija je i dalje imala strogu zabranu
upotrebe radio-komunikacije.
Za Judenia i njegove ljude poslednja dvadeset etiri asa proletela su za
tren oka u izbezumljenom obavljanju poslova neophodnih da se njihovi
tenkovi i ostala borbena vozila pripreme za moguu borbu - toenju goriva,
utovar municije i hrane i proverama glavnih sistema u pet do dvanaest,
naravno. Niko jo nije znao zbog ega se zapravo nalaze ovde, ali su se
glasine o predstojeem ratu sve ee i uverljivije pronosile kroz ogromne
kamuflirane poljske logore. A tvrdnje viih oficira da je sve ovo samo obina
veba borbene gotovosti zvuale su sve neubedljivije.
Kapetan podie pogled i ugleda kako jo jedna signalna raketa leti preko
neba. Ova je bila crvene boje. Potom ukljui mikrofon. Budite u
pripravnosti. Vozau, ukljui motor!
Moni dizel-motor tenka T-90 istog trena zagrme i oive, propraen
grmljavinom ostalih oklopnih vozila u koloni. Oblaci gustog crnog dima
zalebdee preko belih polja i tamnih uma.
A zatim trea signalna raketa zelene boje pojuri put neba.
Judeni je paljivo posmatrao i ekao da se tenkovi ispred pokrenu pre
nego to je naredio vozau pokret. Jedno za drugim, poev sa elom kolone,
dok su im gusenice angrljale i kripale, masivna oklopna vozila kretoe na
jug, prema novom podruju okupljanja, nedaleko od granice sa Ukrajinom.
Odbrojavanje do poetka rata je zapoelo.
 44

RIM

Aerodrom ampino nalazi se na obodu Rima, svega petnaest kilometara

udaljen od centra venog grada. Uzorane njive, livade, predgraa, niske
stambene zgrade i oblasti lake industrije okruuju mali aerodrom sa samo
jednom pistom. U senci znatno veeg aerodroma Fjumiino, ampino danas
prvenstveno koriste meunarodne lou kost avio-kompanije i manje privatne,
vladine i korporativne letelice.
Ubrzo posle 15 asova po lokalnom vremenu, korporativni mlaznjak s
duplim motorima se probio kroz tanki sloj oblaka, letei paralelno sa
saobraajnicom Apija nova i postepeno se sputajui ka aerodromu, da bi
ubrzo zatim zapoeo da se prizemljuje. Dodirnuo je pistu svega nekoliko
metara posle graninika, naglo zakoio i projezdio pored malog terminala,
koji su koristili arter letovi u dolasku i povratku.
Na kraju piste, mlaznjak zaokrenu levo i zaustavi se na betonskom delu,
koji su inae upotrebljavali teretni avioni. Dva mercedes sedana bila su
tamo parkirana, ekajui.
Osam mukaraca, obuenih u zimsku odeu, izae iz letelice. estorica
okruie sedmog, starijeg sedokosog oveka, koji je istog trena hotimice
krenuo prema parkiranim automobilima. Osmi i najvii, plavokosi mukarac,
krenu napred da presretne italijanskog carinika koji im se pribliavao.
Vae isprave, sinjor?, zamoli utivo carinik.
Plavokosi zavue ruku u unutranjost kaputa i izvadi paso i ostala
dokumenta.
Uljudno se smeei, Italijan letimino pregleda papire. Zatim upitno
podie obrvu. Ah, vidim da radite za Evropski centar za istraivanje
stanovnitva. Ovde na ampinu viamo mnogo vaeg osoblja. Recite mi, ta
je tano va posao u Centru?
Erik Brant se neveselo nasmei. Revizija knjiga i kontrola kvaliteta.
A ta je s ostalom gospodom?, upita carinik pokazavi glavom prema
Konstantinu Malkoviu i njegovim telohraniteljima, koji su ulazili u parkirane
mercedese. Rade li i oni za Centar?
Brant potvrdno klimnu glavom. Rade. Ponovo posegnu rukom u
unutranjost kaputa i ovog puta izvue belu kovertu veliine potanske
razglednice. Ovde su njihove isprave. Mislim da ete uvideti da je s njima
sve u redu.
Italijanski carinik otvori kovertu taman dovoljno da ugleda debeli sveanj
novanica, teak nekoliko hiljada evra. Potom se nasmei pohlepno. U pravu
ste, kao i uvek. Zatim ubaci kovertu u unutranji dep kaputa. Jo jednom,
pravo je zadovoljstvo poslovati s vama, sinjor Brant. Radujem se vaoj
narednoj poseti.
U roku od svega nekoliko minuta, Brant, Malkovi i njihovih est do zuba
naoruanih telohranitelja jezdili su drumom Apija nova, otpoevi sledeu
etapu putovanja do Orvijeta.

MEUNARODNI AERODROM EREMETJEVO-2, IZVAN MOSKVE

No se ve spustila na umu breza i borova, koja je okruivala

eremetjevo-2. Dobro osvetljeni jarkim belim svetlima, prilazni putevi do
aerodroma su presecali tminu s otrom preciznou. Dugake kolone
automobila, kamiona i autobusa naizmenino su se kotrljale i stajale na tim
drumovima, ekajui da prou specijalne milicijske kontrolno-propusne
punktove, postavljene ispred terminala za pojedinane putnike, rune
gromade betona i elika. Podalje od terminala, oklopna izviaka vozila
kojima su upravljali elitni komandosi Ministarstva unutranjih poslova
patrolirala su du zatitne iane ograde aerodroma.
Nareenja iz Kremlja su bila izriita. Amerikim beguncima se ni po koju
cenu ne sme dozvoliti da napuste Rusiju. Radi lova na njih, bezbednost oko
aerodroma je pojaana do nivoa koji nije vien jo od vrhunca Hladnog rata.
Teretni avion 747-400 vazduhoplovne kompanije Transatlantik ekspres
stajao je na tarmakadamu na drugom kraju aerodroma. Paketi, kutije, vree
sa potom i ostali teret istovarao se iz velikog broja razliitih kamiona,
vezivao na drvene palete, a zatim tovario u kargo na glavnoj palubi aviona.
Odredi milicije u sivim uniformama patrolirali su podrujem za utovar i
podozrivo posmatrali aktivnosti koje su se odvijale oko njih. Njihovi
zapovednici su imali nareenja da uhapse svakoga ko pokua da se kriom
ukrca na neki od teretnih aviona koji su uzletali s aerodroma eremetjevo-2.
Stariji porunik Anatolij Sergunjin drao je ruke na leima i posmatrao
kako viljukari podiu teke palete sa betona i unose ih u ogromnu letelicu
Transatlantik ekspresa. Radnici na utovaru unosili su palete kroz otvore
aviona, postavljali ih na propisani poloaj, a zatim privrivali za palubu.
Sergunjin je prvih nekoliko sati smene fascinirano posmatrao itav postupak.
Sada mu je bilo samo dosadno i hladno i bio je umoran.
Obezbeenje na kapiji javlja da je jo jedno vozilo na putu, gospodine,
raportira mu njegov narednik, koji je sluao radio-aparat.
Sergunjin iznenaeno pogleda na runi sat. Ova letelica je trebalo da
poleti za manje od sat vremena. Sav teret je dosad ve trebalo da pristigne.
Sortiranje i vezivanje paketa razliitih veliina na palete bio je komplikovan
postupak koji je iziskivao podosta vremena i kojim je upravljala apsolutna
potreba da se bezbedno izbalansira teret aviona. Okrenu se i zagleda kroz
tamu preko irokog pojasa tarmakadama. Ugledao je par bletavih farova
koji su im se munjevito pribliavali.
Baci pogled ka naredniku. Kakvu vrstu tereta prevozi to novo vozilo?
Dva mrtvaka sanduka, gospodine.
Mrtvaka sanduka?, ponovi zapanjeno Sergunjin.
Da, gospodine", ree strpljivo narednik. U pitanju su mrtvaka kola.
Nekoliko minuta docnije, Sergunjin je stajao uz mrtvaka kola koje je dolo
iz jedne moskovske mrtvanice i paljivo posmatrao utovar. Voza u belom
radnom odelu je izvadio dva teka kovega iz zadnjeg dela vozila i stavio ih
na kolica. Sanduci su bili zapeaeni trakom koja je dokazivala da su proli
rendgen i carinu.
Sergunjinove sumnjiavo zakilji. Carinici su bili potkupljivi. A da li je
postojao bolji nain da se dvoje odbeglih pijuna prokrijumare iz Rusije
negoli u paru mrtvakih kovega? Naroito avionom koji je najpre leteo za
Frankfurt, pa za Kanadu i, naposletku, u Sjedinjene Drave? Spustio je aku
na drku pitolja na boku. Ogromne nagrade su obeane su za hvatanje dvoje
Amerikanaca i surove kazne za svakoga ko ih pusti da pobegnu. U takvim
okolnostima bio je opravdan i preteran oprez.
Porunik saeka da pogrebni radnik zavri svoj neprijatan zadatak. Potom
prie visokom, sedokosom mukarcu. Jeste li vi zadueni za ovaj
materijal?
Krupni mukarac, briui znoj sa ela crvenom maramicom, klimnu
glavom. Tako je, porunie, ree ljubazno. Ve dvadeset godina se bavim
ovim poslom i nijedna muterija mi se nije poalila.
Potedi me poalica i pokai mi otpremna dokumenta za te... leeve,
obrecnu se Sergunjin.
Vazda mi je zadovoljstvo da se povinujem nareenjima organima reda i
mira, ree ovek i slegnu ramenima. Dodao mu je tablu sa tipaljkom. Kao
to vidite i sami, sve je u redu.
Sergunjin sumnjiavo proita dokumenta. Sudei prema papirologiji, u
kovezima su se nalazila tela mua i ene, prilino matorih ljudi, koji su
nastradali u saobraajnoj nesrei. Premda su pokojnici bili ruski graani,
njihova deca, emigranti koji ive u Torontu, platili su da tela budu prebaena
u Kanadu kako bi ih tamo sahranili.
Milicijski porunik se namrti. Pria nije pila vodu. Pogleda u sedokosog
vozaa mrtvakih kola i dobaci mu natrag tablu sa tipaljkom. elim da
otvori te kovege zarad inspekcije, naredi mu.
Da ih otvorim?, upita ga iznenaeno stameni mukarac.
uo si me, ree mu ledenim glasom Sergunjin. Zatim izvadi pitolj iz
futrole i otkoi ga. Levom rukom dade znak naredniku i ostatku odreda da se
postroje oko mrtvakih kola. Otvori ih, ree. Smesta.
Polako, narednie, ree urno mukarac. Ako elite da pregledate
unutranjost kovega, nemam nita protiv. Ponovo slegnu ramenima. Ali
trebalo bi da vas upozorim da nijedan le ne predstavlja naroito lep prizor.
Zapravo, oba su u poprilino loem stanju. Autobus je direktno udario
automobil u kojem su bili. Nae devojke u mrtvanici nisu mogle da urade
bogzna ta kako bi ih ulepale.
Sergunjin ga je ignorisao. Zakoraio je napred i slubenim pitoljem
zakuckao po poklopcu jednog sanduka. Prvo ovaj. Pouri!
Uz uzdah, voza mrtvakih kola poslua. Najpre je depnim noiem
presekao traku. Potom je, jednu za drugom, otvorio reze koje su drale
poklopac zatvorenim. Pre nego to je napokon podigao poklopac, bacio je
pogled preko ramena ka poruniku. Jeste li sigurni da elite ovo da vidite?
Sergunjin frknu kroz nos, sa pitoljem na gotovs. Uini to. Mukarac
poslednji put upadljivo slegnu ramenima i podie poklopac. Sergunjin se na
trenutak zagleda u koveg. Lice mu mrtvaki preblede. Gledao je u le toliko
uasno unakaen i ispeen da nije bilo mogue odrediti pripada li mukarcu
ili eni. Prazne one duplje i zubi su mu se cerili sa lobanje tek delimino
pokrivene komadima pocrnelog mesa. Sparuene ruke, koje je vrelina
iskrivila u kande, bile su postavljene ispred tela u poslednjoj, grotesknoj
molbi u pomo.
Porunik okrenu glavu u stranu i ispovraa se po izmama i tarmaku.
Njegov narednik i ostali milicajci zgaeno ustuknue.
Krupni mukarac spusti poklopac mrtvakog sanduka. Prilikom sudara
je eksplodirao rezervoar sa gorivom, promrmlja izvinjavajui se. Moda je
trebalo to da vam ranije spomenem. Prie drugom kovegu i izvadi depni
noi.
Stoj, prodahta Sergunjin, briui usta nadlanicom. Oajniki mahnu
rukom vozau da se udalji od drugog sanduka. Pouri i utovari te proklete
uase na avion. A zatim se gubi odavde!
Porunik se na jedvite jade uspravi i otetura dalje, traei skriveno me-
sto na kojem e oistiti poniavajuu bljuvotinu sa izama. Podjednako
zgaeni, njegov narednik i ostali milicajci u sivim uniformama odoe u
inspekciju drugog tereta. Stoga, kada su se mrtvaka kola odvezla u tamu
desetak minuta docnije, ni Sergunjin ni njegovi podreeni nisu primetili da je
ovek koji je sada sedeo za volanom smeokos i mnogo nii.

Sat vremena kasnije, dok je teretni 474-400 leteo na zapad vie od deset
hiljada metara iznad kao mastilo crnog ruskog krajolika, Oleg Kirov strgnu
mreu kojom su bila privrena dva mrtvaka sanduka. Nosio je uniformu
posade Transatlantik ekspresa. Poto je skinuo zatitnu mreu, Kirov kleknu
pored jednog kovega i poe brzo da odrafljuje niz rafova s daske na dnu,
privrene celom duinom. Kad mu je poslednji raf pao u otvoreni dlan,
skinuo je dasku, koja sa sa zveketom pade na paletu. Ukazao se skriveni
odeljak otprilike dva metra dugaak, ezdeset centimetara irok i jedva
trideset centimetara visok.
Polako i mukotrpno, Fiona Devin se iskobelja kroz uzani otvor i kliznu na
palubu letelice. Na licu je nosila masku za kiseonik prikaenu na mali
metalni cilindar.
Kirov joj neno pomognu da sedne i skide joj masku. Jesi li dobro?
Fiona malaksalo klimnu glavom. Preiveu ve nekako, Oleg. Na-smei
se slabano. Ali ako nisam bila klaustrofobina ranije, svakako u biti
ubudue."
Ti si veoma hrabra ena, Fiona, ree joj ozbiljno Kirov. Da se ovek
postidi od tebe. Poljubi je ovla u elo, a zatim se okrenu da otvori skrivenu
pregradu u drugom sanduku.
Don Smit ispuza kroz uzani otvor i pade na palubu. Njegovi miii,
ionako oteeni i s podlivima od batina koje je dobio od Branta i njegovih
bandita, kao da su goreli. mirkajui od bola, Smit je strgnuo masku s
kiseonikom i udno udahnuo vazduh. Potom zapazi da ga Fiona i Kirov
zabrinuto posmatraju i natera usne da se razvuku u osmeh. Nikad vie, ree
strastveno. Nikada, ikada vie. Uteda jednostavno nije vredna ovoga.
Oboje ga belo pogledae. Pardon, pukovnie?, ree zbunjeno Fiona.
Smit se uspravi u sedei poloaj i pokaza rukom na skueni odeljak
skriven u sanduku. Nikada vie u ivotu neu leteti super ekonomskom
klasom. Sledei put u platiti punu cenu karte, objasni im Smit.
Kirov se zakikota. Pobrinuu se da prenesem tvoje albe rukovodstvu,
Done. Zatim se uozbilji. A moe i lino da to uradi, im bude bio
spreman.
Imamo li bezbednu vezu s Tajnom Jedan?, upita Smit.
Imamo, odgovori mu Kirov i pokaza glavom prema zatamnjenom delu
teretne palube u pravcu kokpita. Povezao sam se kroz sistem TransEksa,
koristei jedan od naih ureaja za skremblovanje signala. Gospodin Klajn je
na vezi.
Ignoriui bolove, Smit se osovi na noge. Fiona uini isto. Dok ih je
Kirov pridravao otpozadi, Amerikanci pooe hramljui napred, oseajui
kako im se ukoeni miii lagano oputaju. Kada su konano stigli do
pilotske kabine, Don je mogao da hoda bez pomoi.
Pilot i kopilot sedeli su na svojim mestima, oigledno usredsreeni na
kontrole aviona. inilo se da nijedan ne primeuje neoekivane goste.
 to se njih tie, mi ne postojimo, objasni mu tiho Kirov. Tako je
bezbednije za njih.
Smit klimnu glavom u znak razumevanja. Fred Klajn je jo jedanput
pokazao izvanrednu sposobnost da povlai konce sa svog poloaja u senci.
Uze slualice s mikrofonom, koje mu je pruio Kirov. Ovde Smit.
Drago mi je to te ponovo ujem, pukovnie", zau poznati Klajnov glas.
ak i s udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara, olakanje u njegovom
glasu je bilo primetno. Ve sam poeo da se brinem."
I ja, takoe, priznade Don. Pomisao da ete morati da se bakete sa
silnom gomilom papirologije u sluaju moje smrti mi je naterala suze na oi.
Dirnut sam, ree suvo Klajn. A sad, ta moe da mi kae o toj
bolesti?"
Pre svega, da to uopte nije bolest - barem ne u klasinom smislu, u
svakom sluaju, ree ozbiljno Smit. Moja pretpostavka je da smo suoeni s
veoma sofisticiranim biolokim orujem, napravljenim da napada iskljuivo
individualne genetske kodove. Sudei na osnovu simptoma, kladim se da
Renke za svaku metu pravi posebnu varijantu bolesti, koja deluje tako to
neki nain ometa reprodukciju elija. Duboko uzdahnu. Ne znam kako su
rtve zaraene, moda veoma jednostavno, ubacivanjem prenosioca bolesti u
njihovu hranu ili pie, na primer. Jednom kad se oruje nae u organizmu
odabrane mete, sumnjam da postoji bilo kakav nain da se proces zaustavi ili
preokrene. Naravno, oruje bi bilo potpuno nekodljivo u organizmu bilo
koje osobe, jer je dizajnirano posebno za odabranu rtvu.
to objanjava zbog ega bolesne osobe nisu zarazile nikoga u svojoj
blizini, shvati Klajn.
Tano, ree Don i namrti se.
U sutini, Renke je izmislio savreno precizno oruje.
Pod pretpostavkom da moe da se dokopa uzoraka DNK odabranih
rtava, prokometarisa Klajn.
Aha. A tu u itavu priu uskae ova studija o nastanku Slovena", ree
mu Smit. Istraivai u Evropskom centru za istraivanje stanovnitva ve
godinama uzimaju uzorke DNK u Ukrajini, Gruziji, Jermeniji i ostalim bivim
sovjetskim republikama. Ukoliko bismo kopali dovoljno duboko, prilino
sam siguran da bismo otkrili kako je veina pomrlih osoba takoe
uestvovala u jednom ili vie projekata Evropskog centra za istraivanje
stanovnitva.
ta je s onima koji nisu bili deo tih istraivakih studija?, zapita se
Klajn. Kako se ta bolest tancuje za upotrebu protiv tolikog broja naih
obavetajnih analitiara i oficira? I ne samo naih, nego britanskih,
francuskih, nemakih i ostalih?"
Don slegnu ramenima. Ako dotle doe, Frede, lako bih ve izolovao
tvoju DNK s otisaka prstiju na ai iz koje si pio ili iz odseene kose, koju bi
mi dao, recimo, tvoj frizer. To nije lako ni jeftino, ali je i te kako izvodljivo.
Ne sugerie valjda ozbiljno da su Renke ili Malkovi ili Rusi podmitili
svakog frizera i barmena u Vaingtonu, Londonu, Parizu i Berlinu da
sakupljaju uzorke za njih, zar ne?, upita zlobno Klajn.
Smit odmahnu glavom. Ne, gospodine. Ne en masse.
Onda, kako?
Don se najednom ukoi kada mu strana pomisao pade na pamet.
Proverite svaku osobu koja ima neogranien pristup medicinskoj bazi
podataka OMEGA.
S drugog kraja veze dugo se ula samo tiina dok je Klajn razmatrao
njegovu sugestiju. OMEGA je bio strogo poverljiv program. dizajniran tako
da omogui neprekinuto funkcionisanje vlade Sjedinjenih Drava u sluaju
teroristikog napada katastrofalnih razmera na Vaington i njegova predgraa.
Medicinska baza podataka tog programa predstavljala je samo jedan deli tog
mnogo obimnijeg projekta. Kako bi pomogla u identifikovanju veeg obima
rtava teroristikog napada, OMEGA je sadrala na desetine hiljada uzoraka
tkiva pripadnika vladinog i vojnog osoblja.
Gospode boe, izusti napokon ef slube Tajna Jedan. Ako si u pravu,
ova zemlja je u mnogo goroj opasnosti nego to sam mislio. Duboko
uzdahnu. Takoe, ini se da nam ponestaje vremena bre nego to sam
pretpostavio.
U kom smislu?, upita Don.
U smislu da ovde nije re samo o pretnji biolokim orujem, Done,
ree Klajn mirno. Te glasine koje je Kirov uo od svog poznanika iz ruske
Federalne slube bezbednosti pokazale su se kao osnovane. Sada se ini da
je gotovo sigurno da su Dudarev i njegovi saveznici u Kremlju spremni da
pokrenu ogroman vojni pohod, osmiljen tako da iskoristi konfuziju izazvanu
tim novim orujem.
 Smit je paljivo sluao dok ga je Klajn brifovao o najnovijim vojnim i
politikim deavanjima du ruske granice. Ako nita drugo, vremenska
procena Pentagona mu se inila isuvie optimistinom. Ruski tenkovi i vojno
vazduhoplovstvo su svakog asa mogli da krenu u napad. Krv mu se zaledi u
ilama na pomisao o pokolju koji bi izazvao rat tolikog obima. Kakve smo
protivmere preduzeli?
Predsednik ima zakazan sastanak s predstavnicima najvanijih saveznika
za manje od dvadeset etiri sata, ree mu Klajn. Cilj mu je da ih ubedi da
moramo da delamo i odvratimo Rusiju od napada pre nego to postane
prekasno, pre nego to bombe ponu da padaju.
Hoe li ga uti?
ef slube Tajna Jedan ponovo uzdahnu duboko. Sumnjam u to.
Zato ne?
Potrebni su nam dokazi, pukovnie, ree direktno Klajn. Problem je
potpuno isti kao i kada sam te poslao u Moskvu. Bez obzira na to koliko bile
ubedljive, potrebno nam je neto vie od pukih teorija. Bez konkretnih
dokaza da Rusi stoje iza ove bolesti ne moemo ubediti nae saveznike da
delaju - niti moemo naterati Kremlj da odustane od svojih planova.
Sluaj, Frede, prebaci nas u Italiju s odgovarajuom opremom i daemo
sve od sebe da pronaemo te dokaze, obea Smit.
Znam da hoete, Done, ree mu sumorno Klajn. Predsednik i ja
raunamo na vas troje.
 45

VAINGTON, DISTRIKT KOLUMBIJA

Natanijel Frederik Klajn podie pogled sa svog radnog stola na veliki

monitor na zidu kancelarije. Na ekranu se nalazila raunarski generisana
karta Evrope. Mala ikonica je mirkala na mapi i pokazivala poloaj letelice
koja je prevozila njegova tri agenta. Nekoliko trenutaka je pratio njeno
napredovanje, posmatrajui kako sporo zaokree prema jugozapadu kroz
maarski vazduni prostor, na putu ka amerikoj vojnoj bazi u gradu Avijanu
na severoistoku Italije. Druga ikonica je oznaavala pojaani status uzbune
eskadrile lovakih aviona Sjedinjenih Drava stacionirane tamo.
Klajn pritisnu dugme na tastaturi i ugleda kako se niz slinih ikonica
pojavljuje na karti, pojedine u Nemakoj, ostale u Velikoj Britaniji. Poput
ikonice u Avijanu, one su prikazivale poloaje taktikih eskadrila lovakih
aviona, bombardera i avio-cisterni koje je Sem Kastilja uzbunio u stanje
pripravnosti zbog mogueg slanja u Ukrajinu, Gruziju i druge republike oko
Rusije kojima je pretila opasnost.
Klajn skinu naoare i umorno protrlja koren golemog nosa. U ovom
trenutku, nijedna amerika borbena letelica nije ila nikuda. Lovci F-16 i F-
15 i avio-cisterne za dopunu goriva u toku leta jednostavno su stajali pored
pisti ili u ojaanim hangarima i ekali. Obaveteni u potaji, NATO saveznici
su pokazivali veliku rezervisanost u pogledu davanja dozvole korienja
svog vazdunog prostora u cilju prebacivanja lovakih letelica Sjedinjenih
Drava na istok. Ironino, konferencija koju je predsednik sazvao za sutra
ujutru sada je radila protiv njega zato to je pruala izgovor Francuzima,
Nemcima i ostalima da odugovlae s bilo kakvom odlukom sve dok im se ne
jave njihovi predstavnici. Ono to je moda bilo jo vanije, nijedna drava
kojoj je pretila opasnost od Rusije nije bila voljna da pozove amerike
oruane snage na svoju teritoriju.
Renkeovo oruje, zasnovano na DNK, dobro je odradilo svoj posao,
zakljui kiselo Klajn. Preveliki broj najboljih i najhrabrijih vojnih i politikih
voa u Ukrajini i ostalim manjim dravama bio je mrtav. Oni koji su jo bili u
ivotu bili su previe uplaeni da stanu na ulj Moskvi. Bili su paralizovani,
plaei se udarca koji e moda pasti svakog trenutka - ali nevoljni ili
nemoni da preduzmu korake koji bi odvratili ruski napad.
Ukoliko bi Sjedinjene Drave mogle da dokau kako je ono to se pria o
akcijama Viktora Dudareva istinito, te zemlje bi moda pronale hrabrost da
prelome. U suprotnom ne bi, preferirajui neizvesnost nedelanja naspram
opasnosti delovanja.
Klajn vrati naoare na nos. Uhvatio je sebe kako, maltene protiv svoje
volje, ponovo zuri u takicu koja je predstavljala teretni avion u kojem su
leteli Don Smit, Fiona Devin i Oleg Kirov, kao da nekako moe istom
snagom volje da natera 747 da bre leti.
Natanijele?
Klajn podie pogled. Njegova dugogodinja asistentkinja Megi Templton
stajala je u vratima koja su razdvajala njihove kancelarije. Da, Megi?
Zavrila sam proveravanje koje si mi kazao da obavim, ree mu mirno i
sasvim ue u prostoriju. Uporedila sam svaki dokument koji posedujemo o
projektu OMEGA s bazama podataka Federalnog istranog biroa, Centralne
obavetajne agencije i drugima.
I?
Pronala sam jedan ozbiljan uzajamni odnos, ree mu Megi. Pogledaj u
svoj inboks.
Klajn poslua i pregleda dokumenta koja je Megi skinula s interneta i
poslala na njegov raunar. Prvi dokument je bio lokalna reportaa iz arhiva
Vaington posta, stara otprilike est meseci. Drugi je bio kopija auriranog
policijskog izvetaja o istom incidentu. Poslednji bee dosije osoblja iz
Mornarikog instituta zdravlja u Betezdi. Klajn ih na brzinu uporedi. Jedna
obrva mu se podie. Podie pogled ka asistentkinji. Veoma dobro si uradila
posao, Megi, ree. Kao i uvek.
Pre nego to je asistentkinja napustila njegovu kancelariju, Klajn je ve
pritisnuo dugme za uspostavljanje privatne telefonske linije s predsednikom
Kastiljom.
 Predsednik se javio ve posle drugog zvona. Da?
Naalost, pukovnik Smit je u pravu, ree mu Klajn bez okolianja.
Ubeen sam da je OMEGA kompromitovana.
Kako?
Vaingtonska policija je pre est meseci pronala telo koje je plutalo u
jednom od kanala u blizini Dordtauna, ree mu Klajn, itajui relevantne
injenice iz lanka u Vaington postu. Naposletku, identifikovali su mrtvaca
kao doktora po imenu Konrad Horn. Sudei prema policiji, doktor Horn je
bio rtva uline pljake koja je pola po zlu. Meutim, niko nikada nije bio
uhapen zbog njegovog ubistva, a istraga je obustavljena.
Nastavi, ree mu Kastilja.
Ispostavilo se da je Horn bio vii istraiva na Mornarikom institutu
zdravlja u Betezdi", ree mu ef slube Tajna Jedan.
I da je imao dozvoljen pristup medicinskoj bazi podataka programa
OMEGA, pretpostavi turobno Kastilja.
Tano tako, ree Klajn. Zatim proita kljune detalje iz policijskog
izvetaja. Horn je bio razveden, a sud mu je naredio da plaa ogromnu svotu
novca za alimentaciju i izdravanje deteta. Raun u banci mu je uvek bio
maltene na nuli. Kolege su ga esto sluale kako se ali zbog bednih plata
koje primaju naunici zaposleni u dravnoj slubi. Uprkos tome, detektivi
koji su pretraili njegov stan posle ubistva pronali su nekoliko hiljada dolara
u gotovom novcu, kao i potpuno nov nametaj i elektronske ureaje vredne
nekoliko hiljada dolara. Takoe su postojali nagovetaji da je Horn
nameravao da kupi nov automobil, najverovatnije jaguar."
A ti misli da je Horn prodavao pristup uzorcima tkiva u bazi
podataka?, prekinu ga Kastilja.
Klajn znaajno klimnu glavom. Da, mislim. Stavie, mislim da je postao
pohlepan - ili da je jednostavno bio odve indiskretan - i da su ga ubili kako
bi mu zapuili usta.
Kastilja uzdahnu. Dakle, hoe da mi kae da profesor Renke i njegovi
pokrovitelji moda ve poseduju uzorak DNK svakog kljunog igraa u naoj
vladi?
Da, gospodine, odgovori mu smrknuto Klajn. Ukljuujui i va.
 VAZDUHOPLOVNA BAZA U AVIJANU

Vazduhoplovna baza Sjedinjenih Drava u Avijanu nalazi se u regiji

Frijuli Venecija ulija, otprilike pedeset kilometara severno od Venecije,
tano u podnoju italijanskih Alpa. S linije leta u podruju F, planina Kavalo
dominira severnim horizontom, uzdiui se bezmalo dve hiljade tri stotine
metara iznad okolnih brda. Bledi zraci mladog meseca odbijali su se o
ogromne povrine snega i leda, koje su pokrivale nazubljene padine planine.
Motori zaurlae kada je pilot teretnog aviona TransEksa ukljuio
potisnike, a 747 se zakotrlja niz dugaku glavnu pistu aerodroma u Avijanu,
koei dok je prolazio mimo redova ojaanih hangara. Vrata svakog hangara
bila su otvorena, otkrivajui bletavo osvetljenu unutranjosti, u kojima su
posade tehniara pripremale avione F-16 31. taktikog borbenog korpusa za
dugaak let na istok u mogui rat.
Na kraju piste masivna teretna letelica zaokrenu na iroki deo betona i
zaustavi se. Kamion opremljen mobilnim merdevinama pojavi se i prie
prednjim vratima. im su merdevine bile na mestu, Smit sie niz njih praen
Fionom Devin i Olegom Kirovom.
Mladi kapetan vojnog vazduhoplovstva u zelenoj pilotskoj jakni ekao ih
je u podnoju merdevina. Na glavi je nosio lem na ijem je vizoru stajala
prikaena oprema za nono posmatranje. Pukovnik Donatan Smit?, upita
kapetan, prilino sumnjiavo posmatrajui troje oiglednih civila, koji su svi
odreda izgledali poprilino izmodeno.
Don klimnu glavom. Tako je. Nasmejao se zabrinutom izrazu lica
mladog oficira. Ne brinite, kapetane. Potrudiemo se da ne iskrvarimo po
vaoj lepoj, sjajnoj novoj letelici.
Oficir vojnog vazduhoplovstva je izgledao posramljeno. Oprostite,
gospodine.
Nema problema, ree mu Smit. Jeste li spremni za nas?
Jesmo, gospodine. Vae prevozno sredstvo vas eka, ree kapetan i
pokaza rukom na veliki crni helikopter koji je stajao usamljen na betonu.
Smit prepozna MF1-53J, jednu od najnaprednijih letelica na svetu namenjenih
specijalnim misijama. Teko oklopljeni, naikani orujem i dupke puni
sofsticiranih navigacionih sistema i elektronskih protivmera, helikop-teri tipa
MH-53J mogli su da prevezu komandose duboko u neprijateljsku teritoriju,
letei svega 30-40 metara iznad povrine tla da bi izbegli detekciju
neprijateljskih radara i projektile zemlja-vazduh.
ta je s naom opremom?, upita Smit kapetana.
Vaa odea, oruje i ostala oprema ve je ukrcana u pticu, pukovnie,
uveri ga mladi. Dobili smo nareenja da vas i vae pratioce ukrcamo i
krenemo to je pre mogue.
Pet minuta docnije, Smit, Fiona i Kirov su se vezivali sigurnosnim
pojasevima na seditima u sivo obojenog zadnjeg dela MH-53J, tekog
dvadeset jednu tonu. Jedan od est lanova posade helikoptera razdelio im je
kacige i umetke za ui. Bie vam i te kako potrebni kada nagarimo ovu
bebicu", ree veselo dok ih je kaio na sistem interkoma. U suprotnom,
buka e vam samleti mozak u ovsenu kau.
Ogromne elise iznad njihovih glava poee da se okreu sve bre i bre
dok su dva turbomlazna motora urlala. Kada su motori dostigli punu snagu,
halabuka je postala zagluujua. Letelica se zatrese i zadrma, vibrirajui i
ljuljajui se levo-desno.
Smit je kroz interkom uo kako mehaniar leta, narednik s otegnutim
teksakim izgovorom, proverava s pilotom i kopilotom kontrolnu listu.
Spremni smo za vonju, saopti konano narednik.
Helikopter poe da mili po pisti.
Trojica lanova posade, smetena u zadnjem delu helikoptera sa Smitom i
ostalima, nagnue se kroz otvorena vrataca i zadnju rampu, paljivo
gledajui okolinu kroz opremu za nono posmatranje. Njihov posao tokom
leta sastojao se u tome da upozore pilote na eventualne prepreke koje su
mogle da ugroze helikopter - uglavnom drvee i stubove dalekovoda.
MH-53J se lagano podie sa piste. Strujanje vazduha izazvano udarcima
elisa zavrita kroz odeljak za posadu. Smit zategnu vre sigurnosni pojas.
Primetio je kako Kirov pomae Fioni s njenim pojasom i sakrio osmeh.
Ogromni crni helikopter je jo nekoliko minuta lebdeo u mestu dok je
posada dovravala provere navigacionog sistema. Onda, praen urlanjem
motora, MH-53J skrenu desno i polete na jug brzinom od bezmalo stotinu
dvadeset vorova, prelazei nisko preko italijanskog krajolika s iskljuenim
svetlima.
 NEDALEKO OD ORVIJETA

Erik Brant je s tekom mukom obuzdavao sve vee nestrpljenje. U

glavnoj laboratoriji Hidre vrvelo je kao u konici dok je Renke pourivao
svoje asistente i terao ih da bre pakuju baze podatke DNK i specijalizovanu
opremu u kutije. Posao je nuno bio sloen, ali kad konano bude gotov,
nemaki naunik i njegov tim moi e da nestanu bez traga i glasa, a zatim da
iznova zaponu proizvodnju Hidre na novom, bezbednijem mestu. Ono to je
bilo maltene podjednako vano, koji god ameriki agent bude njukao po
Evropskom centru za istraivanje stanovnitva pronai e samo obinu
laboratoriju posveenu rutinskim analizama genetskog materijala.
Brant se okrenu ka Renkeu. Koliko e ovo jo potrajati?"
Naunik slegnu ramenima. Jo nekoliko sati. Mogli bismo znaajno da
skratimo to vreme, ali po cenu da ostavimo dragocenu opremu.
Zurei u Branta, Konstantin Malkovi se namrti. Koliko bi to usporilo
ponovno otvaranje vae laboratorije?
Otprilike nekoliko nedelja", odgovori mu Renke.
Milijarder srpskog porekla zavrte glavom. Obeao sam Rusima da e
Hidra ponovo poeti da se proizvodi do vremena kada njihova vojska stupi u
akciju. Iako je Kastilja ve predodreen za likvidaciju, nai ruski saveznici
ele da budu sposobni da direktno delaju protiv vlade u Vaingtonu ako novi
predsednik takoe bude tvrdoglav i odbije da se pomiri sa svrenim inom.
Dudarev e i dalje poslovati s vama?, upita znatieljno Renke.
Sada je bio red na Malkovia da slegne ramenima. Kakvog izbora ima?
Tajne Hidre su moje, nisu njegove. Osim toga, obeao sam mu da su nai
problemi s obezbeenjem blizu razreenja. Poto se vaa oprema i naunici
nau izvan Italije, kakav dokaz e Vaington moi da pronae na vreme -
naroito kad se zna da su njihovi agenti u Moskvi ve mrtvi? U svakom
sluaju, poto pucnjava konano zapone, bie prekasno da Amerikanci
interveniu.
Malkoviev bezbedni mobilni telefon iznenada zazvoni. Izvadio ga je iz
depa i javio se. Ovde Malkovi. Kai. Baci pogled ka Brantu. Titov se
javlja iz Moskve.
 Brant ldimnu glavom. Malkovi je ostavio ruskog menadera da nadgleda
razvoj situacije u ruskoj prestonici.
Malkovi napregnuto saslua raport svog saradnika. Lice mu polako
ovrsnu u strogu, bezizraajnu masku. Dobro, ree konano. Nastavi da
me obavetava.
Potom sklopi telefon i okrenu se prema Brantu. Izgleda da je ruska
milicija pronala dva lea nedaleko od tog starog, razruenog manastira koji
koristi za obavljanje svog prljavog posla.
Avaj za jadnog pukovnika Smita i gospoicu Devin, podrugnu se bivi
oficir tazija veselo.
Sauvaj svoje sauee za neki drugi put, obrecnu se ledenim glasom
Malkovi. Smit i Devinova su jo ivi. Mrtvi su tvoji ljudi.
Brant se okirano zagleda u svog efa. Smit i Devinova su pobegli? Kako
je to mogue? Na trenutak, oseti kako mu marci sujevernog uasa klize niz
kimu. Ko su ti Amerikanci?
 46

NEDALEKO OD ORVIJETA

Dok su elise sekle vazduh, helikopter MH-53J prolete nisko iznad strmog,
poumljenog grebena i strmoglavi se u iroku udolinu s druge strane. Letelica
je proletela samo nekoliko metara iznad vrhova drvea. Okupana meseinom,
uzana reka Palja vijugala je juno, pratei iroku autostradu i elezniku
prugu. Vinogradi, vornovati maslinjaci i redovi visokih empresa irili su se
preko blago zatalasanog krajolika. etvrtaste crne senke oznaavale su
poloaje starih kamenih seoskih kuica. Naspram svetlosti koja je lebdela na
nebu, pred njima su se ocrtavali obrisi tornjeva i kula Orvijeta, smetenog
visoko na vulkanskoj visoravni. Svetla su blistala i na niskom grebenu
zapadno od grada.
Evropski centar za istraivanje stanovnitva je na vidiku,
prokomentarisa jedan od pilota. Dva minuta od take infiltracije.
MH-53J poe da postepeno smanjuje brzinu, usporavajui dok se
pribliavao naznaenoj zoni prizemljenja. Nos helikoptera se povremeno
podizao dok su se piloti otro peli nagore kako bi izbegli sudar s viim
drveem ili stubovima dalekovoda u dolini reke Palje.
Don Smit je vrsto stezao remen koji je visio sa tavanice. eludac mu se
prevrtao.
Pakleno zabavna vonja, zar ne, pukovnie?, prokomentarisa jedan lan
posade uputivi Donu kratak smeh preko ramena. Zabavnija od vonje na
najboljem vozu smrti na itavoj zemaljskoj kugli!
Smit se prisili da mu uzvrati osmeh. Lino sam oduvek vie voleo
automobile na sudaranje.
To je siguran znak da ste roeni da budete prainar, gospodine, ree mu
isti momak kroz smeh, a zatim ponovo isturi glavu kroz otvorena vrataca
kako bi motrio na putanju njihovog leta. Ne zamerite mi, naravno."
U pravu ste, narednie, ree Smit smeei se neto iskrenije. Uvue
glavu u ramena u aljivom gestu predaje.
Fiona Devin, koja je sedela ba preko puta Dona, saoseajno slegnu
ramenima. inilo se da je Oleg Kirov, koji je sedeo pored nje, spavao snom
pravednika glave naslonjene na naslon sedita i zatvorenih oiju.
Helikopter dodatno uspori i skrenu na zapad letei preko grebena severno
od Evropskog centra za istraivanje stanovnitva. Zatim kliznu nie i prolete
iznad ume koja se irila padinom. Grane se zanjihae iza velikog
helikoptera, ustalasane snanim naletima vazduha koji su podizale elise.
Zona sletanja je pravo pred nama. Trideset metara, pedeset vorova,
izusti otegnutim glasom teksaki mehaniar leta.
Smit pusti remen i uspravi se u seditu. Desnim stopalom je gurnuo vreu
uglavljenu ispod sedita, uverivi se da mu je nadohvat ruke. Unutra se
nalazio asortiman odee, oruja i ostale opreme koju je dobio iz rezervi
Komande specijalnih operacija Sjedinjenih Drava u Avijanu. Podie pogled i
vide kako se Kirov i Fiona takoe spremaju za prizemljenje. Prosedi Rus mu
pokaza paleve okrenute nagore.
Navoen neprestanim brbljanjem posade, pilot helikoptera MH-53J krenu
polako napred i bezbedno priblii letelicu zoni sletanja, irokom proplanku u
umi. Greben koji je vodio juno prema kompleksu Evropskog centra za
istraivanje stanovnitva uzdizao se s njihove leve strane, tamna masa ocrtana
naspram bledog neba osvetljenog meseinom. Tokovi dodirnue tlo. Buka
motora istog trena poe da jenjava, munjevito se pretvarajui iz prodornog,
zavijajueg urlikanja u duboko zujanje, a potom u mrtvu tiinu. Elise
usporie i zaustavie se.
Posada helikoptera je imala nareenja da eka na ovom mestu dok im se
Smit ili neko od ostalih ne javi. No, est vazduhoplovnih oficira u velikom
MH-53J takoe su imali stroga nareenja da se ne miu odatle i da ne rade
nita drugo. Poto im stopala dotaknu zemlju, lanovi improvizovanog tima
slube Tajna Kedan bie u potpunosti preputeni sami sebi. Ukoliko doive
katastrofu prilikom provale u laboratoriju Evropskog centra za istraivanje
stanovnitva, vlada Sjedinjenih Drava moi e da u potpunosti porie ovu
misiju.
Smit otkopa sigurnosni pojas s oseanjem ogromnog olakanja. Nije
posredi to to mi smeta rizino letenje izuzetno nisko iznad povrine tla, ree
sam sebi, ve to to vie volim da drim vlastitu sudbinu vrsto u svojim
rukama. Sagnuo se dole i izvukao teku platnenu vreu na metalnu palubu.
Fiona Devin i Oleg Kirov uinie isto. Svi zajedno okaie vree preko
ramena, strae niz rampu i pooe ka istoku, zaputivi se pravo preko
proplanka u dublju tminu meu drveem.
Don je predvodio put, hodajui brzim korakom uz blagu padinu sve dok
se nisu dobrano udaljili od helikoptera. Nedaleko od vrha grebena izbili su na
drugi proplanak, znatno manji od prethodnog. Gomilica grubo isklesanog
kamenja, uglavnom prekrivenog mahovinom i paprati, leala je u sreditu
istine. Da li je to kamenje sve to je ostalo od nekog prastarog svetilita,
zapita se Don. Italija je bila stara, stara zemlja oko koje su se hiljadama
godina borili Umbrijci, Etrurci, Rimljani, Goti, Langobardi i drugi narodi.
Krajolik je bio naikan njihovim ruevinama i grobovima; na pojedinim
mestima bili su zakopanim ispod novih gradova i naseobina, a na drugim su
ih progutale ume i drugo rastinje. Obasjana meseinom, nevelika istina se
jezivo sjajila.
Ovo mesto e posluiti, proapta Smit ostalima. Ovde emo se
presvui pre nego to krenemo ka Centru. Spustio je platnenu vreu na
zemlju i kleknuo da otvori rajsferlus. Uurbano je poeo da vadi komade
odee i opreme iz vree i da ih deli svojim saputnicima.
Drhtei na prohladnom nonom vazduhu, trojka je urno skinula
svakodnevnu odeu i cipele i obukla tamne dempere i farmerice.
Kamuflanim tapiima su zacrnili lica i ela. Udobne izme i debele kone
rukavice ve su bile podesnija zatita za njihove noge i ruke. Oprema za
nono posmatranje im je omoguavala da vide po mraku ako mesec zae. U
postavljenim kutijama bila je zbirka visokotehnolokih digitalnih foto-
aparata, laganih taktikih radio-aparata, opreme za lasersku prismotru, kleta
za seenje ice i druge opreme.
Nemamo pancirne prsluke?, upita Kirov, vadei jurini prsluk s
mnotvom depova iz svoje vree. Provukao je ruke kroz otvore i zakopao
rajsferlus, a zatim proverio kako mu pae.
Smit odmahnu glavom. Jok. Pancirni prsluci su previe glomazni i
preteki za ono to bi trebalo da uradimo. Ukoliko je ikako mogue, elimo
da se neopaeno uunjamo u Centar, otkrijemo ta se tamo kog avola
deava i zatim da mugnemo, a da nas pri tome niko ne primeti. Ali ako
budemo morali da beimo, eleemo da beimo veoma brzo.
A ta ako neko pripuca na nas?, upita ga suvo Kirov. ta emo onda?
Trudiemo se iz petnih ila da nas ne pogode, posavetova ga Donu uz
kratak osmeh. Dodao mu je ruski makarov kalibra 9 milimetara i tri
rezervna magacina, a za sebe uzeo SIG sauer i nekoliko rezervnih okvira
municije. Oba mukarca na lea okaie automate hekler i koh MP5.
Rezervni okviri s po trideset metaka zavrie u depovima na njihovim
prslucima.
Fiona Devin zadenu laki pitolj glok 19 u futrolu za pojasom a onda
zakorai unazad, posmatrajui kako dvojica mukaraca dovravaju proveru
svog oruja. Bogami, to je i te kakav arsenal koji ste izvoljevali od Freda
Klajna, pukovnie, ree uz vragolast osmeh. Nisi li upravo rekao Olegu da
smo ovde iskljuivo kako bismo kriom uli i izali iz Centra? Smit klimnu
glavom. Jata. Potapa pitolj u futroli na boku. Ali, da budem iskren,
malice mi je dozlogrdilo da neprestano budem bedno naoruan. Ako neko
ovog puta zapuca na nas, elim da imamo dovoljno vatrene moi da brzo i
estoko uzvratimo.

Velike povrine pod vornovatim, iskrivljenim maslinama i prastari

vinogradi okruivali su Evropski centar za istraivanje stanovnitva, dolazei
do same ivice pedeset metara irokog brisanog prostora koji se pruao
itavom duinom iane ograde perimetra. Najvei broj modernih graevina
od elika i stakla Centra je bio u mrklom mraku u ovo gluvo doba noi.
Jedini izuzetak bila je velika laboratorija, izdvojena od drugih zgrada. Svetla
su sijala iza navuenih roletni na svakom prozoru. Bletavi reflektori i video-
kamere, postavljene na ravan krov laboratorije, pokrivali su svaki kvadratni
centimetar prilaza graevini. S obzirom na bezbednosne kamere i potpuno
odsustvo bilo kakvog zaklona, niko se nije mogao nadati da e neprimeeno
prei ogradu i pribliiti se zgradi.
Nekih stotinjak metara od laboratorije, vitka ena u crnom leala je
potrbuke u plitkom jarku za odvoenje vode, koji je oiviavao jedan stari
vinograd. Kamuflana mrea okiena liem i granicama skrivala je od
pogleda njenu siluetu i dvogled kroz koji je posmatrala graevinu. ak je i na
srebrnastoj meseini bila skoro nevidljiva s udaljenosti vee od nekoliko
metara. Poto mesec zae za horizont, jedini nain da je iko primeti bio je da
proe tik pored njenog kamufliranog skrovita.
ena u crnom iznenada se ukoi, uzbunjena tihim krckanjem koje se
zaulo odnekud iza njenih lea. Okrenula se izuzetno oprezno, da bi izbegla
da i sama napravi bilo kakvu larmu, i postavila dvogled na ivicu jarka,
paljivo osmatrajui vinograd ispunjen senkama i traei bilo kakav znak
kretanja. Zadrala je dah i ekala.
Tamo. Jedna od senki promeni oblik, pa uze oblije mukarca koji je
uao pored reda ogoljene i sive vinove loze, potkresane kako bi bezbedno
prezimila. Nekoliko sekundi kasnije, drugi mukarac prolepra kroz vinograd
i prildjui se prvom. Zatim se pojavi i trea figura. enska.
ena u crnom usredsredi dvogled najpre na lice jednog, a zatim i drugog
mukarca. Jednu obrvu podie u potpunoj neverici. Gle, gle, gle... vidi koga
je maka dovukla, promrmlja sebi u bradu Rendi Rasel.
Uzdahnuvi, Raselova spusti dvogled i polako i oprezno se osovi na noge,
izlazei iz sklonita. Drala je ruke dalje od bokova, sa otvorenim i upolje
ispruenim dlanovima. Isprepadana njenom iznenadnom pojavom, trojka koja
je uala u vinovoj lozi naglo se okrenu u njenom pravcu. Dvojica
mukaraca brzinom munje potegoe pitolje.
Molim te, pokuaj da me ne ubije, Done, ree tiho Rendi. Kako
stvari stoje, ovih dana ionako nema prijatelja za bacanje.
Preneraen, Smit skinu prst sa okidaa. Rendi?, upita zaprepaeno.
ta ti radi ovde, kog avola?
Vitka pripadnica Centralne obavetajne slube prie blie, pomaljajui se
iz mrklog mraka. Potom unu pored njih radosnog lica. Poto sam prva
stigla ovamo, ini mi se da ja tebe treba to da pitam, a ne ti mene.
Maltene protiv svoje volje, Don joj uzvrati osmeh. Bila je u pravu.
Slegnu ramenima. Poteno.
Mozak mu je grozniavo radio dok je pokuavao da smisli uverljivu priu
u koji bi Rendi mogla da poveruje. Ona je bila sestra njegove preminule
verenice i stara prijateljica, koja mu je u nekoliko navrata sauvala kou na
leima, ali je takoe radila za Centralnu obavetajnu agenciju - to je znailo
da nije upoznata s postojanjem slube Tajna Jedan. Sve dok se to ne promeni,
Smit je bio prisiljen da smilja sve matovitije naine da izbegne njena
nezgodna pitanja.
Neki ljudi u Pentagonu su me zamolili da istraim poreklo te tajan-
stvene bolesti koja ubija nae obavetajne analitiare i najbolje voe u
bivim sovjetskim republikama, ree najzad Don. Sada smo sigurni da
bolest nije prirodnog porekla, ve da predstavlja neku vrstu genetiki
usmerenog oruja namenjenog atentatima.
Ali zbog ega su izabrali ba tebe?, zahtevala je da zna Rendi.
Zato to je prvo meni priao ruski naunik, moj kolega, za vreme
medicinske konferencije u Pragu, ree joj Smit. U kratkim crtama joj
prepria tvrdnje Valentina Petrenka i ubilaki napad u kojem je uutkan.
Kada sam javio Vaingtonu za to, poslali su me u Moskvu da proverim
njegovu priu, zakljuivi da imam kontakte i strunost potrebne za
utvrivanje injenica.
Rendi s oklevanjem klimnu glavom. To skoro da ima smisla, Done,
priznade. Zatim pogleda skeptino u Kirova, kojeg je upoznala nekoliko
godina ranije dok je radila kao obavetajac na terenu u Moskvi.
Pretpostavljam da na ovom mestu general-major Kirov iz ruske
Federalne slube bezbednosti uskae u tvoju priu?
Krupni, prosedi Rus odmahnu glavom uz osmeh. Ovih dana sam samo
obini Oleg Kirov, gospoice Rasel. Penzionisao sam se.
Rendi frknu kroz nos. Aha, kladim se da jesi. Zatim mahnu rukom
prema automatu na njegovim leima. Penzioneri obino ne cunjaju po
italijanskom pejzau u gluvo doba noi naoruani do zuba.
Oleg sarauje sa mnom kao neka vrsta privatnog savetnika," objasni
Smit.
A ko je ovo?, upita Rendi pokazavi glavom ka Fioni. Tvoja
sekretarica? Don se lecnu, osetivi kako se Fiona gnevno ukoila.
Gospoica Devin radi kao slobodni novinar u Moskvi, ree brzo.
Istraivala je prvi sluaj bolesti kada sam ja stigao u grad.
Novinar?, upita Rendi u neverici i zavrte glavom. Jesam li ja dobro
shvatila, Done - ti si zapravo poveo novinarku sa sobom na tajnu misiju? Ne
misli li da je to ipak malice isuvie bukvalno sprovoenje tog novog
programa Pentagona za vee ukljuivanje medija u aktivnosti slube?
Nisam ovde u svojstvu novinara, ree ledeno Fiona, progovorivi prvi
put. Irski naglasak u njenom glasu sad je bio znatno primetniji. Ne vie.
 to znai tano - ta?, upita Rendi.
Smit joj u glavnim crtama ispria kako je Erik Brant, po nalogu
Konstantina Malkovia, pokuavao da ih ubije. Zavrio je pripovedanje
rekavi joj da je Kremlj izdao nareenje za njihovo hapenje. U takvoj
situaciji, Oleg i ja smo zakljuili da bi bilo najbolje da je povedemo sa
sobom, zavri neubedljivo, shvatajui koliko sve to neuverljivo zvui.
Usledi nelagodna tiina.
Rendi konano podie ruke u vazduh. Zar zaista misli da u pove-rovati
u tu tvoju neverovatno glupu priu?
Ma koliko da sumanuto zvui, to je suta istina, ree Don smelo, iv
srean to mrak skriva njegovo zajapureno lice. Pa, barem je delimino istina,
odbrusi svojoj savesti koja ga je ugrizla.
Dakle, vas troje ste tek tako ietali iz Moskve ispred noseva polovine
moskovskih milicajaca i pripadnika Federalne slube bezbednosti?, upita
zajedljivo Rendi.
Imam prijatelje u avio-transportu, odgovori joj mirno Kirov.
Aha, ree suvo pripadnica Centralne obavetajne slube. Zatim ih
odmeri sve troje od glave do pete, sa sve orujem i ostalomosalom opre-
mom. A ti tvoji prijatelji... u avio-transportu... ba su sluajno mogli da vam
nabave tu zgodnu gvouriju?
Smit joj se nasmeja. Ne ba. To je moja zasluga. Ne zaboravi da imam
prijatelje u vojnom vazduhoplovstvu.
Naravno, uzdahnu Rendi naizgled prihvatajui poraz, bar privre-meno.
U redu, Done. Vas troje ste samo obini, sluajni heroji, ba kao to
tvrdite.
Onda je moda red na vas da nam ispriate ta radite ovde u mraku,
gospoice Rasel, predloi mirno Fiona.
Rendi se na trenutak nakostreila, a onda se, iznenaena, nasmejala. Joj,
to su vam veliki zubi, gospoice Devin, ree i slegnu ramenima. Veoma je
jednostavno, zapravo. Vi lovite izvor tog genetiki usmerenog biolokog
oruja. E, ja lovim oveka koji je nesumnjivo stvorio to oruje.
Vulfa Renkea, ree Smit mirno.
Aha, ba njega, sloi se Rendi. U kratkim crtama im opisa dug i krvav
trag koji ju je odveo iz Bagdada u Berlin, pa ovamo u Orvijeto. Na kraju
sam morala da nagaam, priznala je. Telefonska mrea koju smo istraivali
je umrla pre nego to su moji tehniari uspeli da tano odrede bilo koju
konkretnu lokaciju. Ali, poto sam lino malice istraivala, ovo mesto u
Umbriji iskrsnulo je kao najprikladnije za Renkea. U okolini postoje i druge
ustanove za medicinsko istraivanje, ali se Evropski centar za istraivanje
stanovnitva nekako nametnuo kao prirodan izbor - mnogo novca, mnogo
naunika iz svih delova Evrope koji rade zajedno, i svakojaka vrhunska
oprema koju bi Renkeovo zlo srce moglo da poeli.
Znai, doletela si avionom ovamo?
Stigla sam avionom do Rima, a odatle automobilom, potvrdi oba-
vetajka Centralne obavetajne slube. Na poloaju sam od ranog
popodneva.
Smit opazi napetost u njenom glasu, koju je ve jednom zapazio.
Neprestano govori u jednini, prokomentarisao je. Gde je ostatak tvog
tima?
Nema nikakvog tima, odgovori turobno Rendi. Samo ja. Niko u
Lengliju ne zna gde se trenutno nalazim. Barem se nadam da ne znaju.
Sada je doao red na Smita da obesi vilicu. Radi bez podrke
Agencije? Zato, pobogu?
Rendi se namrti. Zbog toga to Renke, ili moda to ubre po imenu
Malkovi, kojeg si malopre spomenuo, ima krticu negde u viim nivoima
Agencije, nekoga ko mu prenosi sve to saznam. Usta joj se stisnue u
tanku, kivnu liniju. Igranje po pravilima ve je odnelo ivote troje dobrih
ljudi. Stoga sam odluila da vie nita ne rizikujem.
Smit, Fiona i Kirov polako zaklimae glavama, razumei i njeno
rezonovanje i njen gnev. Izdajstvo u vlastitim redovima je najvei komar za
svakog obavetajnog agenta.
Trebalo bi da udruimo snage, gospoice Rasel, ree joj mirno Kirov.
To nije uobiajeno, priznajem, ali kada ve imamo tako opasnog zajednikog
neprijatelja najmudrije je da saraujemo. A i ponestaje nam vremena. Ne
smemo da protraimo ni sekundu vie svaajui se meusobno."
Don i Fiona klimnue glavama u znak odobravanja.
Rendi ih je posmatrala nekoliko dugih trenutaka. Potom lagano klimnu
glavom. U redu, dogovorili smo se. Usne joj se izvie u cinian osmeh. Na
kraju krajeva, ovo nije prvi put da Don i ja nabasamo jedno na drugo na
terenu.
 Ne, nije, ree mirno Smit.
Moda vam je sueno da budete zajedno, konstatovala je Fiona
nestano.
Rendi tiho frknu kroz nos. Ma, svakako. Don i ja smo pravi pravcati
dinamini duet - Bim i Bum sveta pijunae.
Smit mudro odlui da outi. Ovo je bio jedan od onih udesnih trenutaka
kad sve to kae moe da te potopi. Moda ak i u kljualu vodu, pomisli
oprezno, posmatrajui izraz na licu Rendi Rasel.
Ipak, ve u sledeem trenutku Rendi zatrese glavom i vrati se u
sadanjost. Bolje da doete i vidite s ime smo suoeni. Zato to, verujte
mi, ta god da ste vi heroji naumili da uradite, nee biti nimalo lako.
 47

KOMANDNI BUNKER RUSKOG

GENERALTABA, IZVAN MOSKVE

Velika mapa Rusije i susednih drava je zauzimala itav betonski zid

sloenog komandnog centra zakopanog duboko ispod povrine zemlje.
Simboli razasuti po karti su prikazivali trenutne poloaje i borbenu spremnost
glavnih vojnih jedinica namenjenih operaciji UKOV. Prostorija je bila
ispunjena nizovima kontrolnih pultova, opremljenih najnovijim bezbednim
komunikacijama, koje su osoblju omoguavale da odrava neprestanu vezu s
vojnim zapovednicima na terenu.
Ruski predsednik Viktor Dudarev stajao je u pozadini prostorije i
posmatrao kako niz generala, pukovnika i majora bez urbe radi na
ostvarivanju njegovih planova. Jedan od poslednjih utih simbola - koji je
oznaavao dve divizije okupljene u potaji na snegom prekrivenim Kavkaskim
planinama - poprimi zelenu boju.
General-pukovnik Sevalkin izvetava da je njegova jedinica na
poloaju, promrmlja major Pjotr Kirienko, njegov vojni savetnik. Sve
kopnene trupe koje uestvuju u operaciji UKOV razmetene su po svojim
predratnim poljskim logorima. Vii zapovednici e poeti da izaju nareenja
voama pukova i bataljona u roku od dvanaest sati.
Dudarev zadovoljno klimnu glavom. Odluka da se izdavanje nareenja
zadri sve do praktino poslednjeg trenutka bila je njegova, a namera mu je
bila da sprei mogua curenja informacija, koja bi mogla da ugroze uspeh
operacije UKOV. Dudarev baci pogled ka Kirienku. Ima li ikakvih
znakova reakcije meu naim metama?
Mlai ovek odmahnu glavom. Ne, gospodine. Obavetajne slube
potvruju da se armije Ukrajine i ostalih zemalja jo uvek nalaze u svojim
mirnodopskim vojnim bazama, i da nema apsolutno nikakvih znakova
uzbune.
ta je s Amerikancima ili NATO-om?
Kirienko se blago namrti. Pokupili smo delimine znakove da je
amerikim vazduhoplovnim eskadrilama u vojnim bazama u Nemakoj, Italiji
i Velikoj Britaniji moda nareeno da budu u stanju poviene pripravnosti, ali
ne postoji nikakav nagovetaj kretanja tih aviona prema naim granicama."
Dudarev se okrenu prema zdepastom, prosedom mukarcu koji je stajao
pored njega. Pa, Aleksej?
Amerikancima su zasad uskraene dozvole da premeste svoje letelice ka
istoku, potvrdi Ivanov. Vlade evropskih drava zabile su glavu duboko u
pesak. Svaka vlada eka da vidi ta Kastilja moe da dokae, ako ita uopte
moe da dokae, o naim namerama."
A bie mu veoma teko da dokae bilo ta s odeljenja intenzivne nege,
ree predsednik Rusije sa hladnim osmehom. U meuvremenu, nadajmo se
da e Evropljani nastaviti da mudro biraju tokom naredna dvadeset etiri
sata. Jer, kada konano izvuku glave iz peska i vide da je uspostavljena nova
ravnotea moi na ovom kontinentu, bie prekasno.

NEDALEKO OD ORVIJETA

Uvia li u emu je problem, Done?, promrmlja Rendi. Leali su jedno

pored drugog u njenom kamufliranom sklonitu i osmatrali jarko osvetljenu
graevinu Evropskog centra za istraivanje stanovnitva, za koju je Rendi
tvrdila da je laboratorija Vulfa Renkea.
Smit polako spusti moni dvogled koji mu je pozajmila i vrati joj ga uz
zabrinuto klimanje glavom. Aha, nego ta. To prokleto mesto je zatieno
poput tvrave.
Tano tako, sloi se Rendi nabrajajui na prste odbrambene mere koje
je uoila. Reflektori, bezbednosne kamere na daljinsko upravljanje, senzori
pokreta, prozori otporni na metke, elina glavna vrata, brave kvalitetne ko
one na trezorima - plus moda desetak do zuba naoruanih straara unutra.
Smit ponovo klimnu glavom, ovog puta turobno. Mislim da je dolo
vreme da odrimo ratno savetovanje.
Don i Rendi oprezno ispuzae iz plitkog jarka za odvod vode i krenue
natrag ka vinogradu. Kirov i Fiona postavili su deo njihove opreme na mestu
gde im je mala uzviica nudila zaklon od reflektora i kamera postavljenih na
zgradi laboratorije. Dok su im se glave maltene dodirivale, prouavali su
desetak digitalnih fotografija koje je pripadnica Centralne obavetajne
agencije nainila za vreme svog dugog popodnevnog i veernjeg bdenja.
Kirov podie pogled sa fotografija kada im se Smit i Rendi pribliie.
Definitivno smo doli na pravo mesto, ree mu zabrinuto. Pogledaj i sam.
Dok je Don gledao, Rus prelista nekoliko fotografija u boji, snimljenih
pomou telefoto objektiva. Prva je prikazivala kako dva crna sedana pristiu
pred zgradu laboratorije. Na sledeoj se videlo kako povea grupa
mukaraca izlazi iz vozila i kree ka laboratoriji. Kirov zumira dvojicu.
Smit tiho zazvida zurei u poznata lica Erika Branta i Konstantina
Malkovia. Najeio se od pogleda na hladne sive oi biveg oficira i stegnuo
zube. Dok su njega i Fionu muili, Smit se zakleo da e ubiti tog arogantnog
skota. Bilo je to obeanje koje je nameravao da ispuni. Skrenu pogled, s
tekom mukom obuzdavajui bes. Sada je bilo vreme za hladno, racionalno
razmiljanje, a ne za osvetniku krvoednost. Jesu li Brant i Malkovi jo
uvek unutra?, upita.
Jesu, ree Fiona. Zvuala je iznenaujue smireno. Hvale vredan niz
fotografija gospoice Rasel pokazuje da niko drugi nije uao niti izaao iz
kompleksa.
Barem malo dobrih vesti, u svakom sluaju", ree Smit i unu. Ostali
se grupisae oko njega. Loe vesti su da na na prvobitni plan - da kriom
upadnemo i na brzinu pronjukamo po kompleksu u potrazi za dokazima -
komotno moemo da zaboravimo. Obezbeenje im je isuvie vrsto.
Primetie nas iste sekunde kada zakoraimo prema ogradi perimetra.
Kirov slegnu ramenima. Budui da znamo gde se nalazi Renkeova
laboratorija, predlaem da smesta udarimo ne vodei mnogo rauna o
tajnovitosti. Nai neprijatelji su nam uinili uslugu time to su se okupili na
jednom mestu, ree mirno. Trebalo bi da iskoristimo njihovu greku.
I ja bih voleo da uletimo i razvalimo vrata, sloi se Smit i nasmei
suzdrano. Ali samo kada bismo kao podrku imali etu peadije i nekoliko
tenkova MIAI abrams. Pa ak i tada bismo stavljali glavu na panj.
 Graevina je toliko dobro uvana?, upita Rus.
Don klimnu glavom. Da.
U Avijanu postoji eskadrila lovakih aviona F-16, mirno ree Rendi.
Mogli bi da stignu ovamo za sat vremena. Moda ak i manje.
eli da izazove vazduni udar?, upita Smit.
Zato da ne? U oima operativke Centralne obavetajne agencije zasija
nemilosrdan izraz. Jedna laserski navoena bomba reila bi veliko mnotvo
problema."
Don je razumeo kako se Rendi osea. avolskim biolokim orujem
koje su stvorili ljudi u toj laboratoriji, Renke, Brant i Malkovi, ve je na
svirepo bolan nain pobijeno vie desetina ljudi irom sveta. Ideja o
bombardovanju iz vazduha zgrade u kojoj su sva trojica u isto vreme, dok
njih etvoro posmatraju kako zloince masivna eksplozija obavija plamenom,
bila je neverovatno primamljiva. Meutim, bilo je previe argumenata protiv
vazdunog udara, kako praktinih tako i politikih.
Duboko uzdahnuvi, Smit sa aljenjem zavrte glavom. Rendi, predsednik
nikad ne bi odobrio napad F-16, a iskljuivo on moe da donese takvu
odluku. Najvei deo posla koji se obavlja u Centru jeste sasvim legitimno
nauno istraivanje, i kolateralna teta mogla bi da bude velika. Moe li da
zamisli kako bi Ujedinjene nacije reagovale ako bismo bombardovali
prijateljsku teritoriju, naroito bez njihovog doputenja pa ak i prethodnog
savetovanja? Namrgodio se. Naa saveznitva su i bez toga previe krhka.
Osim toga, unitavanje te laboratorije bi takoe zbrisalo i dokaze koji su
nam potrebni - da su Rusi bili umeani u stvaranje i upotrebu tog novog
oruja, naglasila je tiho Fiona. Kao i ubijanje tih ljudi, ili barem svih njih.
Moda e nam biti potrebno njihovo svedoenje kada budemo izneli optube
protiv Kremlja.
Kirov klimnu glavom. Gospoica Devin je u pravu. ta god da ura-
dimo, moramo pokuati da barem jednog od tih ljudi, pogotovo Renkea ili
Malkovia, zarobimo ivog.
Divota, ree Rendi i zavrte glavom. Ovo postaje sve bolje i bolje.
Zatim se okrenu prema Smitu. U redu, Done, ti tvrdi da ima prijatelje u
Pentagonu. Zato ih ne pozove da nam poalju odred komandosa? Delta
jedinice ili mornarike foke?" Pokaza palcem preko ramena ka kompleksu
Evropskog centra za istraivanje stanovnitva. Oni su obueni za
razvaljivanje vrata, zar ne?
Veruj mi da nita vie ne bih voleo od toga, ree joj on neno. Ali u
neposrednoj blizini nema ni Delte ni foka. Eno ih u Sjedinjenih Dravama
na treningu ili u ratnim operacijama u Iraku i Avganistanu. Jedan ugao usana
mu se izvio u ironinom osmehu. Plaim se da gleda u trenutno jedini
raspoloivi tim specijalnih jedinica... a to smo nas etvoro.
ta je s Italijanima?, ubaci se u razgovor Fiona. pokazala je glavom ka
mranom krajoliku oko njih. Ovo je njihova zemlja. Zar nemaju specijalne
policijske ili vojne jedinice sposobne da izvre prepad na tu laboratoriju?
Smit razmisli o njenim reima. Italijani su posedovali dve izuzetno
cenjene protivteroristike jedinice, GIS (Gruppo di intervento speciale) i
NOCS (Nucleo operativo centrale de sicurezza). A ovo je bilo u njihovoj
nadlenosti. Zato ne bi zatraili od Freda Klajna i predsednika da prebace
odgovornost na italijansku vladu u Rimu? No, koliko bi daleko italijanska
vlada bila voljna da ide bez iega konkretnijeg od nejasnih i posrednih
dokaza?
Potom mu jo jedna mnogo neprijatnija misao pade na pamet. Pogleda
ostale. Zahvaljujui Rendi, znamo da Malkovia obavetava neko u
Nemakoj, a moda ak i u Lengliju. Ali, ta ako Malkovi poseduje i krticu
u italijanskoj obavetajnoj slubi?
To je vrlo verovatno, progunao je Kirov. Taj bogata se pokazao kao
ovek s maltene beskrajnim za korupciju u Rusiji, Nemakoj i mnogim
drugim zemljama. isto sumnjam da bi rizikovao da ovde u Italiji bude bez
takve podrke.
Fiona se namrti. To su iste spekulacije, Oleg.
Jesu, sloio se Smit. Ali sve i da Malkovi nema tajni izvor
informacija u Rimu, uvoenje Italijana u ovu operaciju bi zahtevalo mnogo
vetog diplomatskog manevrisanja...
Za koje jednostavno nema dovoljno vremena, estoko ree Kirov.
Ostali ga iznenaeno pogledae.
Mora da nai neprijatelji znaju da im je operacija ovde u Italiji ugroena,
a moda ak i na ivici raspada, objasnio je. Zubi mu bljesnue u brzom
osmehu. Razmislite, prijatelji. ta mislite, iz kog drugog razloga bi neko kao
Malkovi prevalio toliki put, pogotovo sada kada se dogaaji u mojoj zemlji
munjevitom brzinom kreu prema ratu?
 Renke i njegovi drugari spremaju se da izvedu jo jedan trik nestajanja,
shvati najednom Smit.
Mogu li tako neto da urade?, upita radoznalo Rendi.
Svakako, ree Smit. Zatim protrlja bradu, razmiljajui naglas. Sve to
je Renkeu zaista potrebno da negde u svetu ponovo napravi svoju
laboratoriju jesu uzorci DNK, specijalna oprema koju koristi i nekoliko
kolovanih tehniara. A najvei deo opreme i drugih materijala najverovatnije
bi stao u omanji kamion ili nekoliko kombija.
U tom sluaju, znamo ta nam je initi, ree ledenim glasom Rendi.
Saekaemo da se izvezu iz kompleksa, a onda emo ih zaskoiti.
Pogledajte paljivije svoje fotografije, gospoice Rasel, posavetova je
Kirov. Vidite li bilo kakve kamione ili kombije ispred laboratorije?
Odmahnula je glavom s oklevanjem. Ne.
Ali vidite ovu poprilino dugaku traku od golog betona, zar ne? Don
je razumeo na ta Rus cilja. Doavola, promrmlja. Malkovi i Renke e
vazdunim putem izneti opremu odavde.
Kirov klimnu glavom. Najverovatnije helikopterom do mlaznog aviona
koji eka u Rimu, Firenci, ili nekom drugom ne mnogo udaljenom
aerodromu. Turobno slegnu svojim irokim ramenima. Malkovieva rodna
Srbija nije daleko od Italije, ne vie od sat vremena leta preko Jadranskog
mora. Libija i Sirija takoe su nadohvat ruke. Ba kao i sijaset drugih
autoratskih reima voljnih da ponude utoite tako bogatom oveku.
Mrtei se, Smit je saeto sumirao situaciju. ta znai da e, ukoliko
budemo ekali predugo, Renke ponovo nestati sa svim stvarima koje su mu
potrebne da ponovo pone s proizvodnjom Malkovievog genetikog oruja.
Dobro, ne moemo da upadnemo unutra. I ne moemo da saekamo da
oni izau. Da li bi mi rekao koje opcije pa imamo na raspolaganju, Done?,
upita otro Rendi, s tekom mukom obuzdavajui bes.
Smit stegnu zube, oseajui istu frustraciju. Nemam pojma. Sumorno
odmahnu glavom. Ali, moramo da pronaemo nain da izbacimo ove tipove
iz njihove igre, da ih nekako nateramo da, za promenu, oni reaguju na nae
poteze.
Nesposoban da sedi mirno na mestu, Smit ustade i poe da etka oko
njihovog malenog logora. Mora da postoji neto to mogu da urade kako bi
izmamili Malkovia i njegove ljude iz te utvrene laboratorije pre nego to
bude prekasno.
Naprasno se ukopao u mestu i nepomino stajao dok mu se u glavi
uobliavala neodreena suluda ideja. Moda im je Rendi ve dala potreban
mamac. Oi mu zablistae. Obrnu se ka Kirovu. Daj mi tvoj tvoj telefon,
Oleg!, viknuo je. Smesta!
Rus klimnu glavom i dobaci mu poslednji od sigurnih telefona Tajne
Jedan koji su imali. Upotrebi ga mudro", predloio je suvo.
Smit mu se isceri. Mudro postupanje mi trenutno nije ni na kraj pameti.
Odmaknuo se da ga ne uju i ukucao broj glavnog taba slube Tajna
Jedan.
Fred Klajn je paljivo sluao kako mu Smit saeto objanjava situaciju u
kojoj se nalaze. Teka dilema, pukovnie", prokomentarisao je mirno. Ima
li neki plan?
Imam. Ali, bie nam potrebna pomo iz Vaingtona da bi upalio, i to to
je pre mogue.
ta eli da uradim?, upita ga Klajn.
Smit mu ree.
S drugog kraja veze je nekoliko trenutaka dopirala samo tiina. Klajn
konano zabrinuto progovori. Trai od mene da hodam po vrlo tankom
ledu, Done.
Znam.
Klajn uzdahnu. Predsednik i ja verovatno moemo da sakrijemo
postojanje Tajne Jedan od ljudi upletenih ovde u Vaingtonu, ali me brine
gospoica Rasel. Ona ve zna o naim aktivnostima vie nego to treba. Ono
to predlae moe joj pruiti dovoljno informacija da ugrozi bezbednost nae
agencije, Done.
Ionako je ve sumnjiava kao sam avo, Frede.
Postoji provalija izmeu sumnjiavosti i sigurnosti u neto, pukovnie,
ree kiselo Klajn. A ja bih voleo da zadrim Rendi Rasel na drugoj strani tog
jaza.
Smit slegnu ramenima. Imamo li drugog izbora?
Ne, priznao je konano ef slube Tajna Jedan. U redu, Done.
Ostanite gde ste. Obavestiu vas kada budemo spremni da zaponemo stvari
ovde.
ekamo ree Smit.
 Veza se prekinu.

22. FEBRUAR
ZAJEDNIKA VIDEO-KONFERENCIJA AMERIKIH
I NEMAKIH OBAVETAJNIH SLUBI

Veliki televizijski monitori u Vaingtonu, Lengliju, Berlinu, Bonu i Kelnu

istovremeno zatreptae i oivee, povezujui grupe mukaraca i ena koji su
sedeli za konferencijskim stolovima; delile su ih hiljade kilometara i nekoliko
vremenskih zona. Ljudi u Nemakoj delovali su umorno i nervozno. Kod njih
je pono odavno bila prola kad su ih pozvali natrag u kancelarije, zbog
veoma hitnog sastanka, koji je sazvao novi direktor Nacionalne obavetajne
slube Vilijam Veksler.
Veksler je delovao staloeno i pribrano. Govor njegovog tela otkrivao je
apsolutno samopouzdanje i ubeenje u ono to e upravo kazati. Dok je
govorio, gledao je pravo u kameru, odravajui iluziju da uspostavlja kontakt
oima sa svakom osobom na bezbednom videolinku.
Nijedna osoba koja je prisustvovala toj video-konferenciji, prenoenoj
preko satelita, nije znala da se signal emituje i u Beloj kui. A Fred Klajn je,
posmatrajui prenos s predsednikom Kastiljom u Ovalnoj sobi, cinino
pomislio da je Veksler, bivi senator, tako oputen samo zato to je navikao
da pred kamerama dri govore koje ne razume ili u koje ne veruje.
Posle nekoliko uvodnih formalnosti, Veksler pree pravo na stvar.
Govorio je jasno i koncizno. Obavetajne agencije Sjedinjenih Drava
definitivno su identifikovale mesto proizvodnje biolokog oruja koje se
upotrebljava protiv nas, naih NATO saveznika i drava koje se granie s
Ruskom Federacijom.
Ljudi koji su sluali i gledali uspravili su se u stolicama.
Ekran se podelio; na drugoj polovini pojavila se satelitska fotografija
snimljena pre nekoliko meseci. Fotografija je prikazivala veliki kompleks
rairen preko niskog grebena i opkoljen ianom ogradom. Jedna zgrada bila
je zaokruena. To oruje se tajno proizvodi u laboratoriji nedaleko od grada
Orvijeta u Italiji, ree samouvereno Veksler. Laboratorija je deo Evropskog
centra za istraivanje stanovnitva.
okirani amor zau se iz pozadine.
Veksler je neumoljivo nastavii. Obavetajni podaci koji to potvruju su
nedvosmisleni i neosporni. U skladu s tim, predsednik Sjedinjenih Drava je
naredio sveobuhvatni vojni napad na tu tajnu ustanovu za proizvodnju
biolokog oruja.
Ameriki i nemaki obavetajni zvaninici zamuknue ko po komandi,
oevidno zabezeknuti onim to uju.
Satelitska fotografija ieznu s ekrana, a zameni je karta Apeninskog
poluostrva i mora oko njega. Jo jedan krug se pojavi na mapi, a unutar njega
grafiki prikaz brodova smetenih u Sredozemnom moru, podalje od zapadne
obale Italije. Snage za brze intervencije amerikih mornarikih korpusa
upravo se ukrcavaju na brodove este flote, govorio je Veksler. Te udarne
jedinice e u roku od dva sata izvesti napad. Nekoliko ekipa naih
specijalnih jedinica ve se nalazi na licu mesta, nekoliko kilometara severno i
juno od Orvijeta, i pripremaju se da postave blokade na glavnom autoputu.
Jedan Nemac progovori. Natpis u dnu ekrana identifikovao ga je kao
Bernharda Hajhlera, visokog zvaninika nemake Savezne kancelariji za
zatitu ustava. ta Italijani misle o tom vaem rizinom planu?, upita
ukoeno.
Kako bismo osigurali potpuno iznenaenje, ovaj napad se izvodi bez
znanja i pristanka italijanske vlade, odgovori hladno Veksler.
Hajhlerova usta se oklembesie, a veliki broj njegovih kolega
odreagovalo je na isti nain. Zbog ega nam onda govorite sve ovo?
S blagim osmehom na licu, Veksler baci svoju sledeu bombu.
Zbog toga to je ovek odgovoran za stvaranje tog biolokog oruja
profesor Vulf Renke, ree im. Jedan od vaih zemljaka, opasan kriminalac
za kojim ve jako dugo tragate. Zatim u kratkim crtama, samouvereno i
energino, opisa ta obavetajne slube Sjedinjenih Drava trenutno znaju o
Renkeu, ukljuujui i njegovo bekstvo od nemakog pravosua uz pomo
Ulriha Keslera.
eleli bismo da oformite ekipu strunjaka koja bi nam pomogla u
analiziranju i iskoriavanju svakog delia obavetajnih podataka kojih se
dokopaju nai marinci, ree paljivo Veksler. Njihova misija e biti da
pronau sve kritine informacije iz dokumenata i raunara iz laboratorije i da
ispitaju zarobljenike. Nasmeio se slavodobitno. Ima li bilo kakvih
pitanja?
Istog trena se zau zbunjeno romorenje glasova, jer su svi uesnici video-
konferencije progovorili u isti mah.
Kastilja pritisnu dugme za utiavanje na daljinskom upravljau.
Usplahireni glasovi utihnue. Potom se okrenu prema Klajnu sa krtim
osmehom na irokom, otvorenom licu. ini mi se da je ovaj tvoj mali trik
upravo ubacio vuka usred stada veoma nervoznih ovaca.
Da, gospodine, sloio se Klajn.
Misli li da e ovo stvarno upaliti onako kako se nada pukovnik Smit?,
upita ga mirno Kastilja.
Nadam se da hoe, odgovori mu Klajn s istim mirom. Ako ne upali,
Don i ostali verovatno nee preiveti narednih nekoliko asova. Bacio je
pogled na runi sat. Bore na visokom elu mu se produbie. Na ovaj ili onaj
nain, znaemo to veoma uskoro.
 48

Estel Pajk je sedela ukoeno za svojim radnim stolom u pretsoblju

Ovalne sobe i prekucavala jedan od rukom ispisanih memoranduma
predsednika Kastilje, upuenih Savetu za nacionalnu bezbednost. Oi joj
munjevito preletee s monitora ispred nje na nakrabane beleke na njenom
stolu, a zatim po ostatku prostorije. Drugi stolovi i radne stanice u prostoriji
bili su prazni. Ovla se nasmei. Razaslala je sve svoje asistentkinje na
zadatke irom kompleksa Bele kue.
Posluitelj s belim rukavicama ue u prostoriju, nosei u rukama
pokriveni posluavnik.
Estel prestade da kuca i namrteno podie pogled. Da? ta je bilo?
Predsednikov obrok, gospoo, ree joj utivo posluitelj.
Pokazala je glavom na prazan oak svog radnog stola. Ostavi tu. Ja u
mu odneti za koji trenutak.
Jedna posluiteljeva obrva se zapanjeno podie. Predsednikova
sekretarica bila je nairoko poznata i prilino neomiljena meu osobljem Bele
kue zbog svog strogog insistiranja na protokolu i rangu. Veoma retko se
prihvatala dunosti koje je smatrala ispod svog nivoa.
Predsednik je veoma zauzet, Ansone, objasni ledenim glasom.
Trenutno ne eli da ga bilo ko uznemirava.
Posluitelj pogleda u zatvorena vrata iza njenih lea i slegnu ramenima.
Da, gospoo. Meutim, nemojte ekati predugo, molim vas. U suprotnom e
salata poeti da vene.
Estel Pajk saeka da se vrata za posluiteljem zatvore, a zatim se sagnu i
otvori svoju tanicu. Unutra je, umotanu u papirnu maramicu, pronala malu
zapeaenu staklenu epruvetu, koju je ranije tog dana pokupila u ruralnom
delu Merilenda. Onda je, smireno i precizno, otvorila epruvetu, podigla
srebrni poklopac sa salate namenjene Samjuelu Kastilji i sasula teni sadraj
preko listova zelene salate, salse, kisele pavlake, sira i komadia prene
piletine. Zatim je vratila epruvetu natrag u tanicu, ustala i uzela posluavnik.
To nee biti neophodno, gospoice Pajk, ree neko mirno iza njenih
lea.
Prepadnuta, sekretarica se ukipi a potom polako okrenu prema vratima
Ovalne sobe. U njima je stajao Natanijel Frederik Klajn. Njegovo uzano lice
s krupnim nosem bilo je bezizraajno. Dvojica uniformisanih pripadnika
Tajne slube stajala su kraj njega, obojica sa orujem na gotovs.
ta ovo znai, gospodine Klajn?, upitala je ledenim glasom Estel Pajk,
pokuavajui da se izvue na bezobrazluk.
Ovo znai, gospoice Pajk, da ste uhapeni, odgovori joj otvoreno
Klajn.
Pod kojom optubom?
Pokuaj atentata na predsednika Samjuela Adamsa Kastilju e sasvim
fino posluiti za poetak, odgovori Klajn s nemilosrdnim izrazom u oima.
Nema sumnje da e se i druge optunice pojaviti kad podrobnije istraimo
vae ponaanje i prolost.

Kasnije, dok je sedeo preko puta vidno okiranog Kastilje, Klajn gurnu
staklenu epruvetu preko povrine velikog radnog stola od borovine.
Analiziraemo ostatak tenosti iz epruvete, ali ako su Smitove sumnje tane,
sumnjam da emo saznati ita korisno.
Kastilja turobno klimnu glavom. Uglovi usana mu se obesie. Odmahivao
je glavom u neverici. Estel Pajk! Ona je ve godinama sa mnom, jo otkako
sam prvi put stigao u Belu kuu. Pogledao je efa slube Tajna Jedan.
Zbog ega si posumnjao u nju, Frede?
Klajn slegnu uskim ramenima. Sumnja je prejaka re, Seme. Poto smo
saznali da je veoma lako dati to bioloko oruje rtvama, popriao sam sa
efom Tajne slube. Od tada su nadzirali svaki aspekt pripremanja hrane u
Beloj kui. Domen gospoice Pajk bio je jedina mogua pukotina u naoj
bezbednosti, pa sam je paljivo posmatrao. Kada je poela da iznalazi
razloge da poalje svoje pomonice iz kancelarije ba poto si ti naruio
salatu, palo mi je na pamet da bi bila dobra ideja videti ta namerava da
uradi.
 Kastilja neno kucnu prstom staklenu epruvetu. I dalje je izgledao
zabrinuto. Ali zato? Zbog ega bi uradila ovako neto?
Neto mi govori da emo ubrzo otkriti kako gospoica Pajk poseduje
veoma skrivene dubine, ree odluno Klajn. Ponekada sam se pitao u vezi
s njom. Zahvaljujui poloaju u Beloj kui imala je pristup ogromnoj lepezi
tajnih informacija. A njena prolost - mlada udovica bez porodice i pravih
prijatelja - pa, sve to naprosto izgleda previe podesno, isuvie savreno.
Ako bih ja eleo da napravim paravan, lani identitet za svoju krticu, ba
takvu priu bih eleo da stvorim.
Misli da je ona ruski pijun?, upita ga predsednik.
Klajn ponovo klimnu glavom. Gotovo sigurno. Zatim ustade. Ali,
otkriemo to zasigurno. Raunaj na to.
Raunam, Frede, ree Kastilja uz osmeh zahvalnosti. Uvek to inim.
Potom njegov osmeh lagano izblede. Ba kao to raunam na pukovnika
Smita i ostale.

NEDALEKO OD ORVIJETA

Konstantin Malkovi je zaprepaeno zurio u deifrovanu poruku na

ekranu svog laptopa. Nemogue, promrmljao je i okrenuo se Brantu, koji
mu stajao pored ramena. Kako je ovo mogue?
Amerikanci su nam blie nego to mislimo, uzviknu Brant itajui hitno
upozorenje koje je poslao Malkoviev agent u Nemakoj. To je sve.
Ali, ta moemo da uradimo?, upita milijarder. Njegov glas, inae
duboki bariton, sada je zvuao kretavo.
Brant zgaeno pogleda u svog poslodavca. Malkovi se raspadao po
avovima pred njegovim oima. Sve bogataevo buno hvalisanje i uveno
samopouzdanje je najobinije besmisleno pretvaranje, shvatio je mirno
sivooki ovek. Oh, milijarder srpskog porekla bio je dovoljno hrabar kada je
pobeivao, ili kada je spekulisao apstrakcijama - valutama, naftom,
prirodnim gasom i ljudskim ivotima - ali je realno bio kukavica i povlaio
se kad je njegov vlastiti ivot bio u opasnosti. Kao i mnogi pohlepni ljudi,
uvek gladnih jo vie moi ili novca, on je u sutini bio prazan iznutra.
Smesta moramo da se evakuiemo, ree zabrinuto Brant. Baze
podataka DNK profesora Renkea i njegovi nacrti spremni su za transport.
Uzeemo njih i Renkea, i odmah otii odavde.
Malkovi se zbunjeno zagleda u njega. Ali njegova oprema...
Moe se otpisati, ree okrutno Brant.
ta je s Renkeovim asistentima? Njegovim laboratorijskim timom?,
promuca milijarder. Helikopteri e stii prekasno, a u automobilima nemamo
dovoljno mesta za sve njih.
Nemamo, sloi se hladno Brant, gledajui u glavnu laboratoriju, gde su
naunici i dalje uurbano pripremali svoje skupocene maine za transport
kojeg nikad nee biti. Zatim slegnu snanim ramenima. Moraemo da ih
ostavimo. Sa sve italijanskim obezbeenjem.
Malkoviev preblede. ta? Jesi li siao s uma? Marinci e na prepad
zauzeti ovu zgradu, zarobie te ljude, a oni e progovoriti."
Ne, nee, ree otvoreno Brant. Izvadio je pitolj marke valter iz
futrole u pregibu ramena i brzo pregledao oruje. Na kraju je proveri da li je
magacin kapaciteta petnaest metaka pun, a zatim vratio okvir natrag.
Milijarder je izgledao bolesno pod bletavim fluorescentnim svetlima
laboratorije. Sedeo je pogrbljenih ramena i zurio u sterilni pod prekriven
keramikim ploicama izmeu svojih stopala.
Ovla se okrenuvi u stranu, Brant pozva jednog telohranitelja da prie.
Da, gospodine Brant?, ree ovek zvuei kao da mu je dosadno. ta je
bilo?
Naredi osoblju da se okupi u sobi za odmor, Sepe. Svi do poslednjeg,
bez izuzetka. Bivi oficir tazija zatim je dodao tiim glasom: A onda reci
Karlu i ostalima da nas eka malice neophodnog ubijanja. I kai Fjodoru da
donese svoje kutije iz prtljanika automobila. Ipak e nam biti potreban
njegov eksploziv, na kraju krajeva.
Telohraniteljeve beivotne oi prvi put zasvetlucae i oivee. Bie mi
zadovoljstvo.
Brant hladno klimnu glavom. Znam. Zbog toga ste mi ti i tvoje kolege
toliko korisni. Nekoliko sekundi posmatrao je kako se ovek udaljava i
poinje da izvodi umorne naunike i tehniare iz glavne laboratorije.
Renke mu prie. Jedva primetno skupljena usta odavala su naunikovu
razdraenost to njegovi asistenti odlaze i ostavljaju posao nedovren. ta to
radi, Erie?, zahtevao je da zna.
 Proitaj ovo, ree mu kratko i jasno Brant, pokazavi glavom prema
poruci koja se i dalje videla na ekranu Malkovievog laptopa.
Naunik prelete pogledom preko upozorenja o predstojeem amerikom
napadu. Jedna tanka, bela obrva izdigla se u blagom iznenaenju.
Nezgodno, promrmlja. Potom baci pogled preko ramena ka Brantu.
Odlazimo?
Tano.
Kada?
Za nekoliko minuta, odgovori sivooki ovek. Pokupi iz svoje
kancelarije sve to ti je potrebno i to to bre moe. Hladno klimnu glavom
prema Malkoviu, koji je jo sedeo pogrbljen. Povedi ga sa sobom. I dri ga
na oku, her profesore. Njegovi izvori i veze nam jo mogu zatrebati.
S tim reima Brant se okrenu i s pitoljem na gotovs ustremi ka prostoriji
za odmor.
Renke odgleda za njim, a zatim pogleda potresenog milijardera. Hodite,
gospodine Malkoviu, viknuo je. Ovuda.
Sedi ovek se umrtvljeno osovi na noge, uze svoju aktentanu i laptop, i
poe posluno za naunikom niz centralni hodnik.
U svojoj kancelariji bez prozora Renke je brzo priao policama za knjige
iza kojih su bili skriveni sef u zidu i zamrziva. Poto je uneo ifru, pritisnu
palac na ugraeni skener otisaka prstiju. Hladna isparenja pokuljae napolje
kada se vrataca sefa otvorie.
Odjeknu pucnjava, priguena debelim, zvuno izolovanim zidovima.
Zaue se piskavi, prodorni krici i vapaji. Kada je brzi plotun zamuknuo,
samo je aica oajnih jecaja prekinula iznenadnu, jezivu tiinu, a uo se i
neiji uasnuti plaa. Pitolj zalaja jo tri puta. Tiinu vie nita nije remetilo.
Gospode boe!, zavapi Malkovi. Mornarica je ve stigla! Pribio se
uz najblii zid privijajui na grudi akten-tanu, u kojoj su se nalazile
informacije o vojnim planovima Viktora Dudareva i umeanosti ruskog
predsednika u projekat Hidra - kao da e ga to zatititi od amerikih metaka.
Renke prezrivo frknu. Smirite se. To samo Brant ubija moje nesrene
asistente. Zatim navue teke rukavice, izvue postolje s epruvetama iz
zamrzivaa i paljivo ga spusti u prenosivi friider.
Nasmei se zadovoljno dok je gledao niz specijalno napravljenih varijanti
Hidre. Na svakoj providnoj staklenoj epruveti bilo je ispisano neko ime;
mnoga su bila ruska. Za manje od etrdeset osam sati, materijal iz
Malkovieve akten-tane postae beskoristan kao sredstvo ucenjivanja
Viktora Dudareva. Poto ruske trupe i tenkovi preu granicu, ruski
predsednik vie nee strahovati od curenja svojih planova. Bie slobodan da
dela protiv prestraenog milijardera kako god mu se prohte.
I dalje se smeei za svoj gro, nemaki naunik zatvori i zapeati
prenosivi friider. Malkovi je bio osuen na propast shvatao on to ili ne. Ali
skrivenim i neizleivim orujem u ovim epruvetama Vulfu Renkeu e drati
vrsto u akama Dudareva i njegove prijatelje dok god su ivi.

Potpukovnik Donatan Smit uao je iza prednjeg dela automobila koji je

iznajmila Rendi Rasel, tamnozelenog volva sa etvorma vratima. Vozilo je
bilo ispreeno preko saobraajnice s dve trake, blokirajui glavni put koji je
vodio oko podnoja neravne vulkanske visoravni Orvijeta. Put broj 71 ravao
se na tom mestu; jedan krak vodio je ka eleznikoj stanici, donjem delu
grada a zatim istono ka podnoju udaljenog planinskog venca Apenina.
Drugi krak se postepeno peo uz padinu masivnog grebena i ulazio u grad
Orvijeto, smeten na vrhu visoravni.
Smit pogleda levo. Visoravan se tamo nadvijala, dinovska crna senka
ocrtana naspram neba obasjanog zvezdama. Tik posle raskra, teren se
strmo uzdizao ka travnatoj padini naikanoj umarcima niskog drvea i
sparuenog bunja. Naprasno se zavravao okomitim zidom naprsle sige,
vrste krenjaka, i bazalta.
Potom baci pogled na desno. Kirov je bio udaljen nekoliko metara, uei
iza volvoa i obema rukama vrsto steui automat hekler i koh MP5. Rus
je opazio da ga Smit posmatra i smireno klimnuo glavom kako bi mu stavio
do znanja da je spreman. S druge strane druma teren se neno sputao,
prekriven jalovim vokama i vinovom lozom. Dolina je mestimino bila
osvetljena priguenim svetlima udaljenih seoskih kua.
Dolaze, proapta Rendi Rasel preko radio-aparata. Operativka
Centralne obavetajne agencije bila je u zaklonu malo dalje niz put, na niskoj
uzviici s koje se pruao dobar pogled na jarko osvetljeni kompleks
Evropskog centra za istraivanje stanovnitva, udaljen otprilike kilometar.
Rendi im je bila isturena osmatranica. Vidim dva automobila. Oba su crni
mercedesi i jure prilino brzo. Oklevala je nekoliko trenutaka, a zatim
ponovo progovorila. Izgleda da si bio u pravu, Done. Moda polako
postaje sve bolji u ovim vojnikim stvarima.
Primljeno, odgovori tiho on.
Iako je znao da e ubrzo biti u krvavoj akciji, jedan deo njega se donekle
opusti. Rendi se uno zalagala da postave zasedu blie Centru. elela je da
bude sigurna da im se Malkovi, Renke i njihovi saradnici nee provui kroz
prste tako to e krenuti nekim od sporednih seoskih puteva koji su presecali
dolinu. Meutim, Don nije odobrio tu ideju, naglaavajui da e napad
toliko blizu utvrenoj zgradi laboratorije samo omoguiti neprijatelju da se
povue natrag u njenu neprobojnu sigurnost. A onda e Malkovi i ostali,
poto shvate da je napad amerikih marinaca na koji su ih upozorili samo
jedna gigantska varka, biti slobodni da nastave sa svojim prvobitnim planom i
helikopterom odlete u bezbednost.
Umesto toga, Smit je mogao da se opkladi da e Brant svog poslodavca
evakuisati u ovom pravcu, budui da je ovaj drum bio najkrai izlaz iz
Evropskog centra za istraivanje stanovnitva. A poto bi nedaleko od
eleznike stanice Orvijeta proli autostradu, koja se prostirala sa severa na
jug, begunci bi preli preko Apenina malo upotrebljavanim zabaenim
putevima i zaputili se ka jadranskoj obali Italije.
Smit se ukoi, zauvi sve glasniju halabuku monih automobilskih
motora. Nategnu unazad polugu za napinjanje automata, ubacivi metak
kalibra 9 milimetara u cev. Zatim proveri da je selektor paljbe podeen na
kratke rafale od po tri metka. unu jo nie, sklanjajui se od pogleda iza
tekog volvoa.
Tutnjava motora je postajala sve glasnija.
Prednja svetla najednom obasjae volvo, bacajui njegovu udnovato
izoblienu senku dalje niz padinu. Gume otro zakripae kada je mercedes
na elu kolone naglo zakoio da ne bi udario u njihovu improvizovanu
blokadu. Deli sekunde kasnije, tokovi ponovo prodorno zakripae kada
drugi crni sedan zaokrenu udesno i zaustavi se nasred puta da se ne bi
zakucao u mercedes.
Smit i Kirov istog trena poskakae iz zaklona i uperie cevi automata ka
automobilu na elu, udaljenom svega petnaestak metara od ispreenog
volvoa. Primetili su komeanje gore uz obronak. Fiona je iskoila iz svog
skrovita, napola zakopane krenjake stene, koja mora da se odvalila i
survala niz liticu stoleima ranije. kiljei usredsreeno niz prednji i zadnji
nian poluautomatskog gloka, Fiona nacilja drugi automobil.
Izlazite iz kola!, povika Smit mirkajuiirkajui od zaslepljujuih
farova. Smesta! Ruku podignutih u vazduh!
Puls mu je tutnjao u uima. Ovo je bio preloman trenutak. Potreba da
uhvate barem jednog ivog zarobljenika bila je vanija od svega, pa i od
vlastite bezbednosti.
Dva mercedes sedana su naprosto stajala tamo, nakrivo parkirana
nasred druma. Kroz zatamnjene prozore nije mogao da vidi nikakvo kretanje.
Ovo je poslednje upozorenje!, zaurlao je Don. Izlazite iz prokletih
automobila! Smesta! Prst mu jae stisnu okida automatskog oruja.
Zadnja vrata prvog mercedesa naglo se otvorie uz tresak. Polako,
jedan od Malkovievih telohranitelja se iskobelja napolje i okrenu prema
njima. Ruke je drao podignute u visini ramena, otvorenih dlanova okrenutih
ka barikadi. Nisam naoruan, ree na engleskom jeziku sa stranim
naglaskom. ta elite? Radite li s policijom?
Bez pitanja!, zarea Kirov. Kai Malkoviu i ostalima da izau
napolje! Imaju deset sekundi na raspolaganju pre nego to otvorimo vatru!
Razumem, ree brzo telohranitelj. Kazau im.
ovek se napola okrenu, kao da e se nagnuti kroz otvorena vrata i
obratiti se onima u automobilu. Ali iznenada se brzinom munje ponovo
okrenu prema Smitu i Kirovu. Istovremeno, zavue desnu ruku u debeli
vuneni kaput i izvadi automatski minijaturni uzi, veliine obinog pitolja.
Smit i Kirov zapucae u istom trenutku.
Direktno pogoen vie puta, telohranitelj se skljokao nauznak. Bio je
mrtav pre nego to je dodirnuo tlo.
Meutim, u istom trenutku voza prvog mercedesa" nagazi papuicu za
gas. Crni sedan pojuri napred, hitajui pravo prema prednjem delu volvoa.
Drugi mercedes krenu za prvim i takoe ubrza.
Smit prekasno uvide svoju greku. Ti skotovi su rtvovali oveka kako bi
ga naterali da napusti poloaj. Zanese cev automata u kratkom luku i ponovo
opali, ovog puta ciljajui u motor prvog automobila. Meci izbuie ogromne
rupe u haubi. Varnice i komadii otkinutog metala poskoie u vazduh.
Stojei pored njega, Kirov takoe zapuca, nianei u gume. Gore uz brdo,
Smit je video kako plamen suklja iz cevi Fioninog gloka dok je gaala
drugi mercedes sedan, pritiskajui okida to bre moe. Kao i Rus, ciljala
je tokove i pokuavala da onesposobi njihove neprijatelje da ne bi probili
blokadu i odjurili u no.
Don je stajao iza parkiranog volvoa kad je iz tmine pred njim izleteo
crni mercedes i jurnuo na njega poput razjarenog slona. Ispalio je jo jedan
kratak rafal od tri metka. Jo iskidanog metala sa haube crnog sedana polete
u vazduh.
A onda je bilo vreme da bei.
Bacio se u stranu, to dalje od parkiranog volvoa, i teko pao na tvrdi
asfalt uz udarac koji mu zatrese sve zube u vilici, a zatim se panino
zakotrlja u travu pored druma. Iza njegovih lea, mercedes se s
gromoglasnim treskom zakuca u prednji deo volvoa. Zalepljena na trenutak
od siline udarca, dva automobila klizila su po asfaltu po sri, komadiima
fiberglasa i opiljcima. Volvo je od udarca polako skrenuo udesno na
raskrsnici u obliku rave.
Uz ciku metala, prvi mercedes se progura i zaklopara uzbrdo prema
Orvijetu. Za njim se zakotrljae komadii tri probuene gume, koji su se
prevrtali i tumbali preko asfalta kao u usporenom filmu. Varnice su prtale po
poljunenoj i asfaltnoj podlozi. A onda drugi crni sedan, vozei na metalnim
felnama, takoe projuri mimo unitenog volvoa i poe za prvim
automobilom.
Smit se pridie na koleno i ponovo pripuca na vozila koja su se
udaljavala. Kirov je stajao nedaleko od njega i smireno pucao, i dalje
nianei nisko. Fiona se sputala niz padinu prema njima, usput ubacujui
nov okvir u svoj pitolj. Na licu joj se videlo da se uasno nervira.
Pobei e nam, povika.
Kirov ispali jo jedan rafal, drei automat vrsto uperen u metu; oruje
je ravnomerno bljuvalo metke u bakarnim aurama. Potom zavrte glavom.
Nee, ree joj. Gledaj.
Uz konani, gromoglasni urlik umirueg motora, prvi mercedes zasopta
i stade otprilike dve stotine metara dalje niz put. etvorica mukaraca se
iskobeljae napolje i potrae uzbrdo, i dalje beei u pravcu Orvijeta.
Jednom je vijorila griva guste sede kose i trao je nezgrapno, obema rukama
grevito steui aktentanu. Svetloplava kosa drugog mukarca, vieg od
ostalih, blistala je na meseevoj svetlosti. Malkovi i Brant, shvati Smit.
Skoi na noge. Hajdemo!
Ispred njih, drugi sedan sie sa puta u pokuaju da zaobie prvi
automobil, ali tokovi mu se zaglavie u mekanom tlu. Vozilo pree jo
nekoliko metara, a onda stade. Iz njega iskoie jo etvorica mukaraca.
Dvojica su zalegla na put s orujem u rukama, oigledno u nameri da brane
odstupnicu ostalima, koji su se povlaili. Poslednja dvojica su nakratko
oklevala, gledajui dug, otvoren drum koji je vodio ka Orvijetu; jedan je bio
vitki mukarac sede brade s kovegom u rukama. Ipak su se okrenuli, sili s
puta i nestali meu drveem i iprajem, koje je raslo u podnoju grebena.
Don zau topot koraka iza lea i okrete se, istovremeno podiui cev
automata.
Rendi Rasel se pojavila iz mraka s pitoljem u ruci.
To je bio Renke!, gunala je pokazujui ka mestu na kojem su dvojica
mukaraca nestali meu drveem. Ti, Kirov i Devinova krenite za ostalima.
Ja u za Renkeom!
Smit brzo klimnu glavom. Sa sreom.
Rendi ga potapa po ramenu kad je protrala pored njega. I tebi,
takoe! Potom se okrete i pojuri uz padinu.
Don izvadi ispranjeni okvir iz automata i ubaci nov. Zatim se okrenu
prema Kirovu i Fioni. Spremni?
Njih dvoje klimnue glavama, dok su im se oi caklile - sve ih je uhvatilo
udno veselje zbog predstojeeg okraja.
Dobro, onda, ree Smit zadovoljno i poe uz drum. Hajde za zavrimo
s ovim jednom za svagda!
 49

Smit je trao levom stranom druma dok su se Kirov i Fiona kretali

desnom. Sada je daleko ispred, pod sjajnom meseinom, mogao da vidi
Malkovia, Branta i njihovu dvojicu telohranitelja. Naprezali su se da stignu
do vrha visoravni da im progonitelji ne bi doli u domet. Renke je s
telohraniteljem iezao uz padinu s njihove desne strane, nestavi s vidika u
nevelikim vonjacima jabuka i bresaka i vinogradima zasaenim u samom
podnoju litice. Mali uti znaci pored puta pokazivali su u tom pravcu i
obelodanjivali da je to Tomba del Kroifiso del Tufo, prastara etrurska
nekropola, grad mrtvih.
Dona su trenutno najvie brinula dvojica ivih koja su ih ekala malo
dalje uz put. Dvojica Brantovih telohranitelja ostala su da uvaju odstupnicu
i verovatno im je bilo nareeno da ubiju ili barem zadre Amerikance koji su
ih progonili. Jedan se spustio u zaklon meu iprag i drvee na nizbrdici.
Drugi se skrivao negde zdesna, meu stenama i rastinjem na uzviici.
Smit se namrti. Jurcanje direktno ka tim tipovima preko brisanog
prostora bio je zaista dobar nain da se izgubi glava. Hrabrost u borbi je
jedno, a samoubilako ludilo je neto sasvim drugo.
Usporio je i pokleknuo, paljivo osmatrajui preko niana automata
zamreno rastinje du obe strane puta. Kirov i Fiona se bacie niice na
zemlju s njegove desne strane, kiljei ispred sebe s orujem na gotovs.
Vidite li ita?, prosikta Smit.
Kirov odmahnu glavom. Ne. Baci pogled prema Amerikancu. Ali
moramo da nastavimo da se kreemo, prijatelju moj, uprkos rizicima. Silna
pucnjava e ubrzo privui italijansku policiju.
Smit mu se nasmeja. Misli da nam karabinjeri nee poverovati da smo
obini turisti koji su izali u nonu etnju?
Kirov uzdahnu. Zatim demonstrativno podie automatsko oruje i pokaza
prstom na svoje lice, umazano tamnom kamuflanom bojom. Iz nekog
razloga, Done, prilino sumnjam u to, ree suvo.
Onda je najbolje da prekinemo eretanje i da krenemo, ree Fiona ne
znajui da li da se ljuti ili smeje. Uskobelja se na noge i ponovo zagleda niz
drum, drei se ivice. Ja u navui na sebe njihovu paljbu. Onda ih vas
dvojica pobijte.
Kirov se iznenaeno okrenu i podie ruku da je zaustavi. Ne, Fiona.
Pusti da se Don i ja pobrinemo za ovo. Proli smo kroz vojniku obuku. Ti
nisi. Isuvie je rizino.
Oleg je u pravu, sloi se Smit.
Fiona nestrpljivo odmahnu glavom. Ne, nije, pukovnie. A nisi ni ti.
Fiona im pokaza pitolj u svojoj ruci. Ne mogu da pogodim nita s
razdaljine vee od tridesetak metara. A vae automatske puke imaju vei
domet. Daj da to iskoristimo.
Don se namrti. Nevoljno slegnu ramenima. U pravu je.
Rus namrteno klimnu glavom. Jeste. I to prilino esto. Spustio je
ruku, ali je morao da kae: Ali, molim te, Fiona, nemoj da pogine. Ako
umre, ja...
U grlu mu zastade knedla i on uuta.
Smeei se, Fiona neno pomilova Kirova po kosi. Znam. Paziu koliko
god mogu. Potom krenu napred blago povijena.
Dvojica mukaraca saekae nekoliko sekundi, a zatim krenue za njom,
nisko pognuti, hodajui oprezno kroz travu kraj ivice puta i drei se senki
kad god je to bilo mogue.

Jedan od Brantovih telohranitelja, Sep Nedel, leao je skriven iza

gomilice tronog kamenja obraslog ibljem. kiljio je preko niana svog
uzija prema drumu, traei bilo kakve znake kretanja. Naslonio je kundak
vrsto na rame i mirno ekao. Ubijanje Renkeovih nenaoruanih naunika
bilo je prijatna razonoda, ali mu se ovaj dvoboj sa naoruanim protivnicima
vie dopadao.
bunje preko puta druma se blago ustalasa. Nedel se podrugljivo
osmehnu. To je bilo tipino za Fjodora Baenova, nervoznog i trecavog kao i
uvek kada je drao vatreno oruje u rukama. Nekadanji agent KGB bio je
vie nego sposoban sa eksplozivima. Ali je na terenu predstavljao opasnost i
za sebe i za ostale.
Neto je zatreperilo na periferiji njegovog vidnog polja. Neko se
pribliavao putem. Nemac vre stegnu uzi i blago pomeri nian u stranu.
Sada je video da mu se pribliava figura odevena u crno, koja se s vremena
na vreme sputala u uanj kako bi zastala da osmotri i oslune. Izvia,
pomislio je. Bilo je jasno ta mu valja initi. Pustiti ovog da proe i pobiti
one to idu za njim.
Izvia je prilazio.
Nedel nije pucao. Kopkalo ga je neto u vezi s oblikom figure koja se
kretala. Onda mu je sinulo. Ameriki izvia je ena! Iskezio se u tami,
predoseajui zadovoljstvo koje ga eka s njom kad likvidira njene
kompanjone.
Iznenada drugi uzi zatekta, bljujui metke niz drum. Komadii asfalta,
trave i zemlje eksplodirae posvuda oko ene odevene u crno. Ona pade
napred i ostade da nepomino lei.
Nedel tiho opsova. Baenov se uspaniio.
Potom vide kako Rus istura glavu iznad bunja, pokuavajui da stekne
bolji pregled. Strunjak za eksplozive podie svoje automatsko oruje,
nianei u nepokretnu figuru sklupanu pored puta.
A u tom trenu opali neko drugi, sa vee udaljenosti tamo niz brdo.
Pogoen u lice, Baenov jedanput prodorno vrisnu, pa se stropota
postranice, ispade iz zaklona i prui se na zemlju. Drugi rafal ga pokida na
komade.
Za tren oka, ovek u crnom, koji ga je ubio, skoi na noge i potra prema
eni. Kleknu pored nje i poe da pretura po depovima prsluka u potrazi za
priborom za prvu pomo.
Nedel ovla klimnu glavom. To je ve bila meta vredna vremena i truda.
Polako i izuzetno paljivo se pridigao iza gomilice kamenja. Zagleda se niz
cev uzija, zadra dah i saeka da se muica niana smiri na oveku koji je
kleao. Prst mu se obavijao oko okidaa...

***

Leei potrbuke na zemlji nekih stotinjak metara dalje, Smit opali. MP5
gromoglasno zatekta, trzajui se unazad. Tri prazne aure odletee u travu.
Pogoen dva puta, jednom u vrat i jednom u rame, Brantov revolvera se
stropota i pade licem na zemlju. Crna na slaboj meseini, krv je nakratko
potekla preko kamenja a zatim prestala da curi.
Smrknut, Don skoi na noge i dotra ka mestu na kojem je Kirov kleao
pored Fione.
Kada im je pritrao, Fiona je ve sedela. Dobro sam, ree sva bleda i
oigledno potresena, ali s osmehom olakanja bez obzira na sve. Promaili
su me.
Promaili, kae?, gunao je Kirov. Posegnuo je rukom i dodirnuo
dugaku poderotinu na levom rukavu njene tamne odee. Tanak mlaz krvi
slivao se niz ruku okrznutu metkom. A ta je onda ovo?
To?, ree Fiona i nasmei se. Najobinija ogrebotina.
Imala si sree, ree joj prekorno Smit. Srce mu je i dalje kao ludo tuklo
u grudima. I on je, ba kao i Kirov, bio ubeen da je Fiona ubijena ili teko
ranjena.
Mirno je klimnula glavom. Zaista jesam, pukovnie. Zatim alostivo
pogleda radio-aparat prikaen za njen prsluk. Ureaj je bio uniten, sad da li
ga je pogodio metak ili zdrobio kamen na koji je pala kad se bacila u zaklon -
svejedno. Skinula je sada beskorisne slualice s mikrofonom s glave. Hm,
ini se da u morati da se oslanjam na vas dvojicu da obavljate moje pozive
umesto mene.
Odjednom, zaslepljujua bela svetlost obasjala je no iza njih, bacajui
njihove izduene senke niz padinu. Sve troje se okrenue taman na vreme da
ugledaju kako se ogromna vatrena lopta uzdie na zapadu. Krhotine
iskrivljenog elika i smrskanog betona poletee iz centra eksplozije stotinama
metara visoko u nebo pre nego to se sunovratie natrag na zemlju. Zvuk
eksplozije pristie do njih u istom trenutku, gromoglasan urlik nalik teretnom
vozu koji je polako zamro, ostavljajui za sobom muklu tiinu.
Ode Renkeova laboratorija", ree gorko Smit, zurei u vatreni stub koji
se jo uzdizao iz kompleksa Evropskog centra za istraivanje stanovnitva.
Zajedno s veinom dokaza koji su nam potrebni."
Kirov sumorno klimnu glavom. to predstavlja samo jo jedan razlog
vie da zarobimo Malkovia i Branta ive. Slegnu ramenima. Ali barem
vie ne moramo da brinemo da e nas zaustaviti policija.
 Bez ale, ree odsutno Don i dalje gledajui u vatru koja je prodirala
ruevine Renkeove laboratorije za proizvodnju biolokog oruja. Svaki
odred optinske policije i karabinjera u Orvijetu e vrljati po tom
kompleksu za deset minuta ili manje. Sagnu se i pomoe Fioni da ustane.
Hajde da ne protraimo priliku.
Troje agenata slube Tajna Jedan se zajedno okrenue i potrae istono
niz drum prema vrhu visoravni.

Provlaei se oprezno kroz zamreno klupko vinove loze, Rendi Rasel

ugleda iznenadan bljesak koji je obasjalo padinu oko nje, bacajui blistavu
svetlost preko krajolika visoke trave, ogoljenog drvea, eleznih ograda i
erodiranih zaravni prekrivenih iprajem. Bacila se na zemlju ekajui da
svetlost umne i da no ponovo obavije obronak brda.
U iznenadnoj tiini koja je usledila posle eksplozije zaula je amor
uzbuenih glasova, koji je dopirao odnekud ispred nje i malo ulevo. Oprezno
je ustala i ponovo krenula u pravcu glasova, koji naglo utihnue.
Stigla je do elezne ograde i unula. Na slabanoj meseevoj svetlosti
teren ispred je izgledao kudikamo otvoreniji. Meutim, bilo je teko razaznati
pojedinane detalje. Videla je niz neega to je nalikovalo na travnate humke
sa sivim kamenjem postavljenim na vrhu, ali je prostor izmeu tih humki bio
obavijen neprobojnim senkama. Vreme je da bolje osmotrim ta se nalazi
ispred, pomisli Rendi i podie dvogled sa optikim uveanjem slike. Podeen
tako da hvata i poveava ak i najmanju koliinu okolne svetlosti, bilo od
zvezda bilo od Meseca, optiki ureaj pretvori no u dan.
Krajolik za tren oka posta jasniji.
Posmatrala je pravougaonu mreu ulica. Male kue sagraene od goemih
blokova sedre, vrste sivog krenjaka, oiviavale su te uzane uliice useene
u obronak brda. Pojedini krovovi su bili kupasti, drugi ravni, ali su maltene
svi bili pokriveni travom i nabijenom zemljom. Niski, mrani, trapezoidni
otvori zjapili su u sreditu svake graevine. Na svakom velikom kamenom
nadvratniku, postavljenom iznad praznih vrata, bili su uklesani natpisi na
nekom arhainom pismu. S druge strane graevina videla je put s ogradom
koji je vodio uz niske stepenice do praznog parkiralita.
Ovo je stari etrurski grad mrtvih, shvatila je prisetivi se ta je proitala o
ovom podruju tokom jueranjeg leta iz Nemake. Pojedine grobnice bile su
stare skoro tri hiljade godina. Iskopavanje je zapoelo sredinom devetnaestog
veka, a vaze, ae, oruje i oklopi pronaeni u grobovima sada su bili
izloeni u muzeju nedaleko od katedrale u Orvijetu.
Namrtila se. Mora da se Renke i njegov telohranitelj kriju negde u
nekropoli, verovatno s namerom da se vrate natrag niz brdo poto pucnjava
zamre. To nije lo plan, pomisli hladno Rendi. Ko god da pokua da ih juri po
ovim uzanim uliicama bio bi izloen, laka meta za strelca koji eka u zasedi
u nekoj od ovih grobnica.
Stavila dvogled u dep prsluka i polako se provukla ispod metalne
ograde, vodei rauna o tome da ne zakai i ne pocepa odeu i opremu.
Potom krenu kroz visoku travu ka grobnicama, neujno klizei od jedne do
druge senke.
S vremena na vreme je zastajkivala i oslukivala, pokuavajui da uhvati
najmanji zvuk koji bi joj otkrio gde se skrivaju njeni neprijatelji. Ali nije ula
ama ba nita osim udaljenog zavijanja sirena policijskih i vatrogasnih vozila,
koja su urila ka unitenom kompleksu Evropskog centra za istraivanje
stanovnitva.
Napokon je stigla do cilja, nevelikog umarka zakrljalog drvea koje je
raslo na obronku brda iznad nekropole. Odatle je mogla da vidi najvei broj
ulica, a naroito putie koji su vodili natrag prema drumu za Orvijeto.
Rendi ponovo izvadi dvogled iz depa. Metodino je osmotrila prastaro
groblje, najpre se usredsredivi na ulaze u grobnice za koje je mislila da
pruaju najbolji vidik. Osim ukoliko nije greila, Renke i njegov telohranitelj
su izabrali skrovite iz kojeg su mogli da spaze svakoga ko ulazi u kompleks
grobova iz pravca glavnog druma ili parkiralita.
Pogled joj pree preko otvora u grobnici koja se nalazila otprilike na
sredini glavne ulice, zastade, a zatim se vrati natrag. Da li je taj bledi obris u
mraku samo komad otpalog kamena ili trik meseeve svetlosti?
Rendi zadra dah, strpljivo ekajui. Obris se ovla pomeri, poprimivi
oblik i konturu. Gledala je u glavu i ramena glatko obrijanog mukarca, koji
je uao unutar niskog otvora i piljio niz ulicu prema ulazu u grad mrtvih.
ovek se ponovo pomeri, a ona sada ugleda i oruje u njegovim rukama.
Pomerila se nije. Da li se Renke nalazio u grobnici s tim ovekom? Ili je
strunjak za bioloko oruje odabrao neku drugu jazbinu?
 Telohranitelj se osvrnu i pogleda preko ramena na tren, oigledno
sluajui kako mu neko apue neto u uvo, a zatim klimnu glavom i vrati se
osmatranju ulice.
Lagano se nasmeila. Vulf Renke je bio tamo, uei strpljivo u mraku i
ekajui ansu da se iskrade i ponovo nestane, ba kao to je to uinio toliko
puta ranije. To je bio odgovor kojem se nadala. Vratila je dvogled natrag u
dep prsluka i poe nizbrdo niz padinu, puzei nisko pognuta i udaljavajui
se od ulice u kojoj su bili skriveni Renke i njegov telohranitelj.
Beumno kroi u uzanu uliicu koja je oznaavala severnu granicu
nekropole i brzo je pree, kliznuvi u zaklon jedne od malih etvrtastih
humki. Potom vrati beretu natrag u futrolu na boku, zakopa je, pa se
pomou obe ruke uspentra na travom pokriveni krov odaje za sahranjivanje.
Tako je prelazila s krova na krov, preskaui preko uzanih razmaka
izmeu graevina, sve dok nije stigla do grobnice s ravnim krovom, koja se
nalazila severno od Renkeovog skrovita. Izvadi pitolj kalibra 9 milimetara
iz futrole, otpuza do ugla i zagleda se nanie preko ivice krova.
Samo nekoliko metara od nje bila su niska otvorena vrata grobnice u
kojoj je spazila Renkeovog telohranitelja. Rendi nacilja beretom, ekajui
da joj se oi priviknu na mrak. Mrkli mrak je postepeno poprimio razliite
oblike i nijanse, ponovo otkrivi ramena i glavu straara koji je uao sa
automatom na gotovs. Prst joj neno stisnu okida pitolja, a zatim se opusti.
Odluila je da prui ovom tipu ansu da bude pametan.
Baci oruje!, dobacila mu je tiho.
Uhvaen na prepad, telohranitelj je reagovao mahinalno. Glava mu se
trznu navie dok se okretao u stranu, pokuavajui da uperi cev uzija u
nevidljivu metu.
Rendi ga upuca u glavu.
Pre nego to je pucanj iz berete prestao da odzvanja od okolnih
kamenih zidova, ve je bila u pokretu. Skoila je s krova, doekala se na
noge i podignula pitolj, nianei u otvor kripte.
Iznutra se nita nije ulo ni videlo.
Vulfe Renke!, pozva tiho Rendi na savrenom nemakom jeziku,
povisivi glas taman toliko da se uje unutar grobnice. Igra je gotova. Vie
nema gde da bei. Smesta izai napolje s rukama podignutim u vazduh, i
ivee. U suprotnom, ubiu te.
 Rendi na trenutak pomisli da e nemaki naunik utati, odbijajui da
progovori. Meutim, onda joj je Renke odgovorio. Znai, imam samo ta dva
izbora?, ree mirno. Da ti se krotko predam i odem u zatvor ili da umrem
od tvoje ruke?
Tano.
Renke frknu kroz nos. Greis, ree sumorno. Zaboravlja da uvek
postoji i trea opcija. A to je put koji biram.
Rendi iznenada zau tiho krc iz unutranjosti grobnice, praeno otrim
usisavanjem vazduha kroz zube a potom i dugakim uzdahom koji se zavrio
muklom tiinom. E, dovraga, promrmlja i krenu ka ulazu u grobnicu.
Bilo je prekasno.
Vulf Renke je sedeo na kamenoj klupi na koje su Etrurci polagali svoje
mrtve. Njegove otvorene i staklaste oi su beivotno zurile u nju. Pena je
curila iz njegovih mlitavih usta i slivala mu se niz uredno potkresanu bradicu.
Krhotine polomljene staklene ampule leale su na tlu pored Renkeovih nogu,
nedaleko od prenosivog friidera. Vazduh u pogrebnoj odaji slabano je
mirisao na badem.
Strunjak za bioloko oruje izvrio je samoubistvo, najverovatnije
pomou cijanida, pomisli turobno Rendi. Zatim se sagnu i ue u grobnicu.
Poto brza pretraga Renkeovih depova nije urodila ni sa im vrednim
spomena, uzeia je friider i izala na ulicu osvetljenu meseinom.
U friideru je pronala nizove staklenih epruveta okruenih suvim ledom.
A kada je proitala natpise na nalepnicama svake epruvete, oi joj se
razrogaie u apsolutnom uasu i zapanjenosti. Rendi zakljui da gleda u
razliite varijante smrtonosne bolesti precizno podeene za genetski kod
Viktora Dudareva, njegovih kljunih ministara i mnotva najviih vojnih
zapovednika Rusije. Brzo je spustila poklopac, zgrabi ruku prenosivog
friidera i hitro potrala kroz skuene ulice grada mrtvih.
 50

Smit je neujno klizio kroz senke drvoreda visokih borova. Izaao je kraj
ivice malog javnog parka, kojim su dominirali temelji etrurskog hrama - ne
mnogo vie od aice kamenih stepenica, uzviene platforme obrasle travom i
krunih osnova neega to su nekada morali biti visoki stubovi. Glavni put je
otro skretao dok su peo i ulazio u Orvijeto, a Smit je sada bio licem okrenut
prema jugu.
Spustio se na jedno koleno i dao rukom znak Kirovu i Fioni da mu priu
blie. Oni se provukoe kroz drvee i pridruie mu se.
Masivni srednjovekovni grad pomaljao se s njihove desne strane, lavirint
uzanih, krivudavih uliica i niskih kua nepravilnog oblika, starih izmeu 800
i 900 godina. Ulice su na mnogobrojnim mestima bile nadviene lukovima,
koji su spajali prastare kue i pretvarali uzane sokake u naizmenina polja
bledunjave srebrnkaste svetlosti i mrkle tame.
Istoni deo visoravni nalazio se s njihove leve strane, strmo padajui
prema svetlima donjeg grada, nazvanog Orvijeto Skalo. iroka zaravan
pruala se du ove ivice, sve do visokih, krunih bastiona i masivnih
spoljanjih kamenih zidina Fortece del Albornoz, papske tvrave sagraene u
etrnaestom i petnaestom veku.
Kojim putem bi krenuli Malkovi i Brant?, promrmlja Don. Zapadno
ka starom gradu?
Ne u stari grad, ree Fiona. U tom sluaju bi se nali u orsokaku.
Jedini put odatle vodi pravo natrag u centar, a taj put e uskoro vrveti od
italijanske policije i kola Hitne pomoi.
Napred, ree bespogovorno Kirov. Pokaza rukom ka malom
saobraajnom znaku sa strelicom koji je pokazivao ka jugu du drveem
oiviene avenije koja je vodila ka trgu Kahen i Stacione Funikalore, stanici
uspinjae 13 koja povezuje Orvijeto s donjim gradom. Njihova jedina nada
da pobegnu lei u tome da izmole, kupe ili ukradu neko insko vozilo, a
jedino mesto na kojem to mogu da urade jeste tamo dole, nedaleko od glavne
stanice. Uspinjaa je najverovatnije zatvorena tokom noi, ali mora da
postoje drugi putevi nanie s ove strane grada.
Smit klimnu glavom. To zvui razumno. Zatim se ustade. U redu, ja
preuzimam levu stranu puta. Oleg, ti preuzmi desnu.
A ja u kao svaka dobra devojica ii bezbedna u sredini, ree Fiona
uz osmeh da bi donekle ublaila aoku.
Raireni u liniji i spremni za arku, njih troje preoe preko malog parka i
mimo uzdignute platforme ruevnog hrama, a zatim nastavie ka jugu, drei
se blizu leve ivice irokog druma, koji je vodio na otvoreni trg po imenu
Pjaca Kaen.

Ali, gde je profesor Renke?, izusti Konstantin Malkovi izmeu

zadihanih dahtaja, i dalje privijajui akten-tanu na grudi. Sedeo je leima
naslonjen na zakljuana vrata stanice uspinjae. Gusta griva sede kose mu je
bila mokra od znoja koji se slivao niz njegovo prestraeno lice.
Mrtav ili zarobljen, odbrusio je Brant. Nije trebalo da se rastaje od
nas. Kivan na samog sebe i na svog uspanienog poslodavca, Brant je
razmiljao ta mu je initi. Opcije su mu bile veoma ograniene. S obzirom
na to da je Renke nestao i da je laboratorija Hidre unitena, Brant bi Rusima
bio koristan samo dok Amerikanci ne saznaju za ruske planove za invaziju na
Ukrajinu i ostale bive republike Sovjetskog Saveza. Sivooki ovek pogleda
iskosa u Malkovievu akten-tanu. Unutra su se nalazile informacije koje
nisu smele da padnu u ruke Amerikancima. A milijarder srpskog porekla je
postajao smetnja munjevitom brzinom.
Brant je bio uveren da je trenutno jedini nain da sauva glavu na
ramenima od nemilosrdnih ljudi iz Kremlja da eliminie Malkovia, a zatim
im preda aktovku i sav njen sadraj. Podie pitolj marke valter, a zatim se
zaustavi. Ne ovde, odlui. Trg je bio previe otvoren, a pucanj e
gromoglasno odjeknuti gradom. Ne, ubiu ga kasnije, pomisli sumorno Brant,
poto se bezbedno izvuemo iz ovog prokletog srednjovekovnog lavirinta.
Kada se nau visoko na Apeninima, bie veoma jednostavno sakriti le
izreetan mecima negde gde ga niko nikada nee pronai.
 Sagnu se i grubo cimnu Malkovia, podiui ga na noge. Hajde!, zarea.
Postoji jo jedan put nadole, odmah iza ugla te tvrave.
Drhtei od straha koliko i od umora, stariji mukarac ga krotko poslua.
Utom, jedan od dvojice preostalih telohranitelja unu i prosikta, Her Brant!
Amerikanci su ovde! Podie automatsko oruje i kratkom crnom cevi uzija
pokaza ka ulazu na trg.
Iznenaen, Brant se okrenu oko svoje ose s pitoljem na gotovs. Na
mutnoj svetlosti razaznao je kako tri nejasne crne figure stupaju na trg. Bile
su udaljene manje od stotinu metara. Pobijte ih!, viknuo je.

Smit je video iznenadno kretanje nedaleko od stanice uspinjae, male,

moderne graevine na istonom kraju trga. Tamo su stajala etiri oveka.
Dvojica su bila u zaklonu iza niza velikih saksija od terakote, s orujem na
gotovs. Brant, vii od ostalih, uao je iza njih. etvrti ovek, Konstantin
Malkovi, naglo se okrenu i poe izbezumljeno da bei dalje od stanice.
Nestao je u mraku, zaputivi se prema visokoj nadsvoenoj kapiji koja je
vodila u papsko utvrenje.
Dole! zaurla Don, pokuavajui da upozori Kirova i Fionu i bacajui
se na plonik. Lezite dole!
A onda Brantovi ljudi zapucae punim rafalima.
Kurumi prozujae kroz vazduh svuda oko Dona, proletevi mu nisko
iznad glave. Ostali se odbie od plonika, a zatim razletee u svim pravcima.
Komadii betona i pokidane trake asfalta se rasprtae svuda po trgu.
Smit se zakotrlja u stranu, mahnito pokuavajui da se skloni s niana
napadaa.
Nekoliko metara dalje, Fiona iznenada jeknu i pade na beton. Leala je
sklupana, zuba stegnutih u grimasi bola, drei se za desnu butinu. Krv joj je
liptala izmeu zgrenih prstiju. Lica izoblienog od brige, Kirov se baci
prema njoj, ignoriui metke kalibra 9 milimetara koji su pitali oko njega.
Dva uzija napreac utihnue. Oba napadaa su ispraznila magacine
kapaciteta dvadeset metaka za svega nekoliko sekundi. unuli su u zaklon,
oajniki ubacujui pune okvire u automatsko oruje.
Smit prestade da se kotrlja. Morali su da uzvrate vatru ili e izginuti.
Zakiljio je nianei brzo u red visokih saksija od peene zemlje. Povue
okida i poe da kosi sve pred sobom s jednog kraja stanice do drugog. MP5
je gromoglasno tektao, bljujui metke ka Brantu i njegovim ljudima.
Pogoena rafalom, jedna saksija eksplodira, a krhotine grnarije, zemlje i
komadii iskidane kore i lia poletee u vazduh.
Napada koji je uao iza te saksije pade nauznak i ostade nepomino da
lei. Njegov uzi zaklepeta po ploniku.
Jedan manje, pomisli sumorno Smit. Zatim pomeri cev automata prema
drugom Brantovom telohranitelju. Brant je s poluautomatskim pitoljem u
aci kleao pored svog revolveraa.
Tri oveka otvorie vatru u isto vreme.
Meci ponovo zasue plonik i vazduh oko Dona. Jedan hitac mu okrznu
desno rame. Drugi promaaj za dlaku mu pokida dep prsluka, poslavi
komadie izlomljene plastike i krhotine stakla preko trga - bedne ostatke
runog ureaja za lasersku prismotru. Trei metak se odbi od plonika i zari
mu se u desni bok sa silinom dovoljnom da mu polomi jedno rebro.
Smit se svesno odupre instinktima pomuenim strahom da se sagne ili
baci u zaklon od nadolazeih metaka. Umesto toga, iznova i iznova je
pritiskao okida automata. Cev MP5 skakala je i trzala se u njegovim
rukama. Stegnuo je zube potiskujui bol izazvan slomljenim rebrom i
nastavio da puca, vrativi nian automata na svoje mete.
Nekoliko metaka kalibra 9 milimetara pogodi stanicu uspinjae,
razbijajui staklo, probijajui zakljuana vrata i kopajui ogromne kratere u
braonkastim zidovima od bazalta. Ostatak saksija se razlete u vazduh. Brant i
njegov telohranitelj padoe na zemlju, jedan povrh drugog.
Poluga za zapinjanje automata udari nagore kada Smit ispali posled-nji od
trideset metaka iz magacina. Munjevito izbaci stari okvir iz oruja, izvadi
novi iz depa prsluka i ubaci ga u MP5. Potom povue unazad polugu za
zapinjanje, ubacujui metak u cev.
Prelete pogledom preko stanice ne skidajui prst s obaraa, pomno
traei bilo kakav znak pokreta tri tela koja su leala na izreetanom
ploniku. Nita se nije micalo. U vazduhu je visila iznenadna neobina tiina
- potpuno odsustvo zvukova posle zagluujueg tektanja puane paljbe.
Done!, pozva ga Kirov. uao iznad Fione i izbezumljeno pokuavao
da zaustavi krvarenje iz rane na njenom bedru. Potrebna mi je tvoja pomo,
ree uurbano.
 Smit je nekako ustao i blago zateturao kad mu novi talas bola prostruja
kroz telo, a zatim pohitao ka ranjenoj eni. Fiona je bila pri svesti. Bila je
bleda i drhtala je, oito zapadajui u ok.
Smit baci pogled na Kirova. Rus je takoe bio bled kao kre. Kreni za
Malkoviem, Oleg. Pobegao je u tvravu preko puta, ree mu tiho Don. Ja
u se pobrinuti za nju.
Kirov gnevno odmahnu glavom. Ne, ja...
Ja sam lekar, sea se?, ree uurbano Smit. Pusti me da radim svoj
posao. A ti sada otidi i odradi svoj. Ako Malkovi pobegne, sve to smo
dosad uinili je bilo uzalud. Krei!
Kirov je zurio u njega jo nekoliko trenutaka. Lice mu se smrailo, ali je
onda konano klimnuo glavom. Bez ijedne jedine rei, sagnuo se i neno
dodirnuo Fionino elo. Zatim je zgrabio svoj automat, skoio na noge i
pojurio prema kapiji papskog utvrenja.
Smit kleknu pored Fione i poe da pregleda ozledu, paljivo kidajui
pocepanu tkaninu njenih farmerica da bi bolje osmotrio ulaznu i izlaznu ranu.
Opipao joj je nogu, pritiskajui vrsto pojedina mesta da bi proverio ima li
komadia polomljene kosti. Fiona otro prosikta kroz stisnute zube.
Izvini, ree Don mirno. Otvorio je pribor za prvu pomo i istresao
kompresivni zavoj. Zatim poe da ga vrsto obmotava oko njene ranjene
noge. Opet se trecnula. Smit je zatim skinuo svoj prsluk, smotao ga u
zamotuljak i podmetnuo joj ga pod nogu, da bi je izdigao.
Koliko je gadno?, upita ga tiho Fiona.
Imala si sree, odgovori joj Smit.
Ona se usiljeno osmehnula. To mi kae ve drugi put veeras,
pukovnie. Ovog puta se ne oseam ba toliko sreno.
Don joj uzvrati osmeh. Srea je relativna, gospoice Devin. Zatim se
uozbiljio. Metak koji te je pogodio nekim udom je promaio sve vee
krvne sudove i samu kost. Butni mii ti je iskidan u froncle, ali bi trebalo da
se sasvim lepo zaceli - poto te smestimo u pristojnu bolnicu.
Poto je zavrio s ukazivanjem prve pomoi Fioni, Don izvadi jo jedan
zavoj, zadie svoj demper a zatim upotrebi komade lepljive trake da fiksira
naprslo rebro. Onda je od zavoja napravio udlagu za svoju levu ruku i okaio
je oko vrata.
Uzbueni glas Rendi Rasel odjednom se zau kroz slualice s
mikrofonom. Done, brzala je. Renke je mrtav, ali sam se dokopala
njegovog materijala. Trenutno se kreem ka gradu. Kakva je situacija kod
vas? Smit ukljui mikrofon. Brant je takoe mrtav. Meutim, Malkovi je
pobegao, a gospoica Devin je ranjena. U kratkim crtama joj je opisao
ostatak situacije, ukljuujui i to da se nalaze na trgu Kaen. Koliko brzo
moe da stigne ovamo?
Daj mi pet minuta, odgovori Rendi.
Primljeno, ree Smit. Doi to bre moe. I pozovi helikopter pomou
ifara koje sam ti dao. Kai im da budu u pripravnosti da nas izvuku
odavde.
Gde e ti biti?, upita ga Rendi.
Ja idem za Malkoviem. Obavetavau te. Gotovo. Don uze svoje
oruje, osovi se na noge i pogleda nanie u Fionu. Rendi e uskoro stii.
Hoe li biti dobro do tada?
I dalje bleda, Fiona klimnu glavom. Aha. A sada idi i pomozi Olegu u
hvatanju tog ubreta.
A ti se odmaraj. Ne pokuavaj da hoda i da se oslanja na tu ranjenu
nogu, ree joj strogo Smit. To je nareenje.
Potom se okrenu i potra preko trga.

Erik Brant je tonuo u tamu, borei se protiv bola koji je pretio da mu

udavi sva ula. Oi mu se otvorie kada je povratio svest. Leao je na
ploniku dok mu je neto teko pritiskalo noge. Vreli, metalni zadah svee
krvi mu ispuni nozdrve. Okrenu je glavu blago u stranu, trecajui se od
naleta bola koji je taj pokret izazvao. Jo krvi potee na trg.
Jedan od njegovih ljudi leao je preko njega, oigledno mrtav - upucan sa
nekoliko metaka.
Brant paljivo podie ruku i obazrivo opipa elo. Ogrebotina od metka
pekla je poput vatre. Napipao je slomljenu kost ispod labavog komada koe.
Pred oima mu zaigrae svetlaci i on uurbano povue unazad okrvavljene
prste. Bilo je najbolje ne razmiljati previe o tome ta ova rana na glavi
moe znaiti.
Zauo je topot koraka koji su se pribliavali u njegovom pravcu i sklopio
oi, ali ne sasvim. Plitko diui, posmatrao je kako vitki tamnokosi
mukarac, jedne ruke u improvizovanoj udlazi i automatskim orujem u
drugoj ruci, protrava mimo njega.
To je Smit, shvatio je zapanjeno. Amerikanac je nekako pobegao iz
Rusije, a sada je ovde u Orvijetu, Malkoviu za petama. Ova spoznaja ga
podstaknu na akciju. Polako se izmigoljio ispod lea. Pronaao je svoj pitolj
i otpuzao u stranu, drei se nisko iznad plonika sve dok nije stigao u zaklon
- meu drvee i bunje koje je raslo nedaleko od visoke nadsvoene kapije
koja je vodila u Forteca del Albornoz. Poto je stigao do zaklona, sivooki
mukarac se osovi na noge i zatetura za Smitom.

Odupirui se obema rukama, Fiona se pridie u sedei poloaj, vodei

rauna o tome da dri ranjenu nogu ispruenu i podignutu. Od napora joj se
zavrte u glavi. Saekala je nekoliko trenutaka da vrtoglavica proe a zatim je
podigla pogled i zagledala se preko trga obasjanog meseinom. Preplaeni
glasovi su dozivali jedni druge u gradu iza njenih lea, dok su metani
Orvijeta pokuavali da shvate smisao eksplozija i pucnjave koji su odjekivali
kroz njihov prastari grad.
Fiona se namrti. Bacila je pogled na runi asovnik i zapitala se gde li je
agent Raselova. Ukoliko lokalna policija doe pre nego to ona stigne da joj
pomogne, bie u nevolji do gue. Ni Klajn ni predsednik Kastilja nisu mogli
da ugroze tajnom obavijeno postojanje slube Tajna Jedan da bi objasnili
njene postupke, a neto joj je govorilo da italijanska policija nee previe
blagonaklono gledati na navodnu novinarku slobodnjaka-frilenserku koja luta
po njihovoj zemlji naoruana do zuba.
Osmotrila je stanicu uspinjae izreetanu mecima i primetila dva lea
ispruena na trgu ispred unitenih prozora zdanja. Dva lea? Trebalo bi da ih
ima tri.
Na trenutak je sedela ukoeno, osetivi kako joj ledeni marci podilaze
niz kimu. Jedan od Brantovih ljudi, a moda i Brant lino, bio je jo uvek
iv... A bez radio-aparata nije imala naina da upozori ostale. S tekom
mukom je ustala i polako zaepala prema tvravi.

***
 Smit je pronaao Kirova i Konstantina Malkovia na gornjim
grudobranima tvrave. Litica se otro sputala ispod zidova, padajui
maltene skroz vertikalno kroz zamreno klupko zakrljalog drvea i bunja
sve do svetala Orvijeta Skalo i autostrade ispod. Milijarder je drao ruke
visoko podignute iznad glave. Otvorena aktovka mu je leala pod nogama.
Rus je drao automat oputeno uperen u starijeg, sedokosog mukarca.
Bacio je pogled preko ramena ka Donu. Gospodin Malkovi je pristao da
sarauje s nama, ree suvo. ini se da gorko ali zbog svoje budalaste
odluke da pomogne predsedniku Dudarevu u njegovim raznoraznim
zaverama.
Ne sumnjam u to, ree Smit podjednako suvo. ta je u aktovci?
Znaajne informacije za nau vladu, odgovori predusretljivo Malkovi.
Sve to sam uspeo da saznam o ruskim vojnim planovima.
Prvi put u poslednjih nekoliko dana, Don oseti kako mu teak kamen
pada sa srca. Sa ivim i na saradnju spremnim Malkoviem i s dokazima o
planu Viktora Dudreva da izvri invaziju na manje drave u komiluku,
Sjedinjene Drave su moda ipak imale kakvu-takvu ansu da izbegnu
otvoreno neprijateljstvo s Rusijom.
Bacite oruje, ree iznenada hrapavi glas pun bola iza njihovih lea.
Smesta. Ili u pucati.
Smit se ukipi. Poznavao je taj glas. Ali, Brant je bio mrtav. Lino ga je
ubio.
Samleven nenadanim preokretom sudbine, Smit ispusti svoju automatsku
puku, koja zazvea po parapetu. Pored njega, Kirov uini isto, ali paljivo
sputajui svoj MP5 na zemlju.
Odlino, ree Nemac. A sada se okrenite... polako. I drite ruke tamo
gde mogu da ih vidirn."
Smit i Kirov uradie kao to im je nareeno.
Brant je stajao tamo, udaljen svega nekoliko metara od grudobrana. Lice
mu je bilo uasna maska sasuene krvi. Kost se belo presijavala kroz iroku
posekotinu na njegovom elu. U desnoj aci je stezao pitolj, neprestano
pomerajui cev oruja levo-desno kako bi ih obojicu drao na nianu.
Erie!, ree razdragano Malkovi i zakorai napred. Hvala milom
Bogu! Nasmei se iroko. Znao sam da e me spasti od ovih ljudi.
Vraaj se natrag, zarea Brant i uperi pitolj u milijardera.
 Osmeh iile sa Malkovievog lica. Ali, Erie, ja...
Mislio si da e preiveti ovu no?, naruga mu se bivi oficir tazija.
E, plaim se da si ovog puta pogreio u svojim spekulacijama. Moglo bi se
ak rei i da si nainio kobnu pogreku. Zatim slegnu ramenima, i dalje
drei pitolj uperen u trojicu mukaraca. Dudarev me moda nee nagraditi
za vae ubistvo, ali e me vae smrti barem zatititi od njegovog najveeg
besa.
Namerava da nas sve pobije?" upita ga otvoreno Kirov.
Brant klimnu glavom. Naravno. Zakoraio je nekoliko puta unazad,
poveavajui udaljenost izmeu sebe i njih i na taj nain onemoguivi bilo
kakav pokuaj da pojure ka njemu i zaskoe ga pre nego to ih sve pobije.
Jedino pitanje jeste ko umire prvi.
Cev pitolja marke valter prelazila je s jednog na drugog oveka.
Najzad se skrasila na Donu. Vi, pukovnie, ree ledenim glasom Brant.
Vi ste prvi.
A onda Smit ugleda kako se gipka prilika bledog lica pomalja iz tmine iza
Brantovih lea. Zatim zavrte glavom. Mislim da nisam. Sea se da sam ti
jedanput obeao da si mrtav ovek?
Brant se ledeno nasmei. Uistinu jeste, pukovnie. Zatim paljivo
nacilja u Donovu glavu. Ali ste pogreili u vezi s tim, kao i u vezi s toliko
mnogo toga drugog.
Pucanj odjeknu kroz vazduh, zagluujui iz neposredne blizine.
Brantov osmeh se zamrznu. Lagano, veoma lagano, telo mu se iskrivi a
zatim pade postrance i skljoka preko ivice grudobrana. Usledi kratka tiina, a
potom se u tup, teak udarac.
Smit podie svoje oruje sa zemlje, prie ivici grudobrana i zagleda se
dole. Otprilike dvadesetak metara nie ugleda Brantov le ispruen na
poljunenoj stazi u podnoju tvrave. Slegnu ramenima. Nisam ti obeao
da u te lino ubiti, promrmljao je mrtvom oveku.
Potom se osvrnuo preko ramena.
Tamo je stajala Fiona Devin, polako sputajui svoj glok. Zavoj
obmotan oko njene noge bio je tamnocrven, natopljen sveom krvlju.
Zar ti nisam rekao da se ne pomera?, upita je blago Smit.
Fiona mu se nasmei, dok su joj oi radosno zasvetlucale. Stvarno jesi,
pukovnie. Ali, ja sam civil. Osim toga, nikada nisam bila preterano dobra u
izvravanju nareenja.
Na svu sreu po nas, ree toboe nabusito Kirov i zakorai napred da
je zagrli. Hvala ti, draga moja Fiona, rekao je jednostavno i sagnuo se da je
poljubi.
Smeei se, Smit okrenu glavu u stranu kako bi drao na oku drhtavog
milijardera. U daljini, uo je potmulu tutnjavu elisa helikoptera, koja je
polako postajala sve glasnija. Stizao je njihov prevoz do kue.
 23. FEBRUAR
PREDSEDNIKI AVION

Navigaciona svetla su postojano treperela dok je letelica 747-200B, koja

je sluila kao predsedniki avion, postojano letela ka istoku preko nonog
neba iznad Evrope. Oblaci ispod aviona bili su gusti i neprekinuti, ali je na
ovoj nadmorskoj visini nebo bilo obasjano zvezdama. Eskadrile lovakih
aviona F-15 i F-16 letele su nedaleko odatle, pruajui neprekidnu zatitu.
Jo svetala mirkalo je na nebu iza repa predsednikog aviona. Tamo su se
nalazile dve mamutske avio-cisterne KC-10, starajui se da pratnja lovakih
aviona bude uvek snabdevena gorivom i spremna za trenutnu akciju.
Predvieno vreme prispea je jedan sat, gospodine predsednie", ree
posluitelj stojei u otvorenim vratima potpuno opremljene kabine, koja je
sluila kao predsednikova kancelarija.
Predsednik Sem Kastilja podie pogled s radnog stola. Hvala ti,
Dejmse. Poto se vrata za posluiteljem zatvorie, Kastilja se okrenu Fredu
Klajnu, koji je strpljivo sedeo na malom kauu. Jesi li spreman za veliku
predstavu?
ef slube Tajna Jedan klimnu glavom. Jesam. Zatim se nasmei.
Nadajmo se da e Rusi umeti da cene tvoju izvedbu.
Kastilja se nasmeja. Oh, mislim da hoe - premda najverovatnije ne na
prijateljski nain. Podie slualicu telefona na radnom stolu. Generale
Volas? Ovde predsednik. Moete zapoeti poziv u Moskvu o kojem smo
ranije razgovarali.
Klajn i predsednik saekae nekoliko minuta dok je osoblje zadueno za
komunikaciju na predsednikom avionu uspostavljalo kontakt s Kremljom.
Konano, glas na engleskom jeziku progovori preko zvunika u Kastiljinoj
kancelariji. Predsednik Dudarev je na vezi, gospodine.
Dobro jutro, gospodine predsednie, ree razdragano Kastilja.
Izvinjavam se to vas uznemiravam ovako rano, ali eleo bih da
porazgovaramo o neemu veoma hitnom.
Mirni, blagi glas Viktora Dudareva zau se razgovetno s razglasa. Doba
dana mi ne predstavlja nikakav problem, gospodine predsednie, ree
ljubazno predsednik Rusije. Ovih dana radim do veoma kasno... to je
alosna sudbina koju obojica delimo, siguran sam.
Kastilja tiho frknu. Lukavo, veoma lukavo, pomisli. Ali, sada je kucnuo
as da lupi ekiem. Da, siguran sam da ste trenutno veoma zauzeti,
Viktore, ree ledenim glasom, namerno odluivi da ruskog predsednika
oslovi po imenu. Otvorenost je mogla da bude politiko oruje kao i
suptilnost i diskrecija. Kovanje urota i planiranje niim izazvanog rata protiv
manjih i slabijih komija naprosto oduzima toliko mnogo vremena, zar ne?
Usledio je trenutak mukle tiine pre nego to je Rus napokon odgovorio.
Zaista ne razumem o emu to govorite, gospodine predsednie."
Hajde da prekinemo sa proseravanjem, hoemo li?, ree energino
Kastilja i namignu Klajnu. Doavola, video sam vae rasporede
mobilizacije, operativne planove i spisak meta. ak sam i presluao audio-
trake na kojima se uje kako diskutujete o tim planovima. A odredi
ukrajinske policije i jedinice za demontiranje bombi ve su pronali
eksplozive koje su vai agenti postavili u Poltavi, eksploziv namenjen tvojoj
maloj predstavi lanog antiruskog terorizma.
Nemam pojma ko je mogao da vam ispria sve te monstruozne
izmiljotine, ree ukoeno Dudarev.
Kastilja se nagnu napred u stolici. Tvoj blizak prijatelj, Konstantin
Malkovi. Eto ko.
Malkovi je kapitalista i pekulant koji posluje u mojoj dravi,
uzdahnuo je Dudarev. Osim toga, ne znam nita drugo o njemu.
Kastilja slegnu ramenima. To nije la koja pije vodu, Viktore. Savetujem
vam da smislite neku drugu priu, i to veoma brzo. Zatim baci pogled kroz
prozor i na trenutak ugleda treperava crvena i zelena navigaciona svetla
pratnje lovakih aviona. Umesto o tome, hajde da porazgovaramo o injenici
da e narediti svojoj armiji od 300.000 vojnika, nagomilanih blizu granice s
Ukrajinom, Gruzijom, Kazahstanom, Jermenijom i Azerbejdanom, da se vrati
natrag u svoje mirnodopske barake... i to smesta.
Mogu li da budem iskren s vama, gospodine predsednie?, upita
ozbiljno Dudarev.
 Svakako, odgovori mu Kastilja, cerei se Klajnu preko skuene kabine.
Uvek uivam u iskrenosti. Naroito s obzirom na to da je toliko retko ujem
od vas.
Da sam zaista nagomilao toliko tenkova, vojnika i letelica, zbog ega bih
tek tako odustao od planova za rat? Mislite li da je va glas toliko
zastraujui?
Ni najmanje, Viktore, ree neusiljeno Kastilja. Meutim, smatram da
jednostavno niste spremni za opti rat sa Sjedinjenim Amerikim Dravama -
a i sa NATO-om. Razmiljali ste u terminima munjevitog vojnog pohoda
protiv slabanih i neorganizovanih lokalnih oruanih snaga, a ne o rovovskoj
borbi protiv najmonijeg saveznitva u istoriji oveanstva.
Ali Amerika nema potpisane sporazume o odbrani s Ukrajinom,
Gruzijom, i ostalim dravama, odvratio je otro Dudarev. Kao ni bilo kakvu
vojsku stacioniranu na njihovim teritorijama. A iz nekog razloga ne verujem
da e nam se vaa zemlja - niti vai saveznici - ozbiljno suprotstaviti. Niko u
Londonu, Berlinu, Parizu ili Njujorku nee podrati rat protiv Rusije zarad
aice gologuzih Azerbejdanaca i njima slinih!
Moda nee zarad njih, sloio se Kastilja i uspravio u stolici. Ali hoe
ukoliko vai napadi ugroze ivote Amerikanaca, a naroito prilino poznatih i
potovanih politikih voa. Zatim napravi skromnu pauzu. Kao to sam ja,
na primer.
ta?, upita ruski predsednik. O emu to govorite?
Kastilja pogleda na sat. Napolju, brundanje etiri ogromna motora 747
promeni tonalitet kada je mlazni avion zapoeo da postepeno ponire. Mislim
da bi trebalo da zna da u se za manje od etrdeset pet minuta prizemljiti u
Kijevu. I da ne oekujem da u naputati Ukrajinu u nekoliko narednih dana.
Njihove nove voe i ja imamo da obavimo mnogo posla, pogotovo u vezi s
potpisivanjem sporazuma o uzajamnoj odbrani.
Nemogue.
Ni najmanje, ree paljivo Kastilja. Glas mu postade otar. Ukrajina je
sada nezavisna drava. Pretpostavljam da ste smetnuli s uma tu malu
injenicu, Viktore.
Dudarev ne ree nita.
Ba kao i ostale bive sovjetske republike", nastavi Kastilja. to
predstavlja razlog zbog ega e grupa zvaninika Sjedinjenih Drava, NATO-
a i Japana, ukljuujui moje ministre spoljnih poslova i odbrane, biti u poseti
tim zemljama tokom nekoliko narednih dana. A ukoliko makar i jedan jedini
ruski bombarder, tenk ili peadinac pree preko granica tih drava,
garantujem vam da ete uvui svoju zemlju u rat koji ona sebi ne moe da
priuti - rat koji ete sasvim sigurno izgubiti."
Vreate me, obrecnu se predsednik Rusije.
Naprotiv, ree ledenim glasom Kastilja. Izuzetno sam strpljiv s vama.
Ali, dopustite mi da vas uverim da ni ja niti moja drava neemo nikad
zaboraviti, a ni oprostiti, vau odluku da upotrebite oruje Hidru na nama.
Hidru?, upita Dudarev toboe neveto, ali se u njegovom glasu prvi
put pojavila primetna nota nesigurnosti, moda ak i straha. Nemam blage
veze o emu to govorite.
Predsednik Sjedinjenih Drava ga je ignorisao. Postoji veoma stara
izreka koja kae da ovek dobije buve kad legne s psetom, Viktore. E pa,
profesor Vulf Renke je bio vraji, prljavi pas, a vi sada imate pun krevet
buva. Kada smo uhvatili Renkea, pronali smo neto veoma interesantno u
malom friideru koju je nosio - itav niz staklenih epruveta ispunjenih
nekakvom tenou.
Dudarev outa.
Sad, ono to je zanimljivo u vezi sa tim epruvetama jeste to su mnoge
od njih na sebi imale ruska imena - a jedno meu njima je vae, Viktore.
ak i na razdaljini od nekoliko hiljada kilometara, Kastilja je mogao da
uje kako ruski predsednik guta knedlu.
No, ja sam civilizovan ovek, za razliku od vas, nastavi dalje da govori
ameriki predsednik, ne trudei se da sakrije prezir u svom glasu prema
lideru Rusije. Stoga sam odluio da ne proveravam kako vam se svia ukus
vlastitog oruja kada se vrati da vas ujede za stranjicu. Umesto toga.. pa,
naprosto emo do daljnjeg zadrati te takozvane varijante Hidre kao neku
vrstu osiguranja od bilo kakvog budueg loeg ponaanja s vae strane ili sa
strane vaih drugara u Kremlju.
Ovo je ucena, zagrmeo je Dudarev.
Ucena je tako runa re, Viktore, ree mirno Kastilja. Zatim slegnu
irokim ramenima. Javiu vam se kada smislim neku bolju. Do svidanija!
Kastilja pritisnu dugme na telefonu i prekinu vezu. Potom pogleda u svog
starog prijatelja. Dakle?
 Rekao bih da si prilino uivao u tome, Seme, ree Klajn, pokvareno se
cerei. Meutim, za jednog politiara, ti nikada i nisi bio olienje
diplomatije.
Ne, nisam, sloi se zadovoljno Kastilja. Ali zaista u uivati dok
budem posmatrao kako presto cara Viktora poinje da se klima. Doavola,
moda u ak i odluiti da ga nekoliko puta i sam drmnem nogom. Uz malo
sree, Rusi e dobiti priliku za nov poetak jednog od ovih dana, u ne previe
dalekoj budunosti.
Misli da e se reim Viktora Dudareva nai u ozbiljnoj nevolji?, upita
ga Klajn, podigavi obrvu.
Da. Predsednik Sjedinjenih Drava ozbiljno klimnu glavom. Poto
procure vesti o onome ta su Dudarev i njegovi ortaci bili naumili, u Rusiji
e nastati prava zbrka. Neki veoma uticajni ljudi pobesnee zato to ih je
zamalo uvukao u rat, a drugi e misliti da je slabi jer se povukao u
poslednji as. Ovaj fijasko e biti prva naprslina u njegovom oklopu.
Slegnuo je ramenima. Kad nesueni diktator izgubi taj svoj oseaj
nepovredivosti, nastupie i poetak njegovog kraja. To se nee desiti preko
noi, i pretpostavljam da e Dudarev izazvati jo prilino problema pre nego
to konano padne, ali bih rekao da je upravo dao svojim politikim
neprijateljima veliki namotaj konopca pomou kojeg e ga obesiti."

15. MART
POMORSKA BAZA SJEDINJENIH DRAVA,
ZALIV GVANTANAMO, KUBA

Logor broj pet, jedan od nekoliko zatvora s maksimalnom bezbednou u

zalivu Gvantanamo, bio je rezervisan za teroristike zarobljenike visokog
nivoa, najee lanove Al kaide i drugih opasnih teroristikih grupa. Takoe
je upotrebljavan, mada znatno ree, kao smetaj za zarobljenike duhove -
ljude ija su imena iz bezbednosnih i obavetajnih razloga izostavljana iz
zvaninih izvetaja.
Narednik vojske Sjedinjenih Drava Henri Farmer utivo pokuca na vrata
od iane mree elije u kojoj je boravio zatvorenik broj est. Vreme je za
va ruak, gospodine", ree gurajui posluavnik kroz prorez na dnu vrata.
 Broj est, visoki sedokosi mukarac visokih jagodica i svetloplavih oiju,
umorno ustade s leaja i prie vratima da uzme posluavnik. Hvala ti,
narednie, ree i pokua da se nasmei. Nadam se da je glavni kuvar
pohaao kratak edukativni kurs o kulinarstvu od jueranje propasti."
Moda i jeste, ree Farmer i nezainteresovano slegnu ramenima. isto
da znate, va sledei razgovor s onim tipovima iz Lenglija zakazan za malice
kasnije po podne.
Zatvorenik neraspoloeno klimnu glavom. Njegovi razgovori sa
islednicima Centralne obavetajne agencije nikada nisu bili odve prijatni.
Odneo je posluavnik natrag do leaja, seo i poeo da jede.
Farmer ga je utke posmatrao jo nekoliko trenutaka, a zatim se okrenuo i
nastavio sa svojim svakodnevnim dunostima.

Neto kasnije, narednik je pronaao vremena da se proeta po plai.

Tamo ga je ekao zdepasti prosedi mukarac u neupadljivom poslovnom
odelu, u ijem je pasou pisalo da se zove Klaus Vitmer, predstavnika
meunarodnog Crvenog krsta.
Jesi li imao ikakvih problema?, upita prosedi ovek.
Farmer odmahnu glavom. Ama ba nikakvih. Zatim dobaci neto
Vitmeru koji to uhvati jednom rukom i zadra u stisnutoj pesnici. A ostatak
mog novca?
Bie uplaen na raun ba kao to smo se dogovorili, uveri ga mirno
prosedi ovek.
Poto je ameriki podoficir krenuo natrag niz plau, Aleksej Ivanov, ef
Trinaeste direkcije, otvori stisnutu aku. Na dlanu mu je blistala prazna
staklena epruveta o koju su se odbijali zraci toplog karipskog sunca. Ivanov
je nekoliko sekundi namrteno zurio u epruvetu. Uzaludan gest, pomisli
turobno, ali ta nam je drugo sada preostalo da uinimo?
ef ruskih pijuna naglo se okrenu i zavrljai epruvetu u zaliv, daleko u
talase koji su neno zapljuskivali obalu. Potom se i on, takoe, okrenu i
odeta niz plau.
Poslednja varijanta Hidre bila je isporuena.
 22. MART
ALEKSANDRIJA, SAVEZNA DRAVA VIRDINIJA

Mali vijetnamski restoran na ulici King, s druge strane reke Potomak u

Vaingtonu, predstavljao je omiljeno stecite svih koji su cenili dobru klopu,
pristojne cene i tihu, nenametljivu uslugu. Drugim reima, pomisli ironino
Don Smit dok je prouavao jelovnik, restoran nije bio moderan - samo
popularan.
Mogu li da sednem?, upita ga poznati glas.
Smit podie pogled s osmehom dobrodolice. Vitka, privlana ena kratke
kose zlataste boje stajala je pored njegovog stola. Uzvratila mu je osmeh, ali
Don pomisli da ima neki oprezan izraz u oima. Zdravo, Rendi, ree i
ustade da je pozdravi. Plaio sam se da su tipovi u Lengliju ipak odluili da
te strpaju iza reetaka, na kraju krajeva.
Rendi Rasel slegnu ramenima. Izgleda da mastiljare na sedmom spratu
ne mogu da se odlue, ree mirno. Polovina njih, ukljuujui i direktora
Centralne obavetajne agencije, misli da sam vuk samotnjak i pretnja za
Agenciju kojoj bi trebalo dati nogu pre nego to izazove golemi skandal.
Druga polovina, u koju spada moj ef u Operativnom odeljenju, smatra da je
to to sam sredila Renkea dovoljno da mi progledaju kroz prste.
Smit saeka da Rendi graciozno sedne, a zatim se spusti na svoju stolicu.
Pa, ta misli, koja polovina e odneti pobedu?
Oh, Agencija e me zadrati na platnom spisku, odgovori mu
samouvereno. Smeak joj se pojavi na usnama. Tipovi iz samog vrha
napravie kompromis, ba kao to to uvek urade. to znai da u verovatno
zavriti s jo nekoliko stranica pogrdnih komentara u svom dosijeu - a moda
i dodatnih nedelju dana odsustva koje nikada neu stii da iskoristim.
Smit se nasmeja. Postaje cinina.
Rodila sam se cinina, Done, ree ona. Zbog toga se i toliko dobro
uklapam u Centralnu obavetajnu agenciju. Podigla je jelovnik ispred sebe a
zatim ga spustila natrag na sto. Jesi li uo da su Nemci konano otkrili
identitet njihove krtice?
Hajhler, zar ne?, ree Smit. Tip koji se ubio dan poto smo uhvatili
Malkovia?
 Rendi klimnu glavom. Bilo im je potrebno mnogo kopanja, ali su uspeli
da uu u trag itavom nizu novanih uplata na njegov tajni raun koje je
izvrila jedna od Malkovievih fiktivnih kompanija.
uo sam i za Malkovia, takoe, ree joj mirno. Izgleda da zatvor u
zalivu Gvantanamo nije ba toliko bezbedan kao to svi pretpostavljaju da
jeste.
Rendi upitno podie obrvu. Novosti se brzo ire u tim ekskluzivnim
krugovima u kojima se kree - koji god oni bili. Posle tolike javne bruke i
sramote zbog toga to smo dozvolili da Rusi srede Malkovia pre nego to
smo iscedili iz njega sve raspoloive informacije, mislila sam da su detalji o
njegovoj smrti strogo poverljiva tajna.
Moda imam dva-tri prijatelja koji mi govore stvari koje ne bi smeli,
priznade Smit.
Rendi je uzdahnula. Potedi me. Zatim ponovo uze jelovnik. ujem da
je gospoica Devin izala iz bolnice, ree nemarno.
Aha, potvrdi brino Smit.
Pretpostavljam da nee biti naroito dobrodola u Moskvi.
Don se nasmeja. Ne ba. Pogleda preko stola u Rendi. Meutim, ini
se da je Fiona jedna od onih osoba koje se uvek doekaju na noge. Izgleda da
je ve dobila posao u nekom prestinom nezavisnom istraivakom centru sa
seditem u Njujorku.
Smit je, zapravo, znao da je Fred Klajn sredio Fioni taj posao, budui da
joj to radno mesto prua odlino pokrie za druge misije Tajne Jedan.
Njujork nije toliko daleko odavde, prokomentarisa mirno Rendi.
Ne, pretpostavljam da nije, sloio se. A onda je dodao s vragolastim
aljenjem: Ali je strahovito daleko od Moskve, a avionske karte nisu nimalo
jeftine. Stoga imam udno predoseanje da e klijenti Olega Kirova uskoro
poeti da dobijaju znatno vee raune nego ranije.
Rendi zakilji u njega. Kirov?
Don klimnu glavom. Poto se Klajn uverio da Kremlj ne zna nita o ulozi
koju je Kirov odigrao u nedavnim dogaajima, dozvolio je Rusu da se vrati
kui. Na taj nain je bivi oficir Federalne slube bezbednosti jo uvek bio u
igri kao agent slube Tajna-jedan.
Oleg Kirov?, upita ga ponovo Rendi, i dalje skeptina. I gospoica
Devin?
 Smit se sveano zakleo. asna re. Bez ale.
Hej, pa to je ba lepo, ree nevino Rendi. Zatim se, smeei se za svoj
gro, udobno smestila u stolici i poela da zainteresovano prouava jelovnik.
Dakle, ta mi preporuuje?

Sken: JANJA
obrada: BABAC
 1 Komiiet naelnika generaltabova, grupa vojnih zapovednika
Sjedinjenih Amerikih Drava koji imaju iskljuivo savetodavnu ulogu; ovo
telo sastoii se od oticira s najviim inovima iz svake grane amerikih
oruanih snaga. (Prim. prev.)

2 Daa, ruska seoska kua. (Prim. prev.)

3 Telegenian, koji na televiziji izgleda bolje nego u prirodi (Prim. prev.)

4 SIGINT (engl. Signals iniclligence) Mrea za prikupljanje obavelajnih

informacija putenm elektronskog nadgledanja i analiziranja radio-transmisija
raznih pojedinaca i organizacija, Interneta, telefonskog saobraaja i ostalih
presretnutih vidova komunikacije. (Prim. prev.)

5 Asocijacija na starozavetnog proroka Danila, kojeg je car Darije bacio

lavovima u jamu, Knjiga proroka Danila, esta glava. (Prim. lekt.)

6 Beltvej batiditi (Beltway Bandits), naziv za privatne kompanije locirane

u ili oko Vaingtona, iji je glavni posao pruanje savetodavnih usluga vladi
Sjedinjenih Drava. Naziv potie od

8 U amerikoj istoriji, Pozlaeno doba bio je period munjevitog

ekonomskog rasta Sjedinjenih Drava posle Graanskog rata s kraja 19.
stolea. (Prim. prev.)

9 Mreni ureaj koji spaja komunikacione linije u jednoj centralnoj

lokaciji. (Prim. prev.)

10 G. ubrzanje zemljlne sile lee ili ii 9,81 m/s2. (Prim. prev.)

11 Misal, knjiga koja sadri molitve i pesme koje se itaju prilikom

katolikog bogosluenja, molitvenik. (Prim. prev.)

12 Medalja slobode, najvie civilno priznanje u Sjedinjenim Dravama.

(Prim. prev.)
 13 Uspinjaa, vrsta iare kod koje se vozila vuku pomou jednog ili
vie ueta po posebno ureenoj trasi na uzbrdici. (Prim. prev.)