UNIVERZITET U BEOGRADU

Master studije Terorizam, organizovani kriminalitet i bezbednost

SEMINARSKI RAD

Globalni razvoj i novi kolonijalizam

Mentor: Student:
Prof. dr Radomir Milainovi Jelena Punii 42/2015

Beograd,jun 2016.
Sadraj strana

1. Uvod 3
2. Termini i objanjenja 4
3. Karakteristike kolonijalizma i uzroci njegove propasti 5
4. Neokolonijalizam ( tj. Kolonijalizam ver. 2.0) 9
5. Globalni razvoj i nosioci neokolonijalizma 10
6. Zakljuak 13
7. Izvori 14

2
 1. Uvod

Za naslov kakav je globalni razvoj i novi kolonijalizam u neku ruku bi mogli rei da je
krajnje kontradiktoran, sa obzirom kakav prizvuk obe fraze nose sa sobom. Globalni razvoj
nesumnjivo zvui kao neto dobro na planetarnom nivou od ega bi celo oveanstvo trebalo
da pospei svoj napredak, dok termin novog kolinijalizma, tj. kolonijalizma generalno sam po
sebi nosi izrazito negativan prizvuk, iz razloga to sistem kolonijalizma podrazumeva
svojevrsno podinjavanje i u politikom, ekonomskom i kulturoloko-sociolokom smislu.
Pa kako onda ova dve, mora se napomenuti veoma rabljene fraze, idu zajedno?
Poto se radi o frazama koje oznaavaju izuzetno komplikovane procese, pojave i svojevrsne
mitove, glavni deo ovog rada e se odnositi upravo na utvrivanje pravog znaenja sa svim
svojim implikacijama. Takoe, nastanak kolonijalizma i veza koju uzajamno gaji sa
kapitalizmom, imperijalizmom i hegemonijom takoe zasluuje dodatnu obradu sa posebnim
osvrtom na istorijat i karatkeristike ovih koncepata u praksi, radi lakeg izvlaenja paralela.
Jer glavno pitanje kod novog kolonijalizma moe i da glasi: ta je tu, novo?

3
 2. Termini i objanjenja

Poto su termini kao to su globalni razvoj i novi kolonijalizam nejasni i magloviti sami
po sebi, oseam se dunim da ovaj rad zaponem upravo svojevrsnim pojanjenjem ovih
termina.
Globalni razvoj, (global developtment), je sudei po oksforsdkom univerzitetu i njihovoj
grupi za internacionalni razvoj je holistiki i multidisciplinarni koncept ljudskog razvoja tj.
razvoja oveanstva u smislu poboljanja ivotnih uslova. Stoga, usled sveobuhvatnosti, ovaj
koncept ukljuuje finansijsku pomo, pomaganje u unapreenju upravljanja, zdravstva,
kolstva, infrastrukture i ekonomije; takoe i pomo radi smanjenja siromatva,
izjednaavanja rodnih prava, ljudskih prava i ouvanja okoline. 1 Razlikuje se od klasinog
pojma drutvenog razvoja, poto je prevashodno osmiljen za institucije nastale posle drugog
svetskog rata (nadnacionalne), i za razliku od meunarodne pomoi, globalni razvoj je pre
svega dugoroni koncept.
Novi kolonijalizam (neokolonijalizam) je, po Sartru, geopolitika praksa u kojoj se koristi
kapitalizam, meunarodni biznis i kulturni imperijalizam da bi se odreena zemlja stavila pod
direktnu vojnu ili indirektnu politiku kontrolu, tj. imperijalizam i hegemoniju. 2 U sutini,
ovaj izraz danas najvie koriste kritiari razvijenih zemalja kad govore o ulogama koje ove
zemlje imaju u odnosima sa svojim (i tuim) bivim kolonijama, tj. zemljama treeg sveta.
Takoe, radi lakeg razjanjenja kasnijih pitanja u tekstu, smatram da je potrebno da damo
ovde i jo jednu definiciju:
Imperijalizam stvaranje i odravanje nejednakog ekonomskog, kulturnog i teritorijalnog
odnosa izmeu drava ili drugih politikih entiteta, uglavnom u formi carstva (imperije)
baziranog na dominaciji jedne i subordinaciji druge strane.3 Najee se posmatra u
negativnom kontekstu, kao sistem eksploatacije domorodakog stanovnitva od strane male
grupe. Ono to je bitnije u ovoj temi, to je podela imperijalizma na dva tipa koju je dodao
Luis Fjuler (Lewis Samuel Feuer): represivni imperijalizam, kod kog je u pitanju vojna
invazija i osvajanje, bezobzirna eksploatacija, redukcija, preselenje ili istrebljenje nepoeljnog
lokalnog stanovnitva, tip koji je on vezao za primer nacistike Nemake (mada je mogao
pronai iste primere kod svih kolonijalnih drava Evrope plus SAD pride);

1 http://www.qeh.ox.ac.uk/ 20.01.2013
2 Jean Paul Sartre, Colonialism and Neocolonialism, Taylor & Francis e-library, 2005
3 Johnston, Ronald John The Dictionary of Human Geography Wiley-Blackwell 2000.
4
Progresivni imperijalizam, zasnovan na kosmopolitskom pogledu na oveanstvo, gde se
navodno radi o irenju civilizacije i njenih dostignua na zaostala i nazadna drutva, u
cilju napretka ivotnih uslova i kulture i ukljuenja i asimilacije tih drutava u napredna
imperijalna drutva, za kakve je naveo rimsko i britansko carstvo.4
Iz ovih termina i definicija ve se moe naslutiti odgovor na pitanje iz uvoda ovog rada, kako
globalni razvoj i novi kolonijalizam idu zajedno? Ipak, za potpuniji odgovor je potrebno
pogledati zato je potreban novi kolonijalizam, tj. ta se desilo sa starim.

3. Karakteristike kolonijalizma i uzroci njegove

propasti
( i ta ga je zamenilo...)

Danas kad se kae kolonijalizam, ili se u nekom kontekstu pomenu kolonijalna vremena,
usled Anglo-centrinih kulturnih uticaja i pisaca iz vremena romantizma, neizostavno se
stvara slika evropske gospode sa udnim eirima koja sre aj, dok na pristojnoj razdaljini
kului veliki broj crnaca ili indusa. Ili, u sluaju Amero-centrinih vienja, slika grupe
odrpanih kolonista koja oajniki brani Bunker Hill od nasrtaja nemakih grenadira u crvenim
britanskim uniformama, ili se ta ista grupa smrzava u Veli Fordu. To su sve romantizovani
pogledi na kolonijalnu prolost velikih kolonijalnih sila iz kasnijih kolonijalnih perioda, kad
se ve moglo govoriti o dravnom kolonijalizmu. A kako je poelo?
Za kolonijalni period, ili je bolje biti precizniji, evropski kolonijalni period se smatra period
od otkria Amerike (tj. Kolumbovog otkria, ne nekih drugih kako tvrde neki u zadnje
vreme), pa sve do sredine XX veka. U tom periodu su nekoliko evropskih zemalja (panija,
Holandija, Portugal, Britanija i Francuska) su uspostavile svoje kolonije u Americi, Aziji i
Africi, kao trgovake ispostave i vojne punktove u Novom Svetu. Iako su kolonije
uspostavljane na vie razliitih oblika i varijanti zavisno od uslova podneblja gde su se
nalazile, ono to im je zajedniko je to to su to bili pre svega, komercijalni poduhvati
preduzeti u skladu sa politikom merkantilizma, osmiljenom da osnai privredu matine
zemlje (na tetu drugih), to je znailo da je kolonijama dozvoljena trgovina samo sa
metropolom (ovu politiku je napustila samo Britanija, i to tek sredinom XIX veka).

4 Lewis Samuel Feuer. Imperialism and the Anti-Imperialist Mind. Transaction Publishers,
1989. P. 4.
5
Ovaj period kolonijalizma definitivno spada pod Fjulerov represivni imperijalizam (iako je
o kolonijalnim imperijama jo rano govoriti). Ono to se mora napomenuti je injenica da je
nain kolonizovanja novih teritorija iao, generalno gledano na dva naina: prvi je sa
naseljavanjem veeg broja kolonista iz metropole na novim teritorijama (pristup koji je bio
dominantan u obe Amerike), i drugi, dominantan u Aziji i Africi sistem faktorija, manjih
ispostava u kojima se nalazio samo mali broj evropljana, potrebnih za funkcionisanje
ispostave i odvijanje trgovine. I dok su amerike kolonije bile uglavnom pod upravom krune,
azijske i afrike kolonije su se nalazile pod upravom kolonijalne kompanije koje su svoje
zvaninike postavljale za guvernere.5
U to vreme dolazi i do nastanka kolonijalnih kompanija, uglavnom sa East India ili West India
u nazivu, koje su za svoj raun ( i uz pokroviteljstvo krune) uspostavljale i odravale kolonije
i trgovake punktove. Mora se napomenuti da je svaka evropska pomorska nacija imala bar
jednu ovakvu kompaniju, dok su u sluaju engleske, francuske i holandije te kompanije
prerasle u ogromne trgovake konglomerate koji su predstavljale prave drave u dravi, sa
obzirom da su raspolagale ogromnim finansijskim sredstvima, privatnim vojskama i flotama
koje su prevazilazile po snazi i brojnosti kraljevsko brodovlje. Meutim, strogo gledano, to
se tie kolonija, ove kompanije nisu bile isto to i vlast u domovini, niti su joj bile podreene
to dokazuje i povelja holandske Istonoindijske kompanije, naznaujui je kao suverenu.
Ove kompanije su se meusobno esto oruano sukobljavale, nezavisno od toga da li je meu
njihovim vladama zakljuen mir ili ne. ak i kad su prestale takve pojave, kompanije su i
dalje odravale svoje birokratije i privatne vojske, plaane iz sopstvene kase.6
Iz ovoga vidimo da su rane kolonije, po svojoj sutini bili privatni poslovni poduhvati.
Tradicija da evropskim prekomorskim posedima upravlja privatni preduzetnik je jo dugo
zadrana, skoro sve do sredine XIX veka, za ta je dobar primer britanska Istonoindijska
kompanija, koja je 1599. godine osnovana kao potpuno privatno preduzee, da bi posle serije
korupcionakih afera, zloupotrebe monopolskog poloaja i itavog niza loih upravljakih
poteza (kojima je ak uspela da izazove veliku pobunu u Indiji) bila nacionalizovana,
pretvorena u dravnu agenciju a zatim i ugaena, dok je Indija postala kraljevska kolonija a
kraljica Viktorija bila proglaena caricom Indije.7

5 Martin VanKreveld Uspon i propadanje drave, Albatros Plus, Beograd 2012

6 Martin VanKreveld Uspon i propadanje drave, Albatros Plus, Beograd 2012
7 http://www.fordham.edu/halsall/india/1617englandindies.asp, Indian History Sourcebook:England, India, and
The East Indies, 1617 CE

6
Sad, mora se napomenuti nekoliko injenica karateristinih za ovaj, tzv. privatni period
kolonijalizma. Prva, i moda najznaajnija je ta da je evropsku ekspanziju i mogunost
uspostave kolonija omoguila tehnika nadmo, prevashodno na moru. Jo od trenutka kad je
Vasko de Gama digao u vazduh neke indijske dunke koje su pokuavale da ga prate 8, ta
premo je postala svima oigledna i optepoznata. To moda objanjava uspeh evropljana u
uspostavljanju svojih punktova ak i na mestima gde su postojala ureena drutva sa monim
vladarima (kina, japan, mogulsko carstvo, itd). Sa druge strane, takoe objanjava drugu
injenicu da su upravo do XIX veka, kolonijalni posedi bili ogranieni na ostrva i priobalni
pojas.
Do sredine XIX veka, kolonijalni procesi su uglavnom preli iz privatnih u dravne ruke, i uz
dravnu snagu (tj. masivnu vojnu podrku koju je moderna dravna organizacija mogla da
prui) i sa najnovijim tehnikim dostiguima iz druge polovine XIX veka (parobroda,
eleznice, telegrafa i kinina) nastavili sa irenjem na kopno. Do 1914. godine, itav svet je bio
podeljen izmeu malog broja konkurentskih drava.9
Mada su sistemi koje su uspostavile kolonijalne sile (sad ve moemo govoriti o
imperijalizmu) bili raznoliki, ipak mogu se grupisati u dva osnovna tipa. Prvi je metod za koji
su se opredelili Belgijanci u Kongu, pod nazivom direktna vladavina. Kongo je bio priznat
kao kraljevski posed, i to je i bio do 1908. kada je izbio meunarodni skandal zbog uslova u
ovim teritorijama koje su izvetaji nazivali istinski pakao na zemlji i uprava prela pod
dravnu kontrolu. Belgijanci su u Kongu, na vrhuncu svog kolonijalnog carstva, drali ak
preko 10000 slubenika i neto vie preduzetnika i svetenika. Ova tri stuba su saraivala u
slamanju bilo kakvog otpora najbrutalnijim metodama koji su im bili na raspolaganju, sve u
cilju eksploatacije prirodnih resursa i domaeg stanovnitva.
Drugi tip se obino naziva posredna vladavina, primenjen od strane Britanaca u Africi. Prvo
primenjen u Nigeriji, sistem se oslanjao na lokalne poglavice, ak ih i stvarajui tamo gde
ranije nisu ni postojali. Tim poglavicama su oduzete glavne funkcije vlasti, tj. da zarate ili
sklope mir i da dodeljuju smrtnu presudu. Takoe su pokuavali da iskorene neke lokalne
obiaje za koje su dali ocenu da su ogavni i neprihvatljivi. U vezi sa svim ostalim pitanjima
preputali su poglavicama da upravljaju sopstvenim narodom. Ovakav sistem je bio jeftin, i
nije zahtevao vee prisustvo evropljana (1 na 70 000 do 100 000 uroenika), niti neke
znaajne vojne ili infrastrukturne izdatke.

8 The Hamlyn history of ships, Bernard Ireland, Chancelor Press, London 2002
9 Encyclopedia of warfare, grupa autora, Quantum Book, London 1998
7
Poeci propasti kolonijalnih imperija lei u nekoliko faktora. Prvi je injenica da su sve
kolonijalne uprave izazivale slabljenje uroenikih institucija nekada namerno, ali u veem
broju sluajeva ekonomski, kao posledice ekonomskih pritisaka, i prilagoavanjem lokalne
privrede svojim potrebama. Drugi faktor je, da je veina kolonijalnih uprava (sa izuzetkom
Belgije) stvorila nove elite, to direktno kao ispomo u upravljanju, to nenamerno, i samim
tim dovela do odreene modernizacije tih drutava.
Trei faktor se moe nai u injenici da se takav odnos izmeu aktera u kolonijalnom sistemu
uvek moe nazvati nemoralnim. Potreba da se opravda cilj ostvarivanja profita eksploatacijom
je od poetka bila prisutna, i od 1500 do 1800. godine ispunjavana eljom da se pronese
Boja re. Moderne i sekularne drave u javnom vlasnitvu nisu mogle priznati takve motive,
stoga se pribeglo misijama za civilizovanje, koje su kasnije zamenile ideje
socijaldarvinizma. Na kraju je to dovelo do sistema mandata, po kojima su kolonijalne sile i
dalje upravljale narodima nespremnim za nezavisnost.
Ipak, uz sve gore navedeno, najvei udarac kolonijalizmu su zadala deavanja II svetskog
rata. Na kraju rata, neke od kolonijalnih sila ( bez obzira pobedile ili izgubile) su se nale u
situaciji da su njihove kolonije sada pod tuom okupacijom (Francuska Afrika i Indonezija,
holandski posedi u Aziji), ili su skoro povraene predajom Japana, kojima kao azijatima
lokalno stanovnitvo nije bilo potpuno nenaklonjeno (Singapur, Malaja, Burma, Borneo).
Pored toga, sve evropske imperijalne sile su kraj rata doekale bukvalno bankrotirane, i nisu
bile u stanju da ponovo uspostave svoje imperije, naroito u situaciji kada im je sam opstanak
zavisio od milostinje najvee sile, Sjedinjenih Drava, koje pak, sledei politiki pravac
zacrtan od svee preminulog F.D.Ruzvelta, nisu bile sigurne da li bi trebalo da podre
postojanje imperija svojih nekadanjih saveznika to iz politikih to iz moralnih razloga.
Ipak, potreba za saveznicima u uslovima hladnog rata je prevagnula, i kasnije su SAD
finansirale brojne kolonijalne poduhvate, ako ih ve nisu i same preduzimale.
Ipak, takvi pokuaji su u novim uslovima, skoro uvek bili osueni na propast, tako da je
proces dekolonizacije do 1975. godine bio u sutini zavren, uz nekoliko izolovanih pitanja.
Na prostoru bivih kolonija nastale su nove drave, koje su gotovo bez izuzetka otpoele
svoje postojanje pod sloganom modernizacije, sa nastojanjem da radikalno unaprede
zdravstvene, obrazovne i ivotne standarde na svojim teritorijama. Ipak, za takvu
modernizaciju je neophodna politika stabilnost i funkcionalna birokratija, a one su mogle biti
uspostavljene samo u malom broju novih drava. Daleko najuspenije su se pokazale drave
jugoistone i istone Azije, koje su imale duge tradicije etnike homogenosti i politikog
jedinstva, i na kraju krajeva pismene elite koje su uspele da olakaju tranzicije. Pored njih,

8
jedina dva uspena modela demokratskih drava i insitucija razvile su Indija i Izrael, upravo
pomou svojih visokoobrazovanih elita, (a u sluaju ove druge, strane pomoi sa visinom bez
presedana u dosadanjoj istoriji). Ostale bive kolonije su se mahom pridruile ili irokom
dijapazonu raznih diktatorskih, autoritativnih, jednopartijskih ili vojnih reima svih oblika,
boja i veliina (pod kojima jeste dolo do neke vrste privremene stabilnosti), ili nizu zemalja u
kojima drava nije uspela da profunkcionie i koja su zapala u stanje koje bi se skoro moglo
nazvati anarhijom (donekle postavi primer o kojima su zastupnici mandata govorili).

4. Neokolonijalizam ( tj. Kolonijalizam ver. 2.0)

Vladimir Ilji Lenjin, je u eseju Imperijalizam: najvii stepen kapitalizma 10 izloio ideju
kojom je opisao funkciju finansijskog kapitala da ostvaruje profit uz pomo i putem
imperijalistikog kolonijalizma kao najvieg stupnja kapitalistikog razvoja. Tj. da bi
kapitalizam stvorio vee profite nego to mu domae trite omoguava, spajanje banaka sa
industrijskim kartelima stvara finansijski kapitalizam izvoz i investicije kapitala u zemlje
nerazvijenih ekonomija. Tako ponaanje vodi do podele sveta izmeu monopolistikih
kompanija i velikih sila. Stoga, on smatra imperijalizam najviim stupnjem kapitalizma, koji
zahteva monopolsku poziciju u eksploataciji rada i prirodnih resursa.
Imajui u vidu neraskidivu vezu izmeu kapitalistikog naina privreivanja sa njegovim
najviim stupnjem - imperijalizmom, moemo doi do zakljuka da iako je kolonijalizam u
klasinom smislu propao, potreba za njim svakako nije nestala. Nasuna potreba
kapitalistikog privreivanja, rast profita, je svakako uslovljena pristupom prirodnim
resursima, novim tritima, i na kraju krajeva, jeftinom radnom snagom.
Stoga bi bilo pogreno uzeti zdravo za gotovo da su bive kolonijalne sile jednostavno
odustale od svojih kolonijalistikih tendencija, kada su ih ve izgubile svojevremeno.
Jednostavno, oblik i nain eksploatisanja se morao promeniti, i primeniti u jednom drugom
obliku koji je trebalo da zaobie probleme i uzroke propasti koje je imao klasini
kolonijalizam.
Kao prvo, novi oblik je morao biti vraen u privatni sektor. Dravna uprava na teritorijama
kolonija, i rigidna kontrola je pored toga to je bila skupa, neizostavno izazivala revolt i bunt
u novonastalim nacionalnim dravama. Stoga, direktna uprava se mora ostaviti lokalnim

10 http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1916/imp-hsc/
9
elitama i institucijama sa kojima se mora ostvariti simbioza putem korupcije i stvaranjem
njihove zavisnosti od stranog faktora.
Drugo, privrede tih zemalja moraju ostati nerazvijene u cilju otvaranja prostora za monopolski
poloaj stranih kompanija u pogledu eksploatacije radne snage i prirodnih resursa. Takoe,
takvo stanje izuzetno pogoduje ostvarenju prethodnog uslova, stavljajui poluge moi vrsto u
ruke stranih kompanija.
Naravno, neizostavno je neophodan privid da je u pitanju samo poslovni poduhvat, i da
matina drava nema nikakve veze sa ovom novom formom kolonijalizma. Stoga, svi pritisci
i intervencije od strane matine drave moraju ostati na diplomatskom ili na subverzivnom
polju sprovoenom od strane obavetajnih slubi. Samo ako se pokae da je apsolutno
neophodno primeniti klasinu vojnu intervenciju radi ostvarenja kolonijalistikih ciljeva (tj.
ake se svi prethodni metodi pokau neuspenim), krucijalni su sledei principi:
- Takva intervencija mora neizostavno biti praena pretekstom humanitarnih ili bezbednosnih
razloga, ne bi li opravdala nemoralnost takvog ina;
- Pritom, vojna intervencija mora biti ograniena u trajanju i intenzitetu na ruenje postojeih
struktura vlasti i uspostavljanje novih, kooperativnijih elita.
( Primeri ovih principa mogu se videti u intervencijama protiv Iraka 1991-2003 ili u
bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine )

5. Globalni razvoj i nosioci neokolonijalizma

Mi, koje uljudno nazivaju nerazvijenim, u stvarnosti, smo kolonije, polu-kolonije ili
zavisne zemlje. Mi smo zemlje ije su ekonomije iskrivljene imperijalizmom, koji je
abnormalno razvio delove industrije ili poljoprivede koje su bile potrebne da dopune svoje
kompleksne privrede. Nerazvijenost, ili iskrivljena razvijenost, donosi opasnu
specijalizaciju u sirovinama, koja nosi pretnju od gladi za nae ljude. Mi, nerazvijeni, smo
takoe oni sa jednim proizvodom, i jednim tritem. Jedan proizvod iji nesigurni plasman
zavisi od jednog trita sa nametnutim i fiksnim uslovima. To je velika formula za
imperijalistiku ekonomsku dominaciju.
Ernesto e Gevara, govor od 9. Aprila 1961. godine

10
Iako je mnogo godina prolo od ovog govora e Gevare, moe se slobodno rei da u njemu
iznesene trvdnje nisu izgubile nimalo na svojoj aktuelnosti. Moe se, takoe i rei da su u eri
globalizma i globalnog razvoja ovakve pojave aktuelnije vie nego ikad. Period globalistikih
tendencija i neoliberalizma sa svojim karakteristikama demikratizacije je definitivno
pogodovao i u mnogoemu doprineo razvoju neokolonijalizma. Smanjenje uticaja nacionalne
drave ( na globalnom nivou) i davanje prednosti nadnacionalnim institucijama ( koje su
najee u privatnim rukama) je u praksi, praktino dalo odreene ruke internacionalnim
kompanijama i drugim akterima u ispoljavanju neokolonijalnih tendencija.
Koji su glavni nosioci neokolonijalizma? Na prvom mestu, multinacionalne korporacije.
Kritiari neokolonijalizma istiu da investicije i prakse multinacionalnih kompanija upravo
izazivaju humanitarna, privredna i ekoloka pustoenja u nerazvijenim zemljama inei ih
zavisnim od stranih trita, to zauzvrat rezultira u trajnoj nerazvijenosti tih zemalja inei ih
rezervoarima jeftine radne snage i prirodnih resursa i pritom im uskraujui pristup
naprednim tehnolokim procesima kojima bi mogle izgraditi soptsvene privrede. U nekim
zemljama, privatizacija prirodnih resursa je iako u prvi mah donela do velikih prihoda od
investicija, neizostavno proizvela i veliki rast u nezaposlenosti, siromatva i pad BDP-a.
Takoe, izuzetnu ulogu u svemu tome igra i Meunarodni monetarni fond i ostale
nadnacionalne monetarne organizacije. Kritike na raun funkcionisanja MMF-a su suvie
brojne da bi se nabrojale u ovom radu ( zahtevale bi poseban), tako da u ovde navesti samo
neke, za ovu temu najbitnije:
- Prvo, MMF je institucija generalistikog usmerenja koja u svojim preporukama i
zahtevima koje postavlja dunicima potpuno prenebegava specifinosti i iskljuivo
namee generalistika reenja.
- Zatim, kroz MMF razvijene zemlje imaju dominantnu ulogu nad nerazvijenim, i kroz
osoblje ( obrazovano na zapadu i orijentisano ka zapadnom ekonomskom modelu) ima
i izraenu kontrolu nad nerazvijenim lanicama
- Efekat koji polise MMF u nerazvijenim zemljama se pokazao kao anti-razvojni, uvek
rezultirajui u porastu nezaposlenosti i padu proizvodnje.11
Sudei po ovome, MMF poemo praktino posmatrati kao instrument kojim se koriste
razvijene zemlje ne bi li ostvarile jedan od glavnih ciljeva neokolonijalizma da nerazvijene
zemlje ostanu nerazvijene.12

11 Unravelling Global Apartheid: An Overview of World Politics, Titus Alexander, Wiley, 1996

12 http://www.scribd.com/doc/49507441/Dragos-Kalajic-Pozovi-MMF-Radi-Samoubistva
11
Pored ovih nosioca, mora se nadodati i uloga koju igraju dananje razvijene zemlje iz drugog
plana, sjajno emulirajui odnos koje su svojevremeno kolonijalne kompanije imale sa svojim
krunama, pruajui im logistiku, obavetajnu, subverzivnu i diplomatsku podrku koja im je
neophodna, a u sluaju da sve to ne prui rezultate, i vojnu uslugu. Da parafraziram ( i
preradim) onu narodnu izreku para vrti gde burgija nee, a ako nee ni burgija ni pare, tu
bojna sekira nije loa.
U svakom sluaju, oseam se dunim da svemu ovome pridodam i jo dva faktora koji se daju
lako uoiti u istraivanju ove teme. Prvi je uloga koju nosi kulturni imperijalizam u
uspostavljanju neokolonijalnih odnosa, kako ju je definisao Dejvid Rotkopf ( lan saveta za
inostrane odnose): Sjedinjene Drave bi morale prihvatiti "kulturni imperijalizam" u
sopstvenom interesu. Ali definicija kultur-imperijalizma naglaava irenje vrednosti
tolerancije i otvorenosti prema kulturnoj promeni u cilju spreavanja sukoba ali takoe i
irenja tehnolokih i drugih standarda da bi se obezbedila neophodna sigurnost trgovini da
13
posluje sa to vie drava. Iz ovoga proizilazi da su inicijative multikulturalnosti i
tolerancije upravo najvie u slubi meunarodnog kapitala, i slue u svrhu prikrivanja
neokolonijalnih procesa u javnosti.
Drugi faktor koji je prisutan u ovim procesima je poznat pod nazivom pokret
konzervacionizma. To je politiki, ekoloki i drutveni pokret koji ima za cilj ouvanje
ivotne sredine, a naroito prirodnih resursa. Ono to se u ovom sluaju stavlja na teret ovom
pokretu ( naroito u izvoenju organizacije World Wide Fund for Nature) je da se u svom
nastupanju postavlja upravo na neokolonijalistiki nain prema nerazvijenim zemljama,
protivei se eksploataciji prirodnih resursa od strane tih zemalja. Zakljuak je vie nego
oigledan.
U svetlu svega ovoga, jednostavno moram da zakljuim gde se tano u svemu ovome nalazi
koncept globalnog razvoja. Neizostavno ideja sa plemenitim pobudama iz novijeg vremena, u
ijoj definiciji nema nita sporno i kontraverzno, ipak, u izvoenju nadnacionalnih
organizacija treba da ima istu svrhu kao to su u vreme razvijenog ( dravnog) kolonijalizma
imale teorije socijaldarvinizma, ili rasistike teorije ne bi li opravdale i stvorile pretekst za
dalje neokolonijalistike tendencije. Jer, pruanje takve pomoi kakve predvia koncept
globalnog razvoja i predvia i dalje smanjenje dravnih ingerencija i pati od istih boljki kao i
politika MMF-a.

13 Rothkopf, David, "In Praise of Cultural Imperialism," Foreign Affairs, Summer 1997,
12
 6. Zakljuak

Sudei po svemu ovom, moram na kraju izloiti nekolicinu zakljuaka koji se sami sebi
nameu. Kolonijalizam, je kao nain eksploatacije radne snage i prirodnih resursa, iv i zdrav,
samo u novoj formi. On kao takav nije ni mogao nestati iz prostog razloga to potreba za njim
nikad nije nestala. Tako da, preobuen u novo ruho, sa ispravljenim ranijim grekama u
postavci, potpomognut globalizacijom i neoliberalizmom, on nastavlja da obavlja svoj prljavi
zadatak za svoje korisnike. A, korisnici i dalje izmiljaju opravdanja, teorijske postavke i
humanistike koncepte ne bi li i dalje nastavili da uivaju blagodeti onoga to im donosi
nesmetana eksploatacija. to bi pokojni maral rekao majku im boju imperijalistiku.

Uzgred, kroz sve ovo se moda i provlai i jedna logika paralela. Fransis Fukujama je samo
delimino u pravu istorija jeste dola do kraja, samo ne stoji tamo. Vraa se unazad.

13
Izvori

Encyclopedia of warfare, grupa autora, Quantum Book, London 1998

http://www.qeh.ox.ac.uk/ 20.01.2013, Oxford department of International Developtment
http://www.fordham.edu/halsall/india/1617englandindies.asp, Indian History Sourcebook:
England, India, and The East Indies, 1617 CE
http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1916/imp-hsc/
http://www.scribd.com/doc/49507441/Dragos-Kalajic-Pozovi-MMF-Radi-Samoubistva
Jean Paul Sartre, Colonialism and Neocolonialism, Taylor & Francis e-library, 2005
Johnston, Ronald John The Dictionary of Human Geography Wiley-Blackwell 2000.
Lewis Samuel Feuer. Imperialism and the Anti-Imperialist Mind. Transaction Publishers,
1989. P. 4.
Martin VanKreveld Uspon i propadanje drave, Albatros Plus, Beograd 2012
Rothkopf, David, "In Praise of Cultural Imperialism," Foreign Affairs, Summer 1997,
The Hamlyn history of ships, Bernard Ireland, Chancelor Press, London 2002
Unravelling Global Apartheid: An Overview of World Politics, Titus Alexander, Wiley, 1996

14