Ana Keler F693 - Bachelor Rad

UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U

NOVOM SADU
Ana Keler
REVITALIZACIJA PROIZVODNOG SISTEMA

TAMPARIJE FOTO - OKO
ZAVRNI RAD
- Osnovne akademske studije -
Novi Sad, 2010.

21000 , 6
, :
, :
, :
, :
, : -
, :
, : .
, : -
, :
, :
, :
, :
, : 2010.
, :
, : , 6
, :
(// ////)
, :
, :
/q , : , , ,
, ,
, :
, :
, :
- , ,
, ,

.
, :
, :
, : : .
:
, : .
Q2..04-05 - 1
UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovia 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT: Monographic Publication
Type of record, TR: Textual material, printed
Contents code, CC: Graduate - Bachelor Thesis
Author, AU: Keler Ana
Mentor, MN: Prof. PhD Ilija osi
Title, TI:
Revitalisation printing house of Foto - Oko
Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: Serbian
Country of publication, CP: Serbia
Locality of publication, LP: Vojvodina
Publication year, PY: 2010
Publisher, PB: Authors reprint
Publication place, PP: FTN, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6
Physical description, PD:
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
Scientific field, SF: Graphic engineering and design

Scientific discipline, SD: Production systems
Subject/Key words, S/KW: Production program, analysis of products, Product Representative,
technological procedure, reduction in production, type and variant flow
UC
Holding data, HD: The library of FTS, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6
Note, N:
Abstract, AB: The aim of this work was to revitalisation printing house of Foto - Oko,
starting with market analysis, program production, choice of product
representatives to the reduction of production, and the process of defining
the technological development of the label and defining the flow of material in
the production
Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:
Defended Board, DB: President: Prof. PhD Dragoljub Novakovi
Member: MSc Milovan Lazarevi Menthor's sign

Member, Mentor: Prof. PhD Ilija osi
Obrazac Q2..04-05 - Izdanje 1

sadraj
1. Teorijske osnove............................................................................................................................5
1.1 Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemima.............................................................................6
1.2 Prilazi u projektovanju proizvodnih sistema............................................................................7
1.3 Osnovni elementi proizvodnih sistema..................................................................................10
1.4 Oblikovanje tokova materijala.................................................................................................11
1.5 Tip i varijanta toka.................................................................................................................12
2. Praktina razrada zadatka - uvod.................................................................................18
3. Program proizvodnje................................................................................................................21
3.1 Opis programa proizvodnje.....................................................................................................22
3.2 Analiza programa proizvodnje.................................................................................................35
3.2.1 Analiza karakteristika programa proizvodnje..........................................................35
3.2.2 Analiza zavisnosti struktura/koliina u programu proizvodnje primenom
ABC metode..............................................................................................................38
3.2.3 Analiza karakteristika programa i delova proizvodnje............................................42
4. Izbor proizvoda predstavnika.............................................................................................48
4.1 Redukcija programa proizvodnje.............................................................................................49
5. Projektovanje postupka izrade proizvoda predstavnika...................................50
5.1 Tehnoloki postupak izrade etiketa..........................................................................................51
5.2 Izbor postupka rada................................................................................................................52
5.3 Razrada elementa operacije rada............................................................................................52
6. izbor tipa i varijante toka....................................................................................................64
6.1 Ritam toka..............................................................................................................................67
6.2 Izbor i proraun elementa strukture sistema..........................................................................67
6.3 Normativi u proizvodnom sistemu.........................................................................................67
6.3.1 Normativ vremena za tehnoloke operacije.............................................................68
6.3.2 Noramtiv materijala..................................................................................................68
6.3.3 Normativ energije.....................................................................................................68
6.3.4 Normativ alata...........................................................................................................68
6.3.5 Normativ povrina...................................................................................................68
6.4 Odreivanje elementa strukture sistema................................................................................72
6.4.1 Tehnoloki sistem....................................................................................................72
6.4.2 Uesnici u procesu....................................................................................................76
6.4.3 Proraun potrebnih povrina...................................................................................79
7. Vreme trajanja ciklusa proizvodnje..............................................................................81
7.1 Ritam serije za projektovani sistem.......................................................................................84
8. Oblikovanje prostornih struktura................................................................................86
8.1 Oblici tokova u sistemu..........................................................................................................87
8.2 Oblici tokova u funkciji prostornih ogranienja....................................................................87
8.3 Osnovne podloge za oblikovanje prostornih struktura sistema..............................................87
8.4 Karta toka procesa..................................................................................................................88
8.5 Sadanji raspored maina u proizvodnom sistemu i tok materijala........................................89
8.6 Revitalizacija datog proizvodnog sistema i tok materijala.....................................................91
9. Zakljuak......................................................................................................................................93
10. Literatura....................................................................................................................................94
1. TEORIJSKE
OSNOVE
1.1 Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemima
Proizvodnja je uslovljena postojanjem skupa elemenata (predmeta rada, sredstava rada i uesnika
u procesima rada), relacija izmeu elemenata i njihovih karakteristika ureenih u skladu sa projektovanim
postupcima promena stanja sa jedne i ulaganjem ljudskog rada sa druge strane, odnosno uslovljena
postojanjem sistema za proizvodnju oblikovanog na nain da obezbedi transformaciju raspoloivih
resursa u proizvode u skladu sa datim potrebama.
Slika 1. Osnovni model transformisanja resursa u proizvode
U proizvodnom sistemu odvija se proces rada, tj. proces transformacije ulaznih u izlazne veliine.
Proces rada je niz uzastopnih promena stanja na predmetu rada u vremenu. U svakoj fazi odvija se
odreena operacija (na svakom tehnolokom sistemu), svaka operacija traje odreeno vreme. Proces rada
odvija se
prema definisanom postupku rada.
Svaki sistem ima svoje ulazne veliine: materijal, informacije i energiju. Dakle u svakom
proizvodnom sistemu postoje tri vrste tokova.
Tok materijala ini skup postupaka promena stanja projektovanih tako da omogue transformaciju
ulaznih materijala (informacija) u izlazne proizvode potrebnog i dovoljnog kvaliteta. Tok materijala ini
osnovni tok u svakom proizvodnom sistemu.
Tok informacija predstavlja tok u kome se vri izdvajanje i obrada podataka u cilju dobijanja
informacija potrebnih za donoenje odluka koje obezbeduju projektovane aktivnosti za podeavanje
sistema i dranje izlaznih veliina u dozvoljenim granicama. Tok informacija je kontrolni tok.
Tok energije predstavlja skup mrea, ureaja, postrojenja i vodova koji obezbeuju rad tehnolokih
sistema i uslove rada. Tok energije je pomoni tok u svakom proizvodnom sistemu.
Dve osnovne radne karakteristike proizvodnog sistema su: kapacitet i efektivnost. Kapacitet (Ke)
je maksimalna koliina rada vremenski izraena koju dati sitem moe da da u odreenom vremenu.
Efektivnost sistema (Es) je verovatnoa da e sistem u najkraem vremenu stupiti u dejstvo, da e
pouzdano raditi u projektovanom vremenu bez otkaza i da e se lako i brzo prilagoavati promenama u
okruenju. Mera funkcionalne pogodnosti je fleksibilnost sistema.
6
Slika 2. Efektivnost sistema u vremenu
Es=OG(t) x P(t) x FP
gde je:
Es efektivnost sistema
OG operativna gotovost
P pouzdanost
FP funkcionalna pogodnost
1.2 Prilazi u projektovanju proizvodnih sistema
Oblikovanje tokova materijala u proizvodnim sistemima je uslovljeno:

odnosom struktura koliine u programu proizvodnje,
stepenom tehnoloke sloenosti predmeta rada i
kapacitetom sistema.
Predmeti rada, u optem sluaju, protiu kroz proces sa ili bez povratnih tokova, optereujui
razliite preseke projektovanim postupkom, strukturom i koliinama. Kao rezultat dobijamo osnovni
model tokova materijala u sistemu.
Slika 3. Osnovni model tokova materijala u sistemu
7
Postoje dva prilaza za projektovanje struktura proizvodnih sistema:
Pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala
Kod ovog prilaza se posmatra svaki proizvod ponaosob, za svaki se odreuje potreban broj
elemenata sistema, postupci rada i projektuju se proizvodni tokovi, odnosno utvruje se tehnoloki
postupak za sve predmete rada. Razrada tehnolokih postupaka podrazumeva izbor varijante procesa,
izbor varijante postupka rada, razradu operacija rada (odreivanje zahvata i redosleda izvoenja operacija
rada, utvrivanje vremenskih normativa, ...). Sve ovo uslovljava j (j=1, 2, 3, ... n) pojedinanih tokova
materijala u sistemu. Kod programa proizvodnje ire strukture i manjih koliina (podruja III i IV) na
zahvate razrade postupka rada i projektovanje potrebnih alata i pribora odlazi najvie od ukupnog vremena
utroenog na pripremi proizvodnje, to znaajno utie na trokove proizvodnje.
Osnovne karakteristike pojedinanog prilaza u oblikovanju tokova materijala su:

raznovrsnost u oblikovanju proizvoda i delova, pojedinaan prilaz u oblikovanju postupka
rada, tovodi razliitim postupcima za sline delove,
pojedinaan prilaz u oblikovanju postupaka rada, to vodi razliitim postupcima za relativno
sline delove,
dui rok pripreme proizvodnje
nizak stepen iskorienja sredstava rada u vremenu i radnim karakteristikama zbog malih
koliina razliitih delova,
visoki iznosi pripremno-zavrnih vremena,
dugi rokovi isporuka, odnosno vremena trajanja ciklusa proizvodnje,
tekoe u auriranju baza razliitih podataka,
sloenost postupaka planiranja i kontrole redosleda operacija i radnih naloga,
nemogunost primene metoda neprekidnih tokova u uslovima programa ire strukture.
Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala
Grupni prilaz je savremeniji. Razvijen je na osnovama slinosti delova u programima proizvodnje,

ogranienog broja oblika i objedinjavanju predmeta rada slinih karakteristika u operacijsku grupu osnovnu
jedinicu posmatranja. Operacijska grupa je utvrena na osnovu sistema klasifikacije, koji u sebi sadri
kriterijume razvrstavanja, ime su stvoreni uslovi za poveanje koliina na relaciji ulaz- izlaz procesa
rada. Za ovako dobijenu operacijsku grupu vri se izbor realnog ili projektovanje kompleksnog predmeta
rada i za njega se razrauje tehnoloki postupak. Pod pojmom slinost karakteristika podrazumeva se
skup relevantnih obeleja predmeta rada u operacijskoj grupi koji odreuju mogunost na jednom ili
skupu tehnolokih sistema istih karakteristika.
Na ovaj nain javljaju se, umesto pojedinanih, tokovi operacijskih grupa to poveava koliine
u toku i, nizom drugih efekata, podie kvalitet tokova u celini.
Primenom grupnog prilaza u oblikovanju tokova materijala postiu se sledei efekti:

minimalizacija pripremno-zavrnih vremena,
smanjenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje,
smanjenje nedovrene proizvodnje,
snienje stepena sloenosti tokova materijala u sistemu,
poveanje stepena fleksibilnosti struktura preduzea,
povienje stepena serijnosti,
mogunost izbora odgovarajueg stepena automatizacije,
olakano upravljanje procesima rada,
snienje stepena sloenosti informacionih tokova,
optimalan razmetaj radnih mesta,
8
primena grupnog modularnog prilaza u razvoju proizvoda,
izgradnja sistema bez ugraenih ogranienja,
poveanje nivoa kvaliteta, to kao rezultat daje poveanje ukupne efikasnosti i efektivnosti
sistema u celini.
U oblikovanju unutranje strukture (razmetaj radnih mesta) postoje takode dva prilaza: procesni i
predmetni.
Procesni prilaz zasnovan je na grupisanju svih operacija, odnosno tehnolokih sistema iste vrste
u istu radnu jedinicu - radionicu. Razliitost karakteristika predmeta rada uslovljava i razliite tehnoloke
postupke, a samim tim razliiti predmeti rada se kreu na razliite naine. Ta razliitost je izraena u
razliitom redosledu operacija, postojanju povratnih kretanja uslovljenih poloajem tehnolokih sistema
i ukrtanjem putanja predmeta rada, to tokove u sistemu ini nepotrebno sloenim. Ovaj prilaz se
primenjuje kod proizvodnih programa ire strukture sa relativno malim koliinama. Prednost ovog prilaza
je u visokom stepenu fleksibilnosti, olakanoj kontroli tehnolokih postupaka Nedostaci predmetnog
prilaza u postavljanju tokova materijala ogledaju se u sloenosti upravljakih struktura, usporenom
protoku, velikom obimu nedovrene proizvodnje i visokim trokovima rukovanja materijalom.
Predmetni prilaz je savremeniji. Zasnovan je na postavljanju struktura proizvodnih sistema

na principu organizovanja celina radnih jedinica koje, objedinjavaju tehnoloke strukture i uesnike u
procesu rada potrebne za izradu grupe slinih predmeta rada utvenih tehnolokim postupkom. Osnova
predmetnog prilaza je sadrana u oblikovanju prostorno izdvojenih nezavisnih delova strukture sistema
u kojima poinje i u potpunosti se zavrava izrada grupe predmeta rada odreenog stepena tehnoloke
sloenosti koji uslovljava slinost tehnolokih postupaka.
Kao rezultat razliitog stepena sloenosti predmeta rada odnosno razlitih vremena trajanja
operacija rada na odreenim mestima javljaju se bunkeri za smetaj predmeta rada u redovima ekanja.
Prednost ovog prilaza je u poveanoj efikasnosti, manjem obimu nedovrene proizvodnje, boljem
iskorienju kapaciteta i olakanom upravljanju, a nedostaci su povien stepen nefleksibilnosti i oteana
kontrola tehnolokih postupaka.
Slika 4. Procesni razmetaj elemenata proizvodne strukture
9
Slika 5. Predmetni razmetaj elemenata proizvodne strukture
Kombinujui ove prilaze u oblikovanju strukture preduzea dobijamo sisteme zasnovane na

pojedinanom i procesnom ili predmetnom principu, i grupnom i procesnom ili predmetnom prilazu
Najvei broj naih proizvodnih sistema postavljen je na pojedinanom i procesnom prilazu. Ovako
postavljeni procesi u proizvodnim sistemima generiu niz ogranienja koja spreavaju ostvarenje
projektovanih efekata.
1.3 Osnovni elementi proizvodnih sistema
Proizvod je rezultat transformacije resursa u procesu rada. Zbog proizvoda postoji preduzee, a
proizvod postoji zbog trita namenjen je zadovoljenju potreba potroaa. Postoji tedencija da danas
opstaje drutvo koje ne proizvodi, to je greka.
Karakteristike proizvoda:
Struktura (da bi smo projektovali sistem koji e davati proizvod, moramo poznavati strukturu
proizvoda, tj. njegovu sloenost, odnosno kompleksnost)
Kvalitet (sloenost)
- tehniki kvalitet (izraen parametrima)
- upotrebni kvalitet
- ekonomski kvalitet i
- estetski kvalitet (kvalitet zadovoljstva)
Koliine. ivotni ciklus proizvoda moemo definisati kao vreme trajanja proizvoda u razmeni sa
okolinom. ivotni ciklus nekog proizvoda moe biti svega par dana (flajer), nekoliko meseci (televizijska
reklama), godina ili decenija (vizuelni identitet firme). Ovo vreme je u najveoj meri uslovljeno zahtevima
okoline. Bez obzira na vreme trajanja, svaki proizvod prolazi kroz iste faze ivotnog ciklusa:
1. istraivanje i donoenje odluka,

2. razvoj,
3. uvoenje,
4. rast razmene sa okolinom,
5. uravnoteenost razmene,
6. opadanje razmene (kritine take i potreba uvoenja novog proizvoda),
7. zamena postojeeg sa novim proizvodom
10
Slika 6. Faze ivotnog ciklusa proizvoda
1.4 Oblikovanje tokova materijala
U procesima rada proizvodnih sistema najvei intezitet imaju kretanja predmeta rada. Iz ovog
razloga je prouavanje tokova materijala proizvodnih sistema od posebnog znaaja za ostvarenje
potrebnog nivoa efektivnosti. Odreen broj karakteristinih veliina je od posebnog znaaja za razvoj
postupaka oblikovanja tokova materijala i odreivanje osnovnih parametara proizvodnih sistema.
Ove veliine su:
Koliine proizvoda, koje karakteriu obim razmene sistema i okoline
Stepen tehnoloke sloenosti, predmeta rada, koji predstavlja veliinu kojakarakterie postupak
oblikovanja, postupke promene stanja rada, kvalitet veze sredstava rada-uesnici u procesu rada i uslove
izvoenja operacija rada,
Efektivni kapacitet elemenata sistema, koji karakterie radne mogunosti, izabrani reim rada,
uslove korienja i kvaltet odluivanja.
Slika 7. Osnovne podloge za projektovanje proizvodnog sistema
Osnovu oblikovanja tokova u sistemu ini vremenski izraen odnos izmeu ukupnih potreba
rada neophodnih za izvoenje svih operacija rada za dati program proizvodnje (optereenje) i efektivnih
mogunosti strukture sistema (kapacitet).

Ukupne potrebe rada dobijamo kao zbir vremena trajanja izvoenja operacija rada i koliine za
svaki predmet rada iz programa proizvodnje, a efektivni kapacitet za dati sistem je odreen standardnim
reimom rada i on je konstantna veliina za dati vremenski period.
11
Neophodno je organizovati proces rada tako da u trenutku pojave kritine take u ivotnom
ciklusu proizvoda bude uveden novi proizvod tj. da bude u nekom predvienom tolerantnom podruju.
Usled sve uestalijih promena (poveanje ivotnog standarda, povien nivo kulture, obrazovanosti, ...)
ivotni ciklus proizvoda je sve krai, to poslonjava razvoj, upravljanje procesima i organizaciju radnih
sistema.
Slika 8. Uticaj uestalosti promena na vreme trajanja ivotnog ciklusa
Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda u proizvodnom sistemu. Izbor proizvoda za

program proizvodnje predstavlja kompromis izmeu potranje, potencijala radnih sistema i odnosa
trokova i dobiti. Program proizvodnje je odreen veliinama osnovnih parametara strukturom i
koliinama.
Struktura programa ( pj ) moe biti ua i ira. Prednosti ue strukture su: povien kvalitet
projektovanja, organizovanja i upravljanje procesima rada, snienje trokova pripreme i proizvodnje
i poveanje ukupnih efekata sistema. Prednosti ire strukture su: povean stepen fleksibilnosti i nii
trokovi poslovanja.
Koliine u programu proizvodnje ( qj ) odreuju se na osnovu uslova okoline (kupovne moi

potroaa, potranje, ...). Vee koliine od realnih potreba dovode do pojave zaliha i sniavanja efekata
sistema, dok manje koliine daju osnovu za pojavu konkurencije, to znai da je potrebno optimizirati
date odnose.
1.5 Tip i varijanta toka
Tip toka u sistemu podlee jednoj od sledee etiri varijante tokova:
Varijanta 1.1: Osnovni pojedinani tok
Proizvodni program je struktuiran od razliitih proizvoda u jedininim ili priblino jedininim

koliinama i pri tome je ostvaren odnos:
gde je ritam toka
odnosno, ukupna koliina rada potrebna za izradu datog proizvoda je manja ili jednaka efektivnom
kapacitetu. Proces u osnovi ima prekidan karakter to upuuje na poloaj radnog mesta bez dalje podele
rada. Ovo podruje odgovara podruju IV iz dijagrama pj - qj.
12
Slika 9. a) odnos (pj - qj) u programu proizvodnje b) odnos optereenje/kapacitet za dati sluaj
Karakteristike osnovnog pojedinanog toka su:

veliki broj predmeta rada u jedininim koliinama,
rezerva kapaciteta,
prekidni tok,
utvren poloaj predmeta rada,
jedinina nedovrena proizvodnja,
ceo tok se moe odvijati na jednom radnom mestu, i predmeti rada pojedinano prolaze kroz tok
(automatizacija nema smisla),
maksimalan stepen fleksibilnosti,
postupak upravljanja u funkciji stepena sloenosti proizvoda,
vremena trajanja ciklusa u funkciji stepena sloenosti,
tehnoloki sistemi opte namene,
visok kvalitet uesnika,
lako odravanje.
Varijanta 1.2: Pojedinani tok procesnog tipa
Proizvodni program je sastavljen od razliitih proizvoda u razliitim koliinama, proces izrade se

izvodi obradom istih delova u datim koliinama i pri tome je ostvaren odnos za svaki deo:
nosno, ukupna koliina rada za predmete rada na odreenoj operaciji je vea od kapaciteta. U sluaju da
je:
13
uz uslov da je na veem broju od m operacija rada:
( qj x tii) < Ke
Karakteristike pojedinanog toka procesnog tipa:

ira struktura i manje koliine proizvoda
prekidni tok,
prostorna struktura se oblikuje na procesnom prilazu,
univerzalnost sredstava rada i numeriki upravljani tehnoloki sistemi,
visoko kvalifikovana radna snaga,
povien stepen fleksibilnosti,
povien kapacitet meufaznih skladita,
sloenost organizacije sistema i postupaka upravljanja,
duga vremena trajanja ciklusa proizvodnje,
visok nivo nedovrene proizvodnje,
nizak koeficijent obrtanja novanih sredstava.
a) odnos (pj - qj) u programu proizvodnje b) odnos optereenje/kapacitet za dati sluaj strukture i
tehnoloke sloenosti predmeta rada
Slika 10. Pojedinani tok procesnog tipa
14
Varijanta 2.1: Pojedinani viepredmetni tokovi
U ovom sluaju proizvodni program je ue strukture i neto veih koliina u odnosu na prethodnu
varijantu. Za predmete rada iz datog programa proizvodnje vai:
gde je:
odnosno ukupna koliina rada potrebna za izradu predmeta rada na odreenoj operaciji vie puta prelazi
efektivni kapacitet, uz uslov da na veem broju operacija:
( qj x tii) > Ke
Karakteristike pojedinanog viepredmetnog toka su:

ua struktura i vee koliine (velikoserijska proizvodnja),
proizvodna struktura predmetnog tipa,
odvijanje procesa rada u partijama,
stvaraju se uslovi za formiranje radnih jedinica,
produkcioni tehnoloki sistemi (isplati se automatizacija),
nedovoljna sinhronizovanost vremena trajanja procesa rada (postojanje meuskladita
bunkerskog tipa),
srednji stepen strunosti radnika,
poviena efektivnost,
smanjen stepen fleksibilnosti,
pojednostavljeno upravljanje,
nii nivo nedovrene proizvodnje,
vii koeficijent obrtanja novanih sredstava.
Radna jedinica i varijanta toka 2.1 su osnove za postavljanje efektivnog proizvodnog sistema.
Slika 11. Pojedinani viepredmetni tok
15
Varijanta 2.2: Jednopredmetni tok
Program proizvodnje je sastavljen od jednog ili malog broja predmeta rada u velikim (masovnim)
koliinama. Za sluaj da je za sve predmete rada datog programa proizvodnje:
Ti min Ke
odnosno
(qj x tmin) Ke
gde je:
R = Ke/qj
Karakteristike jednopredmetnog toka:

mali broj predmeta rada u masovnoj proizvodnji,
podela rada na vie tokova (podela operacijskih grupa homogenizacija operacijskih grupa),
velikoserijska i masovna proizvodnja,
namenski tehnoloki sistemi visokog stepena automatizacije,
nia strunost radnika,
niska fleksibilnost,
visok stepen efektivnosti,
maksimalna jednostavost organizacije upravljanja.
Procesi predmetne vrste su procesi linijskog tipa izvedeni na predmetnom principu sa razmetajem radnih
mesta po redosledu operacija. Vremena trajanja operacija rada u najveoj meri meusobno usaglaena:
Slika 12. Jednopredmetni tok
16
Tokovi materijala u sistemu omoguavaju obuhvatanje procesa rada u proizvodnji u etiri osnovne
varijante:
- za prekidne tokove
varijanta 1.1 osnovni pojedinani tok
varijanta 1.2 pojedinani tokovi procesnog tipa
- za neprekidne tokove
varijanta 2.1 pojedinani viepredmetni tokovi
varijanta 2.2 jednopredmetni tok.
Pod pojmom prekidni tokovi podrazumevaju se tokovi karakteristini za podruja ire strukture
jedininih i manjih koliina iz relacije pj - qj (podruja IV i III) koji su odreeni ritmom ulaza/izlaza iz
procesa rada.
Karakteristike veliina prekidnih tokova su:
za podruje IV, jedinini, u najveem broju sluajeva razliit proizvod, a
za podruje III, serija istih ili slinih proizvoda sa ukupno nopt [jed./ser.], gde se veliina nopt dobija
na ulazu u sistem u rezultatu analiza jedininih trokova.
Neprekidni tokovi karakteristini su za podruje ue strukture i veih koliina (podruja II

i I) odreeni ritmom ulaza odnosno izlaza jedinica predmeta rada ili partija istih ili slinih oblika i
dimenzija. Neprekidni tokovi su zasnovani na predmetnom principu koji uslovljava specifian raspored
prostornih struktura i prinudan ritam toka, utvrena meuoperaciona vremena, povien stepen podele
rada, produkcioni i namenski karakter tehnolokih sistema i u odnosu na ostale zanemarljivu veliinu
pripremno-zavrnih vremena, to rezultuje poveanjem efektivnosti, ali dovodi do smanjenja fleksibilnosti
sistema.
17
2. PRAKTINA
RAZRADA ZADATKA
- UVOD
tamparija je osnovana 01.06.1988. godine. Osniva Balaton er, grafiar. Kontinuirano se
razvijala i posle 20 godina postojanja proizvodni ciklus je u potpunosti zaokruen. Od pripreme za
tampu, tampe, dorade i ekspedicije. Ono to je karakteristino za njihov razvoj je da su uvek prvi
uvodili najnovija tehnoloka reenja u proizvodnju. Tako su i sada obogatili proizvodnju hibridnom
tehnologijom. Fleksibilni, lako prilagodljivi, sa brzim reagovanjem na zahteve klijenata, sa isporukama u
dogovorenim rokovima i dogovorenom kvalitetu doprineli su tome da imaju stalnu kontinuiranu saradnju
sa njihovim klijentima. Cilj njihovog poslovanja je ostvarivanje dugoronog poslovnog partnerstva sa
visokozahtevnim klijentima.
TERMALNA HIBRIDNA TEHNOLOGIJA TOUCH & WORK
HIBRIDNA TEHNOLOGIJA
CTP
TOUCH & WORK

TERMALNA
CTP
hibridna tehnologija
priprema tampa dorada priprema tampa dorada

priprema tampa dorada 21000 Novi Sad, Bogdana uputa 73, Srbija 21000 Novi Sad, Bogdana uputa 73, Srbija
Tel: 021/504-666, 504-722, 505-825; Fax: 021/504-724 Tel: 021/504-666, 504-722, 505-825; Fax: 021/504-724
21000 Novi Sad, Bogdana uputa 73, Srbija
komercijala@foto-oko.co.yu komercijala@foto-oko.co.yu
Tel: 021/504-666, 504-722, 505-825; Fax: 021/504-724
balaton@foto-oko.co.yu balaton@foto-oko.co.yu
priprema@foto-oko.co.yu
www.foto-oko.co.yu www.foto-oko.co.yu
osvetljavanje@foto-oko.co.yu
www.foto-oko.co.yu
Odeljenje pripreme
U odeljenju pripreme vri se poslednja provera pristiglog materijala za tampu, njegova montaa
kao priprema za izradu tamparskih formi.
Odeljenje pripreme raspolae sa ureajiima za:
- prijem materijala, dizajn etiketa, elektronsku montau, izradu probnih otisaka i RIP
- probni otisak - EPSON StylusPro 4800, 7800 i 9800
- CTP osvetljiva ploa - Screen Plate Rate 4300
- in-line razvijanje CTP ploa - Sirio TH 85
Odeljenje tampe

tamparija Foto-Oko moe da odgovori na zahteve korisnika, kako po pitanju kvaliteta, tako i po
pitanju rokova isporuke predmeta rada.
Pogon tampe raspolae sa:
- tabanom mainom - KBA Rapida 74 sa pet tamparskih jedinica, brzinom tampe od 80 000 tab/h i
maksimalnom povrinom tampe 510 x 730 mm.
- tabanom mainom - KBA Rapida 74 sa pet tamparskih jedinica plus jedna jedinica za lakiranje,
brzinom tampe od 80 000 tab/h i maksimalnom povrinom tampe 510 x 730 mm.
- tabanom mainom - Heidlberg GTO, brzina tampe 8 000 tab/h, povrina tampe B3
- maina za bigovanje i tancanje - Heidelberg cylinder
- maina za zlatotisak - Heidelberg original
19
Odeljenje grafike dorade
Odeljenje dorade mora da postigne zahteve za brzinom koje tampa postavlja. Pogon grafike
dorade raspolae sa:
- mainom za seenje - Perfecta 115

- mainom za tosovanje i vizuelnu kontrolu - Perfecta
- maina za isecanje - top tancna - Agria
- mainom za savijanje - Horizon PST - 40
- mainom za ivenje sa icom - Hohner exact plus
- mainom za meki povez - Horizon BQ - 270
- mainom za obrezivanje - troreza - Horizon HT - 30
20
3. PROGRAM
PROIZVODNJE
3.1 Opis programa proizvodnje
Program proizvodnje naeg sistema definisan je ciljno na zadovoljenje potreba prehrambene

industrije i marketnikog programa. Na osnovu ovog istraivanja i analize projektuje se program
proizvodnje i sam proizvodni sisitem.
Etikete - Etiketa je danas gotovo sastavni deo svakog proizvoda, koji dolazi na trite, a naroito proizvoda
iroke potronje. Svrha joj je da se proizvod po njoj prepozna ali i razlikuje od istih ili slinih proizvoda
konkurencije, da po svojoj boji i po svom likovnom reenju, privlai panju gledaoca.
Kese i vreice - Kese za noenje robe predstavljaju ubedljivo sredstvo publiciteta, kako za sam proizvod
koji je upakovan, tako i za samog proizvoaa. Kese od tekstila koriste se u manjem obimu dok papirne
zauzimaju vodee mesto pri pakovanju komercijalne robe. Za proizvodnju vreica koristi se papir,
sintetiki materijali i ree drugi fleksibilni materijali.
Fascikle - U ovu grupu proizvoda spada veliki broj proizvoda razliitih po svojoj tehnolokoj sloenosti,
materijalu, izgledu i nameni. Izrauju se od svih vrsta polukartona, kartona i lepenki. tampa se kree od
nisko zahtevne jednobojne do luksuzne tampe od 5 - 6 boja, ukljuujui lakiranje, plastifikaciju, ugradnju
razliitih mehanizama i razne tehnike dorade. Sve ovo prvenstveno zavisi od namene proizvoda.
Kutije - Kutije se prema obliku dele na sloive i nesloive. Sloive kutije omoguavaju transport u
nerasklopljenom stanju. Nesloive kutije transportuju se u sklopljenom stanju od proizvoaa do
korisnika. Prema osnovnoj funkciji, kutije se dele na komercijalnu i transportnu ambalau. Najeci
oblik kutije je kvadar ili kocka.
Plakati i flajeri - Koriste se u informativno-marketinkim kampanjama i predstavljaju vanog nosioca

vizuelnih informacija bez kog se ne moe zamisliti jedna kampanja. tampa se kree od nisko zahtevne
jednobojne do punih kolora, materijal za tampu je papir od 100g/m2 do 200 g/m2 , u velikom broju
formata.
Vobleri i kartoline - Izrauju se na papirima vee gramature (250 g/m2 do 300 g/m2, lepenkama 1.9mm,
2mm) i veim tehnolokim zahtevima u izradi. Tirai su manji u razliitim formatima.
Omoti - Pod omotima se podrazumevaju fleksibilni ambalani materijali koje karakteriu niska cena
proizvodnje i velika mogunost kvalitetnog grafikog oblikovanja. Omotni papir je jedan od oblika
grafike prezentacije, koji je moda u najneposrednijem kontaktu sa najirim masama potroaa.
22
Proizvodni sistem: Projekat broj: 01/10
TAMPARIJA Deo projekta: /
PROGRAM
FOTO - OKO Izvor podataka: Marketing
PROIZVODNJE
Datum: 2010 list/listova:
1/1
cena
PROIZVOD koliina masa vrednost ostatak dohotka
kot.
r.b. oznaka naziv tab/god kg/tab kg/god din/tab din/god din/tab din/tab din/god
1 101 Etikete 16 423 054 0.02436 400 066 105 1 724 420 670 72.45 32.55 534 570 408
2 102 Vreice 1 601 267 0.04632 74 171 25.2 40 351 928 17.64 7.56 12 105 579
3 103 Kese 21 150 0.1 2 115 98.8 2 089 620 69.16 29.64 626 886
4 104 Fascikle 21 350 0.14825 3 165 106.1 2 265 235 74.21 31.83 679 571
5 105 Kutije 429 400 0.036 15 458 13.7 5 882 780 9.59 4.11 1 764 834
6 106 Plakati 496 100 0.04736 23 495 76.2 37 802 820 53.34 22.86 11 340 846
7 107 Vobleri 68 400 0.02304 1 576 45.2 3 091 680 31.64 13.56 927 504
8 108 Omoti 285 859 0.04098 11 715 26.4 7 546 678 18.48 7.92 2 264 003
9 109 Kartoline 58 800 0.14 8 232 86.8 5 103 840 60.76 26.04 1 531 152
10 110 Flajeri 515 200 0.01904 9 809 28.4 14 631 680 19.88 8.52 4 389 504
11 111 Korice za asopise 1 884 013 0.05752 108 368 6 11 304 078 4.2 1.8 3 391 223
SVEGA 21 804 593 0.68287 658 170 617.8 1 854 491 009 431.35 186.39 573 591 510
23
KARTA TAMPARIJA Deo projekta: /
PROIZVODA FOTO - OKO Izvor podataka: Marketing
Datum: 2010 list/listova: 1/11
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: ETIKETE
Oznaka: 101
Namena: za ambalau
Jedinica mere: komada
Struktura materijala:Metalvac 73 gr/m2
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne Izgled proizvoda na tabaku: 698 x 478 mm
mere: 50 x 67 mm
Ostali podaci:
- Vrednost jedinice proizvoda: 2.5 din
- Cena kotanja: 1.73 din
Plan razvoja: Poveanje razmene
24
Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: VREICE
Oznaka: 102
Namena: za ambalau
Struktura materijala: Kunzdruk 100 gr/m2
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
mere: 85 x 145 mm
Ostali podaci:
Potpis:
25
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: KESE
Oznaka: 103
Namena: za reklamni materijal
Struktura materijala: Kunsdruk 170 gr/m2
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
mere: 340 x 90 x 70 mm
Ostali podaci:
- Cena kotanja: 69.16
Potpis:
26
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: FASCIKLE
Oznaka: 104
Struktura materijala: Kunstdruk 350 gr/m2
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
mere: 217 x 320 mm
Ostali podaci:
Potpis:
27
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: KUTIJE
Oznaka: 105
Namena: za ambalau
Struktura materijala: Triplex belo sivi 400 gr/m2
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
mere: 140x5 x210 mm
Ostali podaci:
28
Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: PLAKATI
Oznaka: 106
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
mere: 685 x 475 mm
Ostali podaci:
Plan razvoja: Stagnacija
Potpis:
29
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: VOBLERI
Oznaka: 107
Struktura materijala: Kunstdruk 350 gr/m2; astralon folija
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
mere: 50 x 25 mm
Ostali podaci:
Plan razvoja: Porast razmene
Potpis:
30
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: OMOTI
Oznaka: 108
Namena: za ambalau
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
mere: 127 x 127 mm
Ostali podaci:
Plan razvoja: Smanjenje razmene
Potpis:
31
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: KARTOLINE
Oznaka: 109
Namena: za ambalau
Struktura materijala: Lepenka 1.9 mm
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
mere: 210 x 297 mm
Ostali podaci:
Potpis:
32
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: FLAJERI
Oznaka: 110
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
mere: 205 x 290 mm
Ostali podaci:
Potpis:
33
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: KORICE ZA ASOPIS

Oznaka: 111
iz domaih izvora:
iz uvoza: 100 %
mere: 210 x 290 mm
Ostali podaci:
- Vrednost jedinice proizvoda: 3 din
Potpis:
34
3.2 Analiza programa proizvodnje
Analiza programa proizvodnje je prvi korak pri projektovanju proizvodnog sistema, kako bi
mogli da uradimo naredne korake. Postoje tri vrste analiza programa proizvodnje:
1. Analiza poloaja pj-qj u optoj zavisnosti
2. ABC analiza
3. Analiza karakteristika programa i delova proizvodnje
3.2.1 Analiza poloaja pj-qj u optoj zavisnosti
Struktura programa proizvodnje pj ( j= 1,2,3,...n) moe biti ua i ira. Prednost ue strukture se

ogleda u mogunosti stvaranja povienog kvaliteta projektovanja, organizovanja i upravljanja procesa
rada, snienja trokova opreme i proizvodnje i poveanje ukupnih efekata sistema. Prednost ire strukture
sastoji se u poveanom stepenu fleksibilnosti u razmeni sa okolinom i niim trokovima postavljanja
investicija.
Koliine u programu qj ( j= 1,2,3,...n) su funkcija uslova okoline, kupovne moi potroaa,
razmena sa svetom i dostignutog nivoa opteg drutvenog, naunog i tehnikog razvoja.
Zavisnost struktura programa - koliina programa predstavlja osnovnu, optu zavisnost za izbor i
odreivanje tipa proizvodnog sistema. Ova zavisnost je odreena uslovima okoline, stepenom drutvene
podele rada i organizovanou privrednog sistema. Razlikujemo dva granina sluaja date zavisnosti:
Sluaj I, predstavlja program proizvodnje ue strukture (jedan ili par komada proizvoda slinih
karakteristika) i veih koliina.
Sluaj II, predstavlja karakteristian program proizvodnje ire strukture sa jedininim koliina.
Struktura programa proizvodnje tamparije Foto-OKO je ua (Sluaj I).

qj
qj
pj pj
1
j=1; qj=Q j=1,2,3...n; qj=1
Sluaj I Sluaj II
Slika 13. Granina podruja zavisnosti stuktura/koliine
35
Opti oblik zavisnosti STRUKTURA/KOLIINE je od odluujueg uticaja na odreivanje
karaktera tehnolokih i prostornih struktura u operacijama - fazama procesa rada proizvodnog sisistema.
Opti oblik zavisnosti pj - qj ima etiri osnovna podruja zavisnosti koji se razlikuju po kvalitetu tokova
materijala, energije i informacija u sistemu.
karakter tehnolokih,
organizacionih i upravljakih struktura
koliine programa - qj
namenski
produkcioni
univerzalni
opti
1
I II III IV
struktura programa - pj
Slika 14. Ocena poloaja posmatranog sistema u optem sluaju zavisnosti

STRUKTURA/KOLIINE
Podruje I, zahteva bre tehnologije sa namenskim karakterom tehnoloke i prostorne strukture, sa

povienim stepenom automatizacije i smanjenom fleksibilou.
Podruje II, zahteva tehnoloke i prostorne strukture produkcionog karaktera, niih karakteristika u
pogledu uinka i poveane fleksibilnosti u odnosu na podruje I.
Podruje III, trai tehnoloke i prostorne strukture univerzalnog karaktera i visokog nivoa
fleksibilnosti.
Podruje IV, zahteva tehnoloke sisteme opteg karaktera sa irokim mogunostima obradze strukture
tipa jedininog radnog mesta.
36
Na sledeem grafiku bie predstavljeni posebno, redosledi proizvoda u programu proizvodnje
prema koliinama za tampane medije - od proizvoda sa najveom do proizvoda sa najmanjom
koliinom.
17.000.000
koliina qj(jed/god)
1 - Etikete
2 - Korice za asopise
3 - Vreice
2.000.000
4 - Flajeri
5 - Plakati
6 - Kutije
7 - Omoti
8 - Vobleri
9 - Kartoline
10 - Fascikle
11 - Kese
600.000
300.000
150.000
50.000
15.000
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 pj
Slika 15. Odnos STRUKTURA/KOLIINE za dati proizvodni program u oblasti tampanih medija
Na osnovu sloenosti delova u programu i podataka sa prethodnog dijagrama, moe se zakljuiti

da osnovne veliine datog programa proizvodnje odreuju njegovu pripadnost u II podruje opteg
sluaja zavisnosti struktura/koliine. Pri razradi procesa u oblikovanju struktura sistema, potrebno je
koristiti prostorne i tehnoloke strukture PRODUKCIONOG KARAKTERA.
37
3.2.2 Analiza zavisnosti struktura/koliina u programu proizvodnje primenom ABC
metode
Pored vrednosne analize programa proizvodnje posebno se analiziraju podruja iz programa

proizvodnje to nam olakava donoenje odluka u pogledu koncentracije tehnolokog rada na podruja
koja donose najveu dobit. Analiza podruja proizvoda ima delove:

najveeg prirasta istog dohotka - deo A
srednjeg prirasta istog dohotka - deo B
najmanjeg prirasta istog dohotka - deo C
Osnovna zavisnost STRUKTURA/KOLIINA u programu proizvodnje omoguuje nam analizu

odnosa datih veliina koja nam obezbeuje informacije o kvalitetu proizvoda u programu u smislu
tehnologinosti, profitabilnosti i drugih elemenata. Cilj je donoenje odluka u usmeravanju na podruja
proizvoda u programu proizvodnje koja daju bolje efekte. Predmetni postupak se izvodi metodom
vrednosne analize, pri emu kao relevantne karakteristike uporeujemo:
koliinu proizvoda
obim proizvoda i
vrednost propizvoda
Prva relevantna karakteristika je koliina, druga je obim koji u tamparskoj industriji daje vie
neophodnih podataka o proizvodu nego koliina, a kao trea karakteristika javlja se vrednost proizvoda.
Koliinska ABC analiza
Poreenje je izvreno na 11 proizvoda koji pripadaju tampanim publikacijama. Koliinska

analiza u sluaju tampanih publikacija nije dovoljna informacija za postavljanje tehnolokih osnova niti
za praenje kapaciteta, ali daje informacije koje usmeravaju na neophodnu obimsku analizu.
PROIZVOD KOLIINA KOLIINA

REDNI tabaka/god %
OZNAKA NAZIV
BROJ
1 101 Etikete 16 423 054 75
2 102 Vreice 1 601 267 7
3 103 Kese 21 150 0.08
4 104 Fascikle 21 350 0.09
5 105 Kutije 429 400 2
6 106 Plakati 496 100 2.1
7 107 Vobleri 68 400 0.32
8 108 Omoti 285 859 1.3
9 109 Kartoline 58 800 0.26
10 110 Flajeri 515 200 2.2
11 111 Korice za asopise 1 884 013 9
Tabela 1. Koliinska ABC analiza
38
100 %
qj
101 111 102 110 106 105 108 107 109 104 103 pj
A B C
Slika 16. Dijagram koliinske ABC analize
39
Masena ABC analiza
Ova analiza, kao to je ranije ve reeno, bie mnogo realnija ukoliko ukljuimo u razmatranje ne
samo koliinu ve i obim odreene tampane publikacije, iz prostog razloga to na jednom tamparskom
tabaku moe biti odtampano vie komada nekog proizvoda. To znai da sama koliina proizvoda ne
znai automatski pri tampi i isto vreme izrade. Od broja tabaka za tampu zavise: vreme trajanja tampe,
vreme trajanja dorade, vreme pripreme proizvodnje i cena.
Masena analiza je usko povezana sa koliinskom i pravi je pokazatelj u kom pravcu treba da budu
usmerene odluke vezane za proizvodnju tampanih proizvoda.
PROIZVOD MASA MASA

REDNI kg/god %
OZNAKA NAZIV
BROJ
1 101 Etikete 400 066 61
2 102 Vreice 74 171 11
3 103 Kese 2 115 0.32
4 104 Fascikle 3 165 0.48
5 105 Kutije 15 458 2.35
6 106 Plakati 23 495 3.56
7 107 Vobleri 1 576 0.23
8 108 Omoti 11 715 1.77
9 109 Kartoline 8 232 1.25
10 110 Flajeri 9 809 1.49
11 111 Korice za asopise 108 368 16.28
Tabela 2. Masena ABC analiza
100 %
qj
101 111 102 105 106 108 109 104 110 103 107 pj
A B C
Slika 17. Dijagram masene ABC analize
40
Vrednosna ABC analiza
Da bi dobili prave informacije o naim proizvodima, moramo paralelno da posmatramo i vrednost

proizvoda.
PROIZVOD VREDNOST VREDNOST

REDNI din/god %
OZNAKA NAZIV
BROJ
1 101 Etikete 1 724 420 670 92.97
2 102 Vreice 40 351 928 2.18
3 103 Kese 2 089 620 0.11
4 104 Fascikle 2 265 235 0.12
5 105 Kutije 5 882 780 0.32
6 106 Plakati 37 802 820 2.04
7 107 Vobleri 3 091 680 0.17
8 108 Omoti 7 546 678 0.41
9 109 Kartoline 5 103 840 0.28
10 110 Flajeri 14 631 680 0.79
11 111 Korice za asopise 11 304 078 0.61
Tabela 3. Vrednosna ABC analiza
100 %
qj
101 102 106 110 111 108 105 109 107 104 103 pj
A B C
Slika 18. Dijagram vrednosne ABC analize
41
3.2.3. Analiza karakteristika programa i delova proizvodnje
Prilikom postavljanja i razvoja procesa rada proizvodnog sistema,pored zavisnosti struktura/

koliine, analiziraju se i relevantne karakteristike elemenata proizvoda.
Karakteristike elemenata proizvoda se mogu svesti na sledee:
Karakteristike formata
Karakteristike materijala
Broj boja
Nain dorade
Sloenost izrade proizvoda
Analiza prema formatu tabaka za tampu
Format tabaka za tampu nekog proizvoda uglavnom ne mora biti odreen formatom proizvoda,
ali je uslovljen formatom tamparske maine. tamparija Foto-OKO raspolae sa tri tamparske maine:
ofsetna tamparska maina KBA Rapida 74 B2 formata (5/0 + lak i 5/0) i ofsetna tamparska maina
Heidelberg GTO B3 formata (1/0). U zavisnosti od prirode posla, tiraa, optereenosti kapicetata i drugih
kriterijuma bitnih za grafiki proizvod bira se na kojoj maini e se tampati. Formati tamparskih tabaka
grafikih proizvoda su u 95% sluajeva B2, u zavisnosti od tiraa, broja boja i rokova.
Analiza prema formatu gotovog proizvoda
Format gotovog proizvoda je u grafikoj industriji izraz za dimenzije proizvoda na kraju procesa
njegove izrade. Format nekog proizvoda moe biti strogo definisan i to iskljuivo zavisi od namene
proizvoda. ak i kada dimenzije nekog proizvoda nisu od kljunog znaaja pridravamo se standardnih
veliina tj. formata, pri njihovoj izradi. U nastavku sledi prikaz formata za navedeni program proizvodnje
tamparije Foto-OKO.
Korice za
Formati (mm) Etikete Vreice Kese Fascikle Kutije Plakati Vobleri Omoti Kartoline Flajeri
asopise
50 x 67 16 423 054
85 x 145 1 601 267
340 x 90 x 70 21 150
217 x 320 21 350
140 x 50 x 210 429 400
685 x 475 496 100
50 x 25 68 400
127 x 127 285 859
210 x 297 58 800
205 x 290 515 200
698 x 498 1 844 013
Tabela 4. Formati gotovih proizvoda iz programa proizvodnje
42
Koliina proizvoda
u procentima
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
Proizvod
101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111
Slika 19. Dijagram formata gotovih proizvoda iz programa proizvodnje
Analiza prema materijalu tabaka za tampu
Materijali koji se koriste za proizvode iz programa proizvodnje su:

1. Metalvac srebrni pregovani papir
2. Kunstdruk papir
3. Tripleks
4. Lepenka
Metalvac srebrni
Kunstdruk papir Tripleks Lepenka
pregovani papir
Etikete Vreice Kutije Kartoline
Kese
Fascikle
Plakati
Vobleri
Omoti
Flajer
Korice za asopise
Tabela 5. Materijali tabaka za tampu iz programa proizvodnje
43
Koliina proizvoda
u procentima
100
1. Metalvac srebrni pregovani papir
2. Kunstdruk papir
90
3. Tripleks
4. Lepenka
80
70
60
50
40
30
20
10
Materijal tabaka
1 2 3 4 za tampu
Slika 20. Dijagram materijali tabaka za tampu iz programa proizvodnje
44
Analiza prema broju boja
Broj boja je grafiki termin koji nam direktno govori o proizvodu, vremenu izrade i ceni. Jedna
boja po jednoj strani ili drugaije izraeno 1/0 ili obostrano 1/1, dve boje 2/0, etiri boje 4/0 ili 4/4,
odnosno pun kolor... Ovaj parametar razlikuje se od proizvoda do proizvoda u zavisnosti od njegove
namene ili jednostavno od elje kupca. Broj boja predstavlja jedan od osnovnih parametara u opisu
grafikog proizvoda. Za njega je teko napraviti pregled, jer u okviru jedne grupe proizvoda, pa ak i
jednog proizvoda postoji veliki broj opcija. Takva vrsta podataka bila bi teko klasifikovana i ne bi nas
mogla uputiti na neki znaajni zakljuak.
proizvod broj boja
oznaka naziv 1/0 2/0 3/0 4/0 5/0 4/1 4/3 4/4 5/4 1/0 vdl 1/0 uvl 1/0 ofl 1/1 vdl 1/1 uvl
101 Etikete + + +
102 Vreice + + + +
103 kese + +
104 Fascikle + + +
105 kutije + +
106 Plakati + +
107 Vobleri + +
108 omoti + +
109 Kartoline +
110 Flajeri + +
111 Korice za asopise + + + +
Tabela 6. Prikaz broja tamparsih boja po proizvodu
45
koliina proizvoda
[%]
0
100
10
20
30
40
50
60
70
80
90
3/0
4/0
109
4/0 + 1/0 vdl
4/0 + 1/0 uvl
108 108 101 103

104
4/0 + 1/0 of l
105 106
4/1 + 1/0 of l
4/3 + 1/0 uvl
4/4 + 1/0 vdl
4/4 + 1/0 of l
5/0 + 1/0 vdl
Slika 21 - Dijagram analize prema broju boja

5/0 + 1/0 uvl
5/0 + 1/0 of l
5/4 + 1/0 uvl

102 102 107 104 111 110 101 102 102 111
broj boja
46
Analiza proizvoda prema sloenosti proizvoda po broju operacija
Analiza prema sloenosti izrade proizvoda izvrena je na osnovu pregleda broja operacija kroz koje svaki
proizvod prolazi.
OPERACIJE
PROIZVODI Obrada i Izrada Seenje Kontrola i
Prijem Prijem Izrada Elektronska Seenje lajfniranje i
otvaranje Dizajn tamparske papira tampanje brojanje tancovanje
informavija materijala probnog otiska montaa predmeta rada pakovanje
radnog naloga forme za tampu tabaka
Etikete * * * * * * * * * * * * *
Vreice * * * * * * * * * * * * *
Kese * * * * * * * * * * *
Fascikle * * * * * * * * * * *
Kutije * * * * * * * * * * * *
Plakati * * * * * * * * * * * *
Vobleri * * * * * * * * * * *
Omoti * * * * * * * * * * *
Kartoline * * * * * * * * * * *
Flajeri * * * * * * * * * * *
Korice za asopis * * * * * * * * *
11 11 11 4 11 11 11 11 11 11 5 7 10
Tabela 7. Analiza proizvoda prema sloenosti proizvoda po broju operacija
47
4. IZBOR
PROIZVODA
PREDSTAVNIKA
Proizvod predstavnik je stvaran - realan deo programa proizvodnje koji sadri najvei broj
elemenata ostalih delova programa proizvodnje koje predstavlja i po pravilu se bira iz podruja A, ABC
analize programa proizvodnje.
Prema koliinskoj, masenoj i vrednosnoj analizi na prvom mestu u podruju A nalaze se etikete.
Na osnovu ovih analiza primeujemo da se etikete jedino nalaze u podruju A u svakoj od analiza. Iz
ovoga sledi da su upravo etikete na proizvod predstavnik.
4.1. Redukcija programa proizvodnje
Redukcijom koliina programa proizvodnje razraujemo tehnoloke postupke samo za proizvod

predstavnik, izbegavajui razradu za svaki proizvod u proizvodnji ponaosob.
Redukcijom koliina prenosimo odreene karakteristike ostalih proizvoda na proizvod predstavnik preko
koliina. Nakon izraunate redukovane koliine, itav proces sa odvija kao da se proizvodi samo proizvod
predstavnik, ali ne sa stvarnom, ve sa redukovanom koliinom.
Redukcija programa proizvodnje izvrena je na proizvodima predstavnicima primenom
koeficijenata koji se uzimaju u obzir:
sloenost izrade - rs

broj boja - rb
Nain na koji se izraunava vrednost redukcionih faktora je sledei:
rs - faktor sloenosti
rs = sjj / spp
sjj - sloenost proizvoda
spp - sloenost proizvoda predstavnika
Ista formula vai i za:
rb - faktor boja
rb = bjj / bpp
PROIZVOD KOLIINA
r. br. oznaka naziv
tabaka/god rs rb ru= rsx rb qred=qj x ru
qj
01 101 Etikete 16 423 054 1 1 1 16 423 054
02 102 Vreice 1 601 267 0.9 0.8 0.72 1 152 912
03 103 Kese 21 150 1.3 0.6 0.78 16 497
04 104 Fascikle 21 350 1.2 0.8 0.96 20 496
05 105 Kutije 429 400 1.4 0.8 1.12 480 928
06 106 Plakati 496 100 0.5 0.8 0.4 198 440
07 107 Vobleri 68 400 0.9 0.8 0.72 49 248
08 108 Omoti 285 859 0.5 0.8 0.4 114 344
09 109 Kartoline 58 800 0.9 0.8 0.72 42 336
10 110 Flajeri 515 200 0.5 0.8 0.4 206 080
11 111 Korice za asopise 1 884 013 0.7 0.9 0.63 1 186 928
uKupNA REDuKOVANA KOLIINA Qred = 19 891 263 tab/god
Tabela 8. Redukcija programa proizvodnje
49
5. Projektovanje
postupka izrade
proizvoda predstavnika
Procesi rada proizvodnih sistema, kao skup progresivnih promena stanja predmeta rada u vremenu,
odreuju karakter transformacije ulaznih veliina - resursa u izlazne veliine tj. proizvode razliite vrste.
Postupak transformacije se u optem sluaju, izvodi procesima:
dizajna
pripreme
tampe
dorade
rukovanja materijala (transporta i skladitenja)
Detaljna razrada ovih procesa na faze, operacije rada, rezultira u postupcima promene stanja ili
tehnolokim postupcima kao osnovnim podlogama za izvoenje procesa rada.
Tehnoloki postupci odreuju koeficijente transformacije, utroke resursa (materijala, vremena,
energije itd.) za dobijanje jedinice proizvoda. Dati utroci su odreeni tehniko-tehnolokim koeficijentima
(normativima u procesu) koji pokazuju koliko jedinica resursa je potrebno utroiti u postupku promene
stanja za jedinicu proizvoda j.
Operacioni ciklus predstavlja vremenski interval u kome se na datom tehnolokom sistemu izvodi
odreena operacija rada. Vreme trajanja jednog operacionog ciklusa za jedan predmet rada sastoji se iz:
tehnolokog dela vremena trajanja operacije - tii

pripremno zavrnog vremena - tpz
vreme trajanja stanja u otkazu u vremenu trajanja operacije izrade - tuo
Tehnoloki ciklus predstavlja vremenski interval izvoenja svih operacija rada od trenutka ulaza
materijala do izlaza predmeta rada iz proizvodnog toka.
Proizvodni ciklus predstavlja vremenski interval izvoenja tehnolokih i ostalih delova strukture
(priprema, upravljanje, odravanje, zastoj, meuoperaciona vremena, stanja u otkazu i ekanja).
5.1. Tehnoloki postupak izrade etiketa

Teholoki postupak za izradu etiketa sastoji se od 14 faza u izradi u zavisnosti od poruioca.
Dizajn etiketa se moe raditi u tampariji, ili u tampariju stie ve izdizajnirana etiketa pripremljena za
tampu. Osnovni tehnoloki postupci prilikom izrade etiketa su seldei:
T1 - Prijem informacija
T2 - Obrada i otvaranje radnog naloga
T3 - Prijem materijala
T4 - Dizajn etiketa
T5 - Izrada probnog otiska
T6 - Elektronska montaa
T7 - Izrada tamparske forme
T8 - Seenje papira za tampu
T9 - tampanje etiketa
T10 - Suenje etiketa
T11 - Kontrola i brojanje tabaka (zavrna kontrola odtampanih tabaka)
T12 - Seenje predmeta rada
T13 - tancovanje
T14 - lajfniranje i pakovanje
51
5.2. Izbor postupaka rada
Izbor postupaka rada u sluaju proizvodnje etiketa zavisi od toga da li etiketu treba dizajnirati ili
je ona ve dizajnirana stigla u tampariju. Ako je etiketa stigla u tampariju ve dizajnirana, tehnoloki
postupak kree od prijema materijala, zatim sledi izrada probnog otiska... Ako se dizajnira u tampariji
tehnoloki postupak kree od prijema materijala, dizajna etikete, zatim izrade probnog otiska ...
5.3 Razrada elemenata operacija rada

Na osnovu izabranog postupka rada u ovom delu data je razrada elemenata operacije izrade.
U daljem delu dat je redosled izvoenja operacija rada i zahvati, data je podloga alata, pribora i normi
(vremenski standardi). Prikazivanjem etikete kao predmeta rada putem tehnolokih postupaka dobijena
je kvalitetna osnova za dalje projektovanje proizvodnog sistema. Etiketa ne obuhvata skoro sve faze kroz
koje prolaze i drugi proizvodi u programu proizvodnje.
52
poetak
prijem iNformacija
obraDa i otvaraNje
raDNog Naloga
prijem materijala
DizajN etiketa
Ne
Da
izraDa probNog
otiska
Ne
Da
elektronska montaa
1 2
izraDa tamparske
seenje papira za tampu
forme
tampaNje etiketa
suenje etiketa
koNtrola i brojaNje
tabaka
seenje poluproizvoda
taNcovaNje
lajfNiraNje i pakovaNje
gotovog proizvoDa
kraj
Slika 22. ema postupka izrade ambalanih etiketa
53
Deo: Materijal: Masa [kg]
TEHNOLOKI
Ident. broj Dimenzije Ident. broj Dimenzije Konstr. Tehnol. Planska
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
OPERACIJA RADNO MESTO t pz [min] SHP
GRUPA JEDINICA
Broj: T5 Naziv: Izrada probnog otiska Ploter 5
Elem. vrem. rada
Elementi postupka rada Elementi reima rada
[min/etiketa]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor t io t ip t id
d n s i
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Ripovati PDF fajl, Rip Server 2 2 0.2

podesiti format i odabrati GMG Colorproof
papir. 04
Odtampati probni otisak. Profile Editor

Spotcolor Editor
Proveriti i potvrditi GMG ProofControl
kvalitet probnih otisaka.
Spektrofotometar
Gretag Macbeth eye
- one
54
Ukupno:
t ii = 4.2 min/etiketa
TEHNOLOKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: T6 Naziv: Elektronska montaa Raunar za elektronsku montau 30
Elem. vrem. rada
[min/montaa]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
d n s i
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Montirati gotovu etiketu ADOBE 0.5 1 0.5

u elektronskoj formi na INDESIGN
veliinu tabaka za
tampu.
55
Ukupno:
t ii = 2 min/montaa
TEHNOLOKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: T7 Naziv: Izrada tamparske forme CTP osvetljiva ploa 10
Elem. vrem. rada
[min/ploa]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
d n s i
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Izripovati PS fajlove, HQ - 510PC 1.2 1.5 0.3

podesiti rezoluciju, Techkon
format i grajfer. SpectroPlate
Lupa
Izbuiti i osvetliti ploe.
Isprati i zatiti
tamparske forme.
Proveriti grajfer i
iskontrolisati kvalitet
tamparske forme.
56
Ukupno:
t ii = 3 min/ploa
TEHNOLOKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: T8 Naziv: Seenje papira za tampu Maina za seenje 15
Elem. vrem. rada
[min/tabak]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
d n s i
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Postaviti tabake B1 sa toser 0.0015 0.002 0.0005

palete na mainu za
seenje.
tosovati tabake B1 u
maini za seenje.
Odrediti ugao ulaganja.
Kompjuterski podesiti
format tabaka i pritisak
prese.
Isei tabake B1 na format

tabaka za tampu.
57
Ukupno:
t ii = 0.004 min/tabak B1
TEHNOLOKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: T9 Naziv: tampanje etiketa Maina za tampanje 120
Elementi reima Elem. vrem. rada
Elementi postupka rada
rada [min/tabak]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
d n s i
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
U procesu tampanja u jednom Lupa 0.003 0.004 0.0005

prolazu naneti svih 5 boja, Denzitometar
jednostrano.
Mikrometar (pribor
Podesiti parametre na maini
za merenje debljine
prema formatu i gramaturi
materijala)
papira.
Meati boje po unapred
definisanoj recepturi.
Pripremiti mainu za tampu
(ulaganje tabaka, sipanje boja
u bojanike sa odreenim
redosledom, postavljanje
tamparske forme na cilindar
za tamparsku formu).
Pustiti mainu u rad i podesiti
nanos boje.
Uporediti odtampani tira sa
predvienim, ako je sve uredu
obustaviti tampu.
58
Ukupno:
TEHNOLOKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: T10 Naziv: Suenje etiketa 5
Elementi reima Elem. vrem. rada
Elementi postupka rada
rada [min/tabak]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
d n s i
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
- - -
59
Ukupno:
TEHNOLOKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: T11 Naziv: Kontrola i brojanje tabaka Maina za brojanje i kontrolu 15
Elem. vrem. rada
[min/tabak]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
d n s i
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Ravnanje tabaka, 0.0025 0.003 0.0005

vizuelno pregledati i
iskontrolisati ispravnost
pasera.
Iskontrolisati intenzitet
boja u odnosu na probni
otisak.
Izbrojati odtampane
tabake, reati u logove i
pripremiti za seenje.
Uneti podatake o
kvalitetu tampe.
60
Ukupno:
TEHNOLOKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: T12 Naziv: Seenje predmeta rada Maina za seenje 30
Elem. vrem. rada
[min/etiketa]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
d n s i
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Postaviti tabake B2 sa 0.001 0.01 0.001

palete na mainu za min min min
seenje.
tosovati tabake B2 u
maini za seenje.
Kompjuterski podesiti
format etikete i pritisak
prese.
Isei tabake B2 na format

etikete za tancovanje.
61
Ukupno:
TEHNOLOKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: T13 Naziv:tancovanje Top tancna 15
Elem. vrem. rada
[min/etiketa]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
d n s i
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Pripremiti mainu za Imbus kljuevi 0.00005 0.0003 0.00005

tancovanje, odabrati
odgovarajui alata za
odgovarajuu etiketu.
Postsviti alata u mainu i

runo podesiti poziciju
alata.
62
Ukupno:
TEHNOLOKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: T14 Naziv: lajfniranje i pakovanje Maina za lajfniranje i pakovanje 10
Elem. vrem. rada
[min/etiketa]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
d n s i
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Zavrna vizuelna kontrola Imbus kljuevi 0.00005 0.0004 0.00005

etiketa.
lajfnirati etikete.
Pakovati etikete.
63
Ukupno:
6. Izbor tipa i
varijante toka
Osnovu oblikovanja tokova u sistemu ini vremenski izraen odnos izmeu ukupnih potreba
rada neophodnih za izvoenje svih operacija rada za dati program proizvodnje (optereenje) i efektivnih
mogunosti strukture sistema (kapacitet), pri emu se u rezultatu razliitih uticaja javlja karakteristino
vreme trajanja operacija godinje.
Na osnovu predhodno izvrenih analiza i prorauna utvrene su odreene grupe veliina koje
nam omoguavaju da odredimo tip i varijantu toka.Sistem e se projektovati za koliinu od Qred= 19 891
263 tab/god, a reim rada sistema je Ke= 169 650 min/god. Ke = 250 radnih dana x 7.15 br. radnih sati x
2 smene x 0.78 proseni stepen iskorienja opreme = 169 650 min/god
Stepen tehnoloke sloenosti predmeta rada:
i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
tii - - - - 4.2 2 3 0.004 0.0075 0.036 0.006 0.012 0.0004 0.0005
Optereenje preseka sistema: Ti = Qred x tii [min/god]

Na osnovu ovoga rauna se Ti za svih trinaest operacija, a zatim se rauna njihova suma.
T1 = - min/god
T2 = - min/god
T3 = - min/god
T4 = - min/god
T5 = 100 x 4.2 = 420 min/god
T6 = 100 x 2 = 200 min/god
T7 = 3 000 x 3 = 9 000 min/god
T8 = 9 945 632 x 0.004 = 39 783 min/god
T9 = 19 891 263 x 0.0075 = 149 184 min/god
T10 = 19 891 263 x 0.036 = 716 085 min/god
T11 = 19 891 263 x 0.006 = 119 348 min/god
T12 = 19 891 263 x 0.012 = 238 695 min/god
T13 = 835 433 046 x 0.0004 = 334 173 min/god
T14 = 835 433 046 x 0.0005 = 417 717 min/god
Ti = 2 024 605 min/god

Ke= 169 650 min/god
Ti > Ke
Keser = Ti / Ke = 2 024 605 / 169 650 = 11.93 > 1
Timax = 716 085 min/god
65
Dijagram odnos optereenje / kapacitet predstavlja samu proizvodnju koja poinje od operacije
T8 do T14.
PREOPTEREENJE TOKA
PREOPTEREENJE TOKA
PREOPTEREENJE TOKA
PREOPTEREENJE TOKA
PREKID TOKA
PREKID TOKA
PREKID TOKA
Ke
T10
T12
T13
T14
T11
T8
T9
10
12
13
14
11
8
Slika 23. Odnos optereenje/kapacitet za proizvodnju
Ti min < Ke
Ti max > Ke
Ti > Ke
66
Na osnovu prethodno utvrenih odnosa i vrednosti veliina koje karakteriu proizvodni sistem
utvrenih u prethodnim analizama programa proizvodnje, moemo utvrditi da sistem pripada varijanti
toka 2.1. U tom sluaju proizvodni program je ue strukture i neto veih koliina.
6.1 Ritam toka
Ritam toka izraunavamo prema obrascu:
R = Ke / Ti = 169 650 / 2 024 605 = 0.084 min/kom
Kako je prethodno utvreno za dati proizvodni sistem da se radi o varijanti tako 2.1, potrebno je
definisati ritam serije predmeta rada. Iz razloga prethodno je potrebno odrediti optimalnu veliinu serije
predmeta rada.
Optimalna veliina serije:

n = 50.000 tab/ser
in = Qred / n = 19 891 263 / 50 000 398 ser/god
Veliina serije u posmatranom vremenskom periodu od jedne godine odreuje ritam toka, odnosno ritam
serija predmeta rada:
rs = Ke/in = 169 650 / 398 = 426 min
6.2. Izbor i proraun elemenata strukture sistema

Normativi proizvodnih sistema se odreuju u postupku razrade postupaka rada - tehnolokih
postupaka kao i utroci odreenih resursa i predstavljaju osnovne elemente kalkulacije trokova
proizvodnje datog predmeta rada. Kako proizvod predstavnik zamnjuje deo programa proizvodnje na
nain koji obezbeuje potpuno preslikavanje karakteristika proizvoda ( u pogledu vremena izrade, vrste
materijala, potrebnih alata i sl.) na proizvod predstavnik, ne samo u granicama tanosti koeficijenta
redukcije, to je odreivanje normativa u datom sluaju nepotrebno. Normative je mogue i ima smisla
odreivati samo ako se poseduju tehnoloki postupci svih predmeta rada iz programa proizvodnje. Za
potrebe prorauna elemenata sistema se, u sluaju primene datog postupka, koriste umesto normativa
podaci iz tehnolokog postupa za proizvod predstavnik.
6.3. Normativi u proizvodnom sistemu
Obim i sloenost strukture proizvodnog sistema su uslovljeni postavljenom funkcijom cilja,

stepenom tehnoloke sloenosti, vrstom i veliinom tehnolokih sistema, utvrenim tipom tokova u
sistemu i imaju znaajnu ulogu u obezbeenju stabilnosti izlaznih veliina i ukupne efektivnosti sitema.
Projektovanje strukture proizvodnih sistema predstavlja proces visokog stepena sloenosti, baziran na
odreenom broju osnovnih podloga koje sadre relevantne podatke za ostvarenje potrebnog i dovoljnog
kvaliteta predmetnog procesa. Normativi proizvodnih sistema predstavljaju skupove tehnolokih
koeficijenata koji pokazuju koliko je potrebno utroiti jedinica resursa i za izradu predmeta rada j. U
zavisnosti od vrste resursa koji se troi u procesu rada, razlikuje se:

normativ vremena,
normativ materijala,
normativ energije,
normativ alata,
normativ povrina
67
6.3.1. Normativ vremena za tehnoloke operacije
Normativ vremena predstavlja skup vremenskih standarda koji pokazuju koliko jedinica vremna
ti je potrebno utroiti na odreenoj operaciji rada - tehnolokom sistemu za izradu jedinice predmeta
rada.
6.3.2. Normativ materijala
Normativi materijala je skup standarda materijala koji pokazuje koliko jedinica materijala
je potrebno da se dobije jedinica predmeta rada. Materijali koji se koriste su razliiti za tampane i
elekronske medije.
Kao osnovni materijal koriste se: papiri razne gramature koji se dobijaju proraunavanjem, dok
se kao pomoni materijal koriste: boja, lepak, hemikalije... koji se dobijaju korienjem iskustevnih
metoda.
6.3.3. Normativ energije
Normativi energije predstavlja skup potreba sistema za energijom. Jedina energija koja se koristi
u sistemu je elektrina energija. Potrebne koliine elektrine energije dobijaju se proraunom.
6.3.4. Normativ alata

Normativi alata predstavljaju skupove alata potrebnih za izradu predmeta rada prilikom
izvravanja projektovanih operacija rada. Alati koji se koriste u sistemu mogu se razvrstati na softverske
alate neophodne za oblikovanje proizvoda i alate koji se koriste u doradi.
6.3.5. Normativ povrina
Normativi povrina raznih mesta potrebnih za smetaj tehnolokih sistema u okviru prostorne
strukture. Na jednom radnom mestu potrebno je da budu smeteni:
osnovni tehnoloki sistem - maina ili ureaj

pomona sredstva
Od procesa rada zavisi veliina i struktura povrine i to:

osnovna povrina
povrina opsluivanja maine
povrina odlaganja predmeta rada
povrina odravanja
povrina za alat i pomona sredstva
68
Predmet rada:
NORMATIV ETIKETA
VREMENA
Operacija Radno mesto Vreme t i i
oznaka naziv naziv oznaka [min/kom]
Raunar za prijem
T1 Prijem informacija R1 -
informacija
Obrada i otvaranje Raunar za otvaranje radnog
T2 R1 -
radnog naloga naloga
Raunar za prijem
T3 Prijem materijala R2 -
materijala
T4 Dizajn etiketa Raunar za dizajn R2 -
Izrada probnog
T5 Ploter M1 4.2
otiska
Raunar za elektronsku
T6 Elektronska montaa R2 2
montau
Izrada tamparske
T7 CTP - osvetljiva ploe M2 3
forme
Seenje papira za
T8 Maina za seenje papira M3 0.004
tampu
T9 tampanje etiketa Maina za tampanje M4 0.0075
T10 Suenje etiketa - - 0.036
Kontrola i brojanje
T11 Maina za brojanje M5 0.006
tabaka
Seenje predmeta Maina za seenje predmeta
T12 M6 0.012
rada rada
T13 tancovanje Top tancna M7 0.0004
lajfniranje i
T14 Maine za lafniranje M8 0.0005
pakovanje
69
OPERACIJSKA GRUPA:
KARTA VREMENA
ZA OPERACIJU
oznaka: 101 naziv: ETIKETA broj delova: /
veliina
veliina br. elementi norme fond vremena
koliina norme
OPERACIJA serije serija vremena za operaciju
vremena
Q opi n in t pzi t ii t ni Ti
oznaka naziv radno mesto [min/god] [tab/ser] [ser/god] [min/kom] [min/kom] [vr.jed/ser] [vr.jed/god]
1 2 3 4 5 6 = 4/5 7 8 9=7+5x8 10 =6 x 9
T1 Prijem informacija R1 - - - - - - -
T2 Obrada i otvaranje radnog naloga R1 - - - - - - -
T3 Prijem materijala R2 - - - - - - -
T4 Dizajn etiketa R2 - - - - - - -
T5 Izrada probnog otiska M1 420 1 420 5 4.2 9.2 3 864
T6 Elektronska montaa R2 200 1 200 30 2 32 6 400
T7 Izrada tamparske forme M2 9 000 23 398 10 3 79 31 442
T8 Seenje papira za tampu M3 39 783 100 398 15 0.004 15.4 6 129
T9 tampanje etiketa M4 149 184 375 398 120 0.0075 122.81 48 878
T10 Suenje etiketa - 716 085 1 799 398 5 0.036 64.94 25 846
T11 Kontrola i brojanje tabaka M5 119 348 300 398 15 0.006 16.8 6 686
T12 Seenje predmeta rada M6 238 695 600 398 30 0.012 37.2 14 806
T13 tancovanje M7 334 173 840 398 15 0.0004 15.34 6 105
T14 lajfniranje i pakovanje M8 417 717 1 050 398 10 0.0005 10.53 4 191
70
KARTA Proizvodni sistem:
TAMPARIJA
OPTEREENJA
FOTO - OKO
PRESEKA SISTEMA
Radno mesto Optereenje Ti
oznaka naziv [min/god]
R1 Raunar za prijem informacija -
R1 Raunar za otvaranje radnog naloga -
R2 Raunar za prijem materijala -
R2 Raunar za dizajn -
M1 Ploter 420
R2 Raunar za elektronsku montau 200
M2 CTP - osvetljiva ploe 9 000
M3 Maina za seenje papira 39 783
M4 Maina za tampanje 149 184
M5 Maina za brojanje 119 348
Maina za seenje predmeta rada

M6 238 695
M7 Top tancna 334 173
M8 Maina za lafniranje 417 717
71
6.4 Odreivanje elemenata strukture sistema
6.4.1 Tehnoloki sistem
Mip = Ti/Ke [jed] - odnos optereenje/kapacitet

Miu = ceo broj - broj jedinica tehnolokog sistema
its= Mip / Miu - proraunski stepen iskorienja radnih mesta
72
PRORAUN BROJA Proizvodni sistem:
JEDINICA TAMPARIJA
FOTO - OKO
TEHNOLOKIH SISTEMA
Radno mesto Ti Ke Broj jedinica
oznaka naziv [min/god] [min/god]

Mip Mi its
u
R1 Raunar za prijem informacija - - - - -
R1 Raunar za otvaranje radnog naloga - - - - -
R2 Raunar za prijem materijala - - - - -
R2 Raunar za dizajn - - - - -
M1 Ploter 420 169 650 0.002 1 0.002
R2 Raunar za elektronsku montau 200 169 650 0.001 1 0.001
M2 CTP - osvetljiva ploe 9 000 169 650 0.053 1 0.053
M3 Maina za seenje papira 39 783 169 650 0.235 1 0.235
M4 Maina za tampanje 149 184 169 650 0.879 1 0.879
M5 Maina za brojanje 119 348 169 650 0.703 1 0.703
M6 Maina za seenje predmeta rada 238 695 169 650 1.407 2 0.704
M7 Top tancna 334 173 169 650 1.97 2 0.985
M8 Maina za lafniranje 417 717 169 650 2.462 3 0.82
73
Radna jedinica: projekat broj: 01/10
GRAFIKA PRIPREMA deo projekta: /
PREGLED
izvor podataka: Marketing
TEHNOLOKE OPREME
datum: 2010 list/listova: 1/2
Tehnoloki sistem povrina snaga masa vrednost
oznaka proizvoa/tip naziv i tehnike karakteristike br.jed. m2/jed m2 kW/jed kW kg/jed kg din/jed din
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Raunar za prijem informacija, obradu i

otvaranje radnih naloga
HELWETT
R1 HP XW4300 WORKSTATION; 2 4.8 9.6 0.25 0.5 10 20 95 000 190 000
PACARD
PROCESOR INTEL PENTIUM 4 - 2.4
GHZ; 2 GB RAM; HD 200 gb
Raunar za prijem materijala, dizajn

etiketa i elektronsku montau
HELWETT
R2 HP XW4300 WORKSTATION; 3 4.8 14.4 0.25 0.75 10 30 95 000 285 000
PACARD
PROCESOR INTEL PENTIUM 4 - 2.4
GHZ; 2 GB RAM; HD 200 gb
Ploter za izradu probnih otisaka

EPSON Stylus Pro 7800
M1 EPSON Jednostrana tampa 1 8 8 0.05 0.05 90 90 218 635 218 635
CTP - osvetljiva
FUJIFILM SCREEN PLATE RITE
M2 FUJIFILM 4300 Rezolucija 1270, 2400, 2540, 4000 1 24 24 4 4 1 150 1 150 2 336 000 2 336 000
dpi; min format ploa 324x370 mm, a
max 830x660 mm
74
Radna jedinica: projekat broj: 01/10
TAMPA deo projekta: /
PREGLED
izvor podataka: Marketing
TEHNOLOKE OPREME GRAFIKA DORADA
datum: 2010 list/listova: 2/2
Tehnoloki sistem povrina snaga masa vrednost
oznaka proizvoa/tip naziv i tehnike karakteristike br.jed. m2/jed m2 kW/jed kW kg/jed kg din/jed din
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Maina za seenje papira

PERFECTA CUTTING SYSTEM
M3 PERFECTA 1 36 36 6.2 6.2 2 000 2 000 1 168 000 1 168 000
380V, 25A, 6.2KW
otvor noa 120 cm
Maina za tampanje
KBA Raoida 74
M4 KBA 1 50 50 - - - - 51 100 000 51 100 000
Format B2
5/0 + lak
Maina za kontrolu i brojanje

M5 PERFECTA PERFECTA Automatic Joggers SA
1 8 8 6.2 6.2 160 160 1 022 000 1 022 000
380V, 25A, 6.2KW

PERFECTA CUTTING SYSTEM
M6 PERFECTA 2 36 72 6.2 12.4 2 000 4 000 1 168 000 2 336 000
380V, 25A, 6.2KW
otvor noa 120 cm
Top tancna - maina za isecanje etiketa

M7 AGRIA Agria system 300B
2 4 8 - - 100 200 664 000 1 328 000
380V
Maina za pakovanje i lafniranje

M8 BUSCH BUSCH
3 18 54 - - 8 24 74 500 223 500
380V
75
6.4.2 Uesnici u procesu rada
Rip = Ti/Ke [jed] - odnos optereenje/kapacitet

Riu = ceo broj - broj uesnika tehnolokog sistema
its= Rip / Riu - proraunski stepen iskorienja vremena rada
76
PRORAUN BROJA Proizvodni sistem:
UESNIKA U TAMPARIJA
PROCESIMA FOTO - OKO
Radno mesto Ti Ke Broj jedinica
oznaka naziv [min/god] [min/god] R ip R iu iu

R1 Raunar za prijem informacija - - - - -
R1 Raunar za otvaranje radnog naloga - - - - -
R2 Raunar za prijem materijala - - - - -
R2 Raunar za dizajn - - - - -
M1 Ploter 420 84 825 0.005 1 0.005
R2 Raunar za elektronsku montau 200 84 825 0.002 1 0.002
M2 CTP - osvetljiva ploe 9 000 84 825 0.106 1 0.106
M3 Maina za seenje papira 39 783 84 825 0.469 1 0.469
M4 Maina za tampanje 149 184 84 825 1.759 2 0.88
M5 Maina za brojanje 119 348 84 825 1.407 2 0.704

M6 238 695 84 825 2.814 3 0.938
M7 Top tancna 334 173 84 825 3.94 4 0.985
M8 Maina za lafniranje 417 717 84 825 4.924 5 0.985
77
Proizvodni sistem:
PREGLED UESNIKA U projekat broj: 01/10
TAMPARIJA
deo projekta: /
PROCESIMA FOTO - OKO izvor podataka: Marketing
Uesnik u procesu rada Stepen strunosti

redni broj I II III IV V VI.1 VI.2 VII.1 VII.2 VIII
vrsta zanimanja
broj uesnika NKV PKV KV.1 SSS/KV.2 SSS sp/KV.3 VS/VKV (VSS VKV)sp VSS mr/SPEC dr
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
1 Tehniar pripreme 3 3
2 Tehniar tampe 1 1
3 Pomoni radnik 1 1
4 Tehniar dorade 15 15
78
6.4.3 Proraun potrebnih povrina
Normativi povrina raznih mesta potrebnih za smetaj tehnolokih sistema u okviru prostorne
strukture. Katalog proizvoaa treba da da sve tri projekcije maina. Bruto povrina se odreuje pomou
odgovarajue tabele:
Frm,i = Fts,i kf [m2]
Veliina osnovne povrine elementa proizvodne strukture je:
Fts,i Fos,i = b l [m2]
79
Proizvodni sistem:
KARTA TAMPARIJA
POVRINA
FOTO OKO
Tehnoloki sistem Povrina [m2]

radnog
oznaka naziv br. jed. osnovna kf ukupna
mesta
R1 Raunar za prijem informacija 1 1.2 4 4.8 4.8
R1 Raunar za otvaranje radnog naloga 1 1.2 4 4.8 4.8
R2 Raunar za prijem materijala 1 1.2 4 4.8 4.8
R2 Raunar za dizajn 1 1.2 4 4.8 4.8
M1 Ploter 1 2 4 8 8
R2 Raunar za elektronsku montau 1 1.2 4 4.8 4.8
M2 CTP - osvetljiva ploe 1 8 3 24 24
M3 Maina za seenje papira 1 12 3 36 36
M4 Maina za tampanje 1 50 2 100 100
M5 Maina za brojanje 1 2 4 8 8
M6 Maina za seenje predmeta rada 2 12 3 36 72
M7 Top tancna 2 1 4 4 8
M8 Maina za lafniranje 3 6 3 18 54
UKUPNO: 334 m2
80
7. VREME TRAJANJA
CIKLUSA PROIZVODNJE
i 8 9 10 11 12 13 14
tii [min/kom] 0.004 0.0075 0.036 0.006 0.012 0.0004 0.0005
Mii 1 1 - 1 2 2 3
tpi [min/part] 20 75 360 60 60 84 70
n - veliina serije
n = 50 000 tab/ser
p - veliina partije
p = 10 000 tab/par
ip - br. transportnih partija

ip = n / p = 50 000 / 10 000 = 5 part/ser
tpi - vreme izrade partije na i-toj operaciji

tpi = p x tii/Mii
tp8 = 5 000 x 0.004 / 1 = 20 min/part

tp9 = 10 000 x 0.0075 / 1 = 75 min/part
tp10 = 10 000 x 0.036 = 360 min/part
tp11 = 10 000 x 0.006 / 1 = 60 min/part
tp12 = 10 000 x 0.012 / 2 = 60 min/part
tp13 = 10 000 x 42 x 0.0004 / 2 = 84 min/part
tp14 = 10 000 x 42 x 0.0005 / 3 = 70 min/part
82
1
7
tp8 tp8 tp8 tp8 tp8
8
1 2 3 4 5
tp9 tp9 tp9 tp9 tp9
9
1 2 3 4 5
tp10
10
1
tp10
2
tp10
3
tp10
4
tp10
5
tp11 tp11 tp11 tp11 tp11
11
1 2 3 4 5
12
11-12 1 2 3 4 5
13
1 2 3 4 5
14
13-14 1 2 3 4 5 tmoi
tmoi
TCP
83
Tcp = tp8 + tp9 + (tp10 +300) + tp11 - 3 tp12 + 5 tp13 + tp14 + tmoi
Tcp = 20 + 75 + (360 +300) + 60 - 180 + 420 + 70 + 35 = 1 160 min/ser

7.1 Ritam serije za projektovani sistem
rs = Ke / in = 169 650 / 398 426 min
gde je:
rs ritam serije
Ke efektivni kapacitet
in broj serija
84
r s1 rs2 rsn rs397 rs398
Tcp Tcp Tcp Tcp Tcp
85
8. Oblikovanje
prostornih struktura
I TOK PROIZVODA
PREDSTAVNIKA
8.1. Oblici tokova u sistemu
Na osnovu ranije utvrenih odnosa grupa relevantnih veliina, kriterijuma za izbor i karakteristika
varijanti osnovnog modela poznato je da su prilaz u oblikovanju i oblik toka meusobno uslovljeni. Pri
datom se u osnovi razlikuju procesni, odnosno predmetni prilaz u oblikovanju tokova i prekidnost,
odnosno neprekidnost toka kao njihove osnovne karakteristike.
Sistem tamparije Foto-OKO-a pripada neprekidnim tokovima sa predmetnim principom
razmetaja radnih mesta, razmetaj opreme po redosledu operacija - Varijanta 2.1
8.2. Oblici tokova u funkciji prostornih ogranienja
U funkciji stepena tehnoloke sloenosti delova u programu proizvodnje i ogranienja razliite

vrste, tokovi u sistemu mogu biti oblikovani na razliite naine.
Pri projektovanju proizvodnih sistema jedno od najeih ogranienja vezano je za izbor oblika
graevinskih struktura i meusobnog poloaja ulaza i izlaza iz sistema.
U datom smislu se najee javljaju oblici prostornih struktura koji uslovljavaju pravolinijski,
kruni, L, U, S oblik toka, oblik nepravilno izlomljene linije ili kombinovane oblike tokova.
U praktinim postupcima oblikovanja tokova u sistemu, gde se radi o potrebi integracije tokova,
kao u sliaju tamparije Foto-oka koriste se kombinovani tokovi u kojima se kombinuju gore navedeni
oblici tokova.
8.3. Osnovne podloge za oblikovanje prostornih struktura sistema
Oblikovanje prostornih struktura podrazumeva postupak razmetanja elemenata sistema u skladu

sa sledeim principima oblikovanja:
princip minimalnih rastojanja,

princip inteziteta toka,
princip iskorienja prostornih struktura
princip fleksibilnosti
princip sigurnosti rada i
princip integracije tokova
87
KARTA TOKA Predmet rada:
PROCESA ETIKETA
OPERACIJA ELEMENTI VREMENA ZA RAD
Ti broj
obrada kontrola transport skladite
[min/god] uesnika
oznaka naziv radno mesto tpz tii
[min] [min/kom]
T1 Prijem informacija Raunar za prijem informacija - - - -
8.4 Karta toka procesa
Raunar za otvaranje radnog

T2 Obrada i otvaranje radnog naloga - - - -
naloga
T3 Prijem materijala Raunar za prijem materijala - - - -
Raunar za dizajn
T4 Dizajn etiketa - - - -
Ploter
T5 Izrada probnog otiska 420 1 5 4.2
Raunar za elektronsku montau
T6 Elektronska montaa 200 1 30 2
T7 Izrada tamparske forme CTP - osvetljiva ploa 9 000 1 10 3
T8 Seenje papira za tampu Maina za seenje papira 39 783 1 15 0.004
T9 tampanje etiketa Maina za tampanje 149 184 2 120 0.0075
T10 Suenje etiketa - - 716 085 - 5 0.036
T11 Kontrola i brojanje tabaka Maina za kontrolu i brojanje 119 348 2 15 0.006
Maina za seenje predmeta
T12 Seenje predmeta rada 238 695 3 30 0.012
rada
Top tancna
T13 tancovanje 334 173 4 15 0.0004
Maina za lajfniranje i
T14 lajfniranje i pakovanje 417 717 5 10 0.0005
pakovanje
88
PRIPREMA 8.5 Sadanji raspored maina
u proizvodnom sistemu i tok materijala
IZLAZ
R1
R2
ULAZ
M2
R2
R2
DORADA
R2
R1
R2
R2
R1
ULAZ
M1
LIFT LIFT
R2
IZLAZ IZLAZ
M
M1
3
ULAZ / IZLAZ
M1
R2
R1
TAMPA
M4
R1
R1
M4
M7
M8
M5
M6
M7
M8
IZLAZ ULAZ
M5
LIFT LIFT
89
Sadanji raspored maina
PRIPREMA u proizvodnom sistemu
IZLAZ
R1
R2
ULAZ
M2
R2
R2
DORADA
R2
R1
R2
R2
R1
ULAZ
M1
LIFT LIFT
R2
IZLAZ IZLAZ
M
M1
3
ULAZ / IZLAZ
M1
R2
R1
TAMPA
M4
R1
R1
M4
M7
M8
M5
M6
M7
M8
IZLAZ ULAZ
M5
LIFT LIFT
90
8.6 Revitalizacija datog
PRIPREMA proizvodnog sistema i tok materijala
IZLAZ
R1
R2
ULAZ
M2
R2
R2
DORADA
R2
R1
R2
R2
R1
ULAZ
M1
LIFT LIFT
R2
IZLAZ
M1
ULAZ / IZLAZ
M3
M1
R2
M4
R1
TAMPA
R1
R1
M4
M7 M8
M8
M5
M5
M6 M7
M8
M6
IZLAZ
ULAZ
LIFT
LIFT
91
Revitalizacija datog proizvodnog sistema
PRIPREMA
IZLAZ
R1
R2
ULAZ
M2
R2
R2
DORADA
R2
R1
R2
R2
R1
ULAZ
M1
LIFT LIFT
R2
IZLAZ
M1
ULAZ / IZLAZ
M3
M1
R2
M4
R1
TAMPA
R1
R1
M4
M7 M8
M8
M5
M5
M6 M7
M8
M6
IZLAZ
ULAZ
LIFT
LIFT
92
9. ZAKLJUAK
Projektovanje sistema za tampane proizvode je kompleksan zadatak. Proces projektovanja
obuhvata izuavanja grupa uticajnih faktora u procesu proizvodnje da bi se na osnovu dobijenih rezultata
mogli pouzdano predvideti ukupni efekti procesa.
iroka paleta razliitih tampanih proizvoda uslovila je kompleksnu proizvodnu strukturu sa
velikim brojem radnih jedinica potrebnih za izradu proizvoda. Uslov koji je postavljen za ovaj projekat
jeste da sistem obuhvati kompletan proces proizvodnje od dizajna, preko izrade tamparske forme, tampe
i zavrne grafike obrade.
tamparija Foto - Oko predstavlja program proizvodnje ue strukture i veih koliina. Ovakav
program proizvodnje omoguava stvaranje povienog kvaliteta projektovanja, organizovanja i upravljanja
procesa rada, snienja trokova opreme i proizvodnje, i poveanje ukupnih efekata sistema.
U opem sluaju zavisnosti struktura/koliine tamparija pripada produkcionom karakteru, to
zahteva tehnoloke i prostorne strukture produkcionog karaktera, niih karakteristika u pogledu uinka i
poveane fleksibilnosti.
Proizvod predstavnik je odreen tako to je primenjena koliinska, masena i vrednosna analiza.
Dolo se do zakljuka da je etiketa proizvod predstavnik, jer se nalazi u podruju A u sve tri analize.
Na osnovu utvrenih odnosa i vrednosti veliina koje karakteriu proizvodni sistem utvrenih u
analizama programa proizvodnje, moe se utvrditi da sistem pripada varijanti toka 2.1. Sistem tamparije
Foto - Oko pripada neprekidnim tokovima sa predmetnim principom razmetaja radnih mesta, razmetaj
opreme po redosledu operacija.
Revitalizacijom tamparije Foto - Oko postignuta su mala poboljanja u programu proizvodnje
i toku materijala, jer tamparija ima dosta dobar postojei program proizvodnje i tok materijala. Broj
potrebnih tehnolokih sistema za napomenuti program proizvodnje je dovoljan, pa bi se moglo uz manje
ulaganja i promene postii idealan sklad u funkcionisanju sistema.
93
10. LITERATURA

1. Dragutin Zelenovi PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SITSEMA, Fakultet tehnikih nauka Novi
sad, 2003.
2. Dragutin Zelenovi, Ilija osi, Rado Maksimovi, Aleksandar Maksimovi PRIRUNIK ZA

PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA - pojedinani prilaz, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad,
2003.
3. Ilija osi PRILOG RAZVOJU SISTEMA POVIENOG STEPENA FLEKSIBILNOSTI, doktorska

disertacija - Univeritet u Novom Sadu, Novi Sad, 1982.
4. Aleksandar Rikalovi PROJEKTOVANJE SISTEMA ZA MEDUIJSKU PROIZVODNJU, master

rad, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2006.
5. Novakovi Dragoljub GRAFIKI PROCESI, skripta, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003.
6. Novakovi Dragoljub GRAFIKI SITEMI, skripta, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad 2003.
94

Ana Keler F693 - Bachelor Rad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Ana Keler F693 - Bachelor Rad

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ana Keler F693 - Bachelor Rad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U

REVITALIZACIJA PROIZVODNOG SISTEMA

Novi Sad, 2010.

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Language of text, LT: Serbian

Scientific field, SF: Graphic engineering and design

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Member: MSc Milovan Lazarevi Menthor's sign

Obrazac Q2..04-05 - Izdanje 1

Slika 1. Osnovni model transformisanja resursa u proizvode

1.2 Prilazi u projektovanju proizvodnih sistema

Oblikovanje tokova materijala u proizvodnim sistemima je uslovljeno:

Slika 3. Osnovni model tokova materijala u sistemu

Pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala

Osnovne karakteristike pojedinanog prilaza u oblikovanju tokova materijala su:

Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala

Grupni prilaz je savremeniji. Razvijen je na osnovama slinosti delova u programima proizvodnje,

Primenom grupnog prilaza u oblikovanju tokova materijala postiu se sledei efekti:

Predmetni prilaz je savremeniji. Zasnovan je na postavljanju struktura proizvodnih sistema

Slika 4. Procesni razmetaj elemenata proizvodne strukture

Kombinujui ove prilaze u oblikovanju strukture preduzea dobijamo sisteme zasnovane na

1.3 Osnovni elementi proizvodnih sistema

1. istraivanje i donoenje odluka,

1.4 Oblikovanje tokova materijala

Slika 7. Osnovne podloge za projektovanje proizvodnog sistema

Slika 8. Uticaj uestalosti promena na vreme trajanja ivotnog ciklusa

Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda u proizvodnom sistemu. Izbor proizvoda za

Koliine u programu proizvodnje ( qj ) odreuju se na osnovu uslova okoline (kupovne moi

1.5 Tip i varijanta toka

Tip toka u sistemu podlee jednoj od sledee etiri varijante tokova:

Varijanta 1.1: Osnovni pojedinani tok

Proizvodni program je struktuiran od razliitih proizvoda u jedininim ili priblino jedininim

gde je ritam toka

Karakteristike osnovnog pojedinanog toka su:

Varijanta 1.2: Pojedinani tok procesnog tipa

Proizvodni program je sastavljen od razliitih proizvoda u razliitim koliinama, proces izrade se

Karakteristike pojedinanog toka procesnog tipa:

Slika 10. Pojedinani tok procesnog tipa

Karakteristike pojedinanog viepredmetnog toka su:

Slika 11. Pojedinani viepredmetni tok

Karakteristike jednopredmetnog toka:

Slika 12. Jednopredmetni tok

Neprekidni tokovi karakteristini su za podruje ue strukture i veih koliina (podruja II

TERMALNA HIBRIDNA TEHNOLOGIJA TOUCH & WORK

TOUCH & WORK

priprema tampa dorada priprema tampa dorada

- mainom za seenje - Perfecta 115

Program proizvodnje naeg sistema definisan je ciljno na zadovoljenje potreba prehrambene

Plakati i flajeri - Koriste se u informativno-marketinkim kampanjama i predstavljaju vanog nosioca

Plan razvoja: Poveanje razmene

Plan razvoja: Poveanje razmene

Plan razvoja: Poveanje razmene

Plan razvoja: Poveanje razmene

Plan razvoja: Poveanje razmene

Plan razvoja: Stagnacija

Plan razvoja: Porast razmene

Plan razvoja: Smanjenje razmene