Integrisano LEAN razmiljanje i ergonomija:

Korienje pomonih sprava rukovanja materijalima u cilju

dobijanja produktivnog radnog prostora

Uvod

Tokom poslednjih nekoliko decenija, izraz "tano na vreme" ("just-in-time") postao je vrlo
korien u veini amerikih industrija, kako Internet podie oekivanja potroaa, a masovna
modifikacija zahteva sve fleksibilniju proizvodnu osnovu. Potroai ele da njihove samoposluge
imaju najsveije mogue proizvode, bez obzira na trenutnu sezonu. Vlasnici automobila koji
moraju da poprave svoja vozila, vie ne ele da ekaju neogranieno dugo na svoje delove.
Ureivai ivotnog prostora ele da budu u mogunosti da danas kupe mainu za pranje sudova,
koja se u potpunosti slae sa njihovim kuhinjskim elementima, i da im ista stigne na kunu
adresu sutra. "Online" kupci pretpostavljaju da bilo ta to su naruili "eka" u skladitu i
spremno je za slanje.

U isto vreme kada kompanije dele porudbine, u cilju vee fleksibilnosti i manjeg vremena
isporuke, globalno trite ih primorava da pronau nove naine smanjenja trokova, paralelno sa
zadravanjem (ili poveavanjem) njihovog nivoa kvaliteta. Dok iz ugla posmatranja masovne
produkcije ovi zahtevi deluju kao da su u konfliktu jedni s drugima, prelazak na LEAN sisteme
povezuje vreme transporta, trokove i kvalitet kao glavne indikatore performanse. Ako su ljudi,
pa samim tim i ergonomija, kljuni inilac LEAN filozofije, to umnogome daje garanciju da
kompanija ne uklanja viak u toku procesa, stvaranjem novih viaka kada je re o poslu koji pada
na teret zaposlenih.

Pronalaenje odgovarajuih kontra-mera ukljuuje sistematsko ukljuivanje kompletnog procesa.

Naalost, estp se deava da kada kompanija odlui da investira u opremu za rukovanje
materijalom, ergonomija i LEAN koncepti nisu na prvom mestu procesa miljenja. Ovo deluje
neobino, imajui u vidu da je pomeranje materijala glavni inilac kod LEAN koncepata, i da je
to upravo srce ergonomije. to je jo vanije, stratekom upotrebom proizvoda za rukovanje
materijalima, i dranjem radnika u centru samog procesa, kompanije mogu dostii bolji,
poboljani nivo kvaliteta, kada je re o ergonomiji i LEAN beneficijama.

Kada se razmilja o kupovini opreme za rukovanje materijalima, mora se imati u vidu da

beneficije dugorono prevazilaze trokove. Beneficije na koje treba obratiti panju ukljuuju:

poveanje proizvodnje
smanjenje zamora radnika
smanjenje trokova kompenzacije radnika, i
poveanje radnog entuzijazma zaposlenih.

Kako bi se kompletno razumela LEAN proizvodnja, ergonomija, te rukovanje materijalima,

moramo razumeti LEAN i ergonomiju, kao i povezanost izmeu ova dva inioca. Ovaj tekst
objanjava LEAN koncepte i ergonomiju, i povezuje ih sa rukovanjem materijalima. Takoe
prikazuje konkretne situacije, u kojima su kompanije koristile opremu za rukovanje materijalom
da poboljaju ili podre svoje LEAN inicijative, te poboljaju ergonomiju svojih procesa.
Dodavanje opreme za rukovanje materijalima datim primerima posebno je poboljalo kvalitet
procesa i finalni proizvod.

Pregled LEAN razmiljanja

Kompanija "Toyota" je radila od kasnih etrdesetih godina dvadesetog veka na razvoju

operativne filozofije, koja smanjuje trokove i vreme isporuke, u okviru svojih fabrika, bez
smanjenja nivoa kvaliteta ili korisnikog servisa. Mnogo proizvoakih firmi, ugledajui se na
"Toyotin" kvalitet, proizvodnju, te ostvareni profit (1-6), probalo je da implementira Toyota
proizvodni sistem (Toyota Production System), takoe poznat pod nazivom LEAN proizvodnja
ili LEAN razmiljanje, u svojim objektima, sa razliitim uspehom (7, 8). Primarni cilj LEAN
razmiljanja jeste poveanje profita smanjenjem trokova, te poveanje proizvodnje; ovo se
postie eliminacijom svih suficita u sistemu (9). Suficiti su "sve osim minimalne koliine
opreme, materijala, delova, prostora, te vremena zaposlenih, to je apsolutno neophodno kada je
re o dodavanju vrednosti proizvodima (10).".

Kreiran od strane Taiichi Ohno-a, "Toyotinog" direktora proizvodnje u posleratnom periodu,

LEAN sistem je razvojen u periodu izmeu pedesetih i ezdesetih godina prolog veka, kako bi
se dobio najbolji kvalitet, najnii trokovi, i najkrae vreme isporuke eliminacijom suficita (11).
Japanski termin za ono to amerike kompanije uglavnom nazivaju sifucitom, suvinostima, jeste
muda i definisan je od strane Fujio Cho-a iz "Toyote" kao "bilo ta osim minimalne koliine
opreme, materijala, i vremena zaposlenih, to je apsolutno neophodno kada je re o dodavanju
vrednosti proizvodima." (12). Muda varijacije suficta esto se opisuju kao grupa od sedam
kategorija, koje su prikazane u Tabeli 1. Prisustvo svih ovih tipova vikova u sistemu, ima
negativan uticaj na vreme isporuke, trokove i kvalitet. Vikovi nepotrebnih pokreta posebno su
povezani sa ergonomijom. Suvini pokreti sastoje se od savijanja, uvrtanja, podizanja, hvatanja i
hodanja. Ovo esto postaju problemi zdravlja i bezbednosti, i njima se mora baviti to pre.

Tabela 1. Sedam kategorija muda suficita

Mnogi praktiari i predavai LEAN razmiljanja dodaju i osmu kategoriju suvinosti:
nedovoljna upotreba radnika. Eliminisanjem ovog vika u sustemu, dobija se poboljanje i
konstruktivno korienje kretavisnosti i talenta ljudi koji posao izvravaju, kao i garancija da
radnici dodaju vrednost proizvodu. Vanost ovoga naglaena je od strane Ohno-a (13) i Shingo-a
(14) u njihovim seminalnim radovima kada je re o Toyota proizvodnom sistemu. Kao dodatak
muda vikovima, kompanije moraju da lociraju u uklone muri viak, tj. neadekavatni mentalni ili
fiziki teret.

LEAN filozofija operacija koja se koristi da smanji ili, u idealnom sluaju, eliminie ove
vikove, esto se opisuje kao kua. Kao to je prikazano na Slici 1, krov kue jeste cilj sistema -
proizvesti proizvod najvieg kvaliteta sa najmanjim trokovima i najkraim vremenom isporuke.
Smanjenje trokova ukljuuje smanjenje finansijskih sredstava potroenih na proizvode loeg
kvaliteta, smanjenje finansijskih sredstava ukljuenih u inventar, te smanjenje koliine novca
potroene na kompenzaciju radne snage, i drugih trokova u vezi sa povredama zaposlenih.
Vano je da kompanije imaju u vidu svoje proizvodne ciljeve - LEAN razmiljanje ne tie se
samo smanjenja trokova, ve i dodavanja vrednosti.

Slika 1. Kua kvaliteta Toyota proizvodnog sistema

Prvi od dva stuba koja dre krov kue je "tano na vreme" stub, i to je alat podrke sistema.
"Tano na vreme" povezano je sa potronjom proizvodne linije zasnovane na potranji, odnosno
na "sistemu vuenja" ("pull system"). Kompanija prima porudbine "tano na vreme", to dovodi
do proizvodnje pravih proizvoda u pravo vreme, u pravoj koliini. Rezultat je kratko vreme
isporuke i smanjeni trokovi.
Drugi stub sastoji se od Jidoka to znai poveavanje kvaliteta na samom izvoru. Ukoliko
kompanija eka na kraj procesa kako bi "ispitala kvalitet proizvoda", esto bude prekasno da se
ispravi izvor problema kvaliteta. Dodatno, bilo koji proizvedeni materijal, od trenutka
naruavanja kvaliteta, pa sve do trenutka otkrivanja problema, pri finalnoj inspekciji, esto mora
biti uklonjen ili doraen. U idealnom sluaju, abnormalnosti e biti preventivno spreene, pre
nego to se dese (poke-yoke - LEAN sistem u oba pravca ili ispitivanje greaka). Kada se
abnormalnosti ipak dese u nekom sistemu, one se otkrivaju preko interakcije radnika sa
proizvodom (andon sistemi), kao i preko mainskog programiranja, i momentalno se oznaavaju
i popravljaju. Ukoliko je potrebno, sistem se zaustavlja kako bi se osiguralo da je abnormalnost
uklonjenja.

Osnova za kuu LEAN razmiljanja sastoji se od operativne stabilnosti koja koristi heijunka i
kaizen zajedno sa standardnim radom. Heijunka jednostavno podrazumeva usaglaavanje
proizvodnje, dok je kaizen prevedeno kontinualino poboljanje. Standardni rad znai da svaki put
kada se radi odreeni zadatak, on se radi na isti nain. Ovi elementi su kao temelji jedne kue:
ukoliko su dobro uraeni, retko kad su primeeni od strane posmatraa, ali njihovim oteenjem
znaajno slabi stabilnost kue.

Bez obzira koliko snano ili lepo je izgraena kua, kua u kojoj niko ne ivi jeste bespotreban
troak resursa. Stoga, najbitniji aspekt LEAN kue jesu upravo ljudi koji ine sam centar.
Ljudski faktor je neophodan za veinu proizvodnih procesa, jer ljudi pronalaze nepravilnosti koje
maina nije programirana da otkrije, ili jednostavno ne moe otkriti; jedini procesi u kojima ne bi
trebalo da bude prisutan ljudski faktor jesu oni gde nije bezbedno za ljude. Kombinacija LEAN
ramiljanja i ergonomije rezultira sistemom gde su radnici to je vie mogue efikasni, bezbedni i
sigurni, pri pokuajima proizvodnje najboljeg mogueg proizvoda. Rukovanje materijalima igra
znaajnu ulogu jer dri radnika u samom centru i reava mnogo ergonomskih problema koji bi
inae iskljuili osobu iz procesa. Transport i nepotrebni pokretni sve su od sedam kategorija
suficita, koji mogu biti znaajno smanjeni, sa implementacijom egonomskih pomonih sistema i
opreme. Sa odgovarajuim ergonomskim pomonim sistemima, suvinosti mogu biti smanjene u
sistemu, poveavajui proizvodnju, smanjujui trokove i poveavajui kvalitet.

Pregled ergonomskih principa

Definicija ergonomije (ljudskog inenjeringa, ili dizajna baziranog na ljudskom faktoru) se

jednostavno odnosi na kreiranje za ljudsku upotrebu (15). Tokom godina, ciljevi ergonomije
porasli su i obuhvataju kreiranje radnih sistema (ukljuujui opremu, materijale, alate, interfejs,
okruenje, itd.) u okviru ljudskih sposobnosti, kakobi se poboljala proizvodnja i smanjile
povrede i zamor (16, 17). Koncepti iz polja industrijskog inenjeringa znaajno su uticali na
ergonomiju, posebno kada je re o pametnijem, a ne teem radu, eliminaciji suvinosti, i
odravanju sistema, ukljuujui ekonomske uticaje (18).

Ergonomski principi i instrukcije korisni su kada je re o prevenciji umora i stresa radnika, koji
su dovodili do potencijalnih skeletnomuskularnih ("musculoskeletal disorders", odnosno MSD)
neurovaskularnih poremeaja izazvanih radom. Glavni ergonomski principi za dobar dizajn
radnog prostora ukljuuju (18):
 Izbegavanje produenih, statikih poloaja (dranja tela)
Potenciranje upotrebe neutralnih poloaja
Postavljanje poslova, delova, alata i kontrola na optimalne antropometrijske lokacije
Obezbeivanje podesivih radnih stanica i alata raznih veliina
Onda kada je mogue, obezbeivanje podesivih stolica, naslona za ruke, naslona za lea i
naslona za stopala
Korienje stopala i nogu, umesto ruku i aka
Korienje gravitacije
Zadravanje impulsa u pokretima tela
Obezbeivanje strateke lokacije (u zoni moi, Slika 2) za dizanje, sputanje i
oslobaanje tereta
Smetaj za veliki broj radnika u skladu sa snagom, veliinom i kognitivnim faktorima

Veina ovih principa moe se ispuniti korienjem tehnika kao to su redizajniranje posla,
standardizacija posla, i smanjenje ili eliminacija faktora rizika, za potencijalni razvoj MSD-a,
posebno fizikih faktora rizika (18, 19). Mnogo vrsta pomonih sistema moe da se koristi kako
bi se ispunili ergonomski principi, ukljuujui teretna kolica, sprave za podizanje, podesive
platforme za elevaciju, balansere alata, manupulatore, vakumske pomone sisteme, kranove
radnih stanica, podesive radne stanice, trake, kontejnere, paletske invertore i rotatore, te
vibracione sprave (20). Dobar izvor za ilustraciju velikog broja opreme za rukovanje, koja
smanjuje faktore rizike za nastanak MSD-a, jeste "Ergonomic Guidelines for Manual Material
Handling" (19).

Tri glavna faktora rizika za potencijalnu pojavu MSD-a, usled rada, jesu velika sila, nepravilno
dranje, te kontinuirano ponavljanje (18). Drugi potencijalni faktori rizika (21) mogu ukljuivati
vibraciju, stres, nedostatak odmora, i razne druge faktore (npr. hobije, sport, kune poslove,
vonju i neredovno spavanje), line faktore rizika (npr. pol, dob, zdravstvenu istoriju, nivo
fizike spremnosti), pa ak i psihosocijalne faktore (npr. organizacioni klimat i kulturu, stav
prema poslu i satisfakciju istim, line probleme (npr. gubitak bliske osobe, finansijske probleme,
itd.)).

Mnogo okupacionih faktora rizika moe biti smanjeno ili eliminisano primenom principa
kreiranja odgovarajueg radnog prostora i odgovarajuom upotrebom pomonih sistema.

Zona moi je podruje podizanja koje ergonomisti smatraju optimalnim. Ova oblast obuhvata
prostor od visine lakta u stojeem poloaju, do visine butne kosti u stojeem poloaju, to blie
je mogue telu (Slika 2(22)). Proveriti lokaciju zgloba na svakoj ruci, tokom odreivanja zona.
Zona moi optimizira radnu snagu kao i izdrljivost, pruajui najugodniji poloaj, tako to
rukama i leima daje maksimalnu "snagu poluge". esto, podizanje i sputanje na radnom mestu
deava se na mestima koja se nalaze van zone moi. Prednost pomonih sistema rukovanja
materijalima jeste donoenje objekata u zonu moi u kritinim takama tokom radnog zadatka.
Donoenjem materijala, posebno teeg optereenja, u zonu moi, pomone sprave za rukovanje
matarijalima mogu potpomoi ergonomiju i smanjiti rizik od pojave MSD-a.
Slika 2. Zona moi (22)

MSD ine oko jednu treinu povreda na radnom mestu, ali to je jo bitnije one utiu na oko tri
etvrtine trokova. MSD koje zahtevaju operaciju ukupno kotaju 15K dolara za zglob, 20K
dolara za povredu ramena, a 40K dolara za povredu lea (23). Trokovi izgubljenih radnih dana,
usled pojave MSD-a, na osnovu izgubljenih zarada i kompenzacije radnika, procenjuju se na 13-
20 biliona dolara na godinjem nivou, pa ak do 50 biliona dolara na godinjem nivou, ukoliko
su ukljueni i indirektni trokovi (24).

Uteda trokova preko implementacije ergonomskih principa i pomone sprave mogu biti
komplikovane za praenje, ali donose veliki profit. Nije potpuno jasno koje i koliko povreda
moe da se sprei usled odgovarajue ergonomije, ili koliko kompenzacija radnika moe da se
sprei svake godine. Dok trokovi kompenzacije radnika (direktni trokovi) mogu biti relativno
jednostavni za praenje, indirektni trokovi su problematiniji. Kako moete precizno pratiti
trokove povezane sa indirektnim trokovima kao to su odsutnost, greke, ograniene radne
dunosti, nagomilana papirologija, itd.? Indirektni trokovi su procenjeni od 2:1 do 14:1 u
poreenju sa direktnim trokovima. Za primer uzmite odnos od 2:1, ili, drugim reima,
utrostruite trokove kompenzacije vaih radnika da biste imali sliku o proceni trokova koji se
javljaju (23).

Ergonomija smanjuje zamor, simptom koji je esto uzrok povreda. Ergonomija takoe igra vanu
ulogu pri postizanju ciljeva LEAN razmiljanja, smanjivanjem trokova i povoljanjem
produktivnosti preko eliminisanja suvinosti (npr. nepotrebnih pokreta), i smanjenjem greaka
(poboljanjem kvaliteta). Ograniavanjem broja ponavljanja i uzastopnih pokreta, kompanija e
utedeti vreme i novac. Ergonomija je znaajna za LEAN, isto kao LEAN za ergonomiju,
efikasan alat koji povezuje ova dva inioca jeste pomoni sistem rukovanja materijalima,
odnosno: ergonomske pomone sprave (npr. kolica, podizai, balanseri alata, itd)

Kada se posmatraju principi ergonomije i LEAN-a, postaje jasno kako su ova dva aspekta
povezana. Veza izmeu njih jeste pomona sprava rukovanja materijalima. Postizanjem najboljeg
LEAN procesa sa odgovarajuom ergonomijom, esto se postie sa pomonim spravama
rukovanja materijalima. One dozvoljavaju da radnik ostane u sredini procesa, dok se proizvodnja
maksimizira, a smanjuju suficiti procesa. Sledee poglavlje sadri primere beneficija koje
pomone sprave. Prikazani su primeri koje su koristile kompanije pri reavanju LEAN i
ergonomskih izazova. Oni idu od jednostavnih liftova do kompleksnih maina rukovanja, ali
postiu isti cilj; poveavaju produktivnost, smanjuju zamor radne snage i poveavaju kvalitet.

Primene

Ovaj tekst govori o etiri primene kod kojih su LEAN razmiljanje i ergonomski principi od
krucijalne vanosti za kreiranje efikasnih, odrivih kontra-mera. Prvo, kontra-mere se uzimaju u
obzir kada je re o sklanjanju vikova u skladu sa dodavanjem vrednosti proizvodu, i radnoj
snazi. Sledea stavka odravanja fleksibilnih procesa se razrauje. Ovo prati poglavlje o uticaju
zamora na produktivnost. Konano, tekst se eksplicitno odnosi na potrebe kompanije i servisnog
sektora.

Uklanjanje vikova

Kao to je objanjeno u Pregledu LEAN razmiljanja, viak je "sve osim minimalne koliine
opreme, materijala, delova, prostora, te vremena zaposlenih, to je apsolutno neophodno kada je
re o dodavanju vrednosti proizvodima" (12). Uklanjanje suficita iz sistema i procesa ima mnogo
beneficija, ukljuujui:

Smanjenje vremena isporuke - uklanjanje vikova skrauje lanac isporuke i internu

vrednost dodatnih procesa.
Poveanje kvaliteta - uklanjanje vikova takoe uklanja nepotrebne korake i ekanje
inventara, koje moe sakriti probleme u kvalitetu, ili sakriti problem u kvalitetu, dok ne
bude kasno da se on popravi na laki nain.
Smanjenje trokova - uklanjanje vikova smanjuje inventar koji mora biti zadran, i moe
smanjiti trokove opreme, objekata, te radne snage.
Poveanje produktivnosti - uklanjanje vikova uklanja nepotrebne pokrete, inventar i
duplo rukovanje, ostavljajui radnu snagu i maine da budu produktivnije.

Dodatno, uklanjanje vikova kada je re o nepotrebnim pokretima moe imati jako znaajan
pozitivan uticaj na ergonomiju i trokove kompenzacije radne snage.

esto se radne aktivnosti dele u dve kategorije: dodavanje vrednosti i sve ostalo, gde je "sve
ostalo" viak. Postoji i trea kategorija koja se mora spomenuti: sporedan rad. Sporedan rad
podrazumeva sve aktivnosti koje su vidljive potroaima, ali neophodne da se obave zadaci
dodavanja vrednosti. Na primer, plaanje i rauni jesu sporedan rad za veinu organizacija. Dok
sporedni rad, kao i rad sa dodavanjem vrednosti, moe sadrati vikove u sebi, sam zadatak je
neophodan za ukupne operacije organizacije.

Kako bi se uklonio viak iz sistema, procesi poboljanja moraju se bazirati na pojednostavljanju,

kombinaciji i eliminaciji. Pojednostavljanje rada ukljuuje kreiranje standardnog rada, tako da
svi znaju, i rade, na isti nain svaki put. Proces pronalaenja greaka takoe otklanja viak preko
pojednostavljanja. Dodatno, korienjem discipline pri organizaciji radnog mesta, kao to je 5S, i
tehnika kao to su parcijalna orijentacija, obeleavanje lokacije, te upotreba boja, moe olakati
proces kao i dovesti do uklanjanja vika, i minimizacije opasnosti po bezbednost.

Kombinacijom koraka procesa takoe moe ukloniti viak. Na primer, zbliavanje maina kako
bi se smanjilo koraanje i transport materijala od jedne do druge maine, uklanja viak.

Konano, odreeni viak moe biti uklonjen iz sistema preko eliminisanja odreenih radnih
funkcija zajedno. Na primer, da li podeavanja moraju konstantno da se vre na datoj maini?
Ako je tako, da li ona mogu biti automatizovana? Ili bez greke? Da li se umesto toga moe
koristiti preventivno odravanje? Druga mesta za pronalaenje radnih aktivnosti koje se mogu
eliminisati ukljuuju dodatno vreme rukovanja i postavljanja koje dovodi do zaustavljanja
procesa.

Primer pojednostavljanja, kombinacije i eliminisanja u okviru istog procesa jeste West Virginia
National Guard hangar, odgovoran za popravljanje Army Black Hawk helikoptera. Instalirali su
vertikalni modul za podizanje koji bi koristili u svom hangaru za uklanjanje vika iz procesa
(Slika 3). Trenutno, imaju samo jednu instaliranu jedinicu, a druga je u procesu instalacije.
Koriste industrijski vertikalni obrtni sistem kako bi uvali delove potrebne za opravku
helikoptera. Prva jedinica zamenjuje nekoliko prostora za uvanje, i kabineta u okviru hangara.
Druga jedinica e zameniti oko 15 kabineta, od kojih he svaki visok 15 stopa. Ove jedinice
ukljuuju navrtnje i vijkove i druge manje delove za opravku. Pojednostavljanjem procesa preko
standardnih lokacija za delove, u okviru obrtnih sistema, lake je za tehniare koji rade na
popravci da lociraju delove koji su im potrebni. Kombinovanjem velikog broja kabineta u dva
vertikalna sistema u West Virginia National Guard, izbaeno je nepotrebno hodanje izmeu
lokaliteta. Konano, eliminisanjem savijanja i uvrtanja neophodnog da se podignu delovi sa
zemlje, na kolica, umnogome je doprinelo poboljanju ergonomije. Delovi se sada mogu
pomerati na kolica, i prenositi kolicima dalje. Dodatno, vertikalni sistemi imaju pozitivan uticaj
na National Guard bezbednosne zahteve. Ovi helikopteri vrede po oko 17 miliona dolara, i delovi
za njih su veoma skupi, kao i veoma bitni za funkcionisanje. Delovi moraju biti obezbeeni, a
vertikalni sistem dobro zakljuan i obezbeen omoguava im potrebnu bezbednost. Beneficije
najvidljivije u ovom primeru jesu sigurnost i bezbednost, uteda vremena, prostora i poboljanje
ergonomije.

Slika 3. Industrijski vertikalni modul za podizanje velikog kapaciteta

Fleksibilni procesi

Istorija poslovanja, sporta i politike, govori nam o neprikosnovenoj istini: "Sva konkurentna
prednost je privremena. (25)". Sledea promena u okruenju, sledea nova ideja, sledei izazov
kada je re o zahtevima potroaa, uvek je iza oka. Kreiranjem organizacionih procesa na
fleksibilan nain, umnogome pomae kompaniji da odgovori na pravi nain na ove promene.

Postoji mnogo tehnika i procesa miljenja koji mogu poveati fleksibilnost procesa. Na primer:

"Set-up/change-over" (postavljanje/promena) - svaki put kada se boja proizvoda, veliina

proizvoda ili neka druga promena izvri u produkcijskoj liniji, "set-up" proces mora da se
desi. Single Minute Exchange of Die (SMED) (to je tehnika smanjenja vremena promene
i kalibriranja alata na fleksibilnim mainama) jeste sistematski nain pristupa "set-up"
procesu (14).
Izbor maina - Moraju se doneti odluke kada je re o razlikama izmeu specijalizovanih
maina koje e zavriti zadatak efikasno, i fleksibilnih maina koje moda nee biti u toj
meri efikasne, ali e se prilagoditi potrebama porodice proizvoda na duge staze.
Kontrola inventara - Dranje prevelikog inventara moe gurnuti u drugi plan ono to
kompanija zapravo ima u ponudi za potroae, i kapacitete koje kompanija zapravo ima,
kako bi postigla nova oekivanja.
Veze - Kako transport i uvanje materijala u skladitu ne obuhvata dodavanje vrednosti
materijalu, to je, po definiciji, viak. Stoga, skraivanjem vremena isporuke u okviru
logistikog sistema uklanja se viak iz sistema i sistem se ini fleksibilnijim.

Bitno je da se ove i mnoge druge tehnike koje poveavaju fleksibilnost koriste kao deo itavog
organizacionog sistema. Kreatori Toyota Production System-a znaju da je vrednost upravu u
implementaciji i disciplini celokupnog sistema, pre nego u detaljima (13, 14).

Uvoenjem fleksibilnosti u dizajn ilustrovano je preko primera korienja krana radne stanice
(Slika 4). Ova kompanija traila je nain da utovari i stovari bilo koji tip delova na bilo koju
lokaciju. Bilo koja kombinacija maina moe da se obavi pomou ovog krana. Dodatno, kran
moe da obezbedi pomo za odravanje i promene alata/Die. Delovi se mogu lako i brzo
strateki rasporediti u zoni moi radnika, ili do, odnosno od bilo koje maine. Runo dizanje je
uklonjeno. Jedan radnik moe lako da obavi sve zadatke uz pomo ovakvog krana.

Na primer, Stone Co. jeste proizvoa fabrikovanih proizvoda od kamena. Ova kompanija traila
je novi nain da utovari i istovari velike granitne ploe preko nekoliko mainskih procesa.
Procesi su ukljuivali nekoliko radnika koji rade zajedno, a koji su dizali ploe runo. Podizali su
ploe drei ih za uglove, to je stvaralo veliki pritisak na sredinu ploe, a ponekad je dovodilo i
do lomljenja. Svana ploa je takoe bila pomerana nekoliko puta u toku procesa, to je
poveavalo mogunost da doe do povrede radne snage, kao i da se same ploe otete.
Instaliranjem mostovnih kranova iznad visine glave, potreba za runim dizanjem ovih ploa od
850 lbs je eliminisana.

Slika 4. Kran radne stanice za radnu eliju

elija je kreirana preko kombinacije ovakvog mostovskog krana kao strukture za podrku i
dizalice povezane sa mostovskom spregom koja radi podizanje, zajedno sa vakuumskim
efektorom povezanim sa dizalicom koji usisava granit, tako da se on moe dii pomou dizalice.
Ova fleksibilna elija moe se postaviti u bilo koju poziciju gde granitne ploe treba da budu
pomerene. Dodatno, kada se koraci za procesuiranje granita promene kako bi se ispunili zahtevi
potroaa, elija za pomeranje ploe moe se lako premestiti u drugu poziciju na spratu. Osim
pozitivnog uticaja na samu fleksibilnost, Stone Co. procenjuje i 25% poveanja produktivnosti
usled lakoe pomeranja kompletnog sistema. Zamor radne snage i rizik od povreda takoe je
smanjen i dodatak sprava za podizanje kreira nove mogunosti za ergonomiste da rade sa
operatorima na daljem smanjenju povreda. Kvalitet je poboljan eliminisanjem tete kada je re o
ploama, kao to je bio sluaj pre instalacije ovog sistema.

Uticaj zamora na produktivnost

Pre dva veka, radom je dominirao ljudski faktor, uz odreenu pomo jednostavnih maina i alata,
od sirovog fizikog posla pa sve do umetnikih aktivnosti. Brzina rada i njegov obim, svakako su
bili ogranieni ljudskom energijom i mogunostima. U daljim decenijama, dolo je do porasta
razmenjivih delova, masovne proizvodnje, industrijalizacije, maina sa poveanim
mogunostima, kompjutera, robota, senzora i kontrola, te sistema sa mainskom inteligencijom.
Koncept kompletno automatizovanog objekta bio je ideal, a u tom sluaju ljudi su se nalazili
samo u ulozi kreatora i tehniara odravanja, a rad bi bio ogranien na maine. Moderi radni
dizajn tei ka upotrebi optimalne ravnotee izmeu ljudi i maina. Kad je re o ljudskom faktoru,
to je kljuni aspekat kada je re o razumevanju i kompletnoj upotrebi kako fizikih, tako i
mentalnih sposobnosti, na optimalan nain, ponekad opisan kao pametniji, a ne tei rad. Kada
kod ljudi doe do prezasienja, bilo fiziki ili mentalno, dolazi do zamora (fizikog ili
mentalnog) i do smanjenja u rezultatima, produktivnosti i kvalitetu.

Pojedini faktori rizika za potencijalnu pojavu MSD-a, kao to je prikazano u Pregledu

ergonomskih principa, imaju direktan uticaj na fiziki zamor (npr. velika mo, nelagodan
poloaj tela, te konstantno ponavljanje.) Cilj modernog radnog dizajna jeste da optimizira
uzajamnu snagu ljidi i maina. Odgovarajua upotreba ergonomskih pomonih sprava eliminie
ili smanjuje faktore rizika povezane sa zamorom, i stoga omoguava da radnici ostaju fiziki i
mentalno sposobni tokom svoje radne smene.
Optimalna koliina pritiska omoguava da ne doe do ugroavanja zdravlja i bezbednosti
zaposlenih, zamor se ne javlja izmeu smena. a postoji adekvatna produktivnost (18).
Manipulatori i runi reaktori jesu odlina kombinacija za reenja smanjenja zamora. Putanjem
ovih sprava da smanje sile prenoenjem rada na mainu, smanjuje se zamor i pritisak koji bi se
dogodio kod radne snage.

Na primer, operator koji koristi runi reaktor "dolazi" do okvira da brzo, efikasno i bezbedno
pozicionira deo od 40lb za sklapanje (Slika 5.) Dok veina ljudi moe lako da podigne i dri
40lbs u okviru svoje zone moi, malo ljuidi moe da dri pvakav teret svojim rukama koje su
ispruene i sa odreenim poloajem lea, i da istovremeno zadatk obavi brzo i tano. Pre nego
to je instaliran manipulator, veina radnika moralo je da lei na podu, okrenuto leima i tako
obavi proces. U ovom sluaju, manipulator poveava kvalitet, produktivnost i bezbednost, ali
isto tako eliminie zamor radne snage tokom trajanja radne smene.Glavni princip kad je re o
smanjenju zamora jeste smanjenje ili eliminacija "statinog rada". Statini rad jeste miina
kontrakcija bez pomeranja, kao to je, recimo, podizanje kutije i dranje kutije u poziciji, ili
podizanje i dranje dela jednom rukom, dok se durgom rukom vri sklapanje. esto statiki rad
moe da se eliminie upotrebom sprave za stabilizaciju ili dranje, kao to je manipulator,
fikstura, ili radna povrina podesive visine (kao to je lift). Ne samo da ovakve sprave
podravaju deo ili teret, one oslobaaju drugu ruku ili obe ruke, za rad sa dodatom vrednou, sa
sve smanjenjem zamora.

Slika 5. Manipulator u operaciji sklapanja u velikoj kompaniji proizvodnje vozila. Operator

bezbedno i efikasno pozicionira deo od 40lb. Prethodno, operator je bio primoran da lei na podu
kako bi obavio ovu akciju.

esto se delovi dostavljaju u radnu stanicu na paleti, postavljenoj na pod. Delovi mogu biti
naslagani na paleti ili u velikoj korpi. Radnik pristupa delovima kombinovanjem savijanja,
hvatanja i uvrtanja na vie lokacija na paleti, ili u okviru korpe, ime dolazi do velikog pritiska u
donjem delu lea i ramenima, kao i dodatnog zamora. Jednostavno i efikasno reenje jeste
postavljanje palete ili delova na lift podesive visine, ime se delovi dovode u zonu moi. Ovakvi
liftovi potpomognuti su pneumaticima ili hidraulikom, esto sa mehanizmom makaza. Paleta
moe da rotira, i tako uvek postavlja delove blizu radnicima (slika 6a). Kosi sto nosi korpu sa
delovima tako da delovi idu ka radniku, ime se smanjuju nepotrebne aktivnosti oko korpe, i
lake pristupa dnu korpe (Slika 6b). Kombinacija stola sa lako podesivim liftom, pokretnim,
kosim i drugim mogunostima, prua pogodno okruenje za radnike svih visina. Ove mogunosti
smanjuju ili uklanjaju dodatni pritisak usled podizanja, hvatanja i uvijanja, i smanjuju fiziki
napor, te doprinosee poboljanom kvalitetu i produktivnosti. Liftovi i sline sprave za rukovanje
materijalima mogu se koristiti da se strateki pozicioniraju delovi, alati, pa ak i sami radnici.

Slika 6. Liftovski stolovi sa okretanjem (a) i kosinom (b) donose delove u zonu moi.

Sektor usluga

Ime "LEAN proizvodnja" esto podsea na slike lakog rada Toyota objekata ili drugih primera
proizvodnje. Veina knjiga o LEAN razmiljanju govori o proizvodnim situacijama. Dok su ovi
primeri bitni, LEAN razmiljanje nije ogranieno na proizvodne operacije. Fabrizio i Tapping
naglaavaju da "Dok je mnogo energije i panje uloeno u efikasnost maina, i "tano navreme"
proizvodnju, malo panje je dato ulozi poboljanja kompanije. Svaki deo vae kompanije mora
funkcionisati po principima LEAN-a. (26)". Ovo je tano za odreene industrije kao to su
hoteli, zdravstvene ustanove, te logistika i distrubucija; za kompanijske funkcije proizvodnih
industrija, kao to su prodaja, raunovodstvo i kupovina; kao i za hibridne industrije
usluga/proizvodnje, kao to su maloprodajne radnje, restorani, kozmetika.

Sreom, LEAN razmiljanje je zaista filozofija - nain operacije - pre nego diskretna grupa alata
ili tehnika. Kao to kompanija moe kreirati nove alate da usvoji LEAN razmiljanje u nekom
objektu, alati i tehnike mogu se kreirati u cilji usvajanja LEAN razmiljanja u kompaniji ili
nekim drugim situacijama povezanim sa sektorom usluga.

Standardni rad jeste primer vrenja iste stvari na isti nain svaki put, od strane svake osobe. U
kontinuiranim proizvodnim okruenjima, ovo se usvaja preko detaljnih radnih tabela, kao i sa
vremenom dostupnim za svaki zadatak, vremenom dostupnim za koraanje izmeu stanica, te
dijagramima plana. Ovaj nivo detalja jeste vaan za obezbeivanje kvaliteta i mogunosti da se
ispune ciljevi proizvodnje. Ponekad, ovaj nivo detaljnosti dobro funkcionie u uslunim
situacijama. Na primer, odeljenje za odravanje prostorija, u hotelu, moe imati ovakav oblik
standardnog rada. estu u okviru usluga, standardni rad ima iri oblik. Potrebno je odgovoriti na
grupu pitanja.
Regulacija proizvodnje jeste glavni koncept LEAN proizvodnje. Sastavljena iz stuba "tano na
vreme" LEAN kue (Slika 1), regulacija proizvodnje jeste proces po kom se potronja
proizvodne linije bazira na zahtevima potroaa. Svaka kompanija sa sektorom usluga i svaki
objekat proizvodnje mora da ima u vidu ko su njihovi potroai, i kako oni izraavaju svoje
zahteve. Na primer, potroai kompanije koja se bavi osiguranjem mogu biti vlasnici polisa, koji
moraju da naprave zahtev; njihov zahtev prikazuje se preko kontakta sa kancelarijom, sa
poetnim informacijama o zahtevu. Kompanije tada moe da upotrebi istu filozofiju proizvodnje,
ili operacija, kako bi se uklonili vikovi i smanjilo vreme isporuke, dok se zadrava isti nivo ili
poboljava postojei nivo kvaliteta kada je re o iskustvu potroaa.

Jedan od dodatnih alata proizvodnji "tano na vreme" jeste odgovarajua orijentacija delova.
Ovo znai ne samo postavljanje delova u odgovarajui ergonomski nivo, i u poziciju koja je laka
za operatora, ali i posedovanje pravog dela na pravom mestu u pravo vreme. Ovo je znaajna
premisa kod industrija usluga. Na primer, apoteke moraju biti u mogunosti da brzo i precizno
ispune recept, ime se osigurava bezbednost radnika i farmaceuta. Kao i sve vei broj bolnica
irom zemlje, i Rapid City (SD) Regional Hospital proirila se van tradicionalnih farmaceutskih
tehnologija, kako bi se ispunile ove potrebe. Iako je to relativno mali objekat, ova bolnika
apoketa investirala je u vertikalni sistem (Slika 7)

Slika 7. Primena vertikalnog sistema u bolnikoj apoteci

Vertikalni sistem ima pozitivan uticaj na orijentaciju delova preko:

Donoenja traenog leka operatoru na pritisak dugmeta

Pozicioniranja potrebnog leka u operatorovu zonu moi, kao to je opisano u Pregledu
ergonomskih principa
Sve dok se isti lek nalazi u istoj korpi i ima pravilno obeleje, poboljava se tanost
ispunjavanja recepta. Maina prepozanje ifru i donosi samo onaj deo police koji je
potreban.

Kao dodatak, ovaj sistem koristi mnogo vertikalnog prostora koji bi inae zahtevao da se radnici
savijaju napred ili diu ruke gore kako bi dohvatili ta im treba. Takoe smanjuje vreme
provedeno u traenju po policama odgovarajueg leka.
Konano, upotreba vertikalnih sistema u bolnicama i drugim slinim objektima kombinuje
efikasnu orijentaciju delova sa podesivim nivoima bezbednosti. Vertikalni sistem dolazi sa
zakljuavanjem vrata koja e se zatvoriti dok se on kree, i otvoriti samo kada se ifra police
ukuca. Ograniavanjem broja ljudi sa pristupnim iframa i/ili polica sistema na koje se ifre
odnose poveava bezbednost.

Mnogo kreativnih aplikacija je mogue za iroki spektar usluga sa fokusom na strateko

postavljanje delova, proizvoda, alata, opreme i ljudi, kako bi se smanjio pritisak na ljude i
njihove povrede, dok se poboljava kvalitet i produktivnost usluga i ivota.

Zakljuak

LEAN razmiljanje, kada se primeni na pravi nain, zahteva efikasnu ergonomiju. Efikasna
ergonomija potreban je deo bilo koje odrive organizacije. Ni jedan koncept nije zapravo nov, ali
je trend u veini industrija doveo do prave primene ovih naina operisanja, kako sa dugoronim,
tako i sa kratkoronim uspehom. Uspena primena LEAN razmiljanja i ergonomije ukljuuje
redizajn rada, standardizaciju rada, i redukciju ili eliminisanje MSD faktora rizika. Uspena
primena esto ukljuuje upotrebu pomonih sprava za rukovanje materijalima. Uklanjanjem
vika iz sistema, smanjuje se vreme isporuke, kao i trokovi, dok se poveava kvalitet i
produktivnost. LEAN analiza pomae kreiranju potencijalnih ergonomskih izazova koji su
vidljivi, tako da se ovi aspekti mogu ispraviti. Kreiranje fleksibilnijih procesa omoguava
kompaniji bolje pozicije. Zamor radne snage, koji ima negativan uticaj na produktivnost, moe
se znaajno smanjiti preko primene dobrih ergonomskih principa. Svi ovi alati, tehnike i
filozofije, korisni su kako u kompanijama i sektoru usluga, tako i u proizvodnom okruenju, pri
zadovoljavanju potreba potroaa.