Tarjej Vesos

PTICE
Tajrei Vesaas FUGLANE, 1957
 UZ PRVI PREVOD TARJEJA VESOSA NA SRPSKI JEZIK

I Zabranjeni raj

- Od svih skandinavskih neprevedenih i srpskom itaocu

nepoznatih pisaca, Tarjej Vesos je moda najneophodniji.
Norveki modemi klasik zasluio je ovaj kvalifikativ iz vie
razloga, a popunjavanje italake praznine per se nije tek
jedan od njih.
- Zauujua reaktualizacija Vesosa, koja se najpre
ogleda u reizdanjima njegovih knjiga, studija, kritikih
prikaza, pojava itavog niza hrestomatija i kompilatomih i
antologijskih izdanja, nekako se na udan nain poklapa sa
norvekim knjievnim bumom koji je poslednjih dvadesetak
godina ovu malu zemlju, slino Irskoj, izrodio u veliku
knjievnu planetu. Tako je Pamela Pol (Pamela Paul),
urednica New York Times Book Review-a, u majskom broju
2015, a na fonu velikog uspeha prevoda Karla Uvea
Knausgora u Americi (re je o monumentalnom delu Moja
borba), napisala: Iznenada, svuda samo Norveka!
- Bardovi norveke proze ovog milenijuma, La Sobi
Kristensen, Per Peteun, Jan Fose, Jan Kjerstad, Justejn
Gorder i, u neto manjoj meri, Erik Fosnes Hansen i Tor
Ulven (u startu eliminiemo planetami uspeh norvekog
krimi romana, te u prvom redu dela Jua Nesbea i Karen
Fosum), mogu se, naravno, posmatrati kao izolovani
fenomeni, ali se radije priklanjamo miljenju da su oni
prirodna, ako ne i logina sukcesija jedne tradicije, kojoj je
ovaj autor nemalo doprineo.
- Taijej Vesos je roen 1897. u Vinjeu, a u norveku
knjievnost stupa jo 1923. delom Menneskebonn. Ve
1934. sa pojavom dela Det store spelet moe se govoriti o
njegovom istinskom proboju u redove zapaenih i
perspektivnih pisaca. Nekoliko osnovnih biografskih
injenica kazuju nam da je Vesos na knjievnoj sceni
delovao gotovo punih pola veka (1923-1970). Bio je
izuzetno plodan pisac (objavio je za ivota gotovo
pedesetak dela), a knjievnog traga ostavio je u nekolikim
knjievnim formama: pisao je poeziju, kratke prie i romane,
po kojima je ipak najpoznatiji i najpriznatiji. Nekoliko
njegovih romana je s manje ili vie uspeha ekranizovano.
Pisao je na novonorvekom (nynorsk), drugom slubenom
norvekom jeziku, stvorenom na dijalekatskoj podlozi.
- Vesos nije delio sudbinu nekih svojih kolega da ostane
skrajnut i nepriznat. Jo za ivota, bio je veoma cenjen, rado
itan i ak voljen pisac. O tome svedoi i nekoliko uglednih
knjievnih nagrada, od kojih valja spomenuti Knjievnu
nagradu skandinavskog koncila (1963) za Ledeni dvorac (Is-
slottet, roman koji e Dereta takoe izdati) ili Nagradu
Venecije za Vindane (1953). Bio je u braku sa manje
poznatom spisateljicom Haldus Moren Vesos.
- *

- Danas je uobiajeno Vesosa sagledavati i o Vesosu

govoriti kao o velikom piscu norvekog modemizma, ali i
simbolizma. Ova tvrdnja samo unekoliko baca svetlo na
brojne aspekte Vesosovog, pogotovo proznog rada. U
nekom dalekom smislu, uz njega bi isto tako pristajala
odrednica egzistencijalistikog, ak metafizikog pisca, sem
ukoliko filozofsku ideju ne proglasimo kao jedini normirajui
parametar. Kako god, nesumnjivo da Tarjej Vesos inkarnira
duh modernizma u svojim delima, ali ne samo tako to
preuzima zasade norvekih modernistikih vizionara jo s
kraja XIX veka, Knuta Hamsuna i Sigbjema Obestfeldera
(istina, ovog prvog je u poetnoj fazi svoga rada cenio do
plagiranja), no i trasira nove smernice u negovanju
modemistikih preokupacija norveke knjievnosti,
korigujui je i usaglaavajui je s izazovnim tokovima
evropske proze. Jo 1947. Vesos objavljuje pesniku zbirku
Leiken og Lynet, koja je bila, ako ne prekretnica, a ono
jedna od bitnih usputnih stanica u diskursu o stanju u
norvekoj poeziji tog vremena, inicirajui brojne rasprave o
obliku, ritmu i znaenju norveke poezije nakon Drugog
svetskog rata. Istovremeno, ova knjiga anticipira duh
radikalnog poetskog modernizma i osobenosti poetskih
pisama Rolfa Jakobsena i Kristofera Updala.

- U neretko olakom izricanju sudova, deava se da se

glorifikujui jedno delo ili jednog stvaraoca, izostavlja
argumentacija koja tome ide u prilog. Tako imamo sluaj da
tvrdnja ve postaje argument. Cin glorifrkacije, sam po sebi,
nije, naravno, dovoljan. U kontekstu Tarjeja Vesosa, sreom,
argumentativne atribucije koje idu u prilog tome da je on
jedan od najveih, ak najvei norveki pisac od Drugog
svetskog rata, nisu izostale. Esencijalizujui njegovu pojavu
i njegov znaaj, kritika, ali i istorija knjievnosti govori
najpre (s razlogom!) o jednostavnosti njegovog stila,
velikom jezikom umeu, koherentnosti njegovog narativa,
izuzetnoj psiholokoj nijansiranosti likova u njegovim
romanima i prilino celovitoj slici sveta u kojoj priroda i ljudi
stoje integrisani, inei jedinstvenu i nedeljivu celinu.

- Tarjej Vesos ostaje meu onim malobrojnim piscima koji

su uspeli, bez velikog knjievnog egizibicionizma, da
univerzalizam svoje proze zasnuju gotovo u celini na
rudimentamim sadrajima i temama (toposima), kakvi su
neminovnost smrti, krivice, prisustvo besa, tuge, enje,
odbaenosti, usamljenosti, potreba za ljubavlju, ali isto tako
i ideje zajednitva... Ovo je mogui mali Organon Vesosovog
knjievnog sveta u kojem daleko od proklamativnih ciljeva
socijalne knjievnosti pobrojane kategorije na neponovljiv
nain postavljaju mnoga kljuna pitanja.
- Tarjej Vesos je pisac prolaznosti, to je, ve samo po
sebi, preduslov za dublju spoznaju i gotovo siguma
predispozicija za lomove i dramu. Ako paljivo iitavamo
njegovu prozu, duh trajanja u njoj nikada nema
privilegovano mesto i on odstupa pred neoekivanim,
nepredvidivim i destabilizujuim. Poetski jezik koji mu se s
pravom pripisuje nije u norvekoj prozi izuzetak. Ima li
poetinijeg jezika od Hamsunovog (a da pritom ne
zaboravimo prozu Amali Skram)? Vesos u oblikovanju
knjievnog stila nije meu norvekim piscima bio usamljen.
Pre se moe rei potpuno obratno: da je on krajnost stila, da
je njegovo bruenje stila gotovo ekstremni oblik
personalnosti, odnosno, neponovljivog autorstva.
- Uostalom, pitanje stila u norvekoj knjievnosti daleko
bi nas odvelo, ali nije zgoreg rei da su i Hamsun i
Obestfelder i Sigrid Undset, ali i mnogi drugi pisci takoe
vrsni stilisti. Osnovno pitanje je ta je to to Vesosa kao
stilistu izdvaja od drugib stilistikih virtuoza i sunarodnika i
to njegovu prozu ini toliko unikatnom.
- Njegov svedeni narativ vodi do jedne vrste gotovo
minimalistike proze. Dramaturgija ove proze ne
podrazumeva digresije, interpolacijska i eruditska
remiksovanja ili proireni narativ. O njegovom uslovnom
(narativnom i fabulativnom) minimalizmu govorimo najpre
kao o prividnom odsustvu brige za formu to je,
paradoksalno, ve forma po sebi.
- Ako se danas zapitamo da li Vesosova proza ikom
duguje, mogui su, naravno, razni odgovori i pristupi, ali
autor ovog teksta vemje da je u norvekoj knjievnosti
nekoliko pretea koji su, moda ne toliko direktno, u
poetnoj fazi Vesosovog stvaralatva ovo pismo oblikovali
do razine njegove kasnije autohtonosti. Tu je ve pomenuti
Hamsun, ali ne Hamsun iz Gladi, no Hamsun iz Plodova
zemlje i Pod jesenjom zvezdom, i, to da ne, Hamsun iz
Porunika Glana. Moda ova tvrdnja zvui veoma
spekulativno, no ima dovoljno indicija da delo Aleksandra
Kelanda po mnogim aspektima bude svojevrsni korelat
Vesosovih opsesivizama i Keland kao duhovni brat Vesosu
svakako je najblii u romanu Garman & Worse objavljenom
1880. Ta se slinost najpre namee na konfliktnom fonu
meuodnosa civilizacije i prirode, to je u Vesosa bekgraund
od nemalog znaaja za ideoloka postuliranja, i ovaj roman
ostaje posve komplementaran Vesosovim preokupacijama
jednostavnou, umeem virtuoznog ovladavanja dijaloga,
te svojevrsnom politizacijom poraza pod krinkom vetog
izbegavanja katastrofinog doivljaja sveta. Takoe, ini se
nepravednim Vesosovo delo ne dovesti u vezu sa danas
gotovo zaboravljenim romanom Arnea Garborga Pokoj
(Fred), objavljenom 1892. Na ovaj roman i danas, s distance
od 125 godina, gledamo s velikim uvaavanjem. Najpre iz
razloga njegovog vetog spisateljskog kamufliranja
psihodrame.
- No, pravi stilistiki, pa i u konsekvencijama metafiziki i
ideoloki ekvivalent Vesosove proze, premda mu nije
prethodio, no je u knjievnost stupio posle njega, jeste, u
Srbiji takoe nepreveden, div norveke knjievnosti Jens
Bjornebo. Njegov legendarni roman Trenutak slobode
(Frihetens 0yeblikk, 1966), jedan od najboljih romana
teskobe za koji znamo, svojim neponovljivim, razarajuim i
subverzivnim jezikom i eskstremnim stilom, a kreui se
teritorijom Tomasa Bernharda pre Bemharda, takoe
oblikuje jedan stilistiki mikrokosmos koji u najveoj
moguoj meri prkosi silama knjievne gravitacije i izdie se,
u prilino nieanskoj perspektivi u neprolaznu knjievnu
orbitu. Jens Bjornebo je ostao svojevrsni, najukletiji od svih
ukletih pesnika norveke knjievnosti, a cena njegovih
jezikih i metafizikih bespua bilo je njegovo samoubistvo,
1972.

II Bergmaneska

- Opteprihvaeno miljenje je da su vrhunci Vesosovog

proznog stvaralatva romani Ptice (1957) i Ledeni dvorac
(1963). Ova dva romana definitivno su doprinela njegovoj
svetskoj slavi i s pravom se javljaju na ekskluzivnim listama
ne samo najboljih norvekih i skandinavskih nego i svetskih
romana XX veka. Tako su se, na primer, Ptice nale u sada
ve uvenoj knjizi 1001 knjiga koju morateproitatipre nego
to umrete, ije je drugo izdanje 2006. priredio Piter
Bokstal, a jedan od najuvenijih i ponajboljih knjievnih
sajtova asopisa Complete Review prednost daje Ledenom
dvorcu.
- Sedam godina deli Ledeni dvorac od Ptica koje mu
prethode, ali je u ovih sedam godina sazrevanja i u ova dva
romana sadrana bit Vesosove umetnosti, pa i celokupno
njegovo majstorstvo. Kako pie Mirko Rumac, Ptice su
humana studija o naoko psihiki zaostalom ovjeku koji tek
u prirodi nalazi smirenje.
- Matis i njegova sestra Hege ive u spokojnom
prirodnom okruenju kraj jezera i vode krajnje jednostavan
ivot. Njihovu svakodnevicu, zasnovanu na bliskosti i
prisnosti, naruava dolazak Jergena koji se zaijubi u Hege.
Ona odgovara na taj zov i mogunost da Matis izgubi sestru
je prva velika napuklina u ovom svetu prividnog spokoja, ali
i, istovremeno, zaetak drame. Dubina Ptica stoji u obmutoj
srazmeri sa jednostavnou, gotovo banalnou povrine.
Odnosno, ono to je u ovom romanu maestralno jeste da je
povrina ve dubina. Rutina svakodnevice, iznenada, gotovo
sudbinski, transformie se u neto nepredvidivo, zlokobno.
Problemski aspekt ovog trougla istovremeno je moralan
koliko i psiholoki. Svi akteri u meusobnim interakcijama
pokazuju, unato ljubavi koju oseaju jedni za druge, svoje
egistencijalistike limite: sebinost, samoivost i
zadovoljavanje interesa vlastitog ega jedini je mkovodei
katalizator. Ali, osim to se pokazuje kao knjievna tehnika,
on postaje bitan faktor destabilizacije jednog naoko
ureenog sveta. Dolazak Jergena ve nagovetava nered, a
epicentar ove drame postaje borba za sestru. Hege
odgovara na Jergenov ljubavni zov, ali stepen njene
racionalizacije pri pravdanju svog emocionalnog izbora pred
bratom uvek zaostaje za moralnim inom. Sukob izmeu
emocije i dunosti pravi je predmet Ptica. Inae, doljak, kao
strano telo, ima uestalu funkciju u Vesosovoj prozi.
Podsetimo se da u Ledenom dvorcu doljakinja Un takoe
prouzrokuje turbulencije u krhkom svetu
jedanaestogodinjakinje Sis.
- U virtuozno ispisanim dijalozima, Vesos se pokazuje kao
neprevazieni majstor. U svom jezikom umeu i jezikoj
ogoljenosti, Vesos maestralno intenzivira konfliktni aspekt
ove mikrozajednice i za divljenje je kako moralni problem
Ptica neosetno prerasta u egzistencijalistiki. Da li uopte
izbor postoji i da li mi na njega uopte imamo pravo, pita
nas ova proza. Naa individualna srea je neizostavno neiji
gubitak, a to je stepen racionalizacije pristupa problemu
vei, manji su kumulativni efekti njegovog mogueg
reenja.
- Krivica i bol, rekli smo, este su teme Vesosove proze.
Ptice moda vie potenciraju krivicu, a Ledeni dvorac bol.
Ali ta krivica nije kafkijanska nego kamijevska: ona je pre
svega krivica shvaena kao nelagoda. Kjerkegorovski
pojam strepnje nije, zaudo, izmakao Vesosu, ali mu nije
izmakao u onoj ravni u kojoj je on filozofske postuleme
pretvorio u knjievni jezik i namesto filozofske dispozicije
konstituisao ne samo knjievni predmet no u jedno filzofsko
oseanje uneo dramaturgiju.
- Ptice su potpuno vanvremenska knjiga i njena
zapanjujua aktuelnost ogleda se upravo u tome to ona ne
samo po sadraju no upravo po formi moe pripadati
dvadeset prvom veku. Novi milenijum je, inae sklon
transparenciji, definitivno izgubio sklonost ka simbolikim
sadrajima, to Ptice nikako ne proputaju da naglase.
- *

- Zato ptice?
 - Kao metafora odlaska, promene, nestalnosti, ali i
adaptivnosti, prilagoavanja, fleksibilnosti. Prostor ove
ambivalencije je mitski. To su, uostalom, rebusi od kojih se
sastoji Vesosov svet. Mirko Rumac, veliki poznavalac
norveke i skandinavske knjievnosti, piui o Vesosu, meu
prvima u nas, primetio je da je estu temu svojih romana,
problem otuenosti dvoje ljudi i teke posljedice koje mogu
proizii iz toga, Vesos izvrsno razradio jo u svojim ranijim
romanima: Izbledjelo mjesto [Bleikeplassen , 1946], Toranj
[Tarnet, 1948] i Proljetna no [Varnatt, 1954]. Ptice, kao i
Ledeni dvorac, samo su kruna kreacije. Komplementamost
ova dva romana pokazuje nam ne samo pisca u punom
zamahu ve pisca na svojem knjievnom vrhuncu, ali oito
pisca koji je jo u ranoj fazi svoga stvaralatva markirao
svoje pripovedne interese i definisao inherentnu i
spisateljsku strategiju. Moemo stvari postaviti i ovako: ako
su Ptice poetak kraja, onda je Ledeni dvorac sam kraj.
- Ako su Ptice njegovo najbolje delo, Ledeni dvorac je
najpoetinije, miljenje je Marka Akselroda. Doris Lesing je
dala oduka svome ushienju i povodom Ledenog dvorca
napisala: KaKO je ovo jak roman, nimalo nalik drugima.
Kako je samo jedinstven. Nezaboravan! Izuzetan! A kritiar
Kirkus Reviews-a napisao je povodom Ptica neto to na
najbolji nain esencijalizuje njihovu poetiku, kao i
nezaboravnu reenicu koja je, po potrebi, primenjiva na
mnoga Vesosova dela: Opsesivna tragedija u
bergmanovskom pejzau!

Miroljub Stojanovi
I
 1
- Matis pogleda da li je veemje nebo vedro i bez oblaka,
i kako bi vedro, obrati se Hege, svojoj sestri, ne bi li je malo
oraspoloio:
- Ti si kao munja, zna.
- Malo se trecnu na re koju upravo izgovori, ali ipak na
jedan bezbedan nain, budui da je nebo bilo isto.
- Sa tim iglama, hou rei.
- Hege ravnoduno klimnu glavom i nastavi da plete
ovei vuneni demper. Igle su sevale. Radila je na velikoj
osmolisnoj rui kojaje uskoro trebalo da se nae meu
ramenima nekog mladia.
- Da, znam - uzvrati Hege kratko.
- Ali ja to vidim i na tebi, Hege.
- Polako je srednjim prstom lupkao po kolenu - kao i uvek
kad je razmiljao.
- Gore-dole, gore-dole. Hege je davno bila prestala da ga
moli da se okane te zamorne navike.
- Matis nastavi:
- I nisi munja samo s tim osmolisnim ruama, nego sa
svime to smisli.
- U elji da okona tu priu, ona uzvrati:
- Da, da, da.
- Matis zadovoljno uuta.
- Staviti re munja u usta bilo je vrlo izazovno. Tad bi mu
se u glavi udno uskomealo, i to ga je privlailo. Munje na
nebu on se nasmrt plaio - te nikad tu re nije pominjao po
sparnom i oblanom letnjem vremenu. Veeras je pak bilo
bezbedno. Oluja se proletos ve dvaput bila oglasila, i to
ba velika, tutnjalo je sa svih strana. Matis se, kao i obino,
sakrio u poljski ve-ce kad je bilo najee - jer negde mu je
neko rekao da grom tamo nikad nije udario. Je li to vailo za
ceo svet, Matis nije znao, ali je dosad, hvala bogu, vailo za
mesto u kome su oni iveli.
- Munja, da - mrmljao je stalno okrenut prema Hege,
kojoj je ve dojadilo to njegovo iznenadno veernje
razmetanje. Ali Matis jo nije bio gotov:
- Hou reci: i u razmiljanju.
- Tad ona brzo podie glavu, kao da se neega uplai,
kao da je neto opasno dodimuto.
- Dosta sad, dosta za ovaj put - ree prilino odbojno.
- taje sad? - upita je on.
 - Nita. Samo mimo sedi.
- Hege prigui sve to je htelo napolje. Toliko je dugo
nesrena sudbina njenog nespretnog i plaljivog brata
izjeda, da se, kad Matis izgovori re razmiljanje, uvek trgne
kao od nekakvog uboda.
- Matis neto i primeti, ali to dovede u vezu s onim to
mu je neprestano grizlo savest - on, naime, nije radio, kao
drugi ljudi - pa zato pokua da se izvue oprobanim
nainom:
- Sutra mi mora nai neto da radim. Ovako vie ne ide.
- Da - ree ona pogledavi uprazno.
- Ovako vie ne mogu. Nita nisam pribavio za kuu od...
- Davno bee kad si ti neto pribavio - izlete joj pomalo
neoprezno, pomalo otro. I zaali odmah, no bi kasno, jer u
tom trenutku Matis nije trpeo ni najmanji prekor, ako ga ve
on sam nije izrekao.
- Ne bi trebalo tako da mi govori - ree udnog izraza
lica.
- Ona se zacrvene, pognu glavu. A Matis nastavi:
- Sa mnom treba da pria kao to pria s drugim
ljudima.
- Dobro, hou.
- Hege je sedela pognute glave. ta raditi s nemoguim?
Ponekad joj naprosto dosadi - i onda rei zabole.
 2
- Brat i sestra su sedeli na tremu trone kue u kojoj su
iveli sami. Bilo je lepo, toplo junsko vee, i stara drvena
grada mirisala je lenjo nakon dugog, sunanog dana.
- Dugo su tu oni sedeli bez rei - sve dok nisu poeli da
govore o munji, i o nabavci za kuu. Samo su sedeli jedno
uz drugo. Matis je posmatrao vrhove ume ukoenog izraza
lica. Sestri je takvo njegovo sedenje bilo uobiajeno. Znala
je da ga ne vredi moliti da sa time prestane.

- Njih su dvoje tu iveli potpuno osamljeni - odatle se

druge kue nisu videle - no odmah iza jelove ume ila je
staza koja je vodila u povee seoce. Rub se ume s ove
njihove strane presijavao u irokoj vodi, a s druge strane su
se nazirale udaljene obale. Voda je dosezala sve do padine
ispod kue, gde su Hege i Matis vezivali amac. Okunica je
bila ograena, na uzvisini, no sa druge strane ograde brat i
sestra nisu ni imali nita posebno da vide.
- Matis nastavi svoje misli:
- Ona ne zna u ta ja gledam. Mamilo ga je da joj kae.
- Jer, Matis i Hege - udvojeni su! A to Hege ne zna.
- Nije joj rekao.
- Odmah iza ograde, usred zelene jelove ume, uzdizala
su se dva suva stabla jasike oljutenih belih vrhova. Stajala
su tik jedno uz drugo, i metani su ih zvali Matis i Hege, ali
pazei da to njih dvoje ne uju. Matis je, ipak, nekako
douo. Ljudi su to izgovarali ujednom dahu, gotovo kao
jednu re: Matis-i-Hege. Zasigumo je to bilo dugo u
upotrebi, mnogo pre nego to je Matisu dolo do uiju.
- Dva suva vrha jasike, jedan do drugoga, usred
digljastih, zelenih vrhova jele.
- U njemu je neto mrmorilo protiv toga, te nikako nije
mogao da skrene pogled s njih. Pa ipak, nikada nee rei
Hege, vrsto bi odluio svaki put kad bi sedeli kao to su
sad sedeli. Ona bi se samo naljutila, i to toliko da bi oko nje
sve frcalo - a vrhovi su se, eto, tako zvali.
- U isto vreme Matis je oseao i nekakvu obzimost prema
sebi i sestri, budui da su vrhovi i dalje onamo stajali. Onde
su samo smetali, ali ih sopstvenik nije posekao, tu, na
njihove oi, da bi u pei potpalio vatru. Kao da bi to sa
seom bilo isuvie strano, tu, pred njima koji trpe zbog
imena dveju jasika, gotovo kao ubistvo. Mora da stoga to on
nije ni uinio.
- Tog bih oveka voleo jednom da upoznam, pomisli
Matis. Ali, on nikada onde nije dolazio.
- Matis je razmijao dalje:
- Sta li je njemu u glavi, onome kome je bilo zabavno da
nadene naa imena ovim vrhovima? Nemogue je znati.
Moe samo da sedi i o tome mozga u letnje veeri na
tremu. No, zasigurno je to bio mukarac, taj to je to
smislio. Matis nije mogao da zamisli da je to uinila ena, on
je uvek bio ljubazan prema enama. Ljutilo ga je i to to su
Hege uporeivali sa suvim vrhom - ona uopte nije takva!
Pa to svi mogu da vide. Uz to i otroumna i snalaljiva
Hege...
- ta li je to to tako duboko pee? - zapita se on.
- To to zna, odgovori mu neto, zazvua gotovo
besmisleno, ali bee zapravo istinito.
- Treba da se okrenem na drugu stranu, da okrenem lea
- a umesto toga ja u to gledam, to je prvo to ujutru uradim
kad ustanem, i poslednje to uradim pred spavanje. Ne
moe biti vie naopako.
- Matise? - oglasi se Hege.
- On se tre iz misli.
- U ta to gleda? - upita ona.
- Dobro su mu bila poznata ta njena pitanja. Ne bi
trebalo da sedi tako kako sedi, ne bi trebalo ovo, i ne bi
trebalo ono, trebalo bi da bude kao drugi, a ne Tupan, kako
su ga zvali, koji je bio samo za podsmeh i alu gde god se
pojavi.
- Brzo usmeri oi na sestru. udne oi. Oduvek su bile
bojaljive i plahe kao ptice.
- Ne gledam ni u ta - uzvrati.
- Ma nemoj.
- Ba si i ti udna - ree on. - Pa kad bih u neto gledao
svaki put kad pogledam oko sebe - kako bi tad ovde bilo?
Bilo bi krcato.
- Hege samo klimnu glavom. Kao da ga je vratila u
stvarnost, pa je sad opet mogla da nastavi s radom. Nikada
ona nije sedela na tremu besposlena, kao to je to Matis
inio, imala je hitre ruke pletilje, a na to je bila i prisiljena.
- Matis je s potovanjem gledao njen rad, to im je
donosilo hranu u kuu, ta bi bez toga. On sam nita nije
zaraivao. Nikom nije bio potreban. Zvali su ga Tupan, i
smejuljili se im bi se zapoeo razgovor o njemu i ma
kakvom poslu. To dvoje nikako nije ilo jedno s drugim. U
selu koje je brujalo od rada prialo se o Matisu, Tupanu, kad
bi se on prihvatio neega - nita od toga ne bi bilo!
- Ti moj kljun o kamen - pomisli najednom - i tre se.
- Kako ?
- No, nestade.

- Slika i rei projurie kroz njega. I jednako hitro

nestadoe - umesto njih, pred oima mu se ukaza
neprobojan zid.
- Baci brz pogled na sestru. Ona nita nije primetila.
Sedela je onde, sitna i ivahna, ali ne vie mlada, sad je njoj
etrdeset godina.
- A da joj ipak kae? Kljun o - ne, ona to ne bi shvatila.
- Hege je sedela tik uz njega, tako da joj je on gledao u
ravnu, tamnosmeu kosu. Iznenada joj spazi pokoju sedu
vlas. Duge, srebrnkaste niti.
- Da mi danas oi nisu postale kao u sokola? - pomisli on
u veseloj zaudenosti, pa to nikada pre nisam primetio.
Smesta povika:
- Zaboga,Hege!
- Ona brzo podie glavu ponesena tonom kojim to ree.
Spremno upita:
- ta je sad?
- Pa ti si poela da sedi!
- Ona sagnu glavu.
- O, da.
- Sedi - opet e on. - Nisam video pre. Jesi li znala?
- Ona outa.
- Pa, rano - nastavi on. - Tek ti je etrdeseta. A ve sedi.
- Tada oseti nekakav pogled. Ali ne Hegin. Nego neki
drugi, odnekud. Nekakav otar pogled. A moda je ipak bio
Hegin. Uplai se i shvati da je opet pogreio, ali mu jo to
sve ne bi posve jasno, jer je, moda, ipak, samo postao
otrook?
- Hege...
- Ona ga napokon pogleda.
- taje sad?
 - Nita, izgubilo se, to to je hteo dajoj kae. A vie ne bi
ni onog pogleda.
- Ipak nita - ree on. - Samo ti nastavi da plete.
- Ona se osmehnu i ree:
- Kako ti kae, Matise.
- Nisi se valjda naljutila? - upita je oprezno. - to sam
rekao da si poela da sedi?
- Na to ona samo protrese kosu kao u nekom
poluveselom prkosu.
- Ma ne, znala sam ja to.
- Inae je bez prekida radila onim sjajnim pleteim
iglama. Kao da se po celi dan samo plete, pomisli on.
- Da, ti si otra kao no - ree on ne bi li se iskupio za
ono to nije trebalo da kae.
- Time opet izgovori re koja je stajala ispred njega sjajna
i primamljiva. Daleko na horizontu bilo je vie takvih rei,
otrih. Rei koje nisu bile za njega, ali koje je on voleo da
oseti na jeziku i od kojih mu je bridelo u glavi. Sve su one
bile pomalo opasne.
- Jesi li ula, Hege?
- Ona uzdahnu.
- Jesam...
- Ni rei vie. Ne, ne, onaje jednostavno takva. A
modajuje previe hvalio?
- Ali, zaboga, rano je osedela, promrmlja on, tiho, da ona
ne uje. Kako li je sa mnom? Iz ovih u stopa proveriti.
- Hoe li to u krevet, Matise?
- Ne, samo u... - htede da kae da se pogleda u
ogledalu, ali se zaustavi. Zatim ue u kuu.
 3
- Tek kad ue u kuu, Matis opazi koliko je vee lepo.
Veliko jezero je bilo sasvim mimo. Obronci sa zapadne
strane bili su obavijeni sumaglicom - uglavnom su uvek
takvi bili. Mirisalo je rano leto. irokim putem, koji se
odande nije mogao videti od jelove ume, zujali su
automobili, inilo se tek zabave radi. I nebo je bilo vedro,
noas ne bi trebalo da bude nevremena.
- Posred munje, pomisli on i strese se.

- Skroz-naskroz, opet on pomisli.

- Onaj koji je to uspeo.
- Mozgao je pokraj svoje sofe na rasklapanje.
- Od malih je nogu Matis spavao na toj sofi - ako je ita
dobro poznavao, onda je to ta sofa. Tu e spavati do kraja
ivota, vrsto je bio odluio. Na njoj su bili vidljivi tragovi
noa, iz vremena kad je Matis bio dete, i kad je dobio malu
britvu. Bile su tu i nejasne, debele crte, iarane olovkom na
neobojenom drvetu, iz vremena kad je dobio olovku. Te su
crte i udne figure stajale na unutranjoj strani poklopca, i u
njih bi gledao svake veeri dok ne bi zaspao, voleo ih je jer
se nikada nisu menjale. Kakve bi trebalo da budu, takve su i
bile. U njih je bio siguran.
- Hege je pripadala mala spavaa soba. Matis se odvai i
u nju ue, jer je onde visilo jedino ogledalo u kui.
- Uao je u sobicu. Mirisalo je na istou, nije se oseao
neki drugi miris. Ugleda ogledalo koje mu je sad trebalo.
- Hm! - izusti svom odrazu u staklu.
- Odavno se nije ogledao na taj nain. Ponekad bi tu uao
kad je trebalo da se obrije. Ali tad je mislio samo na brijanje,
na ekinje koje nikako nije uspevao da odstrani kako treba.
- Kao da je tek sad gledao Matisa.
- Ne, ne, oglasi se u njemu. Mali nemi uzvik koji mu i nije
bogzna ta pomogao.
- Nema ta da se vidi - promrmlja.
- Nema ba mnogo sala - on e.
- A nema ni mesa.
- Loe obrijano - opet e on.
- Zazvualo je poraavajue.
 - Ali, ima tu neto - ree on brzo i nastavi da gleda. Ni
ogledalo nije bilo ba najbolje, krivilo je sliku - premda su
se, koristei ga godinama, on i Hege na njega bili navikli.
- Matisu nije trebalo mnogo da se izgubi, stojei onde, u
enskoj sobici koja je mirisala na isto.
- Gledam se u ogledalo kao neka devojka, pomisli on i
proe ga ugodan oseaj. U tom se izanalom staklu mnogo
devojaka ogledalo pre nego to su se odenule.
- Mnogo lepih, primamljivih slika iz toga nastade.
- Da malo o njima promislim, pomisli.
- Ali se odmah zaustavi.
- Ne, ne misli se na devojke usred nedelje. To nije
doputeno. To niko ne ini.
- Bio je nesiguran:
- Ali ja to, ponekad, ipak inim, priznade.
- No, niko ne zna.
- Pogleda se u lice. Srete svoje oi, pogled pun prkosa. A
valjda mogu da mislim na njih kad to niko ne zna, kad o
tome nikom ne priam?
- ta u, valjda sam se takav rodio.
- Opet srete svoje oi - sad rairene, pune oekivanja.
- ta je sad ovo?
- Ne, ne, oglasi se neto u njemu, u uenju, nasumice.
- O tome se i ne govori, jer je to gotovo nita, nije vredno
spomena.
- To i nije neto u ta bi se buljilo - ree on glasno i time
pokua da odbaci ono to nije pripadalo tom trenutku, a to
je preuzelo mo.
- Zamiljeno i teko bilo je lice prekoputa njega. Bledo.
Ali, par ga je oiju privlaio sebi, nije ga eleo pustiti.
- Poele da kae onom ispred sebe:
- Odakle se ti, zaboga, stvori!
- Zato si doao?
- No, odgovor nije hteo da uje.
- A on je bio u tim oima - oima koje nisu bile njegove,
ve nekog skitnice, koje su se nagledale svega i svaega u
mnogim noima i danima. Primakle su se. Zasjale. I u isti su
se as ugasile i pocrnele.
- Odjednom pomisli:

- Matis je tup.
 - Matis je Tupan.
- Kako bi mi se smejali da me vide ovde kako se
ogledam.
- Napokon se priseti ta to on, uopte, trai, onde u
Heginom sobiku. Pa da, doao je da proveri ima li sedih.
- Spreda nije bilo nita. Sagnuo je glavu i uperio oi u
uperakkoji je pao, traei sede. Ni jedne jedine. Posleje
pogledao pozadi, koliko je mogao da vidi.
- Nema sedih, nigde. A samo je tri godine mlai od Hege,
a njoj je etrdeset.
- Ne, ovde je jedan od onih koji e dugo biti bez sedih,
pomisli.
- Ali, kroz tri godine biu star kao Hege.
- Nijedne sede vlasi. To u zaista rei Hege, da se malo
trecne, pomisli on, zaboravivi da se njoj taj razgovor
nimalo nije svideo.
- Izae napolje krupnim koracima. Hege sigumo jo uvek
sedi ispred kue, plete demper.
- I zaista je bila onde, na istom mestu. Pletivo je raslo
samo od sebe pod njenim hitrim rukama. Rukama u igri, u
nemome plesu.
- I? - oglasi se ona, videvi ga kako dolazi brzim korakom.
- Matis pokaza svoj uperak:
- Nijedne sede vlasi, Hege. Pogledao sam u ogledalo.
- Hege nije imala elju da se opet uputa u razgovor o
tome.
- Pa fino - ree ona, odbojno.
- Zar to nije dobro? - upita on.
- Ona staloeno odgovori:
- Naravno da jeste.
- Kad sam ih video kod tebe - ree on - pomislio sam da bi
elela...
- Ona ga prekide:
- Uf...
- On zastade. Neto to se nadvilo nad Hege brzo ga
zaustavi.
- ta je? - upita, uzrujan.
- Ona najzad ustade.
- Zna, Matise...
- Napeto ju je gledao.
- Reci ve jednom.
 - Mislim da nije nimalo zabavno, to ime se ti veeras
bavi, i nikako da prestane.
- Ali, zar je nama zabavnol - uzvrati on, i pomisli kako je
udna.
- Hege ga beznadeno pogleda. I kao da se najednom
uplai. Neto se mora brzo uiniti, jer je sad Matis bio na
ulazu u neto emu ona nije mogla da sagleda kraj.
- Mnogo nam je zabavnije nego to ti moe da zamisli!
- odbrusi ona. - Samo to ti toga nisi svestan. Zabavljamo se
svaki ubogi dan!
- On se tre, ali uspe da upita:
- Kad?
- Kad? - uzvrati ona otro.
- A onda se opet smiri, ovo se moralo prekinuti.
- Muni malo glavom, Matise, razmisli - ree ona, nimalo
se ne ponaajui kao obino; odve zahtevna, stajala je
iznad njega, iako je bila nia rastom.
- Matis uzvrati:
- Razmiljam, najvie to mogu.
- Jeste, razmilja, ali ponajvie o zabavi!
- On ne odgovori, razmiljao je.
- Ali zato Hege nastavi. Morala je to da raisti, jednom
zasvagda, da ne bude nikakvih nejasnoa.
- Zabavnije nam je nego drugima!
- Zar jeste? - promrmlja on, bez snage, jedva ujno.
- Jeste! - doeka ona. -1 to nikad nemoj da zaboravi.

- Vie nita nisu rekli. Matis se malo uspravi, ali se nije

usudio da protivrei. Hege je otroumna i sigumo zna ta je
zabava. Najbolje je ne negirati, i od sebe praviti budalu.
Ljuta, gledala je u njega.
- Nisam znao - malo zatim on izusti.
- A onda mu sinu, te veselo ree:
- Lepo od tebe to si mi rekla.
- ta?
- Kad ve nisam znao.
- Bio je veseo, malo se i nasmeja.
- Ide u kuu? - upita je.
- Umesto da mu odgovori, Hege samo umorno klimnu
glavom, I ue unutra.
 4
- Hege je te veeri legla ranije nego obino. Makar da
bude malo sama. Matis zausti da je upita za razlog, ali pre
nego to uspe bilo ta da kae, ona ga, nestrpljivo, zaustavi:
- To moe da prieka do sutra, Matise. Molim te, dosta je
za danas.
- I im ona to ree, on izgubi elju bilo ta da pita. Bila je
neraspoloena, i najbolje je bilo da ode u svoju sobu. Zapita
se da nije on ta pogreio. Moda ono s kosom? Zar je to
toliko loe, to to njena kosa sedi, a njegova ne? Ali on tu
nita ne moe da uini.
- Ali, Hege je ta koja ga je hranila - ona je bila njegov
oslonac. A i mudra je, pre svega, to je on veoma cenio.
- Sutra u se proetati do okolnih imanja i raspitati se
ima li kakvog posla za mene, pomisli on, trebalo je to ve
danas da uradim.
- Jer o tome se radi, to sa Hege. Hrani me cele godine. I
to ona ini ve etrdeset godina, ree on samome sebi, ni
najmanje ne umanjujui stanje stvari.
- Hrani me. Hrani me.
- Te su mu rei u ustima bile kisele, kao da vae koru
jasike.
- A morao je da ih vae iz godine u godinu. Kad bi sedeo
sam kao to sad sedi, morao je da ih stavlja na jezik i da ih
guta, bez milosti. Bile su to najkiselije rei od svih koje je
znao.
- Sutra idem da radim.
- Ako se neto ne isprei, dodade, za svaki sluaj.
- Kao kroz maglu priseao se mnogih dana kada je kod
nekoga radio. Na nekom imanju, ili negde u polju, u umi.
Uvek ga je neto, ma gde da se zatekao, omelo i on ne bi
zavrio posao kako treba. Zato ga tamo vie i ne bi pozivali.
Oni otroumni, koji su posedovali zemlju i koji su uvek mogli
da ponude posao, prolazili su mimo njega kao da ne postoji.
- I vraao se Hege praznih ruku. Na to se ona bila navikla
i nijedne mu rune rei nije kazivala. Ali ona ga je
izdravala. Iako je on dobro znao ta ona o tome misli.
- Sutra treba stegnuti srce. Otii pravo na imanja, pitati
za posao.
- Makar jednom da uradim kako treba, ree sebi i
namrgodi se. Moram neto da radim, Hege je poela da
sedi.
 - A onda se u njemu javi misao:
- Zbog mene je Hege posedela.
- Postepeno je shvatao istinu. Duboko se stideo zbog
svog ponaanja.
 5
- Malo-pomalo postade kasno, mnogo kasnije nego to je
Matis navikao da bude budan. Ipak, nije imao elju da poe
na spavanje, nego izae ispred kue. Kad te neto izjeda,
jo je gore kad lei i prevre se u krevetu.
- A moda ni Hege ne spava. Legla je onako rano samo
da mene vie ne bi gledala.
- I nije nimalo zabavno to znati - ree on isuvie glasno,
toliko glasno da se moda moglo uti kroz zid njene sobice.
- Bio je sad umoran.
- Odjednom ivnu pomislivi iznebuha:

- Ne sme me napustiti! Ta mu misao projuri kroz glavu,

usmerena prema Hege i njenoj sobi. Ma ta da se dogodi
tebi ili meni, ne sme od mene otii.
- To i nije bila neka nova misao, samo to se svaki put
inila novom i svaki put jednako bolnom. I svaki je put
morao misao da odbaci, da kae sebi da je to glupost, da
Hege nikada ni re nije rekla o tome da e ga napustiti.
Zato da se onda time mui ?
- No, slika nije jenjavala. Video je Hege kako odlazi
svojim putem, kako se sve vie udaljava. Sve svoje nosi pod
rukom, u zaveljaju.
- Odlazi?
- Da, Matise.
- Bie teko, Hege.
- Bie, Matise.
- I onda odlazi.
- Nije ga vie sluala, bila je sve manja, naposletku je
postala tek cma taka - i takva je onde ostala. Potpuno da
nestane nije mogla, u toj tunoj igri.
- Upravo se u tim trenucima zbio taj veliki dogaaj:
- Dok je mozgao, i dok mu se priviala Hege kako odlazi
svojim putem, sedeo je na svom starom mestu na tremu i
gledao preko vode prema zapadnim obroncima brda. Voda
je sad bila cma, obronci strmi i tamni. Posvuda se protezao
lep letnji sumrak, i nebom i zemljom. Matis uopte nije bio
slep za takve stvari, ne.
- Njihova kua se nalazila na malom movamom
uzvienju koje se uzdizalo odmah iznad jezera. etinarska
uma bila je proarana brezom i jasikom. Mali je potok tekao
breuljkom. Ponekad je Matis mislio da nikad lepi kraj nije
ni video - mada on nikad i nije iao tako daleko odatle.
- Moda je on i sad sedeo s ovim oseanjem - u svakom
sluaju njegov pogled odlutao je u daljinu, u sve vei
sumrak, ako je to uopte bio sumrak, a ne samo nekakvo
bezimeno blago.
- U tom asu dolo je to neoekivano.
- S ove je strane vetra mirno, upravo je bio pomislio
gledajui u ona dva vrha jasika i u nono nebo. Izmeu
vrhova je neto provejalo, uini mu se da to vidi, tako je
jasno bilo. Nije bilo vetra, samo to neto - a s njegove je
strane bilo toliko mirno da nijedan list na zdravim jasikama
nije trepereo.
- A onda zau neki mali zvuk! Neki udan zvuk,
iznenadan. I neke kratke, slabane udare krila nazre iznad
sebe u isti mah. Kao da je neko dozivao, na bespomonom
ptijem jeziku.
- Oglasi se to ba povrh kue.
- Ali se oglasi i u Matisu, u celom njegovom biu. I to ga
potrese, jako; sedeo je nem i zbunjen:
- Je li to neto neprirodno?
- Ne, daleko od toga, ali...
- Bila je to ljuka koja je zamlatarala krilima iznad kue. I
to ljuka nije uinila sluajno, ne u to doba dana: ljuka je
upravo iznad njegove kue napravila svoj prelet!
- Kad li je to poelo?
- Ranijih prolea nije bilo tako, ne, nije, koliko se on
mogao setiti. Znao je on esto dokasno ostajati napolju,
sigumo bi tako neto video i uo.
- Veeras se to, dakle, desilo odmah iznad njihove kue,
iznad Hege i njega. I to e odsad biti tako svakog jutra i
svake veeri.
- Matis pogleda svoju kuu, uini mu se kao da je to neka
druga kua, morala se sad gledati drugim oima. Sljukini
preleti su bili neto to se, lepim prugama, dotad odvijalo
negde daleko, izvan svega njegovoga. Uvek je tako mislio. A
te se veeri to odvijalo onde, naprosto se tu preselilo.
- Ako to on nije samo umislio - a umiljanju je, znao je to
dobro, bio sklon. Je li ikada iko uo da je ljuka premestila
mesto svog preleta? On to nije znao. A i zato bi dola ba
onde?
 - Matis je ekao gotovo bez daha. Jer, ako je to ljukin
prelet, onda e se ona onde uskoro opet pojaviti, istim
putem, stalno, u onom kratkom asu koliko veernji prelet
traje. To mu je bilo poznato s drugih mesta, za koje je znao
da iznad njih ljuke preleu. I ranim jutrom ptica leti istom
putanjom, to mu je jednom rekao neki lovac. Na suvim je
nasipima viao takice, tragove tankog ljukinog kljuna, i
tragove dugih joj noica.
- Sedeo je napet, pa mu se uini da eka predugo, i
sumnja se pojaa.
- Ali, pst, evo je. Cuo je lepet krila - pticu koja brzo
prolee, nejasna, u vazduhu odmah iznad njihove kue, u
suprotnom smeru. I odmah nestade, sakri se u blagom
sumraku i pospanim vrhovima umskog drvea.
- Tada Matis glasno ree:
- - Na kraju je ljuka dola.
- Nije znao zato i kako je to rekao. Ali je ba to morao da
kae - a niko to nije ni uo.
- Imao je oseaj da se time nagovetava dolazak nekog
dobra, nakon dugog i naopakog vremena.
- Prva mu je pomisao bila da obavesti Hege, poele da
smesta otri do nje. Budna ili ne, on ju je s tim morao
smesta upoznati - ali se zaustavi usred koraka. Ako je to
istina, onda e ptica ubrzo doi i trei put. Matis postade
nesiguran u sebe i odlui da ipak prieka i taj trei put. Opet
sede i prepusti se ekanju.
- Kad je budem video triput, Hege mi mora verovati. Svi
mi onda moraju verovati.
- Pst, eno je opet.
- Ba kao i pre, mlataranje krila, brza sena poput strele
gubi se u polumraku - i neno oglaavanje, uo ga neko, ili
ne. Odmah tu, iznad krova, a onda u beskraju. A onda opet
samo tiina kasne veeri.
- Ipak je, dakle, dola. Sad znam neto, zakljui, ne
obrazlaui nita vie. Bio je oito drukiji iznutra.
- A Hege koja spava.
- Sad e i Hege biti drukija.
 6
- Hege koja spava - koja je poput munje sa svojim
osmolisnim ruama i demperima, i koja sve zna - sada
Matis vie nije bio siguran ko je od njih dvoje vaniji. U tom
trenutku bi se usudio da sebi da malu prednost.
- Ue u kuu pomalo buno.
- Bilo je to glupo. Hege je odavno bila legla, moda je i
zaspala - i sad je budi u nevreme. Ona se javi, osorno.
- ta je sad opet? - povika pre nego to on uspe da izusti
ijednu re iz svog prepunog srca. Taj mu je ton bio dobro
znan. Sigurno je bila upravo zaspala, a onda je doao on,
lupajui. Ali mu je i nastavak bio dobro znan: ona se
nakalja, kao da se izvinjava, pokuavajui tako da ublai
onaj grubi uvod.
- ta je, Matise? - opet se oglasi, tiho i umorno, pomalo
pokajniki.
- To, s ime je Matis doao, bilo je veliko. Nije znao ni
kako bi to rekao. Moda najbolje da kae otvoreno.
- ljuka je veeras dola ovamo! - ree on, prilino kruto.
- I odjednom se oseti strancem stojei ispred sestrinog
kreveta.
- Hege je zapazila neobian ton njegovog glasa. Jezik,
optereen uenjem i strahopotovanjem. Ali njoj nisu bila
nimalo nepoznata iskustva i udne stvari s kojima joj je
Matis dolazio. Stvari koje bi se uglavnom brzo razvejale i
prestale da budu udne.
- Ona smireno ree:
- ljuka? O, da. Idi sad da spava, Matise.
- Matis nije shvatao.
- Idi lezi, Matise - ponovi ona, oprezno, jer mu je nazrela
smeteno lice.
- Matis se malo primaknu, duboko uvreen.
- Zar nisi ula ta sam rekao? ljuka se preselila ovamo,
prelee iznad krova nae kue! I to sad. Dok si ti u krevetu.
- Hege se nije ni pomakla, nije ni izraz lica promenila.
- Naravno da sam ula. Samo... Valjda prelee kuda god
eli, ta ljuka?
- On je nije razumeo. Kao da mu je govorila nekim tuim
jezikom.
- Zar ne misli da u tome ima neega! Jesi li ikad ula da
se ljuka tek tako preseli i prelee iznad neije glave?
 - Ona se tek malo mrdnu.
- ta j a znam o tome.
- Ne, sigumo nisi ula. A sad se obuci i izai.
- Da izaem? Sad, po noi?
- Naravno! I ti mora da vidi.
- O, ne - uzvrati ona.
- Mora! To se dogaa sad. Ako u tome nema neega,
onda...
- Hege opet lee na lea, nemajui vie ta o tome da
kae. Glasno zevnu, pospana.
- Tebi je to sigumo zabavnije da gleda - odvrati ona - a
ja mogu neki drugi put. Ako ona leti ovuda, onda leti ovuda,
je li tako?
- Matis ju je zaueno gledao.
- Ako leti ovuda, onda leti ovuda - ponovi on njene rei,
kao da se mga. -1 ti si mi kao no otra? - izlete iz njega,
sasvim zbunjena.
- Kako to? - upita ona.
- Njegove su oi i dalje bile uprte u nju. On odluno ree:
- Ti stvamo nita ne razume.
- Stajao je iznad nje, zbunjen i smeten.
- Ona mu malo dotaknu mku. On to protumai kao znak
prijateljstva. Bio je slep, nije video koliko je pospana i oajna
Hege u tom trenutku bila. Leala je tu, u izbledeloj
spavaici, ne gledajui ga, okrenuta zidu.
- Valjda moemo o tome sutra, Matise. Idi sad lezi, uje
li.
- Matisu se to uini istom ludou, da se propusti neto
poput toga.
- Kaem da ona sad prelee. I ti to ne eli da vidi? Nije
mi jasno kakva si, tebi nita nije ni vano ni zanimljivo!
- Hege je sve to bivalo previe zamomo, nije vie mogla
da izdri. Udarila je akom o ivicu kreveta i povikala:
- Nita ti o tome ne zna! I onda ti govori, tako, kao da
si...
- Naglo se zaustavila.
- Zaprepaen, on upita:
- Kakavsamja?
- Dreknu, okrenuta leima:
- Ostavi me na miru, ne mogu vie, i ako... Zar ne moe
da izae! Kasno je, moramo da se odmorimo, Matise.
 - Onda se trznu, i jo se vie okrenu ka zidu. Vide kako joj
se ramena tresu. Duboko ga to raalosti, oseao se krivim,
bez obzira na to da li je on bio stvami krivac, ili ne.
- Bio je zbunjen. Da li ju je uvredio? Pa on je samo eleo
da je obraduje ljukinim preletom. Mislio je da je to i Hege
podjednako veliki dogaaj kao to je njemu. U tom je
trenutku ptica letela iznad njihove kue - a Hege je bila
ravnoduna, jo ga je i izgrdila, a sad onde plae u
neshvatljivoj bespomonosti.
- Ali, Hege... nisam hteo da ti uinim naao, hteo sam
samo da ti...
- Sad ona podivlja:
- Zar nisi uo ta sam rekla! - vrisnu, te on brzo uzmae
onih nekoliko koraka koliko je bilo potrebno da izae iz sobe.
Oprezno zatvori vrata, kao da Hege spava, i kao da niko i
nita ne sme da je probudi.
- Ljudi su razliiti, pomisli on napolju, zbunjen. U svakom
sluaju Hege i ja smo razliiti.
- Ona mi ak i ne vemje.
- A ja sam to i video i uo. Mogu se zakleti da sam video.
S ptijim je letom gotovo samo za veeras.
- Onda bismo mogli malo i da zapevamo, neto se oglasi
u njemu. Nije zapevao. Samo se ta ideja nekako lepo
nadovezivala na ono: gotovo za veeras. Ja sam bio na
mnogim sastancima, i znam kako je tamo sad.
- Gotovo za veeras. Zato to je ptica nala svoju dragu.
- Kad je pogledao gore, uini mu se da vidi svetle pruge
onamo kuda je ptica preletela. Pravo iznad njegove kue.

- Ali, istinu govorei, krajnje siguran u to ipak nije bio -

iako je mislio da se onamo gore neto dogodilo, da vie nije
onako kao to je bilo pre. I sutra ujutru desie se isto,
jednako lepo kao veeras. Tad e to i Hege videti, makar je
ovde morao vezati.
- Odsad e biti drukije, pomisli pre nego to zaspa,
leei sklupan na svojoj sofi, poput deteta.
- Sa mnom?
- Goreo je od te pomisli.
 7
- Matis je ljukin prelet poneo u san, i ma ta tome bio
uzrok, on krasan san usni.
- Prvo zau upozorenje, pre nego to ita vide:
- Stiemo, stiemo - odnekud se ulo. - Jesi li tu?
- Naravno - uzvrati on.
- Ovo je dugo trajalo, Matise - opet se odnekud zau,
ljubazno - ali je sada tome doao kraj.
- A onda se pojavie. Jo svetlija pruga, prvo gore,
visoko, pa tik iznad kue, pa sa strana, a onda nekakav
zvuk, jedva ujan - kao to ve takvi zvuci treba da budu. I
onda kua postade nova, skroz- naskroz.
- Ali nije kua ono najvanije - ree on.
- Ne, nije, a nije ni ono to je bilo onde, nego on sam.
Svetle su pruge juriale kroz njega, inei ga mnogo
drugaijim. Kad je savio desnu ruku, isprobavajui svoj novi
mii, ona se toliko nadula da se koulja pocepala du cele
nadlaktice. Gledao je glatku, fino oblikovanu miinu kuglu i
smejao se.
- Tako je ve bolje - ree.
- Sad mogu nekog da zagrlim - ree i otro pogleda oko
sebe.
- Gde ste! - povika.
- Nasmejale su se, nevidljive, u gaju.
- Tu smo, gde i obino.
- Njegova je kua zaista bila nova. Prie prozoru da se
ogleda. Nikada dotad nije video tako muevnog momka, kao
tog to tada srete u tamnome oknu. Mogao se onde dobro
videti sa svih strana, i sa svih strana podjednako lepo
izgledae.
- Zatim povika ponosno:
- Vidite li ta?
- Kako da ne - zau se iz gaja - nita drugo osim tebe i ne
gledamo.
- Priekajte asak - ree on. Na to se oglasi ceo hor:
- ekati, sad?
- ta hoe, Matise?
- Spremi se, Matise!
- Kako da ne - uzvrati im njihovim reima.
- Onda zatrese glavom, u kojoj se u isti tren pojavie
najispravnije rei to se kazuju devojkama - a i drugima, to
se toga tie. Nije to vie bio samo bespomoni blesak, kao
nekad. Nasmeja se i oproba taj svoj novi jezik, izree
poneku od tih hrabrih rei.
- Hej, vi u gaju! - ree on. - Jeste li spremne?
- Jesmo, spremne smo - uzvratie. - Ko da doe?
- Hoe li ti da doe? - uzvrati on i zatee koulju oko
nadlaktice.
- Posta napeto. Ali smesta usledi odgovor:
- Volelabih.
- Ostali glasovi utihnue.
- Onamo, ispred gaja, stajalaje ona, ne vie skrivena.
Hiljadu ju je puta on zamiljao, a ona je sad ipak bila
drukija. No, ipak je poznade, i nimalo se ne uplai. Prila
mu je, posve blizu, mirisna.
- Jo on nije smeo da je dodime.
- Uini neto - ree on.

- Smesta ona shvati ta treba da uradi.

- Hou - uzvrati ona - pogledaj.
- Pomeri ruku, i sve se ispuni ptijom pesmom.
- Da, u ptijem si preletu ti roena - zapoe Matis - i
dugo su sve moje misli bile u tebi. Ako ima ta da kae,
mora to da uini sada.
- Da kaem? - upita ona.
- Da.
- Ne, vie nita ne elim da kaem.
- Pogleda je blago u oi. U isti mah, kriomice, savi levu
ruku, te se blago zau kako se rukav koulje podera. Veliki,
glatki mii zasja na suncu, odmah ispred njena lica.
- Nita ne brini - ree on mirno - imam jo koulja.
- Je li to i levi? - upita ona u udu.
- O, da - ree on, ne pridajui tome nimalo vanosti -
desni je rukav odavno pocepan.
- Nita vie ne ree, prizor je ostavi bez rei. A to je i
hteo. Dobi tako sve to je eleo. I otadaje mogao rei sve na
pravi nain.
- Sad moe da uini sve to poeli - ree joj on. - Ti si
zlata vredna.
- Tad mu se ona jo vie primae.
- Sad mi je jasno to sam tako dugo ekao - dodade.
 - Sve je vreme utala - jer je u njoj bila tajna kojuje htela
da ispria. Samo je prila blie. Kad je pomerila ruku, ptija
se pesma oglasila - sad se cela pomeri, i arolija poe.
- Cela se pomeri, a on nije mogao da razabere ta je to.
Nestvamo. Samo se primicala. Priljubljena uz njega, roena
u ptijem preletu, bila je njegova.
 8
- Kao i obino, Hege je prva ustala. I Matis bee budan,
ali je jo leao, obuzet snom. uo je kako Hege u svojoj sobi
uka i kako iz sobe izlazi. Matis se brzo okrete prema zidu i
naini se kao da spava. To je bilo najsigurnije, s obzirom na
ono kako su se sino razili.
- Hege se, prolazei pokraj njega na putu u kuhinju, malo
zaustavi. Napeto iekivanje ne potraja dugo, jer ona ubrzo
produi. Nedugo zatim, iz kuhinje se zau poznato jutarnje
zveckanje oljica i noeva.
- Hoe li sad biti drukije, pomisli Matis odsutno. Nae
odeu i obue se. Ve se oseao drukije, kao da su ga dve
snane mke nosile: ptica i san, izmeu sebe. Odmah je
poeo da oslukuje nee li se i danas neto posebno javiti.
Neka nezamisliva re, ili ga je moda neki veseli zvuk ekao
- sad kad se sve preokrenulo.
- Ne jo. No, ipak dan nije mogao da bude jedan og onih
bezbrojnih istih dana, za to je sam morao da se pobrine.
- Ko rano rani, dve sree grabi - ree on Hege, stojei na
vratima kuhinje. Pade mu na um da iskoristi tu staru izreku,
umesto pozdrava.
- No, bio je nesiguran. Sino mu je Hege bila isuvie
udna. Ono okretanje zidu nije mogao da protumai drukije
nego da je to uradila zbog njega.
- A odmah nakon toga je on usnio san!
- Sad se Hege u svakom sluaju naspavala. Stajala je,
sitna i okretna, i sekla hleb. inilo se da se posebno tmdi da
izgleda bezbrino, da je sve u redu, kako bi popravila ono od
sino. Uzvratila je na njegov pozdrav o ranom ustajanju i
srei:
- Jesi li to danas dobre volje?
- On se nasmeja, za sebe, i odgovori:
- A zato?
- Onda nisi?
- Ne zna zato sam dobre volje? - upita je.
- Ni rei nije rekla o onom jueranjem. Ali se dotae
onoga na ta se Matis teko usuivao:
- Mislim da znam - ree ona. -To je zato to e danas
neto pametno raditi, kao to smo se dogovorili. Tako e i
ugrabiti te dve sree.
- Uf, na to je bio skroz zaboravio, to da je obeao da e
potraiti neki posao.
 - Ali oito Hege nije. Pa da, svaku radost neto mora bar
malo da pomuti.
- Bila je to greka - ree.
- Ali, zar nee...
- ljuka sad ovuda prelee - prekide je. Ree to
nekakvim vanim tonom, kao da je to izgovor za
novonastalu situaciju: valjda tad, kad se dogodilo toliko toga
radosnoga, niko ne ide onom alosnom stazom do sela u
potrazi za poslom.
- Ali se Hege nije dala ganuti.
- Da, pa ta? - uzvrati. - ta je to sad drukije, ta ako je
ljuka preletela?
- Ne, ja ne znam... A jesi li siguma da ni ti ne zna?
- Sad je on bio hrabriji, no uzalud.
- Jedi sad - ree Hege.
- Jeo je. Jo je on bio u svome snu. Posle e on Hege
otvoriti oi, kazae joj o onom vanom to se zbilo, a to
ona ne eli da prihvati.
- Najednom ree:
- Hm! - i triput udari u pod vrhom cipele.
- taje sad?
- Ne, nita to se tebe tie.
- Ne bi se reklo da je tako - ree Hege. - ini se kao da
jedva eka neto da mi ispria.
- Matis pojede jo nekoliko zalogaja, utke, ali je utati
bilo nemogue.
- udno je ta sve moe da sanja, samo ako jako
poeli - ree on.
- Hege nije bilo do igre.
- O, sanjao si - ree ona, kao da to nita ne predstavlja.
- Hm! - opet e Matis.
- Bolje da kae, inae e pui.
- Kad se ona tako ponaa, san postaje jo jasniji i
stvamiji. Gotovo istinit.
- Da kaem ta sam sanjao?
- Ona klimnu glavom.
- Ne mogu - uzvrati on, ozbiljno je gledajui
razrogaenim pogledom.
- Onda to i nije neto veliko - ree Hege, pomalo
mrzovoljno, i nali mu tanku kafu koju su njih dvoje u kui
pili. Ve je bila na putu da ode odatle.
- Matis ree:
 - Dobri ljudi ne govore o onome to sam ja sanjao, samo
da zna.
- OJeli?
- Uzalud me propituje, Hege. Zna to i sama.
- No ona nije bila ni najmanje znatieljna, i ono to posle
ree zapljusnu ga kao ledena voda:
- Moe da se utei time da je san izvmut. Ono to
sanja suprotno je od onoga to je istinito.
- ta! - vrisnu on. Tre se na te njene rei. Kao da mu
ona eli zlo. No ona ne zna o emu pria, to je to. - Ne zna
o emu govori, zato tako runo zbori - ree on uzbuen,
ne elei vie da jede. Besno ustade i zakai sto, tesno je
bilo onde gde je sedeo, te se po stolu proli ona tanka kafa, a
oljica pade na pod.
- Sve si uprljao, Matise.
- Je li, a ko je kriv za to?
- Valjda joj je sad bilo jasno kako se ponaa i kako mu
sve kvari.
- Ali to mi nee pokvariti! - ree on.
- Ajde, ajde, Matise.
- On se malo pribra:
- No, svejedno je, odsad e ovde ionako biti sve drukije.
Poelo je noas.
- Hege se priseti koliko je sino bila odbojna, te joj bi
krivo.
- Jedne u veeri gledati tu ljuku s tobom. Samo ne
gnjavi.
- Nikad nee biti kao prvi put.
- Hege na to nita ne ree, pospremi sto, a onda se
prihvati onog dopola ispletenog dempera. U isto vreme je
pratila ta Matis smera. On oseti njen pogled na sebi, te
otro upita:
- Imalijota?
- Ima, gledam hoe li da ode u selo i potrai posao,
kao to si rekao.

- Bila je nemilosrdna.
- Da, ali ljukin prelet...
- Hege otro uzvrati:
- Nikakve ptice i njihovi letovi ovde ne pomau. Kad si
rekao da e ii, ima da ide.
 - Matis se uplai. Mora da se ovaj put neto posebno
deava s Hege, im je tako tvrdoglava. Zar ona zaista ne
zna kakva je to muka? Ustao je sa svog bezbednog mesta i,
uznemiren, upitao:
- Je li u pitanju to to je u kui drugaije nakon ljuke?
- Nikad se neemo predati - ree mu sestra. - To sam ti
hiljadu puta rekla.
- Da, moe se tako rei.
- Zatim se on zamisli.
- Zato nemam miie koji bi poderali koulju? - opet se
on oglasi pomalo otro.
- Hege na to nita ne odgovori.
- Ti mene nikad ne pita! - nastavi on u svojoj
uzbuenosti.
- O emu?
- O onome o emu se ne pita.
- Hege doeka otro:
- Smiri se sad!
- Bile su to teke stvari, oboma.
- Mogu li da priekam do sutra? - zamoli on, mislei na
ono poniavajue obilaenje okolnih imanja u potrazi za
poslom. Toliko je ona puta bila dobra sestra - ali joj je sad
manje trebalo da se naljuti nego pre.
- Jer danas je danas, shvata.
- Dobro, dobro, nek ti bude - ree Hege.
 9
- Danas je danas.
- Matis je hodao oamuen.
- Mislio je: tri su stvari bile u snu.
- Bio sam drukiji na tri naina.
- Uetao je u lepo letnje jutro. Hege je sigumo sedela u
kui, ljuta to on nije hteo da ide - no, tako je kako je. Ono
novo je bilo isuvie blizu i vano. Svei vetrovi i sitni mirisi
su ga okruivali.
- Tri velike promene. Ve su rano jutros nestale, nije
trebalo da umilja da je drukije - samo se, onde gde je
iao, priseao onih tonova to su se javili. Sluajno je
nabasao na jedan takav zvuk, u gaju, i zvuk se pretvorio u
pesmu, i arolijom postao istinit, stvaran.
- Drukiji na tri razliita naina - ali danas je danas.
udno da Hege ne moe da shvati, pomislio je, sputajui
se ka vodi.
- Sa obale je, poput deteta, bacao kamenice u vodu koja
je bila sasvim mirna. Pecanje ne bi bilo od koristi, zato Matis
nije ni uao u svoj troni amac.
- Tri stvari. Bile su tu negde oko njega, pa noas je s
njima bio jedno. Sve to je kod sebe poeleo da promeni,
bilo mu je uslieno.
- Bacao je kao aka veliko kamenje u vodu, zamuena
pogleda, odsutan.
- Matise! Ruak! - povika tad Hege iz kue. Bio je to onaj
mili poziv domaice.
- One tri stvari poskoie.
- Smesta da si doao! - to ve nije morala da mu kae,
Matis je bio brz kad bi se oglasio poziv za ruak, te se i taj
put hitro uspe uz breg i smesti za sto.
- Pojedi koliko god moe - ree Hege prinosei mu
hranu. Dobro je znao da je takav njen ton u neposrednoj
vezi s njegovim odbijanjem da potrai posao. Zato je to tako
rekla.
- Kad bi neko bio drukiji na tri naina - ree on dok
jejeo.
- Kakva tri naina?
- To je povezano s onim to ti ne zna. I s devojkama i...
- Dobro, sad jedi.
- Ti nikad nisi drukija, uvek si onakva kakva jesi - ree
on besno. - Ne moe u tome da uestvuje.
 - O, je li - doeka Hege. - A jesi li mislio da sutra potrai
posao?
- Zaista je tvrdoglava i udna, pomisli.
- Ako sam rekao, onda u to i uraditi - uzvrati on, i
uasnu se pri pomisli kako e bespomono stajati pred
ljudima, odve vetim u svom poslu.
- Hege se potom prihvati dempera. Matis se opet oglasi,
sad gotovo moleivo:
- Hoe li da gleda pticu kad veeras doe? Jutros si
rekla da eli jednom da je vidi.
- Ne vearas, bie kasno.
- Ali, rekla si...
- Radije u spavati - ree Hege odluno.
- Na to e Matis, kruto:
- A ta ako se vie ne probudi! Bie ti mnogo ao.
- Ona se trgnu. Njegove su rei imale neko posebno
dejstvo kog on nije bio svestan.
- Matise! - viknu ona. - Uuti!
- Na to on ustade i pobee. Ona povika neto za njim, ali
on ne u ta, i onako prestraen izlete kroz vrata.
- Uvee je sedeo na tremu, ustreptala srca i nemimih
prstiju. Hege je rizikovala i ipak otila na spavanje.
- Kucnuo je as, da se ptica pojavi.
- I pojavila se, zauo se lepet krila, koja kao da su se
bespomono batrgala, brzo sekui vazduh.
- Ptija su krila bila gore u nenom nonom daku, ali su
zasecala i posred Matisova srca. Blag, taman zasek neeg
tajnovitog ispuni celog Matisa. Ptica i ja, pomisli on
neodreeno.
- Sav radostan, obea: sutra u otii, da ispunim Hege
elju, ali samo ako ne bude olujnog vremena. Jer, munja je
munja, i tada nikud ne idem - to ona zna.
- Cuo je ljuku kako leti, preletela je cela dva puta, a
onda ode na spavanje u svoju toplu, poluosvetljenu letnju
sobu. Ali, iako je oekivao da e mu onaj san opet doi,
prevario se. Ne pojavi se ni ona devojka iz gaja.
 10
- Vrhovi jasika Matis-i-Hege trali su na jutamjem suncu,
pod plavetnim nebom. Matis proe pored njih i zaputi se
stazom. Iao je stisnutih usana, mozgajui: zato je ljuka
preletala ako e sve biti isto kao pre? Zar ne bi trebalo da
priekamo i vidimo da li e se neto dogoditi? Ne, rekla je
Hege.
- Sad vie nije bio toliko voljan, kao to je to bio sino
kad ga je ptica pozdravila.
- Da je Hege drukija, a ne onakva kakva jeste, nikada
ga ona ne bi poslala na taj beskorisni put, shvatila bi to to
sada ne shvata. Ali Hege nikada nee postati drukija. A i ne
treba da postane drukija, kad je takva.
- Vukao se i dalje stazom.
- im izae iz umarka, pred njim se ukaza celo seoce.
Imanja behu, gotovo sva, uspomene na neko neuspeno
nadnienje.
- Ve je bilo ivo. Automobili su, kao i obino, terali ljude
da se sklanjaju u jarak kraj staze iji su rubovi bili prekriveni
sivom prainom.
- Matis je ponekad iao tom stazom i kad nije bio u
potrazi za poslom. Deavalo se da ga Hege poalje trgovcu
s nekoliko kruna u depu, da kupi namimice za kuu, ili ga
poalje onamo sa zavrenim demperom. I uvek je to bio
smeo poduhvat, moglo je proi dobro, a moglo se zavriti
sramotno i bolno.
- Okolo, na imanjima, ljudi su se upravo spremali za rad.
Matis ih je video svuda oko sebe. Radovi pred leto.
Uglavnom plevljenje njiva. Izgledali su snani i mudri, inilo
se da im je raditi jednako uobiajeno kao disati i iveti. Neki
su bili s jutamjom lulom meu zubima, drugima su usta
sluila da malo zviduu, neki su samo mlatarali rukama.
- Da li da odmah nekog priupita? Da li da ue na prvo,
najbolje imanje? A, ne. Samo bi im bilo neprijatno jer bi
morali da izmisle neki razlog to im danas niko ne treba.
Tako je za sobom ostavljao jedno imanje za drugim,
umiljajui kako su ljudi odahnuli kada je proao, kad su mu

- videli lea.
- Ali oni nisu sanjali ono to sam ja sanjao! - pomisli on.
Ta ga misao malo odobrovolji.
 - Njegovih sramotnih uspomena bilo je mnogo, ali je bila
i jedna velika razlika meu njima. Vie je puta pokuavao da
radi s tim istim mladiima koje je sad sretao, i, prisetivi se
toga, morao je da obori pogled, da gleda u stazu. A bilo je i
onih drugih koji su umo promicali - kao da su eleli da
prikriju neki svoj poraz.
- Danas e zasigumo biti neto novo, drukije. To Hege
dobro zna, a i ja to dobro znam.
- Sad u natrag, pomisli, ne mogu da se pojavim na ovim
imanjima gde me svi otpre poznaju.
- Ali zaudo:
- Nije dobro ni promislio o tome, kad uini suprotno.
Skrenu s puta i ue u neko dvorite. ta mu bi? Tu je zasjala
neka uspomena. Upravo u tom dvoritu, priseti se, dogodilo
se neto to nije bilo sramotno.
- Moda e ga i danas neto onde ohrabriti.
- Matis srete vlasnika imanja odmah ispred kue. Vlasnik,
i neki mladi i devojka, stajali su onde svako s laganom
motikom za plevenje u mkama, spremni za repite. Matis ih
ne vide pre nego to se nae odmah ispred njih, licem u
lice.
- Dobar dan, ima li kakva posla za mene? - upita on
neoekivano, ispitivaki gledajui gazdu ustraenim oima.
Bilo je bitno ne razmiljati mnogo. Proao je pored ono dvoje
mladih, sad su mu oni bili za leima.
- I gazda se smesta oglasi, ni on nije mnogo razmiljao.
- Imam, moe da plevi repu.
- Matis malo zinu, a onda se celim licem nasmei.
- Tano sam znao - ree on. - Kad nije kao pre, onda
mora da bude ovako.
- Kako to misli?
- O, to je samo neto - uzvrati Matis. - Neto zbog ega
mi je danas mnogo drukije. Ali ti o tome nita ne zna.
- Devojka i mladi bili su se premestili, sad su stajali
ispred Matisa. Poeli su da razmenjuju poglede, Matisu
dobro znane, koji mu nisu obeavali nita dobro.
- Ima to veze sa ljukinim preletom - ree Matis gazdi,
brzo i nervozno.
- Sa ljukinim preletom?
- Da, zar ne zna ta je to? - upita Matis kooperno.
 - Kao da je tek sad gazda poeo da razmilja, prisetivi
se kakvog to on momka ima preda se, no, sad je bilo kasno,
nije mogao da pogazi svoju re.
- O ljukama sam se ja nasluao - ree. - A sad bi valjalo
misliti malo na repite. Moemo i za tebe da naemo
motiku, pa da se trkamo ko e vie da oisti.
- Gazda je mislio da mora ovo da kae, nije mogao da
preuti.
- Matis je imao tanku kou, osetio je to.
- A moemo da se takmiimo i u tranju - ree on i malo
se nasmeja, nastojei da smeh zvui iskreno.
- Vlasnik se malo iznenadi, ali pohita da se i on nasmeje.
- Da, ko e pre do repita, na to si mislio?
- Bilo im je veselo, kao da su se nadmetali ko e od njih
dvojice biti vei veseljak.
- Moda bi hteo neto da prezalogaji pre nego to
pone? - upita vlasnik i time prekide zabavu.
- Matis odmahnu glavom.
- Imamo hrane i kod kue.
- Oseti kako je lepo to tako moe da kae.
- Onda je valjalo krenuti. Matis dobi motiku za plevljenje,
i zaputi se s ostalima na repite. Ta se njiva Matisu uini
zastraujue velika, kao da joj nije bilo kraja, pruala se oko
nekog breuljka i gubila u daljini.
- Matis se okrenu prema gazdi i ree mu nevoljnim
glasom:
- ta e s tolikom repom?
- Stajao je bezvoljan i izgubljen.
- Ve to pita? A nismo ni poeli? - uzvrati vlasnik
imanja. Njemu pitanje zazvua

- besmisleno, a Matisu Tupanu bee ono posve smisleno,

te on pognu glavu.
- Mogu li da uzmem ove ovde? - upita on brzo ne bi li se
reio neugodnog razgovora, i pokaza na redove repe odmah
ispred svojih stopala.
- ovek klimnu glavom.
- Moe. Pretpostavljam da si ve bio na slinom poslu,
Matise, i da zna koliki razmak treba da bude izmeu biljaka
koje plevimo?
 - ovek je zacelo bio prisiljen da to kae, jer je ienje
useva od korova bilo vaan posao, mogao je on biti
odluujui za celu letinu, a i za ceo trud dotad uloen.
- Kako bih se inae primakao etrdesetoj? - uzvrati Matis,
i pridoda: - Samo mi jo tri fale. Bilo je vano napraviti
sevanim. Ponosio se svojim odgovorom.
- Ima pravo - doeka vlasnik. - Ali sam mislio ta si ti
nauio, koliki treba da bude razmak izmeu biljaka. Bi li mi
to moda pokazao?
- Matis pokaza kaiprstima. Nasumice.
- Ne - ree vlasnik - to si bogami nauio od nekoga ko ne
zna ba mnogo. Ovako treba - ree on i pokaza mu.
- Matis opet pognu glavu.
- Devojka i mladi razmenie poglede. Bili su stali tako
da rade jedno pored drugoga. Matisu su dodeljena dva reda
repe izmeu devojke i vlasnika imanja. To mu se svialo.
- Bum! - ree momak glasno. - Poinjemo! Ko e prvi do
kraja svog reda!
- Pogleda u devojku i nasmeja se. esto su se njih dvoje
osmehivali jedno drugome, i gledali se pravo u oi. im to
primeti, Matisu to postade pomalo sumnjivo.
- Ali, bum, nije bilo druge nego krenuti. Matis pokua da
radi kao ostali, da bude jednako brzih pokreta kao oni.
Korova bee na kosinama brazde, a i unutra, izmeu
stabljika repe, svuda. Sad je trebalo raditi i prepustiti se na
milost i nemilost sunevoj vrelini. Osim toga, stabljike repe
bile su preguste, te se dobar deo njih morao poupati. Sa
svim tim je Matis trebalo da se snae i gde nije uspevao
motikom, pomagao se rukama.
- Bio je nervozan. Nije mu ilo.
- Uskoro e otpoeti ono uobiajeno, ono s njegovim
neobuzdanim mislima, koje su postajale nemogue kad je
neto radio, ispreile bi se, i uzdu i popreko, i tako remetile
njegovu radnu sposobnost.
- I pre nego to na to i pomisli, to se dogodi: poee prsti
da se upetljavaju, radei suprotno od onoga to je on eleo,
usporavajui ga.
- Levo od njega se oglasi nakaljavanje. Gazda se
nakaljao, nagnut nad svojim redovima, upajui korov i
dobro proreujui repu.
- Matis smesta bi na oprezu. Ali to ne mora nita da
znai. Ljudi se ponekad nakalju bez ikakvog razloga.
 - Ali Matis bee sve nervozniji, petljao je prstima izmeu
stabljika i upao pogrenu biljku. Motika mu je izgubila na
zamahu i snazi, bila je odve kruta.
- Nisam navikao na ovu motiku - ree on gazdi. - Drka
joj je predugaka.
- Onda je ostavi - uzvrati gazda. - Moe da radi
prstima. Tako je i bolje nego motikom.
- Dobro je da si mi to kazao - ree Matis iskreno. Oseti
ljubaznu podrku u reima ovog oveka, podrku koja mu je
bila potrebna zbog ono dvoje mladih.
- U poetku, prvih nekoliko metara, iao je on u korak i s
njih dvoje. upao je korov sa svih deset prstiju. No, devojka
i mladi su brzo odmicali. ak im je bilo i zabavno, uprkos
napornom poslu. Odavno je Matis shvatio da su njih dvoje
momak i devojka. Bilo mu je teko da u njih gleda, ali
ujedno i zabavno, uzbudljivo. Matis nije bio siguran da je
ikad pre bio toliko blizu ljubavnog para.
- Devojka pogleda Matisa veselim oima. Kao da su mu
te oi govorile da on nje ne treba da se boji, njene su oi
bile pijane, toliko je ona bila zaljubljena u momka pored
sebe. Smejala se na sve to bi on rekao. Napokon se ona
okrenu i prema Matisu, koji to jedva doeka. To mu je toliko
godilo - da se ne moe reima opisati. Jedno okruglo,
nasmejano devojako lice, okrenuto prema njemu, u istoj
radosti.
- Dobro je da si nam se pridruio, da nas je vie na ovoj
uasnoj njivi - ree ona. Ree iskreno, inilo se. A i Matis bi
spreman da poveruje u ono to je rekla. Da veruje u sebe.
Posta

- hrabriji, i htede da zahvali devojci i daje obraduje neim

to je imao u rezervi:
- Jesi li nekad ula za ljukin prelet? - upita on nju. Bili su
vrlo blizu jedno drugome, svako na svom redu, pa je to
mogao da joj kae tiho i poverljivo.
- Ona odgovori brzo i nepromiljeno:
- Mora da jesam. A to?
- Nita, onako.
- Matis je, zapravo, najvie mislio na to kako sad
razgovara s devojkom. I da je to moda tek poetak.
 - Ali verovatno se takav prelet nikad nije desio iznad
tvoje kue? - nastavi on, kao da je imao neobino sigurno
uporite za ono o emu govori.
- Devojka odmahnu glavom i ujedno nastavi s
plevljenjem, upajui punaku i ilavu lobodu i bacajui je
da se sui na suncu. Pokraj nje je Matis radio na svom redu,
to je bolje znao i umeo. Nastavili su razgovor..
- Ne verujem da je ljuka preletela ni preko tvoje kue -
ree ona, ne mislei time nita loe.
- Ko zna - uzvrati Matis zagonetno.
- U njemu je kipelo.
- O, je li - ree devojka odsutno, zabavljena korovom, a i
momkom pokraj sebe.
- Vie nita ne kazae o tome. Matis je smatrao da se
lukavo poneo. Devojka mu se sviala - ali je pored nje njen
dragi, i onda nije u redu da on s njom mnogo razgovara.
- To je naprosto tako, on je to znao. Samo jo malo s
njom da popria i onda e s tim prestati.
- Ja... - poe on, ali, zbunjen, morade stati. Momak je sad
bio onde, tipkao je devojku za golu nogu. I istog tog trena
ona je za Matisa bila izgubljena. Kao da nikad nije ni
postojala.
- Da, da, ovde to ide malo drukije nego u snu, pomisli. A
moda je i bolje s tim to pre prekinuti, jer je ovde teko, na
mnogo naina.
- Najgore bee to to je izgubio mnogo vremena na
razmiljanje - sad mu je zaljubljeni par odmicao na svojim
redovima. Ubrzo su mu prilino odmakli, gledao im je u
lea. Matis se na to trgnu i okrenu se ka gazdi. A onda se
trecnu jo jednom: gazda je plevio tri reda odjednom. U
poetku je i on, kao i ostali, imao dva.
- Kako uspeva da plevi tri reda? - smesta upita Matis.
- Pa - ovek e, oteui - tako mi sad, nekako, lake -
ree on, upajui lobodu i macu tako da je na sve strane
frcalo.
- Matis na to odmah zaboravi, drugo je njemu bilo na
pameti, primae se gazdi i ree mu, napola apuui:
- Mislim da su oni mladi i devojka. Tako mi izgleda.
- Onaj potvrdi klimanjem glave.
- Jesi li to znao otpre? - upita ga Matis.
- Jesam - ree vlasnik imanja. - Zato sam ih i uzeo -
poluapatom i on, i namignu Matisu. - Vidi, najradije
uzimam takve za plevljenje repe. Oni ne primeuju koliko je
to zamoran i teak posao. Drukije je s ovakvima kao to
smo ti i ja, zna.
- Bio je to pametan ovek. Matis se u poetku najvie
plaio da bude u njegovoj blizini - iako je bilo jasno da je taj
ovek ljubazan prema njemu, da je ljubazan sve vreme. Sad
se nimalo nije bojao, mogao je da razgovara s gazdom, pa i
on je svestan koliko je teko i zamomo raditi na njivi.
- O, da, mi zaista primeujemo kako je pleviti repu - ree
on.
- Ne jo - odvrati vlasnik odluno. - Nismo se valjda
umorili im smo poeli?
- Matis nije mogao nita drugo nego da se opet sagne i
prihvati posla.
- Ne, nismo - ree on.
- Iako je gazda radio na tri reda, brzo je odmicao. Potom
je opet preao na dva, kao to i jeste obiaj. Nedugo potom
i on odmae.
- Matis se oseti bespomonim:
- Ide li to od mene?
- Moram, nema druge - uzvrati vlasnik. - Doi za mnom
to moe bre.
- Da, ali vidi kako ja radim.
- A-ha - izusti vlasnik, oiju uperenih u stabljike lobode.
- Sadje Matis bio sam. A-ha, bilo je poslednje to je
vlasnik lmanja rekao. Kako to da protumai?

- Matis se opet unervozi, i uobiajena zbunjenost to se

preila izmeu posla i misli ojaa. Njegovi su redovi
zaostajali. Bio je lenja buba, kako se, inae, kae.
- Nisam ja nikakva lenja buba, ree on sebi, ja ne mogu
bre.
- Ali ga je bilo sramota, Matisa je to ba pogaalo.
Njegovi redovi su se zeleneli, puni korova a na obe strane
su bili oni humusno-smei, oieni, s ravnim zasadom
repinih stabljika na vrhu.
- Kad bih nekako mogao da ih zaustavim, da ne bee od
mene. Ovo je ba polo naopako, pomisli. Vlasnik imanja je
bio u punoj brzini, sustigao je zaljubljeni par, i ubrzo e sve
troje da preu preko jednog breuljka i izgube se niz padinu.
- To se i dogodi.
 - Matis osta sam, kao da je jedini na njivi. Stajao je
usamljen i oznojen. Sunce je nemilice peklo, koulja se
neugodno lepila za uarena lea.
- Koliko repe! - pomisli on nevoljno. A emu? Kao da ne
postoji nita drugo sem repa!
- Matis je odavno prestao da plevi sagnut, sad je kleao.
Prsti ga vie nisu sluali, njegove misli su ih ometale, i
ponekad bi posve stali.
- Sve mu je to bilo poznato otpre, na to je bio
pripremljen. Radio je po navici, dok su misli neobuzdano
navirale. Ubrzo poe da upa stabljike repe, a korov da
ostavlja. Tad se trgnu i uspravi, drhtao je.
- Jesam li na putu da...
- Ne, ne.
- Tada se na breuljku pojavie ovek i ono dvoje
zaljubljenih, svako na svojim novim redovima. Cim se
pomolie, devojka malo podie glavu i mahnu Matisu u
njegovom beznau. Samo jedan mali pokret rukom, izmeu
dvaju upanja korova. A ta je sve taj mali pokret rukom u
stanju da uini...
- Nije to ona uinila bez razioga, pomisli on, morau da
reagujem. Kad se uskoro budemo sreli, rei u joj, bez
obzira na to to joj je dragi tu.
- Neko vreme oseao se sigumiji i u mkama. Puzao je na
kolenima, i upao. Sad prave stabljike. Sad kad su se
primicali jedni drugima, inilo se da se Matis ipak malo
pomakao, da je bio vredan, da se razmak meu njima brzo
smanjivao. No umesto da plevi, Matis je sad samo gledao u
zaljubljeni par.
- Mora da su oni pravi par.
- Nije udo to je gazda bio zadovoljan njima, to bi ih u
prolazu pogledao i nasmeio im se. Nije on mislio samo na
posao - s njima dvoma je svima na njivi bilo ugodnije.
Smejali su se i avrljali, i ujedno radili brzo i veto. Ponekad
bi se oni primakli jedno drugome odve blizu, i Matis je u
tim trenucima pomno pratio sve one male pokrete koje su
pravili a koje je bilo dobro znati.
- Takav je, dakle, pravi zaljubljeni par. Sretni ih je vlasnik
imanja sledio, nagnut nad svojim redovima. Izmeu njih i
Matisa je bio taman, oien pojas. Ispred njega su bila dva
njegova reda, zaboravljena, mno ih je bilo pogledati.
 - Ali ne smeta: on je morao da slua i gleda ono dvoje u
punom cvatu. Morao je da gleda njihovu kipuu radost. U
udne im oi.
- Sad su bili kraj njega. Grlen smeh je odjekivao, jai od
sveg napora.
- Matis se pridie.
- Da niste momak i devojka, ja bih... - zapoe on,
neobuzdano odvaan, gledajui pravo u nasmejanu devojku,
pa zastade.
- Zaueni, ono dvoje su ekali. Nisu se ni smejuljili -
tome je bio kriv Matis, a da to nije ni znao, nekakva
moleivost koja je pokrivala i njegovo lice i ton njegovih
rei.
- I gazda se bio zaustavio u svom redu.
- Uzalud su ekali. Napokon se umea vlasnik,
poluglasno:
- Kai vie, Matise.
- Devojka nita ne ree, a ni mladi, samo su napeto
stajali.
- Zalud su svi oni ekali. Nastavka onoga to je Matis
zapoeo nije bilo - kao da mu je neto zapelo u grlu, i nije se
dalo odstraniti. Zeleo je da kae mnogo vie, i to na neki
drugi nain, ali se zavrilo kao i obino, zavrzlo se u gomili
nevanih stvari.
- Jer vi to jeste! - naposletku ree, nadovezavi se
nekako na ono gde je bio stao.
- Da - uzvrati devojka - jesmo.

- Tako se i ponaate - izlete iz njega, a da nije dobro ni

promislio.
- To se valjda moe popraviti - doeka devojka i klimnu
mu, kao da se nita nije dogodilo.
- Pomislio je: njoj bih mogao da ispriam svoj san, od
poetka do kraja.
- Neemo vie o tome - promrmlja on neveselo. - Hou
rei: o tome to bih ja hteo da kaem.
- Steta - ree devojka.
- Bum! - uzviknu tad momak, elei da ih podseti da je i
on onde, i da takmienje u plevljenju jo nije zavreno.
 - Iza njih se nasmeja vlasnik imanja, sretan to ima te
blagoslovene radnike. Matisa meu njih nije ni raunao,
nikad njega niko nije raunao.
- O, da, da - ree devojka kao odgovor na mladievo
bum - ne mora tako glasno, ujem ja dobro.
- Bum, oglasi se tiho u Matisu, koji se okrenuo prema
mladiu, kao da je dobio amar.
- Svi se opet prihvatie posla.
- Sunce je prilo sve jae. U gomilicama izmeu brazdi
leao je poupan korov, i izgubljen, venuo. Zemlja je toplo
mirisala.
- *

- Matis pogleda iza sebe, u vlasnika imanja: je li on

umoran i oajan? Ne, nije, bio je jak i raspoloen kao i inae.
Matis je bio i umoran i edan, i zbunjenih prstiju. Devojka ga
je bila fino ohrabrila, ali je to nestalo, sve se brzo izgubi kad
te progoni posao kojim ne vlada. A sad se i ono troje
udaljilo od njega, eno ih ve zamiu iza vrha breuljka, iza
njih ostade pusto i tuno. Najednom morade da zastane jer
su mu se misli posve zaplele, te je upao repu, a ostavljao
korov.
- Jo se vie oseti naputenim kad napokon doe do kraja
njive gde se morao okrenuti, i zaputiti na drugu stranu.
Ostali kao da su zauvek nestali.
- Njegovi su se redovi zeleneli, bujni i izazovni. Kopao je i
mislio: moram da zaradim za hranu. A onda je neko vreme
samo sedeo. Niko ga nije video. Divlje su mu misli unitile
pravilne pokrete ruku. A i kad si umoran, godi sesti i
odmoriti.
- Trgnu se kad ubrzo opet ugleda ono troje na rubu
uzvienja. Zar su ve onde! Nesigumo krenu, i potamani
mnoge lepe stabljike. Dobro je to su bar ljudi onde, na toj
groznoj njivi. Onaj par vie nije neprestano cvrkutao kao
pre, ali, ipak... A gazda jo nije bio umoran. Kad ima tako
veliku njivu, onda se valjda i ne umara, ma koliko radio. Ni
glavu nije dizao, samo je radio.
- Trgnue se kad iznenada zaue neto udno, bio je to
Matis.
- Hoete li malo stati? - povika on. Uzvik razbi tiinu.
- Gazda se brzo uspravi, obrisa znoj sa ela, rukom
prljavom od zemlje. Oznojio se, dakle.
 - ta je bilo, Matise?
- Matis se loe oseao. Iako jo nije zavrio nijedan krug
na njivi, bio je veoma umoran. Ispod nosa imae brkove,
tako se bio umrljao zemljom. Moda su se i ostali uprljali, ali
to njima nije smetalo. Matis nesigurno prie:
- Valjda vidite da zaostajem?
- Onaj nerado odgovori:
- Da, pa ta?
- Jesi li to znao?
- Vlasnik pokua da pree preko toga - Da, da - samo
ree.
- Ne volim kad je posao ovako zapetljan - ree Matis
ozbiljno.
- Tako je kako je, ta sad - uzvrati ovek, i nagnu se opet
nad stabljike.
- Matis htede da ga upita je li u redu da on prestane da
radi, ali se suzdra. ovek se opet predade poslu,
promrmljavi neto sebi u bradu. Ljubavni je par iskoristio
pauzu da malo tipnu jedno drugo.
- A onda gazda upita bez okolianja:
- Da uzmemo i tvoje redove?
- Siv se oblak navue Matisu na oi. Dobro mu je to bilo
poznato iz onog starog ivota, pre nego to se ljuka
pojavila.
- Ne jo - odgovori odluno.

- U redu.
- ovek se sagnu za svojom motikom.
- Matis krenu prema svom mestu, ali u prolazu pogleda
devojku, moleivo, kao da je pita da li ona moe neto da
uini za olakanje i radost - ona, koja je vesela i mlada i ima
dragog.
- Malo se on i nakalja, kao signal da mu je hitno
potrebna pomo.
- I kao da ona to shvati. Nasmei mu se, kao da ga
podsea da su onde on i ona, mau jedno drugome na njivi.
- Vie nita nije ni trebalo. To je on jasno uo, i odmah
pretvorio u rei:
- Da, ovde smo na njivi ti i ja - ree, jednako veseo i
nasmejan, ali ne onako tajnovit kao to je to ona bila kad
mu se osmehnula.
 - Jesmo - uzvrati devojka.
- Ona je zaista stajala i gledala ga, i to kako ga je
gledala, pa da je i najvei tupan, mogao je da vidi da je
zanesena.
- Bum! - ciknu momak i tipnu je za nogu, kao da je to
bilo neto najzabavnije to je znao, i devojka opet bee
ljupka i zaljubljena.
- Da - oglasi se i vlasnik imanja. Onaj s velikom njivom.
Brzo ga pogledae, znajui ta mu je na pameti - natrag na
posao.
- Ponovo njih troje prooe pored Matisa. Matis pogleda
za njima i pomisli kako oni imaju upravo ono o emu je on
sanjao: one tri stvari. Ti ljudi nisu napravljeni ni od ega
drugog do od one tri stvari. A o tome ne haju, kao da to i ne
znaju, tako se bar inilo. Kako mogu da idu kao da se nita
oko njih ne deava, i tek tako, kao od ale, pleve repu?
- Sagao se i upao, misli su mu u glavi divlje jurile.
Pomozi mi, mislio je.
- Ali misli su se u glavi kovitlale kao pre, i kad bi hteo da
iupa korov, iupao bi repu.
- Znai, niko ne eli da mi pomogne, pomisli, i sve mu se
pred oima zacme i zacrvene.
- I one su dragocene biljke zasluile da se ovek na njih
naljuti, bile su tanke kao konac i jadne kad ih je on iz svega
onoga za ta su bile privrene mogao iupati. Matis
htede da ih izgrdi u svojoj bedi, i da ih nazove prokletim
zakrnjacima koji nisu vredni da se oko njih bilo ko mui.
Misli su neobuzdano juriale. Kao i obino kad bi se
prihvatio kakva posla - nikakve, znai, nema promene.
Zapravo, to je ono to je iza njega danas mrmorilo: nikakve
promene nema, samo ono dobro znano.
- Hvala bogu te se oglasie oni nevidljivi iza brda:
- Matise!
- Vlasnik ga je dozivao, onaj mudri. Ono dvoje, ona
ljubazna i onaj jaki, utali su, ali su sigumo bili tamo. Sve tri
stvari su bile tamo.
- Je li to ruak? - uzvrati Matis munjevitom brzinom.
- Jeste, hajde! - doviknu nevidljivi ovek. Prijatan uzvik
razlee se njivom, i prema njemu se Matis istog asa uputi.
- Jo je ostao jedan komad prvih Matisovih brazda. Ali im
je barem nazirao kraj, pa moglo je biti i gore, pomisli, malo
hrabriji sad kad se zaputio prema stolu prepunom hrane.
 - Ostali ni re ne rekoe o njegovom loe uraenom
poslu kad im se pridruio na odlasku s njive. Ni re ne
rekoe - ali je Matis bio uveren da oni ne misle ni o emu
drugom sem o tome, i isprva pokua da potisne to u sebi, ali
ubrzo iz njega provali:
- Moete da kaete sve to mislite! - ree im on dok su
na potoku prali ruke prljave od zemlje.
- A ta to mislimo? - upita momak. Bile su to prve rei
koje je on uputio Matisu.
- Znam ja dobro - ree Matis, koji je iznutra goreo, i koji
je jo malo morao da mui sebe.
- Da, da - oglasi se vlasnik imanja - sad emo mi kui da
neto prezalogajimo.
- I malo se odmorimo.
- Prali su mke u bistrom potoiu u blizini njive. Matis se
pope uz potok kojim je sad tekla voda uprljana zemljom s
radnikih mku, priblii se devojci i istovremeno kad i ona
zamoi ruke. Kroz njega proe neto nalik na strujni udar.
Zatim se voda opet oisti sama od sebe i potok posta bistar,
kao da je tekao s opranim mkama u sebi. No sad se on ne
usudi da prie ostalima.
- Devojka ga pogleda, nije imao dovoljno vremena za
razmiljanje. Odmah ree:

- Kao kad uhvati elektrinu ogradu.

- Kasnije je mislio da je to dobro rekao, ali se ona samo
okrenula u stranu. Nije mu se valjda smejala? I momak je
prao ruke u blizini, a kad je zavrio, obgrlio je devojku oko
pojasa, kao da je to neto sasvim prirodno - i tako su se oni
zaputili prema imanju i ruku. Moda i nisu bili umomi. Matis
pomisli na mladievu ruku, kako se zategla u koulji, i kako
ju je on spustio oko pojasa svoje devojke. Tako je to kad je
onako kako treba da bude.
- Dobar dan, Mati se.
- Bila je to gazdarica imanja. Ljubazno doeka Matisa.
Ruak joj je bio ukusan, i Matis mu se valjano posveti, tom
poslu je bio vian. Ipak je dobro malo se pomuiti, ree on
sebi. Kako od mesnoga jela posta trom i pospan, izae
napolje i prilegnu malo na zemlju. Nije video gde nestade
ono dvoje mladih. Ubrzo potom zaspa.
 11
- Kad se Matis probudi, bio je kao skuvan jer je spavao
napolju po najjaem suncu. Prvo to vide, poto se malo
pribra, bilo je ono troje na njivi. Videli su se u daljini, na onoj
groznoj povri, pognuti nad redovima. I dugo su onde bili,
sudei po obavljenom poslu.
- Otili su, a da ga nisu probudli. Sramota je bila onolika
koliku je i zasluio. Dok je on to pokuavao da proguta, iz
kue izae gazdarica, prie mu i ree:
- Ja sam im rekla da te ne bude. On je bio krenuo da te
prodrma, nego sam ja mislila da je bolje da te ne dira, kad si
ve onako tvrdo spavao. Ima otad dva-tri sata.
- Matis zatrepta oima, nije znao ta da kae. Gazdarica
je bila ljubazna. Tad mu sinu zato je jutros onako naprasno
siao sa ulice i zaputio se upravo na ovo imanje. Seao se
on toga lica odranije. Stajao je ve pred njim.
- Moda si sino slabo spavao? - upita ena, i tako iznese
razumno opravdanje.
- Pa da! - doeka on. - Nisam spavao dve noi. Iznad
kue je poela da nam prelee ljuka.
- On to ree tako da se ona trgnu, ali samo na tren, a
onda kao da se priseti koga ima ispred sebe.
- Dobro je to video.
- A, tako - uzvrati ona pribrano. - Onda i ne moe ba
dobro da se spava. A kako je ta ljuka dola? - upita ona
strpljivo.
- Matis se ozari.
- Samo je dola. Kasno uvee. Posle sam neto udno i
usnio.
- Je li? Ali je san najbolje da zadri za sebe, ne treba ga
kazivati drugome - ree ena, koja je inae imala puno
posla.
- I ona je jedna od onih mudrih, zakljui Matis. Pogleda
potom, uznemireno, prema pleviteljima repe koji su se na
njivi znojili. Gazdarica odmah shvati.
- Uradi onako kako zaista eli - ree ona. - Ili e kod
njih na njivu, ili unutra sa mnom na oljicu kafe?
- Onda kafa, tamo je nekako udno - uzvrati on urno.
- Mislim da si dobro izabrao - ree ena.
- Ali je zabavno gledati onaj par - nije Matis eleo da
lae.
 - Jeste, a sad emo pustiti taj par da plevi, a mi emo piti
kaficu.
- Dobro, kad ve moe tako.
- Takve bi trebalo da budu sve ene, pomisli on, i ue za
njom u kuhinju.
- Dobru su kafu pili. ena upita za njegovu sestru, ime
se ona bavi.
- Stalno plete dempere, zna.
- Zatim su neko vreme sedeli u tiini. Matisa zabole
pomisao na Hege koja je morala da ga hrani.
- A ja mogu strano mnogo da pojedem - ree on. Tu
enu nije mogao da lae.
- Sve to ona zaradi, j a poj edem - ispria j oj.
- ena na to nita ne odgovori, samo je pazila da mu
oljica bude uvek puna.
- Sad je i osedela - dodade.
- ena je utala.

- Nije dobro biti sa mnom - ree jo.

- Tad se ena pridie i ree gotovo otro:
- Ne govori tako, Matise.
- Da ne govori tako? Malo se umorio nakon govora o sebi
i svojim tekoama. A opet, s druge strane, nije ba esto
imao priliku da pije dobru kafii i pria sa enama o onome
to mu lei na srcu.
- Dobro, ako ne smem - ree on.
- Glas mu je podrhtavao.
- ena ode u susednu sobu nekim poslom i dugo se onde
zadra, Matis osta sam. Kad se ona napokon vrati, zatee
Matisa na istom mestu,u onom njegovom stanju,
pometenog i nerazumljivog, spremnog da postavi glavno
pitanje, te poe:
- Ali mogu neto da te pitaml
- Ona klimnu, ali ne s puno volje.
- Moe da pita. A onda emo videti hou li odgovoriti,
ili ne. Odnosno, mogu li da odgovorim.
- Matis upita:
- Zato je ovako kako je?
- ena zavrte glavom. I to je bilo sve. On se ne usudi da
upita jo jednom. Strpljivo je ekao. Strpljivo spolja. Besno
nestrpljivo iznutra. On se ponovo okrenu prema njoj. Ona
ponovo zavrte glavom.
- Hoe li jo kafe? - upita ga.
- I shvatio je, i nije. Strese se. Obori glavu, pogleda u
ponor zagonetki.
- Dabome - odgovori, i nastavi:
- A ta ljuka, zaista je dola - ree on kao da opet
postavlja pitanje.
- Ne verujem da smo je ikad videli iznad nae kue - brzo
uzvrati ena, zadovoljna to moe tako da kae.
- Samo ti sedi - pridoda ona, i opet se na neko vreme
izgubi, dok se ono neugodno pitanje ne slegne, i ne padne
na svoje dno.
- Vreme je prolazilo, Matis je sedeo.
- Mislim da se sad preznojavaju - ree on eni koja se
zabavila spremanjem novog obroka koji je trebalo uskoro da
usledi.
- Misli li da treba da odem tamo?
- Sad je kasno. Ubrzo e i oni doi ovamo. Samo ti mimo
sedi - ree ona kad opazi koliko se on zbunio. - Ni njima ne
bi bilo milo kad bi im takav doao.
- Govor joj je bio uverljiv, i izraz lica isto. Matis se vrpoljio
na stolici, plaei se susreta s radnicima. Malo potom ena
izae u dvorite i dozva ih. Sad e oni sigumo u onom
potoku oprati ruke.
- A onda dooe. Vrata behu otvorena. uli su se ispred
kue. Matis, koji je imao dobar sluh, napeto je oslukivao
pominje li ko Tupana. Da. Onaj mladi je izgovorio re. Matis
ne u nita vie. Potom sve troje uoe. I dalje se on vrteo
na stolici. Posramijen, morao je da se okrene prema
vlasniku imanja:
- Upravo sam bio poao da zavrim onaj deo to mi je
ostao, ali sam bio pozvan na kafu.
- ovek na to kratko klimnu glavom. Bolela su ga lea,
zato ne bee onako raspoloen kao
- jutros.
- Onaj smo deo davno reili - uzvrati on. - Nismo mogli
onako da ga ostavimo.
- Ono dvoje prooe pored Matisa, kao da ga nikad nisu
videli, izgledali su zabrinuto.
- Doi da jede, Matise - ipak gazda ree. Preao je preko
svega, uprkos svemu.
 - Da, dobro bi bilo neto da se pojede - odgovori Matis,
oseajui se ujedno i pomalo neugodno.
- Za stolom mu je ipak najvie pomagao onaj par. Od njih
je, onako mladih, oekivao preke poglede i smejuljenje - ali
su oni sedeli pristojno, i ljubazno ga gledali. Mora da im je
gazdarica rekla kako da se ponaaju. Takve su mu stvari bile
dobro poznate. No nebitno, ree on sebi, i to brzo preokrenu
u ugodan oseaj.
- Samo je teta to je ono dvoje mladih bilo sad umorno
pa nisu mogli onoliko da se prepuste ljubavnim oseanjima
kao jutros. Velikaje teta to je to tako! - pomisli on. Oseao
je jaku potrebu da o tome prozbori s devojkom, sedei
prekoputa nje, kad je dobio tanjir s jelom. Odmarao je oi na
njoj. Na sto je spustila svoje devojake, tek oprane ruke, i
drala se ravnoduno.
- Jesi li umorna? - poe nekako, usudi se.
- I ne znajui, upitao je to blago, majinski, te ga svi za
stolom u udu pogledae. Devojku obli rumen, najradije ne
bi ni odgovorila.
- Jesam - izusti ona brzo i tiho, i, mada na to nije gledala
nikako drukije nego kao na brian gest, njegovo je pitanje
ukoi.
- Svi su ekali da Matis nastavi, to on i uini:
- Tad je najvea teta imati momka! - ree on, strahujui
da e mu sad sve poi naopako. Ali rekao je ono to je
stvarno mislio.
- Svi se, meutim, na to nasmejae, a potom nastavie s
jelom. I Matis je morao da se nasmeje. Je li on to ipak
otrouman? A kako se neobuzdano smejao i podvriskivao,
sad su ostali morali da se smeju i njegovom smehu. A onda
tajac. Tiho kao nakon udara sekire. ta je sad to? Niko nije
znao.
- Ustali su od stola. Posao je za danas bio zavren, i
gazda upita ono dvoje mogu li doi i sutradan da mu
pripomognu.
- Pa, mogli bismo - odgovorie oni i odoe. Matis je dugo
gledao za njima. On zasigumo nee doi sutra, pa nee
moi ni da im se raduje.
- Sigumo ne eli da i ja doem? - usudi se da pita, to
je, nakon njegovog onakvog dana, bilo gotovo drsko.
- Ni vlasniku se to ne svide.
 - Ne bi tu bilo neke velike koristi - morao je da odgovori. -
Ili ti ne misli tako? A sad da obraunamo za ovo danas.
- Nikako! Nita nisam uradio. To je tako.
- Pa neto mora da dobije.
- Onda, za dva reda! - ree Matis, gotovo divlje. - Ne
vie. Za toliko obraunaj.
- Bilo je teko obema stranama. Matis uhvati brzu
razmenu pogleda izmeu ene i mua. Mu ree:
- Da, da, tako emo onda. Za dva reda. Cist raun, duga
ljubav.
- Covek mu plati i zahvali mu na poslu, kao to ve obiaj
nalae.
- Hm! - promrmlja Matis sebi u bradu.
- Neto nije u redu?
- Ne, nita. Samo ist raun.
- ist raun, mrmljao je sebi u bradu, i oseao se lepo s
tim dvema finim reima.
- Tako mukarci razgovaraju.
- Uze svoj eir.
- Pa, to bi bilo to - ree na vratima. Mu i ena ga
pogledae nesigumo.
 12
- Hege je sedela pred kuom i radila. Sedela je okrenuta
ka stazi koja se odvajala od glavnog puta. Matis ju je
ugledao im je skrenuo za okuku, uinila mu se kao neko
malo nevano klupko.
- Bila mu je kao neka stvarica posmatrana odande.
Sklupana. Nita.
- ta li je u njoj? - zapita se. Mudra je ona. I to je on
veoma potovao. A znala je, bogami, da bude i naprasita.
- Trebalo je da ona bude mlaa - takvu ju je i zamiljao,
kao malu devojicu koju hrani na kaiicu, a hranajoj curi iz
uglova usana. Da, trebalo je da bude obmuto.
- Stabla su poela da pmaju svoje sene. Vee je, bivalo
je sve sveije. Hvala bogu da je tako, nakon sve dananje
muke i ege.
- Hege ustade kad on pristie.
- Valjda si jeo? - oglasi se ona, umesto pozdrava.
- Naravno da jesam - uzvrati Matis pravei se vanim,
veseo to moe da ispria o neem vrednom to je danas
uradio. - Nisam ja onamo bio bez hrane - pridoda.
- Hege stade da ga ispituje gde je bio i ta je radio, elela
je sve da zna, sve to mu se tog dana dogodilo. Nije mu bilo
druge nego da pria.
- -1 na tom sam imanju bio sve do ovog asa.
- -Pa da.
- A ona se celi dan bavila svojim demperom.
- A bio je i ist raun - brzo ree - plaeno mi je u
gotovini.
- Kako to?
- Kako ona zna da bude nemogua.
- Bila su dva reda, pa je raun ist. Inae ne bi bio.
- A-ha - ree Hege.
- Valjda zna ta je ist raun, ti koja pravi dempere?
Bio je toliko pun elana da mu je glas podrhtavao, te pouri
da ispria i o Ijubavnom paru.
- A pitao sam neto i gazdaricu, ali ona nije znala da mi
odgovori - ree on naposletku.
- Hege umorno doeka:
- Opet ti s tim pitanjima?
- Pa ona je takva - ree Matis.
- To nema veze, Matise, mora s tim da prestane -
sestra e na to strogo.
 - A zato?
- Jer je glupo - uzvrati Hege ogoreno.
- On se malo pokunji i vie nita ne ree. Sta je pitao onu
enu, nije ni spomenuo, Hege je to ve znala.
- No, tokom veeri Hege izrazi elju da gleda njegovu
ljuku kako prelee, to on primi kao nagradu, kao da ga
time nagrauje za rad i svu muku koju je taj rad proizveo.
ljukin prelet mu je bio toliko blizak, smatrao ga je gotovo
vlastitim delom. Hege izae za njim pred kuu.
- Dobro je da si se urazumila - ree joj on.
- Napolju je bila mukla tiina. Matis se radovao, okretao
je glavu na sve strane, oslukujui, ekajui.
- A onda ptica doe, i s njom sve ono neizrecivo. I Hege
je bila onde, u svemu tome. Blesak, lepet krila, i opet
nestade.
- Hege nita ne ree, ali se bar inilo da je dobro
raspoloena.
- Ali se zato Matis javi:
- Da, i opet e ona doi.
- Hege ree da bi sad trebalo da pou na spavanje. Ali je
sigurno ganuta, pomisli Matis.
- Zato joj i dodirnu ruku. Htede da joj ispria kako je
njihova kua sad drukija, da je vanija od drugih kua,
uzvienija. Sve je to teko objasniti, no, zato moe barem
dajoj dodirne ruku.
- Sad si videla - samo ree, ne elei to dublje da
objanjava. Hege se malo zaboravi i ree:
- Kao da si ti to pokrenuo. Tako govori.
- Kao da ga je oamarila posred lica. Uzrujano je piljio u
nju. Da tako neto kae u ovakvom trenutku? U njemu je
kuvalo.
- Kakva si ti to? Uvek mora sve da pokvari!
- Pst.
- Bilo je nemogue uutkati ga, gledao je oko sebe, kao
da trai neto to bi mogao da iskoristi protiv nje. Prvo na
ta oi padoe behu oni suvi vrhovi jasika. Zaboravi ta je
ranije bio obeao, te pokaza na njih:
- Vidi li ih? Da ti neto kaem: zovu se po nama! Nikako
drukije! Eto, da i ti to jednom sazna. I tvoje je ime
neemu dato.
 - Oekivao je da e videti sestru kako postaje manja od
makova zma. Ali, nita od toga. Hege na to samo smireno
ree:
- A i ti zna?
- Zurio je u nju.
- Mislila sam da to u ovoj kui niko drugi osim mene ne
zna - ree ona i potapa ga po ruci.
- Kako je samo gorda, pomisli Matis. Kao da je najednom
takva postala. Ona nastavi o
- sramotnim stablima:
- ta nam to smeta? Ama ba nita. Glupava izmiljotina.
Nita drugo nego detinjarija.

- Ona stade da raste. I Matis isto, jer je stajao pored nje i

bio njen brat, i jer je jedan suvi vrh njegov, a nije mogao da
mu naudi.
- Inae on nije bio skroz kao ona. Njoj je bilo mnogo lake
da izgovori takve rei. Ali je bilo dobro sluati je i gledati je,
to mu je davalo snagu. Netremice ga je gledala i naposletku
odluno ree:
- I vie neemo o tome. to se nas tie, neka ona stabla
onde stoje koliko god hoe.
- Dobro - ree Matis, i zauta.
 13
Dva dana kasnije Hege se oglasi:
-
Mislim da bi opet mogao da ode, Matise.
-
Zvualo je kao naredba.
-
Da radim?
-
Makar da pita. Kad je ve prolo onako dobro proli
-
put.
- Sad bi trebalo da bude drukije - odgovori on, niim ne
pokazujui da e je posluati.
- Na to Hege uzvrati otro:
- Idi nekud, dok eka to.
- Bilo je rano izjutra, i inilo se da e biti lep dan. Dva je
dana Matis sedeo na obali, bacao kamenje u vodu i
razmiljao. Veslao je i malo pecao, nita ne uhvativi, kao i
obino. Hege nije mogla da ga gleda kako onde sedi i baca
ono glupo kamenje. Nije to bilo zbog posla ionako od toga
ne bi bilo nita.
- Onaj otri ton ipak uini svoje.
- Ali ne plevljenje repe! - zavapi on.
- Meni je svejedno, zna, samo da se vrati s novcem u
depu - odgovori Hege ozbiljna.
- Zavisi kakve e biti misli - ree Matis. - One odluuju. A
ti si tvrdoglava - usudi se on da doda.
- Ma bie to sigumo dobro - uzvrati Hege. - Ima sitnih
poslova koliko hoe, za onoga ko hoe da radi.
- Kako ga je samo pogledala ne bi li to pre krenuo. Bila
je tvrdoglavija nego pre, i nestrpljivija, nabrajao je on za
sebe.
- Gde da ode? Krenuo je, kako mu je nareeno. Na
imanju gde je bio poslednjeg puta s ljudima se oprostio. A
oni verovatno isto rade to i onda. Zaputi se prvo tamo.
- Bili su onde, njih troje. Tek pristigli. Jo je tu bilo neto
posla na onoj golemoj njivi. Bilo je udno proi stazom
pored njih, onoga se dana s njima dobro upoznao, s njima je
mnogo toga doiveo. Ljubavni je par bio, izgleda, u
jutamjem raspoloenju.
- Jesu li ga videli dole na putu?
- Nisu.
- Poele da mahne. Bilo bi to kao podseanje na neto
lepo. Devojka da mu mahne, naravno. Nije eleo da mu
mukarci mau, to bi ga uznemiriio. Samo devojka. Ali, ne,
ona izgleda nije primeivala nita drugo sem tipkanja.
 - Malo dalje, odmah iznad staze, naie Matis na dve
devojice. Na sigumom, s druge strane ograde, sedele su u
travi i igrale se, avrljale s lutkama u rukama, i bile tako
siune da su morale biti bezgrene. Premda su bile usred
razgovara, jedna od njih nae vremena da ga upita,
gledajui ga okruglim plavim oima, malo popevajui:
- Sta hoe, Tupane?
- Pevuei, i gotovo nezainteresovano, bilo je to vie
pitanje iz neke obaveze. Oigledno su deca poznavala svoje
susede, one koje su, kao i oni, iveli uz stazu. Zato im je i
Tupan bio dobro znano lice.
- Mimo, mimo, ree on sebi, one su male.
- Nita - odgovori on.

- Nisu ga vie nita pitale, ni kud je krenuo.

- Ipak se umo udaljio od njih. A nekoliko blistavih
automobila koji tuda projurie, popravie mu raspoloenje.
Sresti nove automobile bilo je divno. Niko ko je u njima
sedeo nije znao da je on Tupan. Slobodno je gledao putnike
- koji su verovatno mislili da je i on pametan kao oni.
- Tako se on vukao pored jednog po jednog imanja. Ve
odavno je trebalo da zapone radni dan i, kad se malo zatim
priblii nekoj ogradi, zaustavi se da oslune stopala: imao je
nekakav test, koji je bio osmislio jednog slinog
beznadenog dana, kad je isto ovako bio u kripcu.
- Ako elite gore, osetiu nekakav trzaj - ree on
stopalima, oekujui od njih odgovor.
- No, ne javi se nikakav trzaj u smem onoga imanja,
pametna su stopala. Pokua s time vie puta toga dana - ali
nita ne oseti, ni pored jedne ograde.
- Ali, hoe li Hege prihvatiti ovakvo moje hodanje?
- O eksperimentu sa stopalima Hege, naime, nita nije
znala, bila je to tajna. Bila je Hege odve kmta da bi tako
neto shvatila.
- Naposletku stie do duana - on mu je, zapravo, sve
vreme i bio na pameti. Ovde nisu vredeli nikakvi
eksperimenti, jer se duan nalazio nasred puta, poput
klopke u koju su svi morali da upadnu. A stajao je i odmah
uz vodu, pokraj malog pristanita.
 - U duanu ima i bombona. Matis je voleo bombone. A ni
trgovac mu se nikada nije podsmevao ma koliko se on
bespomono ponaao.
- U to doba dana u duanu nije bilo nikog poznatog, tek
dvojica turista s biciklima, neki lagano odeveni mladii koji
su ispijali sok. Matis nije mogao previe da ih zagleda,
morao je smesta da pree na stvar. Posegao je u dep u
kojem je bio novac i naao onih pedeset era 1 za koje je znao
da ih ima.
- Bombone za pedeset era - ree ravnoduno, kao da je
to neto to ini svaki drugi dan.
- Trgovac upita, reda radi:
- Tvrdih?
- Trgovac je poznavao njegove obiaje. A bilo je zabavno
i da oni nepoznati to uju. Matis bee zahvalan na tom
kratkom, intimnom razgovoru.
- Da, kao i pre - ree on. Uostalom, danas je imao i jedno
mnogo vanije pitanje.
- Zna li kako ljuka moe da promeni mesto svog
preleta i da leti iznad kue iznad koje nikad pre nije
preletela? - bilo je to sloeno pitanje koje je nauio napamet
naputu dotle.
- Ne verujem da ona menja mesto preleta - smatrao je
trgovac. - Ako leti na novom mestu, mislim da to onda mora
biti neki mladi mujak koji se lani izlegao i koji je poeo da
leti za sebe.
- Govorei, trgovac je lopaticom kopao po kutiji s
bombonama. U kutiji je sjalo, utele su se lepe bombone iz
svetlih limenih stranica.
- Misli da je tako? - ree Matis maloduno.
- I to je valjda dovoljno dobro? Jesi li to nedavno video?
- A, ne... mislim da nije tako. Mada nije loe to to ti
kae. Ne moe se uiniti manjim nego to jeste, kad ono
nije malo!
- Uze prvu bombonu.
- Potom se javi jedan od onih biciklista:
- Doavola, vidi one oblake! Bogami e nevreme.
- Matis se tako trecnu da zamalo ne proguta onu
bombonu. Kad pogleda kroz prozor, i on spazi taman zid
oblaka iznad brda. Sunce je jo sijalo.

1 0re (nor.) - Novana jedinica norveke krune, ekvivalentna pari ili centu.
 - Hoe li to oluja? - upita on, uplaen, preplanulog i
maljavog turistu koji je onde stajao.
- Nepoznati ga pomalo zaueno pogleda, i hladno
odgovori, vie okrenut svom mladom
- saputniku nego Matisu:
- Hoe, oluja s grmljavinom. A mi krenuli na izlet...
- Matisa vie nita onde nije zanimalo. Bie oluja, sa
grmljavinom, kui, kui, jedino je to bilo u glavi. Njegovo je
skrovite daleko, a trebalo je stii tamo.
- umo krenu. Dok je izlazio kroz vrata, dou kako
trgovac govori neto o njemu, kao neki odgovor na pitanje
onog bicikliste. Ljudi naprosto pogree i svaki put potcene
Matisov dobar sluh.
- A on je mogao da uje i kroz zidove, njegov je sluh
dosezao mnogo dalje nego iiji drugi - toliko se on izvebao
u sluanju onoga to se govori o njemu, a to nije trebalo da
uje.
- To vam je jedan to je pomalo tupav - ree trgovac
onima unutra.
- I trgovac, znai. Matis je mislio da on tako ne govori. A
zato ne bi? Zato ne bi i on u istu metu? On ne kae nita
drugo nego onako kako jeste. To vam je jedan to je pomalo
tupav. Kako da ne! Odmah zatim u: ali ima odvanu sestru,
ona ih izdrava.
- Na svu sreu vrata duana su se zatvorila tako da bi
poteen ostatka razgovora. A moda vie nita nisu ni
rekli. Niega se valjanog ne moe prihvatiti, moda je i to
bilo reeno.
- Da, da, u trenu je to dolo, u senci tamnog oblaka i
straha od grmljavine. Sad je trebalo to pre stii kui, sakriti
se na sigumo. On pmi korak, to je mogao vie. Fiek s
bombonama drao je u ruci. Jo je sunce sijalo, prilo je, kao
i uvek pred nevreme.
- Neki automobil iza njega gromko zasvira, te on odskoi
u stranu, kao kakav odbaen smotuljak. Auto naglo zakoi,
a posle, kad proe pokraj njega, iza sputenog prozora se
neko oglasi:
- Ne idi posred puta, idiote!
- Bio je to neki ljutit i uzrujan glas. Iza otvorenog prozora
Matis spazi par srditih oiju uperenih u njega. Neki nepoznat
ovek.
 - Jedva sam zakoio - ree onaj iz automobila uzrujan. -
Sad ste mogli onde da budete spljeskani, kako neoprezno
hodate.
- A onda se prozor podie i automobil odjuri zasuvi
Matisa otrovnim gasovima.
- Matis proguta one gasove i nastavi - sad mbom puta.
Matis je znao da bi onaj ovek isto rekao bilo kome, jer je on
to odbmsio u strahu. Covek je turista, nije on znao kome
govori. To je sebi Matis stalno govorio, stalno iznova, ujedno
oseajui kako je zatien od stotina miliona ljudi koji o
njemu nita ne znaju. Kao da je izmeu njih i njega bila
neka prijateljska magla. Bilo mu je prijatno da pomisli:
beskrajno mnogo ljudi ne zna da sam tupan.
- No, sad se on trkao s olujom. Njegova su iskustva s
olujom bila mnogobrojna. Neka bi dola naglo kao da ju je
neko istresao iz nekakvog daka, druga pak polako, dugo bi
mrmljala dok ne bi postala opasna. Neka bi se sve vreme
drala podalje, imala drugi smer kretanja. Nije tu bilo nekih
vrstih pravila. Ali je zato mogao da izrauna da bi ipak
trebalo da stigne kui na vreme.
- Devojice, koja mu se jutros obratila na stazi, onde vie
nije bilo. Ali su ono troje jo bili na njivi.
- Hoe li mu mahnuti?
- Nee.
- Mora da je umorna.
- Neu na to ni da mislim, ubrzo e oluja, a tada se na
takve stvari ne misli. Nemam ak nimalo elje za tim. Tako
je to s olujom.
- Onda se pred njim stvori jedan njegov poznanik, s njim
je, u svakom sluaju, prozbrio koju kad bi ga sreo, i to bez
bojazni.
- Momak podie ruku, kao da je Matis autobus koji on eli
da zaustavi.
- Stoj! emu urba, Matise?
- Valjda vidi kakvo je vreme - ree Matis ozbiljan.
- Kakvo je?
- Oluja e uskoro, zar ne vidi. A tad je najbolje biti kod
kue.
- Mladi je dobro znao kako stvar stoji s Matisom i
olujom, pa podie glavu i pogleda u oblak:
 - Mislim da moe da bude miran. Iz onog oblaka nee
biti nikakvog nevremena, veruj mi, vidi li da se ve
smanjio.
- Matis odmahnu glavom, ne verujui onome to je uo,
sigumo je to rekao samo da bi ga uteio. Oluja s
grmljavinom, rekao je biciklista u duanu, to mora da je
blie istini.
- Sta sam rekao? Pogledaj tamo, Matise.
- Upravo, dok su onde stajali, oblak poe da se rasprava
i plavo se nebo ukaza sa brda. Nije to vie bio pretei oblak,
onaj koji najavljuje nevreme. Nestvamo ga plavetnilo
zameni.
- Vidi ? - ree momak. - To su dobrouni oblaci koji se
zaas raziu.
- Matis odahnu, dugim dahom olakanja.
- Hoe bombonu? - upita on zahvalan.
- Tako momak produi svojim putem sisajui onu utu
bombonu.

- Matis je opet hodao obinim hodom. Ali, kako je dan

ve bio poodmakao, sad nije vredelo nikoga da pita za
posao, pomisli. Nije mu se to nimalo svialo, sad kad e
kui, gde Hege treba da poloi raune. Nije se jo poteno ni
oluje reio, a ve je poela ona stara, svakodnevna gria
savesti.
- Sputao se stazom prema kui. Onamo su trali suvi
vrhovi. Nije ih ni pogledao.

*
- Ne, nije ih ni pogledao, jer mu se dogodi neto udno,
te sve drugo zaboravi. Kad je doao na kraj puta, a na
poetak staze koja je vodila do njihove kue - imao je ta da
vidi:
- Ptica.
- Velika, sjajna ptica stajala je nasred staze.
- Neka nepoznata ptica. Izdignute glave i okrenuta
prema Matisu koji je odozgo dolazio.
- Ko je ovo? - pomisli, zbunjen.
- U njemu zagonetka i velika praznina. Stajao je mirno i
ptica je stajala mimo. ta ja to vidim!
 - Ptica je stajala, ali onde vie nije mogla da ostane, sad
kad je viena - te polete. Tihim krilima zapliva izmeu
stabala. Nije to bila ljuka, bila je to mnogo vea ptica, a i
mnogo drugaija od ljuke. A kree se ovim stazama?
- Sta li je posredi? - pomisli on. Da nije neto s Hege!
Nita mu drugo nije moglo pasti na um. Pojuri stazom da
vidi.
- Nije. Ubrzo opazi Hege, na uobiajenom osmatrakom
mestu kad bi se on nekud zaputio u potrazi za poslom.
Sedela je na tremu kao mali smotuljak. Prsti su marljivo
radili, vie je to on znao nego to je odande mogao da
razazna.
- Matis joj prie i ree, razrogaivi oi:
- Kojetodoao!
- Hege ga brzo pogleda, ne shvatajui.
- Neko s tobom?
- Neka udna ptica je ovde - promuca.
- Ona nastavi da radi. Kao da je eleo da zaustavi malo
one igle, on pridoda, ganut:
- Video sam veliku, lepu pticu! Tu, nasred staze.
- Stvarno - uzvrati ona prilino hladno. Ali ipak to ne ree
onako osorno kao obino, mora da je po njegovom glasu
zakljuila da je ptica zaista lepa. I da je ona lepa zbog
nekoga onde u kui. A onda muk. Neoekivana pauza. Neto
to nema imena.
- Matis nastavi:
- Odletela je pre nego to sam stigao daje bolje
osmotrim.
- A sad e sigurno doi ono neizostavno pitanje, zato se
ve vratio, zar nije trebalo da neto negde radi. Najbolje da
sam pone:
- Vratio sam se kui, nije bilo posla. A to sam i sam znao.
A onda je neko rekao da e oluja. Ali ni od nje izgleda nita.
- Nita - ree Hege.
- A jedan to ga poznajem mahnuo mi je - ree on i tako
elju pretvori u stvamost. I to je bila stvamost, mislio je on.
- A-ha - uzvrati Hege.
- Nije bila besna, samo udna. Moda zato to se na
njegovom licu lepo oslikavala ona sjajna ptica.
 14
- Ujutru pomisli punog srca:
- Danas smo ljuka i ja.
- Kako, to on nije mogao da objasni. A objanjenje mu
nije ni bilo potrebno. Iznad kue, u vazduhu, bile su pmge,
trag ljuke koja je preletela dok je on spavao, i noas i svih
dotadanjih noi. Gotovo da je zbog toga greh bio spavati.
- to je Matis vie mislio na pticu, to je bivao uvereniji da
e se neto dobro desiti. Da e neto biti drukije. Zato je
ptica onde preletala i jutrom i uvee, ali uvek kad su ljudi
skriveni u svojim kuama.

- To ima smisla, mislio je on. A on je zato mogao da izae

i straari, da prati putovanje nebom koliko god eli. Bili su
ptica i on.
- S njom je tog jutra osvanuo novi dan.
- Matis bee ispunjen pticom. Nije mogao da odoli da o
njoj stalno ne pria Hege. Iako se Hege umorila od te
njegove prie, on je uporno nastavljao, ali tako da Hege i ne
zna tano o emu on to govori. Tako je ipak uspevao da
olaka svoje srce. Zapoeo bi odmah ujutru, kad bi mu ona
spremila neto da pojede:
- Tamo je i ovde je sa mnom.
- ta to? - upita ona strpljivo.
- Ovako.
- Cepao je vazduh iznad sebe prstom, kao ljuka u letu.
- Hege poe svojim poslom. Uvek joj se urilo. Matis
htede da je zamoli da ostane malo s njim i onim to u sebi
nosi, to Hege u svom slepilu nije shvatala.
- Stani malo, Hege, sad je toga mnogo.
- Pouri onda - doeka ona.
- Kako malo zna o nekim stvarima.
- Rekao je to prijateljski i poluuplaen, ta priao je s
nekim ko je bio mudar.
- Pa, ispriaj - ree mu Hege.
- Linija ovde i onde - ree on.
- Dok ti spava - ree dalje.
- Svake uboge noi - ree jo i zaokrui.
- Sad ga je gledala kao odraslog, a onda mu ree:
 - Blago tebi kad ti je tako dobro. Meni nije, to ti mogu
rei.
- Malo postaja, ne pojuri odmah svojim osmolisnim
ruama. Kao da je bila neto ula to ju je danas zaustavilo.
- A kako je tebi? - upita on brzopleto. Pokvari taj lepi
trenutak. Ona se tre, premda je sama tome bila kriva.
- Ali u Matisu se sve uzburka od pesme: on i ljuka.
Morao je da ode u umarak, da stane ispod pruge koja se
nevidljiva pruala po nebu. To je sad bio njegov put, put na
kom su same radosti. Ovog se puta nije razoarao: uskoro je
morao da se zaustavi.
- Ti si ti, u njemu se neto oglasi, tako je barem on to
uo.
- Bilo je to reeno na ptijem jeziku. Ispisano ptijim
pismom.
- Stajao je pokraj nekog isuenog nasipa, odmah ispod
ptijeg puta. Stajao je opinjen i gledao. itao je poruku, ili
kako se to ve zove.
- Na smeoj, ravnoj povrini nasipa bio je lagan otisak
ptijih nogu, i mnogo takastih, okruglih i dubokih tragova
na movamoj zemlji. Onuda se kretala ljuka. One duboke
mpice su od njenog kljuna koji je zabadala u nasip ne bi li
odatle neto izvukla i pojela, dok je ujedno njim i pisala.
- Matis se sagnu i stade da ita to to je onde stajalo.
Gledao je u one lake tragove, plesali su mu pred oima.
Kako je ptica lagana i lepa, pomisli. Kako se moja ptica lako
kree movarama, kad se umori od neba.
- Ti si ti, stajalo je onde.
- Bio je tu i pozdrav.
- Pronae potom neko drvce i istaka odgovor na
slobodnom paretu braonkaste zemlje. Obina slova nije
koristio, to je bilo namenjeno ljuki, te i on upotrebi ptije
pismo.
- Sigumo e to ljuka primetiti kad naredni put ovde
doe. Ovuda samo ja idem, i samo ja piem.
- Bilo je to tiho i zabaeno mesto. Bolje se mesto za
sastanak nije moglo nai. Malu movaru okmivala je visoka
uma, i sunevi zraci su se probijali kroz kronje i grejali
nasip, suei ga, kako bi na njemu mogli da pleu oni koji su
bili lagani i bojaljivi.
 - Moda da sedne, da ostatak dana i vee provede tu,
ekajui pticu da doe, a onda kad doe, da moda sedne
kraj nje?
- Privlaila ga je ta misao, ali odluno ree ne. Nije se
usuivao. U tome je bilo neeg udnog. Ptica moe da se
uplai - i neto moe da krene po zlu, a nipoto ne bi smelo
da krene po zlu.

- Onde sad stoji pozdrav, i to je zasad dovoljno.

- Sutra e on opet doi, da vidi kako je ljuka proitala
ono to je on napisao. Zviduui se vrati kui, ne priajui
nita - kad je ve Hege zatvorena za takve stvari.
 15
- Napet, sutradan opet ode onamo. Nije se prevario.
Nedaleko od njegovih znakova stajale su nove takice, novi
tragovi ptijeg kljuna.
- Premda je Matis bio spreman na to, ovo je jako delovalo
na njega, morao je da se spusti na oblinji kamen.
- Zaista je, dakle, krenulo to izmeu njih.
- I ta je rekla ptica, na svom lepom jeziku?
- Matis nimalo nije sumnjao. Bilo je to o velikom
prijateljstvu. Taka, taka, takica. O beskrajnom
prijateijstvu, pisalo je.
- Nae drvce i ponosno ispisa da i on isto osea.
- Bilo je lako pisati ptijim pismom. Trebalo je jedno
drugom mnogo toga da ispriaju. Bilo je tu i vie otisaka
ptijih noica. Matisu se uinie kao plesni koraci.
Usamljena ptica plesala je za nekoga.
- Ali nije smeo onde da se sakrije i to gleda.
- Matis se osvrnu oko sebe i glasno ree:
- Velike stvari.
- Ree to obinim jezikom, ljudskim jezikom. Zazvua
grubo, prosto. Poele da zauvek koristi ptiji jezik - kad se
vrati kod Hege, da ne govori nikako drugaije. Moda bi tad
napokon poela da shvata ono to joj je sad bilo nejasno.
- No, ipak se ne usudi, imao je nekakvu predstavu o
tome kako bi se to zavrilo. Moda bi me zatvorili. O
najlepem od svih jezika oni nita ne znaju, samo bi ga
uinili predmetom podsmeha.
- I dok je radost u njemu rasla, sagnuo se i jo malo
tapom takao. U tom je trenutku mogao da ispuni celi
nasip. No, to ne bi bilo u redu - jer je i ptica morala da ima
mesta za svoje pismo. Svaki dan e oni navraati onamo,
ptica i on, lagani kao ples, da takaju ono to im je na srcu.
- Trei dan od otkria protee na isti nain, a i etvrti.
Hege ga upita ta to on radi u umi tako esto?
- Hm! - on e nato.
- I ona presta s pitanjima.
- Sve ga je vie mamila pomisao da zalegne onde i u
zasedi saeka, ali nekako uspe da se suzdri. I u
nestrpljenju iekivae svaki novi dan.
- Petoga dana onde ne nae nikakvog novog pozdrava
njemu namenjena. Sta se zbilo? Kao da je u umi mimije
nego obino?
 - U njemu se bolno oglasi: Sljuka je mrtva.
- O, ne, ne!
- Nakon etiri dana dopisivanja on se u sve to duboko
uneo, te im na nasipu ne vide nita novo to bi se moglo
proitati, pomisli na velike nesree. Ipak je pre nego to se
vratio kui sam neto onde istakao. Uvee je sedeo napolju
i ekao da se ptica pojavi. Hege je spavala.
- Kia i nekakva mekota oseale su se u vazduhu. U
njemu se javi misao:
- Jednog dana vie nee biti preleta. Jednog dana vie
nee biti ni ptice.
- Ko to cmizdri o nesreama? - najednom se odluno
odazva u kini vazduh, jer ptica se, naime, napokon pojavi,
poznata i blagoslovena, istom onom putanjom, istim onim
oglaavanjem. Zamalo Matis ne otra u kuu da probudi
Hege.
- A kad je sutradan doao na sastajalite, nae i poruku.
- Tako treba da bude, pomisli on.
- Tamo bee jo jedna neispisana povr koju je trebalo
ispuniti takicama i nonim prstima to pleu.
 16
- Ali samo dva-tri dana kasnije Matis oseti bol. Iznenadan
bol. Izlazio je i opet se vraao u nekakvu maglu. Kad ga
Hege upita ta mu je, on odgovori:

- Kao da me stomak boli. Ne znam.

- Da nisi neto pojeo, ili je moda do vremena?
- Nije ni jedno ni drugo - uzvrati on i opet izae na trem.
- ljuka je bila u najveoj opasnosti, to je to.
- Toga prepodneva sreo je na stazi nekog mladia, i on ga
je upitao da li je istina da ljuka prelee iznad njegove kue.
Matis je potvrdno odgovorio, srean to ga neko pita. Dosad
je on time morao da gnjavi ljude.
- A onda se od straha skroz ohladio, i pokajao se jako
zbog svojih rei. Pa on je govorio s lovcem, shvatio je to po
blesku njegovih oiju.
- Ali je sad prestala! To je bilo letos. Odavno je nisam
video.
- Mladi se zasmejulji, znao je on sve o tim stvarima:
- Zar misli da ja ne znam kad neto takvo prestaje?
- Njegova samohvala dotue Matisa. Matis htede da ga
zamoli da potedi pticu, no bee za to prekasno, kao i
obino kad je neto vano.
- Zbogom - ree mladi brzo, i laganim se korakom
udalji. Bio je on i preplanuo i jake grae, sigurno jedan od
valjanih radnika koga su svi hteli da unajme, i to za visoku
cenu - a sigurno su i devojke volele da mu budu blizu.
- Ali onog bleska u njegovim oima Matis nikako nije
mogao da se oslobodi. Bio je to lovac koji e se moda
vratiti s pukom i koji e moda zalegnuti na obod ume da
saeka ljuku, i jednostavno je ustreli.
- Moda ve veeras. I zar je onda udno to ga stomak
boli?
- Da razgovara s Hege o tome nije hteo - jer bi na videlo
onda izalo ono, ono strano, da je on sam obavestio lovca.
Pa svi su to sad znali, pokuao je da se utei, no uzalud,
utehe nije bilo. Danas je on rekao lovcu, koji je i doao s tom
namerom, da iz njega izvue tu vest. Prekasno je to Matis
shvatio.
- Stomak mu je bivao sve tei.
 - Bilo je lepo i toplo vee, pomalo oblano. U vazduhu se
oseao pravi ukus kie. Matis se etkao iza kue, sve vreme
licem okrenut prema grmlju, kao da eli da sprei da neko
onde legne u zasedu s pukom u ruci.
- Oseao je koliko je to beznadeno. Ta je uma mogla da
sakrije stotinu onakvih momia s pukom, i da nijednog on
ne vidi. Pa ipak je tumarao naokolo, zurei u grmlje, u mrak
koji je onde poeo da se skuplja. Sve vie strepei zbog
nevidljivih puaka. Moglo ih je biti mnogo.
- Ne, ne, ne.
- Kruio je oko kue. Ali, pomae li to uopte neemu?
Ptice lete visoko, on moe da ih upozori tek kad budu
odmah iznad krova - a moda ni tada.
- On se trgnu: prvi je prelet bio u toku. Srce presta da
kuca.
- Ptica doe.
- Jedan, dva, tri. I nesta. Kao da je proletela kroz Matisa.
Ni na kakvu prepreku ne naie, nikakva se puka ne oglasi.
- A moda je sve umislio? No, to nimalo ne umanji strah.
Puka je sigumo tu negde, samo se nije oglasila pri prvom
preletu.
- Matis nastavi svoje uzaludno kruenje. Zatim ka grmlju
viknu jedno upozoravajue hej! Niko na to ne odgovori.
- Hej! - viknu on jae.
- Nikakva odgovora ne bi. Ali se ubrzo tamo neto zau,
nekakvo kvrckanje. Prigueno i opasno zazvua.
- Gde? Nije uo odakle je to dolo, pa viknu glasnije.
Sigumo su to bili ljudi.
- Ne!
- Ovde ne smete da inite zlo! - povika jo.
- Suma je bila nema.
- Ostalo je jo malo vremena do drugog preletanja.
- Ne sme! - povika on opet. Bio je to zadihan uzvik, bez
snage. Nije mu bilo jasno je li ta opomena namenjena
skrivenom lovcu da ne ini zlodelo - ili upozorenje ptici u
letu da ne dolazi onamo. Najbolje bi bilo da je i jedno i
drugo u isti mah.

- Te veeri uma nije mogla da se prepozna. Suma u kojoj

se Matis uvek oseao bezbedno - te je veeri bila neprijatna
i puna zamki. Letnje se vee poput neke struje sputalo s
neba ispunjavajui prostor oko kue, ali je negde iz grmlja
vrebala puana cev. Zbog nje je sve zamrlo, sve se
pokvarilo.
- Matis htede da vikne i trei put kad zau jak zvuk
ptijih krila, ali mu iz otvorenih usta ne izae glas.
- Ne - ulo se u njemu, nemo, poput jadikovke. Bez imalo
snage.
- Bum! - zagrme iz dubine umarka tako da Matisove oi
do tamo nisu mogle da dobace. A gore, u vazduhu, zau se
malen ptiji krik.
- Bum - odjeknu s obronka.
- Matis je stajao kao prikovan. Prvo ga prasak, poput
gustog mraka, okrui, a onda se iz veernjeg daka
pogoena ptica srui, i bupnu o zemlju nekoliko koraka od
njega.
- Matis i dalje nije mogao da mrdne. Pokua da sredi
svoje misli - nikakvog reda u njima nije bilo. Ali kad se kroz
bunje probi mladi, Matis svoje telo poslua, i u jednom se
skoku nae kod ptice. Podie je, toplu, s olovom u sebi,
poravna joj razbarueno perje i pogleda u cme joj oi.
- Ptica je gledala u njega.
- Ne, ne razmiljaj tako. Tako se ne sme. Ptica je mrtva.
- Mrtva, zato bi bila mrtva?
- Prvo je ona pogledala mene.
- Sad je lovac prilazio Matisu, trkarajui, lovakaje
radost isijavala iz njega. Da, bio je to onaj mladi odjutros,
veseo i jak.
- Matis je i dalje stajao s pticom u ruci.
- Dobar pogodak, zar ne! - ree mladi, nosei u mci
svoju blistavu, crnu puku.
- Jedva sam je spazio, letela je brzo, poput strele, i
odmah sam podigao puku.
- Matis na to nita ne ree.
- Ti se verovatno u to ne razume - nastavi mladi. - Ali
je ovo bio stvarno dobar pogodak. A posle ni da mrdne,
koliko vidim.
- Matis je stajao izgubljen s pticom u mci. Nem. Ruka, u
kojoj je drao pticu, klatila se uz bok - kao da je zaboravio
ta u njoj dri.
- Mladi upita zauen:
- Misli li da je tvoja?
- Matis je i dalje utao.
 - Daj mi je, da pokaem kui kako pucam - ree momak, i
ljubazno namignu i klimnu glavom, zabacivi puku na lea,
spreman da poe.
- Ali Matis ne prui pticu, niim i ne pokaza da e mu je
dati, samo je smeteno gledao u momka. Momak naglo
uzmae jedan korak.
- Zato uti? - opet se on oglasi, vie ne onako veseo
kao kad je malopre trkom doao.
- Matis se pribra elei da kae neto o onim cmim oima
koje su u njega gledale - ali onda spazi
- da su te iste oi nestale. Preko njih se navukao kapak.
Nije se vie imalo o emu priati. AT pticu nije dao.
- Mladi je bio prevaren, bez obzira na svoj majstorski
pogodak. Matis mu je pokvario radost. Ipak, to nije bio
nimalo slep mladi. Bio je pun mladosti i snage i ivotne
radosti, ali ga je onaj nemi Tupan plaio.
- On upita novim tonom:
- taje, Matise?
- Ni rei.
- Mladi e opet, gotovo bespomono:
- Jesi li to ljut na mene zbog ovoga?
- I dalje nemo.
- Matis se umomo pokrenu. Zausti neto da kae. Ne ili
ta drugo. Pogleda u zemlju, u malu krvavu mrlju u travi
gde je ptica pala. Jo joj je malo kapalo iz kljuna. Potom
Matis die glavu i pogleda u momka bez rei.
- Ali mornak vie ne pokua da zapodene ikakav
razgovor. A nije ni silom uzeo pticu od Matisa -

- premda je te sile imao u izobilju u svojim rukama.

Popravio je puku na ledima i polako se izgubio iz vida, kao
da je naiao na neto to ne shvata i ega ne moe da se
oslobodi.
- Matis je stajao sa ljukom. Iz dugog kljunajo je kapalo
u travu.
- Sad kad je ostao sam, Matisu se vrati govor, te
poluglasno promrmlja:
- Kapak preko.
- Nita vie.
- Olovo u krilu.
 - Momka i svega onoga to je s njim imalo veze jedva da
se seao. Nije ni pomislio da se moda runo poneo to mu
nije dao pticu. Zaputi se ka tremu i uvue u kuu. Poloi
pticu na sto.
- Nije to, dakle, nikakav ruan san u kom se on muio.
Bilo je to stvamo i istinito.
- Ptica je leala sklopljenih oiju i sa skrivenim, tekim
olovom u sebi.
- Pogledala gaje kad ju je podigao, to je iva istina.
- Ne mislei na to koliko mu je puta nabusito odgovorila
kad bi se pojavio u nevreme, Matis zalupa na vrata Hegine
sobe. Hege je verovatno ve uveliko spavala.
- Mora da ustane, Hege! Mora! - povika
neprepoznatljivim glasom.
- Hege je bila budna, i odmah mu odvrati, nevoljno, da
ne moe da ustane.
- Mora, Hege. Dogodilo se neto strano.
- Kome!
- To nije mogao da prevali preko usana.
- Videe.
- Glas mu je bio takav da ona ipak ree:
- Dolazim. ta je sad bilo?
- Dola je pravo iz kreveta, razbaruene kose,
zaokupljena svojim brigama, i uplaena usplahirenim
Matisom. Kako nije videla nita, Matis joj pokaza na sto na
kome je leala ptica.
- Vidi li?
- Uf, ta e ona tu, sve e da isprlja - ree starim,
svaalakim tonom, spazivi kapljice krvi na stolu. Ali se
brzo pribra, im primeti Matisov izraz lica. Prie blie. Nije
joj bio nepoznat ivot u umi, znala je ona koja je to ptica.
- Je li ovo ona tvoja ljuka?
- Matis ukoen klimnu.
- Maloas sam ula neki pucanj - ree Hege. - Dobio si
ljuku, je li? Od lovca?
- Nije bilo ba tako - uzvrati Matis. - Nije valjda ptica
njegova ako ju je on upucao!
- Sam si je uzeo?
- On mi je dozvolio. Nije valjda ova ptica njegova? Ali,
moe li ti to da shvati, Hege!
- Hege na to ne odgovori, bila je zbunjena. Oboje su bili
okrenuti prema ptici na stolu. Zagonetka
- se Matisu inila pregolemom. I bivala je sve mranija.
- Zar ne moe da shvati?
- Ne - odgovori Hege.
- Onda nisi nimalo drukija - ree Matis gorko. - im
je neto ozbiljno, uvek bude tako. Videlo se da mu
je teko, te Hege morade neto da smisli:
- One ionako brzo padnu, same od sebe, ptice, zna.
Hou rei, ako i ne budu ustreljene.
- Matis odmahnu glavom.
- One mogu da doive duboku starost, tako sam uo. A
ona me je pogledala.
- Ko?
- Pa ptica. im sam je podigao.
- Je li bila iva?
- To ne znam, ali me je gledala.
- Neemo vie na to da mislimo - ree Hege. - Ako nije
bila iva, onda nije ni gledala u tebe. Nije to nita.
- Matis samo ree:
- Posle se navukao kapak.
- Kako bi stavila taku na to, Hege odluno ree:
- Ne misli vie o tome. Iznesi pticu, neu da mi stoji tu na
stolu. Neemo je iskoristiti.

- Matis se strese.
- Ne,ovu...
- Iznesi je i stavi je pod neki veliki kamen, Matise.
- Veliki kamen? Zato?
- Da je niko ne bi odneo.
- Tano - ree on zahvalno.
- I brzo se vrati i idi u krevet. Tu se vie nita ne moe,
shvata. ta je bilo, bilo je.
- Da,ali...
- Nema ali, Matise. To je tako.
- To sam i ja mogao da kaem - uzvrati Matis. - Ne znam
ni to te pitam.
- Hege se vrati u svoju sobicu, cvokoui, poto je bila u
tankoj odei. Matis uze pticu i uini onako kako ga je Hege
posavetovala.
 17
- Kad je taj teki posao bio zavren, Matis bee znojav i
iscrpljen. U ast ptici, a i da bi ona bila siguma, dovukao je
povei kamen. Bio je to itav kameni blok koji mu je oduzeo
svu snagu. Time se bavio sve do ponoi.
- Posle je sedeo na istom tom kamenu i odmarao se.
Najednom pomisli:
- Da nije Hege...
- Misao mu projuri kroz glavu poput ledenog vetra u
mimoj junskoj noi. Plaio se svojih misli, bio je sam s njima
- dok su Hege i ptica leale svaka ispod svog tekog
bremena.
- I onda se kapak navue preko oiju.
- I onda reke prestae da teku.
- Mrmljao je, bez imalo radosti. Uznemiren, gledao je
preko nasipa, preko trave i usnulog ivota. Bilo mu je
hladno. Morao je da ode kod Hege. Noas nije mogao da je
napusti, ne nakon svega to se desilo.
- Ponovo zalupa na njena vrata.
- Moram da budem s tobom, Hege - ree on u procep
vrata Hegine sobice; sestru je nejasno nazirao kraj zida,
ispod ogledala.
- Hajde ui - ree. Zaudo, glas joj je bio ljubazan.
- Znai, ni ona nije spavala. Ljubazno ga upita kad je
uao:
- Jesi li uradio onako kako sam ti rekla?
- Jesam, ali...
- Ima li ta novo? - brzo e ona.
- To to je bila ljubazna samo pogora situaciju, jer je ona
sad trebalo da ga izgrdi, zbog buke.
- Da, ima, ne mogu s tobom o tome, ali zbog toga noas
moram da ostanem ovde.
- Nema ega da te bude strah - ree Hege nehotice.
- Strah? Zar bi trebalo da me je strah?
- Ne, ne znam, samo mi se uinilo da se boji. Zaboravi
pticu.
- Ne! - doeka on. - Ali ja govorim i o drugim stvarima.
- Lezi ovde kod mene. Sad e ti odmah zaspati.
- On prie. Lee pored Hege. ena, dakle, lepo mirie i
kad ti je sestra. Razne su mu se misli motale po glavi.
- Ona upita:
- Jesi li izuo izme?
 - Jesam.
- Bilo je strano, ono s pticom - opet e on.
- Sad ona lepo lei ispod kamena - ree sestra uteno.
- udno su zvuale te rei.
- Zato tako govori?
- Umesto odgovora, njena ruka dodimu njegov obraz
dva-tri puta. Fino. Kao da je zbog dodira sve bilo mnogo
dalje.
- Spavaj sad, Matise.

- Kao ptije krilo - ree on za njenu ruku.

- Hege smireno odgovori:

- Da, mi smo ovde... kao to smo bili i pre. Ne boj se.
- Zausti da joj ispria zato on onde lei - ali smesta
pomisli da, ako joj kae, ona nee ni oka sklopiti.
- ta je to to eli da mi kae? - upita ona, dobro ga je
poznavala. On se trecnu.
- Nita!
- Dobro, ispriae mi neki drugi put - uzvrati Hege.
- A sad emo spavati.
- eznuo je za dodirom njene ruke, ali uzalud.
- Ali ono crno oko.
- Kapak preko njega.
- I veliki, teki kamen.
- Zar ni kapak ni kamen ne mogu nita takvom oku - kad
je ono prvo nekog pogledalo.
- Hege...
Izusti tiho, oprezno. Ona ne odgovori, mora da je stvarno
spavala - njegova blizina ju je umirila.
II
 18
- Detelita su bila u blizini, pa je miris pri jaem vetru
talasao preko umaraka. Stiglo je pozno leto. Sad je i Matis
na jedan muan nain bio glava kue. Hoe li nekom pomoi
u poljskim radovima? Visio je nad njim taj nemilosrdni
zahtev od jutra do veeri. Odrastao ovek usred najee
kosidbe - ne bi trebalo da besposliari i dangubi.
- U kui se poljski radovi nisu spominjali nijednom reju,
ali se u to vreme oekivalo da e neko pozvati Matisa da
pripomogne. Zato je sad on bio najvaniji. A kad je neko
tako nesiguran u sebe kao to je to on bio, onda je to i
dobro i loe.
- Sluali su kosilice kako bruje od ranog jutra, po vasceli
dan, sve do kasno uvee. Matis bi se nakaljao, imao je na
to pravo, jer se sad o njemu radilo. Moda ipak neko doe.
- Ali, ne doe.
- Njih su dvoje mirno sedeli kod kue.
- Odnosno, Hege je radila munjevitom brzinom, sada kao
i pre. Demperi su malo-pomalo dobijali oblike.
- Ni tog dana nikakav poziv ne doe. Ponekad bi se Matis
nakaljao, kao da je hteo da kae da on jo uvek eka. No i
sutranji dan proe bez poziva.
- O, ne, pa to su svi unapred znali. Svima je bilo jasno
koliko Tupan vredi. Hege i Matis su to znali, ali kad kosilice
svuda unaokolo bruje, i sve ivo zgre seno, i svima znoj
curi niz lice, onda ne moe, sve i da hoe, da prestane
da eka poziv.
- Sad sve brzo urade - ree Matis kao da trai izgovor.
- Kad imaju maine.
- Iako je pokuao da govori smirenim glasom, bio je
uzrujan, teko je kad si glava kue na taj nain. Neposredno
pred spavanje ree:
- A ljuka sad lei pod kamenom.
- Hege nevoljno zastade:
- Pa ta?
- Nita, samo kaem. Ptica je pod kamenom, ta god ja
uradio.
- Ma, ti si budala - ree Hege otro, i ode od njega. Ali
ve na vratima svoje sobe zaali zbog otrih rei.
- Nisam tako mislila.
- On se zaudi. Trebalo je mnogo da bi se Hege za tako
neto izvinila. Odlui zato da joj olaka:
 - Ne, ti samo ne razume.
- Nita ona na to ne ree.
- Proletos se nije usuivao da joj tako govori. Sigumo se
sad zaudila njegovim reima, ali ipak nita nije rekla.
- Ujutru se Matis zaputi zaseokom gde se kosilo, jo
vlanim od rose. Ne iz prkosa, niti da se pokae. Razlog je
bio nejasan - a moda ga je ponajvie radna buka privlaila.
Na sve su strane pitale kosilice. Detelite po detelite je
nestajalo, stoeri za plastove su se podizali, i mladi i stari su
se vijali po polju. Svi su izgledali jaki i mudri. On bi se
zaustavio, nesvesno, im bi ugledao togod lepo.
- A onda nalete na nekog oveka koji je preko staze
prelazio s poveom gomilom stoera, te ne mogae tako
lako da umakne.
- Izaao malo da proeta? - morao je nekako da se
obrati Matisu.
- Matis ga pogleda pun oekivanja, te onaj bi prinuen
da kae:
- Kad budemo plastili, moda bi mogao da doe da nam
pripomogne? Jednog prepodneva, kad se seno dobro osui?
- Mogao bih - odvrati Matis veselo - plastio sam ja i
ranije.
- Olakane savesti, produi onaj ovek dalje.
- Iako kod kue Hege ree da je to jednako jednom nita,
Matis je mislio da se reio onog zahteva na ijoj se vatri
pekao gotovo dve nedelje, i da je sad bio red da Hege opet
bude glava kue.

- Palaje no.
- ta da radi kad su svi oko tebe snani i pametni?

- Nikad to nee znati.

- Ali, ta da radi? Neto ipak mora da radi. Sve vreme.
- Neka putanja je iznad ove kue. Ptica je ustreljena i
sklopila je oi, i kamen je preko nje - ali putanja stoji.
- ta tad da radi?
- ta raditi s Hege? S njom neto nije u redu.
- Nikad nee saznati.
- Ali sad napolju umi, jer umi i kad ti se ini da je muk.
 19
- Jednog dana pred kraj jula Matis ode na pecanje. Makar
je bio napolju i u svom amcu veslao. Nisu bile ba ugodne
te poslednje nedelje. Da, osim onaj dan kad se plastilo, dan
koji se zbilja dogodio - ali je, dakle, bio samo jedan.
- Danas ga je Hege poslala na vodu.
- Sedeo je u amcu, a po oima se videlo da je negde
daleko. Voda bee mirna i sjajna, iroka i topla. Matis se
odvezao daleko, nadomak nekog kamenog ostrvceta. U
daljini se ulo brujanje motomog amca ili dva, inae je bilo
pusto. Na kopnu je nazirao imanja koja je poznavao, a niz
obalu, mnoga koja su mu bila nepoznata.
- Njegova je ribarska oprema bila oskudna. A najgore je
bilo s amcem koji je proputao. Nekad bi toliko razmiljao
da bi mu voda smoila cipele. Tad bi se trgnuo, i poeo da je
izbacuje. Odmah potom bi opet utonuo u misli. tap za
pecanje bio je privren na pramcu i udica je visila labavo i
uzalud. Toplo julsko sunce izranjalo je iz dubine, pa je
izgledalo kao da sedi izmedu dva sunca. Nijedan drugi
ribolovac, samo Matis, nije tog dana pecao na toj kao bari
mirnoj vodi.
- Ali, to se toga tie...
- Riba moe da se upeca i kad se tome najmanje nada,
mislio je Matis. Tako da nisam ja onaj koji je glup.
- Razmiljao je o razgovoru s Hege koji se desio malo pre
nego to je seo u amac:
- - Ti misli da ti se oni smeju i kad to uopte ne rade.
- Da, tako je Hege rekla. To mu sinu sad kad vide sva ona
imanja. Pokua da izdvoji one koji mu, naprosto tako, ele
zlo i koji ga ismevaju. Ali, osim dosadne mladei, nije nikoga
mogao da izdvoji. Nazivali su ga pogrdnim imenima iza
lea, ali ljudi su, eto, takvi. To ga je zbunjivalo.
- Blub, oglasi se voda i prodre u njegove cipele. Naglavce
se Matis baci na pranjenje amca.
- Ne smem da mislim ni na ta drugo dok sam na vodi,
opomenu samog sebe. Ako budem samo mislio, amac e
se napuniti, i mogu da se utopim. Bolje e biti da razmiljam
na suvom.
- Ali ubrzo opet poe da razmilja, doe to nekako samo
od sebe. Ni riba nije grizla mamac pa je imao vremena
napretek.
 - Priseao se minulih dana, prolosti. Kao kroz maglu.
Kad je bio dete, njegov je otac nabavljao sve za kuu. Otac
je bio kao Hege: omalen rastom i neumoran. I mudar je bio.
Svi su bili mudri osim njega. Koliko je mogao da se seti, jo
od njegovih najranijih dana bilo je muke kad je trebalo da se
on prihvati nekog posla. Otac je bio digao ruke. Ali majka
nikada nije gubila nadu u promenu. A onda je umrla, pre
nego to je odrastao. Samo nekoliko godina posle nje umro
je i otac, na poslu, nesrenim sluajem, zbog ega mu je
bilo uasno svaki put kad bi se seanje javilo.
- Tako su ostali samo Hege i on. Stanje, kakvo je sad,
traje ve godinama. Kad su ga prozvali Tupanom, nije imao
predstavu - ali se to ime preilo pred njim kao neprobojna
granica.
- Gledao je prema obalama i ubeivao samog sebe da
mu niko ne eli zio. Bio je zahvalan Hege na njenim reima,
te pokua da ih zapamti.
- Zatim opet krenu da izbacuje vodu. Voda je bila uporna,
kao da je bila namerila da ga udavi.
- Hou da ivim, ne elim da se utopim!
- Kad bih samo upecao jednu dobru ribu. Da doem kui,
Hege, sjednim velikim komadom.
- Kao fine, uske sene leale su ribe iznad peanog dna
gde su plutali plovak i udica. Onde su leale besposlene,
ba kao Matis. Ali brze kao sami vrag. Mrdne li Matis ruku,
riba istog trena odjuri u neku crnu dubinu u blizini. Nijedna
nije grizla mamac. Ribe su mudre. Mudrost je bila svuda
okolo, ma gde bio.

- A Hege, pomisli najednom.

- Neto s Hege nije u redu.
- Nije nameravao da se onde na vodi time optereuje, ali
te se misli nisu predavale: sinona no je bila neprijatna, za
Hege. Zato ga je jutros poslala na vodu im je svanulo.
- Probudio se oko ponoi uvi neto to mu se nije
svialo. Dolazilo je iz sobe, te se on priunjao na prstima i
provirio. Razaznao je tek toliko da Hege lei licem okrenuta
zidu. Upalio je svetlo, ali se ona nije ni mrdnula.
- Preplavio ga je oseaj krivice - jer jedino je zbog njega
Hege mogla da bude potitena.
 - Je li to opet zbog mene? - upitao je oprezno s vrata.
- Uzvratila je, ne okrenuvi se:
- Ne, nije.
- A zbog koga je onda?
- Ni zbog koga - rekla je. - Ne znam zato ivim.
- Tad se okrenula i u isti ga as pogledala besnim
pogledom. Bilo je gore nego to je oekivao, zurio je u
zamrenu klupad o kojima nita nije znao. Hege je
nastavila:
- Nita ja od ivota nemam! Idi tamo, Matise.
- Kao i obino, stajao je ispred mrane zavese. Hege je
bilo teko, u tom se asu on doseti: ona ga hrani, svaki dan,
a za hranu zarauje svojim pletenjem.
- Prodrmao ju je:
- Hege, pa ima pletenje!
- Samo se trgla.
- Pletenje? Pusti me, ne zna o emu govori.
- Tad je morao da pomene ono drugo, to je u prvi mah
mislio da izbegne, jer je to bila njegova sramota.
- Ti me hrani, Hege, sve vreme - rekao je.
- Na to nita nije odgovorila.
- Ti me dri u ivotu - nastavi. - Zar to nije neto? Valjda
je to vano.
- Moda nije mislio ba tako, ali tako je ispalo.
- Ona je sigumo htela da potvrdi klimanjem, jer se zau
kad glavom lupnu u zid.
- Mislim da je to vano - nastavi on u svojoj smetenosti. -
Makar meni.
- Naravno. I meni je, Matise.
- Ali ona nije bila zadovoljna. I dalje je leala okrenuta
zidu, ne elei da pokae lice.
- Ne meaj se vie u ovo, Matise, to su moje stvari. Proi
e me.
- Okreni se bar - molio je.
- Ne mogu - rekla je mrzovoljno. Lice joj tada nije video.
- Stajao je onde oklembeenih ruku. ta je trebalo da joj
kae? Ona ne zna zato ivi. Ona, koja je tako mudra.
Odgegao se opet u svoju samou, kad ve nije uspeo da je
utei. Ove je godine postala takva. ta joj je?
- Jutros za dorukom je bila u redu, ali ga je upitala moe
li da ode na pecanje. Slep, odmah je odgovorio da moe, i
spremio se.
- ta li sad ona radi kod kue?
- Niko ne sme da je vidi?
- Sedeo je tako na klupi i mozgao.
 20
- Blub - zau se sa dna amca, sad jako. Matis se iz svog
razmiljanja probudi uz trzaj: sedeo je u vodi koja mu je
dola do glenjeva! Mora da je truli amac danas jo vie
otetio svojim tapkanjem - budui da je voda u njega
prodirala mnogo bre nego pre.
- Oito je predugo razmiljao. Nije primetio da je voda
prela preko njegovih stopala - letnje topla kakva je ve
bila, pa se i ne primeti kad si obuzet drugim stvarima.
- Ali je, ista ta voda, po ivot opasna kad ne zna da
pliva. Bio je, naprosto, na putu da potone.
- Ne elim! - uzviknu razrogaenih oiju i stade da
izbacuje vodu iz sve snage.
- Stajao je duboko u vodi koju je polomljenim zaimaem
izbacivao preko ruba.
- Pa nemam jo ni etrdeset, pomisli on, prerano je.
- Kad vide da izbacivanje ne pomae, toliko je vode bilo u
amcu, obli ga hladan znoj. inilo se da se koliina vode
poveava, a ne smanjuje. Gromoglasno povika:
- Pomozite mi, tonem!
- Neka neko doe!
- Brzo,ovamo!
- Uzalud mu vika, kad je bio toliko daleko, na pustoj vodi
- njegov uzvik nigde ne stie. Zaseoci, u blagoj sumaglici,
bili su predaleko, niko tamo nije mogao da uje njegovo
dozivanje. A vode u amcu sve vie, ma koliko on grabio
onim sudom.
- Ilo je sad brzo:
- U vodi se pojavi jedan par oiju koje su gledale pravo u
njega.
- Ne!-povika.
- Njegove su oi bile ukoene, a one su druge piljile.
Nita drugo, samo taj par oiju.
- Ali on nije eleo.
- Ne elim! - viknu toliko jako da preblede.
- U svim tim zahvatima sa posudom nekako opazi jedno
golo ostrvce. Nije bilo mnogo daleko. Da mu je samo da
doe do njega, spasao bi se.
- U glavi mu se razbistri. Bacio je onaj sud, seo na
poprenu dasku i poeo da vesla.
- Iako je amac bio teak, ipak se pokrenu. Matis je
veslao iz sve snage, i vie nego to je mogao da izdri. Ima
li snage ili ne, na to nije ni mislio, znao je samo da mora da
umakne onim oima u vodi.
- Hege! - dreknu divlje.
- Ona ga tek nije mogla uti, ma koliko on vikao njeno
ime. No, uvek je Hege bila ta u koju je imao najvie
poverenja.
- U meuvremenu, amac se primae ostrvcetu. Voda je
u njemu rasla, nadirala kroz nove pukotine. Pecaroki tap
lelujao se jo vie zaboravljen nego pre.
- Nije vie vikao, bilo mu je jasno da e uspeti. Uskoro
sam tamo, mislio je. Veslao je s nekakvim ponosom u sebi. I
stigao je - bio je spasen, ono spasonosno kameno ostrvce
bilo mu je tik iza lea.
- amac zastruga o dno i zaustavi se, s pramcem na
kopnu. Matis izae, sav zadihan, obrisa znoj s lica, i
napokon stade nogom na vrsto tle.
- Malo je falilo.
- Ali je ipak uspeo.
- Bio je pun velike zahvalnosti.
- Ostrvce je bilo tek mala kamena uzviica, s poneto
busenja u udubljenjima. Bilo je mesta gde se moglo sesti.
Matis pomisli da treba da spase amac. Prvo bi trebalo da
izbaci vodu iz njega. Ali, kako da ga izvue na kopno, sam,
tako puna? amac je sad bio jo puniji, gotovo sav
potopljen, natruo, kakav je ve bio. Nije onde bilo duboko,
tako da nije mogao ni skroz da potone, ali je bilo teko
pomeriti ga. Matis sede na obalu drei jedan kraj konopca
u ruci.
- Jedino to je sad mogao je da sedi tu. Da vesla odande
nije bilo mogue, sve dok se neki drugi amac ne pojavi.
vrsto je drao konopac. Nije bilo niega za ta bi se amac
privezao. amac se po tom mirnom vremenu nije mrdao, ali
se Matis ipak nije usudio da ispusti konopac iz ruke, mogao
je najednom da dune vetar i da sa sobom odvue olupinu -
a to nipoto ne sme da se dogodi, jo e amac njemu
koristiti, obea Matis sebi, sav radostan.
- Blagoslov je znati opustiti se, i misliti o drugim
stvarima. A i nigde mu se jo nije urilo. Sunce ga je grejalo,
to je dobro kad na sebi ima mokru odeu, bilo je toliko
toplo da nije morao da je skine sa sebe. O povratku kui jo
nije brinuo, ta spasao je ivot, ostalo e se ve nekako
srediti.
 - Da nisam to uinio, bilo bi gotovo! - ree glasno i
slobodno onde na ostrvcetu.
- Tu si mogao da pria sam sa sobom do mile volje.
- Bio je malaksao i pospan nakon svih uzbuenja i napora
- i od onog sunca to je blagosloveno grejalo. Kopna e se
nekako ve doepati. Neko e se, pre ili kasnije, pojaviti na
vodi i videti ga. Nije bio ni gladan, samo pospan. Mogao bi i
malo da odspava, dok neko ne doe.

- Ali bojao se da u snu ne izgubi konopac. On je bio vrpca

koja ga je vezivala za sve to je voleo. Meutim, kad vide da
ga san nadvladava, priveza amac za jedino to je onde
bilo: za sama sebe. Zaveza konopac oko noge, i napravi
vrst vor. amac je bio na bezbednom, ali se nije znalo jo
koliko dugo e tako biti.
- Ja u uvati tebe, a ti uvaj mene - ree on amcu.
Malo zatim sve oko njega nestade.
 21
- Matis ovog puta nita nije usnio. Koliko je dugo bio u
snu, nije znao kad se probudio, nije on imao oseaj za takve
stvari - probudilo ga je, naime, trzanje konopca, i povici u
njegovoj blizini.
- Devojaki glasovi:
- Eej! Ej!
- Tada se zatee konopac oko njegove noge, i snani ga
trzaj povue ka vodi.
- ta kog avola?
- Ne! - viknu on uplaen, nasumice, i nekako se uspravi i
odagna san s oiju.
- Potom potpuno otvori oi.
- Jo jednom! - povika neko.
- E-hej! Ej!
- Jo jedan trzaj blie vodi. Opirao se:
- Nemoj!
- A onda shvati da se neko s njim ali.
- Radostan smeh skotrlja se niz njega. Devojaki glas
ree:
- Mora da ustane, momak, ili e u vodu.
- Drugi devojaki glas ree:
- Zar ti nije palo na pamet da izbaci vodu iz amca?
Potonue.
- Matis zatrese glavom ne bi li se oslobodio sumnje da
mu se privia. Zatim levom rukom jako udari o stenu - tad
se predade jer ga to zabole ba jako. Srce mu se teko pope
u grlo tukui ludo: nije sanjao, a ipak je bio s veselim
devojkama.
- Hoe li da te odveemo? - upitae one smejui se.
- Ba izgleda glupo.
- Pa, moe - uzvrati on smesta iako mu u glavi jo nije
bilo posve bistro.
- A nije to nita ni udno ni novo - ree on, sad budniji, i
oiju krupnijih.
- Nisu obraale panju na ono to je rekao. Nisu ni
shvatile na ta cilja. Jedna se nagnu nad njim i odveza
konopac s njegove noge. Matis je bojaljivo pogleda, njene
ruke na svojoj goloj nozi - bile su toliko nene da su se jedva
videle i osetile. Napokon sagleda celokupnu situaciju:
amac, u kome su devojke dole, vrst i svee ofarban,
stajao je pored njegovog, potopljenog - a tu, pored njega,
dve vesele devojke preplanulih, letnjih tela. U amcu je bilo
nekoliko izbledelih vetrovki, ili ve ega, a na devojkama,
koje behu spremne da se naglavce bace u vodu, samo
kupai kostimi.
- Matis ih brzo pogleda. Sad je bilo vano ne uiniti nita
pogreno. Ako ovo pokvari, dugo to sebi ne bi mogao
oprostiti.
- Ovo je ono to sam eleo i sanjao - ree za poetak, i
pogleda u daljinu, prema divljim obalama. U njih nije smeo
da bulji.
- Inae, to to sam sanjao nije malo - neoekivano on
zavri.
- Devojke ga zaueno pogledae.
- Da?
- Da, ali ne pitajte me vie o tome - ree on. - Niko to ne
zna.
- Ma nemoj - ree jedna od devojaka. - I mi sanjamo,
tako da znamo kakvi snovi mogu da budu.
- Ljubazno ga pogledae.
- Jo su i pametne, pomisli.
- Ali ja sam se nagledao takvih kao to ste vi! - ree on,
opet iznebuha. Morao je da bude odvaan pred njima. -
Takvih je mnogo ovde leti! U duanu, ma svuda. Ne smete
da mislite...
- Zastao je. Prkosno je zurio u njih. Ima pravo da ih gleda
kad ih posmatra tako prkosno i besno, mislio je.

- One su se smeile, jednako vesele.

- Kao da mi to ne znamo - uzvratie one. - Nismo ni
mislile da je ovakav momak maji kaalj.
- Matis ih brzo pogleda, zahvalan do sri to one o njemu
ne znaju nita. A bio je i zauen kako se oslobodio, kako im
uzvraa i kako ih gleda pravo u oi.
- Sad je, meutim, opet gledao u stranu, i upitao ih
polako, drukijim tonom:
- A odakle se vi stvoriste?
- One jednostavno pokazae prema plaviastim obalama,
koje su za Matisa bile nepoznanica.
- Tu smo etrnaest dana. Danas smo krenule na dui izlet
amcem, kad je ve ovakvo vreme - ree jedna.
 - A htele smo na ovo ostrvce, da se kupamo - ree druga
i namignu mu. - Ali kad smo se pribliile, videle smo neto
udno.
- Ne sme, oglasi se u njemu svaki put kad je eleo da se
okrene prema njima. I dalje je ukoeno gledao prema onim
nepoznatim obalama. One nastavie s priom.
- Prvo smo pomislile da se dogodila neka nesrea, i kad
smo se pribliile, uplaile smo se.
- Da, bila je to udna nesrea - odvrati Matis, gotovo
upadajui joj u re, bio je toliko srean da je bolelo.
- Neka nesrea se sigumo dogodila - ree jedna od
devojaka - jer izgleda da si se jedva spasao ovde na
ostrvcetu.
- Matis duboko uzdahnu.
- Nebitno, sad kad ste vi dole - ree on iskreno.
- To si lepo rekao - kazae one.
- Iza tih rei on e se skrivati. Lepo sam rekao, misle one.
Moda i otroumno.
- Jeste li me viale ranije? - upita on pomalo drhtei
iznutra, ali morao je. - Mislim, na ulici, ili u duanu, ili negde
drugde?
- Odmahnue glavom. Bilo je divota videti.
- Mi smo iz daleka, zna, tako da su nam ovde svi
jednako nepoznati.
- A nita o meni niste ule?
- A otkud znamo, kad ne znamo ko si.
- Otre kao britvice, pomisli on. Neto tako mogu da kau
samo takve kao to su one.
- Iako je gledao u daljinu prema nepoznatim obalama,
mogao je pomalo da nazre devojke, onako, sa strane. Video
je kako odmahuju glavom, a da one uopte ne znaju da ih
on vidi. Milina.
- Mislim da je to dobro uti - ree on, ne znajui da izrazi
kako je to, zapravo, beskrajno dobro uti.
- Njih dve od toga napravie pravu predstavu:
- Ima li jo kakvih pitanja?
- Nema veze, to se njega tie, mogu da se glupiraju
koliko god hoe. Ono to je bio upitao, meutim, u onom je
trenutku bilo vrlo bitno, gotovo da se radilo o ivotu i smrti.
- U ta to gleda sve vreme? - pitae ga.
- Ni u ta - brzo on odvrati.
- U neto gleda.
 - Nije to zato - ree ozbiljnim tonom - nego sam u
velikom iskuenju.
- Svi se osmesi smesta ugasie, i svi pogledi, devojke se
skroz umirie - jer takav je Matis bio sad. Jedna od njih
oprezno upita:
- Ne usuuje se da nas pogleda?
- U iskuenju sam da to uradim - odgovori on tiho, ne
mrdnuvi se.
- Devojka zausti neto da kae, ali se zaustavi. Matisovo
je srce bilo golo i bespomono. Dve se drugarice pogledae,
ne znajui ta im je initi. Njegov ton, izraz njegovog lica,
njegov pogled, sve je to lepralo i gubilo se, poput
kikotanja, poput dima. Bile su zbunjene, i uznemirene.
- Mogle bismo da odveslamo do kopna - ree jedna,
zabrinuta - i dovedemo ljude, da ti pomognu oko amca.
- Ne, ne! - doeka on preklinjui.
- Druga devojka predloi:
- Hajdemo onda u vodu, Ana, kako smo i planirale. Sad je
ovde najlepe.

- Hajdemo - odgovori ona koja se zvala Ana, kao da joj

laknu. - Bie nam lepo.
- Vidimo se! - rekoe Matisu preko ramena.
- A onda skoie u letnju vodu. Uvijale su se, slobodne
kao ribe, odmicale. Matis ih je sad bez ustruavanja gledao.
- Moraju opet ovamo, pomisli on u drhtavoj radosti.
Moraju da se vrate po amac. Moraju da izau na kopno.
- Ne smem previe da razmiijam - ree poluglasno,
gledajui ih kako se udaljavaju. Brbljale su. Ubrzo se
zaustavie i mahnue.
- Zdravo!
- Matis se ne pomae. Ali zato brzo i ukoeno podie ruku
i srameljivo je spusti.
- U povratku su, dok se voda oko njih penila, opet bile
samouverene i vesele.
- Moramo da ti spasemo ivot i da te prebacimo na
kopno! - vikale su, udarajui rukama po vodi i prskajui, i
izvirujui none prste.
- Do tamo je daleko! - uzviknu im on, brzo poput metka,
uplaen. Dok je to izgovarao, ponovo ga zasee toplina
njihovih rei.
 - Ceo dan je pred nama - uzvratie one, frkui i pravei
mehurie rumenim usnama. - Ako nam kae kako se zove,
prebaciemo te na kopno, spustiemo te paljivo kao da si
od stakla.
- Odmahnuo je glavom. No, one se nisu predavale. Kao
da su se igrale i u toj igri uivale, plivajui oko ostrvceta i
priajui mu o sebi.
- Ja se zovem Ana, a ona Inger. Eto, sad zna. A sad si ti
na redu.
- On opet odmahnu glavom.
- Rekao sam ne!
- Ne i ne. Onda e tu sedeti dok ne omeka,
tvrdoglavko - rekoe one, pljeskajui rukama po vodi.
- Vi nita ne znate - povika im on. -1 prekinite s tim! Ne
treba tako da govorite.
- Nije im bio jasan, okrenule su se tad od njega, i
nastavile da se prevru u vodi i rone.
- Ne smeju da odu od mene, pomisli. Ne smeju! Ovo je
samo jednom. Zatim se sagnu i promrmlja sebi u bradu:
moda je najbolje da odu, dok jo nita ne znaju o meni.
- Izaoe na kopno zadihane, zabacie kosu pa odoe do
amca po pekire i osuie se, i najzad legoe kraj Matisa da
se sunaju - na ostrvcetu je bilo tek toliko mesta da se njih
troje nekako smeste.
- Izvini - javi se Inger - ali na ovom se ostrvcetu nemamo
gde sakriti, a i zbog otrog kamenja moemo samo ovako
blizu da leimo. Morae da nas istrpi.
- Uskoro devojke zadremae. Sunce ih je grejalo. Matis je
udisao miris njihovih tela.
- U Matisu su sad divljale oluje. Nije mogao ni da se
mrdne. A nije mogao ni da pobegne u svoj amac, jer je bio
pun vode. Netremice je osmatrao nee li se pojaviti kogod
sa amcem, neko kome bi mogao da mahne. No, uzalud.
- Hvala bogu, odjednom se oglasi u njemu.
- Znao je, usred te velike smetenosti, da ovo ovde
nipoto ne sme da izgubi. Dok god one ne znaju ko je on, on
moe ovde da sedi i bude neko drugi. Tako razmiljajui
podlee iskuenju i slobodno pogleda devojke kako dremaju.
- ta je to?
- Nita drugo do udo. Neverovatno.
- Ne, ne moe biti.
- Oseti miris za koji je oduvek znao.
 - Video ga.
- No, smesta se trgnu: spazi najblie oko, Anino, kako
malice otvoreno odmara na njemu, svetlucajui kroz
pukotinu. Brzo pogled skrenu u stranu, kao opren.
- Nikad nisam bio u ovakvom iskuenju. ta bi sad Hege
rekla?
- U njemu je i dalje besnela oluja. Niko se nije pomerao.
Naga tela su mirisala.
- Proe jo neko vreme, a onda Matis ree, uprazno, dok
mu leima prooe hladni marci:
- Per.
- Ana otvori oi i malo se pridie, odmah tu pored njega.
- ta si rekao?

- Per.
- Bilo mu je uasno to je to rekao, ali eto, rekao je, nije
vie mogao da se opire.
- Inger je bila otroumnija od Ane, tako se bar uini, jer
se pridie i smesta shvati ta Matisov govor znai.
- Zove se Per. Pa da, morao je da nam kae kad smo mu
zapretile.
- Ana se ozari.
- Stvamo! Onda, dobar dan. Lepo od tebe to si se
napokon predstavio.
- Matis klimnu glavom, zbunjen samim sobom.
- Prebaciemo te na kopno. Re je re, a ovek je ovek.
Ali, jo emo malo ovde uivati, je li tako, Per? - upita Ana.
- Naravno - odvrati Inger umesto njega; bilo je jezivo
kako je ta Inger pronicljiva i kako pogaa njegove elje.
Matis se oseao kao da ga je neko podigao visoko i nosio.
- Da, sad bi Hege... - zapoe on, i naprasno prekide -
nita!
- Ali su one to dobro ule.
- Ko je Hege? Devojka?
- Nije devojka... sestra. Ali, to uopte nije kao... - opet
zasta kao pre.
- Nita, ujete li! - opet e on. - Sve je dobro kod kue,
kad ima onih koji su kao munje otri, a takva je ona.
- U to sam sigurna - ree Inger.
- Da, kad je neko uvek kao munja otar - ree Ana - onda
ne bi trebalo da bude nikakvih problema.
 - I taj se onda osea kao tek izbmen no - dodade Matis
poigravajui se s opasnim reima.
- Da, uf - uzvratie njih dve gotovo uglas.
- Sad mora da se dozove pameti, Matise, opet
upozorenje zamrmlja u pozadini. Jo se ne otvaraj, nastavi
ono mrmljanje pomalo tvrdoglavo - jer ovo se vie nikada
nee dogoditi. Ne smem ovako da se ponaam, pomisli on.
Da varam ljude. Pa znam to. Ali, to je samo jedanput sada!
- Uinjeno je uinjeno - ree on glasno i ozbiljno. Misli
nastavie da se niu.
- Inger uzvrati strpljivo:
- Da, i to je mudro reeno.
- Je li ovo srea? Da, srea mu je dola na jednom golom
ostrvcetu, bez ikakvog upozorenja. Nita on za nju nije
uinio. A bio je u stanju i da govori otroumno.
- Onde su leale one dve devojke, nimalo ga se ne
bojei. Mogao je da ih dodirne rukom, toliko blizu su mu
bile. Sunce ih je njemu pozlatilo, pozlaivalo ih etrnaest
dana.
- Morao je neto da uradi. I to nije smelo da bude neto
obino.
- Ana i Inger - ree on tiho. Izgovori oba imena, po prvi
put.
- Na to se one nalaktie, pridigla ih je ozbiljnost njegovog
glasa i sjaj u njegovim oima.
- Da? Sluamo te - rekoe one oekujui nastavak.
- Ako je ikada bilo dobrote i ljubavi u njihovim imenima
kad bi ih neko izgovorio, bilo je tad. Odmah su uzvratile
ponizno: da, sluamo te. Nije to bio nimalo obian trenutak.
- A Matis je u potpunosti bio gospodar trenutka. Pogleda
devojke. Ree sad oprezno, jer je sad ovde bilo puno, do
samoga vrha:
- Samo toliko.
- Kao da je time sve rekao. A kao da su i njih dve mislile
da je on rekao ono za im su one iz dubine due udele. A i
rekao je to tako da su one to odmah prihvatile.
- Per - odvratie one. Pogledae u njegovo bespomono
lice koje sad bee preobraeno. Neto je u tom licu bilo
iznad svega lepo, ma koliko ono bilo jadno i beznadeno.
Niko se ne mrdnu.
 - To nije moglo da potraje. Matis je to znao. Nevreme,
koje mu je iz pozadine pretilo, malo- pomalo se primicalo.
Morao je nekako da se osmeli i otrgne se.
- Ana i Inger - opet on ree, sad drugaijim tonom, te se
one uznemirie.
- ta je? - upita Ana malo uplaena.
- Sad, kad nam je ovako fino - ree Inger - zar ne moe
tako da se nastavi?
- Ana pogleda oko sebe: u vodu, obale, plaviastu
izmaglicu, brda - u svoje miriljavo telo - te se

- naglo okrenu prema Matisu:

- Ako raj nije ovo gde ti ivi, onda ne znam ta je - ree
ona, nervozna zbog njegovih oiju koje su udno piljile.
- Nije lako biti ovde - izlete iz Matisa.
- Kako to misli?
- Nita vi ne znate! - ree on. - Sedite ovde i mislite o
neem drugom, a ne o ovome o emu ja mislim.
- Na licima im se pojavi nelagoda.
- O emu?
- Vidite li neto udno na meni? - upita. Nekako je to
morao da zaokrui, nije imao mira.
- Ana na to ree vrsto i odluno:
- O tebi ne elimo da znamo vie nego to sad znamo,
Pere, onda - tiina!
- Da. Tiina! - ponovi Inger.
- To zaustavi njegova usta, i vie od usta: uuta ak i ono
mrmljanje iz pozadine. Nije vie morao da pokuava da
bude odvaan. Kakve krasne devojke...
- ist raun - ree on na to. - Kad uti, nita ne kae.
- Ovo mora da je mudro reeno, pomisli.
- One klimnue glavom.
- Zatim devojke poee da se kikou, osloboene neega
to je, ujedno, bilo i lepo i naopako, i teko. Ispruile su
noge i veselo se stopalima igrale u vodi.
- Zaista nam je drago to smo te danas zatekle ovde -
ree Inger.
- Matis, u iekivanju, pogleda u Anu.
- I meni - dodade Ana brzo.
- I meni - ree i Matis kao da to nije nita.
 - A sad emo te lepo odvesti kui - rekoe mu one i
ustadoe, a njihova ga blizina ponovo gotovo zaslepe.
 22
- Ana i Inger gumue amac u vodu. amac se tek malo
zaljulja, vrst i dobar kakav je bio, kao i da nije bio u vodi,
tako bee lagan kad je prazan.
- Hajde, Per.
- Evo me, a ta emo s ovim? - ree Matis i pokaza na
svoju olupinu punu vode. -1 on mora sa mnom, inae vie
nikad neu na vodu.
- A kako to da izvedemo?
- Matis je znao kako, u taj poduhvat je bio siguran.
- Ja u komandovati - ree on - a vi morate da radite sve
to vam kaem.
- Srca puna zahvalnosti zbog onoga to mu se dogaa,
zapovedi devojkama u vodi, kaza im da, u isto vreme kad i
on, zaljuljaju amac, kako bi se voda izlila preko ruba.
Uradile su upravo onako kako je traio, i deo se vode izli iz
amca, te je sad mogao da plovi. Onda im ree da malo
poguraju amac, dok je on sa obale potezao konopac. Gurali
su i potezali i malo-pomalo amac bi napola na kopnu.
- Devojkama se sviao taj posao, neobuzdano su se
smejale, uzele su zaima iz svog amca i njime valjano
zahvatale. Sa strane se ukaza jedna rupica, ali kako je
Matisu sad u glavi bilo bistro, on skinu arapu s noge, isee
je noem i pariima zapui rupu.
- Drae poto niko nee biti u njemu - ree on. - Rupa
e biti iznad vode.
- Gotovo da mu se vrtelo u glavi radei sve to na njihove
oi, a i zbog pomisli da je u tome bio dobar.
- Ana se oglasi:
- Vidimo da o amcima sve zna.
- Matis se ponosno nasmeja.
- Priekaj, jo e videti - dodade.
- Imao je lepu tajnu koju e im uskoro otkriti: znao je on i
da vesla. On e im to i pokazati.
- Njegov su amac, konopcem za pristajanje, privezali za
amac devojaka. Inger je ve sedela na poprenoj dasci i
veto se prihvatila vesala.
- Ne, hvala - ree Matis - ja u veslati, zna.

- Stvarno?
- Kakav je to bio trenutak.
 - Da, moda o veslanju znamjo vie!
- E, pa, kad je tako, onda je jasno da ti mora da vesla.
Uostalom, ti si muko.
- I to - ree Matis.
- A znam mnogo i o zaepljenju rupa - pridoda on.
- Mislim da je onda najbolje da se pomeri odatle, Inger -
ree Ana.
- Inger sede zajedno s Anom na zadnju klupu. Matis uze
vesla, kao pravi gospodar amca.
- To je ono to nisam hteo da vam kaem - ree on
devojkama. Sad se bio toliko osilio da je mogao sebi da
dozvoli jo malo hvalisanja.
- ta to?
- Pa, to o veslanju.
- Matis je pucao od samopouzdanja. Nikada se nije toliko
radovao veslanju, i nadmetanju u veslanju s pametnima,
ako zatreba. Vesiao je dugim, mirnim zahvatima.
- Ovo je prava stvar - ree on.
- Na amac?
- Svakako.
- Da, a ta drugo? - ree nakon to je malo promislio.
Nasmejae se, rastereene i vesele.
- Nita drugo, naravno.
- Moe da pristane gde ti odgovara - ree Inger. - Nas
dve imamo vremena napretek, samo treba da odemo kui
na veeru, a posle toga opet moemo da se izleavamo.
- Idemo tamo - odgovori Matis kratko.
- Pa da, tako se to radi. Tako bi trebalo da se moe rei o
mnogo emu. Pa da, o ovome znam sve. I: Idemo tamo. I
mnogo vie od toga. Meutim, malo-pomalo njegovi zahvati
bivali su lenji i neujednaeni.
- Hej, ti! - povikae mu one.
- On se tre. U devojakim oima videla se elja za
zadirkivanjem.
- Samo to nisi zaspao!
- Dovraga - ree on, pokuavajui da ugui pospanost.
amac koji su vukli za sobom uzdizao se i sputao, i dobro
se snalazio sad kad niko u njemu nije sedeo.
- Matis pogleda devojke. Nisu bile svesne ta su za njega
tog dana uinile.
 - Ana i Inger - ree on ljubazno, iz dubine due.
Pogledae ga pune oekivanja zbog glasa kojim ih pozva. Ali
on ne ree nita vie.
- Pazi da vesla ravno, u crti, kad se ve toliko hvali -
rekoe one igrajui nonim prstima po dnu amca. Ovaj
udni momak im se na neemu zahvaljuje, oseale su to, pa
behu vesele od glave do pete.
- Ja uvek veslam u ravnoj liniji, jedino to i znam - uzvrati
Matis naprasno, i gaknu - no, na svu sreu, izgleda da one
to besmisleno oglaavanje ne ue.
- Samo tako - rekoe one.
- Prvo je Matis bio usmerio amac prema svojoj kui.
Posle je doao na bolju ideju: da vesla tamo gde ima Ijudi.
eleo je da ga vide u lepom drutvu, ovo nije smelo tek tako
da proe, neopaeno. Hteo je da dovesla do starog
pristanita kraj duana, usred naselja. Onde se uvek poneko
nae, ko e videti to neobino pristajanje.
- Doi u kao kraljevi, pomisli. Svi koji ele, mogu da
dou da gledaju.
- Idemo prvo do pristanita, ono je odmah pored mog
trgovca - objavi on. - Tamo uvek ima ljudi koji e hteti da
nas vide.
- Ljudi koji e hteti da nas vide? Zato? - upitae njih dve
u horu.
- On nije shvatao.
- Jesi li ti malo budalast, Per? - upita Inger i lenjo spusti
kaiprst u vodu.
- Budalast? - uzvrati on ne shvatajui.
- Vide Anu kako neto oima pokazuje Inger, pa Inger
pohita da kae:
- Pristaemo, naravno, tamo gde tebi najvie odgovara, i
neemo vie o tome.
- I tako doe do naprasnog napuknua Matisove putanje,
ravne kao zategnuti konac. amac je sad bio usmeren
prema pristanitu i ljudima. Dan je ve bio poodmakao,
izvijao se poput luka iznad Matisa.
- Hege nee poverovati ni u deli od ovoga kad joj
ispriam. Trebalo je da s njima odem njoj, ali je ipak ovakav
dolazak na pristanite broj jedan.
 - Broj jedan od svih - ree on naglas, to devojkama ba i
nije imalo puno smisla.
- Sta hoe da kae, Per?
- Pa, dan broj jedan! Sve ovo, valjda.
- U njegovoj je glavi sve bilo na svom mestu.
- Lepo reeno - rekoe one. Celi su ga dan hvalile za ono
to bi rekao.
- Onda se javi i Inger i naglasi:
- I mi emo se kasnije seati ovog dana, Per.
- Ali, ta jedna re malo zaseni Matisovu sreu: kasnije. Pa
da, one e otii, i seae se susreta, negde, na nekom
nepoznatom mestu, gde njega nee biti. Najbolje bi bilo da
to kasnije uopte ne postoji.
- Devojke su motrile na njega, pa Ana odmah upita:
- Neto nije u redu?
- On tad naini snaan zahvat veslima, te jo jedan. Sad
je Inger znala ta treba da kae:
- Valjda vidi, Ana, da je on u redu.
- Ona je otroumna, pomisli Matis, i pogleda izgubljeno u
Inger.
- Sad je gledao pravo u njih - bez obzira na to to su bile
gotovo gole. Ona srameljivost na ostrvcetu je otila svojim
putem, sad su oni bili kao stari drugari.
- Ana i Inger - odjednom e on.
- One su ekale.
- Ali on nita vie ne ree. Dovoljno je bilo to.
- Zaselak i pristanite brzo su se primicali. Matis jo malo
ubrza. Nije bilo lako izabrati: ako sporije vesla, lepi e
trenutak due potrajati - a ako ubrza, devojke e bre
nestati, ali e ga pamtiti kao dobrog veslaa. On izabra,
uprkos svemu, ono drugo.
- Hoemo li to jo bre, Per? - upitae devojke veselei
se.
- Ipak je dobro izabrao.
- Nikad ne moe biti prebrzo - uzvrati Matis - ali vi o
tome ne znate. Uskoro ete moi, ako se okrenete, da
spazite ljude na pristanitu, ili na putu, u blizini pristanita.
- Ne vidimo nikoga, jo smo predaleko.
- Ubrzo Ana ree:
- Eno nekog automobila.
- Automobile ne raunamo - ree Matis. - Oni samo
prolaze i nita ne vide.
 - Uskoro se, sa svogposmatrakog mesta, opet javi Ana:
- Eno nekog mladia na pristanitu, ali ne mogu da vidim
kuda e.
- I Inger se oglasi:
- Eno neko izlazi iz duana tog tvog trgovca, Per. Bie
doeka.
- Ali obojica odoe svojim putem, Per.
- Njihove su rei odjekivale oko Matisa. On je utao i
veslao to je mogao snanije. Ovo pristajanje mora da se
izvede lepo, mislio je, ta kota da kota. Nikad vie u svom
ivotu nee ovako da pristaje, s dve lepe devojke u amcu.
- ini se da su nas primetili! - ree Ana. - Dva deaka
gledaju ovamo. Sad emo im mi pokazati, je li tako, neka
znaju zato stoje i gledaju.
- Da, deaci - ree Matis nevoljno. - Oni nam ba i ne
trebaju.
- Eno i neki biciklista se zaustavio.
- Ne, on ulazi u duan.
- Da, da, ali je ipak krenulo, koliko shvatam - ree Matis
ozbiljno.
- Ruke su bile umorne i bolne. Ovakvo, olujsko veslanje
nije bila njegova disciplina, ali izdrae jo malo. Brzo
pogleda iza sebe, spazi ljude na pristanitu. Posle je samo
pazio da amac do samog kraja ide u ravnoj liniji.
- Sad je vie njih zastalo na pristanitu - kad su spazili
Tupana u amcu, Tupana od svih moguih ljudi! A i
pristajanje je bilo vredno zastajanja: poput pobednika je,
odnekud, u sunevom sjaju pristizao svetlucavi amac, u
kojem su pozadi sedele dve preplanule devojke i ljubazno
mahale onima na pristanitu - i povrh svega Matis, koji nije
tupan, ne, on vesla, lagano i sigurno, i o veslanju sve zna.
- Bilo je besprekorno.
- I Matisov je amac za njima pristizao, u njemu je,
dodue, sad bilo malo vode, to je plovidbu oteavalo. Pa
ipak je Matis uspevao da zadri brzinu, sve do trenutka kad
je morao da skrene prema pristaninim stubovima. Niko, ko
ga je gledao, nije primetio da je na izmaku snage - ali se
snaga i vratila, u istoj radosti i ushienju.
 - itava ih je grupa doekala. Njih pet-est sigumo. A
koliko e njih jo o ovome uti, kad ovi posle budu priali! To
je to. est puta est puta est. Sigumo.
- Matis je imao vremena da o tome do kraja porazmisli i
kad amac prista na mb pristanita, on kao veslar ustade sa
svoga mesta, ozbiljan, i lepo odloi vesla.
- Sad vi preuzimate, devojke - ree on pribrano, i
dovoljno glasno da su svi mogli da uju. - Pristali smo.
- Kao da one to ne vide - brzo se oglasi neki od prisutnih
deaka, ali ga gomila uutka:
- Tiina!
- Samo jo da uzmem amac - nastavi Matis, okrenut
devojkama.
- Devojke se veselo nasmejae.
- Ljudi na kopnu su stajali, ne usuujui se da se
umeaju, jer su tu bile te dve devojke, a Tupan je bio vet i
siguran, toliko, da nisu mogli da ga poznaju. Ali se onaj
momi od malopre, onaj lajavac, ipak opet oglasi, kad
spazi Matisovu olupinu:
- Jesi li to bio na dnu, Matise?
- Matis se pravio da nije uo. Mirno je odvezao svoj
amac od amca devojaka.
- Zatim se opet okrenuo prema njima:
- Ana i Inger - ree on, udnim glasom, kao da je morao
da izgovori ta imena.
- Gledale su ga dok je stajao tu na pristaninom rubu
kako se bori sa samim sobom.
- Hvala na drutvu! - ree on usred gomile koja ga je
okruila. Nikada pre nije stajao ovako, govorio ovako,
ovakvima.
- Zlaane devojke Ana i Inger uzvratie:
- Hvala tebi, Per. Nikada ovo neemo zaboraviti.
- Sad bih najradije umro, oglasi se neto u njemu. Ali se
brzo pribra. O, ne, od toga nikakva dobra ne bih imao.
- Opet se zau onaj mali:
- Per? Pa on se ne zove Per. To je Matis!
- Kao no u lea - samo da ne bude gore, pomisli. Samo
da ne kau celu istinu: Pa ovo je Tupan! Tako ga svi zovemo.
Boe, ne smeju to da kau.
- Brojao je sekunde.
- I bio je poteen. Sigurno je to zbog Ane i Inger,
pomisli. Jer one su stajale uspravne u svom amcu, mlade i
divne, i oito na Matisovoj strani, dok su odbojno gledale
onog deaka.
- Matis ili Per, nama je svejedno - rekoe one ponosno,
tako da onaj lajavac dobi po nosu i morade da se primiri.
- Mahale su mu:
- Hvala na lepom danu, Per. Sad i mi idemo kui. Moda
se opet negde sretnemo.

- Devojke okrenue amac i odoe. Matis je stajao s

knedlom u grlu. Ali uspravljene glave. A onda je privezao
svoju olupinu u oak pristanita.
- Onih petoro-estoro to su onde stajali nisu nita pitali,
kao da ih je pokosilo ono to su videli. Bili su na neki nain
posramljeni. Jedan od njih ipak ree Matisu:
- Mau ti.
- Matis se hitro pridie i uzvrati im mahanjem. amac se
brzo smanjivao. I devojke su valjano veslale, no sad je
veslati bilo lake.
- A onda se neko iz gomiie usudi:
- Dobro si se pokazao, Matise.
- Matis je sad bio jak.
- Da,jesam - odgovori on.
- Deak oive atmosferu:
- Hoe li opet da vesla s njima?

- Moda - uzvrati Matis, i ne trepnuvi.

- Poverovao je u to. Pre i nego to je to izgovorio, ono je
bilo istina. A zato se i ne bi to opet moglo dogoditi?
- Mnogo se toga danas izdeavalo - dodade on, gledajui
onoga deaka pravo u oi.
- Poneko se nasmeja, ali u tom smehu ne bi nieg
runog. Matisa u svakom sluaju taj smeh nije
- povredio. On je ovde svoje zavrio, i sad je mogao
dalje. Bio je drug s onima na pristanitu, bili su ljubazni i
nisu ga odali. Inae on nije hodao, iznad Hege noen je na
krilima. Usput je pogledavao prema vodi: amac se na njoj
sve vie smanjivao - tako je to sa amcem.
 23
- Zanos se bio malo stiao kad je priao kui. Ba kako
treba, jer je sad sve mogao da ispria na valjan nain. Onaj
se sretni amac izgubio iza plaviastog rta - zauvek, Matisu
je to bilo jasno. Devojke e otputovati, i on ih nikada vie
nee sresti.
- Pa ipak, taj dogaaj bio je bespogovorno istinit i velik.
Nije trebalo nita da se ulepava kad je o tome priao sestri,
sasvim je dovoljno bilo da se ispria ista istina. A Hege je,
inilo se, bila vie nego inae zaokupljena pletenjem dok je
sluala, samo je ponekad promrmljala poneku re.
- Slua li ti mene? - upita je Matis. - Jer neto se takvo
vie nee ponoviti, da zna.
- Kako da ne, sluam - odgovori ona. - Cula sam svaku
re, mogu sve da ti ponovim ako treba.
- U tom trenutku nije ni pomislio koliko je to udno - da
se desilo samo jednom i da vie nikad
- nee biti, premda je to rekao da bi dogaaj malo
pozlatio.
- Priao je dalje. Toliko se toga dogodilo njemu i dvema
devojkama. Hege je sluala zadovoljna izraza lica, ali je
Matisa malo ljutilo to to ona, bar sad, ne ostavi pletenje.
Ona nikada ne plete nedeljom - a ovo je njegovo valjda
jednako vano kao jednanedelja. Naposletkujoj ree:
- Moe malo da ostavi taj demper.
- Zato?
- Dananji dan je za mene kao nedelja.
- Ona spusti demper u krilo, spremna da ga saslua. Bio
je doao do vanog mesta. Zahvalan, ispriao joj je
oprotajne rei Ane i Inger.
- Nikada ovo neemo zaboraviti, rekle su. Per ili Matis,
nama je svejedno, tako su rekle.

*
- Ne, Ana i Inger vie nikada nisu dole uzvodno. Ali je
Matis sada iveo u malo drukijem ozraju nego pre. Bio je
sigurniji, sigurnije je gazio ulicom, ulazio je u duan na neki
nov nain. Svi su znali o dogaaju, to se moglo videti na
njima. Ona su prva estorica uradila svoj posao kako treba,
posle je sve ilo samo od sebe.
- A u duanu je po onom dogaaju ovako bilo:
 - Trgovac je merio vreicu kafe, i ravnoduno ga upitao,
pazei na vagu:
- Jesi li to opet veslao?
- Nisam.
- To je Matis rekao hladno i ravnoduno, premda se u
sebi osmehivao. Pa da, tako treba da se govori o velikim
stvarima. Dodue, taj je isti trgovac, ne tako davno, govorio
kojeta iza njegovih lea, ali ne treba biti zlopamtilo. Isto se
tako poneo jo nekoliko puta kad je kupovao bombone - a
ta su sad bombone? Izaao je na vrata s kafom i eerom,
gordo, kao da je neki drvosea iz divljih uma.
- A jednom je pitao jesu li Ana i Inger zaista otputovale -
sreo je neke ljude iz toga kraja, odvaio se i upitao.
Otputovale su. Letnji odmor im se bio zavrio.
 24
- Umesto devojaka stie nevreme koje se pola leta
ljubazno dralo po strani. Moralo je nevreme doi, pre ili
kasnije. I dolo je etiri dana nakon pustolovine na vodi.
etvrtog jutra.
- Matis je primetio najavu im je izaao iz kue: s
olovnotekim vazduhom nije se bilo aliti.

- Nebo je bilo tamno i mirno. Naravno, u takvim je

oblacima mogla da bude samo kia. Ali kad Matis i u telu
oseti olovnu teinu, znao je ta je posredi. Sva valjanost iz
njega istog trena ieznu. U meduvremenu je samo pratio
Hegine izraze lica.

- Hege se ponaala kao da se nita ne deava.

- Zar ne vidi! - naposletku on vrisnu.
- Ne vidim nita neobino - uzvrati ona pospremajui po
kui. - Sta ti vidi?
- Oluju.
- Ma, nije to nita - ree ona.
- Matis je uznemireno etao tamo-amo.
- Tokom svih tih godina, nasmrt se plaei grmljavine, bio
je sakupio mnoge udne znake koji su predskazivali
nevreme, koje i danas izvue i isproba. Najsigumiji znak bila
je upravo ta olovna teina oko njega i u njemu.
- Hege ga je teila:
- Nita od toga, videe. Uskoro e se razii cela ta tvoja
oluja.
- Nee me danas prevariti - doeka on - ini mi se da
nikad nisam video tako runu pripremu.
- I samo to je to izgovorio, iz daljine se oglasi priguen
udar groma. Udar koji je jo bio sanjiv, ali nita manje
pretei.
- Matis se trgnu.
- Jesi li ula?
- Jesam, ali ne znai da e biti jo. Smiri se - govorila je
sestra. - Ovaj put priekaj malo ovde, u kui, bie sve u
redu, videe.
- Eto groma, sigurno, kao to je sigurno da ti tu stoji i
pere oljice. Sluaj!
 - Grom zabrundapo drugi put, sad malo jae nego pre -
kao to obino i biva.
- Ipak malo priekaj - nastavi Hege.
- Bolje da i ti poe sa mnom - uzvrati Matis sve
nervozniji.
- Ni govora. Saekaj jo malo.
- U takvoj je prilici Matis bio gluv za sve rei i dobre
savete. Siv u licu, ve je bio na putu prema svom
uobiajenom sklonitu od oluje. Poljski ve-ce je najsigumiji.
Godinama se Matis nasluao pria o udaru groma - i nikada
grom nije udario u takvo mesto. udno, ali istinito.
- Pre nego to je stigao da ue unutra, zau se i trei
prasak - sad rnnogo blie. Inae je bilo neprirodno mimo.
Bez cvrkuta ptica. Jedino to se ulo je muva zunzara koja
je, plavkasta, prozujala mimo njega naelektrisanim
vazduhom.
- Unutra se on dobro zabravi.
- Nedugo potom prava oluja poe da besni. Gromovi su
mno i opasno siktali, a Matis je, sklupan, zatvorenih oiju,
sedeo i u sebi brojao jedan, dva, tri, do oglaavanja novog
praska. Zabio je prste u ui to je mogao vie, ali to nije
mnogo pomagalo kad su gromovi tako strano pucali.
- Dragi Boe! uj ovo...
- Jo stranije.
- A Hege usred toga.
- ta li sad ona radi? Plete i po ovakvom nevremenu?
Dok munje sikte? Ne bi smela tako. Pa mora malo da
razmisli.
- Nevreme nije stajalo. Jo nije bila poela kia. Matis je
bio u prvom delu oluje, najgorem delu, delu bez kie. A
moda danas ne vai ono to su davno rekli, moda ni ovde
vie nije bezbedno?
- Ne, jer jednom i taj dan mora doi. Kao to jednom sve
mora doi.
- Ni ovde nije bezbedno.
- Besno je gurao prste u ui, kad istovremeno sevnu i
tresnu. Evo ga, izusti on, sav obamro. Jedan, dva, tri.
Razmak izmeu munje i groma nije vie brojao, ve
preostalo vreme svog ivota. Uini mu se da se zemlja
predaje, makar jednom. A onda ljusnu kia. Svaki sam put
plaljiviji, pomisli, jer je svaki put sve opasnije.
 - A Hege sedi u kuhinji i nimalo se ne boji. Ona se nieg
ne boji.
- Nevreme potraja. Kia je bubnjala po krovu.
Prokinjavalo je, kapalo je, krov nije valjao, kao ni mnoge
druge stvari onde.

- Ali, jednom mora prestati, i onda u prei na drugu

stranu nevremena, to je udesno.
- Ni danas nije bio izuzetak od pravila.
- Sklonite se pokazalo bezbednim. Telo bee lagano, kao
to su i misli bile lagane. Jo se mogao uti poneki udar
groma, u daljini, bezopasno, i jaka kia. Divno je biti s druge
strane nevremena. Ubrzo e on protrati ostack ma oluje i
otii kod Hege.
- Sad!
- Brzo gumu vrata i, sagnut, protra kroz kiu. Kroz jak
miris opranog lia i trave. Miris koji se moe osetiti jedino u
takvim trenucima.
- Kroz ognjene munje, pomisli on stojei ispred vrata
kue i otresajui kiu sa sebe. Ni trenutka ne posumnja da
Hege ne sedi mirno u kuhinji, nikada ona nije beala pred
runim vremenom.
- Sestra je bila na svom mestu. Posao je iao svojim
tokom. Barem u tom trenutku.
- Jesi li tu sedela sve vreme?
- O, ti si tu - uzvrati ona ne odgovorivi mu na ono to je
pitao.
- Kroz ognjene munje - ree on, i zacrvene se u licu
vlanom od kie. Odjednom nadmoan.
 25
- Potom se Matis zaputi na svoj uobiajeni istraivaki
pohod posle oluje - ohrabrena tela. Beli su se potoci
penuavo slivali niz obronke. Ali sada Matis ne ode daleko,
ubrzo se zaustavio kao prikovan:
- Staje sad to\
- Jasikini vrhovi Matis-i-Hege - samo je jedan trao u
punoj visini. Drugog je odsekao grom, beli mu se kraj jedva
nazirao. Ne bi se reklo da je goreo, kia ga je odmah
ugasila.
- Smrt se onde igrala.
- Matis ostade dugo tu da stoji. Jer ovo je, da, ovo je
nekakvo upozorenje! Ali na koga se odnosi? Ko je onde
Matis, a ko Hege?
- Prvo pomisli da dovikne Hege, ali se zaustavi. Moe biti
da Hege zna ko je ko - pa se ne usudi da govori o tome pred
njom. Ali on je morao da sazna o kome se onde radi, morao
je da pokua da bude snalaljiv.
- Pribrano je priao Hege:
- Pletel
- Da - odgovori ona. ta je zapravo pod tim mislio, njoj je
bilo oigledno.
- Moglo je biti gore.
- Misli?
- Udario je odmah iza ograde - ree on ukoeno, kao da
izrie neku presudu.
- Jel tako - ree Hege - jednom je ba jako tresnulo.
- Sasekao je jedan vrh.
- A-ha - izusti Hege, pretvarajui se da ne zna o emu se
radi.
- Jedan vrh onih suvih jasika!
- Nikakav se trzaj na njoj ne vide.
- A-ha - samo ree.
- Ma ne, kad ni to nije nita, onda... - ree on ljutito -
onda nikad nita nije, da zna.
- Grom trai suve vrhove - uzvrati Hege.
- Rekla je to bez oklevanja, kao da se to podrazumeva.
- Izai i pogledaj da nije jo koji vrh pogoen, Matise -
opet e ona.
- Da zna da hou - uzvrati on ivahno, jer je to
jednostavan zadatak koji e on s lakoom obaviti.
 - Stade napolju da promatra vrhove stabala. No nakon
nekogvremena sinu mu da ga je Hege prevarila. Nee da
pria o jasici pa je izmislila to s brojanjem vrhova. Ali zato
o tome ne eli da pria?
- Ue u kuu i objavi:
- Nijedan vie.
- To je dobro - ree Hege ravnoduno.
- No dogaaj s gromom i jasikom uznemiri Matisa.
Uzvrpoljio se, izlazio je iz kue i opet u nju ulazio, tumarao
stazom. Cvor nije uspevao da raspetlja.

- To je pitanje ivota i smrti, mislio je.

- Ko je odseen?
- Od Hege nije mogao da sazna vie, nije htela da kae
ta zna. Nita mu drugo nije bilo preostalo nego da ode kod
nekog drugog i pita - mada ga je i sama pomisao na to
uasavala. Trebalo je biti i otrouman. Ali u pitanjuje ivot i
smrt, jer ako nije Hege, onda sam ja.
- ta bi ti eleo? - oglasi se u njemu.
- Ne sme tako da misli! - ree on samom sebi i tako
presee svako pitanje. Neu na to da mislim!
- Sad je ee odlazio do trgovca, i kad treba, i kad ne
treba.
- Nakon onog nedavnog velikog zadovoljstva na
pristanitu, ulazio je on u duan pribrano, naoigled svih,
to nikad pre nije inio. Na osnovu svega onoga to je znao,
sad je on mogao da se rauna za sposobna oveka - izveo je
on podvig vredan hvale kad je do pristanita doveslao s
devojkama.
- Da odem neto da pokupujem? - upita on jednog
popodneva Hege. Bio se i obrijao.
- Kakav si to postao, ne mogu da te prepoznam - odvrati
mu sestra. - Stalno bi iao u duan.
- Ipak je to rekla smireno. Nije ona znala nita o pravom
njegovom poslu, da se tu zapravo radi o
- ivotu ili smrti.
- A novac? - on e, ponizno.
- Ona izvadi novac za namirnice, i poneku eru za Matisa.
- Ovotijeza...
 - Neu ovaj put bombone - prekide je on - ako na to
misli.
- A zato nee? Nismo sad u veoj oskudici nego to
smo bili ranije.
- Ne misli se na bombone kad grom odseca vrhove
stabala - ree Matis i tako dotaknu onu tajnu temu. No to
nije delovalo na Hege.
- Misli se, zato ne - uzvrati Hege i zaprepasti ga svojom
nepromiljenou.
- Valjda bi trebalo malo misliti o nekim veim stvarima?
Mislio sam da ti je to jasno.
- Slobodno ti uzmi novce - ree Hege, nimalo ne
promenivi izraz lica. - Lepo sebi kupi bombone kao pre.
- Pazi ta govori! - Matis e ljutito. Ostavi novie na sto,
tako da je kod sebe imao tek onoliko koliko mu je trebalo za
namirnice. Morao je da pouri dok ga ona nije jo vie
naljutila.
- Ono to je on zapravo eleo je prirodan razlog da se
zaputi ulicom, gde e moda sresti nekoga sa okolnih
imanja - one koji se sigumo bolje razumeju u vrhove.
Trgovac je bio predaleko da bi znao ko je ko. A Matis je
morao da sazna u koga je grom udario.
- Put bee pust jer su svi tad bili usred posla. To je Matis
bio smetnuo s uma. Jedino su automobili jurili pored njega.
Otiao je do trgovca, uao u duan mimo i odvano. Unutra
je zatekao nekoliko nepoznatih turista koji su kupovali keks i
sok, kao i obino.
- Kad je Matis hteo odande da izae, dogodi se neto
neprijatno. Budui da nije kupio bombone kao inae,
trgovac pomisli da za njih nije imao novca, te on brzo, u
papimi fiek, zgrabi malo tvrdih bombona iz kutije. Stavi
potom fiek meu ostale namirnice, i namignu.
- Matis se zacrvene. Tako je trgovac radio s decom, to je
video. Brzo uze one dve-tri kese, a bombone ostavi na tezgi.
- Uzmi i njih - ree trgovac. - Platie drugi put.
- Matisa pogodie te rei. Dobio je bombone kao kakvo
dete - iako je on znao o velikim stvarima koje cepaju stabla,
i o gromu i o najavama smrti. Uzeo je dar, promurnlao
hvala, ak je jednu bombonu odmah stavio u usta. Kao malo
dete. Najgore je bilo to to je trgovac bio nadasve ljubazan.
Matis je morao da pokua da se izvue.
 - Pa da, ti tome ne moe nita - ree on trgovcu glasno i
jasno.
- Tajac. Trgovac ga pogleda:
- Sta to ne mogu?
- Takav si kakav si! - odgovori Matis i pomisli da se dobro
snaao.
- Na to se trgovac zadovoljno osmehnu, opet je bio na
sigurnom.
- Ne,tojetako.
- Matis ode.

- Ni napolju nije bilo nimalo bolje sve dok u usta ne stavi

i drugu bombonu. Sad su obe bombone odmarale svaka u
svom obrazu, i slatko i lagano se topile na jeziku - kao da to
odavno nije radio.
- a putu je sve vreme sretao samo nepoznate ljude.
Hodao je uspravljen, i prazno gledao za automobilima koji
su buno promicali, primiui se suvim vrhovima koji su se
odande mogli videti. Popodnevu se bliio kraj, i ljudi su se
polako vraali sa njiva. Sad se i poneko od onih koji su radili
na tuim imanjima mogao tu sresti. Onda se pojavi takav
jedan momak, i Matis se zaputi ka njemu s uvodnim
pitanjem:
- ta si radio danas?
- Nije to bio najsreniji uvod. Momak je bio umoran i
hladno pogleda Matisa.
- A ta si ti radio danas? - oglasi se on protivpitanjem i
htede da produi.
- Matis se acnu. Ali sad nije smeo da ustukne.
- Ima neto vano - ree on kruto - a pitao sam ono zato
to i drugi tako rade.
- Momku je sad potpuno bilo jasno koga ima ispred sebe,
te promeni onaj svaalaki ton.
- Kosio sam, jo ima onih koji s tim nisu zavrili - ree i
sede na neki nakrivljeni kamen.
- Reci brzo ta je, Matise, umoran sam i gladan, zna.
- Ne znam kako bih ti to rekao - uzvrati Matis, krajnje
ozbiljan, kao da se radi o ivotu - to ne moe na brzinu!
- A da onda ostavimo za drugi put?
 - Matis ne odgovori nego pokaza glavom prema
vrhovima jasika gde je jednoga odlomio grom. Momak
vie nije imao vremena.
- Pa, dobro, kad ne moe ni da kae, onda mislim...
- Pokazujem ti glavom - prekide ga Matis.
- Da?
- Zar ne vidi na ta pokazujem?
- Na umu.
- Ne na celu umu - ree Matis i pogleda pravo prema
vrhovima jasika.
- O, da, mislim da znam - ree kosac i odmah se postide.
- Matis pomisli da mora da je on jedan od onih
otroumnih.
- Ti si otrouman - ree on koscu. - Sad e mi biti lake.
- Momak nije mogao da zna kakvu je veliku pohvalu iz
Matisovih usta upravo dobio. Ali je Matisu sad bilo vano da
lepo sloi rei.
- Vidi li onog prvog, i vidi li onog drugog? - upita on i
bee zadovoljan sobom.
- Dabome.
- A vidi li ta je grom uinio s onim jednim?
- Uf, da - ree onaj otroumni.
- Sad je put bio otvoren.
- Ali, ko je to?
- I time je pitanje bilo postavljeno, ali je time nastao i
zastoj, momak se promeni.
- E, sad ne razumem - uzvrati on mrzovoljno, ne elei
vie o tome.
- Matis je ekao. Onaj je isuvie dobro znao o emu se
radi, zato i nije hteo o tome.
- Moda je to ona koja sad sedi kod kue? - upita Matis, i
smesta se uasnu zbog greha koji time poini. Osetio je daje
uinio neto vrlo runo.
- Koja ona? - uzvrati kosac glupa izgleda lica.
- Matisu postade jezivo. Koja ona? Da, koja ona! Nije se
usudio ni da misli na to.
- Ne, nita! - ree preplaen. - Nisam mislio tako kako ti
misli! Ona sedi i kuva kafu, kao i sve druge!
- Kosac ustade s kamena, oito ne elei vie da slua.
- Da, da, sad moram kui. Sutra je novi dan, zna.
- Ali iskuenje opet bee preveliko - sad kad je bio tako
blizu razreenja. Morao je da pokua obilaznim putem:
 - Nije li neko ime nadenuto onom jednom, i neko drugo
onom drugom?
- Tojaneznam.
- Kosac to ree najodbojnije to je mogao, sputajui tako
rampu za dalja zapitkivanja. Zatim ode.

- Matis je ostao da stoji, s neznanjem jednako velikim

kao pre, i jo s nelagodom zbog rei koje je izgovorio. Vie
se nije usudio da bilo koga o tome upita.
 26
- Ni u najzabaenijem delu sebe Matis nije sumnjao da se
radi o Hege, daje grom obeleio jasiku Hege. Hege je bila
starija, i sve ostalo. Inae nije eleo da prizna da tako misli,
smatrao je da, u takvim trenucima, umesto njega, razmilja
neki nitkov.
- Sad ivimo u neizvesnosti - ree on Hege - i ti i ja.
- Kako to? - upita Hege, koja je celog ivota Matisu
postavljala takva sitna pitanja.
- To ti ne mogu rei, ali je loe - odgovori on. - Kad sam
rekao u neizvesnosti, mislio sam na neto loe.
- Ma, snai emo se ve nekako, kao i dosad - ree mu
sestra. - Mada, toliko posla imam, da ne mogu sve da
postignem.
- Shvatio je da ona misli na hranu u kui.
- Ti pria o hrani?
- Pa moram.
- Matisa pogodi taj odgovor. Uini mu se da vidi sene
kako lebde oko Hege. Morao je nekako da je upozori.
- Sea li se ptice koja je ustreljena?
- Dakako.
- Ali, nije ni to - ree on.
- Hege je utke ekala nastavak.
- Radi se samo o jednome od nas, to ja mislim! - ree on
uverljivo.
- Bie to dobro, ta god da je - uzvrati Hege. - Uostalom,
u poslednje vreme mnogo razmilja, Matise, gotovo da ne
mogu da te prepoznam.
- Ta ga izjava ozari i obradova. Hege je znala da obraduje
oveka, samo kad je htela. Morao je malo da se udalji, kako
bi s tom radou bio nasamo.

- A onda se, u samoi, trgnu: na to nisam mislio! Ako je

ona ptica, ree sebi, i ako je tako zapisano, ta e onda biti
sa mnom?
- Na to uopte nisam mislio.
- Loe je kako god mislio.
- Morao se tih misli to pre osloboditi, te opet ode kod
Hege i ree:
- Neemo vie o ovome.
- Slaem se - ree Hege.
 27
- Matis je zakrpio amac, te se on opet mogao koristiti.
Ovoga je leta mnogo veslao i lovio neke sitne ribe - ali je
ponajvie samo veslao velikom i irokom vodom i prema
obalama koje nije poznavao. Uvek je ilo lepo s veslanjem:
njegove su misli bile jedno s veslima i njegovim pravim
zamasima, nisu ga dovodile u neprilike kao to su to inile
kad su bile zaposlene na kopnu.
- Kasnije tokom leta bilo je onde i neeg novog.
Nevidljive Ana i Inger bile su tu, na toj slobodnoj vodi. Nije
ih opet sreo - ali, ko zna. Zato se ne bi pojavile iza neke
uvale, videle ga? I dole, lepe i ivahne, iza nekog rta. Vie
od toga nije trebalo.
- Veslao je, pun nade.
- Nisu se pojavile.

- Kod kue Matis jednom stade ispred Hege:

- - Zar ni sada s tobom nije drukije? - upita je on.

- Ona ne odgovori. Ali tog joj se puta nisu svidele

njegove rei, jasno je to video.

- A zar bi trebalo da bude?

- Zurio je u nju.
- Moda i bi - uzvrati. - Niko to ne zna. Moram da te
pogledam u oi, Hege.
- No ona mu ne dade. ta je to to ona ne sme da
pokae? Odjednom ga obuze strah. Je li to neto s njim?
- Ne sme me ostaviti! - dreknu.
- Tad ga pogleda.
- Nigde ne idem bez tebe, Matise. Da sam htela da
odem, davno bih to uradila.
- Obino je to bilo dovoljno da ga smiri, ali toga dana
bee drukije. Nimalo ga to ne smiri. A onda i ono pletenje!
- Ostavi to malo! - ree on, zgrabi demper i baci ga na
klupu. Zatim uhvati Hege za ruku.
- U oima joj se pokaza strah.
- ta ti je?
- Ne sme da ode! - ree samo.
 - Nizovi nemilih misli jurili su glavom: Da je grom udario
u jasiku Hege. Da je za to on kriv jer je eleo sebe da spase.
Da je Hege moda u smrtnoj opasnosti. Povue tad Hege za
ruku tako da je ona morala da ustane. Nije mu pruala
otpor, kao da je znala da ta provala jednom mora doi.
- Za mnom.
- Poe za njim.
- Napolju on ree uzrujan i smeten:
- Ovde ne moemo da ostanemo. Moramo otii daleko.
to dalje!
- Hege smireno uzvrati:
- Ne moemo odmah da krenemo, moramo da spremimo
hranu za put, a i jo poneto.
- ta?
- Njen ga je smireni glas naprosto zaustavio.
- Ako emo daleko, moramo da se spremimo, zna.
- Govorila je kao da je sasvim prirodno da se nekud
zapute. U svojoj panici on to prihvati. A onda shvati da se
glupo ponaa.
- Proetaj malo sa mnom, ako nita drugo - zamoli je. -
Makar malo onamo u umu!
- I to ona smesta prihvati.
- Hajdemo!
- Gria savesti izjedala je Matisa.
- Ti ne zna ta sam ti uinio, Hege - ree joj. - Opasno
je. Mora dobro da se uva da bi ostala u ivotu.
- Hege se nevoljno trgnu.
- Uf, uti, danas nisi sav svoj. Jo emo mi dugo iveti, i
ti i ja.
- Neto se promenilo - ree Matis umomo. - Ne mogu o
tome da priam.
- Hege nije mogla da se seti da ga je ikada pre videla
takvog, tako oajnog. Sad ona njega uhvati za ruku.
- Doi, danas u ja s tobom u etnju. Ne budi takav.
- Nasumice se zaputie prema umarku, izmeu vode i
staze, kuda ih je vodio puteljak.
- Ali je Matis morao da nastavi s onim to je bio zapoeo,
morao je da kae to to ga je izjedalo.
- Ja sam to uinio - ree on - ali ne mogu da ti kaem. Ali
je tako kako ti kaem.
- Da, da - uzvrati Hege polako. - Neu da sluam o tome.
Tako da je s tim sve u redu. Shvata li? Tako. Dosta je bilo.
 - Stvarno? - doeka on, zahvalan.
- Hodali su brzo, kao da im se urilo negde da stignu.
Matisa je teralo kajanje, a Hege ga je posluno sledila. Proli
su pokraj movare gde su se Matis i ptica dopisivali na
ptijem jeziku. Matis ni rei o tome ne ree, Hege je to
mogla da pokvari sitnom reju sumnje. Ostavili su movaru
iza sebe i uli malo dublje u umu, u prostor gde je tlo bilo
bez trave, samo sa smeim iglicama i malo zelene
mahovine.
- Stani malo ovde! - ree Hege, kad oseti potpunu tiinu.
On se zaustavi. I smesta oseti taj lepi spokoj.

- Gde smo ovo? - upita zbunjen.

- Blizu kue - ree ona strpljivo. - Samo malo dublje u
umi. Zar ne prepoznaje?
- Nije zagledao.
- Boli me, zna - ree umesto toga. - Strano se kajem
zbog neega.
- Matise, zar nisi uo da sam rekla da je dosta!
- Jesam, ali...
- Ni rei vie. Sve je u redu, kad ti kaem.
- Ne oseam da je tako - uzvrati Matis tvrdoglavo.
- Sedi ovde na humku! - ree Hege nestrpljivo, i
bespomono. Pored njih je bila neka okrugla humka s
mekanom mahovinom.
- Matis se bezvoljno na nju spusti. Hege je tako htela, a
ona je imala i volje i moi.
- Gotovo me uniti - ree ona, zadihana, spustivi se
odmah pored njega.
- Matis je bio nem i miran, nita ne odgovori. Sedeli su
na humci. Nijedan zvuk se nije uo iz ume koja ih je
okruivala, a i buna srca u njima su mimije tukla. Matis je
sedeo u umi kraj Hege, i bio nem jer je bio zaao u mnogo
ugodnije teme od onih koje su ga u poslednje vreme
progonile.
- Da si ti sad neka devojka - izlete iz njega, ali se brzo
zaustavi. - Gluposti! - ree. - Devojka si ti, ta drugo! Mislio
sam da si neka druga devojka.
- Sedi mirno - doeka Hege. - ta sve tebi danas nee pasti
na pamet. A sad da stavimo taku. Budui da se na
 Matisu ve videlo da su se njegove muke u dobroj meri
smanjile, Hege bee
- prirodno da mu se obrati onim svakodnevnim, pomalo
svaalakim i opominjuim tonom. No to Matis odmah
zaustavi:
- Nisi smela da me pogleda u oi, toliko si me se bojala
- ree on, morao se nekako osloboditi one slike devojke.
- Bojala se tebe? Ne bojim te se vie nego to se bojim
make. Valjda to zna? Jo emo malo ovde posedeti, i ni
zbog ega se vie neemo kajati.
- Bila je stroga i snana.
- Dodala je:
- Nema ti zbog ega da se kaje, Matise. Neka se drugi
kaju.
- Matis se oseao laganim. Mudra je Hege, nema ta. Zna
ona da ohrabri oveka, u tome joj nema ravna. Zato, pun
zahvalnosti, ree:
- Dobro si to rekla, Hege.
- Malo potom dodade:
- Dobro je ovde na ovoj humci.
- inilo se da i Hege misli da je onde dobro.
- Ovamo emo opet doi - oglasi se opet Matis.
- Ali tad su zavrili s humkom, jer stroga Hege zapovedi:
- Hajdemo sad.
- Ipak Hege uini neto neoekivano za Matisa, ne otra
demperu i pletenju, nego umesto toga ree:
- Ali emo jo malo odmarati. Dananji je dan bio
naporan.
- Jeste - saglasi se Matis - no ti si sve popravila. Hoemo
li malo da proetamo?
- Ozari ga to njeno iznenaenje.
- umsko tlo je bilo poput tepiha. Gazili su mirno po
njemu i utali. Ali to nije bila neka iroka uma, jer se ubrzo
naoe na rubu vode. One velike vode s Anom i Inger.
- Sjajila se poput ogledala. Matis ree:
- Onamo smo jednom veslali ceo dan.
- Hege ne upita kada, jer, zaboga, samo je jedan onakav
dan na svetu.
- Posve sluajno, stojei onde kraj vode, Hege razrei
veliki Matisov problem. Pomenu kako e se moda negde
baviti prevoenjem ljudi. Kako bi mu to moda odgovaralo.
 - Matis se smesta uhvati za te njene rei, zgrabi ih poput
lopte u vazduhu:
- Pa naravno! Da zna da bih mogao!
- Da prevozi devojke - nastavi Hege.
- On je brzo pogleda:
- Misli?

- Naalost, Hege morade rei:

- No tamo niko ne ivi, tamo je pustinja, prevoz nikome
nije potreban. Ali, kad bi tamo bilo ljudi, mogao bi da
obavlja takav posao.
- U njemu je bubnjalo. Njene rei da tamo niko ne ivi
kao da nije uo.
- Pa naravno - izusti on. Ree to samom sebi.
- To njemu nikada nije moglo pasti na um. Ako je time
htela da ga oraspoloi, onda je pogodila pravo u metu.
Udubljen u misli, Matis osta bez rei i nekud odluta, ne
gledajui vie ni kuda gazi i sapliui se o suve, tanke
granice na tlu. Hege je elela da zapone razgovor, ali je
on nejasno uzvraao.
- A sad idemo kui - ree mu sestra - slobodno vreme se
zavrilo, bar to se mene tie.
- Krenue obalom, utke. Najednom Matis skrenu prema
svom amcu.
- Hoe li da ostane ovde?
- Hou, samo ti idi - odgovori on, potpuno obuzet svojim
mislima - imam mnogo posla oko amca.
- Hege ode. Kad je bila na uzbrdici, Matis joj viknu, i kao
da napokon doe do vazduha:
- Kako mi to nisi rekla ranije?
- Hege odgovori odmahnuvi rukom, nita ne ree. Ubrzo
se ona izgubi. Kako mu to nije rekla ranije... Je li ona mudra,
ili nije? Ipak je ovo sad bio neverovatno dobar zavretak
jednog munog dana: radovao se poslu koji je bio u stanju
da obavlja.
- Neemo vie ni da pomislimo na onaj grom ni onaj
odseeni vrh, ree on sebi. Ne radi se tu ni o jednom od nas
dvoje! Ve sutra u moda nekog prevesti.
- Sad je trebalo srediti amac, lepo, to je mogue lepe,
kad ga to ve nita ne kota.
 - Matis je radio sve do mraka. Bio je kraj jula, i veeri su
bile prave, mrane. Ni u tesarskim poslovima ne bee on
naroito vet, kao ni u rnnogim drugim, ali je toga
popodneva amac ureivao s ljubavlju - onim oskudnim
alatom to ga je imao.
- Kad je doao kui, Hege saznade da e on poeti ve
sutradan.
- A s ime to? - priupita ona.
- Pa, s onim to si ti rekla! - odgovori Matis. - Prevoziu
ljude preko vode. Nikad nita bolje nisi smislila! - zakljui
on.
- Hege je morala da mu kae istinu:
- Mora da shvati da nisam tako mislila. Nema koga da
prevozi.
- Nee valjda opet kao pre? - ree on povreen, ali ni na
koji nain pokoleban. - Pokuava li to da me prevari?
- Rekla sam samo da tamo nema koga da prevozi.
- A onda se ona zamisli, i brzo ree:
- Ali istina, moe da pone! Nita ne smeta ako
pokua! A imae i ime da se bavi sve vreme.
- Matis je sve to smatrao ispraznom priom. Oito ona
nije bila svesna ta je sve u njemu pokrenula. A on je
oseao da se nalazi na odluujuoj prekretnici, i da mu se
onde otvara pravi put.
- Zavrio je s poslom tek kad se ekiem udario po palcu
tako jako da je poplavio, kad vie nije mogao da razlikuje
prst od eksera.
- Penjui se polako uzbrdicom, pomisli da je, iako je ptica
leala pod kamenom, to leto ipak dobro.
III
 28
- amdija, od danas, bilo je Matisu slatko da pomisli.
- Ogledalo vode ga je ekalo.
- Oito se Hege bila pomirila s tim njegovim amdijskim
planom, koji joj je iznenada pao na pamet. Jednim delom
svoga bia Matisu je bilo jasno i zato: bilo joj je drago to
ga nee po vasceli dan gledati kako tumara po kui. Ali
Matis joj je bio toliko zahvalan da pozadina toga gotovo i
nije mogla da ga povredi.
- Namazala mu je krike hleba i spakovala ih:
- Sve ovo?
- Da, pa mora da ima za ceo dan? Ili si mislio da doe
na ruak?
- A, ne, ne - zazvua kao da joj neto obeava.
- Hege mu ispria i ta amdija radi kad je u slubi:
- I ako se niko odmah ne pojavi, i ne dozove amdiju, on
mora da eka, nema mu druge.
- Matis je pogleda, a nju obli rumen. Bila je uhvaena u
neemu u emu nije elela da bude.
- A prelazim onuda gde je voda najua? - upita on kad je
bio spreman da krene.
- Takoje.
- Ali, kad nigde nije usko, ta onda?
- A onda pristane gde ti odgovara, ta drugo - ree mu
sestra, i taj mu se odgovor svide. Njegove su poslednje rei
bile kao to to i prilii:
- Eto me veeras.
- Hege klimnu glavom.
- Bio je to dobar poetak.
- Matis sede na klupu, s veslima na gotovs - jedino to
mu preosta je da eka.
- S ove strane vode nije bilo nikog ko je iim pokazivao
da eli preko. Ali kako je morao da pazi na dve strane,
nakon nekog vremena zavesla i otisnu se od obale. Nije
imao vozni red, a bilo je i uzbudljivo isprobati amac nakon
sveg sreivanja. A vie nego lepo bilo je to to napokon ima
stalan posao. Gotovo je bilo s milosrem na imanjima, i
neizdrivim danima sajakima i pametnima. I to kakav
posao, pomisli on, i zavesla snanim zamasima. im
zaradim za novi amac, rei u zbogom ovoj drvenoj krntiji.
Sto lepi amac budem imao, to e njih vie hteti da se sa
mnom vozi. Moda tada dou i oni koje bih najradije
prevozio.
- Veslao je ravno kao strela. Misli su bile na svom mestu.
Mora da sam roen za veslara, ree on sebi. A ja traio
vreme na svakojake gluposti.
- Idem sad na drugu stranu da malo tamo priekam.
- Ali, kad se primakao obali ispod plaviastih zapadnih
obronaka, ni tamo ne bi nikoga da eka prevoz. No, dobro,
to je i prirodno, prvi mi je dan. Ljudi prvo treba da saznaju
da imaju amdiju, pa e se ve neko pojaviti.
- Klizio je polako uz obalu gledajui sputa li se kakav put
iz ume. Nije ga bilo. Morau da saekam iako nema puta, i
negde gde je prikladno da pristanem. amdija mora uvek
da eka, tako je Hege rekla.
- Matis je bio fino raspoloen, zadovoljno je leao u
amcu dok mu je sunce grejalo lice. amac je jako mirisao
na nove katranske zakrpe koje je sino nalepio i privrstio. I
obala je na suncu mirisala omamljujue.
- Matis se isprui:
- Izleavam se, a radim!
- Morao je da se nasmeje.
- Niko ne doe, ma koliko on ekao, te se on opet
odgumu i zavesla prema svojoj obali. Moe biti da sad onde
neko eka. Ve e se prouti, ta novost, kad ljudi zapaze da
on vesla, tako, s obale na obalu, kao po nekom voznom
redu.
- Tako je to biti amdija, mora istovremeno na sve
strane - ali kako to postii?
- Svialo mu se da mrmlja re amdija - jer to je on sad,
i to uopte nije zvualo loe. Kladim se da nema nijednog
amdije koji vesla tako pravo poput mene. Toliko pravo da
bolje ne moe. Samo, teta to se trag iza amca brzo
izgubi, taj bi trag trebalo da stoji danima.

- Ni na njegovoj obali ne bi nikoga - kad naposletku onde

pristanu. Privlaila ga je pomisao da napravi malu pauzu, da
svrati do Hege, ali uspe da odoli. Ostade onde, odan svom
poslu, i poe jesti one krike hleba. Ovaj put Hege nee
imati ta da prigovori, vie joj on nee biti na teretu, tu e
on ekati, i uinati.
- Pst.
 - Oslukivao je.
- Zapravo je bio napet otpre. Zar ovo neko ne doziva sa
zapadnih obronaka? Prestade da vae da bi bolje uo.
Oslukivao je dugo, usta punih hleba. Niko ne moe da
dovikne preko tako iroke vode.
- Ipak je ovo dozivanje!
- Matis odmah krenu. Neeg je poznatog bilo u onom
pozivu? Mogla bi biti Hege, no to je nemogue, jer Hege je
na ovoj strani.
- Hege doziva - daleko sa druge strane - promrmlja on i
stade, trgnuvi se.
- Doziva li?
- Na moj prvi dan tako da doziva! Onaj ko moe da
dovikne preko tako velike vode mora da je mnogo uplaen,
da je u nevolji. Da, ali to jeste Hege...
- Gluposti.
- Dobro je da nije no. Ali i u mrklim su noima amdije
na vodi. Ljudi dozivaju i u mraku jednako kao po danu.
- Sad vie niko nije dozivao. Matis je veslao, naprezao se
i znojio na jakom suncu. Nije mu smetalo. Bio je dobar u
svom poslu, i to je bilo najvanije. Misli su drale vesla na
pravom mestu.
- Pusto bee onde. Niko se nije video, niko uo. Zapadni
su obronci obrasli u dugu, gustu umu, a do njihovog vrha je
visoko. Sve je sama uma, nijedne kue onde nema. A ni na
vrhu niko ne ivi, tamo su samo iroke, nenaseljene
planinske visoravni.
- Ko li je onda vikao?
- Niko, naravno, niko ne moe da dozove preko vode,
ree strogo. Ali, neto tu nije timalo. Matis se amdijskog
posla prihvatio ozbiljno, i oekivao je da se onde neko
uskoro pojavi. amdija je bio prinuen da se i s takvima
susree. Obronak bee i dalje pust. Ko li je ono onako jako
viknuo da se ulo dalje nego to ljudski glas moe da
dobaci?
- A moda bi i amdija morao na neki nain da dojavi da
je tu? Matis se pridignu u amcu i viknu, bio je to stegnut i
plaljiv uzvik, ali dovoljan - jer tako se to radi.
- Odgovori odjek njegovog glasa, niko vie.
- Ovde sam! - viknu Matis prema gluvom obronku koji je
skrivao hiljadu tajni.
 - Niko se ne pojavi. Nikome ne treba prevoz na ovoj
strani.
- Ovo nije pravedno.
- Da, ali Hege je rekla da treba uporno da se eka,
pokua on da se utei.
- Ma neko me je odavde dozivao!
- Oslukivao je, inilo mu se kao daje sve utihnulo, kao
daje sve postalo tihi um.
- Tada neko viknu s druge strane. S njegove obale. Onaj
to nije mario za udaljenost. I opet mu se uini da je to
Hegin usamljeni glas, ba kao i pre. Taj je glas eleo prevoz,
ili ta ve.
- Eto me! - uzvrati on drhtavim glasom, i okrenu svoj
troni amac. Ali daleko je!
- Valjda tako mora kad je prvi dan, pomisli zbunjen.
- Opet je bio na putu. Iao je sporo, jer on ne moe
neprestano da vesla brzo. Ali e svi biti prevezeni, obea.
- I dalje je veslao u ravnoj liniji. Bez ijedne greke u
zamasima. Rastezao se i veslao, stigao na svoju obalu, i s
uasom zakljuio da ga ni onde niko ne eka. Samo ono
dobro znano, pusto mesto, ispod padine i kue. Morao je da
proguta pljuvaku, jer ga ovo preplavi strahom. Poznata ga
obala preplavi strahom i ljutnjom. Samo je jedno sad
mogao: da ode kui, kod Hege. To da je ona dozivala,
odbacio je.

*
- Matis priveza amac i pohrli uzbrdicom. Nije hteo da se
osvre.

- Hege je pred kuom sedela zabavljena svojim poslom,

u najveem miru. Nije se na njoj videlo da je ljuta zato to
joj se brat prerano vratio kui, samo je rekla:
- O,tusi.
- Nije to to misli! - uzvrati on. - Danas na vodi nije
pravedno.
- Nije pravedno?
- 77 si odozdo dozivala! - uzviknu on, oajan. - ta kae
na to!
- Ne glupiraj se, Matise.
 - im sam na jednoj strani, neko vikne sa druge! I to
tvojim glasom. Skroz preko vode. Moe li to biti pravedno?
- Niko tako ne doziva - ree ona brzo. Bilo je jasno da joj
se taj razgovor ne svia.
- Ali ja dobro ujem - nastavi Matis.
- Samo si previe obuzet tim svojim veslanjem, pa ti se
privia da kojeta uje.
- Ne naprei previe ui. Ajde ti lepo opet dole, kao da
nita nije bilo. Sve je na vodi pravedno.
- Njene ga rei umirie.
- Nisam ni mislio da prestanem.
- Znam. Ajde sad.
- S tom se utehom opet zaputi prema obali. Ali jo nije
bio ni stigao do amca, a svakojaki se udni zvuci oglasie.
A iznad svega jasno se ulo ono to je najvie eleo da uje:
poziv upuen amdiji, i zapovedniki i moleiv, i to
Heginim jezikom, kao i malopre.
- Mora da je to zato to po prvi put u ivotu imam stalan
posao, pomisli. Ne mogu da kontroliem ono to ujem, iz
tog razloga. Tako je i Hege rekla.
- No, doe onda i pravo dozivanje, ono koje je toliko
eleo da uje. To to se oni koji su ga dozivali nisu
pokazivali, to mu nije bilo jasno, ali i to e uskoro biti
drukije.
- Teko je to. Prvog dana proveravaju vredim li emu,
pomisli on. Zato sad i idem!
- Okrenu amac i usmeri ga prema dalekim zapadnim
obroncima, i upusti se u novo naporno veslanje.
- Sad se nita nije ulo.
- Kad se naposletku nae pred obronkom, bolnih mku,
bee spreman na susret s pustim predelima i svim onim to
moe da ga zastrai. Dan je bio poeo kao igra - a sad je bio
samo teret i muka. Ali, ako je to bio test, onda se mora -
amac zastruga o dno, i Matis se pridignu, pokuavajui da
raelja zamrene misli.
- Okrenu se prema nepoznatoj, pustoj obali, i viknu:
- Ko je dozivao, neka se pokae!
- Iscrpljen i zbunjen od uzbuenja, uspravi se i posta vii
i uspravniji nego obino, osloni se na vesla, spreman da
smesta opet zavesla, ako ono to se pojavi bude isuvie
runo.
- Pokai se! - viknu.
 - No, niko ne doe. Obronak je utao s hiljadu svojih
skrovita. On se naljuti, a onda preblede, uzrujan to se niko
ne pojavi.
- Ovde sam! - vrisnu; njegova slabana usta nisu mogla
da viknu jae.
- Da! - napokon se zau odgovor, daleko gore sa
umskog obronka. Jedno usamljeno da.
- Matis se trgnu, kao opren. Nije to bila Hege, nije to bio
nikakav zbunjujui glas - bio je to
- ovek kao i on, glas nekog mukarca.
- Koga li sam dozvao?
- oveka, u svakom sluaju.
- Sad je onde bilo tiho, ali je nesumnjivo neko silazio niz
brdo.
- Matis je i dalje stajao, spreman da pojuri i na najmanji
znak. Takav je posao amdije. Gumuo je amac u vodu, i
dalje stojei nadomak kopna, ali s podignutim veslima.
- Mislim da tako stoje amdije, ree on sebi, kao da se
zbog neeg izvinjava.
- Uf - javi se u njemu. - Uf.
- U meuvremenu se onaj nepoznati sputao niz
obronak, prikriven umom. Nakon svih onih dozivanja, bee
nekako jezivo, ma koliko prirodno sve to bilo. Ali to je bio
valjda test, a test je Matis eleo da poloi.
- Ovde! - povika on kako bi onoga uputio.

- Dobro - zau se odgovor, sad mnogo blie nego pre.

- Muki glas.
- Stigao je.
- Neki se ovek probi kroz bunje i izae na obalu. Spazi
Matisa, mahnu, te prie.
- Matis prvo oseti kako iz njega istie onaj smeni strah,
kao kad se eir otrese od kapi kie. ta je oekivao da e
videti?
- Onaj to je doao bio je kao i svako drugi: ovek s
rancem preko lea. Matis usmeri amac krmom prema
obali, kako bi se neznanac lake popeo. Fin je bio oseaj
prevoziti nekoga po prvi put.
- Treba ti prevoz? - upita on poletno, pre nego to onaj
nepoznati uspe da se oglasi. - Ja sam ovde amdija.
 - Neznanac je izgledao zadovoljno.
- Odlino, treba - ree. - Danas se zaputih preko brda po
ovom lepom vremenu, i mislio sam da idem ovuda uz vodu,
ne bih li naao koga da me prebaci na drugu stranu, platio
bih, naravno. Ali, da je sa ove strane tako pusto, nisam
znao, nikad pre nisam bio ovde.
- Od danas je ovde stalni amdija - ree Matis. - Danas
mi je prvi dan. A ti si prvi koga prevozim. Hoe li tamo
pravo da ide? Pravo mi je kua. Hege i ja onde ivimo,
naravno.
- U svojoj je radosti Matis zaboravio da poblie objasni.
Ali ni onaj neznanac nije previe mario.
- Svejedno mi je - uzvrati na pitanje, pomalo mrzovoljno.
- Veslaj tamo gde ti je najblie. Ako ovaj amac uopte moe
da izdri dvojicu? Nisam ba siguran. Ne bi se reklo da je
ovo amac za prevoz putnika.
- Dok je potcenjivaki govorio o amcu, zakoraio je u
njega i s lea skinuo teki ranac. Iz njega je virila drka
sekire - po svoj je prilici ovo neki drvosea u potrazi za
poslom. Neki hitri drvosea, s miiima koji cepaju koulje,
moda? Tako je izgledao.
- Nemoj tako o amcu - uzvrati Matis. - Nisam ni mogao
da zaradim za novi kad si mi ti prvi koga prevozim, je li
tako? Dosad nisam dobio ni ere.
- A od ega onda ivi? - upita neznanac, moda i bez
naroite elje da uje odgovor, jer se napola okrenu u
stranu, prepustivi se vonji. Matis je sad mogao paljivije
da ga osmotri. Po njegovom se govoru moglo zakljuiti da je
izdaleka. Mogao je biti Matisovih godina, moda malo stariji.
Lice mu je bilo, onako, obino, ni lepo ni runo. Po odei se
ne bi reklo da je skitnica. Sve je s njim bilo u redu. Prvo to
bi se dalo zakljuiti o njemu je da pripada jakima i
pametnima - svi bi to sigumo pomislili. Ali Matis se radovao
i veslao.
- Koliko ima godina? - upita ga Matis.
- etrdeset tri. to?
- Nita, onako - odvrati Matis, htede da kae koliko on
ima, ali ga zaustavi ton kojim neznanac odgovori.
- Tano sam znao! Uzviknu neznanac besno, podignuvi
ranac pod kojim se ukaza voda. amac je nedavno bio
zakrpljen, ali samo za jednog oveka u njemu, oito, ve su
se s dvojicom, zbog veeg pritiska, pojavile nove pukotine.
 - Matis se ne usudi nita da kae u svoju odbranu.
amac je proputao, a onaj pametni je govorio onako kako
je bilo. Matis ga navrat-nanos opet upita kako bi preao na
drugu temu:
- Jesi li bio zalutao, kad si ve siao onamo gde nema
puta?
- Neznanac je o tome ve govorio, te sad uzvrati
smejuljei se:
- Kako sam mogao da zalutam kad sam pravo siao do
amdije?!
- Ha, ovaj je ba mudar.
- A onda povika:
- Ima li zaima? Ili neto slino? Neemo valjda ovde da
plivamo.
- Matis se sagnu. amac je zaista bio preslab. Prui
oveku sud, te on poe da grabi vodu, poprilino
mrzovoljan. Matis je veslao, umorno i sporo, ali se drao
kursa.
- Napokon preoe na drugu stranu. Pre nego to su
pristali, onaj se neznanac nakon duge pauze oglasi:
- Moe li mi pomoi da naem prenoite za veeras?
Umoran sam, ne da mi se vie da hodam.
- Ovo poslednje zazvua kao alba, na Matisov raun,
poto mu je toliko trebalo da prevesla s jedne obale na
drugu.
- Moe kod nas, kad je amac ve onoliko proputao -
promrmlja Matis posramljeno.
- A gde to?
- Onde - odvrati Matis pokazujui na kuu u biizini.
- Da, da - ree onaj malice ljubaznije - to bi bilo najbolje
od svega, ako moe.
- Najbolje od svega? - ponovi Matis odjednom ga
gledajui novim oima.
- Doao sam ovamo da bih radio kao drvosea - ree
onaj, sad gotovo potpuno odobrovoljen.
- Kad su pristigli, onaj otroumni vide tronu kuu. U isti
mah oi brzo skliznue preko Matisa.
- Ispred kue je sedela Hege, zabavljena svojim poslom.
Zaueno ih je pogledala, ali i veselo.
- Njega sam prevezao - ree Matis - prvog dana! Ali sam
zato sad umoran.
 - Dobar dan - ree nepoznati. - Je li tano da ovde mogu
da prenoim?
- Ja sam mu ve obeao - dobaci Matis, kao da je i on
eleo u tome da uestvuje.
- Mogao bih da spavam na tavanu, gore je slobodno?
- Hege je bila zateena. Bilo je to neto novo. inilo se da
se ne buni, naprotiv, doljaka je gledala ljubazno i
znatieljno.
- Obeao sam mu i hranu - dodade Matis, iako o tome
nije bilo ni rei.
- A vi se poznajete? - upita Hege svog brata.
- Ne - odvrati neznanac.
- Ne, on nita nije rekao tokom puta - objasni Matis - ak
ni svoje ime. Morao je da izbacuje vodu.
- Nepoznati prie i ree da se zove Jergen.
- Hranu imam u rancu - ree on - o tome ne treba misliti.
- Obeao sam mu hranu! - doeka Matis, prkosno.
- Kua, hrana, moda onde moe i da stanuje? Hege je
stajala oraspoloena, ali ujedno i zbunjena. Matis se i
ponosio to je on za sve to zasluan, te je uao za Hege
priajui joj o Jergenu:
- On je kao no otar, zna - ree joj. - Valjda se ne ljuti
na mene zbog ovoga, Hege?
- Nije trebalo ni da pita, Matis je dobro video da Hege
uopte nije bila ljuta. Samo napeta, neim zbunjena, po kui
je nekako drukije hodala.
- Moda u sutra nekog novog prevesti - ree Matis.
- Moda u ti svaki dan u kuu nekog dovoditi! Ali,
napomo je, mogu ti rei.
- Hege se uspe uz merdevine da spremi sobu na tavanu.
Matis je dole sedeo pored Jergena. Nijedan nije nita
govorio. Matis bee toliko umoran da se klatio.
 29
- Jergen ipak ne izae iz kue tako brzo. Posao u umi je
dobio odmah, u blizini - te je pitao moe li da ostane u sobi
na tavanu. Matis i Hege odgovorie potvrdno, u udu i
radosti. I to naroito Hege.
- Hege je sad bila posve drukija. Matis je to dobro
primeivao, a primeivao je da je i on sam bio drukiji.
- Jergen je imao ustaljen nain ponaanja. Kad bi se
vratio iz ume, malo bi se vrteo po kuhinji, pripremajui sebi
ruak. Potom bi se uspeo u svoju sobu, i onde se odmarao.
Nije ni pokuavao s njima da se upozna. Ali su se brat i
sestra i dalje iuavali. ovek im je doao u kuu i eli
onde da ostane.
- Matis je, osim toga, imao i svoje veslanje.
- Svaki je dan bio na vodi. No, onakav ulov kao prvog
dana vie nije imao - niko se vie nije pojavio ko je hteo
preko. Istovremeno su i motomi amci brujali prema
zapadnim obroncima i odande se nekud vraali, no to se
odvijalo potpuno izvan Matisovog univerzuma. Matis je bio
pravi amdija, s amcem na vesla, na svom radnom
mestu, iako nikog nije prevozio - nije vie priao kojeta i
vie nije umiljao da uje kako neko doziva. Brzo je nauio
da drema na jednoj od obala, ekajui putnike. Svaki je dan
po nekoliko puta preveslavao s jedne strane na drugu, ako
nije bio preterano jak vetar. amac je bio dobar za jednog
oveka - tad nimalo nije proputao. Bilo je udesno imati
posao koji mu odgovara, i koji je Hege prihvatila. A to to se
niko ne pojavljuje koga bi trebalo prevesti, to nije bila
njegova krivica.
- Jedina mana tog posla bila je to nije zaradio ni
prebijene pare za novi amac. No, to se moda i dalo
popraviti - svaki je novi dan mogao da donese nekog ko
hoe na drugu stranu.
- Potom se i Jergen nastanio kod njih, i inilo se da eli
onde da ostane.
- Jednog dana Matis ree:
- Sad smo i mi kao drugi.
- To se Hege nije dopalo.
- Ne lupetaj! Bili smo kao drugi i ranije, kao to smo i
sad.
- Jesmo - izusti on pokomo.
- Neu da ujem takvu priu, Matise.
 - Hege se promenila na vie naina, oseao je Matis.
Onako ljubazna kao pre vie nije bila. Ponekad bi ga
pogledala nekakvim izrazom lica koji on nije znao da
protumai.
- Uf, ne ponaaj se tako - rekla bi bez uvijanja kad bi on
uinio neto to nije bilo toliko otroumno koliko bi moglo da
bude.
- Zato si sad drukija? - uzvratio bi on, nesretan. - Zato
si mrzovoljna? Ja sam onakav kakav sam bio i ranije, a ti si
mrzovoljna.
- Ona se tre.
- Pria gluposti.
- Mislio sam neto drugo - ree Matis, ukoeno je
gledajui. - Mislio sam da ranije uopte nisi bila mrzovoljna,
to sam mislio, ali...
- Mora da kae ta misli, Matise. Ne shvatam.
- Hoe da to sad kaem? - upita on, nesigurno i nerado.
- Ne, i prestani s takvim glupostima.
- I oboje se povukoe.
- Matis je primetio kako Hege gleda onog mudrog i
snanog drvoseu Jergena. Jergen bi pak samo proao pored
njih, miriui na umu, nita ne govorei, tek bi ponekad
prokomentarisao kakvo je vreme. Uvee bi ponovo doao i u
kuu opet uneo miris ume. Hege bi ga upitala treba li
togod da mu pomogne u kuhinji. Ne, ne treba, uzvraao je
on, naviknut da sve radi sam. I onda bi se Hege udaljila. Ni
o sebi nita nije kazivao.
- Hege je za njim kriom gledala. Matis je primetio kako
se sestrino lice menja, kako postaje nekako ivlje, i drukije
- i kako je razdraljivija i za lepu re. Mislio sam neto
sasvim drugo, tad bi joj on rekao.
 30
- Iz dana u dan Matis je veslao na isti nain. Niko se nije
pojavio koga bi prevezao na drugu stranu. No, amdija
mora da bude na svom mestu, mora da eka.
- Posao mu se zbog toga nije nita manje sviao. Ali mu
se zato sestra sve manje sviala. Nadzirala ga je i za
najmanju sitnicu. Veinu onoga to bi uradio ili rekao,
trebalo je da uradi ili kae drukije. I im bi njih dvoje ostali
sami, ona bi ga gnjavila.
- Uf - rekla bi - ne tako, upamti ve jednom.
- Sad je ila lepe odevena nego pre. Cesto bi je video
kako se ureuje, umesto da, kao dosad, svaki minut troi na
osmolisne rue.
- Ide li to nekud?
- Ona se trgnu, toliko je bila obuzeta sobom.
- Ne.
- Zato se onda ureuje?
- Ni za ta.
- A ti prati svaki moj korak - dodade.
- On se postide, bila je istina to to je rekla.
- Ali elela je da bude lepa nego pre. Ulepavala se za
drvoseu, pomisli Matis. A zato? O tome neu da mislim! -
vrsto on odlui.
- Na Jergena to sreivanje nije nimalo delovalo, bar se
tako inilo. I to se Matisu svialo. Jergen je uglavnom bio u
umi, a kad je bio u kui, sve je vreme bio zatvoren u sebe.

- Nema tu nikakve opasnosti.

- Neu na to ni da mislim.
- Matis to odbaci od sebe obema rukama.
- Jedne subotnje veeri Jergen brzo sie niz merdevine i
zaputi se prema Matisu. Za Matisa je to bio jo jedan obian
dan na vodi u praznom amcu. Bilo je to nakon veere.
Matis je sedeo u kui, Hege je bila u svojoj sobici. Sigurno
ispred ogledala, mislio je Matis nevoljno. Napolju je bila
meseina. A onda se Jergen sjurio iz svoje sobe
neoekivanom brzinom, da je Matis morao da zadri dah.
- Jergen mu prie:
- Mislim da mora na vodu!
- Matis se trgnu.
 - Neko doziva?
- I Hege tada ue. Sreena.
- Jergen kao daje bio zauen, zbunjen neim to je uo:
- Ne znam tano... pa, moe biti... da je neko dozivao, da
pree na drugu stranu.
- Uzbuenje je strujalo Matisom.
- Zar sad - izusti on tiho.
- Jergen ga je gledao udnim, zahtevnim pogledom.
- Evo je, dakle, ta nona vonja, o kojoj je Matis toliko
mozgao i stalno govorio. Zbog koje amdija uvek mora da
bude pripravan.
- Sigurno si u pravu, Jergene - ree on - znao sam da
jednom mora doi i ta nona vonja. Tako je i Hege rekla.
- Po staroj navici on pogleda Hege. Ona okrenu lea,
brzo prie prozoru i pogleda napolje, u meseinu.
- Pa da, amdija nikad nema mira - ree Jergen - im
neko zovne, on mora da se pojavi.
- Matis klimnu glavom. Spremi se, obue malo sveaniju
odeu, navue pletenu jaknu, i uze sve
- to mu treba. A onda stade pred Jergena i Hege koja je i
dalje stajala okrenuta leima:
- Videete me kad se vratim, ta drugo da vam kaem.
Ne verujem da e ii brzo.
- Sigumo e morati na drugu stranu - ree Jergen - ako
ve na ovoj strani niko ne eka.
- Matis izae iz kue.
- Bio je uplaen. Ali da ne ode, i to na Jergenove oi,
nipoto nije eleo. Otii e na vodu, da Jergen vidi koliko on
vredi.
- Napolju je krvavocrven jesenji mesec obasjavao zelenu
travu. Bilo je neizrecivo lepo. Matis je to video, ali nije imao
vremena da se tome divi, nego se zaputi pravo prema
amcu. Nikoga onde nije bilo, i niko se nije uo. Onda je
sigurno neko s druge strane, kako je Jergen i rekao. Pametni
je Jergen sigurno u pravu.
- Lagani vetar je milovao vodu. Mali su talasi klokotali
udarajui u kamenje i presijavajui se na meseevoj
svetlosti.
- A ta ako amac nije siguran? S Jergenom je jedva
preao na drugu stranu. Posle u njemu niko nije sedeo osim
mene.
 - Nema druge nego da taj izbacuje vodu, taj koji bude
doao, ma ko on bio. Jer ovo nije uobiajeno, pomisli on.
- Od onih koji dozivaju nou svata ovek moe da
oekuje. Ali, ko god da je, ja u njega lepo prebaciti, videe
ve on. - Svi e videti! - ree Matis prkosno i zavesla.
- Krvavi se mesec na vodi inio manjim. Ali onde je bilo
tako lepo, tako lepo da bi ovek poeleo da celog ivota
bude amdija nou, a danju da spava.
- Matis malo ostavi vesla da odmore, njihove su
podignute lopatice bleskale. Oslunu prema obalama. A
zatim opet zavesla. Veslao je polako, kako bi uo odakle taj
zove.
- No, niko nije dozivao. Mora da je to sa zapadnih
obronaka, zakljui. Usmeri amac tamo. Vreme je teklo - da
i ne primeti daje ve pred obronkom brda. Preveslao je
skroz na drugu stranu, ne uvi nikakav zvuk.
- Pod obronkom oseti nekakvu teinu, gotovo kao pred
nevreme. Ipak dovesla do kopna i pusti amac da zastrue
peanim dnom.

- Sad bih morao da javim da sam tu.

- Ne, ne usuujem se. Valjda je dovoljno to to sam
veslao u divljoj noi.
- Ali u njemu se zau glas koji vodi brigu o amdijama i
njihovom poslu: Mora, Matise, mora da javi da si stigao.
Kad ve radi taj posao.
- Zadrhtavi, izbaci iz sebe jedno eh-ej!, s udnim
napuknuem po sredini. Na elu mu se pojavi i nekoliko
graica hladnog znoja. Skupi se na klupi, umesto da se
uspravi i jako vikne.
- Nema mnogo onih koji bi sad bili na mom mestu,
pomisli.
- Obronak je bio nem.
- Vikni jo jednom, Matise, inae...
- Hej! - oglasi se on jadnim uzvikom.
- Krikom odgovori neka nona ptica u umi.
- Matisu nita vie nije trebalo, u stanju u kakvom je bio.
Zgrabi vesla i zape iz sve snage, sve se oko njega zapeni,
divlji ga strah potpuno preplavi. Veslao je ni na ta ne
mislei, i tek kad je daleko odmakao, kad je panika u njemu
malo jenjavala, zaustavio se, pokuavajui da doe do
vazduha.
- Nema ovde nikoga ko hoe preko, pomisli on.
Nasamareni smo, i Jergen i ja. Ko li nas je prevario?
- Veslao je polako i dugo prema svojoj obali, u dubokom
uenju. Oko njega je no bila i dalje jednako lepa.
- U toj kasnoj noi Hege, sama, izae pred njega na trem.
Nije legla? ta se dogaa? Na njoj ona ista odea.
- Je li se neto desilo, Hege?
- Ona odmahnu glavom.
- Dobro je kad si se napokon vratio - ree.
- Mora da je zbog njega budna, u nemiru. Posta mu toplo
oko srca.
- Ue za njom u kuu, onamo gde je svetlela svetiljka. Na
meseini se nije moglo videti, pa Matisa, kad uoe u sobu,
veoma zaudi Hegino lice koje je blistalo od iste sree.
- Matise - ree ona bez neke posebne namere.
- tajebilo?
- Ne znam - odvrati ona.
- Oseao je spokoj i bio je zahvalan dobroj sestri koja je
ekala da se on, iv i zdrav, vrati s opasnog poduhvata na
vodi.
- Mogla si slobodno da legne - ree joj on - nije bilo
toliko opasno kao to izgleda.
- ta? - promuca Hege.
- Pa da, ta? - upita i on. Ona je bila vrlo udna, skrivala
se.
- Ipak je dobro to si me ekala - ree on zahvalan.
- Klimnula mu je, ali, bila je udna.
- Nikad me ne sme napustiti! - ree on naprasno.
- Ona ne odgovori. Nije ni mislio da je odgovor potreban.
 31
- Ujutru Matis zapazi da Hege gleda u Jergena, dok je jo
bio u kui, mnogo vie nego pre. Zapravo, nije gledala ni u
ta drugo sem u Jergena. To se Matisu ne svide, te prie
drvosei koji se spremao da krene u umu:
- Sino si pogreio, namagaren sam.
- Je li? - izustio je Jergen.
- Posle je otiao u umu.
- Nita se vie nije zbilo, Jergenu se gotovo nije moglo
prii. Hege je iz prikrajka, s pletivom u rukama, ali mimih
prstiju, motrila na njih dvojicu. Cim je Jergen otiao u seu,
njeni su se prsti vratili uobiajenom plesu.
- Sve je kao pre, premda nita nije kao pre, zakljui Matis
razmiljajui o tome.
- Trebaju mi bombone, pomisli on malo zatim.
- Hteo je smesta da poe, zaista su mu trebale bombone
posle sve one nelagode, ali kad spomenu

- novac i trgovca, Hege odbi.

- Sad ja idem u trgovinu. Zna da je odavno tako.
- Pa da, tako je, priseti se on. On je svaki dan zauzet
amcem i veslanjem.
- Ti sad ima svoje zanimanje - nastavi Hege - to ti je
vie nego dovoljno. A i ljudi su previe znatieljni i svata te
pitaju kad ode u duan.
- Nije tano, ne pitaju me.
- Dobro, ne pitaju, ali bi mogli da te pitaju... a oni s tim
nemaju nita. Cuje li?
- Njene su rei bile tako odlune da se on ne usudi ni da
zucne. A bila je tako udno srena kad se sino vratio. I
danas joj je lice bilo sreno.
- Uskoro se ona pojavi sa zaveljajem hrane.
- Jergen je zaboravio hranu - ree brzo. - Idem da mu je
odnesem.
- Ja u - doeka Matis - znam gde je.
- Ne, ti mora da pazi na amac - uzvrati Hege. - Ne
sme tek tako da ostavi svoj posao.
- Tad Matis ree ono to ga je muilo:
- Kako samo gleda Jergena, pa to je uas ivi. Svaki
boji dan.
- Hege malo zastade.
 - Kako? - upita ona, da dobije na vremenu.
- To mi se ne svia - nastavi Matis. - Ne bi trebalo tako
da se okree oko Jergena.
- Hege se nasmeja.
- A oko koga se ono ti okree, Matise? - ree ona i
namignu. - Zar ovde nema nekih koje se zovu Ana i Inger?
- To je neto drugo! - zausti on da kae, ali to ree na
drugi nain:
- Kad je tako, onda i ti moe da gleda Jergena - on e,
odjednom oraspoloen. Kako je samo mudra, pomisli: ona je
ak primetila i ono s njim i Anom i Inger.
- Hege se zaputi u umu s hranom, a Matis ode svom
amcu.
- Na obali na Matisa nagrnue mnoge nove misli - o
oima ispod kamenja:
- Kapak na kapku i kamen na kamenu, ali se nikad ne
mogu pokriti.
- Vodena je povrina bila iroka, gledao je preko nje.
Mislio je nejasno: pomozi Matisu...
- Zato!
- Trgnu se.
- Ne, ne, promrmlja bez smisla, i zgrabi vesla.
- Olovo u krilu, mislio je, a tamo kamen na kamenu,
preko oiju.
 32
- Jergen se nije odselio - a to je imalo i svojih dobrih
strana. U umi je Jergen dobro zaraivao, te je i dobro
plaao Hege za smetaj. Matis je bio i srean i nesrean,
bila je tu nekakva strepnja koja je glodala po dnu. I ono
dobro i ono loe bila je njegova krivica: on je drvoseu
doveo u kuu. U nedelju je napeto iekivao da li e Jergen
sesti s njima, ali se on drao svog tavana, ili je, sam, sedeo
negde na obali. Hege nije pola s njim, Matis juje netremice
gledao.
- Prolo je nedelju dana. Jergen je bio na tavanu, kao i
obino.
- Matis je bio na oprezu.
- Hege - zapoe on nesigurno. Morao je da dozna ta je
to s Jergenom i njom.
- Tad dobi ono to je traio:
- Sita sam tog tvog piljenja! - doeka Hege. Glas joj je
bio gnevan. - Nijedan korak ne mogu da napravim, a da ti
ne bulji!
- Ove rei ubodoe Matisa posred srca. Sita njega? Zaista
je rekla da ga je sita.
- Brzo se ona pokaja, kao i obino kad je ljuta, i pokua
da izgladi stvar:
- Nita nisam rekla, Matise, zaboravi. Nije istina, nisam
te sita.
- Kad si rekla, valjda ne moe biti da nisi rekla? - ree
Matis zbunjen.
- Hege je stajala ispred njega:
- Jeste, ali kad to kaem, to znai da u isto vreme elim
da to ipak nisam rekla. Zar ti se to nikad nije dogodilo?
Nisam htela...

- Znam ja zato - ree Matis naglo.

- ta zna? Kako moe da zna zato, kad nema razloga
- uzvrati Hege brzo. - Nisam te sita.
- Ona je zaista mudra, pomisli Matis, ali je on sad mudriji,
jer on o Jergenu pria, i ona to dobro
- zna, nee ga prevariti. O svemu je tome on mnogo
mozgao dok je bio na vodi, u amcu. Ako gaje sita, to je
onda zbog Jergena. I to mora da se razjasni, i to sad!
 - Sii, Jergene! - neoekivano on viknu prema tavanu,
opasno glasno.
- Hege e nato:
- Matise! Kako se to ponaa?
- Sii, Jergene.
- Hege pomisli da joj je brat poblesavio, te ga uhvati za
ruku s namerom da ga izvede iz kue. Vukui ga, govorila je
ljutim reima: - Uuti! Jesi li poludeo! ta e pomisliti o tebi?
Doi, idemo napolje. Ostavi Jergena na miru!
- Jergene!
- Nije nita, glupost - povika Hege prema tavanu.
- Cujem ga da dolazi - ree Matis, ne elei da pree
preko praga.
- Jergen se pojavi na merdevinama.
- Hege pusti Matisa, ode u sobu i zatvori vrata za sobom.
- taje bilo, Matise? Evo me.
- Jergen je bio u nedeljnoj odei, lep momak, snaan
drvosea... Matis ne odgovori na pitanje, stajao je poprilino
zbunjen svojim bezglavim ponaanjem.
- Kakva je ovo lakrdija? - ree Jergen pomalo otro, i
prie.
- To Matisa jo jednom isprovocira:
- Ne moe vie da ostane ovde - ree on i malo se
zarumene. Pre nego to je pomislio, ve je to rekao - ono to
je u mislima ve ponovio bezbroj puta.
- Zato? ta sam to uradio? - uzvrati Jergen. Zapravo,
nije to ni rekao u ljutnji, nego vie kao da ga se to i ne tie.
- Ne sme da ode s mojom sestrom! - provali iz Matisa.
- Jergen je mimo stajao kao da se nita posebno ne
dogaa.
- Nikud nisam ni mislio da odem s tvojom sestrom. A
nisam mislio ni da odem iz kue, sad kad sam se smestio.
- Matis se zaglavio u svojim mislima.
- Zato to Hege nije kao pre, a za to si ti kriv.
- Kako to? ta ti je Hege rekla?
- Hege nije... - zapoe Matis, ali se zaustavi. Hteo je da
kae: nije vie ljubazna, ali to ree drukije: - Jednostavno
nije kao pre!
- Drvosea se zaboravi i malo se nasmeja.
- A smeh na Matisa delova snano, razljuti ga, i to
mnogo, mnoge se misli oslobodie, i pre nego to toga
uopte posta svestan, odbrusi onom samouverenom
momku:
- Ne treba da se smeje! ta ti zna o onome to ja
znam? ta zna o ptici koja je preletala ovuda - tako lepo, ti
o tome pojma nema! A preletala je. I to zbog Hege. Mnogo
ja znam o Hege. A onda si doao ti!
- Matisa gotovo oamutie vlastite rei - namera je valjda
bila da one potuku Jergena tako da im se on nikad vie ni ne
priblii.
- Ali ne bi tako.
- Da, onda sam doao ja - uzvrati Jergen staloeno. - A
gde nestade Hege?
- Matis pokaza na vrata Hegine sobe.
- Gde e to? - on e, munjevito, kad se Jergen zaputi
kanjoj.
- Priekaj tren, Matise, o ovome emo jo razgovarati.
- Jergen ue u sobu, ne obraajui panju na Matisovo
gunanje. U sobi razmenie nekoliko brzih rei - a onda se
na vratima pojavie i Hege i Jergen. Jergen oito kao njena
zatita. Ovog puta Hege srameljivo pogleda brata.
- Jergen zagrli nisku i punaku Hege. A onda je povede
prema Matisu. Matis samo zinu. Rumen udari u Hegine
obraze.
- Mi smo dobri prijatelji, Hege i ja - ree Jergen. - Najbolje
je da to zna.

- Hege se nimalo nije protivila, svojom je voljom stajala u

Jergenovom zagrljaju - s jedne strane srena, s druge
uplaena.
- Matis upita tekim glasom:
- Jeste li to zaista momak i devojka?
- Hege napokon podie pogled. Toliko je godina hranila
Matisa, imala je na to pravo.
- Da, jesmo - ree mu ona, i svesno ili nesvesno, tek lice
joj ozari veliki osmeh, vei od ijednog kojeg se Matis mogao
setiti.
- Zatim se ona nasmei na drugi nain, i ree mu:
- Pa ti si ga doveo meni, sea se.
- Matis nije uspeo da proguta ovo to je uo, jer ga
odjednom obuze bojazan: sad je Hege za njega izgubljena.
 - A kad ste postali momak i devojka? - upita on i
zahtevno i bez snage u isti mah.
- Dok si ti veslao.
- Matis je video koliko je Hege srena u Jergenovom
zagrljaju. Lice joj je bilo gotovo neprepoznatljivo, nije bilo
umomo, ni zlovoljno, bez imalo sete. Sve ga to zbuni, prvo
htede da se obraduje, ali ga onda zapljusnu istina: Hege je
izgubljena.
- Ne, ne.
- Pa valjda vidi. Izgubljena je.
- A zato mi pre nisi rekla, Hege! - napokon on izusti.
- Prvo je to trebalo da bude sigurno - uzvrati ona. - A sad
si, eto, to i sam zakljuio, otrouman, kakav si bio.
- On se trgnu na tu re hvale za kojom posee kako bi ga
umirila. Ljutnu se zbog toga. A onda upita, kud puklo da
puklo:
- Hoe li otii odavde?
- Zato bih otila?
- Kad se ve nisi usudila da mi kae!
- Naravno da neu - ree Hege odluno - ne idemo nikud.
Ima ovde mesta i za Jergena. Sve e biti kao pre.
- Matis se ne usudi da u to povemje, ve su mu mnogo
skrivali. Zato iskreno ree:
- Kamo sree da nikad nisam postao amdija.
- De, de - odvrati Hege - dobar je to posao, po ceo dan
moe da vesla.
- Pa jedino sam Jergena prevezao! Kamo sree da s tim
nikad nisam poeo!
- Tad se i utljivi Jergen napokon javi:
- Moda ih doe vie.
- Matis se tresao. Jergen nastavi:
- Nikad ne zna ta moe da se dogodi na vodi, zna.
- Matis pomisli da mu je sad dozvoljeno da bude
nepopustljiv i strog:
- Kamo sree da nikad...
- No, vie nije stigao rei, jer se Hege umea pre nego
to on donese presudu i neto pokvari. Prila je svom bratu i
uinila ono to, koliko se on seao, nikada pre nije: zagrlila
ga je, njene su se ruke obavile oko njega, dobro ih je osetio.
Lice joj je bilo udno. A onda je rekla:
- Bog te blagoslovio, Matise, zato to si amdija.
 - Onda ga pusti, brzo i napola posramljeno, pomeri se u
stranu, do Jergena.
- Matis je morao da se zapita: Zato je onda bila onako
mrzovoljna prema meni, kad je Jergenova devojka? Da li da
je pita? Ne.
- Onda ima raznoraznih momaka i devojaka - ree
umesto toga malo se udaljivi od teme.
- Oni ga pogledae, na oprezu. Je li im ovaj put previe
otar? - zaudi se on. Hege upita:
- Kako to misli?
- Pa, nije mi prvi put da vidim momka i devojku - ree
Matis - samo da znate. Proletos sam plevio repite s jednim
parom, sve su vreme tipkali jedno drugo za nogu.
- Hege i Jergen se oraspoloie. Nisu vie bili na oprezu.
- Oni su bili mladi - ree Hege - takvi se tipaju. Jergen je
utao.
- A bili su i ljubazni, sve vreme - ree Matis.
- Hege doeka:

- Pa da, i ljubazni.
- A zato si ti bila onako mrzovoljna?
- Ipak ispliva ono potiskivano, jer Hege ree to to ree.
Opet to suzbiti u sebe nije uspeo. Uostalom, zato i ne bi
pitao.
- Hege zatrepta oima, pomalo zbunjena. Zatim pokua
da se spase pucnjem u prazno:
- Mrzovoljna? Nisam bila mrzovoljna.
- To nije bio nikakav odgovor - bila se tu zaglavila, jasno
je to Matis video. Zato ree, dokje jo bio nadmoan i jak:
- Odoh u amac. Jer o ovome moram jo mnogo da
porazmislim!
- Dobro - odvrati Hege.
- Otiao je istog asa.
- Na nizbrdici se zaustavio, neto mozgao, napravio
nekoliko koraka unazad, ne, predomislio se, i onda opet
krenuo prema obali.
- Ti, moja ptico nad pticama! - ree on u sebi.
- Nije seo u amac, seo je na obalu pored amca udiui
dobro znani miris katrana. Ali je u amac gledao nevoljno,
mislei: Ko je vie kriv za ovo s Jergenom, on, ili amac?
Nijedan od njih nije mogao sam dovesti Jergena.
 33
- Prva promena u kui nakon one vane objave bila je to
to je sad Hege otvoreno ila Jergenu kad se on uvee
odmarao. Matisove su budne oi primetile da je Hege vesela
i srena. Bilo mu je jasno da bi i on trebalo da seveseli i da
bude srean, ali to nikako nije mogao, zbog straha.
- Usudi se da pita:
- ta planirate? Hoete li da ostanete ovde?
- To jo zadugo neemo znati - odgovori mu sestra. -
Zasad je ovako kako je.
- A kad ete znati!
- Videemo. Smiri se.
- Zar ona ne shvata koliko se on boji? ta e on raditi kad
ona ode, kad vie ne bude tu za njega? Pa on nikog drugog
ne zna, nikog drugog nije ni gledao sem Hege koja mu je
uvek bila nadohvat ruke.
- I ona ptica koja je preletala - zapoe on, ali
nitavie ne ree.
- Ona to je ustreljena? ta s njom?
- Nita, sad u sebi nosi samo olovo.
- Matise, ne razmiljaj toliko o tim pticama, ostavi ih na
miru - ree ona, bez imalo alosti u glasu - samo je jo falilo
da doda tra-la-la na kraju. No to ne uini, jer je Matisove oi
brzo zaustavie.
- Matis ree ozbiljnim tonom:
- Ne shvatam te.
- Ono tra-la-la ieznu, i ona strogim glasom uzvrati:
- Odrasti, Matise. Misli malo svojom glavom, kao to
odrasli ljudi rade.
- A kako to? - upita on stegnuto.
- Misli malo i na druge - odgovori ona. - Tako se to radi,
kad si odrastao.
- Koje druge? - upita bespomonim glasom, to nju
uplai. Nije mu odgovorila.
- Ode da vesla. Neko e valjda uskoro dozivati, pomisli.
Neto ve mora da se dogodi.
- Odrasti, rekla je. Tako mu nikad pre nije govorila.
- Radio je na amcu, zapuavao pukotine. Svakog je jutra
morao da popravlja katranska punjenja i zakrpe. Novi je
amac bio toliko daleko izvan vidokruga da e uskoro posve
nestati.
- Kao odrasli?
 - Zbunjen, Matis je zurio u taj zahtev.
- Utopljena u svoju radost, Hege vie ne zna ta govori,
mora da je to uzrok ovog njenog ponaanja, pomisli Matis.

- Jo nije bio gumuo amac u vodu - a nee ga ni gumuti,

jer zau neki udaljen mrmor u vazduhu.
- Oluja.
- Gusti oblaci upravo su se podizali iznad brda. U isti mah
odnekud zabrunda.
- Onda preostaje samo jedno, pomisli on. Po oluji ne
mogu nikog da prevozim, toga sam, sreom, bar poteen.
- Priveza amac jo jednim konopcem, u sluaju jakog
vetra, skloni vesla, i zaputi se prema kui i svom
uobiajenom sklonitu, bez ijedne druge misli. U oluji
nikakvi dogovori ne vae. Nasred uzbrdice opet ga pogodie
- Hegine rei: Odrasti! Zastade naas i poe da razmilja
o tome.
- Gore spazi Jergena kako ulazi u kuu. Da se nije
povredio u umi? Ne izgleda tako. Taj nije ni otiao na seu,
kod kue je, s Hege, usred radnog vremena.
- Vie nema reda, pomisli Matis. Jergen ne see debla,
Hege ne plete dempere. Uskoro u ovde jedino ja neto
raditi.
- Tada zagrme jae, i to ga ubrza. Ako sad ue u kuu
kod Hege i Jergena, i bude onde dok nevreme tutnji, hoe li
se tad ponaati kao odrastao ovek?
- Ne, ne usuujem se, priznade on. Zato se odmah zaputi
prema starom, bezbednom mestu. Nevreme i ne bi onako
veliko kao prolog puta, no ipak bi dovoljno da se on
oduzme. Ue u ve-ce i zamandali i vrata i ui.
- Oluja je bila jaka. Jeka i pucanje gromova. Matis se
skupi. Vie mu ni na kraj pameti nije bilo da bude odrastao,
jer sad je bilo ozbiljno.
- Meutim, tog puta ni onde nije bio bezbedan. Ni grom,
ni prsti u uima, nita nije moglo da zaglui Jergenove
povike. Glas je zapovedao:
- Matise! Izlazi!
- Da izaem? Je li on lud? - pomisli Matis ne pomaknuvi
se s mesta, samo baci pogled na rezu na vratima.
- Opet se zau zapovest:
- Izai, Matise!
 - Matis se priseti da je upravo tako i on jednom dozivao
Jergena, da sie s tavana.
- Jergen nastavi sa svojom vikom ispred vrata:
- Hoe li da te izvlaim odatle! Smesta da si izaao,
Matise!
- ta je sad ovo? Ne lii na Jergena. Da me izvue, da mi
ne da da budem ovde. Nebitno to je napolju tutnjilo i to je
njemu lice prebledelo i noge se oduzele, mora da izae -
inae od njega nita nee ostati. Samo zato to je Jergen
onde stajao i to od njega zahtevao.
- Evo! - vrisnu on kroz vrata.
- Smae rezu i jedna ga munja zaslepe im otvori vrata,
kao da ga celog iznutra osvetli - ali on pree preko praga i
stade na travu. Tutnjava groma se stropota niz njega. Kia
je jo ekala svoj red.
- Nije ni bio svestan gde je - ali je Jergen stajao ispred
njega. Oi su Matisove bile poluslepe, Jergen je bio u magli,
a malo dalje, na vratima kue, nazirao je Hege. Hege se bila
uzvrtela, mahala je Jergenu da se skloni, tako se inilo - da
bi Matisa svega toga potedela.
- Evo me! - samo ree Matis, i zakorai. Nije oseao
stopala. Iao je pravo prema Jergenu, koji malo uzmae.
Opet blesnu.
- ta hoe od mene, Jergene!
- Jergen je ekao, nepomian, utke.
- Matis je iao kroz munje i gromove, nije pao kao pun
dak, nije zaepio ui, irom otvorenih oiju koraao je on
prema Jergenu koji je neto od njega eleo - i koji e ve
videti!
- A kad je priao, nepomini ga Jergen doeka:
- Dobro je - samo ree Jergen.
- Ozbiljno je to Jergen rekao - tu je ozbiljnost u njegovom
glasu Matis dobro osetio. I dobronamernost isto.
- Matis se sav tresao, ali su ga noge ipak nosile.
Pogledao je Jergena ne znajui ta je jae: oseaj dobrote ili
straha.
- ta dalje? - upita Matis uzrujano. - Mora da mi kae
ta hoe od mene!

- Doi i sedi s nama - uzvrati Jergen - nita vie. Mislim

da ve-ce nije pravo mesto za tebe.
 - U Matisu se neto pobuni, ali se ne usudi da se naljuti
po takvom vremenu. Iako nestabilan na nogama, krenu.
Srce mu je divlje lupalo. Nebo se istutnjalo, grmljavina je
sad bila slabija.
- Hege je i dalje stajala na vratima, vidno uznemirena
zbog Matisa.
- Moemo da uemo? - upita Jergen.
- Hege klimnu glavom, nije znala ta da kae. Ue i ona,
te su sad svi bili na okupu. Matis je bespomono zurio u jake
i mudre. Da sedne s njima ipak nije mogao, sad vie
naprosto nita nije mogao - oseanje nemoi ga savlada
nakon velikog uzbuenja. Dok se gruvanje stiavalo, on se
zaputi prema svojoj sofi i onde lee, i odsutan, sklopi oi.
 34
- Nakon tog dogaaja Matis je ekao naredni Jergenov
zahtev. ekao je da ga Jergen uvede i u neke druge stvari.
Nikada ne zna ta takvima kao to je Jergen moe na um
pasti.
- U dnu je due Matis bio zahvalan Jergenu na onom
olujnom danu. Naas je, eto, ipak odrastao. Inae je bio
smeten kao pre, ispunjen zastraujuim slutnjama. Video je
kako Hege i Jergen uivaju kad su zajedno. Video je kako se
Hege sva ozari kad se Jergen vrati iz ume. Video je
mnotvo sitnih znakova koji su kazivali da je Hege daleko od
one stare Hege, daleko od svog brata.
- Sta e biti sa mnom?
- Motrio je na njih dvoje:
- Misle li to oni da u se ja sam snai?
- Verovatno nikad na to i ne pomisle.
- Jednom upita Hege, bez okolianja:
- Zato me je Jergen izvukao usred oluje?
- Hteo je da vidi koliko moe da podnese - odgovori mu
sestra. -1 ti si podneo vie nego to smo verovali da moe.
- Matis se najei kad to u. Da vidi da li u podneti? A to
je sigumo bio samo poetak.
- Ispunjen nemirom i jezom veslao je naokolo po vodi.
Nikoga nije bilo koga bi prevezao, samo bi ga poneki
motomi amac mimoiao na svom putu do zapadnih
obronaka. amdija Matis nikom nije bio potreban.
- Jedino dobro u svemu ovome je to bih od Jergena
mogao da nauim kako da se ponaam s devojkama, mislio
je. Nita ja o tome ne znam. udno je da sam se onomad
koliko-toliko snaao s Anom i Inger.
- Na vodi mu ta blagoslovena imena uvek dou blizu.
Veslao je polako, pognut.
- Uskoro je Matis ponovo zahtevao da mu saopte
odluku:
- Znate li sad neto vie? - upita on Hege, gotovo
neljubazno. Odmah je bilo jasno o emu se radi.
- Ne - odgovori Hege lako - nita ne znamo. Dobro nam
je ovde. A zar i tebi ne bi trebalo da je dobro?
- Nije se mogla prepoznati, kao da je sve to je nekad
bilo zaboravila. Kad bi se Matis zatekao u njenoj blizini, i kad
bi je video onako punu radosti - onda bi se na neki nain i
on tome pridruio, postajui lagan i odvaan, ak
nepromiljen:
- Moete slobodno da mi kaete - rekao bi.
- ta to?
- Mogu ja da podnesem - ree on tajnovito, a u dnu svog
bia bolno uplaen.
- Hege ga je nesigurno gledala, slepa kakva je ve bila.
Zatim se ona okrenula svojoj srei, s namerom da krene.
- Sea li se, pre... - zapoe Matis, ali morade da se
zaustavi i ode odatle. Previe je uspomena odjednom
nagrnulo.
 35
- Jergen je iao ka njemu oito s nekakvom namerom.
Matis se trgnu: mora da je ovo neka nova provera, mora da
Jergen eli da nastavi tamo gde je proli put stao. Bilo je to
poetkom septembra, jednog prohladnog jutra s
pramicima magle koji su se vukli nad vodom i plavim
nebom koje je katkad provirivalo.

- Jergen se bio, kao i obino, spremio za odlazak u umu,

a onda je priao Matisu:
- Danas e sa mnom u umu da malo see stabla.
- Moram na vodu - kratko je uzvratio Matis.
- Nikome u jesen ne treba amdija - ree Jergen. -
Danas moe sa mnom.
- Zazvua gotovo kao naredba, takav je sad bio Jergenov
nain ophoenja. Matis tad dozva Hege, i Hege se odmah
pojavi.
- Treba li da idem u umu s Jergenom?
- Idi s Jergenom - ree ona. - Ako ne zna da see, on
moe da te naui. Sad u ti ja zaas spremiti uinu.
- Matis je stajao, dalek u svojim mislima.
- Uina vie nije bila nikakva briga. Drvosea je
pribavljao dovoljno hrane za kuu, u poreenju s onim kako
je bilo nekad. Matis se spremao, ali bez trunke radovanja.
- Dobro - ree Jergen kad sve bi spremno.
- A zato ja idem? - upita Matis.
- Da naui da see stabla.
- To ga podseti na ono kad ga je zvao da izae usred
oluje. I to sad, kad mu je krenulo s amcem, sad kad ima
stalan posao koji je dobro obavljao.
- Na putu do mesta gde su se sekla drva prooe kroz
selo - svi su videli da Matis ide s drvoseom, i to u punoj
opremi. Neka samo gledaju, pomisli tad, premda sad i nije
znailo onoliko koliko bi da se desilo u rano prolee. Nisu to
sitnice, to to se od letos promenilo.
- Morao je da se nasmeje.
- Da? - oglasi se Jergen raspoloen.
- Setih se kako proletos nisam znao ni repu da plevim.
- A-ha - izusti Jergen kao neko ko u to nije bio upuen,
kao pridolica.
- To Matisu nije promaklo.
 - Ostrvce - ree potom.
- Ne znam na ta misli - ree poteni Jergen tada.
- Neka, nita - uzvrati Matis.
- I nita vie ne kazae.
- Doli su na mesto see, gde se pokaza da je Jergen
zaista bio straan drvosea: svuda su leala oborena debla.
Matis se odmah zabavi oko jednog napola. zavrenog s
kojeg je trebalo da oguli koru. Jergen je, malo dalje, sekao
sam.
- Matis je radio to je bolje znao i umeo, ali nije bilo isto
kao u amcu - ovde misli odmah poee da se zapetljavaju.
Ni to deblo nije liilo ni na ta, izgledalo je kao da ga je neko
zubima izgrizao. A tamo kod Jergena treskala su oborena
stabla, granice su frcale, zemlja poskakivala.
- Matis se znojio i znojio. Naposletku saopti da je posao
zavrio.
- Jergen doe. Kao da neto proguna. Inae niim ne
pokaza da je nezaovoljan. A sigumo je jednom drvosei
bilo jezivo da vidi takvo deblo.
- Predahni malo - samo ree - ja u to jo malo popraviti.
- Matis sede. Jergen, s guljaom u mci, stade da
popravlja deblo. Gledajui ga, Matisovom glavom prolete
misao, nezaustavno, poput zujanja muve: ta u ja ovde?
- Sta u ja ovde! - ree sad naglas.
- Da ui - staloeno e Jergen.
- Da, ali zato?
- Nije glupo znati sei stabla.
- Jergen nije eleo vie da objanjava. Matis pomisli: Sve
ukazuje na to da e otii.
- Ti si me izvukao na oluju.
- Jesam. I tada si se dobro snaao. A sad emo malo
jesti, i odmoriti.
- Pmi Matisu hranu.
- Nisam ja ovo...
- Nisi, a sad jedi. Ovoga nisi imao previe u ivotu.

- U Jergenovom je glasu bilo prizvuka nekog hladnog

prijateljstva, ali Matis nije mogao da preuti:
- Nisi ti mene ovamo bez veze doveo!
- Jergen je polako vakao svoje zalogaje.
 - Namera nije loa - odvrati on - u to budi uveren,
Matise.
- Savakao je celu kriku pre nego to je opet prozborio.
- Ne znamo ta emo i kako emo - ree on iznenada, i
otvoreno pogleda u Matisa.
- Sa mnom? - nadoveza se Matis pronicljivo.
- Da.
- Krupni je drvosea sedeo i vakao Heginu hranu, bio je
ljubazan. Matis ga se, s jedne strane, nije plaio, ali je s
druge drhtao zbog onog nepoznatog to je ovaj Jergen znao,
ali nije hteo da iznosi na videlo.
- No, o tome moemo kasnije - ree Jergen. - Sad e
uiti da see stabla. Onaj ko zna da see, zna kako da
zaradi i da se snae.
- Ja se snalazim - izlete iz Matisa.
- O, da, ali je najbolje kad moe da se snae
zahvaljujui svom umeu - uzvrati Jergen s nekakvom
dobroudnom otrinom u glasu.
- Matisu, koji je u poslednje vreme bio na oprezu, oito
ovo bi dovoljno: Napustie ga.
- Ne elim da uim! - doeka on.
- Uiti se mora - odvrati Jergen, gotovo istim onim tonom
kojim ga je onda izveo meu munje i gromove.
- Matis je trebalo da podvije rep. Ali, tad mu sinu neka
ideja. Upita, navrat-nanos:
- Mogu li kui?
- Jergen, koji se bio okrenuo, samo se trgnu na to pitanje,
to Matisu bee dovoljno.
- Obuzet svojim planom, munjevitim planom, Matis tad
ree Jergenu:
- E, ba si glup!
- I dade se u trk.
 36
- Hege ugleda brata kako tri. Ispusti ono to je imala u
rukama i pohrli ka njemu, kroz ogradu i izmeu grmova
vresa:
- Je li se to posekao!
- Ko?
- Ko!
- Nije, on obara drvee tako da sve prti.
- Hvala bogu - ree Hege, sva ozarena. - Trao si kao da
je ivot u pitanju, shvata. Ne sme nikad tako da tri iz
see, svi koji te vide pomislie da se dogodila neka nesrea.
- Zaboravio sam - izusti Matis krotko - mislio sam na
neto drugo.
- Na ta? Neto o sebi?
- Da. Ne, ni to. Ne mogu o tome ovako, napreac.
- Matis oseti koliko je to sve zapetljano.
- Trao sam jer sam morao da popriam s tobom, i da te
vidim.
- Hege doeka:
- Da me vidi? Pa, zaboga? Uf, kako si me presekao,
pomislila sam da se njemu neto dogodilo.
- Matisu i njegovom munjevitom planu nije se mogao
dogoditi gori poetak. Da tako glupo doe... A bio je uveren
da e Hege opet pridobiti, pre nego se Jergen vrati iz ume.
Onamo je, u jednom blesku, video izlaz. Ali sad Hege se
radovala Jergenu, i to samo zato to se nije posekao.
- Ali sad Hege sama popravi stvar dok su stajali onde iza
ograde. Kako je Matis teko disao posle onolikog tranja,
Hege ga u svojoj radosti zagrli, i povue kako bi seo na
humku pokraj nje.
- Sedi i povrati dah - ree ona veselo. - Oznojio si se
koliko si trao.
- Sedeli su, jedno uz drugo - kao da samo njih dvoje
postoje, kao nekad.

- U Matisovoj dui blesnu, znao je ta treba da uini: prvo

e joj se osmehnuti.
- On joj se osmehnu.
- Hege, vesela, uzvrati osmehom.
- Zatim on klimnu glavom.
 - Ona uzvrati klimanjem.
- Poput neke stare igre, koju su zaboravili, i koje su se
iznenada prisetili.
- Matis i nije nevinace kao to ona misli, pade mu na
um. Ima on plan.
- Evo nas, sedimo ovde - poe on.
- Hege klimnu. On nastavi:
- A sedeli smo ovako i ranije.
- Jesmo - ree Hege - i to nedavno.
- Matis se obradova napretku. Sad samo lepo da nastavi i
pridobije Hege.
- Nema nita lepe nego kad s tobom sedim na jednoj
ovakvoj humci.
- Hege ga pogleda pomalo zauena, morao je da pouri
dalje:
- Mislim da bi na humkama mnogo ee trebalo sedeti.
- Da?
- ta ti misli?
- Hege samo ree:
- Pa,mogaobi.
- Primetio je meu koju je ona podigla izmeu njih.
Morao je da je pita otvoreno:
- Ali ti ne bi?
- Ne, ja? - uzvrati Hege, i poe da ara oima nesigurno,
bilo je bolno videti.
- Zato ne!
- Ti zna s kim ja sedim - ree ona tad.
- Tako jednostavno to ree, i plan mu uini nitavnim.
Vie se nije imalo ta. Njegova se odlunost i zamisao
sprae kao kroz cedilo. Izgubio je gotovo i pre nego to je
poeo.
- Onda je to to, nemam ta vie da kaem - ree
potiten, i ustade.
- Hege ne odgovori, nije ga ni pogledala. Matis pridoda:
- udno je da humke nisu pomogle. A ja mislio da u te
pridobiti dok se Jergen ne vrati.
- Hege je sedela na mekanoj humci. Sad se i ona pridie,
i nemono ree:
- Da, stvarno ne znam.
- ta?
- Zar misli da nismo razgovarali o tebi?
- To dobro znam - ree Matis brzo.
 - Mi emo uiniti sve to moemo - ree Hege. -1 ti si
valjda tako mislio?
- Matisu ne bi posve jasno to to ona sad ree. Gledao je
za njom kako zamie u kuu. I saplitao se o jedno -
munjevite misli. ta su zapravo munjevite misli, kad se
dese? Nita. Ako ih i pokae, one postanu prah i praina,
im oni kao no otri otvore usta. Hege treba da kae samo
re, ili dve, i odmah si gotov, smesta ti se plan raspri.
- Mi emo uiniti sve to moemo, rekla je. Pa ona nita
ne shvata.
 37
- S brodarenjem je bilo gotovo. Nije vredelo
suprotstavljati se Jergenovoj volji. Svakog je jutra on vodio
Matisa na seu. Mora da naui, govorio je Jergen svojim
krtim reima koje nisu trpele prigovore. Matis se nekao da
ide, ali je uvek odlazio.
- Kui ga je, iscrpljenog nakon nepodnoljivog dana,
ekala ona nova Hegina hrana.
- Mora proi tu kolu - govorila mu je ona.
- Nije vredelo priati joj o mislima koje su jedno s veslima
u amcu, ali ne i sa sekirom i alatom kojim je trebalo guliti
koru - koliko je slepa bila.
- Jergen je bio ljubazan u umi, nije bilo to u pitanju.
Radio je svoj posao i Matisu davao manja debla koja je bilo
lako oboriti - a koja je, ipak, naposletku on morao da
posee. Matis nije pokazivao nikakav napredak, ali je zato u
njemu buktala elja da s Jergenom porazgovara o Hege.
Najzad se to i desi, u vreme predaha, dok su pili kafu.
Namuio se, nita mu nije polazilo za

- rukom, samo je uzalud traio vreme. Leali su na

zemlji, s kamenom ispod glave, dremali, ali i motrili jedan
na drugoga.
- Neka vreme samo ide, mislio je Matis.
- Izai u oluju! - odjednom on pomisli, kao da opominje
samog sebe. Zatim se pridie. Jergen se odmah razbudi, na
oprezu.
- Jo emo se malo odmarati, Matise.
- Ne, hou da razgovaram s tobom! - ree Matis,
nestrpljivo, kao da se to smesta mora obaviti.
- Reci.
- Valj da vidi da j a svakog dana sve manj e uradim?
- To je bila istina. Nazadovao je umesto da napreduje.
- Jergen je bio toga svestan, i zato mu ne bi drago da to
uje iz Matisovih usta.
- Da, kakav si ti to? - ree on, sad pomalo ljutog glasa.
- Upravo to ohrabri Matisa. Taj ljutiti ton.
- A kakav si ti! Ti, koji si mi uzeo Hege! Kakav je takav
ovek?
- Jergen se uznemiri.
- Sad je tako - samo ree.
 - utali su. Hege je bila negde izmeu njih, nigde ne
pripadajui.
- A onda Jergen ree:
- Zar ne bi mogao malo da misli i na Hege? Zar ne
moe malo da se raduje zbog nje? Sta misli, kako je njoj?
- Matis je bio nem, zbunjen, nije mogao tako brzo sve da
preokrene na svoju stranu. Jergen je bio u pravu, ali...
Bespomono je treperio, nepomian. Svet je pun nadmoi
koja se odjednom pojavi i jednostavno te potopi. Tu nadmo
ne predstavljaju samo Hege i Jergen i svi ostali pametni -
ne, nadmo je tako razoma da je i on sam, Matis, prevezao
vlastitu nesreu preko vode u vlastitom amcu i doveo je
pravo u svoju kuu. ta tad ovek da radi?
- Hoemo li da zavrimo razgovor o ovome? - predloi
Jergen, kad je video da Matis ne odgovara.
- Na to e Matis gnevna glasa:
- Sad mislim runo o tebi.
- Uf - uzvrati Jergen - to nimalo ne pomae.
- A ta pomae?
- Vie neemo o tome - ree Jergen otro. - Tako je kako
je.
- Da - izusti Matis. One su mne misli i dalje preletale
njegovom glavom, ali poslua, i opet se spusti na zemlju.
- Leali su i odmarali lea. Jergen je drao granicu u mci
i, mislei na neto drugo, udarao njome po raspuklim,
crvenim muharama. Njihovo je odmorite bio proplanak s
ostacima poseenih grana i panjevima, sa upercima trave i
sa zrelim, jesenjim gljivama. Jergen stade iznenada da pria
o onoj lepoj gljivi, oito u elji da pree na neku drugu
temu:
- Pogledaj je, Matise. Ko pojede muharu, taj je odmah
gotov.
- Gljiva je isijavala u svom purpuru, raspoluena od
Jergenovih udaraca, sveeg i belog mesa u kojem je skrivala
otrov i smrt.
- Matis se trgnu, ali osta da lei oiju prikovanih za gljivu.
- Stvarno?
- Da, istina iva - ree Jergen. - U stara su vremena od
nje kuvali orbu, kad su nekom hteli da nanesu zlo, da taj
poludi, ili da umre.
- Matis nije skidao oi s gljive, obuzet neugodnim i
udnim eljama iji gospodar nije bio. Izmeu muhare i
Matisa uzburkae se talasi, razbie se i zaglavie na vanim
mestima u njemu, svojom ga arolijom omaijae.
- Je li tako? - ree on.
- Da, nemoj da je jede, inae u te se zaista plaiti.
- Ma ta kae - uzvrati Matis mrmljanjem. Opinjen,
gledao je u gljivu. Baci jedan brz pogled na Jergena, i krenu.
Morao je, bio je na to prisiljen: Moram dapojedem gljivu!
Makar malo! Da pojedem malo.

- Prui ruku prema otrovnoj rugobi.

- Nemoj! - dreknu Jergen. - Stvarno je opasno. Jesi li...
- Prekasno. Matis ovog puta bee bri, te otkinu mali, beli
komad s purpumom korom na sebi, i strpa ga u usta. Nije ni
osetio ima li kakvog ukusa, samo je progutao, a ono mu niz
grlo, uini mu se, kliznu poput ika - premda uopte nije
tako bilo. Ali ga ubrzo stvamo neto opee, ipak, nije to bila
obina hrana - te jednom kratko viknu, mno, kao da ga
neto ujede.
- O, glupana, ta ti hoe - povika Jergen.
- Jergen se bio strano namrtio.
- Povrati! - zapovedi Jergen. - Stavi prst u grlo.
- Prekasno je - ree Matis gotovo bez daha, oduzeta tela
od iscrpljenosti i umiljanja.
- Je li bio veliki komad? Govori! Da nisi moda ve
izgubio mo govora?
- Jergen je bio ljut.
- Matis je samo kolutao oima, pitajui se je li ve postao
divalj. Strah gaje bilo, gorelo je u grlu, bar mu se tako inilo.
Uskoro e goreti celo telo! - pomisli najednom. Moram da
pourim!
- Pogled s Jergena nije skidao. S otrovnom gljivom koja je
u njemu narastala, budno je pratio svaki njegov pokret,
spreman da neto uini.
- Jergen je bio i besan i uplaen, nije znao koliko je gljive
Matis mogao da pojede, moda je stvamo bilo opasno?
Zgrabio je cmu posudu za kafu koja je stajala na ugaenom
aru, nalio kafe u oljicu i pmio mu je:
- Evo! Popij.
- Misli? - ree Matis podrugljivo i gumu oljicu tako da
se sve prosu. Bio je zaprepaen svojim prkoenjem
Jergenu, ali je bio i ponosan. Prkositi Jergenovoj volji! I jo
pojesti muham! Sad e Jergen morati da odustane - pomisli
Matis u svom bunilu.
- Jergenu se lice skameni kad mu ispade oljica, zgrabi
Matisa za mku - pa da, on je odgovoran. Ruka se ukoi u
drvoseinom zahvatu.
- Ve sQ gubil
- Matis zakoluta oima.
- Pusti!
- Jergen ga pusti, ali ne zato to je to Matis naredio, nego
da bi podigao oljicu, koju napuni na oblinjem potoku.
- Popij ovo. Pij! Zabodi prst u grlo, mora da povrati!
- Hou da ostane ovako - uzvrati Matis neprepoznatljivim
glasom. inilo mu se da iznutra sve vie gori. A taj oganj on
nije hteo da ugasi, taj je oganj trebalo da pokori Jergena!
Oseao je kako u njemu snaga i mudrost munjevito rastu.
- A onda Jergen okrenu drugu plou.
- Da, da, kako hoe - ree. - Ne treba vie da te bude
strah, mora da si pojeo malo pare, nee te ubiti. Bilo je
premalo. Sedi i uozbilji se.
- ta? - ree Matis napukla glasa.
- Ali, zaudo, poslua. Seo je, ak je i otpio malo vode,
sve kao u snu. Sad je on drukiji. A to je i eleo. Pojeo je
neto opasno.
- Samom je sebi bio neprepoznatljiv, u glavi i u telu,
lagan, toliko da je mogao da poleti. Oseao je da je onde i u
isto vreme na drugim mestima. Mogao je, oas posla, da se
popne gore, u kronje. Prvo to mu je palo na um bila je
ljuka i njeno preletanje.
- Sedi i ti, Jergene! - ree on razrogaenih oiju. - Da ti
priam o ptici punoj olova u krilu, to lei pod kamenom.
Zato je onde!
- Jergen proguna:
- A ega si ti pun! Umiljotina? Najbolje bi bilo da ide
kui.
- Matis nastavi isprovociran:
- Sedi, kad ti kaem! Sad ja priam. Morao je doi i taj
dan, vidi li!
- Jergen posluno sede.
- Priaj.
- Hege ti je sigumo ve priala o ptici? - ree Matis
strogo.
 - O mnogim smo stvarima priali, ne mogu da se setim
da li sam uo neto o tome.

- Matis ga pogleda u neverici.

- Zar je imala neto vee o emu bi priala, vee od
preleta moje ptice?
- Da.
- Nije ti rekla ni da je ptica ustreljena?
- Moda i jeste, nego se ja ne seam. ta je s tom
pticom, ta je to s njom udno?
- Matis je piljio u Jergena divljim oima, u svojoj velikoj
oamuenosti:
- Bili smo ptica i ja, shvata li! A ona sad lei pod
kamenom... ali, ne smeta,?o,y ona leti iznad nae kue, jo,
shvata li! Jo smo ptica i ja. Jo mi ovde letimo. I sve vreme
emo ovuda leteti! Neka samo pokuaju...
- Zastade, zbunjen.
- Ptica i ti... dobro... ptica i ti, pa da - Jergen e polako,
oprezno.
- Zato tako govori! - presee ga Matis, kome se sve
vreme inilo da je iznutra nekako drukiji, koji je onde bio
kao razbuktala vatra.
- Onda ste samo ti i Hege unutra, shvata li! - ree Matis,
gledajui ukoeno u Jergena. - A to nije dobro, shvata.
Onda nema nikakve veze ta lei ispod kamena i ta ne lei
ispod kamena!
- Da - izusti Jergen.
- Zato si rekao da?
- Zbunjen, Jergen odgovori:
- Ne.
- I dalje zurei u njega, Matis sad ree:
- Mogu li neto da te pitam to nisam smeo da te pitam
ranije, Jergene?
- Jergen mu dade znak da moe.
- Ja i ptica! To je sve skupa. Zar nita ne shvata?
- Jergen odmahnu glavom.
- Matis se teturao nepoznatim stazama. Oseao je da
neto dolazi. taje to? Ne, to je samo dolo. Daleko u noi.
Vatra. Unitenje. Oi su mu gorele, usmeri ih ka Jergenu, i
Jergen smesta izgore. To je i zasluio.
 - Glupost. Pojeo sam muharu - to je zato. Ali moje runo
oko elim na Jergenu. Evo, sad...
- I u isti se tren navue neka tamna sena i posegnu za
Jergenom. Glupost - opet je to muhara u meni... Neu ja
umreti. Ali Jergen hoe!
- U istom trenu on polete na Jergena. Snano ga uhvati,
hitro, poput zveri.
- A, tako, ti hoe mene da uniti - ree Jergen mirno i
hladno, i onaj snani zahvat usahnu. Drao je Matisa kao
daje dete.
- Uozbilji se vie, glupane.
- Jergen podie Matisa i ponese ga onih nekoliko koraka
do potoka. Onde njegovo smeteno lice umi vodom. U
poetku se Matis koprcao, ali je ona hladna jesenja voda
godila njegovom poaru, te se on smiri, i skoro razbudi. A
onda se srui na zemlju, oseajui kako ga osvaja stid i
kajanje:
- Nisam hteo da te ubijem!
- O, ne, to i nije tako lako - doeka Jergen.
- Gde je Hege? Nije iva!
- Jergen se trgnu:
- Uuti! ta bulazni? Dosta vie s glupostima, jasno?
- Kao da je govorila Jergenova sekira, tako zazvua,
strogo i otro.
- Matisu polako stade da se razdanjuje, upita:
- ta sam to uinio?
- Umiljao si. Pojeo si gljivu i postao budalast.
- Ma, samo kad si ti iv! - ree Matis, odjednom
radostan.
- Jergenu bee neugodno.
- De, de... - ree on.
- Matisu se sad potpuno promeni raspoloenje, zanese se
neim drugim, poe da misli na prijatnije stvari, i htede to
da ispria Jergenu - iz zahvalnosti to je Jergen iv, to nije
ubijen u njegovom otrovnom besu.
- Ana i Inger - ree on u istoj zahvalnosti, i stavi to u
Jergenove ruke kao kakav dar. - Zna li uopte sta je to?

- Jergen ne odgovori, ekao je.

- Jesam li ti priao o njima, Jergene?
- Nisi. Ko su one?
 - Devojke - ree Matis ponosno.
- Da,to mi je jasno.
- Vozio sam ih u amcu. Letos. Bili smo na nekom
ostrvcetu. Celo je selo gledalo kako pristajemo kraj duana.
- Tako i treba - ree Jergen.
- Matis zatrepta od iuavanja, jer pravo u metu
Jergenov odgovor pogodi. Pokraj njega je bio neko ko je
znao taje jednom mukarcu vano. Zato se usudi i ree:
- Mogu li neto da te pitam, Jergene?
- Pitao si me maloas. I nita nisam shvatio. Ali, pitaj.
- Pa, eleo bih da znam - poe Matis, malo s tim oteui -
razmilja li o devojkama usred nedelje?
- Pitanje doe pomalo neoekivano, ali Jergen odgovori i
ne trepnuvi:
- Naravno da razmiljam.
- Stvamo?
- Naravno.
- A, tako - izusti Matis, i s olakanjem uzdahnu.
- A to je i udno - nastavi on, i podie glavu, osloboen
svake elie za ubistvom.
- ta?
- Ne - mnogo toga.
- Uf, dovoljno smo dangubili - skoi Jergen najednom i
prihvati se svoga alata.
- Matis je i dalje sedeo u udnoj meavini radosti i
straha. Izgazio je ostatak gljive. A onda se radosno
nasmejao. Pa da, umiljao sam, pomisli on, posegnuvi za
reima svog namrgoenog efa.
 38
- Ipak taj dogaaj u Matisu ostavi dubok trag. Kad je
poetno olakanje minulo, osta neugodnost koja nije elela
da nestane.
- Zamalo da ubijem Jergena - kako sam mogao da budem
takav?
- Ili je to bila samo gljiva koju sam pojeo?
- Nekoliko je dana iao Hege za petama u iekivanju
njenih prekomih rei, to je bio i zasluio. Hege ne ree
nita, pa bi primoran da sam o tome zapone priu.
- Nije ti Jergen nita rekao?
- O emu?
- O meni i o njemu, i onome... u umi, o jedenju gljiva i
tako tome.
- Ne, a ti si to oekivao?
- Ne.
- Da li se neto desilo? - upita ga sestra.
- Nije, nita se nije desilo, vidi i sama.
- Matis kliznu dalje. udio se Jergenu.
- Jergen ga je pozvao da s njim poe u umu i sutradan,
ali je Matis na to odgovorio:
- Tamo j a vie ne idem!
- Kako zazvua odve zastraen, Jergen vie nije pitao. I
za Jergena je sve to, ii s Matisom u seu, bilo samo muka,
te mu moda zato i ne bi mrsko to ovaj vie nije eleo da
ide s njim.
- Matis je sedeo na svojoj sofi i gledao uprazno. Hege se
nemirno vrtela oko njega. Ispitalaje ve ona Jergena i
saznala za onaj dogaaj. Sad mu je prila:
- Mogao bi opet na vodu, Matise.
- Ne znam.
- Ali u tome uiva.
- Modaje sad drukije - odvrati Matis.
- Ne govori tako.

- Hege se potom vrckasto udalji. Sad se ona mnogo vie

izvijala u struku nego ranije, naroito kad bi gledala svog
dragog. Spremala je kuu hitrim rukama, cvetala. Matis je
dobro primeivao te promene na njoj. Nasuprot tome stajalo
je ono njegovo iscrpljujue pitanje koje je svakog dana
postavljao:
- Sta u ja!
- Nije nanovo poeo da prevozi amcem. Neto je bilo
drukije. Motao se naokolo besposlen, i svaki bi se put
trecnuo kad bi video neto svetlo i crveno kraj ograde.
Onde je bila izrasla muhara, u svoj svojoj runoj i skrivenoj
pomamnosti. Stajala je tik uz stupce drvene ograde, kao da
je elela da proviri unutra, prema Matisu.
- Ne, ne, pomisli on srameljivo, opirui se. Nju u ja
unititi pre nego to ona mene otruje.
- Priao je gljivi i nagazio je. Boje zasvetlee prema
njemu poput crveno-bele eksplozije.
- Malo posle naie na jo jednu, na livadi, s unutranje
strane ograde. Bila je gotovo jednako lepa. Nju nije
zgnjeio, samo je proao pored kao hipnotisan. Sad je znao
da ih ima mnogo, po svim padinama, pokraj ograde i
izmeu humkica, i po umskom podu.
- Kua je bila okruena otrovom.
- Je li tako bilo i ranijih godina? Nikada pre to nije
primetio. Odakle su dole? Kao da su rasle na njegove oi.
- Jasno je uo svoje misli:
- U tom e krugu moda Jergen umreti, on je okruen.
- Ne, ne! Ne elim to!
- Ali se ta misao ponovo dovue, poput neke beznone
ivotinje.
- Sta da radim, ree u strahu i bez snage da se pomakne
s mesta.
- Neto moram da uradim. Uskoro u opet na njega
nasmuti.
- Zavri se kao i obino: obrati se otroumnima. Opet
Hege.
- Zar ove godine nema vie crvenih gljiva nego inae? -
upita bez daljeg objanjenja.
- Nema, koliko ja vidim - ree Hege. - Sve je u redu -
kaza slepo i vrckavo se udalji.
 39
- I poput znaka da niko nije okmen otrovom, pojavi se
neka devojka na stazi.
- Matis prvo nije poverovao svojim oima. ak ju je i
poznavao: bila je to devojka od proletos, sa repita. Ona
koja je onako lepo tipala svog dragog, i kojoj je on lepo i
veselo uzvraao. Bilo je gotovo pravo udo videti je kako
silazi s puta ba u tom velikom trenutku.
- Dola je zbogmene, smesta pomisli Matis, prisetivi se i
dogaaja na ostrvcetu.
- Ali ona ima dragana, istina.
- Nikada onde nije dola nikakva devojka, svih tih godina.
Tamo je uvek bila samo Hege. Kad ju je opazio, prvo to je
pomislio bilo je: Ana, ili Inger? Ali kad se primakla, video je
da nije nijedna od njih. Bilo bi to nestvarno dobro. Ali dobro
je to je i ovu koja je sad prilazila poznavao.
- To to su jednom radili zajedno, Matisa smiri, i oslobodi.
Jer i ona je onog dana bila takva. Izgledalo je kao da su se
oboje toga seali. Devojka mu, sa svoje strane, klimnu
glavom i nasmei se. Sav Matisov oaj nestade, uma puna
otrova stajala je sad kao prijateljska zatita.
- Matis pouri da upita i pre nego to je devojka prila i
mogla ita da kae:
- Zar vie niste momak i devojka?
- Devojka se nasmeja.
- Ko?
- Pa, ti i onaj. Onaj to te je tipao za ruke i za noge.
- Kako ti to gleda na te stvari? - upita ona. - Pa ne
moemo svuda da idemo zajedno i drimo se za ruke.
- Matis se pokunji. Zar je ve ispao glup? Kad malo
promisli, vide da je u pravu. Ali ga devojka izvue iz rkipca:
- No, vie nismo zajedno. Tu si u pravu.
- Matisa neto probode. Moda ak dva puta: jednom
neugodno, drugi put ugodno.
- Ne bi trebalo da bude tako preneraen zbog toga, zar
ne? - ree devojka.

- Ne - promumla on.
- Naravno da ne, takve stvari mogu brzo da se promene
- dodade ona. - To ti sigumo zna - nastavi ona uverljivo, iz
dubine svog ljubaznog srca.
 - Nije mogao ba toliko da lae i otvoreno da joj potvrdi,
te svoj odgovor pokua da uini nekako dvosmislenim. A
kako joj je samo bio zahvalan:
- Ima li sad koga? - upita nervozno. - Nekog novog?
- Ne, sad uglavnom nemam nikoga - ree devojka i
ravnoduno zabaci glavu.
- O... - izusti Matis.
- Devojka se opet nasmeja, iz nekog nepoznatog razloga,
ali ne zlonamemo. A onda napokon pree na ono zbog ega
je dola.
- Imam poruku za drvoseu koji stanuje ovde, za Jergena,
jel se tako zove? Al on moda nije kod kue u ovo doba
dana.
- Nije, u umi je - odgovori Matis pomalo mrzovoljno.
Prevario se, dakle, ipak je zbog Jergena dola.
- Ali mogu to i tebi rei. Moe valjda da prenese
pomku? - omaklo joj se.
- Matis se malo zacrvene. No devojka to ne primeti u svoj
svojoj mladalakoj radosti.
- Matis se ne usudi da primi pomku. Neto je moglo da
poe naopako, kad je bude prenosio. Naroito stoga to se
ticala Jergena.
- Ako hoe, najbolje bi bilo da to kae mojoj sestri, ona
je u kui - izusti, nikad mu nijedne rei ne behu ovako gorke.
- Devojka se zasmejulji.
- Naravno. Toga se nisam setila.
- Ona pouri svojim brzim nogama. Matis je isprati
pogledom, ve joj je on bio oprostio. Letos je on postao
drugi, jer se vozio u amcu s Anom i Inger, jer je proao kroz
oluju, i jer se dobro snaao kao amdija. Uvek bi mogao da
oprosti toj devojci to je rekla ono to nije trebalo da kae.
- Zato u njemu brzo zasijae planovi u vezi s goom i
daljim razgovorom s njom: krenu stazom, i kad odmae
dovoljno daleko da ga ne mogu videti iz kue, zaustavi se, i
onde prieka. Onuda je devojka morala da proe kad se
bude zaputila kui.
- Sve je ilo kao podmazano. Ubrzo se na stazi devojka
zaista pojavi i nabasa pravo na Matisa, kao da upade u
zamku. Ona to okrenu na alu:
- O, tu si? Presree ove to se vraaju kui.
- Matis pomisli kako pametni odmah sve saznaju. Ili bar
veinu toga. On to ne bi mogao da kae kao ona, ne
onakvim tonom, on se, za razliku od nje, bavio odve tekim
stvarima, uzvienim stvarima, zapravo. Prie joj i ozbiljno
upita:
- Mogu li malo da te otpratim? Samo gore do glavnog
puta?
- Devojka uzvrati:
- Valjda moe.
- Matis promuca:
- Mislio sam... kad ve nema momka, onda...
- To nisam rekla - uzvrati devojka. - Rekla sam da sad
uglavnom nemam nikoga. Imam jednoga. Malo.
- Matis razrogai oi, i uspori. Malo se i pokunji. Ovo nije
razumeo.
- JeT nee sa mnom? - upita ona. - Dobro, kako hoe.
- Kako hou? - nije shvatao. Pa onje ne moe pratiti kad
ona ima momka, ta e joj on?
- Ona htede da poe svojim putem, ali on naini neki
udan pokret rukom, kao kad neko za neim posegne, a
onda ipak odustane. To je zaustavi.
- Uz ivicu staze stajao je irok, ravan kamen. Matis je
prolazio pored njega otkad zna za sebe - ali kao da je tek
tad kamen onde isplivao iz svoje bezimenosti. Matis je
mogao jednostavno da ga proe, ali je onde bio taj kamen, i
nije mu jasno kako je to mogao tek tako na brzinu da smisli
- pokazao je mkom i rekao hitro:
- Na ravnom se kamenju sedi.
- Rekao je to tako da je devojka sela i pre nego to je on
stigao da razmisli.
- Pa, ovo je ludo, pomisli on, i spusti se kraj nje.
- Bilo je dovoljno mesta, Matis je pazio da je ne dodime.
ta je eleo? To nije mogao sa

- sigumou da kae. Moda neto da uje. Moda samo

da bude blizu. Ali nem nije smeo da sedi, to mu je bilo
jasno, devojka ga je zapravo gledala u iekivanju,
zahtevala da progovori.
- Misli li da je ono pametno reeno? - upita prilino
nepromiljeno.
- Devojka se slamicom pomilova po obrazu. Ljuljala je
nogu, gore-dole. Nikad nije posve mirovala.
- Koje?
 - Pa, ono, o ravnom kamenu. I sedenju.
- Devojka se tre, ve je ona bila na nogama.
- I ti to tako pita? - upita ona, zbunjena, ili moda zato
to ga je bila sita.
- Sita njega...
- Ali, kako? - upita on, uplaen, i dalje sedei na kamenu.
- Devojka htede da krene, a Matis se ne osmeli ni na
najmanji pokret.
- Nisam znao da je to pogreno - izusti.
- Ne, ne, ali nemam vie vremena.
- Shvata da....
- Ona ga prekide:
- Neemo vie o tome, nema zbog ega da se brine.
Nije vredno spomena, u redu?
- Ona krenu. Prvo mu je klimnula, ljubazno, i moda malo
posramljeno, a onda krenula.
- Matis se grevito uhvati za jednu uspomenu:
- Druge nisu takve! - ree on. - A s njima sam mnogo
razgovarao.
- Devojka se odmah zaustavi.
- Druge? Ne znam koje druge.
- Kad kaem druge, mislim na Anu i Inger - ree on tiho. -
Valjda si ula za njih?
- Da,ja... mislim da jesam.
- Bili smo na vodi, i priali smo ceo dan. I one nisu bile
takve.
- Devojka mu prie, pogleda ga pravo u oi, kajala se.
Njegove se oi na to rairie. Sta je ekao? Nije znao. Ali je
ekao.
- Zna, Matise...
- On zadrhta.
- Da?
- Bila je u kripcu. Gledala ga je pravo u oi.
- Ne, ja... - zapoe ona. - Ne znam kako s tobom da
razgovaram!
- Dok je to govorila, brzo ga pomilova po bradi, a onda
ode, hitro, lako, izgubi se na jedan, dva.

- Matis nije ni pokuavao da imenuje svoje stanje, ali sve

bee ustanovljeno, i jo vie. U sretnom je trenu devojka s
njim uinila ono to ni Ana ni Inger nisu - i time sebi
osigurala stalno mesto. Ostao je da sedi na kamenu, dugo.
 40
- Onda doe to. Neto sasvim drugo: munja koja mu
razmrsi sve vorove. Bez najave sve posta jasno, pomisli
on. Jasno,i teko.
- Skoi s onog ravnog kamena.
- Poput brze munje. Ali, ovog puta u njemu blesnu.
- ta! - pomisli preplaen. Neu uspeti.
- Zaboravio je devojku. Upravo kad je sedeo i uivao u
divoti koju mu je podarila - doao je blesak. Izlaz, sasvim
oigledan, od poetka do kraja, u jednom jedinom blesku.
- Naglo i otro zasee kroz vorove koji su se bili nakupili.
Morao je to da prihvati bez pitanja, i bez straha - bez obzira
na to koliko se u sebi plaio. Video je ta mu je initi,
shvatio je i to prihvatio, napola obamro.
- Tako je u njemu bleskalo dok je sedeo na onom tek
posveenom kamenu. Bleskao je izlaz iz bespomonosti koja
gaje muila. Hege i Jergen i ja, mislio je. Tu nema ptice, ona
je negde drugde.
- Opet sede, a da toga i ne bi svestan.

- Ovo e biti teko - ree on glasno. Ali niko to ne u.

Teko je biti kao no otar, pomisli on.
 41
- Plan je bio tajan. U dubokoj je skrivenosti sve moralo da
se uradi. Zato ak ni Hege ne pomenu ni re - Hege bi se
odmah umeala i spreila ga.
- Ali, poto je plan bio teak, imao je pravo da jo jednom
pokua da se izvue na blai nain, pomislio je kad se prva
omamljenost tom munjevitom zamisli stiala.
- Zato je sutradan saekao da Jergen ode u umu, a onda
uao kod Hege, na pomalo svean nain. Ona je sedela
meu svojim demperima i, usred pletenja, pevuila.
- ta je, Matise? - upita ona i prestade s pevanjem.
Izdaleka se na Matisu moglo videti da se ne radi o
sitnicama.
- Neto je vano - uzvrati on - vanije nego to misli.
- Da ujem - ree Hege pomalo nestrpljivo.
- Matisu kao da se grlo osuilo:
- Mora da se izjasni s kim odsad eli da bude, s
Jergenom, ili sa mnom - ree on, i tako odmah pree na
stvar.
- Hege nisu bila potrebna dalja objanjenja. A nije morala
rnnogo ni da razmilja, tako se bar inilo.
- Nikakvih promena ovde nema - ree ona sigurna u
sebe. - Valjda shvata s kim moram da budem, odsad.
- Da - ree Matis nesigumo - onda je to...
- Naglo se zaustavi, umalo ne ree previe.
- Hege je gledala na stvar iz svog ugla:
- Zar i ti ne misli da je tako prirodno, kad bolje
razmisli?
- Kad bolje razmisli, morao je da uvidi da to jeste
prirodno. Ali... Ali bi moglo da bude i drukije, uhvati se on
grevito za tu misao. Cuo sam da moe. Da se par moe i
razii. Tako je bilo s onima to su na njivi tipali jedno drugo.
- Igrao je na poslednju kartu kad je upitao:
- Jesi li sigurna da se tu nita nee promeniti, Hege?
- Kao to sam siguma da sad sedim ovde - odgovori mu
Hege. -1 hvala bogu to je tako.
- Matis se pokunji.
- Onda, kad je tako...
- Hege je znala o emu pria. Bila je vrsta glasa,
postojana, poput planine. Nije bilo vie naina da je on opet
pridobije za sebe.
 - Teko i zapetljano - ree on. - Bie teko sve to
razmrsiti.
- ta to? - upita ona, ne shvatajui. - Zar misli da Jergen
i ja neemo uspeti?
- Bio je bez rei. Pa ona nita ne shvata. A onda ona ree
ono odluujue:
- Mora mi ovo dopustiti, Matise.
- Klik. I vrata se zamandalie.
- Da, dopustiti - ree on.
- I to je bilo to, zamandaljeno, on vie nije imao ta da
kae.
- Jesi li jo neto hteo? - upita sestra ljubazno kad Matis
zauta.
- Matis odmahnu glavom. Hegine su rei bile jasne, da
jasnije nisu mogle biti. Najzad je odlueno. Moe slobodno
da krene sa svojim velikim planom. Samo da prvo onde jo
malo postoji.
 42
- U upi su godinama stajala dva grubo odseena drveta
za vesla. Matis ih nikada nije dovrio, snalazio se nekako sa
starim. Sadje ta napola dovrena vesla izvukao, i poeo da
ih strue.
- Sve je bilo pomno isplanirano, tako da su i ta dva
debela drveta bila vaan deo njegove celine. Sve ide svojim
tokom! - pomisli on, oseajui se kao da se slepo predao
nepoznatim mkama.

- Jergen se vratio iz ume i spazio Matisa sa svrdlom u

mkama. Neobian prizor.

- Pravi li to nova vesla?

- Da, odavno sam mislio - uzvrati Matis.
- To znai da e opet na vodu, je li? - upita Jergen.
- Moda i hou.
- Matis odgovori ne podiui pogled. Nije mogao da kae
celu istinu - inae bi mu plan propao, bolje rei: bio bi
onemoguen. Moda bi me i zatvorili, pomisli tad.
- To je dobro - ree Jergen - nikom ne valja kad je
besposlen.
- A onda Jergen ue u kuu, gde su ekali Hege i ruak.
- Vesla su bila prevelika i predebela, ali ih je Matis malo
sastrugao i zaoblio, pa su sad neto bolje izgledala. Jo uvek
su ona bila gruba - no, takve e ih koristiti. Na tim e
veslima ploviti do obale i tako se spasiti, ili e s njima
potonuti i nestati. Ba to je bio najvaniji deo plana.
- Tako u znati ta u. Videemo.
- U amcu u probuiti rupu, kad budem daleko, tamo
gde je najdublje, i on e odmah potonuti, natruo kakav
jeste. A ja ne znam da plivam. Ali na onim debelim veslima
mogu da plutam - ako treba da plutam, i mogu da doem
kui i budem s njima kao i pre.
- Ne odluujem ja o tome.
- Ali, teko je, pomisli on.
- Smirio se kad su vesla bila bela i gotova. Sve je bilo
spremno i udno. Preostalo je samo jo jedno.
- Ali ne sutra, pomisli.
- A zato ne? - javi se glas iz njega, nestrpljiv i uporan.
 - Ne, sve je tako udno, odgovori on. I to bee dovoljan
razlog.
- Leao je na sofi i gledao kroz prozor, u nono
svetlucanje.
- Hege i Jergena nije video kad je uvee uao u kuu, ali
je s tavana uo priguene glasove. Sigurno je to bio sretan
razgovor - razgovor kakvog je on bio eljan. Ali je to sigurno
i razgovor koji se njega tie, i onda on za njih zacelo nije
sretan, nego neto sasvim drugo.
- Ali, vesla su spremna, i uskoro u znati.
- Odagna tu misao od sebe, nije eleo da gleda u nju.
Narednog asa ree sebi: Valjda to nije mnogo drukije od
onog kao kad se gleda u oluju.
- Odozgo su se sve vreme uli mrmljanje i razgovor.
Kotrljao se i smeh koji se zaustavio kao kuglica na podu.
Tako se, dakle, Hege smeje kad je zbog neeg srena. Zar to
nije znao?
- A onda su izgleda opet razgovarali o njemu. Jer odozgo
se vie smeh ne u.
- Cuje li ga! - naprasno on ree, odjednom veseo, i
uspravi se:
- Spolja se zau vetar.
- Iznenadan, jesenji vetar.
- Odmah se oglasie i mrmljanje i sitni zvuci, kao i uvek
kad vetar pohodi njihovu staru, tronu kuu. I drvee kako
umori irokim dahom. I nemimi talasi na vodi.
- Divno!
- On se opusti i oseti spokoj.
- Jer sigumo e vetar duvati i sutra. Tako da sutra nita
ne mogu da uradim. Isploviu kad bude mirno. Sad mogu da
spavam.
- Zaspa istog asa, ovaj dan je bio naporan i napet.
 43
- Da bude mirno, bez imalo vetra na vodi - bio je jedini
uslov. Voda mora da bude kao ogledalo kad on bude krenuo
da sprovodi svoj plan, inae nita od toga. A tek onda emo
videti hoe li vetar doi.
- Taj se uslov podrazumeva, mislio je.
- No, duvalo je danima.
- Vesla su bila gotova i amac je bio spreman, i Matis je
svakog jutra ustajao nemima srca: je li voda mirna?

- Ali, svakog je jutra duvalo. I svakog je jutra osetio

olakanje kad bi to video.
- Jo jedan dan, pomislio bi. A to niko ne zna! Zar to nije
udno.
- Malo zatim pomisli da je tako sa svime.
- Tumarao je oko kue. Jergen ga vie nije pitao o
njegovom veslanju, a nije ga zvao ni u umu.
- One opasne muhare jo su onde stajale - ali njih se
Matis vie nije bojao. One ne mogu nita da promene.
- I niko nita ne zna. Hege i Jergen vide par novih i
prevelikih vesala, i nita ne slute, samo misle da ne znam
da ih smanjim.
- Jesam li sad stvarno kao no otar?
- Onda u svakom sluaju nije prerano, mislio je.
- Osvanu jo jedno jutro. Pokuavao je da se pripremi za
ono to je mogao da uje, a mogao je da uje Hege kako u
kuhinji govori Jergenu: Danas se voda sjaji kao ogledalo.
- Ipak e on to dobro primiti, kad jednom ve doe.
- Zamiljao je druge naine na koje je to mogla da kae:
Ni daka vetra danas, na primer. Tako je mirno, kao da to
nije bez nekog razloga, i to je mogla da kae.
- No, nita od toga Hege ne ree. Sigumo je s Jergenom
priala o bitnijim stvarima od vremena. Njima nije ni stalo
do vremena, Jergen je sekao debla po svakakvom vremenu.
- A moglo se desiti i da voda nikad ne bude mirna i
sjajna, i da to Hege i ne spomene, pomisli on u postelji, a
zatim se pridie tekog tela, uini mu se tog jutra da je
dvostruko tei. Izae i pogleda.
...
 - I dalje vetar, voda modra od talasa pod vedrim nebom.
Cudno je gledati je, kad toliko duva. Odlae se zajo jedan
dan.
- Dok je jeo, primeti da ga Hege kriomice posmatra. Istog
asa bi sit, te izae iz kue. Da se ipak na meni neto ne
vidi? Uze zatim alat, opet ue na vrata, i ree da ide da
sreuje amac.
- Dobro - sreuj - odgovori Hege zadovoljno. - Onda
znam gde mogu da te naem.
- Da, a moe da sedi na prozoru i da me nadgleda -
ree Matis neoprezno.
- Zato?
- A ne nadgleda me?
- Otiao je svojim putem, strugao je i krpio amac. Otkrio
je veliku trulu mrlju na dnu, na labavim daskama po kojima
je trebalo da se gazi. Onde bi noga mogla da propadne, kad
bi se nagazilo celom teinom. Tu je teinu, nakon jela, toga
dana i oseao u svom telu, vie nego dovoljno.
- Na ravnom se kamenju sedi, mrmljao je dok je radio.
Toje bilo dobro reeno, ali devojka nije shvatila. No, dobro,
nita mi tako vie ne smeta.
- Smesti se pokraj amca, lica okrenutog prema vetru i
vodi.
- Duvaj, vetre! - poele kriom.
- O mnogo emu se ovde moe razmiljati:
- Kamenje iznad svih oiju, ree on nasumice.
- Ana i Inger i sve, ree on.
- Svako drvo u kojem su ptice bile, ree i to.
- Svaka staza kojom je Hege, moja sestra, gazila.
- Ali, to bee isuvie napomo, ne usudi se vie ita da
spomene.
- amac je odisao na katran kao i uvek, i na sunce na
natrulim daskama. Matis pogleda u vodenu povrinu, kako
je vetar podie. Talasi su kvocali pored njegovih nogu.
- Uskoro se mora stiati. Nijedan vetar ne duva veno.
Kao to i nijedna stianost nije vena. Ja i ptica, promuca.
 44
- Kad amac vie nije mogao da se sredi, ode kod Hege.
- Je li amac sad spreman? - upita ona, kao nedavno
Jergen.
- Jeste, sad je sve spremno. Sutra u poeti
da radim kao ranije - ree Matis. Nije gledao
u sestru.

- Dobro, dakle, ve sutra - ree Hege, kao da neto

utvruje. - Tako i treba, Matise.
- Dole, na obali, razmiljao je bio ta da kae. Prolo je
upravo onako kako je eleo.
- Ako ne bude mnogo duvalo - nastavi on. - Camac je
skroz truo, vie se ne usuujem da plovim po vetru. Mogu
da propadnem kroz njega ako pogreno nagazim.
- Nije bilo lako o tome da govori obinim jezikom, ali se
na neki nain ipak snaao. Hege zaboravi sve elje koje je
imala, mislila je samo na opasnost kojoj se njen brat izlae,
pa ree:
- Onda on nije siguran ni po mimom vremenu? Mislim da
uopte ne bi smeo da ga koristi. Matis uzdahnu.
- Dovoljno dobro poznajem amac.
- Jesi li siguran? Ne elim da te naem na dnu.
- Gluposti.
- Sve je u njemu kuvalo dok je tako nagovetavao svoj
plan. Ali, uspeo je, rekao je ono to je trebalo da kae, ono
to je mislio da je pametno da se kae, ak je bio uveren u
to. Zar nije udno to postane otrouman tek kad je
prekasno? - pomisli.
- to se toga tie, po mimom vremenu mogu po ceo dan
da budem na vodi - dodade. - Ne treba uopte da se brine,
Hege, znam ja ta mogu, a ta ne mogu. I znam gde smem
da nagazim, a gde ne smem.
- Dobro, dobro, ali se ipak uvaj - ree Hege i vrckavo se
udalji.
- Ali se malo zatim opet vrati:
- Ipak mislim da je najbolje da Jergen pogleda amac, da
vidi je li siguran. Jergen se u to razume. Ako on kae da je
amac neupotrebljiv, onda vie nee u njemu veslati.
- Matis viknu:
- Jergen!
 - Ba tada se Jergenovo ime nikako nije smelo pomenuti.
Matis pobesne:
- Ovo u ja reiti bez Jergena! Sve skupa! Ako doe s
Jergenom, neto strano u uraditi! Hege se trgnu:
- 0,dragi...
- Ne dovodi Jergena! Doe li on, pokazau mu ve!
- Stani malo - doeka Hege. - Jergenu ne mora nita da
pokazuje. Jergen je dobar momak, on ti nita naao nije
uinio.
- Ali Matis nije mogao da se zaustavi:
- Ovde vreme odluuje! - ree on neobuzdano.
- Vreme?
- Da, uje li? Vetar i vreme. Moda misli da nisam
dobro promisliol
- Promislio? Ta se re u kui nikada nije izgovarala zbog
Matisa, a on ju je sad izrekao, otro, kao kad se ekser zakiva
u zid.
- Hege malo uzmae.
- Naravno da si promislio o mnogo emu - ree ona.
- Svi smo zajedno mnogo razmiljali o ovome to se
izdeavalo.
- Ona zaista vidi samo jedno, i samo o tome govori.
Stajao je ispred nje, tuan. Ona nije ona ista, ona je deo
Jergena. Pola Jergena.
- Kako si samo mogla takva da postane? - upita on.
- Kakva?
- Kao... kao da ti je dobro! Ne prepoznajem te, takvu
kakva si. ta je s tobom?
- ta je sa mnom? Pa sam si to rekao. A i ja sam ti ve
rekla. Dobro mi je.
- Kad to ree, kao da ka njoj pohrli veliki talas sree.
- I zbog toga sam te jednom zagrlila, Matise, ne sea
se?
- Kao da Jergen, nevidljiv, stoji pokraj nje, tako je
izgledala dok je to govorila. Ipak je Matis morao da prigui
svoj bes. Bio je prisiljen da mirno kae:
- Idi onda gore Jergenu.
- Hege nije izgledala nimalo zateeno.
- To sam i mislila - ree ona i ode.
- Matis osta sam. Spolja se uo onaj dobri vetar. Smrailo
se. Gledao je oko sebe - na nov nain. Nije eleo tako da
gleda, ali nije mogao tako da ne gleda. S tavana se ulo
Hegino i Jergenovo

- mrmljanje, njihov razgovor.

- Sad je sve spremno, pomisli on. Ono o amcu uspeo
sam lepo da joj saoptim, na pravi nain. A sad nek duva ili
nek ne duva, ja vie ne mogu.
- Otro se bio porekao s Hege, a i inae je danas mnogo
mozgao, te je bio mrtav umoran, i zavukao se u krevet
ranije nego obino.
- S tavana se vie nije uo nikakav razgovor. Za Matisa je
to bilo i dobro i loe. Napolju je vetar i dalje udarao i
oglaavao se na stotinu naina, poruujui da e duvati i
sutradan.
 45
Ali, sadje vetarprestao.
- Matis se probudi iste te noi, znajui da je vetar stao i
pre nego to se estito razbudio. Vetar vie nije duvao,
slagao je. Nikakvog utanja drvea, nikakvog uma ne bi.
Prva Matisova misao je bila:
- Ne nou! Nikada nisam rekao da u to uraditi nou.
- Sto se toga tie, sutra ujutru moe opet da pone da
duva. Cesto vetar nou samo malo predahne.
- Sjajnaje meseina ulazila kroz okno. Bio je opet mlad
mesec, drugi, posle one noi kad je bio na vodi i veslao.
- Jo jednom ree sebi da se vetar nou esto primiri, ali
to nije pomoglo. Vetar je ipak prestao na drugaiji nain
nego pre. Gluposti, ko to moe znati dok lei i spava?
- U kui se nije uo ni jedan jedini zvuk.
- Je li Hege u svojoj sobi? S tim ja nemam nita, ree on
strogo sebi. Dovoljno je to znam da je vetar stao.
- Ne izdra jo dugo onde da lei, morao je da pogleda
napolje. Bez buke se obukao, u mrtvaki tihoj kui. Izaao
je.
- Meseina je na vodi ostavljala poznati trag. A na njoj ni
daka. Bila je mnogo ira nego ikad pre - Matis je, kao
zaaran, gledao u nju.
- Video je umu, i travnatu padinu, i potok obrastao
zelenilom. Da, samo se napiti vode iz nekog potoka,
najednom pomisli.
- Zaputi se kroz rosu i sie do potoka. Potok je bio
siuan i nita Matisu ne ree, ali je po sredini voda bila
mirna kao ogledalo. Ipak, Matis nije eleo tamo, nije eleo
da vidi svoje lice, koje mu se inilo ukoeno i udno, a koje
bi, na jakoj meseini, sigumo video.
- Kad opet ugleda nepomino jezero, u njemu ga neto
zapita, jasno: Kako bi eleo da se zavri? Ne zna se kako e
se zavriti, niko to ne zna.
- O tome nije hteo da razmilja. Nije ni mogao. Ree
zato, strogo i glasno, uzdignute glave, kao da govori
blistavom mesecu:
- - Nemam ja s tim vie nita, ne pitam se ja. Nije do
mene!
- Tako je rekao mesecu. Zatim je krenuo njivom, prema
ogradi i humkama, i mnotvu onoga to je bilo udno i
nepojmljivo, sad kao i pre. Celoga svoga ivota, odjednom
pomisli, ali i tu misao otera. Ne smem tako da mislim!
- Ipak, na trenutak sede na jednu humku. Onde ih je bilo
mnogo, i sve su se inile dobre i lepe, zato ne bi tamo malo
ostao. Nasred meseine bio je kao neko beivotan to sedi
pokraj vlastite sene, umean u tajnovitu igru senki i
meseev ples.
- Ubrzo mu bi hladno, proe proplankom i vrati se u
kuu. Opet se zavue u krevet. No san vie na oi nije hteo.
- Dno, pomisli. Doao je do dna, u svemu o emu je
razmiljao. Ali, bilo ihje mnogo: Dno trave, pomislio je. Dno
peska. Dno mulja. Dno kamena. Dno kinoga oblaka. O
njima niko nije sanjao.
- A onda i ovo drugo, pomisli zbunjen, jedva se usuujui
na tu misao. Ona ispliva na povrinu na ma kojem dnu bila.
- Onda u ja onamo? - ree i vrsto se uhvati za to.
- Da, tako je, opet on ree.
- Zaspati nije mogao. Vetar je mirovao.
 46
- Mora da je Matis u samo svitanje ipak malo zaspao: nije
primetio kad je Hege prola pored njega u kuhinju. Nije uo
ni Jergena kad je proao. Kad se Matis probudio, oboje su
bili u kuhinji. Cuo je zveckanje oljica - a potom i ono to
Matisajo vie razbudi:
- Danas je sasvim mirno, kao da...
- Hege to ree Jergenu ne pridodavi tome nita vie,
mora da je to rekla onako usput dok je spremala Jergenu
uinu za umu i dok mu je sipala kafu.
- Da - odvrati Jergen ravnoduno.
- Tako da bi danas on mogao da izae na vodu - dodade
Hege.
- Je li Jergen na to ta odgovorio, Matis nije uo, samo je
osetio kako mu kroz celo telo prolazi drhtaj. Misli su mu
proletale glavom sa svih strana, i gotovo ga dotukle. Poe
mu za rukom da ih malo odagna i sabere se, i da se ponaa
kao i drugi, pribrano.
- Neka vas tu gde jeste, ree on mislima, i obue se.
Jedino to preostaje je da se krene s planom.
- S prozora je pogledao vodu, bila je podjednako mirna
kao i sino, kad je izlazio. Tanki veo magle bilo je jedino to
se kretalo - bilo je to lepo jesenje jutro. Sunce se jo nije
videlo, ali e se ubrzo ono pojaviti u punoj snazi, i spriti
kovitlace magle.
- Matis se borio jednako divlje sa svojim mislima, i kad je
uao u kuhinju, to se videlo na njemu. Onde je bila samo
Hege. Jergen je ve bio otiao svojim poslom, to Matisa
obradova.
- ta je s tobom? - smesta upita Hege, shvatajui da to
nije obino jutro.
- Matis odmahnu glavom, to je bio njegov odgovor.
- Kai! - zapovedi ona, po starom sestrinskom obiaju, i
on se delimino pokori:
- Uglavnom se ubijam mislima - uzvrati on, to je i bila
istina.
- Nita drugo? - doeka Hege.
- On se trgnu.
- Uzmi neto, pojedi - ree ona.
- On pokua malo da jede. Hege je bila zadovoljna
njegovim odgovorom, vie nita nije pitala. Matis ju je pratio
oima, i naposletku je obavestio:
 - Danas poinjem da vozim amac.
- Hege to prihvati s radou.
- N eka, vozi. T ako treba.
- Je li to ona jedva doekala? A onda se priseti onog
nesigumog amca.
- Nego... rekao si da je amac lo. Je li i sad takav?
- A, ne, nije tako lo.
- Pogledaj ga dobro, i ako nije bezbedno, onda...
- Bezbedan je, kad je mirno, rekao sam ti. To je samo na
vetm, rekao sam ve.
- Ipak pogledaj - ree ona u prolazu. - Danas ti neu
spremati uinu, doi kad ogladni.
- Dobro - uzvrati Matis.
- Sad je bio spreman, i trebalo je da ode, ali je jo stajao
nasred kuhinje. Naposletku ga Hege upita:
- Je li ima neto to...
- Ne, nita - odvrati on.
- Sad je morao da poe. Nije mogao da nita vie ne
kae, ali nije znao ta jo da kae. Bilo je teko otii, tako
zabravljenih usta.
- Dok se sputao nizbrdicom, sunce se podizalo iznad
brega. Zraci, ispunjeni jesenje sveom toplinom, inili su
krajolik prozimim, a hod izmeu svetlog lia lakim. Iako
nije bilo lako.
- Matis je video kakav se dan sprema. Zato ree, glasno i
prkosno, jer je tu padinu, inilo se, bilo teko prevaliti:
- Danas e biti lepo veslati.
- Nakon nekoliko koraka opet se oglasi:
- Danas bi moglo mnogo njih doi da ih prevezem.
- A nakon jo nekoliko koraka:
- I to je dobro.
- Time je iza sebe ostavio celi onaj svoj dragi put od kue
do obale i amca. Zapahnu ga miris katrana, probuen
jutamjim suncem. Ona nova, ogromna vesla stajala su
prislonjena o oblinje stablo i svetlela svojom belinom. Matis
ih stavi u amac.

- I nema vie.
- ta sa...?
- Nita...
 - Sad je moralo sve da ide brzo. Pouri do amca. Gumu
ga u vodu. A onda pogleda oko sebe, divlje, ostavi naas
amac i pojuri preko obalskog kamenja, ue u brezov i johin
umarak koji je lepo okruivao obalu. Dotra do svetlosivog
johinog stabla, zagrize kom, te ga opor sok opali. Bilo je tu
neto to niko nije smeo da vidi, i to samo jedan jedini
trenutak. U tom besnom trenutku on je stajao, ukoen, od
neega umoran, a onda opet potra i, u polutrku, uskoi u
amac, dok je iz otiska zuba na drvetu teklo crveno.
- tajo?
- Nita vie.
- Otisnuo se od kopna. Veslajui, sve je vreme gledao
prema onome od ega se odvaja.
 47
- Niko se na vodi nije video, tek jedan motomi amac koji
je bmjao i polako se u daljini gubio. Matis je eleo da svoje
stvari sredi u potpunom mim, bez iijeg meanja. Maloas,
kad je trebalo da se odvoji od kopna, bio je u velikom
iskuenju - no, ipak je uspeo da poalje one uobiajene niti
misli desnom i levom veslu, i da se pritom one nimalo ne
zamrse. Veslanje je stoga ilo u pravoj liniji kao i svakog
drugog, obinog dana. Nije gledao ni u ta na kopnu da bi
veslao pravo, ne ovog puta, mada je opet odmicao ravno, iz
iste navike.
- Pramac je usamljeno iao ka zapadnim obroncima,
veslar im je okrenuo lea. to je vie odmicao, sa svog je
posmatrakog mesta mogao vie obale da vidi. inilo mu se
da je lepo sve to vidi.
- S vremena na vreme bi pomislio:
- Ne gledaj.
- Ali je morao malo da razmilja. Jedno je ovakvo a drugo
je onakvo, pomislio je - ne usuujui se da u to zae dublje.
Morao je da postavi granicu, ako je eleo da izdri i
sprovede plan do kraja.
- Samo kad nisam vie ja taj koji odluuje, prepustio sam
to.
- Ona nova, debela vesla pokazivala su preko krme
prema kopnu - lepo e on na njima ploviti, po mirnom
vremenu, ako amac pod njim potone. Dobro e doi to
uopte ne zna da pliva, jer da zna, plan ne bi bio izvodljiv.
- Zapljuskivala su ga velika iskuenja, pokazujui mu
zlatna brda i doline. No, odagnavao ih je od sebe, ma kakva
bila.
- to dalje od kopna. Gde to? Ako bi ga ko video s nekog
imanja, moda bi doao, umeao se. Morao je to dalje od
svih imanja i svih obala.
- To se sa mnom mora dogoditi na cmoj dubini, o
ovakvim se stvarima mora odluiti onamo, jo dalje od
dalekog...
- Malo-pomalo stie onde gde je trebalo da stigne.
- Ovde nikad nisam bio, stade da umilja.
- Plovio je kao neto to onde ne pripada, iako mu je sve
to bilo poznato.
 - Naglo poie vesla - znoj izbi po elu u velikim kapima.
ta je to? Ovde. Ovde je to mesto. Tu je skriven, udaljen od
svih obala, nita vie nije trebalo. Ba ovde! Ne razmiljaj.
- Povukao je vesla, bleskala su mokra na suncu, amac je
polako usporavao i onda se zaustavio.
- - Sad je to to, Hege - ree on zagledan u vodu.
- Hteo je ovo da kae glasno i odluno, ali ne bi tako.
Plan je, meutim, uspeo da sprovede bez ikakvih tekoa.
Obamrlih mku pomeri u stranu dasku sa dna amca i nae
ono slabo mesto. Obamrlost je oseao i u stopalu, ali jako
nagazi na tmlo dno i smesta ga probi. Kao opren, povue
stopalo k sebi. Voda potee, jumu. Potom uze ona velika
vesla i, sedei na dnu amca, drhtei, stavi ih pod mike.
- Ali, gde mi je telo? - pomisli. Ko radi to to ja radim? To
ne radim ja. Sad e se pokazati taje ispravno.

- amac se brzo punio: natruo i pun oteenja kakav je

bio, tonuo je pod Matisom, sve dok se do vrha nije napunio
vodom. Matis se nae na veslima pre nego to toga i bi
svestan. Tako je i trebalo da bude.
- Voda nije bila hladna. Jo je bila mlaka od letos. Ali mu
je ona crna dubina zasecala stopala, te se Matis trzao. Samo
mu je glava bila iznad vode. Poe da mlatara nogama, i
koprca rukama putanjom kojom je eleo da se domogne
kopna. To je bilo doputeno, bio je to deo plana. Mlatarao je
kao besan, udno je zvualo to njegovo naprezanje, i polako
se pomerao. Voda je bila kao ogledalo, u njoj nebo i zemlja,
naglavake okrenuti.
- Matis je plutao i pomicao se napred. Ukoeno je gledao
u jednu taku na zapadnim obroncima. Onu najbliu. Deo je
plana bio da se u vodi kree snagom vlastitog ivota.
- Lagani povetarac projuri ubrzo iznad vode, kao da ga je
neko dahom ispustio. Tu i tamo se pod njim pojavi koja
sena. Matis to nije primeivao, samo je radio nogama i
rukama i teko disao. Polako je odmicao istom putanjom. U
meuvremenu se, na horizontu iza njegovih lea, poe
podizati gust oblak - ni njega on nije video.
- Nita on sad nije video, dovoljno mu je bilo da se
batrga napred, i da pazi da ne sklizne s vesala. Tela i dalje
obamrla i udna, i olovno teka. Ono puta to je dosad
osvojio zapravo nije bilo nita, u poreenju s onim to je jo
morao da osvoji, do kopnaje i dalje bilo gotovo jednako
daleko kao i kad je zapoeo.
- Hege! - odjednom povika. Shvatio je da je vetar poeo.
Vetar je, dakle, ipak poeo! Lagani lahor brzo preraste u
pravi vetar. Ubledela lica Matis je gledao modru prugu na
vodenoj povrini. Pribliavala se brzo. Plaviast i neposluan
vetar stizao je iz gustog oblaka iza njega - uskoro e se
voda uzburkati.
- Vetar je ve napravio bele nabore na talasima, ubrzo e
oni Matisova usta napuniti vodom, i oduzeti mu dah. A onda
e izgubiti i vesla.
- Matise! - okrenu se i viknu, zbunjen i bespomoan, to
na pustoj vodi odjeknu kao krik neke nepoznate ptice. Je li
to bila neka velika ili mala ptica, nije se ulo.

- (k r a j)