UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET

KATEDRA ZA RUSKI JEZIK I KNJIEVNOST

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

RUSKA KNJIEVNOST IV

Leonid Nikolajevi Andrejev Pria o

sedmoro obeenih
-

Profesor:
Student:

Davorka Maravi
Gabrijela Zambo

2
SADRAJ
UVOD............................................................................................ 3
KOMPOZICIJA DELA........................................................................ 4
LIKOVI........................................................................................... 7
TEMA I IDEJA DELA......................................................................12
SIMBOLIKA BROJA SEDAM............................................................13
LITERATURA................................................................................. 14

3
UVOD
Leonid Nikolajevi Andrejev (rus.
) je ruski pisac tzv. srebrnog veka 1. Roen je u Orlu 9.
avgusta 1871., a umro je u Finskoj 12. septembra 1919. godine.
Svoj knjievni rad je zapoeo kao reporter i feljtonista u listovima
Moskovski vesnik i Kurir. Prema reima Mile Stojni 2 Andrejev je
ve tada pokazao psiholoku i umetniku kompleksnost svoje
linosti I svoju predodreenost da svedoi o mnogostrukoj
sloenosti svoga vremena u literature, traei svoj originalni izraz
u maniru ruskih simbolista u reavanju socijalnih i moralnih
problema svoje generacije.

Za ovaj seminarski rad je bitna opservacija kritike o uticaju

Tolstojeve filosofije na delo Andrejeva. Najuoljiviji segment
uenja tolstojevaca koji se pronalazi u delu Pria o sedmoro
obeenih, jeste svakako pacifizam3, protivljenje smrtnoj kazni -
povezanost sa temom smrti koja je esta u Andrejevljevim

1 Srebrni vek je doba ruske knjievnost koje je dobilo naziv u korelaciji sa tzv.
ZLATNIM VEKOM(Pukinsko doba), koje se smatra zlatnim ili najboljim dobom
ruske knjievnosti.

2 Milosava - Mila Stojni (1924) poela je svoju nauno-nastavnu karijeru u

Institutu za istone i zapadne slovenske jezike i knjievnosti SANU i Institutu
za eksperimentalnu fonetiku, patologiju govora i izuavanje stranih jezika.
Predavala je na Vioj pedagokoj koli rusku knjievnost, a od 1971. godine je
predavala staru rusku knjievnost, rusku knjievnost XVIII i XX veka i istoriju
ruske civilizacije na Filolokom fakultetu. Posebno se bavila prouavanjem
rusko-srpskih knjievnih i kulturnih veza, i o tome je napisala veliki broj
referata i saoptenja.

4
dramama i priama kao njegova lina i umetnika opsesija
(Stojni, 320). Pored toga, delo je posveeno L. N. Tolstoju
povodom njegovog 80-og roendana. Napisano je 1908. godine.

KOMPOZICIJA DELA
Delo je anra pripovetke, to daje efekat saetosti u skladu sa
kratkim vremenom trajanja radnje najpre imamo 24 h u
kome se sa smru susree ministr, nakon ega se vreme meri od
dolaska osuenika na sud do njihove smrtne kazne (otvoren kraj).
Bitan je istorijski kontekst kontekst revolucionarnih delatnosti i
neprestanih atentata poetkom XX veka. Vreme deavanja je
krajem zime, to dodaje na efektu samoj hladnoi dela,
surovosti i negativnoj emociji koju delo nosi. Radnja se zavrava u
jutro (est simbol novog poetka, susret za Suncem koje je sa
svojim toplim bojama simbol ivota). Tako su ljudi pozdravili
izlazak sunca dolazi do susreta ivota i smrti. Nakon smrti
dolazi ivot tj. cirkularno naelo(nepostojanje poetka i kraja, sve
je zatvoreni KRUG). Ne susreemo se u delu odmah sa svih 7
osuenika/obeenih. Najpre imamo uvod (prvu glavu) sa
ministrom koji se kasnije u delu ne pominje, nakon toga pisac
uvodi 5 osuenika (3 mukarca i 2 ene u drugoj glavi). U treoj

3 Znaajan spomenik vezan za ovu tvrdnju je pismo A letter to a Hindu

(rus. ) u kojem Lav Tolstoj izlae svoje miljenje o pasivnoj
rezistenciji (esto se koristi engleski izraz NON-VIOLENCE); bitna je Tolstojeva
izreka Kraljevstvo Boije je u tebi koje je podloga mnogim pokretima ija je
praksa non-vilolent resistance i zbog kojeg Tolstoja nazivaju hrianskim
anarhistom.

5
glavi pisac uvodi jo 2 lika jednog lopova i nasilnika i drugog
obinog razbojnika.

Mesto radnje je promenljivo. Na poetku dela ne znamo

gde se nalazi ministar, moemo samo da pretpostavimo; nakon
toga se mesto menja u tui gostoprimljivi dvorac... gde su se
srdani poznanici klanjali i osmehivali..., ime se pojaava efekat
BEZBRINOSTI(kada je ministru predoeno da e biti izvren
atentat na njega, preduzete su sve mere predostronosti, dakle
ministar i njegova porodica su na sigurnom). Dolazi od komino-
tragine situacije kada autor naglaava psihiko i emotivno stanje
ministra pred san (trebalo bi da bude miran san) aktivira mu
se oseaj anksioznosti i straha od smrti ili tanije PRED SMRT.
Drugo mesto je sud nema opisa samog suda, ve samo
njihove percepcije i psihikog i emotivnog stanja pred izricanje
kazne. Bitan je momenat gledanja kroz prozor. Po tome kako im
ono izgleda, vidimo promene koje se deavaju u njima.

Postepeno se pred oima Musje i Sergeja Golovina gasilo plavo

nebo, ali nije postalo ljubiasto, nije se nasmejalo tiho kao u letnje
vee, ve se zamutilo, posivelo i odjednom postalo hladno i
zimsko. (Andrejev, 363) Treba naglasiti simbolizam boja plava i
ljubiasta (koja je izvedena od plave) kao boje mora i neba tj.
neega smirujueg(korisno za um i telo usporava ljudski
metabolizam i deluje smirujue), stabilnog, est simbol vere,
istine i raja. Naspram toga imamo sivu kao predosreaj zla, smrti,
tajne i mistike (povezanost sa crnom bojom).

6
 U treoj glavi se nabraja vie mesta obitavalita osuenika
Ivana Jansona (farma, eleznika stanica sa bifeom...) nakon ega
se radnja vraa na sud i tamnicu, gde se susreu Janson i Mika
Ciganin, koji su morali ekati da budu pogubljeni (dok se ne skupi
dovoljan broj ljudi za kolektivno veanje). U jedanaestoj glavi
mesto je soba, gde su svi zajedno, jer su do tada bili razdvojeni.
Svako je bio u svojoj samici, sam sa svojim mislima o ivotu i
smrti. U dvanaestoj glavi ih odvode do eleznike stanice i
smetaju u vagon prvi put se mesto radnje premeta NA
OTVORENI PROSTOR. Do tog trenutka jedino se kroz prozor moglo
videti nebo, priroda simboli slobode. Jurili su vagoni, u njima su
sedeli ljudi, kao to i obino sede i putovali, kao to i uvek putuju.
A zatim e doi stanica i ono uobiajeno voz stoji pet minuta. I
tada e nastupiti smrt. Venost. Velika tajna. (Andrejev, 423)

7
Pripovetka je podeljena na 12 delova, svaki deo ima svoj naslov tj.
temu.
1) , !
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8) ,
9)
10)
11)
12)

9
 LIKOVI
1) Ministar gojazan ovek, sklon apoplekciji 4, svako uzbuenje mu
je moglo nakoditi (ovime se pojaava efekat primljene vesti, koju
na poetku prima mirno, ak smeei se). U krevetu, no pred
potencijalni atentat, on ne moe da spava, jer ...neprestano
razmilja o tome kakvu su mu groznu sudbinu namenili ljudi.
Tragizam njegovog poloaja je u ZNANJU o tome KADA e se
izvriti atenat tj KADA E NASTUPITI SMRT. Ova misao prati itavu
pripovetku i to je njena glavna tema znanje o tome kada e
se umreti je gore od samog straha od smrti. Ministar se u
krevetu prisea nedavnih atenata, kada su na ljude njegovog, pa i
veeg ranga bile baene bombe. Priinjavalo mu se kako se
njegove ruke odvajaju od trupa u predelu ramena, kako mu
ispadaju zubi, na delie se rasipa mozak, a noge obamiru,
posluno opruene prstiju okrenutih gore kao u pokojnika.
(Andrejev, 353) Ovim opisom, naglaavajui kako sebe ministar
vidi kao pokojnika, Andrejev nam daje REZULTAT znanja o smrti
halucinacije, histeriju. U glavi mu odzvanja tano vreme mogueg
napada U 13 asova, Vaa ekselencijo! (ak mu i tiina kao
jednokratni lik to govori) Trinaesti sat koji se do tada nije niim
razlikovao od drugih, kao da je iskoio sa brojanika, zapoeo
samostalan ivot, kao da ni pre ni posle njega ne postoje drugi
sati, ve je samo on u svojoj drskosti i samouverenosti imao pravo
na nekakvo osobito postojanje. (Andrejev, 354)

4 Modani udar, izliv krvi u mozak.

10
2) Sergej Golovin sin pukovnika, bivi oficir. Mlad, plavokos, pleat,
puca od zdravlja. Ve u ovom opisu vidimo izraeno negodovanje
autora zbog smrtne kazne: ... ni tamnovanje, ni oekivanje
neizbene smrti nije moglo izbrisati ni rumen s njegovog lica, ni
taj izraz mlade i srene naivnosti iz njegovih plavih oiju.
(Andrejev, 360) Njegov izraz lica se menja sa gledanjem u nebo
(plavo, pozitivno) od gledanja oko sebe ...ugasio se kao iskra na
koju su nagazili nogom. Ovo moemo povezati sa pripovetkom
Maksima Gorkog Starica Izergil (rus. S , 1894).
Starica pria 2 legende, druga je o mladom lepotanu Danku, koji
dolazi da spasi pleme veselih, jakih ljudi, koje je trebalo spasiti iz
tamne, blatnjave ume u koju ih je proteralo drugo pleme. Danku
je srce plamtelo od elje da im pomogne. Kulminacija je kada mu
oi zasvetle, on iupa svoje srce i podigne ga da im svetli kao
Sunce i osvetljava put kroz umu. Kada su nali izlaz iz ume,
Danko se nasmejao, pao i umro, a ljudi to nisu ni primetili. Jedan
ovek, videvi njegovo srce u plamenu, iz straha ga je zgazio.
Iskre u stepi u kojoj se nalaze starica i mladi kojem pria legende
to su iskre Dankovog srca.
Jedino su Sergej i Kairin mogli/imali sa kime da se oproste.
Sergeju je ovaj rastanak teko pao, jer mu ak ni udovina
smrtna kazna nisu delovali tako strano ... kao tih nekoliko
kratkih i neshvatljivih minuta, izdvojenih u vremenu, izdvojenih i
iz samog ivota. (Andrejev, 383) Otac ga hrabri i govori mu da
umre hrabro kao oficir.
3) Musja Mlada, nepoznata devojka. Strogost i tamni bezdan smelih
gordih oiju je ine starijom, iako je mlaa od Golovina. Mladost
joj se vidi u vratu, devojakim rukama i u muzikalnosti u govoru.
11
 Bila je bleda, ali to nije bilo mrtvako bledilo, ve ona osobita
usplamtela belina kada se u oveku zapali nekakav veliki i snaan
plamen i od toga tela postaje prozrano i svetlo, kao prefinjeni
sevrski porcelan (Andrejev, 361) Opisom njenog POZITIVNOG
bledila, Andrejev kritikuje njen poloaj, to to je osuena i to se
na njoj nee videti promene nakon smrti doi e do mrtvakog
bledila, a ona e biti i dalje ista, i dalje LEPA i BLEDA. Na srednjem
prstu je ostao trag nedavno skinutog prstena osuenost na smrt
koja razdvaja ljude. U sedmoj glavi ona razmilja o svojoj smrti i
sebe zamilja kao junakinju za kojom ale. Pomilja da trai otrov
da se ubije, jer nije dostojna takve smrti, niti je dostojna da neko
plae za njom. Poinje da veruje u besmrtnost, jer je ona ve
sada besmrtna, iva u smrti. (Andrejev, 394) Fantazira da uje
vojnu muziku, vojnike sa trubama, kao da je praznik.
4) Verner Musjin komija, takoe nepoznat. Po izrazu njegovog lica
se nije moglo zakljuiti da li je miran ili strano uzbuen, da li
razmilja o neemu ili slua ta sudijama govore detektivi. Ako
se lice moe zatvoriti kao neosvojiva kapija... (Andrejev, 361) Bio
je nean i lep, odaje spokojnu snagu i neodoljivu vrstinu hladne i
drske muevnosti. U desetoj glavi se zidovi u koje se on zatvorio
rue. Autor nas vraa u njegovu prolost punu ivota voleo je
pozorite, balove, knjievnost, govorio je nemaki. Smrt doekuje
igrajui u mislima teku partiju aha. Postepeno mu se u dui
raao prezir prema ljudima i on tek pred kraj ivota shvata ta je
propustio zbog svoje zatvorenosti.
5) Vasilij Kairin obuzet neizdrljivim oseanjem da mu predstoji
smrt i istovremeno oajna elja da se suzdri i svoj strah ne
pokae pred sudijama. Bilo je teko odrediti njegove godine, kao
12
 kod lea koji je ve poeo trunuti. U njegovom pasou, meutim,
moglo se proitati da ima svega dvadeset i tri godine. (Andrejev,
362) U etvrtak, kada je dolo vreme za oprotaj od porodice,
dolazi mu samo majka, a otac nije eleo da ga vidi: Neka ga avo
nosi, kakav mi je to otac! (Andrejev, 388) Majka mu je potpuno
osedela za nekoliko dana, na rastanku pada u nesvest od tuge.
Andrejev ironino daje opis njenog stanja: Njoj se zbog neeg
inilo da se veseli na svadbi: enili su sina i ona je popila mnogo
vina i dobro se napila. (Andrejev, 389) U devetoj glavi se javlja
izraen strah od smrti pretvorio se u ivotinju koju oekuje
klanica, u mehaniku lutku poludelu od straha. Izlaz trai u religiji,
pokuava da se moli, ali on odavno nije religiozan.
6) Tanja Kovaljuk mlada i rumena kao Sergej Golovin. Njeni
pogledi su brini, beskrajno neni, materinski Na sam sud nije
obraala nikakvu panju... jedino je sluala kako odgovaraju ostali:
da li ima drhti glas, boje li se, treba li mi dodati vode. (Andrejev,
363) Nije svesna toga da se i njoj sudi, njeno glavno oseanje je
SAOSEANJE.
7) Ivan Janson seljak, radio kao nadniar, ni po emu se ne
razlikuje od slinih radnika-bezemljaa. Andrejev pokuava da
pored zloina koje su poinili osuenici, navede itaoce na
saaljenje, saoseanje sa likovima da bi doveo do toga da itaoce
ubedi u neodobravanje smrtne kazne kao glavne ideje dela.
Janson nije bio dobar radnik, bio je pijanica, ali ga je bogata
zadrao na svojoj farmi zbog toga to je bio jeftin i to ni drugi
najamnici nisu bili nita bolji. Bio je utljiv, sve je radio utke, ali
sve vreme neto oslukivao: ...plaviaste nene daljine, zujanje
telegrafskih stubova, ljudski razgovor. (Andrejev, 366) Jedno
13
 vee je izbo gazdu noem, ispreturao kuu u potrazi za novcem i
pokuao silovati gazdaricu (nije uspeo, bila je jaa od njega). U
roku od sat vremena su ga uhvatili. Na sudu je savreno
ravnoduan, kao da nije shvatao ta se to s njim deava. Nakon
izreene kazne veanjem, on tvrdoglavo odbija kaznu, govorei
da njega ne treba veati (naziv itave tree glave je
). Ovim Andrejev naglaava apsurdnost smrtne
kazne. Ljudi su izbezumljeni, nesvesni ta im se deava,
nepripremljeni na smrt i da su njihovi zloini vredni okonavanja
njihovog ivota.
8) Mihail Golubec Mika Ciganin, seljak, Tatarin. Poslednji njegov
zloin, koji je bio dokazan, bilo je ubistvo troje ljudi i oruana
pljaka, a sve ostalo je ostalo skriveno u dubini njegove mrane
prolosti. (Andrejev, 376) Samog sebe javno i savreno iskreno
naziva razbojnikom. Nadimak Ciganin dobio po svojoj spoljanjosti
crnpurast, sa utim, poput opekotina pegama na otrim
tatarskim jagodicama. Uvoenjem crne i ute boje Andrejev daje
konstrast naspram mrtvakog bledila Musje. Na sva pitanja
odgovara brzo, sa zadovoljstvom; kad mu je izreena presuda on
kae: Tako i treba! Kako se izvrenje kazne primicalo, on
poprima izgled ludaka. Jednom prilikom nasred elije
etvoronoke zavijao vujim glasom. Predlagali su mu da bude
delat, a on odugovlai sa odgovorom 3 dana, dok mu nisu nali
zamenu. U tekstu se ne daje objanjenje zato odbija ponudu, to
se nije oekivalo od ovakvog razbojnika. U delima Andrejeva ima
podvodnih voda sa pitanjima o kojima se moe razmiljati.

14
TEMA I IDEJA DELA
U petoj glavi , dolazi do saznanja o vremenu
smrtne kazne. Ono nije tano izreeno, ali su osuenici sami
shvatili da to mora biti u petak u zoru, zato to im je doputeno
da se u etvrtak oproste sa svojima najbliima. Ovo predstavlja
kulminaciju u delu, jer, kao to smo ve naglasili, glavna ideja
jeste odricanje smrtne kazne kao postupka koji je ljudski,
moralan tj. pokazati kroz emociju, psihu koliko je taj postupak
protivrean, protivprirodan. Socijalno-drutveni odnos prema
revoluciji je u drugom planu.

U estoj glavi Andrejev daje kontrast onoga to se deava

okolo i u tamnici. U tvravi u kojoj su bili zatvoreni je bio zvonik sa
satom koji je odzvanjao svaki etvrt sata neto tuno, poput
alosnog krika ptice. Ptica je oigledan simbol slobode. Danju to
nije bilo tako ujno zbog gradske buke, umova sa ulice, uli su se
tramvaji, konjska kopita, razgovori ljudi. Tiina pojaava glasove u
glavi, njihovu veliinu i jainu, kao i oekivanje zore koja umesto
novog poetka, novog dana donosi smrt.

Na putu ka smrti ih spajaju, rasporeuju u parove i dolazi

do teme ZAJEDNITVA Svima se inilo kao da putuju na neki
praznik, gubi se strah od smrti tj. PRED SMRU SU SVI JEDNAKI.
Andrejev ironie reima: Parna lokomotiva svira to se
mainovoa plai da nekog ne zgazi, iako svi idu da budu
pogubljeni. Motiv zajednitva se vidi i u trenutku kada svi odbijaju

15
svetenika gube veru. Ovim Andrejev naglaava nehumanost
smrtne kazne.

16
SIMBOLIKA BROJA SEDAM
Broj sedam je uvek bio interesantan kako za pisce, tako i za
vernike. Colin Baker5 u svojoj studiji naglaava alhemijsku ideju
vezanu za proces pretvaranja olova u zlato tj. u shvatanju uloge
broja sedam, ono predstavlja duhovni preobraaj kroz meanje i
spajanje razliitih elemenata i iskustava. Ovo se moe povezati sa
sedam sudbina kod likova Andrejeva koje su spojene pred konac
svog ivota i kao ve pomenutu ideju da su pred smru svi
jednaki, svi se izjednauju, bez obzira na svoje godine i grehove.

U hrianstvu se broj sedam vezuje za VRLINE i GREHOVE. I jednih

i drugih je sedam, to ako poveemo sa pripovetkom, moemo
shvatiti kao stvaranje kontrasta izmeu grehova zbog kojih su
teroristi i razbojnici dospeli na sud i do smrtne kazne sa njihovim
vrlinama, sa time to su ljudi i to ih ne treba klati kao ivotinje
misao Vasilija Kairina o smrti.

5 http://www.zvezdavodilja.com/index.php?topic=6052.0
17
LITERATURA
1) Kusturica N. (1985) U tamnu daljinu - Predgovor, SOUR
Veselin Maslea, IRO Sarajevo, OOUR Izdavaka
djelatnost, Sarajevo
2) Stojni M. (1978) Ruska knjievnost XX veka, IGKRO
Svjetlost, OOUR Zavod za udbenike, Sarajevo; Izdavaka
radna organizacija Nolit, Beograd
3) Andrejev L. (1985) U tamnu daljinu, Izabrana proza,
Veselin Maslea, IRO Sarajevo, OOUR Izdavaka
djelatnost, Sarajevo

18