Saetak: Rad istrauje pojam dekonstrukcije i njezinu primjenu u analizi mode.

U modi, za razliku
od arhitektue, naela dekonstrukcije donijela su revolucionarne pomake u prezentiranju i
shvaanju iste. Fragmentacije, distorzije i dislokacije elemenata te negiranje tradicionalnih
vrijednosti bitne su karakteristike dekonstrukcije, a zbog njih dekonstruktivizam moemo povezati
s kubizmom ili ak dadaizmom s izostavljenom sluajnou i naivnou. Dadaistiki elementi
analiziraju se u radu Martina Margiele te se ujedno ukazuje na promiljanje Yohji Yamamota po
kojemu "dekonstruirana odjea" granii sa anti-modom. Kljune rijei: moda; dekonstrukcija;
ahitektura; performanse; modna prezentacija 1. UVOD Dekonstrukcija, kao filozofska praksa,
proirila je svoj utjecaj daleko iznad granica filozofije i akademskih spekulacija. Od njene rane
popularizacije 60-tih godina 20-tog stoljea, prela je preko razliitih podruja, od literature,
kinematografije, pa do arhitekture i dizajna. Pojam dekonstrukcije posjeduje odreen filozofski
pedigre, a njegova povijest djelovanja iroko je dokumentirana i pomno istraena. Uz to to je
metodologija, analiza, pa ak i kritika, dekonstrukcija je i eminentna aktivnost, koja ima vie
interpretacija i mnoga proturjena tumaenja 1 . 80-tih godina 20-tog stoljea pojavio se pokret u
arhitekturi pod nazivom dekonstruktivizam. Glavni predstavnici bili su: Frank Gehry, Peter
Eisenman, Zaha Hadid i Daniel Libeskind. Pokret se razvio iz postmoderne arhitekture i
okarakterizirala ga je ideja fragmentacije, interes za manipulacijom povrine (ili koe) struktura,
nepravilnih oblika koji iskrivljuju i dislociraju neke elemente arhitekture, poput strukture i ovojnice.
Zavrni vizualni doivljaj zgrada dekonstruktivistikog stila karakterizira simulirana
nepredvidljivost i kontrolirani kaos. Ba kao i u filozofskoj i arhitektonskoj praksi, dekonstrukcija u
modi je predodreena da generira nove konstrukcije i znaajne mogunosti, te da postavi pitanje
tradicionalnom shvaanju nevidljivog i nevienog. Pri tome dizajneri dekonstruktivizma
promiljaju te podrivaju parametre odreujui to je visoko i nisko u modi kao da pruaju snaan
iskaz otpora. U sreditu ove kompleksnosti uvijek je tijelo: tijelo kao prostorna forma, tijelo u svim
modalitetima njegovog bitka u svijetu, njegova samo zastupanja, maskiranja, mjerenja njegovih
konflikata sa drutvenim stereotipovima i mitologijama. Odjeveno tijelo predstavlja dakle fiziki i
kulturalni teritorij na kojem vidljivi i osjetilni performansi naeg identiteta zauzimaju mjesto. Ono
emu moda dekonstrukcije cilja stremi, pokazati je kako odsutnost, dislokacija i reprodukcija
utjeu na odnos izmeu individualnog tijela i smrznute idealizacije istoga.

Dekonstrukcija mode
Koji putem ide moda? http://www.sml.rs/stil/2347/dekonstrukcija-mode.html

Dekonstrukcija je podjednako konflikt miljenja, uticaj sredine, istovremno doza primitivizma,

ali i elitizma, te samim tim udna jedna kontroverzna doktrina, koja je prvo zarazila
knjievnost u analizi iste 60-tih godina prolog veka od strane francuskog filozofa Derida-e ili
Deride (kako Vam volja ili kako Vam lake). Dekonstrukcija bi u svom lingvistiko didaktikom
smislu znaila i vie miljenja na odreenu temu odjednom, pa samim tim i jedan svojevrstan
nain dozvole da svako ima pravo na miljenje sa ili bez osnova.
Ta ista dekonstrukcija zarazila je modu 90-tih godina prolog veka na vrlo slian nain
analizirajui, u gore pomenutom kontroverznom smislu, modu iz nivoa njene bazne estetike,
uniseks komada i eklektike, kako frome tako i tkanine. To bi znailo da se moda predala
miljenjima i potrebama sredine u kojoj se razvijala i ula u konflikt sa samom sobom. Ipak,
ruku na srce, bilo je kao i u svakom konfliktu pobednika i pobeenih. Kojih vie, nikada neemo
saznati do kraja, jer su ti podaci nedostupni toj istoj sredini, odnosno javnosti. Naalost ili za
sada.

Da bi shvatili ovu pojavu u modi, treba nam nekog predznanja (zvui neverovatno, zar ne?) o
modi i njenim teorijama koje su se primenjivale u praksi i primeni dekosntrukcije. Postoji
nekoliko pravaca o kojima bi se dalo razmiljati, ali svakako da je najbolje potraiti prapoetke
u samom kontekstu mode, koja je iz elitarizma prela u populizam. Samim tim postala je
maeha ljudima bez stila, a mnogima samo loa majka na putu samoproklamovanih modnih
trendsetera i poznavaoca.

To je dovelo do toga, da je moda u konzumistikom smislu postala dostupna svima. Zato ne

udi ni najmanje da, naprimer, Chanel sako moete, poput Zabavnika kupiti u uzrastima od 7
do 77 godina, za cenu u rasponu (koja i nije poput Zabavnika ) od 7 do 7777 eura. Kada smo to
ustanovili onda smo se u sledeoj fazi bacili na to da je isti Chanel sako dobio lance i katance,
da je ukrasni ujta zamenjen PVC trakom. Prvo po ceni od 7777 (u interpretaciji originalnog
brenda, koji pokuavao da se distancira od vulgarnih kopija), a u kasnijoj fazi i za 7 pa i 6.99
eura (u istim tim vulgarnim kopijama). Moda vam je sad jasna ta kontradiktornost. Ako nije,
onda idemo dalje. Tu je nastala sledea faza - da je Chanel estetika dostupna i u uniseks formi,
pa je onda izjava blaenopoive Coco, da lepa haljina ini da gledaju vas, a obrnut sluaj da
gledaju haljinu, bila instant primenjena i na mukarce, koji jo uvek nisu nosili haljine. I na
kraju finalni udarac koji bio i smrtonosan, a to je se borba nastavila na polju forme i tkanine
gde bi se dalo napisati minimum 10. 000 karaktera. A server nije duan da to trpi.
Dodao bih i to, da se pominjui Chanel, posluih metaforom brenda koji je iroko poznat svima
vama koji se naete u itanju ovog teksta, bez line konfrontacije ili potrebe da razlaem na
proste inioce. I brendu koji je u svojoj osnovnoj estetici itekako imao elemente muke
estetike, ma kako se inilo da ovim bogohulim.

Dalo bi se priati i pisati na ovu temu, jer ne znam koji je taan glagol radnej koji bi se
primenio na blog? Moda ova moja izjava bude i sruila moj, biu neumereno egocentrian,
autoritet. No, neka se rui, priamo o dekonstrukciji zar ne?
Ali, desilo se jedno ali, pa se moda vraa u neke svoje poetke u kontekstu kako prezentacije,
tako i estetike u potrebi da se izgleda vrati na pravi put, Kako sam to shvatio? Relativno,
neete verovati, lako.
Naime, Lagerfeld koji je kumovao brojnim inovacijama u modi i radu u istoj, koji i u svojim
zvaninim 70-tim godinama neumorno kreira, me nekako uverio da se stvari menjaju.
Kolekcija Chanel Paris - Bombay izgleda ide u prilog teoriji da je spoj zanatsva i klijenta koji u
sebi imaju zajedniki prefiks - elitarno ili elitizam konano kree u odluujuu bitku da
dekonstruiu dekonstrukciju.

Vremeni dizajner je u apsolutnoj raskoi koja je spojila indijske mangnate i druge belosvetske
goste za dekadentno dekorisanim stolom koji je odisao luksuzom, opinio inspiracijom Indijom i
umeem zanatlija koji su brilijantno uradili svoj posao. Dakle vreme je da se iz rei
dekonstrukcija izgubi de. A dokle e nas to dovesti? Videemo. Moda je uvek zabavna.

http://wannabemagazine.com/kako-se-nositi-avangardno/ trazi online