, 2014.

21000 , 6

, :
, :
, :
, :
, :
, :
, : .
, :

, : /
, : /
, :
, :
, : 2014.
, :
, : 6, 21000
, : (11 / 322 e / 4 / 24 e / 21 / 45 / 45 a / 0 )
(//////)

, : ,
/ , : , , FMEA

, : ,
6, 21000
, :
, :

.
, , :

,


,
,
,
.
, : 14.07.2011.
, :
, : :
:
:

:
, :
 UNIVERSITY OF NOVI SAD
FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovia 6

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT: Monograph documentation
Type of record, TR: Textual printed material
Contents code, CC: PhD thesis
Author, AU: Srdjan Vulanovic M.Sc.
Mentor, MN: Prof. Ivan Beker Ph.D.
Title, TI: The development of a general model for implementing an integrated
management system based on risk assessment in processes of
organization
Language of text, LT: Serbian / Latin
Language of abstract, LA: Serbian / English
Country of publication, CP: Republic of Serbia
Locality of publication, LP: Autonomous Province of Vojvodina
Publication year, PY: 2014.
Publisher, PB: Authors reprint
Publication place, PP: Dositej Obradovic Square 6, 21000 Novi Sad
Physical description, PD: (11 chapters / 322 pages / 4 ref / 24 tables / 21 pictures / 45 graphs / 45 matrix / 0 appendixes)
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

Scientific field, SF: Engineering management

Scientific discipline, SD: Quality management, risk management
Subject/Key words, S/KW: Integrated management systems, risk, FMEA
UC
Holding data, HD: Library of the Faculty of Technical Sciences,
Dositej Obradovic Square 6, 21000 Novi Sad
Note, N:
Abstract, AB: The main objective of the P.h. thesis is to create a model of an
integrated management system based on risk assessment of activities
within the processes of the organization. Doctoral dissertation has
established a model that, among other things, included :
Assessment of risk for each identified hazard in the processes of the
organization, in terms of standards of interest
Design of documentation for integrated management system based on
the level of estimated risk
Comparing projected from existing documentation , in the three real
companies , it was concluded that the scope and structure of
documents is optimized for succesfull risk management, which lowers
costs and enables efficient management of the company.
Accepted by the Scientific Board on, ASB: 14.07.2011.
Defended on, DE:
Defended Board, DB: President: Vidosav Majstorovi, Ph.D.
Member: Bato Kamberovi, Ph.D.
Member: Vladan Radlovaki, Ph.D.

Member: Dragoljub evi, Ph.D. Menthor's sign

Member, Mentor: Ivan Beker, Ph.D.
SADRAJ:

1. Uvod................................................................................................................... 3
2. Definisanje problema ......................................................................................... 7
3. Postavljanje cilja i hipoteza istraivanja ............................................................. 9
4. Teorijske osnove .............................................................................................. 13
4.1 Procesni prilaz kao univerzalni model za primenu organizacionih standarda ... 15
4.2 Menadment rizikom......................................................................................... 19
4.2.1 Standard IEC/ISO 31000 menadment rizikom ............................................ 22
4.2.2 Standard IEC/ISO 31010 tehnike za procenu rizika...................................... 28
4.3 Pojam rizika u meunarodnim organizaciono-upravljakim standardima ......... 30
4.3.1 Sistem menadmenta kvalitetom (standard ISO 9001).................................... 30
4.3.2 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine (standard ISO 14001) ................. 32
4.3.3 Sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu
(standard OHSAS 18001) ............................................................................... 34
4.3.4 Sistem upravljanja bezbednou hrane
(standard ISO/EN 22000, HACCP principi i drugi starndardi) .......................... 36
4.3.5 Sistem upravljanja bezbednou informacija (standard ISO/IEC 27001) ......... 38
4.4 Dokumentacija integrisanog sistema menadmenta......................................... 40
4.4.1 Politika i ciljevi integrisanog sistema menadmenta ........................................ 44
4.4.2 Poslovnik integrisanog sistema menadmenta ................................................ 44
4.4.3 Procedure integrisanog sistema menadmenta............................................... 46
4.4.4 Uputstva integrisanog sistema menadmenta ................................................. 48
4.4.5 Zapisi integrisanog sistema menadmenta ..................................................... 49
4.5 Integracija sistema menadmenta .................................................................... 49
4.5.1 Standard ISO 9001 kao osnova integrisanog menadment sistema................ 52
4.5.2 Integracija standarda ISO 14001 ..................................................................... 52
4.5.3 Integracija standarda OHSAS 18001 .............................................................. 53
4.5.4 Integracija standarda ISO/IEC 27001 i 27002 ................................................. 53
4.5.5 Integracija standarda ISO 22000 ..................................................................... 54
4.5.6 Smernice za integraciju - PAS 99 ................................................................... 55
4.6 Implementacija integrisanog sistema menadmenta ........................................ 57
5. Razvoj opteg modela za implementaciju integrisanog sistema
menadmenta na osnovu procene rizika ......................................................... 63
5.1 Izbor, primena i modifikacija FMEA
kao univerzalne metode za procenu rizika ........................................................ 63
5.1.1 Izbor univerzalne metode za procenu rizika .................................................... 63

1
 5.1.2 Primena FMEA kao univerzalne metode za procenu rizika ............................. 67
5.1.3 Primena FMEA metode u praksi ..................................................................... 76
5.1.4 Modifikacija FMEA metode u cilju efikasne procene rizika .............................. 78
5.2 Izbor, primena i modifikacija dijagrama toka kao univerzalnog alata
za prikaz procesa u organizacijama .................................................................. 84
5.2.1 Izbor univerzalnog alata za prikaz procesa u organizacijama ......................... 84
5.2.2 Primena dijagrama toka .................................................................................. 85
5.2.3 Modifikacija dijagrama toka u cilju efikasne identifikacije opasnosti ................ 87
5.3 Projektovanje dokumentacije integrisanog sistema menadmenta
na osnovu procene rizika .................................................................................. 89
5.3.1 Rangiranje dokumenata u skladu sa procenjenim rizicima .............................. 89
5.3.2 Predlog modela za kreiranje dokumentacije na osnovu procene rizika ........... 91
6. Provera modela u realnim uslovima ................................................................ 97
6.1 Opis preduzea A ............................................................................................. 97
6.2 Primena modela u preduzeu A ........................................................................ 99
6.3 Poreenje i analiza projektovane dokumentacije u preduzeu A .................... 123
6.4 Opis preduzea B ........................................................................................... 125
6.5 Primena modela u preduzeu B ...................................................................... 127
6.6 Poreenje i analiza projektovane dokumentacije u preduzeu B .................... 189
6.7 Opis preduzea C ........................................................................................... 193
6.8 Primena modela u preduzeu C...................................................................... 195
6.9 Poreenje i analiza projektovane dokumentacije u preduzeu C .................... 305
7. Zakljuak ................................................................................................ 309
8. Pravci daljeg istraivanja ............................................................................... 315
9. Definicije i skraenice .................................................................................... 317
10. Pregled slika, tabela, dijagrama i matrica ...................................................... 319
11. Pregled literature ........................................................................................... 323

2
1. UVOD

ivot je rizian. Ne proe nijedan dan da se svako od nas na suoi sa brojnim

opasnostima i rizinim situacijama, pa ipak, ivot tee dalje, a oveanstvo se uprkos, ili
ba zahvaljujui uvek prisutnim rizicima, ubrzano razvija.
Rizik je toliko uobiajena pojava da se o najveem broju rizika uopte ne vodi rauna,
ali se, na alost, neki od njih zavravaju i katastrofalnim posledicama. Jasno je da
pojedini rizici zahtevaju vie panje nego drugi, to obino zavisi od moguih posledica i
verovatnoe da do opasnog dogaaja doe. Da bi se donela ispravna odluka o vanosti
nekog rizika i definisale odgovarajue aktivnosti u cilju njegovog sniavanja, potrebno je
pokrenuti proces koji se danas zove menadment rizikom.
Menadment rizikom podrazumeva nain razmiljanja koji je u oveanstvu prisutan ve
hiljadama godina. Tokom ovog dugog perioda, nain menadmenta rizicima je evoluirao
i dostigao oblik u kojem je danas poznat. Ali, i pored naprednih metoda za
prepoznavanje potencijalnih opasnosti i procenu rizika, kao i uhodanih tehnika za
sniavanje nivoa rizika, neizvesnost budunosti ostala je neokrnjena. injenica da e
budunost uvek biti neizvesna je, zapravo, faktor koji nas sve ini stalno budnim i
aktivnim, pa se moe rei da je neizvesnost, praktino, odgovorna za ukupan razvoj
oveanstva. Onog trenutka kada bi nestalo neizvesnosti, kada bi svi znali taan tok
svojih ivota, veina oveanstva bi zapala u letargiju i bezvoljnost, a aica onih koji bi
uprkos svemu nastavili sa pokuajima kreativnosti, ne bi bila u stanju da odri
civilizaciju. Bez neizvesnosti bi ljudski rod najverovatnije nestao [1].
Uprkos ovom saznanju, ljudi su skloni da "zahtevaju" da neizvesnost ne pogaa njih,
nego nekog drugog, da taj neko drugi bude odgovoran za izbegavanje rizika, ouvanje i
razvoj ljudske vrste. Iz ovog razloga je i otpoeo proces razmiljanja koji je danas
ustanovlejn kao temelj menadmenta rizikom: predvianjem opasnih dogaaja koji
mogu nastati i analizom posledica koje ti dogaaji mogu imati, ljudi pokuavaju da
spree nastanak takvih dogaaja ili da umanje njihove posledice.
Visok stepen tehnike i ekonomske meuzavisnosti u savremenim drutvima takoe je
podigao neizvesnost po pitanju toga gde rizici poinju i zavravaju, poto naizgled
nebitni dogaaji mogu da eskaliraju u pravu krizu.
Svi principi razvoja drutva, pri uvek prisutnim opasnostima i rizicima, mogu se primeniti
i na bilo koju organizaciju. Opstanak svakog preduzea na tritu, usko je povezan sa
postojanjem i kontrolom raznorodnih rizika koji se pojavljuju u svim aspektima
poslovanja. Da bi organizacija bila uspena, ona je primorana da na to bolji nain
upravlja postojeim rizicima radi ostvarenja svoje funkcije cilja. Zbog toga rukovodstvo
svake organizacije mora insistirati na uspostavlanju efektivnog sistema za menadment
rizicima, kako bi organizacija ostvarila svoje ciljeve i ispunila zahteve svih
zainteresovanih strana na najbolji nain.
Menadment rizicima u organizacijama podrazumeva sistemsko smanjivanje
mogunosti nastanka greke bilo koje vrste, zajedno sa minimizacijom posledica koje ta
greka nosi. Za svaku modernu organizaciju, greke znae troak, odnosno gubitak
konkurentnosti, a izbegavanje trokova koji su posledica greaka u procesima rada,
osnovni je cilj svakog preduzea.

3
Na osnovu navedenog, namee se zakljuak da menadment rizicima mora biti deo
sveobuhvatnog procesa donoenja odluka u svakom preduzeu, te da od efektivnog
menadmenta rizicima zavisi opstanak i razvoj svake organizacije.
Jedan od naina na koji rukovodstvo organizacije moe da se na sistemski nain
proaktivno suoi sa opasnostima i rizicima poslovanja, jeste usklaivanje poslovanja sa
zahtevima odgovarajuih meunarodnih upravljakih standarda.
Prvi standard iz oblasti menadmenta rizikom je nastao u Australiji i Novom Zelandu
1995. godine AS/NZS 4360 Risk management [2]. To je bio prvi pokuaj da se ova
kompleksna oblast uoblii jednim standardom. Kako je standardizacija menadmenta
rizikom znaila i potpuno novi nain razmiljanja o riziku, ubrzo su se javile kritike i
predlozi za poboljanje standarda AS/NZS 4360 [2], tako da se njegova nova verzija
pojavila 1999. godine, a pet godina kasnije, 2004. godine, objavljena je i trea verzija
ovog standarda. Kada je ISO organizacija 2009. godine objavila svoj standard iz ove
oblasti ISO 31000 - Risk management Guidelines on principles and implementation
of risk management [3], Australija i Novi Zeland su ga prihvatile, poto je ISO 31000
praktino napravljen preuzimanjem standarda AS/NZS 4360, uz prilagoavanja koja su
se ticala usaglaavanja sa standardom ISO 9001 [4].
Standard AS/NZS 4360 je bio osnova i inspiracija za nastanak specijalizovanih
standarda koji se odnose na menadment rizicima u nekim uskim oblastima. Tako je
2002. godine britansko Udruenje menadera iz oblasti osiguranja i rizika (The
Association of Insurance and Risk Managers AIRMIC) definisalo svoj standard
jednostavno nazvan Risk Management Standard [5]. Iste godine Ameriki nacionalni
institut za standardizaciju i tehnologiju NIST USA National Institute of Standards and
Technology, je definisao svoj standard za menadment rizikom u oblasti informacionih
tehnologija - Risk Management Guide for Information Technology Systems [6].
Sledei ovaj primer, ISO organizacija je 2005. godine objavila standard ISO 27001 koji
se odnosi na sistem za upravljanje bezbednou informacija (Information technology -
Security techniques - Information security - management systems - Requirements) [7].
Pored nabrojanih standarda, proces menadmenta rizikom je ugraen i u mnoge druge
upravljake standard. Tako se u okviru standarda ISO 14001 [8] procenjuje i upravlja
rizikom ugroavanja ivotne sredine; u okviru standarda OHSAS 18001 [9] se koristi
menadment rizicima kako bi se ublaio ili eliminisao negativan uticaj procesa na
zdravlje i bezbednost zaposlenih; u okrivu standarda ISO/IEC 22000 [10] menadment
rizikom se koristi kako bi se obezbedilo odvijanje procesa na nain koji onemoguuje da
zdravstveno nebezbedna hrana bude poslata na trite itd.
Zahtevi meunarodnih upravljakih standarda kao to su ISO 9001, ISO 14001, OHSAS
18001, ISO 27001, ISO 22000 i drugih, usmereni su ka usavravanju odreenih
aspekata poslovanja organizacije. Svaki od tih aspekata povezan je sa odgovarajuom
grupom rizika u poslovanju, kojima treba upravljati na adekvatan nain.
Osnovna pretpostavka za obavljanje radnih aktivnosti na pravilan i bezbedan nain, koji
minimalizuje verovatnou nastajanja bilo kakvog odstupanja, jeste postojanje
odgovarajuih procedura i uputstava, odnosno odgovarajue dokumentacije koja
definie odgovornosti i propisuje precizna pravila kojih se moraju pridravati svi uesnici
u analiziranom procesu. Definisanje opteg modela za projektovanje takve
dokumentacije na osnovu procenjenih rizika i u skladu sa zahtevima implementiranih
standarda u organizaciji, osnovni je zadatak ove disertacije, koja je izraena u skladu sa
postupkom prikazanim na slici 1.

4
Slika 1: Postupak izrade doktorske disertacije

5
6
2. DEFINISANJE PROBLEMA

Rizik se javlja u svakoj situaciji u kojoj postoji neizvesnost, odnosno, ukoliko postoje
barem dve mogunosti, dva dogaaja ili posledice, koji se meusobno iskljuuju. esto
se rizik posmatra samo kao mogunost da se dogodi neto loe, neki dogaaj sa
negativnim posledicama. Meutim, rizikom se moe nazvati i mogunost da se dogodi
neto pozitivno, te tako svaki uesnik igara na sreu rizikuje da ostvari dobitak [1].
Poto se o riziku govori uvek kada postoji mogunost da se neto dogodi ili ne dogodi,
oigledno je da svaki rizik ima dve osnovne komponente. Jedna je verovatnoa da se
realizuje neki dogaaj, dok se druga komponenta odnosi na posledicu tog dogaaja.
to je vea verovatnoa, vei je rizik i to je "tea" posledica, vei je rizik. U principu,
veliina rizika se dobija kao proizvod ove dve veliine. Za verovatnou nastanka nekog
dogaaja se uvek koristi broj koji ima vrednost izmeu 0 (nemogu dogaaj) i 1
(dogaaj koji e se sigurno realizovati). Problem nastaje kod posledica dogaaja.
Najlake je ako je posledica iskljuivo finansijske prirode i moe se izraziti u dinarima,
evrima, dolarima...
Mernu jedinicu za posledicu nekog dogaaja je prilino teko odrediti ukoliko, pored
finansijskih, rizik ima i neke druge posledice: ugroavanje zdravlja ili ivota, ugroavanje
ivotne sredine, priinjavanje nematrijalne tete (npr. pretrpljeni bol) i slino. Postoji
teorija po kojoj je svaku posledicu mogue svesti na finansijsku vrednost, meutim,
prilino je nehumano zdravlje neke osobe ili ljudske ivote iskazivati u novanim
jedinicama, tako da, po miljenju autora, ovakvo "merenje" rizika treba izbegavati, ako
je ikako mogue.
Ukoliko se organizacija odlui na uvoenje bilo kog upravljakog standarda i pridrava
se zahteva koji su konkretnim standardom definisani, ona e, sasvim sigurno, umanjiti
odreene rizike koji mogu da ugroze njeno poslovanje. Implementacijom vie meuna-
rodnih standarda organizacija uspostavlja integrisani sistem menadmenta (IMS) i na taj
nain smanjuje stepen entropije prilikom izvoenja procesa rada, ukoliko se zahtevi ovih
standarda ispunjavaju tako da deluju skladno, a ne disharmonino. Upravljaki
standardi, svaki sa svog stanovita, ureuju procese organizacije i stvaraju bolje uslove
za poslovanje organizacije, to doprinosi da vei broj rizika bude pod kontrolom.
Meutim, dosadanja praksa pri implementaciji integrisanih sistema menadmenta u
organizacijama, esto se zasnivala na slepom ispunjavanju zahteva odabranih
standarda, pri emu se ovi zahtevi ne dovode u direktnu vezu sa rizicima organizacije.
Zbog toga se esto deava da uspostavljeni IMS nije funkcionalan, odnosno nije
usklaen sa realnim potrebama organizacije. Ne mali broj organizacija, kao iskljuivi cilj
pri implementaciji IMS-a, ima dobijanje odgovarajueg sertifikata, pri emu ak ni
najvie rukovodstvo nije zainteresovano da implementirani sistem zaivi u punoj meri i
postane nain rada svakog pojedinca u organizaciji, to bi zapravo morao biti osnovni
cilj pri realizaciji takvog projekta.
Kako sve aktivnosti u organizaciji nose odreene rizike kojima je neophodno upravljati,
potpuno je jasno da bi funkcionalan IMS morao biti usmeren ka efikasnom i efektivnom
upravljanju ovim rizicima. Konstatovano je da se kao kljuna re za sve sisteme
upravljanja u skladu sa meunarodnim upravljakim standardima, moe izdvojiti
SIGURNOST, ali je veliko pitanje da li se obezbeivanje sigurnosti u organizaciji tretira
kao zaseban problem ili se posmatra kao integralni deo upravljanja organizacijom.

7
Jedini pravi nain menadmenta rizicima u organizaciji, jeste da se proces
obezbeivanja sigurnosti integrie u postojee procese organizacije. To podrazumeva
sveobuhvatnu identifikaciju opasnosti, odnosno potencijalnih odstupanja u procesima
organizacije i na osnovu toga izvrenu procenu rizika, koja bi posluila kao osnov za
izradu odgovarajue dokumentacije integrisanog sistema menadmenta.
Jo jedan problem koji se javlja prilikom projektovanja potrebne dokumentacije IMS-a,
jeste njen obim koji, u krajnjoj liniji, zavisi od slobodne procene projektnog /
konsultantskog tima. Da bi se ustanovili precizni kriterijumi koji e definisati potreban
obim i vrstu dokumenata IMS-a, potrebno je izraditi opti model za uspostavljanje
integrisanog sistema menadmenta na osnovu procene rizika.
Kao to je to uvek sluaj, tako i sada reenje otvara nove probleme, pa je sprovoenje
ideje o projektovanju IMS-a zasnovanom na proceni rizika, skopano sa sledeim
problemima:
Identifikacija potencijalnih opasnosti od znaaja za organizaciju.
Detaljna analiza kljunih procesa rada, prilikom ijeg izvoenja mogu nastati razliite
vrste odstupanja, prvi je korak potreban za uspenu procenu rizika, pa mu se zato mora
pristupiti sa velikom panjom.
Izbor univerzalne metode za procenu rizika.
Metoda za procenu rizika mora biti primenljiva za sve vrste organizacija, prilagoena
svim procesima koji se u njima odvijaju i svim identifikovanim vrstama opasnosti. Od
rezultata dobijenih izvrenom procenom, direktno zavisi IMS koji treba da bude
uspostavljen u organizaciji, pa je ovaj korak od izuzetnog znaaja.
Razvoj modela za implementaciju IMS-a baziranog na rizicima.
Ustanovljavanje modela koji e procenjene rizike na adekvatan nain rangirati i, u
zavisnosti od dobijenih rangova, sugerisati izradu odgovarajueg nivoa dokumentacije
integrisanog sistema menadmenta, predstavlja osnovni problem ije se reenje
oekuje u okviru ove disertacije.

8
3. POSTAVLJANJE CILJA I HIPOTEZA ISTRAIVANJA

Osnovni cilj istraivanja je kreiranje modela za projektovanje integrisanog sistema

menadmenta zasnovanog na proceni rizika u aktivnostima unutar procesa
organizacije. Radi postizanja osnovnog cilja, autor e morati da definie model koji
obuhvata:
Analizu procesa organizacije, izvrenu kroz prizmu tokova informacija, tokova
materijala i tokova energije,
Prepoznavanje potencijalnih odstupanja koja mogu nastati pri sprovoenju
analiziranih procesa,
Procenu rizika za svako potencijalno odstupanje, sa aspekta standarda od
interesa,
Uspostavljanje univerzalne skale za rangiranje razliitih vrsta rizika,
Definisanje vrste dokumenata integrisanog sistema menadmenta na bazi
procenjenih rizika.
Da bi se navedeni ciljevi ispunili, neophodno je:
Izabrati univerzalni alat za prikaz procesa u organizacijama, koji e olakati
identifikaciju i grupisanje poremeaja koji mogu nastati u njima i
Izabrati univerzalnu metodu za procenu rizika koja e biti lako primenljiva za sve
posmatranje procese i organizacije.
Prevazilaenjem problema navedenih u poglavlju 2 disertacije i definisanjem opteg
modela za implementaciju integrisanog sistema menadmenta na osnovu procene
rizika, kreirae se sistem kod koga e vrsta i obim dokumentacije zavisiti od procenjenih
rizika u procesima rada. Na taj nain e biti uspostavljeni uslovi za rad koji obezbeuju
vii stepen sigurnosti. Ponaanjem u skladu sa standardizovanom praksom, smanjie
se trokovi organizacije vezani za pojavu neusaglaenosti bilo koje vrste (pojava karta,
reklamacije korisnika, incidentne i vanredne situacije i slino), ime bi se olakalo
stvaranje nove vrednosti u organizaciji.
Na osnovu postojeih znanja, konsultovanih standarda i analize strune literature u
polju istraivanja, mogu se postaviti sledee hipoteze:
1. Rizik je integriui faktor za sisteme menadmenta usklaene sa
meunarodnim upravljakim standardima.
2. Kljuni parametri za odreivanje moguih odstupanja pri realizaciji procesa su
postojei tokovi informacija, tokovi materijala, tokovi energije, kao i korienje
resursa, kao to su ljudski resursi i oprema za rad.
3. Realizacija postojeih procesa moe prouzrokovati raznorodne rizike po
organizaciju koje bi, u cilju uspostavljanja adekvatnog IMS-a, trebalo grupisati u
skladu sa standardima implementiranim u organizaciji.
4. Rizici koji karakteriu poslovne procese organizacije, definiu njen IMS i mogu
se iskoristiti kao osnov za njegovo projektovanje i implementaciju.

9
Svaka od postavljenih hipoteza bie detaljnije analizirana u nastavku:
1. Menadment kvalitetom zapravo predstavlja specijalan sluaj menadmenta
rizikom, poto se menadment kvalitetom svodi na izbegavanje odstupanja u
procesima, potovanjem usvojenih normi. Kao posledica ove injenice, brojni
alati razvijeni u cilju menadmenta kvalitetom, mogu se savreno upotrebiti i za
upravljanje razliitih operativnih rizika [11]. Nova verzija standarda ISO 9001 iz
2008. godine, najzad, eksplicitno napominje da se i pri implementaciji sistema
menadmenta kvalitetom mora voditi rauna o poslovnom okruenju i rizicima
koji pri tome postoje.
U ostalim upravljakim standardima kao to su ISO 14001, OHSAS 18001, ISO
27001 i ISO 22000, procena odreenih grupa rizika predstavlja zapravo jedan od
kljunih zahteva standarda. Ovo dovodi do zakljuka da se primena praktino
svih upravljakih standarda bazira upravo na upravljanju rizicima, pa procena
integrisanih rizika u procesima organizacije predstavlja idealnu polaznu osnovu
za uvoenje integrisanog sistema menadmenta u organizaciji.
2. Oslanjajui se na referentne izvore [12], struktura i odnos na okolinu svakog
preduzea je odreena putem tri osnovna toka u procesima:
tokom materijala,
tokom informacija i
tokom energije,
Sigurno je da poremeaji u ovim tokovima mogu dovesti do poremeaja koji se
odraavaju na funkcionisanje integrisanog sistema menadmenta, pa se namee
zakljuak da bi i prikaz procesa koji se koristi u svrhu identifikacije poremeaja u
integrisanom sistemu menadmenta, morao sadrati sva tri osnovna toka
prisutna u procesima rada.
Statistika ukazuje da je ljudski faktor i nedostatak odgovarajuih informacija,
najei uzrok pojave neeljenih odstupanja, a upotreba opreme za rad direktno
generie pojavu novih rizika, naroito u pogledu bezbednosti na radu i zatite
ivotne sredine. Zbog toga je izuzetno vano prikazati ove resurse u cilju
adekvatne analize potencijalnih odstupanja, to je autor ovog rada i uinio
prikazom analiziranih procesa modifikovanim dijagramom toka koji slikovito
ilustruje upotrebu resursa potrebnih za izvoenje svake aktivnosti (poglavlje 5.2.3
disertacije).
Takoe je izuzetno vana interakcija organizacije sa okruenjem u kojem se
nalazi, pa je poznavanje najvanijih veza izmeu posmatranih procesa i
okruenja, znaajno za pravilino identifikovanje i ocenjivanje postojeih rizika.
Zbog toga je prilikom analize procesa veoma korisno imati i ovu informaciju.
3. Identifikacija potencijalnih odstupanja od znaaja za organizaciju, zasniva se na
analizi postojeih procesa rada i njihovom razlaganju na aktivnosti, prilikom ijeg
izvoenja mogu nastati razliite greke. Svaka od identifikovanih opasnosti ima
veu ansu da se desi u uslovima neizvesnosti. Zbog toga je logino da postupci
rada u podruju visokog rizika moraju biti to preciznije definisani (kako bi se
neizvesnost smanjila). Ukoliko je u organizaciji uspeno primenjen sistem
menadmenta kvalitetom, sigurno je da su rizici po korisnike znatno smanjeni
jer je to osnovni cilj standarda ISO 9001, ali njegova primena ne mora izvesno

10
 znaiti da su smanjene druge vrste rizika, kao to su rizici vezani za ugroavanje
ivotne sredine ili za naruavanje zdravlja zaposlenih.
Procenom svih postojeih rizika koje jedna aktivnost moe imati po organizaciju
ili njene zainteresovane strane, moe se prepoznati potreba za detaljnijim
dokumentovanjem odreenih segmenata pri sprovoenju posmatrane aktivnosti.
Primenom tako projektovane dokumentacije smanjio bi se stepen neureenosti
(entropije) sistema.
Ukoliko organizacija ima za cilj da uspostavi integrisani sistem menadmenta,
procena rizika mora se sprovesti u odnosu na sve kategorije rizika koje tretiraju
standardi koji su predmet implementacije. Stoga su u disertaciji, kao kategorije
rizika uzete u obzir vrste odstupanja u odnosu na:
degradaciju kvaliteta procesa (ISO 9001),
degradaciju ivotne sredine (ISO 14001),
povrede i oboljenja na radu (OHSAS 18001), odnosno
ugroenu ispravnost hrane (ISO 22000).
4. Pored obaveznih procedura koje zahteva svaki od nabrojanih meunarodnih
standarda, postoji i neodreen broj postupaka koji zavisi iskljuivo od vrste
procesa koje organizacija vri, odnosno potencijalnih opasnosti koje mogu
nastati njihovim sprovoenjem. Zbog toga svi upravljaki standardi imaju
klauzulu koja zahteva uspostavljanje, primenu i odravanje procedura za sve
situacije kod kojih bi bez njihovog postojanja moglo doi do odstupanja od
usvojene politike, ciljeva i eljenih performansi.
Aktivnosti organizacije ije sprovoenje ne utie na kvalitet procesa, proizvoda i
usluga, na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost zaposlenih, odnosno
bezbednost prehrambenih proizvoda, ne mogu se smatrati kljunim sa aspekta
standarda ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001 i ISO 22000. Zbog toga, nain
izvravanja ovih aktivnosti nije potrebno posebno dokumentovati, jer se, ak i
ukoliko doe do odstupanja u njihovoj realizaciji, ne mogu dogoditi ozbiljnije
posledice po organizaciju i zacrtanih performansi procesa.
Zbog toga, rizici analiziranih procesa, sa aspekta standarda od interesa, definiu
nivo potrebne dokumentovanosti integrisanog sistema menadmenta, to e
autor iskoristiti kao obrazac za njegovo projektovanje i implementaciju.
U nastavku disertacije je teorijski i praktino dokazana odrivost postavljenih hipoteza,
na osnovu ega su izvedeni zakljuci i definisani pravci daljih istraivanja.

11
12
4. TEORIJSKE OSNOVE

Iako su meunarodni organizacioni standardi koncipirani tako da budu meusobno

kompatibilni, kako bi se olakala njihova integracija, ipak su u primeni integrisanog
sistema menadmenta prisutni odreeni problemi.
Kako u [13] navode S.X. Zeng, Jonathan J. Shi i G.X. Lou najvei problemi koji se
raaju u organizacijama pri funkcionisanju integrisanih sistema menadmenta su:
kompleksnost internog menadmenta, sniavanje efikasnosti menadmenta, teret
kulturne neusklaenosti, otpor i neprijateljstvo zaposlenih, kao i porast trokova
menadmenta. Da bi se izbegli navedeni problemi, autori predlau sinergetski model za
implementaciju IMS na vie nivoa. Prvi nivo odnosi se na strateku sinergiju i obuhvata
aktivnosti globalnog usmeravanja (misija i vizija), planiranja i uspostavljanja ciljeva.
Drugi nivo predstavlja sinergiju resursa, struktura i kulture ponaanja zaposlenih, dok se
trei nivo odnosi na sinergiju dokumentacije svih delova integrisanog sistema
menadmenta u jedinstven sistem.
Podudarne stavove deli i Zwetsloot [14] koji predlae sledee tri vrste sinergetskih
aktivnosti prilikom uspostavljanja IMS-a:
Sinergija zajednikih aspekata
Sinergija sistema menadmenta i
Organizaciona sinergija
Veoma slian prilaz integraciji ima i Jrgensen [15] koji prepoznaje tri nivoa integracije:
od povienja kompatibilnosti elemenata sistema, preko koordinacije generikih procesa,
do ugraivanja IMS-a u svest svih uesnika preko kulture uenja.
Kao vodi za olakanu integraciju, u disertaciji e se koristiti i specifikacija PAS 99 [16],
koja istie da, pored specifinih zahteva svakog standarda, postoje osnovni zahtevi koji
su podeljeni u kategorije prema sledeim temama:
Politika,
Planiranje,
Uspostavljanje i primena,
Ocena performansi/uinka,
Unapreenje i
Preispitivanje od strane rukovodstva.
Navedena kategorizacija predstavlja zajednike zahteve standarda ISO 9001, ISO
14001 i OHSAS 18001 i moe se usvojiti kao osnova za njihovu integraciju.
Neki autori vide integraciju kao spajanje dva sistema u jedan, na nain koji rezultuje
gubitkom nezavisnosti bar jednog, ako ne i oba sistema - Karapetrovi and Willoborn
[17], ali se slau da integracija obino vodi ka jaem i sadrajnijem sistemu
menadmenta.
U svom sledeem radu, Karapetrovi [18] se zalae za dvostepeni prilaz integraciji. Prvi
korak podrazumeva kreiranje opteg standarda za podrku pri integraciji sistema
menadmenta dok se drugi korak odnosi na uspostavljanje opteg standarda za
sprovoenje provera.

13
Prema navodima Labodove [19] postoje dva naina integracije:
implementacija pojedinanih sistema, koju sledi njihova integracija i
razvoj i implementacija integrisanog sistema menadmenta od samog
poetka
Labodova takoe zakljuuje da se rizik moe iskoristiti kao integriui faktor pri
uspostavljanju IMS-a. Na osnovu ove tvrdnje i uvida u zahteve pojedinanih standarda,
moe se ustanoviti da je svrha implementacije bilo kog od meunarodnih organizacionih
standarda, da smanji, ili eliminie odreenu grupu rizika koja preti organizaciji. Ovaj stav
navodi na konstataciju da:
standard ISO 9001 [4] (sistem menadmenta kvalitetom) promovie sistem
iji je osnovni cilj efektivno menadment rizicima koji mogu da degradiraju
kvalitet procesa u organizaciji i na taj nain negativno utiu na
zadovoljstvo korisnika,
standard ISO 14001 [8] (sistem upravljanja zatitom ivotne sredine) ima
za cilj da kontrolie rizike koji mogu da dovedu do degradacije ivotne
sredine putem emisije zagaivaa u vodu, vazduh, ili zemlju;
neadekvatnog upravljanja otpadom, kao i nekontrolisanom potronjom
energije,
standard OHSAS 18001 [9] (sistem zatite zdravlja i bezbednosti na radu)
definie zahteve ija implementacija ima za cilj smanjenje rizika od
povreda na radu, profesionalnih bolesti i oboljenja u vezi sa radom,
potovanje HACCP principa, odnosno standard ISO/EN 22000 [10]
(sistem upravljanja bezbednou hrane) podrazumeva eliminaciju rizika u
svim fazama lanca proizvodnje hrane, poevi od proizvodnje, preko
prerade, distribucije i skladitenja, do prodaje i
standard ISO/IEC 27001 [7] (sistem upravljanja bezbednou informacija)
upuuje na primenu odgovarajuih mehanizama radi tretiranja
identifikovanih i procenjenih rizika po bezbednost informacija.
Pored navedenih organizacionih standarda koji posredno upuuju na sistemsko
upravljanje odreenim kategorijama rizika, u ovoj disertaciji e biti korieni principi
navedeni u standardu IEC/ISO 31000 [3] koji eksplicitno definie menadment rizicima,
kao i smernice iz standarda IEC/ISO 31010 [20] koji preporuuje primenu odreenih
tehnika za procenu rizika.
Ono to je zajedniko svim upravljakim standardima, jeste primena procesnog pristupa
koji je eksplicitno naveden kao sutinski prilaz za implementaciju zahteva bilo kog od
nabrojanih standarda, pa e u nastavku disertacije biti posebno obraen.

4.1 Procesni prilaz kao univerzalni model za primenu organizacionih

standarda
Prema standardu ISO 9000:2005 [21] Proces je skup meusobno povezanih ili
meusobno delujuih aktivnosti koje pretvaraju ulazne u izlazne elemente. Poto
procesi predstavljaju osnovu za projektovanje, funkcionisanje, razvoj i upravljanje
organizacionih sistema, procesni prilaz je, kao univerzalni model za primenu svih
upravljakih standarda, iskorien kao podloga za njihovu integraciju.

14
Procesni prilaz se definie stavom: eljeni rezultat se efikasnije ostvaruje ako se svim
ukljuenim resursima i aktivnostima upravlja kao procesom.
Analizom procesa u organizaciji se na najbolji nain moe:
sagledati struktura i definisati model sistema,
defininisati odgovornost i nadlenosti za izvrenje pojedinih aktivnosti,
urediti funkcionisanje sistema
upravljati poslovnim sistemom,
ustanoviti aktivnosti koje doprinose stvaranju nove vrednosti,
otkriti koja su mesta nastanka odstupanja i uzroci problema poslovanja i
izvriti implementacija meunarodnih upravljakih standarda.
Izrada procesnog modela sistema menadmenta u organizaciji je najefikasniji nain da
se koncizno prikau kljune odrednice njenog poslovanja.
Postojanje jasnog i preciznog procesnog modela, ali neoptereenog potrebnim
detaljima, preduslov je za efikasnu primenu zahteva novih organizaciono-upravljakih
standarda i uspostavljanje integrisanog menadment sistema. Ovo poglavlje daje
osnovni prilaz izradi procesnog modela.
Opis procesnog modela
Procesni prilaz podrazumeva kreiranje modela procesa rada, u kome se aktivnosti u
organizaciji posmatraju kao niz procesa kod kojih izlazi iz jednih ine ulaze u druge
(kako to promovie standard ISO 9001). Naravno, neki procesi mogu imati ulaze iz
okruenja organizacije, a neki svoje izlaze alju u okruenje (kako je to naelno
prikazano na slici 2).
Procesni prilaz, dalje, podrazumeva da se proces rada posmatra kao sistem u kome
elemente ine procesi, a veze izmeu elemenata ine tokovi materijala, informacija,
energije i novani tokovi (pri uvoenju procesnog prilaza u centru panje od nabrojanih
treba da su samo informacioni tokovi jer su oni nosioci osnovnih elemenata potrebnih
menadmentu da donosi odluke, odnosno da vri svoju osnovnu funkciju - upravljanje).
Procesni prilaz prvenstveno ima za cilj olakavanje upravljanja aktivnostima procesa
rada. To ini posredstvom kreiranog modela procesa koji, pruajui informacije o ele-
mentima procesa rada i vezama izmeu njih na nain koji omoguava sticanje celovitog
uvida u nain odvijanja aktivnosti procesa rada, obezbeuje i:
efikasnu komunikaciju u procesu rada kako unutar organizacije, tako i sa
subjektima van nje (korisnici, ocenjivai, ostale zainteresovane strane), tj.
pravovremeno reagovanje na stanja u sistemu (efektivno upravljanje
procesima) i
efikasno uvoenje izmena u proces (uslovljenih promenama u organizaciji i
okruenju, to obezbeuje fleksibilnost sistema; ova pogodnost je posebno
znaajna pri uvoenju integrisanih menadment sistema - jednostavno se
uoavaju mesta u procesu koja zahtevaju intervenciju i time se dobijaju
podloge za efikasnu i efektivnu integraciju novih zahteva u sistem
menadmenta).
Model procesa koji proizlazi iz procesnog pristupa, pored pomenutih primarnih funkcija
moe posluiti kao podloga za:

15
 dalju sistematinu razradu procesnog modela i izradu detaljnijih prikaza koji bi
omoguili dublji uvid u nain odvijanja aktivnosti procesa u organizaciji,
formalizaciju veza izmeu procesa za potrebe detaljnog opisa informacionih
tokova u organizaciji pre izrade ili reinenjeringa informacionog sistema [9] i
izradu sistema za praenje performansi sistema upravljanja,
to obezbeuje:
efikasnost preispitivanja od strane rukovodstva, usled postojanja definisanih
parametara koje razliiti nivoi menadmenta prate sa svrhom sticanja uvida u
efikasnost i efektivnost poslovanja,
efikasno projektovanje korektivnih, preventivnih mera, odnosno mera
unapreenja (jer postojanje detaljnih opisa procesa omoguava
menadmentu pristup potrebnim informacijama i bru identifikaciju kritinih ta-
aka u procesu),
efektivno sprovoenje i praenje korektivnih i preventivnih mera i
bezbolno uvoenje promena tipa integracije novih zahteva u sistem
menadmenta, reinenjeringa procesa, reorganizacije, uvoenja nove
opreme i slinih,
kao i niz drugih pogodnosti za upravljanje procesom na razliitim nivoima organizacione
strukture.
Principi primene procesnog modela
Primena procesnog modela, ukratko reeno, podrazumeva da se u organizaciji:
uoe procesi,
definiu svi relevantni elementi potrebni za opis tih procesa i odrede vlasnici tih
procesa,
da se uoeni procesi spregnu informacionim tokovima u jedinstven sistem i
da se tako formiran model jasno grafiki prikae.
Prva dva koraka podrazumevaju potovanje izvesnog niza pravila koji se, u skladu sa
specifinostima svakog konkretnog procesa, moraju prilagoavati. Ova okvirna pravila
prikazana su u nastavku teksta.
Proces obuhvata sistem aktivnosti koji ima:
jasno definisan cilj / ciljeve,
aktivnosti koje ine funkcionalnu celinu,
aktivnosti koje se mogu jasno meusobno razdvojiti,
definisane ulaze i izlaze, t.j. tokove informacija na ulazu i izlazu,
poznate izvore informacija na ulazu i korisnika informacija sa izlaza - drugi
proces, korisnik dobavlja, podugovara, ili neki drugi subjekt,
jasno uoljive merne veliine koje slue za merenje nivoa ostvarenosti ciljeva
procesa i
jasno uoljive resurse potrebne za nesmetano odvijanje aktivnosti procesa.
Proces mora da ima svog vlasnika - vlasnik procesa je odgovoran za obavljanje
aktivnosti procesa i ima ovlaenja za:
odreivanje ciljeva procesa,
koordinaciju pripadajuih aktivnosti i brigu o optimalnom odvijanju procesa,
pruanje podrke zaposlenima za sprovoenje aktivnosti procesa,
delegiranje odgovornosti za donoenje odluka u vezi sa procesom,

16
 odreivanje mernih veliina za ocenu valjanosti procesa,
odreivanje granica u kojima se vrednosti merenih veliina smeju kretati,
odreivanje vrednosti merenih veliina i, na osnovu njih, obavljanje ocenjivanja
efektivnosti i efikasnosti procesa,
komuniciranje sa viim organizacionim strukturama u vezi sa procesom i
ostale aktivnosti koje mu pripadaju po osnovu opisa radnog mesta i, na drugi
nain, definisanih ovlaenja.
U sluaju da vie organizacionih celina imaju procese koji su slini do te mere da se
mogu prikazati na jedinstven nain, moe se sainiti prikaz karakteristinog procesa uz
prikaz odgovarajuih napomena.
Gde god je to primenjivo, aktivnosti izvetavanja nadreenih upravljakih struktura o
efektivnosti i efikasnosti procesa moraju se opisati u procesnom modelu.
Ulazi u proces i izlazi iz procesa su tokovi informacija olieni u zapisima (u procesnom
modelu se oni mogu prikazivati po grupama radi racionalizacije prikaza; na primer, ako
neki proces alje procesu upravljanja niz dnevnih, nedeljnih, mesenih, kvartalnih i
godinjih izvetaja u modelu se moe jednostavno uneti tok "izvetaji". Treba, sa druge
strane, voditi rauna o tome da italac ipak bude obaveten o osnovnim injenicama u
vezi sa izvetajima, pa se u tok moe uneti "periodini izvetaji" da bi se italac
asocirao na injenicu da ih ima vie i da imaju razliitu svrhu, sadrinu i period
izdavanja).
Ciljevi procesa i merne veliine treba da su u tesnoj sprezi - lista mernih veliina mora
na direktan nain pruati informaciju o efektivnosti i efikasnosti procesa (o emi, u
skladu sa reenim, brigu mora da vodi vlasnuk procesa).
Merne veliine treba, gde god je to mogue, definisati tako da se njihove vrednosti
mogu predstaviti kvantitativno.
Resursi procesa treba da obuhvate i dokumente sistema koji opisuju njegove aktivnosti.
Posebna pravila o kojima treba voditi rauna prilikom odreivanja liste procesa su data
u nastavku.
Nazive procesa treba prilagoditi prirodi procesa, a ne nazivu organizacione jedinice
kojoj pripada njegov vlasnik.
Jednom vlasniku procesa ne bi trebalo, bez preke potrebe dodeljivati vie od jednog
procesa,
Procesi bi, po svojoj sloenosti, trebalo da su u okviru modela ujednaeni.
Broj izvrilaca aktivnosti procesa nije opredeljujui faktor da li neto treba smatrati
procesom ili ne. Proces proizvodnje moe zapoljavati vie stotina radnika, a proces
informatike podrke moe zapoljavati daleko manje - na primer desetak radnika. Po
ranije navedenim kriterijumima, ovo su obino odvojeni procesi
Sloenije procese ne treba razvijati do sitnih detalja, odnosno, jedan proces ne bi
trebalo da ima prevelik broj aktivnosti; nepotovanje ovog principa moglo bi dovesti do
glomaznog modela, to bi opteretilo njegov jasan prikaz (na primer, u nekim procesima
radni nalog moe biti sastavljen od niza zapisa - tada ih obino ne treba prikazivati
pojedinano).

17
Za potrebe prikaza celine procesnog modela ne treba detaljno analizirati sve aktivnosti i
njihove meusobne veze unutar procesa, jer i to moe dovesti do glomaznih modela (tj.
do situacije da se "od drvea ne vidi uma").
Elementi potrebni za definisanje procesa mogu se obuhvatiti alatom koji se u literaturi
[29] naziva karta procesa (slika 2).

I T C

Ciljevi procesa: Dodatne napomene (u~estalost, specifi~nosti, bitni uticaji na proces, resursi i sli~no):

Ulazi Naziv procesa: Izlazi

Naziv Naziv

Aktivnosti procesa:

Dokumentacija QMS/EMS i ostala relevantna dokumentacija za proces:

Slika 2: Karta procesa

Nakon definisanja liste procesa u organizaciji sledi sakupljanje elemenata koji ih

definiu. Popunjavanje karti procesa u iole sloenijim organizacijama treba da provodi
tim sastavljen od zaposlenih kojima je dodeljena uloga vlasnika procesa.
Nakon popunjavanja karti procesa potrebno ih je spregnuti na nain koji obezbeuje
njihovo povezivanje u sistem, preko tokova informacija. To bi omoguilo kreiranje
grafikog prikaza procesnog modela procesa rada, iji je prikaz u optem sluaju
ematski dat na slici 3 [29].
Umesto karti procesa, prikaz procesnog modela moe sadrati samo pravougaonike sa
nazivom procesa ili nazivom i aktivnostima procesa ukoliko to sloenost modela i raspo-
loivi prostor omoguavaju. U tom sluaju bi detaljne karte procesa mogle biti u prilogu
posmatranog prikaza.

18
 Slika 3: ematski prikaz procesa povezanih u model

Ovako definisan procesni model funkcionisanja sistema menadmenta kvalitetom

(ukoliko sadri sve procese u organizaciji i ukoliko sadri prikaze procesa koji su
uravnoteeni po sloenosti) moe biti dobra osnova za uvoenje integrisanog
menadment sistema, koje je obraeno u sledeem poglavlju.

4.2 Menadment rizikom

Procena rizika je deo procesa menadmenta rizicima - slika 4, koji obezbeuje
sistemsku identifikaciju opasnosti i procenu njihovih uticaja na projektovane ciljeve
organizacije. Na osnovu procene rizika sa aspekta verovatnoe nastanka poremeaja i
njegovih potencijalnih posledica, mogu se dobiti informacije neophodne za donoenje
odgovarajuih odluka za prevenciju i sanaciju potencijalnih odstupanja.
Proces menadmenta rizikom bi trebalo da bude sastavni deo dobrog upravljakog
sistema koji je utisnut u kulturu i ponaanje svakog pojedinca u organizaciji. Sam
proces menadmenta rizikom, moe se objasniti kroz pet faza prikazanih na slici 4 [3].

19
 USPOSTAVLJANJE KONTEKSTA

Oce na rizika

IDENTIFIKACIJA RIZIKA

KOMUNIKACIJA ANALIZA RIZIKA MONITORING

I I
KONSULTACIJE PREISPITIVANJE

PROCENA RIZIKA 5.4

TRETIRANJE RIZIKA5.4

Slika 4: Poloaj procene rizika u procesu menadmenta rizicima

Uspostavljanje konteksta
Uspostavljanje konteksta u procesu menadmenta rizicima ima izuzetnu vanost. Ovoj
fazi se u praksi esto ne poklanja dovoljno panje, to esto rezultira neadekvatnim
postupkom ocenjivanja rizika, ili dupliranjem napora i resursa potrebnih za njegovo
sprovoenje.
Kontekst se uspostavlja da bi se odredio obim rizika i kriterijumi rizika za proces
procene rizika, pri emu se uzimaju u obzir osnovni interni i eksterni faktori koji utiu na
proces menadmenta rizikom, ukoliko su od znaaja za organizaciju.
Shvatanje eksternog konteksta obezbeuje da se ciljevi i elje spoljnih zainteresovanih
strana uzmu u obzir prilikom definisanja kriterijuma rizika.
Interni kontekst obuhvata unutranje uslove u kojima organizacija pokuava da ostvari
svoje ciljeve i njegovo pravilno definisanje omoguava da se menadment rizikom
odvija u skladu sa ciljevima organizacije.
U ovoj fazi se razmatra obim, irina i dubina aktivnosti u procesu menadmenta rizicima
koji se definie na osnovu postojeih potreba i resursa organizacije.
Identifikacija rizika
U ovoj fazi organizacija treba da identifikuje izvore rizika, podruja deavanja i njihove
uzroke i posledice. Cilj ovog koraka je da se napravi sveobuhvatan spisak opasnosti koji
podravaju, spreavaju, pogoravaju ili odlau postizanje ciljeva organizacije. Ovo
ukljuuje proputene prilike i anse. Sveobuhvatna identifikacija rizika je kritina, jer
rizik koji u ovoj fazi ne bude prepoznat, nee biti ukljuen u dalje analize. Identifikacija

20
rizika treba da obuhvati rizike nezavisno od toga da li je njihov izvor pod kontrolom
organizacije.
U identifikaciji rizika organizacija treba da koristi alate i tehnike [22] kao to su
brainstorming, brainwriting, root-causes analyses, delphy i druge koje su
primerene njenim ciljevima, mogunostima i rizicima.

Analiza rizika
Analiza rizika treba da obezbedi potpuno razumevanje rizika. Analiza rizika obezbeuje
ulaz za procenu rizika i za odluke, da li i pomou kojih strategija i metoda treba tretirati
rizike.
U Analizi rizika razmatraju se uzroci i izvori rizika, njihovi pozitivni i negativni efekti i
verovatnoa njihovog nastanka. Faktori koji utiu na efekte i verovatnou nastanka
moraju biti identifikovani u ovoj fazi. Rizik se analizira, tako to se odreuju posledice i
verovatnoa nastanka rizika kao i druge karakteristike rizika. Jedan dogaaj moe imati
viestruke efekte i uticati na vie ciljeva organizacije.
Uzroci rizika se mogu podeliti na razliite oblasti kao to su na primer:
- tehniki uzroci (mehaniki, fiziki, hemijski, elektrini, termiki, audio-vizuelni,
radioloki, geoloki, klimatoloki, itd),
- organizaciono ekonomski uzroci (cena, kvalitet, vreme, resursi, organizacija,
itd) i
- uzroci nastali uplitanjem ljudskog faktora (greke i nepotpunosti, radno
okruenje, radno optereenje, komunikacija, itd).
Nain na koji su efekti i verovatnoa nastanka rizika izraeni i kako se kombinuju u cilju
odreivanja visine rizika, menja se u zavisnosti od vrste rizika, na osnovu dostupnih
informacija i na osnovu svrhe za koje se koriste rezultati procene rizika.
Analiza rizika se moe sprovesti sa razliitom dubinom ispitivanja u zavisnosti od rizika,
svrhe analize rizika i dostupnih informacija, podataka i resursa. Analiza rizika moe biti,
u zavisnosti od okolnosti kvantitativna, polu-kvantitativna ili kvalitativna. U praksi se
esto prvo vri kvalitativna analiza da se dobije opti pokazatelj visine rizika i da se
iskristaliu najvaniji rizici. Kada je to mogue i primereno, treba da se uradi i detaljnija
kvantitativna analiza rizika.

Procena rizika
Procena rizika podrava donoenje odluka o tretiranju pojedinih rizika.
Procena rizika ukljuuje evaluaciju i poreenje visine rizika utvrenih u analizi rizika sa
unapred utvrenim kriterijumima rizika. Ako visina rizika prevazilazi kriterijume rizika koji
su bili definisani prilikom stvaranja konteksta, onda rizik treba tretirati.

Tretiranje rizika
Tretiranje rizika ukljuuje izbor i primenu jednog ili vie naina suprotstavljanja riziku.
Tretiranje rizika se odvija u ciklinom procesu u kojem se ocenjuje mera uspenosti
tretiranja rizika. U sluaju da se preostali rizik jo ne moe tolerisati, moraju se razvijati i
odrediti dalje mere, dokle god se ne postigne visina rizika merena kriterijumima rizika
koje je organizacija postavila.
Opcije za tretman rizika mogu da ukljue sledee:

21
 - izbegavanje rizika odluivanjem da se ne zapone ili nastavi aktivnost koja
izaziva rizik;
- otklanjanjem izvora rizika;
- smanjenje verovatnoe nastanka rizika;
- smanjenje posledica rizika;
- deljenje rizika sa drugim stranama i
- prihvatanje preostalog rizika.

4.2.1 Standard IEC/ISO 31000 menadment rizikom

Kada je 2009. godine Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) objavila

standard IEC/ISO 31000 [3], imala je na raspolaganju mnoge nacionalne i strukovne
standarde, kao to su:
- Australijsko Novozelandski standard AS/NZS 4360 [2],
- Meunarodni vodi ISO Guide 73 Upravljanje rizikom Renik Smernice za
upotrebu u standardima [23],
- Risk Management Standard The Association of Insurance and Risk Managers
(AIRMIC) [5],
- Risk Management Guide for Information Technology Systems - NIST USA
National Institute of Standards and Technology [6] i drugi.
Do 2009. Godine, ISO organizacija je i sama objavila vie standarda iji je sastavni deo
bio proces menadmenta rizikom, kao to je standard ISO 27001 Information
technology Security techniques Information security management systems
Requirements [7]. Drugim reima, postojalo je veliko iskustvo iz ranijih dokumenata i
ranijih studija sluajeva, koji su pomogli ISO organizaciji da definie jedan kvalitetan
standard.
Standard najvie lii na Australijsko Novozelandski standard AS/NZS 4360 [2], koji je
ujedno i prvi standard iz ove oblasti, a zahvaljujui treem izdanju objavljenom 2004.
godine, to je i najzreliji standard. Kao potvrda slinosti ova dva standarda moe posluiti
i odluka da je nakon objave ovog standarda, povuen AS/NZS 4360 i od tog trenutka
Australija i Novi Zeland koriste ovaj meunarodni standard.
Kada se govori o ovom standardu, sigurno je potrebno spomenuti i koristi, koje standard
navodi u uvodnom poglavlju, koje moe da ima svaka organizacija, ukoliko pravilno
implemetira proces menadmenta rizikom, odnosno ono to je navedeno u standardu
[3]:
- povienje verovatnoe ostvarivanja svojih ciljeva,
- ohrabrivanje proaktivnog upravljanja,
- povienje svesti i shvatanje potrebe identifikovanja i tretiranja rizika u celoj
organizaciji,
- unapreenje sposobnosti identifikovanja mogunosti i pretnji,
- poboljano usklaivanje sa relevantnim pravnim i regulatornim zahtevima i
meunarodnim normama,
- unapreenje obaveznog i svojevoljnog izvetavanja,
- unapreenje menadmenta,
- unapreenje poverenja zainteresovanih strana,

22
 - ustanovljavanje pouzdane osnove za donoenje odluka i planiranje,
- poboljavanje kontrole,
- poboljanje dodeljivanja i upotrebe resursa potrebnih za tretiranje rizika,
- unapreenje operativne efektivnosti i efikasnosti,
- unapreenje zdravlja i bezbednosti zaposlenih, kao i zatite ivotne sredine,
- unapreivanje sposobnosti spreavanja gubitaka i upravljanja aktivnostima
nakon incidenata,
- sniavanja gubitaka,
- unapreenja sposobnosti organizacije za uenje i
- unapreenje otpornosti organizacije prema problemima.
U prvim poglavljima standardu su dati elementi koji su ve uobiajeni, jer se pojavljuju u
gotovo svim upravljakim standardima: uvod, oblast vaenja, termini i definicije. Ono to
predstavlja poseban kvalitet ovog standarda je tree poglavlje u kojem su dati principi
menadmenta rizikom. Da bi menadment rizicima bilo efektivno, organizacija se na
svim nivoima mora pridravati sledeih principa [3]:
a) Menadment rizicima stvara nove i uva ve stvorene vrednosti
Menadment rizicima doprinosi postizanju postavljenih ciljeva i poboljanju performansi
u oblastima kao to su: zdravlje i bezbednost ljudi, fiziko-tehnika zatita, zatita
informacija, pravna usaglaenost, drutvena prihvaenost, zatita ivotne sredine,
kvalitet proizvoda, bezbednost proizvoda za upotrebu, upravljanje projektima, efikasnost
i efektivnost radnih operacija, uprava i reputacija preduzea.
b) Menadment rizicima je integralni deo svih procesa u organizaciji
Menadment rizicima nije usamljena aktivnost koja se moe izdvojiti od osnovnih
procesa i aktivnosti organizacije. Odgovornost za menadment rizicima lei na
rukovodstvu koje ga mora uzeti u obzir pri stratekom planiranju, kao i pri upravljanu
promenama.
c) Menadment rizicima je deo donoenja odluka
Menadment rizicima pomae pri donoenju odluka, jer se one baziraju na
informacijama na osnovu kojih se mogu napraviti razliite alternative za delovanje i
sainiti prioriteti pri sprovoenju predvienih aktivnosti.
d) Menadment rizicima je eksplicitno usmereno na neizvesnost
Menadment rizicima se bavi odreivanjem prirode neizvesnosti i odreuje naine da
se ista prevazie.
e) Menadment rizicima je sistematino
Iskljuivo sistemski i sistematski prilaz pri menadmentu rizikom kod kog postoji
definisana struktura i vremenski takt, obezbeuje efikasnu primenu, kao i pouzdane i
uporedive rezultate.
f) Menadment rizicima se zasniva na najboljim raspoloivim rezultatima
Ulazni podaci za proces menadmenta rizikom se dobijaju na osnovu podataka iz
prethodnog perioda, iskustva, povratnih informacija od strane zainteresovanih strana,
posmatranja, predvianja i ekspertskih procena. Ipak se pri donoenju odluka,
menaderi moraju informisati i uzeti u obzir sva postojea ogranienja i nedostatke

23
prikupljenih informacija i sainjenih modela, kao i mogunost neslaganja izmeu
eksperata.
g) Sistem menadmenta rizicima se kreira prema potrebama organizacije
Menadment rizicima mora biti usklaen sa internim i eksternim kontekstom
organizacije i prilagoen profilu rizika u njoj.
h) Menadment rizicima uzima u obzir ljudske i kulturne faktore
Menadment rizicima mora prepoznati sposobnosti, shvatanja i namere zaposlenih kao
i spoljnih saradnika koje mogu olakati ili omesti postizanje ciljeva organizacije.
i) Menadment rizicima je transparentno i sveobuhvatno
Odgovarajue i pravovremeno ukljuivanje svih zainteresovanih strana, a naroito onih
koji na bilo kom nivou donose odluke, obezbeuje da menadment rizikom ostane
relevantan i aktuelan. Ukljuivanje omoguava zainteresovanim stranama da iskau
svoje stavove koji e biti uzeti u obzir prilikom odreivanja kriterijuma za odreivanje i
ocenjivanje rizika.
j) Menadment rizicima je dinamino, iterativno i podlono promenama
Menadment rizicima je osetljiv na promene i mora da odgovori na njih. Kako dolazi do
unutranjih i spoljnih dogaaja, menjaju se saznanja i kontekst, pa se mora sprovesti
monitoring i preispitivanje rizika, jer pojedini rizici nestaju, neki se menjaju, a novi se
pojavljuju.
k) Menadment rizicima olakava stalno unapreivanje organizacije
Organizacija treba da razvije i sprovede strategije za unapreivanje sistema za
menadment rizicima zajedno sa ostalim aspektima organizacije.

Ukoliko se razmisli o ovim principima i ukoliko se oni usvoje, proces menadmenta

rizikom e organizaciji dati maksimum koji se od ovog procesa moe dobiti (ranije su
nabrojane koristi od implementacije procesa menadmenta rizikom). Ovim principima je
obuhvaena sutina procesa menadmenta rizikom i uvek ih se treba pridravati.
Nakon definisanja principa menadmenta rizikom, u etvrtom i petom poglavlju je data
sutina standarda.
Na slici 5 [3] je prikazan odnos elemenata koji su navedeni u poglavljima 3, 4 i 5
standarda IEC/ISO 31000, dok je okvir menadmenta rizikom detaljnije prikazan na slici
6 [3].
U standardu je posebno naglaena potreba komuniciranja izmeu svih uesnika
procesa menadmenta rizikom, kao i izmeu organizacije i svih zainteresovanih strana.
Ukoliko ne postoje dobri kanali za komunikaciju, to moe dovesti do ozbiljnih
nesporazuma, nepoverenja, a zatim i opstrukcije, to samo moe tetiti i organizaciji i
zainteresovanim stranama. Stoga je potrebno, ako ti kanali ne postoje, jednostavno
uvesti neki, bilo kakav, nain za komunikaciju, ak i ukljuiti predstavnike
zainteresovanih strana u proces menadmenta rizikom, kako bi se pospeio razvoj
poverenja.

24
 Stvara vrednost
Integralni deo organizacionih procesa
Deo procesa odluivanja
Sistematian, strukturiran i pravovremen
Zasnovan na kvalitetnim informacijama
Prilagoen
Uzima u obzir ljudski kulturoloki faktor
Transparentan i sveobuhvatan
Dinamian, iterativan i osetljiv na promene
Podrava kontinualno unapreenje i poboljanje
Principi
(Poglavlje 3)

Mandat i USPOSTAVLJANJE KONTEKSTA (5.3)

posveenost
(4.2)
O ce na rizika

PRAENJE I PREISPITIVANJE (5.6)

KOMUNIKACIJ A I KONSULTACIJE (5.2)
IDENTIFIKACIJA RIZIKA (5.4.2)
Oblikovanje
okvira za
menadment
rizikom (4.3)
ANALIZA RIZIKA (5.4.3)

Kontinualno Implementiranje
unapreenje aktivnosti 5.4
(4.6) menadmenta PR OCENA RIZIKA (5.4.4)
rizikom (4.4)

5.4
TRETIRANJE RIZIKA (5.5)
Praenje i
preispitivanje
(4.5)

Okvir Proces
(Poglavlje 4) (Poglavlje 5)

Slika 5: Odnos principa, okvira i procesa menadmenta rizikom

Dodatni element koji je naglaen u standardu, odnosi se na odgovornost i posveenost

svih uesnika u procesu menadmenta rizikom. Ovaj element mora biti izuzetno
precizno definisan i ne sme se dopustiti nikakva nedoreenost ili dvosmislenost. Nije
preporuljivo postojanje dvojne ili kolektivne odgovornosti, poto takve stvari samo
mogu prouzrokovati probleme i nedoslednosti u radu.
Taka 4 i taka 5 standarda ISO 31000 insistiraju na definisanju konteksa, odnosno, od
uesnika u procesu menadmenta rizikom se zahteva da budu potpuno svesni i
okruenja u kojem organizacija deluje, kao i njene interakcije sa tim okruenjem. Ovako
dobro poznavanje svih veza izmeu organizacije i okruenja, kao i izmeu ostalih
subjekata koji ine to okruenje, od kljunog je znaaja za pravilino identifikovanje i
ocenjivanje postojeih rizika, kao i za definisanje najbolje mere za suprotstvljanje riziku.
Kao i ostali upravljaki standardi, i ovaj standard se usredsreuje na pravilno formiranje
"velike slike", odnosno onog to treba uraditi, a manje panje posveuje detaljima i
smernicama kako to treba uraditi. Ovo je ostavljeno ili samoj organizaciji da definie, ili
se organizacija moe osloniti na detalje koji su navedeni u standardu ISO 31010 -
Menadment rizikom Tehnike za ocenu rizika [20].

25
 Slika 6: Okvir menadmenta rizikom

Jo jedna potpuno oekivana karakteristika ovog standarda je insistiranje na

dokumentovanju svega to se radi i ta se deava, poto samo kvalitetna i kompletna
dokumentacija moe da prui osnovu za temeljnu analizu i pravilno prosuivanje,
zakljuivanje i preduzimanje odgovarajuih mera.

Atributi poboljanog menadmenta rizicima

Prema konsultovanom standardu ISO 31000, postoji 5 atributa poboljanog
menadmenta rizicima, a to su [3]:
1 Stalno poboljanje
Naglasak se stavlja na kontinuirano poboljanje u upravljanju rizicima kroz postavljanje
ciljnih performansi organizacije, merenje, preispitivanje i kasnije modifikovanje procesa,
sistema, resursa, sposobnosti i vetina.
Ovo se moe pokazati postojanjem eksplicitnih ciljnih performansi u odnosu na koje se
meri uinak organizacije i rukovodilaca. Performanse organizacije mogu biti objavljene.
Uobiajeno postoji najmanje godinje preispitivanje uinka, a zatim revizija procesa i
podeavanje ciljnih performansi za naredni period.
Ova procena uinka menadmenta rizikom je sastavni deo procene rada cele
organizacije.
2 Puna odgovornost za rizike
Poboljano menadment rizicima ukljuuje sveobuhvatnu, potpuno definisanu i potpuno
prihvaenu odgovornost za rizike, upravljake mere i zadatke. Odreeni pojedinci u
potpunosti prihvataju svoje odgovornosti, adekvatno su obueni i imaju odgovarajue
resurse za proveru upravljakih mera, monitoring rizika, poboljavanje kontrole i o tome
efektivno obavetavaju spoljne i unutranje zainteresovane strane.
Ove odgovornosti treba da budu definisane u opisu radnih zadataka, bazi podataka ili
informacionom sistemu. Definisanje uloga i odgovornosti za menadment rizicima, bi
trebalo da bude deo svih uvodnih programa organizacije.

26
Organizacija obezbeuje da odgovorna lica budu opremljena da ispune svoju ulogu
tako to e im obezbediti ovlaenja, potrebno vreme, obuku, resurse i vetine dovoljne
da ispune svoje odgovornosti.
3 Primena menadmenta rizicima u donuenju svih odluka
Odluivanje u okviru organizacije, bez obzira na nivo vanosti i znaaja, ukljuuje
eksplicitno razmatranje rizika i primene menadmenta rizikom do odgovarajueg
stepena.
Ovo se moe pokazati evidencijom sastanaka i odluivanja prilikom kojih je bilo
eksplicitnih diskusija o rizicima. Pored toga, trebalo bi omoguiti da se vidi da su sve
komponente menadmenta rizikom zastupljene u kljunim procesima za donoenje
odluka u organizaciji, npr. kod odluivanja o alokaciji kapitala, prilikom vanih projekata,
pri restrukturiranju i organizacionim promenama. Iz tih razloga, menadment rizikom,
zasnovano na zdravim osnovama, posmatra se kao osnova za efikasno upravljanje u
okviru organizacije.
4 Kontinuirana komunikacija
Poboljani menadment rizikom obuhvata kontinuiranu komunikaciju sa spoljnim i
unutranjim zainteresovanim stranama, ukljuujui sveobuhvatno i esto izvetavanje o
performansama menadmenta rizikom, kao dela dobrog menadmenta.
Komunikacija sa zainteresovanim stranama ini sutinsku komponentu menadmenta
rizicima. Komunikacija mora biti dvosmerni proces, kako bi odluke se o nivou rizika i
potrebama za tretman protiv rizika, donele na osnovu adekvatnih informacija i kako bi
sveobuhvatni kriterijumi rizika bili pravilno utvreni.
Sveobuhvatno i esto spoljanje i unutranje izvetavanje o znaajnim rizicima i uinku
menadmenta rizikom, znaajno doprinosi efikasnom upravljanju u okviru organizacije.
5 Puna integracija u upravljake strukture organizacije
Menadment rizicima se posmatra kao centralni deo menadmenta organizacije, tako
da se rizici razmatraju kako bi se smanjio uticaj neizvesnosti na ciljeve. Upravljaka
struktura i upravljaki proces se zasniva na menadmentu rizikom. Menaderi vide
efektivno menadment rizicima kao element od sutinskog znaaja za postizanje ciljeva
organizacije. Na to ukazuju izjave rukovodstva i vanih pisanih materijala u organizaciji,
gde se termin "nesigurnost" koristi u vezi sa rizicima. Ovaj atribut se obino ogleda u
izjavama o politici organizacije, posebno onim koje se odnose na menadment rizikom.
Normalno, ovaj atribut se verifikuje kroz intervjue sa rukovodiocima i kroz svedoenja
njihovih postupaka i izjava.

Iz navedenih atributa je mogue zakljuiti da je osnovna pretpostavka ovog standarda

da proces menadmenta rizikom nije u stanju da prui oekivane efekte ukoliko nije
ukljuen u sve aktivnosti organizacije, odnosno, ukoliko menadment rizikom nije deo
kulture organizacije i sastavni deo uobiajenog procesa razmiljanja svakog
zaposlenog.

27
4.2.2 Standard IEC/ISO 31010 tehnike za procenu rizika

IEC/ISO 31010 [20] je standard koji podrava ISO 31000 i prua uputstva pri izboru i
primeni sistematskih tehnika za procenu rizika. Procena rizika sprovedena u skladu sa
ovim standardom doprinosi lakem sprovoenju svih ostalih aktivnosti pri menadmentu
rizikom.
Procena rizika je onaj deo menadmenta rizikom koji obezbeuje strukturirani proces za
prepoznavanje neeljenih uticaja na ciljeve organizacije i analizira rizike sa aspekta
verovatnoe njihovog nastanka i posledica koje oni mogu da izazovu, pre nego to se
donese odluka o potrebi sprovoenja bilo kakvih mera.
Menadment rizikom obuhvata primenu logikih i sistematskih metoda za [20]:
komunikaciju i konsultacije tokom ovog procesa,
uspostavljanje konteksta za identifikaciju, analizu, ocenjivanje i tretiranje rizika
povezanih sa bilo kojom aktivnou, procesom, funkcijom ili proizvodom,
praenje i preispitivanje rizika,
adekvatno izvetavanje i zapisivanje rezultata.
Proces procene rizika pokuava da prui odgovor na sledea fundamentalna pitanja:
ta se moe desiti i zbog ega? (identifikacija rizika)
koje su posledice?
koja je verovatnoa njihove pojave u budunosti?
da li postoje faktori koji mogu ublaiti posledice rizika, ili umanjiti verovatnou
pojave rizika?

Tehnike za procenu rizika

Sprovoenje procene rizika se moe izvriti u razliitom opsegu to se tie dubine i
detalja. U tu svrhu mogu se koristiti metode razliite sloenosti, kao i njihova
kombinacija.
Kada se donese odluka o sprovoenju postupka procene rizika i kada se definiu ciljevi
i obim procene, potrebno je izvriti izbor tehnike za procenu, na osnovu sledeih faktora
[20]:
Definisanih ciljeva studije. Osnovni ciljevi procene rizika imaju direktan uticaj na
izbor tehnika (za pojedine delove sistema mogu se koristiti razliite tehnike);
Potreba donosioca odluka. U nekim sluajevima potrebno je poznavati puno
detalja da bi se donela ispravna odluka, dok je u drugim dovoljno poznavanje
optih principa odvijanja procesa;
Vrste i opsega analiziranih rizika;
Potencijalne ozbiljnosti posledica. Odluka o tome koliko e se duboko ii prilikom
procene rizika, zavisi najvie od inicijalnog prepoznavanja moguih posledica
(iako se ova odluka mora preispitati nakon preliminarne evaluacije posledica);

28
 Potrebnog nivoa strunosti uesnika u proceni i drugih neophodnih resursa.
Adekvatna primena jednostavne metode neretko daje bolje rezultate od loe
sprovedene komplikovane metode, sve dok su ispotovani ciljevi i planirani
opseg procene. Trud uloen u procenu najee treba da bude usklaen sa
potencijalnim nivoom rizika koji se analizira;
Raspoloivosti informacija i podataka. Neke tehnike procene zahtevaju vie
podataka od drugih;
Potrebe za modifikacijama / auriranjem procene rizika. Kod nekih tehnika se
izmene lake sprovode nego kod drugih;
Postojeih zakonskih ili ugovornih obaveza;
U standardu IEC/ISO 31010 je opisana 31 tehnika za procenu rizika, koje su prikazane
u sledeem nabrajanju [20]:
1. Oluja mozgova (Brainstorming),
2. Intervju sa potpuno ili delimino definisanom strukturom,
3. Delfi (Delphi),
4. Kontrolne liste (Check-lists),
5. Osnovna analiza opasnosti (Primary Hazard Analysis),
6. Studije opasnosti i operabilnosti (HAZOP),
7. Analiza opasnosti i kritine kontrolne take (HACCP),
8. Procena rizika po ivotnu sredinu,
9. Struktura TA AKO (SWIFT),
10. Scenario analiza,
11. Analiza uticaja na poslovanje (Business impact analysis),
12. Analiza osnovnog uzroka (Root Cause Analysis),
13. Analiza vrsta odstupanja i njihovih posledica (FMEA),
14. Analiza stabla otkaza (FTA),
15. Analiza stabla dogaaja (ETA),
16. Analiza uzroka i posledica,
17. Analiza uzroka i efekata (Cause-and-effect analysis),
18. Analiza zatite zona (LOPA),
19. Stablo odluivanja,
20. Analiza pouzdanosti ljudskih resursa,
21. Analiza Leptir mana,
22. Odravanje zasnovano na pouzdanosti,
23. Analiza na osnovu tajnog obilaska (Sneak circuit analysis),
24. Markovljeva analiza,
25. Monte Carlo simulacija,

29
 26. Bajesova statistika i Bajesove mree,
27. FN krive,
28. Pokazatelji rizika,
29. Matrica posledice/verovatnoa,
30. Analiza trokovi/profit i
31. Analiza multikriterijumske odluke (MCDA).
Ove tehnike su dalje detaljno analizirane sa aspekta njihove primenljivosti u razliitim
fazama procene rizika, nabrojane su neophodne ulazne veliine za njihovu primenu,
kao i oekivane izlazne veliine i rezultati.

4.3 Pojam rizika u meunarodnim organizaciono-upravljakim

standardima
4.3.1 Sistem menadmenta kvalitetom (standard ISO 9001)

Implementacija i odravanje praktino svih upravljakih standarda bazira se upravo na

upravljanju rizicima. To je sasvim logino, kada je re o standardima kao to su ISO
14001, OHSAS 18001, ISO 22000 i ISO 27001, poto svaki od njih pokriva odreene
aspekte, pa samim tim i rizike poslovanja organizacije, ali nova revizija standarda ISO
9001 iz 2008. godine napominje da se i pri implementaciji sistema menadmenta
kvalitetom mora voditi rauna o poslovnom okruenju i rizicima koji pri tome postoje
(eksplicitno su spomenuti rizici vezani za zatitu ivotne sredine).
Meunarodna organizacija za standardizaciju je 2009. godine objavila i novu verziju
standarda ISO 9004 [24], pod nazivom Rukovoenje sa ciljem ostvarivanja odrivog
uspeha organizacije - Pristup preko menadmenta kvalitetom.
Ovaj meunarodni standard prua iri pogled na sistem menadmenta kvalitetom nego
ISO 9001; jer se odnosi na potrebe i oekivanja svih zainteresovanih strana i daje
uputstva za sistematino i stalno poboljavanje sveukupnih performansi organizacije,
koje je nemogue bez adekvatnog menadmenta rizicima.
U osnovi standarda ISO 9004:2009 nalazi se koncept menadmenta kvalitetom, ali se
on bavi i drugim pitanjima koja mogu doprineti odrivom uspehu organizacije, kao to
su: menadment odnosima s korisnikom, znanje, informacije i tehnologije, menadment
inovacijama i investicijama, finansijski menadment, menadment rizikom, zatita
ivotne sredine i drugo.
Rizik, kao pojam, se pojavljuje u sledeim poglavljima standarda ISO 9004:2009 [24].
4.2 Odrivi uspeh
4.3 Okruenje organizacije
5.3 Sprovoenje strategije i politike
6 Menadment resursima:
6.1 Opte
6.4.2 Izbor, vrednovanje i poboljavanje sposobnosti isporuilaca i partnera
6.5 Infrastruktura
6.7.4 Tehnologija

30
 6.8 Prirodni resursi
7.2 Planiranje i upravljanje procesom
8.3 Merenje:
8.3.1 Opte
8.3.2 Kljuni indikatori performansi
8.3.3 Interna provera
8.4 Analiza
8.5 Preispitivanje informacija iz praenja, merenja i analiza
U standardu ISO 9004:2009, u okviru poglavlja koje se bavi inovacijama, moe se ak
izdvojiti posebna taka koja definie rizike na sledei nain [24]:
9.3.5 Rizici
Organizacija treba da oceni rizike koji se odnose na planirane aktivnosti inovacija,
ukljuujui razmatranje potencijalnog uticaja na organizaciju izmena, i da pripremi
preventivne mere za ublaavanje tih rizika, ukljuujui plan za vanredne situacije.
Broj navoda u kojima se daju smernice za identifikaciju i procenu rizika u ovom
standardu, nedvosmisleno ukazuje na znaaj uspostavljanja efektivnog i efikasnog
sistema za menadment rizicima, a ne sme se smetnuti s uma da standard ISO 9004
promovie pristup preko menadmenta kvalitetom to je sadrano i u samom
njegovom naslovu.
Ovo posredno ukazuje na to da je menadment rizikom sastavni deo sistema
menadmenta kvalitetom, ali iako ISO 9001:2008 ne obuhvata specifine zahteve za
menadment rizicima, nekoliko zahteva ovog meunarodnog standarda posredno trai
adekvatno menadment rizicima.
Ako se uzme u obzir da standard ISO 9001:2008 pri definisanju ulaza u preispitivanje
od strane rukovodstva, postavlja zahtev da ulazni elementi ukljuuju informacije o
izmenama koje mogu uticati na sistem (taka 5.6.2 f), jasno je da se rizici definisani u
ISO 9004 savreno uklapaju u kontest iz standarda ISO 9001. Savim je sigurno da
primena bilo koje metode za razumevanje posledica izmena na sistem, mora ukljuivati
neku procenu rizika.
Taka 8.5.3 standarda ISO 9001 koja se odnosi na preventivne mere moda
najdirektnije oslikava potrebu za primenom adekvatne metode za menadment rizicima,
jer zahteva [4]:
a) utvrivanje potencijalnih neusaglaenosti i njihovih uzroka;
b) vrednovanje potrebe za eventualnim merama, da bi se spreilo pojavljivanje
neusaglaenosti;
c) utvrivanje i primenu potrebnih mera;
d) zapise o rezultatima preduzetih mera i
e) preispitivanje preduzetih preventivnih mera.
Ovo nabrajanje, ako se paljivo analizira, ne predstavlja nita drugo do metodoloke
korake u procesu menadmenta rizikom.

31
4.3.2 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine (standard ISO 14001)
Organizacije iz svih grana privrede se sve vie trude da postignu i jasno pokau svoj
valjan uinak u oblasti zatite ivotne sredine putem kontrole uticaja svojih aktivnosti,
proizvoda ili usluga na ivotnu sredinu, u skladu sa svojom politikom i ciljevima zatite
ivotne sredine. One tako postupaju zbog sve stroih zakona, razvoja ekonomskih i
drugih mera koje podstiu unapreenje ivotne sredine, kao i zbog opteg porasta brige
za pitanja zatite ivotne sredine i odrivog razvoja.
Mnoge organizacije pokuavaju samostalno da izvre ocenjivanje svog uinka u zatiti
ivotne sredine. Meutim, te samoinicijativne provere nisu uvek dovoljne da bi se
aspekti zatite ivotne sredine te organizacije, drali pod kontrolom. Da bi provere bile
delotvorne, treba ih obavljati redovno u okviru strukturisanog sistema upravljanja
integrisanog u samu organizaciju.
Meunarodni standard ISO 14001 [8] za upravljanje zatitom ivotne sredine, zajedno
sa prateim ISO 14004 [25] treba organizacijama da obezbede elemente za delotvoran
sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, koji se mogu integrisati sa drugim
zahtevima upravljanja (u prvom redu sa zahtevima sistema menadmenta kvalitetom),
kako bi se organizacijama pomoglo da postignu i ciljeve zatite ivotne sredine i svoje
ekonomske ciljeve.
Ovaj meunarodni standard zahteva od organizacije da [8]:
a) uspostavi politiku zatite ivotne sredine koja njoj samoj odgovara;
b) identifikuje aspekte ivotne sredine prolih, tekuih ili planiranih aktivnosti,
proizvoda ili usluga organizacije, radi odreivanja znaajnih uticaja na
ivotnu sredinu;
c) identifikuje odgovarajue zahteve zakona i propisa s kojima je saglasna;
d) identifikuje prioritete i postavi odgovarajue opte i posebne ciljeve zatite
ivotne sredine;
e) uspostavi organizacionu strukturu i programe uvoenja politike i postizanja
optih i posebnih ciljeva;
f) olaka planiranje, kontrolu, monitoring, korektivne mere, proveravanje i
preispitivanje, kako bi se obezbedilo i da se potuje politika i da sistem
upravljanja zatitom ivotne sredine ostane odgovarajui;
g) bude sposobna da se prilagoava okolnostima koje se menjaju.
Iako se pri nabrajanju fundamentalnih zahteva standarda ISO 14001, rizik nigde
eksplicitno ne spominje, neke od ovih zahteva potpuno je nemogue ostvariti bez
temeljne procene rizika. Ne postoji nijedna metoda za odreivanje znaajnih uticaja na
ivotnu sredinu, koja u svojoj osnovi ne sadri procenu rizika, pa se moe ustvrditi da
implementacija standarda ISO 14001 ima za cilj da organizacija kontrolie i upravlja
rizicima koji mogu da dovedu do degradacije ivotne sredine.
Uticaj koji jedna organizacija moe imati na ivotnu sredinu moe biti i pozitivan i
negativan, a predstavlja rezultat aspekata ivotne sredine te organizacije.
Aspekti ivotne sredine se u standardu ISO 14001 definiu kao elementi aktivnosti,
proizvoda ili usluga date organizacije, koji mogu da budu u uzajamnom odnosu sa
ivotnom sredinom, pri emu se znaajnim aspektom ivotne sredine smatra onaj koji
ima, ili moe imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu.

32
Iako ne postoji jedinstven prilaz za odreivanje aspekata ivotne sredine, odabrani
prilaz bi mogao, na primer, sadrati:
a) emisije u vazduh;
b) isputanja u vodu;
c) zagaivanje zemljita;
d) upotrebu sirovina i prirodnih resursa;
e) korienje energije;
f) emitovanje toplote, buke, radijacije, vibracija itd;
g) generisanje otpada i nusproizvoda i
h) fiziki atributi same organizacije ili njenih proizvoda (npr. veliina, boja,
izgled)
Ovim aspektima ivotne sredine, koje organizacija moe direktno da kontrolie, treba
dodati i one aspekte na koje moe da utie posredno, tj. one vezane za robu i usluge
koje organizacija koristi, kao i one vezane za proizvode i usluge koje organizacija prua.
U svakom sluaju organizacija je ta koja odreuje stepen kontrole svojih uticaja.
Aspektima ivotne sredine je u standardu ISO 14001 posveeno jedno poglavlje (taka
4.3.1) u kome se navodi sledee [8]:
Organizacija mora da uspostavi i odrava postupke:
a) za identifikovanje aspekata ivotne sredine u odnosu na svoje aktivnosti,
proizvode ili usluge unutar definisanog podruja sistema upravljanja zatitom
ivotne sredine koje moe da kontrolie i na koje moe da utie uzimajui u
obzir planiranje, razvoj, nove ili modifikovane aktivnosti, proizvode i usluge;
b) za utvrivanje onih aspekatakoji imaju, ili mogu imati znaajan uticaj na ivotnu
sredinu.
Organizacija mora stalno da dokumentuje i aurira ove informacije.
Organizacija mora da obezbedi da se prilikom uspostavljanja i odravanja sistema
upravljanja zatitom ivotne sredine uzmu u obzir znaajni aspekti ivotne sredine.

Prilikom zadovoljenja zahteva iz navedene take standarda, organizacija treba da se

pridrava sledeih koraka:
razumevanje aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije,
identifikovanje aspekata ivotne sredine,
razumevanje aspekata ivotne sredine i
utvrivanje znaajnih aspekata ivotne sredine

Znaajnost aspekata ivotne sredine je relativan koncept. Ono to je znaajno za jednu

organizaciju, ne mora biti znaajno za drugu. Vrednovanje znaajnosti ukljuuje
primenu tehnike analize i rasuivanja od strane organizacije. Korienje kriterijuma
treba da pomogne organizaciji da obezbedi stalnost i ponovljivost pri oceni znaajnosti.

33
Standard ne sugerie konkretnu metodu za procenu znaajnosti pojedinih aspekata, ali
se kao kriterijumi za njihovo ocenjivanje mogu pojaviti sledei faktori:
verovatnoa pojavljivanja,
uestalost pojavljivanja,
uticaj na ivotnu sredinu,
uticaj na zdravlje zaposlenih,
vrednosti posmatranog parametra u odnosu na zakonsku regulativu,
odnosi sa okruenjem (interesi zainteresovanih strana),
koliina emisije posmatranog parametra i
trajanje uticaja itd.
Nakon evaluacije svih odabranih kriterijuma, organizacija treba da napravi listu sa
ocenama uticaja svih identifikovanih aspekata ivotne sredine, kako bi se na najlaki
nain izvrilo njihovo poreenje. Izbor znaajnih aspekata vri se postavljanjem
odgovarajue granine vrednosti.
Nakon identifikacije znaajnih aspekata, organizacija je u obavezi da formulie opte i
posebne ciljeve kako bi postojee uticaje smanjila na prihvatljiv nivo, odnosno dovela
ispod definisane granine vrednosti. Ukoliko je potrebno, organizacija definie detaljne
programe realizacije za svaki od cijleva, kako bi se evidentirali potrebni resursi, rokovi i
odgovornosti za svaku aktivnost pri njihovoj realizaciji.
Postavljanje ciljeva je u potpunosti preputeno samoj organizaciji koja treba da nae
odgovarajuu meru Nakon sprovoenja definisanih ciljeva, mora se izvriti ponovna
procena uticaja svih aspekata prema ranije definisanim kriterijumima, kako bi se mogao
kvantifikovati uinak zatite ivotne sredine date organizacije.

4.3.3 Sistem zatite zdravlja i bezbednosti na radu (standard OHSAS 18001)

Zatita zdravlja i bezbednosti na radu, regulisana je meunarodno prihvaenom

normom tek 1999. godine, objavljivanjem specifikacije OHSAS 18001 koja je 2007.
godine prerasla u vaei standard.
Standard OHSAS 18001 [9] i pratei OHSAS 18002 [26] su razvijeni tako da bude
kompatibilan sa standardima ISO 9001 i ISO 14001 u cilju olakanja integracije sistema
upravljanja kvalitetom, upravljanja zatitom ivotne sredine i upravljanja zatitom
zdravlja i bezbednou na radu od strane organizacija.
Osnov za uspostavljanje preventivnog sistema upravljanja zatitom zdravlja i
bezbednou na radu nalazi se procena rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
Standard OHSAS 18001, u taki 4.3.1, nalae da bi organizacija trebalo da ustanovi,
implementira i odrava proceduru za tekuu identifikaciju opasnosti, procenu rizika i
utvrivanje neophodnih upravljakih mera koja bi trebalo da uzme u obzir [9]:
a) rutinske i nerutinske aktivnosti;
b) aktivnosti celokupnog osoblja koje ima pristup radnom mestu (ukljuujui
ugovarae i posetioce);
c) ljudski faktor (ponaanje, sposobnosti i druge faktore);
d) identifikovane opasnosti koje potiu van radnog mesta a koje mogu nepovoljno
uticati na zdravlje i bezbednost osoba koje su pod kontrolom organizacije na
radnom mestu;

34
 e) opasnosti nastale u blizini radnog mesta, usled radnih aktivnosti koje su pod
kontrolom organizacije;
f) infrastrukturu, opremu i materijale na radnom mestu, nezavisno od toga da li
pripadaju organizaciji ili nekom drugom;
g) izmene ili predloene izmene u okviru organizacije, njenih aktivnosti ili materijala;
h) izmene &S sistema upravljanja, ukljuujui i privremene izmene, i njihov uticaj
na operacije, procese i aktivnosti;
i) sve primenljive zakonske obaveze u vezi sa ocenom rizika i primenom
neophodnih upravljanja;
j) ureenje radnog mesta, procesa, instalacija, maina/opreme, radnih postupaka i
organizacija rada, ukljuujui njihovu prilagoenost ljudskim sposobnostima.
Standard OHSAS 18001 ne definie konkretnu metodu za procenu rizika, ali daje okvir
za postupak procene koja bi trebala da:
a) bude definisana u odnosu na podruje primene, prirodu i vreme kako bi se
obezbedilo da bude proaktivna, a ne reaktivna; i
b) obezbedi identifikaciju, odredivanje prioriteta i dokumentovanost rizika, kao i
primenu kontrole, kada je to prikladno.
Osnovni kriterijumi za procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, nameu se ve
samom definicijom rizika, koja u standardu OHSAS 18001 glasi [9]:
Rizik je kombinacija verovatnoe pojave opasnog dogaaja ili izlaganja i ozbiljnosti
povrede ili ugroenosti zdravlja koje moe biti prouzrokovano opasnim dogaajem ili
izlaganjem.
U skladu sa tim, rizik se uvek sastoji od dve komponente:
verovatnoe da e doi do opasnog dogaaja i
posledice usled opasnog dogaaja.
Nijedna savremena direktiva iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ne nudi listu
radnih mesta sa poveanim nivoom rizika, jer se konkretna radna mesta meu sobom
razlikuju po mnogim faktorima, kao to su: uslovi rada, vrsta i stanje opreme za rad,
primenjivane mere zatite i drugo. Upravo zbog toga se i vri procena rizika za svako
konkretno radno mesto, pa se esto deava da dva radnika koja obavljaju isti proces
nemaju iste rizike.
Efikasna procena rizika, pored ekspertskog znanja ljudi koji obavljaju procenu, zavisi i
od usklaenosti izabranog metoda procene rizika sa tehnologijom i procesima rada u
preduzeu. Ne postoje precizni kriterijumi za izbor najpogodnijeg metoda, ali analitiari
treba da potuju sledee preporuke:
metod mora da bude priznat u strunim krugovima i mora odgovarati grupi
problema na koju se primenjuje;
metod mora dati rezultate koji unapreuju razumevanje i kontrolisanje
analiziranog rizika;
metod treba da bude proveriv i dovoljno jednostavan za upotrebu, kako bi se
obezbednila pouzdanost i ponovljivost u sledeim iteracijama procene rizika
Postoji veliki broj raznovrsnih metoda za procenu rizika, koje su nastale iz potrebe
raznih grana ljudskog delovanja. Tako su neke od njih razvila vojska, neke

35
automobilska industrija, a neke pak osiguravajua drutva, pa je i njihova primena
optimizovana upravo za spomenute grane. Neke od najee korienih metoda za
procenu rizika su:
FMEA, FMECA, FTA, HAZOP, AUVA, Australijski savetodavni standard 2000, KINNEY,
WK, BG, SME, SR, CL, PHA i druge.
Postupak procene rizika, prema bilo kojoj metodi, sastoji se iz nekoliko osnovnih
koraka, navedenih u nastavku:
a) identifikacija opasnosti,
b) procena rizika (ocena verovatnoe pojave i ozbiljnosti moguih posledica),
c) odluka o tome da li se rizik moe tolerisati i
d) definisanje mera za sniavanje rizika koji se ne mogu tolerisati

Ovaj postupak je, shodno zahtevima standarda OHSAS 18001, potrebno primeniti na
sva radna mesta i sve radne aktivnosti, pri emu se smanjivanje rizika mora vriti u
skladu sa sledeom hijerarhijom [9]:
a) eliminacija opasnosti,
b) supstitucija (zamena opasnih materija, ili rizinih radnih aktivnosti),
c) tehniko-tehnoloke mere,
d) postavljanje upozorenja i druge administrativne mere i
e) upotreba sredstava i opreme za linu zatitu na radu.

4.3.4 Sistem upravljanja bezbednou hrane (ISO 22000, HACCP principi i

drugi standardi)

Sve kodekse i standarde za bezbednost hrane, kao to su HACCP, ISO 22000, HALAL,
KOSHER, IFS, BRC i druge, odlikuje preventivni pristup. Rizik po zdravlje potroaa se
najefikasnije moe smanjiti ako se take opasnosti na vreme identifikuju i konstatntno
kontroliu.
Verovatno najpoznatiji, a sasvim sigurno i najstariji od nabrojanih kodeksa jeste HACCP
koncept (Hazard Analyses and Critical Control Points) koji je prvi put bio uveden
ezdesetih godina dvadesetog veka u Armiji SAD i u NASA, kao pomono sredstvo u
proizvodnji bezbedne hrane za svemirski program SAD. NASA je elela program nultog
odstupanja koji bi garantovao bezbednost hrane koju e astronauti koristiti u svemiru.
Od tada do danas HACCP [27] je postao sinonim za bezbednost ishrane. On
predstavlja svetski priznat sistematski i preventivni pristup koji se prvenstveno bavi
rizicima biolokog, hemijskog i fizikog karaktera putem predvianja i prevencije,
umesto putem kontrole i testiranja gotovog proizvoda, uz uzimanje u obzir relevantnih
karakteristika posmatranih procesa.
Evropska Unija je uvrstila HACCP koncept u svoje direktive, a zatim i Republika Srbija u
svoje pravne regulative. Zakon o bezbednosti hrane jasno navodi sledee: "Subjekti u
poslovanju hranom duni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u
svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane u skladu sa principima dobre
proizvoake i higijenske prakse i analize opasnosti i kritinih kontrolnih taaka
(HACCP).

36
HACCP sistem se sastoji od sledeih sedam principa [27]:
Princip 1. Sprovoenje analize opasnosti
Identifikacija potencijalnih rizika pojave opasnosti, povezanih sa proizvodnjom hrane, u
svim fazama, od primarne proizvodnje, obrade, prerade i distribucije sve do take
potronje. Procena verovatnoe pojave opasnosti i identifikacija mera za njihovu
kontrolu.

Princip 2. Odreivanje kritinih kontrolnih taaka (CCP)

Odreivanje taaka, procedura ili operativnih koraka koji se mogu kontrolisati za
eliminaciju rizika pojave opasnosti ili za smanjenje verovatnoe njihove pojave.
Korak znai bilo koju fazu u preradi i/ili proizvodnji hrane, ukljuujui prijem i/ili obradu
sirovina, berbu, prevoz, formulaciju, obradu, skladitenje itd.

Princip 3. Utvrivanje kritinih granica

Utvrivanje kritinih granica koji se moraju zadovoljiti kako bi se garantovalo da je CCP
pod kontrolom.
Princip 4. Definisanje sistema praenja CCP
Definisanje sistema praenja CCP putem planiranog testiranja ili praenja.
Princip 5. Definisanje korektivnih akcija koje treba da se preduzmu kad se putem
praenja opazi da je odreeni CCP izmakao kontroli.
Princip 6. Odreivanje procedura za verifikaciju potvrde da HACCP sistem radi
efikasno.
Princip 7. Definisanje dokumentovanja svih procedura i zapisa koji su u skladu sa ovim
principima i njihovom primenom.
Sve je vei pritisak na proizvoae i distributere hrane da pored HACCP-a
implementiraju i ostale sisteme za upravljanje bezbednou hrane, koji se manje ili vie
pridravaju HACCP principa. U nastavku e biti spomenuti neki od njih.

ISO 22000:2005
ISO 22000:2005 [10] je prvi internacionalni standard koji obezbeuje zdravstveno
ispravnu hranu u procesu njene proizvodnje i prerade. On se moe implementirati u
svaku organizaciju koja se nalazi u lancu proizvodnje hrane i omoguuje organizacijama
da sa lakoom implementiraju HACCP principe, uz primenu usvojenih optih procedura
sistema menadmenta kvalitetom.
ISO 22000 dinamino kombinuje HACCP principe i primenu Prethodno potrebnih
programa (osnovni uslovi i aktivnosti neophodni za odravanje higijene u celom lancu
hrane) i koristi analizu rizika kako bi se odredila strategija koja se moe primeniti u cilju
osiguranja kontrole rizika.

HALAL
Sertifikacija po HALAL principima predstavlja priznanje da su prehrambeni proizvodi
neke organizacije u skladu sa islamskim (erijatskim) zakonom, a takoe usklaeni i sa
dobrom higijenskom praksom i osnovnim HACCP principima. Ovakvi proizvodi su na taj

37
nain zdravstveno bezbedni za sve korisnike i ispravni (podobni) za konzumaciju od
strane muslimanskih vernika.
HALAL principi se primenjuju prvenstveno u proizvodnji i preradi prehrambenih
proizvoda (naroito u klanicama), ali i u farmaceutskoj i kozmetikoj industriji. Zahtev za
HALAL sertifikat mogu podneti ak i hoteli koji imaju nameru da privuku goste iz
Islamskih zemalja.

KOSHER
Posebna pravila ispravnosti hrane za ljudsku konzumaciju odnose se na religiozne
pripadnike Jevrejske nacije. Ova pravila sadrana su u KOSHER principima, koji
definiu restrikcije u izboru stoke i od njih dobijenog mleka, ptica i njihovih jaja, voa,
povra, itarica, ribe i pia, kao i u nainu prerade svih prehrambenih proizvoda.
Preduslov da bi bilo koji prehrambeni proizvod dobio KOSHER sertifikat, jeste
ispunjenost osnovnih HACCP principa.

IFS (International Food Standard)

Veliki lanci hipermarketa postavili su novi zahtev za svoje mnogobrojne dobavljae
implementaciju IFS-a, koji se primenjuje u sledeim oblastima:
1. IFS Food - je standard za proveru organizacija koje proizvode hranu
2. IFS Cash & Carry / Wholesale - je standard koji pokriva aktivnosti rukovanja
prehrambenim proizvodima u hipemarketima i veleprodajnim objektima.
3. IFS Logistics je standard koji pokriva aktivnosti logistike (utovar, istovar,
transport, rukovanje i dr.)

BRC (British Retail Standard)

Prvo izdanje BRC-a datira iz 1998. godine i nastao je kao potreba da se dobavljai
hrane proveravaju od strane sertifikacionih tela u skladu sa jedinstvenim setom zahteva,
ime bi se izbeglo dupliranje i dodatni posao prilikom provera dobavljaa. BRC
omoguuje distributerima hrane da se fokusiraju na trinu borbu ne brinui pri tome za
bezbednost hrane. BRC je izgraen na setu zahteva zasnovanih na riziku.
Jasno je da se upravljanje zdravstvenom bezbednou, bez obzira na izabrani kodekes,
bazira na kompleksnom upravljanju rizicima, koji u kontekstu bezbednosti hrane,
oznaava funkciju verovatnoe tetnog delovanja na zdravlje i intenziteta takvog
delovanja prilikom izlaganja utvrenoj opasnosti.

4.3.5 Sistem upravljanja bezbednou informacija (Standard ISO/IEC 27001)

Upravljanje bezbednou informacija je izuzetno vaan deo sveukupnog procesa

upravljanja bilo kojom organizacijom, koji svakim danom dobija sve vei znaaj. Razlog
za to ne lei samo u eksponencijalnom razvoju informacionog drutva i razvoju svesti o
posledicama ugroavanja informacija, ve i sve eim pretnjama po bezbednost
informacija.
Na ukupnu bezbednost informacija prvenstveno utie stepen razvoja informacionog
sistema koji se u organizaciji primenjuje, kao i nain njegovog funkcionisanja, ali
zapravo ne postoji organizacija koja nema informacioni sistem (ak i ako nema ni jedan
jedini raunar). Informacioni sistemi postoje hiljadama godina, a informatiki, u

38
dananjem smislu poimanja, tek pedesetak godina. Kljune resurse u svakom
informacionom sistemu predstavljaju same informacije, zbog kojih se i uspostavlja
odgovarajui sistem upravljanja.
Prema standardu ISO 27001 svaka informacija kao i bilo koja druga imovina u
organizaciji, ima svoju vrednost. Kolika je ta vrednost? Odgovor na to pitanje najbolje
zna vlasnik, odnosno korisnik informacije. Ali sigurno je jedno: kao i svaka imovina u
organizaciji, i informacije se moraju uvati, upravo zato to imaju vrednost.
Informacije mogu biti zapisane u elektronskom obliku, na papiru, memorisane u
glavama ljudi, ali i na kamenu (hijeroglifi), vorovima na kanapu, itd. Zbog toga u
svakom konkretnom sluaju treba biti paljiv kod definisanja ta je informacioni sistem.
On mora obuhvatiti sve resurse iz prakse neke organizacije, zajedno sa funkcijama koje
su navedene u definiciji.
Sledei, vrlo vaan problem, javlja se kod definisanja ugroene, odnosno bezbedne
informacije. Po tom pitanju najbolje je drati se definicije iz standarda ISO 27001 koja
navodi da se bezbednost informacije ogleda u zadovoljavanju tri kriterijuma [7]:
Tajnost (Confidentiality) - do informacije moe doi samo ovlaeni korisnik
Celovitost (Integrity) - informacija ne sme promeniti sadraj bez znanja vlasnika.
Tu se ne misli samo na informaciju, ve i na metode obrade informacija.
Dostupnost (Availability) - do informacije se moe doi kada i gde je potrebno.
Za ova tri kriterijuma se esto, naroito u stranoj literaturi, koristi se akronim CIA, nastao
od poetnih slova navedenih pojmova na engleskom jeziku.
Osnovna funkcija sistema za upravljanje bezbednou informacija (ISMS) je da mora
osigurati zadovoljavanje eljenog nivoa kvaliteta sva tri navedena aspekta bezbednosti
informacija. U stvari, treba brinuti o onim aspektima ije naruavanje izaziva tetu za
organizaciju.
Da bi se osigurala bezbednost informacija kroz kvalitet gornja tri aspekta, moe se
koristiti niz metoda u raznim organizacionim i tehniko-tehnolokim podrujima.
Sistematizacija svih, u praksi dokazanih naina za ostvarenje bezbednih informacija,
prikazana je u Aneksu A standarda ISO 27001. Detaljniji opis predloenih bezbednosnih
mera, sa sugestijama za njihovu implementaciju, dat je u standardu ISO 27002 [28]. U
standardima se predlae veliki broj bezbednosnih mera (134), a prua se mogunost i
da korisnik sam uvede svoje sigurnosne mere, ako smatra da su potrebne, ali pri tom
mora dokazati da predloene mere nisu dovoljne.
Konana odluka, koja bezbednosna mera e se i kako koristiti zavisi opsene analize
korisnika. Osnovni alat pomou kog se vri izbor bezbednosnih mera, jeste procena
rizika, kako to zahteva standard ISO 27001. Kao konani rezultat te procene rizika, koja
se temelji na bezbednosnoj politici organizacije i opsegu informacionog sistema, dobija
se lista odabranih bezbednosnih mera koje se moraju sprovesti u organizaciji kako bi se
postiga planirani nivo CIA. Dokument u kom se to navodi i slubeno potpisuje od strane
direktora, naziva se Izjava o primenljivosti.
ta je to procena rizika? Prema objanjenju pojma u normi ISO 27001, procena rizika je
celokupan proces analize rizika i njegovog vrednovanja [ISO/IEC Guide 73:2002].
Pojednostavljeno, prema toj definiciji pod procenom rizika se smatra definisanje pravila i
metodologije za procenu i vrednovanje rizika u konkretnoj organizaciji.

39
Iz gore navedenog proizlazi zakljuak: stvarna implementacija ISMS u neku
organizaciju je u sutini sprovoenje bezbednosnih mera definisanih u Izjavi o
primenljivosti, a odabranih na temelju procene rizika. Ako je procena rizika kvalitetna, i
sve se sprovede kako je planirano, moe se oekivati i kvalitetno uspostavljeni ISMS. S
druge strane, ako je procena rizika loe ili delimino napravljena (samo na delu imovine
informacionog sistema), sigurno je da kako god da se kvalitetno sprovedu planirane
bezbednosne mere, uspostavljeni ISMS nee biti dobar. Takav sistem je osuen na
probleme vezane za zadovoljavanje aspekata bezbednosti CIA, pa ak i do katastrofa u
radu i prekida kontinuiteta.

4.4 Dokumentacija integrisanog sistema menadmenta

Prema standardu ISO 9001, koji predstavlja okosnicu za integraciju ostalih organizaciono-
upravljakih standarda, (videti poglavlje 5.5.1) dokumentacija sistema menadmenta
kvalitetom mora da sadri [4]:
a) dokumentovane izjave o politici kvaliteta i ciljevima kvaliteta;
b) poslovnik o kvalitetu;
c) dokumentovane procedure koje se zahtevaju ovim meunarodnim standardom;
d) dokumente potrebne organizaciji da bi osigurala efektivno planiranje i izvoenje
svojih procesa, kao i upravljanje tim procesima i
e) zapise o kvalitetu koji se zahtevaju ovim meunarodnim standardom.
Ostali posmatrani organizaciono-upravljaki standardi imaju sline ili potpuno iste zahteve
kada je re o dokumentovanju sistema menadmenta. Na osnovu navedenog jasno je da
se obim dokumentacije integrisanog sistema menadmenta moe razlikovati od
organizacije do organizacije zbog:
a) veliine i delatnosti organizacije,
b) sloenosti procesa i njihovog meusobnog delovanja,
c) broja i vrste organizaciono-upravljakih standarda koji su predmet implementacije,
d) ugovorenih obaveza sa kojima se organizacija saglasila,
e) relevantne zakonske regulative i
f) osposobljenosti uesnika u procesima rada,
Medijum na kome se nalazi dokumentacija, obim i priroda dokumentacije i zapisa treba
da bude primerena potrebama organizacije.
Prema konsultovanoj strunoj literaturi [29] izrada dokumentacije integrisanog sistema
menadmenta, bez obzira da li se radi o zapisima, uputstvima, procedurama, planovima ili
poslovniku, obuhvata pet faza prikazanih u tabeli 1 [29].

40
 Tabela 1: Faze pri izradi dokumentacije IMS-a
I FAZA analiza postojeih dokumenata sistema kvaliteta
IDENTIFIKACIJA POTREBA utvrivanje kriterijuma za dokumenat
ZA DOKUMENTOM
izbor autora dokumenta
priprema podloga
utvrivanje funkcija od znaaja
II FAZA izbor forme dokumenta
IZRADA DOKUMENTA analiza funkcija od znaaja
utvrivanje sadraja
izrada
III FAZA priprema predloga
DOBIJANJE SAGLASNOSTI razmatranje predloga
podeavanje predloga
usvajanje predloga
IV FAZA overavanje
IZDAVANJE odobrenje za primenu
umnoavanje
distribucija
V FAZA primena
PRIMENA kontrola primene
korekcije i izmene

Pri projektovanju dokumentacije integrisanog sistema menadmenta, potrebno je

analizirati postojeu dokumentaciju organizacije i koristiti je svuda gde se ona uspeno
primenjuje, a ne kosi sa zahtevima standarda od interesa.
Prema tome, postojea dokumentacija moe biti korisna podloga i zajedno sa zahtevi-
ma standarda, ini osnovu pri projektovanju dokumentacije integrisanog sistema
menadmenta, to se moe videti na slici 7 [29].
Analiza postojee dokumentacije je neophodno iz dva osnovna razloga:
da bi se koristila pozitivna iskustva i reenja iz dosadanje prakse i
da bi se spreilo ponavljanje greaka, koje su do tada postojale kao prepreka za
uspenu primenu.
Zahtevi svih organizaciono-upravljakih standarda se svode na potrebu da organizacija
ustanovi, dokumentuje, uvede, odrava i stalno poboljava integrisani sistem menad-
menta koji e biti usaglaen sa specificiranim zahtevima. Zbog toga projektovanje
optimalne dokumentacije integrisanog sistema menadmenta ima izuzetan znaaj [29].

41
 INTERNE EKSTERNE SPECIFI^NI
PODLOGE PODLOGE ZAHTEVI
KUPACA

U
L
A
Z

P RAZVRSTAVANJE PO
ZAHTEVIMA
R SERIJE STANDARDA
O
C
E ODLUKA O RAZRADI
I PRILAGO\AVANJU
S DOKUMENTACIJA ZA ...

I POSLOVNIK
INTEGRISANOG SISTEMA
PLAN OVE,
PROCEDUR E, UPUTSTVA I
Z MENAD MENTA KARTE AKCIJA
L
A
ZAJEDNI^KA DOKUMENTACIJA OPERATIVNI POSTUPCI
Z

Slika 7: Priprema podloga za dokumentaciju integrisanog sistema menadmenta

Svetska i domaa praksa sugeriu da dokumentacija integrisanog sistema menadmenta,

saglasno slici 8, ima pet nivoa koji istovremeno simbolizuju nivoe nastajanja i odlu-
ivanja. Piramida takoe simbolizuje opsenost dokumentacije na svakom nivou [29].

42
 Definie principe i ciljeve sistema

Slika 8: Nivoi dokumentacije IMS-a

43
4.4.1 Politika i ciljevi integrisanog sistema menadmenta
Misija organizacije iskazuje svrhu postojanja, vizija iskazuje vienje organizacije u
budunosti, a sistemom vrednosti se iskazuju vodei principi i sopstvene vrednosti na
kojima je utemeljen rad i razvoj organizacije. Iskazana misija, vizija i sistem vrednosti od
strane najvieg rukovodstva, polazna je osnova za definisanje poslovne politike,
planova i strategije za sprovoenje osnovnih opredeljenja organizacije [29].
Sastavni deo poslovne politike preduzea je politika integrisanog sistema menadmenta
kojom su definisane opte namere organizacije i ciljevi u pogledu ispunjenja zahteva
standarda od interesa.
Politika integrisanog sistema menadmenta je osnovni element upravljanja sistemom, iz
kojeg proistiu sve ostale aktivnosti u integrisanom sistemu menadmenta.
Ukoliko je svrsishodno, postoji mogunost i da se definiu zasebne politike za svaki
upravljaki standard koji organizacije primenjuje. Neki standardi eksplicitno zahtevaju
izradu zasebne politike, kao na primer ISO 17025 [30], ali to nije sluaj kod opte-
primenljivih upravljakih standarda.
Podloge za donoenje politike integrisanog sistema menadmenta su usvojena misija i
vizija organizacije kao i poslovna politika sa strategijskim opredeljenjima. Pri definisanju
politike mora se voditi rauna o zadovoljenju svih zainteresovanih strana. Sam proces
donoenja politike integrisanog sistema menadmenta moe se ostvariti na dva naina
odozdo prema gore ili odozgo prema dole.
Najvie rukovodstvo organizacije snosi odgovornost za kreiranje, donoenje i sprovoe-
nje politike integrisanog sistema menadmenta. Na osnovu stratekih opredeljenja iz
politike, definiu se i opti ciljevi.
Najvie rukovodstvo mora da obezbedi da politika integrisanog sistema menadmenta:
odgovara svrsi organizacije;
sadri opredeljenost da se ispunjavaju zahtevi svih standarda od interesa;
sadri opredeljenost da se stalnog poboljavanja sistema;
daje okvir za utvrivanje i preispitivanje ciljeva;
bude saoptena i objanjena svima u organizaciji;
obuhvati najmanje obavezu usaglaenosti sa vaeim obavezama iz oblasti od
ineresa (zahtevi standarda ISO 14001, ISO/IEC 22000 i OHSAS 18001);
bude dostupna zainteresovanim stranama (zahtevi standarda ISO 14001 i
OHSAS 18001) i
bude preispitivana da bi stalno bila adekvatna.
Rukovodstvo je duno da analizira u kojoj se meri ostvaruje politika integrisanog
sistema menadmenta, odnosno da stalno unapreuje efektivnost implementiranog
sistema menadmenta.

4.4.2 Poslovnik integrisanog sistema menadmenta

Poslovnik je osnovni dokument integrisanog sistema menadmenta. Smernice za izradu
poslovnika date su u standardu [31]. Ispravno oblikovan poslovnik predstavlja:
celovit prikaz sistema u skladu sa zahtevima standarda od interesa,
odraz stanja u sprovoenju integrisanog sistema menadmenta,

44
 vodi za funkcionisanje integrisanog sistema menadmenta prigodan, kako za
rukovodstvo organizacije i predstavnika rukovodstva za IMS, tako i za eksterne
zainteresovane strane,
vodilju za ostvarivanje usaglaenosti i spreavanje incidentnih situacija,
prikaz dunosti, ovlaenja i odgovornosti pri implementaciji, funkcionisanju i
odravanju integrisanog sistema menadmenta,
sistematizovan pregled postojee dokumentacije, dogovora i odluka i
nain odravanja kontinuiteta u ostvarenju politike i naina rada organizacije,
Uspeno oblikovanje poslovnika integrisanog sistema menadmenta podrazumeva
potovanje odreenih principa kao to su [29]:
CELOVITOST - U poslovniku mora biti obuhvaen integrisani sistem menadmenta u
celini. To se najednostavnije moe postii, slede li se zahtevi svih standarda koje
organizacija primenjuje.
SISTEMATINOST - U procesima nastajanja i upotrebe proizvoda ili vrenja usluga po-
stoji ustaljeni iskustveni redosled po poznatim fazama i sa razliitim uticajima na kvalitet
procesa. Neophodno je da se ova iskustva koriste i integriu po loginom redosledu.
DINAMINOST - FLEKSIBILNOST - Poglavlja i postupci u poslovniku moraju biti
podloni dopunama i izmenama, koje se reavaju s novim i aktuelnim izdanjem.
IDENTIFIKACIJA ZADATAKA - Poglavlja i postupci koji se ulau u poslovnik odnose
se na tano odreene i jasno definisane procese kojima se mogu utvrditi aktivnosti i
nosioci odgovornosti.
SAETI OBLIK PISANJA - Poglavlja i postupci u poslovniku moraju biti napisani saeto
ali sa jasnim odgovorima na pitanja TA, KAKO i KO treba obaviti odreeni zadatak.
Detaljnija objanjenja i uputstva ili postojea poglavlja i postupci mogu se navesti kao
referentni dokumenti, a odlau se posebno.
USAGLAENOST - Poglavlja i postupci u poslovniku, s obzirom na njegovu celovitost,
po pravilu se odnose na vei broj uesnika iz razliitih delova organizacije. Kreatori
poslovnika stalno moraju imati na umu ve dobro poznati iskaz: "kvalitet je posao svih u
organizaciji".
ODOBRENJE - Poslovnik je u celini dokumenat poslovodstva a istovremeno svi zapos-
leni su obuhvaeni poslovima i odgovornostima za njihovo izvrenje. Uobiajeno je da
se na samom poetku poslovnika definie stav u pogledu obaveznosti primene.
ODRAZ STANJA U PRAKSI - Poslovnik je toliko uspean koliko je uspena njegova
primena i doprinos na poslovima kojima se:
poboljava kvalitet procesa, proizvoda i usluga i
smanjuju trokovi i drugi gubici zbog greaka u radu.
Prema dosadanjoj praksi pokazalo se da poslovnik ima dva osnovna dela:
UVODNI, u kojem se opisuju svi elementi koji utiu na oblikovanje, izradu i
efikasno sprovoenje poslovnika i
RADNI, koji sadri procedure i uputstva po poglavljima koja su definisana u
sadraju poslovnika, a odnose se na poslove i odgovornosti za njihovo izvrenje
u celokupnom IMS-u organizacije. Uobiajeno je da se Poslovnik poziva na
procedure, zatim da se procedure pozivaju na uputstva, i konano da se
procedure i uputstva pozivaju na zapise. Na kraju radnog dela Poslovnika daje
se pregled procedura na koje se vri pozivanje.

45
4.4.3 Procedure integrisanog sistema menadmenta
Procedure su dokumenti sistema kojima se propisuje nain izvravanja svih procesa koji,
neposredno ili posredno, imaju uticaj na kvalitet i performanse organizacije.
Procedure su dokumenti kojim se definie tj. propisuje nain obavljanja nekog zaokru-
enog procesa. Njima se definie:
koje aktivnosti se obavljaju u procesu, sa redosledom obavljanja,
ko obavlja pojedine aktivnosti (ko je odgovoran, ko uestvuje, a ko je informisan),
ko kontrolie obavljanje pojedinih aktivnosti,
koji dokumenti se koriste za obavljanje pojedinih aktivnosti, a koji se stvaraju kao
rezultat aktivnosti.
Svaki organizacioni standard zahteva izradu odreenog broja obaveznih procedura
kako bi sistem bio uspostavljen i sertifikovan. U nastavku je dat prikaz procedura koje
zahtevaju standardi ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001, koji su najee predmet
integracije.

Obavezne procedure standarda ISO 9001

U svojim brojnim zahtevima, standard ISO 9001 utvruje svega nekoliko obaveznih
procedura, koje moraju dokumentovati, primenjivati i odravati sve organizacije koje se
odlue na uspostavljanje QMS-a. U obavezne procedure spadaju [4]:
1. Procedura upravljanja dokumentima,
2. Procedura upravljanja zapisima,
3. Procedura upravljanja neusaglaenostima,
4. Procedura sprovoenja internih provera,
5. Procedura sprovoenja korektivnih mera i
6. Procedura sprovoenja preventivnih mera.
Preostala dokumentacija sistema menadmenta kvalitetom u bilo kojoj organizaciji
zavisi od identifikovanih procesa i bitno se razlikuje za svaku organizaciju ponaosob.

Obavezne procedure standarda ISO 14001

Meu zahtevima standarda ISO 14001 koje organizacije moraju da ispune, postoji i
odreen broj dokumentovanih procedura, kao to su [8]:
1. Procedura upravljanja dokumentima,
2. Procedura upravljanja zapisima,
3. Procedura upravljanja neusaglaenostima, korektivnim i preventivnim merama,
4. Procedura sprovoenja internih provera,
5. Procedura za identifikaciju i ocenu aspekata ivotne sredine,
6. Procedura za identifikovanje i pristup zakonskim i drugim zahtevima,
7. Procedura poviavanja nivoa svesti o znaaju zatite ivotne sredine,
8. Procedura za internu i eksternu komunikaciju,
9. Procedura za reagovanje u sluaju vanrednih situacija,
10. Procedura za praenje i merenje kljunih karakteristika operacija i
11. Procedura za vrednovanje usaglaenosti sa zakonskim zahtevima.

46
Standard takoe zahteva uspostavljanje, primenu i odravanje dokumentovanje svih
situacija u kojima bi nepostojanje dokumentacije moglo da dovede do odstupanja od
politike zatite ivotne sredine, kao i optih i posebnih ciljeva.

Obavezne procedure standarda OHSAS 18001

OHSAS 18001 je razvijen tako da je kompatibilan sa standardima za sisteme
upravljanja - sa ISO 9001 (kvalitet) i ISO 14001 (ivotna sredina), da bi se
organizacijama olakalo integrisanje sistema upravljanja kvalitetom, zatitom ivotne
sredine, zatitom zdravlja i bezbednou na radu, ukoliko one to ele.
Svakako da i ovaj standard ima svoje specifinosti, a zahteva i izradu ne malog broja
obaveznih procedura, ija je lista data u nastavku [9]:
1. Procedura upravljanja dokumentima,
2. Procedura upravljanja zapisima,
3. Procedura upravljanja neusaglaenostima, korektivnim i preventivnim merama,
4. Procedura sprovoenja internih provera,
5. Procedura za identifikovanje opasnosti, ocenu rizika i utvrivanje neophodnog
upravljanja,
6. Procedura za identifikovanje i pristup zakonskim i drugim primenljivim OH&S
zahtevima,
7. Procedura za uspostavljanje OH&S svesti,
8. Procedura za internu i eksternu komunikaciju,
9. Procedura za ukljuivanje zaposlenih i konsultacije sa ugovaraima,
10. Procedura za reagovanje u sluaju vanrednih situacija,
11. Procedura za praenje i merenje OH&S uinka,
12. Procedura za vrednovanje usaglaenosti sa zakonskim zahtevima i
13. Procedura za zapisivanje, istraivanje i analizu incidenata.
Pored navedenih obaveznih procedura, ovaj standard zahteva dokumentovanje za sve
one situacije u kojima bi nepostojanje adekvatnih dokumenata moglo da dovede do
odstupanja od OH&S politike i ciljeva. Ako je za praenje i merenje OH&S uinka
neophodna oprema, organizacija, takoe mora da uspostavi i odrava procedure za
etaloniranje i odravanje takve opreme.

Integracija obaveznih procedura

Analizom se moe ustanoviti bitna razlika u broju obaveznih procedura koje zahtevaju
pojedini standardi, ali i veliki broj preklapanja kada je re o procesima koje ove
procedure opisuju. Za zahteve, koji su zajedniki za vie standarda istovremeno, tei se
njihovom zadovoljavanju kroz zajednike procedure.
Da bi se stekao pregledniji uvid u slinosti i razlike posmatranih standarda, kada su u
pitanju obavezne procedure, data je Tabela 2.

47
 Tabela 2: Pregled obaveznih procedura u standardima IS0 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001
ISO ISO OHSAS
OBAVEZNE PROCEDURE
9001 14001 18001
1 Procedura upravljanja dokumentima X X X
2 Procedura upravljanja zapisima X X X
3 Procedura upravljanja neusaglaenostima, kor. i prev. merama X X X
4 Procedura sprovoenja internih provera X X X
5 Procedura za pristup zakonskim i drugim zahtevima X X
6 Procedura uspostavljanja svesti X X
7 Procedura za internu i eksternu komunikaciju X X
8 Procedura za reagovanje u sluaju vanrednih situacija X X
9 Procedura za praenje i merenje kljunih karakteristika X X
10 Procedura za vrednovanje usaglaenosti sa zakonskim zahtevima X X
11 Procedura za identifikaciju i ocenu aspekata ivotne sredine X
12 Procedura za identifikaciju i ocenu OH&S rizika X
13 Procedura za ukljuivanje zaposlenih i konsultacije sa ugovaraima X
14 Procedura za zapisivanje, istraivanje i analizu incidenata X

Pregledom obaveznih procedura u tri posmatrana standarda, vidi se da je, u bilo kom
hipotetikom sluaju, neophodno postojanje najmanje 14 procedura integrisanog
sistema menadmenta da bi se zadovoljili zahtevi predmetnih standarda. Naravno,
svaki realni sistem namee svoje potrebe za dokumentovanjem postojeih procesa, pa
se broj procedura potrebnih za funkcionisanje integrisanog sistema menadmenta
najee mnogostruko uveava.
U cilju smanjenja obima dokumentacije integrisanog sistema menadmenta, moe se
izvriti jo jedan vid integracije. Naime, i sami autori standarda ISO 14001 i OHSAS
18001, sugeriu spajanje upravljanja neusaglaenostima, korektivnim i preventivnim
merama u jednu proceduru, dok su u standardu ISO 9001 to tri posebna zahteva. Na
isti nain moe se izvriti spajanje sledeih procesa:
Procesa uspostavljanje svesti, procesa interne i eksterne komunikacije i procesa
ukljuivanja zaposlenih i konsultacije sa ugovaraima;
Procesa za pristup zakonskim i drugim zahtevima i procesa za vrednovanje
usaglaenosti sa zakonskim zahtevima;
Procesa za reagovanje u sluaju vanrednih situacija i procesa za zapisivanje,
istraivanje i analizu incidenata i sl.
Ovakvim i slinim integracijama procesa koji se mogu svrstati u posebne celine, pa
samim tim i opisati jednim dokumentom, broj optih (obaveznih) procedura integrisanog
sistema menadmenta se moe svesti na manje od deset.

4.4.4 Uputstva integrisanog sistema menadmenta

Uputstva su dokumenti kojima se definie tj. propisuje nain obavljanja dela procesa.
Uputstva se esto odnose na konkretno radno mesto i koriste se uz proceduru za detalj-
nije opisivanje pojedinih aktivnosti, da procedura ne bi bila preobimna.
Ne postoje obavezna uputstva u bukvalnom znaenju te rei. Meutim, zahtev
standarda upravljanje operacijama, koji je zajedniki za standarde ISO 14001 i

48
OHSAS 18001, odnosi se na adekvatno dokumentovanje svih aktivnosti ija bi
realizacija mogla da ugrozi zacrtane ciljeve i usvojenu politiku sistema.
Definisanje odgovarajuih uputstava koji dokumentuju izvoenje ovakvih, rizinih
aktivnosti, esto je najprihvatljivije reenje za ispunjenje ovog zahteva standarda.

4.4.5 Zapisi integrisanog sistema menadmenta

Svaki dokument koji opisuje ostvarene osobine i karakteristike proizvoda ili usluge
predstavlja zapis. Osim toga, zapise predstavljaju i oni dokumenti koji demonstriraju da
je neka aktivnost planirana, organizovana, praena, verifikovana, ili korigovana u
sluaju neusaglaenosti.
Najjednostavnije objanjenje bi bilo da su zapisi dokumenti kojima se dokazuje da je od-
reena aktivnost izvrena.
Kada su zapisi u pitanju, standardi definiu sledee zahteve [4]:
Zapisi se moraju ustanoviti i odravati da bi se obezbedio dokaz o usaglaenosti sa
zahtevima i o efektivnom funkcionisanju sistema menadmenta kvalitetom. Zapisi
moraju biti itki, laki za identifikovanje i pretraivanje. Mora se uspostaviti
dokumentovana procedura kojom se definie upravljanje potrebno za identifikaciju,
skladitenje, zatitu, pretraivanje, vreme uvanja i odbacivanje zapisa.
Moe se rei da zapisi o kvalitetu nastaju kao rezultat funkcionisanja integrisanog
sistema menadmenta. Njihov izgled i/ili sadraj je, naravno, planiran u toku postavlja-
nja sistema u vidu obrazaca ijim popunjavanjem nastaju zapisi, ili u vidu zapisa u
slobodnoj formi kada se oni vode u sveskama, dnevnicima rada i slino.

4.5 Integracija sistema menadmenta

Sistem koji u sebe integrie zahteve vie standarda prvenstveno obezbeuje
zadovoljenje zahteva vie zainteresovanih strana zato to je est sluaj da razliite
zainteresovane strane zahtevaju razliite sisteme upravljanja, tj. sisteme upravljanja
usaglaene samo sa odreenim standardom ili standardima.
Postoje manje i vie racionalni naini za
istovremenu (ili vremenski blisku) sertifika-
ciju usaglaenosti sa zahtevima veeg 14001 22000
broja standarda.
Karakteristika dobro zamiljenih projekata 27001/ 9001 18001
integracije vie standarda odjednom bi tre- 27002
balo da ispotuje sledee bitne injenice:
ISO 9001 je standard koji ini
17025
okosnicu integrisanog menadment
sistema, pa je, stoga nezaobilazan Slika 9: ISO 9001 kao osnova
integracije standarda
prilikom integracije vie standarda u
sistem (tavie, od njega treba poi), to je prikazano na slici 9.
neka sistemska reenja koja su deo zahteva standarda ISO 9001 (upravljanje neu-
saglaenostima, interne provere, sprovoenje korektivnih i preventivnih mera, up-
ravljanje ureajima za merenje i praenje, preispitivanje od strane rukovodstva i

49
 slini) kao zahtevi postoje u svim ili u skoro svim ostalim meunarodno priznatim
organizaciono-upravljakim standardima,
ISO 9001 je otvoren sistem koji omoguava organizacijama nadogradnju ostalim
sistemima u trenutku kada to postane potreba za organizaciju (i to ne sluajno) i
ISO 9001 je standard koji ponajvie utie na celokupan sistem ureujui
prvenstveno tokove informacija, inei ga (ako je pravilno primenjen) stabilnijim i
efikasnijim.
Iako su miljenja akademske zajednice o efektima menadmenta kvalitetom na
performanse organizacije podeljena, referentna literatura ukazuje na odreene slinosti
u prilazima istraivaa.

Pretpostavlja se da motivi organizacija za primenom serije standarda ISO 9000 mogu

biti interne i eksterne prirode (Martnez-Costa i drugi [32]; Nair i Prajogo [33]). Interni se
zovu i funkcionalni, a eksterni - institucionalni.

Interni motivi se dovode u vezu sa strukturiranim prilazom u primeni serije standarda

ISO 9000, a u cilju izgradnje efikasnog i efektivnog sistema kvaliteta organizacije.
Interni motivi bi trebalo da podstiu primenu serije standarda ISO 9000, tj. stvaranje i
odravanje adekvatne organizacione kulture kvaliteta koja je podrana od strane
najvieg rukovodstva (top menadmenta) i gde postoji visoka svest o kvalitetu kod
zaposlenih.

Pobude institucionalnih motiva mogu initi socijalni faktori i faktori poslovnog okruenja
koji, po miljenjima nekih autora, mogu ostvarivati znaajan uticaj na tehnoloke,
organizaciono upravljake i druge dimenzije preduzea. DiMaggio i Powell [34]
smatraju da institucionalne motive ine: prinudni, mimetiki i normativni faktori. Izvori
prinudnih mogu initi zahtevi drugih preduzea, sa kojima posmatrana organizacija
posluje, pogotovo u sluaju ako zavisi od njih. Takoe, to mogu biti i kulturoloke norme
i oekivanja drutva, tj. okoline u kojoj ona egzistira. Na primer, to mogu biti uticaji od
strane dravnih institucija. Mimetiki se mogu okarakterisati kao odgovor organizacije
na trinu neizvesnost, pri emu, u elji da opstane, organizacija oponaa druge. U
osnovi normativnih motiva je elja za profesionalizmom, legitimnou i kredibilitetom u
poslovanju organizacije. U kontekstu reenog, organizacije veruju da primenom serije
standarda ISO 9000 mogu poboljati svoju reputaciju.

Pretpostavlja se da koristi od primene takoe mogu biti interne i eksterne prirode

(Terziovski i drugi [35]; Chang i Lo [36]; Corbett i drugi [37]; Pekovi [38]). Interne koristi
mogu obuhvatati unapreenje procesa i poboljavanje kvaliteta proizvoda i/ili usluga.
Eksterne koristi od implementacije trebalo bi da rezultuju unapreenjem odnosa sa
korisnicima, poboljavanjem zadovoljstva korisnika, poveanjem trinog udela,
realizacijom pravovremene dostave itd.

U istraivanjima menadmenta kvalitetom pored finansijskih, koriste se i nefinansijski

indikatori uinka (Martnez i drugi [39]; Zakuan i drugi [40]). Oigledno je da se
istraivanja u oblasti menadmenta kvalitetom ne mogu zasnivati samo na
tradicionalnim finansijskim indikatorima uinka. Pored njih, Maksoud i drugi [41]
takoe nalaze da se pri upravljanju procesom proizvodnje uglavnom koriste
nefinansijski indikatori. U naelu, korienje organizacionih performansi u istraivanjima
podrazumeva da je mogue izvriti identifikaciju mernih parametara i njihovu
operacionalizaciju (Gregory i Richard [42]). Menadment kvalitetom treba da doprinese

50
unapreivanju svih procesa organizacije i zadovoljstvu korisnika, a posredno i
poboljavanju finansijskih performansi. Meutim, treba imati u vidu da na finansijski
uinak organizacije u optem sluaju moe uticati i niz spoljnih faktora (npr. uslovi
trita, kretanja na berzama, kursne razlike) koji se teko mogu dovesti u vezu sa
menadmentom kvaliteta i efektivnou procesa organizacije.

Efekti menadmenta kvalitetom preteno su ispitivani u uslovima zapadne ekonomije i

razvijenog kapitalizma. Postavlja se pitanje ovih efekata u slabije razvijenim zemljama
kao to je Srbija. Iako malobrojna, empirijska istraivanja ovakvog tipa u Srbiji treba
uzimati u razmatranje. Na primer, Radlovaki i drugi [43] na uzorku od 51 sertifikovane
organizacije istrauju ocenu praktine primene principa menadmenta u Srbiji. Rezultati
ovog istraivanja ukazuju na veliku verovatnou postojanja nedostatka svesti
menadmenta organizacija o znaaju praktine primene principa menadmenta,
privrenosti menadmentu kvalitetom i sprovoenju stalnih unapreenja. Autori
zakljuuju da Srbija ima jo mnogo toga da naui, ukoliko srpske organizacije ele da
budu na putu TQM-a. Tesnu povezanost adekvatne svesti i uspenog poslovanja
organizacije istiu i drugi autori. Aleksi [44] smatra da postojanje svesti kod zaposlenih
o situaciji, kljunim ranjivostima i dinaminom okruenju moe biti kljuno za njeno
poslovanje.

Nakon razmatranja navedenih referentnih izvora, kao i na osnovu praktinih iskustava

autora, moe se doi do zakljuka da kod odreenog broja menadera u Srbiji na postoji
odgovarajui nivo svesti kada je u pitanju uspostavljanje i funkcionisanje IMS-a. Kod istih
uglavnom vlada uverenje da "uvoenje" bilo kog sistema menadmenta, podrazumeva
preuzimanje nekih postojeih reenja i zamenu logotipa u dokumentima. Takvi "sistemi"
sadre dokumente koji su potpuno usaglaeni sa zahtevima referentnog standarda, ali
su potpuno neupotrebljivi u svakodnevnoj praksi preduzea. Takva dokumentacija se
stoga nalazi u fiokama ili na raunarima bez mogunosti primene, pa nema nijedan
pozitivan efekat za organizaciju.
Organizacije koje se opredele za ovakva reenja, moraju biti svesne da e prva sledea
nadzorna provera biti prava nona mora za menadment i sve zaposlene, pa ovakva
reenja treba izbegavati.
Uklapanje novih elemenata u sistem u optem sluaju moe se vriti iz vie razliitih
razloga:
proirenje skupa ciljeva postojanja sistema,
funkcionalno unapreenje radi racionalizacije postizanja cilja i/ili poveanja efikas-
nosti ili efektivnosti (tj. poboljavanja) ili
kombinacija prethodnih.
Poboljavanje sistema menadmenta moe se postii:
uvoenjem novih elemenata u sistem i/ili
povienjem efektivnosti i efikasnosti izmenom postojeih elemenata sistema.
Napori celokupne organizacije da uspostavi i odri klimu u kojoj e se vriti konstantno
unapreivanje kvaliteta procesa, proizvoda i usluga, naziva se menadment totalnim
kvalitetom [104] (Total quality management - TQM). Za menadment totalnim
kvalitetom, postoje formalni modeli ocenjivanja, na osnovu kojih se moe oceniti stanje
menadmenta kvalitetom u organizaciji. Neki su navedeni u nastavku teksta:

51
 Demingova nagrada Japan (1951),
Malcolm Baldridge ova nagrada za kvalitet SAD (1988),
Evropska nagrada za kvalitet (1992),
Oskar kvaliteta, nacionalna nagrada za poslovnu izvrsnost (2002), slian
Evropskoj nagradi za kvalitet,
TQM VM model poslovne izvrsnosti (Majstorovi [45]) i drugi.

4.5.1 Standard ISO 9001 kao osnova integrisanog menadment sistema

S obzirom na primenjivost zahteva standarda ISO 9001 na celokupan sistem
menadmenta (na nivou svetske zajednice, on jedini sadri priznat sistem optih orga-
nizaciono - upravljakih zahteva koji se odnosi na celokupan sistem menadmenta
organizacije bez ozira na delatnost, veliinu i ostale specifinosti) moe se rei da je
prvi uslov integrisanog sistema menadmenta, da ISO 9001 bude njegova osnova.
Integrisani sistem menadmenta ini sistem koji, prvenstveno zadovoljava zahteve
standarda ISO 9001, a zatim i sistem u koji su integrisani zahtevi ostalih upravljakih
standarda primenjivih u organizaciji.
Postoji samo jedan osnovni razlog za uklapanje zahteva ostalih organizaciono
upravljakih standarda u sistem menadmenta koji primenjuje zahteve standarda ISO
9001. To je unapreenje.
S obzirom na optost primene zahteva stadnarda ISO 9001, moe se rei da je
ispravna primena zahteva ISO 9001 standarda:
efektivna jer daje vidan uinak: ureuje proces rada i
racionalna jer standardizuje prilaz upravljanju procesima rada na bazi
promiljene filozofije i ujednaene terminologije koje su dobro poznate irom
sveta; time se organizaciji koja primenjuje standard daje vea ansa za proboj
na trita van nacionalnih i regionalnih granica.

4.5.2 Integracija standarda ISO 14001

Zahtevi standarda ISO 14001:2004 se po mnogo emu lako uklapaju u sistem
menadmenta kvalitetom usaglaen sa zahtevima standarda ISO 9001.
Uslovno reeno, zajedniki zahtevi za oba standarda su:
Politika kvaliteta (politika zatite ivotne sredine),
Resursi, zadaci, odgovornosti i ovlaenja,
Osposobljenost, obuka i svest,
Upravljanje dokumentacijom QMS / EMS,
Praenje i merenje,
Upravljanje neisaglaenostima, korektivne i preventivne mere,
Upravljanje zapisima,
Interne provere i
Preispitivanje od strane rukovodstva
Integracija zahteva standarda ISO 14001 u menadment sistem koji je usaglaen sa
zahtevima ISO 9001 zahteva izradu izvesnog broja dodatnih dokumenata koji se
odnose na specifine zahteve u standardu ISO 14001, preispitivanje postojee do-
kumentacije i unoenje manjeg broja izmena. Nakon unoenja izmena, i izvesnog

52
perioda potrebnog za putanje dokumenata u primenu, internom proverom treba verifi-
kovati sistem i izvriti sertifikaciju.
Uvoenje ISO 14001 je unapreenje jer:
obezbeuje stalno praenje uticaja procesa rada organizacije na ivotnu
sredinu i definie reagovanje na akcidentne situacije ime se sa velikom
verovatnoom spreavaju neeljeni uticaji na ivotnu sredinu, ali i obezbeuje
sigurnost u radu,
ini svima poznatu komparativnu prednost na tritu,
demonstrira ozbiljnost organizacije u tenji da ouva i pobolja pozicija na
tritu i
prua dokaz o zadovoljenju interesa ire drutvene zajednice kao
zainteresovane strane.

4.5.3 Integracija standarda OHSAS 18001

Uvoenje zahteva standarda OHSAS 18001 u menadment sistem koji zadovoljava

zahteve ISO 9001 je takoe jednostavno jer su sledei elementi menadment sistema
za ova dva standarda delimino ili u potpunosti zajedniki:
Politika zdravlja i bezbednosti zaposlenih,
Upravljanje dokumentacijom i zapisima,
Preispitivanje od strane rukovodstva,
Resursi, zadaci, odgovornosti i ovlaenja,
Praenje i merenje performansi,
Vrednovanje usklaenosti (interne provere),
Upravljanje neusaglaenostima i
Korektivne i preventivner mere.
Slino kao kod ISO 14001, implementacija OHSAS 18001 podrazumeva izmenu
postojeih, izradu izvesnog broja novih dokumenata, proveru sistema i sertifikaciju.
Unapreenje se ogleda u tome to integriui zahteve standarda OHSAS 18001 u
menadment sistem organizacija:
deklarie brigu menadmenta o bezbednosti i zdravlju zaposlenih ime svojim
korisnicima (naroito u uslovima rada koji znaajnije utiu na bezbednost na
radu, kao npr. u graevinskoj i hemijskoj industriji) stavlja do znanja da eli da
zadri svoje zaposlene ime doprinosi stabilnosti svog poslovanja,
uvruje uverenje korisnika da svojom brigom o zaposlenima nee doi u kon-
frontaciju sa zakonodavcem (dravom), jer se OHSAS 18001 naslanja na
zakonsku regulativu i obavezuje na njeno potovanje,
prua pozitivan primer ostalim subjektima u drutvenoj zajednici ime se
ostvaruje interes drave kao zainteresovane strane i
spreavanjem neeljenih akcidenata na radu pospeuje stabilnost funkcio-
nisanja radnih procesa i ostvarivanje proizvoda/usluga eljenog kvaliteta.

4.5.4 Integracija standarda ISO/IEC 27001 i 27002

Ova dva standarda se odnose na sisteme bezbednosti informacija u svim tipovima

organizacija. Podrazumevajui injenicu da su raunari u veini organizacija danas u
irokoj primeni, zahtevi ova dva standarda dobijaju na znaaju. Standard ISO 27001 je

53
objavljen oktobra 2005 i ini osnovu za sertifikaciju sistema za upravljanje bezbednou
informacija.
Sistem upravljanja bezbednou informacija se odnosi na informacije koje mogu biti od-
tampane ili pisane na papiru, informacije u elektronskom obliku, koje se u navedenim
oblicima alju primaocu, ili na drugi nain (npr. usmeno ili putem audio vizuelnih tehni-
kih sredstava) prenose korisnicima informacija. Standard ne spreava ni ukljuenje zah-
teva za bezbednou entiteta kao to su: objekti, oprema, zaposleni i slino.
Ispunjenje zahteva u uslovima menadment sistema koji zadovoljavaju zahteve
standarda ISO 9001 podrazumeva izradu i uvoenje u primenu niza dokumenata koji se
odnose na politiku, aktivnosti zaposlenih, resurse i ostale relevantne elemente u
organizaciji sa ciljem spreavanja pojave rizinih situacija po bezbednost informacija, tj.
spreavanje naruavanja poverljivosti, integriteta i raspoloivosti vitalnih informacija za
proces rada organizacije.
Neki od zajednikih zahteva ovog sistema i standarda ISO 9001 ine zahtevi u vezi sa
politikom sistema za obezbeenje informacija, upravljanjem dokumentacijom, proverama
sistema, poboljavanjima sistema (reavanje neusaglaenosti, korektivne i preventivne
mere) i preispitivanjima sistema.
Uvoenje ovih standarda u primenu je unapreenje za organizaciju jer postojanje
efektivnog sistema upravljanja bezbednou informacija olakava organizaciji:
sticanje poverenja korisnika, naroito ako posao zahteva upotrebu poverljivih
informacija u vlasnitvu korisnika (to uopte nije redak sluaj: banke,
laboratorije, razvoj hardvera i/ili softvera i baza podataka, usluno uvanje do-
bara, tehnologija proizvodnje i pruanja usluga, ...),
kontrolu nad rizicima naruavanja bezbednosti sopstvenih poverljivih informacija,
prednost pri dobijanju poslova koji podrazumevaju rad sa poverljivim informaci-
jama, itd.

4.5.5 Integracija standarda ISO 22000

Zahtevi standarda ISO 22000:2005 i HACCP sistema se takoe lako uklapaju u sistem
menadmenta kvalitetom usaglaen sa zahtevima standarda ISO 9001.
Standard ISO 22000 po svojoj strukturi od ovim radom tretiranih organizaciono -
upravljakih standarda najvie odgovara standardu ISO 9001. U prilogu standarda
postoje uporedne tabele zahteva ISO 22000 i standarda ISO 9001, odnosno HACCP
sistema, tako da je, indirektno, mogue izvui i vezu ISO 9001 sa HACCP sistemom. U
nastavku su dati samo neki reprezentativni zajedniki zahtevi standarda ISO 9001 i ISO
22000:
Politika kvaliteta (politika bezbednosti hrane),
Odgovornosti i ovlaenja,
Predstavnik rukovodstva (voa tima za bezbednost hrane)
Preispitivanje od strane rukovodstva
Ljudski resursi,
Utvrivanje zahteva koji se odnose na proizvod (nameravana upotreba)
Nabavka,
Upravljanje ureajima za praenje i merenje,
Interne provere,
Korektivne i preventivne mere

54
Uvoenje ISO 22000 je unapreenje jer:
propisuje i obezbeuje stalno praenje kritinih parametara za ostvarivanje
bezbednog prehrambenog proizvoda i definie reagovanje na situacije u kojima
se pojave opasnosti (prekoraenje kritinih kotrolnih granica) ime se sa
velikom verovatnoom spreavaju neeljeni dogaaji u vezi sa plasmanom ne-
bezbednih prehrambenih proizvoda na trite,
ini, takoe komparativnu prednost na tritu,
demonstrira ozbiljnost organizacije u tenji da pobolja pozicije na tritu i
prua dokaz o zadovoljenju interesa ire drutvene zajednice kao
zainteresovane strane.

4.5.6 Smernice za integraciju - PAS 99

Mnoge organizacije su usvojile ili usvajaju formalni sistem menadmenta u skladu sa

zahtevima standarda kao to su ISO 9001, ISO 14001, ISO/IEC 27001, ISO 22000,
ISO/IEC 20000 i OHSAS 18001.
Vrlo esto ovi sistemi menadmenta funkcioniu nezavisno. U svim sistemima
menadmenta, svakako postoje odreeni zajedniki elementi kojima se moe upravljati
na integrisani nain. Osnovna zajedniki imenitelj svih ovih sistema moe se prepoznati
i iskoristiti na najbolji nain. Zato organizacije preispituju prilaz implementacije zasebnih
sistema.
Da bi uvaila narastajue interesovanje za integrisani prilaz u implementaciji sistema
menadmenta i upravljanju organizacionim rizicima, specifikacija PAS 99 definie
zajednike zahteve sistema i moe se koristiti kao okvir za implementaciju zajednikih
zahteva standarda na integrisani nain.
PAS 99 je primarno projektovan za organizacije koje uvode zahteve dva ili vie
standarda. Usvajanjem specifikacije PAS uproava se implementacija vie standarda i
pripadajuih procena usaglaenosti.
Organizacije koje koriste PAS 99 treba kao ulazne veliine da uvrste specifine zahteve
standarda ili specifikacija kao to su ISO 9001, ISO 14001, ISO/IEC 27001, ISO 22000,
ISO/IEC 20000 i OHSAS 18001.
PAS 99 je razvijen da bi pomogao organizacijama u postizanju koristi prilikom uklapanja
zajednikih zahteva svih sistema menadmenta i njihovog efektivnog upravljanja. Ove
koristi podrazumevaju [16]:
a) poboljan fokus poslovanja;
b) holistiki prilaz upravljanju organizacionim rizicima;
c) manje konflikata izmeu sistema;
d) umanjeno dupliranje i birokratiju;
e) efektivnije i efikasnije provere, kako interne, tako i eksterne.
ISO uputstvo 72 [46] sadri okvir za grupisanje zajednikih zahteva koji se nalaze u
standardima sistema menadmenta. Osnovni zahtevi su podeljeni u kategorije prema
sledeim temama:
a) Politika;
b) Planiranje;

55
 c) Implementacija i primena;
d) Ocena performansi;
e) Unapreenje;
f) Preispitivanje od strane rukovodstva.
Svaki standard sistema menadmenta ima svoje specifine zahteve, ali se ovih est
tema nalazi u svima i mogu se usvojiti kao osnova za integraciju. PAS 99 zato koristi
navedenu kategorizaciju kao okvir za zajednike zahteve standarda.
Vie zahteva u standardima je zajedniko i mogu se praktino uskladiti pod jednim
zajednikim sistemom menadmenta kao to se vidi na slici 10 [16]. Sledi da smanjeno
dupliranje do koga dolazi pri kombinovanoj implementaciji dva ili vie sistema, moe
znaajno da umanji i ukupnu veliinu sistema menadmenta i povea efikasnost i
efektivnost sistema.

Specifini Specifini Specifini Specifini

zahtevi za zahtevi za zahtevi za zahtevi za
E O Q OM

E O Q OM
Zajedniki Zajedniki Zajedniki Zajedniki
zahtevi zahtevi zahtevi zahtevi PAS 99
Zajedniki zahtevi

E ivotna sredina

O Bezbednost i zdravlje

Q Kvalitet

OM Ostali standardi
sistema menadmenta

Slika 10: Integracija zajednikih zahteva standarda u jedan zajedniki sistem

Slika 10 pokazuje da ukoliko se zahtevi razliitih sistema menadmenta grupiu tako da

se sutinski zahtevi zadovolje na uobiajen nain, mogue je ostvariti integraciju
sistema do nivoa koji najvie odgovara organizaciji uz minimum dupliranja.
Okvir koji se koristi u specifikaciji PAS 99 [16] zasniva se na ISO uputstvu 72 [46] uz
neke modifikacije i testiran je u praksi. Primenljiv je na sve sisteme menadmenta, bilo
da su predmet formalnog standarda sistema menadmenta, ili da su manje formalni
sistemi koji ine deo celokupnog sistema menadmenta organizacije.
Na est navedenih zajednikih zahteva treba gledati saglasno sa Plan, Do, Check, Act
ckilusom koji je jedinstven za sve sisteme menadmenta. Slika 11 ilustruje kako PDCA
u kombinaciji sa zajednikim zahtevima daje strukturnu emu sistema menadmenta
[16].

56
 Slika 11: Struktura sistema menadmenta zasnovana na PDCA

Integracija se mora planirati i implementirati prema stukturi prikazanoj na slici br. 11

[16]. Mnoga preduzea su usvojila standarde sistema menadmenta zbog pritisaka kao
to su zahtevi od strane korisnika za implementacijom sistema menadmenta
kvalitetom, ili eksternim zahtevima za uspostavljanjem sistema upravljanja
bezbednou i zdravljem na radu. Ovo se ne odnosi na integraciju koja e se obaviti
iskljuivo radi boljeg poslovanja samog preduzea. Prvi korak stoga treba da bude
identifikacija poslovnih potreba. Ako poslovanje nee imati korist od integracije, onda
njeno uspostavljanje nema svrhe, mada je teko zamisliti organizaciju koja u integraciji
nee videti odreene koristi.
Radi zadovoljenja zahteva specifinog standarda sistema menadmenta bie
neophodno sprovesti detaljnu analizu zahteva i uporediti ih sa postojeim - ve
ugraenim u integrisani sistem. ak i elementi koji se smatraju zajednikim mogu imati
male razlike unutar sadraja pojedinih standarda/specifikacija.

4.6 IMPLEMENTACIJA INTEGRISANOG SISTEMA MENADMENTA

Implementacija integrisanog sistema menadmenta u proizvodnim ili uslunim
organizacijama u bilo kojoj kombinaciji zahteva standarda, uobiajeno se se odvija
prema sledeem, okvirnom scenariju:

1. Upoznavanje rukovodstva sa zahtevima standarda

Rukovodstvo i projektni tim organizacije se upoznaju sa zahtevima standarda koji su
predmet implementacije i stiu predstavu o vanosti i opsegu projekta implementacije
integrisanog sistema menadmenta u preduzeu. U ovom, prvom koraku, trebalo bi to
preciznije definisati potrebe, ciljeve i oekivane efekte unapreenja integrisanog
sistema menadmenta;

57
2. Snimanje, analiza i ocena stanja sistema
Snimanjem i analizom aktuelnog stanja u organizaciji, mora se doi do saznanja do koje
su mere zahtevi referentnih standarda ve zadovoljeni. Na taj nain se utvruju polazni
elementi za unapreenje sistema i projektovanje odgovarajue dokumentacije IMS-a.
Prema saznanjima autora, ovaj korak se u praksi najee ne izvodi dovoljno detaljno,
pa se prilikom analize sistema uglavnom ne obraa dovoljno panje na sve elemente
sistema od znaaja. Zbog toga autor prepoznaje potrebu za izradom dijagrama toka za
sve analizirane procese. Primenom modifikovanog dijagrama toka, koji je predstavljen u
poglavlju 5.2.3 disertacije, ilustruju se sledei elementi sistema koji mogu dovesti do
poremeaja u posmatranim procesima:
informacije
energija
materijali
uesnici
oprema
okruenje i
trajanje aktivnosti
Snimanje stanja treba izvesti u svim delovima i procesima organizacije. Tokom snimka,
tim strunjaka koji implementira IMS treba detaljno da se upozna sa nainom rada svih
relevantnih funkcija preduzea i dokumentacijom koja se u njihovom radu primenjuje.
Adekvatnom analizom podataka dobijenih u procesu snimanja stanja, dolazi se do
objektivne ocene koliki je raskorak izmeu trenutnog i eljenog stanja u organizaciji;

3. Izrada programa rada na unapreenju sistema

Program unapreenja sistema (Program rada), na osnovu utvrenog stanja, definie
potrebne faze - aktivnosti na redefinisanju postojee i oblikovanju nove dokumentacije.
Program rada treba da sadri vremena potrebna za izvoenje aktivnosti i terminski plan
realizacije celog projekta. Program rada, zasnovan na rezultatima analize stanja sis-
tema, treba da bude prilagoen organizacionoj strukturi i mora uvaiti specifine zah-
teve u pogledu potrebe obezbeenja nesmetanog funkcionisanja sistema u vremenu
njegove realizacije. U Program rada treba ukljuiti sve elemente dobre prakse u radu or-
ganizacije koji su utvreni tokom snimka stanja.
Prema iskustvima iz prakse autora, izrada adekvatnog programa rada na implementaciji
integrisanog menadmenta je vrlo esto skopana sa ozbiljnim problemima, poto obim
potrebne dokumentacije zavisi od velikog broja faktora koji znaajno variraju od
preduzea do preduzea (delatnost i veliina organizacije; broj, znaaj i nain odvijanja
pojedinih procesa u organizaciji itd). Kvalitetna izrada programa rada direktno zavisi od
snimka i analize stanja u preduzeu, ali se najee, i pored detaljno sprovedenog
prethodnog koraka, obim i struktura potrebne dokumentacije IMS-a ne moe precizno
definisati. Ovo je rezultat nepostojanja egzaktnih pravila koja bi posluila za odreivanje
broja i vrste potrebnih dokumenata IMS-a.
To predstavlja i osnovni razlog zbog kog je autor pristupio razvoju modela za
implementaciju IMS-a na osnovu procene rizika, koji se pojavljuje kao zajediki faktor za

58
sve organizacije i sve upravljake standarde u primeni. Povezivanjem obima i vrste
dokumentacije sa rizicima koji postoje u procesima preduzea, moe se precizno izraditi
Program rada koji odgovara prirodi i nivou rizika organizacije.
Prema tome, po miljenju autora, izradi programa rada trebalo bi da predhodi korak
procene rizika u procesima preduzea, to je detaljno opisano u poglavlju 5 disertacije;

4. Obuka projektnog tima

Za izabrane lanove projektnog tima koji e aktivno uestvovati na realizaciji projekta,
neophodno je izvriti obuku i na taj nain ih osposobiti za izradu dokumentacije
integrisanog sistema menadmenta.
U ovoj fazi, lanove tima treba detaljno upoznati sa Programom rada i izradom konkret-
nih dokumenata iz tog programa. Sugerie se grupni rad podtimova za odreena pod-
ruja i prezentacija rezultata (kreiranih dokumenata) svim lanovima tima;

5. Uvoenje integrisanog sistema menadmenta

Uvoenje integrisanog sistema menadmenta u predvienom vremenu realizacije
programa rada, treba da bude rezultat timskog rada, pri emu je neophodna puna
podrka rukovodstva, a ponekad i angaovanje strunih konsultanata.
Konaan rezultat rada, sa ili bez angaovanja konsultanata, treba da budu nacrti svih
dokumenata predvienih Programom rada;

6. Probna primena izraenih dokumenata

Ovaj korak je neophodan radi verifikacije kvaliteta i uoavanja i otklanjanja eventualnih
nedostataka izraene dokumentacije.
Probna primena se moe vriti "u hodu" - sukcesivno po utvrivanju nacrta grupe doku-
menata, ili nakon usvajanja kompletne dokumentacije IMS-a. Nakon probne primene i
eventualnog podeavanja, dokumenti se konano usvajaju i putaju u primenu;

7. Obuka za interne proveravae.

Ovaj instruktivni seminar je obavezan za uesnike iz organizacije koji budu odreeni za
interne proveravae sistema. On se mora izvesti u skladu sa standardom ISO 19011
[47]. Izvoenje ove obuke se preporuuje u vreme kada se za to steknu uslovi - kada se
realizacijom Programa usvoji odreeni broj dokumenata koji mogu biti osnov za prakti-
an rad;

8. Interna provera uspostavljenog IMS-a

Ovu proveru, koja je neophodan korak pre eksternog ocenjivanja od strane sertifikacio-
nog tela, moraju sprovesti obueni interni proveravai. Cilj provere je otklanjanje
uoenih neusaglaenosti pred sertifikaciju IMS-a, ali se ovaj vid proveravanja mora
sprovoditi u planiranim intervalima i nakon dobijanja sertifikata;

9. Sertifikacija sistema
Eksterna (sertifikaciona) provera, sprovodi se od strane ovlaene sertifikacione kue i,
ukoliko su svi prethodni koraci sprovedeni na adekvatan nain, rezultuje dobijanjem
odgovarajuih sertifikata.

59
Treba napomenuti da se tokom realizacije svih nabrojanih koraka prilikom projektovanja
i implementacije integrisanog sistema menadmenta, vri konstantna koordinacija
aktivnosti na realizaciji projekta. Koordinacija se vri prema predvienim fazama
projekta i obuhvata kontrolu realizacije kljunih elemenata iz Programa rada, a u njoj
uestvuju rukovodilac projekta koga imenuje konsultantska kua i rukovodilac ovlaen
od strane organizacije.
Nakon obavljene sertifikacije, nastavlja se dalji rad na usavravanju sistema, poto
zahtevi svih organizaciono-upravljakih standarda podrazumevaju dalja unapreenja
procesa rada u skladu sa Demingovim PDCA ciklusom, kako je to slikovito prikazano
dijagramom toka na slici 12 [29].

Slika 12: implementacija integrisanog sistema menadmenta

60
Prema praktinim iskustvima autora, oblikovanje adekvatne dokumentacije sistema u
skladu sa postojeim procesima, predstavlja najkritiniju fazu u procesu implementacije
integrisanog sistema menadmenta. Razlog za to je nepostojanje bilo kakvih pravila
koja bi se koristila prilikom donoenja odluke o tome koje procese, odnosno aktivnosti
treba pretoiti u odgovarajue dokumente integrisanog sistema menadmenta. Pri
realizaciji ovog koraka, konsultanti se uglavnom oslanjaju na svoje iskustvo, koje
ponekad nije dovoljno.
Vrlo esto se, i pored detaljno definisanih procesa, ne moe objektivno doneti odluka o
tome da li je posmatrani proces potrebno dokumentovati procedurom, ili je dovoljno
opisati ga u poslovniku integrisanog sistema menadmenta. Jo vee nedoumice se
pojavljuju kada je u pitanju dokumentovanje pojedinih aktivnosti, poto ne postoje
precizno definisani kriterijumi koji ukazuju na to da li odreenu aktivnost treba prikazati
kroz posebno uputstvo ili ne.
Osnovni cilj pri definisanju i dokumentovanju pravila ponaanja, jeste izbegavanje
ljudskih greaka prilikom rada. Vano je znati da ljudske greke nisu sluajne i da
postoje obrasci za njihovu pojavu [48]. Razliiti tipovi greaka imaju razliite uzroke i
faktore koji utiu na njih, a kao posledica toga i naini spreavanja ili smanjenja greaka
se takoe mogu tipizirati.
Moe se napraviti gruba podela na dve vrste ljudskih greaka koje mogu dovesti do
velikih nesrea [48]:
1. Nenamerne greke:
Greke su "aktivnosti koje nisu bile po planu" (nenamerne akcije). One se mogu
javiti tokom izvrenja poznatog zadatka, kada se ponekad propusti da se uradi
neto. Ova vrsta greaka je posebno relevantna kod popravki, odravanja,
etaloniranja ili testiranja. One se na najbolji nain mogu eliminisati
odgovarajuom obukom.
Postoje i greke pogrene procene ili donoenja odluka pri emu se ini
pogrena stvar verujui da je ona ispravna. One se mogu pojaviti u situacijama
kada se ponaanje izvrilaca bazira na osnovu priseanja nepisanih pravila,
odnosno nesnalaenja u nepoznatoj situaciji u kojoj se formiraju pogrene
odluke. Prepoznavanje takvih situacija i dokumentovanje potrebnih aktivnosti na
njihovoj prevenciji i sanaciji, u vidu odgovarajuih uputstava i procedura, klju je
za izbegavanje greaka ove vrste.
2. Namerne greke:
Prekraji se razlikuju od nenamernih greaka jer su to namerni propusti, mada
kao pozadinu obino imaju dobre namere (kao to je preduzimanje preica u
radu ili nepotovanje pravila i procedura). Tu se retko radi o sabotaama, ve
ove greke obino nastaju u elji da se posao uradi brzo, uprkos moguim
posledicama.
Model za implementaciju integrisanog sistema menadmenta na osnovu procene rizika,
prikazan u nastavku disertacije, ima za cilj da, kreiranjem adekvatne dokumentacije,
stvori preduslove za minimalnu pojavu greaka (naroito greaka pogrene procene ili
donoenja odluka).
Meunarodni standardi, pored odreenih obaveznih procedura, definiu i vrlo fleksibilna
pravila za dokumentovanje operacija, koja su definisana za:

61
 uspostavljanje, primenu i odravanje dokumentovanih postupaka za sve one
situacije u kojima bi njihovo nepostojanje moglo da dovede do odstupanja od
politike zatite ivotne sredine, optih i posebnih ciljeva - ISO 14001, poglavlje
4.4.6, zahtev: Kontrola nad operacijama,
dokumentovanje procedure za sve one situacije u kojima bi njihovo
nepostojanje moglo da dovede do odstupanja od OH&S politike i ciljeva -
OHSAS 18001, poglavlje 4.4.6, zahtev: Kontrola nad operacijama,
Na osnovu ovih navoda iz standarda i strune literature, moe se doi do zakljuka da
aktivnosti koje nose vee rizike, treba detaljnije dokumentovati. Potovanje adekvatnih
dokumenata sistema obezbeuje da se svaki proces obavlja pravilno i na isti nain u
duem vremenskom periodu. to je neka aktivnost rizinija, neophodno je preciznije
propisati nain njene realizacije, kako bi se mogua odstupanja u izvoenju te aktivnosti
smanjila, odnosno izbegla.

62
5. RAZVOJ OPTEG MODELA ZA IMPLEMENTACIJU
INTEGRISANOG SISTEMA MENADMENTA NA
OSNOVU PROCENE RIZIKA

Na osnovu konsultovanih naunih literaturnih izvora, u ovom poglavlju je predstavljen

izbor alata za prikaz postojeih procesa u organizacijama i izbor metode za procenu
rizika u njima. Meutim da bi se pristupilo projektovanju dokumentacije zasnovane na
procenjenim rizicima, potrebno je izvriti odreene modifikacije izabranih alata.
Prilikom razvoja opteg modela za implementaciju integrisanog sistema menadmenta
na osnovu procene rizika, predviena su tri osnovna koraka:
1. Prikaz identifikovanih procesa uz pomo modifikovanog dijagrama toka,
2. Procena rizika pomou modifikovane FMEA metode i
3. Kreiranje dokumentacije integrisanog sistema menadmenta u odnosu na
procenjeni nivo rizika
Navedeni koraci razvoja opteg modela, opisani su u nastavku disertacije.

5.1 Izbor, primena i modifikacija FMEA metode kao univerzalne

metode za procenu rizika
Poto je izbor metode za procenu rizika uslovio i nain grafikog prikazivanja procesa,
to je ovaj korak predstavljen prvi u fazi razvoja modela.
Razume se da je prilikom primene razvijenog modela, redosled koraka drugaiji, pa u
poglavlju 6, grafiki prikaz procesa organizacije, prethodi proceni rizika u njima.

5.1.1 Izbor univerzalne metode za procenu rizika

U skladu sa zacrtanim ciljevima disertacije, neophodno je usvojiti univerzalnu metodu
za procenu rizika, koja e biti koriena u optem modelu za implementaciju
integrisanog sistema menadmenta na osnovu procene rizika.
Kako bi u potpunosti ostvarila projektovanu funkciju cilja, izabrana metoda mora biti
primenljiva prilikom identifikacije rizika u procesima organizacije, jednostavna za
upotrebu prilikom analize identifikovanih rizika, kao i za dobijanje odgovarajuih ocena
rizika koje e u razvijenom modelu posluiti za odreivanje potrebne dokumentacije
integrisanog sistema menadmenta.
Zbog toga su kljuni kriterijumi prilikom izbora univerzalne metode za procenu rizika, bili
sledei:
1. pogodnost primene u svim fazama procene rizika,
2. mogunost primene u svim procesima i
3. mogunost dobijanja kvantifikovanih rezultata procene,
Kako bi se zadovoljio prvi zadati kriterijum za izbor univerzalne metode za procenu
rizika, iskoriena je tabela 3 preuzeta iz standarda IEC/ISO 31010 [20] u kojoj je
prikazana primenljivost 31 tehnike za procenu rizika pri svakom koraku u procesu
procene rizika.

63
 Tabela 3: Primenljivost tehnika u razliitim fazama procene rizika

Proces procene rizika

Alati i tehnike Analiza rizika

Identifikacija Ocena
rizika rizika
Posledica Verovatnoa Nivo rizika

Oluja mozgova Preporuuje Nije Nije Nije Nije

(Brainstorming) se primenljivo primenljivo primenljivo primenljivo

Intervju sa potpuno ili

Preporuuje Nije Nije Nije Nije
delimino definisanom
se primenljivo primenljivo primenljivo primenljivo
strukturom

Delfi (Delphi) Preporuuje Nije Nije Nije Nije

se primenljivo primenljivo primenljivo primenljivo

Kotrolne liste (Check- Preporuuje Nije Nije Nije Nije

lists) se primenljivo primenljivo primenljivo primenljivo

Osnovna analiza
Preporuuje Nije Nije Nije Nije
opasnosti (Primary
se primenljivo primenljivo primenljivo primenljivo
Hazard Analysis)

Studije opasnosti i Preporuuje Preporuuje

Primenljivo Primenljivo Primenljivo
operabilnosti (HAZOP) se se

Analiza opasnosti i
Preporuuje Preporuuje Nije Nije Preporuuje
kritine kontrolne take
se se primenljivo primenljivo se
(HACCP)

Procena rizika po ivotnu Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje

sredinu se se se se se

Struktura TA AKO Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje

(SWIFT) se se se se se

Scenario analiza Preporuuje Preporuuje

Primenljivo Primenljivo Primenljivo
se se

Analiza uticaja na
Preporuuje
poslovanje (Business Primenljivo Primenljivo Primenljivo Primenljivo
se
impact analysis)

Analiza osnovnog uzroka Nije Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje

(Root Cause Analysis) primenljivo se se se se

Analiza vrsta odstupanja i

Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje
njihovih posledica
se se se se se
(FMEA)

Analiza stabla otkaza Nije Preporuuje

Primenljivo Primenljivo Primenljivo
(FTA) primenljivo se

Analiza stabla dogaaja Preporuuje Nije

Primenljivo Primenljivo Primenljivo
(ETA) se primenljivo

Analiza uzroka i Preporuuje Preporuuje

Primenljivo Primenljivo Primenljivo
posledica se se

64
 Proces procene rizika

Alati i tehnike Analiza rizika

Identifikacija Ocena
rizika rizika
Posledica Verovatnoa Nivo rizika
Analiza uzroka i efekata
Preporuuje Preporuuje Nije Nije Nije
(Cause-and-effect
se se primenljivo primenljivo primenljivo
analysis)
Analiza zatite zona Preporuuje Nije
Primenljivo Primenljivo Primenljivo
(LOPA) se primenljivo
Stablo odluivanja Nije Preporuuje Preporuuje
Primenljivo Primenljivo
primenljivo se se
Analiza pouzdanosti Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje
Primenljivo
ljudskih resursa se se se se
Analiza Leptir mana Nije Preporuuje Preporuuje
Primenljivo Primenljivo
primenljivo se se
Odravanje zasnovano Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje
na pouzdanosti se se se se se
Analiza na osnovu
Nije Nije Nije Nije
tajnog obilaska (Sneak Primenljivo
primenljivo primenljivo primenljivo primenljivo
circuit analysis)
Markovljeva analiza Preporuuje Nije Nije Nije
Primenljivo
se primenljivo primenljivo primenljivo
Monte Carlo simulacija Nije Nije Nije Nije Preporuuje
primenljivo primenljivo primenljivo primenljivo se
Bajesova statistika i Nije Preporuuje Nije Nije Preporuuje
Bajesove mree primenljivo se primenljivo primenljivo se
FN krive Preporuuje Preporuuje Preporuuje
Primenljivo Primenljivo
se se se
Pokazatelji rizika Preporuuje Preporuuje Preporuuje
Primenljivo Primenljivo
se se se
Matrica Preporuuje Preporuuje Preporuuje Preporuuje
Primenljivo
posledice/verovatnoa se se se se
Analiza trokovi/profit Preporuuje
Primenljivo Primenljivo Primenljivo Primenljivo
se
Multikriterijumsko Preporuuje Preporuuje
Primenljivo Primenljivo Primenljivo
odluivanje (MCDA) se se

Nakon uvida u tabelu 3 i analize u njoj prikazanih preporuka, moe se primetiti da su

samo etiri metode preporuljive u svim fazama procene rizika. To su sledee metode:
1. Procena rizika po ivotnu sredinu
2. Struktura TA AKO (SWIFT)
3. Analiza vrsta odstupanja i njihovih posledica (FMEA)
4. Odravanje zasnovano na pouzdanosti

65
Napomena:
Navedene metode su izdvojene iskljuivo na osnovu preporuka datim u standardu
IEC/ISO 31010 [20], i njihov izbor ne zavisi od subjektivnih stavova autora. Prema
saznanjima autora Odravanje zasnovano na pouzdanosti predstavlja koncept
odravanja pri kom se mogu primeniti brojni alati i tehnike iz tabele 3.
Kako bi se zadovoljili drugi i trei kriterijum postavljen za izbor univerzalne metode za
procenu rizika, iskoriene su preporuke iz standarda IEC/ISO 31010, na osnovu kojih
se moe zakljuiti da Procena rizika po ivotnu sredinu i Odravanje zasnovano na
pouzdanosti nisu primenljive u svim procesima, dok Struktura TA AKO nije u stanju
da na izlazu prui kvantifikovane rezultate (Videti tabelu 4).
Tabela 4: Dodatni kriterijumi za izbor metode za procenu rizika

Dodatni kriterijumi
Metode preporuljive u svim fazama
procene rizika Primenljivost u svim
Kvantifikovani rezultati
procesima
Procena rizika po ivotnu sredinu -
Struktura TA AKO (SWIFT) -
Analiza vrsta odstupanja i njihovih
posledica (FMEA)
Odravanje zasnovano na pouzdanosti -

Metodom eliminacije, dolo se do zakljuka da od ponuenih metoda jedino FMEA

ispunjava sva tri zadata kriterijuma. Pored toga FMEA prua i sledee pogodnosti, kao
to su:
laka primena (nevelika kompleksnost metode) i
mogunost sprovoenja procene rizika u vie iteracija

Pored toga to zadovoljava kriterijume za izbor, FMEA otkriva:

sve potencijalne opasne dogaaje (ukljuujui i one koje izaziva ljudski faktor)
posledice ovih opasnih dogaaja
mehanizam nastanka opasnog dogaaja
nain izbegavanja, odnosno smanjenja posledica

Ulazni podaci potrebni za sprovoenje FMEA metode su:

dijagram toka posmatranog procesa
parametri koji mogu uticati na ishod aktivnosti
mogue posledice opasnog dogaaja
iskustveni podaci (ako postoje)

Detaljan proces sprovoenja ove metode prikazan je u sledeem podpoglavlju.

66
5.1.2 Primena FMEA kao univerzalne metode za procenu rizika
FMEA (Failure Mode and Effect Analysis) Analiza naina otkaza i njihovih posledica je
sistematska metoda za identifikaciju i spreavanje problema pre nego to oni nastanu,
kako kod proizvoda tako i u procesima. Iako se prvenstveno pojavila kao induktivna
metoda koja ima primenu u oblasti odravanja i pouzdanosti proizvoda i sistema (otuda
termin otkaz u njenom nazivu), FMEA metoda moe imati mnogu iru primenu, kao
to je ve pokazano u poglavlju 5.1.1 disertacije. Prema referentnom izvoru [49] (Robin
E. McDermott i drugi), FMEA metoda je fokusirana na prevenciju odstupanja,
poboljanje bezbednosti i povienje zadovoljstva korisnika, pa se i spomenuti termin
otkaz moe ire posmatrati kao bilo koja vrsta odstupanja.
Za razliku od mnogih metoda koje se koriste za unapreenje procesa ili proizvoda,
FMEA ne zahteva upotrebu komplikovanih statistikih alata, a ipak moe da donese
znaajne utede za preduzee. Osnovni izlazni rezultat nakon sprovoenja FMEA
metode, jeste procenjena visina rizika koja se kvantifikovano izraava RPN brojem.
RPN broj se generalno koristi za odreivanje prioriteta pri definisanju i sprovoenju
adekvatnih mera u cilju sniavanja rizika, dok e se u disertaciji koristiti kao indikator za
odreivanje vrste dokumentacije potrebne za opisivanje posmatrane rizine aktivnosti.
Za sprovoenje FMEA metode potrebni su vreme i ljudski resursi. Kako se FMEA
zasniva na timskom radu, vie ljudi treba da bude ukljueno u proces njene realizacije.
FMEA metoda se najvie bazira na iskustvima, znanju i idejama lanova tima, kao i na
ulaznim podacima koje oni obezbeuju tokom postupka sprovoenja ove metode.
Preduzea moraju biti spremna da obezbede izabranom timu dovoljno vremena da
temeljno obave svoj posao. FMEA metod se ne moe efektivno realizovati od strane
jedne osobe koja bi, sedei u kancelariji, samostalno popunjavala FMEA obrasce.
FMEA kao deo sistema menadmenta kvalitetom
Formalni FMEA proces bi trebalo da bude deo transparentnog i sveobuhvatnog sistema
kvaliteta. Sve dok se FMEA koristi nezavisno od postojeeg sistema menadmenta
kvalitetom, preduzee nee imati maksimalnu korist od nje. Sistem e olakati njenu
primenu i podrati sprovoenje unapreenja koja su rezultat FMEA metode. Na primer,
jedan element transparentnog sistema menadmenta kvalitetom je efektivno korienje
podataka i informacija. Bez pouzdanih podataka o procesima ili proizvodima, FMEA
postaje igra nagaanja, bazirana vie na subjektivnim miljenjima nego na stvarnim
injenicama. Rezultat moe biti taj, da se FMEA tim fokusira na pogrenu vrstu
odstupanja, proputajui ansu da se pozabavi onim vrstama odstupanja koji zaista
predstavljaju najvei problem. Jo jedan primer koji ukazuje na potrebu postojanja
efektivnog sistema menadmenta kvalitetom jeste prednost postoanja dokumentovanih
procedura. U odsustvu dokumentovanih procedura, zaposleni mogu, u svakom novom
radnom ciklusu, bitno menjati svoj postupak rada i tako uticati na stabilnost procesa. Na
ovaj nain bi FMEA metod bio usmeren ka pokretnoj meti, poto se nakon svake nove
iteracije procesa rada, dobijaju razliiti rezultati.
Ocenjivanje rizika od odstupanja
Relativni rizik od nastanka odstupanja, odreuje se na osnovu tri faktora [49]:
1. Ozbiljnost posledica - potencijalne posledice odstupanja, ukoliko doe do nje
2. Verovatnoa pojave - verovatnoa da e doi do odstupanja ili uestanost
njegovog ponavljanja
3. Mogunost otkrivanja - verovatnoa da e odstupanje biti otkrivena pre nego
to se ispolje njene posledice

67
Procena numerikog prioriteta rizika RPN (Risk Priority Number)

Koristei podatke i znanje o procesima ili proizvodima, svaka potencijalna vrsta

odstupanja i njegove posledice se vrednuju na osnovu sva tri parametra navedena u
prethodnom poglavlju, na skali koja se kree od 1 do 10 (od najmanje ocene ka
najveoj).
Mnoenjem procenjenih vrednosti za sva tri faktora (ozbiljnost posledica x verovatnoa
pojave x mogunost otkrivanja) odreuje se numeriki prioritet rizika (RPN) za svaku
pojedinanu vrstu odstupanja i njegove posledice.
Numeriki prioritet rizika (RPN moe da se kree od 1 do 1000 za svaku vrstu
odstupanja) se koristi da bi se rangirale potrebe za sprovoenjem korektivnih mera u
cilju eliminacije ili smanjenja nastanka potencijalnih vrsta odstupanja. Trebalo bi se
najpre pozabaviti onim vrstama odstupanja sa najveim RPN brojem, iako se posebna
panja mora posvetiti odstupanjima koji imaju visoku ozbiljnost posledica, bez obzira na
vrednost RPN broja.
Kada se korektivna mera jednom sprovede, odreuje se novi RPN broj ponovnim
ocenjivanjem vrednosti za ozbiljnost posledica, verovatnou pojave i mogunost
otkrivanja odstupanja. Ovaj novi RPN broj se naziva rezultujui RPN. Unapreenja i
korektivne mere se moraju nastaviti sve dok rezultujui RPN ne bude unutar
dozvoljenih granica za sve potencijalne vrste odstupanja.

Procesna FMEA
Upotrebom FMEA metode u procesima, otkrivaju se problemi vezani za proizvodnju ili
pruanje usluga. Na primer, mala odstupanje u podeavanju automatizovane linije za
montau moe prouzrokovati neupotrebljiv finalni proizvod. Kod hemijskog proizvodnog
procesa, na primer, poremeaj postignute temperature ili vremena meanja
komponenata, mogu prouzrokovati lo kvalitet proizvoda.
Prilikom sprovoenja procesne FMEA metode, uvek treba imati na umu pet elemenata
procesa: ljude, materijale, opremu, metode rada i okruenje. Sa ovih pet elemenata
na umu, treba se zapitati kako odstupanje u procesu moe da utie na proizvod,
efikasnost samog procesa, bezbednost, ili ivotnu sredinu.
Obe vrste FMEA metode (proizvodna i procesna) pri proceni rizika koriste ocenjivanje
ozbiljnosti posledica, verovatnoe pojave i mogunosti otkrivanja odstupanja, iako
definicije u skali za ocenjivanje mogu da se razlikuju. Mnoge organizacije imaju razliito
formirane skale za ocenjivanje pri korienju svoje procesne i proizvodne FMEA
metode, pa e i za potrebe razvoja opteg modela za implementaciju integrisanog
sistema menadmenta na osnovu procene rizika, biti formirana specifina skala za
ocenjivanje.
Prema IEC 60812:2006 [50], svaki FMEA postupak sastoji se od sledeih deset koraka:
Korak 1 Preispitivanje procesa ili proizvoda
Korak 2 Ustanovljavanje potencijalnih odstupanja uz pomo Brainstorming metode
Korak 3 Formiranje liste potencijalnih efekata svakog odstupanja
Korak 4 Ocenjivanje ozbiljnosti posledica
Korak 5 Ocenjivanje verovatnoe pojave odstupanja
Korak 6 Ocenjivanje mogunosti otkrivanja odstupanja

68
Korak 7 Proraun RPN broja za svaki mogui efekat
Korak 8 Odreivanje prioriteta za odstupanja koje zahtevaju primenu odreenih mera
Korak 9 Sprovoenje mera u cilju eliminacije ili smanjivanja odstupanja sa visokim
nivoom rizika
Korak 10 Proraun preostalog rizika nakon sprovoenja predvienih mera
U tekstu koji sledi, dato je detaljno objanjenje svih 10 koraka FMEA metode [49], [50].

Korak 1 Preispitivanje procesa ili proizvoda

FMEA tim bi trebalo da preispita projekat ili tehniki crte proizvoda, odnosno detaljan
dijagram toka procesa koji se ispituje. To bi trebalo da osigura da svaki pojedinac FMEA
tima stekne odgovarajui uvid u proces, odnosno proizvod na kom e tim raditi.
Ukoliko tehniki crte proizvoda, odnosno dijagram toka procesa, nisu dostupni, FMEA
tim bi morao da ga sam saini, pre nego to zapone FMEA proces.
Kada, na bilo koji nain, lanovi FMEA tima dou do odgovarajuih podloga, moraju se
detaljno upoznati sa predmetnim proizvodom, odnosno procesom. Kod proizvodne
FMEA, tim bi morao da ima pristup konkretnom proizvodu, ili njegovom prototipu, kako
bi ga video i ispitao. Kod procesne FMEA tim bi trebalo da u realnim uslovima proe
kroz sve faze procesa, na onaj nain kako je to prikazano dijagramom toka.
U ovoj fazi rada, veoma je korisno da FMEA timu stoji na raspolaganju ekspert za
konkretan proizvod ili proces, koji je u stanju da lanovima tima da odgovore na sva
mogua pitanja.

Korak 2 Ustanovljavanje potencijalnih odstupanja pomou Brainstorming metode

Kada svi lanovi tima razumeju sve detalje procesa (ili proizvoda), oni mogu poeti da
razmiljaju o potencijalnim odstupanjima koje mogu negativno uticati na kvalitet
proizvoda, odnosno procesa. Nakon prve Brainstorming sesije, lanovi tima treba da
zapiu sve ideje koje im padnu na pamet, bez obzira na njihovu loginost. Na
brainstorming sastanak, lanovi tima dolaze sa listom svojih ideja, koja se u toku sesije
uveava kao rezultat zajednike rasprave. Zbog kompleksnosti veine procesa koji se
razmatraju, esto je potreban niz brainstorming sastanaka, svaki fokusiran na pojedinu
aktivnost procesa, ili se fokus moe odnositi na pojedine elemente procesa: ljude,
materijale, opremu, metode rada, okruenje i drugo. Fokusiranje na svaki od nabrojanih
elemenata posebno, rezultirae mnogo detaljnijom listom potencijalnih odstupanja u
procesu. Nije neuobiajeno da se u toku Brainstorming procesa generie na desetine
korisnih ideja, to zapravo i predstavlja cilj u ovom koraku.
Kada se sve ideje prikupe, one se, prema slinosti, moraju svrstati u odgovarajue
kategorije. Prilikom grupisanja moe se uoiti potreba za kombinovanjem odreenih
grupa odstupanja ukoliko su vrlo sline ili se preklapaju. Poto se izvri grupisanje i
kombinovanje grupa odstupanja, potrebno ih je uneti u FMEA matricu.
Nakon poetne analize i izraunavanja RPN broja za svaku vrstu odstupanja,
preporuuju se odgovarajue mere za sniavanje neprihvatljivo visokih rizika. Svaka
organizacija ima slobodu da odredi sopstvenu granicu prihvatljivosti rizika, odnosno
rizika koji se mogu tolerisati i rizika ija pojava zahteva sprovoenje odgovarajuih
mera. Nakon primene predvienih mera, vri se naknadna analiza ozbiljnosti posledica,
verovatnoe pojave i mogunosti otkrivanja odstupanja i ponovo izraunava RPN broj.
Kompletna FMEA matrica koja prati opisani postupak, preuzeta je iz referentne
literature [49] i prikazana u Tabeli 5.

69
 Tabela 5: FMEA matrica
Proces: Datum poetne analize:

FMEA proces

Verovatnoa

Verovatnoca
Mogunost

Mogucnost
Mogue Mogue Mogui Mere za Prepo- Rok za Odgo-

Ozbiljnost

Ozbiljnost
otkrivanja

otkrivanja
posledica

posledica
Potrebni
Aktivnost vrste posledice uzroci otkrivanje / ruene sprovo- vorno
resursi

pojave

pojave
odstupanja odstupanja odstupanja odstupanja mere enje lice
R. br.

RPN

RPN
70
Korak 3 Ustanovljavanje potencijalnih efekata za svaku grupu odstupanja
Nakon unoenja svih grupa odstupanja u FMEA matricu, tim razmatra sve efekte do
kojih bi moglo doi pojavom odstupanja. Pojedine grupe odstupanja mogu izazvati
samo jedan efekat, dok se kod drugih mogu pojaviti viestruku efekti. Ovaj korak FMEA
postupka mora biti studiozno izvren, poto se dobijene informacije kasnije koriste za
dodeljivanje nivoa rizika odreenim odstupanjima. Prilikom sprovoenja ovog koraka,
trebalo bi razmiljati prema AKO TADA obrascu (AKO doe do odstupanja, koje e
TADA biti posledice?)

Koraci 4-6 Ocenjivanje ozbiljnosti posledica, verovatnoe pojave odstupanja i

mogunosti otkrivanja odstupanja
Ocenjivanje ozbiljnosti posledica, verovatnoe pojave odstupanja i mogunosti otkrivanja
odstupanja vri se uz pomo skala za ocenjivanje, gde je 1 najnia, a 10 najvia ocena.
Vano je formulisati jasne i koncizne opise za svaku pojedinu ocenu u sve tri skale,
kako bi ih svi lanovi tima tumaili na isti nain. Skale treba da budu definisane pre
nego to tim zapone proces ocenjivanja. to su opisi za svaku ocenu precizniji, to e
timu biti lake da postigne konsensus i izvri pravilno ocenjivanje. Generike skale za
ocenjivanje prikazane su u tabelama broj 6, 7 i 8. Ove skale se mogu prilagoavati
potrebama organizacije, vrsti FMEA analize koja se sprovodi (za procese ili za
proizvode), kao i problemu koji se posmatra, to je takoe obaveza FMEA tima.
Korienje istih skala u svim FMEA procesima ima svoje prednosti, jer se ocene po
svim kriterijumima, kao i RPN brojevi mogu meusobno porediti. Na taj nain mogu se
odrediti prioriteti za sprovoenje preventivnih i korektivnih mera u cilju sniavanja rizika,
na nivou cele organizacije.

Korak 4 Ocenjivanje ozbiljnosti posledica za svaku vrstu odstupanja

Ovaj korak predstavlja procenu posledica do kojih moe dovesti pojava odreenog
odstupanja. Ponekad je to jednostavno, naroito ako postoje iskustva iz ranijeg perioda,
ali se ponekad ozbiljnost posledica utvruje na osnovu znanja i strunosti lanova tima.
Treba imati na umu da svako identifikovano odstupanje moe imati vie razliitih
efekata, a svaki efekat moe ima svoju ozbiljnost posledice. Nije odstupanje to koje se
ocenjuje, ve njegov efekat. Zbog toga se svakom efektu mora dodeliti ocena za teinu
posledice koju moe izazvati.
Generika skala za ocenjivanje ozbiljnosti posledica prikazana je u tabeli 6 [49].
Tabela 6: Skala za ocenjivanje ozbiljnosti posledica
Ocena Efekat Ozbiljnost posledice

Ekstremno Pojava odstupanja moe da dovede do vanredne situacije, prestanka rada

10
visok organizacije, ili fatalnog ishoda kod neke od zainteresovanih strana
Pojava odstupanja moe da dovede do nenadoknadivih gubitaka kod
9 Opasno visok organizacije ili neke od zainteresovanih strana, ili grube povrede pravne
regulative i ozbiljnih sankcija od strane drave
Pojava odstupanja moe da izazove veoma visok uticaj na organizaciju i
8 Veoma visok zainteresovane strane* ije se posledice mogu nadoknaditi samo delimino i
uz velike napore
Pojava odstupanja moe da dovede do velikog nezadovoljstva
7 Visok
zainteresovanih strana sa neizbenim posledicama po organizaciju

71
 Ocena Efekat Ozbiljnost posledice

Pojava odstupanja moe da dovede do prekida procesa ili otkaza na

6 Srednji
isporuenom proizvodu, uz opravdane albe zainteresovanih strana
Pojava odstupanja moe da dovede do znaajnog pada performansi procesa
5 Mali
ili proizvoda, to bi prouzrokovalo albe zainteresovanih strana
Odstupanje moe da dovede do manjeg pada performansi procesa ili
4 Veoma mali proizvoda i moe se korigovati, ime bi se izbeglo nezadovoljstvo
zainteresovanih strana
Pojava odstupanja moe da izazove mali uticaj na organizaciju i
3 Neznatan zainteresovane strane *, ali ih organizacija moe prevazii bez gubitka
performansi.
Odstupanja ne moraju imati oigledan uticaj na organizaciju i zainteresovane
2 Zanemarljiv
strane *, iako postoje neznatni poremeaji performansi proizvoda ili procesa.
Odstupanja imaju neprimetan uticaj na organizaciju i zainteresovane strane*
1 Nepostojei
i ne utiu na performanse proizvoda ili procesa.

Korak 5 Ocenjivanje verovatnoe pojave za svaku vrstu odstupanja

Najbolji metod za odreivanje verovatnoe je korienje stvarnih podataka iz procesa.

To je posebno olakano, ako postoji dnevnik otkaza, ili bar podaci o sposobnosti ili
stabilnosti procesa.
Sposobnost procesa se esto ispituje, analizira i ocenjuje korienjem statistikih
pokazatelja sposobnosti kao to su:
- indeks preciznosti procesa Cp (mera rasipanja procesa) i
- indeks tanosti procesa Cpk (mera podeenosti procesa)
Indeks tanosti procesa Cpk uzima u obzir rasipanje izlaznih vrednosti jednog procesa i
poloaj srednje vrednosti uzorka u odnosu na granicu tolerancije. Indeks tanosti
procesa se, za realne vrednosti iz procesa, moe izraunati pomou formule:
GGT X
Cpk =
3
Gde je: GGT - Gornja granica tolerancije
X - Srednja vrednost (aritmetika sredina)
- Standardna devijacija
Generalno je usvojena sledea konvencija o tanosti procesa:
Cpk p 1 proces je netaan
1 p Cpk p 1,33 proces je kritino taan (granino podruje tanosti)
Cpk f 1,33 proces je taan
Ako ne postoje realni podaci iz procesa, tim mora da proceni koliko esto moe da se
pojavi svaka vrsta odstupanja. lanovi tima mogu bolje da procene verovatnou i
uestanost pojave za svaku vrstu odstupanja, ukoliko su im poznati mogui uzroci
odstupanja. Kada se potencijalni uzroci identifikuju za sve vrste odstupanja, ocenjivanje

72
verovatnoe moe se izvriti, ak i ako ne postoje podaci o ranijim odstupanjima u
procesu.
Generika skala za ocenjivanje verovatnoe pojave za svaku vrstu odstupanja
prikazana je u tabeli 7 [49].
Tabela 7: Skala za ocenjivanje verovatnoe pojave
Ocena Verovatnoa pojave odstupanja Mogua uestanost odstupanja
10 Ekstremno visoka: Pojava Vie od jedne pojave dnevno, odnosno preko 3
odstupanja je gotovo neizbena pojave u 10 sluajeva (Cpk < 0.33).

9 Opasno visoka: Podjednaka Jedna pojava svaka 3 do 4 dana, odnosno 3 pojave

verovatnoa da e doi do odstupanja, u 10 sluajeva (Cpk 0.33).
kao i da nee
8 Veoma visoka: esto ponavljanje istih Jedna pojava nedeljno ili 5 pojava u 100 sluajeva
odstupanja (Cpk 0.67).

7 Visoka: Odstupanja se esto pojavljuju Jedna pojava meseno ili 1 pojava u 100 sluajeva
(Cpk 0.83).

6 Umereno visoka: Umerena uestalost Jedna pojava svaka tri meseca ili 3 pojave u 1.000
pojavljivanja odstupanja sluajeva (Cpk 1.00).

5 Umerena: Povremena odstupanja Jedna pojava svakih est meseci do godinu dana ili
5 pojava u 10.000 sluajeva (Cpk 1.17).

4 Mala: Proreena pojava odstupanja Jedna pojava godinje ili 6 pojava u 100.000
sluajeva (Cpk 1.33).

3 Veoma mala: Relativno mali broj Jedna pojava u 3 godine ili 6 pojava u 10 miliona
odstupanja sluajeva (Cpk 1.67).

2 Neznatna: Odstupanja se pojavljuju Jedna pojava svakih 3 do 5 godina ili 2 pojave u 1

veoma retko i sa velikim razmacima milijardi sluajeva (Cpk 2.00).

1 Zanemarljiva: Pojava odstupanja nije Jedna pojava u vie od 5 godina ili manje od 2
verovatna pojave u 1 milijardi sluajeva (Cpk > 2.00).

Korak 6 Ocenjivanje mogunosti otkrivanja odstupanja za svaku vrstu

odstupanja i/ili njenog efekta

U ovom koraku procenjuje se mogunost otkrivanja odstupanja u procesu, ili njenog

efekta. Ovaj korak zapoinje identifikovanjem postojeih upravljakih mera pomou
kojih se moe otkriti odstupanje ili njegova posledica. Ukoliko ne postoje odgovarajue
mere, verovatnoa da se odstupanje na vreme otkrije bie mala, pa bi u tom sluaju
ocena bila vrlo visoka (9 ili 10). Prvo bi trebalo napraviti listu mera za sve vrste
odstupanja ili njihovih efekata, a zatim izvriti ocenjivanje.
Generika skala za ocenjivanje mogunosti otkrivanja odstupanja, preuzeta je iz
referentne literature [49] i prikazana u tabeli 8.

73
 Tabela 8: Skala za ocenjivanje mogunosti otkrivanja odstupanja
Verovatnoa
Ocena otkrivanja Opis
odstupanja

10 Potpuno nemogue Proces se teko kontrolie, ili se efekat odstupanja ne moe otkriti.

Postoji neznatna Vrsta i uzrok odstupanja se teko otkrivaju, sprovode se

9
verovatnoa sporadine kontrole procesa, odnosno proizvoda.

Neposredni izvrioci vre kontrolu na kraju procesa, putem

8 Zanemarljiva
vizuelnih, taktilnih i auditornih pregleda.

Neposredni izvrioci vre procesnu kontrolu putem vizuelnih,

7 Veoma mala taktilnih i auditornih pregleda, ili kontrolu atributivnih veliina na
kraju procesa (ide-ne ide, dobro-loe, radi-ne radi).

Neposredni izvrioci vre merenja numerikih veliina na kraju

6 Mala
procesa, ili procesnu kontrolu atributivnih (prebrojivih) veliina.

Neposredni izvrioci vre procesnu kontrolu merenjem numerikih

veliina, ili se vri automatska kontrola delova uz svetlosna ili
5 Umerena zvuna upozorenja izvriocima. Vre se merenja prilikom
podeavanja i kontrola prvog komada (radi otkrivanja potencijalnih
odstupanja prouzrokovanih podeavanjima).

Korienje automatske kontrole na kraju procesa koja e otkriti

4 Umereno visoka
neusaglaen deo i odstraniti ga iz dalje upotrebe.

Korienje automatske procesne kontrole koja e otkriti

3 Visoka
neusaglaen deo i odstraniti ga iz daljeg procesa.

Otkrivanje uzroka odstupanja vrenjem automatske procesne

2 Veoma visoka
kontrole koja e spreiti nastanak neusaglaenog dela.

Prevencija odstupanja zahvaljujui konstrukciji pribora, maine, ili

1 Skoro sigurna
samog dela. Onemoguen je nastanak neusaglaenih proizvoda.

Korak 7 Raunanje RPN broja za svaku vrstu odstupanja

Numeriki prioritet rizika (RPN broj) se jednostavno rauna mnoenjem ocena sva tri
faktora.
RPN = POSLEDICA x VEROVATNOA x MOGUNOST OTKRIVANJA
Na osnovu dobijenog RPN broja odreuju se prioriteti za pojedina odstupanja, a
njegovo sniavanje nakon sprovoenja preporuenih mera predstavlja pokazatelj
uspenosti celokupne FMEA analize.

74
Korak 8 Odreivanje prioriteta za odstupanja radi sprovoenja
odgovarajuih mera
Odstupanja se, nakon izraunavanja RPN brojeva, mogu poreati prema dodeljenim
RPN brojevima, od najvieg do najnieg. Velike su anse da e pravilo 80/20 moi da
se primeni na dobijene RPN brojeve, ba kao to je primenljivo i na ostale merljive
parametre unapreenja kvaliteta. Ovo bi bukvalno znailo da 80% od ukupno dobijenih
RPN brojeva, potie od svega 20% potencijalnih odstupanja, odnosno njihovih efekata.
U ovom trenutku FMEA tim mora da donese odluku kojim rizicima se treba posvetiti pri
emu im od pomoi moe biti grafiki prikaz dobijenih rezultata u vidu Pareto dijagrama,
na kom bi se slikovito prikazale razlike u rangiranju odstupanja i njihovih efekata.
Najee se definie granini RPN broj, gde treba definisati odgovarajue mere za sva
odstupanja sa RPN brojem veim od graninog. Onima sa RPN brojevima ispod
graninog se, u prvo vreme, ne posveuje panja. Organizacija, na primer, moe
odluiti da svaki RPN iznad 200 predstavlja neprihvatljiv rizik, pa je samim tim granini
RPN broj 200.

Korak 9 Sprovoenje mera u cilju eliminacije ili smanjivanja vrsti

odstupanja sa visokim nivoom rizika
Koristei organizovan proces za reavanje problema, treba ustanoviti i primeniti mere
za eliminaciju ili smanjenje vrsti odstupanja sa visokim nivoom rizika. Idealno bi bilo
izvriti potpunu eliminaciju odreene vrste odstupanja.
Ponekad je za efektivno reavanje odreenog problema, potrebna saradnja vie
zainteresovanih strana. Na primer, na eliminaciji potencijalnog odstupanja pri pretakanju
bezolovnog benzina, zajedniki su uestvovale naftne kompanije, proizvoai
automobila i proizvoai benzinskih pumpi. Cilj je bio onemoguiti toenje olovnog
benzina u automobile koji koriste bezolovni benzin. Cilj je postignut proizvodnjom malih
otvora za toenje goriva na automobilima koji troe bezolovni benzin, kako pitolji za
toenje olovnog benzina ne bi mogli stati u njih. Kada je, na ovaj nain, eliminisana
mogunost odstupanja, novi RPN broj doveden je na nulu, poto je verovatnoa pojave
takoe smanjena na nulu. Ipak potpuna eliminacija odstupanja nije uvek mogua. U
takvom sluaju treba se posvetiti sniavanju ocenjenih parametara. Treba razmisliti na
koji nain je mogue smanjiti posledice, verovatnou i mogunost otkrivanja odstupanja.
esto je, u cilju unapreenja procesa, najlake poveati mogunost otkrivanja
odstupanja, ime bi se ocena po ovom kriterijumu snizila. Na primer, kafemat koji svakih
10 minuta ispua ton upozorenja, kako bi korisnike podsetio da bi ga trebalo iskljuiti, ili
raunar koji svom korisniku javlja ukoliko ima malo prostora na hard disku.
Bilo kako bilo, ovo su kurativne mere koje su esto skupe i ne unose nikakva
unapreenja u sam proces.
Smanjenje ozbiljnosti posledica je vano, naroito u situacijama koje mogu da dovedu
do povreda. Najoigledniji primer za ovu vrstu mere je svakako vezivanje pojasa pri
vonji automobila, ijim se noenjem umanjuje ozbiljnost mogue povrede prilikom
sudara.
Ipak, najvee mogunosti za smanjenje rizika, lee u redukovanju verovatnoe
nastanka odstupanja, a primena odgovarajuih mera najvie utie na unapreenje
samog procesa. Posle svega, ukoliko postoji mala verovatnoa da do odstupanja doe,
manja je i potreba za njenim detektovanjem.

75
Korak 10 Proraun preostalog rizika nakon sprovoenja predvienih mera
Posle sprovoenja mera za sniavanje posledice, verovatnoe i mogunosti otkrivanja
odstupanja, potrebno je ponovo izraunati RPN broj.
Za one vrste odstupanja na kojima su primenjene predviene mere, trebalo bi da postoji
znaajno smanjenje RPN broja. Ukoliko do smanjenja nije dolo, znai da nisu
definisane mere nisu bile adekvatne.
Rezultujui RPN brojevi mogu se ponovo prikazati Pareto dijagramom i uporediti sa
poetnim RPN brojevima. Dodatno se moe napraviti dijagram koji e prikazati razlike u
izraunatim RPN brojevima, pre i posle sprovedenih mera. Trebalo bi oekivati
redukciju rizika od najmanje 50% nakon sprovoenja FMEA metode.
FMEA ne podrazumeva definisanje ciljnih vrednosti za RPN brojeve. Samo od FMEA
tima i organizacije zavisi koliko daleko treba ii sa unapreenjima procesa. Mogunost
da se pojavi odstupanje u procesu uvek e postojati, ali je pitanje koja je visina rizika
koju organizacija moe da tolerie. Odgovor na ovo pitanje zavisi od privredne grane
preduzea i ozbiljnosti moguih posledica. Na primer, u nuklearnoj industriji nema
prostora za greku, jer se ne sme rizikovati pojava vanredne situacije koja bi dovela do
katastrofe. U drugim sektorima, opet, mogu biti dozvoljeni daleko vii rizici. Ako je tim
zadovoljan postignutim RPN brojevima, trebalo bi da rezultate FMEA analize prezentuje
rukovodstvu, koje e doneti odluku da li je potrebno uloiti napor za dodatno sniavanje
rizika.

5.1.3 Primena FMEA metode u praksi

FMEA postupak je iroko primenljiv u organizacijama bilo koje vrste (proizvodne,
uslune, profitne, neprofitne, privatne, javne, ili drutvene). FMEA metoda koristi
jednostavnu strukturu i terminologiju, pa je lako primenljiva i za timove koji nisu
sastavljni od strunjaka. FMEA nije alat koji se koristi iskljuivo u proizvodnom sektoru
ili sektoru za projektovanje i razvoj, ve se moe uspeno primenjivati u svim procesima
rada. Primena FMEA metode u raznim obastima prikazana je u nastavku [49].

Bezbednost

FMEA metoda je prvenstveno razvijena kao alat za identifikaciju opasnosti i procenu

bezbednosnih rizika, kako bi se potencijalni problemi eliminisali pre nego to se ispolje.
Saglasno tome, FMEA se moe koristiti kako bi se unapredila bezbednost proizvodnog
procesa, kao i bezbednosne performanse samog proizvoda.
FMEA analizu bezbednosti proizvodnog procesa, treba da sprovode radnici koji rukuju
opremom, uz saradnju sa ostalima. Kombinovanje znanja od strane direktnih uesnika i
eksternih posmatraa, obezbeuje kvalitetnu i razumljivu analizu opasnosti. U
dananjem, pravno ustrojenom, drutvu, kompanije imaju obavezu da uvere svoje
korisnike da su njihovi proizvodi bezbedni i pogodni za upotrebu. U brojnim sluajevima,
nije dovoljno napraviti uputstva za bezbedno rukovanje proizvodom, ve ovi zahtevi
moraju biti ugraeni u proizvod. U tom sluaju, korisno je ukljuiti potencijalne korisnike
u FMEA proces. Zapravo, lanovi FMEA tima bi trebali da posmatraju korisnike dok
upotrebljavaju proizvod i iz toga izvlae zakljuke. Neretko se deava da se proizvod
koristi nepravilno ili nenamenski. Ako bi se ove mogunosti prepoznale u toku FMEA
procesa, bezbednosni mehanizmi bi se mogli ugraditi pri projektovanju proizvoda.

76
Raunovodstvo i finansije
Uz odreena prilagoavanja skale za ocenjivanje posledica, verovatnoe i mogunosti
otkrivanja odstupanja, FMEA metod moe biti koristan pri odreivanju strategije
finansiranja i proceni kreditnog rizika, ili rizika u investicijama. Na primer, pre davanja
znaajnog kredita potencijalnom korisniku koji ima diskutabilnu kreditnu istoriju, FMEA
metod pomae u proceni situacija koje mogu dovesti do negativnih posledica po
preduzee. Rezultat FMEA procesa takoe moe da obezbedi strukturu kreditnog plana
koji e umanjiti finansijski rizik.

Projektovanje softvera
Efekti primene softvera mogu se videti svuda. Skoro sve poslovne aktivnosti su
podrane nekom vrstom softvera, pa je obezbeenje kvalitetnog softvera kljuno za
ogroman broj procesa. Na primer, raunarski sistemi i softver koji ih pokree se koriste
u avio-transportu, medicini, raunovodstvu, bankarstvu, itd. Problemi koje loe
projektovan softver moe da izazove, mogu varirati od malih neprijatnosti do katastrofa.
Upotrebom FMEA metode za analizu kvaliteta softvera, mogu se prepoznati problemi
pre nego to se ispolje, te se na vreme mogu eliminisati ili smanjiti.

Informacioni sistemi / Informaciona tehnologija

ak i bez softverskih problema, mogu se pojaviti problemi sa raunarima, usled
hardverskih ili sistemskih uzroka. FMEA analiza moe da unapredi projektovanje i
instalaciju informacionih sistema, bilo da je re o lokalnim mreama, ili multimilionskim
telekomunikacionim sistemima.

Marketing
Milijarde eura se godinje troe na razne vrste reklama u Evropi. Neke promotivne
kampanje su veoma uspene, dok su druge finansijski neisplative. FMEA analiza
uraena pre lansiranja marketinke ili reklamne kampanje, moe da se iskoristi za
donoenje prave odluke, ime bi se izbegle veoma skupe, a ponekad i sramotne
greke. FMEA moe posluiti kako bi se identifikovala pogrena ili uvredljiva reklamna
poruka. FMEA proces se takoe moe iskoristiti za predvianje reakcija i odgovora
trita na odreeni proizvod ili uslugu.

Ljudski resursi
Sa organizacionim poremeajima (proirenje, smanjenje, ili prestrukturiranje kompanije)
sektor ljudskih resursa se suoavaju sa razvojem organizacionih ema i planova rada,
koji se u mnogome razlikuju od klasine piramidalne organizacije preduzea. Izmene
koje na papiru deluju prihvatljivo, ponekad se u praksi mogu pretvoriti u pravi fijasko.
FMEA moe posluiti za premoavanje planiranog i aktuelnog restruktuiranja
organizacije. FMEA nudi strukturiranu analizu problema koji mogu da nastanu pri
implementaciji odreenog plana. Mere koje treba sprovesti da bi se identifikovani
problemi izbegli ili umanjili uz utedu vremena i novca, istovremeno podiu i moral
zaposlenih.

Nabavka
Pre nabavke vane jedinice opreme, FMEA se moe sprovesti da bi se predvideli
problemi pri razliitim opcijama nabavke. Dobijene informacije mogu posluiti, ne samo
kao podloga za donoenje optimalne odluke, nego i za planiranje instalisanja opreme
nakon njene nabavke.

77
5.1.4 Modifikacija FMEA metode u cilju efikasne procene rizika
Da bi se FMEA metoda uspeno primenila u postupku procene postojeih rizika u bilo
kojoj organizaciji, moraju se izvriti odreena prilagoavanja kako bi se taj postupak
prilagodio posmatranoj organizaciji i olakao samim procenjivaima.
Nakon ustanovljavanja potencijalnih odstupanja uz pomo Brainstorming metode,
shodno koraku 2 opisanom u poglavlju 8, FMEA tim mora da odlui koje su kategorije
najpodesnije da bi se izvrilo grupisanje.
Grupisanje se moe izvriti na razliite naine prema vrstama odstupanja (n.pr.
elektrine, mehanike, ljudski faktor), ili prema tome gde se u procesu odstupanje moe
desiti, pa ak i prema moguoj ozbiljnosti posledice odstupanja (prema loginim
pretpostavkama tima u tom trenutku). Grupisanje odstupanja olakae dalje
sprovoenje FMEA procesa. Bez ovog koraka, tim bi potroio mnogo energije skaui
sa jednog aspekta na drugi.
U cilju lakeg menadmenta rizicima unutar integrisanog sistema menadmenta, korisno
je razvrstati odstupanja prema rizinim grupama na koje se fokusiraju upravljaki
standardi implementirani u organizaciji. Pri tome se moraju imati na umu sledee
smernice:
standard ISO 9001 (sistem menadmenta kvalitetom) promovie sistem iji je
osnovni cilj efektivno menadment rizicima koji mogu da degradiraju kvalitet
procesa u organizaciji i na taj nain negativno utiu na efektivnost i efikasnost
organizacije, kao i na zadovoljstvo korisnika
standard ISO 14001 (sistem upravljanja zatitom ivotne sredine) ima za cilj da
kontrolie rizike koji mogu da dovedu do degradacije ivotne sredine putem
emisije zagaivaa u vodu, vazduh, ili zemlju; neadekvatnog upravljanja
otpadom, kao i nekontrolisanom potronjom energije
standard OHSAS 18001 (sistem zatite zdravlja i bezbednosti na radu) definie
zahteve ija implementacija ima za cilj smanjenje rizika od povreda na radu,
profesionalnih bolesti i oboljenja u vezi sa radom
potovanje HACCP principa, odnosno standard ISO/EN 22000 (sistem
upravljanja bezbednou hrane) podrazumeva eliminaciju rizika u svim fazama
lanca proizvodnje hrane, poevi od proizvodnje, preko prerade, distribucije i
skladitenja, do prodaje
U svakom praktinom sluaju, broj vrsta odstupanja varira u zavisnosti od broja
standarda u primeni. U sluaju da organizacija primenjuje standarde ISO 9001, ISO
14001, OHSAS 18001 i ISO 22000, modifikovana FMEA matrica imala bi izgled kao u
Tabeli 9, te e ista biti koriena prilikom provere modela u realnim uslovima.

78
 Tabela 9: Modifikovana FMEA matrica
Proces: Datum poetne analize:

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne sredine Mere za otkrivanje /
Mogue posledice Mogui uzroci

Rang rizika
Aktivnost (ISO 14001) eliminaciju
odstupanja odstupanja
Povrede i oboljenja na radu odstupanja
(OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Degradacija kvaliteta hrane
(ISO 22000)
79
Kao to se iz tabele 9 moe videti, autor ne razmatra aktivnosti koje u klasinoj FMEA
matrici slede nakon izraunavanja RPN broja. Te aktivnosti vezane su za odreivanje i
primenu preporuenih mera, to je u modifikovanoj FMEA matrici odreeno rangom
rizika koji definie nivo dokumentacije koja treba da opie analiziranu aktivnost.
Sve vrste odstupanja koje su identifikovane pomou prilagoene FMEA metode, mogu
imati razliite posledice. Jedan od najveih problema prilikom korienja bilo koje
metode za procenu rizika, pa tako i FMEA metode, javlja se prilikom dodeljivanja ocena
za svaki od korienih kriterijuma. Pretvaranje kvalitativnih veliina u kvantitativne, uvek
je skopano sa subjektivnim stavom procenjivaa rizika, pa je potrebno dati to
preciznije smernice za ocenjivanje kriterijuma, kako bi se lini sud procenjivaa sveo na
najmanju moguu meru.
Sa tim ciljem, autor je dao predlog skale za ocenjivanje ozbiljnosti posledica koje su
prilagoene svim identifikovanim vrstama odstupanja. Ova skala je koriena u
disertaciji prilikom provere modela u realnim uslovima (poglavlje 6 disertacije), ali bi u
praksi svaka organizacija mogla da definie svoju skalu, ili prilagodi predloenu svojim
potrebama.
Predlog skale za ocenjivanje ozbiljnosti posledica, u rasponu od 1 do 10, prikazan je u
tabeli 10.

80
 Tabela 10: Skala za ocenjivanje ozbiljnosti posledica
Ozbiljnost posledice

Oce- Posledice usled naruavanja
Efekat kvaliteta procesa
na
(ISO 9001)
Pojava odstupanja moe dovesti
do prekida vanih operativnih
funkcija na dui vremenski period.
Neizbene su tube od strane
Ekstremno korisnika, a mogu se oekivati i
10
visok ozbiljne sankcije od strane
drave. Moe doi do prestanka
rada organizacije.
Pojava odstupanja moe dovesti
81
Posledice po ivotnu sredinu Posledice po zdravlje i Posledice usled pojave
(ISO 14001) bezbednost zdravstveno neispravne
(ISO 18001) hrane
(ISO 22000 / HACCP principi)
Trajno unitavanje ivotne sredine na Pojava odstupanja moe da Odstupanje moe dovesti do
iroj lokaciji sa mogunou proire- dovede do vanredne situacije sa viestrukih fatalnih ishoda kod
nja kontaminacije putem nekontroli- viestrukim fatalnim ishodima kod korisnika. Neizbene su tube
sane emisije u vazduh, vodu ili zaposlenih i drugih zaintere- od strane korisnika, a mogu se
zemlju. Nivo zagaenja je toliki da sovanih strana. Neizbene su oekivati i ozbiljne sankcije od
neposredno ugroava i zdravlje ljudi. tube od strane zaposlenih i strane drave. Moe doi do
Mogu se oekivati tube iz okruenja, drugih zainteresovanih strana, prestanka rada organizacije.
a neizbene su i ozbiljne sankcije od kao i ozbiljne sankcije od strane
strane drave. Moe doi do drave. Moe doi do prestanka
prestanka rada organizacije. rada organizacije.
Trajno unitavanje ivotne sredine na Pojava odstupanja moe da Pojava odstupanja moe da
dovede do fatalnog ishoda kod

do prekida operativnih funkcija na
dui vremenski period. Mogu se
oekivati tube od strane
9 Kritian
korisnika i lo publicitet koji
ugroava opstanak organizacije.
Finansijski gubici su ponekad
nenadoknadivi.
Pojava odstupanja dovodi do
obustave isporuke / pruanja
Veoma ugovorene usluge. Pored nepo-
8
visok srednih finansijskih gubitaka,
oekuje se trajni gubitak korisnika
i pozicije na tritu.
Pojava odstupanja dovodi do krat-
kotrajnog prekida operativnih fun-
kcija i kanjenja u realizaciji ugovo-
7 Visok
ra. Oekuju se finansijski gubici uz
opravdane albe korisnika.
uoj lokaciji sa mogunou proirenja
kontaminacije putem emisije u vazduh,
vodu ili zemlju. Posredno je ugroeno i
zdravlje ljudi. Mogu se oekivati sank-
cije od strane drave i katastrofalan
imid preduzea. Finansijski gubici su
ponekad nenadoknadivi.
Lokalno unitavanje ivotne sredine
bez mogunosti proirenja
zagaenja.
Mogu se oekivati sankcije od strane
drave i lo publicitet.
Konstantna degradacija ivotne
sredine u duem vremenskom
periodu (vie od godinu dana).
Posledice se ne mogu u potpunosti
sanirati.
dovede do fatalnog ishoda kod
zaposlenih. Mogu se oekivati
tube od strane zaposlenih,
sankcije od strane drave, kao i
katastrofalan imid preduzea.
Finansijski gubici su ponekad
nenadoknadivi.
Znaajno naruavanje zdravlja
zaposlenih koje je nemogue
nadoknaditi (trajna nemogunost
obavljanja radnih aktivnosti). Mogu
se oekivati tube od strane
zaposlenih i lo publicitet.
Trajno naruavanje zdravlja i
radne sposobnosti zaposlenih
usled teke povrede ili hroninog
oboljenja (invaliditet do 30%)
korisnika. Neizbene su tube
od strane korisnika, sankcije
od strane drave kao i
katastrofalan imid preduzea.
Finansijski gubici su ponekad
nenadoknadivi.
Znaajno naruavanje zdravlja
korisnika sa dugotrajnim
posledicama. Mogu se
oekivati tube od strane
korisnika i lo publicitet.
Finansijski gubici su veliki.
Kratkotrajno naruavanje
zdravlja velikog broja korisnika
koje se mogu u potpunosti
sanirati uz propisan medicinski
tretman. Lo publicitet i
finansijski gubici su neizbeni.

Oce- Posledice usled naruavanja
Efekat kvaliteta procesa
na
(ISO 9001)
Pojava odstupanja dovodi do
velikog broja neusaglaenosti u
Umereno procesima rada. Neusaglaeni
6
visok proizvodi/usluge bivaju isporueni
krajnjim korisnicima, to dovodi
do njihovog nezadovoljstva.
Sistemsko odstupanje dovodi do
skrivene mane na proizvodu /
5 Srednji pruenoj usluzi, to dovodi do
reklamacija u garantnom roku i
nezadovoljstva korisnika.
Pojava odstupanja moe da
82
dovede do velikog broja
neusaglaenosti u procesima
4 Umeren
rada, ali oni bivaju otkriveni pre
isporuke. Pojava dovodi do
finansijskih gubitaka
Dolazi do pada performansi pro-
cesa, to prouzrokuje pojavu ma-
njeg broja neusaglaenih proiz-
3 Mali
voda/usluga koji dolaze do krajnjih
korisnika. Pojava dovodi do rekla-
macija i nezadovoljstva korisnika.
Pad performansi procesa izaziva
gubitak vremena i pojavu manjeg
Veoma
2 broja neusaglaenih proizvoda/
mali
usluga koji se otkrivaju pre isporu-
ke. tetni efekti su ogranieni.
Pojava odstupanja je otkrivena
1 Neznatan
bez posledica.
Ozbiljnost posledice
Posledice po ivotnu sredinu
(ISO 14001)
Posledice po ivotnu sredinu su
evidentne, ali nisu pogubne po biljni i
ivotinjski svet. Ne postoji mogunost
irenja negativnog uticaja, ali
posledice nije mogue u potpunosti
sanirati.
Potrebno je uloiti napor da bi se,
nakon zavretka radnih aktivnosti,
posledice po ivotnu sredinu u
potpunosti sanirale.
Posledice zagaenja su prisutne u
duem vremenskom periodu i nakon
prestanka obavljanja aktivnosti.
ivotna sredina je u stanju da se
sama regenerie u periodu od godinu
dana.
Posledice lokalnog zagaenja su
prisutne u kraem periodu i nakon
prestanka obavljanja aktivnosti.
ivotna sredina je u stanju da se
sama regenerie u periodu od mesec
dana.
Uticaj na ivotnu sredinu postoji
samo dok traju kratkotrajne radne
aktivnosti.
Pojava odstupanja je otkrivena bez
posledica.
82
Posledice po zdravlje i
bezbednost
(ISO 18001)
Povrede koje privremeno
naruavaju radnu sposobnost, ali
je mogu pun oporavak
(bolovanje do 3 meseca)
Povrede koje privremeno
naruavaju radnu sposobnost, ali
je mogu pun oporavak
(bolovanje do 1 meseca)
Povreda / naruavanje zdravlja
koje zahteva jednostavnu i
kratkotrajnu medicinsku interve-
nciju (gubitak do tri radna dana)
Laka povreda / naruavanje
zdravlja koja zahteva pruanje
prve pomoi od strane obuenog
lica (gubitak do jednog radnog
dana)
Povreda se moe sanirati
samostalnom intervencijom od
strane povreenog, nakon ega
se rad nesmetano nastavlja.
Pojava odstupanja je otkrivena
bez posledica.
Posledice usled pojave
zdravstveno neispravne
hrane
(ISO 22000 / HACCP principi)
Naruavanje zdravlja velikog
broja korisnika koje se mogu u
potpunosti sanirati i bez
medicinskog tretmana. Lo
publicitet je neizbean.
Naruavanje zdravlja malog
broja korisnika koje se mogu u
potpunosti sanirati uz propisan
medicinski tretman. Finansijski
gubici su neizbeni.
Naruavanje zdravlja malog
broja korisnika koje se mogu u
potpunosti sanirati i bez
medicinskog tretmana. Mogu
se oekivati finansijski gubici.
Posledice po zdravlje korisnika
su vrlo blage. Pojava dovodi
do reklamacija i nezadovolj-
stva korisnika. Mogu se
oekivati umereni finansijski
gubici.
Posledice po zdravlje korisnika
su neprimetne. Pojava dovodi
do nezadovoljstva korisnika.
Pojava odstupanja je otkrivena
bez posledica.
Kada je re o ocenjivanju verovatnoe pojave odstupanja, neto je lake izvriti kvanti-
fikaciju, naroito ako postoji evidencija ove vrste iz prethodnog perioda. Zbog toga,
skala za ocenjivanje verovatnoe nije pretrpela velike modifikacije za potrebe izrade
modela, to se vidi u Tabeli 11. Iz tabele je ipak izbaen indeks tanosti procesa, kao
parametar za ocenjivanje verovatnoe, jer bi njegovo izraunavanje prema formuli datoj
u koraku 5, poglavlja 8, opteretilo proces procene rizika, a ne bi uvek bilo mogue ni
izvriti ga.
Tabela 11: Skala za ocenjivanje verovatnoe
Ocena Verovatnoa pojave odstupanja Mogua uestanost odstupanja
Ekstremno visoka: Pojava odstupanja je Vie od jedne pojave dnevno, odnosno preko 3
10
gotovo neizbena pojave u 10 sluajeva.
Opasno visoka: Velika verovatnoa da Jedna pojava svaka 3 do 4 dana, odnosno 1
9
e doi do odstupanja pojava u 10 sluajeva.
Veoma visoka: esto ponavljanje Jedna pojava nedeljno ili 5 pojava u 100
8
identinih odstupanja sluajeva.
Visoka: Odstupanja se esto pojavljuju u Jedna pojava meseno ili 1 pojava u 100
7
nekoliko varijacija sluajeva.
Umereno visoka: Umerena uestalost Jedna pojava svaka tri meseca ili 3 pojave u
6
pojavljivanja odstupanja 1.000 sluajeva.
Srednja: Povremena pojava odstupanja Jedna pojava svakih est meseci do godinu dana
5
ili 5 pojava u 10.000 sluajeva.
Umerena: Proreena pojava odstupanja Jedna pojava godinje ili 6 pojava u 100.000
4
sluajeva.
Mala: Mali broj odstupanja Jedna pojava u 3 godine ili 6 pojava u 10 miliona
3
sluajeva.
Veoma mala: Odstupanja se pojavljuju Jedna pojava svakih 3 do 5 godina ili 2 pojave u
2
veoma retko i u velikim razmacima 1 milijardi sluajeva.
Neznatna: Pojava odstupanja nije Jedna pojava u vie od 5 godina ili manje od 2
1
verovatna pojave u 1 milijardi sluajeva.

Sve postojee metode za procenu rizika u bilo kojoj oblasti zasnivaju se na ocenjivanju
dva osnovna kriterijuma: verovatnoi i posledici opasnog dogaaja. Pored ova dva
kriterijuma, razne metode uzimaju u obzir razliite parametre kao to su: uestanost,
izloenost, obuenost/kompetentnost izvrilaca, opremljenost, korienje zatitnih
mehanizama i sredstava za linu zatitu i drugo. U FMEA metodi, kao trei kriterijum se
pojavljuje mogunost otkrivanja odstupanja (detektabilnost).
Poto je primena planiranog modela predviena za organizacije svih vrsta i veliina,
gotovo je nemogue definisati skalu od 1 do 10 za verovatnou otkrivanja odstupanja
koja bi bila primenljiva za sve procese. Detektabilnost je vrlo esto ograniena prirodom
samog procesa (mogunost praenje i merenja performansi procesa je vrlo esto
ograniena, naroito kod uslunih delatnosti), kao i resursima kojima organizacija
raspolae (mernom opremom).
Prema autorima Nune Ravi Sankar, Bantwal S. Prabhu [77], u najveem broju
sprovedenih procena rizika pomou FMEA metode, rangiranje detektabilnost varira ak
i za razliite uzroke odstupanja koji pripadaju istoj vrsti odstupanja.
Navedene varijacije u sistemu rangiranja su teko primenljive u praksi, a sasvim
nemogue pri korienju opteg modela za procenu rizika.

83
Zbog navedenih ogranienja, kao i zbog injenice da su verovatnoa i posledica, kod
najveeg broja metoda za procenu rizika [20] ipak prevalentni faktori koji definiu rizik
bilo koje vrste, predloena matrica za ocenjivanje mogunosti otkrivanja odstupanja je
uproena, te je oformljena skala koja se kree u rasponu od 1 do 3, to je i prikazano u
Tabeli 12.
Tabela 12: Skala za ocenjivanje mogunosti otkrivanja odstupanja
Verovatnoa
Ocena otkrivanja Opis
odstupanja
3 Veoma mala Proces se teko kontrolie, ili se efekat odstupanja jako teko moe otkriti.
Vri se vizuelna procesna kontrola od strane neposrednih izvrilaca, ili se
2 Srednja vre povremena merenja numerikih veliina, odnosno prebrojavanje
atributivnih veliina na kraju procesa.
Otkrivanje uzroka odstupanja vri se kontrolom koja spreava nastanak
1 Veoma visoka
odstupanja.

Mora se imati na umu da modifikovanje skala za ocenu sva tri kriterijuma imaju za cilj iskljuivo
olakanu primenu FMEA metode u procesu procene rizika.

5.2 Izbor, primena i modifikacija dijagrama toka kao univerzalnog

alata za prikaz procesa u organizacijama
Prvi problem pri uspostavljanju integrisanog sistema menadmenta zasnovanog na
proceni rizika jeste definisanje procesa koji se odvijaju u posmatranoj organizaciji. Tek
nakon detaljne analize postojeih procesa, moe uslediti identifikacija potencijalnih
odstupanja u tim procesima i procena rizika njihovog nastanka, koja se vri pomou
izabrane FMEA metode.

5.2.1 Izbor univerzalnog alata za prikaz procesa u organizacijama

Da bi se olakala identifikacija i grupisanje poremeaja koji mogu nastati u procesima,

neophodno je izabrati univerzalni alat za prikaz procesa u organizacijama (to je i jedan
od ciljeva definisanih u poglavlju 4 disertacije). Uzimajui u obzir da prikaz procesa
treba da prethodi proceni rizika za koju je izabrana FMEA metoda, mora sa voditi
rauna o njihovoj meusobnoj kompatibilnosti.
Budui da konsultovana literatura [20], [49] i [50] ukazuje da je dijagram toka procesa
najpogodniji ulazni element za primenu procesne FMEA metode, kao i da je dijagram
toka univerzalni alat koji se moe koristiti za slikovito prikazivanje bilo kog procesa, ova
tehnika je usvojena u daljem radu na razvoju opteg modela za implementaciju
integrisanog sistema menadmenta na osnovu procene rizika.
Nain odvijanja nekog procesa grafiki se najee prikazuje pomou dijagrama toka.
dijagramom toka se opisuje nain odvijanja procesa, unoenjem pojedinih aktivnosti
nekog procesa i njihovim redoslednim povezivanjem. Ova tehnika daje najneophodnije
informacije o pojedinim aktivnostima u procesu, kao to su [29]:
odgovorne osobe za obavljanje aktivnosti,
dokumenti potrebni za obavljanje aktivnosti i
dokumenti koji nastaju kao rezultat aktivnosti
pa se primena dijagrama toka preporuuje pri izradi dokumenata sistema menadmenta
kvalitetom, saglasno zahtevima standarda ISO 9001.

84
5.2.2 Primena dijagrama toka

Pri izradi dijagrama toka preporuuje se pridravanje sledeeg redosleda [22]:

1. UTVRIVANJE POETKA I KRAJA PROCESA
Treba jasno utvrditi granice procesa - na osnovu ega proces zapoinje (ta je ulazni
dokument ili koja je aktivnost na ulazu u proces), a sa im se zavrava (ta je izlazni
rezultat iz procesa ili koja je aktivnost na izlazu iz procesa).
2. DEFINISANJE AKTIVNOSTI U PROCESU
Proces treba posmatrati kao celinu i utvrditi koje aktivnosti se u njemu obavljaju od
poetka do kraja. Pri tome, pod aktivnou podrazumevati svaki zaokrueni deo
procesa, za koji se moe utvrditi:
poetak - nakon ega se obavlja i ta je na ulazu,
kraj - ime se zavrava i ta dalje sledi,
ko obavlja aktivnost - treba nastojati da se obavljanje aktivnosti locira na
konkretno radno mesto.
3. ANALIZA POJEDINIH AKTIVNOSTI
Za svaku aktivnost treba utvrditi:
ko obavlja aktivnost,
ta je na ulazu - koji dokumenti se koriste za obavljanje aktivnosti,
ta je na izlazu - koji dokumenti nastaju kao rezultat obavljene aktivnosti,
da li je rezultat aktivnosti neka odluka tipa DA/NE - ako ima odluke sledei
simbol e biti simbol odluke i onda ide grananje.
4. CRTANJE DIJAGRAMA TOKA
Za crtanje dijagrama toka koriste se standardni simboli prikazani u Tabeli 13 [22].

Tabela 13: Simboli za crtanje dijagrama toka

Osnovni simboli koji se koriste pri izradi dijagrama toka

Poetak procesa

Aktivnost

Odluka

Prikljuna taka

Linija odvijanja toka

Dokument

Napomena

Kraj procesa

85
Opti izgled dijagrama toka, uz korienje standardnih simbola, prikazan je na Slici 13 [22].

Slika 13: Primer dijagrama toka

5. KONTROLA DIJAGRAMA TOKA

Kod izraenog dijagrama toka treba proveriti sledee elemente:
da li su sve grane okonane?
ako postoji prekid u dijagramu toka, da li je korektno korien simbol?
da li je dijagram toka potpuno jasan?

86
Kao to se iz opisa i datog primera moe videti, u dijagramu toka koji se uobiajeno
koristi, prikazuje se iskljuivo tok dokumentacije na ulazu i izlazu svake aktivnosti, dok
bi se u svrhu identifikacije rizika integrisanog sistema menadmenta, on morao
prilagoditi tako da u sebi sadri sve elemente koji mogu uticati na pojavu poremeaja u
procesu. Na taj nain bi se procenjivaima rizika (FMEA timu) olakao posao prilikom
primene FMEA metode za procenu rizika.

5.2.3 Modifikacija dijagrama toka u cilju efikasne identifikacije opasnosti

Posmatrajui proces kao skup meusobno povezanih aktivnosti koje pretvaraju ulazne
elemente u izlazne, moe se primetiti da postoje tri osnovna toka koji doivljavaju
transformacije tokom realizacije procesa. Prema referentnoj literaturi [12] re je o
tokovima materijala, informacija energije, to je prikazano na slici 14 [12].
izlazni materijali

materijali otpad
proizvod
Ulazne veliine PROCESI RADA Izlazne veliine

izlazna izlazne
energija informacije energija informacije

Slika 14: Osnovni tokovi u procesima rada

Budui da su struktura i odnos na okolinu svakog preduzea odreeni prikazanim

tokovima, sigurno je da poremeaji u njima mogu dovesti do odstupanja koja se
odraavaju na funkcionisanje procesa i posledica vezanih za funkcionisanje
integrisanog sistema menadmenta u organizaciji. Zbog toga se namee zakljuak da
dijagram toka koji se koristi u svrhu identifikacije odstupanja u integrisanom sistemu
menadmenta, mora sadrati prikaz sva tri osnovna toka prisutna u procesima rada.
Poto se u klasinom dijagramu toka prati samo tok informacija, prikazom ulaznih i
izlaznih dokumenata za svaku aktivnost, autor je za potrebe izrade disertacije, usvojio
dodatne simbole koji e se koristiti za prikazivanje tokova energije i tokova materijala.
Ovi simboli prikazani su u Tabeli 14.

Tabela 14: Dodatni simboli za crtanje modifikovanog dijagrama toka

Dodatni simboli koji se koriste pri izradi dijagrama toka

Tok materijala

Tok energije

87
Poto izabrana FMEA metoda istie pet elemenata procesa, na koje se prilikom njene
primene mora obratiti panja, a to su [49]:
1. ljudi,
2. materijali,
3. oprema,
4. metode rada i
5. okruenje,
bilo bi poeljno i njih prikazati dijagramom toka koji e se koristiti za prikaz procesa ije
rizike treba proceniti FMEA metodom.
Poto metod rada zapravo treba da bude predstavljen aktivnostima koje posmatrani
proces sadri (videti korak 2 izrade klasinog dijagrama toka), a za prikaz tokova
materijala ve postoji uveden novi simbol, preostaje da se u okviru same aktivnosti
prikau preostali elementi procesa: ljudi, oprema i okruenje.
Po miljenju autora, od velike koristi bi bilo prikazati i trajanje posmatrane aktivnosti,
poto ovaj parametar igra izuzetno vanu ulogu u postupku procene rizika (naroito za
odreivanje verovatnoe, a ponekad i posledice odstupanja).

Zbog toga bi analiza pojedinih aktivnosti, kao treeg koraka u izradi modifikovanog
dijagrama toka trebalo da da odgovor na sledea pitanja:
ko obavlja aktivnost (ne samo odgovorne osobe, nego i drugi neposredni
uesnici koji su izloeni rizicima),
koja se oprema koristi prilikom obavljanja aktivnosti,
gde se aktivnost obavlja i koliko traje,
ta je na ulazu aktivnosti - koje informacije, energija i materijali se koriste za
obavljanje aktivnosti i
ta je na izlazu aktivnosti - koje informacije, energija i materijali nastaju kao
rezultat obavljene aktivnosti.

Rezultat bi trebala da bude primena dijagrama toka koji bi u sebi nosio sve informacije
potrebne za objektivnu identifikaciju opasnosti i preciznu procenu rizika predstavljenih
aktivnosti. Generiki prikaz jedne aktivnosti u skladu sa modifikovanim dijagramom toka
dat je na slici 15.

Slika 15: Prikaz aktivnosti u skladu sa modifikovanim dijagramom toka

88
5.3 Projektovanje dokumentacije integrisanog sistema
menadmenta na osnovu procene rizika
Osnovni zadatak prilikom razvoja opteg modela za implementaciju integrisanog
sistema menadmenta na osnovu procene rizika, jeste kreiranje dokumentacije iji e
obim i struktura odgovarati rizicima organizacije, a samim tim i njenim potrebama.
Najvei problem pri projektovanju dokumentacije integrisanog sistema menadmenta
jeste nalaenje odgovarajue mere u definisanju obima potrebne dokumentacije.
Dokumentacija, s jedne strane ne bi smela da bude preopirna da ne bi preopteretila i
guila sistem, a sa druge strane mora dovoljno precizno da opie sve bitne
procese i aktivnosti, kako bi se minimizirala mogunost nastanka bilo kakvog
poremeaja. Odluka o tome koje su aktivnosti bitne, a koje nisu, ostavljene su
projektnom/konsultantskom timu, koji se pri tome ne moe osloniti na opipljive
kriterijume. Zbog toga u praksi postoje velike varijacije u pogledu obima dokumentacije
integrisanog sistema menadmenta, jer se kod organizacija iste veliine i delatnosti,
broj procedura i uputstava ponekad razlikuje i dvostruko.
Da bi se izbegle ovakve razlike u obimu i strukturi dokumenata slinih sistema,
predloeni model uvodi precizne kriterijume koji bi posluili za odreivanje broja i vrste
potrebnih dokumenata, u zavisnosti od ranga u kojem se nalazi rizik procenjen za
posmatrani proces, odnosno aktivnost.
Standardna hijerarhijska struktura dokumentacije integrisanog sistema menadmenta
prikazana je slikom 16 [29].

NIVO 0 Politika i ciljevi

POS- Dokument koji opisuje

NIVO 1 integrisani sistem menadmenta
LOVNIK

NIVO 2 Dokumenti kojima se definie nain

PROCEDURE
obavljanja nekog zaokruenog procesa

Dokumenti kojima se definie nain

NIVO 3 UPUTSTVA obavljanja neke aktivnosti

Dokumenti kojima se iskazuju

NIVO 4 ZAPISI dobijeni rezultati ili daju dokazi
o izvrenim aktivnostima

Slika 16: Hijerarhijska struktura dokumenata

5.3.1 Rangiranje dokumenata u skladu sa procenjenim rizicima

Opis svih nivoa dokumenata integrisanog sistema menadmenta, prikazan je u

poglavlju 4.4 disertacije, ali je u cilju razvoja modela, potrebno izvriti ponovnu analizu
hijerarhijskih nivoa dokumentacije sa aspekta procenjenih nivoa rizika u procesima.

89
NIVO 0 Politika i ciljevi
Politika i ciljevi, uz misiju i viziju, predstavljaju najvii nivo dokumentacije svakog
preduzea. Pored delatnosti i raspoloivosti resursa, na politiku i ciljeve svakako utiu i
strateki rizici, pa svaki upravljaki standard zahteva periodino preispitivanje sistema
od strane rukovodstva, koje, izmeu ostalog, treba da inicira izmene i prilagoavanja
politike i ciljeva preduzea u skladu sa ustanovljenim stanjem i u cilju unapreenja
funkcionisanja sistema.
Na taj nain, preko institucije preispitivanja, promene operativnih rizika u procesima
rada, posredno se odraavaju na izmene u politici i ciljevima organizacije.
NIVO 1 Poslovnik
Rukovodei se preporukama iz brojnih literarnih izvora, a naroito specifikacijom PAS
99, integracija sistema menadmenta, podrazumeva izradu jedinstvenog, integrisanog
poslovnika koji saeto opisuje sistem menadmenta, pozivajui se pri tom na postojee
procedure i uputstva sistema. Poto projektovani model predvia usklaivanje broja
procedura i uputstava sa procenjenim rizicima, to se, na indirektan nain, sa rizicima
usklauje i poslovnik integrisanog sistema menadmenta.
Obzirom da nema potrebe da se svi postojei procesi opiu putem zasebnih procedura,
koje bi u tom sluaju bile izuzetno brojne i oteale administriranje sistema, jedan deo
procesa dovoljno je opisati u poslovniku. Projektovani model nudi klju za
odreivanje vanosti procesa na osnovu procenjenih rizika u njima, i predvia da se
procesi sa najmanjim rizicima (rizici ranga 1) opiu samo u poslovniku integrisanog
sistema menadmenta.
NIVO 2 Procedure
Svaki sistem podrazumeva postojanje odreenih obaveznih procedura, iji broj zavisi od
broja implementiranih standarda (videti poglavlje 4.4.3). Pored obaveznih procedura,
sistem treba da bude dokumentovan i procedurama koje opisuju kljune procese
organizacije, to zavisi od njene delatnosti, veliine i sloenosti. Broj i obim procedura
koje opisuju te procese, nije do sada bio precizno definisan, ali projektovani model za
implementaciju integrisanog sistema menadmenta na osnovu procene rizika prua
smernice na osnovu kojih se svi procesi koji sadre rizike ranga 2, moraju opisati
procedurama.
Prilikom dokumentovanja posmatranog procesa, naroitu panju treba usmeriti upravo
na one aktivnosti kod kojih postoje poveani rizici i podrobno ih opisati u procedurama,
kako bi se smanjio stepen neodreenosti sistema entropije. Na taj nain kreirala bi se
dokumentacija sistema koja je prilagoena rizicima organizacije, to bi obezbedilo
uslove za odvijanje procesa na nain koji minimizira mogunost nastanka greke,
odnosno bilo kakvog odstupanja.
Ipak, deava se da postoje procesi sa brojnim rizinim aktivnostima, a u sloenim siste-
mima ovi rizici mogu biti iz sasvim razliitih grupa. Podroban opis svih prepoznatih i
procenjenih rizika u procesu, putem samo jedne procedure, moe biti
kontraproduktivno. Ovakva procedura mogla bi biti suvie opirna, poto bi postala
optereena detaljnim opisima svih rizika ranga 2. U tom sluaju projektovani model
sugerie da se posmatrani proces razdvoji na dva ili vie podprocesa koji bi bili opisani
zasebnim procedurama. Na taj nain bi se dobio vei broj saetih procedura koje su
praktinije za rad, naroito kada je re o neposrednom izvoenju radnih aktivnosti.
Neposredni izvrioci najee uestvuju samo u pojedinim rizinim aktivnostima i ne

90
moraju detaljno poznavati ceo proces rada. Zbog toga im je za rad bila dovoljna
procedura koja opisuje podproces u kom oni uestvuju.
NIVO 3 Uputstva
Uputstva su dokumenti kojima se definie nain obavljanja neke aktivnosti, odnosno
dokumenti koji su najee vezani za jedno radno mesto. Projektovani model prua
veliku pomo pri odreivanju onih aktivnosti koje je potrebno opisati posebnim
uputstvom. Model se pri tome rukovodi visinom rizika koji se pojavljuju u posmatranoj
aktivnosti i sugerie da se sve aktivnosti sa procenjenim rizikom ranga 3, moraju opisati
zasebnim uputstvom. Postojanje rizika sa rangom 3, svakako podrazumeva i izradu
procedure za ceo proces u kome se rizina aktivnost pojavljuje, ali i zasebnog uputstva
koji e precizno opisati posmatranu aktivnost.
Na taj nain bi sve aktivnosti visokog rizika bile vrlo detaljno, zasebno opisane, to bi
smanjilo mogunost da se prepoznati rizici realizuju u praksi.
NIVO 4 Zapisi
Ovaj nivo dokumentacije zapravo zavisi od prethodno opisanih dokumenata (naroito
procedura i uputstava) koje definiu broj i oblik zapisa koje je potrebno voditi tokom
realizacije nekog procesa, odnosno aktivnosti.
Projektovani model ne predvia izmene koje bi se direktno odnosile na postojanje
zapisa, ali e njihova brojnost indirektno zavisiti od visine procenjenih rizika, poto oni
utiu na definisanje procedura i uputstava sistema kojima se propisuje voenje
potrebnih zapisa.
Karte akcija
Pored nabrojanih, standardnih nivoa dokumentacije sistema menadmenta, u modelu
se uvodi jo jedan nivo dokumentacije koji bi se odnosio na najrizinije aktivnosti, koje
mogu da dovedu do katastrofalnih posledica. Re je o vanrednim situacijama, koje su
posebno tretirane od strane pojednih standarda kao to su ISO 14001, OHSAS 18001 i
ISO 22000 (koji zahtevaju pripravnost za reagovanje u sluaju vanrednih situacija).
Vanredne situacije, po miljenju autora, zahtevaju postojanje posebne vrste uputstava
koja treba da definiu mere prevencije (ta raditi da do vanredne situacije ne doe) i
mere sanacije (postupak reagovanja u sluaju konkretne vanredne situacije). Ova vrsta
uputstva je u daljem radu nazvana Karta akcija ija se izrada sugerie za sve
aktivnosti sa rizicima ranga 4.

5.3.2 Predlog modela za kreiranje dokumentacije na osnovu procene rizika

Nakon to je izvreno rangiranje dokumenata prema procenjenim rizicima, moe se
uoiti da su, uprkos odreenim izmenama (dodate su karte akcija za prevenciju i
sanaciju vanrednih situacija kao poseban nivo dokumentacije) ostala etiri nivoa
dokumentacije kao i u standardnoj hijerarhijskoj strukturi dokumentacije integrisanog
sistema menadmenta.
U nastavku je dat predlog modela pomou kog se sve mogue brojne vrednosti
procenjenih rizika (RPN brojevi dobijeni primenom prilagoene FMEA metode, mogu se
nalaziti u intervalu od 1 do 300) grupiu u odreene kategorije rangove rizika.
U tabelama 15, 16 i 17 prikazane su sve vrednosti RPN brojeva koje se mogu dobiti
primenom modifikovane FMEA metode, pri emu je svaka od sledee tri tabele
adekvatna za odgovarajuu ocenu verovatnoe odstupanja ( ocene 1, 2 i 3).

91
Tabela 15: Mogui RPN brojevi za verovatnou otkrivanja odstupanja sa ocenom 1
Ocene za ozbiljnost posledice
Proizvod
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Ocene za verovatnou pojave

2 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
3 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30
4 4 8 12 16 20 24 28 32 36 40 Ocena za
odstupanja

verovatnou
5 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 1
otkrivanja
6 6 12 18 24 30 36 42 48 54 60 odstupanja
7 7 14 21 28 35 42 49 56 63 70
8 8 16 24 32 40 48 56 64 72 80
9 9 18 27 36 45 54 63 72 81 90
10 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Tabela 16: Mogui RPN brojevi za verovatnou otkrivanja odstupanja sa ocenom 2

Ocene za ozbiljnost posledice
Proizvod
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
Ocene za verovatnou pojave

2 4 8 12 16 20 24 28 32 36 40
3 6 12 18 24 30 36 42 48 54 60
4 8 16 24 32 40 48 56 64 72 80 Ocena za
odstupanja

verovatnou
5 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 2
otkrivanja
6 12 24 36 48 60 72 84 96 108 120 odstupanja
7 14 28 42 56 70 84 98 112 126 140
8 16 32 48 64 80 96 112 128 144 160
9 18 36 54 72 90 108 126 144 162 180
10 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

Tabela 17: Mogui RPN brojevi za verovatnou otkrivanja odstupanja sa ocenom 3

Ocene za ozbiljnost posledice
Proizvod
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30
Ocene za verovatnou pojave

2 6 12 18 24 30 36 42 48 54 60
3 9 18 27 36 45 54 63 72 81 90
4 12 24 36 48 60 72 84 96 108 120 Ocena za
odstupanja

verovatnou
5 15 30 45 60 75 90 105 120 135 150 3
otkrivanja
6 18 36 54 72 90 108 126 144 162 180 odstupanja
7 21 42 63 84 105 126 147 168 189 210
8 24 48 72 96 120 144 168 192 216 240
9 27 54 81 108 135 162 189 216 243 270
10 30 60 90 120 150 180 210 240 270 300

92
Na osnovu prikaza 300 RPN brojeva u prethodne tri tabele, koji se mogu dobiti kao
proizvod svih moguih vrednosti verovatnoe, posledice i detektabilnosti, moe se
primetiti da postoji mali broj RPN rezultata koji su jedinstveni (RPN brojevi koji se
pojavljuju samo jednom kao rezultat su: 1, 25, 75, 98, 128, 147, 192, 200, 243 i 300)
dok se veina brojnih vrednosti u intervalu od 1 do 300 ne moe dobiti kao proizvod
ocena FMEA faktora (ak 231 vrednost od moguih 300). Kao druga krajnost, neki
rezultati se ponavljaju i preko 10 puta.
Broj ponavljanja svih moguih rezultata prikazana je histogramom na slici 17, gde se
vidi da je raspodela RPN vrednosti daleko gua na poetku skale, gde se nalaze
manje RPN vrednosti.
Broj ponavljanja

RPN vrednosti
Slika 17: Raspodela svih RPN vrednosti

Sledei korak u razvoju modela, jeste da se, unutar raspona svih moguih RPN
vrednosti, ustanove granice za rangiranje rizika. Poto su u poglavlju 5.3.1 ustanovljena
etiri nivoa dokumentacije koji zavise od ranga procenjenog rizika, jasno je da
rangiranje na isti nain treba transponovati unutar intervala od 1 do 300.
Prilikom rangiranja RPN brojeva u 4 kategorije rizika, uzeta je u obzir gustina raspodele
RPN vrednosti, koja je daleko vea u prvoj polovini RPN intervala. Zbog toga su uzete
sledee granice za rangiranje rizika:
Rang 1 imaju procenjeni rizici u intervalu 1 RPN 50
Rang 2 imaju procenjeni rizici u intervalu 50 < RPN 100
Rang 3 imaju procenjeni rizici u intervalu 100 < RPN 150
Rang 4 imaju procenjeni rizici u intervalu 150 < RPN 300

93
U tabelama 15, 16 i 17, rizici razliitog ranga su prikazani razliitim bojama, pa tako
postoji:
172 mogunosti za dobijanje rizika sa rangom 1, to je 57,3% svih moguih
rezultata (svetla polja u tabelama 15, 16 i 17)
72 mogunosti za dobijanje rizika sa rangom 2, to je 24% svih moguih
rezultata (blago osenena polja u tabelama 15, 16 i 17)
34 mogunosti za dobijanje rizika sa rangom 3, to je 11,4% svih moguih
rezultata (srednje osenena polja u tabelama 16 i 17) i
22 mogunosti za dobijanje rizika sa rangom 4, to je 7,3% svih moguih
rezultata (najtamnije osenena polja u tabelama 16 i 17)
Prema ovom nainu rangiranja, najvei broj moguih RPN rezultata nalazi se u rangu 1
rizika, a kako se ide ka viim rangovima, to broj moguih RPN rezultata u njima
eksponencijalno opada, to je prikazano na slici 18.
Broj RPN vrednosti po kategorijama rizika

Kategorije rizika
Slika 18: Raspodela RPN vrednosti po kategorijama rizika

Rangiranje rizika u praksi, svakako moe biti podlono promenama. Svaka organizacija
bi mogla da definie svoju skalu za rangiranje rizika, u skladu svojim ciljevima i
raspoloivim resursima, pa je logino da se tako uspostavljena skala moe periodino
prilagoavati potrebama organizacije. Pootravanje granica prilikom odreivanja
kategorija rizika moe biti ak i preporuljivo za organizacije koje tokom vremena
postignu znaajna poboljanja u svom sistemu upravljanja rizicima i imaju elju da ga
dovedu na jo vii nivo.

94
U nastavku rada, korien je predloeni model rangiranja rizika, a opis dokumentacije
integrisanog sistema menadmenta, koja direktno zavisi od ranga procenjenog rizika,
dat je u tabeli 18.
Tabela 18: Dokumentovanost IMS-a u zavisnosti od ranga procenjenih rizika

VREDNOST RPN RANG OPIS POTREBNE DOKUMENTACIJE IMS

RPN 50 Rang 1 Analizirani proces ukratko opisati u Poslovniku.

Analizirani proces detaljno opisati procedurom, a

ukratko u Poslovniku

Preporuka 1: Posebnu panju u proceduri treba posvetiti

50 < RPN 100 Rang 2 aktivnostima ocenjenim rizikom 2. ranga, uzimajui u
obzir vrstu odstupanja na koju se taj rizik odnosi.
Preporuka 2: ukoliko jedan proces ima vie od dvadeset
rizika 2. ranga, treba izvriti razdvajanje procesa na
podprocese, odnosno kreirati vie procedura.

Analiziranu aktivnost opisati uputstvom

100 < RPN 150 Rang 3 Preporuka 1: Uputstvo treba naroito precizno da opie
aktivnost sa aspekta one vrste odstupanja na koju se
odnosi procenjeni rizik ranga 3.

Analiziranu rizinu aktivnost opisati uputstvom i

napraviti kartu akcija na prevenciji i sanaciji mogue
vanredne situacije.
150 < RPN 300 Rang 4
Preporuka 1: Karte akcija treba da budu istaknute na
vidnim mestima u blizini nastanka potencijalne vanredne
situacije.

U praksi mogu da se dese specijalni sluajevi pri kojima rizici odreenog ranga
jednostavno ne postoje, odnosno bivaju preskoeni. Da bi model bio opte primenjiv u
svim realnim situacijama, potrebno je prevideti sve mogue sluajeve i definisati naine
dokumentovanja za svaki od njih. Tako, u analiziranim procesima mogu se predvideti
sledei specijalni sluajeve:
pojavljuju se aktivnosti sa rizicima ranga 1 i 3 (ne postoje rizici ranga 2) - U ovom
sluaju proces se ukratko opisuje u poslovniku integrisanog sistema
menadmenta, dok se aktivnosti sa rizicima ranga 3 opisuju posebnim
uputstvima. Po miljenju autora, u ovom sluaju nije potrebno izraditi proceduru
koja opisuje ceo proces, jer je uputstvo dovoljno da neposrednim izvriocima
detaljno opie nain obavljanja rizine aktivnosti.
pojavljuju se aktivnosti sa rizicima ranga 1 i 4 (ne postoje rizici ranga 2 i 3) - U
ovom sluaju proces se ukratko opisuje u poslovniku integrisanog sistema
menadmenta, dok se aktivnosti sa rizicima ranga 4 opisuju posebnim
uputstvima i definiu se karte akcija za prevenciju i sanaciju vanrednih situacija
do kojih moe da dovede rizik sa ocenom 4. Po miljenju autora, u ovom sluaju
nije potrebno izraditi proceduru koja opisuje ceo proces, jer su uputstva dovoljna

95
 da neposrednim izvriocima detaljno opiu nain obavljanja rizinih aktivnosti, a
karte akcija upuuje sve koji se nau u radnoj okolini na postupanje u sluaju
vanredne situacije.
pojavljuju se aktivnosti sa rizicima ranga 2 i 4 (ne postoje rizici ranga 3) - U ovom
sluaju proces se ukratko opisuje u poslovniku integrisanog sistema
menadmenta, a detaljno IMS procedurom, dok se aktivnosti sa rizicima ranga 4
opisuju posebnim uputstvima i definiu se karte akcija za prevenciju i sanaciju
vanrednih situacija do kojih moe da dovede rizik sa ocenom 4.
Moe se primetiti da se, bez obzira na procenjeni rizik, svi procesi moraju, makar grubo,
opisati poslovnikom integrisanog sistema menadmenta, to je zapravo zahtev
standarda ISO/TR 10013:2001 [31]. Izrada procedure se zahteva samo ukoliko u
posmatranom procesu postoje rizici ranga 2, dok rizici ranga 3 i 4 ukazuju na potrebu
izrade uputstva za obavljanje analizirane aktivnosti.
Kada je re o rizicima ranga 4, na prvi pogled se moe uiniti da postoji preklapanje u
dokumentovanju istih aktivnosti, jer pri pojavi ovako visokih rizika, model ne samo da
iziskuje izradu karti akcija, nego i odgovarajuih uputstava za izvravanje rizinih
aktivnosti. Meutim, dupliranja u dokumentaciji zapravo nema jer karte akcija definiu
samo aktivnosti na prevenciji i sanaciji potencijalnih vanrednih situacija, a ne definiu
nain i odgovornosti pri izvravanju posmatrane aktivnosti, to treba propisati
odgovarajuim uputstvom. Razlog vie za izradu posebnih karti akcija za reagovanje u
sluaju vanrednih situacija jeste i injenica da su one namenjene svakom ko se u datom
trenutku nae u radnoj okolini, bez obzira da li je upoznat sa nainom realizacije
posmatranog procesa, odnosno aktivnosti. Dakle, karte akcija moraju biti istaknute na
vidna mesta u blizini mogueg nastanka vanredne situacije, kako bi, u kratkoj i
upeatljivoj formi, pruile neophodne instrukcije za postupanje u sluaju vanredne
situacije svim zainteresovanim stranama. Za razliku od nih, uputstva su namenjena
neposrednim izvriocima na konkretnim radnim mestima.
Moe se desiti da se neke aktivnosti ponavljaju u vie razliitih procesa, pa ukoliko
primena projektovanog modela nalae izradu odreenog uputstva za aktivnost koja je
kategorisana rangom rizika 3, moe se desiti da se to isto uputstvo zahteva nekoliko
puta. Ova redudantnost je sasvim logina, ali je jasno da se u spisku projektovane IMS
dokumentacije, to uputstvo pojavljuje samo jednom.
Provera projektovanog modela za projektovanje integrisanog sistema menadmenta na
osnovu procene rizika u tri izabrane realne organizacije, prikazana je u nastavku
disertacije.

96
6. PROVERA MODELA U REALNIM USLOVIMA

Kao mesto eksprimentaln provere projektovanog modela odabrane su realne

organizacije kod kojih je uspostavljen integrisani sistem menadmenta koji obuhvata
najmanje tri meunarodna organizaciono-upravljaka standarda. Organizacije su
odabrane tako da se razlikuju u pogledu podruja rada, veliine i sloenosti, kako bi
primena modela bila isprobana na arolikom uzorku.
Rezultat provere modela jeste dokumentacija integrisanog sistema menadmenta koja
e biti uporeena sa postojeom dokumentacijom u posmatranim organizacijama,
nakon ega se mogu dati odgovarajui komentari i izvui zakljuci.
Imajui u obzir da su posmatrane organizacije ve identifikovale svoje procese, to je
polazna osnova za implementaciju integrisanog sistema menadmenta, u proveri
modela nije razmatrana ova problematika, ve je preuzeta postojea lista procesa
svake organizacije. Ovakav pristup je bio neophodan da bi se omoguilo adekvatno
poreenje dokumentacije dobijene na klasian nain i dokumentacije dobijene
primenom modela za implementaciju integrisanog sistema menadmenta na osnovu
procene rizika.
Mora se napomenuti da je prilikom grafikog prikaza svih procesa modifikovanim
dijagramom toka, autor koristio postojee procedure i praksu posmatranih preduzea
(bez obzira da li je ona dobra ili loa) kako bi slika odvijanja procesa, kao i FMEA
analiza koja sledi, bila to realnija.

6.1 Opis preduzea A

Preduzee A je akcionarko drutvo za projektovanje i inenjering, osnovano 1979.
godine na teritoriji Srbije. Ve u prvim godinama poslovanja, u preduzeu se
iskristalisala vizija ka kontinuiranom rastu i razvoju, zapoljavanju mladih i perspektivnih
kadrova i potpunom zadovoljenju potreba i oekivanja korisnika usluga.
Tokom viedecenijskog poslovanja, preduzee A je ostvarilo zapaene poslovne
rezultate. Zahvaljujui multidisciplinarnom timu strunjaka i visokoj tehnikoj
opremljenosti, ostvarena je saradnja sa vie od 500 preduzea i uraeno preko 8.000
projekata.
Osnovna delatnost preduzea A jeste projektovanje graevinskih i drugih objekata, kao
to su:
Arhitektonski projekti za kulturna dobra od izuzetnog znaaja i objekte u
njihovoj zatienoj okolini i kulturna dobra upisana u Listu svetske kulturne
batine, objekte u granicama nacionalnog parka i objekte u granicama zatite
zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja u skladu sa zakonom;
Hidrotehniki projekti za meuregionalne i regionalne objekte
vodosnabdevanja i kanalizacije i sistema za vodosnabdevanje i kanalisanje
otpadnih voda u gradovima i gradskim naseljima sa preko 100.000
stanovnika;
Projekti za saobraajnice za autoputeve, magistralne i regionalne puteve i
saobraajne prikljuke na autoputeve, magistralne i regionalne puteve;

97
 Projekti saobraaja i saobraajne signalizacije za autoputeve, magistralne i
regionalne puteve i saobraajne prikljuke na autoputeve, magistralne i
regionalne puteve;
Projekti graevinskih konstrukcija za putne objekte (mostove i tunele) na
autoputevima, magistralnim i regionalnim putevima i saobraajnim
prikljucima na autoputeve, magistralne i regionalne puteve;
Projekti graevinskih konstrukcija za objekte na eleznikim prugama
(mostovi i tuneli);
Na slici 19 je prikazana organizaciono-upravljaka ema preduzea A, iz koje se mogu
sagledati nivoi ovlaenja i odgovornosti, saglasno pojedinim pozicijama.

Slika 19: Organizaciona ema preduzea A

Preduzee A od 2010. godine ima uspostavljen integrisani sistem menadmenta koji

obuhvata zadovoljenje zahteva standarda ISO 9001 sistem menadmenta kvalitetom,
ISO 14001 - sistem upravljanja zatitom ivotne sredine i OHSAS 18001 - sistem
upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu.

98
Uvidom u poslovnik integrisanog sistema menadmenta u preduzeu A, moe se
ustanoviti da je identifikovano postojanje procesa koji su nabrojani u Tabeli 19:

Tabela 19 Lista procesa u preduzeu A

R. broj Naziv procesa
1. Proces istraivanja trita
2. Proces razvoja nove usluge
3. Proces nabavke
4. Proces ugovaranja
5. Proces upravljanja ljudskim resursima
6. Proces projektovanja i tehnike kontrole
7. Proces sprovoenja nadzora
8. Proces upravljanja dokumentima spoljnog porekla
9. Proces reavanja albi korisnika

Napomena: U preduzeu A oigledno nije izvrena identifikacija procesa koji se

obavezno moraju dokumentovati u skladu sa zahtevima standarda.
U sledeem poglavlju je, po redosledu iz tabele 19, izvrena analiza svih postojeih
procesa sa aspekta rizika koji se u njima mogu pojaviti.

6.2 Primena modela u preduzeu A

Korienjem modifikovanog dijagrama toka za prikaz identifikovanih procesa i
upotrebom modifikovane FMEA metode za procenu rizika izvreno je rangiranje rizika
za sve aktivnosti u posmatranim procesima.
Na kraju svake FMEA tabele dat je rezime o nivou dokumentacije koja je potrebna za
analizirani proces.

99
6.2.1 Proces istraivanja trita

100
 FMEA matrica 1-01
Proces: ISTRAIVANJE TRITA Datum poetne analize: 15.04.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca

Rang rizika
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Degradacija kvaliteta Neprepoznavanje Nedovoljne Anketiranje korisnika,
1. Istraivanje trita 7 4 2 56 2
procesa (ISO 9001) potencijalnih trita informacije praenje tendera
Fokusiranje na segmente
Segmentacija Degradacija kvaliteta Nepotpune informaci- Praenje tendencija,
2. bez znaaja izgubljeno 6 3 2 36 1
trita (ISO 9001) je / pogrena procena Anketiranje korisnika
vreme / proputene anse
Pogrean marketing miks
Degradacija kvaliteta Odluka nije donesena Analiza anketiranih
neuspeno proirenje 4 3 2 24 1
(ISO 9001) na bazi injenica korisnika
trita
Obuka vozaa i kori-
101

Krenje saobraajnih enje navigacije sa

Propaganda i 5 2 100 2
3. propisa glasovnim
promocija Povreda u sluaju
Povrede i oboljenja na upozorenjima
saobraajne nesree sa 10
radu (OHSAS 18001) Vonja u
traginim ishodom 3 Provera alko-testom 1 30 1
alkoholisanom stanju
Ponaanje drugih ues- Proces se teko
3 3 90 2
nika u saobraaju kontrolie
Prihvatanje pogrenog Procena nakon
marketing miksa - Pogreno tumaenje dueg vremenskog
4 2 2 16 1
izgubljeno vreme, energija trenda prodaje perioda, kada se
Procena uticaja
Degradacija kvaliteta i novac ispolje PP efekti
4. propagandnih
(ISO 9001) Procena nakon
poruka na prodaju Odbacivanje odgovara-
Pogreno tumaenje dueg vremenskog
jueg marketing miksa - 4 2 2 16 1
trenda prodaje perioda, kada se
proputene anse
ispolje PP efekti
Pogrean marketing miks
5. Korekcija marketing Degradacija kvaliteta Odluka nije donesena Ponovna analiza
neuspeno proirenje 4 3 2 24 1
miksa (ISO 9001) na bazi injenica anketira
trita

Rezime: 3 rizika imaju rang 2 obavezna izrada Procedure za istraivanje trita

6.2.2 Proces razvoja nove usluge

START

A1
Korisniki zahtevi
IDENTIFIKACIJA POTREBE
Promene trita ZA NOVOM USLUGOM

Zakonska regulativa PR menader - Interni konkurs za najbolju ideju

Strategija konkurenata Zavisno od potrebe

A2
Plan razvoja usluge
Postojei planovi PLANIRANJE RAZVOJA
USLUGE
Postojea ogranienja Izlazni elementi razvoja
PR menader -
Ulazni elementi razvoja VREME

A3
Plan razvoja usluge Ocena o ispunjenju plana i
PREISPITIVANJE PLANA ZA
ulaznih zahteva
RAZVOJ USLUGE
Projektna dokumentacija
Izvetaj o preispitivanju
Uesnici u razvoju razvoja usluge
Kriterijumi prihvatljivosti
Generalni direktor
-

Zahtevi za resursima Rok definisan od strane direktora

NE Plan za razvoj usluge odgovara?

DA
A4
Specifikacija za novu uslugu Rezultati verifikacije
VERIFIKACIJA RAZVOJA
Izvetaj o preispitivanju USLUGE
razvoja usluge
Generalni direktor -
Plan razvoja usluge
Sastanak

Razvoj usluge odgovara?

DA
A5
Specifikacija za novu uslugu Rezultati validacije
VALIDACIJA RAZVOJA
USLUGE
Rezultati verifikacije
Generalni direktor
Korisnici
-

VREME

KRAJ

Dijagram toka 1-02 Proces razvoja nove usluge

102
 FMEA matrica 1-02

Proces: RAZVOJ NOVE USLUGE Datum poetne analize: 18.04.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Neprepoznavanje potreba Anketiranje klijenata,
Identifikacija potrebe Degradacija kvaliteta
1. korisnika proputena 5 Nedovoljne informacije 4 analiza ponude i 2 40 1
za novom uslugom (ISO 9001)
ansa potranje
Neispunjavanje ulaznih
Planiranje razvoja Degradacija kvaliteta Neznanje, nestrunost, Testiranje i obuka
2. zahteva dupliranje 3 4 2 24 1
usluge (ISO 9001) neiskustvo zaposlenih
napora i vremena
Preispitivanje plana Degradacija kvaliteta Nesavesnost pri Vizuelna kontrola u
3. Usvajanje loeg plana 5 2 2 20 1
za razvoj usluge (ISO 9001) preispitivanju ugovora toku procesa
103

Propusti u verifikaciji
4. Verifikacija razvoja Degradacija kvaliteta Ne postoji ek-lista za Vizuelna kontrola u
neadekvatna usluga na 5 3 2 30 1
usluge (ISO 9001) verifikaciju usluge toku procesa
tritu
Validacija razvoja Degradacija kvaliteta Propusti u validaciji Nesavesnost pri Nasumina
5. 5 2 2 20 1
usluge (ISO 9001) nezadovoljni korisnici validaciji ponovljena validacija

Rezime: Sve aktivnosti imaju rang rizika 1 proces je dovoljno opisati u Poslovniku
6.2.3 Proces nabavke
Poslovni plan
Potrebe za nabavkom
Plan nabavke
Potreba za vanrednom
nabavkom
Lista odobrenih isporucilaca
Ponude isporucilaca
Kriterijumi za izbor
isporucilaca
A5
Reklamacioni Novi predmet
zapisnik REKLAMACIJA NABAVKE
Reklamirani
Azurirana lista
predmet nabavke
Komercijalista isporucilaca
Predstavnik dobavljaca -
Mesto verifikacije, odmah po
donosenju odluke o reklamaciji
Zahtev za nabavku
Predmet nabavke
Prateca dokumentacija
dobavljaca
Odluka o prijemu
Predmet nabavke
Prateca dokumentacija
dobavljaca
Dijagram toka 1-03 Proces nabavke
START
A1
Plan nabavke
PLANIRANJE NABAVKE
Direktor
-
Rukovodstvo
Kancelarija, svakih 6 meseci
A2
Zahtev za ponudu
IZDAVANJE ZAHTEVA ZA
PONUDU
Inicijator nabavke
Racunar
Komercijalista
Kancelarija, sastanci u zavisnosti
od potreba
A3
Odluka o izaboru ponude
PRIJEM PONUDA I VRED-
NOVANJE ISPORUCILACA
Komercijalista,
Direktor -
Kancelarija, u sto kracem roku
nakon prijema ponuda
nabavke
A4
Odluka o prijemu
ODLUKA O PRIJEMU
PREDMETA NABAVKE
Inicijator nabavke
Komercijalista -
Prigodno mesto za verifikaciju,
po dopremanju predmeta nabavke
NE Predmet nabavke
zadovoljava zahteve?
DA
A6
PRIJEM PREDMETA Potpisana dokumentacija
NABAVKE dobavljaca
Zaprimljen predmet nabavke
Generalni direktor
Predstavnik rukovodstva -
Prostorije preduzeca, odmah po
verifikaciji predmeta nabavke
KRAJ
104
 FMEA matrica 1-03
Proces: NABAVKA Datum poetne analize: 22.04.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

Verovatnoca

Rang rizika
Degradacija ivotne Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Mogunost
Aktivnost

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
sredine (ISO 14001) odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
Povrede i oboljenja
R. br.

RPN
na radu (OHSAS
18001)
Nepotpun plan nabavke Pojava
Degradacija kvaliteta Proces se teko
1. Planiranje nabavke nedostatak finansijskih 3 nepredvienih 4 3 36 1
procesa (ISO 9001) kontrolie
sredstava za nabavku potreba
Preispitivanje i overa
Izdavanje zahteva za Degradacija kvaliteta Neadekvatne ponude Zahtev za nabavku
2. 3 2 zahteva od strane 2 12 1
nabavku procesa (ISO 9001) isporuilaca nije dobro definisan
podnosioca zahteva
Izbor loe (neadekvatne) Propust u postupku Sprovoenje dva ne-
Prijem ponuda i vred- 4 2 32 1
Degradacija kvaliteta ponude nepostizanje vrednovanja ponuda zavisna vrednovanja
105

3. 4
novanje isporuilaca procesa (ISO 9001) optimalnih performansi u Loe definisani para- Proces se teko
3 3 36 1
radu metri vrednovanja kontrolie
Verifikacija neusaglaenog
Odluka o prijemu Degradacija kvaliteta premeta nabavke (gubici Ne postoji ek lista Vri se vizuelna
4. 4 2 2 16 1
predmeta nabavke procesa (ISO 9001) usled loijeg kvaliteta / za verifikaciju kontrola procesa
performansi)
Pogreno tumaenje
Proces se teko
Neopravdana reklamacija ponude/ugovornih 2 3 18 1
Reklamacija Degradacija kvaliteta kontrolie
5. gubitak vremena / 3 obaveza
nabavke procesa (ISO 9001)
pogoranje imida Nestruno rukovanje Proces se teko
4 3 36 1
predmetom nabavke kontrolie
Prijem neodgovarajueg
Nepanja prilikom
Prijem predmeta Degradacija kvaliteta predmeta nabavke / Proces se teko
6. 3 preuzimanja 3 3 27 1
nabavke procesa (ISO 9001) nedostatak pripadajue kontrolie
predmeta nabavke
dokumentacije

Rezime: Sve aktivnosti imaju rang rizika 1 proces je dovoljno opisati u Poslovniku
6.2.4 Proces ugovaranja

START

A1
Zahtev naruioca Evidencija primljenih zahteva
PRIJEM ZAHTEVA ZA
PONUDU

Tehniki sekretar -
Kancelarija, odmah po pristizanju
zahteva

A2
Zahtev naruioca Odluka o ueu
ANALIZA ZAHTEVA ZA
PONUDU
Direktor
-
Odgovorni projektanti
Kancelarija, odmah nakon prijema
zahteva

A3
Dokumentacija naruioca Predlog ponude
IZRADA PREDLOGA
Dodatne informacije dobijene PONUDE Prikupljena dokumentacija u
od strane naruioca skladu sa zahtevom
Odgovorni projektant
Sopstvena arhiva ranijih Tehniki sekretar Raunar
ponuda Direktor
Kancelarija,
rok definisan od strane naruioca

NE Predlog ponude
zadovoljavajui?

DA A4
Predlog ponude Overena ponuda
OVERA I DOSTAVA
PONUDE Evidencija dostavljenih
Tehniki sekretar
ponuda
-
Direktor
Kancelarija,
rok definisan od strane naruioca

NE
KRAJ Ponuda prihvaena?

2 DA A5
Predlog ugovora
IZRADA PREDLOGA
Prihvaena ponuda UGOVORA
Sredstva finansijskog
obezbeenja (po potrebi)
Zakonska regulativa Odgovorni projektant -

Kancelarija, 1 dan

106
107
 FMEA matrica 1-04

Proces: PROCES UGOVARANJA Datum poetne analize: 15.04.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKIA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Nedostatak evidencije Godinja kontrola pri
Prijem zahteva za Degradacija kvaliteta Neodgovornost
1. tekoe pri analizi 4 3 ocenjivanju uspenosti 2 24 1
ponudu procesa (ISO 9001) tehnikog sekretara
uspenosti ugovaranja
Pogrena odluka o izradi Nekompletna/
Analiza zahteva za Degradacija kvaliteta Vri se vizuelna kontrola
2. ponude izgubljeno 4 nejasna 4 2 32 1
ponudu procesa (ISO 9001) procesa
vreme dokumentacija
Loa ponuda finansijski
Degradacija kvaliteta Nesavesnost pri Preispitivanje predloga
3. Davanje ponude gubici, probijanje rokova, 6 3 2 36 1
procesa (ISO 9001) formiranju ponude ponude
108

gubitak reputacije
Probijanje roka za
Overa i dostava Degradacija kvaliteta Nepotovanje Kontrola postavljenih
4. dostavu ponude 5 2 2 20 1
ponude procesa (ISO 9001) postavljenih rokova rokova
odbijanje ponude
Izrada predloga Degradacija kvaliteta Lo predlog ugovora - Neusklaenost sa Preispitivanje predloga
5. 2 2 2 8 1
ugovora procesa (ISO 9001) izgubljeno vreme ponudom ugovora
Loe definisan ugovor - Nesavesnost pri
Preispitivanje Degradacija kvaliteta Vri se vizuelna kontrola
6. finansijski gubici, probijanje 6 preispitivanju 1 3 18 1
predloga ugovora procesa (ISO 9001) procesa
rokova, gubitak reputacije ugovora
Nedostatak evidencije
Potpisivanje Kontrola pri praenju
Degradacija kvaliteta tekoe pri praenju Neodgovornost i
7. distribucija i 5 2 realizacije i ocenjivanju 2 20 1
procesa (ISO 9001) realizacije i analizi nepanja izvrilaca
arhiviranje ugovora uspenosti ugovaranja
uspenosti
8. Realizacija ugovora Isti rizici su procenjeni u okviru procesa PROJEKTOVANJE I TEHNIKA KONTROLA, poto je to predmet ugovaranja
Nepotovanje pro-
Analiza procesa Degradacija kvaliteta Nemogunost Godinja kontrola
9. 3 cedure ugovaranja i 4 2 24 1
ugovaranja procesa (ISO 9001) unapreenja procesa procesa preispitivanja
preispitivanja

Rezime: 1 aktivnost ima rang rizika 2 obavezna izrada Procedure ugovaranja

6.2.5 Proces upravljanja ljudskim resursima

109
 FMEA matrica 1-05
Proces: UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA Datum poetne analize: 23.04.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Planiranje Nedostaci u planu zapolja-
Degradacija kvaliteta Neplanirane potrebe Proces se teko
1. ljudskih vanja manjak/viak 4 4 3 58 2
procesa (ISO 9001) trita kontrolie
resursa zaposlenih
Manjak kompetentnih
Neadekvatni ljudski resursi - 4 Testiranje kandidata 2 48 1
Prijem u radni Degradacija kvaliteta kadrova na tritu rada
2. loije performanse 6
odnos procesa (ISO 9001) Sprovoenje pogreno Benchmarking sa
organizacije 2 2 24 1
postavljenog plana najboljima iz klase
Resursi nisu ekiranje svih
Neodravanje obuke u 4 2 32 1
110

Planiranje obezbeeni potrebnih resursa

Degradacija kvaliteta planiranom vremenu
3. 4
obuke procesa (ISO 9001) proputene poslovne anse, Neadekvatne ponude Poreenje zahteva sa
zakonske kazne 3 2 24 1
izvoaa obuke ponudom
Obuka ne odgovara Loe definisan zahtev Preispitivanje
Degradacija kvaliteta 2 2 28 1
zahtevima kandidatima nisu za obukom zahteva za obukom
procesa (ISO 9001)
Realizacija prenesena odgovarajua
Povrede i oboljenja na radu
4. znanja to moe dovesti do 7
obuke (OHSAS 18001) Nekompetentnost Uvid u reference
slabijih performansi, povreda 4 2 56 2
Degradacija ivotne sredine izvoaa obuke izvoaa obuke
na radu, ili negativnog uticaja
(ISO 14001)
na ivotnu sredinu
Voenje Nedostatak dokaza o
Degradacija kvaliteta Nesavesnost tehnikog Periodina provera
5. evidencije o radnom stau i kompeten- 7 2 2 28 1
procesa (ISO 9001) sekretara postojeih evidencija
zaposlenima cijama - zakonske kazne

Rezime: 2 aktivnosti imaju rang rizika 2 obavezna izrada Procedure upravljanja ljudskim resursima
6.2.6 Proces projektovanja i tehnike kontrole

111
112
 FMEA matrica 1-06
Proces: PROJEKTOVANJE I TEHNIKA KONTROLA Datum poetne analize: 25.04.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca

Rang rizika
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Uticaj na ivotnu Mogue posledice odstupanja
odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredinu (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Naknadne korekcije projekta -
Pogrena kalkulacija
gubitak vremena i dupliranje Poreenje sa
Degradacija kvaliteta faza projekta i
1. Planiranje projekta napora. Mogui finansijski 5 2 Planovima iz 2 20 1
procesa (ISO 9001) potrebnih resursa za
gubici zbog probijanja rokova i prethodnog perioda
njihovu realizaciju
angaovanja dodatnih resursa
Poreenje
Nedostatak
Tim nije kompletan zastoji u predvienog broja
5 kompetentnih ljudskih 4 2 40 1
radu, probijanje rokova projektant-dana sa
Formiranje Degradacija kvaliteta resursa
2. zadatim rokovima
113

projektnog tima procesa (ISO 9001)

Tim nije usklaen loa
Nespremnost / neobu- Razgovori i anketi-
saradnja i sinhronizacija, 4 3 2 24 1
enost za timski rad ranje zaposlenih
dupliranje napora
Propusti pri utvrivanju
3. Loe definisani Intenzivni razgovori
Detaljno utvrivanje Degradacija kvaliteta projektnog zahteva
6 zahtevi korisnika 5 sa Naruiocem 2 60 2
projektnog zahteva procesa (ISO 9001) potencijalne albe i naknadne
(Naruioca projekta) projekta
ispravke projekta
Meanje tehnike dokumenta-
cije sa dokumentacijom iz
prethodnih projekata 8 6 2 96 2
Preispitivanje i
konfuzija u radu, velika
verifikacija svake
mogunost greke Sve verzije tehnike
Oznaavanje faze projekta
Degradacija kvaliteta Mogua zamena razliitih dokumentacije nisu
4. projektne
procesa (ISO 9001) verzija dokumenata usva- 10 jednoznano 6 2 120 3
dokumentacije
janje stare / pogrene verzije oznaene
Kontrola oznaka
Ne moe se ui u trag arhivi- dokumentacije pre
8 6 2 96 2
ranoj dokumentaciji odlaganja u arhivu
 Proces: PROJEKTOVANJE I TEHNIKA KONTROLA Datum poetne analize: 25.04.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca

Rang rizika
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Uticaj na ivotnu Mogue posledice odstupanja
odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredinu (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Pogreno utvreni
5. Degradacija kvaliteta Potrebne korekcije idejne Preispitivanje idejne
Izrada idejne skice 2 ulazni elementi 2 2 8 1
procesa (ISO 9001) skice gubitak vremena skice
projekta
Korekcije glavnog projekta Kontrola i preispitiva-
Nepanja /
Degradacija kvaliteta zbog propusta u projektnoj nje svake faze pro-
6 neposveenost 3 2 36 1
procesa (ISO 9001) dokumentaciji - Finansijski jekta od strane
projektanata poslu
gubici zbog probijanja rokova vodeih projektanata
Prekomerno tampanje
projektne dokumentacije Nerazvijena svest o Vodi se evidencija o
3 8 2 48 1
prekomerno korienje resursa, zatiti ivotne sredine koliini otpada
114

Degradacija ivotne
generisanje papirnog otpada
sredine (ISO 14001)
Korienje raunara, tampaa i
Proces se teko
Izrada glavnog ostale opreme generisanje 3 Potrebe posla 10 3 90 1
6. kontrolie
projekta opasnog elektronskog otpada
Radna mesta nisu Poreenje merljivih
Oteenje skeletno-miinog
ergonomski projek- karakteristika radnog
sistema usled dugog sedenja 6 5 2 60 2
tovana, nefizioloki mesta sa ergonom-
za raunarom
poloaj tela skim preporukama
Povrede i oboljenja na
Posekotine pri korienju noa Nepostojanje Periodino ispitivanje
radu (OHSAS 18001) 5 2 2 20 1
za seenje papira zatitnih mera noa
Preoptereenost i
Posledice stresa (hipertenzija, Kontrola optereenja
5 velika odgovornost 8 2 80 2
nesanica, srane smetnje itd.) projektanata
izvrilaca
Degradacija kvaliteta Overa projekta koji sadri
procesa (ISO 9001) propuste mogue posledice
Tehnika kontrola i Degradacija ivotne po bezbednost korisnika i Nesavesnost pri Vizuelna kontrola
7. 10 3 2 60 2
overa projekta sredine (ISO 14001) negativan uticaj na ivotnu verifikaciji projekta procesa
sredinu pri eksploataciji
Povrede i oboljenja na projektovane infrastrukture
radu (OHSAS 18001)
 Proces: PROJEKTOVANJE I TEHNIKA KONTROLA Datum poetne analize: 25.04.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca

Rang rizika
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Uticaj na ivotnu Mogue posledice odstupanja
odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredinu (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Potronja papira zbog
Degradacija ivotne Zahtevi naruioca Vodi se evidencija o
kopiranja projekta u 2 9 2 36 1
sredine (ISO 14001) projekta koliini otpada
potrebnom broju primeraka
Primopredaja Degradacija kvaliteta Nepostojanje dokaza o Nepotovanje Vizuelna kontrola
8. 7 1 2 14 1
projekta procesa (ISO 9001) zavrenom i predatom projektu propisane procedure procesa
Degradacija kvaliteta Nepotovanje Periodina provera
9. Arhiviranje projekta Nepostojanje trajne evidencije 7 2 2 28 1
procesa (ISO 9001) propisane procedure arhive

Rezime: 6 aktivnosti imaju rang rizika 2 obavezna izrada sledeih procedura:

115

- Procedure projektovanja i tehnike kontrole

1 aktivnost imaju rang rizika 3 obavezna izrada sledeih uputstava:
- Uputstvo za upravljanje tehnikom dokumentacijom
6.2.7 Proces sprovoenja nadzora

116
 FMEA matrica 1-07
Proces: SPROVOENJE NADZORA Datum poetne analize: 29.04.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca

Rang rizika
procesa (ISO 9001) Mere za otkrivanje /

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Uticaj na ivotnu eliminaciju
odstupanja odstupanja

pojave
sredinu (ISO 14001) odstupanja
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Nekompetentnost Provera prethodnog
Imenovanje Degradacija kvaliteta Propusti u nadzoru
1. 8 imenovanog nadzornog 2 iskustva nadzornog 2 32 1
nadzornog organa (ISO 9001) nezadovoljstvo klijenata
organa organa
Degradacija kvaliteta Propusti u nadzoru mogue Nekompetentnost Provera prethodnog
(ISO 9001) posledice po kvalitet objekta, imenovanog nadzornog 2 iskustva nadzornog 2 40 1
Degradacija ivotne bezbednost korisnika i organa organa
10
sredine (ISO 14001) negativan uticaj na ivotnu
Povrede i oboljenja na sredinu pri eksploataciji Neodgovornost i sluajni Proces se teko
2 3 60 2
117

radu (OHSAS 18001) objekta propusti kontrolie

Obuka vozaa i kori-
Krenje saobraajnih enje navigacije sa
5 2 100 2
propisa glasovnim
Saobraajna nesrea pri
2. Vrenje nadzora upozorenjima
odlasku / povratku sa 10
Vonja u
objekta 3 Provera alko-testom 1 30 1
alkoholisanom stanju
Povrede i oboljenja na Ponaanje drugih ues- Proces se teko
3 3 90 2
radu (OHSAS 18001) nika u saobraaju kontrolie
Povrede pri obilasku objekta Nepotovanje bezbed-
Postavljanje kamera
(pad sa visine ili u nivou / 9 nosnih preporuka i 5 2 90 2
na gradilite
udarci alata i mehanizacije) procedura
Posledice stresa
Preoptereenost i velika Kontrola optereenja
(hipertenzija, nesanica, 5 8 2 80 2
odgovornost izvrilaca nadzornog organa
srane smetnje itd.)
Lo projekat (nije u nad-
3. - - - - -
Nalog za vrenje Korekcije nisu u saglasnosti lenosti organizacije)
Degradacija kvaliteta
korekcija na sa Projektom potencijalne 7 Traenje saglasnosti
(ISO 9001) Neovlaena inicijativa
objektu albe Naruioca / korisnika 4 od strane Naruioca 1 28 1
nadzornog organa
za izvrenje svake
 Proces: SPROVOENJE NADZORA Datum poetne analize: 29.04.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca

Rang rizika
procesa (ISO 9001) Mere za otkrivanje /

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Uticaj na ivotnu eliminaciju
odstupanja odstupanja

pojave
sredinu (ISO 14001) odstupanja
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
korekcije na objektu
Priprema i overa kon-
4. Nekompletna
3 trolne liste sa potreb- 2 48 1
Priprema objekta dokumentacija
Degradacija kvaliteta Primedbe od strane nom dokumentacijom
za tehniki 8
(ISO 9001) naruioca Priprema i overa kon-
pregled Izvedeno stanje ne odgo-
4 trolne liste sa svim 2 64 2
vara projektovanom
fazama projekta

Rezime: 6 aktivnosti imaju rang rizika 2 obavezna izrada Procedure sprovoenja nadzora
118
6.2.8 Proces upravljanja dokumentima spoljnog porekla

START

A1
Procedura nabavke Zahtev za nabavku
NABAVKA DOKUMENTACIJE dokumentacije od interesa
Internet servis Propisi.net

Internet stranica Instituta za Tehniki sekretar Raunar

standardizaciju
Kancelarija, Svakih 15 dana

A2
Dokumentacija od interesa Obavetenje o prispelom
PRIJEM I EVIDENTIRANJE
dokumentu
DOKUMENTACIJE
Lista zakonske regulative
Tehniki sekretar,
Raunar
Direktor
Lista standarda
Kancelarija, po prijemu dokumenta

A3
Obavetenje o prispelom Lista zakonske regulative
UVANJE I DISTRIBUCIJA
dokumentu
DOKUMENTACIJE
Lista standarda
Tehniki sekretar,
Direktor Raunar
Obavetavanje svih
Korisnici dokumenata
korisnika sa Liste
Kancelarija,
Po prijemu dokumenta

A4
Lista zakonske regulative Aurna dokumentacija
POVLAENJE NEVAEIH
DOKUMENATA
Lista standarda Arhiva nevaeih dokumenata
Tehniki sekretar,
Raunar
Korisnici dokumenata Obavetavanje svih
Kancelarija, po isteku vanosti korisnika sa Liste
dokumenta

KRAJ

Dijagram toka 1-08

Proces upravljanja dokumentima spoljnog porekla

119
 FMEA matrica 1-08

Proces: UPRAVLJANJE DOKUMENTIMA SPOLJNOG POREKLA Datum poetne analize: 22.04.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca

Rang rizika
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Dokumentacije od interesa Ne prate se promene
Nabavka Degradacija kvaliteta nije nabavljena - grube zakona i standarda - Periodina kontrola od
1. 9 3 2 54 2
dokumentacije procesa (ISO 9001) povrede pravne regulative i nesavesnost tehnikog strane rukovodioca
sankcije od strane drave sekretara
Dokumentacija nije eviden- Ne evidentiraju se pro-
2. Prijem i
Degradacija kvaliteta tirana/direktor nije obaveten mene zakona i stan- Periodina kontrola od
evidentiranje 8 3 2 48 1
procesa (ISO 9001) - povrede pravne regulative i darda nesavesnost strane rukovodioca
dokumentacije
sankcije od strane drave tehnikog sekretara
120

Nije izvrena distribu-

3. uvanje i Svi odgovorni korisnici
Degradacija kvaliteta cija dokumenata Kontrola potpisa na
distribucija dokumenata nisu obaveteni 7 4 2 56 2
procesa (ISO 9001) nesavesnost tehnikog distrubitivnim listama
dokumentacije o novim obavezama
sekretara
Nije izvreno povlaenje
4. Povlaenje Dokumentacija na radnim Kontrola potpisa na
Degradacija kvaliteta nevaeih dokumenata -
nevaeih mestima nije aurna rad po 7 4 distrubitivnim listama 2 56 2
procesa (ISO 9001) nesavesnost tehnikog
dokumenata nevaeoj dokumentaciji dokumenata
sekretara

Rezime: 3 aktivnosti imaju rang rizika 2 obavezna izrada Procedure upravljanja dokumentima spoljnog porekla
6.2.9 Proces reavanja albi korisnika

121
 FMEA matrica 1-09

Proces: REAVANJE ALBI KORISNIKA Datum poetne analize: 06.05.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Nedostatak evidencije
Evidentiranje albi Degradacija kvaliteta Neodgovornost Polugodinja analiza
1. tekoe pri analizi 4 2 2 16 1
korisnika procesa (ISO 9001) tehnikog sekretara albi korisnika
uspenosti
Neopravdano odbijanje Donoenje odluke se
albi veliko nezadovolj- 7 ne zasniva na 3 Analiza injenica 2 42 1
Razmatranje i
Degradacija kvaliteta stvo korisnika injenicama
2. reavanje albi
procesa (ISO 9001) Neopravdano prihvatanje Donoenje odluke se
korisnika
albe gubitak vremena i 4 ne zasniva na 3 Analiza injenica 2 24 1
122

novca za reavanje albe injenicama

Korisnik nije obaveten o
Obavetavanje Degradacija kvaliteta Neodgovornost Periodina kontrola
3. statusu upuene albe - 5 3 2 30 1
korisnika procesa (ISO 9001) tehnikog sekretara od strane rukovodioca
nezadovoljstvo korisnika
Nemogunost Proces se ne moe
Uzrok albe nije otklonjen - 3 3 63 2
Reavanje albi Degradacija kvaliteta korekcije via sila kontrolisati
4. veliko nezadovoljstvo 7
korisnika procesa (ISO 9001)
korisnika Pogrena politika Preispitivanje politike
5 2 70 2
reavanja albi reavanja albi
Analiza i
Degradacija kvaliteta Nemogunost unapreenja Nepotovanje pro- Godinja kontrola
5. izvetavanje o 5 4 2 40 1
procesa (ISO 9001) procesa cedure preispitivanja procesa preispitivanja
albama korisnika
Razmatranje Pogreni zakljuci
Degradacija kvaliteta Preduzete mere nisu Periodina analiza
6. izvetaja i 4 doneti na osnovu 4 2 32 1
procesa (ISO 9001) efektivne efekata
preduzimanje mera analize albi

Rezime: 2 aktivnosti imaju rang rizika 2 obavezna izrada Procedure reavanja albi korisnika
6.3 Poreenje i analiza projektovane dokumentacije u preduzeu A
Na osnovu izvrene procene i rangiranja rizika, projektovana je dokumentacija
integrisanog menadmenta u preduzeu A. U tabeli 20 je dato poreenje dokumentacije
koja je u preduzeu postojala od ranije, u odnosu na dokumentaciju koja se predvia
nakon primene projektovanog modela.
Pri tom se jo jednom moraju istai sledea ogranienja:
dokumentacija je projektovana u odnosu na identifikovane procese
preduzea A, koji su nabrojani u tabeli 19 i
iz dokumentacije su izuzete obavezne procedure zahtevane primenjenim
standardima i Poslovnik integrisanog sistema menadmenta

Tabela 20: Uporedni pregled dokumentacije za preduzee A

Dokumentacija projektovana pomou
Postojea dokumentacija
modela zasnovanog na proceni rizika
Poslovnik
Oekuju se male razlike u poslovnicima, utoliko to bi procesi sa ocenama rizika u rangu 1,
bili detaljnije opisani u poslovniku koji je formiran na osnovu modela zasnovanog na proceni rizika.
Procedure

1. Procedura za pripremu i realizaciju 1. Procedura upravljanja ljudskim resursima

obuke/doobuke
2. Procedura za projektovanje i razvoj nove usluge -
3. Procedura za nabavku -
4. Procedura za projektovanje 2. Procedura projektovanja i tehnike kontrole
5. Procedura za validaciju procesa projektovanja -
6. Procedura za reavanje albi korisnika 3. Procedura za reavanje albi korisnika
4. Procedura ugovaranja poslova
5. Procedura sprovoenja strunog nadzora
6. Procedura upravljanja dokumentima
spoljnog porekla
7. Procedura istraivanja trita

Uputstva

1. Uputstvo za ifriranje IMS dokumentacije -

2. Uputstvo za izradu planova kvaliteta -
3 Uputstvo za ocenu prioritetnih korisnikih -
potreba
4. Uputstvo za merenje zadovoljstva korisnika -
1. Uputstvo za oznaavanje projektne
dokumentacije
UKUPAN BROJ PROJEKTOVANIH DOKUMENATA
10 dokumenata (6 Procedura + 4 Uputstva) 8 dokumenata (7 Procedura + 1 Uputstvo)

123
Kao to se iz tabele 20 moe videti, broj dokumenata potrebnih za uspostavljanje
integrisanog sistema menadmenta u preduzeu A, ne razlikuje se mnogo u zavisnosti
od primenjenog prilaza, ali postoje velike razlike kada je re o vrsti projektovane
dokumentacije.
Iz tabele 20 se vidi da postoje svega 3 procedure ije postojanje nalau oba prilaza, dok
se ostale procedure sistema ne poklapaju, odnosno definisane su za razliite procese.
Svakako da ni sadraj ovih procedura ne bi bio identian. Razlike bi se najvie ogledake
u tome to bi aktivnosti sa ocenama rizika u rangu 2, bile detaljnije opisane u
procedurama koje su formirane na osnovu modela zasnovanog na proceni rizika.
Jo vea razlika se moe primetiti kada su uputstva u pitanju; odnosno nijedno uputstvo
nije definisano za dokumentovanje iste aktivnosti.
Ova disperzija se moe objasniti nedoslednom primenom procesnog prilaza prilikom
projektovanja dokumentacije, koja u svakom sluaju treba da opisuje procese i
aktivnosti u preduzeu.
U sluaju preduzea A moe se primetiti da se postojei sistem ne zasniva na
procesnom prilazu (koji je univerzalan za sve upravljake standarde), poto se lista
identifikovanih procesa i lista potrebnih procedura veoma razlikuje. Ovakvi propusti ne
mogu se desiti kada se primenjuje model za implementaciju IMS-a na osnovu procene
rizika.
Objektivno posmatrano, preduzee A se ne suoava sa velikim rizicima, naroito kada
je u pitanju ugroavanje zdravlja i bezbednosti na radu i ugroavanje ivotne sredine,
poto se preduzee bavi samo projektovanjem i nadzorom, a ne i izvoenjem
graevinskih radova. Zbog toga je broj dokumenata projektovanih za ovo preduzee u
skladu sa predloenim modelom, vrlo mali i pokriva uglavnom aspekt kvaliteta u skladu
sa standardom ISO 9001.

124
6.4 Opis preduzea B
Istorijat
Preduzee B je osnovano 1967. godine, kao privatno preduzee sa seditem u Srbiji.
Osnovna delatnost ovog preduzea bila je domai i meunarodni transport, da bi tokom
vremena, u skladu sa potrebama trita, bila proirena oblast poslovanja.
Od 1997. godine dopunjena je oblast delatnosti na niskogradnju, odnosno izgradnju i
rekonstrukciju putne mree i saobraajnica, kao i na visokogradnju, odnosno izgradnju
stambenih i poslovnih objekata. Pored izvoenja radova u ovim oblastima, bavi se i
proizvodnjom asfalta i eksploatacijom mineralnih materijala.
Danas preduzee B predstavlja jednu od vodeih kompanija u Srbiji u oblasti
niskogradnje. Do sada, ovo preduzee je uestvovalo u raznim projektima izgradnje i
odravanja putne mree i saobraajnica, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Pored
izgradnje i rekonstrukcija saobraajnica, izvedeni su brojni radovi na izgradnji putnih
prilaza i platoa na benzinskim stanicama, sportskih terena, kolskih dvorita i drugo.
Preduzee raspolae kompletnom mehanizacijom savremene tehnologije, potrebne za
izvoenje radova na izgradnji i rekonstrukciji putne mree kao i neophodna transportna
sredstva. U svom posedu preduzee ima dve asfaltne baze.
Delatnost
Dananja delatnost preduzea B je:
Niskogradnja
U niskogradnji preduzee izvodi sve radove na izgradnji i odravanju lokalnih,
regionalnih i magistralnih puteva, kao i autoputeva. Takoe, izvodi sve vrste
radova u izgradnji vodovoda i kanalizacije, kao i svih drugih zemljanih radova.
Transport
Preduzee je poelo i dugo se razvijalo kao transportna firma, ukljuujui i
meunarodni transport. I danas raspolae znaajnim transportnim sredstvima, ali
ih koristi za sopstvene potrebe ili za prevoz proizvoda do krajnjih kupaca.
Proizvodnja asfalta i eksploatacija mineralnih materijala
Paralelno sa razvojem graevinskih delatnosti, preduzee je razvilo proizvodne
kapacitete za materijale (asfalt i kamene agregate) neophodne u graevinarstvu.
Preduzee poseduje sve neophodne licence za izvoenje graevinskih radova.
Organizacija
Preduzee B je organizovano na funkcionalnom, procesnom principu i sastoji se iz or-
ganizacionih celina ije su uloga, detaljna struktura, nain funkcionisanja i meusobne
veze prikazani na slici 20.
Preduzee B je u celini u privatnoj svojini, pa njime rukovode vlasnik i direktor.
Standardizacija
Od 2010. godine, preduzee B je uskladilo svoje poslovanje sa zahtevima standarda
ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001.

125
 PREDUZEE
B

Slika 20: Organizaciona ema preduzea B

Prilikom uspostavljanja postojeeg integrisanog sistema menadmenta u preduzeu B,

ustanovljeni su procesi koji su nabrojani u Tabeli 21.

126
 Tabela 21: Lista procesa u preduzeu B
Redni Direktive standarda u vezi sa
Naziv procesa
broj dokumentovanjem procesa
1. Donoenje i praenje realizacije plana poslovanja
2. Upravljanje dokumentima Obavezna procedura
3. Upravljanje zapisima Obavezna procedura
4. Sprovoenje internih provera Obavezna procedura
5. Sprovoenje korektivnih i preventivnih mera Obavezna procedura
6. Upravljanje ljudskim resursima
7. Ugovaranje poslova
8. Graenje objekata - izvoenje radova
9. Odravanje puteva
10. Proizvodnja asfaltne mase
11. Upravljanje neusaglaenim proizvodom Obavezna procedura
12. Praenje i merenje zadovoljstva korisnika
13. Upravljanje mehanizaciojom
14. Nabavka roba i usluga
15. Skladitenje
16. Upravljanje opremom, alatom i LZS
17. Upravljanje otpadom
18. Reagovanje u sluaju vanrednih situacija Obavezna procedura

6.5 Primena modela u preduzeu B

Korienjem modifikovanog dijagrama toka za prikaz identifikovanih procesa i
upotrebom modifikovane FMEA metode za procenu rizika izvreno je rangiranje rizika
za sve aktivnosti u procesima nabrojanim u tabeli 21.

NAPOMENA: Procesi koje je obavezno dokumentovati procedurama, u skladu sa

zahtevima implementiranih standarda, nisu predmet dalje analize.

127
6.5.1 Proces donoenja i praenja realizacije finansijskog plana poslovanja

128
 FMEA matrica 2-01
Proces: DONOENJE I PRAENJE REALIZACIJE PLANA POSLOVANJA Datum poetne analize: 11.06.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

Izrada Pogrena procena Praenje uticaja i trita

Pogrena poslovna politika 8 4 2 64 2
predloga Degradacija kvaliteta potreba trita iz ireg okruenja
1.
finansijskog procesa (ISO 9001) Pogrena procena obima Praenje uticaja i trita
plana Pogrena kreditna politika 7 4 2 56 2
posla za tekuu godinu iz ireg okruenja
Pad kljunih performansi Usvajanje loeg Angaovanje strunog
Usvajanje 6 4 2 48 1
Degradacija kvaliteta organizacije finansijskog plana konsultanta
2. finansijskog
procesa (ISO 9001) Proputene anse Odbacivanje dobrog Angaovanje strunog
plana 4 4 2 32 1
organizacije finansijskog plana konsultanta
129

Pogrena slika stanja u Obraun trokova vri se

Greka u obraunu
pogledu ispunjenja 8 4 od strane dva nezavisna 2 64 2
trokova
planiranih finansijskih ciljeva lica

Praenje Interna kontrola trokova

realizacije Degradacija kvaliteta Nije mogue izvriti na gradilitu od strane
3. Izvetavanje o uinku se ne
finansijskog procesa (ISO 9001) 8 obraun jer se trokovi 5 rukovodioca Sektora 2 80 2
vri
plana ne evidentiraju gradnje i Sektora
sistemske podrke
Neaurnost i
Izvetavanje o uinku nije Interno praenje rokova o
5 neodgovornost 5 2 50 2
pravovremeno izvetavanju
zaduenog lica

Rezime: 5 aktivnosti imaju rang rizika 2 obavezna izrada Procedure donoenja i praenja realizacije finansijskog plana poslovanja
6.5.2 Proces upravljanja ljudskim resursima

START

A1
Postojee potrebe
PLANIRANJE LJUDSKIH
Zahtevi poslovanja RESURSA Plan zapoljavanja

Postavljeni ciljevi Direktor, rukovodstvo -

Kancelarija, jednom godinje

A2
Plan zapoljavanja Odluka o izboru kandidata
PRIJEM U RADNI ODNOS
Konkurs za zapoljavanje Ugovor o radu
Direktor, rukovodstvo
- Dokumenta izabranog
Izabrani kandidati
kandidata
Kancelarija, dogovoreni termin

A3
Postojee potrebe Godinji plan obuke
PLANIRANJE OBUKE
Zahtevi poslovanja

Direktor, rukovodstvo -

Kancelarija, jednom godinje

A4
Godinji plan obuke Sertifikati o obuci
REALIZACIJA OBUKE
Odluka o izboru odgovornog Izvetaj o realizovanoj obuci
izvrioca Odgovorni izvrilac Oprema potrebna
Polaznici za obuku
Mesto i vreme realizacije
prema potrebi ili propisanim intervalima

A5
Sertifikati o obuci Aurni lini dosije radnika
VOENJE EVIDENCIJE O
ZAPOSLENIMA
Rukovodilac slube
optih, pravnih i -
kadrovskih poslova
Kancelarija / trajno aurno

KRAJ

Dijagram toka 2-02 Proces upravljanja ljudskim resursima

130
 FMEA matrica 2-02
Proces: UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA Datum poetne analize: 07.06.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001) Mere za otkrivanje /

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne eliminaciju
odstupanja odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001) odstupanja
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Nedostaci u planu zapolja-
Planiranje Degradacija kvaliteta Neplanirane potrebe Proces se teko
1. vanja manjak/viak 4 4 3 48 1
ljudskih resursa procesa (ISO 9001) trita kontrolie
zaposlenih
Manjak kompetentnih Vrednovanje dobav-
Neadekvatni ljudski resursi - 4 2 48 1
Prijem u radni Degradacija kvaliteta kadrova na tritu rada ljaa / kandidata
2. loije performanse 6
odnos procesa (ISO 9001) Sprovoenje pogreno Benchmarking sa
organizacije 2 2 24 1
postavljenog plana najboljima iz klase
Resursi nisu Verifikacija svih
Neodravanje obuke u 4 1 16 1
131

obezbeeni potrebnih resursa

Planiranje obuke Degradacija kvaliteta planiranom vremenu
3. 4
procesa (ISO 9001) proputene poslovne anse, Neadekvatne ponude Poreenje zahteva sa
zakonske kazne 3 2 24 1
izvoaa obuke ponudom
Obuka ne odgovara Loe definisan zahtev Preispitivanje
Degradacija kvaliteta 2 2 28 1
zahtevima kandidatima nisu za obukom zahteva za obukom
procesa (ISO 9001)
prenesena odgovarajua
Realizacija obuke Povrede i oboljenja na
4. znanja to moe dovesti do 7
radu (OHSAS 18001) Nekompetentnost Pregled referenci
slabijih performansi, povreda 4 2 56 2
Degradacija ivotne izvoaa obuke izvoaa obuke
na radu, ili negativnog uticaja
sredine (ISO 14001)
na ivotnu sredinu
Nesavesnost
Voenje Nedostatak dokaza o
Degradacija kvaliteta sukovodioca Slube Periodina kontrola
5. evidencije o radnom stau i kompeten- 7 2 2 28 1
procesa (ISO 9001) optih, pravnih i postojeih evidencija
zaposlenima cijama - zakonske kazne
kadrovskih poslova

Rezime: 1 aktivnost ima rang rizika 2 obavezna izrada Procedure upravljanja ljudskim resursima
6.5.3 Proces ugovaranja

132
133
 FMEA matrica 2-03
Proces: PROCES UGOVARANJA Datum poetne analize: 15.06.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKIA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Zahtev nije zaveden
1. Prijem zahteva Degradacija kvaliteta Proputene anse
6 neodgovornost 3 Proces se teko kontrolie 3 54 2
za ponudu procesa finansijski gubici
referenta
2. Analiza zahteva Nekompletna/ Konstantno razjanjavanje
Degradacija kvaliteta Pogrena odluka o izradi
4 nejasna 4 dokumentacije sa 1 16 1
za ponudu procesa ponude izgubljeno vreme
dokumentacija naruiocem
Loe sainjena ponuda
3. Izrada predloga Degradacija kvaliteta Nesavesnost pri Preispitivanje predloga
finansijski gubici, probijanje 6 3 2 36 1
ponude procesa formiranju ponude ponude
134

rokova, gubitak reputacije

Overa i dostava Degradacija kvaliteta Probijanje roka za dostavu Nepotovanje Kontrola postavljenih
4. 5 2 1 10 1
ponude procesa ponude odbijanje ponude postavljenih rokova rokova
Izrada predloga Degradacija kvaliteta Loe sainjen predlog Neusklaenost sa Preispitivanje predloga
5. 2 4 2 16 1
ugovora procesa ugovora - izgubljeno vreme ponudom ugovora
Preispitivanje Loe definisan ugovor - Nesavesnost pri
6. Degradacija kvaliteta
predloga finansijski gubici, probijanje 7 preispitivanju 3 Proces se teko kontrolie 3 63 2
procesa
ugovora rokova, gubitak reputacije ugovora
Potpisivanje, dis- tekoe pri praenju Nedostatak eviden-
7. Degradacija kvaliteta
tribucija i arhivi- realizacije, analizi uspenosti 5 cije neodgovor- 2 Interna kontrola 2 20 1
procesa
ranje ugovora i eventualnog sudskog spora nost izvrilaca
Praenje reali- Degradacija kvaliteta Problemi u realizaciji - nepo- Preoptereenost Praenje rokova po
8. 7 5 2 70 2
zacije ugovora procesa tovanje predvienih rokova ljudskih resursa situacijama
Nema evidencija ne moe Nedeljna kontrola
5 Ne prave se izvetaji 5 2 50 1
Analiza procesa Degradacija kvaliteta se izvriti analiza izvetavanja
9.
ugovaranja procesa Ne vri se analiza - ne moe Ne vri se ocenji- Godinje preispitivanje od
5 6 2 60 2
se pratiti realizacija ciljeva vanje uspenosti strane rukovodstva

Rezime: 4 aktivnosti imaju rang rizika 2 obavezna izrada Procedure ugovaranja

6.5.4 Proces graenja objekata

135
136
 2

A9

Privremeni objekti i instalacije Objekti i instalacije

koji se uklanjaju

Dizel gorivo ef gradilita, ef Runi alat, Izduvni gasovi

tehnike pripreme, transportna
radnici na gradilitu sredstva
Gradilite, po zavretku tehnikog
pregleda

A10
ODRAVANJE OBJEKTA U
Reklamacije u garantnom roku GARANTNOM ROKU Potvrda o izvrenom
odravanju
ef Tehnike pripreme,
Ugovor sa investitorom Oprema
Odgovorni izvoa
radova, ef gradilita, potrebna za
radnici na gradilitu, odravanje
Investitor
Pokretna gradilita, teren, kancelarija,
tokom trajanja realizacije ugovora

Dokumentacija o izvrenim
radovima
PRAENJE I ANALIZA
PROCESA GRADNJE
ef Tehnike pripreme,
Odgovorni izvoa radova,
ef gradilita
Kancelarija, jednom godinje
A11
Godinji izvetaj o poslovima
graenja objekata
Ocena uspenosti
realizovanih poslova
-
Ciljevi za narednu godinu

KRAJ

Dijagram toka 2-04 Proces graenja objekata

137
 FMEA matrica 2-04
Proces: GRAENJE OBJEKATA Datum poetne analize: 01.07.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Redosled i obim radova nije Radni nalog ne sadri Provera radnog naloga
7 4 2 56 2
u skladu sa ugovorenim sve relevantne podatke od strane rukovodstva
Otvaranje Nekompletna ulazna ekiranje kontrolne liste
Degradacija kvaliteta Odloen poetak radova 6 6 2 72 2
1. radnog dokumentacija potrebne dokumentacije
procesa (ISO 9001)
naloga Izbor nekompetentnog
Odgovornog izvoaa i efa Manjak kompetentnih Provera kriterijuma pri
5 5 2 50 1
gradilita - slabije performa- kadrova izboru odgovornih lica
nse pri izvoenju radova
138

Nedostaci Plana anga-

Manjak radne snage ili
ovanja radne snage i Preispitivanje plana od
mehanizacije u odreenim
6 Plana angaovanja 5 strane nadzornog 2 60 2
fazama posla - kanjenje sa
mehanizacije organa
poetkom ili u toku radova

Degradacija kvaliteta Viak radne snage ili Nedostaci Plana anga-

ovanja radne snage i Preispitivanje plana od
procesa (ISO 9001) mehanizacije u odreenim
6 Plana angaovanja 5 strane nadzornog 2 60 2
fazama posla - nepotrebni
mehanizacije organa
Priprema za trokovi
2. izvoenje Neusklaenost Sagledavanje svih geo-
radova Loa organizacija gradilita
6 Dinamikog plana sa 7 detskih, hidrolokih i 2 84 2
- nepotrebni trokovi
uslovima na terenu saobraajnih uslova
Elaborat o zatiti
ekiranje kontrolne liste
zdravlja i bezbednosti
Neadekvatni uslovi zatite 6 elemenata koje sadri 2 96 2
na radu ne sadri sve
Povrede i oboljenja na na radu i zatite od poara elaborat
8 potrebne elemente
radu (OHSAS 18001) na gradilitu povean rizik
Priprema gradilita nije Provera izvrenja
od povreda i poara
izvrena u skladu sa 5 pripremnih radova za 2 80 2
Elaboratom obezbeenje zatite
 Proces: GRAENJE OBJEKATA
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Mogue posledice
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja
sredine (ISO 14001)
R. br.
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Loa organizacija gradilita
(ukrtanje tokova ljudi,
mehanizacije i materijala)
povean rizik od povreda i
poara
139
Neadekvatni uslovi zatite
ivotne sredine poveano
zagaenje zemljita i
Degradacija ivotne vodotokova
sredine (ISO 14001)
Loa organizacija gradilita
uveano generisanje
otpada, utroak energije i
emisija gasova
Primedbe od strane grae-
vinske inspekcije prinudno
Izvoenje zatvaranje gradilita
3.
radova Kanjenje sa poetkom
radova krenje ugovornih
obaveza
Datum poetne analize: 01.07.2012.
RANG RIZIKA
Verovatnoca
Mogunost
Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Ozbiljnost
otkrivanja
posledica
odstupanja eliminaciju odstupanja
pojave
RPN
Sagledavanje svih
Neusklaenost
uslova zatite na radu i
8 Dinamikog plana sa 7 2 112 3
zatite od poara na
uslovima na terenu
gradilitu
Pogrena procena
Sagledavanje svih us-
nadlenog tela da ne
lova zatite ivotne
postoji potreba za
3 sredine u irem okru- 2 42 2
izradom Elaborata o
enju radi donoenja
proceni uticaja na
ispravne odluke
ivotnu sredinu
Elaborat o proceni
7 ekiranje kontrolne liste
uticaja na ivotnu
6 elemenata koje sadri 2 84 2
sredinu ne sadri sve
elaborat
potrebne elemente
Priprema gradilita nije Provera izvrenja
izvrena u skladu sa 5 pripremnih radova za 2 70 2
Elaboratom obezbeenje zatite
Neusklaenost Sagledavanje svih
7 Dinamikog plana sa 7 uslova zatite ivotne 2 98 2
uslovima na terenu sredine na gradilitu
Dokumentacija propisa- ekiranje kontrolne liste
9 na Zakonom o planiranju 5 svih potrebnih 2 90 2
i izgradnji nije kompletna dokumenata
Infrastruktura nije
Kontrola dinamikog
7 adekvatna ili nije 7 2 98 2
plana
obezbeena na vreme
 Proces: GRAENJE OBJEKATA Datum poetne analize: 01.07.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Kontrola dinamikog
Materijal / mehanizacija
plana i plana
nije raspoloiva u trae- 7 2 98 2
Degradacija kvaliteta angaovanja
nim rokovima i koliini
procesa (ISO 9001) mehanizacije
Kontrola dinamikog
Kanjenje u toku radova
7 Nedostatak radne plana i plana
krenje ugovornih obaveza 5 2 70 2
snage na gradilitu angaovanja radne
snage
Praenje posla povere-
Kanjenje angaovanih
7 nog podizvoaima po 2 98 2
140

Nezadovoljavajui kvalitet
izvedenih radova potenci-
jalne reklamacije naruioca
(gubitak ugleda i finansijski
gubici)
Nemogunost praenja i
koordinacije radova
finansijski gubici
Udari i prikljetenja usled
Povrede i oboljenja na radu
korienja graevinske
(OHSAS 18001)
mehanizacije
podizvoaa
Nepotovanje tehnike
dokumentacije (ugradnja
7 materijala koji ne odgo-
vara traenim
specifikacijama)
Ne vodi se dokumenta-
cija o stepenu zavre-
8 6
nosti i toku izvoenja
radova
Neobuenost izvrilaca
10 za upravljanje graevin-
skom mehanizacijom
Otkazi na graevinskoj
10
mehanizaciji
fazama (milestones)
Svakodnevna kontrola od
7 2 98 2
strane nadzornog organa
Svakodnevna kontrola
2 96 2
potrebne dokumentacije
Periodino testiranje
6 2 120 3
obuenosti operatera
Redovno sprovoenje
tehnikih pregleda i
5 2 100 2
ispitivanje (atestiranje)
mehanizacije
 Proces: GRAENJE OBJEKATA Datum poetne analize: 01.07.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

Nepanja izvrilaca Vizuelna kontrola /

10 ukrtanje tokova ljudi i 8 ogranienje pristupa u 2 160 4
mehanizacije zoni rada mehanizacije

Radnici nisu obueni Periodina provera

Povrede (udarci i posekotine) 8 6 2 96 2
za bezbedno rukovanje obuenosti
usled korienja runog alata
i opreme za rad Oprema nije bezbedna Periodini pregledi
8 5 2 80 2
za rukovanje opreme za rad
Redovni obilasci i
Padovi u nivou 6 Neuredno gradilite 8 2 96 2
141

ienje gradilita
Postavljanje zatitnih
Neobezbeeno
Padovi sa visine 10 7 ograda gde je to mo- 2 140 3
gradilite
gue i njihova kontrola
Toksina isparenja
tetni uticaj na disajne asfalta i izduvni gasovi Periodini lekarski
6 10 2 120 3
organe radnika transportnih sredstava i pregledi
mehanizacije
Nepanja pri rukovanju
Opekotine i tetni uticaji Proces se teko
8 sa vrelim asfaltom i 8 3 192 4
toplotne energije kontrolie
delovima opreme
Privremena elektrina
Periodina ispitivanja
10 instalacija nije 6 2 120 3
elektrine instalacije
adekvatno obezbeena
Strujni udar
Radnici nisu obueni
Periodina provera
9 za bezbedno rukovanje 5 2 90 2
obuenosti
elektrinim aparatima
 Proces: GRAENJE OBJEKATA Datum poetne analize: 01.07.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Presecanje ili otee-
nje podzemnih ili Proces se teko
10 7 3 210 4
nadzemnih strujnih kontrolie
vodova usled nepanje
Periodina provera
Teak fiziki rad (velika
Povrede i oteenja obuenosti za pravilno
7 naprezanja, dizanje i 10 2 140 3
skeletnomiinog sistema dizanje i prenoenje
prenoenje tereta)
tereta
142

Presecanje / oteenje Proces se teko

Poar / eksplozija 10 6 3 210 4
gasovoda ili naftovoda kontrolie

Nekorienje linih
8 Svakodnevna kontrola 1 56 2
zatitnih sredstava
tetan uticaj buke i vibracija
7 Korienje opreme za
na zaposlene Periodina ispitivanja
rad sa poveanim 7 2 98 2
opreme
nivoom buke i vibracija
Ispitivanje terena u
Trajno unitavanje ugroenih Krenje terena pre
8 10 potrazi za ugroenim 2 160 4
vrsta na lokaciji objekta izgradnje objekta
vrstama
Uticaj toplote na okruenje Proces se teko
3 Rad sa vrelim asfaltom 10 3 90 2
dok traju radovi kontrolie
Degradacija ivotne
Rad opreme, transport-
sredine (ISO 14001) Uticaj buke i vibracija na Merenje buke i vibracije
3 nih sredstava i mehani- 10 2 60 2
okruenje u radnoj okolini
zacije u toku izgradnje

Objekat preseca Ispitivanje terena u

Trajno presecanje staza
6 prirodno stanite 8 potrazi za stazama kojim 2 96 2
kojim se kreu ivotinje
ivotinjskih vrsta se kreu ivotinje
 Proces: GRAENJE OBJEKATA Datum poetne analize: 01.07.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
tetna isparenja asfalta i
Periodina kontrola emi-
Zagaenje vazduha 3 emisija izduvnih gasova 10 2 60 2
sije izduvnih gasova
u toku izvoenja radova
Izlivanje emulzije Provera ispravnosti
8 6 2 96 2
(razreenog bitumena) buradi
Redovno servisiranje i
8 Izlivanje motornog ulja 6 kontrola ispravnosti 2 96 2
vozila i mehanizacije
Selekcija otpada i
Zagaenje zemljita ili Gomilanje uta i svih
kontrola njegovog
143

vodotokova
Rezultati laboratorijskih ispi-
tivanja nisu validni
mogua odstupanja od
projektovanog kvaliteta
Kontrola
kvaliteta
Degradacija kvaliteta Laboratorijska ispitivanja se
4.
izvedenih procesa (ISO 9001) ne vre u svim potrebnim
radova fazama rada mogua
odstupanja od
projektovanog kvaliteta
Nije izraen Elaborat o
laboratorijskim ispitivanjima
5 vrsta neopasnog
otpada na gradilitu
Neadekvatno uvanje
opasnog otpada
9 (emulzija, asfalt, amba-
laa od hemijskih sred-
stava, zauljene krpe itd.)
Angaovanje
9 neakreditovane
laboratorije
Loa koordinacija sa
9 5
laboratorijom
Ne vodi se evidencija o
9 4
izvrenim ispitivanjima
9 2 90 2
odlaganja na
odgovarajua mesta
Kontrola odlaganja
7 opasnog otpada na 2 126 3
odgovarajui nain
Uvid u akreditaciju (obim
i rok vaenja)
2 2 36 1
eliminatorni uslov za
angaovanje laboratorije
Kontrola prema ek-listi
sa svim fazama rada
nakon kojih je
2 90 2
neophodna kontrola
uslov za zapoinjanje
sledee faze
Kontrola graevinskog
2 72 2
dnevnika (sa evidenci-
 Proces: GRAENJE OBJEKATA Datum poetne analize: 01.07.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
ne moe se izvriti jom izvrenih ispitiva-nja)
tehniki prijem objekta od strane nadzornog
organa
Povrede laboranta prilikom Nepanja izvrilaca Vizuelna kontrola /
Povrede i oboljenja na radu
uzimanja uzoraka na gradilitu 5 ukrtanje tokova ljudi i 4 ogranienje pristupa u 2 40 1
(OHSAS 18001)
mehanizacije zoni rada mehanizacije
Propusti u tehnikoj Kontrola od strane
3 dokumentaciji 7 2 42 1
nadzornog organa
Tehniki problemi pri Specijalni zahtevi koji se
Reavanje
144

Degradacija kvaliteta reavanju dodatnih zahteva ne mogu realizovati na Kontrola od strane

5. neugovoreni 3 3 2 18 1
procesa (ISO 9001) investitora finansijski drutveno prihvatljiv nadzornog organa
h radova nain
gubici
Greka u predmeru Kontrola predmera ne-
3 neugovorenih radova 5 ugovorenih radova od 2 30 1
strane Teh. pripreme
Nekompletna atestno- Kontrola i evidentiranje
tehnika dokumentacija atestne dokumentacije
8 5 2 80 2
prilikom nabavke i
Degradacija kvaliteta Nemogunost izvrenja
ugradnje materijala
procesa (ISO 9001) tehnikog pregleda objekta
Priprema za Greke u Projektu Pregled projekta izve-
6. pregled 8 izvedenog objekta 5 denog objekta od stra-ne 2 80 2
objekta izabrane komisije
Periodina provera
Povrede i oteenja Teak fiziki rad (velika
Povrede i oboljenja na radu obuenosti za pravilno
skeletnomiinog sistema 7 naprezanja, dizanje i 10 2 140 3
(OHSAS 18001) dizanje i prenoenje
prilikom ureenja terena prenoenje tereta)
tereta
 Proces: GRAENJE OBJEKATA Datum poetne analize: 01.07.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Udari i prikljetenja usled
Nepanja izvrilaca Vizuelna kontrola /
korienja graevinske
10 ukrtanje tokova ljudi i 8 ogranienje pristupa u 2 160 4
mehanizacije u toku rada
mehanizacije zoni rada mehanizacije
radnika

Emisija izduvnih gasova

Periodina kontrola emi-
Zagaenje vazduha 3 u toku raiavanja 10 2 60 2
sije izduvnih gasova
gradilita
Selekcija otpada i
145

Degradacija ivotne Akumulacija neopasnog Neadekvatno odlaganje kontrola njegovog

5 9 2 90 2
sredine (ISO 14001) otpada neopasnog otpada odlaganja na
odgovarajua mesta
Akumulacija opasnog Kontrola odlaganja
Neadekvatno odlaganje
otpada - zagaenje 9 7 opasnog otpada na 2 126 3
opasnog otpada
zemljita ili vodotokova odgovarajui nain
Izdata je upotrebna dozvola Propusti komisije koja
Provera kredibiliteta
za objekat koji ne zadovo- 9 vri tehniki pregled 4 2 72 2
Tehniki lanova komisije
Degradacija kvaliteta ljava sve propisane uslove
7. pregled
procesa (ISO 9001) Nje izdata upotrebna dozvo- Propusti komisije koja
objekta Provera kredibiliteta
la za objekat koji zadovolja- 8 vri tehniki pregled 2 2 32 1
lanova komisije
va sve propisane uslove
Nema zapisnika o Provera traene
8 3 2 42 1
primopredaji radova dokumentacije
Primopredaja objekta je
Nije data garancija na Provera traene
Primopredaj Degradacija kvaliteta izvrena na neadekvatan 8 5 2 80 2
8. izvedene radove dokumentacije
a objekta procesa (ISO 9001) nain lo publicitet i sukob
Izvrena je primopredaja
sa zakonom Provera traene
10 bez prethodno date 1 2 20 1
dokumentacije
upotrebne dozvole
 Proces: GRAENJE OBJEKATA
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Aktivnost Degradacija ivotne
sredine (ISO 14001)
R. br.
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Zatvaranje
9.
146
gradilita prilikom uklanjanja privre-
Povrede i oboljenja na radu
(OHSAS 18001)
Degradacija ivotne
sredine (ISO 14001)
Odravanje
objekta u Degradacija kvaliteta
10.
garantnom procesa (ISO 9001)
roku
Datum poetne analize: 01.07.2012.
FMEA proces
RANG RIZIKA
Verovatnoca
Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Ozbiljnost
otkrivanja
posledica
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
pojave
RPN
Objekat nije puten u Nisu uklonjeni svi
upotrebu pritube 7 privremeni objekti i 6 Obilasci gradilita 2 84 2
investitora i javnosti instalacije sa gradilita
Ne uva se graevinski
Ne vodi se odgovarajua
dnevnik i knjiga Provera traene
arhiva ne moe se izvriti 6 3 2 36 1
inspekcije dokumentacije
naknadna analiza
Povrede i oteenja skelet- Periodina provera
Teak fiziki rad (velika
nomiinog sistema radnika obuenosti za pravilno
7 naprezanja, dizanje i 9 2 126 3
dizanje i prenoenje
prenoenje tereta)
menih objekata i instalacija tereta
Udari i prikljetenja usled ko-
Nepanja izvrilaca Vizuelna kontrola /
rienja transportnih sred-
10 ukrtanje tokova ljudi i 8 ogranienje pristupa u 2 160 4
stava u toku uklanjanja priv-
mehanizacije zoni rada mehanizacije
remenih objekata i instalacija
Emisija izduvnih gasova
u toku uklanjanja privre- Periodina kontrola emi-
Zagaenje vazduha 3 10 2 60 2
menih objekata i sije izduvnih gasova
instalacija
Nedostatak rezervnih Provera minimalnih
delova za ugradnju 5 2 70 2
zaliha
Aktivnosti odravanja nisu
izvrene u ugovorenom roku 7 Manjak ljudskih i Preispitivanje potreba
6 2 84 2
mogue albe investitora tehnikih kapaciteta za resursima
Neodgovornost Kontrola od strane efa
4 2 56 2
izvrilaca tehnike pripreme
Ugradnja rezervnih Ocenjivanje i rangiranje
Odravanje nije izvreno u 6 2 84 2
delova loeg kvaliteta dobavljaa
zadovoljavajuem kvalitetu - 7
mogue albe investitora Kontrola kvaliteta
Nemarnost izvrilaca 5 2 70 2
izvrenih aktivnosti
 Proces: GRAENJE OBJEKATA
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Aktivnost Degradacija ivotne
sredine (ISO 14001)
R. br.
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Povrede i oboljenja na radu
(OHSAS 18001)
147
Degradacija ivotne
sredine (ISO 14001)
Praenje i izvriti analiza rada
analiza Degradacija kvaliteta
11.
procesa procesa (ISO 9001)
gradnje
FMEA proces
Mogue posledice
odstupanja
Ne evidentiraju se izvrene
aktivnosti odravanja ne
moe se izvriti analiza
Povrede u toku aktivnosti
odravanja
Udari i prikljetenja usled
korienja mehanizacije u
toku odravanja objekata
Zagaenje vazduha
Ne evidentiraju se izvrene
aktivnosti ne moe se
Ne vri se analiza eviden-
tiranih aktivnosti - ne moe
se pratiti realizacija ciljeva,
niti postaviti ciljevi za
narednu godinu
Datum poetne analize: 01.07.2012.
RANG RIZIKA
Verovatnoca
Mogunost
Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Ozbiljnost
otkrivanja
posledica
odstupanja eliminaciju odstupanja
pojave
RPN
Nekompetentnost Provera obuenosti
4 2 56 2
izvrilaca radnika na odravanju
Ne uvaju se potvrde o Kontrola arhive efa
4 4 2 32 1
izvrenom odravanju tehnike pripreme
Periodina provera
Teak fiziki rad (velika
obuenosti za pravilno
7 naprezanja, dizanje i 7 2 98 2
dizanje i prenoenje
prenoenje tereta)
tereta
Nepanja izvrilaca Vizuelna kontrola /
10 ukrtanje tokova ljudi i 6 ogranienje pristupa u 2 120 3
mehanizacije zoni rada mehanizacije
Emisija izduvnih gasova
u toku uklanjanja privre- Periodina kontrola emi-
3 10 2 60 2
menih objekata i sije izduvnih gasova
instalacija
Ne prave se izvetaji o Nedeljna kontrola
5 napredovanju radova na 5 izvetavanja dok traju 2 50 1
objektu radovi
Ne vri se ocenjivanje
Godinje preispitivanje
5 uspenosti realizovanih 6 2 60 2
od strane rukovodstva
poslova graenja
Rezime:
51 aktivnosti sa ocenom 2 obavezna izrada Procedure.
Zbog velikog broja rizika, proces bi trebalo razloiti na nekoliko podprocesa i za svaki
od njih predvideti posebnu proceduru. Predlae se izrada:
1. Procedure upravljanja izgradnjom
2. Procedure kontrole kvaliteta izgradnje
3. Procedure zatvaranja i analize rada gradilita
Uputstva se izrauju za sve aktivnosti sa ocenom rizika veom od 2 (11 aktivnosti sa
ocenom 3 i 7 aktivnosti sa ocenom 4). Stoga je obavezna izrada sledeih uputstava:
1. Uputstvo za bezbedno ureenje i organizaciju gradilita
2. Uputstva za upravljanje graevinskom mehanizacijom (potrebno je izraditi
pojedinana uputstva za svaku vrstu graevinskih maina koja se koristi za
izvoenje aktivnosti). Ovim uputstvom je opisan nain izvoenja rizine
aktivnosti koja zahteva i formulisanje karte akcija navedene u sledeem
nabrajanju.
3. Uputstvo za bezbedan rad na visini
4. Uputstvo za bezbedan rad asfaltera. Ovim uputstvom je opisan nain
izvoenja rizine aktivnosti koja zahteva i formulisanje karte akcija navedene u
sledeem nabrajanju.
5. Uputstvo za bezbedno postavljanje i rukovanje privremenom elektrinom
instalacijom. Ovim uputstvom je opisan nain izvoenja rizine aktivnosti koja
zahteva i formulisanje karte akcija navedene u sledeem nabrajanju.
6. Uputstvo za bezbedan iskop zemlje. Ovim uputstvom je opisan nain
izvoenja rizine aktivnosti koja zahteva i formulisanje karte akcija navedene u
sledeem nabrajanju.
7. Uputstvo za pravilno dizanje i prenoenje tereta
8. Uputstvo za ekoloki bezbedno krenje terena. Ovim uputstvom je opisan
nain izvoenja rizine aktivnosti koja zahteva i formulisanje karte akcija
navedene u sledeem nabrajanju.
9. Uputstvo za ekoloki bezbedno uvanje opasnog otpada
Broj uputstava je manji od 18 (11+7) zato to se odreene rizine aktivnosti ponavljaju,
a u listi je ovo dupliranje izbegnuto.
7 aktivnosti sa ocenom 4 obavezna izrada sledeih karti akcija:
1. Karta akcija na prevenciji i sanaciji udara i prikljetenja usled korienja
transportnih sredstava i graevinske mehanizacije
2. Karta akcija na prevenciji i sanaciji opekotina i tetnih uticaja toplotne energije
3. Karta akcija na prevenciji i sanaciji strujnog udara prilikom presecanja ili
oteenja strujnog voda
4. Karta akcija na prevenciji i sanaciji poara ili eksplozije usled oteenja
gasovoda ili naftovoda
5. Karta akcija na prevenciji i sanaciji unitavanje ugroenih vrsta pri krenju
terena

148
6.5.5 Proces odravanja puteva

149
 FMEA matrica 2-05
Proces: ODRAVANJE PUTEVA Datum poetne analize: 16.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Program odravanja puteva
/ Plan organizacije rada zim- ef odravanja puteva
Planiranje Degradacija kvaliteta ispitivanje stanja puteva
1. ske slube nije usklaen sa 7 nema uvid u stanje na 3 2 42 1
radova procesa (ISO 9001) koji su predmet ugovora
postojeim tehnikim terenu
kapacitetima
Meseni dinamiki Preispitivanje dinami-
Odreene deonice puta se
6 planovi imaju 5 kog plana od strane 2 60 2
Izdavanje ne odravaju redovno
nedostatke Nadzornog organa
naloga za Degradacija kvaliteta
2. Nisu definisani rokovi Preispitivanje
150

izvoenje procesa (ISO 9001)

Hitni sluajevi se ne za izvrenje hitnih pojedinanih naloga za
radova 6 5 2 60 2
reavaju u traenom roku sluajeva rad od strane
Nadzornog organa
Materijal / mehanizacija
Potovanje dinamikog
nije raspoloiva u trae- 7 2 98 2
plana
nim rokovima i koliini
Probijanje zadatih rokova
tokom odravanja puteva 7 Nedostatak radne Potovanje dinamikog
5 2 70 2
krenje ugovornih obaveza snage plana
Izvoenje Degradacija kvaliteta
3. Praenje izvrenja posla
radova procesa (ISO 9001) Kanjenje angaovanih
7 poverenog 2 98 2
podizvoaa
podizvoaima

Nezadovoljavajui kvalitet
izvedenih radova potenci-
jalne reklamacije naruioca
Nepotovanje ugovornih Svakodnevna kontrola od
7 7 2 98 2
obaveza strane nadzornog organa
 Proces: ODRAVANJE PUTEVA
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Mogue posledice
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja
sredine (ISO 14001)
R. br.
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Udari i prikljetenja usled
korienja graevinske
mehanizacije i transportnih
sredstava
Povreda sa traginim
ishodom u sluaju
saobraajne nesree
Povrede (udarci i posekotine)
usled korienja runog alata
151
i opreme za rad
Padovi u nivou
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
tetni uticaj na disajne
organe radnika
Povrede i oteenja
skeletnomiinog sistema
tetan uticaj buke i vibracija
na zaposlene
Datum poetne analize: 16.08.2012.
RANG RIZIKA
Verovatnoca
Mogunost
Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Ozbiljnost
otkrivanja
posledica
odstupanja eliminaciju odstupanja
pojave
RPN
Neobuenost i nepanja
pri upravljanju graevin- Periodino testiranje
10 6 2 120 3
skom mehanizacijom i obuenosti operatera
transportnim sredstvima
Krenje saobraajnih
Periodino testiranje
10 propisa i nepanja 6 2 120 3
obuenosti vozaa
vozaa
Periodine provere
Radnici ne nose adek-
7 6 noenja zatitnih 2 84 2
vatna zatitna sredstva
sredstava
Neadekvatna obua Kontrola noenja obue
6 7 2 84 2
radnika sa neklizajuim onom
Toksina isparenja
asfalta i izduvni gasovi Periodini lekarski
6 8 2 96 2
transportnih sredstava i pregledi
mehanizacije
Periodina provera
Teak fiziki rad (velika
obuenosti za pravilno
7 naprezanja, dizanje i 9 2 126 3
dizanje i prenoenje
prenoenje tereta)
tereta
Nekorienje linih
7 Periodina kontrola 2 98 2
zatitnih sredstava
7 Korienje opreme za
Periodina ispitivanja
rad sa poveanim 6 2 84 2
opreme
nivoom buke i vibracija
 Proces: ODRAVANJE PUTEVA Datum poetne analize: 16.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

Uticaj toplote na okruenje Proces se teko

2 Rad sa vrelim asfaltom 8 3 48 1
dok traju radovi kontrolie

Rad opreme, transport-

Uticaj buke i vibracija na nih sredstava i mehani- Merenje buke i vibracija
3 10 2 60 2
okruenje zacije u toku odravanja u radnoj sredini
puteva
Degradacija ivotne tetna isparenja asfalta i
sredine (ISO 14001) emisija izduvnih gasova Periodina kontrola emi-
152

Zagaenje vazduha 3 10 2 60 2
u toku odravanja sije izduvnih gasova
puteva
Izlivanje emulzije Provera ispravnosti
8 4 2 64 2
(razreenog bitumena) buradi za emulziju
Zagaenje zemljita ili
Redovno servisiranje i
vodotokova
8 Izlivanje motornog ulja 6 kontrola ispravnosti 2 96 2
vozila i mehanizacije

Loa organizacija posla -
kanjenje u izvoenju
radova
Periodina kontrola i
Ne vodi se Dnevnik
uporeivanje ugovornih
6 izvoenja radova na 5 2 60 2
obaveza i situacije na
odravanju puteva
terenu

Nadzor nad Degradacija kvaliteta

4.
izvoenjem procesa (ISO 9001)
Periodina kontrola
radova Neadekvatni iznosi za Ne vode se privremene
5 5 voenja potrebne 2 50 2
naplatu izvedenih radova situacije
evidencije
 Proces: ODRAVANJE PUTEVA Datum poetne analize: 16.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ne evidentiraju se izvrene Ne prave se izvetaji o Nedeljna kontrola
Izvetavanje aktivnosti ne moe se 5 napredovanju radova na 5 izvetavanja dok traju 2 50 1
i analiza izvriti analiza rada odravanju puteva radovi
Degradacija kvaliteta Ne vri se analiza eviden-
5. procesa
procesa (ISO 9001) tiranih aktivnosti - ne moe Ne vri se ocenjivanje
odravanja Godinje preispitivanje
se pratiti realizacija ciljeva, 5 uspenosti realizovanih 6 2 60 2
puteva od strane rukovodstva
niti postaviti ciljevi za poslova
narednu godinu

Rezime: 19 aktivnosti sa ocenom 2 obavezna izrada Procedure odravanja puteva

153

2 aktivnosti sa ocenom 3 obavezna izrada sledeih uputstava:

1. Uputstva za upravljanje graevinskom mehanizacijom (pojedinana uputstva za svaku vrstu graevinskih maina koja
se koristi za izvoenje aktivnosti)
2. Uputstvo za pravilno dizanje i prenoenje tereta
6.5.6 Proces proizvodnje asfaltne mase

154
155
 FMEA matrica 2-06
Proces: PROIZVODNJA ASFALTNE MASE Datum poetne analize: 20.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Zastoj na gradilitu, probija- Preispitivanje radnog
7 Radni nalog za 70 2
nje ugovorenih rokova naloga od strane
proizvodnju asfalta nije
5 rukovodioca sektora 2
Velika koliina karta, usklaen sa potrebama
6 gradnje i poslovoe 60 2
finansijski gubici na terenu.
Degradacija kvaliteta asfaltne baze
procesa (ISO 9001)
Radni nalog nije lansiran
Odloen poetak Kontrola rokova za
na vreme, neaurnost
Otvaranje proizvodnje, zastoj na 7 5 lansiranje radnog 2 70 2
1. rukovodioca sektora
radnog naloga gradilitu naloga
156

gradnje

Uvean utroak energije, Preispitivanje radnog

6 Radni nalog za 60 2
sirovina i emisija gasova naloga od strane
Degradacija ivotne proizvodnju asfalta nije
5 rukovodioca sektora 2
sredine (ISO 14001) Potencijalno generisanje usklaen sa potrebama
gradnje i poslovoe
karta u proizvodnji asfalta 8 na terenu. 80 2
asfaltne baze
(opasan otpad)
Komponente asfalta Kontrola minimalnih
nisu obezbeene na 5 zaliha za svaku 2 70 2
Odloen poetak vreme. komponentu
proizvodnje, zastoj na 7 Kontrola rokova za
gradilitu Transportna sredstva i
angaovanje
Priprema Degradacija kvaliteta mehanizacija nisu 3 2 42 1
2. transportnih sred-
proizvodnje procesa (ISO 9001) obezbeeni na vreme
stava i mehanizacije
Pogreno oitane/ izmerene Kolska vaga nije Redovna kontrola
koliine komponenata 4 2 40 1
kalibrisana rokova za etaloniranje
asfalta, finansijski gubici ili 5
neopravdane reklamacije Radnici na kolskoj vagi Periodino testiranje
4 2 40 1
dobavljaima. nisu obueni obuenosti radnika
 Proces: PROIZVODNJA ASFALTNE MASE Datum poetne analize: 20.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Povrede vozaa prilikom
Neobezbeena mesta
izlaska i ulaska u transportna Kontrola bezbednosti
6 za ulaz i izlaz iz kamiona 6 2 72 2
sredstva lomovi i uganua gazita
na kolskoj vagi
ekstremiteta
Kontrola bezbednog
Povrede vozaa i drugih Nepanja i kretanje u
8 ponaanja u krugu 2 112 3
posetilaca prilikom boravka u nedozvoljenoj zoni
asfaltne baze
krugu asfaltne baze 7
opekotine, udarci alata i Kontrola noenja
Nenoenje zatitne
7 lema i odgovarajue 2 98 2
opreme i slino opreme
obue
157

Neobuenost izvrilaca
za upravljanje Periodino testiranje
9 5 2 90 2
transportnim sredstvima obuenosti operatera
i mehanizacijom
Povrede i oboljenja na Udari i prikljetenja usled Redovno sprovoenje
Otkazi na transportnim
radu (OHSAS 18001) korienja kamiona i tehnikih pregleda i
9 sredstvima i 5 2 90 2
utovarivaa na asfaltnoj bazi ispitivanje
mehanizaciji
mehanizacije
Nepanja izvrilaca Vizuelna kontrola /
9 ukrtanje tokova ljudi i 9 ogranienje pristupa u 2 162 4
mehanizacije zoni rada mehanizacije
Nepanja izvrilaca
Poar mogui viestruki prilikom pretakanja Proces se teko
10 7 3 210 4
fatalni ishodi mazuta iz cisterne u kontrolie
silos
Izduvni gasovi
tetni uticaj na disajne Periodini lekarski
5 transportnih sredstava i 9 2 90 2
organe radnika pregledi
mehanizacije
Opekotine i tetni uticaji Nepanja pri Proces se teko
8 8 3 192 4
toplotne energije pretakanju bitumena i kontrolie
 Proces: PROIZVODNJA ASFALTNE MASE Datum poetne analize: 20.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
rukovanju vruim
delovima instalacije
Izlivanje mazuta ili bitumena Nepanja izvrilaca
prilikom pretakanja - 5 prilikom pretakanja iz 9 Vizuelna kontrola 2 90 2
zagaenje zemljita cisterne u silos
Degradacija ivotne
sredine (ISO 14001) tetna isparenja i
Periodina kontrola
emisija izduvnih gasova
Zagaenje vazduha 3 10 emisije izduvnih 2 60 2
transportnih sredstava i
gasova
mehanizacije
158

Otkaz na nekom od
sklopova asfaltne baze 4 Redovno odravanje 2 72 2
zbog dotrajalosti
Periodino obuavanje
Otkaz zbog loeg
Prestanak rada postrojenja 5 odravalaca od strane 2 90 2
odravanja postrojenja
asfaltne baze - proizvoaa
9
onemoguena isporuka Periodino obuavanje
asfalta Otkaz zbog nepaljivog rukovalaca od strane
4 2 72 2
Degradacija kvaliteta rukovanja proizvoaa i defini-
3. Proizvodnja sanje kaznenih mera
procesa (ISO 9001)
Praenje minimalnih
Nedostatak potrebnih
2 zaliha i praenje 2 36 1
energenata
procesa nabavke
Materijal / mehanizacija
Kontrola realizacije
Kanjenje u isporuci asfalta nije raspoloiva u trae- 3 2 42 1
dinamikog plana
zastoj na gradilitu i nim rokovima i broju
7
potencijalne reklamacije Praenje podobnosti
naruioca Kanjenje angaovanih
5 podizvoaa tokom 2 70 2
podizvoaa
vremena
 Proces: PROIZVODNJA ASFALTNE MASE Datum poetne analize: 20.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Kontrola kvaliteta
Odstupanja od
6 asfalta od strane 2 84 2
Kvalitet asfalta nije definisane recepture
interne laboratorije
odgovarajui potencijalne 7
reklamacije naruioca Kvalitet ulaznih
Kvalitativna kontrola
komponenti nije 8 2 112 3
pri prijemu sirovina
odgovarajui
Neobuenost izvrilaca
Periodino testiranje
10 za upravljanje 6 2 120 3
obuenosti operatera
159

mehanizacijom
Udari i prikljetenja usled Otkazi na transportnim Redovni tehniki
korienja transportnih 10 sredstvima i 5 pregledi i ispitivanje 2 100 2
sredstava i mehanizacije mehanizaciji mehanizacije
Nepanja izvrilaca Vizuelana kontrola /
10 ukrtanje tokova ljudi i 9 ogranienje pristupa u 2 180 4
mehanizacije zoni rada mehanizacije
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001) Neuredan krug asfaltne Redovni obilasci i
Padovi u nivou 6 8 2 96 2
baze ienje kruga
Postavljanje zatitnih
Neobezbeene etae
Padovi sa visine 10 7 ograda gde je to mo- 2 140 3
na asfaltnoj bazi
gue
Toksina isparenja
tetni uticaj na disajne asfalta i izduvni gasovi Periodini lekarski
5 9 2 90 2
organe radnika transportnih sredstava i pregledi
mehanizacije
 Proces: PROIZVODNJA ASFALTNE MASE Datum poetne analize: 20.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Nepanja pri rukovanju
Proces se teko
vrelim delovima 8 3 192 4
kontrolie
Opekotine i tetni uticaji instalacije
8
toplotne energije Curenje vrelog asfalta
Ogranienje zona
iz transportne korpe, ili 8 2 128 3
kretanja
pri istovaru u kamion
Elektrina instalacija
Periodina ispitivanja
Strujni udar 10 nije adekvatno 5 2 100 2
elektrine instalacije
obezbeena
Povrede usled rada Postavljanje gajtana za
160

rotacionih elemenata i
konvejera (kidanje/
gnjeenje ekstremiteta)
Degradacija ivotne
Poar / eksplozija
sredine (ISO 14001)
Rotacioni elementi i
9 konvejeri nisu
adekvatno obezbeeni
Isticanje zapaljivih kom-
ponenti na zagrejane
delove opreme
10
Pucanje silosa/bunkera
pod prevelikom tempe-
raturom ili pritiskom
zaustavljanje pogona
8 2 144 3
oko svih rotacionih
delova i konvejera
Proces se teko
6 3 180 4
kontrolie
Redovna ispitivanja
3 gorionika, kompresora 2 60 2
i ventila za oduak

Rad sa vrelim kompo-

Uticaj toplote na okruenje Proces se teko
3 nentama asfaltne mase 10 3 90 2
dok traje proizvodnja kontrolie
i samim asfaltom

Degradacija ivotne Rad opreme, transport- Merenje buke i

sredine (ISO 14001) Uticaj buke i vibracija na
3 nih sredstava i mehani- 10 vibracija u radnoj 2 60 2
okruenje
zacije u toku proizvodnje okolini
tetna isparenja asfalta i Periodina kontrola
Zagaenje vazduha 3 emisija izduvnih gasova 10 emisije izduvnih 2 60 2
u toku rada gasova
 Proces: PROIZVODNJA ASFALTNE MASE Datum poetne analize: 20.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Periodino merenje
Emisija kamene praine emisije tetnih materija
7 10 2 140 3
(filera) iz suare i redovna zamena
filtera
Vizuelna kontrola /
Izlivanje vrelog asfalta
postavljanje grani-
6 pri pri istovaru u 7 2 84 2
nika za kamione radi
kamion
tanog pozicioniranja
Redovno servisiranje i
Zagaenje zemljita ili 6 Izlivanje motornog ulja 5 kontrola ispravnosti 2 60 2
161

vodotokova vozila i mehanizacije

Neadekvatno uvanje
opasnog otpada Kontrola odlaganja
9 (emulzija, asfalt, amba- 7 opasnog otpada na 2 126 3
laa od hemijskih sred- odgovarajui nain
stava, zauljene krpe itd.)
Parametri procesa (tem-
Kvalitet asfalta nije peratura, vreme, priti- Parametri procesa se
Degradacija kvaliteta
odgovarajui potencijalne 7 sak) nisu odravani u 3 konstantno prate uz 1 21 1
procesa (ISO 9001)
reklamacije naruioca preporuenim pomo raunara
Praenje granicama
4. procesa Degradacija kvaliteta
proizvodnje procesa (ISO 9001) Havarija asfaltne baze Parametri procesa (tem-
Parametri procesa se
Povrede i oboljenja na prestanak rada, viestruki peratura, vreme, priti-
10 3 konstantno prate uz 1 30 1
radu (OHSAS 18001) fatalni ishodi, dugotrajna sak) nisu odravani u
pomo raunara
Degradacija ivotne kontaminacija dozvoljenim granicama
sredine (ISO 14001)
 Proces: PROIZVODNJA ASFALTNE MASE Datum poetne analize: 20.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

Rezultati laboratorijskih ispi-

Laboratorijska Angaovanje
Degradacija kvaliteta tivanja nisu validni Kontrola akreditacije
9 neakreditovane 2 2 36 1
ispitivanja procesa (ISO 9001) mogua odstupanja od laboratorije
5. laboratorije
gotovog zahtevanog kvaliteta
proizvoda
Povrede i oboljenja na Povrede prilikom uzimanja Proces se teko
5 Nepanja izvrilaca 4 3 60 2
radu (OHSAS 18001) uzoraka asfalta kontrolie
Evidentiranje Poslovoa ne vodi
Degradacija kvaliteta Ne postoji evidencija o Periodina interna
6. procesa 5 dnevnik rada Asfaltne 4 2 40 1
procesa (ISO 9001) koliini proizvedenog asfalta kontrola
162

proizvodnje baze
Rukovodstvo ne dobija Poslovoa ne pravi
Kontrola izrade
Izvetavanje i izvetaje - ne moe se 5 izvetaje o realizovanoj 5 2 50 1
mesenih izvetaja
analiza Degradacija kvaliteta izvriti analiza rada proizvodnji
7.
procesa procesa (ISO 9001) Ne vri se analiza izvetaja Rukovodstvo ne vri
Godinje preispitivanje
proizvodnje - ne prate se i ne postavljaju 5 ocenjivanje uspenosti 6 2 60 2
od strane rukovodstva
ciljevi rada
Rezime:

30 rizika sa rangom 2 obavezna izrada procedure.

Zbog velikog broja rizika ranga 2, proces bi trebalo razloiti na nekoliko podprocesa i za
svaki od njih predvideti posebnu proceduru. Predlae se izrada:
1. Procedure prijema i skladitenja ulaznih komponenti u asfaltnoj bazi i
2. Procedure upravljanja proizvodnjom asfaltne meavine

8 rizika sa rangom 3 obavezna izrada sledeih uputstava:

1. Uputstvo za ogranienje kretanja i bezbedno ponaanje posetilaca na
asfaltnoj bazi
2. Uputstva za upravljanje mehanizacijom (pojedinana uputstva za svaku
mainu). Ovim uputstvom je opisan nain obavljanja rizine aktivnosti koja
zahteva i formulisanje karte akcije
3. Uputstvo za bezbedno pretakanje mazuta (ovim uputstvom je opisan nain
obavljanja rizine aktivnosti koja zahteva i formulisanje karte akcije)
4. Uputstvo za bezbedno pretakanje bitumena (ovim uputstvom je opisan
nain obavljanja rizine aktivnosti koja zahteva i formulisanje karte akcije)
5. Uputstvo za prijem sirovina na asfaltnoj bazi
6. Uputstvo za obezbeivanje zone rada mehanizacije
7. Uputstvo za bezbedan rad na visokim etaama asfaltne baze
8. Uputstvo za bezbedno rukovanje vrelim delovima instalacija (ovim
uputstvom je opisan nain obavljanja rizine aktivnosti koja zahteva i
formulisanje karte akcije)
9. Uputstvo za obezbeivanje zone ispod transportne korpe
10. Uputstvo za bezbedan rad u blizini rotacionih delova i konvejera
11. Uputstvo za bezbedno rukovanje i odlaganje zapaljivih i eksplozivnih
materija (ovim uputstvom je opisan nain obavljanja rizine aktivnosti koja
zahteva i formulisanje karte akcije)
12. Uputstvo za redovnu kontrolu i zamenu filtera
13. Uputstvo za ekoloki bezbedno uvanje opasnog otpada
Napomena: broj uputstava je vei od 8 zato to su odreene aktivnosti okarakterisane
rangom rizika 4, to pored izrade karte akcija na prevenciji i sanaciji vanredne situacije,
zahteva i izradu odgovarajueg uputstva koje opisuje nain obavljanja rizine aktivnosti.

6 rizika sa rangom 4 obavezno izraditi sledee karte akcija:

1. Karta akcija na prevenciji i sanaciji poara ili eksplozije
2. Karta akcija na prevenciji i sanaciji opekotina pri rukovanju vrelim delovima
instalacije
3. Karta akcija na prevenciji i sanaciji udara i prikljetenja usled korienja
transportnih sredstava i graevinske mehanizacije

Napomena: broj karti akcija je manji od 4, zato to se potencijalne vanredne situacije

preklapaju, a u listi je ovo dupliranje izbegnuto.

163
6.5.7 Proces praenja i merenja zadovoljstva korisnika

164
 FMEA matrica 2-07
Proces: PRAENJE I MERENJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA Datum poetne analize: 26.08.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Degradacija kvaliteta

RANG RIZIKA
procesa (ISO 9001)

Verovatnoca
Degradacija ivotne Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Mogunost
Aktivnost

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
sredine (ISO 14001) odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
Povrede i oboljenja
R. br.

RPN
na radu (OHSAS
18001)
Ankete nisu prosle-
Tromesena kontrola
ene investitoru -
od strane predstav-
Neodgovornost 3 2 18 1
nika rukovodstva za
Prikupljanje odgovornog izvoaa
Degradacija kvaliteta Ne moe se meriti kvalitet
1. 3 radova
informacija procesa (ISO 9001) zadovoljstvo korisnika
Ankete nisu
popunjene Proces se teko
5 3 45 1
nekooperativnost kontrolie
165

investitora
Obrada Tromesena kontrola
Ne vri se obrada popu- Neodgovornost
Degradacija kvaliteta od strane predstav-
2. informacija i njenih anketa ne meri se 3 rukovodioca sektora 3 2 18 1
procesa (ISO 9001) nika rukovodstva za
izvetavanje zadovoljstvo korisnika gradnje
kvalitet
Godinja kontrola
Procesi se ne unapreuju procesa preispitivanja
Degradacija kvaliteta Nepotovanje pro-
3. Analiza rezultata u cilju poveanja 4 3 od strane predstav- 2 24 1
procesa (ISO 9001) cedure preispitivanja
zadovoljstva korisnika nika rukovodstva za
kvalitet

Rezime: Sve aktivnosti imaju rang rizika 1 proces je dovoljno opisati u Poslovniku
6.5.8 Proces upravljanja mehanizacijom

166
 1

Plan odravanja
A6
Trebovanje materijala i
Informacije o otkazu i Nalog za ODRAVANJE TS i GM rezervnih delova
otklanjanje otkaza Delovi za otpad
Rezervni delovi
Odravanje, TS i GM
Rukovodilac sektora Rabljeno ulje
Motorno ulje Runi alat i
transporta i
mehanizacije, Voza mehanizacija
Dizel gorivo Izduvni gasovi, toplota
Radionica, svakodnevno prema
Elektrina energija planu odravanja Vazduh (pneumatika),
Ulje (hidraulika)
A7
Nalozi za korienje TS i GM Analiza rada vozaa
KONTROLA RADA VOZAA
Tahograf
Rukovodilac sektora
Izvetaj o potronji gorivu
transporta i mehanizacije, -
Voza
Knjiica odravanja
Izgraeni objekat, nakon izvrenih
priprema za pregled

Nalog za korienje TS i GM
Radni nalog
A8
VOENJE EVIDENCIJE O
EKPLOATACIJI TS i GM Karton TS/GM
Rukovodilac sektora
transporta i mehanizacije, -
Odravanje, Voza

Kancelarija, dnevna aktivnost

A9
Karton TS/GM Periodini izvetaj
ANALIZA PROCESA RADA TS i GM o radu TS i GM

Rukovodilac sektora trans-

porta i mehanizacije, -
Direktor

Kancelarija, kvartalno

KRAJ

Dijagram toka 2-08 Proces upravljanja mehanizacijom

167
 FMEA matrica 2-08
Proces: UPRAVLJANJE MEHANIZACIJOM Datum poetne analize: 01.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Provera ispunjenosti
Manjak kompetentnih
Angaovanje 3 kriterijuma pri izboru novih 2 36 1
kadrova
nekompetentnog vozaa - radnika
6
slabije performanse pri
Propust pri pregledu Kontrola dokumenta-cije
Degradacija kvaliteta izvoenju radova 3 2 36 1
dokumentacije kandidata od strane komisije
procesa (ISO 9001)
Pregled opreme prema
Prekidi rada zbog
Propust pri pregledu i ek-listi pri svakom
168

nedostatka dodatne opreme 7 6 2 84 2

Prijem vozaa
(rez. toak, dizalica itd.)
i zaduenje
1. Angaovanje
vozila i
nekompetentnog vozaa
opreme
potencijalna opasnost za
radnike i uesnike u
saobraaju
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001) Onemogueno adekvatno
reagovanje u sluaju
vanredne situacije zbog
10
nedostatka dodatne opreme
(PP aparat, prva pomo itd.)
zaduivanju opreme zaduivanju vozila i
opreme
Provera ispunjenosti
Manjak kompetentnih
3 kriterijuma pri izboru novih 2 54 2
kadrova
radnika
9
Propust pri pregledu Kontrola dokumenta-cije
3 2 54 2
dokumentacije kandidata od strane komisije
Redovni pregledi TS i
Propust pri pregledu i
6 GM i opreme prema 2 120 3
zaduivanju opreme
definisanoj ek-listi

Voenje Nedovoljan broj TS ili GM u

Ne postoji aurna Periodina kontrola
evidencije o Degradacija kvaliteta odreenim fazama posla -
2. 7 evidencija o 5 evidencije od strane 2 70 2
raspoloivim procesa (ISO 9001) kanjenje sa poetkom ili u
raspoloivosti TS i GM zaduenog lica
TS i GM toku radova
 Proces: UPRAVLJANJE MEHANIZACIJOM Datum poetne analize: 01.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Istek vanosti saobraajne
Ne postoji aurna Periodina kontrola
dozvole, ADR sertifikata,
6 evidencija o prateoj 5 evidencije od strane 2 60 2
sertifikata za tahograf, PP
dokumentaciji TS i GM zaduenog lica
aparat itd.)

Plan korienja TS i GM nije

Ne evidentiraju se svi Preispitivanje plana
u skladu sa potrebama na
7 zahtevi za korienje TS 4 korienja TS i GM od 2 56 2
Planiranje terenu - kanjenje u toku
i GM strane svih korisnika
Degradacija kvaliteta izvoenja radova
3. korienja TS
169

procesa (ISO 9001)

i GM
Nedostatak TS i GM TS i GM nisu
kanjenje i zastoj pri 7 obezbeeni na vreme 4 Proces se teko kontrolie 3 84 2
izvoenju radova od strane treih lica

Usmeni nalozi za rad voza-

Izdavanje ima velika mogunost
naloga za Neodgovornost ruko-
Degradacija kvaliteta greke u redosledu i obimu Kontrola evidentiranja svih
4. 7 vodioca Sektora trans- 5 2 70 2
korienje TS procesa (ISO 9001) angaovanja radnih naloga
porta i mehanizacije
i GM

Problemi tehnike
Svakodnevni pregledi TS i
7 prirode esti otkazi TS 6 2 84 2
GM od strane vozaa
Nezadovoljavajui uinak i GM
Eksploatacija Degradacija kvaliteta TS i GM probijanje
5.
TS i GM procesa (ISO 9001) ugovorenih rokova i Svakodnevno usklaivanje
Problemi organizacione
finansijski gubici Plana angaovanja TS i
7 prirode loa 6 2 84 2
GM sa Dinamikim planom
koordinacija
izvoenja radova
 Proces: UPRAVLJANJE MEHANIZACIJOM Datum poetne analize: 01.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Neobuenost izvrilaca
Periodino testiranje
10 za upravljanje graevin- 6 2 120 3
obuenosti vozaa
skom mehanizacijom
Udari i prikljetenja na Pregledi TS i GM od
gradilitu usled korienja 10 Otkazi na TS i GM 6 strane vozaa i redovno 2 120 3
TS i GM odravanje
Nepanja izvrilaca Vizuelna kontrola /
Povrede i oboljenja na 10 ukrtanje tokova ljudi i 8 ogranienje pristupa u 2 160 4
radu (OHSAS 18001) TS i GM zoni rada mehanizacije
170

Povrede u sluaju Krenje saob. propisa Proces se teko

9 6 3 162 4
saobraajne nesree usled nepanje vozaa kontrolie
Nepanja prilikom
Proces se teko
Eksplozija / poar pri prevozu utovara/istovara 6 3 180 4
kontrolie
eksplozivnih / zapaljivih 10 opasnih materija
materija Krenje ADNR propisa Proces se teko
6 3 180 4
usled nepanje vozaa kontrolie
Zagaenje vazduha Emisija izduvnih gasova Periodina kontrola emi-
3 10 2 60 2
izduvnim gasovima u toku izvoenja radova sije izduvnih gasova
Izlivanje motornog ulja Redovno servisiranje i
Zagaenje zemljita ili
8 usled neispravnosti 6 kontrola ispravnosti 2 96 2
vodotokova motornim uljem
motora vozila i mehanizacije
Degradacija ivotne Nepanja prilikom
Proces se teko
sredine (ISO 14001) 10 utovara/istovara 6 3 180 4
kontrolie
Zagaenje ivotne sredine opasnih materija
usled prosipanja opasnih Proces se teko
materija koje se prevoze Krenje ADNR propisa i kontrolie
10 6 3 180 4
nepanja vozaa

Odravanje Degradacija kvaliteta TS i GM su dugotrajno u Pogrena dijagnostika Uvoenje kompjuterske

6. 6 6 1 42 1
procesa (ISO 9001) stanju otkaza otkaza dijagnostike
 Proces: UPRAVLJANJE MEHANIZACIJOM Datum poetne analize: 01.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
TS i GM nemogunost rada, Kontrola roka u kom
Rezervni delovi se
finansijski gubici proizvoai imaju obavezu
teko nabavljaju ne 4 2 48 1
snabdevanja rezervnim
proizvode se vie
delovima
Ugradnja nekvalitetnih Proces se teko
4 3 84 2
rezervnih delova kontrolie
Na TS i GM se esto Kontrola aktivnosti
Ne vre se redovni
ponavljaju otkazi 3 odravanja u skladu sa 2 42 1
7 servisi TS i GM
nemogunost rada, planom
171

finansijski gubici Odravanje se ne

obavlja kvalitetno Proces se teko
4 3 84 2
deavaju se propusti kontrolie
servisera
Povrede pri radu sa rotira-
juim i pokretnim delovima Proces se teko
6 Nepanja izvrioca 8 3 144 3
ureaja (brusilica, pneumat- kontrolie
ski pitolj, builica, dizalica)
Hemijske tetnosti usled Periodina ispitivanja
Ventilacija nije
udisanja praine, dimova i 7 7 kvaliteta vazduha u 2 98 2
adekvatno reena
Povrede i oboljenja na tetnih isparenja radionici
radu (OHSAS 18001)
Fizike tetnosti zbog Nenoenje zatitne Periodina ispitivanja
7 7 2 98 2
izloenosti buci i vibracijama opreme nivoa buke i vibracija

tetnosti usled rada u

skuenom prostoru i
6 Loa organizacija rada 7 Vizuelna kontrola procesa 2 98 2
dugotrajnog nepravilnog
poloaja tela
 Proces: UPRAVLJANJE MEHANIZACIJOM Datum poetne analize: 01.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Periodina provera
Radnici nisu obueni za
Povrede usled runog obuenosti za pravilno
7 bezbedno dizanje i 10 2 140 3
prenoenja tereta dizanje i prenoenje
prenoenje tereta
tereta
Opekotine usled kontakta sa
Nenoenje zatitne Kontrola noenja zatitne
vrelim delovima motora ili 6 7 2 84 2
opreme opreme
izduvne grane
Prilikom kompresije
Povrede usled pucanja Kontrola koritenja
9 pneumatika ne koristi 7 2 126 3
pneumatika zatitnog kaveza
172

se zatitni kavez
Nekontrolisano Isticanje ulja
Proces se teko
prilikom zamene zagae- 8 Nepanja izvrioca 8 3 192 4
kontrolie
nje zemljita ili vodotokova
Selekcija otpada i
Akumulacija neopasnog
Degradacija ivotne Neadekvatno odlaganje kontrola njegovog
otpada (gume, filteri, 5 7 2 70 2
sredine (ISO 14001) neopasnog otpada odlaganja na
zamenjeni delovi)
odgovarajua mesta
Akumulacija opasnog otpada
Kontrola propisnog
(akumulatori, zauljene krpe i Neadekvatno odlaganje
8 7 odlaganja opasnog 2 112 3
ambalaa) - zagaenje opasnog otpada
otpada
zemljita ili vodotokova
Kontrole urednog
Kontrola rada Vozai ne dostavljaju Putne popunjavanja i
Degradacija kvaliteta Neodgovornost
7. naloge i prateu 5 4 dostavljanja "Putnog 2 40 1
vozaa procesa (ISO 9001) izvrilaca
dokumentaciju naloga" sa prateom
dokumentacijom
 Proces: UPRAVLJANJE MEHANIZACIJOM Datum poetne analize: 01.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Obuka i kontrola
pravilnog rukovanja
Neobuenost izvrilaca 5 tahografskim listiem i 2 50 1
ispunjavanja rubrika na
Nepravilno rukovanje
5 njemu
tahografskim listiem
Uporeivanje poda-taka
sa tahografskog listia i
Nepanja izvrilaca 4 2 40 1
podataka upi-sanih u
"Putni nalog"
Vozai neredovno odravaju Neodgovornost Kontrole interventnog i
173

7 4 2 56 2
TS i GM uestali otkazi izvrilaca tekueg odravanja

Nekontrolisana potronja Neodgovornost Kontrole potronje goriva

4 4 2 32 1
goriva finansijski gubici izvrilaca i sati provedenih u vonji

Voenje
evidencije o Nema podataka vezanih za
Degradacija kvaliteta Neodgovornost Kontrola voenja
8. eksploataciju i odravanje - 4 4 2 32 1
ekploataciji TS i procesa (ISO 9001) izvrilaca evidencije o eksploataciji
ne moe se izvriti analiza
GM

Ne prave se periodini Rukovodilac sektora

izvetaji o radu TS i GM 5 transporta i mehaniza- 5 Kontrola izrade izvetaja 2 50 1
Analiza ne moe se izvriti analiza cije ne pravi izvetaje
Degradacija kvaliteta
9. procesa rada
procesa (ISO 9001)
TS i GM Ne vri se analiza rada ne Rukovodstvo ne vri
Godinje preispitivanje od
moe se oceniti uinak, niti 5 analizu i ocenjivanje 6 2 60 2
strane rukovodstva
se mogu postaviti ciljevi za uspenosti rada
Rezime:

21 aktivnost sa ocenom 2 obavezna izrada procedure.

Zbog velikog broja rizika ranga 2, proces bi trebalo razloiti na nekoliko podprocesa i za
svaki od njih predvideti posebnu proceduru. Predlae se izrada dve procedure:
1. Procedura upravljanja mehanizacijom
2. Procedura odravanja mehanizacije

7 aktivnosti sa ocenom 3 obavezna izrada sledeih uputstava:

1. Uputstvo za vrenje pregleda transportnih sredstava, graevinske mehanizacije i
pomone opreme
2. Uputstva za bezbedno upravljanje transportnim sredstvima i graevinskom
mehanizacijom (pojedinana uputstva za svaku vrstu graevinskih maina).
Ovim uputstvom je opisan nain obavljanja rizine aktivnosti koja zahteva i
formulisanje karte akcije
3. Uputstvo za ogranienje pristupa u zoni rada mehanizacije
4. Uputstva za bezbedan rad sa opremom koja ima rotirajue i pokretne delove
(pojedinana uputstva za svaku vrstu opreme)
5. Uputstvo za pravilno dizanje i prenoenje tereta
6. Uputstvo za korienje zatitnog kaveza prilikom kompresije pneumatika
7. Uputstvo za pravilnu i ekoloki bezbednu zamenu motornog ulja
8. Uputstvo za ekoloki bezbedno uvanje opasnog otpada
9. Uputstvo za bezbedan prevoz eksplozivnih i zapaljivih materija u skladu sa
ADNR propisima (ovim uputstvom je opisan nain obavljanja rizine aktivnosti
koja zahteva i formulisanje karte akcije)
10. Uputstvo za bezbedan utovar i istovar opasnih materija (ovim uputstvom je
opisan nain obavljanja rizine aktivnosti koja zahteva i formulisanje karte akcije)
Napomena: broj uputstava je vei od 7 zato to su odreene aktivnosti okarakterisane
rangom rizika 4, to pored izrade karte akcija na prevenciji i sanaciji vanredne situacije,
zahteva i izradu odgovarajueg uputstva koje opisuje nain obavljanja rizine aktivnosti.

7 aktivnosti sa ocenom 4 obavezno izraditi sledee karte akcija:

1. Karta akcija na prevenciji i sanaciji usled sudara, poara ili eksplozije pri prevozu
eksplozivnih ili zapaljivih materija
2. Karta akcija na prevenciji i sanaciji vanredne situacije u sluaju izlivanja opasnih
materija
3. Karta akcija na prevenciji i sanaciji udara i prikljetenja usled korienja
transportnih sredstava i graevinske mehanizacije
Napomena: broj karti akcija je manji od 7, zato to se potencijalne vanredne situacije
preklapaju, a u spisku je ovo dupliranje izbegnuto.

174
6.5.9 Proces nabavke

Dijagram toka 2-09 Proces nabavke

175
 FMEA matrica 2-09
Proces: NABAVKA Datum poetne analize: 17.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
odstupanja
Degradacija kvaliteta
R. procesa (ISO 9001) Mogue posledice Mere za otkrivanje /

Rang rizika
Aktivnost Mogui uzroci odstupanja

Mogunost
br. Degradacija ivotne odstupanja eliminaciju odstupanja

otkrivanja
sredine (ISO 14001)
Povrede i oboljenja na

RPN
radu (OHSAS 18001)
Gubitak vremena pri
2 Lista podobnih dobavljaa 16 1
slanju zahteva za ponudu
ne postoji ili nije aurna Stalna kontrola
Potencijalni gubici zbog 4 2
Neodgovornost referenta aurnosti liste
propusta angaovanja 4 nabavke 32 1
neproverenog dobavljaa
Evidentiranje Degradacija kvaliteta Greka referenta nabavke u
1. Gubici usled propusta
dobavljaa procesa (ISO 9001) voenju liste (na listi se
angaovanog 5 30 1
nalazi dobavlja koji nije
176

Kontrola liste
nepodobnog dobavljaa
podoban) 3 dobavljaa nakon svake 2
Greka referenta nabavke u isporuke
Neiskoriena ansa za
3 voenju liste (na listi se ne 18 1
izbor najbolje ponude
nalazi podoban dobavlja)
Zahtev za nabavku nije
Preispitivanje i overa
Izdavanje zahteva Degradacija kvaliteta Neadekvatne ponude dobro definisan
2. 3 5 zahteva od strane 2 30 1
za nabavku procesa (ISO 9001) isporuilaca nesavesnost internih
podnosioca zahteva
naruilaca
Izbor manje kvalitetne Propust u postupku Sprovoenje dva ne-
4 2 40 1
Prikupljanje i (neadekvatne) ponude vrednovanja zavisna vrednovanja
Degradacija kvaliteta
3. ocenjivanje finansijski gubici i 5
procesa (ISO 9001) Loe definisani parametri Proces se teko
ponuda postizanje slabijih 3 3 45 1
vrednovanja kontrolie
performansi u radu
Obavezno reklamiranje Verifikacija neadekvatnog Prisustvo podnosioca
neadekvatnog predmeta 4 predmeta nabavke koji ne 2 zahteva pri spro- 2 16 1
Sprovoenje i nabavke - kanjenje odgovara zahtevu voenju verifikacije
Degradacija kvaliteta
4. verifikacija Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001) Verifikacija predmeta
nabavke krajnjeg proizvoda usled Proces se teko
6 nabavke sa nedostacima u 4 3 52 2
neusaglaenog predmeta kontrolie
kvalitetu (skrivena mana)
nabavke albe korisnika
 Proces: NABAVKA Datum poetne analize: 17.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
odstupanja
Degradacija kvaliteta
R. procesa (ISO 9001) Mogue posledice Mere za otkrivanje /

Rang rizika
Aktivnost Mogui uzroci odstupanja

Mogunost
br. Degradacija ivotne odstupanja eliminaciju odstupanja

otkrivanja
sredine (ISO 14001)
Povrede i oboljenja na

RPN
radu (OHSAS 18001)
Havarija usled korienja
Verifikacija predmeta
neusaglaenog predmeta Proces se teko
7 nabavke sa nedostacima u 4 3 84 2
nabavke prekid procesa kontrolie
kvalitetu (skrivena mana)
rada
Havarija usled korienja
Verifikacija predmeta
Degradacija ivotne neusaglaenog predmeta Proces se teko
10 nabavke sa nedostacima u 4 3 120 3
sredine (ISO 14001) nabavke kontaminacija kontrolie
kvalitetu (skrivena mana)
ivotne sredine
177

Havarija usled korienja

Verifikacija predmeta
Povrede i oboljenja na neusaglaenog predmeta Proces se teko
10 nabavke sa nedostacima u 4 3 120 3
radu (OHSAS 18001) nabavke mogue fatal- kontrolie
kvalitetu (skrivena mana)
ne posledice za radnike
Pogreno tumaenje
2 Interna kontrola 2 12 1
Neopravdana reklamacija ponude/ugovornih obaveza
Reklamacija Degradacija kvaliteta
5. gubitak vremena / 3 Nestruno rukovanje i Kontrola od strane
nabavke procesa (ISO 9001)
pogoranje imida neadekvatno uvanje 4 zaduenog strunog 2 24 1
predmeta nabavke lica
Ne pravi se izvetaj o Neodgovornost referenta
2 3 Kontrola izrade izvetaja 2 12 1
nabavkama nabavke
Analiza procesa Degradacija kvaliteta
6. Ne vri se analiza ne
nabavke procesa (ISO 9001) Godinje preispitivanje
moe se planirati nabav- 2 Neodgovornost direktora 4 2 16 1
od strane rukovodstva
ka u narednom periodu

Rezime: 2 rizika sa rangom 2 obavezna izrada Procedure nabavke

2 rizika sa rangom 3 obavezna izrada Uputstva za verifikaciju prilikom prijema predmeta nabavke
Napomena: broj uputstava je manji od 2, zato to se postojei rizici odnose na istu aktivnost
6.5.10 Proces skladitenja

Dijagram toka 2-10 Proces skladitenja

178
 FMEA matrica 2-10
Proces: SKLADITENJE Datum poetne analize: 20.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
odstupanja
Degradacija kvaliteta
R. procesa (ISO 9001) Mogue posledice Mere za otkrivanje /

Rang rizika
Aktivnost Mogui uzroci odstupanja

Mogunost
br. Degradacija ivotne odstupanja eliminaciju odstupanja

otkrivanja
sredine (ISO 14001)
Povrede i oboljenja na

radu (OHSAS 18001)
Reklamacije na isporu-
enu robu kanjenje i
potencijalni zastoji u radu
Roba se ne moe
reklamirati u sluaju
Degradacija kvaliteta
potrebe finansijski gubici
procesa (ISO 9001)
179
RPN
Prijem robe koja ne
Prisustvo naruioca pri
7 odgovara zahtevu 2 2 28 1
prijemu robe
naruioca
Prijem robe bez pratee Kontrola dokumentacije
3 dokumentacije (garancija, 4 prema pripremljenoj ek- 2 24 1
sertifikati, itd.) listi

Degradacija kvaliteta
1. Prijem robe
krajnjeg proizvoda usled Prijem robe sa
Proces se teko
prijema nekvalitetne robe 6 nedostacima u kvalitetu 5 3 90 2
kontrolie
albe korisnika (skrivena mana)

Povrede pri rukovanju

Prijem robe bez pratee
nabavljenom opremom, ili Kontrola dokumentacije
Povrede i oboljenja na dokumentacije (uputstvo
opasnim hemikalijama, 7 7 prema pripremljenoj ek- 2 98 2
radu (OHSAS 18001) za upotrebu, bezbedan rad
zbog nedostatka listi
i odravanje, MSDS lista)
dokumentacije
Odstupanja u koliini nisu
zapisniki konstatovana
Periodina kontrola
neodgovornost 3 2 18 1
rukovodioca
magacionera
Reklamacija Degradacija kvaliteta Neuspela reklamacija
2. 3
nabavke procesa (ISO 9001) finansijski gubici Kod odstupanja u kvalitetu
nije sainjen Reklamacioni
Periodina kontrola
zapisnik neodgovornost 4 2 24 1
rukovodioca
referenta nabavke
 Proces: SKLADITENJE Datum poetne analize: 20.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
odstupanja
Degradacija kvaliteta
R. procesa (ISO 9001) Mogue posledice Mere za otkrivanje /

Rang rizika
Aktivnost Mogui uzroci odstupanja

Mogunost
br. Degradacija ivotne odstupanja eliminaciju odstupanja

otkrivanja
sredine (ISO 14001)
Povrede i oboljenja na

RPN
radu (OHSAS 18001)
Degradacija kvaliteta Roba se ne uva u Kontrola uslova u
3 2 36 1
nabavljene robe - adekvatnim uslovima skladitu
6
finansijski gubici i mogui
zastoji u procesu rada Istekao rok trajanja robe 3 Kontrola rokova 2 36 1
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001) Evidencija stanja u Ne evidentira se ulaz robe u Kontrola popunjavanja
3 2 42 1
skladitu nije aurna - skladite Prijemnica
7
finansijski gubici i mogui Promene stanja se ne Kontrola aurnosti
zastoji u procesu rada 3 2 42 1
unose u magacinske kartice magacinskih kartica
180

Kontrola maksimalne
Ne koriste se odgovarajua teine i gabarita robe koja
5 2 60 2
sredstva za manipulaciju se moe prenositi i
Povrede miino-
podizati runo
skeletnog sistema pri 6
Periodino testiranje
prenosu i podizanju robe Radnici nisu obueni za
3. Skladitenje robe obuenosti radnika za
bezbedno podizanje i 4 2 48 1
Povrede i oboljenja na bezbedno podizanje i
prenos tereta
radu (OHSAS 18001) prenos tereta
Periodino testiranje obu-
Nebezbedno odlaganje robe
7 enosti radnika za bez- 2 98 2
Udarci usled pada na skladina mesta
bedno skladitenje robe
uskladitene robe sa 7
Kontrola maksimalne
polica u skladitu Ne koriste se odgovarajua
5 teine i gabarita robe koja 2 70 2
sredstva za manipulaciju
se prenosi i podie runo
Zapaljive i eksplozivne Kontrola uslova skladite-
Povrede i oboljenja na
materije nisu bezbedno 4 nja u odnosu na zahteve 2 72 2
radu (OHSAS 18001)
Poar / eksplozija zapa- uskladitene iz MSDS liste
i 9
ljivih materija u skladitu Nemar i ogluivanje o Kontrola ponaanja
Degradacija ivotne
zabrane (puenje, koritenje 3 magacionera u skladu sa 2 54 2
sredine (ISO 14001)
otvorenog plamena itd.) pravilima (video nadzor)
 Proces: SKLADITENJE Datum poetne analize: 20.09.2012.

FMEA proces
Mogue vrste

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
odstupanja
Degradacija kvaliteta
R. procesa (ISO 9001) Mogue posledice Mere za otkrivanje /

Rang rizika
Aktivnost Mogui uzroci odstupanja

Mogunost
br. Degradacija ivotne odstupanja eliminaciju odstupanja

otkrivanja
sredine (ISO 14001)
Povrede i oboljenja na

RPN
radu (OHSAS 18001)
Kontrola uslova skladite-
Opasne materije nisu
Prosipanje / isparavanje 4 nja u odnosu na zahteve 2 64 2
bezbedno uskladitene
opasnih materija i kontami- 8 iz MSDS liste
nacija zemljita / vazduha Proces se teko
Nepaljivo rukovanje 5 3 120 3
kontrolie
Evidencija stanja u
Degradacija kvaliteta skladitu nije aurna - Ne evidentira se izlaz robe Kontrola popunjavanja
4. Izdavanje robe 7 4 2 56 2
procesa (ISO 9001) finansijski gubici i mogui iz skladita Izdatnica
zastoji u procesu rada
181

Rezime: 9 rizika sa rangom 2 Obavezna izrada Procedure skladitenja

1 rizik sa rangom 3 Obavezna izrada Uputstva za bezbedno rukovanje i skladitenje opasnih materija
6.5.11 Proces upravljanja opremom, alatom i LZS

Dijagram toka 2-11 Proces upravljanja opremom, alatom i LZS

182
 FMEA matrica 2-11
Proces: UPRAVLJANJE OPREMOM, ALATOM I LZS Datum poetne analize: 08.10.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Prekidi u radu i finansijski Propust pri voenju
Interna kontrola
gubici zbog neredovnog 7 evidencija o odravanju 5 2 70 2
evidencija
odravanja opreme opreme
Propust pri voenju
Finansijski gubici zbog Interna kontrola
Voenje Degradacija kvaliteta 4 evidencija o izdavanju 7 2 56 2
duplog izdavanja alata i LZS evidencija
evidencije o procesa (ISO 9001) LZS
1.
opremi, alatu i Propust pri voenju
Prekidi rada zbog Interna kontrola
LZS 4 evidencija o izdavanju 7 2 56 2
183

nedostatka potrebnog alata evidencija

alata
Naruavanje zdravlja Propust pri voenju
Povrede i oboljenja na Interna kontrola
radnika zbog nedostatka 6 evidencija o izdavanju 7 2 84 2
radu (OHSAS 18001) evidencija
potrebnih LZS LZS
Eksploatacija se ne vri
Nadgledanje rada od
esti otkazi opreme i otpisi 4 u skladu sa postojeim 6 2 48 1
strane rukovodioca
Degradacija kvaliteta alata i LZS - finansijski uputstvima
procesa (ISO 9001) gubici i kratkotrajni prekidi
rada Ne vri se redovno Nadgledanje od strane
4 6 2 48 1
Eksploatacija i odravanje opreme rukovodioca
2. redovno Povrede pri radu sa rotira-
odravanje juim i pokretnim delovima Proces se teko
6 Nepanja izvrioca 8 3 144 3
ureaja (brusilica, pneumat- kontrolie
Povrede i oboljenja na ski pitolj, builica)
radu (OHSAS 18001)
Hemijske tetnosti usled Periodina ispitivanja
Ventilacija nije
udisanja praine, dimova i 7 7 kvaliteta vazduha u 2 98 2
adekvatno reena
tetnih isparenja radionici
 Proces: UPRAVLJANJE OPREMOM, ALATOM I LZS Datum poetne analize: 08.10.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Fizike tetnosti zbog Ne nosi se zatitna Periodina ispitivanja
7 7 2 98 2
izloenosti buci i vibracijama oprema nivoa buke i vibracija

Poveano generisanje Obuka i nadgledanje

Degradacija ivotne Odsustvo svesti i
otpada prilikom upotrebe 5 6 rada od strane 2 60 2
sredine (ISO 14001) nebriga izvrilaca
opreme i alata. rukovodioca

Degradacija kvaliteta Zastoji i kanjenje zbog Zaposleni ne prijavljuju Kontrola opreme od

7 6 2 84 2
procesa (ISO 9001) smanjenih kapaciteta nastanak otkaza strane rukovodioca
184

Povrede zbog korienja

Prijavljivanje Povrede i oboljenja na Zaposleni ne prijavljuju Kontrola opreme od
3. opreme u neispravnom 8 6 2 96 2
otkaza radu (OHSAS 18001) nastanak otkaza strane rukovodioca
stanju

Degradacija ivotne Isticanje mainskog ulja ili Zaposleni ne prijavljuju Kontrola opreme od
6 6 2 72 2
sredine (ISO 14001) drugih opasnih materija nastanak otkaza strane rukovodioca

Oprema i alat su dugotrajno Opravka opreme i alata

Degradacija kvaliteta u stanju otkaza u otkazu nije isplativa, Provera perioda
7 4 2 56 2
procesa (ISO 9001) nemogunost rada, a nabavka nove amortizacije
finansijski gubici opreme se ne vri
Otklanjanje Sitne povrede pri otklanjanju
4. Povrede i oboljenja na Proces se teko
otkaza otkaza (posekotine, 3 Nepanja izvrioca 7 3 21 1
radu (OHSAS 18001) kontrolie
oderotine)
Selekcija otpada i
Akumulacija neopasnog
Degradacija ivotne Neadekvatno odlaganje kontrola njegovog
otpada (zamenjeni delovi 5 7 2 70 2
sredine (ISO 14001) neopasnog otpada odlaganja na
metal, plastika)
odgovarajua mesta
 Proces: UPRAVLJANJE OPREMOM, ALATOM I LZS Datum poetne analize: 08.10.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Akumulacija opasnog otpada
Kontrola propisnog
(baterije, akumulatori, elek- Neadekvatno odlaganje
8 7 odlaganja opasnog 2 112 3
tronski otpad) zagaenje opasnog otpada
otpada
zemljita

Izvetavanje o Nema podataka vezanih za Kontrola voenja

Degradacija kvaliteta Neodgovornost
5. eksploataciju i odravanje - 4 4 evidencije o 2 32 1
otkazima procesa (ISO 9001) izvrilaca
ne moe se izvriti analiza eksploataciji

Rezime:
185

12 rizika sa rangom 2 obavezna izrada Procedure upravljanja opremom, alatom i linim zatitnim sredstvima.

2 rizika sa rangom 3 obavezna izrada sledeih uputstava:

1. Uputstva za bezbedno rukovanje opremom za rad (pojedinana uputstva za svaku vrstu opreme sa rotirajuim i pokretnim
delovima)
2. Uputstvo za ekoloki bezbedan tretman opasnog otpada
6.5.12 Proces upravljanja otpadom

Dijagram toka 2-12 Proces upravljanja otpadom

186
 FMEA matrica 2-12

Proces: UPRAVLJANJE OTPADOM Datum poetne analize: 18.10.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Finansijski gubici ukoliko se Interna ili eksterna
Propusti pri analizi
ne prepozna otpad koji se kontrola procesa radi
2 procesa nepotpuna 2 2 8 1
moe ponovo iskoristiti ili kompletiranja liste
lista otpada
Degradacija kvaliteta prodati na tritu otpada
procesa (ISO 9001) Interna ili eksterna
Propusti pri analizi
kontrola procesa radi
Analiza procesa u Kazne od strane inspekcije 3 procesa nepotpuna 2 2 12 1
kompletiranja liste
1. kojima se lista otpada
otpada
187

generie otpad Propusti pri analizi

Akumulacija i tetan uticaj
otpada na ivotnu sredinu
Degradacija ivotne
sredine (ISO 14001) Pogreno tretiranje otpada i
tetan uticaj otpada na
ivotnu sredinu
Degradacija kvaliteta
Sistematska odstupanja u
procesa (ISO 9001)
radu i zagaenje ivotne
Degradacija ivotne
sredine
sredine (ISO 14001)
Eksterna kontrola liste
8 procesa nepotpuna 4 2 64 2
otpada
lista otpada
Propusti pri analizi uticaja Kategorizacija otpada
7 otpada na ivotnu sredinu 3 od strane ovlaene 1 21 1
(pogrena kategorizacija) ustanove
Nain postupanja sa Preispitivanje
5 otpadom nije adekvatno 6 postupaka za 2 60 2
definisan postupanje sa otpadom

Razvrstavanje i Naruavanje zdravlja Testiranje obuenosti

Povrede i oboljenja na Neobuenost zaposlenih
2. radnika pri razvrstavanju i 4 7 i nadgledanje rada od 2 56 2
odlaganje otpada radu (OHSAS 18001) i odsustvo kontrole
odlaganju otpada strane rukovodioca

Konstantna degradacija
Testiranje obuenosti
Degradacija ivotne ivotne sredine pri razvrsta- Neobuenost zaposlenih
5 7 i nadgledanje rada od 2 70 2
sredine (ISO 14001) vanju i odlaganju i odsustvo kontrole
strane rukovodioca
neopasnog otpada
 Proces: UPRAVLJANJE OTPADOM Datum poetne analize: 18.10.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

RANG RIZIKA
Degradacija kvaliteta

Verovatnoca
procesa (ISO 9001)

Mogunost
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Ozbiljnost

otkrivanja
posledica
Aktivnost Degradacija ivotne
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja

pojave
sredine (ISO 14001)
R. br.

RPN
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Konstantna degradacija
Testiranje obuenosti
ivotne sredine pri razvrsta- Neobuenost zaposlenih
8 7 i nadgledanje rada od 2 112 3
vanju i odlaganju opasnog i odsustvo kontrole
strane rukovodioca
otpada
Pad performansi procesa i
Ponovno korienje
Degradacija kvaliteta kvaliteta proizvoda vei
3 neadekvatne vrste 4 Interna kontrola 2 24 1
procesa (ISO 9001) broj neusaglaenosti i
otpada
reklamacije korisnika
Ponovno Nenoenje LZS zbog
Naruavanje zdravlja Nadgledanje rada od
188

neodgovornosti 7 2 56 2
3. korienje / Povrede i oboljenja na radnika zbog nekorienja strane rukovodioca
4 zaposlenih
uklanjanje otpada radu (OHSAS 18001) potrebnih LZS pri uklanjanju
Kontrola minimalnih
otpada LZS nisu nabavljena 3 2 24 1
zaliha LZS
Otpad se ne uklanja ili Angaovanje
Degradacija ivotne tetan uticaj otpada na
9 se uklanja na 4 ovlaenih institucija 1 36 1
sredine (ISO 14001) ivotnu sredinu
neodgovarajui nain za uklanjanje otpada

Rezime:

5 rizika sa rangom 2 obavezna izrada Procedure upravljanja otpadom.

1 rizik sa rangom 3 obavezna izrada Uputstva za ekoloki bezbedan tretman opasnog otpada.

188
6.6 Poreenje i analiza projektovane dokumentacije u preduzeu B

Na osnovu izvrene procene i rangiranja rizika u procesima preduzea B, projektovana je

dokumentacija integrisanog menadmenta. U tabeli 22 je dato poreenje postojee
dokumentacije sa dokumentacijom koja se predvia nakon upotrebe modela.

Tabela 22: Uporedni pregled dokumentacije za preduzee B

Dokumentacija projektovana pomou modela
Postojea dokumentacija
zasnovanog na proceni rizika
Poslovnik
Oekuju se male razlike u poslovnicima, utoliko to bi u poslovniku koji je formiran na osnovu modela
zasnovanog na proceni rizika, procesi sa ocenama rizika u rangu 1 bili detaljnije opisani.
Procedure potrebne za realizaciju procesa (izuzimajui obavezne procedure)
1. Procedura donoenja i praenja realizacije
finansijskog plana poslovanja
1. Procedura upravljanja ljudskim resursima 2. Procedura upravljanja ljudskim resursima
2. Procedura ugovaranja poslova 3. Procedura ugovaranja
3. Procedura odravanja puteva 4. Procedura odravanja puteva
5. Procedura upravljanja izgradnjom
4. Procedura graenja objekata 6. Procedura kontrole kvaliteta izgradnje
7. Procedura zatvaranja i analize rada gradilita
8. Procedura prijema i skladitenja ulaznih
komponenti u asfaltnoj bazi
5. Procedura proizvodnje asfaltne mase
9. Procedura upravljanja proizvodnjom asfaltne
meavine
10. Procedura upravljanja mehanizacijom
6. Procedura upravljanja mehanizacijom
11. Procedura odravanja mehanizacije
7. Procedura nabavke 12. Procedura nabavke
8. Procedura skladitenja 13. Procedura skladitenja
14. Procedura upravljanja opremom, alatom i
linim zatitnim sredstvima
9. Procedura upravljanja otpadom 15. Procedura upravljanja otpadom
10. Procedura praenja i merenja zadov. korisnika

Uputstva
1. Uputstvo za bezbedno ureenje i organizaciju
gradilita
1. Uputstvo za rad na bagerima, utovarivaima i
buldoerima Uputstva za upravljanje TS i GM (pojedinana
2. 2. uputstva za sva transportna sredstva i
Uputstvo o dunostima i obavezama vozaa graevinske maine)
motornog vozila
3. Uputstvo i mere bezbednosti pri prevozu 3. Uputstvo za bezbedan prevoz eksplozivnih i
opasnih materija zapaljivih materija u skladu sa ADNR
propisima
4. Uputstvo za bezbedan rad na visini
5. Uputstvo za bezbedan rad asfaltera
6. Uputstvo za bezbedno postavljanje i rukovanje
privremenom elektrinom instalacijom

189
 Dokumentacija projektovana pomou modela
Postojea dokumentacija
zasnovanog na proceni rizika
7. Uputstvo za bezbedan iskop zemlje
4. Uputstvo o merama bezbednosti u transportu 8. Uputstvo za pravilno dizanje, prenoenje i
i kretanju radnika utovar tereta
5. Uputstvo o merama zatite pri utovaru
6. 9. Uputstvo za ogranienje kretanja i bezbedno
Uputstvo za rukovanje postrojenjem za
ponaanje posetilaca na asfaltnoj bazi
proizvodnju asfaltnih meavina
10. Uputstvo za bezbedno pretakanje mazuta
7. Uputstvo o merama zatite na radu za vreme 11. Uputstvo za bezbedno pretakanje bitumena
remonta i otklanjanja kvarova 12. Uputstvo za prijem sirovina na asfaltnoj bazi
8. 13. Uputstvo za obezbeivanje zone ispod
Uputstvo i mere bezbednosti pri radu na transportne korpe
transporterima sa trakom 14. Uputstvo za bezbedan rad u blizini rotacionih
delova i konvejera
15. Uputstvo za ekoloki bezbedno krenje terena
16. Uputstvo za ekoloki bezbedno uvanje
opasnog otpada
17. Uputstvo za obezbeivanje zona rada
mehanizacije
18. Uputstvo za bezbedno rukovanje vrelim
delovima instalacija na asfaltnoj bazi
19. Uputstvo za bezbedno rukovanje i odlaganje
zapaljivih i eksplozivnih materija
20. Uputstvo za redovnu kontrolu i zamenu filtera
na asfaltnoj bazi
21. Uputstvo za bezbedno rukovanje i skladitenje
opasnih materija
9. Uputstvo za bezbedan rad sa elektrinim
aparatom za zavarivanje
10. Uputstvo za siguran rad sa bocama acetilena
i kiseonika Uputstva za bezbedno rukovanje opremom za
2225
11. Uputstvo za bezbedan rad sa elektrinom rad
prenosnom brusilicom
12. Uputstvo za rad i mere tehnike zatite pri
radu kompresorom
13. Uputstvo o merama zatite prilikom
-
pretakanja rabljenog ulja
Karte akcija
Karta akcija na prevenciji i sanaciji opekotina i
1.
tetnih uticaja toplotne energije
Karta akcija na prevenciji i sanaciji strujnog uda-
2.
ra zbog presecanja ili oteenja strujnog voda
Karta akcija na prevenciji i sanaciji unitavanja
3.
ugroenih vrsta pri krenju terena
Karta akcija na prevenciji i sanaciji poara ili eks-
4.
plozije usled oteenja gasovoda ili naftovoda
Karta akcija na prevenciji i sanaciji poara ili
Karta akcija na prevenciji i sanaciji poara i 5.
1. eksplozija eksplozije na asfaltnoj bazi
Karta akcija na prevenciji i sanaciji usled
6. sudara, poara ili eksplozije pri prevozu
eksplozivnih ili zapaljivih materija

190
 Dokumentacija projektovana pomou modela
Postojea dokumentacija
zasnovanog na proceni rizika
2. Karta akcija na prevenciji i sanaciji izlivanja
rabljenog motornog ulja Karta akcija na prevenciji i sanaciji vanredne
7.
3. Karta akcija na prevenciji i sanaciji izlivanja situacije u sluaju izlivanja opasnih materija
naftnih derivata u zemljite
4. Karta akcija na prevenciji i sanaciji usled Karta akcija na prevenciji i sanaciji udara i
prignjeenja i udara vozila 8. prikljetenja usled korienja transportnih
sredstava i graevinske mehanizacije
5. Karta akcija na prevenciji i sanaciji
mehanikih udara pri odravanju vozila
6. Karta akcija na prevenciji i sanaciji uticaja
gasovitih produkata zavarivanja
7. Karta akcija na prevenciji i sanaciji prilikom
runog podizanja i prenosa tereta
8. Karta akcija na prevenciji i sanaciji
mehanikih opasnosti usled slobodnog
kretanja delova ili materijala na gradilitu
9. Karta akcija na prevenciji i sanaciji povreda
koje nastaju pri korienju unutranjeg
transporta
10. Karta akcija na prevenciji i sanaciji buke
11. Karta akcija na prevenciji i sanaciji vibracija
12. Karta akcija na prevenciji i sanaciji posledica
usled nefiziolokog poloaja tela

UKUPAN BROJ PROJEKTOVANIH DOKUMENATA

35 dokumenata 48 dokumenta
(10 Procedura + 13 Uputstava + 12 Karti akcija) (16 Procedura + 25 Uputstava + 8 Karte akcija)

Postoji velika razlika u veliini i vrsti delatnosti izmeu preduzea A i preduzea B, pa se u

skladu sa tim razlikuje i dokumentacija potrebna za uspostavljanje integrisanog sistema
menadmenta u ova dva preduzea, iako on obuhvata istu grupu standarda (ISO 9001,
ISO 14001 i OHSAS 18001).
Kao to se iz tabele 22 moe videti, broj potrebnih dokumenata dobijenih pomou modela
zasnovanog na proceni rizika, vei je za 14 od standardno projektovane dokumentacije.
Do poveanja broja procedura dolo je najvie zbog toga to su pojedini procesi u
preduzeu B izuzetno sloeni i rizini, pa je primenom FMEA metode u njima identifikovano
i preko 40 rizika ranga 2. To je uslovilo razbijanje rizinih procesa na vie podprocesa koji
su opisani posebnim procedurama. Kada se izuzmu opisani sluajevi, moe se videti da
kod preostalih procedura postoje vrlo male razlike (primena modela nalae jednu
proceduru vie).
Isto tako se moe primetiti da postoji vrlo velika podudarnost u samim procesima koje
definisane procedure opisuju. To se moe objasniti primenom procesnog prilaza koji je

191
dosledno sproveden prilikom projektovanja dokumentacije na oba naina, pa projektovana
dokumentacija odgovara postojeim procesima u preduzeu.
Kada se uporedi broj dokumenata koji se odnosi na rizike treeg i etvrtog ranga, moe se
zakljuiti da je njihov zbir neto vei kod modela zasnovanog na proceni rizika (25
uputstava i karti akcija je trenutno u primeni, dok se projektovanim modelom zahteva
izrada 33 uputstava i karti akcija). Najvea razlika se moe uoiti u raspodeli ovih
dokumenata, pa se standardnim prilazom zahteva mnogo vei broj karti akcija, a
projektovanim modelom mnogo vei broj uputstava. Razlog tome je razliito tumaenje
karti akcija, koje se u postojeem IMS-u ne odnose samo na vanredne situacije, ve i na
druge vrste incidenata koji nemaju katastrofalne posledice. Meutim, spomenuti incidenti,
budui da mogu nastati u aktivnostima analiziranim FMEA metodom, uglavnom su opisani
uputstvima koje je definisao model zasnovan na rizicima.
Po miljenju autora, veoma je bitno to preciznije opisati nain izvoenja neke rizine
aktivnosti, ali tek u sluaju da ista moe da izazove vanrednu situaciju, treba ovim opisima
pridodati i direktive za prevenciju i sanaciju moguih posledica.
Iz analize procesa se moe videti da se preduzee B, za razliku od preduzea A, suoava
sa velikim rizicima naroito kada je u pitanju ugroavanje zdravlja i bezbednosti na radu i
ugroavanje ivotne sredine. Zbog toga je i projektovana dokumentacija skoncentrisana
na najrizinije procese kao to su: izgradnja objekata, proizvodnje asfaltne mase i
upravljanje mehanizacijom na koje je usmeren najvei broj uputstava i sve karte akcija.
Takva raspodela dokumentacije je bila potpuno oekivana, budui da je ona i razvijana
tako da bude u skladu sa rizicima preduzea vezanim za standarde koji se primenjuju.

192
6.7 Opis preduzea C

Razvoj preduzea C
Odlukom udruenih zanatlija raznih strukovnih zanimanja, 1958. godine je osnovano
samostalno privredno preduzee za proizvodnju/montau i uslune delatnosti na
instalacijama vodovoda, kanalizacije, grejanja i drugog, sa seditem u Novom Sadu.
Delatnost preduzea u poetnom periodu razvoja bila je montaa i uslune delatnosti na
instalacijama vodovoda, kanalizacije i grejanja. Krajem osamdesetih godina proiruje se
osnovna delatnost preduzea na pruanje usluga i proizvodnju opreme iz oblasti uvoenja
gasa do krajnjih potroaa.
Tokom dugogodinjeg razvoja preduzee je uspelo da opstane i preraste u drutvo sa
ogranienom odgovornou za projektovanje, proizvodnju i montau.
U poslednjih deset godina preduzee C je znaajno angaovano na gasifikaciji naseljenih
mesta u Vojvodini, u kojima je, uz saradnju sa renomiranim svetskim proizvoaima
opreme za izvoenje gasovoda i gasnih instalacija, izvedeno nekoliko hiljada kunih gasnih
prikljuaka.
Preduzee C 2008. godine iri svoju delatnost na usluno skladitenje zamrznute robe
(hrane, voa i povra) i proizvodnju (preradu i skladitenje) zamrznutih proizvoda. Za te
potrebe izgraena je i putena u rad hladnjaa sa najmodernijom opremom.
Poetkom 2010. godine izgradnjom novog objekta i nabavkom moderne opreme
preduzee C iri svoju delatnost na proizvodnju i pakovanje rakija od voa i groa, sa
vizijom da uskoro postane lider u proizvodnji rakija vrhunskog kvaliteta.

Delatnost preduzea
Preduzee C ima tri ogranka.
Delatnost prvog ogranka je projektovanje, izvoenje i odravanje svih vrsta gasnih i
termotehnikih instalacija, elektro instalacija, ventilacionih instalacija, instalacija vodovoda i
kanalizacije i sistema za navodnjavanje, kao i proizvodnja i isporuka gasne opreme.
Delatnost drugog ogranka je usluno skladitenje svee i zamrznute robe (hrane, voa i
povra), kao i proizvodnja (prerada i skladitenje) zamrznutih proizvoda.
Delatnost treeg ogranka je proizvodnja i pakovanje rakija od voa i groa.

Organizacija
Organizaciona struktura i meusobne veze izmeu ogranaka, prikazane su na slici 21.

Standardizacija
Preduzee C je 2010. godine je uspostavilo integrisani sistem menadmenat u skladu sa
zahtevima standarda ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001 i ISO/IEC 22000.

193
 PREDUZEE C
(Ogranak 1)

Ogranak 3 Ogranak 2

Slika 21: Organizaciona struktura preduzea preduzea C

Prilikom uspostavljanja integrisanog sistema menadmenta u preduzeu C, definisani su

procesi koji su prikazani u Tabeli 23.
Tabela 23: Lista procesa u preduzeu C
Direktive standarda u vezi
Redni
Naziv procesa sa dokumentovanjem
broj
procesa
1. Upravljanje dokumentacijom IMS Obavezna procedura
2. Upravljanje zapisima IMS Obavezna procedura
3. Interne provere integrisanog sistema menadmenta Obavezna procedura
Reavanje neusaglaenosti i korektivne/preventivne
4. Obavezna procedura
mere
5. Planiranje i analiza poslovanja -
Istraivanje trita, promocija preduzea i odnosi sa
6. -
javnou
7. Vrednovanje zadovoljstva korisnika -
8. Ugovaranje i prodaja -
9. Nabavka materijala i usluga -
10. Prijem i skladitenje ulaznih materijala -

194
 Direktive standarda u vezi
Redni
Naziv procesa sa dokumentovanjem
broj
procesa
11. Reklamiranje robe dobavljaima -
12. Reavanje reklamacija korisnika -
13. Otprema proizvoda -
14. Projektovanje -
15. Upravljanje tehnikom dokumentacijom -
16. Uvoenje novog proizvoda -
17. Proizvodnja gasne opreme -
18. Izgradnja objekata -
19. Usluno skladitenje prehrambenih proizvoda -
20. Proizvodnja zamrznutih proizvoda -
21. Proizvodnja rakije -
22. Odravanje opreme i infrastrukture -
23. Upravljanje otpadnim materijalima -
24. Upravljanje mernom opremom -
25. Upravljanje ljudskim resursima -
26. Pravno regulisanje poslovanja -
27. Prijem posetilaca i obezbeivanja objekta -
28. Raunovodstvo, knjigovodstvo i finansijska operativa -

Procesi koji, u skladu sa zahtevima implementiranih standarda, moraju biti dokumentovani

procedurama, nisu predmet dalje analize i primene modela zasnovanog na rizicima.

6.8 Primena modela u preduzeu C

Procesi preduzea C, navedeni u Tabeli 23, detaljno su analizirani i razloeni na
pojedinane aktivnosti koje su zatim analizirane.
Korienjem modifikovanog dijagrama toka za prikaz identifikovanih procesa i upotrebom
modifikovane FMEA metode za procenu rizika u svim aktivnostima, izvreno je rangiranje
rizika koje je posluilo za definisanje obima i vrste dokumentacije IMS-a, u skladu sa
projektovanim modelom.

195
6.8.1 Proces planiranja i analize poslovanja

196
 FMEA matrica 3-01
Proces: PLANIRANJE I ANALIZA POSLOVANJA Datum poetne analize: 11.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Propusti u planiranju Pogrena procena Praenje uticaja i tri-
8 4 2 64 2
pogrena poslovna politika uslova i potreba trita ta iz ireg okruenja
Izrada
predloga Degradacija kvaliteta Propusti u planiranju Pogrena procena obima Praenje uticaja i tri-
1. 7 4 2 56 2
plana procesa (ISO 9001) pogrena kreditna politika posla za tekuu godinu ta iz ireg okruenja
poslovanja
197

Propusti u planiranju Pogrena procena obima i Praenje uticaja i tri-

7 4 2 56 2
pogrena kadrovska politika vrste posla ta iz ireg okruenja
Usvajanje pogrenog
Pad kljunih performansi Kontrola od strane
6 plana 4 2 48 1
Usvajanje organizacije strunog konsultanta
Degradacija kvaliteta
2. plana
procesa (ISO 9001) Odbacivanje dobrog
poslovanja Proputene anse Kontrola od strane
4 finansijskog plana 4 2 32 1
organizacije strunog konsultanta
Greka u obraunu tro- Obraun se vri od
Pogrena slika stanja o
8 kova, utroenog vremena 4 strane dva nezavisna 2 64 2
ispunjenju plana
i angaovanih kadrova lica
Odgovorni rukovodioci
Praenje Nije mogue proceniti Interna kontrola nakon
ne vre obraun troko-
realizacije Degradacija kvaliteta uspenost realizovanog 8 5 svake realizovane faze 2 80 2
3. va, utroenog vremena i
plana procesa (ISO 9001) posla posla
angaovanih kadrova
poslovanja
Nije mogue izvriti pravo-
Neaurnost odgovornih Praenje zadatih
vremenu procenu uspe- 5 5 2 50 2
rukovodilaca rokova
nosti realizovanog posla
 Proces: PLANIRANJE I ANALIZA POSLOVANJA Datum poetne analize: 11.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Ne vri se analiza
Neodgovornost najvieg Angaovanje internog
poslovanja ne zna se 6 4 2 48 1
rukovodstva revizora
ostvarena dobit/gubitak
Analiza Degradacija kvaliteta
4. Ocena poslovanja nije Neobjektivnost najvieg Angaovanje internog
poslovanja procesa (ISO 9001) 6 4 2 48 1
realna rukovodstva revizora
Najviem rukovodstvu
Ne vri se unapreivanje Angaovanje strunog
7 nedostaje inicijativa i 5 2 70 2
198

procesa konsultanta
preduzetniki duh

Rezime:

7 rizika rangirano je ocenom 2 Obavezna je izrada Procedure planiranja i analize poslovanja

6.8.2 Proces istraivanja trita, promocije preduzea i odnosa s
javnou

199
 FMEA matrica 3-02
Proces: ISTRAIVANJE TRITA, PROMOCIJA PREDUZEA I ODNOSI S JAVNOU Datum poetne analize: 09.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne Mere za otkrivanje /
Mogue posledice Mogui uzroci

Rang rizika
Aktivnost sredine (ISO 14001) eliminaciju
odstupanja odstupanja
Povrede i oboljenja na odstupanja
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Istraivanje Degradacija kvaliteta Neprepoznavanje Nedovoljne Anketiranje, praenje
1. 7 4 2 56 2
trita procesa potencijalnih trita informacije tendera
Fokusiranje na segmente
Nepotpune
Segmentacija bez znaaja izgubljeno Praenje tendencija,
2. Degradacija kvaliteta 6 informacije / 3 2 36 1
trita vreme i energija / Anketiranje klijenata
pogrena procena
proputene anse
200

Pogrean marketing miks

Odluka nije donesena Analiziranje anketa
Degradacija kvaliteta neuspeno proirenje 4 3 2 24 1
na bazi injenica od klijenata
trita
Propaganda i
3. Testiranje obuenosti
promocija
Povrede na radu u sluaju Povreda sa traginim Krenje saobraajnih vozaa i korienje
10 5 2 100 2
saobraajne nesree ishodom propisa navigacije sa glasov-
nim upozorenjima
Prihvatanje pogrenog Procena nakon
marketing miksa - Pogreno tumaenje dueg vremenskog
4 2 2 16 1
izgubljeno vreme, trenda prodaje perioda, kada se
Procena uticaja
energija i novac ispolje PP efekti
4. marketing miksa Degradacija kvaliteta
Odbacivanje odgovara- Procena nakon
na prodaju
jueg marketing miksa - Pogreno tumaenje dueg vremenskog
4 2 2 16 1
proputene anse trenda prodaje perioda, kada se
ispolje PP efekti
Degradacija kvaliteta Pogrean marketing miks
Korekcija Odluka nije donesena Analiziranje anketa
5. pogreno definisana neuspeno proirenje 4 3 2 24 1
marketing miksa na bazi injenica od klijenata
korekcija trita

Rezime:
2 rizika je rangirano ocenom 2 obavezna je izrada Procedure istraivanja trita, promocije preduzea i odnosa s javnou
6.8.3 Proces vrednovanja zadovoljstva korisnika

201
 FMEA matrica 3-03
Proces: VREDNOVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA Datum poetne analize: 12.12.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne Mere za otkrivanje
Mogue posledice Mogui uzroci

Rang rizika
Aktivnost sredine (ISO 14001) / eliminaciju
odstupanja odstupanja
Povrede i oboljenja na odstupanja
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Prikupljanje Gubitak potencijalno Ne vri se adekvatno
1. Degradacija kvaliteta 3 5 Interna kontrola 2 30 1
informacija nezadovoljnih korisnika anketiranje korisnika
Ne moe se izvriti
analiza zadovoljstva
Obrada Ne vri se obrada
2. Degradacija kvaliteta korisnika - gubitak 3 3 Interna kontrola 2 18 1
informacija prikupljenih informacija
potencijalno
202

nezadovoljnih korisnika
Stagnacija zbog
Neadekvatna analiza Angaovanje
neadekvatnih mera 5 4 2 40 1
obraenih informacija eksperta iz oblasti
Analiza i unapreenja
3. definisanje Degradacija kvaliteta Ne vri se
Nezainteresovanost i
unapreenja unapreivanje procesa Angaovanje
5 neodgovornost 3 2 30 1
u cilju poveanja eksperta iz oblasti
rukovodstva
zadovoljstva korisnika

Rezime:
4 rizika rangirana su ocenom 1 proces je dovoljno opisati u Poslovniku integrisanog sistema menadmenta
6.8.4 Proces ugovaranja i prodaje

203
204
 FMEA matrica 3-04

Proces: PROCES UGOVARANJA I PRODAJE Datum poetne analize: 18.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKIA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)

Ne prate se zahtevi kupaca Nedostatak

Prijem i 5 3 Interna kontrola 2 30 1
Degradacija kvaliteta proputene anse i dobit evidencije
1. evidencija
procesa
zahteva kupaca Tekoe pri analizi uspe- Nedostatak
4 3 Interna kontrola 2 24 1
nosti ugovaranja i prodaje evidencije
205

Razjanjavanje
Analiza zahteva Degradacija kvaliteta Pogrena odluka o izradi Nekompletan/ zahteva u saradnji sa
2. 4 4 2 32 1
kupaca procesa ponude izgubljeno vreme nejasan zahtev naruiocem tokom
analize zahteva
Loe sainjena ponuda
Nesavesnost pri Preispitivanje predloga
Izrada i neostvarivi rokovi, finansijski 6 3 2 36 1
Degradacija kvaliteta formiranju ponude ponude
3. dostavljanje gubici, lo imid
procesa
ponude Probijanje roka za dostavu Nepotovanje
5 2 Interna kontrola 2 20 1
ponude odbijanje ponude postavljenih rokova
Loe sainjen predlog
Izrada predloga Degradacija kvaliteta Neusklaenost sa Preispitivanje predloga
4. ugovora - neostvarivi rokovi, 7 3 2 42 1
ugovora procesa ponudom ugovora
finansijski gubici, lo imid
Potpisivanje Nedostatak
Tekoe pri praenju
distribucija i Degradacija kvaliteta evidencije
5. realizacije, analizi uspenosti 5 2 Interna kontrola 2 20 1
arhiviranje procesa (neodgovornost i
ili eventualnog sudskog spora
ugovora nepanja izvrilaca)
 Proces: PROCES UGOVARANJA I PRODAJE Datum poetne analize: 18.12.2012.
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKIA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Nepotpuna doku-
Neoverena isporuka mentacija koja prati
proizvoda mogui 5 proizvod (nepotpi- 3 Interna kontrola 2 30 1
finansijski gubici sana otpremnica i
Praenje realiza- slino)
Degradacija kvaliteta
6. cije ugovora / Problemi u realizaciji Nedostatak
procesa Kontrola realizacije
prodaje ugovora - nepotovanje 7 potrebnih resursa 5 2 70 2
plana prodaje
206

predvienih rokova (ljudi i opreme)

Problemi u realizaciji
Nedostatak Ulazna kontrola
ugovora neispunjavanje 7 6 2 84 2
kvalitetnih sirovina sirovina
traenog kvaliteta
Ne mogu se postaviti
Analiza procesa Ne vri se
Degradacija kvaliteta adekvatni ciljevi, niti
7. ugovaranja / 3 ocenjivanje 4 Interna kontrola 2 24 1
procesa unaprediti proces
prodaje ugovaranja/prodaje
ugovaranja/prodaje

Rezime:

2 rizika su rangirana ocenom 2 potrebno je izraditi Proceduru ugovaranja i prodaje

6.8.5 Proces nabavke materijala i usluga

207
 FMEA matrica 3-05
Proces: NABAVKA MATERIJALA I USLUGA Datum poetne analize: 19.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Zahtev za nabavku nije Proces se teko
Izgubljeno vreme 2 6 3 36 1
adekvatno definisan kontrolie
Iniciranje Degradacija kvaliteta
1. Iniciranje nepotrebne Neinformisanost naruioca
nabavke procesa (ISO 9001) Kontrola stanja na
nabavke - nepotrebni 3 nabavke o stanju na 5 2 30 1
skladitu
trokovi skladitu
208

Odobrena nepotrebna/ Preispitivanje i overa

Propust usled nepanje ili
neadekvatna nabavka 4 4 zahteva od strane 2 32 1
neinformisanosti
finansijski trokovi komercijaliste
Odobravanje Degradacija kvaliteta
2.
nabavke procesa (ISO 9001)
Odbijena potrebna/ Preispitivanje i overa
Propust usled nepanje ili
adekvatna nabavka 3 4 zahteva od strane 2 24 1
neinformisanosti
mogui zastoji u radu komercijaliste

Lista podobnih dobavljaa

Gubici zbog angaovanja ne postoji ili nije aurna Stalna kontrola liste
4 4 2 16 1
neproverenog dobavljaa Neodgovornost referenta podobnih dobavljaa
nabavke
Prikupljanje i Propust u postupku Sprovoenje dva ne-
Degradacija kvaliteta Izbor manje kvalitetne 4 2 40 1
3. ocenjivanje vrednovanja zavisna vrednovanja
procesa (ISO 9001) (neadekvatne) ponude
ponuda finansijski gubici i
postizanje slabijih 5
Loe definisani parametri Preispitivanje para-
performansi u radu 3 2 30 1
vrednovanja metara vrednovanja
 Proces: NABAVKA MATERIJALA I USLUGA Datum poetne analize: 19.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Potrebe nisu zadovoljene Prijem predmeta nabavke Prisustvo podnosioca
4 2 2 16 1
- mogui zastoji u radu koji ne odgovara zahtevu zahteva pri prijemu
Prijem predmeta nabavke
Mogui prekidi u radu i bez pripadajue Korienje ek liste
7 3 2 42 1
finansijski gubici dokumentacije (atesti, prilikom prijema
uputstva, garancije)
Degradacija kvaliteta Degradacija kvaliteta Prijem dela za ugradnju u
procesa (ISO 9001)
209

krajnjeg proizvoda usled krajnji proizvod sa Proces se teko

6 3 3 54 2
nekvalitetnog predmeta nedostacima u kvalitetu kontrolie
nabavke albe korisnika (skrivena mana)
Havarija usled korienja
Prijem rezervnih delova sa
nekvalitetnog predmeta Proces se teko
8 nedostacima u kvalitetu 3 3 72 2
Sprovoenje nabavke prekid procesa kontrolie
(skrivena mana)
4. i verifikacija rada
nabavke Havarija usled korienja
Prijem rezervnih delova sa
nekvalitetnog predmeta Proces se teko
9 nedostacima u kvalitetu 3 3 81 2
nabavke kontaminacija kontrolie
Degradacija ivotne (skrivena mana)
ivotne sredine
sredine (ISO 14001)
Prijem predmeta nabavke
Neadekvatna reakcija u ekiranje kontrolne
7 bez pripadajueg 6 2 84 2
sluaju incidenta liste prilikom prijema
bezbednosnog lista
Havarija usled korienja
Prijem rezervnih delova sa
neusaglaenog predmeta Proces se teko
9 nedostacima u kvalitetu 3 3 81 2
nabavke mogue fatal- kontrolie
Povrede i oboljenja na (skrivena mana)
ne posledice za radnike
radu (OHSAS 18001)
Prijem predmeta nabavke
Neadekvatna reakcija u ekiranje kontrolne
7 bez pripadajueg 6 2 84 2
sluaju incidenta liste prilikom prijema
bezbednosnog lista
 Proces: NABAVKA MATERIJALA I USLUGA Datum poetne analize: 19.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Pogreno tumaenje
2 Interna kontrola 2 12 1
Neopravdana reklamacija ponude/ugovornih obaveza
gubitak vremena / 3 Nestruno rukovanje i
Kontrola od strane za-
pogoranje imida neadekvatno uvanje 4 2 24 1
Reklamacija Degradacija kvaliteta duenog strunog lica
5. predmeta nabavke
nabavke procesa (ISO 9001)
Nepriznavanje opravdane
Kontrola
reklamacije od strane do- Reklamacioni zapisnik nije
4 4 reklamacionog 2 32 1
bavljaa finansijski adekvatno sainjen
zapisnika
gubici
210

Ne pravi se izvetaj o Neodgovornost referenta Kontrola izrade

2 3 2 12 1
Analiza nabavkama nabavke izvetaja
Degradacija kvaliteta
6. procesa Ne vri se analiza ne
procesa (ISO 9001) Godinje preispitivanje
nabavke moe se planirati nabav- 2 Neodgovornost direktora 4 2 16 1
od strane rukovodstva
ka u narednom periodu

Rezime: 6 rizika je rangirano ocenom 2 treba izraditi Proceduru nabavka materijala i usluga
6.8.6 Proces prijema i skladitenja ulaznih matrijala

211
 FMEA matrica 3-06
Proces: PRIJEM I SKLADITENJE ULAZNIH MATERIJALA Datum poetne analize: 30.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoa pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Povrat isporuene robe Prijem robe koja ne
Prisustvo naruioca pri
kanjenje i potencijalni 7 odgovara zahtevu 2 2 28 1
prijemu robe
zastoji u radu naruioca
Roba se ne moe Prijem robe bez pratee Kontrola
Degradacija kvaliteta reklamirati u sluaju 3 dokumentacije (garancija, 4 dokumentacije prema 2 24 1
procesa (ISO 9001) potrebe finansijski gubici sertifikati, itd.) pripremljenoj ek-listi
Degradacija kvaliteta
Prijem robe sa
212

krajnjeg proizvoda usled Proces se teko

Prijem 6 nedostacima u kvalitetu 5 3 90 2
prijema nekvalitetne robe kontrolie
1. predmeta (skrivena mana)
albe korisnika
nabavke
Povrede pri rukovanju Prijem robe bez pratee
Kontrola
Povrede i oboljenja na nabavljenom opremom, ili dokumentacije (uputstvo
7 7 dokumentacije prema 2 98 2
radu (OHSAS 18001) opasnim hemikalijama, za upotrebu i odravanje,
pripremljenoj ek-listi
zbog nedostatka uputstva MSDS lista)
Prijem robe bez pratee
Kontrola
Degradacija ivotne Degradacija ivotne dokumentacije (uputstvo
6 7 dokumentacije prema 2 84 2
sredine (ISO 14001) sredine za odlaganje opasnih
pripremljenoj ek-listi
materija i ambalae)
Odstupanja u koliini nisu
Periodina kontrola
zapisniki konstatovana 3 2 27 1
rukovodioca
neodgovornost skladitara
Neuvaena reklamacija Kod odstupanja u
3
Reklamacija Degradacija kvaliteta finansijski gubici kvalitetu nije sainjen
2. Periodina kontrola
nabavke procesa (ISO 9001) Reklamacioni zapisnik 4 2 24 1
rukovodioca
neodgovornost referenta
nabavke
Neopravdana reklamacija Nepanja prilikom
5 2 Interna kontrola 2 20 1
narueni partnerski kvalitativnog i
 Proces: PRIJEM I SKLADITENJE ULAZNIH MATERIJALA Datum poetne analize: 30.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoa pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
odnosi sa dobavljaima kvantitativnog prijema
Roba se ne uva u Kontrola uslova u
Degradacija kvaliteta 3 2 36 1
adekvatnim uslovima skladitu
nabavljene robe -
6
finansijski gubici i mogui
zastoji u procesu rada Istekao rok trajanja robe 3 Kontrola rokova 2 36 1
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001) Ne evidentira se ulaz robe Kontrola popunjavanja
Evidencija stanja u 3 2 42 1
u skladite Prijemnica
213

skladitu nije aurna -

finansijski gubici i mogui
zastoji u procesu rada
Povrede miino-
3. Skladitenje skeletnog sistema pri
prenosu i podizanju robe
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Udarci usled pada
uskladitene robe sa
polica u skladitu
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Poar / eksplozija zapa-
i 9
ljivih materija u skladitu
Degradacija ivotne
sredine (ISO 14001)
7 Promene stanja se ne
Kontrola aurnosti
unose u magacinske 3 2 42 1
magacinskih kartica
kartice
Ne koriste se odgovarajua Kontrola teine i gaba-
sredstva za manipulaciju 5 rita robe koja se moe 2 60 2
robe prenositi i podizati runo
6 Periodino testiranje
Radnici nisu obueni za
obuenosti radnika za
bezbedno podizanje i 4 2 48 1
bezbedno podizanje i
prenos tereta
prenos tereta
Nebezbedno odlaganje
7 Interna kontrola 2 98 2
robe na skladina mesta
7 Kontrola teine i gaba-
Ne koriste se odgovarajua
5 rita robe koja se moe 2 70 2
sredstva za manipulaciju
prenositi i podizati runo
Zapaljive i eksplozivne Kontrola uslova skladi-
materije nisu bezbedno 4 tenja u odnosu na 2 72 2
uskladitene zahteve iz MSDS liste
Nemar i ogluivanje o Proces se teko
4 3 108 3
zabrane (puenje, kontrolie
 Proces: PRIJEM I SKLADITENJE ULAZNIH MATERIJALA Datum poetne analize: 30.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoa pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Prosipanje / isparavanje
opasnih materija i kontami-
nacija zemljita / vazduha
Evidencija stanja u
skladitu nije aurna -
214
RPN
koritenje otvorenog
plamena itd.)
Kontrola uslova skladi-
Opasne materije nisu
4 tenja u odnosu na 2 64 2
bezbedno uskladitene
8 zahteve iz MSDS liste
Proces se teko
Nepaljivo rukovanje 5 3 120 3
kontrolie
Ne evidentira se izlaz robe

7 4 Interna kontrola 2 56 2
finansijski gubici i mogui iz skladita
Izdavanje Degradacija kvaliteta zastoji u procesu rada
4.
robe procesa (ISO 9001)
Mogunost malverzacija i Izdavanje robe bez
6 4 Interna kontrola 2 48 1
robnonovanih gubitaka odgovarajueg trebovanja

Rezime:

9 rizika je ocenjeno rangom 2 treba izraditi Proceduru prijema i skladitenja ulaznih materijala

2 rizika je ocenjeno rangom 3 treba izraditi sledea uputstva:

1. Uputstvo za bezbedno rukovanje opasnim materijama
2. Uputstvo za skladitenje zapaljivih i eksplozivnih materija
6.8.7 Proces reklamiranja robe dobavljaima

215
 FMEA matrica 3-07
Proces: REKLAMIRANJE ROBE DOBAVLJAIMA Datum poetne analize: 30.12.2012.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Reklamacioni zapisnik nije
Kontrola
Neuvaena reklamacija adekvatno sainjen
3 3 reklamacionog 2 18 1
finansijski gubici formalni propusti Komisije
Ispostavljanj Degradacija kvaliteta zapisnika
1. za prijem
e reklamacije procesa (ISO 9001)
Neopravdana reklamacija
Reklamacioni zapisnik nije Proces se teko
narueni partnerski 3 4 3 36 1
objektivno sainjen kontrolie
odnosi sa dobavljaima
216

Odluka o reklamaciji nije u Preispitivanje odluke

Razmatranje Degradacija kvaliteta Naruavanje prioritetnih
2. 4 skladu sa prioritetima / 3 o reklamaciji od 2 24 1
reklamacije procesa (ISO 9001) interesa preduzea
Politikom preduzea strane direktora

Reklamirana roba nije ade-

Vraanje Dolazi do gubitaka u vre-
Degradacija kvaliteta kvatno obeleena pa je Interna kontrola
3. reklamirane menu i novcu i naruava 4 1 2 8 1
procesa (ISO 9001) grekom vraena ispravna obeleavanja
robe se imid preduzea
roba
Loiji kvalitet izlaznog
proizvoda zbog korienja
Uslovni Degradacija kvaliteta Reklamirana roba se ne
4. reklamiranih materijala 6 3 Interna kontrola 2 36 1
prijem robe procesa (ISO 9001) obeleava prilikom prijema
(ako je re o reklamaciji
zbog loijeg kvaliteta)
Prijem
5. zamenjene Isti rizici su procenjeni u okviru procesa PRIJEM I SKLADITENJE ULAZNIH MATERIJALA
robe

Rezime: Svi rizici se nalaze u rangu 1 proces treba opisati u Poslovniku integrisanog sistema menadmenta
6.8.8 Proces reavanja reklamacija korisnika

217
 FMEA matrica 3-08
Proces: REAVANJE REKLAMACIJA KORISNIKA Datum poetne analize: 06.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Problemi prilikom analize Reklamacija nije zavedena
zbog nepostojanja 3 u delovodnik - propust 3 Interna kontrola 2 18 1
evidencije reklamacija poslovnog sekretara
Prijem Degradacija kvaliteta
1. Reklamirana roba se
reklamacije procesa (ISO 9001)
ponovo izdaje kupcima Reklamirana roba nije
6 3 Interna kontrola 2 36 1
nezadovoljstvo korisnika i adekvatno obeleena
naruavanje imida
218

Preispitivanje odluke
Finansijski gubici,
Pogrena odluka o o reklamaciji od
nezadovoljstvo korisnika i 6 4 2 48 1
reavanju reklamacije strane nezavisne
Razmatranje Degradacija kvaliteta naruavanje imida
2. komisije
reklamacije procesa (ISO 9001)
Korisnik nije obaveten o
donetoj odluci - 4 Propust referenta prodaje 3 Interna kontrola 2 24 1
nezadovoljstvo korisnika
Neoverena isporuka Nije potpisana otpremnica o
Degradacija kvaliteta
proizvoda mogui 5 prijemu zamenjenog 3 Interna kontrola 2 30 1
procesa (ISO 9001)
Zamena finansijski gubici proizvoda
3.
proizvoda
Degradacija ivotne Reklamirana roba za otpad
Nepropisno postupanje
sredine (ISO 14001) 3 se ne tretira u skladu sa 4 Interna kontrola 2 24 1
sa otpadom
propisanom procedurom
Ne vri se analiza broja i
Ne mogu se postaviti
Analiza Degradacija kvaliteta vrste primljenih reklamacija
4. adekvatni ciljevi, niti 3 4 Interna kontrola 2 24 1
reklamacija procesa (ISO 9001) neodgovornost efa
unaprediti procesi rada
komercijalne slube

Rezime: Svi rizici se nalaze u rangu 1 Proces treba opisati u Poslovniku integrisanog sistema menadmenta
6.8.9 Proces otpreme proizvoda

219
 FMEA matrica 3-09
Proces: OTPREMA PROIZVODA Datum poetne analize: 08.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. br.

Mogue posledice Mere za otkrivanje /

Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Proizvodi se ne mogu ispo- Pripremljena roba ne
ruiti na vreme gubici u 4 odgovara nalogu za 2 Interna kontrola 2 16 1
Priprema Degradacija kvaliteta vremenu i albe korisnika otpremu
1.
za isporuku procesa (ISO 9001) Proizvodi se ne mogu ispo- Nije kompletirana pratea Kontrola dokumentacije
ruiti na vreme gubici u 4 dokumentacija (garancija, 4 prema pripremljenoj 2 32 1
vremenu i albe korisnika sertifikati, itd.) ek-listi
Neoverena isporuka
Isporuka proizvoda bez
220

proizvoda mogui 5 2 Interna kontrola 2 20 1

potpisivanja otpremnice
finansijski gubici
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Nedostaci u kvalitetu Kontrola proizvoda pre
Reklamacije korisnika 6 5 2 60 2
proizvoda isporuke

Kontrola maksimalne
Ne koriste se odgovarajua
teine i gabarite robe
sredstva za manipulaciju 5 2 60 2
Predaja koja se moe prenositi i
Povrede miino- robe
2. proizvoda podizati runo
skeletnog sistema pri 6
kupcu Periodino testiranje
prenosu i podizanju robe Radnici nisu obueni za
obuenosti radnika za
bezbedno podizanje i 4 2 48 1
bezbedno podizanje i
Povrede i oboljenja na prenos tereta
prenos tereta
radu (OHSAS 18001)
Periodino testiranje
Viljukarom rukuju
9 6 radnika obuenih za 2 108 3
neobueni radnici
Povrede pri rukovanju rukovanje viljukarom
viljukarom za utovar Redovni servisi i
robe periodini pregledi
9 Otkazi na viljukaru 5 2 90 2
viljukara od strane
ovlaene ustanove
 Proces: OTPREMA PROIZVODA Datum poetne analize: 08.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. br.

Mogue posledice Mere za otkrivanje /

Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Povrede zbog Periodina obuka
Roba u kamionu nije dobro
nebezbedno utovarene 9 6 radnika zaduenih za 2 108 3
obezbeena od pada
robe utovar
Preuzimanje obaveza za
isporuku koje nije mogue
Ne evidentira se izlaz
ispuniti probijanje 7 4 Interna kontrola 2 56 2
proizvoda iz skladita
Evidentiran Degradacija kvaliteta rokova i nezadovoljstvo
3. korisnika
je isporuke procesa (ISO 9001)
221

Mogunost malverzacija i Isporuka se knjigovodstveno

6 4 Interna kontrola 2 48 1
robnonovanih gubitaka ne evidentira

Rezime:

4 rizika je ocenjeno rangom 2 potrebno je izraditi Proceduru otpreme proizvoda

2 rizika je ocenjeno rangom 3 - potrebno je izraditi sledea uputstva:

- Uputstvo za bezbedno rukovanje viljukarom
- Uputstvo za bezbedan utovar tereta
6.8.10 Proces projektovanja

222
 FMEA matrica 3-10
Proces: PROJEKTOVANJE
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Uticaj na ivotnu Mere za otkrivanje /
Mogui uzroci

Rang rizika
Aktivnost sredinu (ISO 14001) Mogue posledice odstupanja eliminaciju
odstupanja
Povrede i oboljenja na odstupanja
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Propusti pri utvrivanju
Loe definisani
projektnog zahteva Intenzivni razgovori
5 zahtevi investitora 5 2 50 2
potencijalne albe i naknadne sa Naruiocem
(Naruioca projekta)
ispravke projekta
Priprema Poreenje
Degradacija kvaliteta Nedostatak
1. podloga za Tim nije kompletan zastoji u predvienog broja
(ISO 9001) 5 kompetentnih ljudskih 4 2 40 1
projekat radu, probijanje rokova projektant-dana sa
resursa
zadatim rokovima
223

Tim nije usklaen loa

saradnja i sinhronizacija,
dupliranje napora
Naknadne korekcije projekta -
gubitak vremena i dupliranje
Planiranje Degradacija kvaliteta
2. napora. Mogui finansijski gubici
projekta (ISO 9001)
zbog probijanja rokova i
angaovanja dodatnih resursa
Korekcije projekta zbog
Degradacija kvaliteta propusta u projektnoj
(ISO 9001) dokumentaciji - Finansijski
gubici zbog probijanja rokova
Izrada Prekomerno tampanje projektne
3.
projekta dokumentacije generisanje
Degradacija ivotne papirnog otpada
sredine (ISO 14001)
Generisanje elektronskog otpada
(toneri, kertridi, itd.)
Nespremnost / neobu- Testiranje i anketi-
4 3 2 24 1
enost za timski rad ranje zaposlenih
Pogrena kalkulacija
Poreenje sa
faza projekta i
3 4 Planovima iz 2 24 1
potrebnih resursa za
prethodnog perioda
njihovu realizaciju
Kontrola i preispitiva-
Nepanja /
nje svake faze pro-
6 neposveenost 3 2 36 1
jekta od strane
projektanata poslu
vodeih projektanata
Nerazvijena svest o Vodi se evidencija o
3 8 2 30 1
zatiti ivotne sredine koliini otpada
Korienje raunara,
Vodi se evidencija o
7 tampaa i ostale 7 2 98 2
koliini otpada
opreme
 Proces: PROJEKTOVANJE
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Uticaj na ivotnu Mere za otkrivanje /
Mogui uzroci

Rang rizika
Aktivnost sredinu (ISO 14001) Mogue posledice odstupanja eliminaciju
odstupanja
Povrede i oboljenja na odstupanja
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Radna mesta nisu Poreenje merljivih
Oteenje skeletno-miinog
ergonomski projek- karakteristika radnog
sistema usled dugog sedenja za 6 5 2 60 2
tovana, nefizioloki mesta sa ergonom-
Povrede i oboljenja na raunarom
poloaj tela skim preporukama
radu (OHSAS 18001)
Kratki rokovi i velika Periodini lekarski
Posledice stresa (hipertenzija,
6 odgovornosti 8 pregledi i anketiranje 2 96 2
nesanica, pad imuniteta)
izvrilaca zaposlenih
Loije performanse pri
Degradacija kvaliteta eksploataciji projektovane
8 72 2
(ISO 9001) infrastrukture finansijski gubici
224

i nezadovoljstvo korisnika
Mogue posledice po Overa projekta koji
Revizija i
Povrede i oboljenja na bezbednost korisnika pri sadri propuste Proces se te[ko
4. overa 10 3 3 90 2
radu (OHSAS 18001) eksploataciji i odravanju nesavesnost pri kontrolie
projekta
projektovane infrastrukture verifikaciji projekta
Mogue posledice po ivotnu
Degradacija ivotne sredinu pri eksploataciji i
9 81 2
sredine (ISO 14001) odravanju projektovane
infrastrukture
Primopreda Degradacija kvaliteta Nepostojanje dokaza o Nepotovanje Provera
5. 7 1 2 14 1
ja projekta (ISO 9001) zavrenom i predatom projektu propisane procedure dokumentacije
Arhiviranje Degradacija kvaliteta Nepotovanje
6. Nepostojanje trajne evidencije 7 2 Provera arhive 2 28 1
projekta (ISO 9001) propisane procedure

Rezime:

7 rizika je ocenjeno rangom 2 potrebno je izraditi Proceduru projektovanja

6.8.11 Proces upravljanja tehnikom dokumentacijom

225
 FMEA matrica 3-11
Proces: UPRAVLJANJE TEHNIKOM DOKUMENTACIJOM Datum poetne analize: 10.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Uticaj na ivotnu
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Rang rizika
Aktivnost sredinu (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Greke u tehnikoj
dokumentaciji - finansijski
gubici zbog probijanja rokova
Meanje tehnike dokumen-
Degradacija kvaliteta
tacije sa drugim dokumentima
(ISO 9001)
konfuzija u radu, velika
226
RPN
Kontrola i preispitivanje
Nepanja / dokumentacije od
6 3 2 36 1
neposveenost poslu strane vodeih
projektanata
Tehnika dokumen-
Kontrola oznaavanja
8 tacija nije jednozna- 6 2 96 2
dokumentacije

no obeleena
mogunost greke
Izrada Mogua zamena razliitih Tehnika dokumen- Verifikacija svake faze u
tehnike verzija dokumenata usva- 9 tacija nije jednozna- 6 izradi tehnike 2 108 3
1.
dokumenta janje stare / pogrene verzije no obeleena dokumentacije
cije Prekomerno tampanje
Uticaj na ivotnu sredinu Nerazvijena svest o
tehnike dokumentacije 3 8 Obuka zaposlenih 2 48 1
(ISO 14001) zatiti ivotne sredine
generisanje papirnog otpada
Radna mesta nisu Poreenje merljivih
Oteenje skeletno-miinog
ergonomski projek- karakteristika radnog
sistema usled dugog sedenja 6 5 2 60 2
Povrede i oboljenja na tovana, nefizioloki mesta sa ergonomskim
za raunarom
radu (OHSAS 18001) poloaj tela preporukama
Posledice stresa Kratki rokovi i velika
6 8 Stres test zaposlenih 2 96 2
odgovornosti izvrilaca
Overa dokumenata koji
sadre propuste mogue
Kontrola
posledice po bezbednost Nesavesnost pri
tehnike Degradacija kvaliteta
2. korisnika i negativan uticaj na 10 kontroli tehnike 3 Vizuelna kontrola 2 60 2
dokumenta (ISO 9001)
ivotnu sredinu pri dokumentacije
cije
eksploataciji projektovane
infrastrukture
 Proces: UPRAVLJANJE TEHNIKOM DOKUMENTACIJOM Datum poetne analize: 10.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Uticaj na ivotnu
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Rang rizika
Aktivnost sredinu (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Nepotovanje Periodina provera
Arhiviranje Ne vri se trajno arhiviranje 7 2 2 28 1
propisane procedure arhive
tehnike Degradacija kvaliteta
3.
dokumenta (ISO 9001) Neadekvatno Kontrola oznaka
Ne moe se ui u trag arhivi-
cije 7 oznaena 6 dokumentacije pre 1 48 2
ranoj dokumentaciji
dokumentacija odlaganja u arhivu
Dokumentacija se
Degradacija kvaliteta Zloupotreba dokumentacije
8 izdaje bez odobrenog 4 Interna kontrola 2 64 2
Izdavanje (ISO 9001) odavanje poslovnih tajni
227

zahteva
tehnike
4. Umnoavanje doku-
dokumenta
cije Uticaj na ivotnu sredinu mentacije nerazvi- Praenje koliina
Generisanje papirnog otpada 3 8 2 48 1
(ISO 14001) jena svest o zatiti otpada
ivotne sredine
Zlonamerne izmene
Izmene
dokumentacije mogue
tehnike Degradacija kvaliteta Izmena dokumenata se Proces se teko
5. tube od strane korisnika i 9 2 3 54 2
dokumenta (ISO 9001) vri bez odobrenja kontrolie
trajne posledice po imid
cije
preduzea

Rezime:

7 rizika je ocenjeno rangom 2 potrebno je izraditi Proceduru za upravljanje tehnikom dokumentacijom

1 rizik je ocenjen rangom 3 potrebno je izraditi Uputstvo za oznaavanje tehnike dokumentacije

6.8.12 Proces uvoenja novog proizvoda

228
229
 FMEA matrica 3-12
Proces: UVOENJE NOVOG PROIZVODA
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Uticaj na ivotnu
Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Rang rizika
Aktivnost sredinu (ISO 14001) Mogue posledice odstupanja
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Pogrena procena pri-
Planiranje Uvoenje novog proizvoda koji likom donoenja odlu- Proces se teko
4 3 48 1
uvoenja Degradacija kvaliteta nema perspektivu finansijski ke o usvajanju zahte- kontrolie
1. 4 va za novi proizvod
novih (ISO 9001) gubici, izgubljeno vreme i
proizvoda uloen trud Neadekvatna analiza Anketiranje veeg
4 2 32 1
trita broja stalnih kupaca
Neadekvatan Plan uvoenja Loe utvrena struktura
Poreenje sa
230

novog proizvoda probijanje aktivnosti i potrebni

3 4 Planovima iz ranijeg 2 20 1
predvienog budeta i resursi za uvoenje
perioda
zacrtanih rokova novog proizvoda
Organizovanje
Poreenje
uvoenja Degradacija kvaliteta Projektni tim nije kompletan Nedostatak
2. predvienog broja
novih (ISO 9001) zastoji u radu, probijanje 5 kompetentnih ljudskih 4 1 20 1
projektant-dana sa
proizvoda rokova resursa
zadatim rokovima
Tim nije usklaen loa
Nespremnost / neobu- Praenje uinka na
saradnja i sinhronizacija, 4 3 2 24 1
enost za timski rad poslu
dupliranje napora, slab uinak
Ne postoje odgovarajue
podloge za ocenu trokova i Elaborat idejnog Overa ek-liste za
ukupne uspenosti projekta - 3 projekta ne sadri sve 5 proveru svih potrebnih 2 30 1
probijanje predvienog potrebne elemente elemenata
budeta i finansijski gubici
Izrada
Degradacija kvaliteta Korekcije projekta zbog Kontrola i preispitivanje
3. idejnog Prihvatanje
(ISO 9001) propusta u projektnoj svake faze projekta od
projekta 6 neadekvatnog idejnog 3 2 36 1
dokumentaciji - Finansijski strane vodeih
projekta
gubici zbog probijanja rokova projektanata
Uvoenje novog proizvoda koji Obustavljanje uspe-
Proces se teko
nema perspektivu finansijski 4 nog idejnog projekta 2 3 24 1
kontrolie
gubici, izgubljeno vreme i trud zbog loe procene
 Proces: UVOENJE NOVOG PROIZVODA
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Uticaj na ivotnu
Mogui uzroci Mere za otkrivanje /

Rang rizika
Aktivnost sredinu (ISO 14001) Mogue posledice odstupanja
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Rezultati laboratorijskih ispi- Ispitivanja se vre
tivanja nisu validni mogua neakreditovanim
Degradacija kvaliteta Meulaboratorijska
odstupanja od zahtevanog 8 metodama 3 2 48 1
(ISO 9001) ispitivanja
Probni rad i kvaliteta i pogrena odluka o odstupanje od dobre
4. ispitivanje nastavku rada na projektu laboratorijske prakse
proizvoda Automatska kontrola
Mogue naruavanje zdravlja Uslovi uvanja novog
Ugroena ispravnost temperature i drugih
korisnika, albe i finansijski 7 proizvoda nisu 3 1 21 1
hrane (ISO 22000) parametara potrebnih
gubici odgovarajui
za ouvanje proizvoda
231

Dokumentacija o proizvodu
nije kompletna albe i Neodgovornost ekiranje pomou
Izrada 7 3 2 42 1
mogue tube od strane izvrilaca kontrolne liste
dokumentacij Degradacija kvaliteta
5. korisnika
eo (ISO 9001)
Dokumentacija o proizvodu
proizvodu Nekompetentnost Obuka i testiranje
ima propuste albe i mogue 7 3 2 42 1
izvrilaca zaposlenih
tube od strane korisnika
Direktor ne dobija adekvatne
Neodgovornost / ne-
izvetaje - ne moe se izvriti
6 obuenost rukovodioca 3 Interna kontrola i obuka 2 36 1
objektivno vrednovanje
Vrednovanje Degradacija kvaliteta projektnog tima
6. projekta
projekta (ISO 9001)
Analiza izvetaja o radu na Ne postoji razraena
Godinje preispitivanje
projektu dovodi do pogrenih 6 metodologija za 4 2 48 1
od strane rukovodstva
zakljuaka vrednovanje projekta

Rezime:

Svi rizici su u rangu 1 proces treba opisati u Poslovniku

6.8.13 Proces proizvodnje gasne opreme

232
233
 FMEA matrica 3-13
Proces: PROIZVODNJA GASNE OPREME Datum poetne analize: 20.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Plan nije izraen na vreme -
odloen poetak 7 70 2
Nisu obezbeene sve Kontrola svih ulaznih
proizvodnje
Operativno potrebne podloge za 5 komponenti potrebnih 2
Degradacija kvaliteta Plan ne sadri sve potrebne
1. planiranje izradu Plana za izradu plana
procesa (ISO 9001) komponente nisu obez- 6 60 2
proizvodnje
beeni adekvatni resursi
Probijanje rokova, povea- Planirani redosled radnih Proces se teko
234

7 4 3 84 2
nje trokova i zastoji u radu naloga nije optimalan kontrolie
Dokumentacija ne
Uporeivanje sa
Nisu obezbeeni adekvatni odgovara planiranoj
6 3 Planom proizvodnje i 2 36 1
resursi probijanje rokova proizvodnji - pogreno
Priprema nalogom za rad
Degradacija kvaliteta definisana trebovanja
2. dokumenta
procesa (ISO 9001) Dokumentacija ne
cije Greke u koliini ili vrsti Uporeivanje sa
odgovara planiranoj
proizvoda trokovi, rokovi, 7 2 Planom proizvodnje i 2 28 1
proizvodnji - pogreno
nezadovoljstvo korisnika nalogom za rad
definisan radni nalog
Materijali i komponente Kontrola minimalnih
nisu obezbeene na 5 zaliha za sve 2 60 2
vreme. komponente
Odloen poetak
Obezbeen
Degradacija kvaliteta proizvodnje, probijanje Alati nisu obezbeeni na Kontrola rokova za
3. je podloga i 7 4 2 56 2
procesa (ISO 9001) rokova i nezadovoljstvo vreme izradu alata
resursa
korisnika
Maine nisu spremne za Preventivno
3 2 42 1
rad odravanje maina
 Proces: PROIZVODNJA GASNE OPREME Datum poetne analize: 20.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Kretanje u nedozvoljenoj Interna vizuelna
5 2 90 2
zoni kontrola

Nepravilno rasporeen Interna kontrola i

4 2 72 2
Povrede prilikom upravljanja teret na viljukaru obuka za viljukariste
Povrede i oboljenja na
sredstvima unutranjeg 9
radu (OHSAS 18001) Nepanja i nestrunost Proces se teko
transporta (viljukar) 5 3 135 3
viljukariste kontrolie
235

Redovni servisi i
periodini pregledi
Otkazi viljukara 5 2 90 2
viljukara od strane
ovlaene ustanove
Zastoji u proizvodnji, probi- Radni nalog za
janje ugovorenih rokova, 7 proizvodnju nije dobro Preispitivanje radnog 70 2
nezadovoljstvo korisnika definisan od strane 5 naloga od strane efa 2
Velika koliina karta, referenta tehnike pogona proizvodnje
Lansiranje 6 60 2
Degradacija kvaliteta finansijski gubici pripreme
4. radnog
procesa (ISO 9001)
naloga Odloen poetak Radni nalog nije lansiran
Kontrola krajnjeg roka
proizvodnje, probijanje na vreme, neaurnost
7 5 za lansiranje 2 70 2
ugovorenih rokova, referenta tehnike
proizvodnje
nezadovoljstvo korisnika pripreme

Pojava karta zbog Kontrola kvaliteta

Pojava karta koji biva
nepaljivog rukovanja 6 proizvoda - evidentiranje 2 48 1
Proizvodnja Degradacija kvaliteta otkriven u procesu
5. 4 alatom i materijalom karta
procesa (ISO 9001) proizvodnje finansijski
gubici Pojava karta zbog Periodina obuka i
5 2 40 1
nestrunosti radnika testiranje radnika
 Proces: PROIZVODNJA GASNE OPREME Datum poetne analize: 20.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Kvalitet ulaznih kompo-
Kvalitativnu kontrola pri
nenti nije odgovarajui 5 2 80 2
prijemu sirovina
(skrivene mane)
Neprihvatljiv kvalitet Radnici ne kontroliu
proizvoda - nezadovoljstvo kvalitet delova, sklopova
8 6 Interna kontrola 2 96 2
korisnika, naruavanje i proizvoda pri izvoenju
imida preduzea operacija
Ne vri se zavrna
Proces se teko
236

kontrola u akreditovanoj 3 3 72 2
kontrolie
laboratoriji

Otkazi na mainama
Kontrola rada
zbog loeg odravanja 5 2 70 2
odravalaca
postrojenja

Kanjenje u realizaciji Kontrola rada podizvo-

proizvodnje probijanje
ugovorenih rokova,
nezadovoljstvo korisnika
Ozlede radnika pri
Povrede i oboljenja na
rukovanju alatima (eki,
radu (OHSAS 18001)
kleta, builica, brusilica)
Kanjenje angaovanih
5 aa i njihov izbor na 2 70 2
7 podizvoaa
osnovu kriterijuma
Kontrola zavrenosti
Kanjenje u realizaciji
radnih naloga, nepo-
radnog naloga zbog
5 srednim uvidom u stanje 2 70 2
nepredvienih komplika-
procesa i Dnevni
cija i problema u radu
izvetaj proizvodnje
Neobuenost izvrilaca za
Periodino testiranje
6 bezbedno rukovanje 5 2 60 2
obuenosti operatera
alatom
Nekorienje linih
6 7 Interna kontrola 2 84 2
zatitnih sredstava
 Proces: PROIZVODNJA GASNE OPREME Datum poetne analize: 20.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Naruavanje zdravlja pri
Nekorienje linih
procesu zavarivanja 7 7 Interna kontrola 2 98 2
zatitnih sredstava
(opekotine, oteenje vida)
Periodino atestiranje
Nestrunost zavarivaa 2 2 40 1
zavarivaa
Mogunost poara/eksplo- Interna kontrola i
10 Neispravnost opreme za
zije pri procesu zavarivanja 4 pregledi opreme za 2 80 2
zavarivanje
237

zavarivanje
Nepanja zaposlenih pri Proces se teko
4 3 120 3
zavarivanju kontrolie
Trovanje radnika tetnim
Nekorienje linih
isparenjima u postupku 6 7 Interna kontrola 2 84 2
zatitnih sredstava
farbanja

Elektrina instalacija nije Periodina ispitivanja

Strujni udar 9 5 2 90 2
adekvatno obezbeena elektrine instalacije

Neadekvatno uvanje
Kontrola odlaganja
Degradacija ivotne opasnog otpada (amba-
Zagaenje zemljita 7 7 opasnog otpada na 2 98 2
sredine (ISO 14001) laa od farbe, zauljene
odgovarajui nain
krpe itd.)
Podeavanj Neobuenost radnika za
6. e procesa Degradacija kvaliteta Zastoji u procesu izmenu alata i podeava- Merenje pripremno-
7 4 2 56 2
procesa (ISO 9001) proizvodnje nje parametara zavrnog vremena
proizvodnje proizvodnje
Zakljuenje Nedostaju podaci
7. Degradacija kvaliteta Ne moe se izvriti obraun
4 potrebni za komple- 4 Interna kontrola 2 32 1
i obrada procesa (ISO 9001) trokova za porudbinu
tiranje radnog naloga
 Proces: PROIZVODNJA GASNE OPREME Datum poetne analize: 20.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
radnog
naloga

Ne vri se izvetavanje o Neodgovornost

Kontrola izrade
Analiza i realizovanoj proizvodnji - ne 5 rukovodioca tehnikog 4 2 40 1
mesenih izvetaja
8. izvetavanj Degradacija kvaliteta moe se izvriti analiza rada sektora
procesa (ISO 9001) Ne vri se analiza izvetaja
e Neodgovornost Godinje preispitivanje
- ne prate se i ne postavljaju 5 5 2 50 1
rukovodstva od strane rukovodstva
ciljevi za naredni period
238

Rezime:

25 rizika je ocenjeno rangom 2 potrebno je izraditi Proceduru proizvodnje gasne opreme

2 rizika je ocenjeno rangom 3 potrebno je izraditi sledea uputstva:

- Uputstvo za bezbedno upravljanje viljukarom
- Uputstvo za bezbedno zavarivanje
6.8.14 Proces izgradnje objekata
START

A1
Ugovorna i tehnika PRIPREMA ZA IZGRADNJU Dinamiki plan realizacije objekta
dokumentacija OBJEKTA (ljudstva i mehanizacije)
Snimak terena Elaborat o ureenju gradilita

Uslovi gradilita, ivotne Odgovorni rukovodilac radova, Graevinska knjiga i dnevnik

sredine i zatite na radu ef odeljenja inenjeringa, -
Direktor preduzea Radni nalog

Potrebni materijali
Kancelarija i teren, period od neko-
liko nedelja (zavisno od objekta) Potrebna infrastruktura

A2
Tehnika dokumentacija
Radni nalog
Dinamiki plan realizacije objekta IZVOENJE RADOVA
Graevinska knjiga i dnevnik
Delovi za ugradnju (cevi gaso-
voda, merno reg. stanice, itd.) Runi alat, Zapisnici o angaovanju
mehanizacija i podizvoaa
Infrastruktura (strujni agregati,
Odgovorni rukovodilac
transportna Ugraeni materijali
kontejneri za smetaj, itd.) sredstva
radova, ef gradilita
Potroni materijal i oprema (far- (bageri, Otpad (ut, iskoriena
ba, zavarivake elektrode, LZS) kamioni, ambalaa itd)
buldoeri itd.)
Elektrina energija Izduvni gasovi
Gradilite,
Dizel gorivo Rad u 2 smene - rokovi definisani Toplotna energija
dinamikim planom

A3
Graevinska knjiga ISPOSTAVLJANJE
PRIVREMENE SITUACIJE
Graevinski dnevnik Privremena situacija

Odgovorni rukovodilac
-
radova

Gradilite, jednodnevna aktivnost koja

se obavlja jednom meseno

NE
Da li ima naknadnih radova?

DA
A4
IZVOENJE NAKNADNIH
Ugovorna i tehnika RADOVA
dokumentacija Predmer neugovorenih radova

Analiza izvedenih radova

Odgovorni rukovodilac Aneks ugovora
radova, ef gradilita
-
Nalozi Nadzornog organa
Graevinska knjiga i dnevnik
Gradilite, izvoenje nepredvienih i
naknadnih radova po potrebi

239
240

Proces: IZGRADNJA OBJEKATA
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Ozbiljnost posledica
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Odloen poetak radova
Redosled i obim radova
nije u skladu sa
ugovorenim
241
Manjak radne snage ili
mehanizacije u odreenim
fazama rada - kanjenje
sa poetkom ili u toku
radova
Priprema za
Degradacija kvaliteta Viak radne snage ili
1. izvoenje
procesa (ISO 9001) mehanizacije u odreenim
radova
fazama rada - nepotrebni
trokovi
Loa organizacija
gradilita - nepotrebni
trokovi
Kanjenje sa poetkom
radova krenje
ugovornih obaveza
FMEA matrica 3-14
Datum poetne analize: 22.01.2013.
Mogunost otkrivanja
Verovatnoca pojave
RANG RIZIKA
Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
odstupanja eliminaciju odstupanja
RPN
Kontrola potrebne
Nekompletna ulazna
6 6 dokumentacije prema 2 72 2
dokumentacija
ek-listi
Nekompletna izlazna
Kontrola potrebne
dokumentacija (radni
7 4 dokumentacije prema 2 56 2
nalog, elaborat o
ek-listi
ureenju gradilita)
Nedostaci Plana Preispitivanje Plana od
6 5 2 60 2
realizacije objekta strane komisije
Nedostaci Plana Preispitivanje Plana od
6 5 2 60 2
realizacije objekta strane komisije
Neusklaenost Plana Sagledavanje svih geo-
6 realizacije objekta sa 7 detskih, hidrolokih i 2 84 2
uslovima na terenu saobraajnih uslova
Potrebni materijali i Kontrola realizacije
7 infrastruktura nisu 6 prema dinamikom 2 84 2
obezbeeni na vreme planu
 Proces: IZGRADNJA OBJEKATA Datum poetne analize: 22.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Elaborat o zatiti
Kontrola ek-liste sa
zdravlja i bezbednosti
Neadekvatni uslovi zatite 6 elementima koje sadri 2 96 2
na radu ne sadri sve
na radu i zatite od poara elaborat
8 potrebne elemente
na gradilitu povean
Priprema gradilita nije Provera izvrenja prip-
rizik od povreda i poara
Povrede i oboljenja na izvrena u skladu sa 5 remnih radova od stra- 2 80 2
radu (OHSAS 18001) Elaboratom ne nadzornog organa
Loa organizacija gradilita
(ukrtanje tokova ljudi, Neusklaenost Plana Provera svih uslova
242

mehanizacije i materijala) 8 realizacije sa uslovima na 7 zatite na radu i zatite 2 112 3

povean rizik od povreda i terenu od poara na gradilitu
poara
Elaborat o proceni
Kontrola ek-liste sa
uticaja na ivotnu
Neadekvatni uslovi zatite 6 elementima koje sadri 2 84 2
sredinu ne sadri sve
ivotne sredine elaborat
7 potrebne elemente
poveano zagaenje
zemljita i vodotokova Priprema gradilita nije Provera izvrenja prip-
izvrena u skladu sa 5 remnih radova od stra- 2 70 2
Degradacija ivotne Elaboratom ne nadzornog organa
sredine (ISO 14001) Loa organizacija
gradilita uveano
generisanje otpada,
Neusklaenost plana Provera svih uslova
utroak energije i emisija
7 realizacije sa uslovima na 7 zatite ivotne sredine 2 98 2
gasova
terenu na gradilitu
 Proces: IZGRADNJA OBJEKATA
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja
Ozbiljnost posledica
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Primedbe od strane grae-
vinske inspekcije
prinudno zatvaranje
gradilita
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Kanjenje u toku radova
243
krenje ugovornih 7 Nedostatak radne snage
obaveza
Izvoenje
2.
radova
Nezadovoljavajui kvalitet
izvedenih radova
potenci-jalne reklamacije
naruioca (gubitak ugleda
i finansijski gubici)
Nemogunost praenja i
koordinacije radova 8 6
finansijski gubici
Povrede i oboljenja na Udari i prikljetenja usled
10
radu (OHSAS 18001) korienja mehanizacije
Datum poetne analize: 22.01.2013.
Mogunost otkrivanja
Verovatnoca pojave
RANG RIZIKA
Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
odstupanja eliminaciju odstupanja
RPN
Dokumentacija propisa- Kontrola ek liste sa
9 na Zakonom o planiranju 5 svim potrebnim 2 90 2
i izgradnji nije kompletna dokumentima
Kontrola realizacije
Materijal / mehanizacija
dinamikog plana i
nije raspoloiva u trae- 7 2 98 1
plana angaovanja
nim rokovima i koliini
mehanizacije
Kontrola realizacije
dinamikog plana i
5 2 98 1
na gradilitu plana angaovanja
radne snage
Praenje posla povere-
Kanjenje angaovanih
7 nog podizvoaima po 2 98 2
podizvoaa
fazama (milestones)
Nepotovanje tehnike
dokumentacije (ugradnja Svakodnevna kontrola
7 materijala koji ne odgo- 7 od strane nadzornog 2 98 2
vara traenim organa
specifikacijama)
Ne vodi se dokumenta-
Svakodnevna kontrola
cija o stepenu zavre-
potrebne 2 96 2
nosti i toku izvoenja
dokumentacije
radova
Neobuenost izvrilaca
Periodino testiranje
za upravljanje graevin- 6 2 120 3
obuenosti operatera
skom mehanizacijom
 Proces: IZGRADNJA OBJEKATA Datum poetne analize: 22.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Redovno sprovoenje
Otkazi na graevinskoj tehnikih pregleda i
10 5 2 100 2
mehanizaciji ispitivanje (atestiranje)
mehanizacije

Nepanja izvrilaca Vizuelna kontrola /

10 ukrtanje tokova ljudi i 9 ogranienje pristupa u 2 180 4
mehanizacije zoni rada mehanizacije
244

Povrede (udarci i Radnici nisu obueni za Periodina provera

8 6 2 96 2
posekotine) usled bezbedno rukovanje obuenosti
korienja runog alata i Oprema nije bezbedna Periodini pregledi
opreme za rad 8 5 2 80 2
za rukovanje opreme za rad
Redovni obilasci i
Padovi u nivou 6 Neuredno gradilite 8 2 96 2
ienje gradilita
Uruavanje zemlje na Neobezbeen rov Kontrola podupiraa u
10 7 2 140 3
radnike u rovu (iskop zemlje) rovovima
Privremena elektrina
Periodina ispitivanja
10 instalacija nije 6 2 120 3
elektrine instalacije
adekvatno obezbeena

Radnici nisu obueni za

Periodina provera
9 bezbedno rukovanje 5 2 90 2
Strujni udar obuenosti
elektrinim aparatima

Presecanje ili oteenje

podzemnih ili Proces se teko
10 7 3 210 4
nadzemnih strujnih kontrolie
vodova usled nepanje
 Proces: IZGRADNJA OBJEKATA Datum poetne analize: 22.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Periodina provera
Povrede i oteenja Teak fiziki rad (velika
obuenosti za pravilno
skeletnomiinog 6 naprezanja, dizanje i 7 2 84 2
dizanje i prenoenje
sistema prenoenje tereta)
tereta
Presecanje / oteenje
Proces se teko
gasovoda pri radovima 6 3 180 4
kontrolie
pomou mehanizacije
245

Korienje grejnih tela,

otvorenog plamena ili
Interna kontrola rada u
alata koji varnii u blizini
7 skladu sa oznakama 2 140 3
gasovoda ili drugih
zabrane
zapaljivih/eksplozivnih
Poar / eksplozija 10
materija
Eksplozija boca za
autogeno zavarivanje Proces se teko
2 3 60 2
usled nestrunog kontrolie
rukovanja i nepanje
Eksplozija boca za
autogeno zavarivanje Redovne kontrole i
3 2 60 2
zbog neispravnosti ispitivanje instalacija
instalacije
Nekorienje linih
6 Svakodnevna kontrola 2 84 2
zatitnih sredstava
tetan uticaj buke i
7 Korienje opreme za
vibracija na zaposlene Periodina ispitivanja
rad sa poveanim 7 2 98 2
opreme
nivoom buke i vibracija
 Proces: IZGRADNJA OBJEKATA Datum poetne analize: 22.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Rad opreme, transport-
Uticaj buke i vibracija na nih sredstava i mehani- Proces se teko
3 10 3 90 2
okruenje zacije u toku izvoenja kontrolie
radova
Emisija izduvnih gasova Periodina kontrola emi-
Zagaenje vazduha 3 10 2 60 2
u toku izvoenja radova sije izduvnih gasova
Redovno servisiranje i
Degradacija ivotne 8 Izlivanje motornog ulja 6 kontrola ispravnosti 2 96 2
246

sredine (ISO 14001) vozila i mehanizacije

Zagaenje zemljita ili
vodotokova
Privremena situacija ne
moe biti overena od
strane investitora ne
Ispostavljanj mogu se naplatiti
Degradacija kvaliteta
3. e privremene potraivanja
procesa (ISO 9001)
situacije Krenje uzansi ugovora
mogue tube korisnika i
naruavanje imida
Selekcija otpada i
Gomilanje uta i svih
kontrola njegovog
5 vrsta neopasnog otpada 9 2 90 2
odlaganja na
na gradilitu
odgovarajua mesta
Neadekvatno uvanje
Kontrola odlaganja
opasnog otpada (amba-
9 7 opasnog otpada na 2 126 3
laa od farbe, zauljene
odgovarajui nain
krpe itd.)
Kontrola prema ek-
Privremena situacija ne
listi sa svim detaljima
7 sadri sve potrebne 5 2 70 2
koje situacija mora da
informacije
sadri
Privremena situacija ne
Kontrola od strane
9 odgovara stanju na 4 2 72 2
nadzornog organa
terenu
 Proces: IZGRADNJA OBJEKATA Datum poetne analize: 22.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)

Svi rizici koji nastaju prilikom izrade dopunske ponude i ugovora, procenjeni su u okviru procesa ugovaranja i prodaje

Propusti u tehnikoj Kontrola od strane

3 7 2 42 1
dokumentaciji nadzornog organa
Izvoenje Specijalni zahtevi koji se
4. naknadnih Tehniki problemi pri
ne mogu realizovati na Kontrola od strane
radova Degradacija kvaliteta reavanju dodatnih zahteva 3 3 2 18 1
drutveno prihvatljiv nadzornog organa
procesa (ISO 9001) investitora finansijski
nain
gubici
247

Greka u predmeru Kontrola predmera ne-

3 neugovorenih radova 5 ugovorenih radova od 2 30 1
strane Teh. pripreme
Nekompletna atestno- Kontrola i evidentiranje
tehnika dokumentacija atestne dokumentacije
Nemogunost izvrenja 8 5 2 80 2
prilikom nabavke i
tehnikog pregleda objekta
Priprema za ugradnje materijala
probijanje rokova i krenje
tehniki Degradacija kvaliteta Greke u Projektu Pregled Projekta izve-
5. ugovornih obaveza
pregled procesa (ISO 9001) 8 izvedenog objekta 5 denog objekta od stra- 2 80 2
objekta ne izabrane komisije
Propusti u prpremi za
Neureen prostor
tehniki pregled objekta 7 6 Interna kontrola 2 82 2
gradilita
nezadovoljstvo naruioca
Izdata je upotrebna dozvola Propusti komisije koja
Provera kredibiliteta
za objekat koji ne zadovo- 9 vri tehniki pregled 4 2 72 2
lanova komisije
Tehniki ljava sve propisane uslove
Degradacija kvaliteta
6. pregled Nje izdata upotrebna dozvo- Propusti komisije koja
procesa (ISO 9001)
objekta la za objekat koji zadovolja- vri tehniki pregled Provera kredibiliteta
8 2 2 32 1
va sve propisane uslove lanova komisije
 Proces: IZGRADNJA OBJEKATA Datum poetne analize: 22.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Nema zapisnika o Provera traene
8 3 2 42 1
primopredaji radova dokumentacije
Primopredaja objekta je
Nije data garancija na Provera traene
izvrena na neadekvatan 8 5 2 80 2
izvedene radove dokumentacije
nain lo publicitet i sukob
Degradacija kvaliteta Izvrena je primopredaja
sa zakonom Provera traene
procesa (ISO 9001) 10 bez prethodno date 1 2 20 1
dokumentacije
upotrebne dozvole
Objekat nije puten u Nisu uklonjeni svi
Obilazak i kontrola
upotrebu pritube 7 privremeni objekti i 6 2 84 2
248

Predaja
investitora i javnosti
objekta
7. Povrede i oteenja skelet-
kupcu /
nomiinog sistema radnika
investitoru
prilikom uklanjanja
Povrede i oboljenja na infrastrukture i materijala
radu (OHSAS 18001) Udari i prikljetenja usled ko-
rienja transportnih sred-
10
stava u toku uklanjanja
infrastrukture i materijala
Degradacija ivotne
Zagaenje vazduha
sredine (ISO 14001)
gradilita
instalacije sa gradilita
Periodina provera
Teak fiziki rad (velika
obuenosti za pravilno
6 naprezanja, dizanje i 7 2 84 2
dizanje i prenoenje
prenoenje tereta)
tereta
Nepanja izvrilaca Vizuelna kontrola /
ukrtanje tokova ljudi i 6 ogranienje pristupa u 2 120 3
mehanizacije zoni rada mehanizacije
Emisija izduvnih gasova
Periodina kontrola emi-
3 u toku uklanjanja 10 2 60 2
sije izduvnih gasova
infrastrukture i materijala
Rezime:

41 rizika je ocenjeno rangom 2 izrada procedure (proces bi trebalo razloiti na dva

podprocesa i predvideti posebne procedure:
- Procedura upravljanja izgradnjom i
- Procedura tehnikog pregleda i primopredaje objekta

7 rizika je ocenjeno rangom 3 (neki rizici se ponavljaju) potrebna je izrada sledeih

uputstava:
- Uputstvo za bezbedno ureenje i organizaciju gradilita
- Uputstva za upravljanje graevinskom mehanizacijom i transportnim sredstvima
(pojedinana uputstva za svaku vrstu graevinskih maina)
- Uputstvo za bezbedno obavljanje radova u blizini gasovoda ili drugih
zapaljivih/eksplozivnih materija
- Uputstvo za obezbeenje rovova prilikom iskopa zemlje
- Uputstvo za bezbedno postavljanje i odravanje privremene elektrine instalacije
- Uputstvo za ekoloki bezbedno uvanje opasnog otpada

3 rizika je ocenjeno rangom 4 treba izraditi sledee karte akcija:

- Karta akcija na prevenciji i sanaciji udara i prikljetenja usled korienja transportnih
sredstava i graevinske mehanizacije
- Karta akcija na prevenciji i sanaciji strujnog udara prilikom presecanja ili oteenja
strujnog voda
- Karta akcija na prevenciji i sanaciji poara ili eksplozije usled oteenja gasovoda

249
6.8.15 Proces uslunog skladitenja prehrambenih proizvoda

250
 FMEA matrica 3-15
Proces: USLUNO SKLADITENJE PREHRAMBENIH PROIZVODA Datum poetne analize: 27.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Prijem robe sa isteklim
rokom trajanja bez pisane 2 Interna kontrola 2 16 1
potvrde klijenta
Periodino
Mogue tube sa ozbilj-
Pogreno oitana etalonoiranje
Degradacija kvaliteta nim finansijskim posledi-
8 tempera-tura robe 5 termometara 2 80 2
procesa (ISO 9001) cama i posledicama po
prilikom prijema Testiranje zaposlenih
imid preduzea
251

koji vre oitavanje

Nedostaje zapis o kontroli
temperature robe pre 4 Interna kontrola 2 64 2
prijema
Ograniavanje teine i
Povrede kimenog stuba Roba se istovara i prenosi
Prijem robe u 5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
1. pri manipulaciji robom runo
hladnjau prenosi runo
Radnici nisu adekvatno
6 Interna kontrola 2 60 2
Prehlada / upala plua obueni
5
radnika na istovaru Radnici se predugo Proces se teko
7 3 105 3
Povrede i oboljenja na zadravaju u hladnjai kontrolie
radu (OHSAS 18001) Promrzline aka i drugih Radnici ne koriste
4 6 Interna kontrola 2 48 1
izloenih delova tela rukavice
Prevrtanje zbog nestru- Proces se teko
3 3 81 2
Uboji, ukljetenja i druge nog rukovanja i nepanje kontrolie
mehanike povrede Sudar zbog nepanje i Proces se teko
9 5 3 135 3
nastale pri upravljanju nestrunosti viljukariste kontrolie
viljukarom Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
 Proces: USLUNO SKLADITENJE PREHRAMBENIH PROIZVODA Datum poetne analize: 27.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Redovna kontrola
Poviena temperatura
8 7 temperature prilikom 2 112 3
robe prilikom prijema
svakog prijema
Degradacija kvaliteta
Poreenje podataka iz
prehrambenih proizvoda
Prijem robe sa isteklim dokumentacije o prije-
(mogua pojava vrenja, 3 2 48 1
rokom trajanja mu i oznaka na pako-
Ugroena ispravnost bui i infekcije). Mogue
vanjima
hrane (ISO 22000) naruavanje zdravlja
velikog broja korisnika Vizuelni pregled
8 Oteenje i vidljivo prljanje
7 svakog pakovanja na 2 112 3
252

lo publicitet, tube i pakovanja

finansijski gubici) mestu istovara
Produeno vreme istovara
Merenje vremena
/ manipulacije od kamiona 6 2 96 2
istovara
do hladnjae
Ne evidentira se ulaz robe Kontrola popunjavanja
3 2 42 1
Evidencija stanja u u skladite (hladnjau) Prijemnica
Degradacija kvaliteta
skladitu (hladnjai) nije 7
procesa (ISO 9001) Promene stanja se ne Kontrola aurnosti
aurna -finansijski gubici 3 2 42 1
auriraju stanja
Zagaenje vazduha i Nekontrolisana emisija Kontrola ispravnosti
Degradacija ivotne
oteenje ozonskog 9 gasova tetnih po ozonski 6 rashladnih sistema i 2 108 3
Skladitenje sredine (ISO 14001)
omotaa omota (freon) kontrola emisije freona
2. robe u Radnici nisu adekvatno
hladnjai 6 Interna kontrola 2 60 2
Prehlada / upala plua obueni
5
radnika Radnici se predugo Proces se teko
Povrede i oboljenja na 7 3 105 3
zadravaju u hladnjai kontrolie
radu (OHSAS 18001) Trovanje radnika
Nepanja prilikom
sredstvi-ma za Proces se teko
9 rukovanja sredstvima za 3 3 81 2
istrebljenje glodara i kontrolie
dezinsekciju / deratizaciju
insekata
 Proces: USLUNO SKLADITENJE PREHRAMBENIH PROIZVODA
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice
Aktivnost sredine (ISO 14001)
br. odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Pojava vrenja i bui
(Mogue naruavanje
zdravlja velikog broja
korisnika lo publicitet,
tube i finansijski gubici)
Ugroena ispravnost Pojava smrzavanja sveih
hrane (ISO 22000)
namirnica (albe korisnika 6 4
i finansijski gubici)
253
Mogua pojava zaraznih
bolesti kod korisnika
tube od strane korisnika i
drave i finansijski gubici
Evidencija stanja u
skladitu nije aurna - 7 4
finansijski gubici
Mogunost malverzacija
Degradacija kvaliteta i robnonovanih 6 odgovarajue
procesa (ISO 9001) gubitaka
Pripremljena roba nije u
Priprema robe skladu sa
3.
za isporuku porudbenicom
reklamacije korisnika
Povrede kimenog stuba
pri manipulaciji robom
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Prehlada / upala plua
radnika
Datum poetne analize: 27.01.2013.
Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica
Verovatnoca pojave
Mere za otkrivanje /
Mogui uzroci odstupanja
Rang rizika
eliminaciju odstupanja
RPN
Oteenje zbog visoke Redovna kontrola
8 7 2 112 3
temperature temperature
Oteenje zbog preniske Redovna kontrola
2 48 1
temperature temperature
Redovna kontrola stanja
Oteenja zbog insekata ili klopki za mieve i
10 6 2 120 3
glodara sredstava za istrebljenje
insekata
Ne evidentira se izlaz robe
Interna kontrola 2 56 2
iz skladita
Izdavanje robe bez
4 Interna kontrola 2 48 1
porudbenice
Proces se teko
7 Nepanja izvrilaca 4 3 84 2
kontrolie
Ograniavanje teine i
Roba se istovara i prenosi
5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
runo
prenosi runo
Radnici nisu adekvatno
6 Interna kontrola 2 60 2
5 obueni
Radnici se predugo 7 Proces se teko 3 105 3
 Proces: USLUNO SKLADITENJE PREHRAMBENIH PROIZVODA Datum poetne analize: 27.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
zadravaju u hladnjai kontrolie
Promrzline aka i drugih
4 Radnici ne koriste rukavice 6 Interna kontrola 2 48 1
izloenih delova tela
Prevrtanje zbog
Proces se teko
nestrunog rukovanja i 3 3 81 2
Uboji, ukljetenja i druge kontrolie
nepanje
mehanike povrede
9 Sudar zbog nepanje i Proces se teko
nastale pri upravljanju 5 3 135 3
nestrunosti viljukariste kontrolie
viljukarom
254

Tehniki problemi pri

3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Mogue inficiranje /
trovanje namirnica i
naruavanje zdravlja Stalna vizuelna kontrola
Ugroena ispravnost Oteenje i vidljivo prljanje
korisnika lo publicitet, 8 7 robe tokom sortiranja za 2 112 3
hrane (ISO 22000) pakovanja
tube od strane korisnika isporuku
i finansijski gubici

Pad i oteenje robe - Roba u kamionu nije

Degradacija kvaliteta
finansijski gubici i 7 adekvatno obezbeena od 5 Interna kontrola 2 70 2
procesa (ISO 9001)
reklamacije korisnika pada
Utovar robe u Ograniavanje teine i
Povrede kimenog stuba Roba se istovara i prenosi
4. kamion - 5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
pri manipulaciji robom runo
hladnjau prenosi runo
Povrede i oboljenja na
Radnici nisu adekvatno
radu (OHSAS 18001) 6 Interna kontrola 2 60 2
Prehlada / upala plua obueni
5
radnika na istovaru Radnici se predugo Proces se teko
7 3 105 3
zadravaju u hladnjai kontrolie
 Proces: USLUNO SKLADITENJE PREHRAMBENIH PROIZVODA Datum poetne analize: 27.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)

Promrzline aka i drugih

4 Radnici ne koriste rukavice 6 Interna kontrola 2 48 1
izloenih delova tela
Prevrtanje zbog
Proces se teko
nestrunog rukovanja i 3 3 81 2
Uboji, ukljetenja i druge kontrolie
nepanje
mehanike povrede
9 Sudar zbog nepanje i Proces se teko
nastale pri upravljanju 5 3 135 3
nestrunosti viljukariste kontrolie
viljukarom
255

Tehniki problemi pri

3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Redovna kontrola
Mogue truljenje / Poviena temperatura
8 7 temperature prilikom 2 112 3
trovanje namirnica i robe prilikom utovara
Ugroena ispravnost naruavanje zdravlja svakog utovara
hrane (ISO 22000) korisnika lo publicitet,
Oteenje i vidljivo prljanje Stalna vizuelna kontrola
tube od strane korisnika 8 7 2 112 3
pakovanja robe tokom utovara
i finansijski gubici
Nekompletna pratea
dokumentacija
Degradacija kvaliteta (otpremnica, putni nalog) Neodgovornost nadlenih Kontrola dokumentacije
5 4 2 40 1
procesa (ISO 9001) mogue reklamacije izvrilaca prema ek listi
klijenata i sankcije
nadlenih organa
5. Transport robe Degradacija ivotne tetna emisija izduvnih Periodina kontrola emi-
Zagaenje vazduha 3 8 2 48 1
sredine (ISO 14001) gasova u toku transporta sije izduvnih gasova
Povreda sa traginim
Povrede i oboljenja na Krenje saobraajnih Proces se teko
ishodom u sluaju 10 3 3 90 2
radu (OHSAS 18001) propisa kontrolie
saobraajne nesree
Ugroena ispravnost Pojava truljenja i bui 8 Oteenje zbog visoke 7 Redovna kontrola 2 112 3
 Proces: USLUNO SKLADITENJE PREHRAMBENIH PROIZVODA Datum poetne analize: 27.01.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
hrane (ISO 22000) (Mogue naruavanje temperature temperature prilikom
zdravlja velikog broja transporta
korisnika lo publicitet i
finansijski gubici)
Nekompletna dokumen-
Degradacija kvaliteta Neodgovornost nadlenih Kontrola dokumentacije
tacija o isporuci 5 4 2 40 1
procesa (ISO 9001) izvrilaca prema ek listi
reklamacije klijenata
Kontrola teine i
Povrede kimenog stuba Roba se istovara i prenosi
5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
256

pri manipulaciji robom runo

Prehlada / upala plua
radnika na istovaru
Povrede i oboljenja na Promrzline aka i drugih
Istovar robe na radu (OHSAS 18001) izloenih delova tela
6. mestu
isporuke
Uboji, ukljetenja i druge
mehanike povrede
nastale pri upravljanju
viljukarom
Mogue truljenje /
trovanje namirnica i
Ugroena ispravnost naruavanje zdravlja
hrane (ISO 22000) korisnika lo publicitet,
tube od strane korisnika 8 7
i finansijski gubici
runo prenosi
Radnici nisu adekvatno
6 Interna kontrola 2 60 2
obueni
5
Radnici se predugo Proces se teko
7 3 105 3
zadravaju u hladnjai kontrolie
4 Radnici ne koriste rukavice 6 Interna kontrola 2 48 1
Prevrtanje zbog
Proces se teko
nestrunog rukovanja i 3 3 81 3
kontrolie
nepanje
9 Sudar zbog nepanje i Proces se teko
5 3 135 3
nestrunosti viljukariste kontrolie
Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Redovna kontrola
Poviena temperatura
8 7 temperature prilikom 2 112 3
robe prilikom istovara
svakog istovara
Stalna vizuelna kontrola
Oteenje i vidljivo prljanje
robe tokom istovara 2 112 3
pakovanja
robe na mestu isporuke
Rezime:
24 rizika ima rang 2 potrebno je izraditi Proceduru. Proces bi trebalo razloiti na dva
podprocesa i za svaki od njih predvideti:
- Proceduru uvanja proizvoda u hladnjai i
- Proceduru transporta proizvoda iz hladnjae

20 rizika ima rang 3 (ali postoji veliki broj ponavljanja istih rizika) zato je potrebno izraditi
sledea uputstva:
- Uputstvo za bezbedan rad u hladnjai
- Uputstvo za bezbedno rukovanje viljukarom
- Uputstvo za kontrolu ispravnosti rashladnih sistema i kontrolu emisije freona
- Uputstvo za manipulaciju robom u skladu sa dobrom higijenskom praksom
- Uputstvo za dezinsekciju deratizaciju u skladu sa dobrom higijenskom praksom
- Uputstvo za ouvanje i kontrolisanje temperature prehrambenih proizvoda (u hladnjai,
pri utovaru/istovaru i prilikom transporta)

257
6.8.16 Proces proizvodnje zamrznutih proizvoda

258
 1
2

NE
Da li je proizvod ispravan?

DA

A7
Otpremnica Dokumentacija o isporuci
UTOVAR PROIZVODA U
KAMION
Odvaga (po potrebi)
Radnik na Kamion-hladnjaa,
istovaru, oprema za
Izdati proizvodi
tehnolog manipulaciju robom
Kamion-hladnjaa, dnevno - prema
potrebama kupaca

A8
Putni nalog Otpremnica
TRANSPORT PROIZVODA
Elektronska evidencija
Voza,
Kamion, temperature
Referent
termometar
transporta Smrznuti proizvodi
Otpremnica
Kamion, prema potrebama kupaca
(dnevno)

A9
Otpremnica Dokumentacija o isporuci
ISTOVAR PROIZVODA NA
MESTU ISPORUKE Odvaga (po potrebi)
Smrznuti proizvodi Voza, Oprema za
radnik na manipulaciju
Izdati proizvodi
istovaru, kupac robom
Mesto isporuke, prema potrebama Potpisana otpremnica
kupca

REAVANJE NE
Da li se proizvod prima?
NEUSAGLAENOSTI
DA

KRAJ

259
 FMEA matrica 3-16
Proces: PROIZVODNJA ZAMRZNUTIH PROIZVODA Datum poetne analize: 01.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mere za otkrivanje /
R. br.

Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Prijem robe sa isteklim
rokom trajanja bez pisane 2 Interna kontrola 2 16 1
potvrde klijenta
Mogue tube sa ozbilj- Periodino etalonoiranje
Degradacija kvaliteta nim finansijskim posledi- Pogreno oitana tempera- termometara
8 5 2 80 2
procesa (ISO 9001) cama i posledicama po tura robe prilikom prijema Testiranje zaposlenih
imid preduzea koji vre oitavanje
260

Nedostaje zapis o kontroli

temperature robe pre 4 Interna kontrola 2 64 2
prijema
Kontrola teine i
Povrede kimenog stuba Roba se istovara i prenosi
5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
pri manipulaciji robom runo
runo prenosi
Prijem robe
1.
u hladnjau Prehlada / upala plua Radnici se predugo Proces se teko
5 7 3 105 3
radnika na istovaru zadravaju u hladnjai kontrolie
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001) Promrzline aka i drugih
4 Radnici ne koriste rukavice 6 Interna kontrola 2 48 1
izloenih delova tela
Prevrtanje zbog nestru- Proces se teko
3 3 81 2
Uboji, ukljetenja i druge nog rukovanja i nepanje kontrolie
mehanike povrede Sudar zbog nepanje i Proces se teko
9 5 3 135 3
nastale pri upravljanju nestrunosti viljukariste kontrolie
viljukarom Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Degradacija kvaliteta Redovna kontrola
Ugroena ispravnost Poviena temperatura robe
prehrambenih proizvoda 8 7 temperature prilikom 2 112 3
hrane (ISO 22000) prilikom prijema
(mogua pojava vrenja, svakog prijema
 Proces: PROIZVODNJA ZAMRZNUTIH PROIZVODA Datum poetne analize: 01.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mere za otkrivanje /
R. br.

Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
bui i infekcije). Mogue Poreenje podataka iz
naruavanje zdravlja Prijem robe sa isteklim dokumentacije o prijemu
3 2 48 1
velikog broja korisnika rokom trajanja i oznaka na pakova-
lo publicitet, tube i njima, na mestu istovara
finansijski gubici) Vizuelni pregled svakog
Oteenje i vidljivo prljanje
8 7 pakovanja na mestu 2 112 3
pakovanja
istovara
Prekoraenje propisanog
vremena istovara / manipu- Merenje vremena
261

Evidencija stanja u
Degradacija kvaliteta
skladitu (hladnjai) nije 7
procesa (ISO 9001)
aurna -finansijski gubici
Zagaenje vazduha i
Degradacija ivotne
Skladitenj oteenje ozonskog 9 gasova tetnih po ozonski
sredine (ISO 14001)
2. e robe u omotaa
hladnjai
Prehlada / upala plua
radnika
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Trovanje radnika sredstvi-
ma za istrebljenje glodara
i insekata
6 2 96 2
lacije od kamiona do istovara
hladnjae
Ne evidentira se ulaz robe u Kontrola popunjavanja
3 2 42 1
skladite (hladnjau) Prijemnica
Promene stanja se ne
3 Kontrola aurnosti stanja 2 42 1
auriraju
Nekontrolisana emisija Kontrola ispravnosti
6 rashladnih sistema i 2 108 3
omota (freon) kontrola emisije freona
Radnici nisu adekvatno
6 Interna kontrola 2 60 2
obueni
5
Radnici se predugo Proces se teko
7 3 105 3
zadravaju u hladnjai kontrolie
Nepanja prilikom rukovanja
Proces se teko
9 sredstvima za dezinsekciju / 3 3 81 2
kontrolie
deratizaciju
 Proces: PROIZVODNJA ZAMRZNUTIH PROIZVODA Datum poetne analize: 01.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mere za otkrivanje /
R. br.

Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Pojava vrenja i bui
(Mogue naruavanje
Oteenje zbog visoke Redovna kontrola
zdravlja velikog broja 8 7 2 112 3
temperature temperature
korisnika lo publicitet,
Ugroena ispravnost tube i finansijski gubici)
hrane (ISO 22000)
Mogua pojava zaraznih Redovna kontrola stanja
bolesti kod korisnika Oteenja zbog insekata ili klopki za mieve i
10 6 2 120 3
tube od strane korisnika glodara sredstava za istrebljenje
i drave i finansijski gubici insekata
262

Roba i ambalaa nisu

Degradacija kvaliteta sortirani u skladu sa Proces se teko
2 Nepanja izvrilaca 5 3 30 1
procesa (ISO 9001) trebovanjem zastoj u kontrolie
proizvodnji
Kontrola teine i
Povrede kimenog stuba Roba se istovara i prenosi
5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
pri manipulaciji robom runo
runo prenosi
Preuzimanj Prehlada / upala plua Radnici se predugo Proces se teko
5 7 3 105 3
3. e robe iz radnika na istovaru zadravaju u hladnjai kontrolie
hladnjae
Povrede i oboljenja na Promrzline aka i drugih
4 Radnici ne koriste rukavice 6 Interna kontrola 2 48 1
radu (OHSAS 18001) izloenih delova tela
Prevrtanje zbog nestrunog Proces se teko
3 3 81 2
Uboji, ukljetenja i druge rukovanja i nepanje kontrolie
mehanike povrede Sudar zbog nepanje i Proces se teko
9 5 3 135 3
nastale pri upravljanju nestrunosti viljukariste kontrolie
viljukarom Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
 Proces: PROIZVODNJA ZAMRZNUTIH PROIZVODA Datum poetne analize: 01.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mere za otkrivanje /
R. br.

Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Vizuelni pregled svakog
Ugroena ispravnost Mogue zagaenje robe - Oteenje i vidljivo prljanje
8 7 pakovanja na mestu 2 112 3
hrane (ISO 22000) tube i finansijski gubici pakovanja
istovara
Pogrena klasifikacija robe Izvrioci nisu adekvatno
3 Interna kontrola 2 36 1
prilikom prebiranja obueni
6
nezadovoljstvo i
opravdane albe korisnika Nepanja izvrilaca 4 Interna kontrola 2 48 1

Pogrena gramaa Periodino etaloniranje

263

Neispravna vaga 2 2 32 1
Degradacija kvaliteta pakovanja - opravdane vage
8
procesa (ISO 9001) albe i tube korisnika Greka u oitavanju
(gubitak pozicije na tritu) 4 Vizuelna kontrola 2 64 2
nepanja izvrilaca

Postavljanje pogrenih
Razdvajanj etiketa na pakovanja -
e robe na 8 Nepanja izvrilaca 4 Interna kontrola 2 64 2
opravdane albe i tube
4. frakcije i korisnika (gubitak trita)
pakovanje
proizvoda Zagaenje zemljita Neodgovarajue
Degradacija ivotne
otpadom u vidu neispravne 5 razvrstavanje i odlaganje 5 Interna kontrola 2 50 2
sredine (ISO 14001)
robe i izdvojenih primesa otpada

Kontrola teine i
Povrede kimenog stuba Roba se istovara i prenosi
5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
pri manipulaciji robom runo
runo prenosi
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Degeneracija kimenog
stuba zbog dugotrajnog Radno mesto nije Periodini lekarski
5 10 2 100 2
nezgodnog poloaja pri ergonomski projektovano pregledi zaposlenih
prebiranju robe
 Proces: PROIZVODNJA ZAMRZNUTIH PROIZVODA Datum poetne analize: 01.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mere za otkrivanje /
R. br.

Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Prehlada / upala plua Radnici se predugo Proces se teko
5 7 3 105 3
radnika na istovaru zadravaju u hladnjai kontrolie
Promrzline aka i drugih
4 Radnici ne koriste rukavice 6 Interna kontrola 2 48 1
izloenih delova tela
Prevrtanje zbog nestrunog Proces se teko
3 3 81 2
Uboji, ukljetenja i druge rukovanja i nepanje kontrolie
mehanike povrede Sudar zbog nepanje i Proces se teko
9 5 3 135 3
nestrunosti viljukariste kontrolie
264

nastale pri upravljanju

viljukarom
Povreda radnika usled
korienja transportne 7 5
trake
U pakovanju se nalaze
strana tela i tetne materije 7
Ugroena ispravnost
lo publicitet, tube od
hrane (ISO 22000)
strane korisnika i
finansijski gubici
Evidencija stanja u
Degradacija kvaliteta
Skladitenj rashladnoj komori nije
procesa (ISO 9001)
e proizvoda aurna -finansijski gubici
5. u
rashladnoj
komori Zagaenje vazduha i
Degradacija ivotne
oteenje ozonskog
sredine (ISO 14001)
omotaa
Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Nepanja i nepotovanje Proces se teko
3 105 3
bezbednosnih procedura kontrolie
Nisu otklonjene strane Interna kontrola,
7 2 98 2
materije iz robe metal detektor
Nije otklonjena nekvalitetna
6 8 Interna kontrola 2 96 2
roba
Ne evidentira se ulaz robe u Kontrola popunjavanja
3 2 42 1
rashladnu komoru Prijemnica
7
Promene koliine proizvoda
3 Kontrola aurnosti stanja 2 42 1
u komori se ne prate aurno
Nekontrolisana emisija
Kontrola ispravnosti
gasova tetnih po ozonski
9 6 rashladnih sistema i 2 108 3
omota (freon)
kontrola emisije freona
 Proces: PROIZVODNJA ZAMRZNUTIH PROIZVODA
FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice
R. br.
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Prehlada / upala plua
radnika
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Trovanje radnika sredstvi-
ma za istrebljenje glodara
i insekata
Pojava vrenja i bui
265
(Mogue naruavanje
zdravlja velikog broja
korisnika lo publicitet,
Ugroena ispravnost tube i finansijski gubici)
hrane (ISO 22000)
Mogua pojava zaraznih
bolesti kod korisnika
tube od strane korisnika
i drave i finansijski gubici
Evidencija stanja u
skladitu nije aurna -
finansijski gubici
Degradacija kvaliteta Mogunost malverzacija i
Priprema procesa (ISO 9001) robnonovanih gubitaka
6. proizvoda Pripremljena roba nije u
za isporuku skladu sa porudbenicom
reklamacije kupca
Povrede i oboljenja na Povrede kimenog stuba
radu (OHSAS 18001) pri manipulaciji robom
Datum poetne analize: 01.02.2013.
Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica
Verovatnoca pojave
Mere za otkrivanje /
Mogui uzroci odstupanja
Rang rizika
eliminaciju odstupanja
RPN
Radnici nisu adekvatno
6 Interna kontrola 2 60 2
obueni
5
Radnici se predugo Proces se teko
7 3 105 3
zadravaju u hladnjai kontrolie
Nepanja prilikom rukovanja
Proces se teko
9 sredstvima za dezinsekciju / 3 3 81 2
kontrolie
deratizaciju
Oteenje zbog visoke Redovna kontrola
8 7 2 112 3
temperature temperature
Redovna kontrola stanja
Oteenja zbog insekata ili klopki za mieve i
10 6 2 120 3
glodara sredstava za istrebljenje
insekata
Ne evidentira se izlaz robe
7 4 Interna kontrola 2 56 2
iz skladita
Izdavanje robe bez
6 4 Interna kontrola 2 48 1
odgovarajue porudbenice
7 Nepanja izvrilaca 4 Interna kontrola 2 56 2
Kontrola teine i
Roba se istovara i prenosi
5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
runo
runo prenosi
 Proces: PROIZVODNJA ZAMRZNUTIH PROIZVODA Datum poetne analize: 01.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mere za otkrivanje /
R. br.

Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Radnici nisu adekvatno
6 Interna kontrola 2 60 2
Prehlada / upala plua obueni
5
radnika Radnici se predugo Proces se teko
7 3 105 3
zadravaju u hladnjai kontrolie
Promrzline aka i drugih
4 Radnici ne koriste rukavice 6 Interna kontrola 2 48 1
izloenih delova tela
Prevrtanje zbog nestrunog Proces se teko
3 3 81 2
Uboji, ukljetenja i druge rukovanja i nepanje kontrolie
mehanike povrede Sudar zbog nepanje i Proces se teko
266

nastale pri upravljanju
viljukarom
Mogue trovanje namirnica
Ugroena ispravnost i naruavanje zdravlja
8 7
hrane (ISO 22000) korisnika lo publicitet,
tube od strane korisnika
Pad i oteenje robe -
Degradacija kvaliteta
finansijski gubici i 7 adekvatno obezbeena od
procesa (ISO 9001)
reklamacije korisnika
Povrede kimenog stuba
5 7
pri manipulaciji robom
Utovar
7. proizvoda u
Prehlada / upala plua
kamion Povrede i oboljenja na
radnika na istovaru
radu (OHSAS 18001)
Promrzline aka i drugih
izloenih delova tela
9 5 3 135 3
nestrunosti viljukariste kontrolie
Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Stalna vizuelna kontrola
Oteenje i vidljivo prljanje
robe tokom sortiranja za 2 112 3
pakovanja
isporuku
Roba u kamionu nije
5 Interna kontrola 2 70 2
pada
Kontrola teine i
Roba se istovara i prenosi
gabarita robe koja se 2 70 2
runo
runo prenosi
Radnici nisu adekvatno
6 Interna kontrola 2 60 2
obueni
5
Radnici se predugo Proces se teko
7 3 105 3
zadravaju u hladnjai kontrolie
4 Radnici ne koriste rukavice 6 Interna kontrola 2 48 1
 Proces: PROIZVODNJA ZAMRZNUTIH PROIZVODA Datum poetne analize: 01.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mere za otkrivanje /
R. br.

Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

hrane (ISO 22000)
Uboji, ukljetenja i druge
mehanike povrede
nastale pri upravljanju
viljukarom
Mogue truljenje /
trovanje namirnica i
267
RPN
Prevrtanje zbog nestrunog Proces se teko
3 3 81 2
rukovanja i nepanje kontrolie
Sudar zbog nepanje i Proces se teko
9 5 3 135 3
nestrunosti viljukariste kontrolie
Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Redovna kontrola
Poviena temperatura robe
8 7 temperature prilikom 2 112 3
prilikom utovara
svakog utovara

Ugroena ispravnost naruavanje zdravlja

hrane (ISO 22000) korisnika lo publicitet,
tube od strane korisnika
i finansijski gubici
Nekompletna dokumenta-
cija (otpremnica, putni
Degradacija kvaliteta
nalog) mogue reklama-
procesa (ISO 9001)
cije klijenata i sankcije
nadlenih organa
Degradacija ivotne
Transport Zagaenje vazduha
8. sredine (ISO 14001)
robe Povreda sa traginim
Povrede i oboljenja na
ishodom u sluaju
radu (OHSAS 18001)
saobraajne nesree
Pojava truljenja i bui
Ugroena ispravnost (naruavanje zdravlja
hrane (ISO 22000) korisnika lo publicitet i
finansijski gubici)
Istovar Nekompletna dokumen-
Degradacija kvaliteta
9. proizvoda tacija o isporuci
procesa (ISO 9001)
na mestu reklamacije klijenata
Oteenje i vidljivo prljanje Stalna vizuelna kontrola
8 7 2 112 3
pakovanja robe tokom utovara
Neodgovornost nadlenih Kontrola dokumentacije
5 4 2 40 1
izvrilaca prema ek-listi
tetna emisija izduvnih Periodina kontrola emi-
3 8 2 48 1
gasova u toku transporta sije izduvnih gasova
Korienje sistema
Krenje saobraajnih
10 3 navigacije sa glasovnim 2 60 2
propisa
upozorenjima
Redovna kontrola
Oteenje zbog visoke
8 7 temperature prilikom 2 112 3
temperature
transporta
Neodgovornost nadlenih Kontrola dokumentacije
5 4 3 60 2
izvrilaca prema ek-listi
 Proces: PROIZVODNJA ZAMRZNUTIH PROIZVODA Datum poetne analize: 01.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mere za otkrivanje /
R. br.

Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
isporuke Kontrola teine i
Povrede kimenog stuba Roba se istovara i prenosi
5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
pri manipulaciji robom runo
runo prenosi
Radnici nisu adekvatno
6 Interna kontrola 2 60 2
Prehlada / upala plua obueni
5
radnika na istovaru Radnici se predugo Proces se teko
7 3 105 3
zadravaju u hladnjai kontrolie
Povrede i oboljenja na
Promrzline aka i drugih
radu (OHSAS 18001) 4 Radnici ne koriste rukavice 6 Interna kontrola 2 48 1
268

izloenih delova tela

Uboji, ukljetenja i druge
mehanike povrede
nastale pri upravljanju
viljukarom
Mogue truljenje /
trovanje namirnica i
Ugroena ispravnost naruavanje zdravlja
hrane (ISO 22000) korisnika lo publicitet,
tube od strane korisnika
i finansijski gubici
Prevrtanje zbog nestrunog Proces se teko
3 3 81 2
rukovanja i nepanje kontrolie
Sudar zbog nepanje i Proces se teko
9 5 3 135 3
nestrunosti viljukariste kontrolie
Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Redovna kontrola
Poviena temperatura robe
8 7 temperature prilikom 2 112 3
prilikom istovara
svakog istovara
Stalna vizuelna kontrola
Oteenje i vidljivo prljanje
8 7 robe tokom istovara robe 2 112 3
pakovanja
na mestu isporuke
Rezime:

38 rizika je ocenjeno rangom 2 neophodna je izrada procedure. Proces bi trebalo razloiti

na dva podprocesa i za svaki od njih predvideti posebnu proceduru, i to:
- Proceduru proizvodnje smrznutih proizvoda i
- Proceduru uvanja smrznutih proizvoda

30 rizika je ocenjeno rangom 3 (postoji veliki broj ponavljanja istih rizika) zato treba
predvideti sledea uputstva:
- Uputstvo za bezbedan rad u hladnjai
- Uputstvo za bezbedno rukovanje viljukarom
- Uputstvo za kontrolu ispravnosti rashladnih sistema i kontrolu emisije freona
- Uputstvo za manipulaciju robom u skladu sa dobrom higijenskom praksom
- Uputstvo za dezinsekciju deratizaciju u skladu sa dobrom higijenskom praksom
- Uputstvo za ouvanje i kontrolisanje temperature prehrambenih proizvoda u
hladnjai (pri utovaru/istovaru i prilikom transporta)
- Uputstvo za bezbedno korienje transportne trake

269
6.8.17 Proces proizvodnje rakije
START

A1
Voe i groe u PVC gajbama Vagarska potvrda
PRIJEM VOA I GROA (po potrebi)
Otpremnica klijenta Prijemnica
Kamion, kolska vaga,
Radnik na isto-
Pratea dokumentacija sredstva za istovar i Primljena roba u gajbama
varu, tehnolog
manipulaciju robe
dobavljaa o robi
Prijemna rampa, kratkotrajna
aktivnost

NE
2 Da li se roba prima?

DA

DA
Da li voe ide odmah u preradu?

NE
A2 Skladina evidencija
Voe i groe u PVC gajbama
SKLADITENJE VOA, Elektronska evidencija
Boce, etikete, folije, zatvarai,
kartoni GROA I MATERIJALA temperature
Pratea dokumentacija Voe, ambalaa i materijali
dobavljaa o robi Termometar, sredstva
Skladitar,
za istrebljenje glodara i
Sredstva za istrebljenje glodara tehnolog insekata, viljukar Postavljena sredstva za is-
i insekata trebljenje glodara i insekata
Plusna komora, skladite materijala,
Elektrina energija svakodnevno Toplotna/rashladna energija,
tetni gasovi (freon)

A3
Radni nalog
Samleveno/propasirano voe
Trebovanje
Otpad (plesnivo voe i
Voe Radnici na preradi i Transportna
primese, voda posle pranja)
u proizvodnji, traka, mlin,
Voda tehnolog pasirka, pumpa Skladina dokumentacija

Elektrina energija Hala za pripremu, dnevna aktivnost,

prema potrebama proizvodnje

A4
Propasirano voe Fermentisani kom

Kvasac, sredstva za FERMENTACIJA KLJUKA Otpadna voda posle pranja

regulaciju PH vrednosti fermentora
Rastvor sa sredstvom za Radni nalog
Fermentori sa
pranje Tehnolog, radnici
mealicama,
Elektrina energija na preradi termometar, pumpa Zapis o kontroli fermentacije

Radni nalog Proizvodnja, viednevna aktivnost Elektronska evidencija

temperature

A5
Evidencija destilacije
Zapis o kontroli fermentacije DESTILACIJA KOMA
Destilat
Fermentisani kom Radnici na Kazan, pumpa, merni
destilaciji, instrumenti za Dibra
Gas (gasni gorionik) tehnolog temperaturu i pritisak
Toplotna energija i
Proizvodnja, svakodnevno
nusprodukti sagorevanja

A6
Evidencija vrste i koliine Evidencija vrste i koliine
ODLEAVANJE DESTILATA destilata u tankovima
destilata u tankovima
Destilat Odleali destilat
Tank za odleavanje,
Tehnolog angaovana laboratorija Laboratorijska analiza
odlealog destilata
Odleavanje u tankovima u trajanju
od 60 dana

270
271
 FMEA matrica 3-17
Proces: PROIZVODNJA RAKIJE Datum poetne analize: 06.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Reklamacioni zapisnik o
odstupanju kvaliteta i
Naknadne reklamacije kvantiteta primljenih
Degradacija kvaliteta Interna kontrola
nisu mogue finansijski 4 sirovina od onog 4 2 32 1
procesa (ISO 9001) potovanja procedure
gubici navedenog u otpremnici,
nije sainjen u prisustvu
prestavnika dobavljaa
272

Kontrola teine i
Povrede kimenog stuba Roba se istovara i prenosi
5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
pri manipulaciji robom runo
runo prenosi
Povrede i oboljenja na
Prevrtanje zbog nestrunog Proces se teko
radu (OHSAS 18001) 3 3 81 2
Prijem voa i Uboji, ukljetenja i druge rukovanja kontrolie
1. mehanike povrede Sudar zbog nepanje i Proces se teko
groa 9 5 3 135 3
nastale pri upravljanju nestrunosti viljukariste kontrolie
viljukarom Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Nepanja prilikom branja, Vizuelni i taktilni pregled
8 2 48 1
odnosno utovara i istovara gajbi sa voem i groem
Lo kvalitet voa i groa
(gnjilost, bu, prljavtina,
Ugroena ispravnost
strana tela) mogue 3
hrane (ISO 22000) Provera dokumentacije
infekcije zaposlenih i lo Prijem robe sa isteklim
kvalitet rakije 6 dobavljaa i kvalitativni 2 36 1
rokom trajanja
pregled voa i groa
 Proces: PROIZVODNJA RAKIJE Datum poetne analize: 06.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Evidencija stanja u Ne evidentira se ulaz robe u Interna kontrola skladine
7 3 2 42 1
skladitu materijala / skladite dokumentacije
Degradacija kvaliteta
voa u plusnoj komori nije
procesa (ISO 9001) Ne evidentira se izlaz robe Interna kontrola skladine
aurna zastoji u proiz- 7 3 2 42 1
vodnji, finansijski gubici iz skladita dokumentacije
Zagaenje vazduha i Nekontrolisana emisija Kontrola ispravnosti
Degradacija ivotne
oteenje ozonskog 9 gasova tetnih po ozonski 5 rashladnih sistema i 2 90 2
sredine (ISO 14001)
omotaa omota (freon) kontrola emisije freona
273

Povrede kimenog stuba
pri manipulaciji robom
Skladitenje
2. Uboji, ukljetenja i druge
voa, groa Povrede i oboljenja na mehanike povrede
i materijala radu (OHSAS 18001)
nastale pri upravljanju
viljukarom
Trovanje radnika sredstvi-
ma za istrebljenje glodara
i insekata
Ugroena ispravnost Pojava vrenja i bui lo
hrane (ISO 22000) kvalitet rakije
Kontrola teine i
Roba se istovara i prenosi
5 7 gabarita robe koja se 2 70 2
runo
runo prenosi
Prevrtanje zbog nestrunog Proces se teko
3 3 81 2
rukovanja kontrolie
Sudar zbog nepanje i Proces se teko
9 4 3 135 3
nestrunosti viljukariste kontrolie
Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Nepanja prilikom rukovanja
Proces se teko
9 sredstvima za dezinsekciju / 3 3 81 2
kontrolie
deratizaciju
Degradacija kvaliteta voa Redovna kontrola
7 2 42 1
zbog visoke temperature temperature (+4C)
3
Evidencija vremena skla-
Degradacija kvaliteta voa
7 ditenja i pokretanje pro- 2 42 1
zbog predugog skladitenja
izvodnje pre isteka roka
 Proces: PROIZVODNJA RAKIJE Datum poetne analize: 06.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

hrane (ISO 22000)
Trovanje velikog broja
korisnika tube od
10 sredstvima za dezinsekciju / 1
strane korisnika i drave i
finansijski gubici
Koliina/vrsta priprem-
ljenog voa ne odgovara
potrebama proizvodnje
Havarija mlina ili pasirke
274
RPN
Nepanja prilikom rukovanja
Laboratorijska kontrola
2 20 1
proizvoda
deratizaciju
Priprema se ne vri u skladu
7 sa radnim nalogom 3 Interna kontrola 2 42 1
(trebovanjem)
Upad metala u mlin/pasirku Postavljanje metal-

Degradacija kvaliteta zastoj u proizvodnji i 8 3 1 24 1

nepanja pri trijai voa detektora
procesa (ISO 9001) finansijski gubici
Havarija mlina ili pasirke
Upad kamena u mlin/pasirku Proces se teko
zastoj u proizvodnji i 8 3 3 72 2
nepanja pri trijai voa kontrolie
finansijski gubici
Otkazi transportne trake,
Priprema 7 Propusti u odravanju 3 Preventivno odravanje 2 42 1
mlina ili pasirke
voa i groa
3. Isputanje vode posle pranja
za Zagaenje zemljita i
fermentaciju Degradacija ivotne plesnivog voa i
vodotokova organskim 4 1 Interna kontrola 2 8 1
sredine (ISO 14001) odstranjenih primesa u
otpadom
zemljite i vodotokove

Povrede radnika na Zatitni mehanizmi nisu

Povrede i oboljenja na preradi i u proizvodnji
radu (OHSAS 18001) usled rada na transport-
noj traci, mlinu i pasirki
Unos trulih plodova i
Ugroena ispravnost
prljavtine u mlin/pasirku -
hrane (ISO 22000)
loiji kvalitet rakije
3 Interna kontrola 2 48 1
postavljeni ili nisu u funkciji
8
Nepanja radnika i oglua- Proces se teko
5 3 120 3
vanje o postojee zabrane kontrolie
Unos trulih plodova i
Proces se teko
3 prljavtine u mlin/pasirku 8 3 72 2
kontrolie
nepanja pri trijai voa
 Proces: PROIZVODNJA RAKIJE Datum poetne analize: 06.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Pogena sorta i koliina Proces se teko
5 3 60 2
kvasca greka tehnologa kontrolie
Propusti u kontroli
Degradacija kvaliteta Rani prekid vrenja Proces se teko
4 fermentacije greka radnika 4 3 48 1
procesa (ISO 9001) umanjena koliina rakije kontrolie
na preradi
Neadekvatni uslovi za
Automatizovana kontrola
fermentaciju (temperatura, 4 1 16 1
Fermentacija procesa
4. vreme, meanje)
275

kljuka Zagaenje zemljita i

Degradacija ivotne vodotokova otpadnom
sredine (ISO 14001) vodom posle pranja
fermentora
Trovanje velikog broja
Ugroena ispravnost korisnika tube od
10
hrane (ISO 22000) strane korisnika i drave i
finansijski gubici
Ne moe se precizno izra-
unati cena kotanja rakije 4 3
Degradacija kvaliteta mogui finansijski gubici
procesa (ISO 9001)
Umanjena koliina
destilata
Destilacija
5. Zagaenje zemljita i
koma
vodotokova organskim
otpadom po zavretku
Degradacija ivotne
aktivnosti destilacije
sredine (ISO 14001)
Zagaenje vazduha
produktima sagorevanja
gasa
Fermentori se peru neeko- Merenje emisije u zemlju i
8 5 2 80 2
lokim sredstvima za pranje vodu
Fermentori nisu dobro isprani Automatizovan proces
4 1 40 1
od sredstva za pranje kontrole
Ne vodi se evidencija
Interna kontrola 2 24 1
destilacije
Neadekvatni uslovi destilacije
Automatizovana kontrola
4 (temperatura, vreme i 4 1 16 1
procesa
meanje)
Isticanje dibre i patoke sa
5 sadrajem alkohola ispod 10 Periodina kontrola tanka 2 100 2
40% iz betonskog tanka
Rad gasnog gorionika Periodina analiza
3 10 2 60 2
prilikom destilacije alkohola produkata sagorevanja
 Proces: PROIZVODNJA RAKIJE Datum poetne analize: 06.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Neispravnost gasne Periodina ispitivanja
2 2 40 1
instalacije i gorionika gasne instalacije
Eksplozija gasa 10
Nepanja zaposlenih Proces se teko
4 3 120 3
(varnice, puenje) kontrolie
Kontakt sa vrelim delovima Proces se teko
Povrede i oboljenja na 6 5 3 90 2
kotla i instalacija kontrolie
radu (OHSAS 18001) Opekotine zaposlenih
Proces se teko
7 Kontakt sa vrelom parom 3 3 63 2
kontrolie
276

Izlivanje destilata na otvoreni

Proces se teko
Poar 10 plamen usled nepanje 3 3 90 2
kontrolie
radnika
Skraivanje roka
odleavanja destilata 3 Greka u voenju evidencije 3 Interna kontrola rokova 2 18 1
loiji kvalitet rakije
Odleavanje Degradacija kvaliteta
6. Rezultati laboratorijskih
destilata procesa (ISO 9001)
ispitivanja destilata nisu
Angaovanje Uvid u akreditaciju
validni mogua 8 2 2 32 1
neakreditovane laboratorije laboratorije
odstupanja od
zahtevanog kvaliteta
Rezultati senzorske i Neispravnost gasnog Periodina ispitivanja
Priprema 3 2 32 1
hemijske analize rakije hromatografa gasnog hromatografa
rakije za Degradacija kvaliteta
7. nisu validni mogua 8 Greke u korienju ili
procesa (ISO 9001) Proces se teko
flairanje odstupanja od oitavanju (neobuenost / 5 3 120 3
zahtevanog kvaliteta kontrolie
nepanja izvrilaca)
 Proces: PROIZVODNJA RAKIJE Datum poetne analize: 06.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Greke prilikom
oznaavanja i
8 Nepanja izvrilaca 2 Interna kontrola 2 32 1
evidentiranja LOT-a
reklamacije korisnika
Koliina demineralizova-
ne vode pri kupairanju Greka tehnologa prilikom Analiza rakije nakon
7 3 2 42 1
nije odgovarajua prorauna kupairanja
prejaka ili preslaba rakija
277

Zamuenje rakije Stabilizacija rakije nije

proizvod ne ide u prodaju
finansijski gubici
Degradacija ivotne Uticaj otpada na ivotnu
sredine (ISO 14001) sredinu
Udisanje alkoholnih
Povrede i oboljenja na
isparenja prilikom kupa-
radu (OHSAS 18001)
iranja i filtriranja rakije
Mogue naruavanje
Ugroena ispravnost
zdravlja korisnika tube
hrane (ISO 22000)
i lo publicitet
Lom staklenih boca
Degradacija kvaliteta zastoji, finansijski gubici
procesa (ISO 9001) Greke u evidenciji
Flairanje i
koliine napunjenih boca
8.
etiketiranje
Degradacija ivotne Uticaj neopasnog otpada
sredine (ISO 14001) na ivotnu sredinu
Kontrola procesa
7 izvrena na propisan nain 3 2 42 1
stabilizacije
i u propisanim uslovima
Iskoriene filtracione ploe
7 se ne zbrinjavaju na 5 Interna kontrola 2 70 2
odgovarajui nain
Tankovi / burad sa rakijom
4 6 Interna kontrola 2 48 1
nisu propisno zatvoreni
Upadanje stranih tela u rakiju
6 4 Obavezna filtracija rakije 1 24 1
prilikom kupairanja
Proces se teko
4 Nepanja izvrilaca 7 3 84 2
kontrolie
Ne vodi se propisana
5 4 Interna kontrola 2 40 1
evidencija
Neadekvatno zbrinjavanje
otpada u vidu paleta,
3 7 Interna kontrola 2 42 1
razbijenog stakla, plutanih
epova i kartonskih kutija
 Proces: PROIZVODNJA RAKIJE Datum poetne analize: 06.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Neadekvatno zbrinjavanje
Uticaj opasnog otpada na
7 otpada u vidu najlonskih 7 Interna kontrola 2 98 2
ivotnu sredinu
omotaa za palete
Posekotine od razbijenih Nepanja i nekorienje Kontrola noenja zatitnih
4 5 2 40 1
boca zatitnih rukavica rukavica
Prevrtanje zbog nestrunog Proces se teko
3 3 81 2
Uboji, ukljetenja i druge rukovanja kontrolie
mehanike povrede Sudar zbog nepanje i Proces se teko
9 5 3 135 3
nastale pri upravljanju nestrunosti viljukariste kontrolie
278

Povrede i oboljenja na viljukarom Tehniki problemi pri

radu (OHSAS 18001)
Povrede radnika u
proizvodnji usled rada na
transporteru, punilici i
etiketirki
Ugroena ispravnost Strana tela u boci tube
hrane (ISO 22000) korisnika i lo publicitet
Evidencija stanja u
Degradacija kvaliteta
9. Skladitenje skladitu nije aurna - 7 Promene koliine proizvoda
procesa (ISO 9001)
finansijski gubici
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Zatitni mehanizmi nisu
3 Interna kontrola 2 36 1
postavljeni ili nisu u funkciji
6
Nepanja radnika i oglua- Proces se teko
5 3 90 2
vanje o postojee zabrane kontrolie
Izduvavanje naopako
U boci se nalazi strano telo 7 okrenutih boca vazduhom 1 56 2
pod pritiskom
8 Grli boce se oteuje u
procesu punjenja i zatvaranja Vizuelna kontrola svake
7 2 112 3
boca a deo stakla ostaje u boce
boci
Ne evidentira se ulaz robe u Kontrola popunjavanja
3 2 42 1
skladite Prijemnica
Kontrola aurnosti stanja i
u skladitu se ne prate 3 uporeivanje sa 2 42 1
aurno skladinim karticama
 Proces: PROIZVODNJA RAKIJE Datum poetne analize: 06.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Prevrtanje zbog nestrunog Proces se teko
3 3 81 2
Uboji, ukljetenja i druge rukovanja kontrolie
Povrede i oboljenja na mehanike povrede Sudar zbog nepanje i Proces se teko
9 5 3 135 3
radu (OHSAS 18001) nastale pri upravljanju nestrunosti viljukariste kontrolie
viljukarom Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
upravljanju viljukarom
Nedostaju akcizne
markice na flaama
279

8 Nepanja izvrilaca 3 Interna kontrola 2 48 1

sankcije od strane drave

Lom zbog loeg

Markiranje i Degradacija kvaliteta pakovanja finansijski Proces se teko
10. 4 Nepanja izvrilaca 5 3 60 2
pakovanje procesa (ISO 9001) gubici kontrolie

Pripremljena roba nije u

skladu sa porudbenicom Uporeivanje sa
7 Nepanja izvrilaca 4 2 56 2
reklamacije korisnika porudbenicom

Nekompletna dokumen-
Neodgovornost nadlenih Kontrola dokumentacije u
tacija o isporuci 5 4 2 40 1
izvrilaca skladu sa ek listom
reklamacije klijenata
Utovar i Degradacija kvaliteta
11. Lom u toku transporta
isporuka procesa (ISO 9001)
zbog nestabilnosti utova-
rene robe finansijski 6 Nepanja izvrilaca 5 Interna kontrola 2 60 2
gubici, albe korisnika
 Proces: PROIZVODNJA RAKIJE Datum poetne analize: 06.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne
R. Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja

Rang rizika
br. odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
Ugroena ispravnost

RPN
hrane (ISO 22000)
Povreda sa traginim
Krenje saobraajnih Proces se teko
ishodom u sluaju 10 3 3 90 2
propisa kontrolie
saobraajne nesree
Prevrtanje zbog nestrunog Proces se teko
Povrede i oboljenja na 3 3 81 2
Uboji, ukljetenja i druge rukovanja kontrolie
radu (OHSAS 18001)
mehanike povrede Sudar zbog nepanje i Proces se teko
9 5 3 135 3
nastale pri upravljanju nestrunosti viljukariste kontrolie
viljukarom Tehniki problemi pri
3 Redovno odravanje 2 54 2
280

upravljanju viljukarom
Degradacija ivotne tetna emisija izduvnih Periodina kontrola emi-
Zagaenje vazduha 3 8 2 48 1
sredine (ISO 14001) gasova u toku transporta sije izduvnih gasova
Rezime:

32 rizika je ocenjeno rangom 2 potrebno je izraditi proceduru. Proces bi trebalo razloiti na

dva podprocesa i za svaki od njih predvideti posebnu proceduru i to:
- Proceduru pripreme i destilacije rakije
- Proceduru flairanja i otpreme rakije

9 rizika ima rang 3, ali poto se neki rizici ponavljaju - potrebno je izraditi sedam uputstava:
- Uputstvo za bezbedno rukovanje viljukarom
- Uputstvo za bezbedan rad na transportnoj traci
- Uputstvo za bezbedno obavljanje radova u blizini gasnih instalacija
- Uputstvo za bezbedan rad na mlinu
- Uputstvo za bezbedan rad na pasirki
- Uputstvo za korienje gasnog hromatografa
- Uputstvo za zavrnu kontrolu flairane rakije

281
6.8.18 Proces odravanja opreme i infrastrukture

282
 FMEA matrica 3-18
Proces: ODRAVANJE OPREME I INFRASTRUKTURE Datum poetne analize: 15.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Plan odravanja nije Nepotpuna dokumenta-
Planiranje usklaen sa stvarnim cija o opremi i elemen- 5 Interna kontrola 2 70 2
aktivnosti Degradacija kvaliteta potrebama mogue tima infrastrukture
1. 7
procesa (ISO 9001) havarije maina i opreme,
odravanja zastoji u proizvodnji i Nepotpuna evidencija i
5 Interna kontrola 2 70 2
finansijski gubici izvetaji odravanja
283

Intervencija nije pravovre- Proces se teko

3 Zakasnela prijava otkaza 4 3 36 1
mena pa su gubici vei kontrolie
Prijavljivanje Degradacija kvaliteta Serviseri izlaze na teren
2.
otkaza procesa (ISO 9001) neadekvatno opremlejni - Nesporazumi pri tele- Proces se teko
4 6 3 72 2
uzaludno troenje resursa i fonskoj prijavi otkaza kontrolie
vremena
Pogrena odluka o nainu Loa procena ozbiljnosti Proces se teko
4 6 3 72 2
Priprema Degradacija kvaliteta izvoenja intervencije otkaza kontrolie
3.
odravanja procesa (ISO 9001)
Greke ili nepostojanje Neodgovornost
4 4 Interna kontrola 2 32 1
dokumentacije izvrilaca

Korienje
Pogrena dijagnostika
6 kompjuterske 1 42 1
otkaza
Intervencija Produeno trajanje otkaza dijagnostike
Degradacija kvaliteta
4. na opremi, dugotrajni zastoji 6
odravanja procesa (ISO 9001) Kontrola roka u kom
u radu - finansijski gubici Rezervni delovi se teko
proizvoai imaju
nabavljaju ne 4 2 48 1
obavezu snabdevanja
proizvode se vie
rezervnim delovima
 Proces: ODRAVANJE OPREME I INFRASTRUKTURE Datum poetne analize: 15.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Ugradnja nekvalitetnih Proces se teko
rezervnih delova 4 3 84 2
kontrolie
Uestano ponavljanje Kontrola aktivnosti
otkaza esti zastoji u radu, 7 Ne vre se redovni
3 odravanja u skladu sa 2 42 1
finansijski gubici servisi maina i opreme
planom
Propusti servisera Proces se teko
4 3 84 2
prilikom intervencije kontrolie
Povrede pri korienju alata
284

sa rotirajuim i pokretnim Proces se teko

6 Nepanja izvrilaca 7 3 126 3
delovima (brusilica, kontrolie
pneumatski pitolj, builica)
Ozlede pri zavarivanju Nenoenje zatitne Kontrola noenja
7 5 2 70 2
(opekotine, oteenje vida) opreme i nepanja zatitne opreme

Povrede i oboljenja na Mogunost poara / Proces se teko

10 Nepanja izvrilaca 6 3 180 4
radu (OHSAS 18001) eksplozije pri zavarivanju kontrolie

Opekotine usled kontakta sa

Nenoenje zatitne Kontrola noenja
vrelim delovima motora, 6 6 2 72 2
opreme i nepanja zatitne opreme
izduvne grane, itd.
Periodina ispitivanja
Fizike tetnosti zbog Nenoenje zatitne nivoa buke i vibracija i
7 7 2 98 2
izloenosti buci i vibracijama opreme periodina rotacija
servisera
 Proces: ODRAVANJE OPREME I INFRASTRUKTURE Datum poetne analize: 15.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Nekontrolisano isticanje ulja
Proces se teko
prilikom zamene zagae- 8 Nepanja izvrioca 5 3 120 3
kontrolie
nje zemljita ili vodotokova
Selekcija otpada i
Akumulacija neopasnog
Degradacija ivotne Neadekvatno odlaganje kontrola njegovog
otpada (gume, filteri, 5 7 2 70 2
sredine (ISO 14001) neopasnog otpada odlaganja na
zamenjeni delovi)
odgovarajua mesta
Akumulacija opasnog otpada
285

Interna kontrola
(akumulatori, zauljene krpe i Neadekvatno odlaganje
8 7 propisnog odlaganja 2 112 3
ambalaa) - zagaenje opasnog otpada
opasnog otpada
zemljita ili vodotokova

Analiza i Nema podataka vezanih za

Degradacija kvaliteta Neodgovornost Kontrola voenja
5. odravanje - ne moe se 4 4 2 32 1
izvetavanje procesa (ISO 9001) izvrilaca evidencije
izvriti analiza

Rezime:
10 rizika ima rang 2 potrebno je izraditi Proceduru odravanja opreme i infrastrukture
3 rizika imaju rang 3 potrebno je izraditi sledea uputstva:
- Uputstva za bezbedno korienje alata sa rotirajuim i pokretnim delovime (pojedinana uputstva za svaku vrstu alata)
- Uputstvo za pravilnu i ekoloki bezbednu zamenu motornog ulja
- Uputstvo za ekoloki bezbedno uvanje opasnog otpada
1 rizik ima rang 4 potrebno je napraviti Kartu akcija na prevenciji i sanaciji poara/eksplozije pri zavarivanju
6.8.15 Proces upravljanja otpadom

286
 FMEA matrica 3-19
Proces: UPRAVLJANJE OTPADOM Datum poetne analize: 18.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne Mere za otkrivanje /
Mogue posledice Mogui uzroci
Aktivnost sredine (ISO 14001) eliminaciju
odstupanja odstupanja
Povrede i oboljenja na odstupanja
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Zdravstveno neisprav-
na hrana (ISO 22000)
Prekomerna potronja
Degradacija kvaliteta Proizvodnja sa puno Merenje koliine
materijala u proizvodnji - 2 5 2 20 1
procesa (ISO 9001) tehnolokog otpada tehnolokog otpada
finansijski gubici
Projektovanje i proiz-
Kontrola ekoloke
Potencijalno generisanje vodnja proizvoda od
7 6 prihvatljivosti 2 84 2
Preventivno opasnog otpada ekoloki neprihvatljivih
materijala
minimiziranje materijala
287

1. Projektovanje proizvoda
koliine Merenje godinje
Degradacija ivotne Generisanje otpada u vidu koji su zahtevni sa
otpada koliine otpada pri
sredine (ISO 14001) rashodovanih delova i 5 aspekta odravanja i 5 2 50 1
redovnoj
tehnolokog vika materijala proizvodnja sa puno
eksploataciji
tehnolokog otpada
Bezrazlono generisanje Nivo svesti zaposlenih je Merenje koliine
5 8 2 80 2
vee koliine otpada na niskom nivou otpada

Finansijski gubici ukoliko se

ne identifikuje otpad koji se
4 Interna ili eksterna 24 1
moe ponovo iskoristiti ili Propusti pri analizi
Degradacija kvaliteta kontrola procesa radi
Identifikacija prodati na tritu procesa nepotpuna 3 2
procesa (ISO 9001) kompletiranja liste
mesta Kazne od strane inspekcije lista otpada
otpada
2. ukoliko se ne identifikuje 5 30 1
generisanja
opasan otpad
otpada
Interna ili eksterna
Akumulacija i tetan uticaj Propusti pri analizi
Degradacija ivotne kontrola procesa radi
neidentifikovanog otpada na 7 procesa nepotpuna 3 2 42 1
sredine (ISO 14001) kompletiranja liste
ivotnu sredinu lista otpada
otpada
 Proces: UPRAVLJANJE OTPADOM Datum poetne analize: 18.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne Mere za otkrivanje /
Mogue posledice Mogui uzroci
Aktivnost sredine (ISO 14001) eliminaciju
odstupanja odstupanja
Povrede i oboljenja na odstupanja
radu (OHSAS 18001)
R. br.

Zdravstveno neisprav-
na hrana (ISO 22000)
Pogreno definisan nain
postupanja sa otpadom
Kazne od strane inspekcije
Degradacija kvaliteta
zbog neadekvatnog razvr-
procesa (ISO 9001)
stavanja i odlaganja otpada
RPN
Propusti pri proceni Kategorizacija otpada
7 uticaja otpada na ivotnu 5 od strane ovlaene 1 35 1
sredinu ustanove
Interna ili eksterna
Ne vri se razvrstavanje i
5 5 kontrola razvrstavanja 2 50 2
odlaganje otpada
i odlaganje otpada

Konstantna degradacija Obuka i nadgledanje

Neobuenost zaposlenih
288

ivotne sredine pri tretiranju 5 7 rada od strane 2 70 2

Razvrstavanje Degradacija ivotne neopasnog otpada
sredine (ISO 14001)
3. i odlaganje Konstantna degradacija i-
otpada votne sredine pri tretiranju
opasnog otpada
Mogunost infekcije
Povrede i oboljenja na
zaposlenih otpadnim
radu (OHSAS 18001)
materijama
Mogunost kontaminacije
Zdravstveno neispravna
prehrambenih proizvoda
hrana (ISO 22000)
otpadnim materijama
Finansijski gubici zbog
nekoritenja korisnog
Uklanjanje Degradacija kvaliteta otpada
otpada iz procesa (ISO 9001) Kazne od strane inspekcije
4. zbog neuklanjanja otpada i
prostora
lo imid preduzea
preduzea Akumulacija otpada i njegov
Degradacija ivotne
tetan uticaj na ivotnu
sredine (ISO 14001)
sredinu
i odsustvo kontrole
rukovodioca
Obuka i nadgledanje
Neobuenost zaposlenih
8 7 rada od strane 2 112 3
i odsustvo kontrole
rukovodioca
Interna ili eksterna
Ne vri se odlaganje
4 5 kontrola odlaganja 2 40 1
otpada
otpada
Interna ili eksterna
Ne vri se odlaganje
9 5 kontrola odlaganja 2 90 2
otpada
otpada
Analiza od strane
Uklanja se i koristan
3 8 eksperta za 2 48 1
otpad
upravljanje otpadom
Ne vri se uklanjanje
5 2 Interna kontrola 2 20 1
otpada
Ne vri se uklanjanje
5 2 Interna kontrola 2 20 1
otpada
 Proces: UPRAVLJANJE OTPADOM Datum poetne analize: 18.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne Mere za otkrivanje /
Mogue posledice Mogui uzroci
Aktivnost sredine (ISO 14001) eliminaciju
odstupanja odstupanja
Povrede i oboljenja na odstupanja
radu (OHSAS 18001)
R. br.

Zdravstveno neisprav-
na hrana (ISO 22000)
tetan uticaj otpada na
ivotnu sredinu zbog neade-
kvatnog zbrinjavanja otpada
Mogunost infekcije
Povrede i oboljenja na
zaposlenih otpadnim
radu (OHSAS 18001)
materijama
289
RPN
Uklanjanje otpada vri
6 5 Provera licence 2 60 2
neovlatena ustanova
Nenoenje LZS zbog
Nadgledanje rada od
neodgovornosti 7 2 56 2
strane rukovodioca
4 zaposlenih
Kontrola minimalnih
LZS nisu nabavljena 3 2 24 1
zaliha LZS

Mogunost kontaminacije
Zdravstveno neispravna
prehrambenih proizvoda
hrana (ISO 22000)
otpadnim materijama
Ne vri se pravovremeno
9 2 Interna kontrola 2 36 1
uklanjanje otpada

Rezime: 7 rizika ima rang 2 potrebno je izraditi Proceduru upravljanja otpadom.

1 rizik ima rang 3 obavezna izrada Uputstva za ekoloki bezbedan tretman opasnog otpada.
6.8.20 Proces upravljanja mernom opremom

290
 FMEA matrica 3-20
Proces: UPRAVLJANJE MERNOM OPREMOM Datum poetne analize: 18.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Aktivnosti redovnog
odravanja se ne vre u
Oznaavanje predvienim intervalima
7 56 2
i gubitak tanosti i
evidentiranje Degradacija kvaliteta rashodovanje opreme Nepotpuna evidencija o Interna kontrola
1. 4 2
procesa (ISO 9001) mernoj opremi (popis opreme)
merne Etaloniranje se ne vri u
291

opreme predvienim intervalima

6 48 1
gubitak tanosti

Korisnici nisu adekvat-no

Pogreno oitavanje Periodina obuka i
6 obueni za upotrebu 4 2 48 1
rezultata testiranje zaposlenih
merne opreme
Degradacija kvaliteta
Upotreba i odravanje
procesa (ISO 9001)
Upotreba Oteenja i prevremeno opreme se ne vri u Periodina obuka i
7 5 2 70 2
merne rashodovanje opreme skladu sa uputstvima testiranje zaposlenih
2.
proizvoaa
opreme
Netani rezultati merenja
mogu dovesti do plasmana
Ugroena ispravnost Koristi se neispravna Redovno odravanje i
zdravstveno nebezbednog 10 5 2 100 2
hrane (ISO 22000) merna oprema etaloniranje opreme
proizvoda na trite

Etaloniranje Gubitak tanosti merne

8 Etaloniranje se ne vri u 64 2
Degradacija kvaliteta opreme oteeni korisnici Redovna interna
3. merne zakonom predvienim 4 2
procesa (ISO 9001) kontrola
opreme Krenje zakonskih propisa rokovima
7 56 2
kazne od strane drave
 Proces: UPRAVLJANJE MERNOM OPREMOM Datum poetne analize: 18.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Korienje
Pogrena dijagnostika
6 kompjuterske 1 36 1
otkaza
Produeno trajanje otkaza dijagnostike
na mernoj opremi, zastoji u 6 Kontrola roka u kom
Rezervni delovi se teko
radu - finansijski gubici proizvoai imaju
nabavljaju ne 4 2 48 1
Degradacija kvaliteta obavezu snabdevanja
proizvode se vie
procesa (ISO 9001) rezervnim delovima
Odravanje Ne vri se redovno
4. merne Uestano ponavljanje odravanje merne 3 Interna kontrola 2 36 1
292

opreme otkaza esti zastoji u radu, 6 opreme

finansijski gubici Propusti servisera Proces se teko
5 3 90 2
prilikom intervencije kontrolie
Uticaj otpada na zemlju Selekcija otpada i
Degradacija ivotne (zamenjeni delovi i Neadekvatno odlaganje i kontrola njegovog
5 7 2 70 2
sredine (ISO 14001) rashodovana merna zbrinjavanje otpada odlaganja na
oprema) odgovarajua mesta

Ne pravi se izvetaj o stanju Neodgovornost inenjera Kontrola izrade

2 3 2 12 1
Analiza i merne opreme kvaliteta izvetaja
5. izvetavanje o Degradacija kvaliteta Ne vri se analiza ne moe
Sveobuhvatno preispiti-
procesa (ISO 9001) se planirati odravanje, ili Neodgovornost
mernoj opremi 2 4 vanje od strane 2 16 1
nabavka merne opreme u rukovodstva
rukovodstva
narednom periodu

Rezime: 7 rizika ima rang 2 potrebno je izraditi Proceduru upravljanja mernom opremom
6.8.21 Proces upravljanja ljudskim resursima
Postojee potrebe
Zahtevi poslovanja
Postavljeni ciljevi
Plan zapoljavanja
Konkurs za zapoljavanje
Postojee potrebe
Zahtevi poslovanja
Godinji plan obuke
Odluka o izboru odgovornog
izvrioca
Kompletna dokumentacija
zaposlenih (diplome, uverenja,
licence, sertifikati itd.)
Dijagram toka 3-21: Proces upravljanja ljudskim resursima
START
A1
PLANIRANJE LJUDSKIH
RESURSA Plan zapoljavanja
Direktor, rukovodstvo -
Kancelarija, jednom godinje
A2 Odluka o izboru kandidata
PRIJEM U RADNI ODNOS Ugovor o radu
Direktor, rukovodstvo
Dokumenta novozaposlenog
Izabrani kandidati
- (diplome, lekarsko uv., rad. knjiica)
Kancelarija, dogovoreni termin Dosije radnika
A3
Godinji plan obuke
PLANIRANJE OBUKE
Rukovodstvo -
Kancelarija, jednom godinje
A4
Sertifikati o obuci
REALIZACIJA OBUKE
Izvetaj o realizovanoj obuci
Odgovorni izvrilac Oprema potrebna
Polaznici za obuku
Mesto i vreme realizacije
prema potrebi ili propisanim intervalima
A5
Aurni lini dosije radnika
VOENJE EVIDENCIJE O
ZAPOSLENIMA
Referent kadrovskih
-
poslova
Kancelarija / trajno aurno
KRAJ
293
 FMEA matrica 2-21
Proces: UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA Datum poetne analize: 22.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)

Planiranje Nedostaci u planu

Degradacija kvaliteta Neplanirane potrebe Praenje uticaja iz
1. ljudskih zapolja-vanja 4 4 2 32 1
procesa (ISO 9001) trita ireg okruenja
resursa manjak/viak zaposlenih

Neadekvatni ljudski resursi

Degradacija kvaliteta Manjak kompetentnih
294

- loije performanse 6 4 Testiranje kandidata 2 48 1

procesa (ISO 9001) kadrova na tritu rada
organizacije
Prijem u
2.
radni odnos
Mogunost prenoenja Kontrola
Ugroena ispravnost Prijem zaposlenih bez
infekcije sa zaposlenih na 7 2 dokumentacije pri 2 28 1
hrane (ISO 22000) lekarskog uverenja
prehrambene proizvode zapoljavanju

Neobueni kadrovi - loije

5 60 2
individualne performanse

Proputene anse zbog

Nedostaci u planu obuke -
nedostatka strunih i
Planiranje Degradacija kvaliteta 7 neodgovornost i 84 2
3. licenciranih kadrova 6 Interna kontrola 2
obuke procesa (ISO 9001) nesistematinost
rukovodstva pri planiranju
Zakonske kazne ili
zabrane obavljanja
aktivnosti ukoliko se obuka 8 96 2
zahteva vaeim
propisima
 Proces: UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA Datum poetne analize: 22.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
Degradacija kvaliteta
procesa (ISO 9001)

RANG RIZIKA
Degradacija ivotne
Mogue posledice Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001) Mogui uzroci odstupanja
odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)

Obuka se ne odrava u Verifikacija svih

Resursi nisu obezbeeni 4 1 16 1
Degradacija kvaliteta planiranom vremenu potrebnih resursa
4
procesa (ISO 9001) proputene poslovne Neadekvatne ponude Poreenje zahteva sa
anse, zakonske kazne 3 2 24 1
izvoaa obuke ponudom
295

Degradacija kvaliteta Loe definisan zahtev za Preispitivanje zahteva

Realizacija 2 2 28 1
4. procesa (ISO 9001) obukom za obukom
obuke Povrede i oboljenja na Kandidatima nisu
radu (OHSAS 18001) prenesena odgovarajua
7
Degradacija ivotne znanja iz oblasti za koju je Nekompetentnost Kontrola referenci
4 2 56 2
sredine (ISO 14001) obuka planirana izvoaa obuke izvoaa obuke
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Voenje Nedostatak dokaza o Nesavesnost sukovodioca
Degradacija kvaliteta Interna provera
5. evidencije o radnom stau i kompeten- 7 Slube optih, pravnih i 2 2 28 1
procesa (ISO 9001) postojeih evidencija
zaposlenima cijama - zakonske kazne kadrovskih poslova

Rezime:

4 rizika imaju rang 2 potrebno je izraditi Proceduru upravljanja ljudskim resursima

6.8.22 Proces pravnog regulisanja poslovanja
START

A1

IDENTIFIKACIJA PROPISA
Zahtevi poslovanja Registar propisa
Referent pravnih poslova,
rukovodioci O.J.
Raunar

Kancelarija, trajno

A2
Registar propisa Zakoni i propisi
OBEZBEENJE PROPISA

Referent pravnih poslova Raunar

Kancelarija, po potrebi

A3
Zakoni i propisi Dopunjen registar propisa
EVIDENTIRANJE I
DISTRIBUCIJA PROPISA Interni dopis odgovornim licima

Referent pravnih poslova -

Kancelarija, po potrebi

A4
Zakoni i propisi Izvetaji
PRIMENA PROPISA

Referent pravnih
poslova, rukovodioci O.J.
Organizacione jedinice i procesi na koje
se propisi odnose, trajno

A5
Izvetaji Korektivne i preventivne mere
ANALIZA

Predstavnik
rukovodstva za ISM, -
rukovodstvo
Kancelarija / najmanje jednom godinje

KRAJ

Dijagram toka 3-22 Proces pravnog regulisanja poslovanja

296
 FMEA matrica 2-22
Proces: PRAVNO REGULISANJE POSLOVANJA Datum poetne analize: 23.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne

RANG RIZIKA
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)

Degradacija kvaliteta Procesi nisu usaglaeni sa

procesa (ISO 9001) propisima - sankcije od
8 48 1
strane drave, finansijski
Degradacija ivotne
gubici, prekid u poslovanju Nije identifikovan novi
Identifikacija sredine (ISO 14001)
1. Proizvodi ne ispunjavaju propis koji se mora 3 Periodina kontrola 2
propisa Povrede i oboljenja na zakonom zahtevane norme primenjivati
radu (OHSAS 18001)
297

opoziv proizvoda, 9 54 2
Ugroena ispravnost sankcije od strane kupaca i
hrane (ISO 22000) drave
Propis nije nabavljen na
Prekidi u poslovanju zbog
Obezbeenje Degradacija kvaliteta vreme neodgovornost Periodina kontrola od
2. neispunjenja zakonskih 8 2 2 32 1
propisa procesa (ISO 9001) referenta za pravne strane rukovodioca
zahteva
poslove
Nabavljeni propis nije
Duplirana nabavka propisa
2 evidentiran u registru 4 Interna kontrola 2 16 1
Evidentiranje finansijski gubici
Degradacija kvaliteta propisa
3. i distribucija
procesa (ISO 9001) Propisi se ne primenjuju - Nabavljeni propis nije
propisa
sankcije od strane drave i 9 distribuiran odgovornim 4 Interna kontrola 2 72 2
kupaca rukovodiocima
Degradacija kvaliteta Nisu obezbeeni resursi
Proces se teko
procesa (ISO 9001) potrebni za primenu 4 3 84 2
kontrolie
Povrede i oboljenja na propisa
Primena Problemi u primeni propisa
4. radu (OHSAS 18001) delimine sankcije od strane 7 Nisu definisana
propisa Degradacija ivotne drave i kupaca zaduenja i
sredine (ISO 14001) 5 Interna kontrola 2 70 2
odgovornosti za primenu
Ugroena ispravnost propisa
hrane (ISO 22000)
 Proces: PRAVNO REGULISANJE POSLOVANJA Datum poetne analize: 23.02.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne

RANG RIZIKA
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Ne moe se izvriti analiza
usaglaenosti sa zakon-
Degradacija kvaliteta Nedostatak izvetaja o Interna kontrola
5. Analiza skom regulativom, odnosno 4 6 2 48 1
procesa (ISO 9001) primeni propisa izvetavanja
odgovarajue korektivne i
preventivne mere

Rezime:
298

4 rizika imaju rang 2 treba izraditi Proceduru pravnog regulisanja poslovanja

6.8.23 Proces prijema posetilaca i obezbeivanja objekta

299
 FMEA matrica 2-23
Proces: PRIJEM POSETILACA I OBEZBEIVANJE OBJEKTA Datum poetne analize: 01.03.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne

RANG RIZIKA
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
teta koju su naneli posetioci
Degradacija kvaliteta Nedostatak kontrole nad Proces se teko
(kraa imovine (fizike ili 4 4 3 48 1
procesa (ISO 9001) posetiocima kontrolie
intelektualne))
teta koju su naneli
Degradacija ivotne Neobavetenost Proces se teko
posetioci (neadekvatno 2 4 3 24 1
sredine (ISO 14001) posetilaca kontrolie
odlaganje otpada)
Prijem i
300

Neobavetenost Proces se teko

1. boravak teta koju su naneli 4 3 120 3
Povrede i oboljenja na posetilaca kontrolie
posetilaca posetioci (povrede, poar, 10
radu (OHSAS 18001) Nedostatak kontrole nad Proces se teko
eksplozija i sl.) 4 3 120 3
posetiocima kontrolie
Neobavetenost Proces se teko
Mogua teta koju su naneli 4 3 120 3
Ugroena ispravnost posetilaca kontrolie
posetioci (ugroena zdrav- 10
hrane (ISO 22000) Nedostatak kontrole nad
stvena ispravnost hrane) 4 kontrolie 3 120 3
posetiocima
Odstupanje se ne uoava Otkaz opreme za video Redovno odravanje
Redovni 3 2 42 1
Degradacija kvaliteta na vreme i postoji nadzor opreme
2. nadzor 7
procesa (ISO 9001) mogunost da se proiri ili Ne vre se redovni
objekata 6 Interna kontrola 2 84 2
ode van kontrole obilasci kruga
Monitoring pomou
10 Zakasnela reakcija 4 2 80 2
Povrede i oboljenja na Porast broja povreenih / video nadzora
Reagovanje radu (OHSAS 18001) nastradalih Proces se teko
u sluaju 10 Neadekvatna reakcija 4 3 120 3
kontrolie
3.
vanredne Monitoring pomou
Poveanje posledica po 10 Zakasnela reakcija 4 2 80 2
situacije Degradacija ivotne video nadzora
ivotnu sredinu u sluaju
sredine (ISO 14001) vanredne situacije Proces se teko
10 Neadekvatna reakcija 4 3 120 3
kontrolie
 Proces: PRIJEM POSETILACA I OBEZBEIVANJE OBJEKTA Datum poetne analize: 01.03.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne

RANG RIZIKA
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Odjava Degradacija kvaliteta Izgubljeni, ili zamenjeni Provera dokumenata pri
4. Nezadovoljstvo posetilaca 3 3 2 18 1
posetilaca procesa (ISO 9001) dokumenti posetilaca primopredaji smene

Rezime:
3 rizika imaju rang 2 potrebno je izraditi:
- Proceduru prijema posetilaca i obezbeivanja objekta
301

6 rizika imaju rang 3, ali se oni preklapaju potrebno je izraditi:

- Uputstvo za bezbedno ponaanje posetilaca
- Uputstvo za reagovanje u sluaju vanredne situacije
6.8.24 Proces raunovodstva, knjigovodstva i finansijske operative

302
 FMEA matrica 3-24
Proces: RAUNOVODSTVO, KNJIGOVODSTVO I FINANSIJSKA OPERATIVA Datum poetne analize: 21.03.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne

RANG RIZIKA
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Otvaranje Poslovne knjige nisu Neodgovornost referenta
Degradacija kvaliteta
1. poslovnih otvorene mogue kazne od 4 za knjigovodstvo i 1 Interna kontrola 2 8 1
procesa (ISO 9001)
knjiga strane inspekcije finansije
Obraun se vri od
Poreski prekraj u sluaju
4 3 strane dva nezavisna 2 24 1
manje obraunatog poreza Greke u obradi i evi-
lica
dentiranju raunovod-
303

Problemi u odnosima sa
stveno-finansijskih Obraun se vri od
klijentima i poslovnim
Obrada i 6 dokumenata 4 strane dva nezavisna 2 48 1
partnerima zbog pogreno
evidenti- lica
Degradacija kvaliteta obraunatih faktura i slino
2. ranje u
procesa (ISO 9001) Manjak / viak novca u Neodgovornost / nepa-
poslovnim
blagajni prekrajna 4 nja referenta za knji- 2 Interna kontrola 2 16 1
knjigama
odgovornost referenta govodstvo i finansije
Kanjenje u voenju
Poslovne knjige nisu aurne
raunovodstveno-
mogue kazne od strane 4 3 Interna kontrola 2 24 1
knjigovodstvene
inspekcije
evidencije
Bilansi stanja i uspeha ne
odgovaraju realnom stanju
9 Greke u izradi bilansa 2 Interna revizija 2 36 1
Zakljuenje prekrajna odgovornost
poslovnih direktora
Degradacija kvaliteta
3. knjiga i
procesa (ISO 9001)
izrada Ne moe se izvriti realna
Greke pri zakljuenju
bilansa ocena poslovnog stanja i 6 2 Interna revizija 2 24 1
poslovnih knjiga
uspeha organizacije
 Proces: RAUNOVODSTVO, KNJIGOVODSTVO I FINANSIJSKA OPERATIVA Datum poetne analize: 21.03.2013.

FMEA proces
Mogue vrste odstupanja:

Mogunost otkrivanja
Degradacija kvaliteta

Ozbiljnost posledica

Verovatnoca pojave
procesa (ISO 9001)
Degradacija ivotne

RANG RIZIKA
Mogue posledice Mogui uzroci Mere za otkrivanje /
Aktivnost sredine (ISO 14001)
odstupanja odstupanja eliminaciju odstupanja
Povrede i oboljenja na
radu (OHSAS 18001)
R. br.

RPN
Ugroena ispravnost
hrane (ISO 22000)
Ne vri se analiza
Neodgovornost najvieg Angaovanje internog
finansijskog uspeha ne 4 4 2 32 1
rukovodstva revizora
Analiza zna se ostvareni profit
finansijskog Degradacija kvaliteta Ocena finansijskog uspeha Neobjektivnost najvieg Angaovanje internog
4. 4 4 2 32 1
procesa (ISO 9001) nije realna rukovodstva revizora
uspeha
Najviem rukovodstvu
Ne vri se unapreivanje Angaovanje strunog
4 nedostaje inicijativa i 4 2 32 1
procesa konsultanta
preduzetniki duh
304

Rezime:

Svi rizici imaju rang 1 Proces treba ukratko opisati u Poslovniku.

6.9 Poreenje i analiza projektovane dokumentacije u preduzeu C
Na osnovu izvrene procene i rangiranja rizika u procesima preduzea C, projektovana
je dokumentacija integrisanog menadmenta. U tabeli 24 je dato poreenje postojee
dokumentacije sa dokumentacijom koja dobija upotrebom modela.

Tabela 24: Uporedni pregled dokumentacije za preduzee C

Dokumentacija projektovana na osnovu procene
Postojea dokumentacija
rizika
Poslovnik
Oekuju se male razlike u poslovnicima, utoliko to bi u poslovniku koji je formiran na osnovu modela
zasnovanog na proceni rizika, procesi sa ocenama rizika u rangu 1, bili detaljnije opisani.
Procedure
1. Procedura planiranja poslovanja i analize 1. Procedura planiranja i analize poslovanja
performansi procesa
2. Procedura ugovaranja i prodaje 2. Procedura ugovaranja i prodaje
3. Procedura nabavke materijala i usluga 3. Procedura nabavke materijala i usluga
4. Procedura prijema i skladitenja ulaznih 4. Procedura prijema i skladitenja ulaznih
materijala materijala
5. Procedura reavanja reklamacija -
6. Procedura analize informacija sa trita i 5. Procedura istraivanja trita
ocene zadovoljstva korisnika
7. Procedura odravanja opreme i 6. Procedura odravanja opreme i infrastrukture
infrastrukture
8. Procedura upravljanja mernom opremom 7. Procedura upravljanja mernom opremom
9. Procedura identifikacije, prevencije i 8. Procedura reagovanja u sluaju incidenta i
sanacije incidentnih situacija vanrednih situacija
10. Procedura upravljanja otpadnim 9. Procedura upravljanja otpadom
materijalima
11. Procedura voenja evidencije o
zaposlenima
10. Procedura upravljanja ljudskim resursima
12. Procedura strunog osposobljavanja
zaposlenih
13. Procedura internog i eksternog 11. Procedura komuniciranja i konsultacija
komuniciranja
14. Procedura primene zakonskih i drugih 12. Procedura upravljanja dokumentima spoljnog
propisa porekla
15. Procedura skladitenja i otpreme 13. Procedura otpreme proizvoda
proizvoda
16. Procedura projektovanja i razvoja 14. Procedura projektovanja i razvoja
17. Procedura upravljanja tehnikom 15. Procedura upravljanja tehnikom
dokumentacijom dokumentacijom
18. Procedura proizvodnje gasne opreme 16. Procedura proizvodnje gasne opreme
17. Procedura upravljanja izgradnjom i
19. Procedura izgradnje objekata 18. Procedura tehnikog pregleda i primopredaje
objekta
20. Procedura uvoenja novog proizvoda -
21. Procedura uslunog skladitenja robe 19. Procedura uvanja proizvoda u hladnjai

305

Postojea dokumentacija
Procedura proizvodnje zamrznutih
22.
proizvoda
23. Procedura proizvodnje rakije
1. Uputstvo za izradu i realizaciju HACCP
planova
2. HACCP plan - Usluno skladitenje
zamrznute robe
3.
HACCP plan - Usluno skladitenje
svee robe
4. HACCP plan - Proizvodnja (prerada i
skladitenje robe)
5. Uputstvo za ienje, dezinfekciju,
dezinsekciju i deratizaciju
Radno uputstvo za projektovanje,
6. polaganje, ispitivanje i odravanje
distributivnih gasovoda
7.
Radno uputstvo za pripremu gradilita
8. Uputstvo za rad vozaa viljukara
9. Uputstvo za rad vozaa vozila-hladnjae
10. Radno uputstvo za korienje
nadzemnog rezervoara za gorivo
11. Radno uputstvo za izvoenje kunog
gasnog prikljuka
Dokumentacija projektovana na osnovu procene
rizika
20. Procedura transporta proizvoda iz hladnjae
21. Procedura proizvodnje smrznutih proizvoda
22. Procedura uvanja smrznutih proizvoda
23. Procedura pripreme koma i destilacije rakije
24. Procedura zavrne kontrole i otpreme rakije
25. Procedura prijema posetilaca i obezbeivanja
objekta
Uputstva
-
1. Uputstvo za bezbedan rad u hladnjai
2. Uputstvo za ouvanje i kontrolisanje temperature
prehrambenih proizvoda (u hladnjai, pri
utovaru/istovaru i prilikom transporta)
3. Uputstvo za manipulaciju robom u skladu sa
dobrom higijenskom praksom
4. Uputstvo za dezinsekciju deratizaciju u skladu sa
dobrom higijenskom praksom
5. Uputstvo za oznaavanje tehnike
dokumentacije
6. Uputstva za upravljanje graevinskom
mehanizacijom (pojedinana uputstva za svaku
vrstu graevinskih maina)
7. Uputstvo za bezbedno obavljanje radova u blizini
gasnih instalacija, ili drugih zapaljivih /
eksplozivnih materija
8. Uputstvo za obezbeenje rovova prilikom iskopa
zemlje
9. Uputstvo za bezbedno postavljanje i odravanje
privremene elektrine instalacije
10. Uputstvo za bezbedno ureenje i organizaciju
gradilita
11. Uputstvo za bezbedno rukovanje viljukarom
-
-
-
12. Uputstvo za bezbedno zavarivanje
13. Uputstvo za ekoloki bezbedno tretiranje
opasnog otpada
14. Uputstvo za kontrolu ispravnosti rashladnih
sistema i kontrolu emisije freona
15. Uputstvo za bezbedno korienje transportne
trake
16. Uputstvo za bezbedan rad na mlinu
306
 Dokumentacija projektovana na osnovu procene
Postojea dokumentacija
rizika
17. Uputstvo za bezbedan rad na pasirki
18. Uputstvo za korienje gasnog hromatografa
19. Uputstvo za zavrnu kontrolu flairane rakije
20. Uputstva za bezbedno korienje alata sa
rotirajuim i pokretnim delovime
21. Uputstvo za pravilnu i ekoloki bezbednu
zamenu motornog ulja
22. Uputstvo za bezbedno ponaanje posetilaca
23. Uputstvo za skladitenje zapaljivih i eksplozivnih
materija
24. Uputstvo za bezbedno rukovanje opasnim
materijama
25. Uputstvo za bezbedan utovar tereta
26. Uputstvo za reagovanje u sluaju vanredne
situacije

KARTE AKCIJA

1. Karta akcija na prevenciji i sanaciji udara i

prikljetenja usled korienja transportnih
sredstava i graevinske mehanizacije
2. Karta akcija na prevenciji i sanaciji strujnog
udara prilikom presecanja strujnog voda
3. Karta akcija na prevenciji i sanaciji poara ili
eksplozije usled oteenja gasovoda
4. Karta akcija na prevenciji i sanaciji poara ili
eksplozije pri zavarivanju
UKUPAN BROJ PROJEKTOVANIH DOKUMENATA
34 dokumenta 55 dokumenata
(23 Procedure + 11 Uputstava) (25 Procedura + 26 Uputstava + 4 Karte akcija)

Preduzee C ima mnogo kompleksniju strukturu i iri obim delatnosti od ostalih

preduzea analiziranih u disertaciji. Pored toga, ovo preduzee ima uspostavljen
najkompleksniji sistem menadmenta koji obuhvata etiri standarda (ISO 9001, ISO
14001, OHSAS 18001 i ISO 22000).
Procesi koji se pojavljuju u ogranku preduzea C koji se bavi projektovanjem,
izvoenjem i odravanjem gasnih i termotehnikih instalacija, se na neki nain mogu
uporediti sa procesima koji su ve analizirani u preduzeima A i B, meutim preostala
dva ogranka imaju specifine procese koji podleu i zahtevima standarda ISO 22000,
to generie novu grupu rizika i uveava broj potrebne dokumentacije.
Kao to je na osnovu navedenog i oekivano, ukupan broj dokumenata koji je definisan
na osnovu procene rizika u preduzeu C, premauje broj dokumenata koji je bio
projektovan za dva prethodno analizirana preduzea (8 dokumenata u preduzeu A; 45
dokumenata u preduzeu B i 55 dokumenata u preduzeu C). Meutim, ova tendencija
porasta broja dokumentacije ne moe se uoiti i kod klasino uspostavljenih sistema
menadmenta. Naime, kod klasino projektovane dokumentacije, broj dokumenata u

307
preduzeu C, ak je smanjen za 1 u odnosu na njihov broj u preduzeu B. Ovo se moe
objasniti injenicom da kod klasinog metoda implementacije integrisanog sistema
menadmenta, ne postoji sistemski prilaz pri projektovanju dokumentacije, to je i bio
jedan od osnovnih razloga za uspostavljanje opteg modela zasnovanog na proceni
rizika.
Kao to se iz tabele 24 moe videti, broj potrebnih dokumenata dobijenih pomou
modela zasnovanog na proceni rizika, vei je za 21 od standardno projektovane
dokumentacije.
Dok kod procedura postoje vrlo male razlike (to ukazuje na doslednu primenu
procesnog prilaza u obe varijante implementacije IMS-a), u broju uputstava se moe
konstatovati drastina razlika. Primenom projektovanog modela dolo je do znaajnog
porasta broja uputstava (17 vie nego kod klasinog prilaza) jer je procenom rizika
ustanovljen veliki broj rizinih aktivnosti koje se moraju precizno definisati uputstvima.
Projektovana dokumentacija je, shodno postavljenom cilju, usmerena na najrizinije
procese kao to su: izgradnja objekata, upravljanje mehanizacijom, proizvodnja
zamrznutih proizvoda, usluno skladitenje zamrznutih proizvoda i proizvodnja rakije,
pa je u njima i ustanovljena potreba za najveim brojem uputstava.
Uveanjem broja uputstava koja se koriste pri realizaciji rizinih aktivnosti, smanjuje se
mogunost nastanka greke / odstupanja / neusaglaenosti, to i jeste krajnji cilj
implementacije integrisanog sistema menadmenta.

308
7. ZAKLJUAK

U disertaciji je prikazan razvoj i primena modela za projektovanje dokumentacije

integrisanog sistema menadmenta na osnovu procene rizika u organizacijama.
U cilju kreiranja ovog modela, autor je, na osnovu prouenih naunih izvora:
izvrio izbor i prilagoavanje dijagrama toka, kao univerzalnog alata pogodnog
za grafiko prikazivanje i analizu bitnih elemenata procesa,
izvrio izbor i adaptaciju FMEA metode, kao univerzalnog alata pogodnog za
procenu rizika u procesima preduzea u odnosu na primenjene upravljake
standarde
uspostavio univerzalnu matricu za rangiranje razliitih vrsta rizika i
definisao odnos izmeu procenjenih rizika i potrebne dokumentacije integrisanog
sistema menadmenta.
U cilju praktine provere projektovanog modela u realnim uslovima, izvrena je:
simulacija njegove primene u tri razliita preduzea koja su od ranije imala
uspostavljen integrisani sistem menadmenta sa najmanje tri upravljaka
standarda i
uporedna analiza dokumentacije dobijene na osnovu modela koji se zasniva na
proceni rizika u odnosu na postojeu dokumentaciju IMS-a u preduzeima.
Na samom poetku istraivanja, autor je nakon definisanja problema koji se javljaju
prilikom projektovanja dokumentacije IMS-a (poglavlje 2), definisao cilj i hipoteze ove
disertacije (poglavlje 3), koje glase:
1. Rizik je integriui faktor za sisteme menadmenta usklaene sa meunarodnim
upravljakim standardima.
2. Kljuni parametri za odreivanje moguih odstupanja pri realizaciji procesa su
postojei tokovi informacija, tokovi materijala, tokovi energije, kao i korienje
resursa, kao to su ljudski resursi i oprema za rad.
3. Realizacija postojeih procesa moe prouzrokovati raznorodne rizike po
organizaciju koje bi, u cilju uspostavljanja adekvatnog IMS-a, trebalo grupisati u
skladu sa standardima implementiranim u organizaciji.
4. Rizici koji karakteriu poslovne procese organizacije, definiu njen IMS i mogu se
iskoristiti kao osnov za njegovo projektovanje i implementaciju.
Izradom i proverom modela za projektovanje dokumentacije IMS-a zasnovanog na
proceni rizika organizacije, autor je ispunio osnovni cilj istraivanja, a pri tom su
potvrene i prethodno postavljene hipoteze, na nain objanjen u nastavku:
1. Implementacija zahteva bilo kog organizaciono-upravljakog standarda, po
miljenju autora, nema nikakvu svrhu ukoliko ne olakava menadmentu da
rukovodi organizacijom radi ostvarenja planirane funkcije cilja.
Jedan od najveih izazova za menadere danas jeste da utvrde u kojoj meri je
organizacija spremna da preuzme na sebe rizike u procesu dodavanja vrednosti.

309
 Upravljanje rizikom u preduzeu, zato omoguava menaderima da se efikasno
bave neizvesnostima i rizicima, kao i mogunostima koje su sa njima povezane,
kako bi ojaali sposobnost organizacije da stvori viak vrednosti [92].
Rizik se kao kategorija pojavljuje u svim upravljakim standardima, ali ga svaki
standard posmatra kroz sopstvenu prizmu, odnosno u cilju eliminacije odreene
vrste odstupanja. Meutim, sistem menadmenta rizikom, kao ni sistem
menadmenta kvalitetom, zatitom ivotne sredine, ili zatitom zdravlja i
bezbednou na radu, ne moe se tretirati kao zasebna funkcija organizacije,
nego kao njen integralni deo koji proima sve procese i sve organizacione celine.
Zbog toga se svi navedeni sistemi mogu posmatrati iskljuivo kao neraskidivo
povezana celina koja, sa rizikom kao osnovnim integriuim faktorom, podrava
organizaciju da postigne svoje ciljeve i izbegne mogue probleme i iznenaenja.
U disertaciji je, prilikom projektovanja i provere modela, bez sumnje dokazano da
se rizici pojavljuju u svim procesima i da su vezani za sve sisteme menadmenta,
odnosno standarde u primeni.
2. Na realizaciju procesa u organizaciji utiu brojni interni i eksterni faktori. Struna
literatura [48] ukazuje na to da je najvei broj potencijalnih greaka u svim
procesima prouzrokovan ljudskim faktorom. Adekvatnim upravljanjem ljudskim
resursima i informacijama koje su potebne da bi se proces sproveo, smanjuje se
rizik od greke kod izvrilaca radnih zadataka. Otkazi na opremi za rad takoe
predstavljaju velik izvor neeljenih odstupanja, najee zbog loeg odravanja i
pogrenog rukovanja, pa se prilikom izvravanja aktivnosti mora obratiti panja i
na korienje te opreme. Ureeni tokovi materijala i energije u procesu rada,
direktno utiu na funkcionisanje spomenute opreme za rad, kao i na bezbedno
izvravanje radnih aktivnosti, kako za ljude, tako i za ivotnu sredinu, pa ih
takoe treba uzeti u obzir prilikom identifikacije moguih odstupanja i
procenjivanja pripadajuih rizika.
Pri proveri modela u praksi, ustanovljeno je da se kod odreenog broja aktivnosti
ne pojavljuju svi navedeni faktori koji utiu na pojavu odstupanja, ali je kod
kompleksnijih procesa ustanovljen izuzetno velik broj odstupanja i rizika
prouzrokovanih svim nabrojanim faktorima, to je u potpunosti opravdalo potrebu
za njihovom analizom.
3. Kada se izvri identifikacija svih potencijalnih odstupanja u analiziranim
procesima, moe se uoiti da su ona vrlo raznovrsna i da mogu imati razliite
efekte. U skladu sa treim korakom FMEA postupka (poglavlje 5.1.2 disertacije)
potrebno izvriti grupisanje odstupanja u odnosu na njihove efekte.
S obzirom da je kreirani model imao za cilj da na osnovu procenjenih rizika utvrdi
potrebnu dokumentaciju integrisanog sistema menadmenta, to je i njegovo
projektovanje izvreno u skladu sa tim ciljem. Zbog toga su postojea odstupanja
grupisana u odnosu na posledice koje tretiraju upravljaki standardi
implementirani u organizaciji. Te grupe posledica, u zavisnosti od broja
implementiranih standarda, mogu biti:
degradacija kvaliteta procesa (ISO 9001),
uticaj na ivotnu sredinu (ISO 14001),
povrede i oboljenja na radu (OHSAS 18001),
ugroena ispravnost hrane (ISO 22000) itd.

310
 Ovakav nain grupisanja moguih posledica, jasno definie koji standard ukazuje
na potrebu kreiranja odreenog dokumenta, to se pokazalo vrlo korisnim
prilikom provere modela u realnim uslovima.
4. Dokumentovanje bilo kog sistema menadmenta trebalo bi, po miljenju autora,
da bude u funkciji poboljanja performansi organizacije, a ne u funkciji
standardizacije, to je u praksi, na alost, vrlo esto sluaj. Iako su zahtevi
standarda nepromenljivi, oni se ipak ne mogu na isti nain primeniti u
organizacijama svih vrsta i veliina.
Izradom prikazanog modela, autor je dao svoj doprinos da se dokumentacija
IMS-a na adekvatan nain prilagodi svim organizacijama. S obzirom da je rizik
integriui faktor za sve sisteme menadmenta, njegova procenjena visina se
moe iskoristiti kako bi se izradila IMS dokumentacija koja odgovara rizicima
organizacije. Ovaj princip je ugraen u prikazani model koji je uspeno proveren
na primeru tri realne organizacije, ime je potvrena etvrta hipoteza i ispunjen
osnovni cilj ove disertacije.
Radi lakeg poreenja i analize dobijenih rezultata, prilikom primene modela usvojena
su sledea ogranienja:
vrena je analiza onih procesa koji su od ranije identifikovani u preduzeima (to
je osnovni preduslov za uspostavljanje IMS-a),
vrena je procena rizika samo za one kategorije rizika koje su predmet
primenjenih standarda u organizaciji,
prilikom analize i procene nisu razmatrani procesi koji, prema zahtevima
primenjenih standarda, moraju biti dokumentovani obaveznim procedurama.
Autor je takoe svestan injenice, da se u oima vlasnika i najvieg rukovodstva
organizacije, kljuni indikatori performansi preduzea izraavaju kroz finansijske
pokazatelje. U projektovanom modelu finansijski pokazatelji ne igraju primarnu ulogu iz
vie razloga:
finansijski uspeh preduzea nije predmet nijednog upravljakog standarda i
profit organizacije je samo posledica konstantnog kvaliteta procesa i kvaliteta
proizvoda, odnosno pruenih usluga, ime se osvaja dugorono zadovoljstvo
korisnika. Zato se sva odstupanja u procesima organizacije (koji su predmet
procene rizika u projektovanom modelu) na direktan ili indirektan nain,
odraavaju i na njen profit.
Uzimajui u obzir navedena ogranienja, moe se zakljuiti da je model ispunio
zacrtane ciljeve, te da se moe primeniti u organizacijama svih veliina i vrsta, tako da
obim potrebne dokumentacije direktno zavisi od broja i visine rizika u postojeim
procesima preduzea. Na taj nain se kreira proaktivan IMS koji je primeren potrebama
organizacije i koji se menja zajedno sa promenom njenih rizika. Naime, procena rizika u
procesima organizacije je kontinuiran proces, pa bi trebalo izvriti deliminu ili potpunu
reviziju procene rizika u sledeim sluajevima:
1) u sluaju pojave nove pretnje/odstupanja;
2) u sluaju promene podataka na kojima se zasnivala procena;
3) nakon pojave vanredne situacije, kao i rizika ije su posledice bile ekstremno
visoke i
4) nakon realizacije mera postavljenih u cilju sniavanje postojeih rizika.

311
Ponovna iteracija procene rizika vri se iskljuivo za procese koji su bili izloeni
promenama prema nekom od 4 prethodno nabrojana kriterijuma. Nakon toga bi,
primenom opteg modela za implementaciju integrisanog sistema menadmenta na
osnovu procene rizika, trebalo izvriti reviziju dokumentacije koja je potrebna za
realizaciju analiziranih procesa.
Razvojem opteg modela za implementaciju integrisanog sistema menadmenta na
osnovu procene rizika u procesima organizacija, date su dovoljno precizne smernice
kojima se svako preduzee moe rukovoditi prilikom kreiranja optimalnog nivoa
potrebne dokumentacije. Ipak, svaka organizacija, u skladu sa svojim potrebama i
ciljevima, moe vriti izmene projektovanog modela i prilagoavati ga sebi pomeranjem
skala za rangiranje rizika, kao to je to i praksa prilikom primene FMEA metode.
Organizacije koje tokom vremena napreduju u pogledu primene sistema menadmenta
rizikom i imaju elju da ga dovedu na jo vii nivo, obaraju sopstvenu granicu
prihvatljivosti rizika, to za posledicu ima i odgovarajuu izmenu skala za rangiranje
rizika u modelu. Pootravanje granica prilikom odreivanja kategorija rizika, bi shodno
principima datim u modelu, uslovilo izradu veeg broja dokumenata. Na taj nain bi neki
procesi koji su ranije bili grubo opisani u poslovniku, morali biti detaljno opisani
procedurama; a za povean broj aktivnosti zahtevala bi se izrada uputstava i karti
akcija.
Prikazani model je koncipiran tako da celokupna dokumentacija IMS-a zavisi od
procene rizika, pa je zbog toga od kljune vanosti da se ona izvri sveobuhvatno,
kvalitetno i dosledno u svim organizacionim jedinicama preduzea. Ovo se na najbolji
nain moe postii adekvatnim izborom lanova FMEA tima koji bi vrio procenu rizika u
procesima. FMEA tim bi, po miljenju autora, morao da ima svoju okosnicu (stalne
lanove) koju mogu initi predstavnik rukovodstva za IMS i ekspert za procenu rizika,
dok ostale lanove tima treba menjati u zavisnosti od procesa koji se analizira.
Promenljive lanove tima treba da ine strunjaci koji poznaju sve detalje odvijanja
konkretnih procesa (srednja linija menadmenta), kao i neposredni izvrioci radnih
zadataka.
Stalni lanovi tima bi trebalo da obezbede da se FMEA proces sprovodi na isti nain u
svim ograncima preduzea i osiguraju da se odre konstantni kiterijumi prilikom procene
rizika u svim procesima, kao i prilikom svake naredne procene rizika.
Strunjaci kompetentni za procese bi trebalo da daju najvei doprinos pri prikazivanju
posmatranog procesa dijagramom toka, na osnovu kog bi svaki lan tima stekao potpun
uvid u odvijanje analiziranog procesa. Pomenuti strunjaci treba da budu na
raspolaganju ostalim lanovima FMEA tima kako bi razjasnili mogue nedoumice u vezi
sa odvijanjem procesa i odgovorili na sva postavljena pitanja.
Uee neposrednih izvrilaca radnih zadataka u FMEA timu, od dvojake je koristi.
Najpre, treba iskoristiti njihovo radno iskustvo prilikom identifikacije opasnosti i procene
rizika, jer se iskustveni podaci ponekad ne slau sa teorijskim pretpostavkama i treba ih
uzeti u obzir prilikom procene. Pored toga, dosledna primena ustanovljenih procedura i
uputstava za posmatrano radno mesto, kao osnovnog preduslova za sniavanje
procenjenih rizika, najvie zavisi upravo od neposrednih izvrilaca. Njihovim ukljuiva-
njem u tim, obezbeuje se vea motivisanost zaposlenih za primenu odgovarajue
dokumentacije formirane na osnovu procene rizika.
Jedan od najveih problema koji se mogu javiti prilikom praktine primene modela, jeste
propust pri identifikaciji potencijalnog odstupanja, to dalje uzrokuje projektovanje

312
neadekvatne i manjkave IMS dokumentacije. Zbog toga se insistira na detaljnom
upoznavanju FMEA tima sa svim aktivnostima analiziranog procesa, kao i na punoj
kreativnosti svih lanova tima, u postupku brainstorminga koji se vri u cilju identifikacije
svih potencijalnih pretnji. Ipak, nerealno je pretpostaviti da e sve pretnje uvek biti
identifikovane u svakom od analiziranih procesa. Iako je sveobuhvatna procena rizika
praktino nemogua, realno je oekivati da se pojedini propusti mogu desiti samo kada
je re o situacijama koje imaju neznatnu verovatnou nastanka. Daljom primenom
modela, pretnje sa neznatnom verovatnoom nastanka mogu dostii samo rizik ranga 1
(ak i sa najveim ocenama za posledicu i detektabilnost), pa se zbog toga eventualni
propusti ove vrste ne mogu bitno odraziti na projektovanje odgovarajue dokumentacije
IMS-a. Ako, kojim sluajem, doe do pojave odreenog odstupanja koje nije bilo
identifikovano u drugom koraku FMEA postupka, treba izvriti preispitivanje procene
rizika vezano za proces u kome je utvrena pojava novog odstupanja, to nakon toga
rezultuje i prilagoavanjem IMS dokumentacije.
Praktina primena modela ukazuje da se u nekim sluajevima isti procesi u razliitim
preduzeima razliito vrednuju. Tako su na primer sve aktivnosti procesa nabavke u
preduzeu A ocenjene rangom rizika 1, to ukazuje da je ovaj proces dovoljno opisati
samo u Poslovniku, dok je nabavka u preduzeima B i C ocenjena veim rizicima (rang
2) i zahteva izradu procedure. Ovo je i logino kada se uzme u obzir da nabavka u
projektnom birou ne utie bitno na realizaciju procesa projektovanja, dok nabavka
stratekog materijala i opreme za proces izvoenja radova u preduzeu B, ili nabavka
sirovina za proizvodnju smrznutih proizvoda u preduzeu C, ima veliki uticaj na kvalitet
proizvoda i realizaciju posmatranih procesa.
Na tom primeru se moe zakljuiti da ne postoje apriori rizini procesi, koje je
neophodno opisati procedurama ili uputstvima, ve rizik procesa varira u kontekstu
njegovog uticaja na performanse organizacije, pa ga u skladu sa njim treba i tretirati,
odnosno dokumentovati. Ovo dokazuje da je projektovani model, iako opte primenljiv,
dovoljno fleksibilan da razliito vrednuje rizike istih procesa u razliitim organizacijama,
to je i bio jedan od postavljenih ciljeva.

313
314
8. PRAVCI DALJEG ISTRAIVANJA

Iz prethodnog poglavlja moe se zakljuiti da je opti model za procenu rizika nastao

kao rezultat naunog i praktinog rada autora u oblasti menadmenta rizikom i
implementacije integrisanih sistema menadmenta u realnim sistemima. Bez obzira na
rezultate koji su u doktorskoj disertaciji dobijeni u skladu sa postavljenim hipotezama i
zacrtanim ciljevima, autor rada bi preporuio dalja istraivanja usmerena u pravcu
unapreenja opteg modela za projektovanje dokumentacije integrisanog sistema
menadmenta na osnovu procene rizika u organizacijama.
Jedan pravac unapreenja prikazanog modela, mogao bi biti usmeren na formiranje
nove vrste odstupanja koja se odnosi na finansijske efekte preduzea. U prikazanom
modelu, finansijskim pokazateljima nije poklonjena puna panja, poto su ti efekti
praktino zanemareni u upravljakim standardima ije zahteve treba ispuniti prilikom
uspostavljanja IMS-a. Iako su uzroci negativnih finansijskih efekata, najee
odstupanja u odvijanju drugih procesa, treba im, po miljenju autora dati na znaaju,
budui da ti efekti predstavljaju klju uspeha svake organizacije.
Primenom modela u realnim uslovima, oekuje se da, osim razlike u hijerarhijskom
nivou i obimu dokumentacije IMS-a, postoje odreene razlike i u sadraju dokumenata
istog nivoa. Ove razlike su odreene procenjenim rizicima i grubo definisane
smernicama datim u tabeli 18. Meutim, poto je procena rizika proces koji se iznova
ponavlja, naroito nakon izmena u posmatranom sistemu, za oekivati je da se i
dokumentacija menja zajedno sa njima. Prilagoenost dokumentacije IMS-a aktuelnim
rizicima je i bio osnovni cilj koji je ovaj model trebalo da ispuni. Zbog toga bi na realnom
primeru, trebalo proveriti kako se procedure i uputstva koriguju i menjaju nakon nove
procene rizika i koji su pravci tih korekcija.
Bilo bi preporuljivo da se rezultati procene rizika iskoriste za definisanje dodatnih mera
za sniavanje rizika, naroito u situacijama kada se taj rizik nalazi u rangu 3 ili 4.
Originalna FMEA metoda predvia definisanje i sprovoenje preporuenih mera, kao i
ponovnu procenu rizika nakon toga. Taj korak je u samoj disertaciji izostavljen, kako bi
se akcenat stavio na projektovanje odgovarajue dokumentacije IMS-a, ali bi u praksi
bilo idealno da ta dokumentacija propisuje nain rada koji ve obuhvata primenu
preporuenih mera za sniavanje nivoa rizika.
Nakon sprovoenja odgovarajuih mera i eljenog sniavanja nivoa rizika, svakako bi
moralo doi i do odreenih izmena u prateoj IMS dokumentaciji, ali u zavisnosti od
vrste mera koje su sprovedene. Ako se sprovoenjem mera eliminiu neke opasnosti
koje su zahtevale izradu odgovarajueg IMS dokumenta, jasno je da taj dokument vie
ne bi bio potreban; ali ukoliko je do sniavanja nivoa rizika dolo upravo zahvaljujui
primeni odgovarajue dokumentacije, onda bi se ona morala zadrati u upotrebi.
Detaljnija analiza koja bi obuhvatila preispitivanje IMS dokumentacije u zavisnosti od
sprovedenih mera za sniavanje rizika, takoe bi bila preporuljiva u daljim
istraivanjima, kako bi se predloeni model usavrio.
Jo jedan vid unapreenja predstavljenog modela bio bi poeljan u pravcu izrade
softverskog reenja koji bi FMEA timu olakao njegovu primenu. Formiranje baze
podataka sa svim potencijalnim odstupanjima, njihovim moguim posledicama,
pripadajuim rizicima i primenjenim merama, koju bi svaka organizacija trebala da
saini za sebe korienjem odgovarajueg softvera, u velikoj meri bi olakalo

315
upravljanje rizicima organizacije. Korienjem jednostavnog softverskog alata, lako bi
se omoguilo ocenjivanje svih kriterijuma za procenu rizika, ime bi se ukupna vrednost
i rang rizika za svako potencijalno odstupanje automatski izraunavala. Kao rezultat
procene rizika u svim procesima, softver bi mogao automatski da generie i spisak
potrebne IMS dokumentacije za analiziranu organizaciju. Postojanje odgovarajueg
softvera bi takoe olakalo praenje izmena nastalih prilikom svake naredne iteracije
procene rizika, kao i rezultujuih izmena u prateoj IMS dokumentaciji.

316
9. DEFINICIJE I SKRAENICE

U radu su koriene sledee definicije i skraenice:

Risk menadment - predstavlja koordinisane aktivnosti sa ciljem usmeravanja i

upravljanja organizacijom uzimajui u obzir rizik
Napomena: menadment rizikom obuhvata ocenu rizika, tretiranje rizika, prihvatanje preostalog
rizika i obavetavanje o tim aktivnostima
Model Opti model za implementaciju integrisanog sistema menadmenta na osnovu
procene rizika u procesima organizacija
ISMS Sistem menadmenta bezbednou informacija (Information Security
Management System)
ISO Meunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard
Organization)
BS Britanski standard (British Standard)
BSI Britanski institut za standardizaciju (British Standard Institute)
EU Evropska Unija
EEZ Evropska ekonomska zajednica
Akt Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
LBZR Lice za bezbednost i zdravlje na radu
QMS Sistem menadmenta kvalitetom (Quality Management System)
EMS Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine (Environmental Management
System)
OH&S Zdravlje i bezbednost na radu (Occupational Health & Safety)
HACCP Analiza opasnosti i kritine kontrolne take (Hazard analyses and critical
control points)
IMS Integrisani sistem menadmenta (Integrated Management System)
HAZOP Studije opasnosti i operativnosti (Hazard and Operability Studies)
FMEA Analiza naina i efekata otkaza (Failure Mode and Effect Analysis)
FMECA Analiza naina, efekata i kritinosti otkaza (Failure Mode, Effect and
Criticality Analysis)
FTA Analiza stabla otkaza (Failure Tree Analysis)
RPN Numeriki prioritet rizika (Risk priority number)
TQM Menadment totalnim kvalitetom (Total Quality Management)
TS Transportna sredstva
GM Graevinska mehanizacija

317
318
10. PREGLED SLIKA, TABELA, DIJAGRAMA I
MATRICA
U nastavku je dat pregled slika, tabela, dijagrama i matrica koje su prikazane u radu.

SLIKE
Slika 1: Postupak izrade doktorske disertacije
Slika 2: Karta procesa
Slika 3: ematski prikaz procesa povezanih u model
Slika 4: Poloaj procene rizika u procesu menadmenta rizicima
Slika 5: Odnos principa, okvira i procesa menadmenta rizikom
Slika 6: Okvir menadmenta rizikom
Slika 7: Priprema podloga za dokumentaciju integrisanog sistema menadmenta
Slika 8: Nivoi dokumentacije IMS-a
Slika 9: ISO 9001 kao osnova integracije standarda
Slika 10: Integracija zajednikih zahteva standarda u jedan zajedniki sistem
Slika 11: Struktura sistema menadmenta zasnovana na PDCA
Slika 12: implementacija integrisanog sistema menadmenta
Slika 13: Primer dijagrama toka
Slika 14: Osnovni tokovi u procesima rada
Slika 15: Prikaz aktivnosti u skladu sa modifikovanim dijagramom toka
Slika 16: Hijerarhijska struktura dokumenata
Slika 17: Raspodela svih RPN vrednosti
Slika 18: Raspodela RPN vrednosti po kategorijama rizika
Slika 19: Organizaciona ema preduzea A
Slika 20: Organizaciona ema preduzea B
Slika 21: Organizaciona struktura preduzea preduzea C

319
TABELE
Tabela 1: Faze pri izradi dokumentacije IMS-a
Tabela 2: Pregled obaveznih procedura u standardima IS0 9001, ISO 14001 i OHSAS
18001
Tabela 3: Primenljivost tehnika u razliitim fazama procene rizika
Tabela 4: Dodatni kriterijumi za izbor metode za procenu rizika
Tabela 5: FMEA matrica
Tabela 6: Skala za ocenjivanje ozbiljnosti posledica
Tabela 7: Skala za ocenjivanje verovatnoe pojave
Tabela 8: Skala za ocenjivanje mogunosti otkrivanja odstupanja
Tabela 9: Modifikovana FMEA matrica
Tabela 10: Skala za ocenjivanje ozbiljnosti posledica
Tabela 11: Skala za ocenjivanje verovatnoe
Tabela 12: Skala za ocenjivanje mogunosti otkrivanja odstupanja
Tabela 13: Simboli za crtanje dijagrama toka
Tabela 14: Dodatni simboli za crtanje modifikovanog dijagrama toka
Tabela 15: Mogui RPN brojevi za verovatnou otkrivanja odstupanja sa ocenom 1
Tabela 16: Mogui RPN brojevi za verovatnou otkrivanja odstupanja sa ocenom 2
Tabela 17: Mogui RPN brojevi za verovatnou otkrivanja odstupanja sa ocenom 3
Tabela 18: Dokumentovanost IMS-a u zavisnosti od ranga procenjenih rizika
Tabela 19 Lista procesa u preduzeu A
Tabela 20: Uporedni pregled dokumentacije za preduzee A
Tabela 21: Lista procesa u preduzeu B
Tabela 22: Uporedni pregled dokumentacije za preduzee B
Tabela 23: Lista procesa u preduzeu C
Tabela 24: Uporedni pregled dokumentacije za preduzee C

320
DIJAGRAMI
1. Dijagram toka 1-01 Proces istraivanja trita
2. Dijagram toka 1-02 Proces razvoja nove usluge
3. Dijagram toka 1-03 Proces nabavke
4. Dijagram toka 1-04 Proces ugovaranja
5. Dijagram toka 1-05 Proces upravljanja ljudskim resursima
6. Dijagram toka 1-06 Proces projektovanja i tehnike kontrole
7. Dijagram toka 1-07 Proces sprovoenja nadzora
8. Dijagram toka 1-08 Proces upravljanja dokumentima spoljnog porekla
9. Dijagram toka 1-09 Proces reavanja albi korisnika
10. Dijagram toka 2-01 Proces donoenja i praenja realizacije finansijskog plana
poslovanja
11. Dijagram toka 2-02 Proces upravljanja ljudskim resursima
12. Dijagram toka 2-03 Proces ugovaranja
13. Dijagram toka 2-04 Proces graenja objekata
14. Dijagram toka 2-05 Proces odravanja puteva
15. Dijagram toka 2-06 Proces proizvodnje asfaltne mase
16. Dijagram toka 2-07 Proces praenja i merenja zadovoljstva korisnika
17. Dijagram toka 2-08 Proces upravljanja mehanizacijom
18. Dijagram toka 2-09 Proces nabavke
19. Dijagram toka 2-10 Proces skladitenja
20. Dijagram toka 2-11 Proces upravljanja opremom, alatom i LZS
21. Dijagram toka 2-12 Proces upravljanja otpadom
22. Dijagram toka 3-01 Proces planiranja i analize poslovanja
23. Dijagram toka 3-02 Proces istraivanja trita, promocije preduzea i odnosa s
javnou
24. Dijagram toka 3-03 Proces vrednovanja zadovoljstva korisnika
25. Dijagram toka 3-04 Proces ugovaranja i prodaje
26. Dijagram toka 3-05 Proces nabavke materijala i usluga
27. Dijagram toka 3-06 Proces prijem i skladitenja ulaznih materijala
28. Dijagram toka 3-07 Proces reklamiranja robe dobavljaima
29. Dijagram toka 3-08 Proces reavanja reklamacija korisnika
30. Dijagram toka 3-09 Proces otpreme proizvoda
31. Dijagram toka 3-10 Proces projektovanja
32. Dijagram toka 3-11 Proces upravljanja tehnikom dokumentacijom
33. Dijagram toka 3-12 Proces uvoenja novog proizvoda
34. Dijagram toka 3-13 Proces proizvodnje gasne opreme
35. Dijagram toka 3-14 Proces izgradnje objekata
36. Dijagram toka 3-15 Proces uslunog skladitenja prehrambenih proizvoda
37. Dijagram toka 3-16 Proces proizvodnje zamrznutih proizvoda
38. Dijagram toka 3-17 Proces proizvodnje rakije
39. Dijagram toka 3-18 Proces odravanja opreme i infrastrukture
40. Dijagram toka 3-19 Proces upravljanja otpadom
41. Dijagram toka 3-20 Proces upravljanja mernom opremom
42. Dijagram toka 3-21 Proces upravljanja ljudskim resursima
43. Dijagram toka 3-22 Proces pravnog regulisanja poslovanja
44. Dijagram toka 3-23 Proces prijema posetilaca i obezbeivanja objekta
45. Dijagram toka 3-24 Proces raunovodstva, knjigovodstva i finansijske operative

321
MATRICE
1. FMEA matrica 1-01
2. FMEA matrica 1-02
3. FMEA matrica 1-03
4. FMEA matrica 1-04
5. FMEA matrica 1-05
6. FMEA matrica 1-06
7. FMEA matrica 1-07
8. FMEA matrica 1-08
9. FMEA matrica 1-09
10. FMEA matrica 2-01
11. FMEA matrica 2-02
12. FMEA matrica 2-03
13. FMEA matrica 2-04
14. FMEA matrica 2-05
15. FMEA matrica 2-06
16. FMEA matrica 2-07
17. FMEA matrica 2-08
18. FMEA matrica 2-09
19. FMEA matrica 2-10
20. FMEA matrica 2-11
21. FMEA matrica 2-12
22. FMEA matrica 3-01
23. FMEA matrica 3-02
24. FMEA matrica 3-03
25. FMEA matrica 3-04
26. FMEA matrica 3-05
27. FMEA matrica 3-06
28. FMEA matrica 3-07
29. FMEA matrica 3-08
30. FMEA matrica 3-09
31. FMEA matrica 3-10
32. FMEA matrica 3-11
33. FMEA matrica 3-12
34. FMEA matrica 3-13
35. FMEA matrica 3-14
36. FMEA matrica 3-15
37. FMEA matrica 3-16
38. FMEA matrica 3-17
39. FMEA matrica 3-18
40. FMEA matrica 3-19
41. FMEA matrica 3-20
42. FMEA matrica 3-21
43. FMEA matrica 3-22
44. FMEA matrica 3-23
45. FMEA matrica 3-24

322
11. PREGLED LITERATURE

1. Dr Ivan Beker, mr Sran Vulanovi: Skripta za seminar Menadment rizicima

poslovanja, IIS Istraivaki i tehnoloki centar, Novi Sad, Serbia, 2011.
2. AS/NZS 4360 Risk management, Australia/New Zealand committee OB-007,
2004.
3. ISO 31000: 2009 Risk management - Guidelines on principles and
implementation of risk management, 2009.
4. ISO 9001:2008 Quality Management Systems Requirements, International
Organization for Standardization, 2008.
5. Risk Management Standard, The Association of Insurance and Risk Managers,
USA, 2002.
6. Risk Management Guide for Information Technology Systems, National Institute
of Standards and Technology, USA, 2002.
7. ISO 27001:2009 Information technology - Security techniques - Information
security - management systems Requirements, International Organization for
Standardization, 2009.
8. ISO 14001:2004 Environmental management systems - Requirements with
guidance for use, International Organization for Standardization, 2004.
9. OHSAS 18001:2007 Occupational Health and Safety Management, British
Standard Institute, Great Britain, 2007.
10. ISO 22000:2005 Food safety management systems -- Requirements for any
organization in the food chain, International Organization for Standardization,
2005.
11. J. Davidson Frame: Managing Risks in Organizations A Guide for Managers,
Jossey-Bass, A Wiley Imprint, San Francisco, USA, 2003.
12. Zelenovi D: TEHNOLOGIJA ORGANIZACIJE INDUSTRIJSKIH SISTEMA -
PREDUZEA, Nauna knjiga, Beograd, 1995.
13. S.X. Zeng, Jonathan J. Shi, G.X. Lou. A Synergetic Model for Implementing an
Integrated Management System: An Empirical Study in China, Journal of Cleaner
Production 15 (2007): 760-767
14. Zwetsloot GIJM. Improving Cleaner Production by Integration into the
Management of Quality, Environment And Working Conditions. Journal of
Cleaner Production 1995;3(1/2): 61-66
15. Jrgensen TH, Remmen A, Mellado MD: Integrated management systems -
three different levels of integration. Journal of Cleaner Production, 2006;14(8):
713-722.
16. PAS 99 Specification of Common Management Systems Requirements as a
Framework For Integration, British Standard Institute, Great Britain, 2012.
17. Karapetrovic S, Willoborn W.: Integration of Quality and Environmental
Management Systems. The TQM Magazine 1998;10(3):204-213.

323
18. Karapetrovic S.: Strategies for Integration of Management Systems and
Standards, The TQM Magazine 2002;14(1):61-67.
19. Labodova A. Implementing Integrated Management Systems Using a Risk
Analysis Based Approach. Journal of Cleaner Production 2004;12(6): 571-580.
20. ISO 31010:2009 - Risk management - Risk assessment techniques,
International Standard Organization, 2009.
21. ISO 9000:2005 Quality management systems -- Fundamentals and vocabulary,
International Organization for Standardization, 2005.
22. Vulanovi V, Stanivukovi D, Kamberovi B, Maksimovi R, Radakovi N,
Radlovaki V, ilobad M: Metode i tehnike unapreenja procesa rada (362 str.),
IIS Istraivaki i tehnoloki centar, Novi Sad, 2003.
23. ISO Guide 73:2009 Risk management Vocabulary, International Organization
for Standardization, 2009.
24. ISO 9004:2009 Managing for the sustained success of an organization -- A
quality management approach, International Organization for Standardization,
2009.
25. ISO 14004:2004 Environmental management systems -- General guidelines on
principles, systems and support techniques, International Organization for
Standardization, 2004.
26. OHSAS 18002:2008 Occupational Health and Safety Management Systems
Guidelines for the implementation of OHSAS 18001, British Standard Institute,
2008.
27. General Principles of Food Hygiene - Hazard Analysis and Critical Control Point
(HACCP) System and Guidelines for its Application, Codex Alimentarius
Commission, Annex to CAC/RCP 1-1969 (Rev. 4 - 2003)
28. ISO 27002:2012 Information technology -- Security techniques -- Code of
practice for information security controls, International Organization for
Standardization, 2012.
29. Dr Vojislav Vulanovi i ostali: SISTEM MENADMENTA KVALITETOM, (376
str), IIS Istraivaki i tehnoloki centar, Novi Sad, 2012.
30. SRPS ISO/IEC 17025:2006 - Opti zahtevi za kompetentnost laboratorija za
ispitivanje i etaloniranje, Institut za standardizaciju Srbije, 2006.
31. ISO/TR 10013:2001 Guidelines for quality management system documentation,
International Organization for Standardization, 2001.
32. Martnez-Costa, M., Martnez-Lorente, A.R., & Choi, T.Y. (2008). Simultaneous
consideration of TQM and ISO 9000 on performance and motivation: An
empirical study of Spanish companies. International Journal of Production
Economics, 113(1), 23 -39.
33. Nair, A., & Prajogo, D. (2009). Internalisation of ISO 9000 standards: the
antecedent role of unctionalist and institutionalist drivers and performance
implications. International Journal of Production Research, 47(16), 4545-4568.

324
34. DiMaggio, P.J., & Powell, W.W. (1983). The iron cage revisited: Institutional
isomorphism and collective rationality in organizational fields. American
Sociological Review, 48(2), 147160.
35. Terziovski, M., Power, D., & Sohal, A.S. (2003). The longitudinal effects of the
ISO 9000 certification process on business performance. European Journal of
operational research, 146, 580-595.
36. Chang, D.S., & Lo. L.L. (2005). Measuring the relative efficiency of a firms ability
to achieve organizational benefits after ISO certification. Total Quality
Management, 16(1), 57-69.
37. Corbett, C.J., Montes-Sancho, M.J., & Kirsch D.A (2005). The Impact of ISO
9000 certification in the United States: An empirical Analysis. Management
Science, 51(7), 1046-1059.
38. Pekovi, S. (2010). The determinants of ISO 9000 certification: A comparsion of
the manufacturing and service sectors, Journal of Economic Issues, 44(4), 895-
914.
39. Martnez-Costa, M., Choi T.Y., Martnez J.A., & Martnez-Lorente A.R. (2009).
ISO 9000/1994, ISO 9001/2000 and TQM: The performance debate revisited.
Journal of Operations Management, 27, 495-511.
40. Zakuan, N.M, Yusof, S.M., Laosirihongthong, T., & Shaharoun, A.M. (2010).
Proposed relationship of TQM and organisational performance using structured
equation modelling. Total Quality Management, 21(2), 185-203.
41. Maksoud, A.A., Dugdale, D., & Luther, R. (2005). Non-financial performance
measurement in manufacturing companies. The British Accounting Review, 37,
261-297.
42. Gregory, G. D., Richard, B.R. (1984). Measuring organizational performance in
the absence of objective measures: The case of privately-held firm and
conglomerate business unit. Strategic management journal, 5, 265-273.
43. Radlovaki, V., Beker, I., Majstorovi, V., Peujlija, M., Stanivukovi, D., &
Kamberovi, B. (2010). Quality managers' estimates of quality management
principles application in certified organisations in transitional conditions - Is
Serbia close to TQM?. Journal of Mechanical Engineering, 57(11), 851-861.
44. Aleksi, A. (2012). Kvantifikacija kapaciteta za oporavak nakon naglog pada
performansi kod organizacija koje su zavisne od informacionih i komunikacionih
tehnologija, Fakultet inenjerskih nauka, Kragujevac.
45. Majstorovi, V. (2000). Model menadmenta totalnim kvalitetom, Poslovna
politika, Beograd, Srbija.
46. ISO Guide 72:2001 Guidelines for the justification and development of
management system standards, International Organization for Standardization,
2001.
47. ISO 19011:2011 Guidelines for auditing management systems, International
Organization for Standardization, 2011.
48. INSPECTORS TOOLKIT - Human factors in the management of major accident
hazards - HSE, October 2005.

325
49. Robin E. McDermott, Raymond J. Mikulak, Michael R. Beauregard: The Basics of
FMEA 2nd edition, Productivity Press, Taylor & Francis Group, New York, USA,
2009.
50. IEC 60812:2006 Analysis techniques for system reliability Procedures for
failure mode and effect analysis (FMEA), International Electrotechnical
Commission, 2006.
51. Vladan Radlovaki: Opti model praenja i ocenjivanja efektivnosti sistema
menadmenta kvalitetom, doktorska disertacija, Fakultet tehnikih nauka, Novi
Sad, 2007.
52. Peterson, A. J.: Jump start your process approach, QSU Publishing Company,
Fairfax, Virginia, USA, 2003.
53. Puri SC. Integrating environmental quality with ISO 9000 and TQM. Portland,
OR: Productivity Press; 1996.
54. Predrag Popovi: Akreditacija i ocenjivanje usaglaenosti, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2010.
55. SRPS ISO/PAS 22399:2009 Drutvena bezbednost Smernice za pripravnost
na incidente i upravljanje kontinuitetom operacija, Institut za standardizaciju
Srbije, Novembar 2009.
56. Fresner J, Engelhardt G.: Experiences with integrated management systems for
two small companies in Austria. Journal of Cleaner Production 2004;12(6): 623-
631.
57. Abdollah Aghaie: Evaluating ISO 9001:2000 implementation using fault tree
analysis (FTA), Total Quality Management & Business Excellence, Vol. 15, No.
7, 971983, September 2004.
58. Pamela Shimell: The universe of risk - how top business leaders control risk and
achieve success, Pearson education limited Harlow (UK), 2002.
59. Sue Cox and Robin Tait: Safety, reliability and risk management: an integrated
approach / Second edition, Butterworth-Heinemann, Linacre House, Jordan Hill,
Oxford OX2 8DP, United Kingdom 1998.
60. Kent D. Miller and Jeffrey J. Reuer: Measuring organizational downside risk,
Strategic Management Journal, Vol. 17, No. 9 (Nov., 1996), pp. 671-691
61. Sebastin Martorell, C. Guedes Soares, Julie Barnett: Safety, reliability and risk
analysis: theory, methods and applications, CRC Press/Balkema, Netherlands,
2009.
62. F. A. Manuele: Achieving risk reduction, effectively, Elsevier, Process Safety and
Environmental Protection, Volume 84, Issue 3, May 2006, Pages 184190
63. L. Gooijera, N. Cornil, C.L. Lenoble: An international comparison of four
quantitative risk assessment approachesA benchmark study based on a
fictitious LPG plant, Process Safety and Environmental Protection 90, 2012,
Pages 101107
64. Walt Frank, P.E. Frank: Challenges in Developing and Implementing Safety Risk
Tolerance Criteria, Wiley Online Library, Published online 2 May 2011.

326
65. Walt Frank and Dave Jones: Choosing Appropriate Quantitative Safety Risk
Criteria: Applications from the New CCPS Guidelines, Wiley Online Library,
Published online 23 September 2010.
66. Roberta Salomone: Integrated management systems: experiences in Italian
organizations, Elsevier Ltd., Journal of Cleaner Production 16 (2008)
67. Andrea Grassi, Rita Gamberini, Cristina Mora, Bianca Rimini: A fuzzy multi-
attribute model for risk evaluation in workplaces, Elsevier, Safety Science 47
(2009) 707716
68. M. Fera, R. Macchiaroli: Appraisal of a new risk assessment model for SME,
Elsevier, Safety Science 48 (2010) 13611368
69. B. Kamebrovi: MODEL INTEGRALNOG SISTEMA ZA UPRAVLjANjE
KVALITETOM, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za industrijske sisteme i IIS -
Istraivaki i tehnoloki centar, Novi Sad, 199 strana, 1998
70. D. evi, I. Beker, S. Milisavljevi: UPOREDNA ANALIZA ZAHTEVA
STANDARDA ISO 14001:2004 I STANDARDA ISO 14001:1996., International
Journal Total Quality Management & Excellence, Vol.34, No 3 4, 2006.
71. Vulanovi S., Beker I., Radlovaki V., Deli M.: The Appliance of Work Flow
Diagram as a Tool for Identification and Grouping of Failures in Processes of
Integrated Management System, INTERNATIONAL JOURNAL ADVANCED
QUALITY, 2012, Vol. 40, No 1, pp. 23-26, ISSN 2217-8155, UDK: 658.5
72. Pouzdanost tehnikih sistema, autori prof. dr Gradimir Ivanovi, prof. dr Dragutin
Stanivukovi, prof. dr Ivan Beker; Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih
nauka, Novi Sad, 2010, ISBN 978-86-7892-247-3
73. ADVANCED QUALITY INPROVEMENT INITIATIVES: THE BEST PRACTICE
FROM SERBIA, M.Sc Tatjana V. IBALIJA, Prof. Dr. Vidosav D.
MAJSTOROVI, Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade,
Serbia, Proceedings of Fifth International Working Conference ''Total Quality
Management Advanced and Intelligent Approaches'', pp. 385-393, ISBN 978-
86-7083-660-0, COBISS.SR-ID 140094732, 2009, Belgrade, Serbia.
74. Majstorovic, V. , Edited by - Proceedings of Fifth International Working
Conference TOTAL QUALITY MANAGEMENT ADVANCED AND
INTELLIGENT APPROACHES, ISBN 978-86-7083-660-0, COBISS.SR-ID
140094732, Mechanical Engineering Faculty, Belgrade, Serbia, 2009.
75. Technical Department of ENISA, Section Risk Management, Risk Management:
Implementation principles and Inventories for Risk Management/Risk
Assessment methods and tools, European Network and information Security
Agency (ENISA), 2006
76. Roy King: Risk Management, Kent Innovation Centre, Millennium Way, 2003
77. Nune Ravi Sankar, Bantwal S. Prabhu, (2001) "Modified approach for
prioritization of failures in a system failure mode and effects analysis",
International Journal of Quality & Reliability Management, Vol. 18 Iss: 3, pp.324
336
78. Deborah G. Mayo, Rachelle D. Hollander: Acceptable Evidence Science and
Values in Risk Management, New York, Oxford University Press, 1994

327
79. Paul R. Garvey: Analytical methods for risk management a systems engineering
perspective, SCR Press, Taylor & Francis Group, A Chapman & Hall Book, 2009
80. Moraa S., Beker I.: Autori: Moraa S., Beker, I., Kati J. Naziv: Upravljanje
rizikom - potreba za novim standardom, Total quality management
81. Vulanovi S., Beker I., Radlovaki V.: Selection, Adjustment and Appliance of
FMEA Method in Risk Assessment Process of Integrated Management System,
15. International Scientific Conference on Industrial Systems - IS, Novi Sad:
Faculty of technical sciences, Department of industrial engineering and
management, 14-16 Septembar, 2011, pp. 320-324, ISBN 978-86-7892-341-8
82. Deli M., Radlovaki V., Kamberovi B., Maksimovi R., Peujlija M.: Examining
relationships between quality management and organisational performance in
transitional economies, Total Quality Management
83. Kewin Dowd: Beyond Value at Risk The new science of risk management,
John Willey & Sons, 1999
84. Michale Blyth: Business Continuity Management Building an Effective Incident
Management Plan, John Willey & Sons, 2009
85. Frelix Redmill and Tom Anderson: Developments in Risk-based Approaches to
Safety, Proceedings of the Fourteen Safety-critical Systems Symposium, Bristol,
UK, 7-9 February 2006
86. John J. Hampton: Fundamentals of Enterprise Risk Management How Top
Companies Assess Risk, Manage Exposures, and Seize Opportunities, Amacom
American Management Association, 2009
87. Christopher Hood, Henry Rothstein, Robert Baldwin: The Government of Risk
Understanding Risk Regulation Regimes, Oxford University Press, 2001
88. Trevor Kletz: Hazop and Hazan Identifyunf and assessing process industry
hazards, IChemE, 2001
89. Adrian V. Georghe, Integrated Risk and Vulnerability Management Assisted by
Decision Support Systems, Swiss Federal Institute of Technology Zurich,
Springer, 2005
90. Andreas Wenger, Victor Mauer and Myriam Dunn Cavelty: International
Handbook on Risk Analysis and Management, Center for Security Studies, ETH
Zurich, 2008
91. Daniel M. Byrd & C. Richard Cothern: Introduction to risk analysis A Systematic
Approach to Science Based Decision Making, Government Institutes, The
Scarecrow Press Inc, Oxford 2005
92. John J. Flaherty, Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway
(COSO) "Enterprise Risk Management-Integrated Framework", 2004.
93. Shigenobu Ohara, Takayuki Asada: Japanese Project Management KPM
Innovation, Development and Improvement, World Scientific Publishing Co, 2009
94. Paul M. Collier, Sam Agyei Ampomah: Management Accounting - risk and
control strategy, CIMA Publishing, 2005
95. Jonathan Reuvid: Managing business risk - a practical guide to protecting your
business, Kogan Page, London and Philadelphia, 2007

328
96. Romney B. Duffey, John W. Saull: Managing Risk - The Human Element, John
Wiley & Sons Ltd Publications, 2008
97. RESEARCHES OF THE IMPACT QUALITY MANAGEMENT PRINCIPLES ON
QUALITY MANAGEMENT PRACTICES IN SERBIA, Keynote paper, Prof. Dr.
Vidosav Majstorovic, Mechanical Engineering Faculty, Belgrade, Serbia,
Proceedings of Fifth International Working Conference ''Total Quality
Management Advanced and Intelligent Approaches'', pp. 69-78, ISBN 978-86-
7083-660-0, COBISS.SR-ID 140094732, 2009, Belgrade, Serbia.
98. Kvalitet u Srbiji - Jue, danas, sutra, dr Vidosav Majstorovi, dr Tatjana ibalija,
Izdava: JUSK, Beograd, tampa: SZGR "Joksimovi", Beograd, ISBN: 978-86-
903197-8-7, evi D., Uebrka G., Milisavljevi S., Brklja N.: MODEL
VREDNOVANJA ZNAAJNOSTI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU SA
STANOVNITVA ZAHTEVA STANDARDA ISO 14001:2004, UDK: 658.5
99. Matthew J. Hassett, Donald G. Stewart: Probability for Risk Management, Actex
Publications Inc. Winsted, Connecticut, 2006
100. B. John Garrick: Quantifying and Controlling Catastrophic Risks, Elsevier Inc,
2008
101. J. D. Andrews and T. R. Moss: Reliability and Risk Assesment, Professional
Engineering Publishing Limited, 2002
102. Louis Anthony Cox Jr: Risk Analysis of Complex and Uncertain Systems,
Springer, 2009
103. David R. Koenig: The Professional Risk Managers Handbook - A
Comprehensive Guide to Current Theory and Best Practices, The Professional
Risk Managers International Association, 2004
104. Mr Manojlo Kosti: Menadment totalnim kvalitetom, Visoka kola strukovnih
studija - Beogradska politehnika, ISBN:978-86-7498-028-6, Beograd, 2007

329