Robert Kiosaki Bogato dete, pametno dete

2. Platite tro{kove doma}instva

Objasnite detetu {ta su ra~uni za komunalije i pustite ga da ih pogleda. Tako }e ste}i
bolju predstavu o tome kako tro{ite novac. Tako|e, kada shvati da zasebno pla}ate stru-
ju, gas, odno{enje |ubreta i ostale komunalne usluge, bi}e mu jasno i to da je potrebno
mnogo razli~itih biznisa da bi jedno doma}instvo moglo normalno da funkcioni{e. (Mo`-
da otkrijete i jednu dodatnu korist od ove ve`be neki su nam roditelji rekli da deca po~-
nu ~e{}e da gase nepotrebna svetla i prestaju s beskrajno dugim tu{iranjima.)

3. Platite ratu hipoteke

Objasnite ovo detetu jednostavnim re~nikom. Objasnite mu da vam banka poma`e da
kupite ku}u tako {to vam pozajmi novac, a vi onda obe}ate da }ete im taj zajam vratiti u
odre|enom roku. Da biste to mogli, slo`ili ste se da banci pla}ate odre|enu nadoknadu,
ili kamatu, sve dok ne isplatite kompletnu sumu. Poka`ite detetu obrazac kojim pla}ate i
kako svaka uplata uklju~uje i kamatu.

4. Platite zadu`enje na ime kreditne kartice

Objasnite detetu ra~un za zadu`enje na ime kreditne kartice. Ovo mo`e biti malo te`a
ve`ba, ako imate veliki dug. Ipak, va`no je da va{e dete shvati i negativne i pozitivne stra-
ne kori{}enja kreditne kartice. Evo nekih jednostavnih definicija:
Kreditne kartice Kreditne kartice izdaju banke, druge finansijske institucije ili
trgovinske ku}e, kako biste mogli da kupujete robu ili usluge. Robu ili usluge
dobijate odmah, a banka ili trgovinska ku}a pla}aju ih umesto vas.
Izvod Svakog meseca }e vam slati izvod koji vam pokazuje koliko ste novca tog
meseca potro{ili (koliko su platili umesto vas) i datum do kojeg morate da platite
ukupan iznos, da biste izbegli pla}anje zatezne kamate i kaznu za ka{njenje uplate.
Kamata Ako ukupan iznos duga ne bude upla}en do nazna~enog datuma, ra~una
vam se zatezna kamata za celokupan iznos, i to po mnogo ve}oj stopi nego kod
drugih vidova kreditiranja.
Minimalna otplata duga Mnoge banke i trgovinske ku}e vam omogu}avaju da
umesto ukupnog duga upla}ujete minimalne uplate, dok vam na ostatak duga
stalno ra~unaju zateznu kamatu. [tavi{e, podsti~u vas da postupate upravo tako,
a ne da odjednom upla}ujete ceo iznos duga, jer na taj na~in vi{e zara|uju (putem
zateznih kamata).

Va`no: Upravo ova olak{avaju}a mogu}nost mnoge ljude dovodi u ogromne

dugove. Kako se to de{ava?
Jednog meseca ste malo kratki s gotovinom, tako da upla}ujete minimalnu
uplatu, umesto celokupnog dugovanja. Zatim nastavljate da pla}ate kreditnom
karticom, a dug se sve vi{e pove}ava.
Upla}ivanje minimalne uplate bilo je tako lako, da odlu~ujete da isto uradite i
slede}eg meseca, i slede}eg opet. Ali, ne prestajete da kupujete karticom.

206
Robert Kiosaki Bogato dete, pametno dete

Budu}i da, ipak, kako-tako otpla}ujete dug, jo{ uvek imate kredita, pa vam i
druge kompanije {alju kreditne kartice. Ubrzo ih u nov~aniku imate pet (prema
podacima s CardWeba, ve}ina ameri~kih doma}instava ima izme|u pet i {est
razli~itih kreditnih kartica).
Nastavljate da pla}ate minimalne uplate za dugovanja na svim kreditnim karti-
cama, tako da i dalje imate kredita, ali sada ve} imate ogroman ukupan dug na
svim karticama.
Jednog dana uvidite da pla}ate veoma veliku minimalnu uplatu i da vam se du-
govanje istovremeno pove}ava svakog meseca.
Tek kad ustanovite da vi{e ne mo`ete da upla}ujete ni minimalnu uplatu na ime
otplate duga, va{ kredit po~inje da trpi.
Zatim ustanovite da ste potro{ili kredit na svim karticama, nove ne mo`ete da
dobijete, jer vi{e niste onako kreditno sposobni kao pre, budu}i da ste propustili
nekoliko uplata, a i dalje jedva da mo`ete da upla}ujete makar i minimalne upla-
te za dugove koje ve} imate.

Ovo je, na`alost, za~arani krug u kojem se danas nalaze mnogi ljudi. Mada je mogu}e
da zvu~i deprimiraju}e i kao ne{to ~ime ne biste `eleli da optere}ujete svoje dete, najbo-
lje je da na vreme po~ne da shvata ovaj problem. Kako da objasnite detetu ovo slo`eno
pitanje? Osmislili smo igru CASHFLOW za decu i uklju~ili ga u nju. Va{e dete }e shvati-
ti da ima izbora da pla}a gotovinom ili karticom i da svaki taj izbor sa sobom nosi
posledice. U po~etku, obi~no se odlu~uju da pla}aju karticom, budu}i da su navikli da o
tome slu{aju kod ku}e. Posledica toga jeste da im se pove}avaju tro{kovi koje moraju da
plate, svaki put kad dobiju platu. Ubrzo nau~e da je bolje da malo vi{e pla}aju gotovinom,
unapred, nego da pove}avaju tro{kove u beskona~nost.
U na{oj knjizi Tok gotovog novca, nalazi se i poglavlje o tome kako se izlazi iz dugo-
va. Tu mo`ete da na|ete formulu za otplatu duga u roku od pet do sedam godina.

5. Podsti~ite radoznalost svog deteta

Podsti~ite dete da postavlja pitanja i odgovarajte mu {to iskrenije. Ako vam dete
postavi pitanje na koje ne mo`ete da odgovorite, potra`ite nekog ko mo`e, i u~ite zajed-
no sa svojim detetom.

6. Vo|enje bele{ki
Anga`ujte dete da vam pomogne da spremite ra~une u fasciklu, po{to ste ih platili.
Vo|enje dobre arhive je navika koja se sti~e.

207
Robert Kiosaki Bogato dete, pametno dete

B. Napravite nedeljni bud`et za hranu

Sad, kada va{e dete bolje shvata pla}anje ra~una, vreme je da ga upoznate s koncep-
tom odre|ivanja bud`eta. Umesto da ga zamarate svojim kompletnim finansijama, po~ni-
te od malih stvari. Ve`be radi, recimo da vi i va{e dete planirate jelovnik za narednu
nedelju. Zadatak se sastoji u tome da s utvr|enim bud`etom uspete da nedelju dana hra-
nite porodicu. Va{e dete mora da u~ini porodicu sre}nom i da se istovremeno uklopi u dati
bud`et. Va`no je da detetu dozvolite da sastavi jelovnik i da kupuje hranu. Mo`ete mu
pomagati u pripremi, jer kuvanje nije deo lekcije.

1. Odre|ivanje bud`eta
Utvrdite koliko novca obi~no nedeljno tro{ite na ishranu porodice. Ako vam je zgod-
nije, mo`ete da ra~unate samo doru~ak i ve~eru.* U svrhu ove ve`be, upotrebi}emo 200
dolara za ~etvoro~lanu porodicu, za sedam doru~aka i sedam ve~era.

2. Neka dete isplanira obroke i napravi tabelu

Neka dete odredi jelovnik za svaki obrok. Mo`da bi bilo dobro da odete s njim u sa-
moposlugu, da biste mu pomogli da shvati cene odre|enih artikala.

3. Dajte mu da pripremi spisak za kupovinu

Po{to je sastavilo jelovnik za celu nedelju, dajte detetu da pripremi spisak za kupo-
vinu, kako bi znalo koje namirnice treba da kupi.

4. Pustite ga da kupi namirnice

Posmatrajte dete dok razgleda stvari koje treba da kupi. Mo`ete mu predlo`iti da po-
nese kalkulator, kako bi stalno imalo pred o~ima koliko je potro{ilo. Va`no je da se uklopi
u odre|eni bud`et.

5. Neka na tabeli zabele`i koliko je potro{ilo za svaki obrok

Mo`ete predlo`iti da, po povratku iz samoposluge, ubele`i na tabeli iznos koji je pot-
ro{ilo za pojedine obroke.

6. Pripremajte jela
U pojedinim slu~ajevima roditelj }e morati da poma`e detetu u pripremanju jela.

7. Analizirajte rezultate
Prvo, proverite da li je porodica zadovoljna hranom koju dete sprema. Ovo je vrlo
va`an deo ve`be, jer za sve {to radimo u `ivotu dobijamo povratne informacije.
Zatim, neka dete poredi bud`etom odre|ene iznose s iznosima koji su zaista potro-
{eni za pojedine obroke. Za svaki obrok, odredite da li je bud`et probijen ili je bilo vi{ka,
a zatim isto uradite i s ukupnim bud`etom za hranu za tu nedelju.
* Njihovo radno vreme, kao i vreme koje deca provode u {koli, je od 9 do 17 ~asova, tako da radnim
danom nema klasi~nog ru~ka kod ku}e (prim. prev.).

208
Robert Kiosaki Bogato dete, pametno dete

8. Razgovarajte o procesu
Ovo je najva`niji deo ve`be. Pustite dete da podeli s vama svoja iskustva. [ta je nau-
~ilo? Saslu{ajte njegova opa`anja. Mo`da }ete ustanoviti da sve vi{e cene va{u ulogu kao
roditelja.

9. Primenite proces
Sad porazgovarajte s detetom kako je potrebno odrediti bud`et za sve tro{kove. Ako
ne `elite da upu}ujete dete u svoje finansije, neka to bude samo primer bud`eta. Raz-
govarajte s njim o potrebi da se, na osnovu prihoda koji dolazi u ku}u, formira bud`et,
kao i o tro{enju tog bud`eta za sve tro{kove koji se moraju platiti.

Ako ste uradili ve`bu Pla}anje ra~una, va{a deca }e bolje razumeti {ta se sve mora
unapred isplanirati.
Kao {to deca moraju da isplaniraju jelovnik u okviru bud`eta, tako vi morate da nau-
~ite da isplanirate `ivot u okviru bud`eta.

PRIHODI
Plata
Zakup od nekretnina koje izdajete
Kamate ili dividende
Drugi prihodi

Minus

INVESTICIJE
Isplanirajte redovan iznos namenjen investiranju.
To je kategorija isplati prvo sebe.

Minus

TRO[KOVI
Porez
Otplata hipoteke ili stanarina
Hrana
Ode}a
Osiguranje
Gas
Komunalije
Razonoda
Kamata na kreditnu karticu ili drugi dug

IZNOS KOJI OSTAJE KAD SE ODBIJU INVESTICIJE I TRO[KOVI

209
Robert Kiosaki Bogato dete, pametno dete

Sad izra~unajte procenat prihoda koji investirate (dr`ite kao aktivu) i procenat pri-
hoda koji tro{ite. Da li ima na~ina da pove}ate procenat prihoda koji investirate (dr`ite
kao aktivu) i smanjite procenat prihoda koji tro{ite?
Ako mo`ete da pove}ate svoju aktivu, i tako pove}ate i prihod koji vam ona donosi,
tada }e vi{e va{eg novca raditi za vas. Plata zna~i da vi radite za novac.

10. Provera
Posle sedam do deset dana, ponovo popri~ajte s detetom o ve`bi koju ste radili. [ta
je upamtilo o tom iskustvu? Da li bi volelo da ponovite ve`bu? Da li shvata njen dugo-
ro~an uticaj u smislu investiranja, kupovine aktive ili ispla}ivanja prvo sebe?

Finansijska ekskurzija u banku

Po~etna ve`ba: povedite dete sa sobom u banku. Poka`ite mu blagajnike i slu`benike
zadu`ene za pomaganje klijentima. Ako nema gu`ve, zamolite te ljude da objasne detetu
{ta oni rade. Neka dete pita koliku kamatu banka pla}a na novac upla}en u banku: {tedne
ra~une, oro~enu {tednju i ostale instrumente dostupne u toj banci, i neka hvata bele{ke.
Potom, neka pita koliku kamatu banka napla}uje na zajam za kola, ku}u ili potro-
{a~ki kredit. Ako banka izdaje vlastite kreditne kartice, neka pita kolika je kamata za veli-
ka dugovanja.
Kad odete iz banke, sedite negde gde je mirno i popunite slede}u tabelu:

Banka vama pla}a kamatu: Vi pla}ate kamatu banci:

[tedni ra~un ______% Zajam za kola ______%
Teku}i ra~un ______% Potro{a~ki kredit ______%
Oro~ena {tednja ______% Kreditna kartica ______%
______________ ______% Hipoteka ______%
______________ ______% ______________ ______%

Zatra`ite od deteta da pogleda tabelu i potom odgovori na slede}a pitanje:

1. U kojoj koloni su kamate ve}e?
2. Neka popuni re~enicu:
Prema tome, banka mi pla}a kamatu u iznosu od______% na moj {tedni ra~un,
ali ako ja od nje pozajmim novac da kupim kola, moram da joj pla}am kamatu u
iznosu od_____%. Pla}a}u (kamata na zajam za kola minus kamata na {tedni
ra~un) vi{e nego {to dobijam.

3. Sad pogledajte s detetom poglavlje 4. Objasnite mu da je uvek mudro imati ne{to

novca na {tednom ra~unu i da se tako stvaraju dobre navike u vezi s novcem.
[tavi{e, preporu~ljivo je da ljudi imaju na ra~unu dovoljno da u slu~aju potrebe
mogu pokrivati tro{kove tri do dvanaest meseci. Ne savetujemo da odmah otr~ite
i povu~ete sa {tednog ra~una sve {to imate preko te sume. Ka`emo samo da {tedni
ra~uni nisu dobar na~in investiranja.

210
Robert Kiosaki Bogato dete, pametno dete

4. Rezimiraju}i, upitajte svoje dete: Ako bi bio u slede}oj situaciji, da li bi dobijao

ili gubio novac?

Ima{ 10.000 dolara na {tednom ra~unu i dobija{ 4% kamate.

Koliko }e{ godi{nje zaraditi na ime kamate?
(10.000$ X 4%) = (A)
i
Ima{ potro{a~ki kredit od 10.000$ na koji za prvu godinu pla}a{ kamatu od 9%.
Koliko }e{ platiti na ime kamate?
(10.000$ X 9%) = (B)
sad
Posle jedne godine, da li dobija{ ili gubi{ novac?
(A) minus (B) = (C)
Posle deset godina, koliko novca si zaradio ili izgubio?
(C) X 10 godina = (D)

RE[ENJE:
A=400$; banka pla}a 400 dolara kamate na {tednju
B=900$; ti pla}a{ banci 900 dolara na ime kamate na zajam
C=gubi{ 500$ (500$)
D=gubi{ 5000$

NAPREDNA VE@BA
Pregledajte navedene ~injenice, ali dodajte i uticaj poreza na prihod. Dr`ava oporezu-
je kamatu koju dobijate na {tednju, ali vam ne dozvoljava odbitak od poreza na ime
kamate koju pla}ate na zajam.

Po~nite s neto iznosom koji ste izra~unali (C); imajte na umu da je to negativan broj.
(C) = .
Uzmite iznos kamate (A)
(A) = .
Pomno`ite to s porezom na prihod u iznosu od 50% (poreska stopa }e varirati u odno-
su na va{ ukupan prihod).
(A) X 50% = (E)
Sad oduzmite (E) od (C), da biste utvrdili koli~inu novca koju ste zaradili ili izgubili
po{to ste platili porez.
(C) minus (E) = (F)
Posle deset godina, koliko ste novca dobili ili izgubili?
(F) X 10 godina = (G)

211
Robert Kiosaki Bogato dete, pametno dete

RE[ENJE:
E=200$; pod pretpostavkom da je porez na prihod 50%, banka }e vam platiti 200
dolara kamate.
F=gubite 700$ (700$); uz navedeni porez na prihod, gubi}ete 700 dolara godi{nje,
odnosno pla}ati 700 dolara vi{e, na ime kamate na potro{a~ki kredit, nego {to ste posle
odbijanja poreza primili na ime kamate na {tednju.
G=gubite 7000$; posle 10 godina, va{ gubitak }e iznositi 10.000 dolara.

Komentar:
Kratak pregled bi pokazao da gornji primer ne bi bio mudar investicioni plan.
Na`alost, mnogi ljudi to ne shvataju i pridr`avaju se upravo tog plana. Evo nekih ideja za
njegovo pobolj{anje.

Lako: Upotrebite svojih 10.000 dolara u{te|evine i otplatite svoj potro{a~ki kredit od
10.000 dolara. Ne}ete dobijati kamate, ali ih ne}ete ni pla}ati.
Prose~no: Na|ite aktivu koju mo`ete da kupite od svoje u{te|evine (10.000 dolara),
koja }e generisati dovoljan tok gotovog novca s kojim }ete mo}i da otpla}ujete
svoj potro{a~ki kredit. Ta investicija mora}e da generi{e tok gotovog novca od
900 dolara godi{nje. Mo`ete to gledati i ovako: va{a zarada (900 dolara) na ulo-
`eno (10.000 dolara) iznosi 9 odsto (900 dolara podeljeno s 10.000 dolara). Razu-
mevanje zarade na ulo`eno je osnovno za svakog investitora. Na ovaj na~in, va{a
aktiva pla}a za va{u pasivu, potro{a~ki kredit. (U ovaj primer nije uklju~en uti-
caj poreza na prihod, po{to porez na prihod primenljiv na aktivu koju ste kupili
mo`e da varira.)
Slo`eno: Kupite aktivu koja }e vam donositi zaradu na ulo`eno od najmanje 9 odsto.
Zatim utvrdite kako mo`ete da pretvorite potro{a~ki kredit od 10.000 dolara u
poslovni kredit. To bi dalo mogu}nost da se kamata od 900 dolara odbija od po-
reza na prihod. Ova zamisao je bolje obja{njena u knjizi Vodi~ za investiranje.

Molim vas da imate na umu da je namena ve`bi da poka`u razliku izme|u {tednje i
pozajmice, kao i razliku izme|u {tednje i investiranja. Dodatne komponente su umetnute
radi postizanja ve}eg nivoa slo`enosti. Prilikom obja{njavanja detetu, po~nite s prvim pri-
merom i nastavite samo ako vidite da se ono interesuje i pokazuje istinsko razumevanje
po~etnog koncepta.

Finansijska ekskurzija u samoposlugu

Dete najbolje u~i kroz iskustvo. Sa decom mo`ete da po~nete da razgovarate o novcu
dok su jo{ jako mala. Ova ve`ba mo`e da se uradi pre ve`be s bud`etom, kako biste dete-
tu pomogli prilikom planiranja porodi~nih obroka za nedelju dana.
Kad idete u samoposlugu, stalno donosite odluke u vezi s kvalitetom i cenama. Ume-
sto da pri~ate sami sa sobom, uklju~ite u proces i svoje dete. ^esto vidim kako ljudi }u{nu

212