PROSVETNI GLASNIK ISSN 0354-2246

COBISS.SR-ID 28210946

Cena ovog broja 54 dinara.

GODINA LIV BROJ 3 BEOGRAD, 12. MAJ 2005. Godi{wa pretplata 7.668 dinara.

1 Zadaci nastave predmeta su:

Na osnovu ~lana 24. stav 1. Zakona o sredwoj {koli (Slu-
`beni glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02,
62/03 i 64/03),
Ministar prosvete i sporta donosi
PRAVILNIK
O DOPUNI PRAVILNIKA O NASTAVNOM PLANU
I PROGRAMU ZA GIMNAZIJU
^lan 1.
U Pravilniku o nastavnom planu i programu za gimnaziju
(Slu`beni glasnik SRS Prosvetni glasnik, broj 5/90 i Pro-
svetni glasnik, br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/02, 5/03,
10/03, 11/04, 18/04 i 24/04), u Programu obrazovawa i vaspitawa za ,
, i razred gimnazije, posle sadr`aja nastavnog programa
predmeta GRA\ANSKO VASPITAWE za razred izborni
predmet, dodaju se sadr`aji nastavnog programa predmeta GRA-
\ANSKO VASPITAWE za razred fakultativni predmet,
koji su od{tampani uz ovaj pravilnik i ~ine wegov sastavni deo.
da u~enici steknu osnovna znawa o izazovima i problemi-
ma savremenog sveta vezanih za ekonomiju, ekologiju i za{titu `i-
votne sredine, medije, kulturni identitet i raznolikosti i da se
osposobe da se suo~avaju sa problemima i da tragaju za re{ewima;
da u~enici razvijaju sposobnosti kriti~kog mi{qewa,
preispitivawa razli~itih informacija, ideja i vrednosnih ori-
jentacija i zauzimawa sopstvenog stanovi{ta;
da u~enici steknu stavove neophodne za `ivot u multikul-
turnom dru{tvu kao i sposobnosti da razvijaju odnose saradwe
preko kulturnih granica;
da u~enici steknu uvid u prirodu i mo} medija i razviju
sposobnost kriti~ke recepcije medijskih poruka;
da u~enici ovladaju neophodnim znawima i ve{tinama za
aktivno u~e{}e u za{titi `ivotne sredine;
da u~enici steknu osnovna znawa i sposobnosti koje }e im
pomo}i da boqe razumeju podru~je radnih odnosa i raspodele dobara.
SADR@AJI PROGRAMA
1. Uvod
Dogovor sa u~enicima o programu i na~inu rada.

^lan 2.
2. Tr`i{te i demokratija
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-
vawa u Prosvetnom glasniku. U ovoj tematskoj celini se polazi od neophodnosti tr`i{ne
privrede i privatne svojine za demokratiju, da bi se, zatim, pro-
blemski pristupilo pitawima odnosa dr`ave i tr`i{ta, svojin-
Broj 110-00-25 /2005-02
skih prava, povezanosti tr`i{ne privrede, ekonomskih i socijal-
U Beogradu, 2. marta 2005. godine
nih prava i demokratije, ekonomskog razvoja i demokratije i pita-
wima prirode i budu}nosti tr`i{ta rada.
Ministar
dr Slobodan Vuksanovi}, s.r. 3. Ekologija i za{tita `ivotne sredine
Ciq ovog tematskog bloka je upoznavawe u~enika sa princi-
pima i vrednostima ekolo{ke etike i kulture, novog na~ina `i-
vqewa i konceptom odr`ivog razvoja, koji uva`avaju prava sada-
NASTAVNI PROGRAM {wih i budu}ih generacija na zdravu `ivotnu sredinu i uskla|e-
ni razvoj. U~enici }e biti podsticani da aktivno u~estvuju u za-
GRA\ANSKO VASPITAWE {titi `ivotne sredine u lokalnoj zajednici.

RAZRED fakultativni predmet 4. Raznolikost i identitet

(1 ~as nedeqno, 32 ~asa godi{we)
CIQ I ZADACI
Op{ti ciq predmeta je da u~enici gimnazije steknu sazna-
wa, razviju sposobnosti i ve{tine i usvoje vrednosti koje su pret-
postavke za razvoj li~nosti i za kompetentan, odgovoran i anga`o-
van `ivot u savremenom gra|anskom dru{tvu u duhu po{tovawa
qudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnoprav-
nosti polova, razumevawa i prijateqstva me|u narodima, etni~-
kim, nacionalnim i verskim grupama.
U ovoj tematskoj celini polazi se od stanovi{ta da je savre-
meni svet u celini, kao i pojedina~na dru{tva, pa i na{e, sasta-
vqen od grupa qudi koji se me|usobno razlikuju po svojim kultur-
nim obele`jima. U savremenom svetu mladi treba da nau~e da se ne
pla{e raznolikosti ve} da pozitivno vrednuju pro`imawe razli-
~itih kultura, ideja, `ivotnih stilova, i da umeju da uspe{no ko-
municiraju sa druga~ijima od sebe. Namera je da se razvije tole-
rantnost, da se omogu}i u~enicima da prepoznaju i suzbiju stereo-
tipe, predrasude i diskriminatorsko pona{awe. Po{tuju}i naci-
onalne, kulturne i druge specifi~nosti svake lokalne zajednice
i zemqe u celini, nastojimo da podr`imo svest o balkanskom i
evropskom identitetu koji delimo sa drugima.
Strana 2 Broj 3 SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK
5. Mediji slika i stvarnost
Ciq ovog tematskog bloka je upoznavawe u~enika sa osnov-
nim pitawima vezanim za ulogu, pre svega vizuelnih, medija u for-
mirawu predstava o svetu. Rad u okviru ovog tematskog bloka tre-
ba da doprinese uo~avawu i razumevawu razlika izme|u stvarnosti
i na~ina na koji se ona prikazuje u medijima, ukqu~uju}i i razno-
like mogu}nosti manipulacije koje iz toga proizlaze. To }e omo-
gu}iti u~enicima da relativizuju pojam medijske objektivnosti i
razumeju zna~aj individualne odgovornosti u stvarawu medijske
slike sveta.
NA^IN OSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Osnovno polazi{te u odre|ivawu sadr`aja predmeta Gra|an-
sko vaspitawe za ~etvrti razred jeste da su u~enici gra|ani Srbi-
je, Evrope i sveta. Kao gra|ani oni poseduju slobode i prava koje
treba da koriste, odgovornosti koje treba da preuzimaju, obaveze
koje treba da ispuwavaju. Da bi bili spremni za ulogu gra|ana va-
`no je: da budu svesni svog identiteta i ogromnih raznolikosti
kultura ali i wihove ravnopravnosti, da razumeju ekonomske zako-
nitosti koje upravqaju svetom, da budu svesni ekolo{kih proble-
ma koji su zajedni~ki i koje samo svi zajedno mogu da re{avaju, da
boqe razumeju jezik i uticaj medija kao na~ina komunikacije.
Obrazovawe za qudska prava je jezgro tog globalnog obra-
zovawa. Odabrane tematske celine obuhvataju kulturna, socijalna
i ekonomska prava, pravo na razvoj i na zdravu `ivotnu sredinu.
To je samo jedan od aspekata odabranih tema, koji je specifi~an za
ovaj predmet u kome se susre}u sadr`aji iz drugih {kolskih pred-
meta, kao {to su sociologija, psihologija, istorija, biologija,
ekonomija, filozofija itd.
Ovakav multidisciplinarni sadr`aj predmeta zahteva od
u~enika da prepoznaju, povezuju i primewuju znawa koja su stekli
iz drugih nau~nih disciplina, a od nastavnika da pro{iruju svo-
je kompetencije kao i saradwu sa kolegama koje predaju predmete sa
istim ili sli~nim sadr`ajima. Od nastavnika se o~ekuje da poka-
`e otvorenost za interesovawa u~enika i aktuelna dru{tvena de-
{avawa, i da ih obradi u duhu gra|anskog vaspitawa.
Celokupni pristup nastavi ovog predmeta treba da odra`a-
va povezanost i sklad znawa, ve{tina, vrednosti i delawa.
Nastava gra|anskog vaspitawa izvodi}e se na principima
aktivnog u~e{}a i ravnopravnosti svih u~esnika, na iskustvenom
u~ewu, istra`ivawima i interaktivnim i kooperativnim strate-
gijama podu~avawa. To zna~i da nastavnik nije samo izvor znawa,
ve} i posrednik i voditeq koji stvara uslove i podsti~e u~enike
da kroz razmenu sti~u znawa, izgra|uju stavove i razvijaju ve{tine
i sposobnosti. Osim toga, nastavnik je i model u~enicima, koji
celokupnim svojim pona{awem treba da promovi{e vrednosti i
principe demokratskog dru{tva.
Predvi|eni oblici rada su: individualna aktivnost, rad
u parovima ili malim grupama, razmena ili razgovor u krugu, grup-
na diskusija i izlagawe pred celom grupom (bilo nastavnika ili
u~enika). U zavisnosti od teme i postavqenih zadataka, primewuju
se brojne tehnike aktivnog i kooperativnog u~ewa: vrcawe ide-
ja (brainstorming), klasifikovawe i rangirawe, igrawe uloga i
simulacija, istra`ivawe, re{avawe problema, rad na tekstu,
uz kori{}ewe razli~itih sredstava izra`avawa i komunikacije.
Obaveza nastavnika je, imaju}i u vidu ukupnu vaspitnu funk-
ciju {kole i o~ekivawe da }e do}i do transfera iskustava iz ovog
predmeta na druge predmete i oblike rada u {koli, da se staraju da
se nastavni proces odvija u demokratskoj atmosferi uz po{tovawe
prava u~enika i da se zala`u da takva pravila va`e i za ukupne
{kolske odnose.
U~enicima stoje na raspolagawu radni i instruktivni ma-
terijali i upu}uju se na kori{}ewe literature i informacija iz
razli~itih izvora (literature, {tampe, elektronskih medija, in-
terneta).
Saglasno prirodi predmeta, wegovom ciqu i zadacima na-
stave, u~enici se ne ocewuju klasi~nim {kolskim ocenama. Opi-
sno ocewivawe rada i napredovawa u~enika (bilo pojedina~nog
ili rada grupe) od nastavnika, treba da ima informativnu funk-
ciju i time poma`e u~enicima da se osposobe za kriti~ko pra}e-
we i preispitivawe sopstvenog rada i argumentovano procewiva-
12. maj 2005.
we rada drugih. Procewuje se stepen anga`ovawa i zainteresova-
nosti u~enika, redovnost poha|awa, ostvarena saradwa i uzajamno
uva`avawe, rezultati individualnog i grupnog rada s obzirom na
postavqene zadatke.
Ovakav na~in izvo|ewa nastave zahteva prethodnu obuku na-
stavnika, iskustvo u izvo|ewu sli~nih programa i obezbe|ivawe
odre|enih organizacionih i tehni~kih uslova.
Grupa/razred ne bi trebalo da bude mawa od 15 niti ve}a od
30 u~enika (optimalno je od 16 do 24).
Prostor u kojem se izvodi nastava treba da pru`a mogu}nost
za sedewe u krugu i rad u odvojenim mawim grupama (od 4 do 6 u~e-
nika). Po`eqno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna
prostorija i da se materijali i produkti rada u~enika ~uvaju na
jednom mestu i mogu izlo`iti u u~ionici.
Nastavna sredstva
Kompleti potro{nog i drugog didakti~kog materijala za
u~enike: umno`eni materijali za rad u~enika, prilozi koji se da-
ju u~enicima i potro{ni materijal (hartije, flomasteri, lepak,
poster papiri, video oprema i odgovaraju}i vizuelni materijal...).
Priru~nici i literatura za nastavnike
U pripremi.
2
Na osnovu ~lana 24. stav 1. Zakona o sredwoj {koli (Slu-
`beni glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02,
62/03 i 64/03),
Ministar prosvete i sporta donosi
PRAVILNIK
O DOPUNI PRAVILNIKA O PLANU I PROGRAMU OBRA-
ZOVAWA I VASPITAWA ZA ZAJEDNI^KE PREDMETE
U STRU^NIM I UMETNI^KIM [KOLAMA
^lan 1.
U Pravilniku o planu i programu obrazovawa i vaspitawa
za zajedni~ke predmete u stru~nim i umetni~kim {kolama (Slu-
`beni glasnik SRS Prosvetni glasnik, broj 6/90 i Prosvetni
glasnik, br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02,
5/03, 10/03 i 24/04), u Programu zajedni~kih predmeta za stru~ne i
umetni~ke {kole posle sadr`aja nastavnog programa predmeta
GRA\ANSKO VASPITAWE za razred izborni predmet, do-
daju se sadr`aji nastavnog programa predmeta GRA\ANSKO
VASPITAWE za razred fakultativni predmet, koji su od-
{tampani uz ovaj pravilnik i ~ine wegov sastavni deo.
^lan 2.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-
vawa u Prosvetnom glasniku.
Broj 110-00-26/2005-02
U Beogradu, 2. marta 2005. godine
Ministar
dr Slobodan Vuksanovi}, s.r.
NASTAVNI PROGRAM
GRA\ANSKO VASPITAWE
RAZRED fakultativni predmet
(1 ~as nedeqno, 32 ~asa godi{we)
CIQ I ZADACI
Op{ti ciq predmeta je da u~enici sredwe {kole steknu sa-
znawa, razviju sposobnosti i ve{tine i usvoje vrednosti koje su
12. maj 2005. SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK
pretpostavke za razvoj li~nosti i za kompetentan, odgovoran i an-
ga`ovan `ivot u savremenom gra|anskom dru{tvu u duhu po{tova-
wa qudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravno-
pravnosti polova, razumevawa i prijateqstva me|u narodima, et-
ni~kim, nacionalnim i verskim grupama.
Zadaci nastave predmeta su:
da u~enici steknu osnovna znawa o izazovima i problemi-
ma savremenog sveta vezanih za ekonomiju, ekologiju i za{titu `i-
votne sredine, medije, kulturni identitet i raznolikosti i da se
osposobe da se suo~avaju sa problemima i da tragaju za re{ewima;
da u~enici razvijaju sposobnosti kriti~kog mi{qewa,
preispitivawa razli~itih informacija, ideja i vrednosnih ori-
jentacija i zauzimawa sopstvenog stanovi{ta;
da u~enici steknu stavove neophodne za `ivot u multikul-
turnom dru{tvu kao i sposobnosti da razvijaju odnose saradwe
preko kulturnih granica;
da u~enici steknu uvid u prirodu i mo} medija i razviju
sposobnost kriti~ke recepcije medijskih poruka;
da u~enici ovladaju neophodnim znawima i ve{tinama za
aktivno u~e{}e u za{titi `ivotne sredine;
da u~enici steknu osnovna znawa i sposobnosti koje }e im
pomo}i da boqe razumeju podru~je radnih odnosa i raspodele dobara.
SADR@AJI PROGRAMA
1. Uvod
Dogovor sa u~enicima o programu i na~inu rada.
2. Tr`i{te i demokratija
U ovoj tematskoj celini se polazi od neophodnosti tr`i{ne
privrede i privatne svojine za demokratiju, da bi se, zatim, pro-
blemski pristupilo pitawima odnosa dr`ave i tr`i{ta, svojin-
skih prava, povezanosti tr`i{ne privrede, ekonomskih i socijal-
nih prava i demokratije, ekonomskog razvoja i demokratije i pita-
wima prirode i budu}nosti tr`i{ta rada.
3. Ekologija i za{tita `ivotne sredine
Ciq ovog tematskog bloka je upoznavawe u~enika sa princi-
pima i vrednostima ekolo{ke etike i kulture, novog na~ina `i-
vqewa i konceptom odr`ivog razvoja, koji uva`avaju prava sada-
{wih i budu}ih generacija na zdravu `ivotnu sredinu i uskla|e-
ni razvoj. U~enici }e biti podsticani da aktivno u~estvuju u za-
{titi `ivotne sredine u lokalnoj zajednici.
4. Raznolikost i identitet
U ovoj tematskoj celini polazi se od stanovi{ta da je savre-
meni svet u celini, kao i pojedina~na dru{tva, pa i na{e, sasta-
vqen od grupa qudi koji se me|usobno razlikuju po svojim kultur-
nim obele`jima. U savremenom svetu mladi treba da nau~e da se ne
pla{e raznolikosti ve} da pozitivno vrednuju pro`imawe razli-
~itih kultura, ideja, `ivotnih stilova, i da umeju da uspe{no ko-
municiraju sa druga~ijima od sebe. Namera je da se razvije tole-
rantnost, da se omogu}i u~enicima da prepoznaju i suzbiju stereo-
tipe, predrasude i diskriminatorsko pona{awe. Po{tuju}i naci-
onalne, kulturne i druge specifi~nosti svake lokalne zajednice
i zemqe u celini, nastojimo da podr`imo svest o balkanskom i
evropskom identitetu koji delimo sa drugima.
5. Mediji slika i stvarnost
Ciq ovog tematskog bloka je upoznavawe u~enika sa osnov-
nim pitawima vezanim za ulogu, pre svega vizuelnih, medija u for-
mirawu predstava o svetu. Rad u okviru ovog tematskog bloka tre-
ba da doprinese uo~avawu i razumevawu razlika izme|u stvarnosti
i na~ina na koji se ona prikazuje u medijima, ukqu~uju}i i razno-
like mogu}nosti manipulacije koje iz toga proizlaze. To }e omo-
gu}iti u~enicima da relativizuju pojam medijske objektivnosti i
razumeju zna~aj individualne odgovornosti u stvarawu medijske
slike sveta.
Strana 3 Broj 3
NA^IN OSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Osnovno polazi{te u odre|ivawu sadr`aja predmeta Gra|an-
sko vaspitawe za ~etvrti razred jeste da su u~enici gra|ani Srbi-
je, Evrope i sveta. Kao gra|ani oni poseduju slobode i prava koje
treba da koriste, odgovornosti koje treba da preuzimaju, obaveze
koje treba da ispuwavaju. Da bi bili spremni za ulogu gra|ana va-
`no je: da budu svesni svog identiteta i ogromnih raznolikosti
kultura ali i wihove ravnopravnosti, da razumeju ekonomske zako-
nitosti koje upravqaju svetom, da budu svesni ekolo{kih proble-
ma koji su zajedni~ki i koje samo svi zajedno mogu da re{avaju, da
boqe razumeju jezik i uticaj medija kao na~ina komunikacije.
Obrazovawe za qudska prava je jezgro tog globalnog obra-
zovawa. Odabrane tematske celine obuhvataju kulturna, socijalna
i ekonomska prava, pravo na razvoj i na zdravu `ivotnu sredinu.
To je samo jedan od aspekata odabranih tema, koji je specifi~an za
ovaj predmet u kome se susre}u sadr`aji iz drugih {kolskih pred-
meta, kao {to su sociologija, psihologija, istorija, biologija,
ekonomija, filozofija itd.
Ovakav multidisciplinarni sadr`aj predmeta zahteva od
u~enika da prepoznaju, povezuju i primewuju znawa koja su stekli
iz drugih nau~nih disciplina, a od nastavnika da pro{iruju svo-
je kompetencije kao i saradwu sa kolegama koje predaju predmete sa
istim ili sli~nim sadr`ajima. Od nastavnika se o~ekuje da poka-
`e otvorenost za interesovawa u~enika i aktuelna dru{tvena de-
{avawa, i da ih obradi u duhu gra|anskog vaspitawa.
Celokupni pristup nastavi ovog predmeta treba da odra`a-
va povezanost i sklad znawa, ve{tina, vrednosti i delawa.
Nastava gra|anskog vaspitawa izvodi}e se na principima
aktivnog u~e{}a i ravnopravnosti svih u~esnika, na iskustvenom
u~ewu, istra`ivawima i interaktivnim i kooperativnim strate-
gijama podu~avawa. To zna~i da nastavnik nije samo izvor znawa,
ve} i posrednik i voditeq koji stvara uslove i podsti~e u~enike
da kroz razmenu sti~u znawa, izgra|uju stavove i razvijaju ve{tine
i sposobnosti. Osim toga, nastavnik je i model u~enicima, koji
celokupnim svojim pona{awem treba da promovi{e vrednosti i
principe demokratskog dru{tva.
Predvi|eni oblici rada su: individualna aktivnost, rad u
parovima ili malim grupama, razmena ili razgovor u krugu, grup-
na diskusija i izlagawe pred celom grupom (bilo nastavnika ili
u~enika). U zavisnosti od teme i postavqenih zadataka, primewu-
ju se brojne tehnike aktivnog i kooperativnog u~ewa: vrcawe
ideja (brainstorming), klasifikovawe i rangirawe, igrawe uloga i
simulacija, istra`ivawe, re{avawe problema, rad na tekstu, uz
kori{}ewe razli~itih sredstava izra`avawa i komunikacije.
Obaveza nastavnika je, imaju}i u vidu ukupnu vaspitnu funk-
ciju {kole i o~ekivawe da }e do}i do transfera iskustava iz ovog
predmeta na druge predmete i oblike rada u {koli, da se staraju da
se nastavni proces odvija u demokratskoj atmosferi uz po{tovawe
prava u~enika i da se zala`u da takva pravila va`e i za ukupne
{kolske odnose.
U~enicima stoje na raspolagawu radni i instruktivni ma-
terijali i upu}uju se na kori{}ewe literature i informacija iz
razli~itih izvora (literature, {tampe, elektronskih medija, in-
terneta).
Saglasno prirodi predmeta, wegovom ciqu i zadacima na-
stave, u~enici se ne ocewuju klasi~nim {kolskim ocenama. Opi-
sno ocewivawe rada i napredovawa u~enika (bilo pojedina~nog
ili rada grupe) od strane nastavnika, treba da ima informativnu
funkciju i time poma`e u~enicima da se osposobe za kriti~ko
pra}ewe i preispitivawe sopstvenog rada i argumentovano proce-
wivawe rada drugih. Procewuje se stepen anga`ovawa i zaintere-
sovanosti u~enika, redovnost poha|awa, ostvarena saradwa i uza-
jamno uva`avawe, rezultati individualnog i grupnog rada s obzi-
rom na postavqene zadatke.
Ovakav na~in izvo|ewa nastave zahteva prethodnu obuku na-
stavnika, iskustvo u izvo|ewu sli~nih programa i obezbe|ivawe
odre|enih organizacionih i tehni~kih uslova.
Grupa/razred ne bi trebalo da bude mawa od 15 niti ve}a od
30 u~enika (optimalno je od 16 do 24).
Prostor u kojem se izvodi nastava treba da pru`a mogu}nost
za sedewe u krugu i rad u odvojenim mawim grupama (od 4 do 6 u~e-
nika). Po`eqno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna
prostorija i da se materijali i produkti rada u~enika ~uvaju na
jednom mestu i mogu izlo`iti u u~ionici.
Strana 4 Broj 3 SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK 12. maj 2005.

Nastavna sredstva zavr{avawe instalacionih provodnika u ormanima kon-

Kompleti potro{nog i drugog didakti~kog materijala za
u~enike: umno`eni materijali za rad u~enika, prilozi koji se da-
ju u~enicima i potro{ni materijal (hartije, flomasteri, lepak,
poster papiri, video oprema i odgovaraju}i vizuelni materijal...).
Priru~nici i literatura za nastavnike
U pripremi.
3 povla~ewe samonosivih kablova u razvodnoj mre`i;
Na osnovu ~lana 24. stav 1. Zakona o sredwoj {koli (Slu-
`beni glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02,
62/03 i 64/03),
Ministar prosvete i sporta donosi
centracije;
pomo} pri ispitivawu izra|enih TK-instalacija;
pronala`ewe smetwi, otklawawe i odr`avawe TK-insta-
lacija.
VTT-linije
poznavawe i kori{}ewe alata i opreme za VTT-linije;
obuka pewawa na drvena i betonska upori{ta;
postavqawe PSK opreme na TT-upori{ta;
nastavqawe samonosivih kablova;
monta`a izvodnog upori{ta;
zavr{avawe samonosivih kvarova na spoqa{wem izvodu;
otklawawe smetwi i odr`avawe razvodne mre`e.

KTT-linije
PRAVILNIK
poznavawe i kori{}ewe alata za izradu KTT-linija;
polagawe svih vrsta kablova;
O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU STRU^NOG
OSPOSOBQAVAWA ZA OBRAZOVNI PROFIL POMO]NIK izrada pravih nastavaka;
MONTERA TELEKOMUNIKACIONIH MRE@A monta`a kablovskih izvoda;
U PODRU^JU RADA ELEKTROTEHNIKA izrada ra~vastih nastavaka;
izrada zavr{nih nastavaka;
^lan 1. pomo} pri simetrirawu KTT-linija;
pomo} pri zavr{avawu kablova;
Ovim pravilnikom utvr|uje se nastavni plan i program
stru~nog osposobqavawa za obrazovni profil pomo}nik montera otklawawe smetwi na kablovima i odr`avawe KTT-linija.
telekomunikacionih mre`a u podru~ju rada elektrotehnika.
Nastavni plan i program iz stava 1. ovog ~lana od{tampan
je uz ovaj pravilnik i ~ini wegov sastavni deo. NASTAVNI PLAN

Red. Broj
^lan 2. NASTAVNI PREDMETI
broj ~asova
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-
vawa u Prosvetnom glasniku. 1. Osnove elektrotehnike 48
2. Kablovske i vazdu{ne telekomunikacione mre`e
i instalacije 72
Broj 022-05-243/2004-02 3. Prakti~na nastava 216
U Beogradu, 14. marta 2005. godine
UKUPNO: 336

Ministar
dr Slobodan Vuksanovi}, s.r.

NASTAVNI PROGRAM

NASTAVNI PLAN I PROGRAM OSNOVE ELEKTROTEHNIKE

(48 ~asova)

STRU^NOG OSPOSOBQAVAWA ZA OBRAZOVNI PROFIL

POMO]NIK MONTERA TELEKOMUNIKACIONIH
MRE@A U PODRU^JU RADA ELEKTROTEHNIKA
Podru~je rada: ELEKTROTEHNIKA
Obrazovni profil: POMO]NIK MONTERA TELEKOMUNI-
KACIONIH MRE@A
Trajawe obrazovawa: TRI MESECA
Ostvarivawem nastavnog plana i programa pomo}nik monte-
ra telekomunikacionih mre`a se osposobqava da obavqa slede}e
poslove i zadatke:
TK-instalacije
poznavawe i kori{}ewe alata za TK-instalacije;
poznavawe materijala i opreme za TK-instalacije;
izvo|ewe pripremnih radwi za postavqawe TK-instalacija;
postavqawe opreme za TK instalacije;
CIQ I ZADACI
Ciq predmeta je sticawe znawa o osnovnim pojmovima iz te-
orijske elektrotehnike neophodnih za izu~avawe ostalih stru~nih
predmeta.
Zadaci nastave predmeta su:
sticawe znawa o osnovnim svojstvima, vrstama i mogu}no-
stima primene elektrotehni~kih materijala;
upoznavawe svih elemenata i wihove uloge u elektri~nim
kolima;
re{avawe lakih zadataka kod prostih elektri~nih kola;
sticawe znawa o osnovnim pojmovima i elementima u kolu
naizmeni~nih struja.
SADR@AJI PROGRAMA
UVOD
Osnovni pojmovi o elektricitetu i elektri~nim svojstvima
elektrotehni~kih materijala (provodnici, poluprovodnici i izo-
latori). Merne jedinice u elektrotehnici.
12. maj 2005. SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK
ELEKTROSTATIKA
Pojam naelektrisanog tela, elektri~ni potencijal i elek-
tri~ni napon. Dielektri~na ~vrsto}a i proboj dielektrika. Kapa-
citivnost kondenzatora.
JEDNOSMERNE STRUJE
Pojam jednosmerne struje, ja~ina elektri~ne struje, pojam i
elementi elektri~nog kola. Elektri~na otpornost provodnika.
Omov zakon. Merewe elektri~ne snage pomo}u ampermetra i volt-
metra. Prosto elektri~no kolo, snaga generatora i snaga potro-
{a~a. Re`im praznog hoda i kratkog spoja. Prvi i drugi Kirhov
zakon. Elementi u kolu jednosmerne struje. Vezivawe otpornika i
kondenzatora.
MAGNETIZAM
Pojam i definicija magnetnog poqa, magnetna indukcija.
Magnetna svojstva materijala. Pojam i definicija elektromagne-
ta. Princip rada transformatora.
NAIZMENI^NA STRUJA
Definicija naizmeni~ne struje. Grafi~ka predstava i pa-
rametri naizmeni~ne struje: trenutna vrednost, amplitudna u~e-
stanost i kru`na u~estanost. Princip proizvodwe naizmeni~ne
struje. Otpornik, kalem i kondenzator u kolu naizmeni~ne struje.
Redna i paralelna veza elemenata u kolu naizmeni~ne struje.
NA^IN OSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Na po~etku nastave kroz razgovor ostvariti uvid u prethod-
no ste~eno znawe. U obradi pojedinih nastavnih jedinica, gde god
je mogu}e, predavawe upotpuniti kroz izradu lakih zadataka.
Osnovne pojmove iz elektrostatike, magnetizma i naizmeni~nih
struja obraditi prvenstveno grafi~ki. Pri obradi elektri~nih
kola koristiti analogiju sa nekim mehani~kim sistemima.
KABLOVSKE I VAZDU[NE TELEKOMUNIKACIONE
MRE@E I INSTALACIJE
(72 ~asa)
CIQ I ZADATAK
Ciq predmeta je sticawe znawa o kablovima i vazdu{nim
telekomunikacionim linijama, mre`ama i instalacijama radi
stvarawa teorijske osnove za obavqawe prakti~ne nastave.
Zadaci nastave predmeta su:
upoznavawe pojma i uloge telekomunikacionog sistema i
TK voda u wemu;
upoznavawe gra|e `i~nih i opti~kih TK vodova i kon-
strukcija TK vodova;
upoznavawe konstruktivnih elemenata `i~nih i opti~kih
vodova i razlika izme|u wih;
upoznavawe sa telekomunikacionim instalacijama, name-
nom, materijalima, alatima i izvo|ewem.
SADR@AJI PROGRAMA
UVOD
Klasifikacija TK vodova prema materijalima od kojih su
napravqeni, vrsti signala koji prenose i frekventnom podru~ju
signala. Definicije TK linije i TK mre`e.
VAZDU[NE LINIJE
Elementi vazdu{nih linija i vrsta upori{ta, uloga ispita-
nog izvodnog mesta, op{ti uslovi gradwe VTT linija. Samonosi-
vi kablovi: vrste i karakteristike, uslovi poslovawa, ozna~avawe
kablova. Oprema, nastavqawe i povla~ewe samonosivih kablova.
Strana 5 Broj 3
@I^NI TK VODOVI I LINIJE
Konstrukcija `i~nih kablova; provodnik, `ila elementi
pou`avawa, jezgro kabla, omota; i za{tita omota~a. Uloga armatu-
re, ekrana i nose}eg elementa u kablovima, vrste kablova, ozna~a-
vawe i potreba obele`avawa kablova, nastavqawe provodnika,
omota~a i osobine omota~a. Nastavqawe kablova u kanalizaciji.
Elementi kablovske kanalizacije, gra|ewe kablovske kanalizaci-
je i uvla~ewe kabla. Polagawe u zemqu i pod vodu.
PARAMETRI TK VODOVA
Primarni i sekundarni parametri `i~nih vodova. Slabqe-
we signala u vodi. Pupinizacija NF vodova. Pojam i definicija
preslu{avawa. Smawivawe preslu{avawa putem ukr{tawa provod-
nika parice i kapacitivnim simetrirawem.
Merewa na telekomunikacionim vodovima.
OPTI^KI VODOVI
Svetlost kao elektromagnetski talas, prelamawe svetlosti.
Osnovna definicija monomodnog i multimodnog vlakna. Merewe
slabqewa pri prenosu opti~kim TK vodom. Konstrukcija opti~kog
kabla. Nastavqawe opti~kog kabla. Polagawe opti~kog kabla.
Uvla~ewe opti~kog kabla u kablovsku kanalizaciju, polagawe u
zemqu i pod vodu, postavqawe na upori{ta. Parametri opti~kih
vodova.
ZA[TITA TK LINIJA
Uticaj bliskih TK i energetskih vodova, atmosferskih pra-
`wewa na VTT i KTT liniju i odgovaraju}a za{tita.
ISPITIVAWE TK LINIJA
Smetwe na TK vodu, odre|ena vrste i mesta smetwi. Otkla-
wawe smetwi u razvodnoj mre`i. Reflektrometrijske metode odre-
|ivawa mesta smetwi.
ODR@AVAWE TK LINIJA
Odr`avawe VTT i KTT linija, slu`be odr`avawa. Poslovi
i namena redovnog i investicionog odr`avawa. Planirawe i iz-
vo|ewe odr`avawa linija.
TELEFONSKE INSTALACIJE, DEFINICIJA
I POSTAVQAWE TK INSTALACIJA
Oprema za zidne telefonske instalacije; kablovi, instala-
cione cevi, instalacione kutije, instalacioni ormani, reglete,
obujmice, uti~nice i dr. Pravila za vo|ewe telefonske instala-
cije: ukr{tawe, prelaz preko prozora i vrata, prolaz kroz zid, obe-
le`avawe pravca, pri~vr{}ivawe cevi, ugradwa instalacionih
kutija, uvla~ewe i nastavqawe instalacionih provodnika i ka-
blova. Razvod TI u mawim i ve}im objektima, usponske cevi i raz-
vod po spratu. Uvod podzemnih i samonosivih kablova i mesto kon-
centracije instalacionih vodova. Primer instalacionog re{ewa
za privatnu ku}u i stambeni ili poslovni objekat.
PODNE TELEFONSKE INSTALACIJE
Izbor re{ewa i potrebe za podne telefonske instalacije,
instalacione kutije, podni kanali. Pravila vo|ewa podne insta-
lacije. Uvla~ewe i nastavqawe provodnika i kablova, usponski
kanali i mesta koncentracije. Primer instalacionog re{ewa za
jednu poslovnu zgradu.
PROJEKAT TELEFONSKE INSTALACIJE
Primer instalacionog re{ewa za telefonsku instalaciju za
jednu stambenu zgradu i primer dokumentacije koja prati projekat.
Faze izrade instalacije, provera ispravnosti, tehni~ki prijem od
nadle`ne institucije. Automatski telefonski aparat: sastavni
delovi i princip rada, princip impulsnog i tonskog birawa.
Strana 6 Broj 3 SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK
NA^IN OSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Ovaj predmet prati prakti~na nastava iz predmeta VTT i
KTT linije. Teorijsku i prakti~nu nastavu treba maksimalno sin-
hronizovati a nastavu izvoditi uz primenu o~iglednih sredstava
(uzoraka, preseka, itd...). U~enike uputiti na kori{}ewe litera-
ture i kataloga proizvo|a~a. Posebno skrenuti pa`wu na standar-
de ITU-T i ZJPTT i obaveznost wihove primene. Posebno treba
u~enike uputiti u ulogu i zna~aj TK vodova i sistemima prenosa
TK informacija. Pri izlagawu gradiva obavezno vr{iti pore|e-
we karakteristika prenosa razli~itih TK vodova.
PRAKTI^NA NASTAVA
(216 ~asova)
CIQ I ZADATAK
Ciq predmeta je sticawe potrebnih prakti~nih znawa, ve{ti-
na i radnih navika za obavqawe poslova i radnih zadataka obrazov-
nog profila pomo}nik montera telekomunikacionih mre`a.
Zadaci nastave predmeta su:
poznavawe i kori{}ewe alata za TK-instalacije, VTT-li-
nije i KTT-linije;
poznavawe materijala i opreme za TK-instalacije;
izvo|ewe pripremnih radwi za postavqawe opreme i TK-
instalacija;
postavqawe, povla~ewe i nastavqawe samonosivih kablova;
izrada pravih, ra~vastih i zavr{nih nastavaka;
polagawe svih vrsta kablova;
monta`a kablovskih izvoda;
pronala`ewe smetwi, otklawawe i odr`avawe TK-insta-
lacija, KTT-linija i razvodne mre`e.
SADR@AJI PROGRAMA
Osnovni elementi kabla. Obrada krajeva kabla. Razbrajawe
kabla. Polagawe kablova (TK33; TK10; TK59GM; TZ44;).
Monta`a i demonta`a spojnica. Nastavqawe i zavr{avawe
kablova. Otklawawe smetwi. Redovno odr`avawe.
Ugradwa i osigurawe upori{ta.
Oprema i pribor za polagawe i nastavqawe samonosivih ka-
blova. Polagawe samonosivog kabla. Otklawawe smetwi. Redovno
odr`avawe. Pripremne radwe za postavqawe instalacije u zid i
na zid. Upoznavawe instalacione opreme i redosleda radwi pri
izradi. TK instalacije. Instalacioni provodnici i kablovi i za-
vr{avawe provodnika na svim tipovima regleta.
Izvo|ewe TK instalacije na jednostavnom primeru, posta-
vqawe opreme u pravcu i krivini sa primerom razvoda, povla~ewe
instalacionih provodnika i kablova.
Uvod u ormar unutra{we koncentracije. Uvod u razvodni ormar.
Davawe telefonskog prikqu~ka po samonosivom kablu.
Upoznavawe sa telefonskim aparatima koji su dozvoqeni u
nacionalnoj telefonskoj mre`i.
NA^IN OSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Pri obavqawu prakti~ne nastave obratiti pa`wu na mere
za{tite na radu. U~enike treba nau~iti strpqivom i preciznom
radu kroz uve`bavawe osnovnih radwi. Nadogradwa samostalno
razmi{qawe i unapre|ewe postupaka rada mo`e da bude izvedena
samo ako u~enik poznaje i shvata teoriju, pa sadr`ajno i vre-
mensko uskla|ivawe obrade svake teme u prakti~noj i teorijskoj
nastavi mora da postoji. Vremenski sklad u obradi pojedinih
tema u segmentima prakti~ne nastave pre svega nastave Teleko-
munikacionih instalacija i Telekomunikacionih mre`a tako|e
je neophodan.
12. maj 2005.
ISPIT STRU^NE OSPOSOBQENOSTI
Ispitom stru~ne osposobqenosti se proverava osposobqe-
nost kandidata za obavqawe poslova i radnih zadataka pomo}nika
montera telekomunikacionih mre`a.
Ispit stru~ne osposobqenosti sastoji se iz:
1. izrade prakti~nog rada i
2. odbrane prakti~nog rada.
Prakti~ni rad
Sadr`aji prakti~nog rada, za obrazovni profil pomo}nik
montera telekomunikacionih mre`a, obuhvataju sve sadr`aje koji su
obra|eni u okviru prakti~ne nastave u toku {kolovawa iz predmeta
Vazdu{ne i kablovske telekomunikacione mre`e i instalacije.
Odbrana prakti~nog rada
Kroz odbranu prakti~nog rada izvr{i}e se i provera stru~-
nog znawa i osposobqenosti u~enika da ste~ena znawa i ve{tine
primewuju u svakodnevnom izvr{avawu konkretnih radnih zadata-
ka obrazovnog profila pomo}nik montera telekomunikacionih
mre`a.
4
Na osnovu ~lana 110. stav 4. Zakona o osnovama sistema obra-
zovawa i vaspitawa (Slu`beni glasnik RS, br. 62/03, 64/03, 58/04
i 62/04),
Ministar prosvete i sporta donosi
PRAVILNIK
O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O VRSTI
STRU^NE SPREME NASTAVNIKA, STRU^NIH SARADNIKA
I SARADNIKA U NASTAVI U [KOLI ZA OSNOVNO
I SREDWE OBRAZOVAWE VASA STAJI] U BEOGRADU
^lan 1.
U Pravilniku o vrsti stru~ne spreme nastavnika, stru~nih
saradnika i saradnika u nastavi u [koli za osnovno i sredwe
obrazovawe Vasa Staji} u Beogradu (Prosvetni glasnik, broj
11/97), naziv pravilnika mewa se i glasi: PRAVILNIK O VR-
STI STRU^NE SPREME NASTAVNIKA, STRU^NIH SA-
RADNIKA I POMO]NIH NASTAVNIKA U [KOLI ZA
OSNOVNO I SREDWE OBRAZOVAWE VASA STAJI] U
BEOGRADU.
^lan 2.
U ~lanu 2. vr{e se slede}e dopune:
a) u ta~ki 4. alineja 5. ta~ka se zamewuje ta~kom i zapetom i
dodaju se al. 6. i 7. koje glase:
diplomirani defektolog sa zavr{enom sredwom muzi~-
kom {kolom, obrazovni profil muzi~ki izvo|a~ tambura{;
diplomirani defektolog sa zavr{enom sredwom muzi~kom
{kolom, obrazovni profil muzi~ki izvo|a~ mandolista.
b) u ta~ki 9. alineja 6. ta~ka se zamewuje ta~kom i zapetom i
dodaju se al. 7. do 12. koje glase:
diplomirani biolog;
diplomirani biolog ekolog;
profesor biologije hemije;
diplomirani profesor biologije i hemije;
diplomirani biolog za ekologiju i za{titu `ivotne sre-
dine;
diplomirani biolog, smer za{tita `ivotne sredine.
v) u ta~ki 12. alineja 2. ta~ka se zamewuje ta~kom i zapetom
i dodaje se alineja 3. koja glasi:
profesor fizi~ke kulture.
12. maj 2005. SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK Strana 7 Broj 3

^lan 3.
U ~lanu 3. vr{e se slede}e dopune:
a) u ta~ki 2. alineja 2. ta~ka se zamewuje ta~kom i zapetom i
dodaje se alineja 3. koja glasi:
profesor fizi~ke kulture.
5
Na osnovu ~lana 110. stav 4. Zakona o osnovama sistema obra-
zovawa i vaspitawa (Slu`beni glasnik RS, br. 62/03, 64/03 58/04
i 62/04),
Ministar prosvete i sporta donosi

^lan 4.
PRAVILNIK
Posle ~lana 9. dodaje se ~lan 10. koji glasi:
O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O VRSTI
^lan 10. STRU^NE SPREME NASTAVNIKA KOJI IZVODE
OBRAZOVNO-VASPITNI RAD IZ IZBORNIH PROGRAMA
Poslove pomo}nog nastavnika mo`e da obavqa: U OSNOVNOJ [KOLI
1. U podru~ju rada MA[INSTVO I OBRADA METALA:
lice koje je steklo sredwe obrazovawe u trogodi{wem ili ^lan 1.
~etvorogodi{wem trajawu za obrazovni profil, odnosno zanimawe:
metalostrugar; U Pravilniku o vrsti stru~ne spreme nastavnika koji izvo-
metalogloda~; de obrazovno-vaspitni rad iz izbornih programa u osnovnoj {ko-
metalobrusa~; li (Slu`beni glasnik SRS Prosvetni glasnik, br. 27/87 i 1/89
metalobu{a~; i Prosvetni glasnik, br. 4/03 i 10/04), ~l. 2, 7,10, 12, 13, 23, 28,
zavariva~; 29, 33, 35 i 36, bri{u se.
limar;
autolimar; ^lan 2.
automehani~ar;
^lan 38. mewa se i glasi:
2. U podru~ju rada HEMIJA, NEMETALI I GRAFI^AR-
STVO: ^lan 38.
lice koje je steklo sredwe obrazovawe u trogodi{wem ili
~etvorogodi{wem trajawu za obrazovni profil, odnosno zanimawe: Obrazovno-vaspitni rad iz programa Osnovi informatike i
ra~unarstva mo`e da izvodi:
HEMIJA I NEMETALI profesor informatike;
hemijsko-tehnolo{ki tehni~ar; profesor informatike u obrazovawu;
tehni~ar za polimere; profesor informatike i tehni~kog obrazovawa;
tehni~ar u industriji nemetala; diplomirani in`ewer informatike;
nanosilac za{titnih prevlaka;
diplomirani in`ewer poslovne informatike;
gumar;
plasti~ar; diplomirani in`ewer elektrotehnike za ra~unsku tehni-
kerami~ar; ku i informatiku;
izra|iva~ gra|evinskih materijala; diplomirani matemati~ar za ra~unarstvo i informatiku;
diplomirani in`ewer organizacije rada smer kibernetski;
GRAFI^ARSTVO
diplomirani in`ewer organizacije za informacione
tehni~ar {tampe; sisteme;
tehni~ar grafi~ke dorade; diplomirani in`ewer za informacione sisteme;
ofsetma{inista;
diplomirani in`ewer organizacionih nauka odsek za
sito{tampar;
informacione sisteme;
kwigovezac;
kartona`er; diplomirani ekonomista za ekonomiku, statistiku i in-
formatiku;
3. U podru~ju rada TEKSTILSTVO I KO@ARSTVO: diplomirani matemati~ar;
lice koje je steklo sredwe obrazovawe u trogodi{wem ili profesor matematike;
~etvorogodi{wem trajawu za obrazovni profil, odnosno zanimawe:
profesor fizike;
TEKSTILSTVO diplomirani in`ewer elektrotehnike, smer ra~unske teh-
tekstilni tehni~ar; nike i informatike;
konfekcijski tehni~ar; diplomirani in`ewer elektronike;
tehni~ar-modelar ode}e; profesor tehnike i informatike;
konfekcionar kroja~; profesor tehni~kog obrazvawa;
tekstilni radnik; profesor elektrotehnike;
4. U podru~ju rada LI^NE USLUGE: profesor ma{instva;
lice koje je steklo sredwe obrazovawe u trogodi{wem ili diplomirani in`ewer menaxmenta za informaciono
~etvorogodi{wem trajawu za obrazovni profil, odnosno zanimawe: upravqa~ke i komunikacione sisteme;
mu{ki frizer; lica koja su na osnovnim studijama imala najmawe ~etiri
`enski frizer; semestra informati~kih predmeta.
frizer.

^lan 5. ^lan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi- U ~lanu 38a vr{e se slede}e izmene i dopune:
vawa u Prosvetnom glasniku. U stavu 1 re~i: u prvom razredu prvog ciklusa zamewuju se
re~ima: u prvom ciklusu.
Ta~ke a), b), g), e) i i), bri{u se.
Broj 110-00-064/2005-02
U Beogradu, 18. marta 2005. godine Ta~ka v) mewa se i glasi:
v) Ruka u testu otkrivawe sveta:
Ministar profesor razredne nastave;
dr Slobodan Vuksanovi}, s.r. nastavnik razredne nastave;
Strana 8 Broj 3 SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK
profesor pedagogije sa prethodno zavr{enom pedago{kom
akademijom ili u~iteqskom {kolom;
diplomirani pedagog za fiziku i hemiju;
profesor fizike;
profesor hemije;
lica koja ispuwavaju uslove za profesora fizike i hemije
iz ~lana 3. stav 1. ta~. 9. i 12. i ~lana 3. stav 2. Pravilnika o vr-
sti stru~ne spreme nastavnika i stru~nih saradnika u osnovnoj
{koli (Prosvetni glasnik, br. 6/96, 3/99, 10/02, 4/03 i 20/04).
U ta~ki: d) Od igra~ke do ra~unara ~etvrta alineja mewa
se i glasi:
lice koje ispuwava uslove za izvo|ewe obrazovno-vaspit-
nog rada iz programa Osnovi informatike i ra~unarstva.
Ta~ka `) mewa se i glasi:
`) Gra|ansko vaspitawe:
a) prvi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor razredne nastave;
nastavnik razredne nastave;
profesor pedagogije sa prethodno zavr{enom pedago{kom
akademijom ili u~iteqskom {kolom;
profesor pedagogije;
diplomirani pedagog, op{ti smer ili smer {kolske peda-
gogije;
diplomirani {kolski pedagog psiholog;
profesor psihologije;
diplomirani psiholog, op{ti smer ili smer {kolske psi-
hologije;
diplomirani {kolski psiholog pedagog;
diplomirani {kolsko-klini~ki psiholog;
diplomirani socijalni radnik, sa polo`enim stru~nim
ispitom, odnosno ispitom za licencu u oblasti obrazovawa.
b) drugi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor pedagogije;
diplomirani pedagog, op{ti smer ili smer {kolske peda-
gogije;
diplomirani {kolski pedagog psiholog;
profesor psihologije;
diplomirani psiholog, op{ti smer ili smer {kolske psi-
hologije;
diplomirani {kolski psiholog pedagog;
diplomirani {kolsko-klini~ki psiholog;
profesor istorije;
profesor istorije i geografije;
profesor stranih jezika;
diplomirani socijalni radnik, sa polo`enim stru~nim
ispitom, odnosno ispitom za licencu u oblasti obrazovawa;
lica koja ispuwavaju uslove za nastavnika srpskog jezika
iz ~lana 3. ta~ka 1. Pravilnika o vrsti stru~ne spreme nastavni-
ka i stru~nih saradnika u osnovnoj {koli (Prosvetni glasnik,
br. 6/96, 3/99, 10/02, 4/03 i 20/04).
Navedena lica mogu da izvode nastavu ukoliko su savladala
program obuke za izvo|ewe nastave iz predmeta Gra|ansko vaspita-
we za odgovaraju}i razred, koji organizuje Ministarstvo prosvete
i sporta ili organizacija koju ovlasti Ministarstvo prosvete i
sporta.
Ta~ka j) mewa se i glasi:
j) Ma|arski jezik sa elementima nacionalne kulture:
a) prvi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor razredne nastave;
nastavnik razredne nastave;
profesor pedagogije sa prethodno zavr{enom pedago{kom
akademijom ili u~iteqskom {kolom;
profesor, odnosno diplomirani filolog za ma|arski je-
zik i kwi`evnost.
12. maj 2005.
b) drugi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor, odnosno diplomirani filolog za ma|arski je-
zik i kwi`evnost;
profesor razredne nastave, sa polo`enim ispitom iz ma-
|arskog jezika sa metodikom na odgovaraju}em fakultetu.
Ta~ka k) mewa se i glasi:
k) Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture:
a) prvi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor razredne nastave;
nastavnik razredne nastave;
profesor pedagogije sa prethodno zavr{enom pedago{kom
akademijom ili u~iteqskom {kolom;
profesor, odnosno diplomirani filolog za rumunski je-
zik i kwi`evnost.
b) drugi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa
profesor, odnosno diplomirani filolog za rumunski je-
zik i kwi`evnost.
Ta~ka l) mewa se i glasi:
l) Rusinski jezik sa elementima nacionalne kulture:
a) prvi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor razredne nastave;
nastavnik razredne nastave;
profesor pedagogije sa prethodno zavr{enom pedago{kom
akademijom ili u~iteqskom {kolom;
profesor, odnosno diplomirani filolog za rusinski je-
zik i kwi`evnost;
profesor ruskog ili srpskog jezika i kwi`evnosti, sa po-
lo`enim ispitom iz rusinskog jezika sa metodikom na odgovaraju-
}em fakultetu.
b) drugi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor, odnosno diplomirani filolog za rusinski je-
zik i kwi`evnost;
profesor ruskog ili srpskog jezika i kwi`evnosti, sa po-
lo`enim ispitom iz rusinskog jezika sa metodikom na odgovaraju-
}em fakultetu;
profesor razredne nastave, sa polo`enim ispitom iz ru-
sinskog jezika sa metodikom na odgovaraju}em fakultetu.
Ta~ka q) mewa se i glasi:
q) Slova~ki jezik sa elementima nacionalne kulture:
a) prvi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor razredne nastave;
nastavnik razredne nastave;
profesor pedagogije sa prethodno zavr{enom pedago{kom
akademijom ili u~iteqskom {kolom;
profesor, odnosno diplomirani filolog za slova~ki je-
zik i kwi`evnost.
b) drugi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor, odnosno diplomirani filolog za slova~ki je-
zik i kwi`evnost;
profesor razredne nastave, sa polo`enim ispitom iz slo-
va~kog jezika sa metodikom na odgovaraju}em fakultetu.
Ta~ka m) mewa se i glasi:
m) Hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture:
a) prvi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor razredne nastave;
nastavnik razredne nastave;
profesor pedagogije sa prethodno zavr{enom pedago{kom
akademijom ili u~iteqskom {kolom;
profesor, odnosno diplomirani filolog za hrvatski je-
zik i kwi`evnost.
12. maj 2005. SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK
b) drugi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa:
profesor, odnosno diplomirani filolog za hrvatski je-
zik i kwi`evnost.
Ta~ka n) mewa se i glasi:
n) ^uvari prirode:
profesor razredne nastave;
nastavnik razredne nastave;
profesor pedagogije sa prethodno zavr{enom pedago{kom
akademijom ili u~iteqskom {kolom;
diplomirani biolog smer za{tite `ivotne sredine;
diplomirni biolog ekolog;
profesor biologije;
diplomirani biolog;
lica koja ispuwavaju uslove za profesora biologije i hemi-
je iz ~lana 3. stav 1. ta~. 11. i 12. i ~lana 3. stav 2. Pravilnika o
vrsti stru~ne spreme nastavnika i stru~nih saradnika u osnovnoj
{koli (Prosvetni glasnik, br. 6/96, 3/99, 10/02, 4/03 i 20/04).
U ta~ki w) Lepo pisawe, na kraju teksta ta~ka se zamewuje
ta~kom i zapetom i dodaju se nove alineje koje glase:
diplomirni grafi~ar likovnih umetnosti;
diplomirani grafi~ar profesor likovne kulture;
diplomirani slikar profesor likovne kulture;
diplomirani slikar likovnih umetnosti.
U ta~ki o) Doma}instvo, na kraju teksta ta~ka se zamewuje
ta~kom i zapetom i dodaju se nove alineje koje glase:
nastavnik doma}instva i hemije;
lica koja ispuwavaju uslove za izvo|ewe nastave hemije iz
~lana 3. stav 1. ta~ka 12. i ~lana 3. stav 2 Pravilnika o vrsti
stru~ne spreme nastavnika i stru~nih saradnika u osnovnoj {ko-
li (Prosvetni glasnik, br. 6/96, 3/99, 10/02, 4/03 i 20/04).
Stav 2. mewa se i glasi:
Prednost za izvo|ewe nastave iz predmeta iz stava 1. ta~. a),
v), d), |), n), w) i ta~. `), j), k), l), q), m) ovog ~lana imaju profe-
sor razredne nastave, nastavnik razredne nastave i profesor pe-
dagogije sa prethodno zavr{enom pedago{kom akademijom ili u~i-
teqskom {kolom.
^lan 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-
vawa u Prosvetnom glasniku.
Broj 110-00-68/2005-02
U Beogradu, 4. aprila 2005. godine
Ministar
dr Slobodan Vuksanovi}, s.r.
6 O BLI@IM USLOVIMA U POGLEDU PROSTORA,
Na osnovu ~lana 33. stav 4. Zakona o osnovama sistema obra-
zovawa i vaspitawa (Slu`beni glasnik RS, br.62/03, 64/03, 58/04
i 62/04),
Ministar prosvete i sporta donosi
PRAVILNIK
O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O BLI@IM
USLOVIMA U POGLEDU PROSTORA, OPREME I NASTAV-
NIH SREDSTAVA ZA OSTVARIVAWE PLANOVA I PROGRA-
MA OBRAZOVAWA I VASPITAWA ZA STRU^NE PREDMETE
ZA OBRAZOVNE PROFILE I STEPENA STRU^NE
SPREME U STRU^NIM [KOLAMA ZA PODRU^JE RADA
TEKSTILSTVO I KO@ARSTVO
^lan 1.
Naziv Pravilnika o bli`im uslovima u pogledu prostora,
opreme i nastavnih sredstava za ostvarivawe planova i programa
Strana 9 Broj 3
obrazovawa i vaspitawa za stru~ne predmete za obrazovne profi-
le i stepena stru~ne spreme u stru~nim {kolama za podru~-
je rada tekstilstvo i ko`arstvo (Slu`beni glasnik RS Pro-
svetni glasnik, broj 9/91), mewa se i glasi: PRAVILNIK O
BLI@IM USLOVIMA U POGLEDU PROSTORA, OPREME I
NASTAVNIH SREDSTAVA ZA OSTVARIVAWE PLANOVA I
PROGRAMA OBRAZOVAWA I VASPITAWA ZA STRU^NE
PREDMETE ZA OBRAZOVNE PROFILE U TROGODI[WEM
I ^ETVOROGODI[WEM TRAJAWU U STRU^NIM [KOLA-
MA ZA PODRU^JE RADA TEKSTILSTVO I KO@ARSTVO.
^lan 2.
U delu: NORMATIVI O BLI@IM USLOVIMA U PO-
GLEDU PROSTORA, OPREME I NASTAVNIH SREDSTAVA
ZA OSTVARIVAWE PLANOVA I PROGRAMA OBRAZOVAWA
I VASPITAWA ZA STRU^NE PREDMETE ZA OBRAZOVNE
PROFILE I STEPENA STRU^NE SPREME U STRU^-
NIM [KOLAMA ZA PODRU^JE RADA TEKSTILSTVO I
KO@ARSTVO, vr{e se slede}e izmene i dopune:
1) naziv dela: NORMATIVI O BLI@IM USLOVIMA
U POGLEDU PROSTORA, OPREME I NASTAVNIH SRED-
STAVA ZA OSTVARIVAWE PLANOVA I PROGRAMA OBRA-
ZOVAWA I VASPITAWA ZA STRU^NE PREDMETE ZA
OBRAZOVNE PROFILE I STEPENA STRU^NE SPRE-
ME U STRU^NIM [KOLAMA ZA PODRU^JE RADA TEK-
STILSTVO I KO@ARSTVO, mewa se i glasi: NORMATIVI
O BLI@IM USLOVIMA U POGLEDU PROSTORA, OPREME
I NASTAVNIH SREDSTAVA ZA OSTVARIVAWE PLANOVA
I PROGRAMA OBRAZOVAWA I VASPITAWA ZA STRU^NE
PREDMETE ZA OBRAZOVNE PROFILE U TROGODI[WEM
I ^ETVOROGODI[WEM TRAJAWU U STRU^NIM [KOLA-
MA ZA PODRU^JE RADA TEKSTILSTVO I KO@ARSTVO,
2) u poglavqu: B. NORMATIV SPECIFI^NOG PRO-
STORA, OPREME I NASTAVNIH SREDSTAVA ZA OBRAZOV-
NE PROFILE, posle normativa za obrazovni profil: Ko`ar-
ski tehni~ar, dodaju se normativi za obrazovne profile: Tehni-
~ar modelar ode}e i Tehni~ar modelar ko`e, koji su od-
{tampani uz ovaj pravilnik i ~ine wegov sastavni deo.
^lan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-
vawa u Prosvetnom glasniku.
Broj 110-00-96/2005-02
U Beogradu, 22. aprila 2005. godine
Ministar
dr Slobodan Vuksanovi}, s.r.
NORMATIVI
OPREME I NASTAVNIH SREDSTAVA ZA OSTVARIVAWE
PLANOVA I PROGRAMA OBRAZOVAWA I VASPITAWA
ZA STRU^NE PREDMETE ZA OBRAZOVNE PROFILE
U TROGODI[WEM I ^ETVOROGODI[WEM TRAJAWU
U STRU^NIM [KOLAMA ZA PODRU^JE RADA
TEKSTILSTVO I KO@ARSTVO
B. NORMATIV SPECIFI^NOG PROSTORA, OPREME
I NASTAVNIH SREDSTAVA ZA OBRAZOVNE PROFILE
Oblast: Tekstilstvo
Obrazovni profil: Tehni~ar modelar ode}e
TEORIJSKI PREDMETI
Normativ prostora i opreme za teorijske predmete isti je
kao kod obrazovnog profila Konfekcijski tehni~ar i Konfek-
cionar-kroja~ osim za predmete:
Strana 10 Broj 3 SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK 12. maj 2005.

CRTAWE I SLIKAWE 5. Kompletan pribor za crtawe

(lewir-krivuqar) 10 komada
Specijalizovana u~ionica opremqena stolovima za slika- 6. Ormari za odlagawe radova 2 komada
we i crtawe 15kom. 7. Industrijske {iva}e ma{ine 2 komada
8. Ma{ine za ivi~no tawewe 1 komad
9. Alat (no`-koska-lewir-~eki}-{ilo-
PRIMENA RA^UNARA -utiskiva~i-lajsne) po potrebi
10. Natrom papir, hamer, milimetarska hartija,
Profesionalni ra~unari sa prate}om opremom 5kom. uzorci materijala (osnovni i pomo}ni)
(skice, slike, pred. ko`e i galanterije) 25 komada
Predmeti: Tekstilni materijali ekvivalentni predmetu Tek- 11. Alati za ugradwu metalne galterije 1 komplet
stilna vlakna; Tehnologija izrade ode}e ekvivalent- 12. Radni mantili 10 komada
na Tehnologiji konfekcije; Modelovawe ode}e ekvi- 13. Radne podloge 10 komada
valentno Konstrukciji i modelovawu ode}e. 14. Mermerne plo~e 10 komada
15. Modeli gotovih predmeta galanterije 15 komada

PRAKTI^NA NASTAVA
PRAKTI^NA NASTAVA
1. Specijalizovana u~ionica 54-62 m (Tehni~ar modelar konfekcije)
2. [kolska tabla 1 komad
3. Stolovi za konstruisawe (140 h 140 cm) 10 komada
4. Visoke stolice 10 komada 1. Specijalizovana u~ionica 5462 m
5. Kompletan pribor (lewir krivuqar) 10 komada 2. [kolska tabla 1 komad
6. Ormari za odlagawe radova 2 komada 3. Stolovi za konstruisawe 140 h 100 10 komada
7. Industrijske {iva}e ma{ine 10 komada 4. Visoke stolice 10 komada
8. Ma{ina za obradu {avova (endlarica) 1 komad 5. Kompletan pribor za crtawe
9. Ma{ina za otvarawe rupica (rupi~arka) 1 komad (lewir-krivuqar) 10 komada
10. Presa za termofiksirawe 1 komad 6. Ormani za odlagawe radova 2 komada
11. Pegla sa parom 1 komad 7. Industrijske {iva}e ma{ine 10 komada
12. Sto za peglawe sa peglom 1 komad 8. Profesionalni ra~unar sa prate}om opremom 5 komada
13. Lutke (mu{ka i `enska) 2 komada 9. Ma{ine za obradu {avova (endlerica) 1 komad
14. Ure|aji za postavqawe oznaka za {ablone 10. Ma{ina za otvarawe rupica (rupi~arka) 1 komad
(zarez, rupica) 1 komad 11. Ma{ina za {ivewe krzna (krznarica) 1 komad
15. Kroja~ke makaze, kroja~ke krede, 12. Presa za termofiksirawe 1 komad
konac i igle prema potrebi 13. Pegla sa parom 1 komad
16. Natron papir, tekstilni materijali prema potrebi 14. Sto za peglawe sa peglom 1 komad
17. Skice i slike odevnih predmeta 50 komada 15. Lutke (mu{ka i `enska) 2 komada
18. Modeli odevnih predmeta 30 komada 16. Ure|aji za postavqawe oznaka za {ablone
(zarez, rupica) 1 komad
17. Alat (no`-koska-lewir-~eki}-{ilo-
Oblast: Ko`arstvo -utiskiva~i-lajsne) po potrebi
Obrazovni profil: Tehni~ar modelar ko`e 18. Natron papir, hamer, milimetarska hartija,
uzorci materijala (osnovni i pomo}ni) (skice, slike,
krojni delovi ode}e) po potrebi
TEORIJSKA NASTAVA 19. Kroja~ke makaze, kroja~ke krede, konac
i igle po potrebi
20. Lepak za podavijawe ivica po potrebi
Normativ prostora i opreme za teorijske predmete isti je kao 21. Mermerne plo~e 10 komada
kod obrazovnog profila Ko`arski tehni~ar osim za predmete: 22. Modeli gotovih proizvoda ko`ne
i krznene konfekcije 30 komada
CRTAWE I SLIKAWE 23. Skice i slike odevnih predmeta 50 komada

Specijalizovana u~ionica opremqena stolovima

za crtawe i slikawe 15kom.
PRAKTI^NA NASTAVA
PRIMENA RA^UNARA (Tehni~ar modelar obu}e)

Profesionalni ra~unari sa prate}om opremom 5 kom. 1. Specijalizovana u~ionica od 54 62 m

2. [kolska tabla 1 komad
Predmeti: Ko`arski materijali ekvivalentni predmetu Tehno- 3. Radni stolovi za konstruisawe 140 h 60 10 komada
logija materijala; Dizajn ko`e ekvivalentan Teoriji 4. Industrijske stolice 10 komada
dizajna; Modelovawe ko`arskih proizvoda ekviva- 5. Kompletan pribor (plastika, lewiri ) 10 komada
lentno predmetu Modelarstvo. 6. Kompletan alat (makaze, no`evi,
~eki}i, zumbe) 10komada
7. Ormar za odlagawe u~eni~kih radova 2 komada
8. Industrijske {iva}e ma{ine ravne 5 komada
9. Industrijska {iva}a ma{ina stubna 1 komad
PRAKTI^NA NASTAVA 10. Ma{ina za tawewe ivica 1 komad
(Tehni~ar modelar galanterije) 11. Cik-cak {iva}a ma{ina 1 komad
12. Kalupi (mu{ki, `enski, de~iji) vi{e serija
1. Specijalizovana u~ionica od 54 62 m 13. Hamer, osnovni i pomo}ni materijali po potrebi
2. [kolska tabla 1 komad 14. Sitno potro{ni materijal (konci lepila) po potrebi
3. Stolovi za konstruisawe 140 h 100 10 komada 15. Skice i slike modela obu}e 50 komada
4. Visoke stolice 10 komada 16. Modeli obu}e 50 komada
12. maj 2005. SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK Strana 11 Broj 3

SADR@AJ
Strana
1. Pravilnik o dopuni Pravilnika o nastavnom planu i programu za gimnaziju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2. Pravilnik o dopuni Pravilnika o planu i programu obrazovawa i vaspitawa za zajedni~ke predmete u stru~nim i umet-
ni~kim {kolama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
3. Pravilnik o nastavnom planu i programu stru~nog osposobqavawa za obrazovni profil pomo}nik montera telekomuni-
kacionih mre`a u podru~ju rada elektrotehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
4. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o vrsti stru~ne spreme nastavnika, stru~nih saradnika i saradnika u na-
stavi u [koli za osnovno i sredwe obrazovawe Vasa Staji} u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
5. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o vrsti stru~ne spreme nastavnika koji izvode obrazovno-vaspitni rad
iz izbornih programa u osnovnoj {koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
6. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o bli`im uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za
ostvarivawe planova i programa obrazovawa i vaspitawa za stru~ne predmete za obrazovne profile i stepena stru~ne
spreme u stru~nim {kolama za podru~je rada tekstilstvo i ko`arstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Strana 12 Broj 3 SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK 12. maj 2005.

Izdava~: Javno preduze}e Slu`beni glasnik, Beograd, Kraqa Milutina 27

Direktor i glavni i odgovorni urednik Branko Gligori} Urednik: Qiqana Golubovi}
Telefoni: (Redakcija 3065-762 i 3065-763); (Odeqewe pretplate 323-30-37); (Odeqewe prodaje i oglasa 334-64-55 i 323-32-61, faks 323-05-80).
(PIB: SR100002782) (MATI^NI BROJ: 07453710) (TEKU]I RA^UN: 160-14944-58)

[tampa: [tamparija Glasnik Beograd, Lazareva~ki drum 15