Kako napraviti

sopstveno
biogas postrojenje

Projekat sufinansira Evropska unija kroz Program za prekograninu

saradnju IPA Bugarska-Srbija u okviru projekta ref. 2007CB16IPO006-
2011-2-19:
''Jaanje prekogranine teritorijalne konkurentnosti i ekonomskog
razvoja Niavskog i Jablanikog (Srbija) i Sofijskog (Bugarska) regiona
efikasnim korienjem regionalnih obnovljivih izvora energije sa
naglaskom na korienje biomase''
NASLOV ORGINALA:
'' ''

PROJEKAT BROJ: 2007CB16IPO006-2011-2-19

NAZIV PROJEKTA:
''Jaanje prekogranine teritorijalne konkurentnosti i ekonomskog razvoja Niavskog i
Jablanikog (Srbija) i Sofijskog (Bugarska) regiona efikasnim korienjem regionalnih
obnovljivih izvora energije sa naglaskom na korienje biomase''

ORGANIZATOR PREVODA: SMART Agencija, Leskovac

UGOVOR No: 303/7 od 21.03.2013.

Ovaj prirunik predstavlja prevod teksta koji je izradio vodei partner iz

Bugarske (Agencija za ekonomski razvoj, Kostinbrod) pod nazivom ''
''.

TAMPA: ''IVILIP'', doo Leskovac

UGOVOR No: 303/22 od 19.09.2013.

TIRA: 500 primeraka

DECEMBAR 2013
SADRAJ

1. UVOD O POSTROJENJIMA ZA PROIZVODNJU BIOGASA ................................................. 1

2. DOBIJANJE ENERGIJE .................................................................................................. 4
3. POTENCIJALNE SIROVINE ZA PROIZVODNJU BIOGASA .................................................. 5
3.1 POLJOPRIVREDNI I ENERGETSKI USEVI ......................................................................................6
3.2 IVOTINJSKI STAJNJAK..........................................................................................................7
3.3 BIOGENI SUPSTRATI - KOSUPSTRATI.........................................................................................8
3.4 INDUSTIJSKE SIROVINE .........................................................................................................9
4 BIOGAS POSTROJENJA ............................................................................................... 10
4.1 PROCESI I PROIZVODI BIOGAS POSTOJENJA .............................................................................10
4.2 VRSTE BIOGAS POSTROJENJA ...............................................................................................11
5 BIOGAS POSTROJENJA - VRSTE, EME I BUDET .......................................................... 12
5.1 STANDARDIZOVANA KOMPAKTNA BIOGAS POSTROJENJA FARMPOWER .......................................12
5.2 POLJOPRIVREDNO BIOGAS POSTROJENJE.................................................................................21
5.3 KO-FERMENTACIONA I FERMENTACIONA BIOGAS POSTROJENJA ....................................................26
6. REALIZACIJA BIOGAS POSTROJENJA........................................................................... 29
6.1 FAZE REALIZACIJE BIOGAS POSTROJENJA .................................................................................30
6.2 RASPORED ZA REALIZACIJU POSTROJENJA................................................................................30
7. VREMENSKI RASPORED IZGRADNJE BIOGAS POSTROJENJA ........................................ 31
8. PRIMERI POSTOJEIH POSTROJENJA.......................................................................... 32
9. REZIME.................................................................................................................... 35
10 ZAHVALNICA ........................................................................................................... 37
1. Uvod o postrojenjima za proizvodnju biogasa

Proces nastajanja biogasa u prirodi

Nastajanje biogasa je prirodan proces koji se odvija u anaerobnoj mikrobiolokoj

razgradnji organskih materija. Pogodni organski materijali su sve supstance biljnog i
ivotinjskog porekla sa relativno visokim sadrajem ugljenih hidrata i niskim sadrajem
lignina.
Biogas nastaje u procesu viestepene fermentacije pod uticajem anaerobnih
mikroorganizama kojima nije neophodan kiseonik za ivot. Supstrati se razgrauju kroz
vie faza preko jedinjenja male molekulske teine sve do formiranje krajnjeg proizvoda -
metana. Fermentacija poinje u vlanoj sredini uz dovoljno tenosti u podlogama.

Faze u proizvodnji biogasa

Nastajanje biogasa je sloeni proces koji se sastoji iz nekoliko faza: hidroliza
organskog materijala, acidogeneza, acetogeneza i metanogeneza.

1
Hidroliza
U ovoj fazi, vrste supstance (proteini, masti, ugljeni hidrati) se razlau (hidrolizuju) pod
uticajem bakterijskih enzima na jednostavne elemente - monomere, kao to su aminokiseline,
glukoza i masne kiseline.

Acidogeneza - faza sinteze kiseline

U fazi generisanja kiselina, rastvorljive supstance se razlau do organskih kiselina
(siretna kiselina, propionska kiselina, masne kiseline), niih alkohola, aldehida, vodonika,
ugljen-dioksida i drugih gasova, kao to su amonijak i vodonik-sulfid. Ovaj proces se
nastavlja sve dok proces degradacije ne bude zaustavljen nagomilavanjem proizvoda
razlaganja (smanjenje pH vrednosti).

2
Acetogeneza - faza stvaranja siretne kiseline
Tokom faze formiranja siretne kiseline, materijali se posredstvom acetogenih
bakterija prevode u siretnu kiselinu.
Metanogeneza - faza stvaranja metana
U fazi stvaranja metana, siretna kiselina se razlae na metan, ugljen-dioksid i vodu.

Hemijski sastav biogasa

U praksi, a u zavisnosti od polaznih supstrata, nastali biogas je meavina razliitih
koliina metana, ugljen-dioksida i drugih gasova. Istovremeno, sastav biogasa je indikator
njegovog kvaliteta i stabilnosti anaerobne razgradnje.

Parametar Vrednost

Metan - 4 ~ 50 - 65 %
Ugljen-dioksid - 2 ~ 30 - 45 %
Voda - 2 ~0-5 %

Azot - N2 ~0-3 %
Kiseonik - 2 ~0-1 %

Vodonik sulfid - 2S < 1 % v (100 - 150 m)

Temperatura 30
Pritisak 1013,25 mbar

Gustina ~ 1,25 kg/m3 pri 55% 4

Kalorijska vrednost ~ 5,5 Wh/m3

Procesi - mezofilni i termofilni proces fermentacije

Temperatura, odnosno, temperaturni opseg procesa fermentacije zavisi od vrste
ulaznih sirovina i izabrane tehnologije, a ima presudan uticaj na efikasnost razgradnje i
kvalitet biogasa. Fermentacija se moe odvijati u dva temperaturna opsega: mezofilnom
(30 - 35 C) i termofilnom (50 - 55 C).

3
 Porast temperature dovodi do poboljanja aktivnosti bakterija i, shodno tome,
poveava se prinos biogasa po jedinici vremena zadravanja supstrata u fermentoru.
Pokazatelj poveanog bakterijskog rasta jeste poveana potreba za napajanjem sirovinama.
Smanjenjem temperature smanjuje se razmena supstanci, odnosno izdvajanje biogasa i
proizvodnja metana, a moe doi i do prekida procesa. Takoe, dolazi do znaajnog
poveanja udela ugljen-dioksida. Istovremeno, veoma visoke temperature mogu da
dovedu do ubijanja bakterija u fermentoru.

2. Dobijanje energije

Organski otpad - potroa ili izvor energije?

BIRAMO
organski otpad kao izvor energije!
Tehniki razvoj i poboljanje pravnog okvira daje dobru polaznu taku za dobijanje
energije iz biogas postrojenja. Tome se moe dodati i uticaj na klimatske promene, budui
da se u proizvodnji biogasa zatvara prirodni ciklus. Izgradnja i eksploatacija biogas
postrojenja od strane poljoprivrednika doprinosi odrivom razvoju ruralnih podruja.

4
 Deset dobrih razloga za izbor biogasa
1. BIOGAS znai nezavisnost od dobavljaa fosilnih goriva (nafta, gas, itd.),
2. BIOGAS je ist, ekonomian i pouzdan izvor obnovljive energije,
3. d BIOGASA se dobija elektrina i toplotna energija,
4. BIOGAS moe da se koristi za zagrevanje, hlaenje ili kao transportno gorivo,
5. BIOGAS postrojenja jaaju razvoj biznisa u rurarnim podrujima,
6. ostatak nakon anaerobne fermentacije predstavlja kvalitetno ubrivo,
7. ostatak nakon fermentacije u biogas postrojenjima moe da zameni mineralna ubriva,
8. ostatak posle fermentacije u biogas postrojenjima je prirodno ubrivo koje ne ugroava
ivotnu sredinu,
9. ostatak posle fermentacije u postrojenjima za biogas ima visok hranljivi potencijal i
koristi se za osnovno ubrenje i
10. umesto ulaganja u energiju za odlaganje organskog otpada, bolje je ulagati za dobijanje
energije.

3. Potencijalne sirovine za proizvodnju biogasa

Potencijalni materijali za proizvodnju biogasa su svi poljoprivredni i energetski usevi,

stajnjak, kao i sve vrste povra i biljnih otpadaka, zelena koena trava, dibra, ostataci od
presovanog voa. Pored toga, moe se koristit pivska kaa, mulj i drugi otpad, kao i ostaci iz
fabrika za preradu ivotinjskih proizvoda, biljnih ulja i drugih masti.

5
 3.1 Poljoprivredni i energetski usevi

6
 3.2 ivotinjski stajnjak

7
 3.3 Biogeni supstrati - kosupstrati

8
 3.4 Industijske sirovine

9
4 Biogas postrojenja

4.1 Procesi i proizvodi biogas postojenja

10
4.2 Vrste biogas postrojenja

U zavisnosti od vrste ulaznih supstrata i vaeih evropskih propisa u pogledu tehnike i

tehnologije za razlaganje, razlikuju se uglavnom etiri vrste biogas postrojenja.

Poljoprivredna postrojenja

Supstrat: stajsko ubrivo

(teno/vrsto) govee,
kravlje, od teladi, svinja,
ivine i poljoprivrednih
proizvoda, odnosno otpadnih
proizvoda.

Ko-fermentaciona postrojenja

Osnovni ulazni supstrati su

poljoprivredne sirovine i
otpad u kombinaciji
biogenim otpadom

Postrojenja za digestiju otpada

Sirovine: biogeni otpad iz

gastronomije, klanica i stone
hrane, biorazgradiv kuni
otpad

Industrijske instalacije

Industrijski otpad otpad iz

proizvodnje bioetanola,
biodizela i dr
5 Biogas postrojenja - vrste, eme i budet

5.1 Standardizovana kompaktna biogas postrojenja FarmPower

FarmPower je standardizovano Kompaktno Biogas Postrojenje sa mogunou

proirenja, izraeno posebno za male farme.

Prednosti postrojenja su:

dokazana tehnika,
minimalni rokovi za izgradnju i instalaciju,
minimalni uslovi za odravanje i servisiranje,
nije neophodna kupovina dodatnih supstrata,
proizvodnja obnovljive energije od razliitih vrsta organskog otpada,
minimalni investicioni trokovi,
dobijanje visokokvalitetnog ubriva,
nezavisnost u pogledu snabdevanja toplotnom i elektrinom energijom i
mali trokovi odravanja bez angaovanja drugih firmi.

12
 Funkcionisanje kompaktnog biogas postrojenja
Ulazni supstrati se doziraju po datom receptu u fermentore. U fermentoru supstrat se
homogenizuje i sazreva u anaerobnoj sredini, bez vazduha, na temperaturi izmeu 35C -
55C. Metanske bakterije konvertuju stajsko ubrivo u biogas, koji sadri metan (CH4) i
ugljen-dioksid (CO2). Zatim, formirani biogas sagoreva u ko-generacionom postrojenju, pri
emu se dobijaju elektrina energija i toplota.

13
 Ostaci nakon fermentacije - biootpad = bioubrivo

Od ulaznih sirovina, nakon fermentacije se

prevodi priblino 80 - 90 % u prirodno
visokokvalitetno poljoprivredno ubrivo
(bioubrivo).

1 m3 ostatka u
zavisnosti od ulaznih
sirovina sadri:
5 kg Azota (N)
1,5 kg Fosfora (P)
4 kg Kalijuma (K)

1 m3 ostatka nakon fermentacije zamenjuje mineralna ubriva u vrednosti

priblino 10.

Prednosti bioubriva od biogasa su:

- nema jakog mirisa,
- lake se razbacuje po njivama,
- nii sadraj suve materije,
- biljke lake usvajaju hranljive
materije i
- vei sadraj amonijuma.

14
 Realizacija projekta faze

Neophodni graevinski radovi

podrazumevaju podizanje temelja i
okruglog fermentora koje vri lokalna
graevinska firma na osnovu projekta
i crtea. Povezuju se pripremljeni
cevovodi i postrojenje se uvodi u rad.

Koncepcija postrojenja predvia da se svi pokretni delovi mogu servisirati, odnosno

menjati spolja. U dva kontejnera tehnikog i ko-generacijskog modula nalazi se
kogeneracijski sistem, sistem za zagrevanje, cirkularna pumpa, prikljuci za napajanje i
izlazne veze. Mealice, dozatori za sirovine i sakupljai gasa dostavljaju se pojedinano, pri
emu sakuplja gasa obavezno montira proizvoa. Prenosni sistem se testira na curenje pre
putanja u rad.
Faza 1
Prikupljanje potpunih i tanih podataka o sirovinama ili moguim sirovinama.
Faza 2
Odreivanje energetske vrednosti raspoloivih ulaznih sirovina i izbor najprikladnijeg
postrojenja.
Faza 3
Konceptualno rasporeivanje biogas postrojenja na predvienoj lokaciji u odnosu na
postojeu infrastrukturu i odreivanje materijalnih tokova.
Faza 4
Izrada konane ponude i naruivanje isporuke.
Faza 5
Izrada radne dokumentacije, tehnikih karakteristika i planova celog biogas postrojenja za
dobijanje licence, miljenja i dozvola, ukljuujui i graevinsku dozvolu.
Faza 6
Isporuka i montaa biogas postrojenja, ukljuujui i opcionu opremu u skladu sa ugovorom.
Faza 7
Putanje u rad i predaja biogas postrojenja.
Faza 8
Servis postrojenja nakon putanja u rad:
procesno-tehniko odravanje
odravanje i servis

15
 Vrste postrojenja

FarmPower 50 FarmPower75 FarmPower100

Nominalna elektrina energija 50 kW 75 kW 100 kW

Nominalna toplotna energija 55 kW 90 kW 110 kW

Sirovina: govei teni stajnjak < 20 m3/d < 30 m3/d < 40 m3/d
sa 10 % suve materije

Broj domaih ivotinja (BD) > 150 BD >200 BD > 250 BD

Upotreba energije za 15 % 12 % 10 %
sopstvene potrebe
Skladitenje gasa 100 m3 200 m3 300 m3
Sagorevanje gasa Izlaz : 15 do 45 m3/ h biogas

Opcije

Za dodatne vrste
materijale i suve FarmPower 50 FarmPower 75 FarmPower100
supstrate
Napojni sistem za vrste 3 m3 zapremina 5 m3 zapremina 5 m3 zapremina
supstrate

Po potrebi Opis

Filteri sa aktivnim ugljenikom < 50 ppm H2S

Sistem za analizu biogasa CH4, O2, H2S

Mera toplote Dokazivanje efikasnosti goriva

Kontrolni otvor Vrata fermentora od nerajueg elika, 80

x 80 cm

16
 Graevinski
FarmPower 50 FarmPower 75 FarmPower100
radovi

Izgradnja Fermentor elino- Fermentor elino- Fermentor elino-

fermentora betonske betonske betonske
konstrukcije sa konstrukcije sa konstrukcije sa
spoljanjom spoljanjom spoljanjom izolacijom i
izolacijom i otvorima izolacijom i otvorima
13 m prenik, otvorima 16 m prenik,
5 m visina 16 m prenik, 6 m visina
Zapremina 500 m3 5 m visina Zapremina 1000 m3
Zapremina 800 m3
Izgradnja Betonski temelj za tehnike rezervoare i gas-motor-generator postrojenja
temelja

Podaci potrebni za izraunavanje biogas instalacije Farm

Power

Otpad Koliina Br.grla Godinja koliina SM [%]

t/god
m3/god
Teni govei stajnjak
vrsti govei stajnjak
ivinski stajnjak
Svinjski stajnjak
.................. silaa
................. trava

17
 Budet za biogas postrojenje Farm Power 100
Ulazne sirovine
Prorauni se zasnivaju na sledeoj meavini sirovina:
Oborski stajnjak - krave, goveda 3.650 t/god.
Zelena masa 1.200 t/god.
Procesna voda 6.000 t/god.
Ukupna energija:
Elektrina snaga 100 kW
Toplotna snaga 115 kW
Izraunata koliina energije na godinjem nivou:
= 100 kWel. energija (100 kVt x 8.150 sati = 815.000 kWh/god)
= 115 kWtopl. energija (115 kVt x 8.150 sati = 937.250 kWh/god)

Ostatak posle fermentacije

=10.250 tona visokokvalitetnog ubriva za godinu dana (priblino 7% sadraja suve materije)

Opis instalacije
Kompaktna biogas postrojenja mogu biti izgraena na postojee farme. Postrojenja se
pune jednom dnevno preko levka za punjenje, pri emu se sirovine odatle automatski prenose
u fermentor kroz predhodno pripremljeni otvor u zidu fermentora.
Nivo punjenja fermentora se kontrolie preko kontrolnog prozora u krovu tehnikog
rezervoara. Da bi se obezbedila sigurnost i kontrola, naknadno se montira automatski mera,
odnosno sonda.
Kada su ulazne sirovine uglavnom materijali sa visokim sadrajem suve materije, a da bi
se obezbedilo homogeno meanje sirovog materijala i spreilo formiranje plivajuih slojeva,
koriste se specijalne mealice.
Odravanje neophodne temperature procesa fermentacije od priblino 38 C obezbeuje
se i odrava toplotom od hlaenja motora, pri emu se viak toplote uklanja preko
izmenjivaa toplote, ime se obezbeuje zagrevanje susednih objekata, suenje i slino.
Nastali biogas se sakuplja u sakupljau gasa, odakle se preko ko-generacijskog
postrojenja isporuuje po izboru gas motor generatoru ili dual motoru (motor na dve vrste
goriva). Budetom je predvien gas motor generator.
Proizvedena elektrina energije je napona 400 V, pogodna za povezivanje na mreu ili za
korienje za sopstvene potrebe na farmi.
Inenjering
Projektni inenjering
Dokumentacija postrojenja
Obuka i primena
Oprema postrojenja
Tehniki kontejner
Tehniki kontejner sadri: pumpe, ventile, sistem za desulfurizaciju, gasni i bezbednosni
sistem.

18
 Kontejner Gas-Motor-Generator
Visokokvalitetni Gas-Motor-Generator snage 100 kWel i 115 kWtopl u kontejnerskom
kompletu, ukljuujui kompresor, liniju za regulisanje gasa, regulator toplote, sistem za
havarijsko hlaenje i svu bezbednosnu tehniku, elektromagnetne ventile i dugme za
iskljuivanje u sluaju opasnosti.

Druge komponente postrojenja

Oprema za meanje: specijalno izraena mealica u skladu sa ulaznim sirovinama, snage
priblino 15 kW.
Sistem za sakupljanje gasa: postavljen na fermentoru u vidu dvostruke membranske folije sa
zapreminom oko 300 m3.
Zagrevanje fermentora: specijalna izrada, u skladu sa ulaznim sirovinama, odnosno sa
sadrajem fermentora.
Postrojenje za punjenje vrstim sirovinama: postrojenje za punjenje suvim sirovinama
ukljuuje puasti transporter i prijemni levak (zapremine oko 22 m3) za ubacivanje ulaznih
sirovina u fermentor.
Gasna baklja: kapaciteta 15 do 45 m3/h biogasa, za sagorevanje biogasa u havarijskom reimu
rada, odnosno tokom servisiranja i ienja.
Sistem za upravljanje: PLC regulator za evaluaciju razliitih mernih vrednosti, kontrolu
temperature i optimizaciju procesa.

Graevinsko-montani radovi
Temelji
Temelji za tehniki kontejner i kontejner Gas-Motor-Generatora
Fermentor
Fermentor je elino-betonske konstrukcije sa spoljnom izolacijom, sakupljaem gasa i
otvorima. Prenik fermentora je 16 m, visina 5 m, a radna zapremina 800 m3.
Graevinska osnova, posebno osnova za izgradnju temelja i fermentora moraju biti
pripremljeni od strane klijenta i izgraeni su ili su preduzete sve mere za nesmetano
montiranje graevinske opreme.
Neophodno je da klijent za vreme izgradnje i putanje u rad obezbedi elektrinu energiju,
toplotu, vodu, itd.

Budet za postrojenje

Cena za KBP Farm Power

Obim isporuke tehnike opreme i montaa
Ukupna cena bez PDV 400.000,--

Cena graevinsko-montanih radova

Ukupna cena bez PDV 53.000,--

19
 Ekonomska efikasnost

EKONOMSKA EFIKASNOST*
Biogas POSTROJENJE: Compact BGP FarmPower 100 kWel
Snaga: 100 kW[elektr.] 115 kW[topl]
Investicioni trokovi
Izgradnja 453,000.00
Trafo, spremite za stajnjak & infrastruktura
Manje sopstveni novac 20.0 % -91,000.00
Finansiska potreba 362,000.00
GODINJI TROKOVI
Kamate Investicije Kamate% God.
anuiteti 362,000 6.00% 10 49,200.00
Trokovi rada - Ukupno 35,000.00
Trokovi supstrata
Silaa
kukuruza 1,200 [t] 25 30,000.00
Zelena silaa 0 [t] 10 0.00
Pilei stajnjak 0 [t] 0 0.00
Stajnjak krava 3,650 [t] 0 0.00
Transport/Logistika 1,200 PA 3 4,000.00
Ukuopni godinji trokovi 118,200.00
Godinji prihodi
Prodaja el. energije 23.17 cent/ kWhel
Kapacitetet postrojenja [kWel] Sati rada [h/god] Tarifa [ cent/kWh]
90 8,150 23.17 170,000.00
Prodaja toplote 1.50 cent/ kWhth

Kapacitetet postrojenja [kWtopl] Sati rada [h/god] Tarifa [ cent/kWh]

92 8,150 1.50 11,000.00

Dodatni prihodi od prodaje djubriva
Organsko ubrivo/zamena ubriva 0 [t] 10.00 0.00
Ukupni godinji prihodi 181,000.00
Profit po godini 63,000.00
Note: tani investicioni trokovi i ekonomska efikasnost se utvruju nakon krajnjeg zavretka
postrojenja
* Ekonomska efikasnost je na bazi podataka kompanija Agrinz Technologies GmbH i Biogas Energy
EOOD

20
5.2 Poljoprivredno biogas postrojenje

21
 Budet za poljoprivredno biogas postrojenje 1,4 MWel
Inenjering i upravljanje projekta
Poz. 1: Izrada celog projekta obuhvata:
tehniki izvetaj i dokumentaciju za projektovanje,
izradu detaljnog projekta (radni projekat),

nadreeni graevinski nadzor i upravljanje projektom i

putanje u rad i obuka osoblja.

Kompletna izgradnja postrojenja

Poz. 1: Instalacija za zagrevanje fermentora, centralna pumpna stanica, grejanje, centralni
pumpni sistem, gasovod i dr.
Poz. 2: Instalacija za punjenje vrstim supstratima.
Poz. 3: Gas Motor Generator 1.400 kWel. (kontejnerski model) sa kompresorom,
termoregulatorom, gasnim gorionikom sa kompresorom i zatitnom opremom.
Poz. 4: Tehnika za meanje (mealice) za rezervoar sirovina i fermentor.
Poz. 5: Tehnologija za odvajanje ostatka posle fermentacije, tene i vrste frakcije.
Poz. 6: Gasni ureaji
Dvojno membranski rezervoar za gas za oba fermentora, ukljuujui bioloku
desulfurizaciju i cevovode
Poz. 7: Elektro-komandni ureaji, vizualizacija, uzemljenje i drugo...

Graevinski radovi/Izgradnja rezervoara

Poz. 1: Kompletna izgradnja postrojenja
Konstrukcije od armiranog betona, ukljuujui obloge i izolacije, otvore, prelaze kroz
zidove i drugo.
1 kom. prostorija za fermentore
1 kom. sabirni rezervoar - 8/4 m, 200 m3
1 kom. glavni fermentor otvoren - 26/8 m, 4.200 m3
1 kom. sekundarni fermentor, 26/8 m, 4.200 m3

Dodatne graevinske stavke

Stavke navedene u nastavku su date kao opcione i zavise od
konkretnih zahteva svakog projekta.
Poz. 1: Zemljani radovi
Kompletni zemljani radovi za izgradnju svih rezervoara, ukljuujui iskop, podzemno
graevinske radove i izradu temelja.
Poz. 2: Krajnje skladite za ostatke nakon fermentacije (180 dana) tipa lagune 1kom. =16.000
m3.

22
Poz. 3: Prolazni silos
Izraen od sabijenog asfalta, ukljuujui betonske zidove 2 kom i silane elije
ukupno oko 5.500 m2.

Dopunski poljoprivredni ureaji i druga oprema

Poz. 1: Postrojenje za drobljenje i pripremu kukuruzovine sa elektromotorom.
Poz. 2: Dodatni ureaj za prikupljanje kukuruzovine.
Poz. 3: Leea vaga.
Poz 4: Elektrini ulaz i transformator .

Neophodne aktivnosti i mogunosti za realizaciju biogas postrojenja

Ekspertize za buku, miris i druge koje zahtevaju institucije.
Hidrogeoloka istraivanja na terenu.
Temelji, ulice i manipulativne povrine.
Trokovi za institucije, uprave i druge strunjake.
Transportna sredstva i ulazni supstrati (posebno za period uvoenja postrojenja u rad).
Elektroinstalacija do mesta povezivanje sa ureajima za niski napon, ukljuujui
trafostanicu, sklopke i druge.
Infrastruktura: voda, struja, magacinske prostorije
Kanali za odvodnjavanje tokom celog perioda izgradnje.
Harmonizacija projekta usklaivanje sa nacionalnim zakonodavstvom.
Dobar, otporan na klimatski uticaj put za 60 tonska prevozna sredstva dvosmerno u
kontinuitetu do graevinskog dela.
Nosivost ispod fermentora minimum 150 kN/m2.
Parcela (rizik snosi poslodavac).
Eventualne carine, uvozne takse, lokalni porezi i drugo.

23
 Ekonomska isplativost biogas postrojenja 1,4 MWel

Investicioni trokovi i ekonomska efikasnost za Biogas postojenje 1,4 Mwel

Osnovna ponuda za BP 1.4MWel Kol. Jedina cena Vrednost

[t/god] [] []
A) Investicionni trokovi
a) Upravljanje projektom 450 000,00 450 000,00
b) Graevinarstvo izgradnja fermentora 1 205 000,00
zemljani radovi 80 000,00
izrada fermentora 540 000,00
izrada skladita za ostatke nakon fermentacije 220 000,00
skladita za sirovine - prolazni silos 320 000,00
temelji i upe 45 000,00
c) Izgradnja postrojenja 3 562 000,00
instalacioni radovi 125 000,00
mainska postrojenja 592 000,00
instalacija za odvajanje 65 000,00
modul za dopremanje 275 000,00
oprema za meanje 290 000,00
instalacija za zagrevanje 145 000,00
gasni zatitni ureaj 265 000,00
sakuplja gasa 360 000,00
elektronika i upravljanje 235 000,00
kogeneracijski modul 1 165 000,00
transport i ostalo 45 000,00
d) Dopunska oprema 208 000,00
leea vaga 35 000,00
pripremni modul za sirovine 95 000,00
dodatak za drobljenje 48 000,00
vodovod 5 000,00
pristupne i manipulativne povrine 25 000,00
e) Elektrina veza 110 000,00
provodnici 30 000,00
trafoi i oprema za prikljuivanje 80 000,00
A) Investicioni trokovi ukupno: bez PDV 5 535 000,00

24
 Kol. Jedina cena Vrednost
B) Godinji trokovi
[t/god] [] []

a) Sirovine 432 500,00

slama od ita 4 000 15,00 60 000,00
kukuruzna silaa 10 000 25,00 250 000,00
transportni trokovi
ivinski stajnjak 10 600 5,00 53 000,00
govei stajnjak - teni/vrsti 5 500 5,00 27 500,00
rasprivanje ostatka nakon fermentacije 42 000 1,00 42 000,00
b) Operativni trokovi 350 000,00
upravljanje i svakodnevno funkcionisanje 80 000,00
praenje procesa 35 000,00
servis i podrka kogeneracijskog modula 160 000,00
osiguranje 20 000,00
laboratorija 5 000,00
servis, remont i ostalo 25 000,00
drugo/rezerva 25 000,00
energija=sopstvene proizvodnja
(200 kW x 8760 h = 1.752.000 kWhel)
B) Ukupno godinji operativni trokovi: 782 500,00

Kol. Jedina cena Vrednost

C) Prihodi/Godinji rezultat [t/god] [] []

Prihodi od prodaje el. energije (1200 kW x

8150 h = 9.780.000 kWhel) 2 238 250,80
Minus operativni trokovi 782 500,00
Godinji rezultat 1 455 750,80

D) Opcionalno
Prihodi od prodaje topl. energije
(1000 kW x 8150 h = 8.150.000 kWhtopl)
Prihodi od prodaje bioubriva izdvajanjem iz
vrste frakcije 15 000 t/god

25
5.3 Ko-fermentaciona i fermentaciona biogas postrojenja

26
 Opis tehnologije
Ulazni materijali
Glavne sirovine su otpad iz kuhinja, restorana, od proizvoda sa isteklim rokom trajanja iz
lanaca hrane i prehrambene industrije koji mogu biti vrsti i teni otpadni materijali, kao i
visoko kontaminirani otpad sa poveanim sadrajem neorganskih materija.

Odeljak za odvajanje ambalae

Odvajanje ambalae se vri automatski.

Pasterizacija
Prema Uredbi EU 17742002, organski otpad podlee pasterizaciji (zagrevanju materijala
do 70 C u trajanju od 1 h) u cilju smanjenja patogena i upotrebe tenog ostatka posle
fermentacije kao organskog ubriva. Kao izvor toplote koristi se viak toplote iz Gas-Motor-
Generatora i toplota iz dimnih gasova.

Razdvajanje minerala
Minerali koji se nalaze u ulaznim sirovinama ukljanjaju se putem centrifugalnog
izduvnog sistema "Hidrociklon".

Fermentacija
Ulazni materijali koji su proli zavrnu pasterizaciju hlade se, a zatim unose u fermentor
na temperaturi od 35C - 45C, gde se homogenizuju i fermentiu u anaerobnim uslovima do
stvaranja metana i ugljen-dioksida.

Budet
Inenjering, upravljanje i uvoenje u rad
Poz. 1: Inenjering
Tehniki i radni projekat i upravljanje projekatima 440.000,-
Realizacija projekata 50.000,-
Obuka personala 40.000,-
Graevinski radovi/Izgradnja rezervoara
Poz. 1: Kompletni graevinski radovi i tehnika izgradnja postrojenja, ukljuujui izgradnju
elino-betonskog rezervoara, graevinske konstrukcije od armiranog betona, sa
unutranjim premazima i izolacijom otvora i upljina u zidovima, povrinskim
radovima, pristupima i terenima za manipulaciju.
1 kom. kuite izmeu fermentora
1 kom. poslovna zgrada oko 450 m2
1 kom. zbirni rezervoar
2 kom. prijemnih rezervoara, radne zapremine po 200 m3
1kom. glavni fermentor, radne zapremine 4 300 m3

27
 1 kom. sekundarni fermentor, radne zapremine 4 300 m3

Izgradnja postrojenja
Poz. 1: Instalacija za zagrevanje fermentora, centralna pumpna stanica, grejanje, kompletna
instalacija za usisni i ispustni sistem, gasovod i dr.
Poz. 2: Instalacija za punjenje supstratima zajedno sa odvodnim sistemom.
Poz. 3: Modul za razdvajanje pakovanja, tehnologija za separaciju otpada.
Poz. 4: Ureaji za meanje/miksovanje za zbirni rezervoar i fermentatore.
Poz. 5: Gasni ureaji - dvomembranski krovni sakuplja gasa za osnovne i srednje
fermentatore, ukljuujui bioloko uklanjanje sumpora i cevne instalacije.
Poz. 6: Elektro i komandni ureaji,vizualizacija, uzemljenje i drugo...
Poz. 7: Gas - analizator
Poz. 8: Modul za pasterizaciju

Dopunska oprema
Poz. 1: 3 kom. pokrivene nastrenice
elinobetonski rezervoari, 34 m, 8 m visine, radne zapremine
7.000 m3 h x 3 = 21.000 m3 (180 dana) obloeni dvomembranskom folijom 990.000,-
Ukupna cena ponude
Inenjering i projektni menadment 520.000,-
Graevinski radovi/izgradnja rezervoara 1.010.000,-
Tehnologija i postrojenje 3.420.000,-
Ukupna budetna cena bez PDV 4.950.000,

28
6. Realizacija biogas postrojenja

Implementacija biogas postrojenja moe da se uradi u okviru ugovora sa glavnim

preduzetnikom ili kupovinom projekta od glavnog projektanta i izgradnjom od strane klijenta.

29
6.1 Faze realizacije biogas postrojenja

Inenjering projekta
Korak 1: Izrada koncepta projekta na bazi dobijenih podataka i razrada predloga za tehniko
reenje. Na osnovu toga se preraunava ekonomska efikasnost biogas postrojenja.
Korak 2: Konstruktivni projekat - baziran na osnovu koncepcije klijenta.
Korak 3: Harmonizacija projekata ili usklaivanje projekta u skladu sa nacionalnim
zakonodavstvom i dobijanje neophodnih dozvola i licenci na bazi idejnog
inenjerskog projekata.
Korak 4: Izrada detaljnog radnog inenjerskog projekta nakon dobijanja svih dozvola.
Korak 5: Kompletno upravljanje projektom za period izgradnje postrojenja.
Korak 6: Obuka personala.
Korak 7: Putanje u rad.

Izgradnja postrojenja
Korak 1: Graevinsko-montani radovi
Korak 2: Izgradnja i povezivanje postrojenja

Servisiranje i odravanje postrojenja

Procesno-tehniko odravanje
Odravanje i servis

6.2 Raspored za realizaciju postrojenja

Priprema koncepcije i finansiranje oko 3 meseca

Inenjering projekta oko 4 meseca
Dobijanje dozvola i licenci u zavisnosti od administracije
Izgradnja postrojenja oko 8 meseci
Putanje u rad 2 - 3 meseca

30
7. Vremenski raspored izgradnje biogas
postrojenja

31
8. Primeri postojeih postrojenja

Poljoprivredno biogas postrojenje Margarethen am Moos,

Austrija
Ulazne sirovine 9 980 t/god
kukuruzna silaa, sudanska trava, stajsko ubrivo
Elektrina snaga 625 kWel
Toplotna snaga 692 kVttopl
Biometan 25 normalni m3/as
Preiavanje biogasa u prirodni gas - Biometan
Godinja proizvodnja energije:
Elektrina energija 5 mil. kWh/god
Toplotna energija 5,5 mil. kWh/god
Biogas 1,75 mil. normalni m3/god

32
 Poljoprivredno biogas postrojenje Orth an der Donau, Austrija

Ulazne sirovine 18 100 t/god

kukuruzna silaa, lucerka
Elektrina snaga 1 131 kWel
Toplotna snaga 1 138 kWtopl
Godinja proizvodnja energije:
Elektrina energija 8,3 mil. kWh/god
Toplotna energija 7,7 mil. kWh/god
Biogas 3,73 mil.normalni m3/god

Ko-fermentaciono biogas postrojenje WNSKS Wiener

Neustadt, Austrija
Ulazne sirovine 12 300 t/god
bio-otpad, ostaci hrane, kukuruzna silaa
Elektrina snaga 330 kWel
Toplotna snaga 340 kWtopl

33
Godinja proizvodnja energije:
Elektrina energija 2,5 mil. kWh/god
Toplotna energija 2,5 mil. kWh/god
Biogas 1,63 mil. normalni m3/god

Ko-fermentaciono biogas postrojenje Zwentendorf, Austrija

Ulazne sirovine 10 000 t/god
masna hrana, hrana sa isteklim rokom upotrebe, otpadna masnoa
Elektrina snaga 360 kWel

34
9. Rezime

Kriterijumi za izbor i evaluaciju biogas postrojenja mogu se posmatrati kao matrica.

35
36
10 Zahvalnica

Zahvaljujemo se na saradnju sledeim firmama i organizacijama:

Kuratorium fr Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft e.V. (KTBL), Germany
, Bugarska
Agrinz Technologies GmbH, Austria
Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e.V. (FNR), Germany
Frdergemeinschaft Nachhaltige Landwirtschaft e.V. (FNL), Germany
Agentur fr erneubaren Energien, Germany
Fachhochschule Sdwestfalen, Fachbereich Agrarwirtschaft, Soest, Germany

37