Hijerarhijsko adresiranje

Subnets, CIDR, VLSM

IP adrese IPv4 klase

IP adrese su inicijalno podeljene u klase.
Taj nain podele se zove CLASSFULL
adresiranje.
Svaka 32-bitna IP adresa je podeljena na mreni
i host deo.
Prvi biti adrese odeuju njenu klasu.
Ima ukupno 5 klasa IP adresa
 Rezervisane IP adrese Adresa mree
Neke IP adrese ne
mogu da se koriste za
dodeljivanje
raunarima.
IP adresa koja ima
sve nule u host delu
oznaava datu
mreu.
IP koja ima sve
jedinice u host delu je
broadcast adresa

Broadcast adresa Nedostatak IPv4 adresa

Sa brzim rastom Interneta dolo je do brze

potronje IP adresa.
Novi mehanizmi kao to su Classless
InterDomain Routing (CIDR), Variable Length
Subnet Masking (VLSM) i IPv6 su razvijeni da bi
se usporila potronja IPv4 adresa
Privatne IP adrese su jo jedan mehanizam
kojim se usporava potronja IP adresa.
 Dodeljivanje IP adresa
Na poetku postojanja Interneta adrese je dodeljivala
organizacija koja se zvala Internet Network Information
Center (InterNIC).
InterNIC vie ne postoji, njega je nasledila organizacija
Internet Assigned Numbers Authority (IANA).
IANA dodeljuje Regionalnim Internet Registrima (RIR)
delove IP adresnog prostora, da ih oni dodeljuju u
regionima za koje su zadueni.
RIR registri su:
RIPE - Rseaux IP Europens
ARIN - American Registry for Internet Numbers
APNIC Asia Pacific Network Informations Centre
LACNIC Latin American and Caribbean IP Address
Registry
AfriNIC African RIR
Podmreavanje - subneting
Podmreavanje (sabnetovanje) je deljenje IP
mree na manje delove kroz korienje dela
host dela IP adrese kao identifikatora pod mree
Time se unosi jedan dodatni hijerarhijski nivo u
IP adresiranje i usporava potronja IP adresa,
jer je mogue mnogo preciznije dodeljivanje IP
adresa prema broju korisnika.
Minimalni broj bita za host deo je 2.
U prvobitnoj definiciji sabneta, nisu mogli da se
koriste sabneti sa svim nulama u sabnet delu
(subnet zero), ali postoji mogunost da se oni
koriste uz posebne komande na ruterima.

Primer Dodeljivanje IP adresa

Podmreavanje razliitih klasa adresa Statiko adresiranje
Broj sabneta u zagradi je sa ukljuenom Svakom ureaju administrator ili korisnik
dodeljuje odreenu IP adresu.
opcijom da se koristi i sabnet sa svim
Dinamiko adresiranje
nulama Reverse Address Resolution Protocol (RARP)
Bootstrap Protocol (BOOTP)
3(4)
Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP)
7(8)
15(16)
31(32)
63(64)
127(128)
255(256)
 Classless Interdomain Routing
Agregacija ruta i supernetting
(CIDR)

CIDR je mehanizam po kojem ruteri kada biraju putanju paketa kao kriterijum za
odreivanje putanje porede destinacionu IP adresu sa adresom mree i sabnet
maskom koje su u ruting tabeli. Agregacijom ruta se smanjuje broj ulaza u ruting tabelu. Da bi se rute agregirale
Uveden je 1993 u RFC 1517, 1518, 1519, i 1520, neophodno je da se vodi rauna o topologiji mree prilikom dodeljivanja adresa.

Variable-Length Subnet Masks Classless i Classful Routing

(VLSM) protokoli
VLSM mehanizam omoguava korienje
sabnet maski razliite duine unutar jedne
mree
Da bi VLSM mehanizam mogao da radi, moraju
da se koriste ruting protokoli koji u svojim
porukama alju i informaciju o maski. Classful ruting protokoli NE alju sabnet masku u svojim oglaavanjima
Classless ruting protokoli alju sabnet masku u svojim oglaavanjima

Classful ruting protokoli NE podravaju VLSM

Classless ruting protokoli podravaju VLSM
 Kako rade classful ruting
protokoli sa sabnetima
Po dobijanju paketa sa informacijom o nekim
rutama classful ruting protokol radi sledee:
Ako je dobijena informacija o mrei koja pripada istoj
classful mrei kao interfejs sa kojeg je paket dobijen,
na tu rutu e se primeniti ona sabnet maska koja je
konfigurisana na datom interfejsu
Ako ruter dobije informaciju o mrei koja ne pripada
istoj classful mrei kao interfejs sa kojeg je paket
dobijen, na datu rutu se primenjuje maska prema
klasi kojoj pripada data ruta (A, B ili C)
Primer sumarizacije ruta
Sve rute sa leve strane slike ka upstream provider-u mogu da se oglase kao
jedna jedinstvena ruta: 192.168.48.0/20
Sumarizacija ruta
Bez sumarizacije ruta, Internet ruteri bi bili
prezasieni rutama jo 1997.
A class = 126 mrea
B class 16.000 mrea
C class 2.000.000 mrea
Sa sabnetima u ruting tabeli Internet rutera sa
punom Internet ruting tabelom bi bilo jo i vie
ruta
Dananja puna Internet ruting tabela 170.000
ruta (IPv4) & 500 ruta IPv6
Route Flapping
Route flapping poskakivanje ruta se javlja kada neki
interfejs pone da osciluje izmeu up i down stanja tj kada
esto dolazi do prekida veze.
Route flapping izazivaju mnogi faktori, a najee su to
smetnje u prenosnim putevima ili neispraan interfejs.
Route flapping moe da predstavlja problem za neke ruting
protokole (link state), jer moe da izazove veliki broj
nepotrebnih rekalkulacija topologije
Sumarizacijom ruta se efekat route flapping-a na ruting
protokole znaajno smanjuje, jer se sumarizovana ruta nee
promeniti ako neka od ruta koje su unutar skupa ruta
definisanog sumarizirajuom rutom promeni.