VERANSTALTUNGSBEITRAG
Konrad-Adenauer-Stiftung e.V.
AUSLANDSBRO
SERBIEN, MONTENEGRO
JELENA JABLANOV MAKSIMOVIC, RELIGIJA-SEKULARIZAM-LAICIZAM
M.A.
Beograd, 10. mart 2012.
Mart 2012
jablanov.maksimovic@kas.de
www.kas.de/belgrad
Hrianski kulturni centar i Fondacija
Konrad Adenauer organizovali su u
okviru ciklusa okruglih stolova pod
nazivom Religija u javnom, politikom
i drutvenom sektoru prvi u nizu
okrugli sto poseveen problematici
odnosa religije, sekularizma
laicizma.
Konferencija se sastojala iz dve sesije, tako
to je u prvoj sagledana problematika
odnosa religije, sekualrizma i laicizma iz a
u drugoj su isti problem tumaili
rimokatoliki, islamski i pravoslavni teolozi.
U prvoj sesiji kojom je predsedavao prof.
dr Radovan Bigovi, referate su izneli
prof. dr Darko Tanaskovi, profesor
Univerziteta u Beogradu, g. Zoran Pusi,
predsednik Graanskog odbora za ljudska
prava iz Zagreba, i dr Dragan Todorovi,
docent Univerziteta u Niu.
Prof. dr Darko Tanaskovi se u svom
izlaganju fokusirao na terminoloke
probleme sa kojima se susreemo u
pokuaju da govorimo o sekularizmu i
laicizmu. On je ukazao na razlike izmeu
pojmova sekularnost i sekularizam
odnosno pojmova lainost i laicizam.
On je istakao veliki znaaj neideoloke
sekularnosti koja ima pozitivne efekte kako
na drutvo i dravu tako i na same verske
zajednice. Prof. Tanaskovi je zakljuio da
je za uspostavljanje drutvenog i
psiholokog sklada izmeu religije i
politike, odnosno izmeu crkve i drave,
kljuno ponovno uspostavljanje jedinstva
vernike i politike dimenzije oveka kao
graanina, to je jedino mogue doslednim
afirmisanjem neideoloke sekularnosti i
lainosti.
G. Zoran Pusi se zadrao u svom
izlaganju na pitanju odnosa morala i
ljudskih prava, sagledavanih kroz prizmu
sekularizma. On je istakao apsolutnost
moralnih normi koje je potrebno afirmisati,
nasuprot relativizmu religijskih normi. G.
i Pusi je afirmisao principe sekularizma i
laicizma kao mogui put da se smanji
verovatnoa nemoralnih postupaka kako
vernika tako i verskih institucija.
Zakljuno izlaganje u okviru prve sesije je
izneo dr Dragan Todorovi sa Filozofskog
fakulteta u Niu. U svom izlaganju dr
Todorovi se osvrnuo na sadraj pojmova
sekularizacija, sekularnost i
sekularizam dajui njihov socioloki i
istorijski presek. On je takoe pokuao da
objasni i izdiferencira pojam ateizma koji
se obino smatra produktom procesa
sekularizacije.
Posle prve sesije je usledila veoma
plodonosna i inspirativna diskusija, tokom
koje su panelisti ali i mnogobrojni prisutni
razmenjivali miljenja o pomenutim
temama. Prof. Tanaskovi je tokom
diskusije izneo zapaanje da je neophodan
susret i razgovor onih koji imaju razliita i
ak suprotstavljena miljenja o ovim
temama, i da je konferencija upravo jedno
takvo mesto. Moderator sesije, prof.
Bigovi je postavio pitanje o zlu u samoj
ljudskoj prirodi koje se moda smatrati
izvorom pojedinih manifestacija zla o
kojima je govorio g. Pusi, dok bi moral
predstavljao samo socijalnu racionalizaciju
situacije u kojoj se itava ljudska priroda
nalazi.

Konrad-Adenauer-Stiftung e.V.
AUSLANDSBRO
SERBIEN UND MONTENEGRO
JELENA JABLANOV MAKSIMOVIC,
M.A.
Januar 2012
jablanov.maksimovic@kas.de
www.kas.de/belgrad
2
U diskusiji je, izmeu ostalih, uee uzeo i Nakon druge sesije je usledila zakljuna
prof. dr Janez Juhant koji je postavio diskusija koja je ukljuila veliki broj
pitanje o dometima veronauke u kolama i prisutnih slualaca i sve izlagae.
ulozi veronauke u procesu sekularizacije.
Ovo pitanje se sve ee moe uti u
polsednje vreme i u javnosti u Srbiji, s
bozirom da je veronauka ve itavu
deceniju prisutna u kolskom sistemu.
Nakon pauze za kafu, usledila je druga
sesija koju je moderirao dr Marko Nikoli
sa Instituta za meunarodnu politiku i
privredu. U ovoj sesiji izlaganja su izneli
prof. dr Janez Juhant sa Teolokog
fakulteta u Ljubljani, dr Seid Halilovi, iz
Centra za religijske nauke Kom iz
Beograda, i prof. dr Zoran Krsti, sa
Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u
Beogradu.
U svom izlaganju prof. dr Janez Juhant
je dao kratak pregled razvoja pojma
sekularizam, vezujui ga za tradiciju
prosvetiteljstva. Prisutni su takoe mogli
uti analizu procesa sekularizacije na
primeru Slovenije ali i na globalnom planu,
u odnosu na duhovnu klimu
postmodernizma.
Dr Seid Halilovi je ponudio analizu
sekularizma iz perspektive islama. On je
skrenuo panju na tekoe prevoenja
pojmova koji su po svojoj genezi tipino
zapadnjaki, kao to su sekularizam i
laicizam, na jezike islamskih kultura, kao
i problem njihove kontekstualizacije u
islamskim drutvima.
Zakljuno izlaganje je izneo prof. dr
Zoran Krsti koji je osnovnu temu
konferencije analizirao iz perspektive
pravoslavne teologije. On je istakao da su
koreni sekularizacije u verskim sukobima
na zapadu Evrope, pre svega u sukobima
protestanata i rimo-katolika u 16. i 17.
veku. Iz toga je proizala neophodnost da
se drutvo uspostavi na ne-religijskom
principu, kako bi se spreili budui verski
konflikti. Prof. Krsti je upozorio na
opasnost od sekularizacije crkvenog ivota,
nasuprot procesu sekularizacije drutva.