Dorde Pavi6evii UDK 17.

032
Institut za filozofiju i druStvenuteoriju Originalninaudnirad
Beograd

ETIKA DISKURSA
Sintagmaetika diskursase u poslednjevreme odoma6ila
kao oznakazapoku5ajnemadkihfilozofa K.-O. Apela i J. Habermasa
da utemeljenjeetidkih principa posredujupretpostavkamakomuni-
kacije. Ali ova sintagmaseponekad(delimidno pogre5no)koristi i
da oznali njihove celokupnefilozofske pozicije, Sto nikako ne
moZebiti sludaj,jer madaje predmetnjihove filozofije diskurs, to
niukom sludajunije samoetidkadimenzijadiskursa.Ova dimenzija
je za Apelovu poziciju, dodu5e,osnovna,ali ona predstavljatek
rezultat,rekonstrukcijomjezidko-pragmatidkihpretpostavkismisla
znanjai delovanja,zadobijenepozicije. JoI manje semoZeodnositi
na Habermasa,jer su etidkepretpostavkezanjegasamodeo konsti-
tutivnih pretpostavki obuhvatnog komunikativnog uma. Namera
ovog tekstaje da se na primeru teorija ovih autora razjasni veza
diskursai morala,da se analizira,naizgleddudnatezadaje nonne
ispravnog postupanjamoguderekonstruisatiiz pretpostavki sim-
bolibki posredovaneinterakcije (komunikacije), i da se ukaZena
neke kontroverzekoje sejavljaju unutar samete pozicije oko mo-
gu6nostii nadinada sejedantakav projekatostvari.
Samoime (etika diskursa)upuiuje na to da seradi o posebnoj
formi komunikacije * o argumentativnomdiskursukao medijumu
konkretnogutemeljenjanormi. Diskurs ili argumentovanirazgovor
je specifidni refleksivni i neprinudni oblik komunikacije, u kome
je govor, zahvaljujudi svojoj refleksivnoj snukturi, uz pomo6 koje
moZe virtuelno tematizovati i prekoraditi faktidka ogranidenja i
prinude konteksta,rastereienodnosamo6i i prinuda delovanja
<h
nametnutihkroz faktidki zadatikontekst.Utemeljenjeetidkih normi p
mogu6eje jer se iz ove forme komunikacije moZe rekonstruisati
racionalna,normativna strukturakoja je konstitutivna kako za de-
lovanje tako i za govor o delovanju. n
N
RacionalnastrukturadiskursasadrZana je u dubinskojstruk-
F.l
turijezidkih akatal.Ilokutivna snaganekog govornog akta otkriva
'
Radi se o pragmatidkom situiranju i razumevanjujezidkih izraza koje

129
 komunikativnufunkciju jezika.Uspe5noispunjenjenekoggovor-
nog akta podrazumevada je proizvedenili prikazanneki odnos
izmedu najmanjedve osobe zakoje se pretpostavljada su delatno
i govomosposobnisubjekti.Komunikacijaje uspe5na upravokada
je uspostavljengovomim aktom intendiraniodnos.
Odnos izmedu udesnikakomunikacijese uspostavljatako
Stogovorniksa svakomizjavomiznosipretenzijuzanjenovaZenje
i zahtevanjeno priznanje. Pretpostavkaargumentativneforme
komunikacijeje da ovi zahtevizavalenjem nisu iracionalnitj. da
senjihova ilokutivna snagane zasnivana nekoj sugestivnojmodi
negona racionalnojosnovi.To znadida zahteviza vaZenjemimaju
kognitivni statusi da semogu naknadnodokazivati.Da bi dokazali
svoju tvrdnju i time do5li do priznanjaiznetih pretenzijana vaZenje,
udesniciu komunikaciji se upu5tajuu diskurzivnoostvadvepos-
tupke utemeljenja.Konsenzuskoji strankepostiZuoko propozicio-
nalnog dela govornog aktai to iskljudivo diskurzivnim sredsfvima,
znadiprinudomboljeg argumenta,uslovje priznatostiiznetetvrdnje,
tj. ispunjenjanjenepretenzijena v aLenje.
Odluka o etidkom smislujezidkih akatapadau pragmatidku
ravan govornih akatadija dubinskastrukturasadrZijezidke uslove
idealne interakcije i komunikacije izmedu ljudi. Norme idealnog
tliskurzivnog postupanjaobrazuju procedure kojima nepristrano
rrioZemoodluditi o iznetim pretenzijamazavalenjem.U pogledu
su razvili Austin, Strawson i Searl a prihvatili, i za svoje potrube modifikovali
Apel i Habermas.Govorni akti su najmanje pragmatidkejedinice govora. Svaki
govorni akt sastojise od lokutivnog, ilokutivnog i perlokutivnog dela.Lokutivnim
delom se izride neito o nedemu,i ima oblik iskaznog stava. Ovaj deo govornog
akta jo5 se naziva propozicionalni deo ili konstativ. Ilokutivnim delom govornog
akta seobja5njavaradnjakoju neko dini kadaizgovaranekeredi i traZi seispunjenje
sadrZajaiz lokutivnog dela. On ima formu namere,molbe, obeianja, upozorenja,
zahteva,naredbeitd. i njime seizraZavaperformativnistavgovornika.Kroz perfor-
mativni stav udesnika,uspostavljaodnos sa partnerimau komunikaciji. Performa-
tivni stav udesnikaodituje ilokutivnu snagu govornog akta. Perlokutivni deo je
vanjezidkideo i on je usmerennaizazivanjenekog kauzalnogefekta kod slu5aoca.
Ali njime se izraLavafunkcija instrumentalnogdelovanja ali on za ovaj kontekst,
tj. kontekstkomunikativnogdelovanja,nije interesantan. Apel, K.-O., ,,Zur Idee
eineertranscedentalen Sprach-Pragmatik", u: Simon,J. (Hg.), Aspekteund Probleme
der Sprachphilosophie,Freiburgund Miinchen, 1974, str.283-326, Habermas,J,"
VorbereitendeBemerkungenzu einerTheorie der kommunikativenKompetelz",t)
Habermas,J./ Luhmann,N, Ifteorie der GesellschaftocleSofialtehnologie,Frt. am
M. 1971,str. 101-141,isti,"Was heiBt Universalpragmatik?", t: isti,Vorstudien
und Ergrinzungenzur Theorie des KommunikativenHandelns, Frf. am. M. 1984.
str.353-2141.
130
interpretacijeove normativnestruktureargumentacijepostojenes-
laganjaizmeduglavnih predstavnikaetike diskursa.U odnosuna
datore5enjezavisii to da li seodlukao etidkomnalazilnormativnim
pretpostavkama smisaoneargumentacijeuop5te,ili pak unutarjedne
posebneforme argumentacije,naime,moralnopraktidkogdiskursa.
Odnosno,da li temeljneetidkenormemoraju biti izvedeneiz tran-
scendentalnihpretpostavkiargumentacijeili mogu biti izvedeneiz
univerzalnih (ali ne i apriorno nuZnih) pretpostavki moralno-
praktidkogdiskursa.
H ab ermasov modeI r ekonstr ukcij e
Habermassmatra da normativnu osnovu strukture arsu-
mentacijedine detiri poopltive pretenzije zavaLenje.Usvajajidi
Veberovu sliku modernog doba kao procesa razdaravanjaieli-
gioznihslika svetaonim ,,kolosecima racionalizacije,,
koji su svoj-
stveni Zapadu, Habermaskonstatujeizdiferencirane sfere znanja
koje nastajustvaranjemprofanekulture.Modernaiskustvenanauka,
umetnosti teorije moralai pravaustanovljeneu principeoblikovale
su se u autonomnekultume sfere.Procesiudenjaodvijaju seprema
unutra5njimzakono^mernostima teorijskih, estetskihi moralno-
praktidkih problema'. Ovako izdiferenciranim sferamaznanja up-
ravljaju saznajniinteresi3kao njihova veza sa svetomZivota,ko.ll
konstitui5utri medusobnonezavisnevrste diskursa.To su teorijski,
estetidkii moralno-praktidkidiskurs koji su nesvodivijedan na
drugi ili na neki zajednidkimeta-diskurs.'Normativnastruktura
argumentacijeza svaki od ovih diskursamora se rekonstruisati
nezavisno.
_ ,,Nedovr5eniprojekat modeme" je pretenzije za valenjem
koje stoje u osnovi ovih formi diskursaudinio op5timali nije uspeo
da do kraja izvede nadinenjihove poop5tivosti.Naime, normativni
- ' L
Habermas, I, Der philosophische Diskurs der Moderne, Frf. am M. 'q
p
1985.str.9.
3
Veza ovih sfera znanja i sveta Zivota se uspostavlja preko saznajnih
interesa,koji, u krajnoj instanci,predstavljajudublje antropoloskiusaileneorijen,
.L
tacije prema ovladavanju spoljnjim svetom, vezom sa drugim ljudima i neuslo-
N
vljenosti sopstveneliinosti. Saznajniinteresise nastavljajuna rad i interakciju kao
J
uslove mogudnosti reprodukcije i samokonstitucijeljudskog roda i na taj nadin fi
postajukonstitutivniza nassvetZivota.Habermas,J,Saryanjeiinteres,prev. M.
Cekii, Beograd,I 975, str. 240-241i dalie.
r31
 komunikativnufunkciju jezika.Uspe5noispunjenjenekoggovor-
nog akta podrazumevada je proizvedenili prikazanneki odnos
izmedu najmanjedve osobe zakoje se pretpostavljada su delatno
i govomosposobnisubjekti.Komunikacijaje uspe5na upravokada
je uspostavljengovomim aktom intendiraniodnos.
Odnos izmedu udesnikakomunikacijese uspostavljatako
Stogovorniksa svakomizjavomiznosipretenzijuzanjenovaZenje
i zahtevanjeno priznanje. Pretpostavkaargumentativneforme
komunikacijeje da ovi zahtevizavalenjem nisu iracionalnitj. da
senjihova ilokutivna snagane zasnivana nekoj sugestivnojmodi
negona racionalnojosnovi.To znadida zahteviza vaZenjemimaju
kognitivni statusi da semogu naknadnodokazivati.Da bi dokazali
svoju tvrdnju i time do5li do priznanjaiznetih pretenzijana vaZenje,
udesniciu komunikaciji se upu5tajuu diskurzivnoostvadvepos-
tupke utemeljenja.Konsenzuskoji strankepostiZuoko propozicio-
nalnog dela govornog aktai to iskljudivo diskurzivnim sredsfvima,
znadiprinudomboljeg argumenta,uslovje priznatostiiznetetvrdnje,
tj. ispunjenjanjenepretenzijena v aLenje.
Odluka o etidkom smislujezidkih akatapadau pragmatidku
ravan govornih akatadija dubinskastrukturasadrZijezidke uslove
idealne interakcije i komunikacije izmedu ljudi. Norme idealnog
tliskurzivnog postupanjaobrazuju procedure kojima nepristrano
rrioZemoodluditi o iznetim pretenzijamazavalenjem.U pogledu
su razvili Austin, Strawson i Searl a prihvatili, i za svoje potrube modifikovali
Apel i Habermas.Govorni akti su najmanje pragmatidkejedinice govora. Svaki
govorni akt sastojise od lokutivnog, ilokutivnog i perlokutivnog dela.Lokutivnim
delom se izride neito o nedemu,i ima oblik iskaznog stava. Ovaj deo govornog
akta jo5 se naziva propozicionalni deo ili konstativ. Ilokutivnim delom govornog
akta seobja5njavaradnjakoju neko dini kadaizgovaranekeredi i traZi seispunjenje
sadrZajaiz lokutivnog dela. On ima formu namere,molbe, obeianja, upozorenja,
zahteva,naredbeitd. i njime seizraZavaperformativnistavgovornika.Kroz perfor-
mativni stav udesnika,uspostavljaodnos sa partnerimau komunikaciji. Performa-
tivni stav udesnikaodituje ilokutivnu snagu govornog akta. Perlokutivni deo je
vanjezidkideo i on je usmerennaizazivanjenekog kauzalnogefekta kod slu5aoca.
Ali njime se izraLavafunkcija instrumentalnogdelovanja ali on za ovaj kontekst,
tj. kontekstkomunikativnogdelovanja,nije interesantan. Apel, K.-O., ,,Zur Idee
eineertranscedentalen Sprach-Pragmatik", u: Simon,J. (Hg.), Aspekteund Probleme
der Sprachphilosophie,Freiburgund Miinchen, 1974, str.283-326, Habermas,J,"
VorbereitendeBemerkungenzu einerTheorie der kommunikativenKompetelz",t)
Habermas,J./ Luhmann,N, Ifteorie der GesellschaftocleSofialtehnologie,Frt. am
M. 1971,str. 101-141,isti,"Was heiBt Universalpragmatik?", t: isti,Vorstudien
und Ergrinzungenzur Theorie des KommunikativenHandelns, Frf. am. M. 1984.
str.353-2141.
130
interpretacijeove normativnestruktureargumentacijepostojenes-
laganjaizmeduglavnih predstavnikaetike diskursa.U odnosuna
datore5enjezavisii to da li seodlukao etidkomnalazilnormativnim
pretpostavkama smisaoneargumentacijeuop5te,ili pak unutarjedne
posebneforme argumentacije,naime,moralnopraktidkogdiskursa.
Odnosno,da li temeljneetidkenormemoraju biti izvedeneiz tran-
scendentalnihpretpostavkiargumentacijeili mogu biti izvedeneiz
univerzalnih (ali ne i apriorno nuZnih) pretpostavki moralno-
praktidkogdiskursa.
H ab ermasov modeI r ekonstr ukcij e
Habermassmatra da normativnu osnovu strukture arsu-
mentacijedine detiri poopltive pretenzije zavaLenje.Usvajajidi
Veberovu sliku modernog doba kao procesa razdaravanjaieli-
gioznihslika svetaonim ,,kolosecima racionalizacije,,
koji su svoj-
stveni Zapadu, Habermaskonstatujeizdiferencirane sfere znanja
koje nastajustvaranjemprofanekulture.Modernaiskustvenanauka,
umetnosti teorije moralai pravaustanovljeneu principeoblikovale
su se u autonomnekultume sfere.Procesiudenjaodvijaju seprema
unutra5njimzakono^mernostima teorijskih, estetskihi moralno-
praktidkih problema'. Ovako izdiferenciranim sferamaznanja up-
ravljaju saznajniinteresi3kao njihova veza sa svetomZivota,ko.ll
konstitui5utri medusobnonezavisnevrste diskursa.To su teorijski,
estetidkii moralno-praktidkidiskurs koji su nesvodivijedan na
drugi ili na neki zajednidkimeta-diskurs.'Normativnastruktura
argumentacijeza svaki od ovih diskursamora se rekonstruisati
nezavisno.
_ ,,Nedovr5eniprojekat modeme" je pretenzije za valenjem
koje stoje u osnovi ovih formi diskursaudinio op5timali nije uspeo
da do kraja izvede nadinenjihove poop5tivosti.Naime, normativni
- ' L
Habermas, I, Der philosophische Diskurs der Moderne, Frf. am M. 'q
p
1985.str.9.
3
Veza ovih sfera znanja i sveta Zivota se uspostavlja preko saznajnih
interesa,koji, u krajnoj instanci,predstavljajudublje antropoloskiusaileneorijen,
.L
tacije prema ovladavanju spoljnjim svetom, vezom sa drugim ljudima i neuslo-
N
vljenosti sopstveneliinosti. Saznajniinteresise nastavljajuna rad i interakciju kao
J
uslove mogudnosti reprodukcije i samokonstitucijeljudskog roda i na taj nadin fi
postajukonstitutivniza nassvetZivota.Habermas,J,Saryanjeiinteres,prev. M.
Cekii, Beograd,I 975, str. 240-241i dalie.
r31
 zahteyiza istinito5iu, ispravno5iui iskrenoSdu nisu poop5tivina
pretpostavkama subjekt-centriranog uma, ve6 na pretpostavkama
u jeziku intersubjektivnopodeljenogkomunikativnogama. Zato
se kod Habermasa,pored tri pomenuta,javlja jo5 jedan, dodatni
zahtevza vaLenjekoji je op5ti i vaLi za sve tri autonomnevrste
diskursa(mada se one u njemu ne iscrpljuju), naime, zahtevza
razumljivo56u.Komunikacijakao novaperspektivaodredenjaum-
nosti postaje normativna pretpostavkarazreSenjasvih pretenzija
zavaienje.
Svaki od ovih zahtevazavaLenleodgovarajednojklasi go-
vomih akatakao njegovauniverzalno-pragmatidka pretpostavka.
,,Postoji onoliko pretenzljaza valenje koliko ima klasa govornih
akata.Prvaklasaseodnosina uspostavljanje samejezidkekomuni-
kacije.Otudaseu odnosuna klasu ,,komunikativnih"akatapostavua
razumljivostkao pretenzljaza vaLenje.Druga klasa se odnosina
objektivni svet.Zato je ovde red o istini kao pretenziji na vaZenje.
Tre6aklasa se odnosina subjektivnisvet.Stogaje ovde red o is-
krenostikao pretenziji na vaZenje.eetvrta klasa se odnosi na soci-
jalni svet, pale ovde red o ispravnostikao pretenziji za vaLenje"a . ubistvo(isto,str.l10). Ali ,,Znati5tautemeljenjeu ovom kontekstu
Ovi zahteviza vaLenjese kao univerzalniizvode iz sistematskog
mestajezika u svetu Livotajer se u argumentativnomgovoru te-
iiratizuje uvek jedna od ove detiri regije - spoljni svet, unutralnji
svet,druStvoili samjezik.
Gde je mestoi kakvaje uloga etike u rekong$ukciji norma-
tivnih pretpostavkiargumentativnoggovora?Sam pojam komuni-
kativnog uma razvija se argumentaciono-teorijskimsredstvimana
putu analizepretenzijana vaZenjei iz analizeuslova njihovog dis-
kurzivnog ispunjenja,Sto dalje ukljuduje i analizu op5tih pret-
postavki argumentacije.Ali, do op5tih pretpostavkiargumentaci-
je se stiZe postupnim uop5tavanjem,preko analize i obja5njenja
specijalnih formi argumentacije.Jednaod tih formi je i moralno-
praktidki diskurs, Stoznadi da utemeljenjemoralne tadke gledi5ta
pogadasamojedanposebantip postavljanjapitanja,jedanposeban
.O
aspektvaZenjauop5te- upravojedan aspektobuhvatnogkomuni-
Q kativnog uma'.
Utemeljenjemoralno-praktidkogdiskursamogudeje ako su
pretenzijena vaZenjenormi u sporukoji seiznoseu jednom takvom
4
Milovii, M, Refleksivniargument,Beograd1989,str. 134.
s Habermur,J, Erlciuterungenzur Diskursethik,Frf . am M. 1991, str
132
diskursurazreiivi argumentativnimsredstvima.To pretpostavlja
da su moralnapitanja uop5teracionalnoodludiva.Racionalnaod-
ludivostznati da su ona,,sposobna za istinu",odnosno,da poseduju
kognitivni sadrZaj.Da moralnim pitanjima vei u svakodnevnoj
upotrebi dajemo ovakav smisao,dokazujenam spremnostda se
vodi raspravaoko spornih normi i da sekritikuju nemoralnioblici
pona5anja(isto, str. 120). Prilikom dilema u svakodnevnomde-
lovanju odluku donosimona osnovu nedegaSto zovemo ,,dobri
razloz7"6.Ali koji izmedu mno5tva,,dobrih razloga" treba da pre-
sudnoutidena na5uodluku.Da li to mogu biti metafizidki,religi-
jski, mitski, ili obidajni razlozi,koji takoclemogu da seposmatra-
ju kao odgovor na pitanje o dobrim razlozima?Zbogtoga Haber-
mas ponavlja skeptidkuargumentacijukoja treba da pokaZena
koji nabin se moZeo normamaracionalnoargumentovati.Time
dokazuje da ni radikalni skeptik ne moZe da,bez samodestrukti-
vnih posledica,porekneuslove smisaoneargumentacije.Haber-
masje, dak, spremanda tvrdi da skepticizamna duZestazekoji
odbija uslovekomunikacijemoLevoditi u Sizofrenijuili u samo-
znadi,joS uvek ne prejudiciradalji odgovor,da li je utemeljenje
moralai diskursutemeljenjauop5temogui" (Habermas,1991,str.
r 33) .
Zbog toga je neophodnarekonsffukcija logike praktidkog
diskursakoja bi odgovorilana pitanje o uslovima vaLenjamoralnih
sudova.Njen zadatakbi bio da rekonstrui5eprocedurediskurzivnog
razre5enjapretenzijana vaZenjekoje obeleZavajumoralnu argume-
ntaciju. U teorijskom diskursu se pukotina izmedu vaLenjasingu-
larnih opaZanjasajedne i op5tihhipotezasadruge stane premo5iu-
je razliditim kanonimaindukcije.I u praktidkomdiskursupokazuje
neophodnostodgovaraju6egprincip premo56avanjaizmedu sadr-
Zajapojedinadnogmoralnog sudai njegovog vaZenja(Habermas,
1983,str.73). Kako ovde imamoposlasa sadrZajemmoralnihsu-
dova koji ie se Stititi oslanjanjemna iskustvoi legitimnaodekivanja ,o-
zadovoljenjapotreba,odnosnoispunjenjaZivotnih planova,potre-
ban je princip koji 6e regulisati odnosemecluljudima tako da 6e
kao vaLe(,enonne biti priznate samo one koje u sebi utelovljuju
interesesvih kojih seta norma ti(e.Znali,radi seo jednom principu N
univerzalizaciie. I
6
Hube.-u., J, Mo'ralbewusstseinund kommunikativesHandeln, Frf. am
M . 1 9 8 3s, t r . 5 9 .
t33
 zahteyiza istinito5iu, ispravno5iui iskrenoSdu nisu poop5tivina
pretpostavkama subjekt-centriranog uma, ve6 na pretpostavkama
u jeziku intersubjektivnopodeljenogkomunikativnogama. Zato
se kod Habermasa,pored tri pomenuta,javlja jo5 jedan, dodatni
zahtevza vaLenjekoji je op5ti i vaLi za sve tri autonomnevrste
diskursa(mada se one u njemu ne iscrpljuju), naime, zahtevza
razumljivo56u.Komunikacijakao novaperspektivaodredenjaum-
nosti postaje normativna pretpostavkarazreSenjasvih pretenzija
zavaienje.
Svaki od ovih zahtevazavaLenleodgovarajednojklasi go-
vomih akatakao njegovauniverzalno-pragmatidka pretpostavka.
,,Postoji onoliko pretenzljaza valenje koliko ima klasa govornih
akata.Prvaklasaseodnosina uspostavljanje samejezidkekomuni-
kacije.Otudaseu odnosuna klasu ,,komunikativnih"akatapostavua
razumljivostkao pretenzljaza vaLenje.Druga klasa se odnosina
objektivni svet.Zato je ovde red o istini kao pretenziji na vaZenje.
Tre6aklasa se odnosina subjektivnisvet.Stogaje ovde red o is-
krenostikao pretenziji na vaZenje.eetvrta klasa se odnosi na soci-
jalni svet, pale ovde red o ispravnostikao pretenziji za vaLenje"a . ubistvo(isto,str.l10). Ali ,,Znati5tautemeljenjeu ovom kontekstu
Ovi zahteviza vaLenjese kao univerzalniizvode iz sistematskog
mestajezika u svetu Livotajer se u argumentativnomgovoru te-
iiratizuje uvek jedna od ove detiri regije - spoljni svet, unutralnji
svet,druStvoili samjezik.
Gde je mestoi kakvaje uloga etike u rekong$ukciji norma-
tivnih pretpostavkiargumentativnoggovora?Sam pojam komuni-
kativnog uma razvija se argumentaciono-teorijskimsredstvimana
putu analizepretenzijana vaZenjei iz analizeuslova njihovog dis-
kurzivnog ispunjenja,Sto dalje ukljuduje i analizu op5tih pret-
postavki argumentacije.Ali, do op5tih pretpostavkiargumentaci-
je se stiZe postupnim uop5tavanjem,preko analize i obja5njenja
specijalnih formi argumentacije.Jednaod tih formi je i moralno-
praktidki diskurs, Stoznadi da utemeljenjemoralne tadke gledi5ta
pogadasamojedanposebantip postavljanjapitanja,jedanposeban
.O
aspektvaZenjauop5te- upravojedan aspektobuhvatnogkomuni-
Q kativnog uma'.
Utemeljenjemoralno-praktidkogdiskursamogudeje ako su
pretenzijena vaZenjenormi u sporukoji seiznoseu jednom takvom
4
Milovii, M, Refleksivniargument,Beograd1989,str. 134.
s Habermur,J, Erlciuterungenzur Diskursethik,Frf . am M. 1991, str
132
diskursurazreiivi argumentativnimsredstvima.To pretpostavlja
da su moralnapitanja uop5teracionalnoodludiva.Racionalnaod-
ludivostznati da su ona,,sposobna za istinu",odnosno,da poseduju
kognitivni sadrZaj.Da moralnim pitanjima vei u svakodnevnoj
upotrebi dajemo ovakav smisao,dokazujenam spremnostda se
vodi raspravaoko spornih normi i da sekritikuju nemoralnioblici
pona5anja(isto, str. 120). Prilikom dilema u svakodnevnomde-
lovanju odluku donosimona osnovu nedegaSto zovemo ,,dobri
razloz7"6.Ali koji izmedu mno5tva,,dobrih razloga" treba da pre-
sudnoutidena na5uodluku.Da li to mogu biti metafizidki,religi-
jski, mitski, ili obidajni razlozi,koji takoclemogu da seposmatra-
ju kao odgovor na pitanje o dobrim razlozima?Zbogtoga Haber-
mas ponavlja skeptidkuargumentacijukoja treba da pokaZena
koji nabin se moZeo normamaracionalnoargumentovati.Time
dokazuje da ni radikalni skeptik ne moZe da,bez samodestrukti-
vnih posledica,porekneuslove smisaoneargumentacije.Haber-
masje, dak, spremanda tvrdi da skepticizamna duZestazekoji
odbija uslovekomunikacijemoLevoditi u Sizofrenijuili u samo-
znadi,joS uvek ne prejudiciradalji odgovor,da li je utemeljenje
moralai diskursutemeljenjauop5temogui" (Habermas,1991,str.
r 33) .
Zbog toga je neophodnarekonsffukcija logike praktidkog
diskursakoja bi odgovorilana pitanje o uslovima vaLenjamoralnih
sudova.Njen zadatakbi bio da rekonstrui5eprocedurediskurzivnog
razre5enjapretenzijana vaZenjekoje obeleZavajumoralnu argume-
ntaciju. U teorijskom diskursu se pukotina izmedu vaLenjasingu-
larnih opaZanjasajedne i op5tihhipotezasadruge stane premo5iu-
je razliditim kanonimaindukcije.I u praktidkomdiskursupokazuje
neophodnostodgovaraju6egprincip premo56avanjaizmedu sadr-
Zajapojedinadnogmoralnog sudai njegovog vaZenja(Habermas,
1983,str.73). Kako ovde imamoposlasa sadrZajemmoralnihsu-
dova koji ie se Stititi oslanjanjemna iskustvoi legitimnaodekivanja ,o-
zadovoljenjapotreba,odnosnoispunjenjaZivotnih planova,potre-
ban je princip koji 6e regulisati odnosemecluljudima tako da 6e
kao vaLe(,enonne biti priznate samo one koje u sebi utelovljuju
interesesvih kojih seta norma ti(e.Znali,radi seo jednom principu N
univerzalizaciie. I
6
Hube.-u., J, Mo'ralbewusstseinund kommunikativesHandeln, Frf. am
M . 1 9 8 3s, t r . 5 9 .
t33
 Princip univerzalizacijeizraLavaideju koja leZi u osnovi
verzalnopragmatidketeorije govomih akata'.Ve6 na nivou pravila
svih deontoloSkihetika koje se oslanjajuna intuicije sadrZaneu
procedurao6igledanje etidki sadrZajnpr. odnosreciprodnogpri-
Kantovoj ideji kategoridkogimperativa,da moralni princip mora
znanjakoji vaZi i za diskurs delovanjaorijentisanogna razume-
biti takav da iskljudi sve one norme koje ne mogu dbbiti kvalifi-
vanje.Ali tek unutaraspektapravilaprocesapokazujeseargumen-
kovanopriznanjeod svih onih kojih senormatide.Kako sevise ne
tativni govor prvenstvenokao komunikativan,tj. usmerenna racio-
radi o logidkom testuispitivanjapoopitivosti odredenemaksime
nalno motivisanoslaganje.Ova pravilanisu samoteorijskaantici-
delovanja,ve6o odredenjupostupkaargumentacije, ja svoju mak_ pacijaidealnihuslovaargumentacijevei upudujui na perspektivu
simu za koju Zelim da postaneop5ti zakon ne propisujemsvima
realneprovodljivosti diskursautemeljenjana osnovuodredenih,
kao vaZeiu,ve( je izlaLemsvim udesnicimakomunikacijekako bi
socijalnorelevantnihpravila argumentacije.Retoridkapravila pro-
putemkonsenzusamogli da odludeo njenoj pretenziji na univerza_
cesaglase:
lno vaZenje.Zbog togaprincip univ erzalizacijev aLi kao argumen-
,,3.1.Svaki subjekt,sposobanda deluje,smeda udestvujeu
tacionopravilo i pripadalogici praktidkogdiskursa.on trebada
diskursu.
omqguii konsenzuso maksimamakoje se mogu poop5titii time u
3 .2. a) Svako smeda problematizujebilo koju tvrdnju.
krajnjoj liniji i moguinosr racionalnog odludivanja moralno_
b) Svako sme da u diskursuuvedebilo koju tvrdnju.
praktidkihpitanja(isro,srr. 132).
c) Svako smeda izrazi svoje stavove,Zeljei potrebe.
Princip tniverzalizacije se eksplicirakroz uslov ,,idealne
3.3. Niko ne sme,da na osnovuspolja5njeili unutra5nje
govornesituacije" . Habermaspoku5avada r azvije kompleksan sis_
prinudebudeometenda uodi svojapravautvrdenapod 3.1.i3.2.*
tem pravila argumentacijekoji bi trebaoda suzi raspravudo te (Habermas, 1983,str.99)
mereda prihvatanjepravila poopbtavanja (,,U,.)udini neizbeZnim. U tadki 3.1. upuiuje sena svemogu6e,realnei potencijalne
Ovaj sistempravila sadrZanje u protivEinjenidkojanticipacijigo_
udesnikeu komunikaciji. Ona upu6ujena neograniEenu op5tost
vorne situacijekoja serekonstruisena osnovuopstihuslovi simetrije
udesnikau komunikaciji. U tadki 3.2. odreclujusepodjednakeSanse
koju svaki kompetentnigovornik mora prihvatiti ako se upu5tau
l svih udesnikas obzirom na neogranidenost moguiih temadiskursa.
komunikaciju.,,Uargumentativnom govorupokazujes" rtrukturu vode-
I konadno,u tadki3.3.obezbecluje seslobodaneogranidenog
nekegovornesituacijekoja je na posebannadinimunigoranaprotiv
nja diskursa.
represijei nejednakosti:ona se prezentirakao oblik komunikaciie
Da ova pravila nisu samokonvencijenego zaistapredstav-
koji je pribliZan idealnim uslovima,,(isto, srr. 9g).Za njeno od_
ljaju neizbeZanoblik racionalneargumentacijedokazujese testom
redenje,da bi se izbeglanzlllitadopunska empirijska ograniEenja
nbprotivrednostiilokutivnog i lokutivnog dela govornog akta, koji
interne ili eksterneprirode, potrebanje precilan sistempravila; je pretpostavkauspe5nekomunikacije,tj. testom performativne
naime,praktidkidiskursipodleZuogranidenjimaprostorafur"m"-
neprotivrebnostina koji se upu6ujesvakoko poku5ada ih porekne.
na, i odrLavajuse u odredenimdru5tvenimkontekstima,i ukoli_
Treba napomenuti da test performativne neprotivrednostikod
ko bi imali nepotpunoili nepreciznoodredenje,za svaki novi slu-
Habermasanemakarakter selektivnogkriterijuma na osnovukoga
daj, koji ne moZemou potpunostipodvestipod pravilo, morali bi
se moZeistadi transcendentalna nuZnostpravila argumentacije,ne-
.O uvoditi dopunskiindeksogranidenja,koji bi, u nadelu,moraobiti go se koristi samokao analitidko sredstvoproveravanjai ispitiva- oF
beskonadan, i koji bi dalje doveou pitanjeplodnostovakvogpris_
.(-) nja opitosti pretpostavki(isto,str. 100-102).
tupa.
Ekspliciranjemnezaobilaznihpretpostavkiargumentacije
Pravila koja vaZekao pretpostavkeargumentacijepodeljena
stvorenje okvir za izvodenjeprincipa univerzalizacije.Iz ovih
su u tri grupe:logidko-semantidka pravila proizvodenja,dijalekti_
n
pravila prr,.izilazida spomanormamoZenai6i na neprinudanprista- N
dka pravila procedurai retoridkapravila procesa.Katalog pravila
nak medu udesnicimapraktidkogdiskursasamo onda kada ,,IJ" ".)
Habermasau bitnom preuzimaod R. Aleksija (R. Alexy) kojilazvija
t
precizansistempravila polazeciod pretpostavkiHabermasou"uni- Al"*y, R, ,,EineTheoriedespraktischenDiskurses",u: Oelmiiller,W,
Transcedentalphilo sophischeNormenbegr iindung,P adebom1978.
134
t35
 Princip univerzalizacijeizraLavaideju koja leZi u osnovi
verzalnopragmatidketeorije govomih akata'.Ve6 na nivou pravila
svih deontoloSkihetika koje se oslanjajuna intuicije sadrZaneu
procedurao6igledanje etidki sadrZajnpr. odnosreciprodnogpri-
Kantovoj ideji kategoridkogimperativa,da moralni princip mora
znanjakoji vaZi i za diskurs delovanjaorijentisanogna razume-
biti takav da iskljudi sve one norme koje ne mogu dbbiti kvalifi-
vanje.Ali tek unutaraspektapravilaprocesapokazujeseargumen-
kovanopriznanjeod svih onih kojih senormatide.Kako sevise ne
tativni govor prvenstvenokao komunikativan,tj. usmerenna racio-
radi o logidkom testuispitivanjapoopitivosti odredenemaksime
nalno motivisanoslaganje.Ova pravilanisu samoteorijskaantici-
delovanja,ve6o odredenjupostupkaargumentacije, ja svoju mak_ pacijaidealnihuslovaargumentacijevei upudujui na perspektivu
simu za koju Zelim da postaneop5ti zakon ne propisujemsvima
realneprovodljivosti diskursautemeljenjana osnovuodredenih,
kao vaZeiu,ve( je izlaLemsvim udesnicimakomunikacijekako bi
socijalnorelevantnihpravila argumentacije.Retoridkapravila pro-
putemkonsenzusamogli da odludeo njenoj pretenziji na univerza_
cesaglase:
lno vaZenje.Zbog togaprincip univ erzalizacijev aLi kao argumen-
,,3.1.Svaki subjekt,sposobanda deluje,smeda udestvujeu
tacionopravilo i pripadalogici praktidkogdiskursa.on trebada
diskursu.
omqguii konsenzuso maksimamakoje se mogu poop5titii time u
3 .2. a) Svako smeda problematizujebilo koju tvrdnju.
krajnjoj liniji i moguinosr racionalnog odludivanja moralno_
b) Svako sme da u diskursuuvedebilo koju tvrdnju.
praktidkihpitanja(isro,srr. 132).
c) Svako smeda izrazi svoje stavove,Zeljei potrebe.
Princip tniverzalizacije se eksplicirakroz uslov ,,idealne
3.3. Niko ne sme,da na osnovuspolja5njeili unutra5nje
govornesituacije" . Habermaspoku5avada r azvije kompleksan sis_
prinudebudeometenda uodi svojapravautvrdenapod 3.1.i3.2.*
tem pravila argumentacijekoji bi trebaoda suzi raspravudo te (Habermas, 1983,str.99)
mereda prihvatanjepravila poopbtavanja (,,U,.)udini neizbeZnim. U tadki 3.1. upuiuje sena svemogu6e,realnei potencijalne
Ovaj sistempravila sadrZanje u protivEinjenidkojanticipacijigo_
udesnikeu komunikaciji. Ona upu6ujena neograniEenu op5tost
vorne situacijekoja serekonstruisena osnovuopstihuslovi simetrije
udesnikau komunikaciji. U tadki 3.2. odreclujusepodjednakeSanse
koju svaki kompetentnigovornik mora prihvatiti ako se upu5tau
l svih udesnikas obzirom na neogranidenost moguiih temadiskursa.
komunikaciju.,,Uargumentativnom govorupokazujes" rtrukturu vode-
I konadno,u tadki3.3.obezbecluje seslobodaneogranidenog
nekegovornesituacijekoja je na posebannadinimunigoranaprotiv
nja diskursa.
represijei nejednakosti:ona se prezentirakao oblik komunikaciie
Da ova pravila nisu samokonvencijenego zaistapredstav-
koji je pribliZan idealnim uslovima,,(isto, srr. 9g).Za njeno od_
ljaju neizbeZanoblik racionalneargumentacijedokazujese testom
redenje,da bi se izbeglanzlllitadopunska empirijska ograniEenja
nbprotivrednostiilokutivnog i lokutivnog dela govornog akta, koji
interne ili eksterneprirode, potrebanje precilan sistempravila; je pretpostavkauspe5nekomunikacije,tj. testom performativne
naime,praktidkidiskursipodleZuogranidenjimaprostorafur"m"-
neprotivrebnostina koji se upu6ujesvakoko poku5ada ih porekne.
na, i odrLavajuse u odredenimdru5tvenimkontekstima,i ukoli_
Treba napomenuti da test performativne neprotivrednostikod
ko bi imali nepotpunoili nepreciznoodredenje,za svaki novi slu-
Habermasanemakarakter selektivnogkriterijuma na osnovukoga
daj, koji ne moZemou potpunostipodvestipod pravilo, morali bi
se moZeistadi transcendentalna nuZnostpravila argumentacije,ne-
.O uvoditi dopunskiindeksogranidenja,koji bi, u nadelu,moraobiti go se koristi samokao analitidko sredstvoproveravanjai ispitiva- oF
beskonadan, i koji bi dalje doveou pitanjeplodnostovakvogpris_
.(-) nja opitosti pretpostavki(isto,str. 100-102).
tupa.
Ekspliciranjemnezaobilaznihpretpostavkiargumentacije
Pravila koja vaZekao pretpostavkeargumentacijepodeljena
stvorenje okvir za izvodenjeprincipa univerzalizacije.Iz ovih
su u tri grupe:logidko-semantidka pravila proizvodenja,dijalekti_
n
pravila prr,.izilazida spomanormamoZenai6i na neprinudanprista- N
dka pravila procedurai retoridkapravila procesa.Katalog pravila
nak medu udesnicimapraktidkogdiskursasamo onda kada ,,IJ" ".)
Habermasau bitnom preuzimaod R. Aleksija (R. Alexy) kojilazvija
t
precizansistempravila polazeciod pretpostavkiHabermasou"uni- Al"*y, R, ,,EineTheoriedespraktischenDiskurses",u: Oelmiiller,W,
Transcedentalphilo sophischeNormenbegr iindung,P adebom1978.
134
t35
 vrti, a to znadi ,,akopredvidiveposledicei sporedniudinci koji
slede iz op5teg sledenja sporne norme za zadovoljenje interesa
svakogpojedinca mogu biti neprinudnoprihva6eneod svih kojih
se tidu". ,,Na osnovu ,,U" principa se nakon toga izvodi princip
,,D" (diskursniprincip) koji izrideosnovnistavnekemoralneteorije,
ali ne pripada logici argumentacije,a on YaLe,da smeju zahtevati
vaZenjesamoone nonne koje nailaze(ili mogu naiii) na pristanak
svih kao udesnikajednogpraktidkogdiskursa"(isto,str. 103).
Habermas strogo razlikuje princip ,,tI" od principa ,,D" i
ove od pravila argumentacije.Princip ,,IJ" je temeljni stav univer-
zalizacije i jedini moralni princip uop5tei kao takav se razlikuje
od:
- sadrZinskihprincipa ili osnovnih normi koje smeju da ob-
razuju samopredmetargumentacije;
- normativnih pretpostavkiargumentacijekoje (kao u 3.1.
do 3.3.) mogu da seeksplicirajukao pravila argumentacije;
- diskurs-etidkogosnovnogstava,,D" koji izride normativno
na(elojedne, konkretnemoralneteorije,naime sameetike diskursa.
Princip ,,D" nalaLevodenjediskursao svakojspornojnormi.
Kako je najde56efaktidki nemogu6eude5ie u argumentaciji svih
kojih se norma tide on nam zapovedada se raspravamora voditi
tako i toliko da bi normu mogli prihvatiti i potencijalni uiesnici
diskursa ako bi mogli da udestvuju u komunikacrii. Nu taj nadin
spa5enoje ono Stomoralnu teoriju dini univerzaldom,potencijali
argumentacije treba da budu tako dobro iscrpljeni i norme tako
dobro ispitanekao daje u raspraviudestvovaloditavodovedanstvo,
naravno,na zatedenomindividualnom i kolektivnom nivou udenja.
Principi ,,IJ" i ,,D" konstitui5ujednu univerzalnu protivdi-
njenidki anticipiranuproceduruna osnovukoje je mogu6enepartij-
no prosuilivatipretenzijena vaZenjemoralnih sudova.Nepristranost
u vedini savremenihteorija morala vaLi za jedinu tadku sa koje se
nonne mogu nenasilno,racionalnopoop5titi,jer joj je cilj zajednibki
Q interessvih kojih se nonna tibe. U etici diskursa,i to je po nekima
njeno ozbiljno ogranidenje,nepristranostprosudivanjase postiZe
()
proceduralnominterpretacijomkognitivnog sadrLajamoralnog su-
da, odnosnonjegove geneze,kojase onda interpretirakao njegova
intrisidna racionalnost.Racionalnostprocedureobezbedujeneza-
6 visnostprosudivanjapretenzijanormi na vaZenjei Stitiga od uticaja
6 r
partikulamih interesadije sepretenzijezasnivajuna lidnosti udesni-
ka (njegovogugleda,porekla, mo6i, itd.). Da bi se postigla ova
136
zaitita, procedurane sme da favorizuje bilo koje reienje, vei da
obezbedijednake Sansei ravnopravnostsvih udesnika.Ravno-
pravnostje mogudajer etika diskursau proceduruobrazovanja
volje delegirasamoformalne uslove racionalnostimoralnog sude-
nja. Oni ne prejudicirajubilo kakvo re5enje,vei samoiskljuduju
ona re5enjakoja ne zadovoljavajunjihove kriterijume.Nepristra-
nost proceduresastoji se upravo u tome Sto se pri procesuob-
razovanjaodluka ne iskljuduje unapredbilo kakav sadrZaj,i Stose
posmatranezavisnood lidnosti udesnika,vei se njegovovaZenje
uslovljavasamonjegovomprimereno56u interesimasvih,tj. sposo-
bno5iu za konsenzus.Ishod raspravaonda zavisi iskljudivo od
sposobnostida se argumentiformuli5u kao op5terazumljivi i da se
predstavekao ,,bolje znanje".
Ova okolnost doprinosi da principi etike diskursa transce-
ndiraju razlike medu nivoima udenjarazliditih kultura. Oni ne
odreclujuStaje to ,,bolje znanje",vei sesamoodnosena minimum
racionalnostikoji je neophodanpri dono5enjuodluke da bi se odu-
vao poredaksvetaZivota.Ovi principi sunadelnoneutralniu odnosu
na etnidke,odnosnokulturne osobenosti.Ovo mesto izloZenoje
destim prigovorima i to u najmanje dva smisla, i ne odnosi se sa-
mo na Habermasave6 na etiku diskursauop5te.Prvi tip prigovora
odnosi se na jednu vrstu kulturnog imperijalizma; naime ovi se
principi mogu odnositi samona one, politidki i kulturno, visoko
razvljene zajednice,koje sledekod Habermasaanaliziranitip raz-
voja. Problemje Stoje on tipidan samoza jedan deo sveta,te se
onda mora proglasiti za uzotan.Drugi prigovor je etidki u stroZem
smislu i tiie se neravnopravnostitj. nejednakpoloZaj onih koji ne
Zeleda argumentujuili su manje sposobnostiza argumentaciju.
Sto seprvog prigovoratide telko da u ovom trenutkupostoje
argumentina osnovu kojih bi se moglo jednoznabnoodluditi bilo
zabilo protiv teze o univerzalnosti ovih nadela.Ali mislim da je
ne samoplodna nego i plauzibilna teza o mogudnostieksplikacije
opStihnadelakoji se odnosena sve govorno i delatno sposobne F
v)
subjektekoji seupu5tajuili semogu upustiti u raspravuo pitanjima
morala,jer u njima se ne eksplicira ni5ta drugo do minimum koji
je neophodanza kvalifikovanu raspravu.Intencija nadelaetike dis- q
kursaje da iznutra iz perspektiveudesnikau argumentacijipro5iri N
horizont ,,moralne tadke gledi5ta" do tadke koju mora prihvatiti 'J
svaki udesniki, nameraje upravo da se iskljude svapravila koja bi
nekom sadiZajuodredivala previlegovani poloZaj. Sto zna(i da se
137
 vrti, a to znadi ,,akopredvidiveposledicei sporedniudinci koji
slede iz op5teg sledenja sporne norme za zadovoljenje interesa
svakogpojedinca mogu biti neprinudnoprihva6eneod svih kojih
se tidu". ,,Na osnovu ,,U" principa se nakon toga izvodi princip
,,D" (diskursniprincip) koji izrideosnovnistavnekemoralneteorije,
ali ne pripada logici argumentacije,a on YaLe,da smeju zahtevati
vaZenjesamoone nonne koje nailaze(ili mogu naiii) na pristanak
svih kao udesnikajednogpraktidkogdiskursa"(isto,str. 103).
Habermas strogo razlikuje princip ,,tI" od principa ,,D" i
ove od pravila argumentacije.Princip ,,IJ" je temeljni stav univer-
zalizacije i jedini moralni princip uop5tei kao takav se razlikuje
od:
- sadrZinskihprincipa ili osnovnih normi koje smeju da ob-
razuju samopredmetargumentacije;
- normativnih pretpostavkiargumentacijekoje (kao u 3.1.
do 3.3.) mogu da seeksplicirajukao pravila argumentacije;
- diskurs-etidkogosnovnogstava,,D" koji izride normativno
na(elojedne, konkretnemoralneteorije,naime sameetike diskursa.
Princip ,,D" nalaLevodenjediskursao svakojspornojnormi.
Kako je najde56efaktidki nemogu6eude5ie u argumentaciji svih
kojih se norma tide on nam zapovedada se raspravamora voditi
tako i toliko da bi normu mogli prihvatiti i potencijalni uiesnici
diskursa ako bi mogli da udestvuju u komunikacrii. Nu taj nadin
spa5enoje ono Stomoralnu teoriju dini univerzaldom,potencijali
argumentacije treba da budu tako dobro iscrpljeni i norme tako
dobro ispitanekao daje u raspraviudestvovaloditavodovedanstvo,
naravno,na zatedenomindividualnom i kolektivnom nivou udenja.
Principi ,,IJ" i ,,D" konstitui5ujednu univerzalnu protivdi-
njenidki anticipiranuproceduruna osnovukoje je mogu6enepartij-
no prosuilivatipretenzijena vaZenjemoralnih sudova.Nepristranost
u vedini savremenihteorija morala vaLi za jedinu tadku sa koje se
nonne mogu nenasilno,racionalnopoop5titi,jer joj je cilj zajednibki
Q interessvih kojih se nonna tibe. U etici diskursa,i to je po nekima
njeno ozbiljno ogranidenje,nepristranostprosudivanjase postiZe
()
proceduralnominterpretacijomkognitivnog sadrLajamoralnog su-
da, odnosnonjegove geneze,kojase onda interpretirakao njegova
intrisidna racionalnost.Racionalnostprocedureobezbedujeneza-
6 visnostprosudivanjapretenzijanormi na vaZenjei Stitiga od uticaja
6 r
partikulamih interesadije sepretenzijezasnivajuna lidnosti udesni-
ka (njegovogugleda,porekla, mo6i, itd.). Da bi se postigla ova
136
zaitita, procedurane sme da favorizuje bilo koje reienje, vei da
obezbedijednake Sansei ravnopravnostsvih udesnika.Ravno-
pravnostje mogudajer etika diskursau proceduruobrazovanja
volje delegirasamoformalne uslove racionalnostimoralnog sude-
nja. Oni ne prejudicirajubilo kakvo re5enje,vei samoiskljuduju
ona re5enjakoja ne zadovoljavajunjihove kriterijume.Nepristra-
nost proceduresastoji se upravo u tome Sto se pri procesuob-
razovanjaodluka ne iskljuduje unapredbilo kakav sadrZaj,i Stose
posmatranezavisnood lidnosti udesnika,vei se njegovovaZenje
uslovljavasamonjegovomprimereno56u interesimasvih,tj. sposo-
bno5iu za konsenzus.Ishod raspravaonda zavisi iskljudivo od
sposobnostida se argumentiformuli5u kao op5terazumljivi i da se
predstavekao ,,bolje znanje".
Ova okolnost doprinosi da principi etike diskursa transce-
ndiraju razlike medu nivoima udenjarazliditih kultura. Oni ne
odreclujuStaje to ,,bolje znanje",vei sesamoodnosena minimum
racionalnostikoji je neophodanpri dono5enjuodluke da bi se odu-
vao poredaksvetaZivota.Ovi principi sunadelnoneutralniu odnosu
na etnidke,odnosnokulturne osobenosti.Ovo mesto izloZenoje
destim prigovorima i to u najmanje dva smisla, i ne odnosi se sa-
mo na Habermasave6 na etiku diskursauop5te.Prvi tip prigovora
odnosi se na jednu vrstu kulturnog imperijalizma; naime ovi se
principi mogu odnositi samona one, politidki i kulturno, visoko
razvljene zajednice,koje sledekod Habermasaanaliziranitip raz-
voja. Problemje Stoje on tipidan samoza jedan deo sveta,te se
onda mora proglasiti za uzotan.Drugi prigovor je etidki u stroZem
smislu i tiie se neravnopravnostitj. nejednakpoloZaj onih koji ne
Zeleda argumentujuili su manje sposobnostiza argumentaciju.
Sto seprvog prigovoratide telko da u ovom trenutkupostoje
argumentina osnovu kojih bi se moglo jednoznabnoodluditi bilo
zabilo protiv teze o univerzalnosti ovih nadela.Ali mislim da je
ne samoplodna nego i plauzibilna teza o mogudnostieksplikacije
opStihnadelakoji se odnosena sve govorno i delatno sposobne F
v)
subjektekoji seupu5tajuili semogu upustiti u raspravuo pitanjima
morala,jer u njima se ne eksplicira ni5ta drugo do minimum koji
je neophodanza kvalifikovanu raspravu.Intencija nadelaetike dis- q
kursaje da iznutra iz perspektiveudesnikau argumentacijipro5iri N
horizont ,,moralne tadke gledi5ta" do tadke koju mora prihvatiti 'J
svaki udesniki, nameraje upravo da se iskljude svapravila koja bi
nekom sadiZajuodredivala previlegovani poloZaj. Sto zna(i da se
137
 ne radi ni o kakvom faktidkom isticanjujednog tipa moralnosti
ve6 o protivdinjenidkianticipiranimuslovimavodenjauniverzalnog
moralnogdiskursa,koji bi mogao tematizovatii ovaj tip problema
(tj. problemekulturne diskriminacije).
Drugi prigovorjejednim delom nadelani tide se tezeo ne-
zaobilaznostipravila argumentacije, Sloje ovde nemogu6erazmo-
triti, jer bi bilo neophodnoispodetkarazmotriti postupakmoralne
argumentacijeo konkretnim normama,Stoizlazi iz okvira ovog
rada. Drugim svojim delom ovaj prigovor se tide bilo socijalno
bilo fizidki hendikepiranihosobadija je sposobnost argumentova-
nja umanjenaili ne postoji.Mislim da prigovor ima svoju teZinu,
ali da nije potpuno ispravnoadresiran,jer se u etiku diskursa,u
postupkunjene opei.'ionalizacije, mogu ugraditi neki elementi
tzv. advokatskeetike koju, dodu5e na nesto izmenjenim pret-
postavkama,predlaLeW elmer.
Mislim da je Habermasimao u vidu ovakveprigovore,Sto
je i uslovilo odredeno,,umek5avanje"njegove pozicije. Pravila
argumentacije,dodu5e,mora prihvatiti svako ukoliko se nalazi u
situaciji da svoje odnosesa drugima ureclujeu onim tadkamau
kojima oni mogu biti pogubni za svet Livota u kojima razvija svoj
individualni i kolektivni identitet. Ona su faktidki nezaobllaznaza
vodenjediskursa,Stoznadi da su u tolikoj meri op5tada u odnosu
na odredenidiskurs na koji su usmerenane moZemopronadifunk-
cionalni ekvivalent zanjih, Stoopet znaEida za niilinemamo alter-
native, osim pod pretpostavkomradikalno drugadijegsvetaili dru-
gog uma (znati u domenu naudnefantastike) (isto, s. 94)'. U
ovom smislu pravila argumentacije,madapretpostavljajuempirij-
skegeneralizacijeimaju transcendentalno vaZenje.,,Slabismisao"
koji Habermasdaje pojmu transcendentalno ima intenciju da u
dovoljnoj meri utemeljivaLenjemoralnih normi, ada time ne padne
u partikularizamjednog faktidki postoje6egZivotnogsveta.
Ovaj, moZese re6i, quasi-transcendentalni, ali univerzalni
(J statuspravila praktidke argumentacijedaje ditavoj Habermasovoj
rekonstrukcijihipotetidkikarakter.Pitanjamorala,madaposedu-
.O
ju kognitivan sadrlaj nikada nisu teorijski do kraja odludiva. Uvek
je moguie rekonstruisatiopStijeili preciznije procedureprocenji-
E Zanimljivo je
da Apel ne dozvoljavani ovu alternativu,za njega su
drugadijeprelpostavkemoguie samopod pretpostavkomdrugog uma, ali je za nas
ta moguinost nezamisliva,jerbi u tom sludajumorali ved priznai vaienje postoje6ih
pretpostavkimiSljenja,odnosno,argumentativnoggovora.
transcendentalnih
138
vanja moralnih pitanja, zbogtegaon ne poride falibilni statussvo-
je teorije.Filozofski diskursse po stepenuizvesnostine razlikuje
od ostalihformi znanja.,,Danassu, Stavi5e,svaznanjapogreSivai
manjeili vi5e zavisnaod konteksta,manjeili vi5e op5ta,manjeili
vi5e stroga; s druge strane,ne nastupasamo nomolo5koznanje
objektiviraju6ihiskustvenihnauka sa univerzalnimpretenzijama
navaLenje.Logika, matematikai gramatikasu takodenauke koje
intuitivno znanjekompetentnogmisledegi govornog subjektana-
knadno konstrui5u.Na analogannadin potrebanje moralnoj teo-
riji jedan posaoracionalnenaknadnekonstrukcije,ako ona gradi
nepristrasnogprosuditelja interpersonalnihdelatnih konflikata iz
svakodnevnihmoralnih intuicija" (Habermas,1991,str. 125).Ie-
dna rekonstrukcija,dakle, vaZi dok se ne konstrui5edruga,bolja
od nje.
Od problema utemeljenja Habermas razlikuje problem
primene,jer s9 zbog visokog nivoa idealizacijapostavljapitanje
bilo kakve praktidne upotrebljivosti nadelaetike diskursa.Haber-
mas ne i.eli da primenu osnovnih nadelaposredujebilo kakvim
dopunskim principom koji bi propisivao ispravnu primenu i
obezbedivaonjenu poZeljnost.On smatrada je za odgovornupri-
menu dovoljan zahtevsadrZanu principu ,,U" koji nam nalaZeda
pri ispitivanju vaZenjaodredenenorme ispitamo sve predvidive
posledicei sporedneudinkekoje moZeimati op5tesledenjenorme.
Iztoga semoZeizvesti princip primerenosti(Angemessenheit) koji
nam kaZeda pri primeni normemoramouzeti u obzir svarelevantna
obelei.jadate situacije.No, ni tada ne moZemoobezbeditine-
posrednui bezuslovnuprimenu proceduraetike diskursana nadine
neposrednog delovanja,naime,mogu6isu sludajevikadasejavlja
napetostizmedu nedijegmoralnog uvida i njegovog egzistencijal-
nog samorazumevanja, koji se ne mogu jednostavnorazre5itiu
korist moralne zapovesti.U takvim situacijamabilo bi neophodno
ustanoviti sludajevejedinstveneprimene nonne i ispitati u sludaju
potrebeda li singularni sud koji sledi iz pretenzijenorme na op5te 'u)
F
valenje zahtevaradnjukojaje egzistencijalnonepoZeljna.U takvim
okolnostima izgleda da je samoodnose6arefleksija moralnih za-
povestina mestu.
Ali Habermasamanje interesujuovakvi sludajevijer on N
genuinuprimenuetike diskursa,koja rasteredujemoralnogsubjekta o J
ovakvog tipa nedoumica,nalazipre svegana podrudju pravne i
politibke teorije. P.azloziza ovakav stav nalazese upravo u uvidu
139
 ne radi ni o kakvom faktidkom isticanjujednog tipa moralnosti
ve6 o protivdinjenidkianticipiranimuslovimavodenjauniverzalnog
moralnogdiskursa,koji bi mogao tematizovatii ovaj tip problema
(tj. problemekulturne diskriminacije).
Drugi prigovorjejednim delom nadelani tide se tezeo ne-
zaobilaznostipravila argumentacije, Sloje ovde nemogu6erazmo-
triti, jer bi bilo neophodnoispodetkarazmotriti postupakmoralne
argumentacijeo konkretnim normama,Stoizlazi iz okvira ovog
rada. Drugim svojim delom ovaj prigovor se tide bilo socijalno
bilo fizidki hendikepiranihosobadija je sposobnost argumentova-
nja umanjenaili ne postoji.Mislim da prigovor ima svoju teZinu,
ali da nije potpuno ispravnoadresiran,jer se u etiku diskursa,u
postupkunjene opei.'ionalizacije, mogu ugraditi neki elementi
tzv. advokatskeetike koju, dodu5e na nesto izmenjenim pret-
postavkama,predlaLeW elmer.
Mislim da je Habermasimao u vidu ovakveprigovore,Sto
je i uslovilo odredeno,,umek5avanje"njegove pozicije. Pravila
argumentacije,dodu5e,mora prihvatiti svako ukoliko se nalazi u
situaciji da svoje odnosesa drugima ureclujeu onim tadkamau
kojima oni mogu biti pogubni za svet Livota u kojima razvija svoj
individualni i kolektivni identitet. Ona su faktidki nezaobllaznaza
vodenjediskursa,Stoznadi da su u tolikoj meri op5tada u odnosu
na odredenidiskurs na koji su usmerenane moZemopronadifunk-
cionalni ekvivalent zanjih, Stoopet znaEida za niilinemamo alter-
native, osim pod pretpostavkomradikalno drugadijegsvetaili dru-
gog uma (znati u domenu naudnefantastike) (isto, s. 94)'. U
ovom smislu pravila argumentacije,madapretpostavljajuempirij-
skegeneralizacijeimaju transcendentalno vaZenje.,,Slabismisao"
koji Habermasdaje pojmu transcendentalno ima intenciju da u
dovoljnoj meri utemeljivaLenjemoralnih normi, ada time ne padne
u partikularizamjednog faktidki postoje6egZivotnogsveta.
Ovaj, moZese re6i, quasi-transcendentalni, ali univerzalni
(J statuspravila praktidke argumentacijedaje ditavoj Habermasovoj
rekonstrukcijihipotetidkikarakter.Pitanjamorala,madaposedu-
.O
ju kognitivan sadrlaj nikada nisu teorijski do kraja odludiva. Uvek
je moguie rekonstruisatiopStijeili preciznije procedureprocenji-
E Zanimljivo je
da Apel ne dozvoljavani ovu alternativu,za njega su
drugadijeprelpostavkemoguie samopod pretpostavkomdrugog uma, ali je za nas
ta moguinost nezamisliva,jerbi u tom sludajumorali ved priznai vaienje postoje6ih
pretpostavkimiSljenja,odnosno,argumentativnoggovora.
transcendentalnih
138
vanja moralnih pitanja, zbogtegaon ne poride falibilni statussvo-
je teorije.Filozofski diskursse po stepenuizvesnostine razlikuje
od ostalihformi znanja.,,Danassu, Stavi5e,svaznanjapogreSivai
manjeili vi5e zavisnaod konteksta,manjeili vi5e op5ta,manjeili
vi5e stroga; s druge strane,ne nastupasamo nomolo5koznanje
objektiviraju6ihiskustvenihnauka sa univerzalnimpretenzijama
navaLenje.Logika, matematikai gramatikasu takodenauke koje
intuitivno znanjekompetentnogmisledegi govornog subjektana-
knadno konstrui5u.Na analogannadin potrebanje moralnoj teo-
riji jedan posaoracionalnenaknadnekonstrukcije,ako ona gradi
nepristrasnogprosuditelja interpersonalnihdelatnih konflikata iz
svakodnevnihmoralnih intuicija" (Habermas,1991,str. 125).Ie-
dna rekonstrukcija,dakle, vaZi dok se ne konstrui5edruga,bolja
od nje.
Od problema utemeljenja Habermas razlikuje problem
primene,jer s9 zbog visokog nivoa idealizacijapostavljapitanje
bilo kakve praktidne upotrebljivosti nadelaetike diskursa.Haber-
mas ne i.eli da primenu osnovnih nadelaposredujebilo kakvim
dopunskim principom koji bi propisivao ispravnu primenu i
obezbedivaonjenu poZeljnost.On smatrada je za odgovornupri-
menu dovoljan zahtevsadrZanu principu ,,U" koji nam nalaZeda
pri ispitivanju vaZenjaodredenenorme ispitamo sve predvidive
posledicei sporedneudinkekoje moZeimati op5tesledenjenorme.
Iztoga semoZeizvesti princip primerenosti(Angemessenheit) koji
nam kaZeda pri primeni normemoramouzeti u obzir svarelevantna
obelei.jadate situacije.No, ni tada ne moZemoobezbeditine-
posrednui bezuslovnuprimenu proceduraetike diskursana nadine
neposrednog delovanja,naime,mogu6isu sludajevikadasejavlja
napetostizmedu nedijegmoralnog uvida i njegovog egzistencijal-
nog samorazumevanja, koji se ne mogu jednostavnorazre5itiu
korist moralne zapovesti.U takvim situacijamabilo bi neophodno
ustanoviti sludajevejedinstveneprimene nonne i ispitati u sludaju
potrebeda li singularni sud koji sledi iz pretenzijenorme na op5te 'u)
F
valenje zahtevaradnjukojaje egzistencijalnonepoZeljna.U takvim
okolnostima izgleda da je samoodnose6arefleksija moralnih za-
povestina mestu.
Ali Habermasamanje interesujuovakvi sludajevijer on N
genuinuprimenuetike diskursa,koja rasteredujemoralnogsubjekta o J
ovakvog tipa nedoumica,nalazipre svegana podrudju pravne i
politibke teorije. P.azloziza ovakav stav nalazese upravo u uvidu
139
 u inherentneslabostitrebanja,tj.moralnogsamoodredenja doveka,
da svoje pretenzijeostvari u postojedojsocijalnoj stvarnosti.Te
slabostisu: a) kognitivnaneizvesnostmoralnogsudakoja ima za
posledicuda se ne moZenapraviti niti utemeljiti konadnikatalog
duZnostiniti obrazovaticarstvohijerarhijskiporedanihnormi, mada
seod subjektazahtevadono5enje moralnihodluka;b) motivaciona
nesigurnostmoralnogsubjekta,tj. poznatiproblem slabostivolje
spramzahtevnostimoralnihnormi, naimeslabamotivacionasnaga
kognitivnog sadrZajamoralnih normi najde5ienije dovoljno usa-
denau motivacionustrukturuvoljnog mehanizmalidnostida bi se
zahteviovih normi bezuslovnosledili; c) i najzad,organizaciona
nesposobnost moralneosobeda sprovedesvoje moralnezahteve,
jer problemi ove vrste (npr. humanitarnapomod ugroZenima),u
postojeiim uslovima delovanja zahtevaju komplikovanu institu-
cionalnuorganizacijue.
U postupkudiskurzivnogobrazovanjapolitidke volje, mo-
ralni diskurs ima ulogu, slobodnomoZemoreii filtera, kroz koji
morajupro6i svesocijalnenorrnepre negosto dobiju svojelegitimno
i na kraju legalno vaLenjeunutarpravnogdiskursaro.Etika diskursa
mo1e,u ovakvim sludajevima,predstavljatimoralnuosnovui ko-
rektiv pravauopite i time spre6avatiinstrumentalizacijui manipu-
laciju moralnim motivima i ciljevima, istovremenorastere6ujuii
moralnogsubjektadono5enjai ispunjenjadela egzistencijalnoprez-
ahtevnihodluka. t, .
Pri utemeljenjupojedinadnenormepojavljuju se posledice
koje se mogu re5iti samo sa moralne tadkeglediSta,a o kojima
demokratskipostupakzakonodavnepraksemora voditi radunarl.
U tom smisluR. Alexy misli da seproblemiupotrebenadelaetike
diskursamogu na obostranukorist re5iti ako se smesteu jednu
detvorostepenu proceduralnupravnu teoriju. Te detiri procedure
su: op5tipraktidki diskurs,proceduradrZavnogzakonodavstva,pro-
cedurajuristidke argumentacijeili juristidki diskurs, i na detrvrtom
e p
Habermas,J. Faktizitatund Geltung, Frt. am M, 1992,str.I 47-I 50
10
Ouakav shematskiprikaz proceduralnogobrazovanjapolitidke volje
dajeseu: Habermas, J,Faktizit(itund Geltung,Frf. am.M. 1992,str.2O7 .
II
Ouim se ujedno otvara i podrudjekritidke procenei moralno legitimnog
otporainstitucionalnoi konvencionalnoregulisanimoblicima delovanja,koji je
vei ,,ugrailen"ujezidki regulisaneinstitucijeZivotnogsvetai mora semoii ,,ugraditi"
u socijalneinstitucijekao refleksivna(samoodnoseia)moguinost njihove legitimne
izmene.
140
mestuprocedurasudskogpostupka''.Tek bi pravnainstituciona-
lizaclja mogla obezbediti op5te sledenjemoralno valellh normi.
Ova institucionalizacijamora da se odvija korak po korak, poste-
penimrazrelavanjemnormativnihodnosaizmedumorala,politike
i prava.No, za obraduovih problemasu nuZnavrlo komplikovana
pravno teorijska,pa dak i druStvenoteorijskarazmatranja.
Na putu postepeneinstitucionalizacijemoZdabi se mogao i
re5iti problemfaktidkeispraznosti,odnosnoteorijskeneistinitosti
nadeladiskursetike koji se iznosikao nadelniprigovor protiv dis-
kursneteorijel3.Prigovorse svodi na to da na osnovamaetike dis-
kursane moZemoustanovitikriterijumena osnovukojih bi mogli
da pouzdanozakljudimo postojanjekonsenzusajer dinjenicada
postojikonsenzuso nedemunije znak daje to istinitodok sadruge
stranene moZemoponuditi dovoljno ,,dobrih razloga" da bi mogli
zakljuditida je postojanjekonsenzusaznak za istinu.Ukratko,ako
postuliramoidealneuslovepostavljasepitanje sadrZinskogosnova,
a ukoliko poclemood realnih uslova,ostajenam problem odnosa
konsenzusa i istine/ispravnosti,
odnosnonjihoveasimetrije.To nas
navodina zakljudakda semoramoodre6iili utemeljenjaili primene
ili u igru uvesti neke sadrZinskekriterijume.
Medutim, perspektivapostepeneinstitucionalizacije,barSto
se moralno-praktidkogdiskursatide, omogudujeHabermasuda na
elegantannadinizbegne,ali ne i reSi,ove zakljudke,nadelnousva-
jajuii primedbe sadrZaneu prigovoru. Ono Stopraktidkafilozofija
moZeudiniti, a tako i etika-diskursaseberazumeva,je da razreSi
uslove vaLenjajednenorme na zatedenomnivou ubenjai znanja,
rabe6iresursedatog Zivotnogsveta.Perspektiva,odnosnomogu-
inost postepeneinstitucionalizacije,uz moguinost protivdinje-
nidkih idealizacijanjenih pretpostavki,omogudujunam da u bu-
du6nostisagledamohorizont u kome bi ta asimetrijabila otklonje-
na. No, nadelno,te5koia nije otklonjena,jer ne postojenezavisni
rczlozi na osnovu kojih bi Habermasmogao da tvrdi postojanje
ove simetrije,ono Stobi eventualnomogaoda trvrdi je samoposto- F
'o
janje ovakve, dodu5e,dostaneizvesne(heuristidkianticipirane),
perspektiveizmirenja normativnih i faktidkih pretpostavkidiskur-
''
Alexy, R, ,,Teorijadiskursai pravni sistem",Filozofskaistra/.ivanja, N
br. 20l1987. Zagreb1987. str. 185-194. 'l
13
Ovaj problemje kao nadelniprigovor formulisanu: Welmer,A. Ethik
undDialog,Ffi. am M. l986. str.71-I 14,i T.B. Vasconcelos,
Idealund Geschichte,
manuskriptpredavanjasaskupau IUC Dubrovnik 1989,str.26-39.
t41
 u inherentneslabostitrebanja,tj.moralnogsamoodredenja doveka,
da svoje pretenzijeostvari u postojedojsocijalnoj stvarnosti.Te
slabostisu: a) kognitivnaneizvesnostmoralnogsudakoja ima za
posledicuda se ne moZenapraviti niti utemeljiti konadnikatalog
duZnostiniti obrazovaticarstvohijerarhijskiporedanihnormi, mada
seod subjektazahtevadono5enje moralnihodluka;b) motivaciona
nesigurnostmoralnogsubjekta,tj. poznatiproblem slabostivolje
spramzahtevnostimoralnihnormi, naimeslabamotivacionasnaga
kognitivnog sadrZajamoralnih normi najde5ienije dovoljno usa-
denau motivacionustrukturuvoljnog mehanizmalidnostida bi se
zahteviovih normi bezuslovnosledili; c) i najzad,organizaciona
nesposobnost moralneosobeda sprovedesvoje moralnezahteve,
jer problemi ove vrste (npr. humanitarnapomod ugroZenima),u
postojeiim uslovima delovanja zahtevaju komplikovanu institu-
cionalnuorganizacijue.
U postupkudiskurzivnogobrazovanjapolitidke volje, mo-
ralni diskurs ima ulogu, slobodnomoZemoreii filtera, kroz koji
morajupro6i svesocijalnenorrnepre negosto dobiju svojelegitimno
i na kraju legalno vaLenjeunutarpravnogdiskursaro.Etika diskursa
mo1e,u ovakvim sludajevima,predstavljatimoralnuosnovui ko-
rektiv pravauopite i time spre6avatiinstrumentalizacijui manipu-
laciju moralnim motivima i ciljevima, istovremenorastere6ujuii
moralnogsubjektadono5enjai ispunjenjadela egzistencijalnoprez-
ahtevnihodluka. t, .
Pri utemeljenjupojedinadnenormepojavljuju se posledice
koje se mogu re5iti samo sa moralne tadkeglediSta,a o kojima
demokratskipostupakzakonodavnepraksemora voditi radunarl.
U tom smisluR. Alexy misli da seproblemiupotrebenadelaetike
diskursamogu na obostranukorist re5iti ako se smesteu jednu
detvorostepenu proceduralnupravnu teoriju. Te detiri procedure
su: op5tipraktidki diskurs,proceduradrZavnogzakonodavstva,pro-
cedurajuristidke argumentacijeili juristidki diskurs, i na detrvrtom
e p
Habermas,J. Faktizitatund Geltung, Frt. am M, 1992,str.I 47-I 50
10
Ouakav shematskiprikaz proceduralnogobrazovanjapolitidke volje
dajeseu: Habermas, J,Faktizit(itund Geltung,Frf. am.M. 1992,str.2O7 .
II
Ouim se ujedno otvara i podrudjekritidke procenei moralno legitimnog
otporainstitucionalnoi konvencionalnoregulisanimoblicima delovanja,koji je
vei ,,ugrailen"ujezidki regulisaneinstitucijeZivotnogsvetai mora semoii ,,ugraditi"
u socijalneinstitucijekao refleksivna(samoodnoseia)moguinost njihove legitimne
izmene.
140
mestuprocedurasudskogpostupka''.Tek bi pravnainstituciona-
lizaclja mogla obezbediti op5te sledenjemoralno valellh normi.
Ova institucionalizacijamora da se odvija korak po korak, poste-
penimrazrelavanjemnormativnihodnosaizmedumorala,politike
i prava.No, za obraduovih problemasu nuZnavrlo komplikovana
pravno teorijska,pa dak i druStvenoteorijskarazmatranja.
Na putu postepeneinstitucionalizacijemoZdabi se mogao i
re5iti problemfaktidkeispraznosti,odnosnoteorijskeneistinitosti
nadeladiskursetike koji se iznosikao nadelniprigovor protiv dis-
kursneteorijel3.Prigovorse svodi na to da na osnovamaetike dis-
kursane moZemoustanovitikriterijumena osnovukojih bi mogli
da pouzdanozakljudimo postojanjekonsenzusajer dinjenicada
postojikonsenzuso nedemunije znak daje to istinitodok sadruge
stranene moZemoponuditi dovoljno ,,dobrih razloga" da bi mogli
zakljuditida je postojanjekonsenzusaznak za istinu.Ukratko,ako
postuliramoidealneuslovepostavljasepitanje sadrZinskogosnova,
a ukoliko poclemood realnih uslova,ostajenam problem odnosa
konsenzusa i istine/ispravnosti,
odnosnonjihoveasimetrije.To nas
navodina zakljudakda semoramoodre6iili utemeljenjaili primene
ili u igru uvesti neke sadrZinskekriterijume.
Medutim, perspektivapostepeneinstitucionalizacije,barSto
se moralno-praktidkogdiskursatide, omogudujeHabermasuda na
elegantannadinizbegne,ali ne i reSi,ove zakljudke,nadelnousva-
jajuii primedbe sadrZaneu prigovoru. Ono Stopraktidkafilozofija
moZeudiniti, a tako i etika-diskursaseberazumeva,je da razreSi
uslove vaLenjajednenorme na zatedenomnivou ubenjai znanja,
rabe6iresursedatog Zivotnogsveta.Perspektiva,odnosnomogu-
inost postepeneinstitucionalizacije,uz moguinost protivdinje-
nidkih idealizacijanjenih pretpostavki,omogudujunam da u bu-
du6nostisagledamohorizont u kome bi ta asimetrijabila otklonje-
na. No, nadelno,te5koia nije otklonjena,jer ne postojenezavisni
rczlozi na osnovu kojih bi Habermasmogao da tvrdi postojanje
ove simetrije,ono Stobi eventualnomogaoda trvrdi je samoposto- F
'o
janje ovakve, dodu5e,dostaneizvesne(heuristidkianticipirane),
perspektiveizmirenja normativnih i faktidkih pretpostavkidiskur-
''
Alexy, R, ,,Teorijadiskursai pravni sistem",Filozofskaistra/.ivanja, N
br. 20l1987. Zagreb1987. str. 185-194. 'l
13
Ovaj problemje kao nadelniprigovor formulisanu: Welmer,A. Ethik
undDialog,Ffi. am M. l986. str.71-I 14,i T.B. Vasconcelos,
Idealund Geschichte,
manuskriptpredavanjasaskupau IUC Dubrovnik 1989,str.26-39.
t41
 sa o utemeljenju.U tom sludajumorali bi se zadovoljiti jednom
dostakrhkom, pogre5ivom,popravljivom i uz to kultumo i istorijski
uslovljenomkonstrukcijomopltih pretpostavkidiskursa,moZda
krhkijom i uslovljenijomnegoStoto HabermasZeli.
Ap elov modeI utemeIj enj a
eitav Habermasovpostupakza Apela je samojedan korak
koji jo5 ne predstavljadovoljno utemeljenjenormi. On za na5e
moralnesudoveftaliizahteva popunu izvesnostkoju oni po njemu
mogu imati ako se osigurajuna op5tim pretpostavkamaargume-
ntacije.Normativnepretpostavkeargumentacijesu op5tei ne sa-
mo faktidki, nego i teorijski nezaobilazne.Zbogtoga one imaju
transcendentalni statusu jakom smislu, 5to znadi ne samoda za
njih ne moZemoimati funkcionalni ekvivalent,ve6 da ne moZemo
imati bilo kakav ekvivalent uop5te.Ove pretpostavkesu nuZni us-
lovi smisla na5egargumentativnoggovora. Postupakotkrivanja
ovih normativnih pretpostavkiApel stilizuje u transcendentalniar-
gument koji omoguiuje poslednjeutemeljenjefilozofskog (a ti-
me, odnosno,po Apelu, pre svegai moralno-praktibkog)diskursa.
Transcendentalniargument svoju vrednost zahvaljuje mo-
guinosti odbijanja radikalne skeptidkeargumentacije.Naime, ra-
dikalnog skeptikakoji u sve sumnja moZemorefleksivno dovesti
do tadkeu kojoj njegovasumnjapostajebesmislena,tj. moZemo
mu ukazatina uslovesmisaonosti njegovesumnje.Ovi uslovi smi-
saonesumnjesu ujedno i uslovi jeziEkog sporazumevanja.
Rekonstrukcijom antiskeptiEkeargumentacijeApel dolazi
do transcendentalno praktidkih uslova smislagovora.Ovi uslovi
sepojavljuju u vidu argumentativnoneporecivogdvostrukogaprio-
ria kao uslova mogu6nostismisaoneargumentacije.Ko ozbiljno
argumentuje,uvek i nuZnopriznaje: prvo, faktidki apriori u smislu
() istorijski nastaleZivotneforme realnekomunikativne zajednice(u
s) daljem tekstuRKZ) diji je dlan i sampostaoprocesomsocijalizacije
I i kojoj upuiuje svoje argumente,i drugo, kontrafaktidku anticipa-
ciju u smisluinterakcijskenorme idealnekomunikativnezajedni-
ce (u daljem tekstu IKZ) koja bi principijelno bila u stanju da
adekvatnorazume smisaonjegovih argumenatai razre5injihov
zahtevzava1enjem.ll(Z je,u krajnjoj liniji, instancavaZenjaargu-
mentativnoggovora.
t42
Ako paZljivrjerazmotrimostrukturuovih uslovaargumenta-
cije, videiemo da to nisu logidko-semantidki uslovi wrdenja.Naime,
logidko-semantidki uslovi tvrdenjamogu seiscrpstina nivou RKZ,
dok je u stvari IKZ instancaprocenevaLenjai uslov smisaonosti.
Uslovi koje formirajulKZ obuhvatajupragmatidkudubinskustru-
kturu argumentativnoggovomog akta sadrZanuu performativnom
stavuudesnikaargumentacije.Prematome,razlika unutartranscen-
dentalnogaprioria moZe se interpretiratii kao razllka logidko-
semantidkog i pragmatidkognivoa govora.
IKZ iF.KZ su univerzalnepretpostavkeargumentacije zas-
novanena ispitivanjuuslovaargumentacijetestomperformativne
neprotivrednosti. Princip performativneneprotivrednostinam na-
IaZeda propozicionalnisadrZajna5eggovora ne sme protivrediti
performativnomdelu. Zato skeptik mora prihvatati pretpostavke
argumentacije, jer ako bi to odbio,bio bi prisiljen da kao smisaon
prihvati stav: ,,na osnovu argumenatasmisaonotvrdim da argu-
mentacijanemasmisla",koji je odiglednoprotivredan.Otuda,tran-
scendentalniargumentmoZeda pokaZeda je iskaz istinit ukoliko
je njegova negacijala1na jer u tom sludajuprotivredi vlastitim
pretpostavkama tvrdenja.Nadeloperformativneneprotivrednosti
je selektivnikriterijum na osnovukoga moZemoistaii transcenden-
talno nuZnepretpostavkekoje onaj ko ozbiljno argumentujemora
prihvatitila.
Utoliko su kriterijum transcendentalne razlike semantidkog
i pragmatidkognivoa voclenjadiskusije i princip performativne
neprotivrednostidva osnovnakriterijuma transcnedentalne jezidke
pragmatikekoju zastupaApel. Koristedi ove kriterijume Apel na
primeru Albertovog dokazaprotiv moguinosti poslednjeguteme-
ljenja kao minhauzenovsketrileme pokazujekako ih transcenden-
talni argumentmoZe izbe6 i stilizovati u poslednjeutemeljenje.
H. Albert u svojoj knjizi ,,Traktatiiber kritischeVernunft" dokazuje
kako se poku5aji poslednjegutemeljenjamoraju zavr5iti ili kao
regressusad infinitum ili kao petitio principii ili kao decizionizam''. 0F
Zaista su svi na5i poku5ajitakvi ako senjihov smisaoiscrpljuje na c
semantidkomnivou ali i Albert, da bi njegov dokaz uopite imao
la
Apel, K.-O, ,,Fallibilismus,Konsenstheorie
der Wahrheitund Letztbe-
griindung",u: Philosophieund Begrilndung,Hg. Forum fiir PhilosophieBad Hom-
N
J
burg,Frf. am M. 1987,str.185.
rs Kuhlmunn,
W, ReflexiveLetztbegrilndung, Freiburg/Mtinchen1985,
str.63.
143
 sa o utemeljenju.U tom sludajumorali bi se zadovoljiti jednom
dostakrhkom, pogre5ivom,popravljivom i uz to kultumo i istorijski
uslovljenomkonstrukcijomopltih pretpostavkidiskursa,moZda
krhkijom i uslovljenijomnegoStoto HabermasZeli.
Ap elov modeI utemeIj enj a
eitav Habermasovpostupakza Apela je samojedan korak
koji jo5 ne predstavljadovoljno utemeljenjenormi. On za na5e
moralnesudoveftaliizahteva popunu izvesnostkoju oni po njemu
mogu imati ako se osigurajuna op5tim pretpostavkamaargume-
ntacije.Normativnepretpostavkeargumentacijesu op5tei ne sa-
mo faktidki, nego i teorijski nezaobilazne.Zbogtoga one imaju
transcendentalni statusu jakom smislu, 5to znadi ne samoda za
njih ne moZemoimati funkcionalni ekvivalent,ve6 da ne moZemo
imati bilo kakav ekvivalent uop5te.Ove pretpostavkesu nuZni us-
lovi smisla na5egargumentativnoggovora. Postupakotkrivanja
ovih normativnih pretpostavkiApel stilizuje u transcendentalniar-
gument koji omoguiuje poslednjeutemeljenjefilozofskog (a ti-
me, odnosno,po Apelu, pre svegai moralno-praktibkog)diskursa.
Transcendentalniargument svoju vrednost zahvaljuje mo-
guinosti odbijanja radikalne skeptidkeargumentacije.Naime, ra-
dikalnog skeptikakoji u sve sumnja moZemorefleksivno dovesti
do tadkeu kojoj njegovasumnjapostajebesmislena,tj. moZemo
mu ukazatina uslovesmisaonosti njegovesumnje.Ovi uslovi smi-
saonesumnjesu ujedno i uslovi jeziEkog sporazumevanja.
Rekonstrukcijom antiskeptiEkeargumentacijeApel dolazi
do transcendentalno praktidkih uslova smislagovora.Ovi uslovi
sepojavljuju u vidu argumentativnoneporecivogdvostrukogaprio-
ria kao uslova mogu6nostismisaoneargumentacije.Ko ozbiljno
argumentuje,uvek i nuZnopriznaje: prvo, faktidki apriori u smislu
() istorijski nastaleZivotneforme realnekomunikativne zajednice(u
s) daljem tekstuRKZ) diji je dlan i sampostaoprocesomsocijalizacije
I i kojoj upuiuje svoje argumente,i drugo, kontrafaktidku anticipa-
ciju u smisluinterakcijskenorme idealnekomunikativnezajedni-
ce (u daljem tekstu IKZ) koja bi principijelno bila u stanju da
adekvatnorazume smisaonjegovih argumenatai razre5injihov
zahtevzava1enjem.ll(Z je,u krajnjoj liniji, instancavaZenjaargu-
mentativnoggovora.
t42
Ako paZljivrjerazmotrimostrukturuovih uslovaargumenta-
cije, videiemo da to nisu logidko-semantidki uslovi wrdenja.Naime,
logidko-semantidki uslovi tvrdenjamogu seiscrpstina nivou RKZ,
dok je u stvari IKZ instancaprocenevaLenjai uslov smisaonosti.
Uslovi koje formirajulKZ obuhvatajupragmatidkudubinskustru-
kturu argumentativnoggovomog akta sadrZanuu performativnom
stavuudesnikaargumentacije.Prematome,razlika unutartranscen-
dentalnogaprioria moZe se interpretiratii kao razllka logidko-
semantidkog i pragmatidkognivoa govora.
IKZ iF.KZ su univerzalnepretpostavkeargumentacije zas-
novanena ispitivanjuuslovaargumentacijetestomperformativne
neprotivrednosti. Princip performativneneprotivrednostinam na-
IaZeda propozicionalnisadrZajna5eggovora ne sme protivrediti
performativnomdelu. Zato skeptik mora prihvatati pretpostavke
argumentacije, jer ako bi to odbio,bio bi prisiljen da kao smisaon
prihvati stav: ,,na osnovu argumenatasmisaonotvrdim da argu-
mentacijanemasmisla",koji je odiglednoprotivredan.Otuda,tran-
scendentalniargumentmoZeda pokaZeda je iskaz istinit ukoliko
je njegova negacijala1na jer u tom sludajuprotivredi vlastitim
pretpostavkama tvrdenja.Nadeloperformativneneprotivrednosti
je selektivnikriterijum na osnovukoga moZemoistaii transcenden-
talno nuZnepretpostavkekoje onaj ko ozbiljno argumentujemora
prihvatitila.
Utoliko su kriterijum transcendentalne razlike semantidkog
i pragmatidkognivoa voclenjadiskusije i princip performativne
neprotivrednostidva osnovnakriterijuma transcnedentalne jezidke
pragmatikekoju zastupaApel. Koristedi ove kriterijume Apel na
primeru Albertovog dokazaprotiv moguinosti poslednjeguteme-
ljenja kao minhauzenovsketrileme pokazujekako ih transcenden-
talni argumentmoZe izbe6 i stilizovati u poslednjeutemeljenje.
H. Albert u svojoj knjizi ,,Traktatiiber kritischeVernunft" dokazuje
kako se poku5aji poslednjegutemeljenjamoraju zavr5iti ili kao
regressusad infinitum ili kao petitio principii ili kao decizionizam''. 0F
Zaista su svi na5i poku5ajitakvi ako senjihov smisaoiscrpljuje na c
semantidkomnivou ali i Albert, da bi njegov dokaz uopite imao
la
Apel, K.-O, ,,Fallibilismus,Konsenstheorie
der Wahrheitund Letztbe-
griindung",u: Philosophieund Begrilndung,Hg. Forum fiir PhilosophieBad Hom-
N
J
burg,Frf. am M. 1987,str.185.
rs Kuhlmunn,
W, ReflexiveLetztbegrilndung, Freiburg/Mtinchen1985,
str.63.
143
 smisla,mora da pretpostaviuslove vaLeniasvogastava,a time i
IKZ.Pokaruje seda su pravila argumetacijepre svakogargumenta
i pre svakesumnje,a po5tonjihovo vaZenjene moZemodovestiu
sumnju,moramopriznatinjihovu apriornuizvesnost.Ta izvesnost
se vi5e ne zasnivana pretpostavkama osamljenogmisaonogsub-
jekta, nije ni Dekartov,,cogito",niti Kantovo ,,izvornosintetidko
jedinstvoapercepcije",vei je na komunikativnimpretpostavkama
zasnovanatranscendentalnasintezainterpretacijeznakau neogra-
nidenojzajednicikomunikacije.Najvi5utadkuargumentacije o us-
lovima moguinosti saznanjai njegovog valenja predstavljamo-
guinost izgradnjekonsenzusau zajednicikomunikacije. Konsenzus
je idealna merazakritidko prosudivanjenormi. Apel ide dak toliko
daleko da tvrdi da se IKZ kao uslov izgradnje konsenzusamoZe
,,upotrebitikao regulativnaideja procenestvarnosti"l6.
lI{Z moLebiti regulativnaideja procenestvarnostijer omo-
gu6ujeprincipijelnorazre5enjepretenzijana istinu,kako iskustvenih
sudovaempirijskihnauka,tako i pitanjaistineiskazakoji pobivaju
na razumevanjusimbolidki struktuiranogiskustvahermeneutidkih
nauka. Sudovi ovih nauka mogu vaZiti tek kad ih posredujemo
jezidkim pretpostavkamakao transcendentalnimuslovima objek-
tivnog i smisaonogiskustva.Apel time misli da ostvarisemiotidku
dopunu teorije istine kao evidencije i omogu6ikontinuitet izmedu
iskustvenihfenomenai jezidkih pretpostavki.Posredovanjeempiri-
jskih fenomenaneogranidenomzajednicomistraiivanja i inter-
pretacije principijelno moZedo6i do sintezeintdffretacije znaka i
moguinosti postizanjakonsenzusa.Ovo omogudujepragmatidka
eksplikacijapojma istine koja istinu odreclujekao regulativnuideju
jednog._samokorigujudeg procesaistraZivanjau Persovom(Peirce)
smislu". Ovaj uslov smislaepistemololkihzahtevaovih naukaje
istinit apriori. On mora prethoditi smislu svakogistraZivadkogna-
pora. ,,Zalto bi priroda trebalo da se usmeravaprema na5im
sludajnim strukturama znanja,za5tobi trebalo sa njima nuZno da
se slaZe?",,Ukoliko seizvesni iskazi sa statusomsintetiEkihsudova
apriori dokaZukao istiniti, onda su - tako smatratranscendentalna
pragmatikakao kritika smisla- oni istiniti i tu nema vi5e Stada se
l6
Apel, K.-O., ,,Kannder postkantische Standpunktder Moralitiit ...", u:
isti, DisftnrsundVerantvvortung,Frf
t1
. am M. 1988,str. 130.
,,lzgleda mi da transcendentalnapragmatika,koja u izvesnom smislu
nije ni5ta drugo nego sistematizovanaforma Persovekritike smisla...",Kuhlman,
W, ,,O problemu stvari po sebi", Filozofski godiinjak,Beograd, br. 4/1991,str.39.
144
pita". Na taj nadin Apel na nezaobilaznimpretpostavkamaargu-
mentacijeeksplicira konsenzusnipojam istine koji zadovoljava
slede6euslove:
- odgovaratemeljnoj intuiciji realistidke teorije istine kao
korespondencije;
- pojam istine razumekao regulativnu ideju jednog samo-
koriguju6egprocesaistraZivanja;
- dopu5tai moZe u sebeintegrisatineortodoksneteorije
istinekao Sto,su fenomenolo5kateorija evidencijei teorija koheren-
cije (Apel, 1988,str. 115).
Principijelnarazre5ivostpretenzijana istinu u idealnojzajed-
nici komunikacijebitnaje i za utemeljenjeetikejer sepo Apelovom
mi5ljenju stavovi o obavezivostinormi - naroditotemeljnih normi
i principa - daju lako izrazitskao tvrdnje sapretenzijom na istinitost.
PoStosetime prihvata mogudnostistinitih uvida na podruEjumorala,
znadi da je mogu6e i utemeljenje normativnogvalenja moralnih
nadela,jer,,ne samoda imamo piznate nonne idealnekomunika-
tivne zajednice,vei se istovremenosaozbiljnim mi5ljenjemprizna.
je takotle i ovo: da ove noflne sadrZeetidki relevantan princip
postupanjaza moguderazre5enjeili osporavanjesvih spornihnor-
mativnih pretenzija za vaLenjeunutar Zivotnog sveta" (isto, str.
I 16). Kompletnana5aargumentativnapraksapovezanaje sapmg-
matiEkimpretpostavkamakoje nipo5tonisu rnoralnoneutralne.Svi
zahtevi za va1enjemogu se prema tome prosudivati i sa moralne
tadke gledi5ta. Ona reba da objasni znalaj moralnoga u celosti
Livota i da moralnoj volji uop5te da umni impuls. Umni impuls
predstavljaepistemidki udinak praktidkog uma koji utemeljujuii
jednu meta-normu(kojainalava postupakuniverzacije)dini duZ-
no56upropozicioni sadrZajizriditog delovanja,Stoznadida norma-
tivnom smislu svake moralne teorije pripada to da moie da udini
duZno56unormu priznatupod odreclenimuslovima.
Jol u Transfurmaciji fiIozofije, Apel iz nezaobilaznostiargu-
mentacijei njenih normativnihpretpostavkiizvodi ,,dvaregulativna F
v)
principa koji mogu posluZiti kao dugorodnestrate5keorijentacije
delovanjasvakogdoveka".Ova dva regulativnaprincipa izvode se
iz dijalektizacijbodnosaIKZ iF.KZ, tj. posredovanjemodnosa
unutar RKZ uslovimall(Z. Prvi princip nalaile da se u svakom
N
delovanju mora raditi o tome da obezbedipreZivljavanje ljudske 3
vrste kao R'KZ,a drugi da se tezi tome da se u realnoj progresivno
realizuje idealna zajednicakomunikacije. Prvi cilj je nuZni uslov
145
 smisla,mora da pretpostaviuslove vaLeniasvogastava,a time i
IKZ.Pokaruje seda su pravila argumetacijepre svakogargumenta
i pre svakesumnje,a po5tonjihovo vaZenjene moZemodovestiu
sumnju,moramopriznatinjihovu apriornuizvesnost.Ta izvesnost
se vi5e ne zasnivana pretpostavkama osamljenogmisaonogsub-
jekta, nije ni Dekartov,,cogito",niti Kantovo ,,izvornosintetidko
jedinstvoapercepcije",vei je na komunikativnimpretpostavkama
zasnovanatranscendentalnasintezainterpretacijeznakau neogra-
nidenojzajednicikomunikacije.Najvi5utadkuargumentacije o us-
lovima moguinosti saznanjai njegovog valenja predstavljamo-
guinost izgradnjekonsenzusau zajednicikomunikacije. Konsenzus
je idealna merazakritidko prosudivanjenormi. Apel ide dak toliko
daleko da tvrdi da se IKZ kao uslov izgradnje konsenzusamoZe
,,upotrebitikao regulativnaideja procenestvarnosti"l6.
lI{Z moLebiti regulativnaideja procenestvarnostijer omo-
gu6ujeprincipijelnorazre5enjepretenzijana istinu,kako iskustvenih
sudovaempirijskihnauka,tako i pitanjaistineiskazakoji pobivaju
na razumevanjusimbolidki struktuiranogiskustvahermeneutidkih
nauka. Sudovi ovih nauka mogu vaZiti tek kad ih posredujemo
jezidkim pretpostavkamakao transcendentalnimuslovima objek-
tivnog i smisaonogiskustva.Apel time misli da ostvarisemiotidku
dopunu teorije istine kao evidencije i omogu6ikontinuitet izmedu
iskustvenihfenomenai jezidkih pretpostavki.Posredovanjeempiri-
jskih fenomenaneogranidenomzajednicomistraiivanja i inter-
pretacije principijelno moZedo6i do sintezeintdffretacije znaka i
moguinosti postizanjakonsenzusa.Ovo omogudujepragmatidka
eksplikacijapojma istine koja istinu odreclujekao regulativnuideju
jednog._samokorigujudeg procesaistraZivanjau Persovom(Peirce)
smislu". Ovaj uslov smislaepistemololkihzahtevaovih naukaje
istinit apriori. On mora prethoditi smislu svakogistraZivadkogna-
pora. ,,Zalto bi priroda trebalo da se usmeravaprema na5im
sludajnim strukturama znanja,za5tobi trebalo sa njima nuZno da
se slaZe?",,Ukoliko seizvesni iskazi sa statusomsintetiEkihsudova
apriori dokaZukao istiniti, onda su - tako smatratranscendentalna
pragmatikakao kritika smisla- oni istiniti i tu nema vi5e Stada se
l6
Apel, K.-O., ,,Kannder postkantische Standpunktder Moralitiit ...", u:
isti, DisftnrsundVerantvvortung,Frf
t1
. am M. 1988,str. 130.
,,lzgleda mi da transcendentalnapragmatika,koja u izvesnom smislu
nije ni5ta drugo nego sistematizovanaforma Persovekritike smisla...",Kuhlman,
W, ,,O problemu stvari po sebi", Filozofski godiinjak,Beograd, br. 4/1991,str.39.
144
pita". Na taj nadin Apel na nezaobilaznimpretpostavkamaargu-
mentacijeeksplicira konsenzusnipojam istine koji zadovoljava
slede6euslove:
- odgovaratemeljnoj intuiciji realistidke teorije istine kao
korespondencije;
- pojam istine razumekao regulativnu ideju jednog samo-
koriguju6egprocesaistraZivanja;
- dopu5tai moZe u sebeintegrisatineortodoksneteorije
istinekao Sto,su fenomenolo5kateorija evidencijei teorija koheren-
cije (Apel, 1988,str. 115).
Principijelnarazre5ivostpretenzijana istinu u idealnojzajed-
nici komunikacijebitnaje i za utemeljenjeetikejer sepo Apelovom
mi5ljenju stavovi o obavezivostinormi - naroditotemeljnih normi
i principa - daju lako izrazitskao tvrdnje sapretenzijom na istinitost.
PoStosetime prihvata mogudnostistinitih uvida na podruEjumorala,
znadi da je mogu6e i utemeljenje normativnogvalenja moralnih
nadela,jer,,ne samoda imamo piznate nonne idealnekomunika-
tivne zajednice,vei se istovremenosaozbiljnim mi5ljenjemprizna.
je takotle i ovo: da ove noflne sadrZeetidki relevantan princip
postupanjaza moguderazre5enjeili osporavanjesvih spornihnor-
mativnih pretenzija za vaLenjeunutar Zivotnog sveta" (isto, str.
I 16). Kompletnana5aargumentativnapraksapovezanaje sapmg-
matiEkimpretpostavkamakoje nipo5tonisu rnoralnoneutralne.Svi
zahtevi za va1enjemogu se prema tome prosudivati i sa moralne
tadke gledi5ta. Ona reba da objasni znalaj moralnoga u celosti
Livota i da moralnoj volji uop5te da umni impuls. Umni impuls
predstavljaepistemidki udinak praktidkog uma koji utemeljujuii
jednu meta-normu(kojainalava postupakuniverzacije)dini duZ-
no56upropozicioni sadrZajizriditog delovanja,Stoznadida norma-
tivnom smislu svake moralne teorije pripada to da moie da udini
duZno56unormu priznatupod odreclenimuslovima.
Jol u Transfurmaciji fiIozofije, Apel iz nezaobilaznostiargu-
mentacijei njenih normativnihpretpostavkiizvodi ,,dvaregulativna F
v)
principa koji mogu posluZiti kao dugorodnestrate5keorijentacije
delovanjasvakogdoveka".Ova dva regulativnaprincipa izvode se
iz dijalektizacijbodnosaIKZ iF.KZ, tj. posredovanjemodnosa
unutar RKZ uslovimall(Z. Prvi princip nalaile da se u svakom
N
delovanju mora raditi o tome da obezbedipreZivljavanje ljudske 3
vrste kao R'KZ,a drugi da se tezi tome da se u realnoj progresivno
realizuje idealna zajednicakomunikacije. Prvi cilj je nuZni uslov
145
 drugoga,a drugi dajeprvom svoj smisao- smisaoanticipiransvakim
argumentomt*. Ved je ovde nagove5ten,takoreii skiCiran,put na
kome6e Apel zasnovatisvojumoralnuteoriju.
Kontrafaktidka anticipacijalKZ sadrZiu sebi idealne nor-
mativneuslove(simetridnost,transparentnost, neizoblidenost) ko-
munikacije.Na osnovuovako idealizovanihuslovamogu6eje iz-
vestijednu meta-normukoja bi bila regulativnaideja procenevaZe-
nja svih materijalnihnormi. Ova meta-normaje princip univerza-
lizaclje koji obja5njavauslove mogu6nostiobrazovanjakonsenzu-
sa.Podesnostnormi da budu priznateod svih u idealnim uslovima
argumentacijepostajeregulativnaideja njihove ispravnosti.For-
mulaciju principa univerualizacije,,U" Apel u bitnom preuzimaod
Habermasai zatoje ovde neiu ponavljati. On kaZeda je ona ade-
kvatna eksplikacija formalnih kriterijuma za to da mi na podrudju
diskursarastere6enog delovanjemkao temeljnunormu uvek vei
moramo priznati IKZ i to kao regulativnu ideju mere moguinosti
obrazovanjakonsenzusaza realnepraktidke diskurse..."(Apel,
1988,str.122).
Medutim, Apel je miSljenjada seprincip ,,1f" mora prefor-
mulisati tako da predstavljapodesankriterijum za odredenjemoral-
nog pona5anjakao zamenaza Kantov kategoridkiimperativ, jer je
princip ,,IJ" samo proceduralnaideja utemeljenjanormi, a ne i
maksima delovanja. Potreba za ovom formulacijom proizilazi iz
zahteva moralne teorije da udini obavezivim svoje epistemidke
udinkere. Tako Apel stiZedo principa,,Uh"koji gldii: ,,Delu.jsamo
tt
Ap"l, K.-O., Transfurmacijafilozofije, prev. Aleksa Buha, Sarajevo
1980, str. 552, Kuhlmann iz postupkautemeljenjaizvodi najmanjetri norme. On
rekonstrui5uiiodnosIKZ i RKZ, otkriva normativni poredakiz koga se,na osnovu
nezaobilaznostiargumentacijeizvodi norma da treba argumentovatiracionalno,na
osnovunezaobilaznostiargumentativnezajednicekao zajednicekooperacijeizvodi
nonna o umnomobrazovanjukonsenzusa,a u odnosuna mogu6ekonflikte interesa,
norma o obrazovanjuumnog konsenzusao praktidkim pitanjima uop5te.Na osnovu
razllke IKZ i RKZ unutar apriorija komunikativne zajednice izvode se, ovde
pomenutenorme,kao regulativneideje moralnogdelovanja.Kuhlmann (1985) str.
l8l -215.
le Huber-as poride potrebujedne
kognitivistiike moralne teorije da ga-
rantuje obavezivostsvojih epistemidkihudinaka.Ona je moZezahvatitiali ne i
garantovati,jerda li iu delovatimoralnone zavisi iskliudivood moralnihuvida i
stepenautemeljenostimoralnihsudova.vei i od strukturelidnosti.Zahtev zaobavezi-
voliu ne moZeserazre5itijednom super-normomkoja 6e zapoveditisletlenjeostalih
normi, i samoodno5enjem ovu zapovestudiniti duZnoSiu.Time se po Habermasu
nimalo ne osnaZujeobavezujuiasnagaprostihduZnosti,op5tesledenjenormi morala
146
premaonoj maksimiza koju, na osnovusporazumevanja sa svima
kojih se ona tide odnosnonjihovim zastupnicimaili - dopunskim
nadinom- na osnovuodgovarajuiegmisaonogeksperimebra, moZe5
pretpostavitida predvidiveposledicei sporedniudinci koji proi-
zllazeiz njenog op5tegsledenjapo zadovoljenjeinteresasvih kojih
seona tide, mogu bez prinudebiti prihva6eniod svih njih u jednom
realnomdiskursu"(Apel, 1988,str. 123).
Principi ,,LJ"i ,,IJh" su samoidealnaproceduradiskurzivnog
postupanjai oni nam ni5ta ne kaZu niti o posledicama,niti o
poZeljnostisvoje neposredneprimene.Za to je potrebnarekon-
strukcijaistorijski zadarihuslovanjihoveprimene,odnosnonjihovo
posredovanjeuslovima RKZ. Kada problem njihove primenene bi
bio problem nastavljanjana istorijski zadateuslove,etika diskursa
bi imalajednu nezgodnupreiutnu pretpostavkukojaje pretpostavka
etika uverenjakantovskogtipa koje zapovedajubezuslovnosleclenje
moralnih normi. To je pretpostavkajednog novog umnog podetka
istorije. Ovakav novi podetak,tj. nulti stupanjistorije trebalobi da
omogudepotencijali zadateistorijske situacije, Stoje za Apela ne-
prihvatljivo. Neodgovarajuii socijalni i socijalizirajuii uslovi pred-
stavljaju preprekuneposrednojprimeni temeljnih normi etike dis-
kursa. Apel tu pre svegaupuduje na neke nere5enemakro-etidke
probleme,ekoloSkukrizu, problemrazoruZanja, odnosisever-jug,
medudrZavniodnosi uopite, razlike bogati-siroma5nii razlike
uop5te,na svim nivoima od porodidnihdo interkontinentalnihodno-
sa, da bi ilustrovao dileme pred kojima bi se na5aojedan postkon-
vencionalni prosutlujuii subjekt20u okolnostima prevladujuieg
strate5kogdelovanja.U ovakvim okolnostimabi zahtevza bezus-
lovno sledenjemoralnezapovestibio pad u rigorizametike uverenje
kantovskogtipa. StogaApel uvodi dodatni ogranidavajuii princip
,,E" koji uzima u obzir posledicei moguie sporedneudinke ne-
moZemoobezbeditijedino njihovim postepenimuvoclenjemu pravne i politidke
institucije.(Habermas,1991,str. 186-190). F
20 0
Ovaj pojam se upotrebljavau smislu u kom ga Kohlberg upotrebljava
kadaoznadavastupnjeve5 i 6 razvoja moralnesvesti.Njihova oplta karakteristika
je da moralni principi imaju svoju vrednost i primenu nezavisnood autoriteta
grupe i samoidentifikacije sa grupom. Na stupnju 6, gde se pravo definiSekao
odluka savestiu skladu sa samoizabranimuniverzalnim etidkim nadelima(prema N
dopuni koju Kohlberg usvajana osnovuHabermasovihphgovora),mogu serekon- J
struisatisve osnovnenorme etike diskursa.Medutim Apel zahtevai sedmi,dodatni
stupanjkoji odgovaraistorijski usmerenojprimeni normi. Apel, Die Transcedental-
pragmatische ...,u: Apel (1988),str. 2'r.0-306.
Begri.indung
t47
 drugoga,a drugi dajeprvom svoj smisao- smisaoanticipiransvakim
argumentomt*. Ved je ovde nagove5ten,takoreii skiCiran,put na
kome6e Apel zasnovatisvojumoralnuteoriju.
Kontrafaktidka anticipacijalKZ sadrZiu sebi idealne nor-
mativneuslove(simetridnost,transparentnost, neizoblidenost) ko-
munikacije.Na osnovuovako idealizovanihuslovamogu6eje iz-
vestijednu meta-normukoja bi bila regulativnaideja procenevaZe-
nja svih materijalnihnormi. Ova meta-normaje princip univerza-
lizaclje koji obja5njavauslove mogu6nostiobrazovanjakonsenzu-
sa.Podesnostnormi da budu priznateod svih u idealnim uslovima
argumentacijepostajeregulativnaideja njihove ispravnosti.For-
mulaciju principa univerualizacije,,U" Apel u bitnom preuzimaod
Habermasai zatoje ovde neiu ponavljati. On kaZeda je ona ade-
kvatna eksplikacija formalnih kriterijuma za to da mi na podrudju
diskursarastere6enog delovanjemkao temeljnunormu uvek vei
moramo priznati IKZ i to kao regulativnu ideju mere moguinosti
obrazovanjakonsenzusaza realnepraktidke diskurse..."(Apel,
1988,str.122).
Medutim, Apel je miSljenjada seprincip ,,1f" mora prefor-
mulisati tako da predstavljapodesankriterijum za odredenjemoral-
nog pona5anjakao zamenaza Kantov kategoridkiimperativ, jer je
princip ,,IJ" samo proceduralnaideja utemeljenjanormi, a ne i
maksima delovanja. Potreba za ovom formulacijom proizilazi iz
zahteva moralne teorije da udini obavezivim svoje epistemidke
udinkere. Tako Apel stiZedo principa,,Uh"koji gldii: ,,Delu.jsamo
tt
Ap"l, K.-O., Transfurmacijafilozofije, prev. Aleksa Buha, Sarajevo
1980, str. 552, Kuhlmann iz postupkautemeljenjaizvodi najmanjetri norme. On
rekonstrui5uiiodnosIKZ i RKZ, otkriva normativni poredakiz koga se,na osnovu
nezaobilaznostiargumentacijeizvodi norma da treba argumentovatiracionalno,na
osnovunezaobilaznostiargumentativnezajednicekao zajednicekooperacijeizvodi
nonna o umnomobrazovanjukonsenzusa,a u odnosuna mogu6ekonflikte interesa,
norma o obrazovanjuumnog konsenzusao praktidkim pitanjima uop5te.Na osnovu
razllke IKZ i RKZ unutar apriorija komunikativne zajednice izvode se, ovde
pomenutenorme,kao regulativneideje moralnogdelovanja.Kuhlmann (1985) str.
l8l -215.
le Huber-as poride potrebujedne
kognitivistiike moralne teorije da ga-
rantuje obavezivostsvojih epistemidkihudinaka.Ona je moZezahvatitiali ne i
garantovati,jerda li iu delovatimoralnone zavisi iskliudivood moralnihuvida i
stepenautemeljenostimoralnihsudova.vei i od strukturelidnosti.Zahtev zaobavezi-
voliu ne moZeserazre5itijednom super-normomkoja 6e zapoveditisletlenjeostalih
normi, i samoodno5enjem ovu zapovestudiniti duZnoSiu.Time se po Habermasu
nimalo ne osnaZujeobavezujuiasnagaprostihduZnosti,op5tesledenjenormi morala
146
premaonoj maksimiza koju, na osnovusporazumevanja sa svima
kojih se ona tide odnosnonjihovim zastupnicimaili - dopunskim
nadinom- na osnovuodgovarajuiegmisaonogeksperimebra, moZe5
pretpostavitida predvidiveposledicei sporedniudinci koji proi-
zllazeiz njenog op5tegsledenjapo zadovoljenjeinteresasvih kojih
seona tide, mogu bez prinudebiti prihva6eniod svih njih u jednom
realnomdiskursu"(Apel, 1988,str. 123).
Principi ,,LJ"i ,,IJh" su samoidealnaproceduradiskurzivnog
postupanjai oni nam ni5ta ne kaZu niti o posledicama,niti o
poZeljnostisvoje neposredneprimene.Za to je potrebnarekon-
strukcijaistorijski zadarihuslovanjihoveprimene,odnosnonjihovo
posredovanjeuslovima RKZ. Kada problem njihove primenene bi
bio problem nastavljanjana istorijski zadateuslove,etika diskursa
bi imalajednu nezgodnupreiutnu pretpostavkukojaje pretpostavka
etika uverenjakantovskogtipa koje zapovedajubezuslovnosleclenje
moralnih normi. To je pretpostavkajednog novog umnog podetka
istorije. Ovakav novi podetak,tj. nulti stupanjistorije trebalobi da
omogudepotencijali zadateistorijske situacije, Stoje za Apela ne-
prihvatljivo. Neodgovarajuii socijalni i socijalizirajuii uslovi pred-
stavljaju preprekuneposrednojprimeni temeljnih normi etike dis-
kursa. Apel tu pre svegaupuduje na neke nere5enemakro-etidke
probleme,ekoloSkukrizu, problemrazoruZanja, odnosisever-jug,
medudrZavniodnosi uopite, razlike bogati-siroma5nii razlike
uop5te,na svim nivoima od porodidnihdo interkontinentalnihodno-
sa, da bi ilustrovao dileme pred kojima bi se na5aojedan postkon-
vencionalni prosutlujuii subjekt20u okolnostima prevladujuieg
strate5kogdelovanja.U ovakvim okolnostimabi zahtevza bezus-
lovno sledenjemoralnezapovestibio pad u rigorizametike uverenje
kantovskogtipa. StogaApel uvodi dodatni ogranidavajuii princip
,,E" koji uzima u obzir posledicei moguie sporedneudinke ne-
moZemoobezbeditijedino njihovim postepenimuvoclenjemu pravne i politidke
institucije.(Habermas,1991,str. 186-190). F
20 0
Ovaj pojam se upotrebljavau smislu u kom ga Kohlberg upotrebljava
kadaoznadavastupnjeve5 i 6 razvoja moralnesvesti.Njihova oplta karakteristika
je da moralni principi imaju svoju vrednost i primenu nezavisnood autoriteta
grupe i samoidentifikacije sa grupom. Na stupnju 6, gde se pravo definiSekao
odluka savestiu skladu sa samoizabranimuniverzalnim etidkim nadelima(prema N
dopuni koju Kohlberg usvajana osnovuHabermasovihphgovora),mogu serekon- J
struisatisve osnovnenorme etike diskursa.Medutim Apel zahtevai sedmi,dodatni
stupanjkoji odgovaraistorijski usmerenojprimeni normi. Apel, Die Transcedental-
pragmatische ...,u: Apel (1988),str. 2'r.0-306.
Begri.indung
t47
 posredneprimeneprincipa ,,IJ" i ,,LJh"i formulistanje kao zapovest
za otklanjanjeprepreka,odnosnoproizvoclenje uslovanjihove ne-
posredneprimene(Apel, 1988,str.l45 i dalje).Apel ovaj princip
uvodi pomoiu intuicije nekogako ima odgovornostza bilo koju
formu sistemasamoodrZanja(pojedinca,porodice,socijalnegrupe,
drZave).Osobakoja ima takvu odgovomostmora radunatida se
njeni ili interesi njene grupe (pre svegakonfliktni interesi) mogu
re5avatine samokroz praktidkidiskurs,ve6i kroz forme strategijske
interakcije (kompromisi, pretnje, borba ili neke druge vrste
ugroZavanja).U takvim situacijamastrankeu sporui porednajbolje
volje da postupajuu smislu novog umnog podetkamoraju donositi
odluke koje se nalazepod prinudom osiguranjavlastitog sistema
samoosiguranjajer nikada ne mogu biti sigurni u istu dobru volju
suprotnestrane(isto, str 132).U tim okolnostimadelatni subjekt
za maksimu svog delovanje moZe kao racionalan usvojiti jedino
jedan dodatni moralno-strategijskiprincip koji ga obavezujeda u
postojedimuslovima odgovornosaudestvujeu realizaciji uslova
neposredneprimene idealnogdiskursnogpostupanja.
Ovaj dodatni princip moZese izvesti iz diskursneprocedure
utemeljenjajer neukidiva razllka unutar aprioriaproizvodi perspe-
ktivu realizacijeIKZ u uslovima razliditih Zivotnih formi RKZ.
Uslovi njihovog istorijskogposredovanjanameiu ponebu za istorij-
ski usmerenomprimenomnormi koja 6e uzimati u obzir vi5estruko
ireverzibilne poslediceljudskih radnji (koje u na5gmveku po prvi
put mogu imati planetarnerazmere),a koje mogu nastatina gotovo
svim podrudjimana kojima sejavljaju etidki relevantni problemi u
postoje6imdru5tvenimuslovimaza provodenjepraktiEkogdiskursa.
Sam pojam istorijski usmereneprimenepredstavljabitno
produbljivanjeproblemaprimenenormi u odnosuna p^oznati pojam
situacionousmereneprimeneuz pomo6mo6i sudenja'r.Koje mak-
sime delovanjatrebada odaberemo,moZese apriori dedukovatiiz
principa, dok se primena radnje mora empirijski posredovati po-
mo6u moii suclenja.Ovaj model po Apelu odgovara ne samo or-
todoksnim kantovcima, ved i neoaristotelijancimakoji koriste
shemu,,obidaj"plus ,,phronesis"(Apel, 1988,str. 132).Situaciono
21
Polam istorijski usmereneprimene,u stvari je i nastaokao protivteZa
Weberovompojmu situacionousmereneprimene,koji Weber uvodi da bi sproveo
razliku izmedu rigorizma etike uverenjai, na posledicesenzibilne,etike odgovor-
nosti,u ovom drugomsludajumofamo sledenjenormeprilagoditi situaciji,tj. imamo
situacionousmerenuprimenu.
148
usmerenaprimenase oslanjana uslovekonvencionalnogmorala
jer dru5tveniuslovi primeneopstoje zajednosaprincipima i skupa
sa postoje6imZivotnim formama saodreclujusmisaokonvencio-
nalnih normi. Primena se u takvom sludaju moZe u potpunosti
prepustiti moii sudenjajer ona prema vei poznatim obrascima
pona5anjamoZeprosuditisituacijui njoj prilagoditi svojedelovanje.
Pri ovakvoj primeni uvek je nuZnonapraviti rekus na partikularne
uslovepostoje6egZivotnogsveta.Partikularniuslovi Zivotnogsveta
pojavljuju se kao odreduju6i faktor pri primeni moralnih normi i
time u svojoj ,,supstancijalnojobidajnosti" razlaLenjihov univer-
zalni potencijal.Istorijski usmerenaprimenaho6eda izbegnekako
rigorizam neposredneprimene, tako i partikularizam situaciono
usmereneprimene.Apel hoie da prolebdi izmedu Scile moralnosti
i Haribde obidajnostina takav nadin da niti moralnostvrli nasilje
nad saZivljenimnormama,,supstancijalne obidajnosti",niti obi-
dajnostrastvarauniverzalnipotencijal moralnih normi.
Ovaj put zahtevajednu relevantnuistorijsku rekonstrukciju
etidkesituacijedoveka.Ali ka\o je rnogu6aetiEkirelevantnaistorij-
ska situacijaEoveka?Kako jedna faktidka situacijamoZebiti etidki
relevantna?Ne dini li time Apel dvostruku,,naturalistidkugreiku"
izvodenja,,treba"iz ,jeste"? Naime, prVi put kada rekonstrui5e
etidki relevantnenormativne uslove argumentacijeiz faktidke posre-
dovanostimi5ljenja argumentativnimgovorom i sadakada iz fak-
tidke istorijske situacijedovekaizvodi njenu etidku relevantnost.
Mislim da ne i to zahvaljujudiokolnostida,,predstrukturi"
dovekovog,,bi6a-u-svetu" pripadajui refleksivno osvedodivinor-
mativni uslovi,argumentacije.U takvim okolnostima,,treba"ne
izvodimo iz nekog kontigentnog antropolo5kogfakta; ,,sirove di-
njenice",vei iz uvek vei priznatihnormativnihuslovana5eg,,bi6a-
u-svetu". Na taj nadin jedan drugi kontigentni fakt evolucije i
ljudske istorije, tj. okolnost da je dovek postaosposobanda reflek-
sivno osiguranormativnepretpostavkesvog opstanka,postajeeti-
dki relevantantranscendentalnifakt. Time i jedna istorijska situa- F
v)
cija postajeetidki znadajna.
govora,
Iz okolnostida normativniuslovi argumentativnog
zahvaljuju6imestukoje zauzimaju,postajumetodidkiapriori svake
hermeneutidkei kritidke rekonstrukcije proizilazi da argumenta- N
tivnom aprioriu uvek mora odgovaratinajmanjejedan kontigentni
I
istorijski faktum. To znadida svakarekonstrukcijamora u najmanju
ruku uzeti u obzir mogu6nostistorijskog razvoja vlastitih pretpo-
149
 posredneprimeneprincipa ,,IJ" i ,,LJh"i formulistanje kao zapovest
za otklanjanjeprepreka,odnosnoproizvoclenje uslovanjihove ne-
posredneprimene(Apel, 1988,str.l45 i dalje).Apel ovaj princip
uvodi pomoiu intuicije nekogako ima odgovornostza bilo koju
formu sistemasamoodrZanja(pojedinca,porodice,socijalnegrupe,
drZave).Osobakoja ima takvu odgovomostmora radunatida se
njeni ili interesi njene grupe (pre svegakonfliktni interesi) mogu
re5avatine samokroz praktidkidiskurs,ve6i kroz forme strategijske
interakcije (kompromisi, pretnje, borba ili neke druge vrste
ugroZavanja).U takvim situacijamastrankeu sporui porednajbolje
volje da postupajuu smislu novog umnog podetkamoraju donositi
odluke koje se nalazepod prinudom osiguranjavlastitog sistema
samoosiguranjajer nikada ne mogu biti sigurni u istu dobru volju
suprotnestrane(isto, str 132).U tim okolnostimadelatni subjekt
za maksimu svog delovanje moZe kao racionalan usvojiti jedino
jedan dodatni moralno-strategijskiprincip koji ga obavezujeda u
postojedimuslovima odgovornosaudestvujeu realizaciji uslova
neposredneprimene idealnogdiskursnogpostupanja.
Ovaj dodatni princip moZese izvesti iz diskursneprocedure
utemeljenjajer neukidiva razllka unutar aprioriaproizvodi perspe-
ktivu realizacijeIKZ u uslovima razliditih Zivotnih formi RKZ.
Uslovi njihovog istorijskogposredovanjanameiu ponebu za istorij-
ski usmerenomprimenomnormi koja 6e uzimati u obzir vi5estruko
ireverzibilne poslediceljudskih radnji (koje u na5gmveku po prvi
put mogu imati planetarnerazmere),a koje mogu nastatina gotovo
svim podrudjimana kojima sejavljaju etidki relevantni problemi u
postoje6imdru5tvenimuslovimaza provodenjepraktiEkogdiskursa.
Sam pojam istorijski usmereneprimenepredstavljabitno
produbljivanjeproblemaprimenenormi u odnosuna p^oznati pojam
situacionousmereneprimeneuz pomo6mo6i sudenja'r.Koje mak-
sime delovanjatrebada odaberemo,moZese apriori dedukovatiiz
principa, dok se primena radnje mora empirijski posredovati po-
mo6u moii suclenja.Ovaj model po Apelu odgovara ne samo or-
todoksnim kantovcima, ved i neoaristotelijancimakoji koriste
shemu,,obidaj"plus ,,phronesis"(Apel, 1988,str. 132).Situaciono
21
Polam istorijski usmereneprimene,u stvari je i nastaokao protivteZa
Weberovompojmu situacionousmereneprimene,koji Weber uvodi da bi sproveo
razliku izmedu rigorizma etike uverenjai, na posledicesenzibilne,etike odgovor-
nosti,u ovom drugomsludajumofamo sledenjenormeprilagoditi situaciji,tj. imamo
situacionousmerenuprimenu.
148
usmerenaprimenase oslanjana uslovekonvencionalnogmorala
jer dru5tveniuslovi primeneopstoje zajednosaprincipima i skupa
sa postoje6imZivotnim formama saodreclujusmisaokonvencio-
nalnih normi. Primena se u takvom sludaju moZe u potpunosti
prepustiti moii sudenjajer ona prema vei poznatim obrascima
pona5anjamoZeprosuditisituacijui njoj prilagoditi svojedelovanje.
Pri ovakvoj primeni uvek je nuZnonapraviti rekus na partikularne
uslovepostoje6egZivotnogsveta.Partikularniuslovi Zivotnogsveta
pojavljuju se kao odreduju6i faktor pri primeni moralnih normi i
time u svojoj ,,supstancijalnojobidajnosti" razlaLenjihov univer-
zalni potencijal.Istorijski usmerenaprimenaho6eda izbegnekako
rigorizam neposredneprimene, tako i partikularizam situaciono
usmereneprimene.Apel hoie da prolebdi izmedu Scile moralnosti
i Haribde obidajnostina takav nadin da niti moralnostvrli nasilje
nad saZivljenimnormama,,supstancijalne obidajnosti",niti obi-
dajnostrastvarauniverzalnipotencijal moralnih normi.
Ovaj put zahtevajednu relevantnuistorijsku rekonstrukciju
etidkesituacijedoveka.Ali ka\o je rnogu6aetiEkirelevantnaistorij-
ska situacijaEoveka?Kako jedna faktidka situacijamoZebiti etidki
relevantna?Ne dini li time Apel dvostruku,,naturalistidkugreiku"
izvodenja,,treba"iz ,jeste"? Naime, prVi put kada rekonstrui5e
etidki relevantnenormativne uslove argumentacijeiz faktidke posre-
dovanostimi5ljenja argumentativnimgovorom i sadakada iz fak-
tidke istorijske situacijedovekaizvodi njenu etidku relevantnost.
Mislim da ne i to zahvaljujudiokolnostida,,predstrukturi"
dovekovog,,bi6a-u-svetu" pripadajui refleksivno osvedodivinor-
mativni uslovi,argumentacije.U takvim okolnostima,,treba"ne
izvodimo iz nekog kontigentnog antropolo5kogfakta; ,,sirove di-
njenice",vei iz uvek vei priznatihnormativnihuslovana5eg,,bi6a-
u-svetu". Na taj nadin jedan drugi kontigentni fakt evolucije i
ljudske istorije, tj. okolnost da je dovek postaosposobanda reflek-
sivno osiguranormativnepretpostavkesvog opstanka,postajeeti-
dki relevantantranscendentalnifakt. Time i jedna istorijska situa- F
v)
cija postajeetidki znadajna.
govora,
Iz okolnostida normativniuslovi argumentativnog
zahvaljuju6imestukoje zauzimaju,postajumetodidkiapriori svake
hermeneutidkei kritidke rekonstrukcije proizilazi da argumenta- N
tivnom aprioriu uvek mora odgovaratinajmanjejedan kontigentni
I
istorijski faktum. To znadida svakarekonstrukcijamora u najmanju
ruku uzeti u obzir mogu6nostistorijskog razvoja vlastitih pretpo-
149
 stavki - ovaj stav Apel zove postulatsamodostizanja (SelbStein-
holung)22. Takve pretpostavkesu i ti saznajnainteresakoje rekon-
struiSeHabermas.Ali u odnosu na anticipacijllKZ kao apriori
argumentacijeovaj zahtev za uzimanjem u obzir stepenai mo-
guinosti razvoja vlastitih pretpostavkiznadijoS ne5to,on se moZe
ekspliciratii kao zahtevza utemeljenj_em kritidke teorije bezrekursa
na Zivotnosvetskuobidajnost".Zbogtogaje shemakritidkih rekon-
struktivnih nauka sastavljenaod diskursneprocedureutemeljenjai
postulatasamodostizanja.Ova shemaApelu omuguduje:prvo, da
izbegnerelativizam u istorijskoj rekonstrukciji zadobijajuii kroz
anticipaciju IKZ telos rekonstruktivnogpostupka,nadilazeii tako
rekonstrukciju iz neke zauzete perspektive sada5njice,recimo
gradaninaindustrijskogdru5tva,i drugo,takvaistorijskaperspektiva
se u odnosu na sada5njeokolnosti RKZ moZerekonstruisatiuvek
iznova,a da senikada definitivno ne ,,ukine".
Iz ovakvog opisa diskursneprocedureutemeljenjamogu se
izvesti, i Apel izvodi, najmanjetri norme,jedna koja setide uslova
odgovornogdelovanjazaodrtanje RKZ, druga seodnosina uslove
realizacijeIKZ i te(,a, koja eksplicira uslove njihovog istorijskog
posredovanja.U perspektivi istorijski usmereneprimene idealnih
normi etike diskursa- koja je po Apelu i na5aaktuelnaperspektiva
- idealni formalno-deontolo5kiprincip koji kao takav omoguiuje i
ogranidavarealizaciju konkrptnih ljudskih vrednostii ciljeva, pos-
taje teleolo5kirelevantnavrednostza koju se svi r.dbajuangaZovati.
Ovo za posledicu ima opadanje u postupku utemeljenja strogo
provedenerazlike izmedu strategijske(instrumentalne)i komuni-
kativne racionalnosti.Idealni diskursniprincip postajepredmetdu-
gorodne strategije. Stoga princip ,,E" ima status jednog novog
formalno-deontolo5kogprincipa koji normira odgovarajudu,istori-
jski usmerenu,primenukoja kao legitimno dozvoljavai strategijsko
delovanje.
22
Ap"l,,,Di" SituationdesMenschenals etischesProblem",u Apel (1988),
str 50-53, Apel, ,,Die Transcedentalpragmatische Begriindung Kommunikations-
ethik und das Problem der htichsten ...", u: isto, str. 313, Apel, ,,Normative Be-
griindungder ,,KritischenTheorie" durch Rekursauf lebensweltlicheSittlichkeit?",
l:Zwischenbetrachtungen im Prozessder Aufkliirung, Hg. Honneth McCarty, Offe,
Welmer.Frf.amM.1989.
23
Ovakav stav, kao pad u partikularizam faktidki postojeieg Zivotnog
svetaApel pripisuje i Habermasu,Apel,,,Normative Begriindung der ,,Kritischen
Theorie"..., u: Zwischenbetrachtungenim Prozessder Aufkliirang, Hg. Honneth,
McCarty, Offe, Welmer, Frf. am M. 1989.
150
Uvidanje jedne moralno relevantne upotrebe strategijske
racionalnostireSavamnoge problemevezaneza primenu ali unosi
i neke nove u Apelovu teoriju. Re5ava,recimo, problem primene
normi bez pozivanjana mo6 sudenja,a da primenu u isto vreme ne
ostavljanenormiranu,d. ne ostavljaje na milost i nemilostfaktidkih
uslova koji mogu dozvoljavati ili ne primenu temeljnih normi sa
ili bez razornih posledicapo onogako ih primenjuje. Normativna
strukturanjegoveteorije moZeposluZitizajednu obuhvatnuinstitu-
cionalizaciju proceduraintersubjektivnogre5avanjakonflikata na
racionalan, odnosno uman nadin. S druge strane,ova procedura
jako komplikuje primenu normi, narodito tamo gde je kognitivna
stranaproblema toliko izraZenada je te5ko odrediti mesto gde se
normativno-etidkamera moZeuvesti u odnosuna moguinost pro-
cene dinjenica i odredenjeproceneposledicai sporednihudinaka
kolektivnog delovanja.Ovde se, pre svega,misli na institucional-
izaciju principa odgovornostiu nauci i tehnici ali i u parlamentarnim
raspravamagde nije jasna granica izmedu kompromisa, pretnji i
drugih oblika stategijskog delovanjaod etidkih nadeladogovaranja.
lzgleda neophodnoda se u ovakvim sludajevimainterveni5edele-
giranjem nekih materijalnih normi kao Sto su etidke komisije Sto
ne zadovoljava u potpunosti diskursnu proceduru.
Uvodenjem ogranidavajuiih uslova primene i postulata
samodostizanjaApelova teorija dini iskorak ka empirijskom jer
6ini sejasnim da problemi koji to iziskuju, a u odnosuna koje on
dopunjuje svoju teoriju,zaistapostoje na gotovo svim podrudjima
ljudskog delovanja i da prete darazore uslove opstankaZivotnog
sveta na globalnom nivou. Cini se da Apel, putem posredovanja
idealnog i istorijskog, moZe odbaciti prigovore o faktidkoj is-
praznostinadelaetike diskursai u isto vreme saduvatijak teorijski
zahtevfilozofije za poslednjimutemeljenjemkoji je potpunolegiti-
man ako je argumentativnim sredstvima provodiv. Ali na polju
posredovanjaistorijskog i idealnog (odnosnotranscendentalnog)
stvar stoji samou nagove5tajima,tako da dok setaj posaone obavi v)7 F
ili bar jasnije pokaZenjegova mogu6nost,stvar ostajepotpuno
otvorena.
N
Poslednje utemeljenje - Apel versus Habermas
J
Dosta dugg se verovalo, a i Apel i Habermassu uzajamnim
priznanjima stvarali takav utisak, da su projekti oba ova autora
15t
 stavki - ovaj stav Apel zove postulatsamodostizanja (SelbStein-
holung)22. Takve pretpostavkesu i ti saznajnainteresakoje rekon-
struiSeHabermas.Ali u odnosu na anticipacijllKZ kao apriori
argumentacijeovaj zahtev za uzimanjem u obzir stepenai mo-
guinosti razvoja vlastitih pretpostavkiznadijoS ne5to,on se moZe
ekspliciratii kao zahtevza utemeljenj_em kritidke teorije bezrekursa
na Zivotnosvetskuobidajnost".Zbogtogaje shemakritidkih rekon-
struktivnih nauka sastavljenaod diskursneprocedureutemeljenjai
postulatasamodostizanja.Ova shemaApelu omuguduje:prvo, da
izbegnerelativizam u istorijskoj rekonstrukciji zadobijajuii kroz
anticipaciju IKZ telos rekonstruktivnogpostupka,nadilazeii tako
rekonstrukciju iz neke zauzete perspektive sada5njice,recimo
gradaninaindustrijskogdru5tva,i drugo,takvaistorijskaperspektiva
se u odnosu na sada5njeokolnosti RKZ moZerekonstruisatiuvek
iznova,a da senikada definitivno ne ,,ukine".
Iz ovakvog opisa diskursneprocedureutemeljenjamogu se
izvesti, i Apel izvodi, najmanjetri norme,jedna koja setide uslova
odgovornogdelovanjazaodrtanje RKZ, druga seodnosina uslove
realizacijeIKZ i te(,a, koja eksplicira uslove njihovog istorijskog
posredovanja.U perspektivi istorijski usmereneprimene idealnih
normi etike diskursa- koja je po Apelu i na5aaktuelnaperspektiva
- idealni formalno-deontolo5kiprincip koji kao takav omoguiuje i
ogranidavarealizaciju konkrptnih ljudskih vrednostii ciljeva, pos-
taje teleolo5kirelevantnavrednostza koju se svi r.dbajuangaZovati.
Ovo za posledicu ima opadanje u postupku utemeljenja strogo
provedenerazlike izmedu strategijske(instrumentalne)i komuni-
kativne racionalnosti.Idealni diskursniprincip postajepredmetdu-
gorodne strategije. Stoga princip ,,E" ima status jednog novog
formalno-deontolo5kogprincipa koji normira odgovarajudu,istori-
jski usmerenu,primenukoja kao legitimno dozvoljavai strategijsko
delovanje.
22
Ap"l,,,Di" SituationdesMenschenals etischesProblem",u Apel (1988),
str 50-53, Apel, ,,Die Transcedentalpragmatische Begriindung Kommunikations-
ethik und das Problem der htichsten ...", u: isto, str. 313, Apel, ,,Normative Be-
griindungder ,,KritischenTheorie" durch Rekursauf lebensweltlicheSittlichkeit?",
l:Zwischenbetrachtungen im Prozessder Aufkliirung, Hg. Honneth McCarty, Offe,
Welmer.Frf.amM.1989.
23
Ovakav stav, kao pad u partikularizam faktidki postojeieg Zivotnog
svetaApel pripisuje i Habermasu,Apel,,,Normative Begriindung der ,,Kritischen
Theorie"..., u: Zwischenbetrachtungenim Prozessder Aufkliirang, Hg. Honneth,
McCarty, Offe, Welmer, Frf. am M. 1989.
150
Uvidanje jedne moralno relevantne upotrebe strategijske
racionalnostireSavamnoge problemevezaneza primenu ali unosi
i neke nove u Apelovu teoriju. Re5ava,recimo, problem primene
normi bez pozivanjana mo6 sudenja,a da primenu u isto vreme ne
ostavljanenormiranu,d. ne ostavljaje na milost i nemilostfaktidkih
uslova koji mogu dozvoljavati ili ne primenu temeljnih normi sa
ili bez razornih posledicapo onogako ih primenjuje. Normativna
strukturanjegoveteorije moZeposluZitizajednu obuhvatnuinstitu-
cionalizaciju proceduraintersubjektivnogre5avanjakonflikata na
racionalan, odnosno uman nadin. S druge strane,ova procedura
jako komplikuje primenu normi, narodito tamo gde je kognitivna
stranaproblema toliko izraZenada je te5ko odrediti mesto gde se
normativno-etidkamera moZeuvesti u odnosuna moguinost pro-
cene dinjenica i odredenjeproceneposledicai sporednihudinaka
kolektivnog delovanja.Ovde se, pre svega,misli na institucional-
izaciju principa odgovornostiu nauci i tehnici ali i u parlamentarnim
raspravamagde nije jasna granica izmedu kompromisa, pretnji i
drugih oblika stategijskog delovanjaod etidkih nadeladogovaranja.
lzgleda neophodnoda se u ovakvim sludajevimainterveni5edele-
giranjem nekih materijalnih normi kao Sto su etidke komisije Sto
ne zadovoljava u potpunosti diskursnu proceduru.
Uvodenjem ogranidavajuiih uslova primene i postulata
samodostizanjaApelova teorija dini iskorak ka empirijskom jer
6ini sejasnim da problemi koji to iziskuju, a u odnosuna koje on
dopunjuje svoju teoriju,zaistapostoje na gotovo svim podrudjima
ljudskog delovanja i da prete darazore uslove opstankaZivotnog
sveta na globalnom nivou. Cini se da Apel, putem posredovanja
idealnog i istorijskog, moZe odbaciti prigovore o faktidkoj is-
praznostinadelaetike diskursai u isto vreme saduvatijak teorijski
zahtevfilozofije za poslednjimutemeljenjemkoji je potpunolegiti-
man ako je argumentativnim sredstvima provodiv. Ali na polju
posredovanjaistorijskog i idealnog (odnosnotranscendentalnog)
stvar stoji samou nagove5tajima,tako da dok setaj posaone obavi v)7 F
ili bar jasnije pokaZenjegova mogu6nost,stvar ostajepotpuno
otvorena.
N
Poslednje utemeljenje - Apel versus Habermas
J
Dosta dugg se verovalo, a i Apel i Habermassu uzajamnim
priznanjima stvarali takav utisak, da su projekti oba ova autora
15t
 dostabliski pa dak gotovo identidni. Tako je za mestimidnerazlike
krivljena Apelova dosta gruba i nezgrapnaterminologijta, kao i
Habermasovodestobespohebnokoketiranje sa francuskim post-
modernim misliocima preko leda Apelove t&minologije. eesto se
smatraloda dak i ako razlike postoje na teorijskom nivou, u sporu
oko poslednjegutemeljenja,i da su to razlike u polazi5tui akcentu-
iranju, ali da se one ipak ne mogu operacionalizovatfs.No ipak se
pokazalo da te razlike nisu tako bezazlene,i to upravo na nivou
operacionalizacije.Njihovi noviji tekstovi su na dosta razlidite
nadine operacionalizovali primenu svojih teorija na ditavom po-
dru6ju praktidkog diskursa26. Ovde 6u se ipak ograniditi samo na
to, kako se razlike u stavu o poslednjemutemeljenju odraZavaju
na problemeetike.
Pomenuosamve6 dautzv. filozofiji diskursaosnovnonesla-
ganjepostoji u pogleduinterpretacijenormativnih pretpostavkiar-
gumentacija,uvezi sanjima postoji i sporoko mogudnostii porebe
poslednjegutemeljenja.U'odnosu na ovaj spor menja se i ditava
. arhitektonikanjihove filozofije, tako dabez obzirana destoisticanje
njihove medusobnebliskosti, postoji i 6itav niz znalajnih razlika
teorija Apela i Habermasa.Apel zauzimajedan kruii teorijski stav,
dok Habermaszastupajednu empirijski otvorenu poziciju ali koja
se nije odrekla mogu6nostiutemeljenja,mada mu ne pripisuje
predikate definitivnog i poslednjeg. Apel ho6e da Sto vi5e toga
odludi na nivou teorije,dok Habermasvi5eprostordostavljakonkre-
tnim empirijskim istraZivanjima.Bez ambicija da se odludi o tome
koji je od ova dva programaprovodljiviji, poku5aiu da uporedim
nekenjihove uzajamnoupudenekritike i argumenteu prilog svoje
pozicije.
OsnovnaHabermasovaprimedba Apelovom projektu je da
je zahtev za poslenjim utemeljenjemili redudantanili neostvariv.
Redudantan je u smisluda hodeutemeljiti ono Stoje vedutemeljeno,
naime, refleksijom na faktidki nezaobilaznepretpostavke argu-
2a
6frdi, A, ,,Ist der Diskurs eine Sondernpraxis?...", manuskript preda-
() vanja sa skupau IUC Dubrovnik 1989.
25
Welmer (1985),str. 77, i Vukadinovii, D. - Apel versusHabermas-
tI] bele5keuz jedan porodidni spor',Theor ia, br . 3-4, 1992,B gd. 1992.
26
Apel,,,Diskursethik vor der Problematikvon Recht und Politik", u
K.-O. Apel, M. Kettner (tzd),Zur Anwendungder Diskursethik in Politik, Recht
undWissenschaft,Frf .amM. 1992,Habermas,FaktizittitundGeltung,Frf.am.M.
1992.
152
mentacije,empirijski moZemoutvrditi njihovo kvazi-transcen-
dentalnovaZenjeu granicamaZivotnogsveta.Ako sute pretpostavke
toliko opbtei samorazumljiveda za njih nemamofaktidke altema-
tive, odnosno,funkcionalni ekvivalent,moZemoih smatratidovolj-
no utemeljenimi nije nam poftebnonikakvo poslednjeutemeljenje
koje bi jo5 jednom utvrdilo njihovo vaZenje.Ponovnorefleksivno
samoodnobenje tih pretpostavkina samesebei na svoje vaZenje
ne bi predstavljaloposlednjeutemeljenje,niti bi njihovo val.enje ;
udinilo apriori izvesnim,odnosno,transcendentalno nuZnim,a na
planu etidkog obavezujuiim, odnosnoduZno5iu.U torn smislu
poslednjeutemeljenjesamo jo5 jednom refleksivno osigurava
vaLenjeonoga Sto vaZi ili jo5 jednom zapovedaono Stoje vei
duZnost.
Ali odiglednoje da Apel saposlednjimutemeljenjemsmera
na ne5to drugo. On hode da racionalno utemelji i udini teorijski
odludivim ono Stose, po Habermasu,argumentimane da udiniti
(Habermas,1990,sfi. 187).Ho6eda svojoj teoriji da egzistencijalni
smisao.Filozofija mora kao filozofsko prosvetiteljstvopostati de-
lotvorna u svetu.Ona kroz samoprosvetljenjeargumentacijemoZe
(kako Habermaspodme6eApelu, isto, str. 190) da izvr5i jedno
sveobuhvatnoutemeljenjeteorije i praksei time postaneegzisten-
cijalno relevantno samorazumevanjei razumevanjesveta.Ova je
tezanaizglednespojivasa zahtevometike diskursada ostaneneu-
tralnau odnosuna pluralizamuverenja,odnosno,pluralizamravno-
pravnonastupajudihrazumevanjasveta.Ali Apel ovu protivrednost,
po Habermasovojpretpostavci,ho6e da ispravi tako Sto ie prvo,
komunikativni um u svojoj su5tini shvatiti kao praktidki i drugo,
filozofsko-eksplikativni samoodnose6idiskurs udiniti izvesnim i
smestitiga na najvi5emestou hijerarhiji diskursa.
Habermasmisli daje komunikativnium mnogokompleksniji
po svojoj strukturi i da se moZerekonstruisati,,odozdo",korak po =
korak, iz razlilitih formi argumentacije.Ovaj opseZnizadatakis- 9
traLivanla razliditih formi argumentacije moZe nas dovesti i do E
pretpostavkiargumentacijeuoplte, tj. do strukturekomunikativnog *
uma ali na tom putu moramo istraZiti mno5tvo specijalnih oblika t
argumentacije.Ovako eksplicirankomunikativni um se, dodu5e,
E
oslanjana nekenormativnepretpostavkei utoliko seonaj ko komu- X
nikativno deluje mora oslanjati na pragmatidkepretpostavkekon- F
nafaktidkevrste,mora izrazimapripisati indentidnoznadenje,pret-
postaviti uradunljivost adresata,postaviti zahteveza v aLenje...,ali
t)J
 dostabliski pa dak gotovo identidni. Tako je za mestimidnerazlike
krivljena Apelova dosta gruba i nezgrapnaterminologijta, kao i
Habermasovodestobespohebnokoketiranje sa francuskim post-
modernim misliocima preko leda Apelove t&minologije. eesto se
smatraloda dak i ako razlike postoje na teorijskom nivou, u sporu
oko poslednjegutemeljenja,i da su to razlike u polazi5tui akcentu-
iranju, ali da se one ipak ne mogu operacionalizovatfs.No ipak se
pokazalo da te razlike nisu tako bezazlene,i to upravo na nivou
operacionalizacije.Njihovi noviji tekstovi su na dosta razlidite
nadine operacionalizovali primenu svojih teorija na ditavom po-
dru6ju praktidkog diskursa26. Ovde 6u se ipak ograniditi samo na
to, kako se razlike u stavu o poslednjemutemeljenju odraZavaju
na problemeetike.
Pomenuosamve6 dautzv. filozofiji diskursaosnovnonesla-
ganjepostoji u pogleduinterpretacijenormativnih pretpostavkiar-
gumentacija,uvezi sanjima postoji i sporoko mogudnostii porebe
poslednjegutemeljenja.U'odnosu na ovaj spor menja se i ditava
. arhitektonikanjihove filozofije, tako dabez obzirana destoisticanje
njihove medusobnebliskosti, postoji i 6itav niz znalajnih razlika
teorija Apela i Habermasa.Apel zauzimajedan kruii teorijski stav,
dok Habermaszastupajednu empirijski otvorenu poziciju ali koja
se nije odrekla mogu6nostiutemeljenja,mada mu ne pripisuje
predikate definitivnog i poslednjeg. Apel ho6e da Sto vi5e toga
odludi na nivou teorije,dok Habermasvi5eprostordostavljakonkre-
tnim empirijskim istraZivanjima.Bez ambicija da se odludi o tome
koji je od ova dva programaprovodljiviji, poku5aiu da uporedim
nekenjihove uzajamnoupudenekritike i argumenteu prilog svoje
pozicije.
OsnovnaHabermasovaprimedba Apelovom projektu je da
je zahtev za poslenjim utemeljenjemili redudantanili neostvariv.
Redudantan je u smisluda hodeutemeljiti ono Stoje vedutemeljeno,
naime, refleksijom na faktidki nezaobilaznepretpostavke argu-
2a
6frdi, A, ,,Ist der Diskurs eine Sondernpraxis?...", manuskript preda-
() vanja sa skupau IUC Dubrovnik 1989.
25
Welmer (1985),str. 77, i Vukadinovii, D. - Apel versusHabermas-
tI] bele5keuz jedan porodidni spor',Theor ia, br . 3-4, 1992,B gd. 1992.
26
Apel,,,Diskursethik vor der Problematikvon Recht und Politik", u
K.-O. Apel, M. Kettner (tzd),Zur Anwendungder Diskursethik in Politik, Recht
undWissenschaft,Frf .amM. 1992,Habermas,FaktizittitundGeltung,Frf.am.M.
1992.
152
mentacije,empirijski moZemoutvrditi njihovo kvazi-transcen-
dentalnovaZenjeu granicamaZivotnogsveta.Ako sute pretpostavke
toliko opbtei samorazumljiveda za njih nemamofaktidke altema-
tive, odnosno,funkcionalni ekvivalent,moZemoih smatratidovolj-
no utemeljenimi nije nam poftebnonikakvo poslednjeutemeljenje
koje bi jo5 jednom utvrdilo njihovo vaZenje.Ponovnorefleksivno
samoodnobenje tih pretpostavkina samesebei na svoje vaZenje
ne bi predstavljaloposlednjeutemeljenje,niti bi njihovo val.enje ;
udinilo apriori izvesnim,odnosno,transcendentalno nuZnim,a na
planu etidkog obavezujuiim, odnosnoduZno5iu.U torn smislu
poslednjeutemeljenjesamo jo5 jednom refleksivno osigurava
vaLenjeonoga Sto vaZi ili jo5 jednom zapovedaono Stoje vei
duZnost.
Ali odiglednoje da Apel saposlednjimutemeljenjemsmera
na ne5to drugo. On hode da racionalno utemelji i udini teorijski
odludivim ono Stose, po Habermasu,argumentimane da udiniti
(Habermas,1990,sfi. 187).Ho6eda svojoj teoriji da egzistencijalni
smisao.Filozofija mora kao filozofsko prosvetiteljstvopostati de-
lotvorna u svetu.Ona kroz samoprosvetljenjeargumentacijemoZe
(kako Habermaspodme6eApelu, isto, str. 190) da izvr5i jedno
sveobuhvatnoutemeljenjeteorije i praksei time postaneegzisten-
cijalno relevantno samorazumevanjei razumevanjesveta.Ova je
tezanaizglednespojivasa zahtevometike diskursada ostaneneu-
tralnau odnosuna pluralizamuverenja,odnosno,pluralizamravno-
pravnonastupajudihrazumevanjasveta.Ali Apel ovu protivrednost,
po Habermasovojpretpostavci,ho6e da ispravi tako Sto ie prvo,
komunikativni um u svojoj su5tini shvatiti kao praktidki i drugo,
filozofsko-eksplikativni samoodnose6idiskurs udiniti izvesnim i
smestitiga na najvi5emestou hijerarhiji diskursa.
Habermasmisli daje komunikativnium mnogokompleksniji
po svojoj strukturi i da se moZerekonstruisati,,odozdo",korak po =
korak, iz razlilitih formi argumentacije.Ovaj opseZnizadatakis- 9
traLivanla razliditih formi argumentacije moZe nas dovesti i do E
pretpostavkiargumentacijeuoplte, tj. do strukturekomunikativnog *
uma ali na tom putu moramo istraZiti mno5tvo specijalnih oblika t
argumentacije.Ovako eksplicirankomunikativni um se, dodu5e,
E
oslanjana nekenormativnepretpostavkei utoliko seonaj ko komu- X
nikativno deluje mora oslanjati na pragmatidkepretpostavkekon- F
nafaktidkevrste,mora izrazimapripisati indentidnoznadenje,pret-
postaviti uradunljivost adresata,postaviti zahteveza v aLenje...,ali
t)J
 ove idealizacijenisu po sebiizvor ispravnogdelovanja.Komunika-
tivni um se utoliko prostire na ditav spektarpretenzijana vaZenje.
Normativnostu uZem smislu obavezujudeorijentacijedelovanja
ne poklapase u potpunostisa komunikativnomracionalno5du de-
lovanja orijentisanogna sporazumevanje. Oni sepresecajuna polu
utemeljenjamoralnih uvida i noseu sebi samoslabusnaguracio-
nalnemotivacije,a nipo5toniti teretegzistencijalne obavezivosti,
niti samorazumevanja i razumevanja sveta.
Svoju nepogre5ivost filozofija, po Apelu, dugujetranscen-
dentalnojrefleksiji na uslove objektivnog vaLenjaiskustvai argu-
mentacijeuop5te(dime se ujednoi otvaragenuinofilozofski dis-
kurs). TumaEe6ipr''tpostavkefalibilizma, ovaj diskursotkriva iz-
vesnostjezidko-pragmatidkihpretpostavkiargumentacije.U tom
smisluje ovaj diskurs nepogreSiv,a time Stoodolevaopltim ogra-
nidenjimafalibilizma, on predstavljaposlednjeutemeljenje.Nemo-
gu6nosttranscendentalnog argumenta,Habermasupokazujena
nemoguinostiantiskeptidkog argumenta(Habermas,1983,str. 107
i dalje).Dovoljno radikalanskeptikjo5 uvek ima mogu6nost,dodu5e
ne bez samorazornihposledica,da u svakom trenutku istupi iz
komunikacije.U svomdelovanjuon semoZeu potpunostirukovoditi
obidajnim norrnama,te prema tome ne mora nuZnopriznati pret-
postavke argumentacije.Mada je takva alternativa na duZe staze
samodestruktivnapo skeptika,ona Habermasuukazuje da skeptik
ipak moZeosporiti tanscendentalnuargumentacijth-
Osporavanjemimuniteta filozofskom diskursu, Habermas
ga po Stepenuizvesnosti izjednadujesa ostalim rekonstruktivnim
naukama(logikom, matematikom,gramatikom).Ona se vi5e ne
nalazi u ulozi ,,sudije"i ,,razvodnika"u odnosuna stupnjevanje
diskursa,ve6 moZejoS samohorizontalno posredovatiizmedu au-
tonomnonastalihnaubnihdisciplina osiguravajudii meta-teorijsku
vezu naudnih dostignu6asamojo5 kroz koherenciju,a ne kfoz
utemeljenje.U odnosuna horizont mnogostrukihformi znanjasva-
kodnevlja i kulture eksperata,moZejo5 samozauzetimesto,,inter-
pretatora",tumabe6ii prevode6iekspertskaznartjai time uspostav-
ljati mobilno jedinstvo izmedurazliditih vrsta diskursa.
Put,,odozgo" preko radikalizacijehermeneutidkogpitanja
o smislu ljudske komunikacije i interakcije smatra Apel jedinim
mogu6imnaEinomutemeljenjateorijekojabi bila i kritidka.Pitajudi,
HabermaskaZe,,prekoreda", o normativnim pretpostavkamasmi-
saone argumentacije,Apel takoredi u jednom koraku, pomoiu
154
,,striktnerefleksije", stiZedo poslednjihi neporecivihpretposta-
vki. Takvi stavovi su kontrafaktidkaanticipacija onoga Stosvako
pretpostavljaako misli da njegovi argumentiimaju smisla. Snikt-
nost refleksije nam garantujeda smo stigli do poslednjih pret-
postavki, a test performativneneprotivrednostida te pretpostavke
nisu kontingentne,nego da predstavljaju,,logos" argumentativnog
govora. Poslednji takvi stavovi dobijeni doslednim misaonim sa-
moodno5enjem- dakle stavovi koji moraju pretpostavljativlastito
vaZenje- su transcendentalne pretpostavkesmisaonogargumenta-
tivnog govora.
Ovi stavovi apriori vale,te ih prematome nije niti moguie,
niti potrebno empirijski dokazivati. Svaki takav pokulaj ve6 bi ih
unapredpretpostavljao . Zato Apel smatraHabermasovepoku5aje
empirijskog uWrClivanja i proveretrariscendentalno vaZedihpretpo-
stavki nemoguiiln, odnosnosuvi5nim(Apel, 1988,sn. ll7-ll9).
Citav put utemeljenja,,odozdo"je po Apelu principijelno nemogui.
Utemeljiti teoriju natajnaEin,znadilo bi pad u normativnu obiEajnost
Zivotnogsveta.Takav rekurs na normativnostZivohrogsvetazna6i
da ili prihvatamopartikulamepretpostavkekoje u sebi sadrZijedna
posebna jezidka igra faktiEki postoje6egZivotnog sveta ili pak,
pretpostaviti da potencijali Zivotnog sveta omogu6uju razvijanje
jedne, od kontekstanezavisneuniverzalistidketeorije. Razvijajuii
univerzalistidkuteoriju na pragmatiEkimpretpostavkamaZivotnog
sveta,Habennas,po Apelu, previ5epretpostavlja.Zbogtoga se
dini da teZinuuniverzalnopragmatidkojargumentacijidaju upravo
transcendentalne pretpostavke, tj. tezao njihovoj nezaobilaznosti2T.
Medutim, ditavaargumentacijasene moZezavr5itina transcenden-
talnomnivou, paje u drugomkorakuna osnovurazlikovanjaunutar
aprioria moguie dalje rekonstruisatiuniverzalnepretpostavkear-
gumentacije.Transcendentalna perspektiva ostajeregulativnaideja
kojoj je potrebnoempirijsko posredovanje.Ovo posredovanjemoZe
voditi dalje teoriju u pravcujedne transcendentalnetopike koja bi
markiralamestana kojima bi susretidealnogi istorijskogbio poZe- 0 F
v
ljan i mogu6. Takva jedna tadkaje i moralno-strategijskipristup
,,E" koji predstavljasamoodnoseiurefleksiju morala na granice
svoje poZeljnostii pravno-institucionalnog pripisivanjaposebnih
duZnosti.Procesuposredovanjaidealnog i faktidkog svoj sadrZaj N
moZepozajmiti jedna univerzalno-pragmatidkaempirijska rekon- J
''
Milovi(,,M, Etika i Diskurs,Beograd1992,str. 167.
 ove idealizacijenisu po sebiizvor ispravnogdelovanja.Komunika-
tivni um se utoliko prostire na ditav spektarpretenzijana vaZenje.
Normativnostu uZem smislu obavezujudeorijentacijedelovanja
ne poklapase u potpunostisa komunikativnomracionalno5du de-
lovanja orijentisanogna sporazumevanje. Oni sepresecajuna polu
utemeljenjamoralnih uvida i noseu sebi samoslabusnaguracio-
nalnemotivacije,a nipo5toniti teretegzistencijalne obavezivosti,
niti samorazumevanja i razumevanja sveta.
Svoju nepogre5ivost filozofija, po Apelu, dugujetranscen-
dentalnojrefleksiji na uslove objektivnog vaLenjaiskustvai argu-
mentacijeuop5te(dime se ujednoi otvaragenuinofilozofski dis-
kurs). TumaEe6ipr''tpostavkefalibilizma, ovaj diskursotkriva iz-
vesnostjezidko-pragmatidkihpretpostavkiargumentacije.U tom
smisluje ovaj diskurs nepogreSiv,a time Stoodolevaopltim ogra-
nidenjimafalibilizma, on predstavljaposlednjeutemeljenje.Nemo-
gu6nosttranscendentalnog argumenta,Habermasupokazujena
nemoguinostiantiskeptidkog argumenta(Habermas,1983,str. 107
i dalje).Dovoljno radikalanskeptikjo5 uvek ima mogu6nost,dodu5e
ne bez samorazornihposledica,da u svakom trenutku istupi iz
komunikacije.U svomdelovanjuon semoZeu potpunostirukovoditi
obidajnim norrnama,te prema tome ne mora nuZnopriznati pret-
postavke argumentacije.Mada je takva alternativa na duZe staze
samodestruktivnapo skeptika,ona Habermasuukazuje da skeptik
ipak moZeosporiti tanscendentalnuargumentacijth-
Osporavanjemimuniteta filozofskom diskursu, Habermas
ga po Stepenuizvesnosti izjednadujesa ostalim rekonstruktivnim
naukama(logikom, matematikom,gramatikom).Ona se vi5e ne
nalazi u ulozi ,,sudije"i ,,razvodnika"u odnosuna stupnjevanje
diskursa,ve6 moZejoS samohorizontalno posredovatiizmedu au-
tonomnonastalihnaubnihdisciplina osiguravajudii meta-teorijsku
vezu naudnih dostignu6asamojo5 kroz koherenciju,a ne kfoz
utemeljenje.U odnosuna horizont mnogostrukihformi znanjasva-
kodnevlja i kulture eksperata,moZejo5 samozauzetimesto,,inter-
pretatora",tumabe6ii prevode6iekspertskaznartjai time uspostav-
ljati mobilno jedinstvo izmedurazliditih vrsta diskursa.
Put,,odozgo" preko radikalizacijehermeneutidkogpitanja
o smislu ljudske komunikacije i interakcije smatra Apel jedinim
mogu6imnaEinomutemeljenjateorijekojabi bila i kritidka.Pitajudi,
HabermaskaZe,,prekoreda", o normativnim pretpostavkamasmi-
saone argumentacije,Apel takoredi u jednom koraku, pomoiu
154
,,striktnerefleksije", stiZedo poslednjihi neporecivihpretposta-
vki. Takvi stavovi su kontrafaktidkaanticipacija onoga Stosvako
pretpostavljaako misli da njegovi argumentiimaju smisla. Snikt-
nost refleksije nam garantujeda smo stigli do poslednjih pret-
postavki, a test performativneneprotivrednostida te pretpostavke
nisu kontingentne,nego da predstavljaju,,logos" argumentativnog
govora. Poslednji takvi stavovi dobijeni doslednim misaonim sa-
moodno5enjem- dakle stavovi koji moraju pretpostavljativlastito
vaZenje- su transcendentalne pretpostavkesmisaonogargumenta-
tivnog govora.
Ovi stavovi apriori vale,te ih prematome nije niti moguie,
niti potrebno empirijski dokazivati. Svaki takav pokulaj ve6 bi ih
unapredpretpostavljao . Zato Apel smatraHabermasovepoku5aje
empirijskog uWrClivanja i proveretrariscendentalno vaZedihpretpo-
stavki nemoguiiln, odnosnosuvi5nim(Apel, 1988,sn. ll7-ll9).
Citav put utemeljenja,,odozdo"je po Apelu principijelno nemogui.
Utemeljiti teoriju natajnaEin,znadilo bi pad u normativnu obiEajnost
Zivotnogsveta.Takav rekurs na normativnostZivohrogsvetazna6i
da ili prihvatamopartikulamepretpostavkekoje u sebi sadrZijedna
posebna jezidka igra faktiEki postoje6egZivotnog sveta ili pak,
pretpostaviti da potencijali Zivotnog sveta omogu6uju razvijanje
jedne, od kontekstanezavisneuniverzalistidketeorije. Razvijajuii
univerzalistidkuteoriju na pragmatiEkimpretpostavkamaZivotnog
sveta,Habennas,po Apelu, previ5epretpostavlja.Zbogtoga se
dini da teZinuuniverzalnopragmatidkojargumentacijidaju upravo
transcendentalne pretpostavke, tj. tezao njihovoj nezaobilaznosti2T.
Medutim, ditavaargumentacijasene moZezavr5itina transcenden-
talnomnivou, paje u drugomkorakuna osnovurazlikovanjaunutar
aprioria moguie dalje rekonstruisatiuniverzalnepretpostavkear-
gumentacije.Transcendentalna perspektiva ostajeregulativnaideja
kojoj je potrebnoempirijsko posredovanje.Ovo posredovanjemoZe
voditi dalje teoriju u pravcujedne transcendentalnetopike koja bi
markiralamestana kojima bi susretidealnogi istorijskogbio poZe- 0 F
v
ljan i mogu6. Takva jedna tadkaje i moralno-strategijskipristup
,,E" koji predstavljasamoodnoseiurefleksiju morala na granice
svoje poZeljnostii pravno-institucionalnog pripisivanjaposebnih
duZnosti.Procesuposredovanjaidealnog i faktidkog svoj sadrZaj N
moZepozajmiti jedna univerzalno-pragmatidkaempirijska rekon- J
''
Milovi(,,M, Etika i Diskurs,Beograd1992,str. 167.
 strukcijapretpostavkiargumentacijeistorijski zadatogZivotnogsve-
ta. U tom smislu Apel smatradamoLeusvojiti gotovo sverezultate
Habermasoveteorije, s tim da ovu rekonstrukcijutreba dopuniti
poslednjimutemeljenjemi postulatomsamodostizanja (Apel, 1989,
str 45 i dalje). Apel ovim ustvari dozvoljavamogu6nostsusreta
puta ,,odozdo"i puta,,odozgo"tako Stobi idealni uslovi na vrhu
bili regulativnaideja, a istorijski zadatiuslovi bi na osnovupostulata
samodostizanj a, predstavljali empirijska ogranidenjanjihove rea-
lizacije.
Habermasodludnoodbija ovakvu ,,ponudu"jer, po njemu,
Apel naporuempirijske rekonstrukcijepodmedene5toStonije zas-
novano u samoj argumentaciji.Naime, jednu anticipaciju koja
zahtevajednu bolju Zrvotnuformu koju argumentimanije moguie
dostiii. Ona ima karakterjedne sveto-otvarajuieforme profetskog
govora, a takav govor po Habermasunije nikakva filozofska argu-
mentacija- a pre svegd'dijenikakvo poslednjeutemeljenje(Haber-
m a s , 1 9 9 l , s t 1r .8 9 ) .
Habermasovoizjednadavanjefilozofskog sa ostalim for-
mamadiskurzivnog govora duboko se razilazi sa Apelovim istica-
njem filozofskog diskursai zahteva za obaveziv o56unjegovih epi-
stemidkihudinaka.Pitanjapogre5iveili nepogreliverekonstrukcije
normativnih potencijala argumentativnoggovora i njihove etidke
relevantnostiodiglednou okvirima teorije diskursaostajejo5 uvek
otvoreno. Sa njim ostaje otvoreno i pitanje o Sirjpenuteorijske
odludivosti, odnosno,racionalnomi kognitivnom statusuna5ih
moralnih uvida. Naime, formalne uslove odludivosti moralnih pi,
tanja moguie je rekonstruisatisamoako je moguie o njima ras-
pravljati kao o pitanjima sposobnimza istinito razredenje.Anti-
skeptidka argumentacijamoZe nam odgovoriti na to da li su ona
potpunoutemeljivaili ne. Ako neko otvaradiskurso pitanju njihove
odludivosti,moZemoga refleksijom na smisaonjegovogpitanja
uveriti o tome da je priznao etidki relevantnapravila kooperativne
ft argumentacije,tj. moZemoga podsetitina to davee udestvujeu
normativno sadrZajnojpraksi. Ali da li ako neko bez obziri na
.O
poslediceodbija da stupi u bilo kakav ozbiljan diskurs,moralna
pitanja dobijaju teorijski ne do kraja odludiv, hipotetidki status?
Odiglednoje bi se spormoraojo5 jednom vratiti na terenmoralne,
odnosnoargumentacijeuop5te.
156
Dorde Paviievii
ETHICS OFDISCOURSE
Summary
A thesisthat the basicethical norms could be basedon assumptionsof an
hasbeenresearched in the text. A decisionoccupied with an ethicalsenseofthese
linguistic actionsis placedon the pragmaticlevel of the act of speaking,which sets
forth claims to validity of the propositionalpart of the speechact, and whosedeep
structurecontains ideal perfect conditions for an interaction and communication.
betweenpeople.The norms of an ideal discourseproceedingarethereforemarking
the interactiveand communicativeforms that make it possibleto gain a recognition
of the expoundedclaims to validity. In that sense,participantsget into realizable
discourseproceedingsof foundation. In spite of all, a consensusattainedby both
sidesin disputeexclusivelyby meansof argumentation,justifiesthe validity of the
moot nonn.
In that case,the basic ethical norms would expressproceduralconditions
of discourseproceedingfor reaching the consensusof validity of concretemoral
norms. Assumptionfor this way of founding restson the possibilityto discuss
rationally moral norms, So, the proceedingof foundation itself consist on the
reconstructionof ideal conditionsfor being underdiscussion.
The above-mentioned proceedingwasillustratedin the text by the examples
of Habermas'reconstructiveproceedingof foundation and Apel's reflexive model
of the last foundation. At the end of the text, some disputesconductedbetween
supportersof one or other variant were pointed out, revealing,in my opinion, the
fact that a disputecan not be solvedon the level ofprinciples, but it shouldbe
returnedto the analyticallevel ofconcrete moral discussions.
F
q
N
J
r
t57
 strukcijapretpostavkiargumentacijeistorijski zadatogZivotnogsve-
ta. U tom smislu Apel smatradamoLeusvojiti gotovo sverezultate
Habermasoveteorije, s tim da ovu rekonstrukcijutreba dopuniti
poslednjimutemeljenjemi postulatomsamodostizanja (Apel, 1989,
str 45 i dalje). Apel ovim ustvari dozvoljavamogu6nostsusreta
puta ,,odozdo"i puta,,odozgo"tako Stobi idealni uslovi na vrhu
bili regulativnaideja, a istorijski zadatiuslovi bi na osnovupostulata
samodostizanj a, predstavljali empirijska ogranidenjanjihove rea-
lizacije.
Habermasodludnoodbija ovakvu ,,ponudu"jer, po njemu,
Apel naporuempirijske rekonstrukcijepodmedene5toStonije zas-
novano u samoj argumentaciji.Naime, jednu anticipaciju koja
zahtevajednu bolju Zrvotnuformu koju argumentimanije moguie
dostiii. Ona ima karakterjedne sveto-otvarajuieforme profetskog
govora, a takav govor po Habermasunije nikakva filozofska argu-
mentacija- a pre svegd'dijenikakvo poslednjeutemeljenje(Haber-
m a s , 1 9 9 l , s t 1r .8 9 ) .
Habermasovoizjednadavanjefilozofskog sa ostalim for-
mamadiskurzivnog govora duboko se razilazi sa Apelovim istica-
njem filozofskog diskursai zahteva za obaveziv o56unjegovih epi-
stemidkihudinaka.Pitanjapogre5iveili nepogreliverekonstrukcije
normativnih potencijala argumentativnoggovora i njihove etidke
relevantnostiodiglednou okvirima teorije diskursaostajejo5 uvek
otvoreno. Sa njim ostaje otvoreno i pitanje o Sirjpenuteorijske
odludivosti, odnosno,racionalnomi kognitivnom statusuna5ih
moralnih uvida. Naime, formalne uslove odludivosti moralnih pi,
tanja moguie je rekonstruisatisamoako je moguie o njima ras-
pravljati kao o pitanjima sposobnimza istinito razredenje.Anti-
skeptidka argumentacijamoZe nam odgovoriti na to da li su ona
potpunoutemeljivaili ne. Ako neko otvaradiskurso pitanju njihove
odludivosti,moZemoga refleksijom na smisaonjegovogpitanja
uveriti o tome da je priznao etidki relevantnapravila kooperativne
ft argumentacije,tj. moZemoga podsetitina to davee udestvujeu
normativno sadrZajnojpraksi. Ali da li ako neko bez obziri na
.O
poslediceodbija da stupi u bilo kakav ozbiljan diskurs,moralna
pitanja dobijaju teorijski ne do kraja odludiv, hipotetidki status?
Odiglednoje bi se spormoraojo5 jednom vratiti na terenmoralne,
odnosnoargumentacijeuop5te.
156
Dorde Paviievii
ETHICS OFDISCOURSE
Summary
A thesisthat the basicethical norms could be basedon assumptionsof an
hasbeenresearched in the text. A decisionoccupied with an ethicalsenseofthese
linguistic actionsis placedon the pragmaticlevel of the act of speaking,which sets
forth claims to validity of the propositionalpart of the speechact, and whosedeep
structurecontains ideal perfect conditions for an interaction and communication.
betweenpeople.The norms of an ideal discourseproceedingarethereforemarking
the interactiveand communicativeforms that make it possibleto gain a recognition
of the expoundedclaims to validity. In that sense,participantsget into realizable
discourseproceedingsof foundation. In spite of all, a consensusattainedby both
sidesin disputeexclusivelyby meansof argumentation,justifiesthe validity of the
moot nonn.
In that case,the basic ethical norms would expressproceduralconditions
of discourseproceedingfor reaching the consensusof validity of concretemoral
norms. Assumptionfor this way of founding restson the possibilityto discuss
rationally moral norms, So, the proceedingof foundation itself consist on the
reconstructionof ideal conditionsfor being underdiscussion.
The above-mentioned proceedingwasillustratedin the text by the examples
of Habermas'reconstructiveproceedingof foundation and Apel's reflexive model
of the last foundation. At the end of the text, some disputesconductedbetween
supportersof one or other variant were pointed out, revealing,in my opinion, the
fact that a disputecan not be solvedon the level ofprinciples, but it shouldbe
returnedto the analyticallevel ofconcrete moral discussions.
F
q
N
J
r
t57