Gisday s01 p05 PDF

Geoinformatika na
Graevinskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu
Doc. dr eljko Cvijetinovi, dipl.in.geod.

Sadraj prezentacije
1. Uvod
2. Uvoenje geoinformatike u nastavu na Graevinskom fakultetu
3. Nastavni planovi iz 2005. i 2008. godine
4. Novi nastavni plan (od kolske 2014/2015)
5. Sadraji predmeta
6. Vebe
7. Nauni rad
8. Rezultati
9. Problemi
Uvod
Uvod
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu je najstarija i najvea visokokolska i nauna

ustanova iz oblasti graevinarstva i geodezije u Srbiji i na teritoriji bive Jugoslavije.
Poetak nastave i obrazovanja u oblasti graevinarstva i geodezije na visokokolskom nivou

vezuje se za 19. jun 1846. godine Inenjerska kola pri Liceju u Beogradu.
Osniva i idejni tvorac Inenjerske kole bio je inenjer Atanasije Nikoli (1803-1882), prvi
rektor Liceja, a kasnije i pokreta Srpske akademije.
U Inenjerskoj koli su se predavali predmeti Praktino zemljomerje, Mehanika,

Arhitektura, Crtanje (Risovanje) i Nemaki jezik.
Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Doc.dr eljko Cvijetinovi dipl.in.geod. 4/94
Uvod
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu je najstarija obrazovna institucija u Srbiji u

kojoj se izuavaju discipline od kojih je veina kljuna za prikupljanje i obradu
prostornih podataka:
izuavanje oblika Zemlje i njenog gravitacionog polja (fizika geodezija, gravimetrija, astronomija, ...)
projektovanje i realizacija geodetske referentne osnove kao osnove za sva prikupljanja prostornih
podataka (za dravni premer i razne inenjerske primene)
tehnike geodetskih merenja, metode preciznih merenja, raun izravnanja, ...
dravni premer i izrada katastarskih baza podataka
primena geodezije u inenjerstvu
upravljanje nekretninama (ureenje zemljita, katastar nekretnina, pravna pitanja, trite nekretnina)
fotogrametrija i daljinska detekcija
kartografija (za potrebe izrade topografskih planova i karata)
geoinformatika i GIS
projektovanje i menadment u geodeziji
...
Geodetska referentna osnova i danas ini neophodan segment za korienje GPS

tehnologije, kao najmodernije tehnike za precizno pozicioniranje u prostoru
Najvea koliina prostornih podataka se obezbeuje primenom aerofotogrametrijske

metode snimanja i obrade prostornih podataka
Uvod
Moe se slobodno rei da je od svih inenjerskih struka, geodetska struka najtenje

povezana sa organizovanim prikupljanjem i obradom masovne koliine prostornih
podataka (topografski i katastarski premer, geodetska snimanja za posebne potrebe i isl.)
Prostorni podaci koje su geodetski strunjaci gereracijama prikupljali, a koji su

pohranjeni na katastarskim, topografskim i drugim podlogama i registrima i danas
predstavljaju najvaniji izvor podataka za formiranje raznih prostornih baza podataka koje
predstavljaju osnovu Nacionalne infrastrukture prostornih podataka NIPP
(National Spatial Data Infrastructure - NSDI)
katastar zemljita / katastar nekretnina
katastar vodova i podzemnih objekata
adresni registar (registar ulica i kunih brojeva)
katastarsko/topografski planovi i karte, osnovna dravna karta
vojne topografske karte ...
Ovakva uloga geodetske struke je danas u Srbiji potvrena i time to je Republiki

geodetski zavod odreen kao institucija koja treba da vodi poslove na formiranju
NIPP-a u Srbiji

Uvoenje geoinformatike u nastavu na
Graevinskom fakultetu
Uvoenje geoinformatike u nastavu
Razvoj informatike neminovno je uticao na uvoenje odgovarajuih predmeta u nastavu

Tenika raunanja
Automatska obrada podataka u geodeziji
Od 1991. godine na Graevinskom fakultetu je za studente geodezije uveden novi predmet -

Prostorni informacioni sistemi
Obuhvata izuavanje GIS-a, a posebno sa aspekta modeliranja, prikupljanja i obrade prostornih

podataka
osnovni pojmovi iz GIS-a
metode prikupljanja i izvori prostornih podataka
kontrole geometrijske i topoloke konzistentnosti podataka
sistemi za upravljanje bazama podataka i modeliranje podataka
modeli i modeliranje prostornih podataka
primene GIS-a
Zbog ogranienog fonda asova prostorne analize se izuavaju u skraenom obimu
Studentima nedostaje osnovno informatiko predznanje (generalno korienje softvera, baze

podataka, programiranje, ...)

Proces uvoenja geoinformatike (GIS-a) u nastavu na Graevinskom fakultetu tesno je bio

povezan i sa praktinim iskustvima
Tim sa Graevinskog fakulteta (inicijalno Dragan Mihajlovi i eljko Cvijetinovi, a kasnije su u tim
ukljueni i Milo Vojinovi i Momir Mitrovi) pokrenuo je 1991. godine razvoj softverskog paketa
MapSoft za podrku radu sa Digitalnim geodetskim planom (DGP) koji po svom modelu podataka
obuhvata kompletan sadraj topografskih/katastarskih planova u digitalnom obliku)
Softver koncipiran potujui sve osnovne principe GIS-a

georelacioni model podataka
topologija prostornih entiteta eksplicitno ugraena u model podataka
kartogarfski prikaz sadraja DGP-a se postie korienjem biblioteka simbola i vrednosti atributa
prostornih entiteta
mreni rad, ti. istovremeni pristup istoj bazi podataka od strane vie korisnika u svim fazama rada
....
Ve do 1995. razvijena je kompletna tehnologija za podrku za rad sa sadrajem DGP-a:

prikupljanje podataka (fotogrametrijska stereorestitucija, digitalizacija postojeih podloga, uvoz
podataka terenskih metoda snimanja, COGO alati, ...)
obrada podataka (kontrole topoloke i geometrijske konzistentnosti sadraja, izrada TIN DMT-a,
konverzije podataka, ...)
analize podataka (prostorni i neprostorni upiti, preklapanje lejera, analize DMT-a, izrada izvetaja,
kartografski prikaz sadraja u skladu sa propisima, ...)
odravanje podataka (zatieni reim rada sa ogranienim pravima pristupa, voenje istorije
promena, ...)
Proces uvoenja geoinformatike (GIS-a) u nastavu na Graevinskom fakultetu tesno je bio

povezan i sa praktinim iskustvima
Pored razvoja softvera, tim je uestvovao i u izradi odgovarajue pravne regulative iz ove oblasti
(uredbe, pravilnici, struna uputstva)
Veliki broj studenata i strunjaka iz prakse se kroz rad sa novom tehnologijom upoznao i sa
osnovnim principa GIS tehnologije
Softver se i danas koristi, kako na Graevinskom fakultetu za izvoenje nastave, tako i u Republikom
geodetskom zavodu za rad sa digitalnim sadrajem topografskih/katastarskih planova (parcele, objekti,
komunalna infrastruktura,...)
Najvea koliina prostornih podataka krupne razmere (sadraj topografskih/katastarskih planova)

je prikupljena korienjem ovog softvera proces koji i danas traje sa nesmanjenim intenzitetom
Uoen je izuzetan znaaj

obezbeivanja prostornih podataka,
edukacije i obuke korisnika, ali i
izbora softverskih reenja koja e biti prilagoena potrebama korisnika i njihovom znanju i vetinama
Mnogi strunjaci koji se bave GIS-om ni danas ne uviaju koliko su ove stvari znaajne. Mnogi
projekti uvoenja GIS-a kod nas nisu uspeli upravo zbog zanemarivanja ove injenice.

Nastavni planovi iz 2005. i 2008. godine
Nastavni plan iz 2005. godine
Ozbiljna reforma nastavnog plana i programa izvrena je 2005. godine

Uinjen je pokuaj usklaivanja sa bolonjskim principima, iako to jo nije bio zvanian zahtev
Ministarstva prosvete, Univerziteta ili Graevinskog fakulteta
jednosemestralni predmeti
uvoenje ECTS bodova
uvoenje predispitnih obaveza
podela studija na osnovne (3 godine) i diplomske (2 godine) ...
Uveden je nov naziv za studijske programe (i za samu katedru/odsek): Geodezija i geoinformatika
Na osnovnim akademskim studijama osavremenjeni su nastavni planovi i programi uvoenjem niza

novih predmeta
Za izvoenje nastave iz geoinformatike posebno su znaajni sledei predmeti (napomena: svi
predmeti na studijskom programu su obavezni):
Uvod u informatiku (2+2, 1. semestar)
Objektno-orijentisano programiranje (2+2, 2. semestar)
Baze podataka (1+1, 3. semestar)
Digitalna obrada slika (1+1, 3. semestar)
Geoinformatika 1 (2+1, 4. semestar)
Geoinformatika 2 (2+1, 5. semestar)
Digitalno modeliranje terena (1+1, 6. semestar)
Kartografija 1, Kartografija 2, Fotogrametrija 1, Daljinska detekcija

U skladu sa zahtevima iz akreditacije, ali i na osnovu trogodinjeg iskustva u

izvoenju nastave na osnovnim akademskim studijama, 2008. godine je izvrena izmena
nastavnog plana
Smanjen je broj predmeta sa 47 predmeta na 39
Integracija predmeta
Prebacivanje predmeta na diplomske akademske studije
Uvedeni su izborni predmeti (36 ECTS, 20% od 180 ECTS)
Uvedena je struna praksa
Povean je fond asova vebanja na veem broju predmeta
Za izvoenje nastave iz geoinformatike posebno su znaajni sledei predmeti :
Informatika u geodeziji (2+2, 1. semestar, obavezan)
Osnove programiranja (2+2, 2. semestar, obavezan)
Geoinformatika 1 (3+2, 3. semestar, obavezan, poveanje sa 2+1)
Geoinformatika 2 (2+2, 4. semestar, obavezan, poveanje sa 2+1)
Digitalna obrada slika (2+2, 5. semestar, izborni, poveanje sa 1+1)
Digitalno modeliranje terena (2+2, 6. semestar, izborni, poveanje sa 1+1)
Praktini rad iz geoinformatike (0+3, 6. semestar, izborni, novi predmet)
Kartografija 1, Kartografija 2
Fotogrametrija i daljinska detekcija 1, Fotogrametrija i daljinska detekcija 2

Nastavni planovi iz 2005. i 2008. godine

Na diplomskim akademskim studijama uvedena su tri modula:

Geodezija
Geoinformatika
Upravljanje nepokretnostima
Geoinformatika se intenzivno izuava na modulu Geoinformatika
Za izvoenje nastave iz geoinformatike posebno su znaajni sledei predmeti :

Objektno-orijentisano programiranje (2+2, 2. semestar, obavezan)
Geografski informacioni sistemi (3+2, 1. semestar, obavezan)
Projektovanje informacionih sistema (2+2, 2. semestar, obavezan)
GIS programiranje (0+2, 3. semestar, obavezan)
Informacione tehnologije u kartografiji (2+2, 2. semestar, obavezan)
Projekat iz geoinformatike (0+5, 3. semestar, izborni)
Web programiranje (2+2, 2. semestar, izborni)
Lokacijski bazirani servisi (2+2, 2. semestar, izborni)
Web GIS (2+2, 3. semestar, izborni)
Web kartografija (2+2, 3. semestar, izborni)
Dravna kartografija, Kartografske projekcije
Digitalna fotogrametrija, Daljinska detekcija


Novi nastavni plan
(od kolske 2014/2015)
Novi nastavni plan od kolske 2014/2015
Kada je re o programima za osnovne i diplomske akademske studije, izvrene su samo

minimalne izmene postojeeg nastavnog plana iz 2008. godine
Kada je re o Geoinformatici:
Osnovne akademske studije
Povean fond asova nastave iz Geoinformatike 2 (sa 2+2 na 3+2)
Uveden novi izborni predmet Vizuelizacija i prezentacija 3D modela u geodeziji (2+2, 5.
semestar)
Diplomske akademske studije

Uveden novi obavezan predmet Projektovanje geoinformacionih sistema sa fondom 2+2,
2. semestar, (umesto predmeta Projektovanje informacionih sistema)
Uveden novi izborni predmet Geostatistika (2+2, 3. semestar)
Vei broj predmeta je dodat na doktorskim studijama izmene u pogledu predmeta u kojima
se izuava geoinformatika su minimalne

Sadraj predmeta
Sadraj predmeta
Geoinformatika 1 (osnovne, 3. semestar, 3+2, 5 ECTS, obavezan)

Sadraj predavanja:
Uvod i terminologija. Istorijat i razvoj. Primene. Osnove GIS-a. Funkcije i komponente GIS-a.
Hardver.
Baze podataka i prostorni podaci.
Osnovni prostorni koncepti.
Modeli geoprostornih podataka i modeliranje. Modeli bazirani na poljima. Modeli bazirani na objektima.
Vektorski podaci. Rasterski podaci.
Predstavljanje prostornih podataka i algoritmi. Modeli i algoritmi za prostorne entitete. Modeli i
algoritmi za predstavljanje prostornih podataka preko kontinualnih polja. Osnovni geometrijski
algoritmi. Triangulacioni algoritmi. Mrene strukture i algoritmi.
Strukture i metode pristupa za prostorne podatke. Opte strukture i metode pristupa.
Jednodimenzionalno indeksiranje. Prostorno indeksiranje i upiti. Rasterske strukture za prostorne
podatke. Strukture za takaste objekte. Strukture za linijske objekte. Strukture za kolekcije prostornih
objekata.
Arhitekture GIS-a. Hibridne, integrisane i arhitekture bazirane na komponentama. Distribuirani
sistemi. Distribuirane baze podataka.
Prorauni bazirani na lokaciji.
Kartografski interfejs. Geovizualizacija. Razvoj GIS interfejsa.
Vremenska komponenta kod prostornih podataka.

Sadraj predmeta
Odgovara definiciji geoinformatike
Geoinformatika je nauka koja razvija i koristi infrastrukturu informacione nauke da bi razreila probleme
geonauka i drugih povezanih inenjerskih struka
Studenti se upoznaju sa osnovnim konceptima i principima u geoinformatici

Teorija je dosta apstraktna, ali se ine napori da se kroz vebe lake savlada
Polazi se od pretpostavke da e mnoge stvari doi na svoje mesto nakon sluanja Geoinformatike 2, ali
svakako i da e se lake razumeti Geoinformatika 2, uz koncepte i principe nauene u Geoinformatici 1

Sadraj predmeta

Sadraj predavanja:
Prikupljanje prostornih podataka. Izvori podataka. Metode prikupljanja prostornih podataka (primarne
i sekundarne).
GIS softver. Prostorne baze podataka. Modeliranje prostornih podataka.
Interpolacija kod geoprostornih podataka. Geostatistike metode interpolacije.
Rasterske GIS analize (algebra karata, filtriranje, hidroloke analize,...).
Vektorske GIS analize (preklapanje poligona, baferi, geokodiranje, mrene analize,...).
Digitalni model terena (prikupljanje podataka, modeli, struktura i organizacija podataka, analize,
primene).
Odravanje geoprostornih baza podataka.
Prostorno rasuivanje i nesigurnost (koncepti, kvalitet prostornih podataka, kvantitativni i kvalitativni
pristup, prenos greaka kod prostornih analiza).
Kontrola kvaliteta prostornih podataka (kontrola tematske i topoloke konzistentnosti, ocena tanosti).
Standardizacija u oblasti geoinformatike (ISO TC 211 i OGC).
Distribucija prostornih podataka.
Slubeni geografski informacioni sistemi.
Naziv predmeta moe da bude i Geografski informacioni sistemi izuavaju se prikupljanje, obrada,
odravanje, analiza i distribucija geoprostornih podataka i geoinformacija, uz upoznavanje sa prostornom
nesigurnou, kontrolom kvaliteta, softverskim alatima i stadardima.

Sadraj predmeta
Digitalno modeliranje terena (osnovne, 6. semestar, 2+2, 5 ECTS, izborni)

Sadraj predavanja:
Uvod. Definicije i terminologija.
Deskriptori povri terena. Strategije za prikupljanje uzorka.
Tehnike prikupljanja podataka o terenu (aerofotogrametrija, LIDAR, InSAR, digitalizacija postojeih
podloga, terenske metode).
Modeliranje digitalne povri terena (grid, TIN i hibridni model).
Interpolacija. Linearne i povrinske aproksimacije i interpolacije kod DMT-a. Metode pokretnih povri.
Metode konanih elemenata.
Geostatistike metode interpolacije.
Specijalne metode interpolacije.
Formiranje grid DMT-a.
Formiranje TIN-a i DMT-a baziranog na TIN-u.
Verifikacija DMT-a. Detekcija i eliminacija greaka. Filtriranje podataka. Ocena kvaliteta DMT-a.
Analize DMT-a.
Rukovanje DMT bazama podataka. Vizuelizacija DMT-a. Distribucija DMT podataka. Primene DMT-a.
Standardi.

Sadraj predmeta
Praktini rad iz geoinformatike (osnovne, 6.semestar, 0+3, 3 ECTS, izborni)

Praktina nastava:
Realizacija projekta razvoja i implementacije GIS reenja za definisani sluaj primene.
Modeliranje geoprostonih podtaka u izabranom softverskom reenju.
Prikupljanje neophodnih podataka.
Obrada prikupljenih podataka.
Prostorne analize i prezentacija rezultata.
Cilj predmeta je da student dobije priliku da kroz realizaciju praktinog rada stekne nove vetine i iskustva
i da se, ako tako izabere, bolje pripremi za izradu sinteznog rada

Sadraj predmeta
Geografski informacioni sistemi (diplomske, 1. semestar, 3+2, 7 ECTS, obavezan)

Sadraj predavanja:
Principi i arhitekture prostornih baza podataka.
Modeliranje baza podataka i UML.
Baze podataka i standardi za prostorne podatke (ISO TC 211 i OGC).
Infrastrukture prostornih podataka.
Pravna pitanja, vlasnitvo i korienje prostornih podataka.
Metapodaci prostornih podataka.
Internet i Web-bazirana reenja za publikovanje prostorne baze podataka.
Podrka donoenju prostornih odluka. Data mining za prostorne podatke.
Aspekti prostorno-vremenskih podataka.
Nacionalna infrastruktura prostornih podataka za upravljanje informacijama o nekretninama.
Napredne GIS analize kod upravljanja nepokretnostima (prostorni i neprostorni upiti, geokodiranje i
uparivanje adresa, vlasnike transakcije, preklapanje poligona, vrednovanje nekretnina, oporezivanje
nekretnina, analiza trita nekretnina, marketing...).
GIS kao alat za upravljanje podacima o nekretninama, prirodnim resursima i infrastrukturom na nivou
grada (ciljevi, pravni i institucionalni okvir, tehnologija, resursi).
Naziv predmeta moe da bude i Sistemi prostornih baza podataka, jer se upravo bavi najvanijim
aspektima razvoja i implementacije ovih sistema

Sadraj predmeta
Projektovanje geoinformacionih sistema (diplomske, 2. semestar, 2+2, 5 ECTS, obavezan)

Sadraj predavanja:
Uvod. Informacioni sistemi.
Uvod u projektovanje i implementaciju informacionih sistema.
UML modeli i dijagrami. CASE i drugi alati za razvoj informacionih sistema.
Analiza sistema i zahteva korisnika. Modeliranje funkcija i procesa. Modeliranje podataka.
Arhitektura sistema.
Projektovanje baze podataka. Implementacija sistema. Organizacija i upravljanje projektom.
Uvoenje sistema u rad, edukacija korisnika i odravanje sistema.
Projektovanje i implementacija geoinformacionog sistema.
Analiza korisnikih zahteva, evaluacija korisnika, postojeih podataka, hardvera i softvera.
Projektovanje prostorne baze podataka.
Prikupljanje i konverzija podataka.
Izbor hardvera i softvera.
Distribucija podataka.
Posebni aspekti razvoja i implementacije geinformacionih sistema za upravljanje nepokretnostima.
Studenti ue kako da koristei standardnu teoriju projektovanja informacionih sistema projektuju i realizuju
geoinformacioni sistem u skladu sa zahtevima i potrebama korisnika

Sadraj predmeta
Web GIS (diplomske, 3. semestar, 2+2, 5 ECTS, izborni)

Sadraj predavanja:
Distribuirani GIS i GIS servisi (uvod, definicije, osnovne komponente, primene).
Osnove mrea i Interneta (komunikacioni modeli, protokoli, LAN, WAN).
Klijent-server arhitektura i arhitektura distribuiranih sistema (Web klijent-server arhitektura, DCOM,
.NET, CORBA, Java).
Web GIS servisi (publikovanje statikih karata, statika i interaktivna Web kartografija, OpenGIS
WMS, WFS i WFC).
Distribuirani GIS (arhitektura, komponente, razvoj).
Standardi za distribuirane GIS servise (OpenGIS i ISO/TC 211).
Osnove GML-a (HTML, XML, GML, elementi, atributi, geometrijski elementi).
Komercijalni softver, alati i komponente za razvoj Web GIS aplikacija (ESRI, Intergraph, MapInfo,
Google i Microsoft alati).
Aspekti kvaliteta i sigurnosti kod distribuiranog GIS-a.
Primene distribuiranog GIS-a (razmena podataka i data warehousing, inteligentni sistemi za transport,
primene kod planiranja i upravljanja projektima).

Sadraj predmeta
Lokacijski bazirani servisi (diplomske, 2. semestar, 2+2, 5 ECTS, izborni)

Sadraj predavanja:
Pozicioniranje i navigacija za potrebe LBS-a (satelitska navigacija uz pomo sistema GPS, EGNOS i
Galileo, radio pozicioniranje).
Telekomunikaciona infrastruktura (principi beine/wireless komunikacije, mree za GSM, GPRS i
UMTS; WLAN).
Distribucija podataka, zatita privatnosti, autorizacija.
Distribuirani geoinformacioni servisi za LBS. Geokodiranje, reverzno geokodiranje, mapiranje i
vizuelizacija na malim ekranima mobilnih ureaja, telefonima i PDA ureajima.
Klasifikacija servisa (business-cases). Pozicioniranje, praenje, upravljanje flotom vozila, aplikacije
vezane za line primene...

Sadraj predmeta
GIS programiranje (diplomske, 3. semestar, 0+3, 3 ECTS, obavezan)

Praktina nastava (vebe):
Upoznavanje sa osnovnim konceptima GIS kastomizacije i programiranja.
Kastomizacija GIS softvera.
Korienje SQL-a za prostorne i neprostorne upite.
Jezici za pisanje skript procedura.
Objektni modeli GIS softvera.
Izrada skript procedura za konkretne probleme.
Projekat iz geoinformatike (diplomske, 3. semestar, 0+5, 5 ECTS, obavezan)

Praktina nastava:
Analiza projektnog zadatka.
Izbor odgovarajuih projektnih reenja.
Eksperimentalna verifikacija predloenih reenja.
Pisanje projektne dokumentacije.
Cilj predmeta je da student dobije priliku da kroz realizaciju praktinog rada stekne nove vetine i iskustva
i da se, ako tako izabere, bolje pripremi za izradu sinteznog rada

Vebe
Vebe
Naroita panja je posveena izvoenju vebanja, jer u okviru njih studenti usvajaju
praktine vetine i lake usvajaju, proveravaju i utvruju teoretska znanja sa predavanja
Osnovne studije:
Vebe iz svih geoinformatikih predmeta (Geoinformatika 1, Geoinformatika 2, Digitalna obrada
slika, Digitalno modeliranje terena) izvode se iskljuivo u raunarskim uionicama po sistemu jedan
student-jedan raunar
Materijal za vebe i rezultati se primaju i predaju iskljuivo u digitalnom obliku (preko odgovarajuih
web prezentacija)
Diplomske studije:
Uglavnom se koristi projektni pristup gde studenti koristei steena teoretska znanja sa predavanja i
dodatna uputstva na pripremnim vebama, manje-vie samostalno (pojedinano ili u manjim grupama)
realizuju neki manji projekat ili seminarski rad (izbegava se mogunost plagiranja radova prethodnih
generacija studenata)
implementacija GIS reenja za neki problem (izbor softvera, razvoj modela podataka, prikupljanje i
obrada podataka, prostorne analize) uz pisanje izvetaja
implementacija web GIS-a (postavljanje web i web GIS servera, priprema i integracija podataka, ...)
kastomizacija softvera (razvoj nove funkcionalnosti kroz primenu programiranja)

Vebe

Vebe

Vebe

Vebe

Vebe - softver
U skladu sa podelom GIS-a na osnovne komponente

Softver
Hardver
Podaci
Korisnici
i potujui nove (stare) trendove da savremeni razvoj i implementacija GIS-a treba da
je baziran na korisnicima i podacima (kljune komponente sistema), a ne tehnologiji
(hardver i softver), panja studenata se tokom izuavanja geoinformatike usmerava na:
principe, metode i tehnike rada (modeliranje, prikupljanje, obrada, odravanje, analiza i distribucija
prostornih podataka)
primenu standarda (ISO TC 211 i OGC)
kvalitet podataka
primenu projektnog principa (analiza korisnikih zahteva, projektom se na sonovu analize korisnikih
zahteva i potreba bira optimalna hardverska i softverska konfiguracija, ...)
pravna pitanja korienja podataka
znaaj odgovarajue edukacije svih kategorija korisnika za korienje GIS-a
...
dok se softver i hardver tretiraju kao alati.

Vebe - softver
Softver se tretira kao alat

izbegava se pretvaranje vebi u kurseve za obuku za rad sa odgovarajuim GIS softverskim
reenjima
kroz korienje razliitih softverskih alata studenti imaju priliku da vide kako su odreeni principi, metode i
tehnike rada implementirane/podrane u razliitim GIS softverskim reenjima
studenti se navikavaju na promenu softverskog alata u zavisnosti od problema koji treba reiti
kod izrade praktinih radova, seminarskih, projekata, sinteznih i diplomskih radova studenti su u prilici da
biraju odgovarajue GIS softversko reenje
Koriste se razliiti softverski alati

Na osnovnim studijama
za vektorske podatke QGIS (prethodno korien Manifold)
za rasterske podatke Idrisi
na predmetima gde se izuava kartografija koristi se SAGA i ArcGIS
za georeferenciranje podloga koristi se softver DigiScan (iz MapSoft paketa)
za digitalno modeliranje terena koristi se softver SurfIng (iz MapSoft paketa)
kada se radi sa podacima topografskih i katastarskih planova koristi se softver MapSoft
Na diplomskim studijama i za realizaciju studentskih radova (praktini, seminarski, projekat,

sintezni i diplomski rad)
koriste se skoro sva dostupna softverska reenja vodeih proizvoaa GIS softvera (ESRI, Intergraph,
Autodesk, Cadcorp, i dr.) kao i razna Open Source reenja (QGIS, GeoServer, SAGA, R,
OpenLayers, ...)

Nauni rad
Nauni rad
Nauni rad se realizuje u okviru doktorskih studija, kroz naune projekte i samostalan rad
istraivaa na fakultetu
U okviru doktorskih studija izuava se Open Source softver R, a posebno njegovi moduli za
rad sa prostornim podacima
Neka istraivanja:
primene prostornih analiza za posebne primene koristei geostatistike metode i metode mainskog
uenja (neuronske mree i sl.),
optimizacija rada sa prostornim podacima kod lokacijski baziranih servisa za upravljanje flotom vozila
napredne tehnike za ekstrakciju podataka i informacija iz snimaka dobijenih iz daljinske detekcije i
fotogrametrije
obrada oblaka taaka dobijenog laserskim skeniranjem
izrada i odravanje krupnorazmenih (katastarskih) prostornih baza podataka
izrada prostornih baza podataka sa razliitim nivoom detaljnosti korienjem postupaka generalizacije
osnovnog seta podataka

Rezultati
Rezultati
Kroz seminarske, praktine radove, projekte, sintezne i diplomske radove razvijen je veliki
broj korisnih GIS aplikacija i steena znaajna nova znanja i iskustva
Svreni studenti naeg fakulteta su u Republikom geodetskom zavodu, ali i drugim
institucijama ukljueni u vrlo znaajne projekte gde intenzivno primenjuju steena znanja iz
geoinformatike
Studenti na doktorskim studijama znaajan broj njih je zavrio smer geoinformatika i
planira da se dalje usmerava u tom pravcu
Pokrenuta su nauna istraivanja za koja su kljuna znanja iz geoinformatike - odbranjene
su vrlo kvalitetne doktorske disertacije
Znaajan broj studenata planira ili je ve zapoeo nastavak kolovanja u inostranstvu, a neki
od njih ve postiu vredne rezultate iz geoinformatike i dodirnih disciplina
Pregled rezultata dae se kroz sledee radove studenata:

Praktini radovi iz geoinformatike
Sintezni radovi
Projekti iz geoinformatike
Diplomski/master radovi
Doktorske disertacije

Formiranje i korienje ArcGIS Terrain skupa podataka (Jelena Cvetinovi)

Razvoj novih softverskih funkcija u GIS softveru Idrisi korienjem programskog jezika .NET
Visual Basic (Stefan Stojkovi)

Utvrivanje efekata ureenja zemljine teritorije komasacijom korienjem GIS alata

Manifold softvera (Mihajlo Dimitrijevi)
Stanje pre Stanje posle

ureenja zemljine ureenja zemljine
Parametri
teritorije teritorije
Broj parcela 1612 388
Prosena povrina
14 214 m2 58 970 m2
parcela
Parcela sa maksimalnom
352 843 m2 820 405 m2
povrinom
Parcela sa minimalnom
10 m2 102 m2
povrinom
Broj iskaza 151 149
Prosena povrina po
151 747 m2 153 561 m2
iskazu
Iskaz sa maksimalnom
18 339 921 m2 18 079 156 m2
povrinom
Iskaz sa minimalnom
103 m2 1 314 m2
povrinom
Broj parcela koje imaju
20 3
3 strane
870 148
4 strane
285 42
5 strana
Broj parcela iji je odnos
minimalne i maksimalne 425 64
stranice odgovarajui

Analiza mogunosti softvera za 3D vizuelizaciju prostornih podataka (Nevena Glogovac)

Model podataka digitalnog katastarskog plana u softverskom okruenju GIS desktop

softvera Geomedia (Goran Goji)
Feature Topoloko pravilo Feature
GRANICNALINIJA End Point Must Be Covered By TACKA
GRANICNALINIJA Must Not Have Dangles
GRANICNALINIJA Must Not Intersect
POMOCNALINIJA End Point Must Be Covered By TACKA
POMOCNALINIJA Must Not Intersect
DEOPARCELE Boundery Must Be Covered By GRANICNALINIJA
DEOPARCELE Must Be Covered By PARCELA
DEOPARCELE Must Not Overlap
PARCELA Boundery Must Be Covered By GRANICNALINIJA
PARCELA Must Not Overlap
RAZMERA Boundery Must Be Covered By GRANICNALINIJA
Must Be Covered By Feature
RAZMERA PARCELA
Class Of
RAZMERA Must Not Overlap
KO Boundery Must Be Covered By GRANICNALINIJA
KO PARCELA
Class Of
KO RAZMERA
Class Of
KO Must Not Overlap
KO
Class Of
STATKRUG Must Not Overlap GRANICNALINIJA
STATKRUG Boundery Must Be Covered By STATKRUG

Konverzija sadraja Digitalnog katastarskog plana iz Microsoft SQL server baze podataka
korienem GML-a (Aleksandar Milutinovi)
Microsoft SQL Server

T-SQL
Altova XMLSpy
Altova MapForce
Safe Software FME Desktop
FME Workbench
FME Data Inspector
FME Quick Translator
Java programming

Arhiviranje promena nad podacima Digitalnog katastarskog plana u Microsoft SQL Server
bazi podataka (Stefan Milutinovi)
Microsoft SQL Server

T-SQL
Visual C#
Attribute Name Data Type

Date_created datetime
Previously_archived nvarchar(1)
Created_by nvarchar(50)
Valid_to datetime
Archive_ID int ( PRIMARY KEY)
Archive_reason nvarchar(1)

Razvoj novih softverskih funkcija u GIS softveru QGIS korienjem Python jezika
(Nemanja Pauni)
Funkcija preklapanja sloja procembenih razreda i sloja
parcela a zatim raunanje delova svake parcele pod razliitim
procembenim razredima i vrednost svake parcele na osnovu
priloenih koeficijenata za procembene razrede
Funkciju integrisati u sistem menija softvera Quantum GIS
Obezbediti kroz korisniki interfejs za unos parametara
izbor sloja procembenih razreda
izbor sloja sa parcelama
zadavanje datoteke sa vrednostima koeficijenata
procembenih razreda
sloja i tabele sa rezultatima rada funkcije

Sintezni radovi
Model podataka Digitalnog katastarskog plana u softverskom okruenju Manifold

(Milan Gaguli)

Sintezni radovi
Izrada 3D modela naselja korienjem ArcGIS softvera (Nenad Brodi)

Sintezni radovi
3D modeliranje u okruenju softvera Cadcorp 7.1 (Aleksandar Sekuli)

Sintezni radovi
Prostorne analize biotopa grada Beograda korienjem ArcGIS softvera (Ana urii)

Sintezni radovi
Ocena nesigurnosti rezultata DMT analiza korienjem GIS softvera Idrisi

(Stefan Stojkovi)

Sintezni radovi
Unapreenje sadraja geoportala optine Pirot (Nemanja Stani)

Sintezni radovi
3D analiza i vizuelizacija prostornih podataka korienem softvera Geoweb3d

(Nevena Glogovac)

Sintezni radovi
Analiza efikasnosti digitalizacije postojeih podloga korienem softverskih

alata R2V i MapSoft (Sara Samardi)

Sintezni radovi
Analiza efikasnosti digitalizacije postojeih podloga korienjem softvera ArcGIS

(ore Mijatovi)

Projekat iz geoinformatike
Projekat katastra horizontalne saobraajne signalizacije

Kljuna re Znaenje (mogua upotreba)
(Nenad Brodi i Bojan Vujii) Dnevnik rada Dnevnik rada je dokument koji Poslovoa vodi prilikom izvravanja
intervencije na dnevnom nivou, u dnevnik rada se upisuju sve
injenice relevantne za taj posao.
(dnevnika rada, dnevniku rada)

Element Pod elementom horizontalne signalizacije se smatra jedan
horizontalne horizontalni (na povrini kolovoza ili trotoara) saobraajni znak iz
saobraajne skupa propisanih (peaki prelaz, razdelna linija, itd.)
signalizacije
Element vertikalne Pod elementom vertikalne signalizacije se smatra jedan vertikalni
saobraajne (na vertikalnom stubu) saobraajni znak iz skupa propisanih
signalizacije (semafor, znak naredbe, itd.)
Prioritet prijave Prioritetom prijave se definie vanost prijave kao i razlog da se to

pre otkloni kvar na tom elementu.
Radni nalog Radni nalog je dokument kojim se naruuju odreeni poslovi i na

osnovu kojih Poslovoa planira svoje aktivnosti i vodi Dnevnik rada.
(radni nalog)
structDnevnik rada
+ID : Integer
Master Name Quantity ifarnika elemenata ifarnik predstavlja katalog sa skupom elemenata postojae
Class 13
+Izvodjac radova : String
+Objekat radova : String Composition 2 horizontalne horizontalne signalizacije po odreenoj kategorizaciji. ifarnik
signalizacije
+Lokacija radova : String Generalization 3
elemenata horizontalne signalizacije je dostupan kao Prilog 1.1 zbog
+Radno vreme : Decimal
+Broj radnika : Integer Link 7
+Mehanizacija : String Link.30 2
+Datum : Date
+Ukupna cena : Decimal
1 1..*
Watermark Title 1 svoje obimnosti. Ukoliko element ne postoji u ifarniku postoji
+Rukovodilac radova : String
+Formiranje() : Object
+Stampanje() : Object
struct
Izvrsene Intervencije
mogunost dodavanja novog elementa u ifarnik.
+Overa() : Object * +ID : Integer *
implementation class +ID dnevnika rada : Integer
1 1
Element HS +ID elementa HS : Integer
+ID : Integer
+Kategorija : Integer 1
+Vrsta intervencije : Integer
+Cena intervencije : Decimal type
(Lista elemenata horizontalne signalizacije, Spisak elemenata
+Lokacija : String
+Geometrija : Object
Sifarnik Intervencija
+ID : Integer
horizontalne signalizacije)
*
ifarnika ifarnik sa tipovima intervencija koje se mogu izvoditi nad
+Kreiranje() : Object 1 +Naziv : String
+Izmena() : Object +Jedinica mere : String
intervencija
+Brisanje() +Cena po jedinici mere : Decimal
+Datum poslednjeg farbanja() : Date
struct struct
+Tip intervancije : Integer
+Stepen zauzeca : Decimal
elementima horizontalne saobraajne signalizacije. Postoji
Vezna tabela
mogunost dodavanja novih tipova intervencija u ifarnik. ifarnik
1 Planirane intervencije
+Dodavanje() : Object
+ID : Integer * +ID : Integer *
+ID elementa HS : Integer +ID elementa HS : Integer
+ID prijave kvara : Integer 1 +ID radnog naloga : Integer
+Vrsta intervencije : Integer je priloen kao Prilog 2.1.
+Kolicina radova : Decimal
* 1..*
(Lista intervencija, Spisak intervencija, ifarniku intervencija)
structPrijava kvara
Status prijave Prijava kvara ima svoj ivotni ciklus, ona prolazi kroz razliita
struct
Taka
struct
Linija
struct
Poligon
+ID : Integer
+ID elementa HS : Integer stanja:
+ID radnog naloga : Integer
Primljeno - prijava je dostavljena (pismeno, usmeno ili putem web
+Tip elementa : Integer +Tip elementa : Integer
+Tip elementa : Integer +Podnosilac : String 1
+Cena : Decimal +Cena : Decimal
+Orijentacija : Decimal -Povrsina : Decimal +Lokacija kvara : String
-Duzina : Decimal
GIS aplikacije) i ubaena u sistem
+Slika : Object
+Status : String structRadni nalog
+Kreiranje() +ID : Integer
U procesu - prijava je proglaena osnovanom, formiran radni nalog

* +Ime poslovodje : String
* * 1
+Datum radova : Date
* +Lokacija : String
+Potrebni resursi : String
+Otvaranje() : Object
za izvoenje intervencije
1
+Zatvaranje() : Object
+Stampanje() : Object Reeno - prijava je ili odbaena kao neosnovana ili je izvrena
type intervencija i otklonjen kvar.
Tip linijskog elementa
1 -ID : Integer 1
-Naziv : String
type
Tip tackastog elementa
-Boja : String = bela
-Cena po duzinskom metru : Decimal type
Vanredno Predstavlja odravanje horizontalne saobraajne signalizacije
-ID : Integer
-Naziv : String
+Dodavanje() : Object Tip povrsinskog elementa
-ID : Integer odravanje nezavisno od redovnog odravanja, u cilju spreavanja nezgoda koje
-Boja : String = bela
-Cena : Decimal
-Naziv : String
-Boja : String = bela horizontalne mogu biti izazvane usled neispravnosti signalizacije.
saobraajne
-Povrsina farbanja : Decimal -Cena po metru kvadratnom : Decimal
-Stepen zauzaca : Decimal = 100
siglanilazacije

Projekat iz geoinformatike
Primena Web GIS alata u modulu za licitaciju dravnog zemljita (Aleksandar Sekuli)

Analiza metoda interpolacije kod digitalnog modeliranja terena

(Milutin Milenkovi)
Kontrolni grid 100m Strukturne linije Visinske take
Metoda max min Srednja STDEV RMSE max min Srednja STDEV RMSE max min Srednja STDEV RMSE
CR10N64 3,43 -3,96 -0,17 0,81 0,83 - - - - - - - - - -
CR2N16 3,37 -3,53 -0,16 0,74 0,76 4,19 -5,28 -0,92 1,54 1,79 - - - - -
CR2N64 3,39 -3,94 -0,17 0,77 0,79 4,21 -5,00 -0,95 1,55 1,82 4,32 -7,68 -0,13 0,95 0,96
CR0,2N64 5,04 -6,66 -0,16 0,83 0,85 - - - - - - - - - -
CR0,1N64 13,08 -35,61 -0,16 1,63 1,64 65,27 -19,68 -0,67 3,97 4,03 23,55 -168,36 -0,13 2,58 2,58
CRoptN15 3,45 -4,67 -0,16 1,06 1,07 6,25 -11,31 -0,80 1,87 2,03 4,75 -4,86 -0,11 1,15 1,15
CR5N64 3,41 -3,96 -0,17 0,80 0,82 - - - - - - - - - -
CRoptN64 4,36 -7,45 -0,16 0,78 0,80 10,81 -19,02 -0,79 1,96 2,12 4,53 -7,33 -0,12 0,93 0,94
ST10N16 3,37 -3,39 -0,16 0,73 0,74 4,27 -6,76 -0,81 1,54 1,74 7,18 -15,41 -0,15 1,02 1,03
ST10N64 3,49 -3,84 -0,17 0,78 0,79 5,20 -9,32 -0,87 1,78 1,98 6,08 -14,90 -0,15 1,07 1,08
ST5N64 3,57 -4,04 -0,17 0,84 0,86 - - - - - - - - - -
ST1N64 4,44 -4,29 -0,16 1,02 1,03 - - - - - - - - - -
ST0,1N64 4,82 -4,23 -0,15 1,17 1,18 - - - - - - - - - -
SToptN15 3,45 -6,14 -0,16 1,09 1,10 6,53 -12,98 -0,79 1,99 2,14 5,27 -6,65 -0,11 1,19 1,19
ST 35N64 10,46 -18,28 -0,16 1,23 1,24 18,22 -23,58 -0,83 2,73 2,86 16,13 -15,65 -0,12 1,40 1,41
SToptN64 4,89 -4,27 -0,15 1,20 1,21 4,80 -12,90 -1,69 2,30 2,85 11,61 -12,90 -0,13 1,69 1,69
RBF-MQ 3,45 -4,67 -0,15 1,02 1,04 4,65 -4,94 -0,77 1,68 1,85 4,75 -4,86 -0,11 1,09 1,10
OK-Sf-N64 2,61 -3,98 -0,11 0,60 0,61 4,35 -4,32 -0,61 1,17 1,32 4,06 -9,37 -0,10 0,75 0,76
OK-Ek-N96 3,03 -3,39 -0,08 0,55 0,56 4,34 -4,29 -0,54 1,08 1,21 3,99 -9,20 -0,08 0,71 0,71
OK-Ek-N64 2,58 -3,86 -0,11 0,59 0,60 4,35 -4,31 -0,59 1,15 1,29 4,05 -9,34 -0,10 0,74 0,75
OK-Ek-N16 3,28 -3,85 -0,14 0,71 0,72 4,33 -4,90 -0,80 1,46 1,66 4,31 -9,67 -0,12 0,88 0,89
UK-Sf-N64 9,76 -4,07 -0,01 0,81 0,81 4,52 -4,59 -0,52 1,06 1,18 14,18 -29,61 -0,01 0,95 0,95
UK-Ek-N96 10,32 -3,93 0,07 0,91 0,91 4,42 -4,46 -0,47 1,02 1,12 14,96 -5,02 0,05 0,92 0,92
UK-Ek-N64 10,44 -3,98 0,00 0,84 0,84 4,50 -4,61 -0,49 1,03 1,14 14,56 -26,72 0,00 0,96 0,96
UK-Ek-N16 9,01 -4,66 -0,05 0,90 0,90 4,76 -4,94 -0,60 1,31 1,44 14,98 -17,66 -0,05 0,98 0,98
Lok.Pol.opt 29,27 -10,23 -0,12 1,43 1,43 5,74 -4,94 -0,78 1,58 1,76 38,35 -18,88 -0,09 1,38 1,39
IDW2N64 3,81 -4,85 -0,17 0,99 1,01 4,40 -5,88 -1,04 1,91 2,17 4,97 -6,91 -0,10 1,16 1,16
IDW2N16 3,37 -3,86 -0,18 0,91 0,92 4,45 -4,94 -0,89 1,70 1,92 4,48 -4,67 -0,11 1,03 1,04
IDW2N8 3,37 -3,86 -0,17 0,92 0,93 4,45 -4,94 -0,86 1,68 1,89 4,48 -4,67 -0,12 1,03 1,04
Topo To 55,67 -4,02 4,23 9,50 10,40 39,10 -7,05 0,56 6,49 6,52 59,97 -6,53 4,38 9,45 10,41
TIN 58,37 -4,55 4,80 11,02 12,02 44,22 -51,57 0,89 7,44 7,50 62,15 -24,21 5,07 11,13 12,23
NN 3,37 -4,19 -0,16 0,72 0,74 4,41 -35,01 -0,97 1,95 2,17 28,37 -11,82 -0,11 1,05 1,05
P0,5 DL-- 3,37 -5,12 -0,16 0,74 0,69 3,44 -8,02 -0,81 1,70 1,40 5,95 -5,49 -0,12 0,87 0,84
P1 DL-- 3,43 -5,17 -0,16 0,72 0,68 3,37 -8,33 -0,71 1,58 1,36 8,67 -6,26 -0,12 0,86 0,82
P1 DLvs 6,17 -4,09 -0,07 0,67 0,67 4,41 -5,09 -0,51 1,37 1,19 8,74 -5,47 -0,04 0,79 0,77
P1 DLme 6,93 -4,56 -0,06 0,73 0,73 4,458 -5,24 -0,50 1,30 1,13 6,35 -5,43 -0,04 0,81 0,79

Kartografska vizuelizacija rezultata prostornih upita (Milan Trifunovi)

Obrada podataka laserskog skeniranja za urbana podruja korienjem programskog

sistema OPALS (Nenad Brodi) Najbolji diplomski rad za kolsku 2011/2012

Ekstrakcija umskih puteva iz podataka laserskog snimanja iz vazduha (Ana urii)

Najbolji diplomski rad za kolsku 2012/2013

Razvoj aplikacije za prikuplanje prostornih podataka na Android operativnom sistemu

(Mitko Aleksandrov)

Odravanje sadraja digitalnog katastarskog plana korienjem ArcGIS softvera

(Milo Vidulovi)
Feature klasa Topoloko pravilo Feature klasa

End Point Must Be
GRANICNALINIJA TACKA
Covered By
End Point Must Be
POMOCNALINIJA TACKA
Covered By
GRANICNALINIJA Must Not Intersect
POMOCNALINIJA Must Not Intersect
Boundery Must Be
DEOPARCELE GRANICNALINIJA
Covered By
Boundery Must Be
PARCELA GRANICNALINIJA
Covered By
Boundery Must Be
RAZMERA GRANICNALINIJA
Covered By
Boundery Must Be
KO GRANICNALINIJA
Covered By
Boundery Must Be
STATKRUG STATKRUG
Covered By
Must Be Covered By
KO PARCELA
Feature Class Of
Must Be Covered By
KO RAZMERA
Feature Class Of
Must Be Covered By
RAZMERA PARCELA
Feature Class Of
Must Be Covered By
KO STATKRUG
Feature Class Of
STATKRUG Must Not Overlap GRANICNALINIJA
KO Must Not Overlap
RAZMERA Must Not Overlap
PARCELA Must Not Overlap
DEOPARCELE Must Not Overlap
DEOPARCELE Must Be Covered By PARCELA
Must Not Have
GRANICNALINIJA
Dangles

Prilagoavanje desktop GIS softvera potrebama korisnika (Bojan Vujii)

Implementacija topologije za prostorne podatke korienjem Microsoft SQL Servera

(Nenad Vinjevac)
SELECT
T.*,
CASE
WHEN x.FID IS NOT NULL AND BROJ > 0 THEN 1
ELSE 0
END AS RESULT
INTO #TempTable
FROM dbo.PARCELAMOJE T
LEFT JOIN
(SELECT DISTINCT T.FEATURE_ID AS FID, COUNT(T.FEATURE_ID) AS BROJ
FROM dbo.PARCELAMOJE T, dbo.PARCELAMOJE O WITH (INDEX (Prostorni_indeks))
WHERE T.Geometry.STIntersects(O.Geometry) = 1 AND T.Geometry.STTouches(O.Geometry) = 0
AND T.FEATURE_ID != O.FEATURE_ID
GROUP BY (T.FEATURE_ID)) x
ON T.FEATURE_ID = x.FID;

Primena transportne mree i modula pgRouting za potrebe rutirana vozila

(Aleksandar Sekuli) Najbolji diplomski rad za kolsku 2013/2014 (predlog)
MobTrack:24 pgRouting

Predvianje promena u korienju zemlita primenom modela voenih podacima (Data-

driven models) (Mileva Samardi)
1) Decision Trees
2) Neural Networks
3) Support Vector Machines


Date of Aerial
Resolution Number of
Company Photogrammetry
[m] Bands
Survey
MapSoft 2001 0.300.30 1 BV
MapSoft 2003 0.300.30 3 RGB
MapSoft 2007 0.250.25 3 RGB
GeoInfo Strategy 2010 0.200.20 3 RGB


Bs 2011
PCI p = 2002 100%
p
Bs
p
Residential Building Blocks Layer for the

year 2001. Dasymetric map depicting population density
for the year 2001.
Population dynamics modeling between two

censuses by PCI map.




Comparison of the validation measures of models for three data representations S,

Sn and Snh for all three machine learning methods.
Attribute ranking values based on 2, IG and GR method for data representation S.



Digitalni katastarski plan u novom prostornom referentnom sistemu Srbije

(Milivoje Avramovi)
Predmet istraivanja
metode i postupci koje treba sprovesti da bi se uspeno realizovala
izrada i stavljanje u slubenu upotrebu DKP-a za teritoriju Srbije
Cilj istraivanja
prikupljanje i analiza podataka o dravnom premeru
prikupljanje i analiza podataka o katastarskim planovima
sprovoenje opsenih eksperimenata sa ciljem utvrivanja kvaliteta
postojee geodetske osnove za snimanje detalja dravnog premera
u Gaus-Krigerovoj projekciji
planiranje i eksperimentalna ispitivanja razliitih metoda izrade
DKP-a
predlog reenja vezanih za izradu i stavljanje u slubenu upotrebu
DKP-a
sprovoenje tehno-ekonomske analize predloenih metoda


(Milivoje Avramovi)
Kvalitet geodetske osnove


(Milivoje Avramovi)
Kvalitet godetskih planova

Sa ukljuenim grubim grekama Sa iskljuenim grubim grekama
Katastarske optine Srednje kvad. Srednje kvad. Srednje kvad. Srednje kvad. Srednje kvadratne greke sraunate
vrednosti vrednosti vrednosti vrednosti
odstupanja Y [m] odstupanja X [m] odstupanja Y [m] odstupanja X [m] iz razlika koordinata taaka DKP-a
Detaljne take granica parcela i objekata dobijenih iz originalnih
Adrovac 0.577 0.596 0.467 0.509
Lesenovci 0.415 0.398 0.347 0.325
(numerikih) podataka premera i
Drtevci 0.353 0.382 0.309 0.344 digitalizacijom postojeih
Novi Pazar 0.746 0.676 0.579 0.497
Smrdi 0.381 0.414 0.302 0.324
katastarskih planova
Simievo 0.434 0.439 0.211 0.278
Prosene srednje kvad.
0.484 0.484 0.369 0.380
vrednosti odstupanja [m]
0.194 0.194 0.148 0.152
vrednosti odstupanja [mm*M]
Detaljne take granica parcela
Adrovac 0.734 1.571 0.439 0.480
Lesenovci 0.417 0.400 0.351 0.328
Drtevci 0.356 0.382 0.311 0.342
Novi Pazar 0.756 0.682 0.588 0.502
Smrdi 0.382 0.416 0.302 0.321
Simievo 0.324 0.389 0.207 0.275
0.495 0.640 0.366 0.375
0.198 0.256 0.146 0.150
Detaljne take granica objekata
Adrovac 0.848 0.816 0.646 0.674
Lesenovci 0.382 0.372 0.281 0.282
Drtevci 0.261 0.391 0.261 0.391
Novi Pazar 0.414 0.488 0.344 0.386
Smrdi 0.356 0.607 0.319 0.494
Simievo 1.219 0.912 0.322 0.351
0.575 0.598 0.362 0.429
0.230
Doc.dr0.239 0.145
eljko Cvijetinovi 0.172
dipl.in.geod. 78/94

(Milivoje Avramovi)
Metodologija formiranja Digitalnog katastarskog plana
DA POLARNA DA
ANALOGNI NUMERIKI
ILI ORTOGON. SITUACIJA 1.1
PLANOVI PREMER METODA
NE (aerofotogrametrija)
SITUACIJA 1.2
NE
SITUACIJA 1.3
STARTNA
SITUACIJA
DA U POSTUPKU DA
DIGITALNI NUMERIKI
OBNOVE SITUACIJA 2.1
PLANOVI PREMER PREMERA
NE UNOS DA
ORIGINALNIH SITUACIJA 2.2
PODATAKA
NE
SITUACIJA 2.3
NE
SITUACIJA 2.4

Automatsko kartiranje klimatskih varijabli primenom prostorno-vremenskih geostatistikih

metoda (Milan Kilibarda)
Kljuni elementi doktorske disertacije

Kartiranje prostorno-vremenske promenljive
Prostorno-vremenska geostatistika prostorno-vremenski variogram
Javno dostupni podaci: stanice i satelitski podaci
Globalni model za predikciju dnevnih tempreatura (1 km x 1 dan)
Automatsko kartiranje
Vizuelizacija prostorno-vremenskih podataka
Sadraj disartacije
Uvod
Metode za interpolaciju klimatskih varijabli
Javno dostupni globalni meteoroloki podaci i prelimenarna prostorno vremenska analiza
Prostorno-vremenska interpolacija dnevnih temperatura vazduha iznad povrine Zemlje u rezoluciji 1
km
Paket meteo za prostorno vremensko automatsko kartiranje
Vizuelizacija prostorno-vremenskih meteorolokih podataka primenom plotGoogleMaps paketa (R
okruenje)
Diskusija i zakljuak


t1 t1
Z2=20 t3
t2 Z1=20
t3
Z2=19
Z1=21
Prostorno-vremenski variogram
Z1=24
X2 , Y2, ti , i= 1,2,3
X1 , Y1, ti , i= 1,2,3
Zn=?
t1
Z4=25
Z3=23
Xn , Yn, t2 t1
Z4=24
t2 Z3=25 t2
Z4=26
t3 X4 , Y4, ti , i= 1,2,3
Z3=26
t3 X3 , Y3, ti , i= 1,2,3
Trend komponenta, prostorno Regresioni rezidual koji ima izraenu Sluajna komponenta
vremenski regresioni model varijabilnost u prostoru i vremenu reziduala


Javno dostupni globalni meteoroloki podaci i prelimenarna prostorno vremenska analiza

Podaci sa meteorolokih stanica
Podaci iz misija daljinske detekcije
Analiza zastupljenosti stanica u prostornom i vremenskom domenu.
Analiza zastupljenosti stanica u specifinom prostoru.
Prelimanarni prostorno-vremenski model, koristei MODIS LST kao prediktor.
Global Surface Summary of Day (GSOD) European Climate Assessment & Dataset (ECA&D)


MODIS LST 8 dnevni snimci
46 snimaka
Rezolucija 1 km
8 dnevni proseci
Globalni mozaici
Filtriranje piksela koji nedostaju.


Prostorno-vremenska interpolacija dnevnih temperatura vazduha iznad povrine Zemlje u

rezoluciji 1 km
Prostorno -vremenski model predikcije za:

Srednje dnevne temperature
Minimalne dnevne temperature
Maksimalne dnevne temperature
Regresioni model
MODIS LST
Gemetrijski temperaturni trend Dinamiki prediktori
DEM Statiki prediktori

TWI
Predikcija
Kros-validacija

Automatsko kartiranje klimatskih varijabli primenom prostorno-vremenskih

geostatistikih metoda (Milan Kilibarda)
R paket meteo
Priprema podataka i konverzija
u prostorno-vremenske klase
Inplementirani globalni modeli
Detekcija i otklanjanje grubih
greaka
Predikcija prostorno-
vremenskim regresionim
krigingom (eksportovanje u
standardne GIS formate)
Vizuelizacija rezultata
(automatsko kreiranje web
karata koristei
plotGoogleMaps)

Optimizacija rada sa prostornim podacima kod lokacijski baziranih servisa za

upravlanje flotom vozila (Milo Vojinovi) izrada u toku
Predmet istraivanja
Pretraivanje i vizuelizacija podatka korienjem GIS alata
Tehnike Data Mining-a za rad sa prostornim podacima
Korienje postojeih geometrijsko-topolokih GIS funkcija
Modeliranje ponaanja mobilnog objekta u zavisnosti od konteksta
Generalizacija i kartografsko oblikovanje GIS podataka
Skladitenje prostorno-vremenskih podataka za izvetavanje i analize (eng. Data Warehouse)
Integracija prostorno-vremenskih podataka koji se generiu u FM sistemima u poslovne
informacione sisteme
U tom cilu u istraivanju e biti sprovedene sledee aktivnosti:

Sagledavanje karakteristika postojeih FM sistema
Klasifikacija sluajeva upotrebe koje se javljaju u tipinim scenarijima primene FM sistema
Postavljanje hipoteza vezanih za optimizaciju GIS postupaka i metoda
Dizajn eksperimenata za merenje performansi i testiranje predloenih reenja (metoda optimizacije)
Komparativna analiza predloenih reenja na osnovu rezultata sprovedenih eksperimenata
Predlog reenja za podizanje kvaliteta i performansi bitnih za FM sisteme
Realizacija kljunih elemenata predloenih reenja
Analiza postignutih rezultata vezanih za predloene metode optimizacije
Donoenje zakljuaka, preporuka i identifikovanje pravaca daljeg usavravanja predloenih
postupaka i metoda


Osnovne komponente LBS-a
OSM tagovi za putnu mreu


pgRouting model podataka
OSM model podataka pgodan za auriranje


Podaci FM AVL sistema i kljuni OSM podaci
FM AVL sistem i sistem za produkciju i odravanje OSM podataka

Problemi
Problemi
Nedovoljan nivo predznanja iz informatike kod pojedinih studenata
Nedostatak kvalitetne literature na srpskom jeziku

geoinformatika, kao i informatika, vrlo se brzo razvija, pa je te promene teko pratiti u domaoj literaturi
sa druge strane, postoji obilje literature na engleskom (Internet, literatura uz softver, knjige), ali
studenti nemaju naviku da koriste dodatnu literaturu (problem poznavanja jezika ili neto drugo?)
kolovanje po principu 3+2 godine

geoinformatika kao predmet se u okviru studijskog programa dosta rano ui ve od 3. semestra, pa
studenti nisu upoznati sa mnogim korisnim stvarima (metode prikupljanja prostornih podataka - posebno
fotogrametrija i daljinska detekcija, kartografija i kartografske projekcije, katastar, geodetski planovi, ...)
Nedovoljan broj nastavnika i saradnika za izvoenje nastave iz informatike

(angaovanje istih nastavnika i za studente geodezije i za studente graevine) nedovoljno
angaovanje na vebama iz informatikih predmeta (ne izvode se sve vebe u
raunarskim uionicama)
Veliko optereenje za grupu nastavnika i saradnika koji su angaovani na izvoenju

nastave iz geoinformatike

Problemi
Studenti sa zavrenim osnovnim akademskim studijama (3 godine studija) izjednaeni sa

studentima
sa zavrenim strukovnim akademskim studijama (3 godine studija) na Visokoj graevinsko-
geodetskoj koli u Beogradu
Studenti sa zavrenim diplomskim akademskim studijama (5 godina studija), kod

dobijanja licenci Republikog geodetskog zavoda su izjednaeni sa studentima:
sa zavrenim osnovnim akademskim studijama (4 godine studija) na Tehnikom fakultetu u Novom
Sadu
sa zavrenim strukovnim akademskim studijama (3 godine studija) na Visokoj graevinsko

geodetskoj koli u Beogradu + specijalistike studije (1 godina studija) na istoj koli
Nedovoljno definisan status studenata smera Geoinformatika pri zapoljavanju (ne

pravi se distinkcija u odnosu na studente koji zavre druge smerove)
Trite rada bi ovo trebalo da samo regulie - problem su dravni organi, javna
preduzea i druge institucije gde znanje i kvalitet izvravanja radnih zadataka nisu
presudni za dobijanje posla i napredovanje u struci.

Problemi
Kriterijumi za savladavanje gradiva na grupi predmeta iz Geoinformatike i na

modulu Geoinformatika (na diplomskim akademskim studijama) su vii nego na ostalim
predmetima/modulima
smanjeno interesovanje prosenih studenata, ali je pozitivan efekat to se na modul Geoinformatika
upisuju kvalitetni studenti vrlo kvalitetni zavrni radovi (projekti, sintezni radovi, diplomski radovi)
posledica izmenjene kvote za upis studenata po modulima na diplomskim/master studijama
50% - 50% (geodezija geoinformatika, nastavni plan iz 2005.)
40% - 40% - 20% (geodezija geoinformatika upravljanje nepokretnostima , nastavni plan iz 2008.)
50% - 25% - 25% (geodezija geoinformatika upravljanje nepokretnostima , nastavni plan od 2014.)

Hvala na panji!

Gisday s01 p05 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gisday s01 p05 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Geoinformatika na

Doc. dr eljko Cvijetinovi, dipl.in.geod.

Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu je najstarija i najvea visokokolska i nauna

Poetak nastave i obrazovanja u oblasti graevinarstva i geodezije na visokokolskom nivou

U Inenjerskoj koli su se predavali predmeti Praktino zemljomerje, Mehanika,

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu je najstarija obrazovna institucija u Srbiji u

Geodetska referentna osnova i danas ini neophodan segment za korienje GPS

Najvea koliina prostornih podataka se obezbeuje primenom aerofotogrametrijske

Moe se slobodno rei da je od svih inenjerskih struka, geodetska struka najtenje

Prostorni podaci koje su geodetski strunjaci gereracijama prikupljali, a koji su

katastar vodova i podzemnih objekata

adresni registar (registar ulica i kunih brojeva)

katastarsko/topografski planovi i karte, osnovna dravna karta

vojne topografske karte ...

Ovakva uloga geodetske struke je danas u Srbiji potvrena i time to je Republiki

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Razvoj informatike neminovno je uticao na uvoenje odgovarajuih predmeta u nastavu

Od 1991. godine na Graevinskom fakultetu je za studente geodezije uveden novi predmet -

Obuhvata izuavanje GIS-a, a posebno sa aspekta modeliranja, prikupljanja i obrade prostornih

Zbog ogranienog fonda asova prostorne analize se izuavaju u skraenom obimu

Studentima nedostaje osnovno informatiko predznanje (generalno korienje softvera, baze

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Proces uvoenja geoinformatike (GIS-a) u nastavu na Graevinskom fakultetu tesno je bio

Softver koncipiran potujui sve osnovne principe GIS-a

Ve do 1995. razvijena je kompletna tehnologija za podrku za rad sa sadrajem DGP-a:

Proces uvoenja geoinformatike (GIS-a) u nastavu na Graevinskom fakultetu tesno je bio

Najvea koliina prostornih podataka krupne razmere (sadraj topografskih/katastarskih planova)

Uoen je izuzetan znaaj

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Ozbiljna reforma nastavnog plana i programa izvrena je 2005. godine

Uveden je nov naziv za studijske programe (i za samu katedru/odsek): Geodezija i geoinformatika

Na osnovnim akademskim studijama osavremenjeni su nastavni planovi i programi uvoenjem niza

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

U skladu sa zahtevima iz akreditacije, ali i na osnovu trogodinjeg iskustva u

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Na diplomskim akademskim studijama uvedena su tri modula:

Geoinformatika se intenzivno izuava na modulu Geoinformatika

Za izvoenje nastave iz geoinformatike posebno su znaajni sledei predmeti :

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Kada je re o programima za osnovne i diplomske akademske studije, izvrene su samo

Diplomske akademske studije

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Geoinformatika 1 (osnovne, 3. semestar, 3+2, 5 ECTS, obavezan)

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Geoinformatika 1 (osnovne, 3. semestar, 3+2, 5 ECTS, obavezan)

Odgovara definiciji geoinformatike

Studenti se upoznaju sa osnovnim konceptima i principima u geoinformatici

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Geoinformatika 2 (osnovne, 4. semestar, 3+2, 5 ECTS, obavezan)

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Digitalno modeliranje terena (osnovne, 6. semestar, 2+2, 5 ECTS, izborni)

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Praktini rad iz geoinformatike (osnovne, 6.semestar, 0+3, 3 ECTS, izborni)

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Geografski informacioni sistemi (diplomske, 1. semestar, 3+2, 7 ECTS, obavezan)

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Projektovanje geoinformacionih sistema (diplomske, 2. semestar, 2+2, 5 ECTS, obavezan)

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Web GIS (diplomske, 3. semestar, 2+2, 5 ECTS, izborni)

Geoinformatika na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu