GEOINFORMACIONI SISTEMI VEBE

ISTRAIVANJE I UPOZNAVNJE GIS KONCEPTA

Geografski informacioni sistem (GIS)

GIS predstavlja kompjuterizovani, integrisani sistem za prikupljanje, kompiliranje, skladitenje,

odravanje i rad sa prostornim i atributnim podacima geografski lociranim na Zemlji ili u prostoru.
To je kompjuterski softverski sistem koji ini srce jednog geoinformacionog sistema, sa
mogunostima odravanja, editovanja, analiziranja i razmene geografski referenciranih podataka i
informacija.
Ovaj softver omoguava dalje korisnicima da pravljenjem prostornih upita rade kompleksne
analize, kreiraju planove ili karte sa statistikim podacima i prezentiraju rezultate svojih
istraivanja, generisanjem grafikih i alfanumerikih izvetaja u integrisanom okruenju.

Tematski slojevi i skupovi podataka

GIS organizuje geografske podatke u

tematske slojeve i tabele. Kako su
geografski skupovi podataka u GIS-u
georeferencirani, oni imaju realne
lokacije i meusobno se preklapaju.

Homogeni skupovi prostornih objekata

su organizovani u slojeve kao to su
parcele, izvori, zgrade, ortofoto snimci i
raster digitalni modeli. Precizno
definisani skupovi prostornih podataka Organizovanje
su od presudnog znaaja za praktinu Geografski prostorni prostornih
upotrebu geografskih informacionih entiteti podataka
sistema, dok je princip tematskih slojeva (Geographic features)
od velikog znaaja za GIS skupove
podataka.
Lokacija u realnom svetu

Predstavljanje geografskih prostornih entiteta (Geographic Features)

Kako opisujemo geografske prostorne entitete (features)?

Uz pomo dva tipa podataka:
Prostorni podaci (gde)
odreuju lokaciju
uvaju se u shape fajlu, geobazi podataka ili slinom geografskom fajlu
Atributni podaci (ta, koliko, kada)
odreuju karakteristike na toj lokaciji, bilo prirodne ili kreirane od strane oveka
uvaju se u tabeli baze podataka
Kako se oni digitalno predstavljaju u GIS-u?
Grupisanjem u lejere na osnovu slinih karakteristika (hidrografija, nadmorske visine, vodeni
tokovi, kanalizacione linije, prodavnice...) i korienjem:
Vektorskog modela podataka (coverage u ARC/INFO, shapefile u ArcView)
Rasterskog modela podataka (GRID ili Image u ARC/INFO & ArcView)
Izborom odgovarajuih osobina podataka za svaki lejer uzimajui u obzir:
projekciju, razmeru, tanost i rezoluciju
Kako ih povezujemo sa kompjuterskim aplikacionim sistemom?
korienjem sistema za upravljanje relacionim bazama podataka (RDBMS)
1
GEOINFORMACIONI SISTEMI VEBE

ArcCatalog aplikacija

ArcCatalog ete koristiti za pretraivanje, pregled i upravljanje podacima.

ArcMap aplikacija

ArcMap vam dozvoljava dva pogleda na mape: Data View i Layout View. Data View vam omoguava
da istraite, postavite upite, ureujete, dodelite simbole i da na drugi nain pripremite vae podatke za
kreiranje izlazne mape. Layout View omoguava vam korienje alata za kreiranje prateeg
sadraja mape.

Uvek kada radite u ArcMap-u, radite sa map dokumentom. Ovaj dokument moe da sadri razliite
frejmove podataka, koji mogu biti ispunjeni setovima prostornih podataka (spatial datasets). Map
dokument ima ekstenziju mxd.

Identifikovanje odnosa izmeu geografskih prostornih entiteta.

Mape predstavljaju lokaciju geografskih prostornih entiteta u odnosu na druge prostorne entitete.
Samim pogledom na mapu u mogunosti ste da razlikujete prostorne entitete koji su severno ili juno
ili pored drugih prostornih entiteta. Ovakav tip odnosa softveru je razumljiv kroz topologiju.
Topologija je grana geometrije koja definie geometrijske veze izmeu prostornih entiteta koji su
predstavljeni takama, linijama i poligonima. Geometrijske osobine prostornih entiteta ostaju
nepromenjeni usled transformacija kao to su rastezanje ili savijanje, i nezavise su od koordinatnog
sistema, razmere i mernih jedinica.
ArcGIS koristi spajanje i granienje, kao i ostale planimetrike odnose kao to su povr, duina i
pravac, kako bi analizirao prostorne oblike.

Pripajanje opisne informacije lejeru

Povezivanje prostornih entiteta i atributa

Klase prostornih entiteta su tabele koje uvaju prostorne podatake

Svaki prostorni entitet ima zapis u toj tabeli
Jedinstveni identifikator povezuje prostorni entitet i atribute

2
GEOINFORMACIONI SISTEMI VEBE

FORMATI PROSTORNIH PODATAKA

Rasterski model podataka

Povr je prekrivena mreom kvadratnih elija (najee), jednakih veliina.

Poznate su koordinata krajnjih takaka mree (dvo-dimenzionalana matrica), pa je ovakav set
podataka time jednoznano definisan.
Atributi: Jednoj eliji se dodeljuje jedna vrednost (u veini sluejeva). Zajedno ove vrednosti ine
jedan sloj, a baza podataka moe imati veliki broj takvih slojeva.
Image slikovni podaci su vrsta rastera iji atributi predstavljaju vrednosti refleksije iz spektra
geomagnetskog zraenja.
elije se kod slikovnih podataka esto nazivaju pikseli (elementi slike).
Veina rasterskih podataka se dobija kao rezultat:
daljinske detekcije (LANDSAT, SPOT,...),
skeniranja planova i karata (mapa),
digitalni model visina, ...
Rasterski model podataka najbolje je koristiti kod neprekidnih prostornih entiteta (features):
visine,
temperature,
tipove zemljita,
nain korienja zemljita,...

Vektorski model podataka

Osnovni koncept vektorskog GIS-a je taj da se svi prostorni entiteti iz realnog sveta mogu
predstaviti ili kao:
Take (ili vorovi): drvee, aerodromi, gradovi,...; ili kao
Linije (lukovi): vodeni tokov, ulice, kanalizacija,...; ili kao
Povri (poligoni): parcele, gradovi, drave, ume, vrste stena,...
Lokacije su odreene x, y kordinatama, koje se mogu povezati radi formiranja linija i poligona.
Veza sa atributima iz tabele uspostavlja se na osnovu ID broja (jedinstvenog identifikatora
svakom prostornom entitetu (feature) dodeljen je ID)
Naljbolja primena postie se kod prostornih entiteta sa diskretnim granicama:
granice poseda
politike granice
transport

Formati prostornog podatka

ArcGIS moe da radi sa prostornim podacima u vie formata

Coverag
Shapefil Geodataba

Internet
CA Map

Raste Table

ArcGIS

3
GEOINFORMACIONI SISTEMI VEBE

Fajl formati za rasterske prostorne podatke

Rasterski model je implementiran u nekoliko razliitih kompjuterskih fajl formata:

GRID je ESRI-jev format za uvanje i obradu rasaterskih podataka
Standardni formati slikovnih podataka, kao to su JPEG, TIFF i MrSid formati, mogu se
koristiti za prikaz rasterskih podataka ali ne i za analizu (moraju se konvertovati u GRID)
Georeferenciranje je potrebno radi prikaza slikovnih podataka zajedno sa vektorskim
podacima na mapi.
Zahtevaju pratii fajl koji prua informaciju o lokaciji na zemljinoj povri.

Image Image File World File

TIFF image.tif image.tfw
Bitmap image.bmp image.bpw
BIL image.bil image.blw
JPEG image.jpg image.jpw

Fajl formati za vektorske prostorne podatke

Opti vektorski modeli su implementirani od strane proizvoaa softvera u specifine kompjuterske

fajl formate.
Shapefile(ArcView, 1993)
moe da sadri samo jednu klasu prostornih entiteta (feature class)
atributna tabela se uva u dBASE formatu i njeno ime je shapefile.dbf
svaki shape file se sastoji od najmanje tri fajla: shapefile.shp, shapefile.shx, shapefile.dbf (ako
shape fajl ima definisan koordinatni sistem, prostorna referentna informacija se uva u
shapefile.prj fajlu)
Coverage (ArcInfo, 1981)
Moe da sadri jednu ili vie klasa prostornih entiteta (feature class)
Atributi se uvaju u INFO tabeli
Vie fizikih fajlova (12 ili vie) u jednom folderu fajlovi sa podacima o lokaciji i fajlovi sa
opisnim podacima za datu geografsku oblast
Geodatabase (ArcGIS 8.0, 2000)
Svaka klasa prostornih entiteta moe da uva jedinstven tip prostornih entiteta, a mogu i da se
grupiu u kolekciju koja se naziva feature dataset (set podataka prostornih entiteta), jedini
uslov je da imaju isti koordinatni sistem.
Klase prostornih entiteta u setu podataka prostornih entiteta, mogu biti organizovane u
geometrijske mree. Geometrijske mree uvaju topoloke veze njihovih prostornih
entiteta kao to su duina, pravac i povezivanje linija. One kombinuju klase, takama i
linijama predstavljenih, prostornih entiteta za modelovanje linearnih prostornih entiteta,
kao to su elektrine ili vodovodne mree.
uva prostorne entitete (features) i njihove atribute u istoj bazi podataka.
za projekte malih opsega uva se u MDB formatu (kao jedan .mdb fajl)
za projekte veeg opsega uva se u nekom od podranih RDBMS formata
DXF - Drawing Exchange Format (AutoCad 1.0, 1982)
je Autodeskov format za razmenu crtea nastalih u raznim AutoCAD aplikacijama (ektenzija:
.dxf)
Prvenstveno je namenjen za prevoenje AutoCAD crtea u fajl formate koje bi mogli da itaju i
koriste drugi CAD/CAM/CAE sistemi
Objavljen i u ASCII i u binarnom formatu

4
GEOINFORMACIONI SISTEMI VEBE

PROSTORNE ANALIZE

Najvea vrednost GIS tehnologija je mogunost analiza geografskih objekata i fenomena realnog
sveta.

Prostorne analize zasnivaju se na korienju raznih tehnika i metodologija (matematiki algoritmi i

funkcije, statistike funkcije, verovatnoe, ...).

U optem sluaju razlikujemo sledee tipove prostornih analiza:

Postavljanje upita i generisanje raznih izvetaja

Savremeni GIS softveri raspolau alatima za pristup podacima u DBMS sistemima, koji i
standardnim korisnicima daju mogunost da postavljaju upite bazirane na traenoj lokaciji ili
atributima kao parametrima. Kombinacijom ovih upita mogu se od podataka generisati razne
informacije i tako praviti izvetaji, radi analize ili se kombinovati sa drugim izvorima informacija.

Kompleksniji upiti se mogu postavljati poznavajui sintaksu SQL jezika baza podataka.
Upiti po atributu
o Koristi SQL where (gde) klauzulu da bi selektovao prostorne entitete (features)
o SQL jezik se koristi da bi se definisao jedan ili vie kriterijuma po kojima korisnik eli da
selektuje prostorne entitete (features), tj. redove iz atributne tabele. Kriterijumi se definiu
korienjem izraza koji se sastoje od atributa, operatora i vrednosti.
Upiti po lokaciji
o Pronalaenje prostornih entiteta (features) na osnovu njihove geografske ili prostorne
veze sa drugim prostornim entitetima (features).
o Na osnovu prostornih entiteti jednog lejera, selektuju se prostorni entiteti u drugom lejeru

Merenja
Najei sluejevi utvrivanja odnosa izmeu geografskih objekata su merenje duina objekata i
meusobnih rastojanja, utvrivanje povrina, oblika, odreivanje pravaca, nagiba, itd.

Transformacije
Obuhvataju metode pretvaranja jednog modela podataka u drugi (npr. prevoenje rasterskog u
vektorski model), prostorne interpolacije, prostornu regresiju, buffer operacije idr.

Prostorne interakcije
Ovaj tip analize omoguava protok ljudi, materijala, informacija i dr. izmeu geoprostornih lokacija.
Analize se vre na osnovu definisanog funkcionalnog modela i parametara, numerikih metoda
obrade.

Simulacije i modeliranje
Ovaj tip prostorne analize se zasniva na testiranju hipoteza korienjem poznatih statistikih
metoda, kojima se na osnovu ogranienog uzorka procenjuje da li je mogua generalizacija npr. na
itavu populaciju.

5
GEOINFORMACIONI SISTEMI VEBE

PREZENTACIJA

Mape

Grafikoni Izvetaji

Za mnoge tipove geografskih operacija kao krajnji rezultat najbolja je vizuelizacija u obliku mape ili
grafikona
Mape su veoma efikasne za uvanje i razmenu geografskih informacija.
Mape se mogu integrisati sa izvetajima, todimenzionalnim pogledima, digitalnim
fotografijama i ostalim digitalnim medijima.
Tumaenje rezultata dobijenih odreenom analizom u mnogome zavisi od naina prikaza tih
rezultata. Zato je vano odabrati odgovarajuu formu prikazivanja. Razmera i boje treba da budu
odgovarajui, a sama mapa mora biti lako razumljiva.
Generisanje grafikog sadraja u GIS softverima relativno je lako , kao i promena razmere. Ono
to nije tako jednostavno je kontrolisanje sadraja generisanog prikaza na ekranu (GIS
automatski ne primenjuje sve kartografske principe kod generisanja sadraja i prilagoavanja
zahtevanim razmerama)

6
GEOINFORMACIONI SISTEMI VEBE

POVEZIVANJE (RELATE) I PRIPAJANJE (JOIN) TABELA

Tabele

Struktura tabele:
Svaka tabela je podeljena u redove (zapise) i kolone (polja).
Tipovi podataka koji se uvaju u kolonoma mogu biti brojevi, tekstovi, datumi, ...(tipovi podataka
polja se razlikuju u zavisnosti od formata tabele).
Jedinstveni nazivi kolona

Kolona (polje)

Red Vrednost
(zapis) atributa

Atributne Tabele

Atributne tabele sadre opisne informacije o prostornim entitetima (features).

Svaka klasa prostornih entiteta (feature class) je povezana sa odgovarajuom tabelom.
Svaki red je rezervian za po jedan prostorni entitet (feature).
Svi prostorni entiteti u tabeli imaju iste atribute
Svaki prostorni entitet ima svoj ID (jedinstveni identifikator)

Atribut
Jedinstveni
identifikator
(primarni klju)

entitet Vrednost
atributa

7
GEOINFORMACIONI SISTEMI VEBE

Povezivanje tabela

Moe da uva atribute u tabeli prostornih entiteta ili zasebnoj tabeli

Povezivanje tabela pomou kolona koje uvaju iste vrednosti kljueva
Mora biti poznata veza izmeu tabela (cardinality)

Atributna tabele Dodatna

prostornih entiteta atributna tabela

Veze izmeu tabela

Koliko objekata A je povezano sa objektima B?

Tipovi veza izmeu tabela (Types of cardinality)
o Jedan-prema-jedan (one to one), jedan-prema-vie (one to many) ili vie-prema-jedan
(many to one), i vie-prema-vie (many to many)
Mora biti poznat tip veze (cardinality) pre spajanje tabela

Jedna parcela ima Jedna parcela ima Vie parcela ima Vie parcela ima
jednog vlasnika vie suvlasnika jednog vlasnika vie suvlasnika

ili
1:1 1:n n:1 n:n