1

Defri Dadli

BRZO ITANJE
Najbri nain da poboljate svoju sposobnost uenja

SADRAJ

Kako da itate ovu knjigu........................................................7

Poglavlja:
1.Zato da itamo bre...........................................................9
2.Kako se skoncentrisati..........................................................20
3.Kako da itamo bre bez napora...........................................35
4.Ako znate vie rei itaete bre...........................................44
5.Tehnika jednog reda i tehnika karte......................................61
6.Tehnika olovke i tehnika dva reda........................................78
7.Pobedite vreme i shvatite sutinu..........................................93
8.Promena tempa je korisna kao iodmor..............................108
9.Materijal za vebanje . . .................................................126
10. Kako da zapamtite ono to brzo itate ...........................142

KAKO DA ITATE OVUKNJIGU

Ponite itanjem ove i naredne strane. One slue kao uvod u poglavlje koje sledi. Zatim, preite na
prvo poglavlje. itajte paljivo, zaustavljajui se da porazmislite o kljunim mestima i sprovedete
preporuke. Nakon toga, uradite test. Svoje odgovore proverite u reenju. Reenja svih testova nai
ete na kraju knjige. Potom preite na sledee poglavlje. Ponavljajte ovaj postupak do kraja knjige.
Na nekim mestima od vas se zahteva da merite svoje vreme itanja. Savetujem vam da sledite ova
uputstva. Naravno, ako imate topericu moete je koristiti, meutim dovoljno je da se posluite obinim
satom sa sekundarom.
Kako da omerite vreme itanja
1.Zapiite tano vreme koje e biti kada vam sekundara bude dola na l2.
2.U tom trenutku ponite da itate.
3. im zavrite sa itanjem zapiite tano vreme u minutama i sekundama.
4. Delenjem broja rei sa proteklim vremenom (u sekundama), azatim mnoenjem kolinika sa 60
dobijate brzinu itanja, to jest broj proitanih rei u minuti. Na primer, pretpostavimo da ste uspeli da
proitate pasus od hiljadu rei za 2 minuta i 20 sekundi. Pretvarajui ovo vreme u sekunde dobijamo
140 sekundi. Nadalje, delimo 1000 sa 140, pa rezultat mnoimo sa 60 kao to je dole prikazano:
1000:140 x 60 = 429 (priblino)
Dakle, vaa bizina itanja za ovo poglavlje je 429 rei u minuti.
 2

Na kraju, kada proitate knjigu, gledajte da ono to ste nauili primenite tokom svog obinog,
svakodnevnog itanja. Bilo da je u pitanju poslovna ili slubena prepiska, kolski udbenid, ili laka
literatura za oputanje, principi naueni u ovim poglavljima dobro e vam posluiti i pomoi da
razliita tiva itate brzo i sa razumevanjem.

Prvo poglavlje

ZATO DA ITAMO BRE?

Ovu knjigu ste uzeli jer elite da itate bre. Nadate se da ete u poslu i drutvenom ivotu uopte
iskoristiti prednost brzog itanja. Ubrzo u vam otkriti koje su to prednosti, ali mi prvo dopustite da vam
kao itaocima poelim dobrodolicu. Uzdam se da ete dati sve od sebe da savladate gradivo.
Svrha knjige je da vam zaista omogui da bre itate. elim da vam pomognem da ostvarite zadati
cilj. U stvari, nadam se da ete uvideti, kako budete napredovali kroz poglavlja, da su vae italake
ambicije bile previe skromne, i da moete postii mnogo vie od onoga to ste oekivali u prvi mah.
Pre svega, krenimo od toga ta moete da dobijete od ove knjige. Kakve prednosti se stiu vetinom
brzog itanja?
Na koji nain pomae brzo itanje
1. Brzo itanje tedi vreme.
To je najoiglednija dobit. Da li, sredinom sedmice, zatiete sebe kako itate nedeljne novine ili da
krajem dana itate jutarnje novosti? Da li imate vremena za itanje magazina koji vam se isporuuju
svake nedelje ili meseca?
Brzim itanjem vie ne morate stalno da produavate rok korienja knjiga iz biblioteke ili da
dolazite u iskuenje da ih zadrite preko dozvoljenog roka, pa na kraju jo morate da platite i kaznu.
Brzim itanjem dobijate dodatne sate koje moete posvetiti daljem itanju ili neem drugom to vas
zanima. Veina nas se ali da nema dovoljno vremena za bavljenje zanimljivim stvarima koje volimo.
Ako ste se ikada poalili na ovaj nain i (ili) ako imate naviku da dosta itate, estitajte sebi, jer ste
ovom knjigom pronali jednostavna sredstva za ubrzanje itanja.
2. Brzo itanje vas ini efikasnijim.
Brzo itanje vas osposobljava da se lake nosite sa zahtevima savremenog posla. Postati bri
italac znai biti efikasniji radnik, to utire stazu vaeg napredovanja poslovnim svetom. To se deava,
jer ljudi koji itaju bre, bolje i razumeju. Oni bre shvataju znaenje i implikacije onoga to itaju.
Zbog toga su u stanju da delotvornije iskoriste vreme utroeno na itanjp, to im donosi
samopouzdanje i unapreuje delotvornost u svakom pogledu. Bre itanje e od vas nainiti
vrednijeg slubenika.
Brzo itanje ima posebnu profesionalnu vrednost za one iji se rad uglavnom sastoji od itanja:
izdavae, istraivake radnike, studente, kritiare, itd.
3. Manje vremena utroeno na rutinske stvari automatski donosi vie vremena za
upravljanje poslovima.
Ako ste poslodavac ili direktor, vezani ste za svakodnevni rad sa gomilom papira. to bre zavrite s
njima, ostaje vam vie vremena da se posvetite sutinskim stvarima upravljanja poslovima. Vetinom
brzog itanja izbegavate da se zaglibite u hrpi pisama, beleki i izvetaja koji predstavljaju neodvojivi
deo vae profesije.
4. Brzo itanje korisno je i u razonodi.
Vrednost brzog itanja nije ograniena na posao. Ono uveava zadovoljstvo u igri i zabavi gde je
itanje neizbeno. Na primer, da li gledate strane filmove? Da li moete dovoljno brzo da proitate
prevod, a da vam to ne odvrati panju od deavajija na ekranu? Da li itate romane? Vie proitanih
romana znai i potpunije koricnje vae biblioteke. Ovo su samo dva tipina primera gde brzo itanje
slui na korist kada je u pitanju neka razonoda.
5. Brzo itanje proiruje vae vidike.
 3

Ono proiruje horizont vaeg uma zbog toga to vam omoguava da obuhvatite vei opseg
raznovrsnih tiva.
6. Brzo itanje pomae da delotvornije govorite.
Ono vam omoguava da bre sakupite materijal potreban za zvanian govor ili razgovor.
7. Brzim itanjem lake ete poloiti ispite.
Ako uite za ispit, uz pomo brzog itanja ete sa lakoom prei gradivo.
8. Brzo itanje poveava vae razumevanje.
Praksa je pokazala da se brzim itanjem bre i shvata ono to se ita. Utvreno je da svaki odrastao
ovek normalne inteligencije, koji prelazi manje od 300 rei u minuti, ita sporije no to to bi to bilo
normalno u odnosu na njegovu sposobnost razumevanja.
9. Brzo itanje vas dri u toku dogaaja. ,
Omoguava vam da pratite novosti i krajnja dostignua iz oblasti vaeg interesovanja.
10. Brzo itanje je mentalno okrepljujue sredstvo.
Deluje kao opti mentalni eliksir, obnavlja znanje, uvebava intelekt i dri pod kontrolom vae
mentalne sposobnosti.
Brzina i shvatanje
"Lagano svarena strana teksta," pisao je Mekjuli, "bolja je od tomova urno proitanih strana."
Ako je ovo tario, zato sam se onda prihvatio zadatka da vas nauim brem itanju?
Mekjuli je iveo u leerno doba, kada se manje italo i imalo vie vremena za tako neto. U veku
brzine i napretka u kome ivimo efikasnost u najveoj meri zavisi od brzine itanja.
U svakom sluaju, nadam se da u vam pokazati da je brzo itanje spojivo sa asimilacijom
proitanog. Samo zato to itamo bre no to Mekjuli misli da je podesno, ne znai da itamo povrno.
Naprotiv, cilj nam je da itamo i brzo i sa razumevanjem.
ak se ni Mekjuli ne bi dvoumio da prizna da su dve proitane i apsorbovane strane bolje od
jedne, za isto to vreme. To je cilj koji u ovoj knjizi imate pred sobom. italac se, zapravo, moe nadati
stoprocentnom ili ak znaajnijem poveanju svoje brzine itanja i razumevanja proitanog

Ovladavanje predmetom
elim da izbegnem tekoe na koje se jedan ovek poalio: "Kad god bih itao bre nego inae,
ispustio bih smisao onoga to je autor eleo da saopti. Pokuavao sam da na sve naine prevaziem
ovaj problem, na primer pamenjem kljunih odlomaka, i tome slino, ali nije bilo nikakve vajde. Ovo
bi se obino zavravalo odustajanjem od daljeg izuavanja predmeta, uprkos injenici da sam na
poetku bio za njega vrlo zainteresovan."
Ipak, tano je da zainteresovanost za temu pomae da itate bre. Jedna gospoa-italac je rekla:
"itam velikom brzinom jer je knjiga interesantna. Kada doem do kraja strane u meni ostaje jasna
predstava o onome to sam proitala."
ak i ako, sluei se tehnikom brzog itanja, i naiete na neke tekoe u razumevanju, verovatno
e vam biti lake da savladate neku stranicu iitavajui je na isti nain nekoliko puta brzo, nego
jednom polako.
Da sporo itanje ne znai obavezno i bolje razumevanje, jasno pokazuje sledea izjava: "Odluila
sam da se latim kursa poslovne korespondencije. Jedna od stvari koje su mi hitno potrebne za uenje
je da saznam kako da poboljam pamenje i kako da asimiliram nove interesantne predmete. Vrlo
sporo itam, a elela bih i da mogu bolje da razumem sutinu svakog predmeta."
Mada je itanje i ponovno iitavanje uobiajeni nain uenja, ono nije i najbolji. Efikasniji nain je
da proitate a zatim zatvorite knjigu testirajui sebe na sledee naine: presliavajui se o proitanom,
razgovarajui o tome sa nekim ko je takoe itao ili pokuavajui da odgovorite na autorova pitanja.
To je metod koji vam preporuujem da usvojite pri upotrebi ove knjige.

itanje i starost
 4

Ove rei, nesumnjivo, itaju mnogi ljudi koji su zali u drugu polovinu svog ivota. Moda ih itaju
i oni koji su, po svom miljenju, duboko zagazili u godine. Ako spadate u ovu kategoriju, verovatno
ete se zapitati: "Mogu li imati koristi iz ovog treninga uprkos svojim godinama?"
Moemo da vas obradujemo potvrdnim odgovorom. Ovde ne vai nezaslueno popularna izreka
"Starog psa ne moete nauiti novim trikovima." Sasvim je mogue da starija osoba naui novu
vetinu kao to je brzo itanje. Naravno, to e biti malo tee nego za osobu, recimo, srednjih godina.
Pored toga, naglaavam da sposobnost za uenje sa godinama opada vrlo lagano, u sluaju da postoji
volja za uenjem.
Posledice gledanja TV-a na itanje
Jo jedno pitanje koje iskrsava je:" Koja je svrha uenja ljudi brzom itanju kada se, usled uticaja
TV-a, sve manje i manje ita? Ako se manje ita, ljudi onda imaju vie vremena da prorade materiju i
shodno tome nije im potrebno da ue brzo itanje.
Ovakvo gledite poiva na zabludi. Ono podrazumeva pretpostavku koja nije istinita a to je da,
zbog velike gledanosti TV-a, ljudi manje itaju. Izdavai se sa tim ne mogu sloiti. Ono to se
zapravo deava je da TV, kod veeg broja ljudi, budi interesovanja za vie stvari. Oni su potaknuti da
nastave da trae vie podataka u knjigama. Ishod svega je da TV, u stvari, podstie itanje.
U pismu upuenom "Gardijanu", bibliotekar iz grada na jugu Engleske, kae da je u poslednjih
deset godina pozajmljivanje knjiga iz biblioteke poraslo za sto posto. Spominje, meutim, znaajan
podatak, da je poveana tranja za ozbiljnijom literaturom, a da su samo itaoci trilera i lake literature
oni koji su se zadnjih godina odali gledanju televizora.
O slinom iskustvu izvetava upravnik Manesterske biblioteke. On nalazi da je otvaranje lokalne
TV stanice na severu Engleske pre osain godina pratilo smanjenje broja izdatih knjiga lake literature
sa 2.91J1.000 na 2.615.000, ali je zato broj izdatih knjiga dokumentame literature u toku istog perioda
porastao sa 2.460.000 na 3.681.000. Ovo je prokomentarisao: "Odnos porasta broja televizora i manjeg
itanja lakih romana sigurno nije sluajan."
Ovaj problem je istraivao jedan psiholog porededi 137 porodica, vlasnika televizora, sa istim
brojem porodica koje ga ne poseduju. Obe grupe su dosta sline u pogledu mesta stanovanja i
standarda.
Otkrio je, kao to se i moglo oekivati, da se slobodno vreme u kui, u dobroj meri provodi uz TV.
Meutim, njegovi podaci ne potvruju stanovite da je u domovima sa televizorom itanje u drugom
planu. On izvetava da: " U poreenju sa sluanjem radija i mnogim drugim zabavama, itanje se
relativno dobro dri u naim TV porodicama."
Potreba za brzim itanjem je iroko rasprostranjena
Vapaj srca koji sledi dolazi iz Udruenja sekretara iz Odbora za sanitetski menadment, sa juga
Engleske: "Uz stalno rasfuu koliinu prepiske i objavljenih radova koji prolaze uredima, za obian um
je postalo preteko da zadri sve informacije pohranjene u njega."
Potreba za brzim itanjem, radi prolaska kroz brdo prepiske, beleki i dokumenata sa kojim su
suoeni prezaposleni administratori, danas je iroko rasprostranjena u svim administrativnim
krugovima.
lanovi vlade i ministarstva spoljnjih poslova uvebavaju se brzom itanju. To je inio i pokojni
predsednik Kenedi.
Gospodin Gamer, ef odseka za slobodna istraivanja pri Kraljevskom koledu naprednih
tehnologija u Salfordu, u intervjuu za tampu, rekao je: "Teimo poduavanju tehniki ve
potkovanih i poslovnih ljudi, kao i brem, efikasnijem itanju." "Mi moemo da," dodao je "tokom
desetonedeljnog kursa osposobimo oveka da ita brzinom od 500 rei u minuti."
"Carborundum Co. Ltd", "ICI", Liland Motors", i "Joseph Lucas" spadaju u firme u ovoj zemlji koje
ohrabruju ili treniraju svoje administrativno osoblje da bre ita i obavlja papirologiju za krae vreme.
Vlasnik "Tajmsa" je izrazio aljenje to je spor italac. Poniinjui da neki njegovi prijatelji, vie
zauzeti od njega, uspevaju da proitaju tri-etiri knjige nedeljno, on ali to nije uspeo da razvije
sposobnost brzog itanja. Mogao je da pomene i primer drugog bogatog novinskog magnata, Sesila
Harmsvorta Kinga, koji je izjavio da ita etiri knjige nedeljno, od kojih su dve na francuskom.
Brzo itanje je od neprocenjive vrednosti i u svim vojnim slubama. U njima je takoe od sutinske
vanosti da sav rad sa papirima bude obavljen najveom brzinom, tako da ne trpe vitalne vojne
 5

dunosti. Vojska opravdano smatra da se narodna odbrana ne sme previe zadravati na toaletnim
listiima, kako se dokumentacija slikovito naziva u britanskoj armiji.
Ako pogledamo staru tampu videemo da je jo pre vie od etrdeset godina na Univerzitetu
Manester, profesor Septimus Lod, brat ser Olivera, obuavao svoje studente itanju velikom brzinom.
On je svoja naela primenjivao ne samo na engleskom, ve i na francuskom, primoravajui studente da
prorade francusku gramatiku za etiri nedelje, da bi posle devet nedelja itali francusku knjievnost
istom brzinom kao da je na engleskom.
Proirenje opsega rei
Jedno od osnovnih naela na koje se brzo itanje oslanja jeste proirenje opsega rei. Opseg rei je
broj rei koje uspemo da obuhvatimo jednim uperenim pogledom. Prema doktoru E. A. Tejloru iz Centra
za itanje i uenje u Njujorku, prosean ovek fiksiranjem pogleda uspe da obuhvati jednu re. To znai
da on praktino mora da zastane kod svake rei. On ita sporo jer u datom trenutku ita samo jednu re.
Brzim itanjem se tei poveanju broja rei obuhvaenih jednim pogledom. Umesto zastajanja
kod svake rei, letiminim pogledom moemo obuhvatiti frazu ili itavu reenicu.Ako proirimo broj
obuhvaenih rei na etiri ili pet, oigledno je da emo biti u stanju' da uivamo u znatnom poveanju
svoje brzine itanja.
Sutinu je istakao Vilijam ejl iz italake laboratorije. "Na kraju krajeva", podsea on, rei "crveni
ambar" su samo slika crvenog ambara. Ako ovo itate re po re, neete dobiti nita vie od toga nego da ste
je itali kao frazu. Videete isto onoliko, koliko prikazuju i dve rei iz fraze. Vi moete da videte i do pet
rei u jednoj frazi."
Pol B. Pejns iz Instituta za itanje pri Njujorkom univerzitetu ak se pita da li je neophodno itati
svaku re iz fraze. "Vrstan italac," tvrdi on, "nikada ne ita svaku re." On ita oko 50 procenata
pos-tojeih rei, osim ukoliko nije re o tehnikom materijalu. Sutina italake vetine je
sposobnost pronalaenja glavne ideje u pasusu.
Primetiti kljune rei je stvar iskustva i obuke. Ovo je prikazano na primeru same Pejnsove reenice:
"Vrstan italac nikada ne ita svaku re."
Ako ne proitate rei "nikada ne", neete shvatiti pravi smisao reenice. S druge strane, razumeete
smisao ako propustite dve rei kao to sledi:
"Efikasan italac nikada svaku re."
Pretpostavimo da ste ipak preli preko "nikada ne", tako da ste proitali: "Efikasan italac ita
svaku re." U ovom sluaju neete biti u stanju da shvatite pravi smisao sledee dve navedene reenice.
Iz narednih reenica uvideete da ste propustili kljune rei, ali e vas to ujedno i ohrabriti da stvorite
naviku izvlaenja ideja umesto itanja svake rei.
Ovakvo preskakanje je krajnje racionalno. To je previanje sa odreenom namerom, kako bi bre
shvatili sutinu.
Uvodna veba
A sada je vreme za "krv i znoj." Morate lagano uvesti sebe u ono to nameravate da postane
navika. Krenite malo da vebate vetinu brzog itanja. Za poetak, ovo ne morate shvatiti previe
ozbiljno. Ne morate biti jako revnosni kod dole ponuenih vebi.
Sve to treba da uradite jeste da proitate tekst, ali "dodajte malo gas". To jest, proitajte ga malo
bre nego to biste to uinili svojim inae laganim tempom.
Svrha ove vebe je da osetite ukus onoga to dolazi. Vi elite da se oprobate, kako biste stekli
uverenje da je ono to ste namerili u vaoj moi. elite da se obodrite i dokaete sebi da je to lake no
to je to isprva izgledalo.
Jedno upozorenje pre nego to krenete. Ne inite greku primoravajui sebe, naporom volje, na
bre itanje. Radije pozovite u pomo snagu mate. Poto se latite teksta, pustite matu da radi u vau
korist. Zamislite kako itate neto bre no to ste uobiajili. U svom umu vidite kako zavravate s
itanjem, za krae vreme od onoga koje vam je inae potrebno.
Ako budete ovako radili videete da vam je znatno manje potrebna snaga volje. Otkriete da ne
morate toliko da se napreete. Zadatak ste, u svojoj mati, ve obavili i samo jo treba da svoju
navedete volju u istom pravcu.
 6

Dakle, sedite i ponite sa itanjem naznaenog teksta. Radi se o novinskom lanku o eleznikoj
nesrei. Upamtite ta vam je initi. Morate itati za nijansu bre nego inae, i dok to pokuavate
predstavite sebe u mati kako zadatak ispunjavate s lakoom.
Spremni? U redu - idemo!

U PRAZNINOJ ELEZNIKOJ NESREI POGINULO 187 OSOBA

Sto osamdeset sedam osoba je poginulo kada se praznini voz prepun izletnika jue sudario sa
teretnim vozom. Ovo je jedna od najteih nesrea u istoriji evropske eleznice za poslednjih 25
godina. Prilikom sudara je povreeno jo pedeset est osoba.
Do udesa je dolo kada se izletniki voz zaustavio na stanici Sevil-la-Ren. Teretni voz, teko
natovaren gvozdenom rudom, naleteo je otpozadi, poto je izmakao kontroli na nizbrdici nedaleko
od stanice.
Masivna lokomotiva se zarila u zadnje vagone putnikog voza uz strahovit tresak i kompletno ih
smrskala. Praktino svi vagoni izletnikog voza su izbaeni iz ina, a nekolicina ih je sabijena u
prednje vagone usled siline udara.
Veina nastradalih je bila u drugom delu voza. U zadnja dva vagona nije bilo preivelih, a ak su i u
eonim delovima voza putnici bili estoko ugruvani i poseeni krhotinama izlomljenog stakla.
Spasioci su tekom tnukom po sumraku oslobaali prikljetene i povreene i pokrivali tela mrtvih.
Oni su brzo stupili u akciju uz pomo peadijske ete francuskih vojnika koji su logorovali u oblinjem
selu Mezons Malfor.
Putniki voz je izletnike vodio na jednodnevno putovanje od Pariza do ume Montrason, dobro
poznatog, predivnog izletita, esto poseivanog od strane Pariana i radnika iz sevemih predgraa
prestonice. Voz se upravo zaustavio na stanici Sevil-la-Ren da iskrca nekolicinu putnika koji su se
ranije prikljuili.
U trenutku sudara, mnogi ljudi su stajali na hodniku pa su popadali usled siline udara lokomotive
koja je izbacila vagone sa ina. ef stanice iz Sevila procenjuje da je teretni voz sigurao iao 50
milja na sat kada je udario u zadnje vagone putnikog voza. Drugi oevici nesree potvruju isto i
dodaju da je inercijom teretni voz nastavio mnogo jardi napred, lomei vagone putnikog voza i
odbacujui ih sa strane.
"Stajao sam blizu prednjeg dela voza," kae an Pol Beli, nosa iz Sevila." Iznenada sam ugledao
teretni voz kako se pribliava odpozadi strmom krivinom. Povikao am ljudima u vozu, pokuavajui
da ih upozorim na opasnost. Ali, niko nije shvatio, osim Ijudi na peronu, koji su potrali da nau
sklonite kada su vagoni iskoili iz ina i poleteli ka njima."
"Bilo je strano," dodaje Madlen Vernuil, jedna od retkih putnika koji su iskoili. "Krici ranjenih i
umiruih bili su srceparajui kada je teretni voz, kako se inilo, jednostavno zbrisao izletniki voz sa
pruge, sklanjajui ga sa svog puta kao gotnilu ibica. Ceo zadnji deo voza je izgledao uniten."
Svetenici, hitno pozvani iz okolnih sela ovog dela Francnske, kretali su se oko olupina
izgovaraju molitve i obavljaju poslectoje obrede nad umiruim rtvama. Medicinske sestre iz
bolnice "Notr Dam de la arite" iz Sevila pomagale su dajui transfuziju krvi teko povreenima, dok
su doktori ubrizgavali injekdje protiv bolova ranjenicima koji su leali prignjeeni krhotinama.
Sutradan je istragu okolnosti pod kojim se dogodio udes zapoela andarmerija. U meuvremenu,
mnogobrojne dobrotvorne organizacije iz Francuske sakupljale su pomo u cilju olakanja nevolja
udesom pogoenim porodicama, a istaknute linosti sa radija i televizije pozivale su donatore.
Fusnota na jueranji nesreni sluaj - estonedeljna devojica. je zateena neozleena u vagonu
koji je iskoio iz ina, iz sredine kompozicije. Njena povreena majka je naena kako lei pored
deteta. I majka i dete bili su zbrinuti u lokalnoj bolnici pre no to su poslati kui u Pariz.

TEST RAZUMEVANJA POGLAVLJA

Stavite paraf na tvrenja za koja mislite da odgovaraju onome to ste proitali u prvom poglavlju:
1. Cilj knjige je da vam pomogne da itate bre.
 7

2. itajui bre dobijate sate slobodnog vremena.

3. U poslovnom svetu moete stei unaprecnje i bez sposobnosti brzog itanja.
4. Korist od brzog itanja je ograniena na posao.
5. Brzo itanje vam pomae da poloite ispite.
6. Brzi itaoci mnogo bre shvataju ono to itaju.
7. Moete itati ili brzo ili sa razumevanjem, meutim nikako oboje u isto vreme.
8. Biti zainteresovan za ono to se ita ne pomae pri brzom itanju.
9. Strana teksta se moe bolje savladati ako je vie puta proitamo brzo umesto jednom polako.
10.itanje i ponovno iitavanje je i najei i najbolji metod uenja.
11. Staroj osobi jc mogue da naui brzo itanje.
12.Televizija nije imala uticaja na itanje.
13.Glavni vlasnik Tajmsa je izjavio da ali to je celog ivota bio spor italac.
14.Opseg rei je broj rei koje zahvatimo jednim pogledom.
15.Prosean, odrastao ovek, ita polako zato to u datom trenutku ita samo jednu re.
Proverite odgovore u reenjima na poslednjoj strani knjige.

Drugo poglavlje

KAKO SE SKONCENTRISATI
Pre no to nauite da brzo itate, morate znati kako da se skoncentriete. Ukoliko niste prisutni,
nema nikakve koristi ni od brzog ni od sporog itanja. Razumevanje proitanog zavisi od panje koju
ste mu posvetili, a bez panje, samo brzim itanjem, ne moe se poveati razumevaije. Na ta mislimo
kada govorimo o koncentraciji? Neki nagovetaj o ovome dobili smo u prethodnim odeljcima.
Koncentracija je odravana panja. To znai dovesti se u sredite neega. Ovaj postupak
usredsreivanja uma na zadatak moe se uporediti sa uveliavajuim staklom koje suneve zrake
dovodi u iu.
"Pripravilnoj koncentraciji," kae F. S. Perls, "objekat dolazi u ptvi plan svesti bez ikakvog
napora, sve ostalo iezava, vreme i okolina prestaju da postoje. Nema nikakve unutranje borbe ili
protesta protiv koncentracije."
Ovaj pisac ukazuje da se "ovakva koncentracija esto via kod dece, a puno puta i kod odraslih
kada su obuzeti nekim zanimljivim poslom ili hobijem." On jo dodaje "otuda nije teko shvatiti da
je, poto to se svaki deo linosti trenutno usklauje i podreduje jednom cilju, koncentracija temelj
svakog uspeha "

Kada um odluta
Naravno, u ovoj knjizi traite osnov za razvoj vae italake sposobnosti. Suprotno tome je stanje
lutanja misli, koje teite da prevaziete. Ovo stanje je lepo prikazano u sledeem tipinom primeru.
Primer:
Mladi student prava se ali na odsutnost duha i manjak koncentracije i pria o svojim snovima u
budnom stanju: "Kada bih ugledao lepa kola, odmah bi poeo da matam o tome kako su moja. Kada
bih video lepu kuu, bila bi moja, i tako dalje. Kada bih bio bolestan, uobraavao bih da nisam
nikada bolovao. Dok sam iao na fakultet provodio bih, sa knjigom, dnevno najmanje dva sata na
mirnom mestu sanjajui otvorenim oima, i nakon toga bivao srean. I, nikada me nita nije brinulo.
Napustio sam koled i naao zaposlenje, ali sam jo uvek sanjario o Londonu i studentskom ivotu.
Nije bilo mesta u Londonu koje nisam posetio u mati. Imao sam mapu Londona i provodio vreme
 8

zamiljajui da sam tamo, da moje obrazovanje finansira otac koji je u samo mati vrlo bogat. Ponekad,
dok sam zaista spavao, moje matarije bi se ostvarivale u snovima. askao bih tada u Londonu sa
sinovima lordova.",
Pored prikaza ovih uobraenja, nalik pravim snovima koji na psiholokom planu predstavljaju
imaginamo zadovoljenje elja, iskustva ovog oveka pokazuju kontinuitet koji postoji izmeu.
matanja i pravih snova.
Ona takoe bacaju i zanimljivo svetlo na psihologiju samog studenta. Posmatrajui misli kako
mu prolaze umom dok uzaludno sedi nad knjigom, uoavamo da on svoje matanje koristi kao
nain da kompenzuje svoju inferiomost. On se neprestano poredi sa drugim ljudima za koje misli da
su uspeniji. Takoe zapaamo, u matanju o ivotu u Londonu, ispunjenje njegovih elja. Ove
nerealne ideje i zalutale misli ispunjavaju njegov um u toj meri da se moe rei da je skoncentrisan
uglavnom na njih umesto na knjigu.
Evo jo nekih primera misli koje se mogu javiti pri pokuaju da se skoncentriemo.
Primer:
"Godinama sam," kae jedan dragi mladi, "puno matao." "Tokom dana, u trenucima odmora kada
mi um nije bio usmeren ni na ta odreeno, zamiljao sam da postiem odluujudi pogodak u vanom
fudbalskom meu ili da pobeujem na atletskom mitingu ili da se obraam nekom javnom skupu. Svi
ovi snovi se tiu linog ugleda i elje da budem potovan. Verujem da se tako nadoknauje eljeno a
neostvareno, deli udnje da se bude u centru panje. Ili je to samo pokuaj bekstva iz stvarnog
ivota?"
On sam nudi ispravno tumaenje navike svakodnevnog matanja. Ono je, kako je mladi i sam
ukazao, sredstvo kojim se u mati kompenzuje neiispeh u stvarnom ivotu. Kao to ree:" Ovim
snovima se nadoknauje eljeno, a neostvareno."
Njegova dunost je, ipak, da iskoristi svoje sposobnosti za opte blagostanje. U svojoj knjizi "ta
bi vam mogao znaiti ivot" doktor Alfred Adler pie:" ovek, koji je u ljubavnom ivotu prisan i
spreman da mnogostrano sarauje, iji rad donosi korisna postignuda, i iji su odnosi sa prijateljima
otvoreni i plodonosni osea ivot kao kreativan zadatak koji nudi mnoge mogudnosti bez neizleivih
poraza." Na drugom mestu dodaje: " Kada osoba ne uspe da se prilagodi jednom ili vie od ukupno tri
neumoljiva zahteva ivota, neka se uva oseaja ponienosti." Gore navedeni primer navike
sanjarenja o linom ugledu vodi ka oseanju ponienosti, jer je matanje zapravo uteha.
U oba gornja sluaja, njihova bujica misli upuuje na injenicu da su ovi ljudi zaokupljeni idejom
kompenzacije u mati, jer tako zadovoljavaju neostvarene tenje iz stvarnog sveta. Oni se tee, zbog
proputenih prilika, kulama izgraenim u carstvu mate. Moemo opaziti tragove njihove elje za
uivanjem u panji drugih koji su ih, inae, u stvarno mivotu odbijali. Sve ove misli iskrsavaju i
ometaju im panju im sednu da itaju.
tetne posledice sanjarenja
Ovi sluajevi jasno pokazuju kakve su tetne posledice sanjarenja. Po doktoru D. E. Valasu
Volinu, ima ih etiri:
1. Sanjarenje ohrabruje osobu u nastojanju da pobegne od stvarnosti i izbegne odgovomost.
2. Sanjarenje je iluzoran metod kompenzadje frzustracija i oseaja inferiomosti.
3. Sanjarenje o sebi kao junaku i osvajau moe, u stvamom lvotu, oveka dovesti do uobraenosti
u odnosima sa drugima.
4. ovekovo rasuivanje moe se toliko pogorati da vie ne bude u stanju da razlikuje matu od
stvarnosti.
Prednosti koncentracije
Nasuprot ovim negativnim posledicama istiemo prednosti koncentracije:
1. Ljudi e uivati u vaem drutvu ako moete da posvetite panju njima samima i stvarima koje ih
se tiu.
2. Usredsredivanje na ono to drugi govore omoguava vam da postavite prava pitanja ili sroite
 9

inteligentne primedbe.
3. Sposobnost koncentracije jaa ovekovo samopotovanje i doprinosi boljem miljenju drugih
ljudi o njemu.
4. Omoguava nam da izvrimo zadatke postavljene pred nas. Ser Isaka Njutna jednom su pitali
kako je doao do svojih velikih otkria. Odgovorio je: "Neprestano pred sobom imam predmet
5. razmiljanja ekajui da se prvi zraci spoznaje, polako, malo po malo, ne pretvore u jasnu
svetiost."
6. Koncentracija poveava tanost. Ovo je naroito vano za pravilno shvatanje onoga to
nameravamo da brzo itamo.
7. Vebanjem koncentracije moete ne samo da itate bre, ve i da zapamtite proitano.
Zato gubimo koncentraciju
Koji su razlozi gubljenja koncentracije? Zato nam panja luta dok pokuavamo da itamo? Postoje
etiri glavna razloga za gubitak koncentracije. To su:
1. Spoljanje smetnje.
2. Unutranje smetnje.
3. Gubitak interesa za temu.
4. Sukob volje i mate.
Prema knjizi Margaret O. Hajd, "Va mozak - najmoniji kompjuter", skorija istraivanja ukazuju
da deo mozga pod nazivom retikularna fornacija utie na koncentraciju. Ona proputa mnoge
senzacije koje u datom trenutku dolaze do mozga i izabira eljenu. Retikularna formacija, kod ljudi
koji ne mogu da se koncentriu, moda ne reaguje odgovarajue, ali do sadanjeg trenutka nauka nije
razvila metod kontrolisanja ove aktivnosti.
1. Spoljanje smetnje.
Ovo se moe srediti na mnogo naina u zavisnosti od ulnog organa koji prima nadraaj. Po
tradiciji, ima pet ula: ulo vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira. Prizori koje vidimo sa prozora, buka u
sobi, miris kuvane ribe iz kuhinje, ukus soka od voke koju jedemo, i dodir olovke koju trenutno ne
koristimo - svi ovi beznaajni podsticaji, obuzevi neko od naih pet ula, mogu nam poremetiti
koncentraciju.
Meutim, po savremenom shvatanju, ovo nisu jedini ulni organi koje posedujemo. Spisak
oseaja je proiren te sadri jo:
Oseaj pritiska
Oseaj temperature
Oseaj bola
Miini oseaj
Oseaj ravnotee
Oseaj gladi
Oseaj edi
Ako nam je kragna na koulji uska, oseaj pritiska nas uznemirava. Ako je u sobi pretoplo ili
previe hladno, oseaj temperature nam moe poremetiti panju. Ukoliko pokuavamo da itamo
uprkos jakoj zubobolji, bolni podsticaj e delovati kroz na oseaj bola remetei koncentraciju.
Ometanje se moe dogoditi i putem miinog ula. Ono nam skree panju na teinu knjige u ruci
ili na uspravno dranje tela pri sedenju. Postajemo svesni uznemirenja koje se javlja od pozicije
naeg tela u prostoru. Ukoliko je stolica neudobna, a nai udovi sputani nelagodnim poloajem,
oseaj ravnotee nam na to skree panju.
Glad i e su, takoe, "spoljanji inioci smetnje" u naim nastojanjima da se usredsredimo. Gore
navedeno znaenje rei razlikujemo od uznemiravanja koja dolaze iz uma. Ona e biti razmatrana u
 10

narednom pasusu.
2. Unutranje smetnje.
One su izvor poremeaja koji izrastaju iz uma kao neto sasvim " razliliito od spoljanjih
prizora i zvukova. Unutranje smetnje su uglavnom dvojake. Neke karakteristike prve vrste, sanjarenja,
ve su date. Druga vrsta je emocionalni konflikt: Emocije poput zabrinutosti, straha, tuge, ljubomore i
slino, stvaraju sukob unutar uma i ometaju sposobnost uenja. One su, u biti, izvor najveih smetnji
Na ovom mestu postajemo svesni injenice da se ne moemo skoncentrisati na vie od jedne stvari
u isto vreme. Dok smo zaokupljeni brigom ili tugom ili nekom drugom uznemiravajuom emocijom, ne
moemo kako valja usmeriti panju na gradivo o bizom itanju.
Japanac, gospodin Tameo Kadijama tvrdi da je u stanju da se skoncentrie na vie od jedne stvari
u isto vreme. On kae da to izvodi svojom sposobnou da ita ili pie naopake i unazad, da vodi razgo-
vor, i vadi kubni koren iz brojeva, sve u isto vreme.
Moda mislite da je to izvanredan uspeh. I jeste, zaista - ali on se ne kosi sa zakonom panje, koji
govori o naelu "jednousmerenog" uma. Zaista ne, jer ono to se deava u sluaju gospodina
Kadijame jeste da njegova panja naizmenino hitro skae sa zadatka na zadatak. Uz dovoljno dugu
obuku svaka normalno inteligentna osoba bi verovatno izvrila isti podvig naizmenine panje -
naravno ukoliko bi to smatrala vrednim truda.
Primer:
Jedan autobuski kondukter pria: 'Pre nekoliko meseci primetio sam da postajem odsutan duhom,
a od skora ovo se pojaalo do neprijatnog stepena, toliko da sam neprestano zaboravljao i gubio
svoje stvari unaokolo. Rasejanost me je nedavno nagnala da napravim najneprijatniju greku, koja me
je umalo stajala obraza, a koju sam poinio nesvesno. Pre par dana jedan me je putnik upitao za cenu
karte do izvesnog mesta. Rekoh da staje 90 penija, koliko je i platio, ali sam mu grekom izdao kartu od
9 penija. Ovo se otkrilo kada je u autobus uao inspektor radi provere."
Ovo iskustvo pokazuje koliko pamenje zavisi od panje, koja opet zavisi od nesputanosti
smetnjama. Da bismo efikasno izvrili zadatak ili neto ispravno zapamtili, moramo za to uloiti
odreeni trud. Ovaj ovek je bio odsutan duhom, jer nije mario za svoj posao. Razlog zbog kojeg mu je
panja bila ometena, uoava se u sledeem opaanju:
"No pre incidenta sa kartom, napao me je mladi huligan, prisilivi me da se branim. Ovo me je
iskustvo silno uznemirilo i dovelo u emocionalno stanje koje me je dralo tokom celog narednog
dana."
U mnogim sluajevima nemogunost da se skoncentriemo moemo pripisati smetnjama nastalim
usled unutranjih emocionalnih konflikta. Nesposobnost da se " unesemo", na primer pri itanju,
dugujemo meanju represivnih misli i oseanja.
Primer:
Jo jedna dobra ilustracija ovoga je sluaj mladog studenta. "Od kako sam prolog leta naao
draganu," priznaje on, "nikako ne mogu da se skoncentriem, ve mislim samo o njoj i vremenu koje
smo zajedno proveli." Kad god bih se prihvatio knjige, um bi mi preplavila sanjarenja. Bez obzira na to
koliko bih sebe prisiljavao na rad, misli su mi neprestano lutale. Morao sam ak i jednostavne reenice
da proitam vie puta pre no to bih upio njihovo znaenje. ta je potrebno da uinim da bih se
skoncentrisao na itanje? Mogu li sebi pomoi poveanjem brzine itanja i razumevanja? Inae,
mislimda neu biti u stanju da nauim gradivo za ispite sa svojom trenutnom brzinom itanja od
samo tri strane za dva sata."
Na ovom primeru se uoava ne samo slabljenje koncentracije usled sanjarenja, nego i faktor
emocionalnog konflikta. Studentova brzina itanja je mala jer on nije skoncentrisan, a nije
skoncentrisan zato to postoji sukob interesa izmeu njegove devojke i itanja. Mogue je i da je
donekle zabrinut, na primer, u vezi budue karijere, braka, i tako dalje.
"Koncentracija, vie nego bilo koji drugi inilac procesa itanja," kae Norman Luis sa Njujorkog
univerziteta," poveava razumevanje i brzinu."

3. Gubitak interesovanja za temu.

 11

ak ako i, u gornje navedenom primeru konduktera, zanemarimo emocionalni problem, njegova

koncentracija na posao je i dalje oteana jer nije uistinu zainteresovan za sam rad. "Svoj posao
smatram nezanimljivim," kae on," a radim ga jedino zato to su mi ograniene mogunosti za novo
zaposlenje."

Primer:
Mlada studentkinja prava se pripremala za diplomski ispit koji je ve jednom odloila za est
meseci. alila se da gubi koncentraciju. "Nisam ba neki ljubitelj prava," priznaje ona," i mislim da neu
raditi posao kako valja. Oseam se veoma nesigurnom prilikom obraanja tpublici."
Upitana zato se sprema za posao koji je ne zanima, odgovara da ije to uinila na nagovor
roditelja, koji su eleli da ima "korisnu" profesiju. Izgleda da je zapravo elela da bude unutranji
dekorater. 'Njeni roditelji su protestvovali, pa je krenula linijom manjeg otpora.
Otkrila nam je da ima stariju sestru koja se ve bavi pravom." Moja sestra je dokazala svoju
vrednost," kae ona, "i veoma je cenjena i omiljena u drutvu. Ja sam najmlaa od tri sestre, pa su me
oduvek u porodici smatrali za dete i uvali od obaveza odraslih. Postupali su sa mnom kao sa "slatkim
detencetom" i zatim odlazili svojim poslom. Pokuavala sam da namerno privuem njihovu panju i
jedino tada Uspevala da me primete. Ako mi to ne bi polazilo za rukom onda sam plakala. U poreenju
sa sestrama bila sam jako spora. To poreenje le nastavilo do danas, uglavnom sa najstarijom sestrom,
i ne mogu da se oseam drugaije do inferiorno u odnosu na nju. Ne pomae mi elja da budem kao ona.
Svi nas porede, govorei da je njoj trebalo manje vremena za studije i pitajudi me kada a ja da ih
zavrim. Sve ove misli mi prolaze umom dok uim."
Ova devojka nije u stanju da se skoncentrie na studije jer je zapravo ne zanimaju. Ipak, ona ima
jak motiv za uenje prava nezavisno od roditeljskog insistiranja o potrebi za "korisnim" zanimanjem.
Njen pravi motiv za ono to radi jeste elja da dokae sebi da je jednaka starijoj sestri, koja se ve
potvrdila u pravnim poslovima. Biti pravnik je za nju sredstvo kojim odrava nadu da e uspeti u
nadmetanju sa svojom sestrom, i tako nadomestiti oseaj inferiomosti kao najmlai lan porodice.
Razlog povlaivanja roditeljima je osvajanje njihove panje putem nastojanja da dostigne sestru.
Njene pritube o nemogunosti da se koncentrie imaju istu svrhu kao i "pla bebe" u detinjstvu.
Gubitak interesa za neku odreenu stvar, ili sukob razliitih interesa, mogu odvui misli. Naa
panja, sa knjige u ruci, odluta, jer zainteresovanost za druge stvari ometa proces usmerene
zadubljenosti koja je od sutinske vanosti za koncentraciju.
Nain da skrenemo panju sa neeg neprijatnog, kao to su potresenost ili tuga, jeste zapravo
negovanje interesovanja koja donose prijatna iskustava. Ovo je potrebno jer, kao to smo videli,
zanimanje za druge stvari remeti proces odravanja panje od koga zavisi usredsreenost uma.

4. Sukob volje i mate.

Mnogi su meu nama uli za psiholoki zakon poznat kao zakon suprotnog upinjanja. U njemu se
tvrdi da u sukobu volje i mate, mata nadjaava volju.
Ovaj sukob moemo uoiti na primeru naeg dranja kada treba da se usredsredimo na itanje.
Zadatak pokuavamo da reimo naporom volje. U isto vreme doputamo mati da uiva u neradu ili
joj dozvoljavamo da radi neto drugo to e nam u jednom trenutku skrenuti panju.
Iz ovog sukoba mata izlazi kao pobednik. Ishod toga je um koji je odlutao od zadatka koji mu je
postavljen. Zakon suprotnog upinjanja predstavlja jo jedan uzrok gubitka koncentracije.
Primer:
Na primer, jedan ovek je rekao: "Svako vee uzmem knjigu sa namerom da uim. Ali im je
otvorim pomislim na neto to u ubrzo da radim. Pokuavam da misli vratim snagom volje, ali je ovo
preveliki napor za moju slabu volju. Razmiljanja o izlasku u kafi na pie ili o gledanju televizije
nastavljaju da promiu mojim umom."
 12

Boljka ovog oveka nije to, kako mlsli, pati od slabosti volje. Nevolja se sastoji u tome to
matu, koja je jaa od volje, upotrebljava pogreno. Ona se protivi pokuajima koncentracije umesto
da sarauje. Kako se mata moe upotrebiti kao ispomo, bide objanjeno u ovom poglavlju

ta moemo uiniti s tim u vezi

ta onda moemo da uinimo da se izborimo sa ova etiri uzroka loe koncentracije? Dozvolite mi
da vas prvo ukratko podsetim na ove uzroke:
1. Spoljanje smetnje.
2. Unutranje smetnje.
3. Gubitak interesa za temu
4. Sukob mate i volje

Praktina uputstva:
Evo nekih praktinih uputa za uklanjanje svake od ovih prepreka, i samim tim neposredno krenje
puta za poboljanje koncentracije i posredno za veu brzinu itanja.
1. Kako otkloniti spojanja ometanja?
Za prevazilaenje ovih ometanja panje morate obezbediti da, koliko god je to mogue, soba u
kojoj radite bude osloboena spoljanjih i neeljenih stimulansa.
Sedite na mesto odakle se ne vidi saobraaj i peaci kako prolaze ulicom ili svetlee reklame na
zgradi preko puta vae kue. Obezbedite odgovarajue osvetljenje kako bi jasno opaali ono to itate,
odnosno uklonite bilo koje faktore koji smetaju oima.
Zatvorite prozor kako bi iskljuili lave pasa ili tretanje komijskog radija. Tiina je neophodna za
koncentraciju. Ne pokuavajte da u isto vreme radite i gledate televizor.
Potrudite se da itate tamo gde mirisi iz drugih delova vaeg stana ne dopiru. Ne remetite svoju
koncentraciju jedui, pijui ili puei dok itate.
Smanjite posledice novih podsticaja na ulo dodira drei se stolice, stola, olovke, odnosno predmeta
na koje ste navikli.
Izbegavajte neudobnu, loe skrojenu odeu i obuu koja stee noge. itajte u prostoriji sa
temperaturom koja vam odgovara. Imati sve vazduh je preimustvo, ali ne sme ni biti previe hladno.
Na isti nain izbegavajte sparnu atmosferu. Temperatura koja prua ugodne uslove za rad je oko l8.
Ako vas neto boli, odloite itanje dok ne proe bolest. Ne pokuavajte da se skoncentriete ako
imate zubobolju ili neku drugu fiziku smetnju koja remeti panju.
Gledajte da sedite komotno. Sto, stolica ili klupa treba da budu prave visine radi fizike
udobnosti i lagodnosti. Nemojte sedeti na klimavoj stolici jer ete poremetiti va oseaj za ravnoteu.
Zadovoljite svoje prohteve za hranom i piem i odazovite se prirodi pre no to zaponete itanje.
Na ove naine bi trebalo da, poto smo nauili da se skoncentriemo, sebi olakamo stvari i
obezbedimo fizike uslove koji potpomau koncentraciju. itanje je bre kada se obavlja u
izolovanosti od drugih izvora stimulacije. tavie, i uenje je efektnije kada nismo uznemiravani.
2. Kako otkloniti unutranje smetnje?
Smetnje se, podseamo, dele najee na dve vrste: sanjarenja i emocionalne konflikte.
Lek za prekomemo sanjarenje jeste takva organizacija ivota u kojoj se nalazi vee zadovoljstvo u
realnosti. Sanjarenje je sredstvo kojim u mati kompenzujemo osujeenost doivljenu u stvamom svetu.
Svaki delotvoran korak preduzet radi smanjenja izvora frustracija, imae za korisnu posledicu
smanjenje sanjarenja.
Primer:
Na primer, mladiu, koji je imao ravu naviku sanjarenja o devojci, savetovano je da ovaj odnos
pokua da iskoristi kao podstrek za uenje i osposobljavanje za zvanje, ime bi obezbedio uslove da se
njome oeni.
Pozabavimo se i sa emocionalnim problemima koji ometaju panju. Postmen i Bruner ukazuju da
pod stresom ili emocionalnim konfliktom nedovoljno upijamo ono to itamo, ne razlikujemo tako
dobro razumnu stvar od besmislice, i lake usvajamo nedokazane tvrdnje.
 13

Emocionalni konflikt, vie od svega, ometa koncentraciju. Zakon panje kae da se ne moemo
posvetiti dvema stvarima odjednom. Dok ste zabrinuti niste u stanju da se skoncentriete na itanje.
Da bi se poboljala koncentracija nuno je baviti se ili odreenim poslom ili svojim problemom sa
ciljem da ga reimo. Ali, ne bi trebalo da oekujemo da moemo obe stvari da radimo u isto vreme.
Primer:
Na primer, jedan mladi je bio najstariji sin u porodici gde su esto izbijale svae meu roditeljima.
Tokom prve godine studija on nije bio u stanju da se skoncentrie na uenje.
Kada bi poela svaa u kui on bi stao na stranu majke, koja je imala zavrenu srednju kolu. Njegov
otac je, s druge strane, bio univeizitetski obrazovan. Mladi je na fakultetu oseao potrebu da se
poistoveti sa intelektom oca koga nije voleo. Ovako stvoren unutranji sukob pokazao se dovoljnim
da narui koncentraciju.
Ipak, kao ishod savetovanja sa psihijatrom, stekao je uvid u prirodu konflikta, to mu je omogudlo da
se sabere i nastavi studije.
Moda nije neophodno ii kod psihijatra. Moda smo u stanju da sami neto uinimo za sebe. Na
primer, jedna osoba mi je rekla: Svakodnevna primena vaeg brinog saveta u vezi mog slomljenog
srca delovalo je na mene kao magija. Sad sam drugi ovek. Jedino alim to vam se nisam ranije
obratio."
Ovo je kazao ovek svojevremeno zaljubljen u devojku kojom je eleo da se oeni, sve dok nije
ostala trudna sa drugim. Ovo je dovelo do prekida odnosa i ostavilo ga "povreenim njenim
neverstvom". Jo jedna ozbiljna posledica bila je to to nije bio u stanju da zadri um na bilo kom tivu -
ak ni na novinama. Uznemiren sam emocionalno," govorio je tada." Ne mogu da se skoncentriem ni
na ta. Moj um stalno doziva u seanje neprijatne uspomene."
Rekao sam mu da njegov zadatak nije da zaboravi, ve da zadri, bez uznemirenosti, sve u seanju.
Predoio sam mu da to moe da uradi namerno prizivajui svoju nesrenu ljubavnu vezu,
prevakavajui je u umu, upoznavajui se sa prisutnim emocijama, zapravo navikavajui se na njih
toliko da ga vie ne uznemiravaju.
"To je bolje," zakljuio sam, "nego da potiskujete svoje emodje dok se one same vraaju u um."
3. Kako ojaati zanimanje za temu?
Gubitak interesovanja za temu je tred uzrok pogorane koncentracije, a moe se prevazii
jaanjem interesovanja za ono to pokuavamo da itamo.
Svakome ko se ali: "Ne mogu da se skoncentriem", odgovor je: "Moe, ako pronae neto to te
zanima." Jedna od najteih stvari na svetu je nastojanje da se skoncentriemo na stvar koja nas ne
zanima.
Kao to ree jedan mladi slubenik: "Moja koncentradja je slaba. Voleo bih da imam izvanredno
pamenje, ali se dosaujem uei."
R. V. Emerson kae: "Pamtimo ono to razumemo, a najbolje razumemo ono to nas privlai, jer to
udvostruava jainu panje i ini je autentinom." Drugim reima, ukoliko nije prisutno interesovanje,
koncentracija postaje jako oteana ili ak nemogua bez napora volje.
Kako se razvija ili jaa interesovanje? Evo tri naina koje moete primeniti.
1. Prvi je da pokuate da vidite izvestan znaaj teme dovodei je u vezu sa: oblastima koje vas
zanimaju, lokalnim dogaajima, vaim svakodnevnim ivotom, ili pretresajui temu sa nekim
ko o njoj zna vie.
Primer:
Na primer, ako vas ne zanima latinski jezik, mislite o njemu kao o pretku savremenih jezika kao to
su francuski, panski, italijanski, itd. Pokuajte da pronaete vezu izmeu latinskog "panis" (hleb) i
rei stranog jezika koje su iz njega izvedene: le pain, il pane, el pan, itd.
Ako elite da pojaate svoje interesovanje za istoriju, pronaite paralele ili suprotnosti meu
ljudima i dogaajima, recimo, srednjeg veka i dananjeg sveta. Uporedite opti stav prema jeresi u
srednjem veku i ratove voene zbog nje, sa sadanjim naporima nekih crkvi da nadu zajednike
osnove verovanja.
Uvianje znaaja matematike za posao koji namerava da radi podstai e budtieg inenjera da
uloi vee napore u njeno izuavanje. Ako porazgovara sa nekom osobom koja ima iskustva u datoj
profesiji, stariji kolega e mu sigurno ukazati na korist onoga to pokuava da naui.
 14

2. Drugo, koristite matu. Interesovanje se moe razviti razmiljanjem ta dobijate ovladavanjem

predmetom, odnosno ta gubite njegovim neupoznavanjem.
Pretpostavimo da se spremate za uiteljsko zanimanje. Od vas se zahteva da nauite istoriju
obrazovanja vae zemlje. To vam je prilino dosadno. Podsetite se da je polaganje ovog ispita bitno za
vau diplomu sa kojom ete se osposobiti za eljeni posao u koli u kojoj biste voleli da radite.
3. Tree, moete upotrebiti autosugestiju da ojaate interesovanje. Ponavljajte jednostavnu
afimaciju kao: "Ovaj predmet me zanima sve vie i vie" ili "Uim se da volim ovaj predmet svakoga dana
u sve vecoj meri."
 15

Samo interesovanje, ipak, ne znai da e osoba moi da se skoncentrie, kao to to vidimo iz

sledee izjave jednog trgovakog predstavika: "Izgleda da ne mogu da se skoncentriem, ma
koliko se. Ne zato to sam nezainteresovan. Ja sam zaista pun oduvljenja za posao."
Ovo objanjava zato se italac ne sme osloniti samo na razvijanje interesovanja radi
prevazilaenja pomanjkanja koncentracije. Spomenutim prindpima postavljenim za reenje ovog
problema takoe bi trebalo prikljuiti panju. Za kraj je ostalo pitanje prevazilaenja zako na
suprotnog upinjanja, kome se sada vraamo.
4. Zakon suprotnog upinjanja
Nauili smo da ometanje koncentracije moe biti uzrokovano sukobom volje i mate. Zakon
suprotnog upinjanja kae da iz takvog konflikta mata izlazi kao pobednik. Ako pokuavamo da
uimo uz napor volje, dok nam mata doarava zadovoljstva neeg drugog, na trud e biti uzaludan.
Zato smo gore naglasili vrednost pozitivnog i konstruktivnog korienja mate za razvitak
interesovanja.
Mata se moe iskoristiti i za prevazilaenje zakona suprotnog upinjanja. Ovaj zakon nije na
snazi kada volja i mata deluju usklaeno.
Kada nameravamo da prionemo na posao, u mati emo predstaviti da tako i inimo. Stvaranje
mentalne slike kako vredno i dosledno radimo na itanju, a onda i delanje snagom volje na njenom
otelotvorenju, jedini je put ka reenju ovog problema.

TEST

Stavite paraf na tvrenja za koja mislite da odgovaraju onome to ste proitali u drugom poglavlju.
1. Razumevanje proitanog zavisi od posvecene panje.
2. Tenju ka bekstvu od realnosti treba podrati.
3. Da li drugog oveka sluate ili ne, u sutini nije bitno.
4. Koncentracija dovodi do vece tanosti.
5. Pet osnovnih ula su jedina koja posedujemo.
6. Emocije remete nau sposobnost uenja.
7. Zakon suprotnog upinjanja tvrdi da u sukobu volje i mate potonja pobeuje.
8. Tiina je nebitna za koncentraciju.
9. Zakon panje kae da se ne moemo posvetiti dvema stvarima istovremeno.
10. Postoji samo jedan nain da se izmeni navika sporog itanja.
11. Najlaka stvar na svetu je skoncentrisati se na neto to nas ne zanima.
12. Znaaj predmeta moemo sagledati njegovim dovoenjem u vezu sa drugim oblastima
koja nas zanimaju.
13. Upotrebom autosugestije moemo poveati svoje interesovanje.
14. Mata se ne moe iskoristiti za prevazilaenje zakona suprotnog upinjanja.
15. Ulaganje velikih napora da se skoncentriemo je vredna sitvar.
Proverite odgovore u reenjima na poslednjoj strani.
 16

Tree poglavlje

KAKO DA ITAMO BRE BEZ NAPORA

esto se kae da je ljudsko bie stvorenje navike. Ova popularna izreka skree panju na vanu
injenicu koja stoji u vezi sa brzim itanjem. Jer bilo da itamo brzo ili sporo, itanje je naa navika
poput pranja zuba ili odlaska u bioskop.
Ovde vidimo kakvu ulogu u razvoju individue ima sticanje navika. Sazrevanje u velikoj meri
podrazumeva stvaranje korisnih i poeljnih, a odstranjivanje beskorisnih i neeljenih navika.
Rimski govornik Ciceron primeuje na stoiki nain: "Velika je mo navike. Ona nas ui da
podnosimo trud i preziremo bol i muku." Treba rei da to nije njena jedina svrha. Ispravno emo rei
ako kaemo da je navika zapravo vredna pomo u nastojanjima za uspeno prilagoavanje zahtevima
ivota. Jedna stara izreka, koja u sebi sadri dosta psiholoke istine, kae: "Posej delo, i ponjee
naviku. Posej naviku, i ponjee karakter. Posej karakter, i ponjee sudbinu."
Navike - dobre i loe
Dobra je ona navika koja pomae osobi da se uklopi u okolinu, a loa ona koja to ometa. Navika je
dobra ako pospeuje nae zdravlje i blagostanje, fiziko i mentalno. Loa je ako nam naruava zdravlje
ili ometa razvoj.
Pre ili kasnije, svi se susreemo sa navikom kojoj elimo da se odupremo. ak i ako to nije naa
navika, moda emo poeleti da nekome pomognemo da je promeni. Deca su sklona da razviju navike
koje uznemiravaju roditelje. Roak ili prijatelj mogu biti zbunjeni ili zabrinuti nekom tvrdokornom
osobinom. A ukoliko bi se desilo da ste profesionalni psiholog, vaa glavna briga bi bila da pomaete i
savetujete ljude koji ele da izmene svoje navike.
Zato ne iznenauje to su psiholozi veliku panju posvetili ovom problemu. Njihova prouavanja
nam omogudavaju da razlikujemo neka opta pravila sticanja i menjanja navika. Nije nam namera da
ih ovde sve opiemo, ali emo barem predstavljanjem jednog od njih u ovom poglavlju, gde emo
imati prilike da vidimo svu njegovu delotvornost, bolje upoznati i na neki nain se prilagoditi
problemu poboljanja brzine itanja.
Dobro je poznata injenica da pokuaj prevazilaenja loih navika naporom volje, jo vie
pogorava stvar. Na primer, gospodin K. N. je rekao: "U sedmoj godini sam stekao naviku da
trepem. Jako sam se trudio da to zaustavim, ali to sam se vie upinjao bivalo sve je gore."
Ovo je posledica zakona suprotnog upinjanja, koji je stupio na snagu usled nastojanja da se volja
suprotstavi mati. Na primer, vratiu se za trenutak pitanju koncentracije, koje sam razmatrao u
drugom poglavlju. Kada dozvolite da vam um odluta, otpustili ste uzde mati. Ipak, pokuaj da se
skoncentriete zahteva napor volje. Ovo dovodi matu i volju u sukob i tu nastupa gore pomenuti
zakon. Mata se pokazuje jaom i dolazi do suprotnog rezultata - to vie se upinjete da se
skoncentriete, sve vie bivate odsutni.
Dokle god navike ostaju automatske, one ne donose previe muke. Recimo, kada steknemo naviku
da se oblaimo ili svlaimo na odreeni nain, u stanju smo da to obavljamo bez tekoa i bez
obraanja naroite panje. Tako je naa mentalna energija sauvana za tee zadatke koji zahtevaju
vie prisutnosti.
Ali, pretpostavimo da ponemo svesno da primenjujemo naviku koju smo do sad upranjavali
automatski. ta se tada deava? Zar nam to ne donosi probleme, zar je nije tee obavljati?
Pria:
Setio sam se prie o starcu koga je unuk upitao: "Deda, da li dok spava svoju dugaku bradu dri
ispod ili preko posteljine?" Mada je u toku sedamdeset i pet godina imao vrst san, deda te noi nije
oka sklopio. Bio je previe zauzet nastojanjem da se seti kako spava. Kada je svesno odluio da
primeni automatsku naviku, ona se prekinula.
Pretpostavimo ponovo da nas je neko, na primer, zamolio da se radi probe, potpiemo u neku posebnu
svrhu. Reeno nam je da moramo i pazimo kako piemo slova. Zajedniko je iskustvo da u ovakvoj
prlici nestaje lakoa kojom inae piemo svoje ime. Zadatak postaje teak kao da ga radimo po prvi
put.
 17

Pria:
Ovo me je podsetilo na jednu drugu priu o stonogi koju su upitali kako uspeva da upravlja tolikim
nogama. Kada je odluila da to pokae, potpuno se zbunila ostajui nesposobna da napravi korak.
Njoj je, kao i nama, navika hodanja postala automatska. Obavljala je bez ikakvog obraanja panje. A
kada joj se posvetila, sav automatizam je isezao.
. Namerna panja
Ovo je psiholoka osnova metoda negativne prakse ili namerne panje. Taj nain promiljenog
upranjavanja navike koje elimo da oslobodinio, ima psiholoku podlogu. Profesor Najt Danlap
je otkrio njenu vrednost primenjujui je na sopstvene navike. Njegov se problem sastojao u stalnom
kucanju rei "hte" umesto ispravnog the. Ovu naviku je eliminisao namernim kucanjem" hte",
pratei sve ono to radi.
Ogled:
Panja drugih psihologa bila je privuena ovim metodom. Dvojica su izvrila ogled u kojem su
metod takoe primenili na greke pravopisa. Predmet njihovog eksperimenta su bili studenti za
pisaom mainom koji su upravo uili da prepisuju stenografske zapise. Jedanaest studenata koji su
redovno greili u kucanju etiri rei, zamoljeni su da dve od tih rei prekucavaju u istoj nepravilnoj
formi, a druge dve ispravno.
Kasnije, kada im je dat test, jasno se videla nadmonost gore opisanog metoda. Desetoro od
jedanaest studenata je jo uvek greilo u kucanju rei koje su prekucavali u ispravnoj formi. S druge
strane, nijedna greka nije bila poinjena u pisanju rei prekucavanih nepravilno uz namernu panju.
Druga tri psihologa su pokuala slian eksperiment, koristei takoe nepravilno ispisivanje rei.
Otkrili su da je metod namerne panje, u najmanju ruku, efikasan kao mnogo rasprostranjeniji metod
ispravnog ponavljanja rei
Odlinu ilustraciju primene ovog principa nalazimo u romanu D. H. Lorensa "Zaljubljena ena".
Jedan od likova kae: "Od sjajnog doktora sam nauio da izleenje svoje loe navike ovek moe da
ostvari prisiljavajui sebe da je obavlja kad to ne eli, i uskoro navika iezava."
Roman se nastavlja: "Kako to misli?" ree Derald.
" Ako ima naviku da gricka nokte, na primer, onda kada ti nije do toga, nateraj sebe da pone da
ih gricka. I videe da e navika ubrzo nestati."

Da li to deluje?
U ovom trenutku e se svaki italac koji ima naviku grickanja noktiju verovatno upitati:" Ali, da li
ovo deluje van knjiga?" Kako kae stara engleska poslovica - "Ako jedemo puding, znai da postoji."
Mesec dana nakon to je primio savet da primenjuje ovaj metod u vezi grickanja noktiju, jedan je
muziar saoptio: "Ve dve nedelje ne grizem nokte. Ovo je posledica vaeg saveta. Ako vam kaem
da sam preko dvadeset godina patio od ove loe navike, siguran sam da ete uvideti koliko sam vam
zahvalan."
I druge navike poput gubitka koncentracije i sporog itanja mogu se istim metodom obuzdati.
Moemo ih se otarasiti dok posmatramo sebe u trenucima kada ih namerno upranjavamo.
Kasnije emo u ovom poglavlju videti kako se isti metod moe primeniti za poveanje brzine
itanja. A sad, dozvolite da pogledamo ta kau studenti koji su ga sa uspehom primenjivali u
pokuaju da iskorene naviku lutanja misli.
Primeri:
a) Jedan mladic je rekao: "Zamisao o praksi ponavljanja neeljenih navika u svrhu njihovog
prevazilaenja jako mi je pomogla po pitanju gubitka koncentracije. Izgleda da mi se popravilo i
pamenje."
b) Trinaest meseci poto je otpoeo sa primenom pomenutog metoda drugi je student primetio:
"Sada mogu bolje da se skoncentriem." Pre toga se alio: "Veoma mi je teko da se due skoncentriem
na bilo ta. Pri itanju knjige, oi mi se vraaju dva ili tri reda unazad, pa primeujem da esto itam
 18

dva puta isti red."

c) Trei student je nakon jednomesenog primenjivanja gornjeg metoda rekao: "Jasno mi je da
ovaj lek protiv gubitka koncentracije deluje."
Kako primeniti metod
Na koji nain je, onda, metod primenjiv u cilju poveanja brzine itaja?
Zapamtite osnovni princip: upranjavajte namerno naviku koje elite da se reite. U ovom
sluaju to je sporo itanje. Dakle, ovo je pirika koju trebamo da namerno obavljamo.
Veba:
Sedite, dva puta dnevno po pet minuta, radi ove vebe. Uzmite u ruke neto za itanje. Neto to
je vredno utroenog vremena. Ovo napominjem jer e vam omoguiti da ''ubijete dve muve jednim
udarcem", to jest da poveavajui brzinu itanja, poveate i kvalitet proitanog.
Poto ste izabrali materijal, paljivo ga proitajte to sporije moete. Ako primetite da ste se
prebacili na normalnu brzinu itanja, vratite se na stari ritam. Snagom volje prisilite sebe da itate
sporije nego inae.
U isto vreme kaite sebi da to radite u cilju uklanjanja navike. Zamis lite kako razvijate brzinu
itanja na jo vei nivo od vae uobiajene. U ovom sukobu volje i mate, mata se pokazuje jaa.
Ishod e biti da, kada neto itate, van okvira vae prakse od pet minuta, primeujete da ste bri no
to ste bili.
Ovo se deava jer ste se na mentalnom planu pobunili protiv nametanja ogranienja za koje znate
da moete da prevaziete.
Primer: etrdesetdevetogodinja domaica kojoj je savetovan metod je izjavila: "Probala sam ovaj
recept profesora Danlapa par puta. Ovo je i najveoj meri poniavajue iskustvo, poto naglaava
konflikt izmeu htenja da se uini ili ne uini neto to ovek ne odobrava. Ideja potinjavanja sebe
takvom ponienju tokom dueg perioda mi je odvratna."
Meutim, metod profesora Danlapa je i stvoren da bude "poniavajui", kako ree ova ena.
Namernim izvoenjem neeljene navike ovek podnosi jednu vrstu samokanjavanja. Ideja se sastoji u
tome da ete, kada to budete osvestili, prekinuti sa onim to doivljavate kao samokanjavanje.
Drugim reima, metod deluje koristei psiholoki princip poznat kao zakon posledice. Ovaj zakon kae
da, akcija tei da se prekine ukoliko je ne sledi nagrada.
Poput stonoge, briljivo se starajte o onome to radite. Kaite sebi da to inite sa ciljem da
prekinete naviku.
Dobio sam brojna svedoenja o vrednosti metoda. Ona su me uverila ne samo u njegovu
efikasnost, ve i u iroko polje njegove primenjivosti. Postoji veliki broj navika, kako fizikih tako i
mentalnih, na koje je uspeno primenjen.
Na primer kod nekih fizikih radnji kao to su kompulzivna facijalna navika mrtenja, prinudna
radnja estog poseivanja toaleta (u odsustvu bilo kakve bolesti), neke seksualne navike, muka i
povraanje pri pomisli na bolnice i operacije, grienje usana, itd.
Takoe se metod moe primeniti kod mucanja, ivane i miine napetosti, usiljenosti, tikova
(nehotini miini pokreti), itd.
Mentalne i emocionalne navike se takoe mogu kontrolisati. I njih se moemo osloboditi ukoliko ih
izvodimo namerao uz usredsreeni nadzor. Naveu ovde neke navike koje ne odolevaju naem metodu:
briga, strah, gubitak spontanosti u drutvu, utljivost, snebivljivost, nervoza, lutanje uma, opsesivne
misli, greke koje se ine pri uenju neke vetine, greke pri izgovoru, sanjarenje i tako dalje.
Sada bi trebalo da je svim itaocima jasno na koji nain mogu da primene metod na svoj problem.
Sve to je potrebno jeste da zapamtite osnovni princip, a to je: Namerno izvodite navike kojih elite
da se oslobodite, obraajui posebnu panju na ono to ste do sad radili automatski.
Pogreno je misliti da je na metod primenljiv na sve navike. Na neke nema nikakav uinak. Na
primer, zbog toksinih posledica prilikom ponovnog uivanja, ne savetujemo da ga primenjuju ljudi
odani alkoholu ili drogi. Takoe, verovatno ne bi bio izvodljiv u sluajevima mokrenja u krevet.
"Grickati nokte kada oseate da drukije ne moete" pie profesor R. S. Vudvort, "i grickati ih
svesno, jesu stvari koje se zaista razlikuju po motivu i krajnjem ishodu. Ako se proverom utvrdi da smo
se reili opsedmitosti nekom loom navikom, znai da smo nainili veliki korak ka njenom potpunom
uklanjanju."
 19

U ovom odeljku "grickati nokte" moete slobodno zameniti sa itati polako". Sada se gornji
pasus tie navike koju razmatramo u ovoj knjizi. Tako jo jedan uveni psiholog odaje priznanje
delotvornosti metoda voljnog kontrolisanja neega to se do tada odigravalo van kontrole.

Kako metod funkdonie?

Metod R.J.

Gospodin R. J. je izneo sledea zapaanja u vezi ove tehnike: "Sa zanimanjem sam itao o vaem
novom nainu uklanjanja neeljenih navika. I sam sam otkrio da metod deluje. Ali, postoji i druga
strana svega. Na primer, ponekad uletim u brzinu itanja koja je dosta ispod i za koju znam da sam
sposoban. Umesto da voljno primenjujem i postanem svesniji, ja onda ponem da ubrzavam itanje
i pokuavam da se vie zainteresujem za predmet. I, ne samo da mi je je um izotreniji, nego i
istrajavam u brem tempu itanja. Zadovoljan time, ali vidim da je u suprotnosti sa vaim metodom
u kojem ovek treba namerno da ini ono to ne eli.
Ponekad, praktikovanjem vebi za brzo itanje ostvarujem eljene rezultate. A opet, ponekad to isto
uspevam namernim upranjavanjem neeljene navike, odnosno sporim itanjem.
Ovo me veoma zbunjuje. Kako to objanjavate? I zato uopte metod namernog primenjivanja
loe navike ne uvruje lou naviku nego je iskorenjuje?"
Gornji komentar pokazuje injenicu da postoji vie od jednog naina za promenu navike sporog
itanja. Metod opisan u ovom poglavlju i ovaj koji je R. J. koristio, predstavljaju razliite pristupe
istom problemu. Zato oba deluju kada izgleda da su suprotni, problem je koji psiholozi jo nisu reili,
mada moemo da se nadamo da e se to desiti kada se bude saznalo vie o navikama i tome kako se
formiraju.
Vi ste zaista u povoljnoj poziciji, jer imate na raspolaganju dva naina da promenite naviku sporog
itanja. Vie uvreeni metod "pozitivne prakse", kako ga moemo nazvati, obradiemo na drugom
mestu u ovoj knjizi. Pomisao na to da imate vie od jednog pitolja za opasaem, trebalo bi da vam
pomogne da, ukoliko vas to mui, nadvladate bilo kakav oseaj zbunjenosti koji moda delite sa R. J.
U prvi mah se ini da je metod namemog ponavljanja navike u sukobu sa principom da to vie
ponavljate naviku - ona postaje jaa. Moete da oekujete da ete, to sporije budete itali - na kraju
itati jo sporije. Ali stvar ne funkcionie na taj nain. Zbog toga to samo ponavljanje navike ne jaa
naviku. Da biste postigli da se neka navika jo vie ukoreni, morate u to da uloite i voljni momenat. U
metodu opisanom u ovom poglavlju takva namera ne postoji. Shodno tome, promiljeno preputanje
navici ne moe da je ojaa.
Potvrda svega toga moe se videti iz sledee prie:
Primeri:
"Nastavljam da upranjavam tehniku prema vaem uputstvu," kae jedan bankarski inovnik.
"Ovakvo promiljeno preputanje nije napomo. Navika sporog itanja se ne vraa tako esto kao pre.
U stvari, primeujem da mi je tempo bri."
Jedan profesor je, nakon deset dana primene metoda namerne panje, izjavio: "Postigao sam
znaajn opoboljanje. Stalno sam iznova radio tehniku i verujte da mi je to kasnije jako pomoglo pri
ocenjivanju domaih zadataka iz gomile svezaka."
Metod je zapravo utemeljen na principu da akcija slabi ukpliko postane dosadna. Namerna
primena loe navike je oblik dosade koji dovodi do slabljenja navike.

TEST RAZUMEVANJA POGLAVLJA

Stavite paraf na tvrenja za koja mislite da odgovaraju onome to te proitali u treem poglavlju.
1. Navika je vredna pomoc uspenom prilagoavanju zahtevima ivota.
2. Pokuaj da se, naporom volje, prevazie loa navika, obino je uspean.
3. Dokle god nae navike ostaju automatske, obavljamo ih bez veceg napora.
4. Sporo itanje moemo prevazii ukoliko ga primenjujemo namerno.
 20

5. Moramo da upotrebimo napor volje da bismo itali bre.

6. Namernim izvrenjem neeljene navike, ovek se podvrgava jednoj vrsti samozadovoljstva.
7. Zakon posledice kae da akcija tei da se prekine ako ne usledi nagrada.
8. Broj navika, na koje je primenjjiva namerna panja, je mali.
9. Pogreno je misliti da je metod primenljiv na sve navike.
10. Postoji vie od jednog naina da se promeni navika sporog itanja.
11. Ponavljanje navike je samo po sebi dovoljno da se jo vie ukoreni.
12. tivo za itanje razlikujemo prema otrini zapaanja ili panji koja je potrebna.
13. Sama praksa dovodi do savrenstva.
14. Nije ni potrebno ni mogue da uenik zna kako napreduje.
15. Predvieno je da merenjem vremena steknete predstavu o tome kojom brzinom ete prei
ovu knjigu.
Proverite svoje odgovore u reenjima na kraju knjige.

etvrto poglavlje

AKO ZNATE VIE REI ITAETE BRE

Ako biste pola tuceta ljudi, sluajno izabranih, upitali da li je "palindrom": klizalite, vrsta igre ili
kineski hram, petoro bi verovatno reklo da ne zna. esta osoba bi odgovorila da nije nita od
pobrojanog, nego se radi o terminu koji oznaava re koja moe da se ita i spreda i otpozadi, a dobijene
rei imaju isto ili razliito znaenje (npr. ratar, potop ili dan-nad, vez-zev i sl. - prim.prev). Statistiki pet
od est osoba ne pridaje nikakav praktini znaaj znaenju rei palindrom. Ipak, broj rei koje znamo i
koristimo utie na lakou i brzinu kojom itamo. A ovo, naravno, utie na na uspeh i poloaj u svetu.
Engleski jezik je raznovrsna zbirka od oko pet stotina hiljada (500.000) rei. Petogodinje dete zna
otprilike pet stotina do hiljadu. Prosean, odrastao ovek je moda upoznat sa dva procenta od ukupnog
broja rei, a koristi znatno manje. Dobro obrazovan ovek barata sa dve - tri hiljade vie. Ukoliko niste
znali znaenje rei palindrom, verovatno je devedeset osam procenata vaeg jezika je za vas neistraena
teritorija. Shodno tome, dok pokuavate da poveate brzinu itanja, vie je nego verovatno da ete se
sresti s reima u ije znaenje niste upueni. Takve e vas rei naterati da se zaustavite i razmislite.
Ovo e naravno umanjiti brzinu koju elite da razvijete.
Dakle, sada razumete zato je vano da u svojim naporima da bre itate, proirite renik.
Kako rei utiu na vau sposobnost da zaradite?
Ali, rei ete, do sada sam se dobro snalazio sa moja dva procenta. meutim, da li je ba tako? Jeste li
razmotrili mogunost da ete moda mnogo vie dobiti saznajui nekoliko novih rei?
Istraivanje:
Pre nekoliko godina je Laboratorija za ljudski inenjering iz Nju Dersija, obavila jedno
istraivanje. Ispitivan je odnos izmeu broja rei u ovekovom reniku i sposobnosti zaraivanja
novca. Metod istraivanja se sastojao u podeli testova, sa velikim fondom rei, hiljadama poslovnih
ljudi. Otkriveno je, praktino u svim sluajevima, da se posedovanje opsenog renika poklapa sa
lepim prilivom novca. Primeena je i znaajna injenica da takav renik nije u tliko velikoj vezi sa
nivoom obrazovanja koliko sa poloajem osobe u poslovnom svetu.
U kratkom pregledu karijera poznatih ljudi na videlo je izalo da sa lakoa sa kojom se izraavaju
manje-vie u srazmeri sa brojem rei kojima raspolau. Od nae sposobnosti da shvatimo ideje
drugih i saoptimo im svoje misli zavisi utisak koji emo ostaviti, kao i uspeh l neuspeh poduhvata
ije znaenje pokuavamo da prenesemo.
Osim toga, ko je iole neto itao osetio je kako je jedna od najveih pievih tekoa pronalaenje
"mot juste" -prave rei koja bi na precizan nain izrazila sve nijanse onoga to se eli preneti. to je
u ovome uspeniji, pisac je i vei. Mi intuitivno prepoznajemo vetinu atutora po jasnoi rei koje
 21

nam omoguavaju da kristalno jasno shvatimo znaenje njegove poruke. Takvog pisca doekujemo
irom otvoenih ruku, jer esto smo prilikom itanja doiveli da nam se u glavi muti zbog autorovih
nejasnih misli i naina izraavanja.
Ali, proli su dani - ako su ikada i postojali - kada je pisac mogao da bude zadovoljan samo
jasnoom dela, zato to ono pored toga treba da bude i snano, izazovno, zanimljivo. Jer, osim to su
korisne i slue i u svrhu sporazumevanja, od rei oekujemo da odslikaju lepotu, snagu i sposobnost, da
privuku panju i utiu na sud itaoca.
Naravno da je nemogue da bilo ko naui svekoliko bogatstvo rei koje mu stoje na raspolaganju, a
jo manje da ih iskoristi. Ne samo da bi mu za to bio nedovoljan ceo ivot, ve ne bi bio u stanju ni da
odri korak sa rastom jezika. Zrelost jezika se, kao kod dece, meri njegovim rastom. Engleski jezik ima
tako izvanredan kapacitet za rast da je ve pozajmio rei iz mnogih ivih i neivih jezika. Trea stvar,
koju bi trebalo imati na umu, jeste da se. znatan deo renika sastoji od tehnikih i naunih termina
poznatih samo strunjacima iz odreenih oblasti.
Ali, u nekoj meri ipak moramo da odravamo korak. Potrebno je da samo osmotrimo koliko je
jezik rastao u zadnjih godinu-dve da bi shvatili znaaj "bivanja u toku" jezikog vremena. Do skora
ljudi nisu uli za rei kao to su: supermarket, astronaut, mikroip. Danas su one, kao i mnoge druge, u
tolikom opticaju da se uju na svakom.koraku. Ako elimo da budemo uspeni u itanju, poslu i
drutvenom ivotu od sutinske je vanosti da se upoznavamo sa novim reima i dozvolimo naem
reniku da raste kao to raste i sam jezik.
Zloupotreba jezika
Cinino je rei da je svrha jezika pre da prikrije nego da razjasni. Ali, kada itamo odgovore
politiara na postavljena pitanja, ini se kao da ima opravdanja za takvo stanovite. Koliko god da
osuujemo ovakvu situaciju, polovinu svetskih problema dugujemo ljudima koji rei koriste u
propagandne svrhe, a drugu polovinu onima koji se njima slue da sakriju istinu.
Stoga je potrebno sve sline stvari koje nam zagauju ivot prepoznati, govorei popu pop, a
bobu bob. Tada emo biti u poziciji da razlikujemo one koji se neodgovorno ponaaju sa reima jer ne
znaju drugaije i one koje ih zloupotrebljavaju iako su duni da ine drugaije.
Englezi se ba ne mogu pohvaliti poznavanjem svoga jezika. Teko je rei ko je odgovoran za
ovakvo stanje, ali deo svakako snosi sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Povrno ispitivanje uenika zavrnog razreda srednje kole pokazuje da se njihovo obrazovanje
svodi na neitak potpis, sabiranje pri emu su dva i dva jednako pet i na krajnju nezainteresovanost
za itanje uopte, a kamoli za brzo itanje.
Zadatak koji se u kolama ne istie dovoljno je potreba da se budui graanin osposobi za borbu sa
ivotnim iskuenjima. Kada vidimo kako su nepripremljeni mnogi uenici koji zavravaju kole,
moramo da priznamo da je neophodno uiniti jo dosta po tom pitanju.
iroko upoznavanje sa tampanom rei je prva stvar potrebna osobi u cilju njegovog
osposobljavanja da inteligentno sarauje sa drugima i uspe u ivotu. Sistem obrazovanja koji mu
nudi samo dva posto od bogatstva svog maternjeg jezika ni u kom smislu ne moe biti delotvoran.
Jedan od razloga zato je svet nastanjen prosenima, zato toliko ljudi prolazi kro ivot ne
postiui nita znaajno jednostavno je to to ne poseduju ni deseti deo alata za obavljanje posla. U
nedostatku sredstava za uticaj na druge, utiranje sopstvenog puta i ostvarenje uspeha, ljudi se
preputaju korienju istih otrcanih rei dan za danom, istim grubim i banalnim frazama, istim
istroenim klieima.
Koji drugi jezik ima sto sedamdeset i pet rei da opie lepotu, a opet, mi tako esto koristimo
jedino re "lep" (nice prim prev). Gde moemo nai ovakvo bogatstvo renika da opie boje, a
opet, itanjem sreemo samo oko pola tuceta imena za itav spektar boja.
ta drugo ini englesku literaturu vrednom, do sposobnost njenih pisaca i vetina kojom barataju i
prave kombinacije engleskih rei? Ili, zapitajmo se, koliko bi daleko napredovala nauka da nije mogla da
se osloni na ogromne mogunosti oblikovanja latinskih i grkih rei?
Obnovite svoj renik
Evo pet naina kako moete proiriti svoj renik:
1. Pronalaenjem i uenjem sinonima.
2. Pronalaenjem i uenjem akronima, (antonima).
 22

3. Dodajui prefikse.
4. Dodajui sufikse.
5. Prebacivanjem rei u muki i enski rod.
Prouimo detaljno svaki od ovih naina.
1. Svoj renik moete poveati pronalaenjem i uenjem sinonima.
Sinonim je re slinog znaenja, ali razliitog oblika od neke druge rei. Naprimer, "individua" je
sininim za "osoba", "kua" za "dom", "govoriti" za "besediti", i tako dalje.
Sinonim nije uvek sasvim jednak po znaenju. Na primer, da li su isti "sporazum" i "saglasnost"?
Nisu. Tano je da obaznae uzajamno razumevanje, sklad ili ugovor. Ali" sporazum" je obino meu
ljudima, a "saglasnost" moe biti i meu ljudima i meu stvarima.
Uzmimo jedan glagol i pogledajmo njegove sinonime. Razmotrimo glagol "ii". A evo i
sinonima:
hoditi, hodati, tabanati, putovati, kretati se, stupati, gaziti, koraati, kolati, kruiti,
grabiti, krstariti, slediti, pratiti, nastaviti, kuljati, meriti, javiti, kresati, zaoriti, stremiti,
kotrljati se, badati, klisarati, klimati, kalati, grezati, udariti, okrenuti, lomatati se, srljati,
vagati, tranjusati, mravinjati, mlitati, zlonaputati, itd.
Mada svi ovi glagoli izraavaju istu fiziku akciju, svaki od njih oznaava i neto malo vie od
osnovnog glagola " ii". Ovo se jasno vidi iz njihovih potpunih znaenja:
hoditi - ii obinim korakom, ni brzo ni polako
hodati - ii lagano
tabanati - ii svojim tabanima, stopalima
putovati - ii na put, biti na putovanju
kretati se - ii na ma koji nain i ma kojim sredstvom
stupati - ii vrstim korakom, u maru
gaziti - ii stopalima, pa i malko podsmeljivo
lcoraati - ii obinim korakom
kolati - ii unaokolo
kruiti - ii kruno, okolo, zaobilazei
grabiti - ii brzo, ali ne i trati
krstariti - ii unakrsno
slediti - ii za nekim u stopu
pratiti - ii za nekim
nastaviti - ii dalje
kuljati - ii u velikoj koliini
meriti - ii odmerenim korakom
javiti - ii ravnomemo
kresati - ii odseno
zaoriti - ii kao orav ovek
stremiti - ii odluno ka cilju
kotrljati se - ii napamet
badati - ii kao da nabada
klisarati - ii nekud esto
klimati - ii tamo-amo
kalati - ii brzo i bez razmiljanja ka cilju
grezati - ii kao kad se gazi dubok sneg
udariti - ii jednim pravcem
okrenuti - ii na jednu stranu
 23

lomatati se - ii sa naporom
srljati - ii bez pameti
vagati - ii neodluno
tranjusati - ii tako brzo da za njim vitla odea
mravinjati - ii lagano kao mrav
mlitati - ii lenjo, mlitavo
zlonaputati - ii s tekim raspoloenjem
Gornja lista pokazuje kako, poev od osnovnog glagola, moemo poveati renik nalaenjem
sinonima koji poseduju jo jednu nijansu u znaenju. Pokuajte isti postupak sa drugim reima,
gledajui renik ili prirunik sinonima sa objanjenjima.
2. Svoj renik moete poveati pronalaenjem i uenjem akronima ( antonima).
Akronimi (antonimi) su rei suprotne po znaenju. Na primer, "visoko" je akronim (antonim) od
"nisko", "tvrdo" od meko a "toplo" od "hladno".
Veba:
Hajde da uzmemo nekoliko rei i pronaemo odgovarajue anonime. Ove rei sam odabrao
sluajno pa moda neka nema akronim. Ali, nita ne smete uzimati zdravo za gotovo, sve dok se
sami ne pomuite da saznate ta vas zanima. Ova veba se pokazala od nemerljive vrednosti u
proirivanju renika. Sledi spisak sluajno izabranih rei:
sve pouriti esto ukusan
dobiti pravedan poslati sutra
nebo materga prostor vetar
Sve - ta je akronim od "sve"? Ovo je lako. Verovatno e svi dati taan odgovor -" nita".
Dobiti - prvo to nam pada na pamet jeste " izgubiti".
Nebo - nasuprot neba nalazi se "zemlja". Ali, za nebo u smislu mesta na kome borave nebeska bia,
aneli, akronim je "pakao.
Pouriti - "usporiti" ili "odugovlaiti" zavisno od smisla reenice. Pravedan - "nepravedan" i
"nepravian".
Materija - ako imate neto znanja iz fizike rei ete "antimaterija". U filozofskom smislu suprotno
od materije je "duh". Razmislite, moda ima jo koji akronim.
esto - "retko","neredovno", "skoro nikad". Poslati- "zadrati", "uvati".
Prostor - ako je prostor neto to ima svoje dimenzije onda bi njegova suprotnost, sa stanovitva
matematike, bila taka. Za prostor moemo rei i da je "neuhvatljiv", na neki nain nedostupan ulima,
pa bi kao akronim u obzir dola i "materija".
Ukusan- "bezukusan", "neukusan", "bljutav". Sutra - "danas" ili "jue" ine se dovoljno dobrim.
Vetar - u primorskim mestima kada je mirao more ljudi kau "bonaca". To je najpriblinije stanju
mira i tiine koje postoji u nedostatku vetra. Ipak, moda ete vi nai neto to jo vie odgovara.
Ovakva vrsta vebanja, iako naizgled jednostavna, doprinosi naoj dovitljivosti. Sasvim sigurno nam
ini dostupnim ogroman fond rei. A to vie rei znamo, vie smo u stanju da brzo itamo. Na ovaj
nain prevazilazimo jednu od glavnih prepreka brzom itanju - zaustavljanje radi razmiljanja o tome
ta koja re znai u odreenom kontekstu.
3. Renik moete proiriti dodavanjem prefiksa.
Prefiks je slog koji se rei dodaje spreda. Sledi spisak najeih prefiksa:
a-, ab-, ad-, aero-, af-, ak-, ambi-, amfi-, an-, ante-, anti-, apo-, arhi-, aut-, auto-, bene-, bez-,
bi-, centi-, cirk-, de-, deci-, deka-, demo-, di-, dija-, dis-, do-, duo-, ek-, eks-, ekstra-, ekvi-, en-,
epi-, - heksa-, hemi-, hepta-, hidro-, hipo-, hiper-, homo-, il-, im-, in-, inter-, intro-, iz-, izo-,
kata-, ko-, kon-, kontra-, kvadra-, mal-, meta-, mono-, multi-, na-, nad-, neo-, nekro-, non-,
o-, ob-, od-, of-, okta-, op-, orto-, paleo-, pan-, para-, penta-, per-, peri-, po-, pod-, poli-, post-,
pra-, pre-, pri-, prim-, pro-, raz-, re-, retro-, s-, semi-, sil-, sin-, su-, sub-, super-, tele-, ter-,
tetra-, trans-, tri-, u-, ultra-, uni-, uz-, za-, itd.
 24

Neki od ovih prefiksa su latinskog, grkog, engleskog, francuskog, |i naravno i srpskog porekla.
Svaki od njih se moe, stavljanjem na poetak rei, iskoristiti u cilju uveanja renika.
Na primer, uzmimo est prefiks u srpskom jeziku* "do' i pogledajmo sa koliko se rei moe
kombinovati: dobauljati, dobeati, dobaciti, dovabiti, dograditi, dogoreti, doliti, dodati, doviknuti,
dodirnuti, doletiti, domisliti, dodeliti, dostaviti, dodijati, dojaditi i tako dalje do u nedugled.
Ili razmislimo koliko se novih rei moe oblikovati dodavanjem prefiksa "uz": uspuzati,
uspentrati, uzdii, uspeti se, uzvratiti, ustuknuti, uzburkati, ushodati, ustumarati, uzmoi, ustrebati,
uzorati, uskopati, itd.
Ili prefiks latinskog porekla "trans" (preko, kroz) koji je takoe u stanju da oformi veliki broj za nas
novih rei: transakcija, transverzala, transanimacija, transatlantski, transvestit, transcendentan,
transkripcija, transmarinski, transmutacija, transpozicija, transport, transtermija, transfiguracija,
transformacija, itd.
Evo i nekoliko primera sa "po" i "pod": poskakati, posedati, popevati, posrbiti, poleteti, poodmai,
poboan, povisok, podebeo, podvodan, podzemni, podkapa, podmorski.
Pogledajmo kratku listu prefiksa koji prave odrene oblike: a, anti, bez:
"a":
logian - alogian
moralan - amoralan
nacionalan - anacionalan
normalan - anormalan
politian - apolitian
simetrian - asimetrian
"anti":
dravni - antidravni
komunistiki - antikomunistiki
alkoholiar - antialkoholiar
* Navedeni primeri u originalu ne mogu se uklopiti u srpski prevod pa su zato ovakvi i slini primeri u knjizi prilagodeni naem jeziku. (prim.
prev.)
demokratski antidemokratski
knjievni antiknjievni
faistiki - antifaistiki
"bez"
vredan - bezvredan
grean bezgrean
brian - bezbrian
konaan beskonaan
potreban - bespotreban
principijelan - besprincipijelan
4. Renik moete poveati dodajui sufikse.
Sufiks je deo rei koji se nalazi na kraju ili izmeu korena i zavretka. Sledi spisak najeih
sufiksa:
-ad, -ag, -ac, -acija, -a, -a, -aa, -aj, -ak, -aL -alj, -an, -ana, -anj, -anin, -ant, -a, -arijum,
-ar, -arnica, -at, -ba, -bina, -c, -ca, -ce, -cija, -a, -e, -i, -da, -do, -don, -dija, -e, -eha,
-elj, -ent, -er, -es, -esa, -e, -ea, -eta, -e, -fon, -h, -ica, -i, -i, -id, -ija, -ika, -ik, -in, -ina, -inja,
-ion, -ist, -i, -ia, -ite, -itis, -iv, -izam, -j, -janin, -je, -jo, -ka, -kinja, -la, -lija, -lo, -logija, -luk,
-lja, -m, -ment, -mer, -metar, -monija, -n, -nica, -nost, -nj, -iya, -oa, -o, -ona, -onica, -ont,
-onja, -orium, -or, -os, -o, -oa, -ost, -ot, -ota, -ov, -oza, -r, -skop, -st, -stvo, -, -a, -t, -tina,
-t, -telj, -tva, -u, -ug, -uh, -ulja, -um, -ura, -u, -ua, -utina, -va, -zofija
Evo nekoliko rei koje ilustruju upotrebu sufiksa:
al tertninal
 25

ina tazbina
cya dominacija
ent apsolvent
er bilder
esa stjuardesa
fon megafon
ija hajduija
ika lingvistika
ion ampion
ist optimist
iv recidiv
logija meteorologija
ment parlament
mer vodomer
metar manometar
ost odanost
or mentor
os patos
oza simbioza
Prefiksi i sufiksi zajedno su poznati pod imenom afiksi. Po doktoru Rudlfu Fleu afiksi u znatnoj
meri utiu na lakou i brzinu itanja. Ako ih ima manje od 54 na 100 rei, tekst nije teak. Ako ih
ima 54 ili , tekst se moe smatrati prilino tekim.
To znai da, bilo da vebamo radi poveanja brzine ili samo elimo da sebi olakamo itanje,
korisno je da se upoznamo sa afiksima.
6. Renik moete poveati prebacivanjem rei u muki i enski rod.
Najvei broj imenica u srpskom jeziku imaju dva oblika.
Evo i nekih primera:
petao - kokoka
dentlmen dama
neenja usedelica
vepar - krmaa
jelen - kouta
konj - kobila
pas - kuja
gusan - guska
momak - devojka
bik - krava
ouh - maeha
tea tetka
paenog - svastika
tast - tata
baron baronesa
baletan - balerina
monah - monahinja papa - papesa
ovan ovca
jarac - koza

Poboljanje izgovora
 26

Da biste poboljali izgovor posmatrajte kako to rade poznavaoci jezika. Potrudite se da to bolje
podraavate njihov izgovor, ali naravno da to ne bude previe upadljivo. Bolje je da pogreno izgovorite
re a da to izgleda prirodno, nego da va ispravan izgovor deluje usiljeno.
Kada u toku itanja naiete na nepoznatu re, zavirite u neki dobar renik. Pogledajte ne samo
znaenje nego i izgovor. Poto ste na ovaj nain nauili izgovor, ugrabite svaku priliku da re
upotrebite u govoru.
U uenju novih rei uvek je od pomoi da paljivo sluate i gledate kada se upotrebljavaju. Kada
shvatite njeno znaenje, iskoristite je u sopstvenoj reenici. U razgovoru ili pismu. Uinite je delom
svog renika. Ako ne upotrebljavate novu re ona vam ni ne pripada.
Dok neto opisujete, koristite neophodne rei da bi svoj iskaz uinili nedvosmislenim. Pokuajte
da tano kaete ta je to bilo, kako je izgledalo, kakav je utisak uinilo na vas. Rei koje ste na ovaj
nain pridodali sopstvenom reniku poveae jasnou i delotvornost vaeg govora i pisanja, a samim
tim i brzinu itanja.
Renik prosenog tinejdera sastoji se od oko 9000 rei. Prosean odrastao ovek zna oko 11700
rei, a dobro potkovan 13500.
Ako vam treba jo neka pomo u proirenju renika potraite u gramatici materajeg jezika:
akronime (antonime), sinonime i rei srodnog znaenja.
Vrednost bogatijeg renika ogleda se ne samo u brem itanju, ve i u lepem izraavanju i optoj
delotvornosti.
Test poznavanja rei
Doli smo do nekoliko testova poznavanja rei na kojima se, u cilju breg itanja, morate oprobati.
Prva i zadnja slova su ve data da bi vam ukazala na traenu re. Va je zadatak da ih dopunite. Broj
taaka odgovara broju nedostajuih slova. Proverite obim svog renika upisujui dva boda za svaku
tanu re. Ako pogreite u nekom od slova, raunajte samo jedan bod. Kad zavrite testove, svoje
odgovore proverite na kraju lekcije.
Ukoliko imate 100 ili vie bodova moete sebi da estitate - imate veoma dobru startnu poziciju za
poveanje brzine itanja. Vrlo je verovatno da ste ve uspeni u sferi svog interesovanja. Skor izmeu
75 i 100 je zadovoljavajui, mada se ne moe porei da postoji prostor za poboljanje. Ako je va ishod
ispod 75, dobro ste radili, ali ima jo dosta toga da se popravi.

JEZIKIKNJIEVNOST
1. Skup rei koje ine neki smisao RE....CA
2. Jezika figura u kojoj re umesto svog prvobitnog znaenja dobija drugo
zbog toga to je govornik u svom duhu uporedio dva pred meta ME....RA
3. Pisac dela Robinzon Kruso D..O
4. Metrika stopa koja se sastoji iz jednog kratkog i jednog dugog sloga J..B
5. Slikovno pismo HI.........FI
6. Poreenje spisa koji govore o istom predmetu SI...SA
7. Kritiki prikaz knjige RE.....JA
8. Najstariji sauvani srpski rilini rukopis MIR......E JE.....LJE
9. Pesnika vrsta koja reima izraava oseanja pesnika LI...KA
10. Pergament sa koga je izbrisanprvobitni pa napisan nov tekst PA.....ST

NAUKA
1.ovek koji pokuava da obine metale pretvori u zlato AL.....AR
2.Najmanji deo materije koji jo zadiava sva svojstva svoje prvobitne celine MO...UL
3. Teorija koju je stvorio Ajntajn
TE...JA
 27

4. Jedna od planeta JU...ER

5. Naprava za merenje temperature TE......AR
6. Vrsta sile u prirodi
EL........ET
7. Nauka koja se bavi prouavanjem materijalnih dokaza o
obiajima, nauci, umetnosti i istoriji drevnih naroda AR........JA
8. Pronalaza radijuma K..I
9. Pozitivno naelektrisana estica u jezgru atoma PR...N
10. Spoljanji omota zemljine atmosfere ST......RA

RELIGIJA

1. Osoba koja je mnogoboac PA...IN

2. Ime dato Hristu koje znai Pomazanik M....A
3. Nain pouavanja u veri putem pitanja i odgovora
KA....ZA
4. Ispovedanje nekog religioznog verovanja
VE........ST
5. Zbirka religioznih pravila vere i ivota K...N
6. Duboka spoznaja sutine re ligije GN..A
7. Sveti spisi skrivenog znaenja, nepriznati od zvaninih crkvi AP....FI
8. Naziv poslednje knjige u Novom zavetu
OT.....NJE
9. Vera u Boga
TE..AM
lO.Periodino ispoljavanje Boga u ljudskom obliku AV..AR

PSIHOLOGIJA

1. Prola iskustva zabeleena uumu PA...NJE

2. uveni ruski fiziolog
PA..OV
3. Uroeni nagon IN...KT
4. Automatski odgovor na stimulans
RE....KS
5. Sposobnost uvianja odnosa izmeu stvari
IN........JA
6. Jedno subjktivno reagovanje
EM....JA
7. Psihiko oboljenje
NE...ZA
8. Jedna popularaa psihoterapija GE...LT
9.Podeljenost linosti I.......JA
10.. Guenje neke jake emocije PO.......NJE

MUZIKA
1.Izvoenje bez pripreme IM.....JA
2.Muzika koja se esto svira na sahrani RE....EM
 28

3.Osoba velikog muzikog iskustva MA...RO

4.Muziki termin koji oznaava stiavanje jaine tona DI......DO
5.Promena uobiajenog muzikog takta SI........NJE
6.Muziki instrument sa Havaja UK...LE
7.Pretea klavira HA......RD
8.Tonalni opseg orgulja DI.....ON
9.Kompozicija za veliki orkestar SI.....JA
10. Dve ili vie nota istovremeno odsviranih AK..D

OPTE ZNANJE

1.Onaj koji mrzi ljude MI.....OP

2.Raskolnik od vere ili crkve I....IK
3.Univerzalni lek PA....JA
4.Odlaganje od jednog dana do drugog PR............JA
5. Svetovnost, duh ovoga sveta MU......AM
6. Zbornik koji izlazi godinje AL...AH
7. Zamena, sredstvozamene SU...AT
8. Vreme kada su dan i nod jednake duine EK......IJ
9. Duhovita protivrenost OK.....ON
10. Kosa itamparska slova, kurziv IT...K
11. U mitologiji, pas koji uva ulaz u podzemni svet K....R
12. Vojni in iznad kapetana M...R
13. Oigledna istina TR...AM
14. Sumnjiavost SK.......AM
15. Veliki grki filozof P....N
REENJAIZ TESTOVA ZNANJA
Jezik i knjievnost: 1) Reenica; 2) Metafora; 3) Defo; 4) Jamb; 5) Qjeroglifi; 6) Sinopsa; 7)
Recenzija; 8) Miroslavljevo jevanelje; 9) , 10) Palimpset;
Nauka: 1) Alhemiar, 2) Molekul; 3) Teorija Relativiteta; 4) Jupiter, 5) Termometar, 6) Elektricitet;
7) Arheologija; 8) Kiri; 9) Proton; 10) Stratosfera;
Religija: 1) Paganin; 2) Mesija; 3) Kateheza; 4) Veroispovest; 5) Kanon; 6) Gnoza; 7) Apokrifi; 8)
Otkrivenje; 9) Teizam; 10) Avatar,
Psihologija: 1) Pamenje; 2) Pavlov; 3) Instinkt; 4) Refleks; 5) Inteligencija; 6) Emocija; 7)
Neuroza; 8) Getalt; 9) izofrenija; 10) Potiskivanje;
Muzika: 1) Improvizacija; 2) Rekvijem; 3) Maestro; 4) Diminuendo; 5) Sinkopiranje; 6) Ukulele;
7) Harpsikord; 8) Dijapazon; 9) Simfonija; 10) Akord;
Opte znanje: 1) Mizantrop; 2) izmatik; 3) Panaceja; 4) Prokrastinacija; 5) Mundanizam; 6)
Almanah; 7) Surogat; 8) Ekvinocij; 9) Oksimoron; 10) Italik; 11) Kerber; 12) Major, 13) Truizam; 14)
Skepticizam; 15) Platon;

TEST RAZUMEVANJA POGLAVLJA

Stavite paraf na izjave za koje mislite da odgovaraju onome to ste proitali u etvrtom poglavlju.
1. Broj poznatih i upotrebljavanih rei ima veliki uticaj na lakou i brzinu itanja.
2. Jedna od najmanjih pievih tekoa je da pronae "mot juste".
 29

3. Svakome je mogue da naui itavo bogatstvo rei i da sa njime raspolae.

4. Englezi se ba i ne mogu pohvaliti poznavanjem svoga jezika.
5. "Individua" je sinonim za "osoba".
6. "Toplo" je akronim (amtonim) od "hladno".
7. Prefiks je slog koji se dodaje na kraju rei.
8. Svoj renik moete da poveate dodajui suflkse.
9. Aflksi u znatnoj raeri utiu na lakou i brzinu itanja.
10. Svoj renik moete uveati upoznavajui se sa mukim i enskim oblikom rei.
11. Preflksi i sufiksi su zajedno poznati pod imenom afiksi.
12. Bolje je da izgovorite re pravibio i prirodno nego da je izgovorite nepravilno i usiljeno.
13. Ako novu re ne upotrebljavate ona i nije deo vaeg fonda rei.
14. Dok neto opisujcte, koristite rei koje e vae iskaz uiniti nejasnim.
15. Prosena odrasla osoba zna 11700 rei.
Proverite svoje odgovore u reenjima na kraju knjige.

Peto poglavlje

TEHNIKA JEDNOG REDA I TEHNIKA KARTE

Prvi zadatak u ovom poglavlju bie da izmerimo vau uobiajenu brzinu itanja. Predstava o vaoj
uobiajenoj brzini itanja obezbedie korisnu ideju o tome to moete oekivati od treninga.
S tim ciljem ete proitati naredni odeljak. Potreban vam je sat da biste sebi merili vreme. itajte
svojom uobiajenom brzinom bez svesnih napora da budete bri.
Ponite da itate i merite vreme sad:
U srcu poljoprivredne Eagleske roen je...
Eksperiment u obrazovanju
Veina ljudi misli da su itanje, pisanje i aritmetika nezanimljivi i jednolini, ali meni su vrlo
interesantni." Ove rei je napisala trinaestogodinja Paulin Dekson, uenica seoske kole Oford Klunija i
Oford arsija. Ona i njeni stariji kolski drugovi izveli su jedan eksperiment pod vostvom gospodina J.
V. Krika, seoskog uitelja.
Oba mestaca Oford jednostavno je opisao pukovnik Sizmi, plemiki sin, kao "upravo tipino
engleska sela". Dve parohije lee na otprilike pola puta izmeu Hantingdona i St. Neotsa. Glavni
seoski put, reka Grejt Ous i eleznika pruga iz King Krosa su sto jardi udaljeni jedno od drugog.
Sela su postojala, u ovom delu zemljoradnikog Kembridira, jo pre no to su osvajai sastavili
"Knjigu stranog suda" (1086). Uprkos svoje duge istorije, obrazovanje u selima pod imenom Oford je
aktuelno koliko i najmoderniji ekspresni voz koji tutnji kroz ono to je nekad bila Oford stanica.
Jednog dana, tokom razgovora, uenici gospodina Krika su se upitali: "Zato ne bi napisali
knjigu o naem selu?" "Optimistiki glas je saoptio ideju", belei upravnik, "i tako su knjiga i
naslov roeni." Stanovnici Oforda su opravdano ponosni na "Dve parohije - jedno selo", knjigu koju
su stvorila njihova deca.
Sreno drutvance ivi u Ofordu, rekoe nam dea. Tu je gospodin V. Storej koji, kae
etrnaestogodinji Lajonel Bojs, "je tako srean ovek da ga svi znaju pod imenom "sreni Bil"."
Vlasnici radnji imaju za svoje muterije uvek po neku veselu re. "Kada otvorimo vrata i uemo u
radnju," pie dvanaestogodinja ina Simpson, "gospodin Dadli nas sa zadovoljstvom usluuje." "U
Oford Kluniju, gospoa Harst," kae jedanestogodinja Elen Vejmen, "otvara radnju u devet ujutro, a
 30

zatvara u deset uvee. Ona uvek izgleda srena i ja mislim da je veoma dobar prodavac."
Naravno, i u selima Oford, pored ljubaznosti ima i pojava neuglaenosti. Kada je
dvanaestogodinji Denis Kolbert upitao gospodina J. Bredlija, istaa, da li voli da isti slivnike, ovaj
je odgovorio: "Ne ba previe." Kako god bilo, sam Denis voli svoj posao. Subotom i praznicima on
pomae gospodinu Krutu, koji biciklom raznosi po Ofordu, od pola devet, dve stotine asopisa i
novina i dvadeset stripova.
Jo jedan stanovnik Oforda, srean u svom poslu, gospodin J. Liden, je vodoinstalater. Nakon to
ga je intervjuisala, ina Simpson je rekla: "Kazao mi je da je njegov posao teak, ali i posle nekoliko
godina jo uvek mu se ini zanimljiv."
Kada je jedanaestogodinja Deki Simpson intervjuisala gospodina Hokinsa, stolara, on ne samo da
joj je rekao sve o svom zanatu ve je sa njom podelio i svoju ivotnu filozofiju: " Uloi sve to moe u
ivot jer e tada neto od njega i dobiti."
Lokalna prouavanja istorije, geografije, arhitekture, poljoprivrede, folklora, dobili su znaaj za
decu i probudili njihovo interesovanje jer su saznala neke stvari o sebi. Ispravna primena psihologije
obezbedila je uslove za ovaj eksperiment. Po reima gospodina Krika, ideja je sledea:" Kada deca
pohaaju kolu zato to im se to svia, dobrobiti nemerljive. Najvei znaaj lei u tome to kolski
rad postaje uzbudljiv i interesantan."
Kako se upravnikove zamisli odvijaju u praksi, moe se prosuditi rei kojima smo otpoeli ovaj
lanak. On im pomae da zauzmu svoje pravo mesto u svetu tako to ih ui da budu ponosni i
odgovorni za zajednicu u kojoj ive. Obrazovanje je s njegove take gledita, "trening i oblikovanje
uma i karaktera isto onoliko koliko i upijanje znanja."
"kola," dodaje on, "u okviru svojih mogunosti i dalje deci Oforda nudi sve prednosti
obrazovanja." Dve parohije - jedno selo je dokaz koji pokazuje koliko se u tome uspelo. Postignuima
dece Oforda e se dugo priati po kuama i farmama koje lee du obala Grejt u srcu poljoprivredne
Engleske.
Sada prestanite da itate i zaustavite vreme. U donjoj tabeli zapiite roteklo vreme u minutatna i
sekundima:

minute sekunde

Pomnoite minute sa 60 i dodajte sekunama. Dobijeni rezultat u sekundama zapiite dole:

sekunda

Duina ovog odeljka je 606 rei. Sada podelite 606 sa sekundama, pa rezultat pomnoite sa 60.
Dobijeni broj je vaa normalna brzina ltanja.
Zapiite ga dole:
Moja normalna brzina itanja je trenutno rei u minuti.
Taj broj verovatno iznosi negde oko 200. U tom sluaju vaa brzina itanja je prosena. Ukoliko je nia,
onda ste sporiji italac. Ali, ne gubite nadu. S vebom, moi ete da ovo da popravite. Ako itate bre
od 200 rei u minuti moete sebi da estitate jer ste bri od proseka. U tom sluaju imate dobru poetnu
poziciju u nastojanjima da jo vie poveate svoju brzinu.
Kada budete doli do kraja knjige moi ete da uporedite svoju novu brzinu itanja sa ovom koju
ste maloas zapisali. Ovo e vam biti ohrabrujui pokazatelj napretka koji ste postigli podvrgavajui
sebe treningu i vebama iz knjige.
Da li ste se itajui gornji lanak trudili da razumete napisano? Da biste proverili koliko dobro ste
ovladali proitanom materijom obavite test razumevanja. Odgovorite na pitanja stavljajud paraf na a, b
ili c u zavisnosti od toga ta mislite da je tano.
 31

TEST RAZUMEVANJA GRADIVA

Eksperiment u obrazovanju
1. Ko smatra da su itanje, pisanje i aritmetika vrlo interesantni?
a) Paulin Dekson.
b) ina Simpson.
c) Denis Kolbert,
2. Gde se nalaze Oford Kluni i Oford Darsi?
a) U Bedforiru.
b) U Kembridiru.
c) U Hertfordiru.
3. Da li Oford ima elezniku stanicu?
a)Da. b)Ne. c) Nije reeno.
4. Naslov deije knjige glasi:
a) Jedno selo - dve parohije.
b) Dva sela - jedna parohija.
c) Dve parohije - jedno selo.
5. Ko je pisao o gospoi Harst?
a) Lajonel Bojs.
b) Elen Vejmen.
c) Deki Simpson.
6. ta je gospodin Krut?
a) Stolar.
b) Vodoinstalater.
c) Prodavac novina.
7. Ko je intervjuisao gospodina Lidena?
a) ina Simpson.
b)Denis Kolbert.
c) Lajonel Bojs.
8. Koja je ivotna filozofija gospodina Hokinsa?
a) Pazi na sebe jer niko drugi nee.
b) Iz ivota e neto dobiti ako u njega uloi sve to moe.
c) Dri oi otvorene, a usta zatvorena.
9. Kako je ime seoskog uitelja?
, a) Gospodin Krik.
b) Gospodin Storij.
c) Gospodin Dadli. ;

10. On smatra da bi obrazovanje trebalo da bude:

a) Skoncentrisano na upijanje znanja.
b)Ohrabrenje deci da rade i subotom.
c) Napor da se kolski rad uini uzbudljivim i interesantnim.

Pogledajte na kraju ovog poglavlja tane odgovore.

 32

Tehnika jednog reda

Poto smo to uradili vratimo se naem glavnom cilju. Ponudiu vam dva principa brzog itanja,
prikazau ih na delu, i pruiti vam mogunost da ih primenite.
1. Obuhvatanje celog reda ili linije odjednom.
Prva praktina tehnika je zasnovana na injenici da obino itamo samo po jednu re. Oima
kreemo s leve strane reda i putujemo preko strane zaustavljajui se, itajui re, ponovo se
zaustavljajui, itajui drugu re, i tako dalje. Ovaj postupak je spor, i to nepotrebno spor jer je ljudsko
oko sposobno da obuhvati vie od jedne rei odjednom.
Dakle, na prvi cilj je da odustanemo od navike itanja samo po jednu re. elimo da je zamenimo
sa navikom itanja fraze, reenice, celog reda, a kasnije ak i dva reda odjednom.
Da.bismo ovo uinili prekinuemo sa praksom otpoinjanja s leva na desno. Umesto toga,
fiksirajte panju na sredinu reda. I tako idite sredinom strane od najvieg do najnieg reda.
Pomerajte oi lagano oko sredinje ose, pokuavajui da obuhvatite ceo red u dva - tri brza pogleda.
Zatim se pomerite na donji red i uinite isto. Va uperen pogled se prelazei sa linije na liniju
pomera ka dnu strane umesto da ide s leva na desno du itavog reda da bi se po zavretku ponovo
vratio na poetak reda s leve strane itd.
"Nauite da obuhvatite vie rei svakim pogledom," savetuje Norman Luis. "Oni koji itaju re po
re nepotrebno se usporavaju bar za 50 procenata. Ako su vam koncentracija i razumevanje dobri,
lako moete da nauite da itate fraze umesto rei i time znaajno poveate brzinu."

Tehnika karte
2. Odstranite naviku vraanja unazad.
Druga tehnika sa kojom elim da vas upoznam je odstranjivanje loe navike da se vraate na rei
koje ste ve proitali. Moda ste pri - merenju brzine itanja u prethodnom zadatku primetili da vam se
ovo esto.deava. Vraali ste se u neki od proitanih redova.
Ovo skakanje oima napred - nazad s jednog reda na drugi, uz naviku itanja re po re, naravno,
usporava vau brzinu. Stoga, ukoliko se reite ove navike, to e predstavljati veliki doprinos poveanju
vae brzine itanja.
"Snimanje onih pokreta kod oko 12000 italaca," pie Dejms I. Braun u lanku "Utvrdite va
problem pri itanju" (Savremena medicina, septembar 1970), "pokazuje da se studenti vraaju 15
puta unazad na samo 100 proitanih rei." Ovo je bolji rezultat od onoga koji su pokazali nekadainji
studenti koji se u proseku vraaju 20 puta, izvanredan u poreenju sa prosekom uenika osnovnih
kola iji rezultat iznosi 52 vraanja na sto proitanih rei. Povratni oni pokreti tako oduzimaju od
jedne petine do ak polovine vremena utroenog i itanje. Ovo ih ini najozbiljnijim ograniavajuim
faktorom brzog itanja."
Veba:
Zbog toga elim da se oprobate sa sledeim vebama. Pratite olovkom nadole redove, po sredini
strane koju itate. Zatim uzmite neku razglednicu, kartu iz pila ili komad kartona iste irine kao to je
ova knjiga. Drite je obema rukama i kako oima prelazite sredinom strane tako povlaite i kartu,
zaklanjajui redave koje ste ve proitali. Ponoviu, elimo da se uzdrimo od skretanja pogleda na ve
proitano. Nastavite sa itanjem ak iako vam neki detalji nisu dovoljno jasni. Neete nita izgubiti
ukoliko ne proitate neke rei dva puta, na ta se zapravo svodi vaa neeljena navika. A postiiete
mnogo u cilju poboljanja tempa itanja.
Zapamtite da ovu lou naviku vraanja, ispravljate povlaenjem karte nadole dok je drite obema
rukama i pratite oima zamiljenu sredinu strane prelazei sa reda na red.
Sada ponite da itate naredni odeljak u skladu sa gornjim uputstvima. Nije potrebno da merite
vreme.

GRADIVO ZA VEBANJE -1

Savremeni problemi pod drevnom svetlou

 33

U mirnoj ulici jednog amerikog grada na zapadnoj obali ivi sredoveni Svami, ili hindu uitelj,
koji meu svoje uenike ubraja takve dobro poznate literarne veliine kao to su Kristofer Iervud i
Derald Herd. Svami Prabavananda, kako je poznat, je aktivan u poduavanju Vedante, filozofije
zasnovane na najdrevnijim svetim spisima hinduizma, koja je bila aktuelna hiljadama godina pre
Hristovog roenja.
Od svog prvog dolaska u Ameriku 1923 godine, uradio je mnogo na popularizaciji Vedante u
zapadnom svetu. Preveo je sa Iervudom poemu koja sadri jedan od najpoznatijih delova hindu spisa.
Ova poema, na sanskritu poznata kao Bagavad-Gita ili Pesma Gospodnja pisana je uglavnom u
obliku dijaloga izmeu princa Arune, potomka stare kraljevske loze, i ri Krine, njegovog koijaa,
koji je olienje Boga. ri Krina objanjava da voljna koncentracija dovodi do stapanja sa Bogom. Cilj
ljudskog ivota je postati svestan Atmana, ostvariti svoju unutranju boanskost.
Staza koju treba slediti da bi se postiglo prosvetljenje je odreena ljudskim temperamentom. Staza
znanja je za misaone, staza akcije za aktivne. Cilj i jednog i drugog je postignue jedinstva sa Bramanom
ili Univeizalnom Inteligencijom.
ri Krina zatim nastavlja da daje uputstva za joga praksu i stavove koje treba usvojiti u tu svrhu. On
upozorava da joga nije za neumerene u jelu ili postu, spavanju ili bdenju.
Aruna stavlja zamerku da, kako bi jedinstvo s Bramanonl imalo vrednosti ono mora biti trajno, a
to opet zahteva koncentraciju uma, obinu radnju pri kojoj panja neprekidno oscilira. Na ovo Krina
odgovara da se um stalnom praksom moe dovesti pod kontrolu.
Ali ta se, nastavlja Aruna, deava oveku koji je poeo da primenjuje jogu, a zatim odustao jer
je otktrio da je za njega preteka? ri Krina odgovara da e ak i takav ovek zadobiti nagradu za
poinjena dobra dela. Posle smrti, reinkarnirae se unutar prosvetljene porodice da bi mogao da nastavi
zapoeti rad iz prolog ivota.
Aruna onda pita Krinu da mu objasni prirodu Bramana i Atmana. "Braman je ono
nepromenljivo," odgovara ri Krina, "inezavisno od svih uzroka, osim samoga sebe. Kada
razmiljamo o Bramanu smetenom unutar ljudskog bia, zovemo ga Atman." Drugim reima, Braman
je Univerzalna Dua, a Atman individualna.
U odgovoru Aruni, Krina ga udostojava otkrovenja svoje boanske prirode. Aruna priznaje
Krininu mo i snagu i odaje mu poast.
ri Krina objanjava da u hindu religiji ima mesta za sve tipove privrenika. Onome ko ne moe
da se prepusti Bramanu, preporuuje se da svoj cilj dosegne koncentracijom, ili ako to nisu u stanju onda
da se posvete injenju dobrih dela. Ako to ne mogu, treba da slede stazu samoodricanja.
Poruka Gite
Kakvu poruku savremenom oveku donosi uenje iz Pesme Gospodnje? Moemo je posmatrati u vezi
sa dve stvari - radom i zebnjom. Za obe, Pesma Gospodnja ima neto da nam saopti od vrednosti.
Ona ui da treba raditi zbog samog rada, a ne radi plodova rada, i odravajui svoj mir kako u
dobitku tako i u gubitku. Raditi sa zebnjom u vezi ishoda manje je vredno nego raditi u duhu predanosti
zadatku.
ovek mora da naui ta treba da radi, ta da izbegava i kako da svojim radom dosegne
"nepristrasnu tiinu". Ne treba prezati od neprijatnog, niti istrajavati u prijatnom.
Pesma Gospodnja opisuje etiri vrste ljudskog ispoljavanja: Boija osoba, voa, radnik i sluga.
Dunost prvog je da ima miran um i duh ida upranjava vrlinu i umerenost. Njegov osnovni cilj je da
tei mudrosti i istini. Dunost voe je da neguje hrabrost, vetinu i milost rema neprijatelju, kao i
a bude odluan voa svojim ljudima. Radnici su trgovci, zemljoradnici i odgajivai stoke. Dunost
sluge je da radi za druge.
Uspeh se ne sastoji u tome da se od sluge postane Boija osoba, ve u tome da svako obavlja svoju
dunost koja je uspostavljena pravom sopstvene prirode. Ko ovako ini, postii e savrenstvo.
ovekova prirodna dunost, ak iako se izvrava nesavreno, bolja je od dobro uraenog posla, za
koji nije prirodno predodreen.
Prema Pesmi Gospodnjoj, svaka akcija je obavijena nesavrenstvom, i stoga, niko ne treba da
odustaje od rada za koji ga je priroda predodredila, ak i ako ga trenutno ne obavlja zadovoljavajue.
Njegovje cilj da pobolja svoju delotvomost.
 34

Pesma Gospodnja nalae neprijanjajui stav koji izgoni zabrinutost i druga negativna stanja poput
tuge, ljutnje i zavisti. Ovaj mentalni stav se obino opisuje kao nevezanost. Takoe ga moemo nazvati
ravnoduno pouzdanje. Nevezanost se u Giti deflnie kao odustajanje od plodova akcije. Umirenje
uma se ostvaruje prihvatanjem i prijatnih i neprijatnih iskustava jednako nepristrasno i ravnoduno.
Tvrdi se da preuzimanje ovakvog umnog stava oveku omoguava ne samo da smireno podnosi
neprijatne okolnosti, ve i da iz njih naui lekciju. To je ono to nas njima privlai, jer one odgovaraju
razvijenosti due. Ukratko, Vedanta nas poduava da radije u sebi tragamo za razlozima svojih
neuspeha nego da krivimo druge ljude ili okolnosti.
Klod Bragdon, u knjizi "Joga za vas", pria priu koja ga je, kako kae, na praktian nain nauila
prednostima nepruanja otpora.
Jednog dana kada je kao deki sedeo u dedinom krilu, stari gospodin ga je uhvatio za kosu.
Deki se otimao maui glavom na jednu pa na drugu stranu eledi da se oslobodi i na kraju
zavikao, "Deda, to me boli! upa me!" "Ne," odgovorio je deda, "sam sebe upa. Da si bio miran ne
bi te nimalo zabolelo."
Gita upuuje zabrinutu osobu da se zapita nije li ona ta koja upa sama sebe. Lek lei u prestanku
pruanja otpora. Onima koji misle da je Bagavad Gita jako dalcko od hrianstva neka porazmisle o
Hristovim reima: "Ne opiri se zlu."
Stav nevezanosti ili ravnodunog pouzdanja omoguava oveku da uestvuje u raznovrsnim
ivotnim iskustvima bez razoarenja koje neizbeno dolazi sa shvatanjem njihove prolazne prirode.
Sada uradite test razumevanja gradiva.

TEST RAZUMEVANJA GRADIVA

Savremeni problemi pod drevnom svetlocu
1. Vedanta je:
a) Kult obavljan u podrumskim klubovima na levoj obali Pariza.
b)Filozofija zasnovana na svetim spisima hinduizma.
c) Naziv za ensku odeu kakva se nosi u spoljnoj Mongoliji.
2. Pesma Gospodnja je:
a) Naslov komada Viljema ekspira.
b) Ime jedne od knjiga iz Starog zaveta.
c) Dijalog voen izmeu princa Arune i ri Krine.
3. Stanje jedinstva sa Bramanom ili Univerzalnom Inteligencijom se naziva:
a) Pros vetljenje.
b) Razoaranje.
c) Aparthejd.
4. Da li je joga za neumerene ljude?
a) Da
b) Ne.
c) Autor nije rekao.
5. ta se deava sa ovekom koji uvidi da je joga za njega preteka? ri Krinin odgovor na
ovo pitanje je:
a) Nastavie svoje delo u sledeem ivotu.
b) Savest e ga muiti oseanjem krivice.
c) Trebalo bi da pokua neto drugo.
6. "Ono to je nepromenljivo." Ovo je Krinin opis:
a) Stanja nevezanosti.
 35

b) Bramana.
c) Plodova rada.
7. Raditi u duhu predaje zadatku je:
a) Superiorno u odnosu na rad radi nagrade.
b) Inferiorno u odnosu na rad radi nagrade.
c) Nije ni bolje ni gore u odnosu na rad radi nagrade.
8. Hrabrost, milosre i odlunost su svojstva:
a) Boije osobe.
b) Voe.
c) Sluge.
9. Pesma Gospodnja kae da ovek treba da:
a) Stremi da postigne drugaiju vrstu ispoljavanja.
b) Odustane od rada za koji ga je predodredila priroda.
c) Tei da pobolja svoju delotvomost.
10. Nevezanost je:
a) Odustajanje od plodova akcije.
b) Povlaenje iz uestvovanja u ivotu.
c) Pobuna protiv pretrpljenog neuspeha.

Pogledajte na kraju poglavlja ispravne odgovore.

GRADIVO ZA VEBANJE II
Nauili ste dve glavne tehnike za poveanje brzine itanja. U prvoj, sredinom strane itate pravo
nadole umesto uobiajenog s leva na desno. Druga se sastoji u izbegavanju vraanja pogleda na ono to
ste ve proitali.
Sada moete da kombinujete obe tehnike itajui sleded odeljak. Idite sredinom redova kao i pre.
Koristite i kartu. Ovoga puta zabeleite poetno i vreme u koje zavravate. itajte brzo koliko moete.
Ali nemojte svesno da se trudite. Radije koristite svoju matu. Zamislite sebe kako itate bre nego
inae. Ali, uglavnom dozvolite tehnikama da donesu poveanje vae brzine itanja. Dok primenjujete
tehnike, oslonite se na njihovo automatsko delovanje, bez ikakvog napora s vae strane da ubrzate
itanje.
Naravno, kad se budete navikli na ove nove navike moete izostaviti pomagala. Liniju po sredini
strane zamislite, umesto da drite olovku. A i bidete u stanju da prelazite stranu ne vraajui pogled
unazad, i to bez korienja karte. Ipak, dok ne dodete do tog nivoa drite se pomagala.
Sada uzmite svoju olovku i kartu i spremite se da merite vreme. Ponite sa itanjem sad:
Tajna ekspirovog ljubavnog ivota
udno je i neoekivano da o ivotu najvede linosti engleske literature znamo samo neke
pojedinosti. Roen je 1564 u Strafordu na Avonu, oenio se Anom Hatevej, imao troje dece, otiao
u London, postao poznat kao pisac komada i glumac, povukao se u Straford, kupio kuu, umro i bio
sahranjen, i to je sve to smo mogli da sakupimo iz istorijskih dokumenata i crkvenih knjiga.
Sreom, razmiljanja glasovitog poete ostala su sauvana u njegovim delima, koja verujemo da je
on napisao, jer se u nekim krugovima ak i to osporava.
Ako itamo dela njihovim hronolokim redom, moemo da pratimo razvoj autorovog uma.
Razlikujemo, naime, tri faze koje grubo ocrtavaju periode mladosti, zrelosti i povuenog ivota.
Kao to je rekao R. V. Emerson: "ekspir je jedini ekspirov biograf."
Period komedija
Prvi period pripada komediji i ukljuuje radove kao to su: "San jedne letnje noi", istu matu
 36

koja pokazuje ekspirov mladalaki genije u najboljem svetlu, zatim istorijsku komediju "Henri lV", u
kojoj se pojavljuje Falstaf, ekspirova najznaajnija komina figura; onda "Mnogo buke ni oko ega ",
intelektualnu komediju, pa "Kako vam drago ", pastoralnu komediju, i "Bogojavljenska no", komediju
intrige.
Kada je ekspir krenuo za London sa sobom je poneo, iz rodnih Varvikirskih polja, trajnu ljubav
prema prirodi. Ova crta odlikuje sve njegove radove, a najbolje se uoava u ranim delima. "San letnje
noci" nam nudi dobru ilustraciju ovog kvaliteta. Atmosfera dela mirie na:
"Breuljak na kom divlji timijan zri,
gde jagliak i snene Ijubiice cvatu."
Opta odlika dela iz ovog perioda su mir i harmonija odslikani lepotom prirode.
Za tri dela, "Mnogo buke ni oko ega", "Kako vam drago" i "Bogojavljenska noc", dri se da
oznaavaju zenit ekspirovog komediografskog genija. A sa tih visina komedije poinje nagli prelaz na
uzviene tragedije.
Period tragedija
Prva velika tragedija ekspirovog narednog perioda je "Julije Cezar". Tragjan prizvuk se provlai
kroz drame "Hamlet" i "Otelo", dok prave dubine dodirujemo u delima "Kralj Lir" i "Makbet". Docnije
se ova sumomost donekle osvetljava komadom "Antonije i Kleopatra".
Zaludno bi bilo pretvarati se da tako iznenadan i znaajan preokiet ne odgovara isto tako dubokim
promenama duevnog ivota samog pisca. Priroda ovih promena je nagovetena u "Sonetima", koji su
bez sumnje autobiografski. U "Sonetima" se istiu dve teme. Jedna je nestalnost tajanstvene dame
kojom je pisac bio zanesen. Druga je meavina prekora i naklonosti za jednog mladica.
Izgleda da je ekspir bio zaljubljen u tu damu, a da ju je preoteo prijatelj kome je takoe bio
duboko privren. Mladi je erl od Sautemptona, kome su "Soneti" posveeni, ali je identitet dame
ostao nerasvetljena tajna. Ona je ostala poznata kao Tajanstvena Dama iz "Soneta".
Verovatni razlog perioda tragike je izdaja Sautemptona. Poput Antonija u "Mletakom trgovcu",
ekspir je takoe izgubio prijatelja zbog ene. Tema prijateljeve nezahvalnosti je dominantna u delima
iz ovog perioda.
ak i u "Mnogo buke ni oko ega", Klaudio zakljuuje da: "Prijateljstvo je postojano u svemu
dragom osim na poloaju i ljubavnim vezama."
I opet, u "Kako vam drago" primeujemo:
"Duvaj, duvaj, ti zimski vetre,
tvoja silina nije tako surova
kao ljudska nezahvalnost."
U "Juliju Cezaru" vidimo da je sr dela Brutova nezahvalnost iizdaja Cezarovog prijatelja. Takoe,
sreemo se i sa albama Kralja Lira na nezahvalne erke. Makbet se ponaa izdajniki prema svom
domadnu i kralju, dok u "Timonu Atinjaninu" junak postaje rtva prijateljeve nezahvalnosti, a
Koriolan pati zbog nezahvalnosti rimskog naroda.
ovek osea da je ekspir u Hamletov karakter uneo mnogo od onoga to mora da je i sam
oseao u tom periodu svog ivota. Hamleta je ujak liio majke kao to je i ekspira prijatelj liio
ljubavnice. Hamletova ljubomora na ujaka, koji se oenio njegovom majkom udovom, oduak je
pesnikovih oseanja. Kao to ree Frojd: "Hamletova psihologija je, moe biti, psihologija samog
pesnika."
Tema nezahvalnosti u delu "Kral jLir" propraena je snanim oseajem gaenja prema seksu.
italac je ostavljen u uverenju da je i sam ekspir imao odvratnost prema seksu i prezriv stav prema
enama. Pated zbog jedne ene on zauzima jadno stanovite o enama uopte. Ova tenja da se
jedinka poistoveti sa svim pripadnicima istih obeleja predstavlja zapravo nesvesni mentalni
mehanizam, nazvan generalizacija.
Omiljeni motiv tragedija je dobar ovek upropaen loom enom. Naprimer, Makbeta je do ubistva
dovela enina ambicija. Starog kralja Lira je erka Gonarila oterala u oluju.

Zavrni period
ekspir, pisac tragedija, je drugaiji ovek od ekspira iz perioda komedija i ekspira iz zavrnog
perioda. U ovom poslednjem vidimo znakove smirenja posle oluje. Zaista je znaajno da je jedno od
 37

dela iz ovog perioda "Bura". Izbio je trenutakpomirenja, prihvatanja ivotnih iskuenja i sukoba, kao da
je pesnik iskustvom savladao lekciju i doao do tolerancije i saaljenja prema ljudskim slabostima.
Toak je tako nainio pun krug kao i u svakom ivotu. Tajna nije vie tajna. ini nam se da
nepostojanje materijalnih dokaza ekspirove karijere nije prepreka razumevanju njegovog ljubavnog
ivota. U "Sonetima" i ostalim delima moemo pratiti priu za koju nema dragih dokaza. Kao da je
pisanjem svojih dela pisac ispriao autobiografiju. Da su veliki, kreativni radovi, zapravo
autobiografeki, istina je u irem smislu. Ne samo da pisac otkriva sebe pisanjem, ve i slikar
razgoliuje svoju duu bojadisanjem, dok muziar svoje sukobe ispoljava notama. Svako se na svoj
osoben nain ponaa kao najbolji sopstveni biograf. Posmatranje kreativnih radova s ove take
gledita samo moe posluiti da vie u njima uivamo i produbimo svoje razumevanje do stepena
do koga je umetnik sebe izrazio u delu. Stop. Sada prekinite sa itanjem i merenjem vremena. Upiite
vreme ispod:

minute sekunde

Zamenite vreme u sekunde mnoenjem minuta sa 60 i dodaju rezultat sekundama. Zapiite dole:

sekunde

Duina gornjeg odlomka je 893 rei. Podelite 893 sa vaim rezultatom u sekundama i onda to
pomnoite sa 60. Ovim ste dobili brzinu itanja rei u minuti. Zapiite dole:
Moja trenutna brzina itanjaje rei u minuti.
Uporedite rezultat ovog merenja sa prethodnim. Biete prijatno iznenaeni kada vidite da vam se
brzina itanja ve poveala.
"Kako mogu da nauim da bre itam ako u sebi ne izgovaram rei?" upitala je gospoa A. R.
"Nije da ih ja stvamo izgovaram. Samo zamiljam da tako radim. Imam ivu matu, pa mi je to lako
izvodljivo."
To je prvo pitanje na koje je ovo poglavlje pokualo da odgovori. A odgovor je da bi obian
ovek trebalo da shvati smisao teksta pomeranjem oiju niz stranu, bez potrebe za deijom
navikom da apue rei. Moete se vebati u takvom itanju lagano povlaedi olovku sredinom
strane nadole. Drite pogled uperen na ovu zamiljenu liniju itajui red po red umesto s leva na
desno.
Osim toga potrebno je da izbacite iz navike vraanje na ve proitano. S tim u vezi preporuena
vam je tehnika karte.
Primenjujte vebe radi utvrivanja navike koju ste poeli da stiete u ovom poglavlju.

TEST RAZUMEVANJA POGLAVLJA

Stavite paraf na tvrenja za koja mislite da odgovaraju onome to ste proita U u petom poglavlju.
1. Na prvi zadatak u ovom poglavjju bie da izmerimo svoju uobiajenu brzinu itaqja.
2. Ovo e obezbediti korisno poreenje sa onim to ete ostvariti nakoa treninga.
3. Ako vam je brzina itanja oko 200 rei u minuti, bri ste od proseka.
4. Prva tehnika ima za cilj da itamo jednu re u datom trenutku.
5. Umesto prelaska teksta sredinom strane nadole, trebamo da idemo s leva na desno du
svakog reda.
6. "Nema svrhe uvebavati se u itanju fraza." -kae Norman Luis.
7. Moramo sebi dokazati da na nae razumevanje nita ne utie.
8. Druga tehnika se sastoji u iskorenjivanju navike vraanja na ve proitano.
 38

9. Skakanje tamo - ovamo s jednog reda na drugi usporava brzinu itanja.

10. Izgubiete mnogo ako neke rei ne itate dva puta.
11. Ove dve tehnike moete kombinovati.
12. Naporom volje moramo naterati sebe da itamo bre nego inae.
13. Moete zamisliti liniju po sredini stranice umesto da je povlaite.
14. Ne moete uiniti nita bez pomoi karte.
15. Moete se osloniti na tehnike bez injenja posebnog napora da itate bre.
Proverite odgovore u reenjima na poslednjoj strani.

REENJA OSTALIH TESTOVA RAZUMEVANJA

Eksperiment u obrazovanju
1. a) 2. b) 3. b) 4. c) 5. b) 6. c) 7. a) 8. b) 9. a) 10. c)
Savremeni problemi pod drevnim svetlom
1. b) 2. c) 3. a) 4. b) 5. a) 6. b) 7. a) 8. b) 9. c) 10. a)
Pomnozite broj tanih odgovora iz svakog testa razumevanja sa 10.
To vam daje iznos u procentima koji moete uneti u tabelu na kraju knjige.

esto poglavlje

TEHNIKA OLOVKE I TEHNIKA DVA REDA

Uobiajena greka sporih italaca je pravljenje nepotrebnih pokreta. Oni prate rei prstom.
Pomeraju glavu s jedne na drugu stranu. apuu sebi u bradu dok itaju. ak i ako im skrenete
panju da pomeraju usne, oni nastavljaju da izgovaraju rei mentalno.
Tehnika olovke
Odstranite lou naviku kao to su mrmljanje i pokazivanje prstom.
Dete, uei da ita, rei oblikuje usnama, verovatno ih izgovara naglas i prati prstom. Odrasla
osoba bi morala da bude u stanju da shvati smisao teksta samo prelazei oima stranicu, bez
potrebe za pomenutim deijim navikama.
Ve sam vam pokazao nain kako da itate ne pomaui se prstom. To ste radili povlaei olovku
nadole sredinom stranice. elim da tako nastavite ili, ako mislite da moete, izostavite povlaenje
olovkom.
Takode elim da prestanete da se vraate na ono to ste proitali. Pokuao sam da vam u ovome
pomognem putem vebe sa paretom kartona. Naravno, kada osetite da ste odstranili svoju lou
naviku, karta vam vie nee trebati.
Ako ipak, u nekom trenutku, zaelite da nastavite sa olovkom i kartom, slobodno tako i uradite.
U nastavku vam dajem vebu za odvikavanje od nepotrebnih pokreta usana u toku itanja. U njoj ete
ponovo upotrebljavati olovku, ali na nov nain.
Dakle, ako elite, povlaite olovkom liniju i koristite kartu dok itate tekst. Istovremeno, drite
drugu olovku meu zubima da biste izbegli pomeranje usana.
Da li ste spremni? Dobro! itajte naredni tekst na gore opisan nain.

GRADIVO ZA VEBANJE - III

ovek koji je prodrmao uspavani svet
 39

Sigmund Frojd, osniva savremene psihologije o nesvesnom umu, roen je 6. maja 1856. godine u
Frajbergu, malom gradiu tada u Austriji, a danas u ekoj. Njegova majka Amalija bila je mlada,
druga ena Jakoba Frojda, jevrejskog trgovca vunom, iji je posao bio u stalnom opadanju.
Opadanje posla prinudilo je Frojdovu porodicu da se preseli, kada je Sigmund imao tri godine, prvo u
Lajpcig, a zatim u Be, koji je u to vreme jo uvek bio "veseli Be". Ovde su, u jevrejskom kvartu,
Sigmund, njegov mlai brat i pet mlaih sestara odrasli i primili obrazovanje. Osam godina je
Sigmund pohaao Sperl gimnaziju ili Viu kolu, koju je, nakon to se istakao svojom udesnom
memorijom i strau za knjikim znanjem, napustio, da bi postao student medicine na Bekom
Univerzitetu.
Na njegovu odluku da se lati medicine uticalo je itanje Geteovih "Ogledao prirodi". "U svojoj
mladosti," pisao je kasnije, "oseao sam neodoljivu potrebu da razumem bar neke zagonetke sveta u
kome ivimo i moda ak nekako i doprinesem njihovom reavanju. ''
Na Univerzitetu, koji je upisao 1873, Frojd je studirao psihologiju kod, tih dana, uvenog profesora
Erasta Brikea, u ijoj je laboratoriji radio do 1882. godine. Nakon preuzimanja diplome doktora
medicine 1881. godine, Sigmund se verio sa buduom suprugom Martom Bernajs.
Pritisnut potrebom da zarauje i izdrava se, naputa fizioloku laboratoriju i zapoljava se u
Bekoj optoj bolnici kao asistent. Nedugo potom, postavi mlai staista lekar, biva privuen
studiranjem anatomije mozga kod uvenog psihijatra Majnerta
Godine 1885., na osnovu brojnih radova koje je objavio o organskim bolestima nervnog sistema,
postavljen je za predavaa neuropatologije pri bolnici. Iste godine dodeljena mu je stipendija koja mu
omogudava da poseti Pariz radi prouavanja radova poznatog francuskog psihijatra arkoa.
Na Salpetrieri, pariskoj ustanovi za mentalno obolele, arko demonstrira hipnozu, za koju smatra
da je manifestacija histerije. Na svom povratku u Be 1886, Frojd se eni i otvara praksu kao strunjak
za nervna oboljenja, koristei metod hipnotike sugestije nauen od arkoa.
Osedajui da tehniku hipnoze ne primenjuje na odgovarajui nain, Frojd se vraa u Francusku
1889. godine, ovoga puta u Nant, radi izuavanja radova Libolta i Bernema, koji su verovali da
hipnoza nastaje usled same sugestije. Iz svog boravka kod arkoa, kao i iz Nantske kole Frojd je
izveo zakljuke koji su ga podstakli da uoblii svoje vienje postojanja nesvesnih mentalnih procesa i
nastanka seksualne neuravnoteenosti.
Kasnije, Frojd postaje nezadovoljan metodom hipnotike sugestije i Brojerovim metodom kataize, s
kojim je saraivao pri objavljivanju "Studije o histeriji". Frojd razvija metod "slobodnih asocijacija", u
kome pacijent govori sve to mu pada na pamet, ne procenjujui da li su to nevane ili sramotne
stvari.
Rezultati postignuti slobodnim asocijacijama doveli su do otkrida pojma "potiskivanje", kojim
pacijent odbija da osvesti bolna seanja i emocije.
Godine 1900. Frojd objavljuje "Tumaenje snova" u kome se istie miljenje da je snove mogue
razumeti uz pomo slobodnih asocijacija. Ova knjiga se smatra za Frojdovo remekdelo." Ovakav uvid,"
pie on, "oveku se deava satno jednom u ivotu."
U "Tumaenju snova" Frojd prvi put pominje Edipov kompleks -sinovljev oseaj suparnitva prema
ocu zbog vezanosti za majku. To opisuje slede&m reima: "Kralj Edip, koji je ubio oca Laja i oenio se
svojom majkom Jokastom, samo prikazuje ispunjenje naih sopstvenih deijihelja."
Ovom monumentalnom radu sledila je "Psihopatologija svakodnevnog ivota", ija je glavna ideja da
uobiajene greke, na primer pri govoru, kao i snovi, imaju svoje korene u podsvesnom umu.
Kao to se i moglo oekivati, nastao je veliki otpor prema Frojdovim idejama, naroito njegovoj
teoriji da seksualna funkcija poinje roenjem. Zbog dela "Tumaenje snova" bio je optuen da
uznemirava miran san sveta. Nezavisni duh, kojim se suprostavljao ovim napadima, nosio je Frojda kroz
sve nevolje sve dok nije okupio mali krug pris-talica. Ovi uenici su ga kasnije, ukljuujui Adlera i
Junga, napustili i osnovali svoje sopstvene kole.
U meuvremenu Frojdu je dodeljeno mesto vanrednog profesora na Univerzitetu, gde je drao
predavanja manjoj grupi psihoanalitikih obraenika. Godine 1909. odlazi u Ameriku na Klark
Univerzitet u Voresteru, drava Masausets, gde je odrao pet predavanja iz psihoanalize.
Izmeu 1907. i 1910. godine Frojd objavljuje dve knjige u kojima analizira odnos izmeu nesvesnog
i umetnikog stvaranja. Nazivi ovih dela su: "Obmana i snovi u Jensenovoj gradivi" i "Leonardo da
 40

Vini: Psiho-seksualna studija infantilne reminiscencije".

Nakon toga svoju panju je usmerio na religiju i 1912. godine pojavljuje se prvo istraivanje na ovu
temu, "Totem i tabu", u kojem pokuava da objasni religiju u okvirima Edipovog kompleksa. Pri kraju
karijere napisao je "Mojsije i monoteizam", dalji doprinos izuavanju psihologije religije.
Godine 1923. podvrgao se prvoj od nekoliko operacija raka vilice koji je poeo da mu zadaje bol, od
ega je posle vie godina i preminuo. Uprkos mukama njegov literarni uinak ostao je nesmanjen.
Godine 1925. pojavila se "Autobiografija" koja predstavlja vie opis njegovih teorija nego ivota. Ovom
periodu takoe pripada "Budunost jedne iluzije", "Kultura i njena nezadovoljstva", "S one strane
principa zadovoljstva" i "Ja i ono".
Prva dva dela su istraivanja porekla religije i morala. "Budunost jedne iluzije" je napad na religiju i
obeleava uzlet izvan stvarnosti. "Kultura i njena nezadovoljstva" prati tok ljudskih traganja za sreom u
kulturi koja zahteva odricanje od instinktivnih zadovoljstava. U delu "S one strane prinipa
zadovoljstva" Frojd pretpostavlja dualitet ivotnih i nagona za smrcu, a u "Ja i ono", on ocrtava deljenje
ljudskog uma na ego, koji je delom svestan a delom nesvestao, zatim id, koji je ceo nesvestan, i savest
ili super-ego.
Usponom nacistikog reima u Nemakoj, Frojdove knjige 1933. godine bivaju spaljene. ak i
kada su nacisti umarirali u Austriju, Frojd je odbio da napusti zemlju. Ali, jednog dana te 1938.
ulazei u svoju kuu u ulici Berggase 19, zatekao je Gestapo. Oduzeli su mu paso i novac, zabranili da
nastavi rad, a celu zalihu knjiga koja je pripadala njegovoj izdavakoj kui, unitili.
uvi ovo, dr. Emest Dons, vodei psihoanalitiar u Engleskoj, doleteo je u Be da nagovori
Frojda da napusti Austriju. Konano je uspeo, ali je to bilo izvodljivo jedino ukoliko bi se nacistima
platila velika otkupnina. Grka princeza, Frojdov pacijent, ponudila je etvrt miliona austrijskih
ilinga sa svog depozita u Bekoj banci. Tek uz posredovanje predsednika Ruzvelta nacisti su najzad
pristali na ovu sumu i dozvolili Frojdu da ode.
Frojd je napustio Be poslednji put etvrtog juna 1938. godine putujui Orijent ekspresom za Pariz,
da bi odatle otiao u London, gde mu je dr. Emest Dons obezbedio kuu u Hampstedu. Tu je nastavio
svoj rad, zavravajui "Mojsije i monoteizam" i otpoinjui sa pisanjem svog poslednjeg dela "Kratak
pregled psihoanalize".
Ovaj rad je prekinut njegovom smru 23. septembra 1939. godine. Telo je kremirano na Golders
Grinu, a pepeo se uva u mermernoj urni sa urezanim jednostavnim napisom, "Sigmund Frojd
1856-1939".
"Frojd je bio", citiraemo rei jednog od njegovih uenika, "vitka pojava osrednjeg rasta. Imao je
duboko usaene, prodome oi i fino oblikovano elo iznad slepoonica. Nosio je kratku tamnosmeu
bradu i neprekidno puio cigarete."
Frojd je imao estoro dece, tri deaka i tri devojice. Dvoje njegovih potomaka zasluuju da budu
posebno pomenuti. erka Ana je nastavila oev rad na psihoanalizi, a unuk Lusijen se istakao kao
slikar.
Nemogue je na pravi nain, u nekoliko rei, oceniti Frojdov uticaj na zapadnu civilizaciju.
"Neodoljiva potreba da doe do istine bez obzira na cenu," pie Emest Dons u Frojdovoj biografiji,"
najverovatnije je bila najdublja i najjaa motivaciona snaga Frojdove linosti." Svet mu duguje za
njegov najve doprinos istini - otkrie nesvesnog uma. On je prvi istraivao ovo ogromno zalee
mentalnog ivota i otkrio dublje znanje, u koje smo danas prodrli, o ljudskoj prirodi.
Sada, kao i nakon prolih vebanja, proverite koliko ste razumeli sadraj gornjeg teksta.
Odgovorite na pitanja stavljajui paraf pored odgovora za koji mislite da je taan.

TEST RAZUMEVANJA GRADIVA

1. ovek koji je prodrmao uspavani svet je:

a) Leonardo da Vini.
b)Ernest Dons.
c) Sigmund Frojd.
2. Frojdovo obrazovanje je teklo u:
 41

a) Beu.
b)Lajpcigu.
c) Hampstedu.
3. ta je uticalo da se opredeli za medicinu kao svoj poziv?
a) Poseta arkou, u Salpetrijeri, u Parizu.
b)Sluanje Geteovih "Ogleda o Prirodi" na predavanjima.
c) Oduzimanje novca i pasoa od strane Gestapoa
4. Frojd se oenio:
a) Grkom princezom.
b)Anom Frojd.
c) Martom Bernajs.
5. Ko je verovap da hipnoza nastaje usled sugestije?
a) Libolt i Bernem.
b) Adler i Jung.
c) Brike i Majnert.
6. "Potiskivanje" znai:
a) Odbijanje da se osveste bolne emocije.
b)Glasno saoptavanje onoga to oveku padne na pamet.
c) Razumevanje snova uz pomo slobodnih asocijacija.
7.Edipov kompleks je:
a) Suparnitvo koje muko dete osea prema ocu radi majine naklonosti.
b) Stanovite da sluajne omake imaju svoj koren u podsvesnom umu.
c) Teorija da seksualna funkcija poinje sa roenjem
8."Budunost jedne iluzije" je:
a)Objanjenje religije u okvirima Edipovog kompleksa.
b) Napad na religiju kao let izvan stvarnosti.
c)Studija o sukobu kulture i ovekove potrage za sreom.
9.Frojd je preminuo u:
a) Londonu.
b) Parizu.
c) Beu.
10. Kako glasi naslov Frojdovog poslednjeg dela?
a) Kratak pregled psihoanalize.
b) S one strane principa zadovoljstva.
c) Autobiografija.
Na kraju poglavlja pogledajte tane odgovore.
Tehnika dva reda
2. Istovremeno itanje dva reda.
Druga tehnika s kojom elim da vas upoznam je unapreena tehnika iz prethodnog
poglavlja. Ona, seate se, podrazumeva da uperite pogled na sredinu reda i pokuate da
obuhvatite, ukoliko moete, ceo red iz jednog ili dva puta.
elim da na isti nain postupite sa sledeim tekstom, s tim to je sada potrebno da
pokuate da obuhvatite dva reda. Videete da to nije lako, ali nemojte biti na kraj srca ukoliko
 42

vam ne uspe iz prve. Upamtite, tehnike su jednostavne, no njihova delotvornost zavisi od

toga koliko esto ih primenjujete. Na meni je da vam predoim postojee tehnike, a uzdam se da
ete ih potom upotrebljavati pri svakom itanju.
Dakle, bacite se na naredni tekst koristei tehnike koje ste do sada nauili. Ako je neophodno,
upotrebite kartu, drite olovku meu zubima i povlaite olovku nadole sredinom stranice. Ovoga
puta, umesto da uperite pogled na centar svakog reda, fiksirajte ga na sredinu prostora izmeu dva
reda. Obuhvatite to vie moete teksta prve dve linije. Verovatno neete uspeti da ih potpuno
zahvatite jednim pogledom, ali arajte brzo oima vie puta dok ne uspete. Kada shvatite smisao prva
dva reda, prenesite pogled na sredinu prostora izmeu sledea dva. Ponovljajte preanje korake
sve do kraja.
Ako elite, pre poetka vebe moete obinom olovkom blago izvui liniju po sredini i
dodati poprenu crtu na mestima gde ete zadravatipogled. Ovi krstii e posluiti kao ine take
dok prelazite pogledom nadole pokuavajui da istovremeno obuhvatite dva reda.
Da li vam je jasno ta trebate da radite? Ponoviemo. Od vas se zahtevaju etiri stvari u toku
itanja:
Povucite blago liniju sredinom svake strane od vrha na dole i obeleite krstiima centar
prostora izmeu svaka dva reda.
Koristite kartu da zaklonite ono to ste ve proitali.
Drite olovku medu zubima da blste spreili nepotrebne pokrete usnama.
Dok itate, pokuajte da shvatite smisao rei u dva reda istovremeno, preletajui pogledom
onoliko puta koliko je potrebno.
Pamted ta ste do sad nauili, itajte donji tekst, primenjujui etiri tehnike na nain koji vam
najvie odgovara. Uzmite sat da merite vreme. Ponite sad:

GRADIVO ZA VEBANJE - IV

Odgovor dejeg savetovalita

Klju za razumevanje problema deijeg ponaanja nalazi se u rei "sukob". Takozvano
"neposluno" dete usukobu je sa svojom okolinom, a njegova "neposlunost" je prirodni izraz tog
konflikta. Pojam"okolina" mora se razumeti u irem smislu. On podrazumeva mnogo vie od fizikih
stvari kojima je dete okrueno, i to, drutvene i kolske uticaje, kao i odreenu emocionalnu atmosferu
u kojoj se dete vaspitava u kui.
Stoga je prva tvrdnja, da povoljni uslovi i naroito, zrela domaa atmosfera, omoguavaju obinom
detetu da odraste u normalnu odraslu osobu, tana. Isto tako je, naravno, istina i da e, ukoliko je detetovo
okruenje na bilo koji nain neodgovarajue, njegov razvoj biti ometen. Onoliko koliko je njegova
okolina neodgovarajua tolika teta se nanosi detetu. "Omoguite mi da budem prisutan prvih pet godina
detetovog ivota" - odjekuje molba iz usta mnogih deijih psihologa.
Idealan lek za dete iji razvoj odstupa od normalnog je kontrolisanje detetovog kunog
okruenja. Vremenom e se ovo ostvariti obaveznom obukorii za roditelje. Ali, dok ne doe to doba,
najvie to uitelj moe da uradi jeste da nadzire kolsko okruenje i u nekom obimu drutvene
uticaje kojima je dete izloeno, kao to su na primer odnosi sa drugom decom. Tano je da se uitelj
nerado mea u porodine stvari,znajui jako dobro da roditelji obino misle kako niko ne moe tako
dobro vaspitati njihovo dete kao oni sami.
Pre no to predloim naine na koje uitelj moe da utie na razvoj maliana nadziranjem kolskog
okruenja, bie korisno da obratimo panju na vaa tri deteta; Riarda, Dona i Helen, koja se nalaze u
fazi razvoja sa sledeim glavnim karakteristikama:
Ponaanje deteta je u velikoj meri odreeno instinktima koji zahtevaju trenutno ispunjenje.
Meutim, dete postepeno ui da suzbija antisocijalne nagone. Stanje osujeendsti koje nastaje,
kada se instinktivne akcije sretnu sa izgraenim sistemom unutranjih zabrana, naziva se savest.
 43

Previe labavo "obuavanje" stvara vrlo popustljlvu savest, a prevelika strogost prekomerno
zahtevnu.
Dete postepeno stie sve jai oseaj fizike i emodonalne nezavisnosti, mada nikada nije potpuno
nezavisno od okoline.
Prisutna je bujna mata. Dete ushiuju bajke i udna deavanja.
Tenja da se istakne ponavljanjem poznatih stvari je kompenzacija za situacije koje izazivajui
neprikladna oseanja
Poinje da nadrasta auto-erotinu fazu seksualnog razvoja, koja se ogledala u detinjoj ljubavi
prema sopstvenom telu. Druge ljubavi (npr. prema roditeljima, sestrama, brai, itd.) zahtevaju
preinaenje ovakve samo-zaljubljenosti. Donovo vladanje na koje se alite je povratak na ranije
ponaanje kojim dete nesvesno privlai panju pokazujui svoje telo.
Praktini saveti
1. Inteligencija
Antisocijalno dete je esto hendikepirano niom inteligencijom, kao i nepovoljnim okruenjem.
Ne pominjete nivo inteligencije ovo troje dece, ali pretpostavljam da su vam poznata dva
suprotstavljena gledita koja sada preovlauju, Spermanova teorija dva inioca i teorija optih
sposobnosti Termana i njegovih kolega. Zajedniki zakljuak do koga su doli jeste da je inteligencija
uroena, a najvie to pedagog moe da uini je da pomogne detetu da dosegne svoj uroeni
potencijalni maksimum. Ukoliko se desi da ono razvije inteligenciju ispod proseka, obrazovni sistem
se mora prilagoditi detetu, a nikako obmuto. Ovo se obino u praksi izvodi merenjem detetove
inteligencije i izdvajanjem zaostalih (razlikuju se od onih koji su samo ometeni emocionalnim
faktorima) u posebna odeljenja ili specijalne kole. Istraivanja du ovako naznaenog puta mogla bi
vam pomoi da odredite da li su vaa tri deteta zaista zaostala ili samo ometena.
2. Kod deteta se mora stvoriti oseaj da je ono vano i da ima svoje mesto u malom svetu kole.
U ovom smislu uitelj moe dosta uiniti na odbijanju nepovoljnih efekata kunog okruenja i to:
Dajui detetu male obaveze i odgovomosti.
Pohvaljujui ga kad god je to zasluilo i uzdravajui se od osude koliko je mogue.
Ohrabrivanjem deteta u sticanju vttine baratanja materijalnim stvarima, na primer u manuelnim
aktivnostima. Va pristup Riardu preko avionia od papira je dobar. Jedini nain na koji dete
moe ponovo stei poverenje u svoje sposobnosti je kada ima uspeha u nekakvom radu i kada
dobija ohrabrenje da koristi svoje sposobnosti.
3. Preusmeravanje umesto zabrana.
Ako Don pokazuje sklonost ka iznoenju kreda iz kole, to moda znai da nikada nije posedovao
neto to bi bilo zaista njegovo, te zato nema oduka za instinkt prisvajanja. Zbog toga se njegova
energija za sticanje stvari ne sme guiti, jer bi to samo pogoralo situaciju, ve je treba preusmeriti u
drutveno prihvatljive kanale. Na primer, doktor Agata H. Bouli u divnoj knjiici "Prirodni razvoj
deteta", predlae da kole ohrabruju skupljanje sliica, klikera, staniola, a kad deca malo poodrastu
takoe razglednica, marki, autograma, leptira, poljskog cvea, novinskih lanaka i fotografija i biljnih
uzoraka iz prirode.
4. Vanost drutvenih kontakata.
Oigledno je da je ovek drutvena ivotinja i da raste u kontaktu sa prijateljima. Vanost
drutvenih kontakata i prijateljstava se ne moe preceniti, a dete, u ije je odgajanje zabijen klin
sumnje, ozlojeenosti i nesaradnje sa ostalom decom, mora ove neeljene osobine prevazii
zajednikim aktivnostima i grupnim igrama. Igri je ispravno dato istaknuto mesto u niim kolama, a
vano je i da dete koje je izgubilo poverenje ili privuklo panju na sebe u antisocijalnom smislu, treba
da bude uspeno kako u igri s ostalom decom, tako i u uenju manuelnih vetina, brojanja, itd.
Projekti igranja u nioj koli pomoi e ovo troje dece i na drugi nain. Oni podrazumevaju deiju
ljubav prema bajkama i veru u uda. Takoe, odbijaju tenju deteta da izmilja nepostojee likove poto
mu se, kada izgubi poverenje, prua mogunost druenja sa drugom decom, to jest, realnim osobama.
 44

tavie, oni pomau detetov razvoj ohrabrivanjem sklonosti ka igri, to je vano i za odrasle i za decu. I
na kraju, igra omoguava detetu da se oslooodi emocionalne napetosti koja je stvorena okolnostima
izvan kole.
Uspeh o kome izvetavate u sluaju Helen je vrlo ohrabrujui i nema razloga da slian tretman,
zasnovan na ovim redovima, ne osigura jednak uspeh i kod dva deaka. Uitelj zna da e, primenom
ovih metoda kreiranih da dete ponovo uspostavi poverenje, stekne oseaj sigurnosti i prevazie svoje
antisocijalne tenje, u godinama koje slede osetiti zahvalnost deteta.
Gospoica P. Ovens
Stop. Prekinite sa itanjem i zaustavite vreme. Zapiite koliko je minuta i sekundi proteklo:

minute sekunde

Pretvorite vreme u sekunde (mnoenjem minuta sa 60 i dodajui rezultat sekundama). Zapiite

dole:
sekunde

Duina ovog teksta iznosi 1009 rei Da biste izraunali brzinu itanja podelite 1009 sa svojim
vremenom u sekundama i kolinik pomnoite sa 60. Rezultat zapiite dole:
Moja brzina itanja gornjeg teksta iznosi | | rei u minuti.
Uporedite ovu brzinu sa onima koje ste ostvarili u prethodaim merenjima. Morali biste biti
ohrabreni stalnim napretkom.
Konano, da biste se uverili da ste razumeli tekst proitan ovom veom brzinom, uradite test
razumevanja. Reenja ete nad na krajm lekcije.

TEST RAZUMEVANJA GRADIVA

1. ta je klju razumevanja problema deijeg ponaanja?

a) Znati da je problem izraz konflikta.
b) Verovanje da potedeti dete batina znai razmaziti ga.
c) Shvatiti da je dete previe izloeno TV-u.
2. Koji je uslov za normalan razvoj deteta ka zrelosti?
a)Smanjenje cene slatkia.
b) Povoljno okruenje.
c)Drava sa socijalnim osiguranjem za sve graane
3. Zato se uitelji nerado meaju u porodine stvari?
a) Zato to bi bili otputeni sa posla.
b) Zato to nisu za to plaeni.
c) Zato to znaju da roditelji misle da su oni sami najsposobniji da vaspitaju svoje dete.
4. Kako glase imena dece na koju se ovaj izvetaj odnosi?
a) Dejvid, Roder i Suzan.
b) Riard, Don i Helen.
c) Kenet, Dejms i Sandra.
5. emu streme deiji instinkti?
 45

a) Trenutnom zadovoljenju.
b) Krajnjoj razoaranosti.
c) Drutvenom prilagoavanju.
6. Da li je dete ikada potpuno nezavisno od svoje okoline?
a) Da.
b) Ne.
c) U izvetaju se ne navodi.
7. Do ega dovodi deija bujna mata?
a) Do razoarenja.
b) Do maltretiranja drage dece.
c) Ushienja bajkama.
8. ime je esto hendikepirano antisocjjalno dete?
a) Gubitkom brae i sestara.
b) Niom inteligencijom.
c) Nezainteresovanim roditeljima.
9. Zavrite ovu reenicu. Inteligencija je ...
a) Uroena.
b) Instinkt.
c) Uobiajena pojava.
10. Kako dete moe da ponovo stekne poverenje u svoje sposobnosti?
a) Ohrabrivanjem da ih uspeno koristi.
b) amaranjem i grdnjom zbog gubitka samopouzdanja.
c) Odlaskom u crkvu i pohaanjem veronauke.

Reenja pogledajte na kraju poglavlja.

TEST RAZUMEVANJA POGLAVLJA

Stavite paraf na tvrenja za koja mislite da odgovaraju onome to ste proitali u ovom poglavlju.
1. Uobiajena greka sporih italaca je pravljenje nepotrebnih pokreta.
2. Dete ui da ita oblikujui rei usnama.
3. Odrasla osoba bi trebalo da shvati smisao teksta samo prelazed oima niz stranicu.
4. Treba nastaviti sa navikom vraanja na ve proitane rei.
5. Da bi se izbegli pokreti usnama treba drati olovku meu zubima.
6. Delotvornost tehnika ne zavisi od toga koliko se esto primenjuju.
7. Potrebno je usmeriti pogled na sredinu prostora iznieu dva rtda.
8. Nacrtani krstii slue kao ine take.
9. Ne treba se optereivati merenjem vremena dok se izvodi tehnika dva reda.
10. Nema potrebe da ikada sebi postavite za cilj eliminisanje korienja olovke i karte.
11. Cilj mi je da vam ponudim vebe za jedini nain na koji je mogue itati.
12. Teko je ubediti sporog itaoca da moe da povea svoju brzinu.
13. Vrlo brz italac moe da ita etiri puta bre od sporog.
14. Da bi se na zadovoljavajui nain zapamtio tekst nepohodno je da se ita polako.
 46

15. Da bi se na zadovoljavajui nain zapamtio tekst neophodno je da se ita najbre mogue.

Svoje odgovore proverite u reenjima na kraju knjige.
REENJA TESTOVA RAZUMEVANJA GRADIVA
ovek koji je prodrmao uspavani svet
1. c); 2. a); 3. b); 4. c); 5. a); 6. a); 7. a); 8. b); 9. a); 10. a);
Izvetaj deijeg savetovalita
1. a); 2. b); 3. c); 4. b); 5. a); 6. b); 7. c); 8. b); 9. a); 10. a);
Pomnoite zbir svojih tanih odgovora iz svakog testa razumevanja sa 10. Ovim ste dobili rezultat u
procentima.Moete ga uneti u tabelu na kraju knjige.

Sedmo poglavlje

POBEDITE VREME I SHVATITE SUTINU

Uporeujui tempo brzog i sporog itaoca, C. H. Dad je otkrio da ovaj prvi, pri itanju odeljka od
52 rei, pravi 24 pauze onih pokreta. Spor italac, s druge strane, pravi duplo vei broj stanki. Osim
toga, njegove su pauze vremenski due nego kod brzog itaoca.
Pored injenica prikazanih ranije u knjizi, ovo je jasan dokaz da je spor italac neefikasan.
Eksperimenti kao to je ovaj, doveli su do dananjeg irokog interesa za individualne razlike u brzini
itanja.
U mnogim psiholokim laboratorijama irom zemlje, problem koji smo razmatrali, sagledavan je iz
drugih uglova. Na primer, na Tehnolokom fakultetu Lofborou u Lesteriru, gospoica Djus-arp,
docent na katedri za Drutvene nauke, koristed grupe st udenata i zaposlenih, obavila je eksperimente u
kojima su istraivani razliiti metodi poboljanja brzine itanja.
Proces itanja i mogunost njegovog ubrzanja istraivao je i profesor M. D. Vemon sa katedre za
Psihologiju na Univerzitetu za itanje. Ovo eksperimentalno istraivanje je obavljeno sa posebnim
osvrtom na: pojedine kurseve iz treninga odravanog na vojnoj akademiji i pripremnu raspravu o
predmetu koju je objavio profesor Vemon u Britanskom umalu obrazovne psihologije.
Osim toga i obuka za medicinske sestre bila je od koristi za pomenute studije. Na primer, grupa
uenica medicinske kole koje su bile spori itaoci, uvebavana je brzom itanju korienjem materijala
o istoriji bolnike slube. Postavljana su im i pitanja radi provere razumevanja proitanog. Na kraju
ovih vebanja sve uenice su otkrile poveanje svoje brzine itanja. Jedna od njih ak za 55 procenata.
O ovom je eksperimentu izvestila doktorka Merijen Ist Madigan usvom delu "Psihologija - principi
i primena".
Primer:
I izvan zidova psiholoke laboratorije takoe je postojao znatan porast interesa za brzo itanje i
korist koju ono donosi. Na primer kod Ju Denta, biveg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija koji
je bio pretplaen na 25-30 listova nedeljno pa je morao da ustaje svako jutro u est asova kako bi
stigao sve da ih proita.
On je samo jedan od vie miliona ljudi koji imaju potrebu za brzim itanjem. Vi, takoe, spadate u
ovu grupu. Do sada sam vas u knjizi ve upoznao s nekim korisnim tehnikama koje vam mogu
pomoi. U ovom poglavlju vas vodim korak dalje dodajui jo dve tehnike vaem repertoaru.
Pobedite vreme
1. Odreivanje brzine.
Prva od novih tehnika je "odreivanje brzine". Odrediti brzinu znai ograniiti vreme za itanje
nekog teksta. Ovo je naravno odreeno brojem rei u tekstu i tempom koji mislite da moete postii.
 47

U tu svrhu preporuujem, ukoliko je mogue, da vam prijatelj sa topericom u ruci meri vreme.
Ako nemate topericu, bie dovoljno dobar i runi sat ili neki asovnik.
Tekst koji sledi sastoji se iz 377 rei. Koju ste brzinu itanja imali do sada? Koju brzinu mislite da
moete postii u narednom tekstu koji sadri neka opta objanjenja u vezi zdravlja i dijete?
Razmotrite tabelu brzine i vremena s kraja poglavlja. Proverite kolonu "brzina". Krenite odozdo i
zaustavite se na brzini za koju mislite da je moete ostvariti. Zatim proitajte u istom redu, ali u
susednoj koloni A, vreme. Va cilj je da nri itanju ovog teksta "pobedite vreme". elite da itate brzinom
koj a e vam omoguiti da zavrite pre no to va prijatelj izgovori "Vreme je isteklo!".
Ovo je vredan deo treninga iz vie razloga. a) Jedan od njih je uvoenje takmiarskog duha u vae
vebanje. Dobro je poznato da kada ovek nameri da prevazie svoj prethodni rekord, postie bolje
rezultate nego u nadmetanju sa drugim ljudima.
b) Drugi razlog je to vam korienje metoda "odreivanje brzine" daje podsticaj. On namee
potrebu da postavljeni zadatak, uz naprezanje, izvrite u okviru zadatog vremena. Pitanje motiva je
od velikog znaaja ega god da se poduhvatimo. Ma ta pokuavali da uinimo moramo oseati da to
radimo zbog naroite svrhe, da imamo u vidu odreeni cilj.
c) Jo jedan razlog je to "odreivanje brzine" slui kao poseban pokazatelj po kome moete videti
da li ste ispunili zadatak. Odmah ste nagraeni saznanjem o ostvarenju cilja. Ovakva nagrada vas tera
da pojaate napore i ohrabruje da se ubudue zaloite jo vie.
Podseam ta se odreivanjem brzine zahteva od vas.
Tehnika glasi:
Ograniite sebi vreme za itanje prema broju rei i tempom koji mislite da moete postii. Naite
nekoga da vam meri vreme topericom ili neim slinim. Pokuajte da prevaziete svoju uobiajenu
normu. Neka vam prijatelj saopti kada vreme istekne, a vi se naravno potrudite da zavrite pre no to on
to uradi. Pogledajte tabelu s kraja poglavlja za brzinu i vreme itanja.
Da li ste spremni da ponete? Da li je va prijatelj zapisao vreme u koje elite da zavrite s
itanjem? Da li je spreman da kae "Vreme je isteklo!" kada se to i dogodi? U redu. Ponite sa
itanjem, sad.

GRADIVO ZA VEBANJE -V

Opta pravila zdravlja i dijete

Opta pravila zdravlja i dijete, kao i razliiti naini njihove primene, moraju se striktno slediti
ukoliko elite da postignete telesnu i mentalnu kondiciju, toliko vanu za postignue uspeha i sree.
Trebate iveti tako da vam telo funkcionie poput dobro podmazane maine, a sa delikatnim
telesnim mehanizmom nuno se ophoditi kao sa zlatnim satom. Naravno, ne savetujem vam da budete
sitniavi, ali i bez cepidlaenja moete videti kada s telom i njegovim funkcijama ispravno postupate,
pa ono bie reaguje na poruke iz "kontrolne sobe" - mozga.
Morate imati dovoljno odmora, otprilike osam sati nonog sna. Spavajte u prostoriji s otvorenim
prozorima, osim, naravno, kada je gusta magla. Obezbedite dovoljno sveeg vazduha i vreme za
svakodnevno vebanje. Hodanje je najprirodnije i donosi najveu dobrobit. Redovno tuiranje
mlakom vodom smiruje ivce.
Sledei ova jednostavna, opta naela zdravlja, uskoro cete uvideti da se ne umarate suvie brzo.
Ujutro ete oseati vie energije i biete spremni da se nosite sa problemima u vaem svakodnevnom
poslu.
Dranje dijete je druga tajna ostvarenja elinog zdravlja. Jedite manje nego inae. Ne troite puno
mesa. Graak, pasulj i soivo e vas snabdeti sa dovoljno energije i hranljivih materija.
Jedite mnogo sveeg voa, pre svega presnog. Pomorande, limun, grejpfrut, jabuke, banane, suvo
groe i kajsije. Uzimajte dosta sveeg povra i zelenih lisnatih izdan aka: sveu potoarku, zelenu salatu,
mlad crni luk, kupus, argarepu, boraniju, paradajz.
Radije jedite crni hleb umesto belog. Ovsena kaa i ostala prekrupa, puter, sir i jaja su dobri. A
takoe i med.
Osim dranja dijete, obratite panju na svoje navike tokom i posle jela. Ako moete, predahnite
desetak minuta nakon svakog obroka. Jedite polako i potpuno savaite hranu. Starajte se o procesu
pranjenja pravilnom ishranom, a ne purgativima. Ako su vam oni, ipak, ponekad neophodni,
 48

upotrebite teni parafin.

Voni sok je isto tako dobar laksativ. Iscedite sok iz dve - tri pomorande ili limuna i popijte izjutra
natate. Ovo je blagotvorno na vie naina jer vas snabdeva energijom i ivotnom snagom, a i
proiava krvotok.
Ako posluate ove savete osetiete kontinulrano poboljanje zdravlja. Naravno, ono e doi
postepeno, jer verovatno postoje posledice viegodinjih loih navika koje se mogu jediao vremenom
prevazii. Ipak, sticanje elinog zdravlja e biti veliko preimudstvo u nastojanju da u ivotu ostvarimo
sreu i uspeh.
Stop. Prestanite sa itanjem. Preostaje da vam prijatelj kae kako stojite sa vremenom. Ako ste
uspeli da "pobedite vreme", a pritom niste bili preskromni u oceni kojom brzinom ste u stanju da
itate, uradili ste dobar posao.
Provera ili testiranje:
Vrlo je vano da sebe testirate. Oprobali ste svoju sposobnost i iz ovog iskustva bi trebali da
steknete koristan uvid u stepen do koga je dola vaa nova brzina itanja. Ovakva provera je od
neprocenjive vanosti, jer vam svaki uspeh daje novo pouzdanje u svoje sposobnosti i ojaava reenost
da nastavite putem kojim ste krenuli.
Nemojte da se obeshrabrite ukoliko je vreme isteklo pre no to ste zavrili itanje. Moda ste bili
preveliki optimista u proceni nivoa teine teksta. Moda ste mislili da e biti lake no to se ispostavilo
ili moda niste dovoljno spremni za brzinu koju ste namerili da postignete. U svakom sluaju, ne
brinite. Pruiu vam, pre no to doemo do kraja, jo prakse s razliitim vrstama materije. Takoe,
nadam se da neete odustati od ulaganja napora ak i nakon zavretka knjige. elim da pri vaem
svakodnevnom itanju nastavite sa primenom tehnika koje ste ovde nauili sve dok ne budete
potpuno zadovoljni brzinama koje odgovaraju zahtevima vaeg posla ili asovima dokolice.
Primetite da u sam u poslednjoj reenici prethodnog pasusa rekao "brzinama", a ne "brzinom". To
sam uinio namerao. Zbog toga to ete razviti vie od jedne brzine itanja, pa ete se lako,
automatski prilagoditi zahtevima razliitih vrsta materije za itanje s kojima ete se susretati s vremena
na vreme.
Ali, o ovoj temi u vie govoriti kasnije. Za trenutak u vas samo podsetiti na vrednost posedovanja
vie od jedne brzine. Kasnije u vam pokazati vebu za prilagoavanje brzine nivou teine onoga to
itate - ak i kada nivo teine varira u istom tekstu.
Interesovanje za itanje u Britaniji (istraivanje)
Kada su jedne dnevne dravne novine vrile anketu o zanimanju za itanje, otkriveno je da ljudi koji
itaju knjige, to ine povremeno ili redovno. Trideset posto je priznalo da ita retko ili nikada.
Kupovanje ili pozajmljivanje iz biblioteke su uobiajeni naini na koje ljudi dolaze do knjiga. Samo
dvoje od deset posuuje knjige od prijatelja, a daleko manje ih dobija iz udruenja italaca.
ta na ljude utie prilikom izbora literature? Samo itanje zapravo spada u najee metode koji
odreuju odabir. Oko ezdeset procenata ita odreene knjige zbog objavljenih kritika ili autorovog
imena ili zbog poznate teme. Drugim reima, na izbor je odreen injenicom; da smo prethodno
proitali tue miljenje o knjizi ili da smo se ranije upoznali sa nekim autorovim delima ili da smo ve
itali neto o istoj temi od drugog autora.
Sve ovo ukazuje na akumulativni efekat itanja kao na odluujuci faktor koji utie na ukuse i
interesovanja. to vie itamo imamo svestraniji ukus i ire vidike. Ali, poto je ivot kratak, nikada
ne moemo da proitamo sve ono to bismo eleli, mada smo, uz savestan napor, u stanju da izvuemo
najveu korist iz vremena dostupnog za itanje. To je ostvarivo kroz ovladavanje, ovde izloenim,
tehnikama brzog itanja.
Shvatite sutinu
2. Doite do smisla.
Do sada sam predstavio pet tehnika. Dopustite mi da sada preem na sledeu. Da bih vam
pomogao da uspete s ovim tehnikama elim da svoju panju delimino skrenete sa itanja i usmerite
na ono to se deava unutar vas.
ta se deava u vaem umu dok itate? Da li u sebi izgovarate rei? Nadam se da to nije sluaj. Ve
sam vam prikazao nain da zaustavite pokrete usana pri itanju. Sada elim da do sutine doete
direktno, bez posrednog koraka, to jest, bez mentalnog ponavljanja rei. Moete li to? Moda ne
 49

odmah, ali barem verujem da ste voljni da se svojski potrudite.

Da li shvatate na ta ciljam? elim da doete do sutine - a ne samo do rei. Na primer,
pretpostavimo da itate:
" U engleskom jeziku veina imenica mnoinu gradi doajui nastavak -s."
ta ste uinili? Fiksirali ste re "mnoinu" i u dva-tri preleta oima obuhvatili koliko ste mogli rei
sa strane. Da li sam u pravu? Ali, jeste li itali samo rei? ta je sutina ove reenice? Bit moemo
izraziti ovako:
noun nouns (imenica - imenice)
Ovo je sutinska misao koju ste izvukli. To je sve to vam je potrebno da biste razumeli smisao.
Iz ovog primera moemo lako da vidimo da, sve u svemu, rei nisu toliko vane, zar ne? One su
samo sredstvo do cilja, a cilj je sutina. Ako doete do sri, rei moete odbaciti. Bit moe biti, u
vaoj mentalnoj strukturi, otelovljena u obliku nacrtanog slova "s" koje se dodaje da bi se oformila
mnoina. Ako moete da u svom umu sagledate sutinu, onda ste i u stanju da je primenite u
brojnim sluajevima gde je to potrebno, to jest, kod najveeg broja imenica u engleskom jeziku.
Sloiete se da postoji znaajna razlika izmeu shvatanja sutine i pukog mentalnog ponavljanja
rei iz gornje reenice. Stoga upamtite: putem itanja vi elite da doete do sutine, a ne do rei,
mada su i one vane kao prenosilac znaenja. Meutim, one same po sebi nisu cilj.
Primenite ovu tehniku na sledei tekst. Pokuajte da u umu sagledate sutinu dok itate.
Manje panje posvetite reima. Jo uvek ete, naravno, itati rei, ali ne troite vreme
ponavljajui ih u umu. Mislite o njihovom znaenju, a ne o tome koje su rei. Probajte da
sutinu poveete sa onim to ve znate, smetajui je u okvir znanja koje upotrebljavate
obavljajui poslove.
Prilikom itanja narednog teksta predlaem da se ne optereujete merenjem vremena. Naravno, jo
uvek je vano da se trudite da itate bre od onoga to moete trenutno. Ali sada hou da dodate jo
neto. elim da itate brzo, ali razumevajui znaenje, obraajui manje panje na dosadanji obiaj
ponavljanja rei u sebi koji vas je usporavao.
Da li ste spremni da zaponete s itanjem pazei na ideje sadrane u reima ovog teksta, dajui tim
idejama, odnosno znaenjima prednost nad samim reima koje ih izraavaju? Ako jeste, poinjemo.

GRADIVO ZA VEBANJE - VI
Imenice engleskog jezika u mnoini
Kada imenujemo nekoga ili neto, re koju upotrebljavamo zove se imenica. Pogledajte ovaj spisak
rei: boy (deak), town (grad), jug (krag), practice (vebati), indeed (zaista), beauty (lepota). Od ovih
rei samo dve nisu imenice: practice (vebati) i indeed (zaista). Njima nita ne imenujemo.
Imenica moe oznaavati jednu osobu ili stvar, ili pak vie osoba ili stvari. Na primer, "park" (park) je
ime jedne stvari. To je imenica u jednini. S druge strane re "melons" (dinje) oznaava vie stvari. To je
imenica u mnoini.
Najvei broj imenica u engleskom jeziku mnoinu gradi dodavanjem "s". Ukoliko pogledate u
renik, videete da su, tamo prisutne imenice sve u jednini. U njemu stoji; "habit" (navika) ustaljena
praksa ili obiaj. Naziv za vei broj ustaljenih praksi ili obiaja oznaava re "habits", mnoina od
"habit". Kao to rekosmo, dodavanjem "s", najveem broju imenica u jednini, gradi se mnoina.
Zapazite da sam vie puta ponovio "najveem broju imenica", a ne svim imenicama. injenica
da neke imenice na taj nain ne grade mnoinu predstavlja taku gde poinju da se pomaljaju
tekoe. U svakom sluaju, razmotriemo sve izuzetke uz primere, u nadi da e stvar tako postati
jasna.
Pre svega, pozabavimo se imenicama koje se u jednini zavravaju slovom y, kao to su: lady (dama),
baby (beba), monkey (majmun), delay (odlaganje). Ukoliko je ispred "-y" samoglasnik (a, e, i, o, u),
stvar je prosta. Jednostavno dodamo "s" imenici u jednini. Prema tome, mnoina od monkey i delay,
glasi, monkeys i delays. S druge strane, ako je ispred "-y" suglasnik, pravilo je da slovo "y" menjamo u
"i" i onda dodajemo "-es". Tako mnoina od lady i baby, glasi, ladies i babies.
Sledee na redu su imenice koje se ve u jednini zavravaju sa "s". Primeri: boss (gazda), gas (gas),
address (govor, adresa). Njima emo dodati i one koje se zavravaju sa "sh, -ch, -x" (osim - ox).
 50

Recimo: brush (etka), church (crkva), box (kutija). Sve ove imenice mnoinu grade dodavanjem
nastavka "-es". Dakle, mnoina od boss, gas, ad-dress, brush, church i box, glasi, bosses, gases, addresses,
brushes, churches i boxes.
Neke imenice koje se zavravaju na "-o", takoe mnoinu grade dodavanjem "-es". Primeri:
potato (krompir), hero (heroj), negro (crnac). One glase: potatoes, heroes, negroes. Dragim imenicama
koje se zavravaju sa "-o", samo dodamo "s". Na primer: piano (klavir), studio (atelje), photo
(fotografija) glase: pianos, studios.photos. Postoje i neke imenice koje mnoinu mogu da grade na oba
ova naina: banjo (bendo), grotto (peina) - banjos ili banjoes i grottos ili grottoes.
Mnoina pojedinih imenica je ista kao i jednina. Neke koje oznaavaju ivotinje, ribe i ptice
spadaju u ovu grapu. Npr: sheep (ovca ili ovce), deer (jelen ili jeleni), salmon (losos ili lososi), trout
(pastrmka ili pastnnke), grouse (tetreb ili tetrebovi), i tako dalje. Neke opet, koje oznaavaju ribe,
mnoinu grade na uobiajen nain, dodavanjem "s". Npr: shark (ajkula), whale (kit), herring (haringa),
eel (jegulja).
Pojedine se imenice koriste jedino u mnoini zato to, u engleskom, ne postoje u jednini: pliers
(kleta), tidings (vesti), tongs (maice), entrails (utroba).
Engleskoj rei "offspring" (potomak, izdanak), pogreno je davati oblik mnoine. "Offspring"
moe da znai jedno ili vie dece. Stoga nema potrebe ovoj rei dodavati "s". Ako, ipak, osoba kae:
"I have several offspring" (Imam nekoliko potomaka), onda je to reeno u aljivom tonu. Ukoliko
elite da budete shvaeni ozbiljno, recite: "I have several children" (Imam nekoliko dece).
Uzgred budi reeno, ovde sam upotrebio mnoinu koja se gradi na nain nespomenut do sada
(children - deca). Postoji samo nekoliko imenica ija se mnoina zavrava sa " - en". Jedna od njih je
"ox" ("oxen")-vo(volovi). Kod rei brother (brat), imamo dva oblika mnoine.Uobiajeno je koristiti
mnoinu brothers, ali kada se obraamo dragom lanu skupa, pogotovo religioznog, mnoina glasi,
brethren.
Jo jedan nain graenja mnoine je menjanjem samoglasnika u rei. Tako, mnoina od foot
(stopalo), goose (guska), man (ovek), mouse (mi), tooth (zub) i woman (ena), glasi,/ee/, geese, men,
mice, teeth i women.
Nadalje, moramo da istaknemo imenice koje grade vie oblika nmoine. U takvim sluajevima,
spomenuti oblid esto dobijaju neto drukije znaenje kao to smo videli u sluaju brother (brat). Na
primer, penny (peni - deo funte), ima dve mnoine, pence i pemies. Kada mislimo na njegovu
vrednost upotrebiemo izrazpence. A kada mis-limo na pojedinane metalne novie red emo
pennies.
Dobar udbenik je najbolji pomonik u dokuivanju koji je oblik mnoine ispravniji u odredenom
sluaju.
Konano, spomenimo imenice koje se zavravaju na "-f-''. Neke od njih mnoinu grade na
uobiajen nain, dodavanjem "s". Npr. chief (ef) - chiefs, dwa//(patuljak) - dwarfs, reef(greben) - reefs.
Druge, pak, odbacuju "-f'', i dodaju "-ves". Redmo, wolf(vuk) - wolves, leaf(list) -leaves, calf(tele) -
calves, loaf (vekna) - loaves. Slino je i sa knife (no) - knives, life (ivot) - lives. Izraz hoof (kopito), ima
dva oblika hoofs i hooves, ali imenica roof(krov), samo jednu mnoinu roofs. Scarf(al) moe biti
scarfs ili scarves.
Ovde nije reeno sve o graenju mnoine u engleskom jeziku, ali su sigurao pokrivena glavna
pravila koja mogu da poslue za svaku uobiajenu svrhu. U sluaju sumnje, rei u ponovo,
posavetujte se sa pouzdanim renikom i udbenikom.
Stop. Da li ste pri itanju ovog teksta sveli na minimum mentalno izgovaranje? Da li ste prekinuli
sa ponavljanjem rei u umu i umesto toga pokuali da doete do sutine? Hajde da vidimo koliko ste
dobro ovladali materijom. Uradite test razumevanja i svoje odgovore pro-verite u reenjima na kraju
poglavlja.
TEST RAZUMEVANJA GRADIVA
Imenice engleskog jezika u mnoini
1. Primer imenice u jednini je:
a) melons
 51

b) beauty
c) practise
2. Natavak "s" se dodaje radi graenja:
a) Jednine.
b) Bilo koje rei iz renika.
c) Mnoine.
3. Graenje mnoine je odreeno:
a) Samo jednim pravilom.
b) Sa nekoliko pravila.
c) Bez bilo kakvih pravila.
4. Imenicama koje se zavravaju sa "-y", ovo zadnje slovo se menja u "i", idodaje nastavak "-
es"kada jeispred "-y"samoglasnik. Ova izjava je:
a) Tana.
b) Netana.
c) Bez smisla.
5. Imenice koje se zavravaju sa "s", mnoinu grade:
a) Dodavanjem jo jednog "-s".
b) Dodavanjem "-es".
c) Ostaju nepromenjene.
6. Mnoina od "gas" glasi:
a) gasess
b) gases
c) gasses
7. Mnoina od "potato" glasi:
a) potato
b) potatos
c) potatoes
8. Primer imenice koja ima vie oblika mnoine je:
a) penny
b) hero
c) reef
9. Pravilo po kome se gradi mnoina imenka koje se zavravaju st "-/", glasi:
a) Samo se dodaje "s".
b)Odbacuje se "-/', a dodaje "-ves".
c) Nekima se dodaje "s", a od nekih odbacuje "-/', a dodaje "-ves"
10. Ako niste sigurni u pogledu graenja mnoine, najbo^e je da:
a) Dodate "s".
b) Se posavetujete sa dobrim udbenikom i renikom.
c) Dodate ono to najbolje zvui.

Proverite tane odgovore na kraju poglavlja.

 52

Subvokalizacija
Subvokalizacija znai neujno izgovaranje rei dok itamo. italac je naravno svestan onoga to
radi, i mada to nije odtnah vidljivo i ostalima, paljivi posmatra je u stanju da primeti. Ova se pojava
moe opaziti i elektrinim merenjem miinog potencijala grla. I tada vidimo da se rei neujno
izgovaraju.
Ova navika je verovatno nastala u koli, pri vebanju da se ita naglas. Ne treba ni spominjati da i
ona usporava itanje prisiljavajui one pokrete da se prilagode brzini govora.
Subvokalizacije se nije lako osloboditi. Napredak u njenom eliminisanju e ipak doi kada stvorite
naviku trenutnog itanja redova ili reenica umesto re po re. Ova navika je put do direktnog
shvatanja sutine umesto obinog itanja ispisane strane.
Jedan moj prijatelj je rekao: " Ako dok vozim, vidim na putu znak sa nacrtanim crnim breuljcima,
ne izgovaram neujno: "Upozorenje, neravan kolovoz!" Dovoljno je da vidim znak i da mi sve bude
jasno." To znai odmah shvatiti znaenje umesto ponavljati rei. Od vas se oekuje isto. Izvucite
kljunu misao iz rei ili simbola koji itate i pripojite svojoj mentalnoj strukturi, vezujui je za
ono to je ve tu.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama istraivai su razvili nain rada sa subvokalizacijom poznat
pod imenom " biofidbek trening". On se zasniva na upotrebi meraih instrumenata radi odreivanja
pokreta u itaoevom grlu, i davanju povratne informacije ili fidbeka o tome. Nadgledanje svojih
pokreta na ovaj nain, omoguava mu da se opusti i tako umanji neujni govor koji se odvija prilikom
itanja.
"Dosadna buka", piu Dejvid Boksermen Aron Spilken u delu 'Alfa modani talasi', " se oglaava
svaki put kada miii grla postanu aktivni, dok njihovo oputanje dozvoljava itanje u miru i tiini.
Napredak je tada osetan, a brzina itanja primetno vea."
U sledeem poglavlju emo upotpuniti nae znanje jo nekim tehnikama za brzo itanje koje nudi
ova knjiga. Zapamtite da pri svojem redovnom itanju, u cilju sticanja neophodne vetine, nastavite
sa izvoenjem do sada nauenih tehnika. Nainite ih svojom navikom, delom svakodnevne rutine, i
uskoro ete se uveriti da je brzo itanje postalo vaa normalna sposobnost na poslu, u profesionalnom
ivotu i u oputajuim aktivnostima.

TEST RAZUMEVANJA POGLAVLJA

Stavite paraf na tvrenja za koja mislite da odgovaraju onome to ste proitali u ovom poglavlju.
1. Uenicama medicinske kole vebe brzog itanja nisu pomogle.
2. Bivi generalni sekretar Ujedinjenih nacija je pretplaen na 60 listova nedeljno.
3. U ovom poglavlju ste nauili tri nove tehnike.
4. Odreivanje brzine znai ograniiti vreme za itanje nekog teksta.
5. Odreivanje brzine u vae vebanje uvodi elemenat nadmetanja sa drugim ljudima.
6. Upotreba tehnike "odreivanje brzine" nam daje podstrek.
7. Odreivanjem brzine dobijarao trenutnu nagradu u vidu saznanja o ostvarenju svog
cilja.
8. Kada ste uspeni dobijate novo pouzdanje u svoje sposobnosti.
9. Kada zavrite knjigu odustanite od ulaganja dajjih napora.
10.Predoio sam vam da ete razviti samo jednu brzinu itanja.
11. Najved broj Ijudi koji ita, ita samo novine.
12.Ako vie itate, biete manje svestrani.
13.Rei moete odbaciti ako shvatite sutinu.
14.Nije teko osloboditi se subvokalizacije.
 53

15.Nema potrebe da izvuete kljunu misao iz rei koje itate.

Proverite svoje odgovore u reenjima na kraju knjige.
REENJA TESTA RAZUMEVANJA
Imenice u mnoini
1. b); 2. c); 3. b); 4. b); 5. b); 6. b); 7. c); 8. a); 9. c); 10. b); Pomnoite zbir tanih odgovora iz testa
razumevanja sa 10. Dobili ste rezultat u procentima koji moete da upiete u tabelu na kraju

TABELA BRZINA -VREME

BRZIN VREME
A
br.rei u minuti sekunde
minuti
1200 19
1100 21
1000 23
900 25
800 29
700 32
600 38
500 45
400 56
300 1 16
200 1 53
itaj
odozdo A
na gore

U prvoj koloni je brzina itanja rei u minuti. U koloni A je potrebno vreme, za itanje teksta pod
nazivom OPTA PRAVILA ZDRAVLJAIDIJETE (377 rei), pod odreenom brzinom.
Najpre pogledajte prvu kolonu zbog eljene brzine, a zatim u istom redu ali drugoj koloni,
odgovarajue vremensko ogranienje za itanje pomenutog teksta u ovom poglavlju. Na primer, ako
itate 200 rei u sekundi onda je vreme koje vam je potrebno za itanje pomenutog teksta minut i
pedeset tri sekunde.
Osmo poglavlje

PROMENA TEMPA JE KORISNA KAO I ODMOR

 54

1. Menjanje ritma. (tehnika br.8)

Sledea tehnika brzog itanja s kojom elim da vas upoznam je menjanje ritma prema potrebi.
esto nije neophodno itati ceo tekst istombrzinom. Teina materijala moe da varira od odeljka do
odeljka ili ak unutar jednog pasusa, a manje teke delove mogue je itati bre no ostale.
Na primer, pogledajte sledei tekst:
"Prema istraivanjima B.B.C.-a, ne postoje komadi iz 17-og i 18-og veka koji su na pravi nain
doprli do dananjeg britanskog auditorijuma. Fraza "komadi 17-og i 18-og veka" pokrivaju radove
dramaturga nastale izmeu 1600 i 1799 godine. Najistaknutiji lik je ekspir, mada ne spadaju sva
njegova dela u ovaj period. Ostali zapaeni dramaturzi su: Ben Donson, Bimont i Fleer. Glavni pisci
perioda restauracije drame sedamnaestog veka su: Drajden, Vierli, Otvej, Kongriv i Vanbruf. Krajem
ovog perioda pojavljuju se komadi Goldsmita i eridana.
Slede neki argumenti B.B.C.-a u prilog iznesene tvrdnje:
1. Jezik kojim su napisana dela nije lako razumljiv. Koriste se rei i reenine konstrukcije odavno
izale iz upotrebe. Ovakvi su komadi vie prilagoeni neobaveznom itanju, kada italac moe da
pogleda primedbe koje pojanjavaju jezike nedoumice.
2. Mnogi komadi su napisani u poetskom obliku, nepodesnom za savremenu scenu. To para ui
redovnom posetiocu pozorita, naviknutom na prozni dijalog.
3. Moralni ton pojedinih komada je uvredljiv. To vai i za neka ekspirova dela, kao to je
"Mera za meru". A naroito za dela dramatiara iz perioda Restauracije. Na primer, razmatrajui
Drajdenove komade jedan kritiar je rekao: "Radnje su uglavnom udovine i odvratne, dogaaji ne
samo da su sami po sebi neverovatni, ve neposeduju nikakvu domiljatost koja bi ih moglo uiniti
manje neverovatnim....Dogaaji i njihove okolnosti su u beznadenom neskladu."
Gornji nedostad nisu bili smetnja dvorskoj publici, koja je jedin elela da se nekako zabavi ili u
najboljem sluaju naali na sopstveni nain. Ipak, B.B.C. zastupa mnogo iru i kritiniju publiku, pa
bi trebalo potovati ukuse njegovih slualaca i gledalaca."
Kraj. Oigledno je da ovaj tekst nije podjednake teine. Prvi deo je opisni i uvodni, itljiviji od
ostalih koji iziskuju vee usredsreivanje panje, uprkos poduem spisku linih imena.
Stoga je razumljivo oekivati da sutinu prvog dela teksta shvatimo bre. Ali i u samim argumentima
postoje reenice koje su lake od ostalih. Na primer, zavrni deo treeg argumenta je laki za itanje od
njegovog poetka jer nita ne dodaje sutini ve je samo podupire ili objanjava. Znai, itajud ovaj
tekst moemo oekivati da e se brzina poveavati kako se bliimo kraju.

GRADIVO ZA VEBANJE - VII

Vrlo je korisno nauiti tehniku prilagoavanja brzine teini materije. U tekstu koji sledi elim da
ovu tehniku svesno primenjujete. U njemu ete takoe videti da se pojedini delovi mogu itati lake i
bre od nekih drugih. Kroz takve delove elim da proete bre no kroz ostale. Prilagoavajui na
ovaj nain brzinu teini materije, vi poveavate ne samo tempo, ve i inteligenciju i sposobnost
razlikovanja koje koristite dok itate.
Radi vae udobnosti numerisao sam pojedine delove teksta. Primetiete da e vam neki verovatno
biti laki za itanje od ostalih. Zato ih morate itati bre. To su: 3, 5, 7, 8, 11, 12, 16, 19.
Da bih vam jo vie olakao, ja sam, delove u kojima elim da svesno poveate brzinu do ili preko one
uobiajene brzine kojom itate, obeleio italikom da bi se jasno izdvojili iz celine.
Ni sada nema potrebe da se optereujete merenjem vremena, ali primenjujte tehnike koje ste
nauili za odravanje brzine itanja, a kada doete do delova obeleenih italikom, zamislite sebe
kako jo vie pojaavate tempo. Nadam se da ete uvideti da ste u stanju da to uinite ne gubei
smislenu nit onoga to itate.
Ponite da itate, sad.
Da li ivimo posle smrti?
1. Jo od najranijih vremena ovek je na ovo pitanje nudio razliite odgovore. Stari Egipani su, na
primer, verovali da kada telo umre, dua odlazi u podzemni svet. Ovde se, u carstvu Ozirisa,
odmeravala na tasu sa ije druge strane je lealo paunovo pero. Ako je inei dobra dela postala
 55

proiena, i na taj nain laka od pera, odlazila bi u predeo venog blaenstva. S druge strane, ako
bi pretegla, optereena loim delima, osudivana je na vene muke.
2. Ideja Rimljana o buduem obitavalitu due bila je manje ivopisna. Po njima, podzemni svet ili
carstvo Orka, sumorno je i tuno mesto. Oni su grobove gradili du velikih puteva da bi prolaznici
mogli
da obodre mrtve. Jevrejski podzemni svet je slian po karakteru rimskom Orku - mrano mesto
ispunjeno blatom i truleom, poznato kao eol.
3. Grci su rneutim, svoje mrtve prikazivali kako ive na poljima Elizijuma, koje je rimski pesnik Vergilije
opevao u svojoj besmrtnoj Ajneidi. Ova je slika vrlo nalik posmrtnom ivotu u delu poznatog britanskog
pesnika Tenisona, kada ratnik odlazi na blaena nebesa gde mu je osigurana besmrtnost:
"On odlazi do ostrva Avilion;
On odlazi isceljen, ni smrt ga ne moze dotai."
Jedi, pij i budi veseo
4. Glavna ideja u pozadini ovde izloenih stvari jeste da je ono to nadivljava telo sainjeno od
nematerijalne sutine ili duha. Ovu ideju, ipak, nisu delili svi drevni mislioci. Antiki filozof Epikur je, na
primer, mislio da dua, sainjena od materijalnih atoma koji smru nestaju, pada u zaborav. Stoga je
svojim sledbenicima govorio da uivaju u dananjem danu, jer sutra, doslovce ne postoji.
5. Aristotel, Platonov uenik i osniva Peripatetike kole filozofije, smatra dajejedino um, sposoban
da misli, veni deo oveka. Ali, u ovakvoj mogunosti preivljavanja nije video nikakav zahtev za linom
besmrtnou.
6. Antika nam moe pruiti, ako ne prihvatljiva, a onda bar zanimljiva gledita o prirodi ivota
nakon smrti. Veina italaca e ipak bitivie zainteresovana za savremeni pristup ovom problemu. Mnogi
ljubopitnici su osetili potrebu za nekim sredstvom kojim bi subjektivna verovanja potkrepili ili
opovrgnuli objektivnim injenicama. U odgovoru na ove zahteve stvorena je nauka psihikih
istraivanja. Ova nauka u svoje polje istraivanja ukljuuje tvrdnju spiritizma da je posredstvom
medijuma u transu mogue komunicirati sa preminulima, i tako prikupiti informacije o okolnostima
koje vladaju u duhovnom svetu.
7. Neki kritiari misle da su rezultati spiritizma razoaravajui i da psihika istraivanja obeavaju
neto vie. Prednost spiritizma je to nudi utehu ucveljenima. On se obrac'a onima kojima uteha nije manje
vana od istine.
8. Od znaajaje da ipak tokom celog perioda svog postojanja (od 1882), Drutvo za psihika istraivanja,
formirano izriito u svrhu naune proveretvrdnji spiritista, nikada nije prihvatilo spiritistiku hipotezu o
psihikim fenomenima. Sadanje miljenje drutva je "da neki, ako ne i svi spiritistiki fenomeni, svoje
poreklo imaju u nadsvesnim procesima uma."
9. Nekada se, na primer, mislilo da je automatsko pisanje delovanje duhova iz nama nevidljivog
sveta. Vedna medijuma koji su primenjivali ovu metodu, veruje da im ruku vode duhovni vodii koji
nastanjuju drugi plan postojanja. Ipak, sada je poznato da takozvane spiritualne
poruke izrastaju iz nesvesnog uma onoga koji automatski pie. U stvari, automatsko pisanje je
jedan od dokaza za postojanje ovog nivoa mentalnog delovanja.
10. Ser Oliver Lod je ostavio zapeaenu kovertu sa zahtevom da se otvori po prijemu poruke koju
je nameravao da, posle svoje smrti, uputi kao dokaz onostranog postojanja. Ovaj pokuaj je bio
zamiljen tako da su telepatsko komuniciranje i drugi naini komunikacije koji se pripisuju umrlima bili
iskljueni. Mada je ser Oliver, za ivota, rekao da je komunicirao putem medijuma s onostranim,
poruka koja bi dokazala da je iv i na onom svetu, nije primljena, pa je koverta ostala neotvorena
od 1942. godine.
11.akse i u spiritistikim krugovima priznaje daje onostrani ivotpre stvar verovanja nego
znanja. "Spiritizam, iako prihvacen od mnogih, nije dokazana nauna injenica", pie jedna od
najistaknutijih spiritistikih medijuma, gospoa Elen Garet, uredniku lista Novosti iz psihologije.
injenice nasuprot otkrovenja
12.Ukoliko se obratimo injenicama radi reenja problema o kome smo raspravljali, verovatno emo ostati
praznih ruku, jer, injenice su retke. ivotom posle smrti se bavi i religija, koja se poziva na otkrivenje, a
 56

nena metode naunog miljenja.

13.Za nas verovatno najinteresantnija religija je hrianstvo, koje zagrobni ivot opisuje
pojmovima nagrade i kazne. Vernici su nagraeni trajnim blaenstvom na nebu, a jadni grenici
osueni na venu kaznu u paklu. Ovo podrazumeva ne samo da preminuli na neki nain preivljava, ve
i da zadrava svoju individualnost. Pretpostavka da ovek gubi svoj lini identitet, unitava svu snagu
ovog uenja i oduzima znaaj celoj hrianskoj zamisli posmrtnog ivota.
14.Jedina knjiga u bibliji koja nam omoguava da vidimo nebeske prizore je Otkrivenje Jovanovo.
Njegov poznati opis neba (Otkrivenje 21-22) kao "Novog Jerusalima" govori nam da sveti grad "leae
na etiri ugla, a duina mu je kao irina", (Otkrivenje, 21, 16) opasan zidom od jaspisa, (Otkrivenje
21, 18) a sa svake strane ima po troja biserna vrata. itav je grad sazdan od istog zlata i ukraen
dragim kamenjem. Kroz njega protie 'reka vode ivota, bistra kao kristal",a s obe strane reke raste
drvee ivota, "koje raa dvanaest plodova, i svakog meseca donosi svoj plod, a lie tog drvea je za
isceljenje narodima."
15.S druge strane, postoji mnogo mesta u Novom zavetu koja prikazuju pakao. U Jevanelju po
Mateju stoji da i dua i telo mogu biti uniteni u paklu (Matej 10,28). On tvrdi, Ako ko kae
'budalo", zasluie pakao ognjeni (Matej 5, 22). A sve sablazni i one koji ine bezakonje, bacie u
pe ognjenu. Onde e biti pla i krgut zuba" (Matej, 13,42).

16. Uenje hrianske religije je, s take gledita eshatologije, neto revolucionarno. Ono ne samo da
predskazuje opstanak due, vei obeava da e na kraju sveta zadobiti novo telo. To predstavlja korak
napred u odnosu na uenja koja srno do sada razmatrali.
17. itaoevo unutranje ubeenje u onostrani ivot neizbeno mora biti zasnovano na veri koju
skeptik s prezrenjem odbija. Teko je takvu veru, usred mnogih protivurenosti, sauvati netaknutu.
Najvea prepreka za njeno prihvatanje je pomisao da religija koja propoveda Boiju ljubav,
propoveda i veno prokletstvo. Osim ukoliko ovek nije vrlo fleksibilan, osoba snane vere ili budala,
jako je teko verovati bez rezerve.
18. Ipak, da ne bi pomislili da je hrianstvo jedina religija koja propoveda uskrsnue tela,
moramo rei da je ovo verovanje takoe deo uenja drevne persijske religije zoroastrinizma.
Zoroastrijci veruju da e mrtvi oiveti na kraju sveta. Ovo opte telesno uskrsnue bie propraeno
suenjem, u kojem e "ovce" biti odvojene od "koza", i svako e biti nagraen prema ivotu kakav je
vodio na zemlji. Potom e uslediti period ponovne duhovne izgradnje predvoen Ahura Mazdom.
Svemogui bog e, unitenjem Ahrimana - koji odgovara avolu hrianske teologije - zasnovati novi
svet u kome e vladati najvea srea.
19. U dananjim razmiljanjima postoji tenja da se nebesa shvate kao vredna prilika za sluenje na
irem polju, a pakao kao duhovno stanje otuenja od Boga, to je samo po sebi najgora kazna. Ali, moda je
bolje da odustanemo od beznadeznog pokuaja da opiemo uslove koji su u svojoj sutini neopisivi, ukoliko
naravno uopte i postoje.
Stop. Zavrili ste vebu. Zamoliu vas da uradite naredni test razumevanja, koji se oslanja na
delove ispisane italikom i koje ste nadam se itali bre od ostalog teksta. elim da vas uverim da na
vae razumevanje ovog lanka nije uticalo poveanje brzine. Uprkos njemu shvatili ste sutinu, kao to
ete videti iz rezultata testa.
Odgovorite na naredna pitanja stavljajui paraf pored reenice za koju mislite da je u skladu sa
proitanim i proverite odgovore na kraju poglavlja.

TEST RAZUMEVANJA GRADIVA

Da li ivimo nakon smrti?
1. Gde su Grci prikazivali svoje mrtve?
a) U carstvu Ozirisa.
b) Upodzemlju Orka.
 57

c) Na poljima Elizijuma.
2. Koji je pesnik napisao Ajneidu?
a) Tenison.
b) Vergilije.
c) Volt Vitmen.
3. Dopunite citat: "On odlazi do.......... Avilion."
a) Carstva.
b)Uratniki.
c) Ostrva.
4. Ko je osniva Peripatetike kole filozofye?
a) Aristotel.
b) Epikur.
c) Apostol Jovan.
5. Koja je prednost spiritizma?
a) Nudi utehu ucveljenima.
b) Nudi dokaze da dua ivi i posle smrti.
c) Ohrabruje primenu automatskog pisanja.
6. Da li je Drutvo za psihika istraivanja prihvatilo tvrdnje spiritizma?
a)Da.
b)Ne.
c) U lanku nije reeno.
7. Ko jeEIen Garet?
a) Urednik lista Novosti iz psihologije.
b) Vodei spiritistiki medijum.
c) Hrianski teolog.
8. Na ta se poziva religija?
a) Na otkrovenje.
b) Na metode naunog miljenja.
c) Na predrasudu.
9. ta jo obeava hrianstvo osim da dua ne umire s telom?
a) Da e dua zadobiti novo telo.
b) Da grenici nee biti kanjeni.
c) Da e svi biti podjednako nagraeni.
10. Privremeni zakljuak donesen u lanku glasi:
a) Mogue je opisati neopisivo.
b) Nemogue je opisati neopisivo.
c) Na nama je da ivimo svoj svakodnevni ivot, a ne da se brinemo za ivot posle smrti.
Pogledajte tane odgovore na kraju poglavlja.
Opustite se (tehnika br.8)
2. Dozvolite sebi oputanje.
Ovo je poslednja od osam tehnika koje se tiu poveanja vae brzine itanja. Do sada ste istrajali u
 58

svojim naporima, i ukoliko ste na pravi nain ovladali prethodnim tehnikama, siguran sam da vam ni ova
nee zadati glavobolje.
U proloj sam vebi istakao delove na kojima je bilo mogue prevazici brzinu itanja ostatka
teksta. U ovom trenutku elim da zapamtite da dok brzo itate, to bi trebalo da ste od sada u
stanju, takoe moete sebi da dopustite da, s vremena na vreme, malo usporite ritam, naroito kada to
zahteva teina teksta.
Lagano usporavanje, kada za njim postoji potreba, smanjuje anse da propustite smisao, ali i daje
psiholoku prednost, tako to vamprua iluziju da se neto promenilo. To vam omoguava da se
ponekad opustite. Na ovaj nain spreavate bilo kakav zamor pri itanju i eventualnu brigu oko toga
da li itate dovoljno brzo.
Namerno, svojevoljno poputanje tempa, prua vam oseaj da niste ni pod kakvom spoljanjom
prinudom. tavie, to znai da kasnije moete ponovo da ubrzate sa obnovljenim poletom, oseajui
se sve bolje zbog male usluge koju ste uinili sebi. Ovaj podstrek e biti ojaan i spoznajom da vam je
usporavanje omogulo da izbegnete isputanje neeg vanog iz onoga to itate.
Primer: (brzo itanje nijie za: )
"Pomalo sam skeptian", kazao je izvesni gospodin, " u vezi preimustva koje prua brzo itanje.
Razumem da postoje prednosti u nekim naroitim okolnostima. Ali, zar ono nee uglavnom pokvariti
zadovoljstvo itanja? Za mene je itanje kao vonja kolima. Retko vozim da bi sam doao do cilja.
Imam zaista mnogo poslovnih putovanja, ali nikada ne vozim maksimalnom brzinom koja je dozvoljena.
Volim da se opustim toliko da mogu da uivam u prirodnim lepotama. ak i kada itam za posao, elim
da pravilno ocenim briljivo sklopljenu reenicu ili dobro formulisanu frazu. Da li pri brzom itanju ima
za to vremena? Ne bih eleo da troim vreme poveavajui brzinu itanja, samo da bih na kraju otkrio
da sam stekao sposobnost koja mi u stvari ne treba."
Mora se priznati da brzo itanje nije za one koji ele da zastanu i dive se strukturi reenice ili
dobro formulisanoj frazi. Ako to elite, onda itajte polako.
Sidni Pidington nam kae da mu je, kada su ga sa grupom Australijanaca zarobili Japanci u drugom
svetskom ratu, jedan oficir savetovao da uzme na itanje neku knjigu. Pidington je odabrao Lin
Jutangovu -"Vanost ivljenja". Namerno je, da bi mu prolo vreme, itao sporo i naslaivao se
knjievnom vrednou, provevi tako oko dva meseca.
Ipak, naravno da je bolje da sporo itate zato to ste tako sami reili, a ne zato to vam jedino to
preostaje. Ako ste spor italac sve ega se latite morate da itate sporo - ak i kada nemate za cilj da
se divite sklopu reenica i fraza.
Prednost brzog itanja se sastoji iz pruanja ireg spektra btzina od kojih moete izabrati jednu
koja vam najvie odgovara u trenutnoj situaciji.

GRADIVO ZA VEBANJE VIII

Stoga, elim da u narednom tekstu primenite ovu tehniku - dajte sebi slobodu da smanjite brzinu
kada mislite da je potrebno. Zapamtite da ovo radite iz sledeih razloga:
Da biste bili sigurni da nita vano ne proputate.
Da biste smanjili rizik podizanja napetosti usled jako brzog itanja.
Da biste svom obnovljenom poletu omoguili da kasnije ponovo povea brzinu.

Usvajajui ovu tehniku prihvatite ponaanje mainovoe eleznike kompozicije. On zna da postoji
strogi red vonje kojeg mora da se pridrava. Meutim, ima stanica u kojima treba da uspori: radi
ulaska na peron, potovanja signalnih znaka, i tako dalje. Kada doe u ovakav poloaj, mainovoa
brzinu voza prilagoava trenutnoj situaciji. Poto produ takve okolnosti, on ponovo menja, odnosno,
razvija brzinu sa probuenim motivom da ostane u okvirima vremena svog voznog reda.
Mainovoa, potovanjem pravila vonje, smanjuje eventualnu opasnost po ivot putnika.
U narednom tekstu, obeleio sam italikom tee delove, mesta gde je celishodno malo usporiti,
poput mainovoe koji prolazei kroz odreene delove puta, naroito pazi. Na ovim je mestima
 59

neophodan poseban oprez da biste bili sigurni da smo shvatili sutinu teksta. Zbog toga, kada doete do
iskoenih slova, smanjite tempo. Samo malo oduzmite gas ispod nivoa brzog itanja, koji za vas
postaje ili je ve postao normalan.
Ni sada nema potrebe da merite vreme, osim ukoliko to arko elite.
Ruska parapsiholoka istraivanja
U jednom uglednom asopisu, ruski naunik V. N. Pukin razmatra fenomen poznat pod nazivom
psihokineza. Onkae: "Najee pominjana definicija psihokineze je - sposobnost da se snagom misli
deluje na razne predmete. Sve do nedavno smatralo se da su uzroci ove pojave nematerijalni. Zbog toga su
i sami naunici odbijali da vre ispitivanja. Ipak, neki od nas bez ikakvih predrasuda, suoili su se sa
ovom nepoznanicom. Okupili smo se pri Moskovskom nauno-istraivakom institutu, da bi izvrili
ispitivanje psihikih moi razliitih osoba koje su pristale na saradnju. Za ovu priliku elim da opiem
na rad sa B. V. Jermolajevim. On radi u filmskoj industriji. im ga vidite, jasno vam je da imate posla sa
nestrpljivim i vrlo nervoznim ovekom. Nemir ispoljava brzim pokretima i pojaanim znojenjem.
Vrlo je emocionalan. Jo kao mali svoju okolinu je umeo da iznenadi neoekivanim vidovnjakim
sposobnostima. Panja koja mu je zbog toga ukazivana doprinela je da nastavi sa uvebavanjem svojih
parapsiholokih moi i u mladosti. Njegovo prvo upoznavanje sa telekinezom desilo se preko jednog
poznanika. Uverivi se da nije posredi neki trik, privoleo je prijatelja da ga obui ovoj vetini. Kako
sam kae, ovo mu je polo za rukom u roku od dve nedelje. Njegov uspeh u levitiranju predmeta
prati oseaj "prijanjanja prstiju" za dotini objekat. U takvim trenucima je, paradoksalno, najtee
odvojiti prste od predmeta koji se dri. Kada to uspe, objekat ostaje da lebdi u vazduhu. Pre
izvoenja eksperimenata, Jermolajev je vrio pripreme. Telekinezi nikada nije pristupao naglo.
Najpre bi zatraio pil karata i gledajud karte sa zadnje strane pokuavao da pogodi boju svake od
njih. Na taj nain proverava svoju trenutnu formu, ali i podeava, kako kae, energiju na odgovarajud
nivo. Na kraju, kada oseti da je spreman, zahteva da mu se obezbedi prostorija izolovana od svakog
uma i bez jakog osvetljenja. Da napomenem da je prilikom svakog eksperimenta traio da bude
prisutan i neko od njegovih drugova, koji je, po mommiljenju, imao ulogu svojevrsnog akumulatora iz
koga bi na neki nain crpeo snagu. To mu je potrebno jer pri izvoenju opita troi veliku koliinu
energije. Poetak eksperimenta obino se odvija tako to ispitanik uzima u svoje ruke razne
predmete koji pred njim stoje, cigarete, ibice, upaljae, kutije od cigareta, prstenje, itd. Mnogo puta
pokuava da u prstima oseti energiju kojom bi uspeo da objekte odri u vazduhu. Posle sijaset neuspeha i
padanja predmeta na pod, odjednom se deava ono to svi nestrpljivo iekujemo. Cigareta uspeva da
savlada zemljinu teu. Kada se ispitanik oseti dovoljno siguraim u sebe, psiholozi iz nae naune ekipe
vre dodatnu proveru istinitosti deavanja. Oni provlae svoje ruke izmeu Jermolajeva i predmeta u
vazduhu da bi se uverili da ne postoje nikakve fizike veze meu njima. U poetku je bilo nemogue sve
ovo fotografisati, jer je iritiralo ispitanika, ali poto se vremenom navikao na blic, sada imamo i slike sa
eksperimenata. Jermolajev podvlai da teina predmeta nije bitna za uspeh opita. Istie da je jedino
vano da ima oseaj "prijanjanja i odvajanja prstiju". itavu pojavu je teko objasniti. Fenomen
psihokineze omoguava objektivno registrovanje energije oko koe ispitanika. U ovom opisu nisam
nameravao da dajem sva ntoguca tumaenja, ali jedno od njih moe biti da na objekte deluju iz tela, preko
koe, zraenja razliitih naelektrisanja. Zahvaljujui njima, Jermolajev zasiuje objekat, na primer, negativno
naelektrisanim esticama svoje bioenergije. Kada je predme tdovoljno zasien negativnim nabojem, poinje
da privlai suprotno naelektrisane estice, to jest, zraenje. Kao rezultat, javlja se efekat "prijanjanja ruku".
Predmet lebdi usled uticaja naboja bioenergije suprotnog naelektrisanja. Naboji negativnog naelektrisanja
nalaze se na predmetu, a pozitivnog isijavaju iz Jermolajevljevih ruku."
Okrenimo se sada drugom ruskom nauniku K. K. Platonovu i problemu koji razmatra u svom
lanku " Psiholoki problemi prilikom svemirskih letova". Autor je zabrinut odvraanjem panje od
ovog problema umesto pokuaja da se razrei. On razvrstava opte probleme na sledei nain:
1. Efekti uslova svemirskih letova na kosmonautov mentalitet.
2. Tehniko-psiholoki problemi svemirskih letova.
3. Odabir osoblja i obuka.
Autor takoe izoluje i neke specifine probleme:
1. Ljudska aktivnost u uslovima nulte gravitacije.
2. Efekti opasnih situacija i dugake odvojenoti na ovekovo emocionalno ponaanje.
 60

Donji predlozi su ponueni radi svoenja negativnih uticaja na minimum. Platonov se zalae da se
posebna panja obrati na:
1. Racionalno iskorienje kabinskog prostora.
2. Specijalni trening kosmonauta.
1. Obrazovanje kosmonauta u duhu velike odgovornosti prema svojim obavezama.
lanak je pobudio veliki interes jer pokazuje doprinos psihologije, zajedno sa ostalim naukama,
efikasnijoj pripremi svemirskih projekata.
Sa svemirskih letova sputamo se na zemlju lankom R. N. Trifonova u kome se razmatraju neki
problemi kontrole eleznikog saobraaja. Autor se pita na koji se nain principi kibernetike
(oblast savremene nauke koja se bavi zajednikim principima upravljanja. prenosa i obrade
informacija u novim vrstarna tehnikih konstrukcija i biolokim sistemima) mogu primeniti u
prouavanju rada kontrolora eleznikog saobraaja. "Kontrola kretanja vozova u stanici", kae on,
"posmatra se kao jedan fidbek sistem, u kome stanini dispeer igra ulogu regulatora." Ovde se
ponovo sreemo sa standardizacijom delatnosti radnika kao ideala kome treba teiti. lanak ukazuje
na mogunost da se itav skup operacija, koje vri osoba zaposlena u kontroli eleznikog
saobraaja, moe objektivno utvrditi.
I u zapadnim zemljama se ovakve studije vide kao pomo u poveanju efikasnosti i proizvodnje.
One su vrlo primenljive na brojnim poljima ljudskih delatnosti i zanimanja, a sigumo je da su od
naroite vanosti za elezniki saobraaj.
Idemo dalje. A. G. Vinjepoljskaja kritikuje stanovite, zastupljeno u Francuskoj, da itanje nema
nikakvog efekta na uenje izgovora. Ona pokazuje neke rezultate eksperimenata iz kojih se vidi da
itanje moe da igra znaajnu ulogu u sticanju navika ispravnog izgovora. Po njoj itanje ne vodi do
opteg poboljanja sposobnosti izgovora, ve poboljanju sposobnosti izgovora posebnih rei koje su
proitane. Nadalje, ona daje primere rei na ruskom, koje sami Rusi imaju problema da izgovore:
inicijativa
orijentisanje
diriabl
inenjer
degradirati
ventilator
bataljon
kolosalno
beletristika
narcizam
Naravno, i u engleskom jeziku postoje mnoge rei koje su teke za izgovor. Meutim, ak i neke
najtee engleske rei izgledaju lake kada se uporede sa nekim lakim ruskim reima. Nesrodna
kombinacija slova i posebna pravila izgovora rei, odbijaju nas, ali ostaje injenica da su danas na
najviim univerzitetskim ustanovama u ovoj zemlji mnogi studenti zaokupljeni studiranjem ruskog
jezika. To nimalo ne udi ako se uzme u obzir vanost uticaja Rusije u svetu politike danas, kao i njen
narastaju uticaj u kulturnim i ekonomskim kretanjima.
Posle ove male digresije vratimo se lanku Vinjepoljskaje. Ona zakljuuje:" Postoji konstantni
uzajamni odnos, uticaja itanja i pisanja sa uenjem izgovora. Rei, sa kojima su se uenici ve
sreli i definisali kao teke za izgovor, bolje ostaju u pamenju i ine vei efekat na izgovor ako su pre
toga uvebavane pisanjem. to vie uenik pie i to se vie sree sa teko izgovorljivim reima
(nezavisno od toga da li sa njima izlazi na kraj na pravi ili pogrean nain), jai je uticaj itanja na
izgovor."
Nastavljamo svoje upoznavanje sa miljenjima ruskih naunika. L. P. Grimak je pronaao zanimljiv
nain prouavanja emocionalnih reakcija padobranaca tokom skoka. Hipnotisao je pet padobranaca i
dao im sugestiju da iskau sa padobranom. Zatim je zatraio da mu saoptavaju svoja emocionalna
iskustva tokom svih etapa sputanja. Rezultati eksperimenta pokazuju da padobrancima raste krvni
pritisak, ubrzavaju se puls i disanje. Ovo je najuoljivije u periodu pre naputanja vazduhoplova.
im se padobran otvori ovi simptomi se stiavaju, mada ak i nakon bezbednog prizemljenja jo uvek
 61

ostaju jai nego pre poetka.

Kritika koja se moe uputiti ovom eksperimentu je da su rezultati prilino mravi, posmatrajui
obim uloenih napora, kao i da su oigledni, moda i bez ogleda. Meutim, eksperiment je najvie
interesantan zbog genijalnosti ispoljene u metodologiji. On pokazuje znaaj hipnoze kao sredstva
proivljavanja u svesti simuliranih uslova, koji se ne mogu prouavati ili koji su nepodesni za direktno
posmatranje na mestu i u trenucima dok se dogaaju.
Stop. Zavrili ste vebu. Sledi jo jedan test razumevanja. Ovoga puta ete proveriti znanje itavog
teksta, tako da moete videti da li je tehnika oputanja, primenjena u prethodnom itanju, doprinela
lakem razumevanju. Ova tehnika je trebalo da vam pomogne kako u itanju teih (pisani italikom),
tako i u itanju lakih delova kojih ste se prihvatali s obnovljenim poletom i entuzijazmom posle
laganog usporavanja.
Odgovorite na pitanja, kao to ste to inili do sada, stavljanjem parafa pored reenice za koju
mislite da odgovara proitanom. Zatim proverite odgovore u reenjima na kraju lekcije.

TEST RAZUMEVANJA GRADIVA

Ruska nauna istraivanja
1. Koja je najee spominjana definicija psihokineze?
a) Sposobnost da se snagom misli deluje na razne predmete.
b) Izvoenje u vazduhu.
c) Oseanje "prijanjanja i odvajanja prstiju".
2. U svom lanku Psiholoki problemi prUikom svemirskih Ietova, Platonov kae da je zabrinut
zbog:
a) Pokuaja da se ovi problemi razree.
b) Odvraanjem panje od problema.
c) Procenama o znaaju problema.
3. Oblast nauke koja se bavi zajednikim principima upravljanja,prenosa i obrade
informacija je:
a) Politika.
b) Parapsihologija.
c) Kibernetika.
4. Kontrola kretanja vozova u stanici se posmatra kao jedan sistem. Re koja nedostaje je:
a) Moralni.
b) Fidbek.
c) Neprimeren.
5. A. G. Vinjepoljskaja u lanku posveenom pitanju izgovora, kritikuje stanovite
zastupljeno u:
a) Francuskoj.
b) Engleskoj.
c) Americi.
6. Rusi imaju problema da izgovore re:
a) Koloseum.
b) Kolosalno.
c) Kolos.
7. Da li dr. Vinjepoljskaja misli da itanje pomae izgovoru?
 62

a) Da.
b) Ne.
c) Nije u stanju da zakljui jer nema dovoljno dokaza.
8. lanak o emocionalnim iskustvima padobranaca napisao je:
a) K. K. Platonov.
b) V. N. Pukin.
c) L. P. Grimak.
9. Na koji nain su ispitivane emocionalne reakcije padobranaca?
a) Tako to je eksperimentator iskakao zajedno s njima.
b) Davane su im sugestije pod hipnozom.
c) Dobili su da popune upitnik neposredno posle prizemljenja.
10. Zbog ega je najvie interesantan eksperiment sa padobrandma?
a) Zbog novine u metodologiji.
b) Zbog orginalnosti rezultata.
c) Zbog novog svetla koje baca na rezultate hipnoze.

TEST RAZUMEVANJA POGLAVLJA

Stavite paraf na tvrenja za koja mislite da odgovaraju onome to ste proitali u osmom
poglavlju.
1.Neophodno je da ceo tekst itamo istom brzinom.
2.Teina materije moe da varira od odeljka do odeljka.
3.Prilagoavanje brzine teini materije je korisna tehnika.
4. Na vae razumevanje ni malo ne utie brzina kojom itate deloveispisane italikom.
5. Moete sebi da dozvolite da se opustite.
6. Lagano usporavanje itanja daje nam iluziju da smo promenili posao koga smo se latili.
7.U stanju smo da spreimo zamor pri itanju.
8.Namerno usporavanje ritma ini da oseamo spoljanju prinudu.
9.Posle oputanja moemo da ubrzamo itanje sa obnovljenim poletom.
10.Da biste se opustili morate da naete posebou knjigu sa lakom materjjom za itanje.
11.U ovoj knjizi neete nad principe brzog itanja koji su primenljivi na svaku vrstu
raaterije.
12.Rasprostranjeno verovanje o vrednostima brzog itanja, vekovima je uticalo na
obrazovnu praksu.
13.Vaa brzina itanja e se poveavati i kada prestanete da se koristite nauenim
tehnikama.
14.U ovom veku velikih naunih otkria ostaje nam samo da i daje koristimo tehnike itanja
iz viktorijanskog doba.
15.Roditelji mogu pomoi svojoj deci da poveaju brzinu itanja.
 63

Svoje odgovore proverite u reenjima na kraju knjige.

REENJA TESTOVA RAZUMEVANJA

Da li ivimo i posle smrti?

1. c); 2. b); 3. c); 4. a); 5. a); 6. b); 7. b); 8. a); 9 . a); 10. b);
Ruska psiholoka istraivanja
1. a); 2. b); 3. c); 4. b); 5. a); 6. b); 7. a); 8. c); 9. b); 10. a);
Pomnoite zbir tanih odgovora iz svakog testa razumevanja sa 10. Dobili ste rezultat u procentima koji
moete da upiete u tabelu na kraju knjige.

Deveto poglavlje
MATERIJAL ZA VEBANJE
Ovo je poglavlje u potpunosti posveeno vebanju. Neu vas vie poduavati novim tehnikama, ali
elim da primenjujete one koje ve znate. Na poetku, iznosim vrstu materije sa kojom se niste
susretali, tanije reeno nekoliko novih vrsta materije. Do sada nauene tehnike su u celosti primenljive
na ove vrste gradiva koji bi trebalo da vam probude zanimanje i prue uvid u itavu lepezu tehnika
brzog itanja i iroko polje njihove primene.
Tehnike kod brzog itanja:
Pre no to ponete sa radom, izloiu ukratko tehnike koje ste do sad nauili:
1. itanje onoliko rei u istom trenutku, koliko moete da obuhvatite izjednog reda.
2. Odustajanje od vraanja na prethodne, ve proitane redove.
3. Spreavanje neeljenih pokreta usana, glave i praenja prstom.
4. Istovremeno obuhvatanje sadraja dva reda.
5. Nastojanje da zavrimo itanje u okviru zadatog vremena.
6. Shvatanje smisla bez mentalnog ponavljanja rei.
7. Ubrzavanje tempa itanja prema teini materjje.
8. Usporavanje ritma kada za tim postoji potreba.
Da li dobro razumete svaku od ovih tehnika? Do sada bi trebalo da ste shvatili kako one
funkcioniu i stekli dovoljno prakse njihovom upotrebom.
Hajde da ih sada primenimo na neke uobiajene vrste tiva, na koje do sada niste naili u knjizi. To
su: pojedine matematike operacije, pismeni zadatak jedne uenice, beleke iz hemijskog prirunika
i godinji izvetaj o poslovanju graevinske kompanije.

GRADIVO ZA VEBANJE IX

Ovaj tekst sadri 544 rei. Ovoga puta neka vam pri ruci bude sat. Zabeleite poetno vreme, a
zatim pogledajte u tabelu, s kraja poglavlja, radi odreivanja svoje brzine itanja. Pokuajte da
odrite ili ak poboljate nivo koji ste dostigli uz pomo tehnika nauenih iz knjige. Vodite rauna
da u jednakoj meri posvetite panju razumevanju teksta i brzini itanja.
Kako da izvadite kvadratni koren
Broj koji se mnoi samim sobom je kvadratni koren dobijenog proizvoda. Na primer, kvadratni
koren iz 36je 6, zato to je 6x6 = 36. Oznaka za kvadratni koren izgleda ovako V . Prema tome,
kvadratni koren iz, pie se V36 . Da bi dobili kvadratni koren nekog broja izvedite naredne korake
 64

(Bie najbolje da dok itate, u isto vreme pratite i postavku zadatka na sleeoj strani):
1. Cifre nekog broja, npr. 2086,6624 odvojite u parove takom i to poev od postojeeg
decimalnog zareza i na levu, i na desnu stranu. Znai 20.86,66.24.
2. Uzmite prvi par to jest 20, i naite broj koji pomnoen samim sobom daje 20 ili manji broj koji
je najblii broju 20. U ovom sluaju to je 4, tj. 4x4 = 16. Zapamtite broj 4. To je prva cifra konanog
broja.
3. Kada oduzmete 16 od 20 ostaje 4. Spustite do broja 4 sledei par cifara poetnog broja tj. 86,
dobijajui 486.

4. Udvostruite broj koji ste zapamtili tj. 4x2 = 8, pa 8 ostavite kao prvu cifiru sledeeg broja koji
ete naknadno pomnoiti.
5. Sada naite broj koji kada se prikljui s desne strane gornjem broju 8, pa tako novoformirani
broj pomnoi sa samim prikljuenim brojem, daje 486 ili prvi manji broj. U ovom sluaju to je 5, tj.
85x5 = 425. Broj 5 prikljuite s desne strane prvombroju koji ste zapamtili, te ste dobili broj 45. To su
prve dve cifre konanog broja.
6. Oduzimanjem 425 od 486 dobijate ostatak 61. Spustite dole trei par cifara broja od koga smo
krenuli, tj. 66, dobijajui 6166.
7. Udvostruite prve dve cifre konanog broja koji ste zapamtili, tj. 45x2 = 90. Ostavite broj 90
kao prve dve cifre sledeeg broja koji ete naknadno pomnoiti.
8. Sada naite broj koji, kada se prikljui s desne strane broju 90 pa tako novoformirani broj
pomnoi sa samim prikljuenim brojem, daje 6166 ili prvi manji broj. U ovom sluaju to je 6, tj. 906x6
= 5436. Broj 6 prikljuite s desne strane 45, te dobijate 456. To su prve tri cifre konanog broja.
9. Oduzimajui 5436 od 6166 ostaje 730. Spustite dole etvrti par poetnog broja, tj. 24,
dobijajui 73024.
10. Udvostruite broj koji ste zapamtili, tj. 456x2 = 912. Ostavite broj 912 kao prve tri cifre
sledeeg broja koji ete naknadno pomnoiti.
11. Sada naite broj koji kada se prikljui s desne strane broju 912 pa tako novoformirani broj
pomnoi sa samim prikljuenim brojem daje 73024 ili prvi manji broj. To je broj 8, tj. 9128x8 =
73024. Broj 8 prikljuite sa desne strane broju 456, te dobijate 4568. To je konani broj.
12. Kako vie nemamo ostatka ovim je na raun zavren. On se moe postaviti ovako:
20.86,66.24
4x4=16
486
4x2=8
85x5 =425
486-425=61
6166
45x2=90
906x6 =5436
6166-5436=730
73024
456x2=912
9128x8=73024
Reenje:"V2086,6624 =45,68
Rezultat moemo lako proveriti mnoenjem 4568 sa samim sobom, to daje na poetni broj 2086,6624.
Evo ovako: 45,68x45,68 36544 27408 22840 18272 =2086,6624
Evo jo jednog primera: Naite kvadratni koren iz 1,753 s tanou od tri decimalna mesta. Postavka
i rad:
1,75.30.00.00 1x1=1 75 23x3 = 69
630
262x2 =524 10600
2644x4 =10576 2400 itd.
 65

Reenje: VL753 =1,324 (priblino) Provera rezultata: 1,324x1,324 5296

2648 3972 1324
1,752976

GRADIVO ZA VEBANJE - X
Ovaj rad jedne uenice sadii 714 rei. Uzmite sat. Zabeleite trcnutno vreme, a zatim pogledajte
tabelu vremena i brzinc, i kraja poglavlja, radi odreivanja svoje brzine itanja. Pokuajte da odiite ili
ak poboljate nivo koji ste dostigli uz pomo tehnika nauenih iz knjige. Zapamtite da u jednakoj meri
posvetite panju razumevanju teksta i brzini itanja.

Dositej -narodni uitelj

Veliki srpski prosvetitelj i mudrac Dositej Obradovi je roen u selu akovu, u Banatu. Svoje
kolovanje je zapoeo u Temivaru, ali je kao i drugi veliki ljudi uio do kraja ivota i iz ivota. Kao to
je bilo uobiajeno u to vreme, mladii eljni mudrosti i bogopoznanja, odlazili su u manastire u nadi da
e ostvariti svoje deake snove. Dositej je prvo bio u manastiru Hopovo, na Frukoj Gori, da bi se
kasnije pokaluerio i zaakonio u Karlovcima, a na kraju u Crnoj Gori zapopio. Zbog nerazumevanja
okoline, ali i svoje arke elje da vidi beli svet, koristi prvu priliku i odlazi na Krf. I tako otpoinju
njegova puteestvija. U Grkoj pohaa kolu kod velikog uitelja Jeroteja. Evo delia Dositejeve prie:
"Neki put bi pitao me uitelj jesam li od gospodskoga roda. Ja odgovarah da jesam. Drugi put opet bi
pitao me uitelj moj da nijesam od kakvoga maloga roda. Ja odgovarah da jesam. Rekao bi uitelj:"
Ma neki dan si kazivao da si od velikoga roda, a sad veli da si od seljanskoga, maloga!" Ja na to
odgovarah: "Moe biti da budem i od jednoga i od drugoga. Ako budem uen lovek po vremenu i
poten, to u biti od velika roda, ako li ja budem malo dobar i neuen prostak, to nee mi pomoi ni
slava dedova mojih." I dalje nastavlja pisanje i pouku svojih itaoca:" Ja tebi to kaem, a ti kai kom
hoe, da je bolje od sebe poeti slavu roda nego na sebi dokonati. Ako su koje potenje nai stari
imali, ono je njihovo, nije se fajde pod tudim kalpakom ponositi." Dositej je poznavao ljudsku duu i
um, pa je, eled da pametne rei ulije u glave sunarodnika, prevodio, stvarao i pripovedao razne
priice, basne i pouke. Znao je da je oveku lake da u sebe primi znanje putem mudrih slika. Tako i
ovu svoju besedu potkrepljuje lepom priom. "Uzajmi jedanput avka od svake ptice po jedno pero,
pak se nakiti. Poe pred orla. Zaudi se orao tolikoj lepoti, pak sabra sve ptice i osudi da avka bude
svrh svijeh ptica af-dama. Izvue se odnekle uk, pa uzede svoje pero, govorei: "Neu ja da se avka
mojim perom gospodi." Tadaj i ostale ptice uzee svaka svoje pero i tako ostade avka opet avka."
Dositej nastavlja svoj put kroz Grku, elei da doe i do Carigrada, a onda u Nemaku, Francusku,
Englesku. Gde god je iao znao je da pronae nektar mudrosti naroda. A za ime je alio kada je iz
Pariza morao da ode? " Kako mi je muno bilo iz Pariza poi! Ali to u? Nuda je tvra od elika.
Kakvih bih prekrasnih knjiga tu mogao nakupovati! ini mi se da sam tu prvi red za ivota, na one
knjige gledajui, soalio to nejmam novaca. Od Lajpsika, s ove tri nedelje u Parizu, ode etrdeset
dukata. Kamo, gdi je London? Nije do stajanja. Napred!" Veliki pobornik narodnog jezika i srpstva,
Dositej Obradovi se borio za slobodu, ali pre svega za slobodu koja dolazi od prosveenog razuma.
Jer, razum je kod Dositeja uslov moralne lepote i sree. A oni koji se meaju u ono to ne znaju i zata
nisu kadri, provee se kao medved iz ove basne koju nam pria veliki Dositej: "Medveda pitoma u
lancu drae Ciganin i voae ga po pazari, gdi, inei ga igrati, dobivae svoje prepitanije. Pone
medved moliti Ciganina ne bi li mu kako mogao nainiti rogove, govorei da bi mu vrlo lepo stajali,
navlastito kad se digne te igra na dve noge. "To moe biti" - odgovori Ciganin - "ali valja zato da da
sebi odrezati ui." "Ui?" - ree medved, pouti malo i promisli se. "Kad ne moe inae biti" - ree -
'a ti ajde, nek idu ui". Stisne zube siromah i zajei, ali pretrpi. Ode oni, nae nekakve rogove, pak eto
ti ga s svrdlom i sikirom. "Dobro da nosi rogove", - veli mu medved -" a nato svrdlo i sikira?" -"
Kako nato? Da ti probuim elo i nabijem rogove". "Da mi probui elo? Kako e mi buiti elo, buile
ti vrane oi! Idi bez traga, naast ti rogovi, nosi ih sam, ja ih neu! He, ja lud, i triput lud! Nije mi ao
ljute boljetice to sam pretrpio, nego to sad moram bez uiju hoditi!"

GRADIVO ZA VEBANJE - XI
Ove beleke iz hemijskog prirunika sadre 659 rei. Uzmite sat. Zabeleite trenutno vreme, a
 66

zatim se posavetujte sa tabelom vremena i brzine, s kraja poglavlja, radi odreivanja svoje brzine
itanja. Pokuajte da odrite ili ak poboljate nivo koji ste dostigli uz pomo tehnika nauenih iz
knjige. Zapamtite da u jednakoj meri posvetite panju razumevanju teksta i brzini itanja.
Oksidi - vana neorganska jedinjenja
A. Definicija
Oksidi su jedinjenja elemenata sa kiseonikom.
B.Podela oksida
1. bazni oksidi
2. kiseli oksidi
3. amfoterni oksidi
4. neutralni oksidi
5. Voda je oksid specifinih osobina i od izuzetnog znaaja i stoga zauzima posebno mesto.
C. Imenovanje oksida
Oksidi dobijaju imena prema nazivu elementa, tako to se na ime elementa doda re oksid. Na
primer: CaO kalcijum-oksid, MgO -magnezijum-oksid.
Napomena: Pri beleenju reakcija, mala slova koja stoje u zagradi potiu od engleskih rei latinskog
porekla i oznaavaju: g (gas) - gas, 1 (liquid) - teno agregatno stanje, s (solid) - vrsto agregatno
stanje, i aq (aqua) - hidratisana supstanca
1. Bazni oksidi
Ogled l
Uzeti pincetom pare magnezijumove trake i zapaliti je. Magnezijum sagoreva bletavom svetlou
i nastaje beo prah, magnezijum oksid, MgO:
2Mg(s) + O2 = 2MgO(s)
MgO - 2e = Mg2+
O2 + 4e = 2O2-
Magnezijum je predao dva elektrona kiseoniku i u dobijenom molekulu MgO je jonska veza. Iz
ogleda se vidi da je MgO vrsta supstanca, kakve su na obinoj temperaturi i sve druge supstance sa
jonskom vezom.
Ogled 2
Magnezijum-oksid koji smo dobili u prolom ogledu, staviti u epruvetu i dodati malo destilovane
vode. Smesu zagrevati uz povremeno protresanje epruvete, a zatim ubadti pare crvenog lakmusa.
Lakmus e poplaviti jer se rastvaranjem magnezijum-oksida u vodi, nagradila baza magnezijum-
hidroksid;
MgO(s) + H2O(1) = Mg(OH)2(aq)
Magnezijum-oksid je bazni oksid, zato to sa vodom gradi bazu.
Ogled 3
U epruvetu staviti magnezijum-oksid, a u kapima dodavati razblaenu hlorovodoninu kiselinu,
dok se ne izvri rastvaranje:
MgO(s) + 2HCl(aq) = MgCb(aq) + KfeO(l)
Hlorovodonina kiselina reaguje sa oksidom i gradi so i vodu. Kada voda zagrevanjem ispari, u
epruveti zaostaju beli kristali magnezijum-hlorida, MgCk.
Iz ovih zapaanja se mogu izvesti sledei zakljuci:
a) bazni oksidi su jonskog tipa
b) bazni oksidi sa vodom grade baze i nazivaju se jo anhidridi baza.
c) bazni oksidi se rastvaraju u kiselinama i grade odgovarajue soli i vodu.
2. Kiseli oksidi
Ogled 4
U porcelansku olju staviti malo umura i poklopiti aom na ijem je unutranjem zidu ovlaeno
pare plavog lakmus papira. Zagrevati olju preko tronoca i mreice da se umur zaari i sagori:
C(s)+Q2(g) = CO2(g)
 67

Gorenjem ugljenika nastaje bezbojan gas, ugljenik(IV)-oksid. On reaguje sa vodom, kojom je

ovlaen lakmus papir:
CO2(g) + 2H2O(1) = H3O+ (aq) + HCO3-(aq)
Hidronijum-joni boje plavi lakmus u crveno. Ugljenik(IV)-oksid je kovalentnog karaktera, jer je
razlika u elektronegativnosti elemenata mala.
Ogled 5
Staviti u epruvetu kalcijum-karbonata i dodavati hlorovodonine kiseline dok se ne ponu razvijati
mehurii. Dobijeni gas uvoditi u rastvor kalcijum-hidroksida. Rastvor se muti jer se stvara kalcijum-
karbonat:
CQ2(g) + Ca(OH)2(aq) = CaCO3(s) + H2O(1)
Iz izloenog se mogu izvesti sledei zakljuci:
a) nemetali sa kiseonikom grade kisele okside
b) kiseli oksidi su kovalentnog tipa
c) kiseli oksidi sa vodom grade kiseline i nazivaju se jo anhidridima kiselina
d) kiseli oksidi reaguju sa bazama gradei odgovarajue soli i vodu
Ukoliko neki metal gradi vie oksida, onda je obino nii oksid baznog karaktera, a vii oksid
kiselog karaktera. Tako se u kisele okside ubrajaju i hrom(VI)-oksid CrO3, mangan(VII)-oksid,
Mn2O7, kalaj(IV)-oksid SnO2, itd. Neki kiseli oksidi ne reaguju sa vodom, a sa bazama reaguju tek
prilikom topljenja, kao na primer silicijum(IV)-oksid SiO2.
3. Amfoterni oksidi
Neki oksidi, naroito oksidi elemenata koji se nalaze u sredini periodnog sistema, reaguju i sa
kiselinama i sa bazama. Takvi oksidi su amfoternog karaktera.
Ogled 6
Uzeti u epruvetu cink-oksida i dodavati razblaenu sumpornu kiselinu. Oksid reaguje sa
kiselinom prema jednaini:
ZnO(s) + PfcSO4(aq) = ZnSO4(aq) + H2O(1)
U dragu epruvetu takoe uzeti cink oksida i dodavati natrijum-hidroksid. U ovom sluaju se dobija
natrijum-tetrahidrokso-cinkat(II):
ZnO(s) + 2NaOH(aq) + H2O(1) = Na2(Zn(OH)4)(aq) Na isti se nain ponaa aluminijum-
oksid AI2O3.
4. Neutralni oksidi
Postoji manji broj oksida koji ne pokazuju ni jednu od navedenih osobina, kao na primer: azot(I)-
oksid N2O, azot(II)-oksid NO, ugljenik(II)-oksid CO, itd. Ovi oksidi ne grade ni baze ni kiseline, pa se
zato nazivaju "neutralni oksidi".

GRADIVO ZA VEBANJE -XII

Ovaj godinji izvetaj poslovanja kompanije sadii 777 rei. Uzmite sat. Zabeleite trenutno vreme,
a zatim konsultujte tabelu vremena i brzine, s kraja poglavlja, radi odreivanja svoje brzine itanja.
Pokuajte da odrite ili ak poboljate nivo koji ste dostigli uz pomo tehnika nauenih iz knjige.
Zapamtite da u jednakoj meri posvetite panju razumevanju teksta i brzini itanja.
Izvetaj poslovanja kompanije
U svom godinjem izvetaju, gospodin G. Frejzer-Elvinston, direktor Centralnog graevinskog
udruenja, ukazao je na zadovoljavajui finansijski poloaj kompanije u 1998. godini. Tokom svog
govora, na sedamdesetestoj po redu godinjoj generalnoj skuptini, odranoj 2-og decembra u
glavnim prostorijama Drutva, direktor je rekao da:
Ove godine je aktiva Drutva iskazala poveanje od 9,5 % u odnosu na odgovarajui period
prole godine. Tako e 1998-a, ostati zabeleena kao jo jedna uspena godina u dugoj i ugleda
dostojnoj istoriji Udruenja. To odraava nepoljuljano poverenje javnosti u finansijsku stabilnost i
kontinuirani uspeh Udruenja u privlaenju novih investicija.
 68

Tokom godine, Udruenje je drugima dalo na zajam sumu od skoro 6 miliona funti, od ega je
najvei deo pozajmljen kupcima kua koje su stavljene pod hipoteku. Mere najnovijeg dekreta o
zakupnini odvukle su panju velikog broja Ijudi ka prednosti posedovanja sopstvenih kua, to je za
posledicu imalo zamah naeg hipotekarnog biznisa u ohrabrujuem obimu.
Udruenje je, takoe, privuklo mnogo novih investitora, koji su u otplatama Centralnog
graevinskog udruenja videli zgodan nain tednje uz privlanu kamatu. Mada je bankovna
diskontna stopa pokazala tokom godine tendenciju ka padu, Udruenje je uinilo sve to je bilo u
njegovoj moi da ponudi adekvatne kamate, pa se uspeh ovakve politike video u godinjem obrtu
investicionih deonica i depozitnih rauna.
Ne moe se rei da su ove stavke steene odmaranjem na lovori-kama prolih uspeha. Naporan
rad je bio neophodan radi odianja prestia na polju velike konkurencije. Zahvaljujud predanosti
svih filijala Udruenja, dodatna zalaganja su se isplatila. Ostvarena je direktorova vrsta nada i
oekivanje da e, ukoliko se revnostan rad i odluni napori nastave i sledee godine, dod do joS veeg
opravdanja politike progresivnog razvoja koja je sprovoena u prolosti.
Nivo oporezivanja u ekonomiji, generalno gledano, i dalje je uzrok nesigurnosti svih zainteresovanih
krugova. Treba otvoreno priznati i jasno istai da je to veliki teret. Ipak, Udruenje veruje u
mogunost da, u blioj budunosti, doe do smanjenja poreza na profit U meuvremenu bi najbolje
bilo podrati one koji vode prosvetiteljsku kampanju za smanjenje opteg nivoa oporezivanja jer ga
smatramo za smetnju ekspanziji interesa Udruenja.
Zahvaljujui uspeloj integraciji sa Severo-istonim graevinskim drutvom, Centralno graevinsko
udruenje je steklo nove prostorije. Ekspanzija je bila neophodna i brojnim filijalama, te su i one
znatno proirene radi prihvatanja obima novih poslova koji dolaze kao posledica saradnje sa lokalnim
vlastima na programima izgradnje, u oblastima koje su za to predviene. Izgraeno je i prostrano
novo naselje u klasi 34,000 do 35,000 funti, u kooperaciji sa privatnim graevinskim preduzeem, a
direktor je sa zadovoljstvom mogao da kae da su i ovde filijale Udruenja dale puni doprinos
stavljanjem pomenutih objekata pod hipoteku.
Sa eljenjem je propraeno seanje na smrt koja je 27. oktobra zadesila general-potpukovnika A.
Enekin-Bizlija, potovanog lana upravnog odbora. General-potpukovnik Enekin-Bizli je sa
Udruenjem bio povezan dugo godina, i sa zahvalnou se seamo da je bio vatreni pobornik
Udruenja od samih poetaka njene ekspanzionistike politike. Doekao je da vidi kako se raaju
plodovi takvih nastojanja. U danima koji dolaze oseaemo prazninu zbog njegovog odlaska.
Upranjeno mesto u upravnom odboru popunio je gospodin Volter G. Arbudnot, nekadanji
generalni direktor Udruenja filijala severnih oblasti. On je imao veliko i raznovrsno iskustvo sa
Udruenjem, a u ponudi ove slube gospodinu Arbudnotu oekuje se da e njegovo iskustvo biti veliko
preimustvo za odbor, ali i pomalo zadocnelo priznanje za njegove godine vredne slube Udruenju.
Tokom ove godine Udruenje je oformilo podrunicu, sa udelom kapitala od 188,000 funti, za
eksploataciju investicionih interesa koji su steeni kao zaostavtina, a po poslednjoj elji pokojne
gospoe Kordelije Lejn, iji je mu radio za Udruenje na poslovima upravljanja, sve do svoje smrti
1997. godine. Zaostavtina gospoe Lejn e biti iskoriena za razumno investiranje u akcije i
deonice na obeavajuim poljima novih preduzetnitva. Odbor je, u ovu svrhu, temeljno razmotrio
izbor i eventualne prednosti pojedinih akcija, te je zakljueno da se najbolji izgledi za sticanje kapitala
nalaze u industrijskim deonicama, u nekim zemljama. Evropske zajednice. Preliminarni izvetaji su
pokazali da je vera u ove podrune aktivnosti bila potpuno opravdana. To se vidi iz prihoda, koji je
otprilike bio vii za 18-20 procenata u kratkom periodu kada su podrune kompanije radile.
Sledi zavrni deo govora:
"Vai direktori su vam, dalde, predoili sveobuhvatnu slilcu koja je potpuno zadovoljavajua i
smeta Udruenje na veoma povoljnu poziciju za ostvarenje ciljeva u narednoj godini. Usvajanjem
ovog izvetaja mislim da imamo stvarni povod da estitamo svima koji su doprineli ne samo
odravanju nae finansijske pozicije, ve i ostvarenju vrlo znaajnog poboljanja svih stavki tokom
celeprotekle godine. Moje kolege i ja ostajemo pri vrstom uverenju u sigurnu budunost Udruenja,
koje nas ini integralnim delom blagostanja nae zendje u celini."
Nakon rasprave, izvetaj je usvojen. Integralnu verziju zainteresovane osobe mogu dobiti potom.

TEST RAZUMEVANJA GRADIVA

 69

Gradivo za vebanje - IX-XII

1. Kvadratni koren je:
a) Proizvod mnoenja broja sa samim sobom.
b) Broj koji se mnoi samim sobom je kvadratni koren dobijenog proizvoda.
c) Bilo koji broj deljiv sa 2.
2. Kvadratni koren iz 36 se pie:
a) \/36
b) 2V36
c) 36x36
3. Kvadratni koren nekog broja moe se proveriti:
a) Deljenjem kvadratnog korena sa 2.
b) Mnoenjem kvadratnog korena samim sobom.
c) Oduzimanjem kvadratnog korena od broja iz koga smo vadilikvadratni koren.
4. Dositej Obradovi je roen u:
a) Temivaru.
b) akovu.
c) Karlovcima.
5. Dositejev uitelj u Grkoj zvao se:
a) Nikanor.
b) Pajsije.
c) Jerotej.
6. Za im Dositej iz Pariza najvie ali:
a) Za lepotama grada.
b) Za knjigama.
c) Za izgubljenim dukatima.
7. Oksidisu:
a) Jedinjenja elemenata sa kiseonikom.
b) Jedinjenja koja imaju luast ukus.
c) Jedinjenja koja se u vodenom rastvoru razlau na baze i soli.
8. Voda spada u:
a) Zauzima posebno mesto.
b) Amfoteme okside.
c) Neutralne okside.
9. Oksidi koji ne grade ni baze, ni kiseline zovu se:
a) Kiseli oksidi.
b) Neutralni oksidi.
c) Bazni oksidi.
lO. Direktorov godinji izvetaj se odnosi na:
a) Udruenje moralnog blagostanja.
b) Drutvo trezvenjaka.
c) Graevinsko udruenje.
Proverite odgovore na kraju poglavlja.
 70

TEST

Stavite paraf pored reenice koja je najvie primenljiva na vas.

1. Moja trenutna brzina itanja je oko 250 ili manje rei u minuti.
2. Moja trenutna brzina itanja je izmeu 250 i 500 rei u minuti.
3. Moja trenutna brzina itanja je izmeu 500 i 800 rei u minuti.
4. Moja trenutna brzina itanja je vie od 800 rei u minuti..
5. Moj rezultat na testovima razumevanja je u proseku etiri tana odgovora Ui manje. '
6. Moj rezultat na testovima razumevanja je u proseku izmeu pet i osam tanih odgovora.
7. Moj rezultat na testovima razumevanja je u proseku preko osam tanih odgovora.
8. Obino pravim vie od est greaka u testovima.
9. Obino pravim od tri do est greaka u testovima.
10. Obino imam 100 posto ili skoro 100 posto tanih odgovora u testovima.
11. Razoaran sam napretkom koji sam do sada postigao.
12. Ostvario sam neki napredak, ali mislim da sam mogao da uinim vie.
13. Zadovoljan sam to sam ostvario umeren napredak i nadam se da u nastaviti na isti
nain.
14. Mislim da sam ostvario veoma dobar hapredak.
15. I zuietno sam zadovoljan napretkom koji sam postigao.
Proverite svoje odgovore u reenjima na kraju knjige.

REENJA TESTA RAZUMEVANJA

Gradivo za vebanje - DC-XII
1. b); 2. a); 3. b); 4. b); 5. c); 6. b); 7. a); 8. a); 9. b); 10. c);

Pomnoite zbir tanih odgovora iz testa razumevanja sa 10. Dobili ste rezultat u procentima koji
moete da upiete u tabelu na kraju knjige.

TABELA BRZINE I VREMENA

Da biste pronali svoju brzinu itanja rei u minuti, krenite odozgo, iz odgovarajue kolone, dok ne
pronaete svoje ili priblino vreme, a zatim u istom redu, u prvoj koloni zdesna, oitajte brzinu.

VREME brzina
min/sek min/sek min/sek min/sek re/min
2 43 3 34 3 17 3 53 200
 71
2 25 3 10 2 56 225
3 27
2 10 2 51 2 38 3 6 250
1 57 2 35 2 23 2 49 275
1 49 2 22 2 11 2 35 300
1 40 2 11 2 1 2 23 325
1 33 2 2 1 52 2 13 350
1 27 1 54 1 45 2 4 375
1 21 1 47 1 38 1 56 400
1 16 1 40 1 33 1 49 425
1 12 1 35 1 27 1 43 450
1 8 1 30 1 23 1 38 475
1 5 1 25 1 19 1 33 500

1 2 1 1 21 11 15 1 1 28 525
59 1 1 17 11 11 1 1 24 550
57 1 1 14 11 8 11 21 575
54 1 1 11 11 6 1 1 17 600
52 1 1 8 11 3 1 1 14 625
50 1 1 5 1 60 1 1 11 650
48 1 1 3 58 11 9 675
46 1 1 1 56 11 6 700
45 59 54 11 4 725
43 57 53 11 2 750
42 55 51 1 60 775
40 53 49 58 800
38 50 47 54 850
36 48 44 52 900
34 45 42 49 950
33 43 40 47 1000
31 40 38 44 1050
30 39 36 42 1100
27 36 33 39 1200
A B C D brzina

Kolona A (Kako da izvadite kvadratni koren - 544 rei); kolona B (Dositej - narodni uitelj - 714 rei);
kolona C (Oksidi - vana neor-ganska jedinjenja - 659 rei); kolona D (Izvetaj poslovanja graevin-
ske kompanije - 777 rei).
 72

Deseto poglavlje???????????????????????????

KAKO DA ZAPAMTITE ONO TO BRZO ITATE

Moemo li bolje da zapamtimo ono to brzo itamo? Ovo pitanje se u stvari sastoji iz tri pitanja,
zato to postoje tri aspekta pamenja. Memorisanje onoga to itamo i dozivanje u seanje ili, ako
hoete, naknadna reprodukcija ili prepoznavanje. Izmeu njih nalazi se trei aspekt, zadravanje
onoga to itamo, u naim modanim elijama. Dakle, ovo su tri faze procesa pamenja: beleenje,
zadravanje i seanje.
Prema tome, kada se zapitamo kako da bolje zapamtimo ono to itamo, zapravo se pitamo: 1.
Kalco da bolje memoriemo?; 2. Kako da bolje zadrimo?; 3. Kako da bolje dozovemo u seanje?
U praksi, drugo pitanje ignoriemo jer ne postoji nain da se stvamo pobolja sposobnost mozga da
zadrava.
Dakle, kako moemo da bolje memoriemo, uprkos bizom itanju? Kako da bolje dozovemo u
seanje ono to brzo itamo? Da bi odgovorili na ova dva pitanja moramo pre svega da ispitamo
zbog ega uopte zaboravljamo. Kada saznamo ovaj uzrok, biemo u boljoj situaciji da predloimo
nain kako da ga prevaziemo.
Uzroci zaboravnosti
Neto to itamo zaboravljamo zato to se neto drugo to smo proitali sa njim sukobljava. To
"drugo" moe biti neto to smo proitali pre ili posle itanja onog "prvog". U sluaju itanja posle,
su poznate kao "retroaktivna inhibicija", a u sluaju itanja pre, kao "proaktivna inhibicija".
Postoji jo nekoliko oiglednih uzroka zaboravljanja, kao to su, gubitak panje, nedovoljno
ponavljanje, nezainteresovanost, i propust u stvaranju asocijacija izmeu onoga to itamo i onoga to ve
znamo. Gubitkom panje smo se pozabavili u drugom poglavlju "Kalco se skoncentrisati". Ostale emo
razmotriti na stranicama koje slede.
1. Retroaktivna inhibicija.
Retroaktivna inhibicija znai da se tragovi memorije iskustva koje se odvija, sukobljavaju sa
tragovima memorije iskustva koje elimo da zapamtimo. Na primer, ako proitamo novinski lanak, a
potom uzmemo kratkupriu, pamenje kratke prie moe do u sukob sa seanjem na novinski lanak.
Novinski lanak zaboravljamo zbog delovanja retroaktivne inhibicije.
Ovo se odnosi na sva tri aspekta pamenja. Gornji primer pokazuje delovanje na nivou memorisanja
ili beleenja u um informacija sadranih u novinskom lanku. Ali, retroaktivna inhibicija takoe utie
na sposobnost zadravanja materije u umu i na sposobnost njenog dozivanja u seanje kada za tim
postoji potreba.
Na primer, izgleda da se verovatno tragovi memorije u naem mozgu izraavaju oblikom
"strujnog kola", delom hemijske i delom elektrine prirode. Strujno kolo formirano jednim iskustvom
moe ometati neko drugo strujno kolo formirano ranijim iskustvom. Analogija koja nam moe pomoi
da shvatimo poentu je avion koji leti iznad naih kua i tako izaziva poremeaj slike na televizijskom
ekranu. Ovo je retroaktivna inhibicija na nivou zadravanja.
Kada pokuavamo da neto dozovemo u sedanje naim umom prolaze neeljene misli. Tako se
prekida nit misli koje smo uputili da tragaju za eljenim iskustvom. Ovo je retroaktivna inhibicija na
nivou seanja.
Nedavna istraivanja su otkrila dva naina uvanja memorijskih tragova u mozgu: privremeno i
trajno. Tokom privremenog, utisak je podloan brisanju, ali se ak i kada se nalazi u trajnom
spremitu, impresija moe privremeno zaboraviti. Privremeno uvanje izgleda nastaje sistemom
signala koji putuju neuronima. Nakon, otprilike, jednog sata, memorijski tragovi su izbrisani ili je
pamenje preneto u trajno spremite, koje za sobom povlai promene broja i sastava molekula
ribonukleinske kiseline (RNK) u modanim elijama. Gubitak pamenja kod starijih ljudi moda se
moe objasniti injenicom da je mozak takvih osoba manje sposoban da formira RNK molekule.
2. Proaktivna inhibicija.
U ovom sluaju ometanje dolazi od onoga to smo proitali pre itanja materije koju ne uspevamo
da dozovemo u secanje. Na primer, naa nesposobnost da zapamtimo sadraj poglavlja iz istorijskog
udbenika je odreena injenicom da smo pre itanja istorije ve proitali materiju druge vrste.
 73

Ovo nam pokazuje da je zaboravljanje proces meusobnog ometanja ili spreavanja razliitih
stavki informacija koje su pohranjene u naim umovima kao rezultat itanja.
Proaktivna inhibicija, takoe, utie na sva tri nivoa procesa pamenja. Ona spreava ispravno
pamenje, zadravanje i seanje.
Jedan od najeih izvora proaktivne inhibicije su neadekvatne emocije. Ometanje izazvano
unutranjim emocionalnim konfliktima je obino glavni uzrok zaboravljanja materije koju itamo.
Ometanje utie na nau sposobnost zapaanja onoga to vidimo na ispisanoj strani. Uz loe zapaanje
ne moemo ni da se setimo neega kako treba. "Odreene emocije", kae dr Denet, "uzrokuju da
ljudi budu odsutni duhom."
Primer:
Evo jednog vrlo slinog primera onome koji smo ve imali ranije u knjizi. Jedna studentkinja,
devojka od svojih osamnaest godina, shvatila je da ima veoma lou sposobnost da neto dozove u
seanje i slabu mo koncentracije. Bila je jedino dete roditelja tneu kojima su esto izbijale svae. U
ovim svaama, ona je bila prisiljena da stane na neiju stranu. Kod kue je bila naklonjena ocu, dok je
na fakultetu oseala potrebu da bude uz majku, koja je imala briljantna intelektualna dostignuda.
Nesposobna da podnese ovo, na neki nain poistoveivanje sa svojom majkom, jer se sudaralo sa
lojalnou prema ocu, neprestano je pri uenju bila ometana ozbiljnim mentalnim konfliktom. Stanje
sukoba, ije je seme postojalo u njenom kunom okruenju jo pre polaska na fakultet, odgovorno je za
slabu koncentraciju, loe pamenje i slabu sposobnost da neto dozove u seanje. Ona je bila rtva
proaktivne inhibicije.
3. Gubitak panje.
Gubitak panje uzrokuje da iskustvo na nas ostavi slab utisak, a to je sledei uobiajeni razlog zbog
koga zaboravljamo. Loe pamenje je prouzrokovano neposveenou onome to elimo da nauimo,
pa je zato nemogue registrovati utisak dovoljno snano da bi se zapamtio.
Na primer, pretpostavimo da itate knjigu, a neko vam postavi pitanje. Poto ne elite da budete
neljubazni, oseate obavezu da sasluate pitanje da biste mogli da odgovorite. Ali, ovaj in odvraa
vau panju od itanja, tako da vie ne primate smisao onoga to itate. Kada konano uspete da ponovo
usredsredite panju, primorani ste da se vratite reenicu ili ceo pasus unazad.
Moda e neko rei da injenica da ste uli pitanje ve dokazuje da niste u pravoj meri
skoncentrisani. Ukoliko je ovo tano, onda nas ne tei injenica koliko smo lako u stanju da
obmanemo sebe mislei da smo jako usredsreeni na neto, kada to zapravo nismo.
4. Nedovoljno ponavljanje.
Slabo pamenje ima uzrok i u nedovoljnom ponavljanju materije jer na taj nain dozvoljavamo da
vreme istekne bez osveavanja pamenja onoga to itamo. to se ee utisak unosi u um, vie se
utvruje strujno kolo memorijskih tragova izgraenih u mozgu. Takvo pamenje moe da traje celoga
ivota.
Od svojih najranijih kolskih dana smo upoznati sa dejstvom ponavljanja pri uenju. Ebinghaus,
pionir eksperimentisanja na polju pamenja, pokazao je da ukoliko se niz slogova naui tako da moe
biti reprodukovan bez ijedne greke, narednog dana je potrebno manje ponavljanja da bi se dosegao isti
stepen reprodukcije. Osim toga, uteda vremena se poveava sa svim narednim ponavljanjima, a moe
biti i grafiki prikazana u obliku dobro poznate "krivulje" uenja.
Dobar deo onoga to znamo steen je ovim metodom uenja. Jednostavno neto ponavljamo,
stalno iznova, dok ne postane deo naeg znanja. Na ovaj nain pamtimo i mnoge pojedinosti, pa
preko njih moemo, kasnije, prelaziti bez oklevanja poto smo ih temeljno upili svakodnevnim
ponavljanjem.
5.Nezainteresovanost.
Nedovoljna zainteresovanost za ono to itamo je jo jedan razlog zato ne uspevamo da pamtimo
kada elimo. Stepen zavisnosti pamenja od zainteresovanosti prikazan je sledeim iskustvom.
Primer:
Jedan mladi je rekao: "Sreo sam se sa praktinim potekoama u pamenju, u toku brzog itanja.
Na primer, ako kaem sebi da moram da zapamtim neke panske rei, sklon sam da ih brzo zaboravim,
osim ako su vrlo lake i ako esto mislim na njih. Jasno mi je da je u pitanju odreeni stepen
 74

zainteresovanosti i da ukoliko ovek zaista eli da zapamti neto vano, moe to i da uradi."
Gore navedeno zapaanje pokazuje isto tako i koliku ulogu igra panja u pokuaju da zapamtimo,
jer je mladi dodao: "Naroito zaboravljam ako se neto neoekivano desi i odvue mi panju od
onoga to pokuavam da dozovem u seanje."
"Najbolje pamtimo stvari koje nas najvie interesuju," pie Lajonel Stebing. "Kada bismo mogli da
budemo stvarno zainteresovani za neku novu materiju mnogo lake bismo je zapamtili."
6. Neodgovarajue asocijacije i neuspeh u njihovom stvaranju.
Ovde mislimo na udruivanje ili mentalno povezivanje onoga to itamo sa onim to ve znamo.
Ovo je jo jedan uzrok zaboravljanja. Neuspeh u stvaranju asocijacija izmeu novih i starih stvari
dolazi usled slabo zapamenog sadraja ispisane strane.
Na primer, jedan student je napravio zabeleke, ukratko izlaui misli iz Knjige V, Lukrecijeve
poeme "De rerum natura". On je zabeleio Lukrecijeve argumente zato bogovi nisu stvorili svet radi
oveka. Sledeih pet stavki su navedene u prilog ove tvrdnje:
Kada bi ljudi ve bili blagosloveni, bogovi ne bi imali potrebu za ovekovom zahvalnou.
Bogovima nije bio potreban svet zbog neke nove koristi, niti zato da bi se razveselili prisustvom
ljudskih bia.
Ne bi nas povredilo da se nikada nismo ni rodili.
Bogovi nisu mogli da stvore svet za oveka jer nisu imali uzor po kome bl napravili sredinu pogodnu
za ljudski ivot.
Svet je pun nesavrenosti koje nisu u skladu sa boanskom savrenou.
Uprkos metodinog prikaza Lukrecijevih ideja u svesci, student nije uspeo da i.h zapamti dovoljno
dobro. Zbog toga to je propustio da ih na pravi nain povee sa drugim idejama ve prisutnim u umu.
Kasnije, u ovom poglavlju, bie pokazano kako je to mogao da uradi na zadovoljavajui nain.
7. Potiskivanje.
Postoji i metod aktivnog zaboravljanja bolnih seanja poznat pod nazivom "potiskivanje". Ono to
se u ovom sluaju deava jeste da su naa interesovanja koja nam, kao to smo videli, pomau
uodreivanju ta emo da zapamtimo ili zaboravimo, vezana za osedaj samopotovanja. Mnogo lake
zaboravljamo ono to naruava na oseaj samopotovanja od onoga to ne ispoljava takvu
tendenciju.
Na primer, jedna osoba je izjavila: "Ako ponekad i ubedim sebe da proitam neku horor priu, u
sluaju da scene iz nje ponu da mi dolaze u san kao none more, primetio sam da je brzo zaboravljam.
Otkrio sam da kasnije, ak ni u grubim crtama, ne uspevam da se setim o emu se radilo u prii."
Metod zaboravljanja potiskivanjem nije pod voljnom kontrolom. Moglo bi se red da je to proces koji
se odvija bez naeg svesnog ueda. ak i kada bi bili u stanju da njime upravljamo, nije preporuljivo
raspolagati neprijatnim seanjima jer su ona sklona da dovedu do neurotskih simptoma.
Ostaviemo po strani uzroke zaboravljanja koji se javljaju kod vrlo mladih ili jako starih osoba i to
zbog injenice da su modane elije u kojima su seanja zabeleena jo nedovoljno razvijene ili
oronule. U prvom sluaju ne treba nita preduzimati jer bebe ne itaju, a i priroda de se u svakom
sluaju vremenom pobrinuti za svoj deo posla. U drugom sluaju nemogue je bilo ta uiniti ak i
kada bismo to eleli. Gubitak pamenja starijih osoba nije izleiv nijednim poznatim medicinskim
sredstvom dananjeg doba.
Pamcenje i oteenja mozga
Pogorana memorija moe biti i rezultat oteenja modanih elija usled bolesti ili nesrenog sluaja.
Na primer, moj poznanik, tridesetogodinjak, mi je rekao: "U jedanaestoj godini me je napao
meningitis, a pre tri godine sam imao vrlo ozbiljan saobraajni udes u kojem mi je naprsla lobanja."
Poalio se: "Voleo bih kada bi bio u stanju da vie zapamtim iz proitanog. Moje pamenje nije dobro
onoliko koliko bih ja to eleo."
Naravno, u ovakvim sluajevima, pomo, tamo gde je izleenje mogue, lei na polju medicine,
eventualno hirurgije, mnogo pre nego u psihologiji. I pored toga ini mi se da takve osobe mogu, do
izvesnog stepena, imati koristi primenjujui metode pamenja koje emo nadalje razmatrati.
 75

Dakle, kako se, s take gledita poboljanja pamenja, moemo okoristiti ovim zakljucima u
vebanju brzog itanja? Kako prevazii sedam, gore opisanih, osnovnih uzroka zaboravljanja?
Leenje zaboravnosti
1. Kako izbei retroaktivnu inhibiciju?
Podsetimo se da retroaktivna inhibicija znai da smo zaboravili neki utisak usled delovanja
drugih, kasnijih utisaka. Ovaj uzrok ne moemo u potpunosti da odstranimo, ali ga moemo ublaiti
ako, posle uenja odredene materije, dozvolimo sebi izvestan period odmora. Ukoliko istoga asa
preemo na drugo tivo, lako se moe desiti da zaboravimo ono to smo upravo nauili.
Za prevazilaenje prvog i drugog uzroka zaboravljanja najbolje je usvojiti metode uenja koji
smanjuju ometanja nastala istim uzrocima.
Posle izvesnog perioda odmora korisno bi bilo da ponovo ukratko proemo kroz materiju,
proraujui ve proitano, da bismo spreili njeno iezavanje iz memorije. Dobar deo onoga to smo
nauili ubrzo zaboravljamo. Proces zaboravljanja najbre se odvija neposredno nakon zavrenog
uenja, dok se vremenom usporava. To znai da je presliavanje najekonominije ako se izvede to je
mogue pre. Znai, umesto da odmah usmerite panju na neto novo, saekajte da proe period
odmora koji smanjuje sukobljavanja "strujnih kola", a onda, recimo uvee, proite opet kroz ono to
ste nauili u toku dana.
" Generalno gledano," kae D. O. Lajon," otkriveno je da je najekonominiji metod ouvanja zapamene
materije, njeno ponavljanje svaki put kada pone da bledi..., tudentu se savetuje da obnovi gradivo
ubrzo nakon to ga je nauio i, ako je mogue, da ga opet proradi istog dana uvee. Tada, ako i propusti
nedelju, dve, nee biti velike razlike u znanju. Ali, kada jednom zaboravi do te mere da ieznu
mnoge prvobitno stvorene asocijacije, znatan deo materije je nepovratno izgubljen."
2.Kako izbei proaktivnu inhibiciju.
Podsetimo se, proaktivna inhibicija oznaava neto to je zaboravljeno usled snage utisaka iz
prethodnog itanja. Skloni smo da zaboravimo ono to smo upravo proitali zbog nekih stvari koje
smo ranije proitali ili uradili.
Ovaj uzrok zaboravljanja je oito tee kontrolisati. Ipak, moe nam koristiti ako se odmorimo
nakratko pre no to se latimo, na primer, gradiva za vebanje iz ove knjige. U sutini, ovde je
primenjen isti princip kao i kod prethodnog uzroka. Istiem injenicu da rad treba da bude proaran
periodima odmora ukoliko elimo da bolje zapamtimo ono to brzo itamo.
Druga praktina primena ovoga principa je da student treba da, na neki nain, ukloni svaki
emocionalni problem koji ima, pre no to sedne da ui. Tada moe biti siguran da je utiao uobiajeni
izvor smetnji koji uzrokuje zaboravljanje onoga to planira da brzo ita.
3.Drite panju.
Da biste poboljali svoju memoriju drite usredsreenu panju na ono to elite da zapamtite.
Obezbeivanje jakog utiska o materiji neophodno je za koncentraciju. to je impresija upeatljivija,
lake se doziva u seanje. Oslobodite se briga koje odvraaju panju od onoga to pokuavate da
zapamtite.
Primer:
Vanost panje prikazana je na zabavan nain u jednom stripu. ovek i njegova ena kreu kolima
na odmor. On je pita da li je sigurna da nije ncto zaboravila. Da li je rekla mlekadiji i deku koji
donosi novine da u kui nee biti nikoga par nedelja? Da li je zatvorila vodu i ugasila svetlo? Njegova
panja je bila toliko usmerena na ono to je njegova ena moda zaboravila, da je smetnuo s uma da u
kola natoi gorivo.
Kao to ree ameriki psiholog V. B. Pikberi: "Klju za efikasnost procesa pamenja lei u panji."
Budite vrlo usredsreeni u trenucima kada po prvi put primate utisak i kasnije kada pokuavate da
ga se setite ili reprodukujete
"Opte je poznato da," pie doktor Vilijem E. Galt, "neprimeene stvari ne mogu biti
reprodukovane, da je usmerena panja glavni uslov za kasnije uspeno seanje, i da je efikasnost
zadravanja u zavisnosti od stepena panje tokom prijema utiska. Osim toga, kroz sve tri etape
pamenja, panja odabira iz mnotva moguih asocijacija onu koja e biti delotvorna."
itaocu preporuujem da se vrati na drugo poglavlje za dalje savete u vezi odravanja panje i
koncentracije.
 76

4. Ponavljanje materije.
ta god elimo da zapamtimo moramo da ponavljamo dok ne savladamo zaista dobro i redovno
proraujemo da ne bi izbledelo.
Ipak, ponavljanje oduzima vreme koje pokuavamo da utedimo brzim itanjem. Stoga se
postavlja pitanje: "U kojim okolnostima moemo ponavljanja da smanjimo na najmanji broj i tako
skratimo vreme potrebno za pamenje, kao to smo uinili sa itanjem?" Brzo itanje nema svrhe ako
vie vremena troimo na ponavljanje.
Na ovo pitanje su odgovorili doktor Bruno i Loti Ferst. Oni su ukazali da se bizarne ili
preuveliane asocijacije, ili one koje ukljuuju u sebe neku aktivnost, bolje pamte od onih obinih,
sainjenih od statinih slika. Na primer: jedan student medicine, zainteresovan za pamenje
materije iz udbenika, izjavio je: " Ja izaberem bolesnika ili prijatelja i oko njega u mati izgradim opis
bolesti. Osobu smestim u poznatu sobu, batu ili odeljenje u bolnici, i zamiljam kako se ove
apstraktne stvari iz udbenika njoj deavaju. Takoe, predstavljam sebi kako se vremenom bolest
razvija. Zaista je fantastino koliko se na ovaj nain moe nabubati i zapamtiti bez ponavljanja. Sada
jednostavno uskladitim injenice i sa optimizmom gledam na budui ispit."
Ovo iskustvo pokazuje da ukoliko sledimo savet doktora Fersta, dobijamo priliku da smanjimo
broj ponavljanja koja su potrebna da zapamtimo ono to brzo itamo.
5. Zainteresujte se za materiju.
Stvorite kod sebe interesovanje za materiju koju elite da zapamtite. Ako je vaa zainteresovanost
slaba ili je uopte nema, postoji nekoliko naina da je ojaate ili stvorite.
1. Jedan nain je korienje autosugestije. Svoju zainteresovanost za temu moete da poveate
sugeriu sebi: "Ovo me veoma interesuje" ili"Ja sve pamtim" ili "Ova tema me interesuje sve vie i
vie" ili "Ovo je za mene korisno i svakoga dana mi se sve vie dopada".
2. Drugi nain je da itate tekstove srodne onim koji morate da nauite. Ovakvim izuavanjem
moete da uoite kako vam ovaj predmet moe biti od koristi ili da jasnije vidite njegovu povezanost
sa savremenim dogaajima, to u krajnjoj liniji podstie vau zainteresovanost.
3. Trei nain koji je od pomoi je da primenite, neto od onoga to opisuje tekst, u svom
svakodnevnom ivotu.
Ponavljam, svoje interesovanje moete podstai razgovarajui sa nekim o materiji - poeljno je da to
bude neko ko zna vie od vas. Takva osoba vam moe otkriti neka interesantna gledita o predmetu i
pomoi da steknete uvid u temu i njeno razumevanje koje trenutno nemate. Ovakav uvid i
razumevanje vam mogu dosta pomoi ne samo da podstaknete svoje interesovanje, ve i memoriju.
Uvek se trudite da razumete ono to elite da zapamtite.
Na kraju, zainteresovanost moete stimulisati dajui samom sebi podstrek. Razmislite ta ete stei
ako ovladate predmetom i ta ete izgubiti ukoliko to ne uspete.
Zakon zainteresovanosti kae da vee interesovanje znai manji broj ponavljanja. Ukoliko niste
zainteresovani za temu moete slobodno odustati od uenja ili, ukoliko vam to nije doputeno,
razvijte interes nekim od gore pomenutih metoda.
6. Stvorite vrste asocijacije.
Pod asocijacijom se podrazumeva tenja uma da povee neki utisak sa drugim utiskom koji se ve
nalazi u umu. Poveite ono to elite da zapamtite sa onim to ve znate. Moete ga upamtiti zbog
njegove slinosti sa neim poznatim ili kontrasta u odnosu na neto znano ili po tome to se desio u
istom vremenu ili prostoru sa drugim, vama dobro poznatim dogaajem.
Na primer, uzmimo sluaj studenta, iji su napori da zapamti Lukrecijevu filozofiju pomenuti ranije
u poglavlju. Vie uspeha bi imao da je uporedio Lukrecijeva gledita sa gleditima hrianske religije,
koja su mu ve bliska.
Hriansko stanovite je da je ovek stvoren od Boga kako bi uivao na zemlji i koristio njene
izvore sluei svoga Tvorca. Ideje hrianske religije pomau da se, zbog kontrasta sa prehrianskim
mislima Lukrecija, ove druge lake zapamte. A osobito poslednju tvrdnju da je svet pun
nesavrenosti. Ona se moe uporediti sa drugim oblicima filozofije, to jest, hrianske nauke, koja
porie postojanje nesavrenosti pripisuju ga grekama u ovekovom razmiljanju. Ovakvo poreenje i
kontrast sujednostavni primeri vrednosti povezivanja onoga to uimo sa onim to ve znamo.
 77

Evo jo jednog primera: Pretpostavimo da itamo pojedine engleske rei sa namerom da ih

nauimo. Doli smo do rei "book" (buk -knjiga). Moramo da je poveemo sa jednom ili vie poznatih
rei. Na primer, uzeemo srpsku re bnkvar. Asocijacija je jasna. Bukvar je knjiga i to obino prva u
ivotu svakog oveka. Tako smo na lak nain zapamtili jednu nepoznatu re stranog jezika. Ili,
moemo da se posluimo reima: 1. bukva - sa asocijacijom da je bukva drvo, a od drva se kao to
znamo dobija papir, to jest, knjiga; 2. bukvan - ne ba pametan ovek, to moe da poslui kao
kontrast pomou koga pamtimo jer knjiga, na neki nain, predstavlja mudrost; 3. buka - jo jedna
asocijacija koja se slui kontrastom. Znamo da je za knjigu, oveku obino potrebna tiina i mir.
Svaku od navedenih srpskih rei izabrali smo zbog njene slinosti izgovora sa engleskim book (buk) i
znaenja na srpskom, koja se mogu na odreeni nain povezati sa znaenjem engleske rei.
Vudvort i losberg su razvrstali asocijacije u etiri vrste. (1) Prva vrsta asocijacija je izmeu rei
koje se objanjavaju ili definiu. Na primer, "strah" je povezan sa reju "plaljivost", "sto" sa
"nametaj", a "peraja" sa "riba". (2) U drugoj, rei su povezane sa svojim opisom ili namenom. Na
primer, "strah" je povezano sa "mrak", "belo" sa "sneg", "sto" sa "jesti", itd. (3) Trea vrsta
asocijacija je izmeu stvari ili ideja koje su suprotne ili jednake. Na primer, "strah" i ""hrabrost",
"crno" i "belo", "sto" i "stolica", itd. Na kraju, (4) etvrta vrsta zavisi od naih linih iskustava,
stavova, vrednosti ili naklonosti. Ove stvari i dogaaji su povezani u naim umovima, ali moda nisu
u umovima drugih ljudi.
7. Postupak sa potiskivanjem.
Prihvatajui se ovog uzroka zaboravljanja, moramo da spreimo stvaranje potiskivanja ili da ga
osvestimo ukoliko je ve formirano. Na alost, ovo nas vodi daleko izvan okvira ove knjige. Ako neko
sumnja da njegovo zaboravljanje ima ovaj uzrok, najbolje bi bilo da se posavetuje sa svojim
doktorom, a poeljno je i da saslua miljenje psihijatra, psihoterapeuta ili psihoanalitiara.
Psihoanalitiari se naroito bave osveavanjem potisnutog sadraja i uklanjanjem neurotskih
simptoma ije je ispoljavanje znak da postoji potiskivanje. Obino u ovakvim sluajevima zaboravnost
nije jedini simptom koji mui oveka. Ako je osobi neophodna ova vrsta tretmana, verovatno e mu
pomo biti potrebna i za druge, ozbiljnije probleme od tekoa u pamenju teksta.
Psihoanaliza je visoko tehniki postupak, skup i vremenski dugaak. Mi se ovde bavimo sa manje
ozbiljnim sluajevima zaboravnosti, koji mogu da se ree na zadovoljavaju nain mnogo
jednostavnijim metodama.
Uzgred, vredno je napomenuti da metod namerne panje, koji smo nauili u treem poglavlju,
jednako dobro moe biti primenjen i na problem poboljanja pamenja materije pri brzom itanju.
U ovom se sluaju od nas trai da se, umesto to pokuavamo da zapamtimo, trudimo da ne
zapamtimo. Na primer, informacije moemo memorisati ako se u isto vreme trudimo da to ne
uinimo i zamiljamo kako sve pamtimo.
To podrazumeva prizivanje zakona suprotnog upinjanja, o kome smo takoe neto nauili u
drugom i treem poglavlju. Ovaj zakon, podseamo se, tvrdi da u sukobu volje i mate potonja pobeuje.
Znai, voljnim naporom pokuavamo da ne zapamtimo. U isto vreme zamiljamo da smo sve
zapamtili. U ovom sukobu mata se pokazuje jaa, to dovodi do toga da zapravo pamtimo uprkos
nastojanja da to ne inimo.
Rezime:
Da ukratko pregledamo sadraj ovog poglavlja. Glavni uzroci zaboravljanja su:
1. Ometanja retroaktivne i proaktivne inhibicije
2.Gubitak panje.
3.Nedovoljno ponavljanje.
4.Nezainteresovanost.
5.Neodgovarajue asocijacije.
Da bismo poboljali memorisanje onoga to brzo itamo moramo se pozabaviti ovim osnovnim
uzrocima zaboravnosti. Drugim reima, usavravanje pamenja zavisi od izbegavanja ometanja,
usmeravanja panje, ponavljanja materije, zainteresovanosti i stvaranja asodjacija izmeu onoga to
itamo i onoga to vc znamo.
 78

TEST RAZUMEVANJA POGLAVLJA

Stavite paraf na tvrenja za koja mislite da odgovaraju onome to ste proitali u desetom
poglavlju.
1. Tri faze procesa pamenja su: beleenje, zadravanje i seaq|e.
2. Postoji lak nain da se pobolja sposobnost mazga da zadravautiske.
3. Neku stvar zaboravljamo zbog njenog sukob^avanja sa neim drugim.
4. Emocionalni konflikt nema uticaja na nau sposobnost da regis- trujemo ono to itamo.
5. Uzrok loeg pamenja lei u nedovoljnoj usredsreenosti na ono to elimo da nauimo.
6. Zaboravljanje usled potiskivanja je pod voljnom kontrolom.
7. Gubitak pamenja kod starih ljudi se moe izleiti.
8. Bolest ili nesreni sluaj nikada ne mogu biti uzrok oslabljene memorije.
9. Potrebno je uvee ponovo proraditi materiju koju smo nauili u toku dana.
10. Nema potrebe za perioditna odmora.
11. to je upeatljivji utisak, bolje je seanje.
12. Monotonija se po navici vezuje za metod ponavljanja.
13. Sve je mogue zapamtiti, bez obzira da li smo zainteresovani za temu ili nas ne zanima.
14. Nikada ne pokuavajte da razumete ono to elite da zapamtite - jednostavno ga samo
zapamtite.
15. Poveite ono to elite da zapamtite sa onim to ve znate.
Pogledajte tane odgovore u reenjima na kraju knjige.

REENJA TESTOVA

Dole su navedeni redni brojevi reenica pored kojih ste trebali da stavite paraf. Ukoliko neku
niste oznaili ili ste oznaili pogrenu, vae razumevanje nije savreno. Ako je to va sluaj,
zabeleite svoje greke, pa se vratite na odgovarajue poglavlje, pronalazei i pod vlaeci
ispravnu tvrdnju.
Prvo poglavlje
ZATO DA ITAMO BRE?
1,2,5,6,9,11,13,14,15.
Drugo poglavlje
KAKO SE SKONCENTRISATI?
1,4,6,7,9,12,13;
Tree poglavlje
KAKO DA ITAMO BRE BEZ NAPORA
1,3,4,7,9,10.
etvrto poglavlje
AKO ZNATE VIE REI ITAETE BRE
1,4,5,6,8,9,10,11,13,15.
Peto poglavlje
TEHNIKA JEDNOG REDA I TEHNIKA KARTE
 79

1,2,7,8,9,11,13,15.
esto poglavlje
TEHNIKA OLOVKE I TEHNIKA DVA REDA
1,2,3,5,7,8.
Sedmo poglavlje
POBEDITE VREME I SHVATITE SUTINU
4,6,7,8,13.
Osmo poglavlje
PROMENA TEMPA JE KORISNA KAO I ODMOR
2,3,5,6,7,9.
Deveto poglavlje
MATERIJAL ZA VEBANJE - IX-XII
2 (ili 3 ili 4), 7 (ili 6), 10 (ili 9), 13 (ili 12 Ui 14 ili 15).
Za ovaj test vai sledee:
Ako ste stavili paraf pored reenice pod brojem 1, verovatno ste obeleili i 11 ili 12. U ovom
sluaju imaete koristi ukoliko ponovo proradite materiju od petog do osmog poglavlja. Ako ste stavili
paraf pored reenice pod brojem 5, a takoe obeleili 2 ili 3 ili 4, potrebno je da obratite vie panje
na razumevanje onoga to itate. Ovo vai i ako ste stavili paraf pored reenice pod brojem 8. Ako ste
parafirali reenice pod brojem 2 ili 3 ili 4, zajedno sa onom pod brojem 7, ostvarili ste dobar rezultat i to
se tie brzine i to se tie razumevanja. U ovom ste sluaju verovatno obeleili i reenice pod brojem 13
ili 14 ili 15.
Deseto poglavlje
KAKO DA ZAPAMTITE ONO TO BRZO ITATE
1,3, 5, 9,11,12,15.

TABELA REZULTATA IZ TESTOVA RAZUMEVANJA

Unesite rezultat u tabelu svaki put poto zavrite neki test razumevanja. Ona e vampomoi da se
Ruska psih.istraivanja (8.
obrazovanju (5. poglavlje)

Mater. za vebanje IX-XII

uverite kako vae razumevanje ne trpi pri brzom itanju. Vrlo je mogue da zaista otkrijete, naroito
Da li ivimo i posle smrti
problemi pod

koji je prodrmao

u mnoini (7.

kako se budete pribliavali kraju knjige, da je vae razumevanje materije zapravo bolje, uporedo sa
drevnom svetlou

uspavani svet (6.

brim itanjem.
Izvetaj dejeg
Eksperiment u

(8. poglavlje)

(9. poglavlje)
(6.

poglavlje)
poglavlje)
poglavlje)

savetovalita
(5.pog.)

poglavlje)

Z
Savremeni

Imenice
ovek

B
I
R

100
90
80
70
60
50
40
30
20
 80
10

U svakoj koloni obeleite odgovarajui kvadrat.