DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

Nova vlast se po osloboenju Jugoslavije nala pred novim

zadatkom obnovom zemlje i sreivanjem privrednog ivota,
z a d a t k o m koji je iziskivao izvanredne napore u situaciji prove-
ravanja organizatorskih sposobnosti mladog dravnog aparata,
otklanjanja negativnog istorijskog naslea, savlaivanja posle-
dica ratnih razaranja i opte oskudice u opustoenoj Evropi.
Jugoslovensko stanovnitvo je u ratu desetkovano, a materi-
jalna razaranja bila su najvea u Evropi, posle onih u SSSR i
Poljskoj. Usled bombardovanja, etvorogodinjeg partizanskog
rata, preterane okupatorove eksploatacije sirovinskih i poljo-
privrednih izvora, kao i sistematskog unitavanja saobraajni-
ca, industrijskih postrojenja, rudnika i drugih privrednih i
kulturnih objekata, zemlja je neposredno po osloboenju prua-
la haotinu sliku ruevine.
Obnovu su pokrenuli i organizovali organi narodne vlasti,
oslonjeni na iskustvo sa slobodne teritorije, na radno oduevlje-
nje radnika i omladine. Poverenitvo NKOJ-a za ekonomsku
obnovu dalo je smernice za rad, koje su sadravale osnovne
principe organizovanja obnove privrede posle osloboenja.
NKOJ i od marta 1945. i Vlada su tom pitanju pridavali izu-
zetan znaaj, polazei od pretpostavke da od brze ekonom-
ske obnove zemlje zavisi i sreivanje politikih prilika, da su to
dva meusobno uslovljena procesa. Normalizovanje ivota je
naroito obuhvatalo sem organizacije snabdevanja stanovni-
tva, koje je pod okupacijom teko popatilo osiguravanje
pomoi onim krajevima koji su bili arita narodnooslobodila-
ke borbe, privredno povezivanje podruja, stvaranje jedinstve-
nog monetarnog sistema, obnovu saobraajnih veza. Pod obno-
vom se nije razumevalo samo otklanjanje posledica rata i
sreivanje privrednog ivota, ve i obezbeivanje najnunije
materijalne osnovice za prelazak, u narednoj fazi, na planiranje
1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

proizvodnje i svih drutvenih aktivnosti, saglasno vladavini

dravne svojine i ekonomskom monopolu drave. Obnova
industrije i privrede uopte u periodu do zavretka rata otro se
razlikovala od one u periodu od osloboenja zemlje do naciona-
lizacije i prelaska na planiranje opteg privrednog razvitka.
Planske mere Komisije za obnovu do poetka 1946, odnosno do
trenutka kada je donet okvirni plan industrijske proizvodnje,
imale su karakter grubih i optih smernica. Ovom sitnom
planskom radu" pridavao se, sem privrednog, i vaspitni znaaj,
zbog predstojeeg prelaska na opte planiranje.
S obzirom na povezivanje privrede u jedinstvenu celinu,
saobraaj je, zajedno s industrijom i poljoprivredom, dobio
prvenstvo u obnovi. Od brze popravke oteenih saobraajnica
zavisili su prevoz hrane u ugroene i popaljene krajeve,
snabdevanje industrije ugljem i sirovimana, osiguranje prevoza
putnika. Pruga BeogradZagreb popravljala se danonono,
uporedo s pomeranjem fronta prema zapadu, tako da je prvi voz
iz Zagreba stigao u Zemun polovinom juna 1945. Osim elezni-
kih pruga popravljani su i drumovi. Primorski pojas i reke
ieni su od mina koje je okupator posejao u toku ili na kraju
rata, pri povlaenju. Razvoju saobraaja pomagale su od juna
1945. i Unrine isporuke lokomotiva i kamiona.
Provizorno obnovljena industrija je do zavretka rata uglav-
nom snabdevala front, da bi se od polovine 1945. orijentisala na
proizvodnju za mirnodopske potrebe. Na porast obima indu-
strijske proizvodnje nepovoljno je uticao niz objektivnih fakto-
ra: opta nerazvijenost industrije, onesposobljenost fabrika,
zaostalost poljoprivrede, nestaica sirovina, strunjaka, tran-
sportnih sredstava. Mnoga preduzea bila su prinuena da rade
sa smanjenim kapacitetom. Iz popisa 1945. moe se videti da je
industrija zapoljavala svega 393.299 radnika, iji je kvalifika-
cioni sastav, proreen u toku rata za 35%40% strunjaka, bio
nepovoljan. Poveanje proizvodnje u rudnicima bilo je ometeno
nedostatkom maina, razorenom saobraajnom mreom, manj-
kom pogonskih ininjera i manjkom rudaa, ponegde iscrpenih
za vreme rata. Poljoprivredi su nedostajale poljoprivredne ma-
ine i alatke, vuna stoka, seme.
Posle povlaenja veine pripadnika nemake narodnosne
grupe s Vermahtom, u leto i jesen te godine u Vojvodini se
osetio veliki manjak poljoprivredne radne snage. Imovina
pripadnika ove narodonosne grupe se oduzimala bez sudskog
 DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 8 1

postupka, samim konstatovanjem upravnih organa da je re o

objektima u njihovom vlasnitvu. Preostali Nemci su se nali u
logorima ili grupisani u naseljima, pod specijalnim reimom. U
Vojvodini je maja 1945. uspostavljen 41 logor i odreena sela u
kojima je ivelo oko 85.000 Nemaca, i neto malo Maara.
Logorisanje su izvele jedinice NOVJ i Odeljenje zatite naro-
da (OZN-a). Pored Nemaca u Banatu je bilo i logorisanih Ru-
muna. Glavninu Nemaca su inili stariji, ene i deca, jer su se
ostali povukli s Vermahtom ili su ih odveli Rusi". Izgleda i re-
im u ovim logorima se razlikovao od uobiajene predstave o
logorima: neki i nisu odavali sliku logora, jer se u njima ivelo
manje-vie normalno, ali ih je bilo i sa icama i pod naroitim
nadzorom. Pripadnici nemake narodnosne grupe u Sloveniji su
slubeno proterani posle rata. Preostali Nemci su pedesetih i
ezdesetih godina napustili Jugoslaviju.
Znaajne poremeaje u poljoprivredi izazvale su, privremeno,
agrarna reforma i kolonizacija preko 60.000 domainstava,
uglavnom iz planinskih krajeva, ljudi nepriviknutih na uslove
ivota u vojvoanskoj ravnici i nevinih novim tehnikama rada.
Dravni organi intervenisali su u poljoprivredi administrativ-
nim merama: mobilizacijom vlasnika maina, traktora, traktor-
skih plugova. Na poljima Vojvodine radili su, plaeni u naturi,
seljaci iz Bosne, Like, Srbije, Makedonije. Prevozom ovih 50.000
seljaka zakrivao se ionako rastrojen saobraaj, optereen od
jeseni 1945. seobom" desetina hiljada kolonista, transportom
repatriraca i izbeglica koji su se vraali na stara ognjita, a na
drugoj strani prenosom hrane u ratom postradala podruja.
Plan obrade zemlje za 1946. predviao je da se zaseje 7,5
miliona hektara (do nivoa iz 1939), to je pri postojeim
uslovima bilo vie nego optimistika prognoza. Poljoprivredni
inventar je bio uniten ili dotrajao, a selo iscrpeno i ispoeno,
naroito u ustanikim krajevima. Poljoprivrednom kampanjom
u prolee 1946. seljaci su se ukljuivali u prvomajsko takmie-
nje. Administrativne intervencije i druge dravne regulativne
mere bile su samo jedna strana poljoprivredne aktivnosti, kojoj
su stvarni zamah i sadraj davali lanovi masovnih organizaci-
ja, naroito omladina i vojska, kao i radnici mainsko-traktor-
skih stanica.
Vlada je od zavretka rata posveivala najveu brigu
prehrani stanovnitva. Obezbeivanje ishrane gradskog ivlja i
vojske, kao i snabdevanje industrije potrebnim sirovinama, palo
1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

je na selo, gde je zaveden otkup poljoprivrednih proizvoda, koji

e se kao sistem administrativnog razrezivanja razviti tek
narednih godina. Unra je 19451946. dala Jugoslaviji preko
dva i po miliona tona robe na ime pomoi i obnove. Politika
snabdevanja zasnivala se na naelu da proizvodno stanovni-
tvo" ima prednost nad neproizvodnim, parazitskim", po
koliini, raznovrsnosti i redovnosti sledovanja. Opustoeni
krajevi imali su prvenstvo u snabdevanju. Podruja samo
delimino nastradala u ratu ili potpuno poteena morala su da
mobiliu sve rezerve i da prednjae u davanju pomoi. Dopun-
skim sledovanjem povlaeni su radnici onih grana i preduzea
koji su blagovremeno izvravali ili premaivali proizvodni plan,
jaali disciplinu i razvijali proizvodnost. S prolea 1945.
Predsednitvo AVNOJ-a je ozakonilo mere protiv nedozvoljene
trgovine i pekulacija, koje su se razvile na objektivnoj osnovi
nestaice robe. Sreivanju optih privrednih prilika i stvaranju
jedinstvenog privrednog podruja trebalo je da doprinese
povlaenju raznih okupacionih valuta iz prometa (nemake
marke, ustake kune, Nedievog dinara, italijanske lire, bugar-
skog leva itd.), odnosno njihovom zamenjivanju za dinar DFJ,
to je sprovedeno od aprila do jula te godine.
Repatrijacija jugoslovenskih graana iz faistikih zaroblje-
nikih i koncentracionih logora predstavljala je jednu od
najznaajnijih socijalno-humanitarnih, politikih i ekonomskih
akcija posle osloboenja. Brzom intervencijom organa vlasti i
obezbeivanjem saradnje sa saveznikim vojnim vlastima pre-
kraivane su viegodinje patnje jugoslovenskih graana u
logorima smrti u Nemakoj i drugim okupiranim evropskim
zemljama, a njihovim vraanjem u Jugoslaviju osujeivane
namere onih koji su hteli da ih iskoriste u politike svrhe. Nova
Jugoslavija je u repatrircima dobijala strunu radnu snagu,
toliko potrebnu u periodu obnove. O uspehu ove akcije sam za
sebe govori podatak da je od 440.750 Jugoslovena, prema
proraunu Poverenitva NKOJ-a za socijalnu politiku, do
oktobra 1945. repatrirano 335.000. Time su oni izbegli sudbinu
raseljenih lica" i linu dramu emigranata, izloenih najrazno-
vrsnijim politikim pritiscima, nevoljama i zloupotrebama, kao
ljubi bez domovine.
Neposredno posle osloboenja zapoelo je hitno zbrinjavanje
236.000 ratne siroadi, koja je smetana u domove, obdanita,
dravne deije kolonije", u porodice. U ovom humanitarnom
 DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 81

poslu dravne organe socijalne politike i zatite odluno su

pomagali AF, sindikati i USAOJ.
Karakteristino je, izmeu ostalog, da je Jugoslavija obna-
vljala privredu vlastitim snagama, ako izuzmemo pomo Unre.
Roba primana od Unre nije imala karakter trgovine nego
pomoi. Vrednost od prodate robe ila je, prema sporazumu sa
Unrom, u Fond za obnovu zemlje, ali su lokalni organi do jeseni
1945. uglavnom besplatno delili robu ili je davali na kredit.
Prema prihvaenoj politici u Montrealu, na drugom zasedanju
Saveta Unre, plan za Jugoslaviju trebalo je da iznosi 768
miliona dolara, ali je posle vie izmena konani operativni
budet odreen u iznosu od 416.821.300 dolara. Stvarna vred-
nost ovog budeta, meutim, iznosila je, po otpisivanju oteene
i izgubljene vrednosti, kao i previe zaraunate robe iz tzv.
balkanskih vikova, 400.852.300 dolara, odnosno 410.516.719
ako se doda pomo ML u iznosu od 9.716.419 dolara. U jesen
1946, kada se rad Misije Unre u Jugoslaviji bliio kraju,
preostalo je da se iskoristi jo 107.000.000 dolara, pri emu je
forsiran materijal za poljoprivredu i industriju. Poslednje
isporuke ostvarene su uglavnom do jeseni 1948, kada su
isporuke Unre ve uveliko bile prestale. Na poremeaje u
izvrenju programa uticali su razni faktori: favorizovanje jedne
zemlje na raun druge (Grke na raun Jugoslavije), este
promene rokova liferacije, krize u odnosima izmeu SAD i
Jugoslavije, oskudica hrane u svetu, nedostatak transportnog
prostora, trajkovi u rudnicima i industriji elika u SAD. U
prolee 1947. Unra nije mogla u SAD da kupi za gotovo novac
ito i krompir za Jugoslaviju, jer su navodno prevozna sredstva
bila iskoriena. Slabosti su dolazile i sa strane Jugoslavije, iji
strunjaci nisu bili toliko operativni da ubrzavaju pronalaenje
robe, utovar i prevoz. Jugoslavija je bila i rtva politikih
kampanja i provere Unrinih komisija po pitanju naina korie-
nja pomoi, jer je jugoslovenska vlada optuivana da pomo
predaje Jugoslovenskoj armiji, izvozi robu u druge zemlje, pre
svega istonoevropske, ali su i njeni organi i pored optih
politikih izjava pokazivali podozrenje i politiku iskljui-
vost.
Zbog prehrambene situacije teite isporuka je bilo na
uvozu osnovih artikala ishrane: ita, masti, eera, mesa, itd.
Otkupnom politikom mobilisani su vlastiti izvori ishrane (ito,
mast, vuna, itd.), a u kritinim trenutcima ishrane, kao u
 1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

februaru 1947, postupajui po preporukama Unre, smanjivana

su srazmerno sladovanja hleba za sve kategorije stanovnika da
bi se snabdevanje uskladilo s nestaicom ita u zemlji i na
svetskom tritu uopte, usled sue.
Uvezeni broj mazgi (9.562) i konja (13.680), kao i krava
(1.343), nije bio od veeg znaaja za obnovu jugoslovenskog
stoarstva. Organi vlasti su za obnovu stonog fonda najvie
koristili otkup stoke u bogatijim stoarskim krajevima (istona
Srbija, Makedonija, i dr.) da bi na taj nain pomogli razmnoa-
vanju stoke u onim delovima zemlje gde je stoarstvo bilo
potpuno upropaeno (Bosna). U setvenoj kampanji 1945
1946. veliku pomo je pruilo preko 4.000 uvezenih traktora.
Na ime sredstava industrijske obnove uvezene su itave
instalacije, opreme za rudnike, pilane, maine, industrijski alat
(kompresori, builice, transformatori, glodalice, itd.). Neki
delovi opreme koji su isporueni omoguili su da se pokrenu u
rad preduzea takvog znaaja za proizvodnju kao to je, recimo,
Zenica i druga. Ukupno je primljeno 5.394 traktora. Jugoslavija
je primila 12.585 kamiona sa 40 auto-pokretnih radionica, 264
lokomotive normalnog koloseka, 41 lokomotivu uskog koloseka,
111 rudarskih, elektrinih, dizel i drugih lokomotiva, 51
eleznika motorna kola (dresine), 864 eleznika vagona, itd.
Od Unrinih slubi najznaajnija je bila zdravstvena. Ekipe |
Unre su radile na suzbijanju epidemija, na plastinoj hirurgiji,
sudelovale u antituberkuloznoj kampanji. Unra je poveala i J
bolniki kapacitet i doprinela uvoenju modernih instrumenata I
i kompletnih bolnikih ureaja. Tako je isporuila 129 bolnica I
od 40 kreveta, 31 bolnicu od 200 kreveta, 1 bolnicu od 1000 1
kreveta, 1 tvornicu penicilina, 1 tvornicu ampula, 100 zubar- i
skih i rendgen-aparata, itd. Za suzbijanje malarije, Unra je I
isporuila avione za zapraivanje. Drugi oblici zdravstveno- 1
-socijalne aktivnosti ispoljavali su se u zdravstvenom prosvei- 1
vanju, obuci sestara nudilja itd. 1
U 1946. je obueno preko 100 jugoslovenskih tehniara da fl
upravljaju tekim graevinskim mainama, a na 94 kursa do |
maja 1946. osposobljeno je nekoliko hiljada traktorista.
Odea i obua, iako polovne, a naroito tekstilne sirovine
(sirovi pamuk, vuna) pomogli su da se rei problem jednog dela
ogolelog stanovnitva. Roba primljena od Unre sadravala je
dosta karta, koji je nekada iao do 50%, pa i vie, zbog ega je
trebalo da se popravlja i prerauje, pri emu je korien i
i-t
 DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 81

dobrovoljni rad drutvenih organizacija ena i omladine. Tipi-

an sluaj kontigenta sa velikim procentom takve robe predsta-
vlja tovar sa 300.000 vojnikih cipela, koje su preraivane u
B o r o v u i Osijeku.
Uz ovu pomo, bez obzira na primarnost vlastitih izvora,
Jugoslavija je uspela da savlada opasnost od gladi neposredno
posle rata, a na drugoj strani da ubrza industrijsko-
-poljoprivrednu obnovu. Znaaj ove besplatne pomoi za naro-
de Jugoslavije najbolje se moe videti iz borbe nove Jugoslavije
da Unra produi pomo i posle 1946. godine, ali je tada
p r e o vladao drugi tip pomoi u vidu Maralovog programa,
politiko-selektivnog karaktera, raspolaui daleko veim sred-
stvima nego Unra, kojemu je Jugoslavija odbila da pristupi,
jer se nalazila na drugoj strani od one, na kojoj je bila zemlja'
davalac Maralove pomoi, SAD.
Primena dobrovoljnog rada u raznim oblicima, od masovne
radne akcije do takmienja i udarnitva, bila je najvaniji izvor
obnove. Oslanjanje na dobrovoljni rad vuklo je koren iz rata, ali
je tek s osloboenjem dobilo masovne razmere i zahvatilo celu
zemlju, postajui redovna praksa. Za vladu je u uslovima
opustoenosti zemlje, opte oskudice, ugaene razmene s ino-
stranstvom mobilizacija masa bila jedino sredstvo za izvoe-
nje obnove. Dobrovoljni rad i takmienje, kao jedna njegova
forma, imali su izvor u revolucionarnom raspoloenju radnih
masa da slede politiku KPJ i da dalje menjaju drutveno-
-ekonomske odnose. Za samopregoran rad" u toku takmienja
sticalo se udarniko zvanje. Tokom 1946. radno takmienje se
pretvorilo u masovan pokret, koji je obuhvatao 60% radnika i
slubenika. tampa je popularisala stahanovski pokret u SSSR-u
koji e u Jugoslaviji dovesti do pojave heroja rada poput Ali-
je Sirotanovia i njegovih sledbenika. Mase radnika i seljaka,
naroito omladine, davale su dobrovoljnom radu polet i irinu.
Gradnjom omladinske pruge" BrkoBanovii 1946, ija je
duina iznosila 92 km, omladina Jugoslavije obeleila je
poetak velikih saveznih akcija, u kojima su uestvovali i
omladinci iz jo 22 zemlje. Meu krupnim akcijama nalazio se i
auto-put BeogradZagreb, nazvan Auto-put bratstva i jedin-
stva. Privredni savet Vlade FNRJ nije prihvatio predloge iz
Sarajeva da auto-put, inae velika savezna akcija, prolazi i
kroz Bosnu. Zahtev iz Bosne Boris Kidri je odbacio, pravdajui
stav time da bi put onda bio dui, da bi traio gradnju mostova
1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

1 da je pravac kroz Srbiju i Hrvatsku ve bio popularisan.

Dobrovoljnost nije samo nadoknaivala finansijska sredstva i
maine nego i iskazivala nov odnos prema radu.
Znaajne podsticaje zalaganju radnika u obnovi davala je
nova ekonomska i socijalna politika nove vlasti nezavisno od
injenice to, pri postojeoj nestaici, nadnice nisu nadoknai-
vale vrednost uloenog rada otvaranjem radnikih odmarali-
ta, zabranom nonog rada omladine i ena, regulisanjem
zdravstvenog i socijalnog osiguranja, obaveznim strunim usa-
vravanjem uenika u privredi (egrta"). Na polju borbe za
primenu novog radnog i socijalnog zakonodavstva, najue su
saraivali organi vlasti i sindikati, ali su se sindikalne organi-
zacije i aktivisti sve vie bavili tehnoloko-organizacionom
stranom proizvodnje i produktivnou rada.
Promene u drutveno-ekonomskoj strukturi dale su jugoslo-
venskoj privredi meovit karakter: ona je poivala na tri
sektora dravnom, zadrunom i privatnom. Meu ovim
kategorijama privrednih dobara optenarodna (dravna) imovi-
na zauzimala je najznaajnije mesto u sklopu celokupne
privrede, iz dva razloga: prvo, zahvaljujui irini sprovedene
eksproprijacije i sekvestra, ekonomskom snagom je nadmaiva-
la imovinu zadrunog i privatnog sektora; drugo, vodei poloaj
obezbeen joj je i znaajem zadataka koji su joj bili namenjeni.
Rukovanje i nadzor nad optenarodnom imovinom pripalo
je Dravnoj upravi narodnih dobara (DUND), organizovanoj
kao centralizovano privredno telo, po ijem uzoru su stvorene i
zemaljske uprave narodnih dobara, s podrunim organima u
okruzima, gradovima i srezovima. Za rukovoenje industrij-
skim, trgovakim, graevinskim, bankarskim i ostalim preduze-
ima DUND je postavljala prinudne upravitelje, prinudne
uprave i delegate. Konfiskovanu i sekvestriranu imovinu preda-
la je u leto 1945. na eksploataciju odgovarajuim privrednim
ministarstvima: saveznim i zemaljskim.
Drava je davala snanu podrku zadrugarstvu, jednom od
stubova privrednog sistema na koje se oslanjala nova vlast, to
je potvreno i u Ustavu FNRJ, koji je predviao da drava
posveuje naroitu panju i prua pomo i olakice narodnim,
zadrunim organizacijama". Zadrugarstvo se, po koncepciji
KPJ, pojavljivalo kao spona izmeu dravnog i privatnog
sektora, nasuprot ranijim shvatanjima o zadrunoj dravi" i
integralnom zadrugarstvu", koja su praktino vodila obrazo-
 DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 81

vanju dva uporedna, samostalna drutveno-ekonomska sistema.

Komunisti zadrugari morali su da savlauju i tradicionalnu
predstavu, prenetu iz starog drutva, da upravljanje zadrugama
pripada iskljuivo zrelim mukarcima domainima, koja je
od zadrunog pokreta odbijala omladinu i ene. U poljoprivred-
noj politici narodna vlast se oslanjala i na dravna poljopri-
vredna dobra, stvarana izdvajanjem zemlje iz dravnog zemlji-
nog fonda.
KPJ nije prilazila privatnom sektoru kao jedinstvenoj
celini, jer su meu njegovim delovima postojale znaajne
drutveno-ekonomske razlike. Kapitalistiki deo ovog sektora
se oznaavao kao nosilac pekulacije i eksploatatorskih tenji, a
radni deo (sitni i, delimino, srednji trgovci, sitne i srednje
zanatlije, zemljoradnici) kao neophodan faktor saradnje u
oivljavanju privrede i obnovi zemlje. Za rukovodstvo KPJ je
saradnja dravnog i privatnog sektora u prvoj posleratnoj fazi
prelaznoj bila preko potrebna zato to je privatni sektor
imao pretean uticaj u poljoprivredi, drao veinu trgovine na
malo, glavninu zanatstva i deo graevinarstva. Prvi jugosloven-
ski ustav, proglaen odlukom Ustavotvorne skuptine 31. ja-
nuara 1946, nije ukidao privatni sektor kao oblik nove ekono-
mike, ali ga je, vodei rauna o optedrutvenom interesu,
postavljao u odreene okvire. Bitne promene u drutveno-
-ekonomskoj strukturi proirivale su ulogu dravne intervencije
i kontrole u privrednom ivotu. Ve je Ustav, na osnovu opteg
interesa, dozvoljavao mogunost zakonskog ogranienja ili
eksproprijacije privatne svojine.
Sa snaenjem dravne intervencije u privredi i priprema-
njem prelaska na plansku proizvodnju rastao je, u drugoj
polovini 1946, i znaaj izvrnih i upravnih organa, optepoliti-
kih, operativnih, upravno-strunih i kontrolnih. Proirenje
dravnog nadzora nad radom privrede povlailo je za sobom
razvijanje sve sloenijeg aparata upravne kontrole. Sredinom te
godine stvaraju se organi planiranja od saveznog do sreskog
nivoa, a na drugoj strani planska odeljenja, u okviru resora. U
postojeem sistemu organa, nezavisno od ustavnih reenja,
vlada je bila nosilac najveih ovlaenja, umanjujui pravom
da donosi privredne uredbe sa zakonskom snagom" zako-
nodavna prava Narodne skuptine. Odstupajui od principa
jedinstva vlasti, koji je zakonodavna ovlaenja iskljuivo
zadravao za najvie predstavniko telo, izvrna vlast je
1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

praktino nadvisivala" skuptinu. Poslanici se u praksi nisu

koristili pravom zakonodavne inicijative, tako da su zakonski
predloi poticaji jedino od vlade. Narodna skuptina nije imala
karakter radnog tela jer se, po pravilu, sastajala dva puta
godinje, da prihvati predloge vlade i izglasa zakone. Centrali-
zacija poslova vrila se, pre svega u privredi, na bazi ekonom-
skog monopola drave, a sem saveznih ministarstava i vlade
poslove su centralizovala i zemaljska ministarstva, ne vodei
rauna o samoupravnosti narodnih odbora. Jaanje uloge
drave u privredi i drugim granama delatnosti neizbeno je
uveavalo vojsku slubenika, koja je ve septembra 1946.
narasla na 250.000. Narodni odbori su sve vie funkcionisali
kao administrativno-izvrni organi viih organa dravne vlasti i
uprave, a masovne organizacije kao transmisije KPJ.
Operativnijem rukovoenju privredom trebalo je, prema
tadanjim pogledima KPJ, da poslue glavne uprave, obrazova-
ne 1946, kao prelazno reenje na putu ka novom tipu upravlja-
nja privredom i karika izmeu ministarstava i preduzea.
Osnovane radi efikasnije veze izmeu privredne administracije
1 preduzea, glavne uprave su oznaavale dalju fazu podravlje-
nja upravljanja. S jedne strane, bile su naredbodavac, direktni
i glavni rukovodilac preduzea pa prema tome, u sutini
administrativna tela, vie srasla s ministarstvima nego s
proizvodnim jedinicama. Preduzea su imala svojstvo pravnog
lica, ali ne i poslovnu samostalnost, nalazei se, kao dravni
organi, pod rukovodstvom dravne uprave. Osniva je preduze-
u odreivao administrativno-operativno rukovodstvo (AOR) s
velikim upravnim ovlaenjima (donoenje pravila rada, ukida-
nje ili preinaavanje odluke direktora, itd.). Osnovni zakon o
dravnim privrednim preduzeima je postavljao naelo jedino-
naalija", vid neposrednog rukovoenja preduzeem od direk-
tora kao predstavnika drave, kojega je imenovao AOR, dajui
mu velika prava u oblasti radnih odnosa i disciplinske odgovor-
nosti. Radni kolektiv je naelno vrio posredan uticaj na
poslovanje preduzea preko kolegijum, proizvodnih savetova-
nja, radnikih poverenika, sindikalne organizacije.
Prilikom podele preduzea na savezna", republika" i
lokalna" Boris Kidri je smatrao da radi razvoja bazine
industrije" najvei deo najvanijih preduzea treba da doe pod
kompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeuje industrijali-
zacija zemlje i socijalistika izgradnja.
 DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 8 1

Savezna privredna ministarstva su, direktno ili preko

zemaljskih ministarstava, administrativno rukovodila privre-
dom izraujui planove, raspodeljujui sirovine, gorivo, radnu
snagu, kredite, sprovodei kontrolu poslovanja, dok su opera-
tivno rukovodstvo ostvarivala posredstvom glavnih i generalnih
direkcija. Uoi nacionalizacije najvanijih privrednih grana
decembra 1946, preduzea su preko tih direkcija sasvim inkor-
porirana u dravnu strukturu. Direkcije su predstavljale istu-
rene organe ministra", njegove referente".
Administrativna raspodela je potiskivala trite, a cene su
utvrivane administrativnim aktima. Ovakav sistem cena odra-
avao je, u sutini, shvatanje da je drava ovladala zakonom
vrednosti. Akumulacija na centralizovanoj osnovi stvorila je
uslove za prelazak na centralizovano planiranje kao bitnu
komponentu novog tipa ekonomske organizacije i najvii izraz
administrativnog rukovoenja. Politbiro CK KPJ je 22. septem-
bra 1946. odluio da se izvri centralizacija svih banaka u dve
glavne banke: jedne za kratkorone kredite (Narodna banka) i
druge za dugorone kredite i investicije, to jest da se postojea
Hipotekama banka pretvori u Investicionu banku Jugoslavije;
da se izmeni dosadanji fiskalni sistem poreza i da se uvede kao
osnovni sistem oporezivanja porez na tzv. poslovni promet i
porez na dohodarinu; da se uvedu glavne uprave kao organiza-
ciona forma rukovoenja privredom; da se osnuju direktorski
fondovi pri dravnim preduzeima; da se izvre pripreme za
nacionalizaciju krupnijih privatnih privrednih preduzea, to
treba sprovesti na prvom zasedanju Narodne skuptine.
Zamiljena i formulisana investicionom ani ja mogla je rau-
nati na izvore u poljoprivredi, jer se radilo o agrarnoj zemlji.
Jugoslavija je bila okrenuta SSSR-u i zemljama tzv. narodne
demokratije, ali izolovana u odnosu na zemlje tzv. zapadnog
sveta. Doba znaajne Unrine pomoi meunarodnog karaktera,
nezavisno od toga to su izvori poticali od ekonomski najjaih
zemalja Zapada (SAD, Velike Britanije i Kanade), ustupajui
mesto programu generala Dorda Marala na osnovu politike
opcije za zapadni svet (svet slobode"), nalazilo se na izmaku.
Preostajalo je samo iskoriavanje poljoprivrede do maksimal-
nih granica, ekonomskim putem, ali daleko vie vanekonom-
skim metodama (metodama politiko-psiholokih pritisaka,
donetim propisima koji su omoguavali otkup i porez, direkt-
nim prinudnim merama). To je moglo liiti na slinu situaciju
1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

na selu u SSSR-u u vreme kolektivizacije, koju je Trocki

nazivao socijalistikom prvobitnom akumulacijom". Od selja-
tva je oduzimana proizvodnja (prinosi) administrativnim pu-
tem, dobrovoljno ili metodom fizike prinude, a na drugoj
strani na selu je nalaena i jeftina radna snaga koja fiziki nosi
talas industrijalizacije. Poetno oduevljenje tvoraca plana
jugoslovenske industrijalizacije prenosilo se na celu zemlju. Od
komunista se trailo da od zore do mraka misle na svoje
planske zadatke. Celokupna politika delatnost je prebaena na
ekonomski kolosek. Pojaane su mere kontrole, i inspekcije.
Poreski sistem i sistem dirigovanih cena takoe su podreeni
nalaenju izvora industrijalizacije. Pored ove opte orijentacije
otkupljeno ito i drugi proizvodi bili su jedino sredstvo ishrane
stanovnitva u gradovima, vojske i snabdevanja industrije
poljoprivrednim sirovinama (itom, eernom repom, maslina-
ma, itd.).
Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea,
donet 5. decembra 1946. predvideo je da nacionalizacija obuh-
vati svu pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i sva imovinska
prava koja su pripadala preduzeu, predviajui davanje nak-
nade. Nacionalizacija je izvedena u 42 privredne grane. Imala
je formalan karakter, jer se i do tada imovina stranih drava,
stranih vlasnika i nestalih lica nalazila pod sekvestrom, tako da
je celokupna akumulacija pripadala dravi, iako imovinski
status nije bio raspravljen. Posle Mirovne konferencije u Parizu,
te s izgraivanjem dravnog aparata sposobnog da prihvati
upravljanje i rukovoenje ovom imovinom, nije bilo razloga da
se vlasnitvo tih preduzea ne prenese na dravu. Aprila 1948.
nacionalizovana je sitna industrija, zgrade, hoteli i druga
imovina. Nacionalizacija celokupne imovine bila je odranije
predviena u skladu sa konceptom KPJ o administrativnom
rukovoenju podravljenom imovinom od najmanjeg do najve-
eg preduzea, ali je na brzinu donoenja ove dopune Zakona
uticala i kritika Informbiroa.
Zakljukom CK KPJ iz decembra 1946. predvieno je
dovravanje definitivnog projekta petogodinjeg i jednogodi-
njeg plana. U vezi s planskom industrijalizacijom na koju se
ubrzano ilo od jeseni 1946, Politbiro CK KPJ je uzimao u obzir
sledee faktore: 1. politiku procenu o lokaciji industrije; 2.
finansijske faktore i inostranstvo (na sednici Politbiroa CK KPJ
doslovno se kae: Teku industriju bez osnovnih sredstava iz
 DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 8 1

vana neemo moi podii"); 3. geografski poloaj, zavisno od

kojeg se predvia postojanje etiri bazena: 1. Makedonija
Kosovo i Metohija do Bosne; 2. Srbija Vojvodina do
Slavonije; 3. Bosna i Hercegovina do Crne Gore; 4. Hrvatska
Slovenija Istra.
Za prelaz na plansku privredu govorile su injenice da je
politika vlast bila u rukama snaga koje su sledile KPJ, a
privreda sem poljoprivrede, graevinarstva i zanatstva
uglavnom podravljena putem nacionalizacije i prethodno izve-
denih konfiskacija. KPJ je za uzor imala razvitak SSSR-a i
plansku privredu na kojoj se zasnivao razvitak ove socijalisti-
ke drave. Za onovremena shvatanja Jugoslavija je bila bogata
energetskim izvorima i sirovinama, umom. Teite je stavljeno
na teku bazinu" industriju, jer se smatralo da jedino ona
moe povui celokupni razvitak privrede. Relativno razvijenu
laku industriju ekonomisti smatraju povoljnom okolnou za
radikalan zaokret" u pravcu razvoja teke industrije. Oni,
takoe, podvlae da su zateeni kapaciteti i obim proizvodnje
rudarsko-industrijskog kompleksa ma koliko bili skromni pred-
stavljali nesumnjivo pouzdanu poetnu sirovinsku osnovu za
razvoj metalo-preraivake industrije i mainogradnje" (D.
Marseni). Jugoslavija je od Kraljevine Jugoslavije nasledila
relativno razvijen saobraaj, naroito elezniki. Poznato je da
je kapacitet transportnih usluga u Kraljevini bio vei od
potreba prevoza ondanje industrije i poljoprivrede. Ova pred-
nost se mogla iskoristiti i posle rata, uprkos velikim razaranji-
ma saobraajnica. Mada je jugoslovenska poljoprivreda bila
nerazvijena, ona je stvarala izvesne agrarne vikove iznad
potronje poljoprivrednog stanovnitva i potronje poljoprivred-
nih proizvoda u zemlji uopte. Tako je Jugoslavija na poetku
industrijalizacije raspolagala i agrarnim vikovima" i vi-
kom" agrarnog stanovnitva istovremeno. Na poetku indu-
strijalizacije postojalo je i jezgro radnike klase od blizu milion
radnika i pola miliona nezaposlenih. Do polovine 1946. uglav-
nom su obnovljene predratne proizvodne mogunosti, mada ne i
u poljoprivredi, dostiui, pa premaajui poljoprivrednu proi-
zvodnju iz 1939. tek 1956. godine. Industrijalizacija je davala
anse ekonomskoj politici da se postigne uravnoteivanje izme-
u lake industrije kao relativno razvijene i teke industrije koja
je bila potpuno nerazvijena.
1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Pomenuta oekivanja pomoi su bila vezana za pomo

SSSR-a, iako se u naelu nije iskljuivala ni pomo zapadnih
zemalja pod pretpostavkom da potuju samostalnost i nezavi-
snost Jugoslavije. Politbiro CK KPJ je 1946. skretao panju da
spoljnotrgovinske inicijative Jugoslavije nailaze na smetnje
zapadnih zemalja. Bez obzira na sva podozrenja prema Zapadu
i ideoloka optereenja, od kraja rata nije se odustajalo i od
mogunosti da se dobije pomo od SAD i drugih kapitalistikih
drava. Jugoslavija je, tako, po liniji Zakona o zajmu i najmu
bila izradila plan o angaovanju robe i instalacija u vrednosti
od pola milijarde dolara krajem rata, ali do tih isporuka zbog
loih odnosa SAD i Jugoslavije nije dolo.
Jugoslavija je oekivala znaajnu pomo iz nemakih repa-
racija kao vid spoljne akumulacije", i to u desetinama
milijardi dinara" (Ale Bebler), koja bi se sastojala uglavnom
od industrijskih ureaja, trgovakih brodova i industrijskih
proizvoda koji e biti prevezeni u jugoslovenske luke. Meutim,
januara 1946. jo nije bilo poznato koliko e nemake industrije
moi da se demontira i po reparacionom osnovu iznese iz
Nemake, to je spadalo u kompetenciju Saveznikog kontrol-
nog tela u Berlinu; nije bilo reeno ni koliko e godina Nemaka
morati da liferuje robu i u kojim razmerama; teko je bilo
razreiti i pitanje dunika koji su bili solidarno obavezni sa
Nemakom da nadoknade priinjene tete pobednikim zemlja-
ma (Italija i drugi sateliti").
Italija se mirovnim ugovorom iz februara 1947. obavezala
da isplati reparacije u iznosu od 125 miliona dolara u roku od
sedam godina. Jugoslavija se odrekla ionako simobolinog
iznosa reparacija koje je Bugarska bila duna da joj plati po
mirovnom ugovoru.
KPJ je delovala u uslovima objektivnih protivurenosti
izmeu demokratske svesti karakteristine za vreme rata i rane
obnove, i administrativnog rukovoenja privredom i drutvom,
koje je tu svest negiralo. Proces jaanja drave razvijao je
tendencije ka birokratskom centralizmu, iju opasnost vladaju-
e snage nisu nasluivale, uprkos kritikama birokratizma, to se
vidi iz pokuaja da se ovaj objasni kao mentalitetski ostatak"
ranije birokratije ili posledica birokratskog shvatanja zadata-
ka". Proces centralizacije privrednog ivota i dravnog uree-
nja traio je da se za metu napada uzmu partikularizam i
partikularistike tendencije. Latentno je bio prisutan sukob
 81
DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

revolucionarne svesti i autonomije, s jedne strane, i drutvenih

odnosa zasnovanih na dravnoj svojini, s druge. Posle oruane
pobede oseao se snaan uticaj revolucionarnog duha i demo-
kratskog poleta masa. Politiki i ekonomski pritisak vladajuih
snaga na svrgnute klase shvatao se u partijskom rukovodstvu
kao pretpostavka za razvijanje demokratije. Dravni organi su
bili demokratizovani organi vlasti, u kojima je uee graana
imalo iskljuivo savetodavan karakter. Graani su posredno
uestvovali u politikom, drutvenom i dravnom ivotu ulazei
u narodne odbore, savete i komisije narodnih odbora, uestvu-
jui na zborovima biraa, ukljuujui se u rad masovnih
organizacija, postajui lanovi komisija za borbu protiv peku-
lacije, za oduzimanje ratne dobiti, oporezivanje ime su ta
tela i njihove akcije dobijale masovnu podlogu. Sudovi su
demokratizovani uvoenjem laikog elementa u sudstvo (sudije
porotnici). Iz redova graana birani su narodni tuioci u
svojstvu pomonika javnih tuilaca.
Dok je na jednoj strani tekla ova aktivizacija masa u obnovi
i industrijalizaciji, na drugoj su se razvijali objektivni procesi
koji su sputavali i guili inicijativu graana, procesi praeni
integrisanjem masovnih organizacija u dravnu strukturu i
njihovim pretvaranjem u kaieve" KPJ i dravnih organa.
Kontrola predstavnikih organa nad radom sudova pretvarala
se u formalnost. Naknadne kritike (1951) krenja zakonitosti
hapenja na osnovu neproverenih prijava, protezanja islee-
nja preko zakonskog roka, birokratizma pri reavanju molbi u
vezi sa socijalnim i ekonomskim pravima graana upuivale
su na bezakonje u sferi drutvenih odnosa i kaznene politike.
Upravu je osvajao administrativno-kancelarijski nain rukovo-
enja, karakteristian po zatrpavanju" podrunih organa
gomilama materijala (uputstava, cirkulara, formulara, analiza)
i po zahtevima za pribavljanje esto nepotrebnih i apsurdnih
podataka. Personalna sluba je centralizovana na najkrai
nain. U Ministartstu pota, telegrafa i telefona radilo je 18.000
slubenika, o ijem je kretanju u slubi neposredno odluivao
ministar. Uzrok ove i drugih srodnih pojava nije se traio u
birokratskom centralizmu, izraslom na tlu dravno-svojinskih
odnosa i koncentracije moi u rukama KPJ i izvrnih organa
vlasti, nego u bivim propisima i starom inovnikom duhu,
koji se kako se tvrdilo odrao i posle rata. Organizacione
jedinice pojedinih grana dravne uprave u praksi su se vezivale
1U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

odozgo do dole" po strogoj, birokratskoj liniji, to je menjalo

ustanovu narodnih odbora i smanjivalo stepen njihove samo-
stalnosti i odluivanja u radu. Oni su bili pritisnuti zadacima
viih organa, zagueni administrativnim zaduenjem, jedno-
stavno spreeni da obavljaju osnovne poslove. Centralni i
republiki organi su u lokalnim jedinicama stvarali svoje
ekspoziture za izvravanje vanih dravnih poslova", koje su
funkcionisale uporedo sa samoupravnim organima.
Administrativna intervencija se u svoj otrini ispoljila u
otkupu, koji je bio obavezan, globalno razrezivan, obavljan po
unapred utvrenim cenama. Komunisti su za vreme otkupnih
kampanja razvijali agitaciono-propagancni rad, nastojei da se
u predvienom roku predaju obavezne koliine itarica, ali ni
njihovo intenzivno politiko delovanje nije moglo da sprei
otpore, vrenje i nezadovoljstvo na selu, ekscesne situacije i
primenu krivinih sankcija. Izricane su kazne zatvorom i
novane kazne, konfiskovane itarice, vralice, nekretnine.
Poetkom septembra 1947. organi tuilatva dovrili su preko
2.500 krivinih predmeta vezanih za otkup, dok je ukupan iznos
novanih kazni po istom osnovu iznosio preko 30 miliona
dinara.
Reenja Ustava FNRJ bila su u skladu s politikom KPJ o
produavanju revolucije. Za Partiju je nastavljanje revolucije
bilo nezamislivo bez podravljenja svojine, posle ukidanja krup-
ne kapitalistike svojine, bez direktivnog planiranja u oblasti
proizvodnje, razmene i raspodele, i konstituisanja komunistike
avangarde kao presudnog inioca politikog sistema i nosioca
nedeljive vlasti. Samim tim je i Ustav predviao ustanovu
planiranja, eksproprijaciju u optem interesu i pravo kontrole
nad privatnim sektorom. CK KPJ je, krajem 1946, po donoenju
Zakona o nacionalizaciji krupnih preduzee, stavio u zadatak
Saveznoj planskoj komisiji da to pre izradi opti plan razvoja.
Nekoliko meseci kasnije, aprila naredne godine, Narodna
skuptina FNRJ usvojila je Zakon o petogodinjem planu
razvitka narodne privrede Jugoslavije za period 19471951.
Donoenjem plana u vidu zakona istaknuta je njegova obavez-
nost. On je bio izraen po ugledu na sovjetske pjatiljetke". U
prvom petogodinjem planu bila je na najjasniji nain izraena
razvojna strategija jugoslovenske privrede.
Prvi jugoslovenski petogodinji plan razvitka narodne pri-
vrede konkretizovao je opte shvatanje o ubrzanoj industriali-
 DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 8 1

zaciji i centralizovanoj akumulaciji kao jedinoj alternativi za

izvlaenje zemlje iz nasleene privredne i kulturne zaostalosti.
Opti zadaci plana bili su jasno odreeni: savlaivanje privred-
ne zaostalosti u dogledno vreme, jaanje ekonomske samostal-
nosti zemlje i njene odbrambene snage, razvijanje dravnog
sektora privrede i odnosa koji iz njega proizilaze, s podizanjem
opteg blagostanja trudbenika na sva tri privredna sektora". U
teitu budue privredne izgradnje bila je teka (bazina)
industrija kao preduslov za razvoj lake industrije, saobraaja i
poljoprivrede. Pri tome se izgradnja teke industrije oslanjala
na bogate sirovinske izvore. Ambiciozno zamiljena, ona je
trebalo da izmeni strukturu proizvodnje i omogui zamenu
izvoza agrarnih proizvoda industrijskim. Plan je predviao
izgradnju industrijskih grana koje do tada nisu postojale u
jugoslovenskoj privredi, novih grana u saobraaju, obnovu
starih preduzea, mehanizaciju rudarstva, usavravanje metoda
poljoprivredne proizvodnje, proirenje mree kulturnih, pro-
svetnih, zdravstvenih i socijalnih ustanova.
Zakon o planu je posebno naglaavao znaaj ubrzavanja
privrednog razvitka narodnih republika Bosne i Hercegovine,
Makedonije, Crne Gore i drugih zaostalih krajeva Jugoslavije,
kako bi se s vremenom uklonile ili bar znatno ublaile postojee
nejednakosti. Rukovodee snage Jugoslavije pretendovale su u
petogodinjem planu na porast industrijske proizvodnje za pet
puta u poreenju s 1939. godinom, a poljoprivredne za jedan i po
put. O irini planiranih zadataka svedoi i podatak da je Zakon
o petogodinjem planu ovlaivao narodne republike, autonom-
ne jedinice i srezove da donesu svoje petogodinje planove i
da u njima u okviru optih zadataka saveznog plana, a s
obzirom na svoje specifine uslove predvide nove planske
ciljeve. Koristei se ovim ovlaenjem, pojedine republike su ak
bitno proirile privredne zadatke. Poznati engleski list The Eco-
nomist pisao je krajem 1947. da planski dokumenti narodnih
demokratija" zaslepljuju svojom papirnatom grandioznou".
Bez obzira na oslon na SSSR, to se tie snabdevarija
naoruanjem, Jugoslavija se opredelila za razvoj svoje vlastite
industrije naoruanja, mada je oVaj pravac doao do izraaja
tek posle sukoba sa Staljinom.
Industrijalizaciju i elektrifikaciju Jugoslavije od prvog dana
je koilo krajnje nepovoljno zateeno stanje (nerazvijeni rejoni,
neravnomernost razvitka, niska produktivnost rada, neraciona-
1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

lan raspored preduzea, oskudica maina i sirovina) kojemu

je objavljen rat s puno volje, poleta i optimizma kao i
iskljuiva spoljnotrgovinska orijentacija na SSSR i druge
socijalistike zemlje. Hroniar je vie godina kasnije zapisao da
se prva pjatiljetka", kao smeo" i matarski projekt", mogla
prihvatiti samo zbog poverenja naroda u novu vlast, i samo u
onom periodu neposredno posle rata kada se ivelo u zanosu
velikih ideala i ciljeva".
Zalaganjem omladine Jugoslavije izgraena je od 1. aprila
do 15. novembra 1947. pruga amacSarajevo, duga 242 km,
najvei objekt prve godine petogodinjeg plana. S ove je akcije
na strune kurseve i u razne grane privrede otilo preko 25.000
mladih. Tokom tih sedam i po meseci na pruzi je radilo 217.213
omladinaca, meu kojima i 5.842 iz 42 strane zemlje. Koman-
dant Glavnog taba omladinskih radnih brigada bio je Batri
Jovanovi. Hronike belee da se radilo u znaku parola i pesama
koje su podsticale na jo vee radne podvige: Mi gradimo
prugu pruga gradi nas"; amac Sarajevo, to je naa
meta: izgraditi prugu jo ovoga leta"; Udarna brigada e sve
da svlada"; Minerska je zavet dala, i Vranduk je prekopala";
Drue Tito, samo reci, ostajemo est meseci". Gradilite je bilo
zasieno fizikom radnom snagom koja je daleko nadmaivala
postojeu mehanizaciju (90:10). Pruga je otkrila omladinski
radni fanatizam, pokazivala stepen mobilizacije radne snage,
organizatorske sposobnosti NOJ i uverenje da nema obaveze
koja se ne moe izvriti; na gradilitu se spajala omladina
Jugoslavije s omladinom sveta, raznih vera i nacija, profesija i
politikih uverenja progresivne orijentacije; ono je bilo izvor
novih saznanja, mesto sticanja pismenosti za hiljade seoskih
momaka i devojaka, savladavanja strunosti (oferi, bageristi,
mineri, trattoristi, metalci, itd.), podizanja obrazovanja. Na
pruzi su mnogi omladinci prvi put videli film, prisustvovali
muzikim i pozorinim predstavama. Uesnici ove velike radne
akcije, koji su naknadno pisali o njoj, kao primer snage
prevaspitavanja navode da je udarniko zvanje dobila ak
brigada beogradskih besprizornih (besposliara, sitnih lopova,
deparoa, tapkaroa, itd.). Najkonzervativnija propaganda na
Zapadu gledala je na gradilite pruge kao na prinudni logor. Za
Daily Telegraph bilo je to veliko vojno vebalite za osposoblja-
vanje buduih vojnika Markosove armije u Grkoj.
OBNOVA IINDUSTRALIZACIJA
1. S O C I J A L I S T I K A FEDERATIVNA
REPUBLIKA JUGOSLAVIJA
10. I Z G R A D N J A O M L A D I N S K E P R U G E A M A C - S A R A J E V O 1947. G O D I N E . M I T I N G P O V O D O M P U T A -
NJA U S A O B R A A J P R V O G V O Z A
11. I Z G R A D N J A E L E Z N I K A (1948)

 Seana
Zona A \
Trst V
Kozina

Buzet
RIJEKA
I s t r a opatij

? J U G O S L A V I J A f

Rovinj

LOINJ 1

ISTRA 1947-1954.
Tzv. Slobodni Teritorij Trsta ( S T T )

JUGOSLAVENSKA VOJNA UPRAVA

ANGLOAMERIKA VOJNA UPRAVA

JUGOSLAVENSKO-TALIJANSKA GRANICA
OD 1954.

24. I S T R A 1 9 4 7 - 1 9 5 4 , T Z V . S L O B O D N A T E R I T O R I J A T R S T (STT)
25. SLOBODNA T E R I T O R I J A T R S T A
 DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 8 1

Na pruzi Niki Titograd omladina je kroz ,,ljuti kamen"

probila 56 kolometara koloseka. Oko 16.000 lanova Narodne
omladine Jugoslavije, svrstanih u 100 radnih brigada, i uz
pomo Narodnog fronta Beograda i okoline, sagradilo je do
januara 1948. fabriku alatnih maina Ivo Lola Ribar" u
elezniku, za koju su maine nabavljene sredstvima od nema-
kih reparacija. Vrednost omladinskih radnih akcija iznosila je
1947. godine 13% celokupne kapitalne izgradnje.
U proizvodnim pogonima i na mnogobrojnim gradilitima
ranije zapoeti pokret takmienja i udarnitva dobio je u
pjatiljetki" ogromne razmere. Javljali su se brojni novatori i
racionalizatori. Bez mehanizacije, ovek je postajao osnovni
inilac proizvodnje. Nestaica finansijskih sredstava i maina
nadoknaivala se udarnikim radom. Novu radnu tehniku koju
su uvele brigade najboljih zidara Zagreba, u drugoj polovini
1947, a koja je podizala produktivnost, prihvatile su zidarske
brigade drugih gradova. Udarnici Bora, Trepe, Rae, Breze,
Kaknja, Trbovlja po nekoliko puta su prebacivali ustaljene
norme. Izvori takmienja, i radnog zalaganja uopte, nalazili su
se sem u moralno-politikom jedinstvu naroda, drutvenom
priznanju koje je dobijao rad za opte ciljeve, uverenju da se
neposredno pred savremenim generacijama nalazi drutvo oslo-
boenog rada i izobilja i u nizu egalitarnih mera socijalno-
-ekonomske prirode. Podravajui pokret takmienja i dobro-
voljnog rada, sindikati su istovremeno kritikovali razvijanje
unakaenog i besmislenog" takmienja po administrativnim
ustanovama. Jugoslavija, oslonjena uglavnom na vlastite sna-
ge, reavala je pitanje obimne i prenapregnute industrijalizacije
masovnom upotrebom jeftinog rada.
Uporeena s industrijskim, ulaganja u poljoprivredu bila
su daleko nia 19471948, tako da je ona nastavila da zaostaje.
Petogodinji plan je predviao da se u njoj glavna panja
posveti unapreivanju proizvodnje, poveavanju obradivih po-
vrina i prelaenju na gajenje raznovrsnijih poljoprivrednih
kultura. Poljoprivreda se, inae, sporo oporavljala od gubitaka
koje je pretrpela u ratu, dok je seosko stanovnitvo bilo
optereeno administrativnim otkupom poljoprivrednih proizvo-
da (mesa, vune, ita, industrijskih sirovina). Osim toga, obradi-
ve povrine su u toku rata bile slabije obraivane ili zaputene,
a gazdinstva ostala tehniki neopremljena. Agrarna reforma je,
zajedno s kolonizacijom, za izvesno vreme dezorganizovala
1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

trite poljoprivrednih proizvoda, zbog usitnjavanja poseda i

promena u sastavu poljoprivrednog stanovnitva. Brani su se
teko prilagoavali na ivot u ravnici, pa su se neki od njih
vraali u stari kraj. Niske cene poljoprivrednih proizvoda,
nezavisno od prinudnih mera zbog neispunjenja plana otkupa,
nisu podsticale proizvoae na poveanje prinosa.
Dravna ekonomska politika je administraivnim merama
spreavala seljake da proire privatni posed. Nastojala je da
vodi rauna o tome je li re o sitnim seljacima, srednjacima ili
kulacima; ovi poslednji su pritiskani otkupom, porezom i
drugim davanjima. Zaostajanje poljoprivrede bilo je uslovljeno
stavljanjem teita na razvoj industrije. Poljoprivreda je stagni-
rala celu jednu deceniju, plaajui danak industrijalizaciji.
Opte zemljoradnike zadruge smatrane su od 1946. putem
socijalizma na selu, pogodnim oblikom za savlaivanje rascep-
kanosti zadruga, poljoprivredne proizvodnje i prometa, za
postupno prelaenje na vii tip seoskog privreivanja. Pri ovim
zadrugama stvarane su zadrune ekonomije, u kojima su se
zadrugari navikavali na zajedniki rad. J^a inicijativu CK
KPJ, krajem 1947. poela je izgradnja zadrunih domova, koji su
bili predvieni da u ovom postupnom preobraaju poljoprivre-
de postanu poslovni centri i kulturna arita na selu. Nerazvije-
na industrija spreavala je iri proces seoske kolektivizacije,
mada je zakonodavstvo predvialo olakice za osnivanje selja-
kih radnih zadruga kao oblika kolektivne proizvodnje raznih
tipova. Krajem 1945. u Jugoslaviji je osnovana 31 seljaka
radna zadruga; 1946. bilo ih je ve 454, da bi im naredne godine
broj narastao na 808, a krajem 1948. iznosio 1.318. Dravnim
poljoprivrednim dobrima rukovodila su administrativno-opera-
tivna rukovodstva kao predstavnici drave. Dravni sektor u
poljoprivredi saveznog, republikog i lokalnog znaaja,
organizovan u vidu dravnih poljoprivrednih dobara, lokalnih
ekonomija, rasadnika, ergela, naunoistraivakih ustanova,
poljoprivrednih kola, mainskih stanica raspolagao je 1949.
s oko 350.000 hektara zemlje. Poljoprivredne mainske stanice
(PMS)- imale su krajem 1948. godine 3.820 traktora, 4.000
traktorskih plugova i 1.200 traktorskih kultivatora.
Politika KPJ prema selu bila je krajnje protivurena.
Politiki i ideoloki ciljevi partije na selu razili su se s
ekonomskim rezultatima. Agrarna reforma je, kao politika
mera, unazadila za vie godina jugoslovensku poljoprivredu
 DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 8 1

(cepanjem poseda, dezorganizacijom na selu, iseljavanjem sta-

novnitva vinog obradi, neprilagoenou kolonista-brana
za rad u ravnici i drukijom tehnikom obrade zemlje, itd.),
umesto da je unapredi; zatim je dola otkupna politika koja je
zaotrila odnose drave i seljaka; masovna, kolektivizacija je
bila vid dokazivanja ideoloke pravovernosti Staljinu, ali ,s
razornim posledicama na selu, kako po odnose meu ljudima,
tako i na ekonomski ishod; u procesu industrijalizacije jugoslo-
venskog drutva selo je postalo glavni izvor nove prvobitne
akumulacije. Prvih posleratnih godina jugoslovensko selo se
nalazilo pod strahovitim ideoloko-politikim pritiskom Parti-
je. Ekonomska politika proizilazila je iz ideolokih motiva a ne
iz realnih ekonomskih procena. KPJ je posle rata raunala na si-
tnog i srednjeg seljaka u borbi za socijalistiki preobraaj sela,
koristei za promenu odnosa do kolektivizacije opte ze-
mljoradniko zadrugarstvo. Talas masovne kolektivizacije bio
je odreen postizanjem dnevnih politikih ciljeva, a na drugoj
strani uverenosti da drava mora obezbediti trne vikove u ru-
kama seljaka ako misli da snabde gradsko stanovnitvo, vojsku i
industriju prehrambenim proizvodima i sirovinama. Ali je neo-
phodno istai da je bogati seljak (kulak) tretiran kao klasni ne-
prijatelj i pre napada IB-a. Slino je i privatna trgovina pre 1948.
godine kako istie Vera Krinik Buki bila kritikovana
za pekulanstvo" i crnoberzijanstvo", pa i kriminal, upuuju-
i Partiju da pone razmiljati o definitivnoj likvidaciji privatne
trgovine. Navedeni istraiva pie da je Edvard Kardelj na sed-
nici najvieg partijskog tela bio izriit da seljatvu treba zatvo-
riti put ka privatnom trgovcu do polovine aprila 1948. godine.
Industrijska proizvodnja je krajem 1947. premaila predrat-
nu za 21%, ali su brza industrijalizacija i prenapregnuta
akumulacija uticale na visoke cene industrijskih proizvoda.
Nasuprot tome, cene poljoprivrednih proizvoda, prevoza, zaku-
pa i komunalnih usluga ostale su niske. Zahvaljujui politici
cena, potronja se odravala na relativno niskom nivou. Uvoz
je uglavnom obuhvatao maine, industrijsku opremu i sirovine,
dok se roba iroke potronje gotovo i nije uvozila. Iako su se
gradili i objekti drutvenog standarda (restorani, odmaralita,
kulturne ustanove, fiskulturni tereni), glavnina sredstava ula-
gana je u industriju. Jugoslavija je u ranom socijalizmu"
morala da usiljenom industrijalizacijom, ogromnim troenjem
1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

radne energije, zapostavljanjem drutvenog i, naroito, indivi-

dualnog standarda stanovnitva, plati danak svojoj nerazvije-
nosti i istorijskom nasleu. Centralizovano rukovoenje privre-
dom doprinosilo je brzom odreivanju pravca investicija i
koncentracije radne snage, ali je smanjivalo lokalnu inicijativu i
neposredno radno stvaralatvo. Pri tome su radnici ispoljavali
malu zainteresovanost za racionalniju organizaciju posla, po-
tronju materijala, finansijskih sredstava i sopstvene radne
snage. Dirigovano planiranje nije uklanjalo ni disproporcije
izmeu privrednih grana.
Industrijalizacija je imala za posledicu poetak deagrariza-
cije jugoslovenskog sela. Time je veliki deo stanovnitva
zapoeo da se oslobaa agrarnog mentaliteta" i ukljuuje u
proces drutvene proizvodnje i gradskog ivota. Menjanje
ekonomske strukture u prilog nepoljoprivrednog dela uticalo
je na porast gradskog i smanjivanje seoskog stanovnitva, sa
nizom pozitivnih i negativnih posledica.
Nagli uspon proizvodnje poinje tek od 1953. godine, to jest
od putanja u pogon novih kljunih" objekata, prestanka
blokade s Istoka, i ostavljanja za sobom velikih sua 1950. i
1952. godine. Kako petogodinji plan nije bio ostvaren u
predvienom roku, zbog spoljnopolitikih i drugih okolnosti,
strategija industrijalizacije na osnovama definisanim 1947.
nastavila se sve do 1956. godine. Zadaci, kako istie D. Marse-
ni, postavljeni petogodinjim planom nalazili su se u sreditu
ekonomske politike i u narednim godinama (19521956), a bez
ponovnog planskog definisanja tih zadataka.