Univerzitet Don Nezbit

Fakultet za menadment, Zajear

Seminarski rad

Predmet: Sociologija poslovanja

Tema: Moral

Profesor: Student:
Dr Tomislav Radovi Filip Markovi A/231/15

Ni,2016.
Sadraj:
Uvod ........................................................................................................................... 2

1. Pojam morala ................................................................................................... 3

2. Poreklo morala.................................................................................................. 4

3. Socioloki pojam morala ................................................................................... 5

4. Tipovi i karakteristike morala ............................................................................ 6

5. Pojam radnog morala ....................................................................................... 8

6. Moral i radni moral ............................................................................................ 9

7. Pojam etike ....................................................................................................... 9

8. Poslovna etika ................................................................................................ 10

Zakljuak .................................................................................................................. 12

Literatura .................................................................................................................. 13

1
 Uvod

Re moral potie od latinske rei mos obiaj, mores vladanje, moralic obiajan.
Grka re ethikos ima isto znaenje obiaja, vladanja. Ove dve rei se sinonimno
upotrebljavaju, s tom razlikom to se za celokupnu nauku koja se bavi prouavanjem morala
upotrebljava re etika.
Morl moe d se definie ko skup odreenih nepisnih normi, obij, pravila,
smernic, doputnj, zbrn, idel i stvov kojim se rukovode pojedinci, drutvene grupe
i zjednice u svom svkodnevnom rdu, ivotu i miljenju. Morl je sistem vrednosnih stvov
i postupk u odnosu n vlstito injenje ili ne injenje u odnosu n drugog.
Morl je jedn od grdivnih element ljudske zjednice kroz istoriju. On je specifin
drutven ktegorij jer nem svoje institucionlne mehnizme nmetnja i ztite kkve im
politik, ideologij i religij. Zbog tog je on z sociologiju interesntn pojv jer se vekovim
odrv ko unutrnja sng svkog pojedinc i zjednice.
Strunjci koji prouvju morl uglvnom su sglsni d kategorije dobr i zl
odreuju specifinost morl ko posebne vrste drutvenih pojv.
Drutvo pojedincu namee odreeni moral koji on treba da usvoji kao svoj lini moral
koji se, manje ili vie, razlikuje od drutvenog. Pojedinac uvia da ne moe opstati bez morala
i zato osea da je neovek kada ga kri.

2
 1. Pojam morala

Re moral ima vie znaenja i sve razlike se mogu razvrstati u tri velike grupe.
Prvu ine razlike s obzirom na obim pojave koja se oznaava tom reju, tj. iri i ui krug pojava.
Drugu grupu ine razlike s obzirom na vrstu pojave oznaene ovom reju ili norme ili
ponaanja.Treu grupu razlika ine one koje potiu iz obuhvatanja reju moral, oblika (forme)
ili sadrine pojave koja se njome oznaava.
Obim pojave ili pojava obuhvaenih reju moral moe biti veoma irok i veoma uzak.
Tako se u najirem smislu reju moral obuhvata sve to se tie ocenjivanja oveka uopte,
odnosno sve to je za njega korisno i to dovodi do njegovog blagostanja.
Moral je drutveni fenomen koji podrazumeva ukupnost vrednosti, ideala, oseanja,
obiaja, pravila i uputstava, normi kojima se odreuje ta je dobro i ukazuje na to ta je loe.
Moralna linost je ona linost koja ima razvijena moralna oseanja, savest i koja se
moralno ponaa iz svog unutranjeg oseanja dunosti a prema usvojenim moralnim normama
i univerzalnim vaeim vrednostima i principima.
Proizilazi da je moral vrlo sloena drutvena, duhovna i kulturna pojava, tj. ona je:
1. plurideterminisana (ima vie uslova, vie razloga koji je obrazlau i vie uzroka
koji je uzrokuju),
2. multikontigentna (viesadrajna),
3. multiplikovana (sa mnotvom posledica).
Postoji opta saglasnost da moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup normi koje
odreuju ovekovo ponaanje u drutvu i to prema drutvu u celini, prema drugim lanovima
drutva i prema samom sebi. Kao skup pravila ponaanja, moral se zasniva na normama o dobru
i zlu, a manifestuje se:
1. kroz formulisanje, saznavanje i usvajanje moralnih normi i principa,
2. kroz moralni habitus (vladanje, postupanje i dranje),
3. kroz procenu usklaenosti svog i tueg ponaanja i vladanja sa moralnim
normama i
4. kroz sankcionisanje moralnih propisa.
U skladu sa moralnim normama, a u sklopu sloene komunikacije koja se odvija u
drutvu, ljudi formiraju svoje linosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju motivaciju i
delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.

3
 2. Poreklo morala

Moralna norma nastala je veoma davno, jo u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje

evolucije ovek je, najpre, iveo u malim grupama. Boravei i ivei u grupi, prvobitni ovek
je neminovno sebi postavljao dva pitanja: kakav treba da budem ja, da bi drugi ljudi i ja bili
sreni i kakvi treba da su drugi, da bih ja bio srean i da bi moja srea uopte bila mogua? Na
osnovu takvih razmiljanja formirana su pravila ljudskog ponaanja, nastala je filozofska
disciplina-etika, koja izuava smisao i sutinu ljudskog bitisanja, smisao kodifikacije normi
ponaanja da bi ljudi, pre svega bili sreni.
Pristup koji zagovara da je koren morala u spoljnim silama i principima u bogu,
bojem glasu, bojem nadahnuu ili religiji, polazi od jedne duboko ukorenjene i
rasprostranjene zablude i uverenja da je osnov morala religiozna svest, a da moralni zakoni
potiu od venog nadljudskog bia boga. Ovakvom shvatanju put su utrli filozofi, objektivni
idealisti kakav je bio Platon u IV veku p.n.e.
Platon je verovao da postoje vene, nepromenljive od oveanstva nezavisne ideje, koje
tvore idealni poredak sveta. Neke od tih ideja su etike ideje a najvia meu njima je ideja
dobra. Platon sam moral i etike ideje ne vezuje za bogove, veru u njih ili za religiozna oseanja
uopte, jer su stari grci i bogove smatrali ak i nemoralnim. Meutim ono to je doprinelo
kasnijem vezivanju morala za veru u boga, bilo je uverenje da je poreklo morala van samog
oveka ili drutva, u nekoj nadnaravnoj i veitoj sferi ideja.
Most od Platona ka hrianstvu i teolokom tumaenju morala bio je neoplatonizam (III
vek p.n.e.) koji je povezivao razliite vene ideje u mistiko Jedno, i koje je u stilu
srednjovekovne hrianske mistike, zahtevao od pojedinca asketski ivot i samoporicanje, da
bi se samooienjem od zemaljskih slabosti, na drugom svetu, doiveo sjedinjenje s Jednim i
apsolutni mir.
Hrianstvo je zamenilo apstraktnu Platonovu ideju Jednog, linim bogom. Tako po
velikom hrianskom misliocu Avgustinu (IV vek) moral je mogu samo na osnovu hrianske
vere jer je ovek u biti roen grean nakon Adamovog greha ovek se udaljava od boga usled
stalnih telesnih elja i enji.
Aristotel nasuprot ovoj dogmi smatra da je osnov morala u oveku, u potrebama i
sposobnostima ljudske prirode. Aristotel smatra da ovek poseduje prirodne potencijalne
sposobnosti koje ako se ostvare u ivotu na uravnoteen, racionalan i harmonian nain, ovek

4
postie linu sreu i moralno dobro. Za Aristotela moral je neto objektivno, drutveno, vezano
za ljudsku prirodu i ljudski um, dakle za neto univerzalno ljudsko.
Graansko drutvo koje se raa od XVI veka, sa Galilejom, Njutnom, Bekonom i
Dekartom nastojalo je da oslobodi nauku od teologije, tako da je moral bio manje znaajan.
Tvorci moderne nauke nastojali su da nauno znanje oslobode od vrednosnih sudova (kako
teolokih tako i moralnih), da ga uine pozitivnim tj. vrednosno-neutralnim i zasnovanom na
iskustvenim injenicama i logikom miljenju. Zato je sfera morala skoro do danas ostala
vezana za religiju.
Formalno odreenje morala se uglavnom vezuje za:
- Imanuela Kanta i njegovu etiku kategorinog imperativa. Njegova etika je,
ustvari, etika norme i zakona koja nalae: Radi tako da maksima tvoje volje u svako
doba moe ujedno da vredi kao princip opteg zakonodavstva.
- Emila Dirkema i njegov socioloki kriterijum solidarnosti sa grupom.
Tako je Kant utvrdio unutranju prinudnost morala a Dirkem je tome dodao i drutvenu
prinudnost morala.

3. Socioloki pojam morala

U odreivanju morala sa sociolokog stanovita, polazi se od namere da se otkriju svi

oni drutveni faktori koji uslovljavaju moral i da se u skladu sa tim utvrde veze koje postoje
izmeu morala i ostalih drutvenih pojava. Polazei od toga da moral nije ni bioloka, ni
boanska pojava, da ne postoji ni van vremena ni van prostora, da je njegov nosilac ovek i da
se njegovo postojanje vezuje za drutvo, sociologija morala u najoptijem smislu moral shvata
kao skup pravila, normi (obiaja, predanja) koje postoje u odreenim drutvenim grupama i u
kojima se odvijaju meusobni odnosi, bilo meusobni odnosi pojedinaca u grupi, bilo odnosi
pojedinaca prema grupi, ili pak odnosi grupa meu sobom. Zato se drutvo tretira kao vrhovni
moralni arbitar, merilo o tome ta je dobro a ta zlo.
Moral kao duhovnu ili kulturnu pojavu prouavaju:
1. moralna dogmatika - prouava smisaonu sadrinu i njen je zadatak da tano
utvrdi ta moral sadri;

5
 2. moralna analitika tj. teorija - prouava strukturu sadrine morala i njen zadatak
je da je prouava polazei od toga iz kojih se pojmovnih (misaonih) elemenata moral
sastoji i u kakvom su oni meusobnom odnosu.
Moral kao drutvenu pojavu treba shvatiti kao drutveni proces, kao duhovnu pojavu
treba ga tumaiti kao normu ili skup znaenja a kao psihiku pojavu ga treba razumeti kao skup
psihikih procesa miljenja i oseanja.

4. Tipovi i karakteristike morala

Osnovni tipovi morala su:

1. Tradicionalni moral se zasniva na autoritetu obiaja i tradicije. Ovaj moral
vezuje se za patrijarhalna drutva, za zajednice sa preteno seoskim stanovnitvom, u
kojima se strogo potuju kult predaka, drevni obiaji i tradicija.
2. Utilitarni moral zagovara stav da moralna dobra, imetak, sigurnost, mo drave,
blagostanje i lina korist stoje iznad drugih principa. Ovde je vano naelo: Ne koliko
vredi kao ovek, ve koliko novca, imetka poseduje. Sticanje i uveanje imetka,
uivanje u razvratu, postaju glavno dobro pa su iznad roakih odnosa i prijateljstva.
3. Moral vrlina polazi od stava da u osnovi svakog oveka kao ljudskog bia,
zahvaljujui njegovoj savesti, postoje odreene trajne osobine, moralne tenje. To su:
hrabrost, vernost, iskrenost, skromnost, estitost, pravinost, istinitoljubivost. Gledano
prema odreenim profesijama, najblii ovom moralu su: univerzitetski nastavnici,
oficirski kor, advokatski i lekarski stalei.
4. Imperativni ili normativni moral zasniva se na autoritetu propisa i dunosti. To
je veoma strog moral koji esto proizvodi negativno, ograniavajue dejstvo na razvoj
linosti.
5. Stvaralaki ili delotvorni moral polazi od osnovnog opredeljenja da se obeleje
moralnosti stie stvaranjem novih vrednosti u kulturi, u drutvu, uvoenjim novih
institucija.

6
Moral se sastoji od :
- moralne norme,
- moralnog ina,
- moralnog suda,
- moralne sankcije,
- moralne odgovornosti i
- moralne situacije.
Moralna norma se ustvari odnosi na ono to treba a ne uvek na ono to jeste jer uvek
postoje ljudi koji su drugaiji i koji se ponaaju drugaije.
Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost. Obaveznost je
karakteristika i pravnih i obiajnih normi. Moralna obaveznost je dvostruka, to znai da je
moral obavezujui i drutveno (spolja) i individualno (unutra), za razliku od pravne i obiajne
obaveznosti koja je iskljuivo drutvena (jednostruka). Takodje, kao bitne karakteristike
morala, navode se:
- bezuslovnost, sastoji se u tome da se moralna norma potuje iskljuivo zbog
potovanja morala kao samostalnog cilja;
- trenutanost, odnosi se na moralnu obavezu da se pojedinac ponaa gotovo
automatski, kada se nadje u odreenoj moralnoj situaciji;
- nametnutost, sastoji se u tome da je ovek esto obavezan da postupi po
moralnoj normi, iako to racionalno ne eli;
- ljudskost;
- vrednost;
- dobro kao vrhovna moralna vrednost;
- posebno moralno oseanje.
Moralna norma moe imati:
- minimalan oblik, propisuje ono ponaanje koje je apsolutno obavezno za sve
lanove odreenog drutva i
- maksimalan oblik, propisuje jedan relativno dalek moralni ideal koji je ponekad
ak i neostvariv usled previsokih zahteva koje postavlja oveku, i zato on neobavezuje.
Moralne norme mogu biti: opte, posebne i pojedinane; progresivne i reakcionarne.
Moralni postupak ili moralni in moe biti slobodan, kada se moralno ponaanje zasniva
na svesnim, racionalnim i voljnim aktivnostima u kojima se istie dunost i odgovornost u

7
postupcima, i moe biti nedovoljno slobodan a to je ponaanje koje iskljuuje neke od
pretpostavki racionalnog, svesnog, slobodnog, odgovornog ponaanja.
Moralni sud je sud o vlastitom ponaanju, ponaanju drugih ljudi, drugih drutvenih
grupa i to u odnosu na moralnu normu. Sud moe biti pozitivan ili negativan.
Iz moralnog suenja sledi moralna sankcija u sluaju da je prekrena moralna norma.
Ona moe biti: unutranja (lina) i spoljanja (drutvena).
Unutranja ili lina sankcija najkompleksnije iskazuje autonomnost morala a ogleda se
u grii savesti , koja sledi nakon izvrenog prekraja moralne dispozicije.
Spoljanja ili drutvena sankcija je sankcija iju primenu obezbeuje drutvo, tj.
drutvena grupa. Ove sankcije se odnose na moralni prezir, gde se moralnom prestupniku poriu
osnovne ljudske karakteristike i na moralno gaenje, gde se prekida kontakt sa moralnim
prestupnikom.

5. Pojam radnog morala

U skladu sa podelom Konferencije Amerikih psihologa iz 1940. godine Rudi Supek je

sainio podelu definicija radnog morala. U skladu sa tim, definicije radnog morala su svrstane
u srodne grupe pa se zato razlikuju 3 pristupa. To su :
- individualno organsko gledite - pojam morala odnosi se na uslove telesnog i
emocionalnog blagostanja kod pojedinca, koji ga ine sposobnim da radi i ivi sa nadom
i uspehom, oseajui da deli osnovne ciljeve grupe iji je lan, koji ga ine sposobnim
da moe izvriti zadatke sa energijom, zanosom i samodisciplinom, podran uverenjem
da, uprkos preprekama i sukobima, njegovi lini i socijalni ideali vrede da bi ih sledio.
- po kolektivnom gleditu - moral se odnosi na uslove ivota grupe u kojoj postoje
jasni i odreeni grupni ciljevi koje pojedinac smatra vanim i u skladu sa individualnim
ciljevima; gde postoji poverenje da e postii ciljeve, sredstva za njihovo postizanje,
poverenje u voe, i u samog sebe gde su agresivnost i neprijateljstvo upereni protiv sila
koje vie tete grupi nego pojedincima unutar grupe.
- moral sa gledita pojedinca u grupi - kada se grupi da odreeni zadatak, moral
doprinosi da pojedinac pun nade energino uestvuje u radu grupe, tako da svojim delom
i naporima pojaava uspenost grupe u izvravanju tekuih zadataka.

8
 Najpotpunije shvatanje radnog morala u naoj literaturi dao je Danilo . Markovi.
Polazei od saznanja da je moral sloena drutveno-duhovna pojava, odreena drutveno-
ekonomskim i tehniko-tehnolokim odnosima, Markovi radni moral odreuje kao:
Skup normi o ponaanju oveka u radnoj sredini, zasnovanih na shvatanju o poloaju i znaaju
rada u drutvu, pri emu norme u sebe ukljuuju motive, stavove i zadovoljstva uesnika u
radnom procesu i radnoj grupi.

6. Moral i radni moral

Postoji relativno mali broj optih moralnih normi vezanih za proces rada. One se obino
ispoljavaju putem konkretnih i brojnih dunosti oblikovanih u procesu rada u vidu odreenih
tehnikih pravila, formalnih i neformalnih odnosa i pravila ponaanja izmeu svih uesnika u
procesu rada.
Drutvo u celini postavlja pojedincu moralne zahteve koji su u skladu sa optim
shvatanjem o znaaju i ulozi rada, postavlja zahteve koji se odnose na sam proces rada, u smislu
ta se od njega u tom procesu oekuje, postavlja zahteve u odnosu na organizaciju rada i zahteve
u odnosu na ponaanje u odreenoj grupi. Prema istaknutim moralnim zahtevima, svaki uesnik
u procesu rada zauzima svoje stavove, ili ih usvaja, pa ih osea kao svoju unutranju obavezu i
zato biva motivisan u radu, ili postavljene zahteve osea kao prinudu, pa se prema njima
negativno odnosi.

7. Pojam etike

Re etika potie od grkih rei ethos - obiaj, i ethikos - moralan. Etika kao posebna
filozofska disciplina, prouava moral procenjujui moralne vrednosti, poreklo i naela
moralnosti.
Navedena definicija etike upuuje na sledee:
- etiku imaju ljudi a ne organizacije,
9
 - etiko ponaanje se razlikuje od osobe do osobe,
- etika je relativna a ne apsolutna.
Etika se deli na:
1. teorijsku etiku nauke u uem smislu ali i neke filozofske discipline o moralu,
kao to je metaetika,
2. normativnu etiku postavlja idealan moral i
3. praktino normativnu etiku.
Isto tako etika predstavlja jedinstvo moralne dogmatike i normativne etike.
U irem smislu etika obuhvata celu filozofiju morala ili sve filozofske discipline o
moralu, a u uem smislu samo tzv. normativnu etiku.
Menaderska etika se ubraja u deskriptivnu (opisuje moralnost koja se koristi u poslovanju), te
normativne (predstavlja moral koji treba biti voen u poslovnom procesu). U donoenju odluka
menaderi se uglavnom koriste normativnom etikom i to kroz sledee pristupe:
- utilitarni pristup pripisuje etine standarde za menadere, a koji se odnose na
organizacijske ciljeve, efikasnost i sukob interesa;
- individualistiki pristup promovie line interese na dugi rok;
- moralno pravni pristup etiki korektna odluka najbolje podrava prava ljudi
na koje utie;
- pristup pravde temelji se na standardima jednakosti, nepristrasnosti i potenju.
Na etiki izbor menadera utie niz faktora koje je mogue podeliti u tri grupe:
- individualne karakteristike menadera,
- strukturne varijable i
- organizacijska kultura.

8. Poslovna etika

Pitanje poslovne etike ili etike u privredi je postalo vrlo aktuelno 60-ih i 70-ih godina
prolog veka u razvijenim industrijskim dravama.
Poslovna etika ili etika u poslu moe da se definie kao set moralnih naela i normi
kojima se usmerava ponaanje aktera u privredi, u skladu sa vrednosnim sudovima, koji se
zasnivaju na optim ljudskim vrednostima i usmereni su na dobrobit i opstanak oveka.

10
 Etika se primenjuje u svim oblicima ljudskog ponaanja. S aspekta naunih disciplina
etiku delimo na dve grupe:
1. profesionalna etika
2. primenjena etika.
Poslovna etika je nain koncipiranja, sklapanja, komuniciranja i izvoenja poslova u
istovremenom skladu s duhovnim, sociolokim, biolokim i prirodnim zakonitostima oveka i
okruenja. Ako opte etiko pravilo kae da je ugroavanje drugih neetiko i nemoralno, tada
se svaki poslovni ovek koji svojim odlukama na bilo koji nain ugroava svoje radnike, kupce
ili konkurente, ponaa nemoralno i neetiki. S aspekta menadmenta, etika uspostavlja
standarde u odnosu na ono to je dobro ili loe u voenju i donoenju odluka. Etiki problemi
se javljaju kada odluke pojedinaca ili grupe mogu tetiti ili koristiti drugima. Za bolje
razumevanje etike, mogue je uporediti je sa zakonima i slobodnim izborom. Kod donoenja
odluka menadmet uzima u obzir razliite vrednosti i norme. Vrednosti i norme mogu biti
ponekad u suprotnosti jedna sa drugom. Razlikuju se dve osnovne grupe vrednosti i normi:
1. Tradicionalne poslovne vrednosti i norme:
- sloboda procene,
- individualna odgovornost,
- rast (proizvodnje).
2. Drutvene vrednosti i norme:
- dostojanstvo oveka,
- zajednitvo,
- pravednost (jednakost).
Veina menadera se u naelu slae s navedenim vrednostima i normama, ali razlike
esto nastaju u trenutku kada je potrebno ponaati se u skladu sa njima. Sve se poslovne odluke
ocenjuju, ne samo poslovnom efikasnou, ve i poslovnom etikom. Nuno je voditi rauna o
razlikama u etikim i zakonskim standardima razliitih drutava i nacija.

11
 Zakljuak

Pod moralom se obino shvata skup drutvenih normi koje omoguavaju ponaanje ljudi
sa aspekta dobra i zla i u vezi sa tim, nareuju, odnosno zabranjuju subjektima odgovarajue
ponaanje. Potovanje moralnih normi obezbeuje se, pre svega, uticajem javnog mnjenja i
putem svesti pojedinca da se ponaa u skladu sa moralnim normama. Tako, subjekt e initi sve
ono to moral nalae - jer je to dobro, a nee initi ono to moralna norma zabranjuje, jer je to
zlo. Sankcije za povrede moralnih normi mogu biti drutvene (moralne osude) ili individualne
(gria savesti). Svakako da individualna sankcija ima svrhu onda, kada se pojedinac ponaa po
moralnim normama iz razloga to ih on dobrovoljno usvaja. Moral izvire iz objektivnih uslova
drutva i stoga on i nosi obeleje toga drutva. Svako drutvo, ima svoje moralne norme jer i
vladajua klasa koja je na vlasti izgrauje svoj moral koji slui njenim interesima.
Kriza morala u naem drutvu postoji ve dui period, vremenski mereno, ve nekih 20-
tak godina. U tom periodu je dolo i do potpunog nestanka morala (rat, neposredno predratno
vreme i par godina posle rata) , odnosno vladavine nemorala, u drutvu, drutvenim grupama i
kod pojedinaca. Preciznije reeno, mi danas nemamo osnovne elemente razvijenog i sigurnog
morala kao vane kohezivne drutvene snage. Mnogo je nasilja, manipulacije, bezvrednih
stvari, netolerancije, sebinosti koje mediji prezentuju a to moe da utie na formiranje
moralnih normi i moralnih stavova mladih. "Turbo folk" i "pink" vrednosti su samo jedna od
tvorevina masovnih medija i posledica negativnog delovanja masovne kulture, oni nisu subjekt
za sebe, oni su nus produkt raspada starog, tradicionalnog, kontrolisanog sistema vrednosti.
Radni moral je veoma obuhvatan i kompleksan fenomen, jer u njegov sastav ulaze ili se
podrazumevaju razliite pojave. Naime, njegov osnovni sadraj i smisao vezani su za uzrone
odnose rada i morala, ali i za posledice po linost uesnika u procesu rada, kome je rad
egzistencijalni uslov ivota, a moral vrsta veza izmeu drutva i integriteta njegove linosti.
Sloenost radno-moralnog fenomena tako se odnosi na rad, kao drutveni proces u kome je
povezano ponaanje pojedinaca usmereno ka stvaranju materijalnih ili duhovnih tvorevina.
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike
jeste: gde je granica koja odredjuje da li je neto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu
poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadera, ali i za sve
zaposlene ljude. To je pitanje line odluke, vlastitog doivljaja situacije, potreba, interesa i
motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog naslea, oekivanja i
pritisaka koji dolaze iz preduzea i okruenja.

12
 Literatura

1. Radovi T.,Paunovi M. (2016): Neka pitanja iz opte i sociologije poslovanja,

Zajear.
2. Markovi D. (1999): Sociologija rada, Beograd: Savremena administracija.
3. http://www.link-elearning.com/lekcija-Radni-moral-kao-oblik-morala_4296
4. http://studenti.rs/skripte/menadzment/etika-i-moral-kod-poslovnog-coveka
5. https://www.scribd.com/doc/94263609/Poslovna-etika-skripta

13