Interaktivne obrazovne tehnike

Ove tehnike donose viestruku korist: instruktor brzo i lako moe da oceni da li su studenti zaista
savladali gradivo (i da li tome planiraju da posvete vie vremena, ukoliko je potrebno), proces merenja
studentovog razumevanja je u mnogim sluajevima provebavanje materijala-esto studenti u stvari
ne ue materijal dok se ne zatrai od njih da ga koriste u procenama poput ove. Sama priroda ovih
procena vodi ka interaktivnosti i donosi nekoliko pogodnosti. Studenti samo sluaju predavanje
umesto da postanu aktivni i ukljueni, to su dva preduslova za efektivno uenje. Na ove tehnike se
esto gleda kao zabavne, one su pak esto efektivnije nego predavanja.

Nije mogue sve tehnike primeniti na univerzalnom nivou, jer na to utiu faktori kao to su nain
predavanja i linost.

Predavanje
1. Slike - Pokaite studentima sliku bez objanjenja i traite da je prepoznaju/objasne i da obrazloe odgovore.
Ili traite da piu o tome koristei termine sa predavanja, ili da imenuju procese i koncepte koji su prikazani. Ovo
je takoe dobro kao grupna aktivnost. Nemojte im dati odgovor dok prvo ne istrae sve opcije.

2. Pauza Postavite retoriko pitanje i onda dajte studentima 20 sekundi da razmisle o problemu pre nego
to krenete da to objasnite. Ova tehnika ohrabruje studente da uestvuju u procesu reavanja problema kada
diskusija nije izvodljiva. Zapisivanje pomae studentima (dok i vi piete odgovor) da stvarno rade na reavanju
problema.

3. Horski odgovor - Postavite pitanje celoj grupi gde je odgovor jedna re; glasnost odgovora e pokazati
stepen razumevanja. Veoma je korisno ponavljanje novih rei od strane studenata.

4. Prianje prie - Instruktor ilustruje koncept, ideju ili princip uz primer iz ivota, model ili studiju sluaja.

5. Nedovren kratak pregled - Podelite delimino ispunjen kratak pregled dananjeg predavanja i traite od
studenata da ga popune. Korisno za poetak ili kraj asa.

6. Glasanje u uionici - Neformalno dizanje ruke je dovoljno da se ispita situacija pre predstavljanja
kontroverzne teme.

7. Fizika reakcija - Studenti stoje ili sede da bi dali binarni odgovor, kao to je Tano/Pogreno, na
istruktorova pitanja.

8. Podizanje kartica kao odgovor - Podelite (ili traite od studenata da naprave) standardizovane kartice
koje mogu da podignu kao vizuelni odgovor na pitanja instruktora. Primer: zelena kartica-tano, crvena-netano.
Ili napiite slovo na svakoj kartici i koristite za pitanja sa vie datih opcija.

9. Anketiranje studenata - Odaberite nekoliko studenata da idu po uionici i da prikupljaju miljenja o temi
koja je vana za kurs, a onda neka ti studenti iznesu rezultate za sve.

10. Samoprocena naina uenja - Pripremite upitnik za studente gde se ispituje nain uenja koji koriste,
tako da kurs moe da pokrije vizuelne/auditivne/taktilne naine uenja.

11. Citat manje jedan - Iznesite citat koji je bitan za vau temu ali izostavite bitnu re i pitajte ta bi to moglo
biti: Ne mogu da predvidim kretanje ____________; to je zagonetka, obmotana misterijom unutar enigme.
Ovo ih brzo ukljuuje u temu i ini im se da su uloili trud.
12. Svakodnevne etike dileme - Izloite skraenu studiju sluaja sa etikom dilemom koja je vezana za
disciplinu koja se ui.

13. Suprotnosti - Traite od grupe da razmotri dve napisane verzije teorije (neki zakljuak, prirodni zakon, itd.)
gde je jedna netana, na primer suprotnost ili negacija teorije. Pri odluivanju koja je tana, studenti e morati da
razmotre problem iz svih uglova.

14. Pop kultura - U vaa predavanja, studije sluaja, probleme sa uzorcima rei, ukljuite trenutne dogaaje
iz popularne svetske kulture. Pre nego da navodete statistiku iz izgradnje, finansija itd., ilustrujte isti statistiki
koncept koji predajete izmiljajui statistiku u vezi sa neim o emu studenti mogu da traare, poput toga koliko
esto se odreena zvezda pojavi bez minke u javnosti.

15. Neka pogaajuPredstavite novu temu postavljajui intriganta pitanja, neto to e mali broj znati da
odgovori (ali bi trebalo da zainteresuje sve). Prihvatite i pogaanje na slepo pre davanja odgovora da bi se
probudila radoznalost.

16. Neka bude lino - Kreirajte aktivnosti na asu (ili ak eseje) da bi se osvrnuli na stvarne ivote svakog
studenta. Umesto da pitate o miljenju po pitanju Daunovog sindroma, pitajte za lina iskustva i prie o
neurolokim problemima lana porodice ili bilo koje osobe koju su upoznali.

17. itanje naglas - Odaberite krai tekst (500 rei ili manje) da proitate naglas i traite od studenata da
posebno obrate panju za vreme ove faze predavanja. Krai tekst koji se ita na duem predavanju moe da
privue panju.

18.Seckana predavanja - Traite od studenta da izvede 5 koraka: sluanje, pauza, razmiljanje, pisanje,
davanje povratne informacije. Studenti postaju sluaoci koji sami sebe prate i nadgledaju.

19. Re dana - Odaberite vaan pojam i onda ga naglaavajte kroz as, provlaei ga kroz to vie koncepata.
Traite od studenata da uine isto kroz interaktivne aktivnosti.

20. Priseanje, saimanje, postavljanje pitanja, povezivanje i komentarisanje - Ovaj metod

poinjanja svakog predavanja (ili svake nedelje) ima 5 koraka koji produbljuju pamenje materijala sa
prethodnog predavanja: spomenite ga, uradite saetak, obradite neko pitanje koje je preostalo, poveite da ga sa
celokupnim predavanjem i komentariite to predavanje.

21.Usmereno navoenje - Navedite nekoliko ideja vezanih za glavnu temu. Pomae pri zapoinjanju novih
tema.

22. Ispitivanje predznanja - Upotrebite upitnik (vie odgovora ili kratki odgovori) kada iznosite novu temu.

23. Rangiranje i povezivanje ciljeva -Studenti rangiraju ciljeve predavanja, onda instruktor kombinuje to sa
svojom listom.

24. eklista interesovanja/znanja/vetina - Procenite zainteresovanost i pripremljenost za kurs i to moe

da pomogne da podesite plan predavanja.

25. Dokumentovana reenja problema - Pratite potrebne korake za reavanje specifinih tipova problema.
Prvo napravite listu za studente i onda traite da sprovedu iste korake.

Predavanje (male grupe)

26. Preuzimanje krede - Dajte studentima kredu ili igraku; osoba koja je dri mora da odgovori na vae
sledee pitanje, i onda neka je da drugoj osobi po elji.

27. Tihi sastanak - Studenti podvuku kljune delove nekog teksta, i onda ute dok se neko ne javi da proita
svoj deo, a ostali ga slede. Zavrite sa kratkim pisanjem u vezi sa tim ta su nauili kroz reenice.
28. Sastanak gradske skuptine - Oslobodite prednji deo uionice za studenta koji je voljan da govori o
kontroverznoj temi, kada zavri, bira sledeeg govornika od onih koji su digli ruku.

29. Predavanje za polovinu grupe - Podelite grupu na pola i dajte materijal za itanje jednoj polovini.
Odrite predavanje o istom drugoj polovini grupe. Onda, zamenite mesta grupama, i zavrite sa sparivanjem
lanova suprotnih grupa.

30. Takmienje Podelite razred u bar dve grupe i objavite takmienje za najvei broj poena na testu vebanja.
Neka zajedno izue temu i onda dajte kviz, beleei poene. Posle svake runde, neka proue sledeu temu pre
sledeeg kviza. Poeni treba da se dodeljuju iz runde u rundu. Studentski nagon za takmienjem e ih usredsrediti
na sam materijal.

Zadaci za studenta: Individualni (mnogi od navedenih zadataka se mogu koristiti za

rad sa jo jednim studentom ili grupom; ili mogu ii u tom pravcu posle individualnog rada)

31. Jednominutni seminarski - Studentima se da jedan minut da piu o odreenom pitanju (koje moe biti
generalizovano kao ta je najvanija stvar koju ste danas nauili?) Najbolje da se koristi na kraju asa.

32.Problematina taka - Kao i kod jednominutnog seminarskog, ali pitajte neto to najvie zbunjuje.
Najbolje da se koristi na kraju asa.

33. Provera pogrenog razumevanja - Saznajte od studenata koja su im uvreena miljenja o nekoj ideji.
Korisno za zapoinjanje novih poglavlja.

34. Crtei za razumevanje - Studenti ilustruju apstraktni koncept ili ideju. Uporeivanjem crtea mogu da se
razjasne pogrena uverenja.

35.Pitajte pobednika - Traite od studenata da bez prie i konsultovanja ree problem na tabli. Posle
otkrivanja odgovora, neka oni koji su ga reili tano podignu ruke (i tako ih dre); onda, svi ostali studenti treba
da razgovaraju sa nekim sa podignutom rukom da bi bolje razumeli pitanje i kako da to ree sledei put.

36. Koji je princip - Studentima treba prezentovati principe namenjene reavanju problema. Poto su
prepoznali problem, studenti procenjuju koji princip treba primeniti da bi se problem reio. Ova tehnika pomae
u fokusiranju na TIPOVE pre nego na pojedinane specifine probleme.

37. Haiku - Studenti piu haiku (pesma od tri stiha: 5 slogova, onda 7, onda 5) u vezi sa datom temom ili
konceptom i onda ga podele sa drugima.

38. Beleke - Podelite papir koji se koristi kao oznaka (bookmark) za trenutno poglavlje. Na njemu, zapiite
putokaze i druga pitanja za itanje, i zahtevajte od studenta da prave beleke, zapisuju opaanja i neslaganja
dok itaju ove oznake (bookmarks) koje e se prikupljati i diskutovati na predavanjima.

39. Tano ili pogreno? - Podelite kartice (po jednu svakom studentu) na kojima je zapisana neka izjava. Pola
katica e sadrati izjave koje su tane, a pola pogrene. Studenti odluuju da li je njihova sa tanom izjavom ili
ne, koristei sredstva koja im odgovaraju. Varijacija: Odredite pola uionice za one koji misle da su im izjave
tane, a drugu polovinu za pogrene.

40. Stvarni svet - Neka studenti na asu diskutuju kako je tema ili koncept vezan za stvarnu primenu
proizvoda. Onda neka studenti u vezi sa ovom temom piu domai. Varijacija: traite da odgovore zapiu na
karticama.

41. Mapiranje koncepata - Studenti piu kljune rei na lepljivcima (sticky notes) i onda ih organizuju kao
dijagram. Moe da ima slobodniju strukturu: studenti prosto nacrtaju veze koje prave izmeu koncepata.

42. Savetno pismo - Studenti piu savetno pismo buduim studentima kako da budu uspeni na tom kursu.

43. Naslovi tablioda - Traite od studenata da napiu naslov u stilu tabloida koji e ilustrovati koncept o kojem
se trenutno diskutuje.
44. Nalepnice za branike - Traite od studenata da napiu slogan za nalepnicu za branik da bi prikazali
odreeni koncept sa predavanja. Varijacija: moe se koristiti za saimanje celog kursa u jednu reenicu.

45. Kratak sadraj u jednoj reenici - Da naprave kratak sadraj teme u jednoj reenici koja na kretivan
nain obuhvata ko/ta/kada/gde/zato/kako.

46. Usmereno parafraziranje - Od studenata se trai da parafraziraju deo lekcije za odreenu publiku (ili u
posebne svrhe).

47. Magazin od jedne rei - Prvo, samite celu temu na papiru u jednoj rei. Onda upotrebite odeljak da se
objasni odabrana re.

48. Istinite izjave - Ili predstavite neku temu ili proverite razumevanje, pitajte pojedine studente da ispiu Da
li je istina da... izjave u vezi sa temom koja je predmet diskusije. Sledea diskusija moe pokazati da li su neka
znanja problematina.

49. Provera ciljeva - Studenti piu kratak esej u kojem ocenjuju do koje mere njihov rad pokriva ciljeve
zadatka.

50. Suprotnosti - Instruktor navodi jedan ili vie koncepata, za koje studenti treba da smisle antonim i onda da
brane svoj izbor.

51. Prianje prie - Studentima se daju zadaci da upotrebe dati koncept u vezi sa neim to se ini bitno lino
njima (da budu neko iz svoje porodice).

52. Primena na glavnom predmetu - Tokom poslednjih 15 minuta asa, traite od studenata da napiu
kratak lanak o tome kako se odreena pojedinost moe primeniti u njihovom glavnom predmetu.

53. Za i protiv tabela - Studenti iznose argumentaciju za i protiv u vezi sa nekom temom.

54. etva - Posle asa iznoenja iskustava/aktivnosti, traite od studenata da razmisle o tome ta su
nauili, pa ta (zato je vano i koje su posledice), i ta sad (kako to da primene ili urade drugaije).

55. Lanane beleke - Instruktor podeli kartice i onda se prosleuje koverta na kojoj je napisano pitanje u
vezi sa okruenjem u kojem se ui (to jest: da li su grupne diskusije korisne?). Student zapisuje kratak odgovor,
ubacuje karticu u kovertu i onda prosleuje kovertu sledeem studentu.

56. Fokusirane autobiografske skice - Fokusiranje na jedno uspeno iskustvo uenja, neko koje je
relevantno za trenutni kurs.

57. Ankete samopuzdanja vezane za kurs - Jednostavna pitanja koja mere koliko su studenti sigurni u sebe
kada je u pitanju odreena vetina. Kada postanu svesni da neto mogu da urade, jo vie se fokusiraju na to.

58. Profili pojedinaca za pohvalu - Studenti opisuju kratki profil pojedinca iz oblasti vezane za kurs.
Studenti procenjuju svoje vrednosti i ue najbolju praksu iz ove oblasti.

59. Matrica memorije - Ukaite na kljunu taksonomiju i onda kreirajte tabelu koja predstavlja te
meupovezanosti. Neka bude prosto na poetku. Izbegavajte trivijalne ili neodreene veze, koje ne bi
funkcionisale fokusiranjem studenata na povrne vrste uenja. Iako je verovatno najkorisnije na uvodnim
kursevima, ova tehnika takoe moe biti koriena kao pomo da se razviju osnovne vetine uenja za studente
koji planiraju da nastave sa ovom oblau.

60. Tabela za kategorizaciju - Podelite pravougaone eme podeljene na polja i listing nasumino
rasporeenih termina koji treba da se kategorizuju po redovima i kolonama.

61. Matrica definisanja karakteristika - Podelite prostu tabelu gde studenti odluuju da je definiua
karakteristika PRISUTNA ili ODSUTNA. Na primer, moda e morati da proitaju nekoliko opisa teorija i odlue
da li se svaka odnosi na bihevioralne ili konstruktivne modele uenja.
62. ta/Kako/Zato opisi - Napiite kratke odgovore na ta/kako/zato pitanja kada se analizira poruka ili
tekst.

63. Analogije - Studenti daju drugu polovinu analogije (A je prema B isto kao X prema Y).

64. Zadaci prepoznavanja problema - Ponudite studije sluaja sa razliitim tipovima problema i pitajte
studente sa prepoznaju TIP problema (to se razlikuje od njegovog reavanja).

65. Zamena! - Traite od studenata da rade na jednom problemu nekoliko minuta i namerno ih usmerite na
drugi problem bez izvetavanja o prvom, onda reite drugi i onda se vratite na prvi za dodatni rad na njemu.
Paljivo odabran drugi problem moe da rasvetli prvi, ali ovo takoe dobro funkcionie ak i ako problemi nisu
direktno povezani.

66. Rangiranja - Studenti dodeljuju rang za tekstove sa kursa u vezi sa tim koliko su bili jasni, korisni i
interesantni.

67. Ocena zadataka - Studenti nude povratne informacije u vezi sa svojim domaim zadacima i ocenjuju ih kao
alatke za uenje.

68. Evaluacija ispita - Studenti objanjavaju ta ue iz ispita, i da procene koliko su fer, korisni, kao i da
procene kvalitet testova.

69. Evaluacija grupnog rada - Upitnici u vezi sa efektivnou grupnog rada koji je obavljen na asovima.

70. Profesorski formulari povratnih informacija Umesto korienja standardizovanih formi za

evaluaciju, profesori kreiraju formulare koji pokrivaju njihove potrebe i kurseve. Posebno korisno na polovini
semestra.

71. Pisanje basni - Studeni piu basnu (ili bar urade nacrt basne) koja e dovesti do pouke od jedne reenice
koja se poklapa sa trenutnim konceptom o kojem se diskutuje na asu.

Zadaci za studente: Parovi

72. Razmisliti-nai para-podeliti - Studenti dele i uporeuju mogue odgovore na pitanje sa partnerom pre
nego to se obrate celoj grupi.

73. Nai para-podeliti-ponoviti - Posle razgovora o iskustvu u paru, traite da studenti nau novog partnera i
ukratko objasne mudrost starog partnerstva sa novim partnerom.

74. Profesor i student - Svako nek indivdualno razmisli o kljunim takama poslednjeg domaeg, onda
dodelite uloge profesora i studenta svakom paru. Posao profesora je da napravi nacrt kljunih taaka, dok je
posao studenta da precrtava take sa liste kad se spomenu, ali da smisli 2 ili 3 koje je profesor propustio.

75. Tua mudrost - Posle bilo kojeg individualnog razmiljanja i kreativne aktivnosti, spojite studente u par da
razmene rezultate. Onda, traite volontere koji smatraju da je partnerov rad interesantan ili primeran. Studenti
su nekad vie voljni da govore o radu kolega nego o sopstvenom radu.

76. Iznuena debata - Studenti razgovaraju, ali moraju da brane suprotno miljenje od svojeg. Varijacija: pola
grupe zauzima jedan stav, a druga polovina drugi. Poreaju se gledaju se licem u lice. Svaki student sme da pria
samo jednom, tako da svi studenti sa obe strane mogu da se ukljue u problem.

77. Optimista/Pesimista - U parovima, studenti zauzmu suprotne emotivne strane razgovora. Ova tehnika
moe da se primeni na studije sluaja kao i na reavanje problema.

78. Procena pisanog zadatka kolege - Da bi pomogli studentima sa pisanim zadacima, ohrabrite ih da
razmene beleke sa patnerom. Partner ita esej i pie odgovor koji sadri tri odeljka: Prvi odeljak opisuje
prednosti eseja, drugi govori o problematinim delovima, a trei je opis na emu partner treba da se fokusira u
ispravci.

79. Izmiljeni dijalozi - Studenti kombinuju prave citate iz primarnih izvora ili izmiljaju neke koji odgovaraju
govorniku ili se uklapaju u kontekst.

80. Boini poklon - . Studenti u mislima biraju jedan od poklona koji su skoro dobili a da je povezan ili
karakteritian za koncept koji je predstavljen razredu i moraju objasniti partneru kako je ovaj poklon povezan sa
konceptom. Onaj koji ima veu povezanost je pobednik.

81. Psihoanaliza - Studenti se podele u parove i intervjuiu jedan drugog u vezi sa nekom oblau koju su skoro
proli. Meutim, fokus je na analizi materijala vie nego na istom memorisanju podataka. Uzorci pitanja: Da li
moe opisati temu koju bi voleo da danas analizira? Koji su tvoji stavovi/uverenja u vezi sa temom? Kako su se
tvoji stavovi/ uverenja promenili posle uenja o ovoj temi? Kako e se tvoji koraci/odluke promeniti u odnosu na
naueno o ovoj temi? Da li su se tvoja miljenja o drugim ljudima/dogaajima promenili?

Zadaci za studente: Grupe

82. Slagalica (eksperti u grupi) - Svakoj grupi dajte drugaiju temu. Izmeajte grupe sa jednim
dodeljenim ekspertom za svaku temu, koji sad treba da naui svoju novu grupu.

83. Promena odbora - Dodelite grupe studenata svakom od odbora koje ste formirali u uionici (etiri ili
vie je najbolje) i dodelite temu/pitanje svakom odboru. Poto svaka grupa napie odgovor, oni se rotiraju do
sledeeg odbora i napie se odgovor ispod prvog i tako do kraja.

84. Odaberite pobednika - Podelite razred na grupe i neka sve grupe rade na istom problemu i neka na papiru
zapiu odgovor/strategiju. Onda traite od grupa da se zamene sa oblinjom grupom i da ocene njihov odgovor.
Posle nekoliko minuta, omoguite svakom setu grupa da se spoje i traite da odaberu bolji odgovor od dva data,
koji e biti prezentovani razredu kao celini.

85. Diskusija u slojevima - Svaki sto/grupa radi na istom zadatku na nekoliko minuta, a onda se ukratko
izvetava celi razred, i na kraju ponoviti to sa novom temom koja se diskutuje u grupama.

86. Reakcija na predavanje - Podelite razred na etiri grupe posle predavanja: oni koji postavljaju pitanja
(moraju imati dva pitanja vezana za materijal), oni koji daju primere (gde se to moe primeniti), oni koji se
ne slau (moraju da izraze neslaganje sa nekim takama predavanja), i oni koji se slau (objanjenje sa kojim
takama se slau ili koje su im bile od pomoi). Posle diskusije iznesite zakljuke celom razredu.

87. Primena filmova - U grupama, studenti diskutuju o primerima filmova u kojim je upotrebljen koncept ili
dogaaj koji je upotrebljen na asu, pokuavajui da prepoznaju bar jedan nain gde su to fimadije uradile kako
treba, i jedan nain gde to nije uraeno kako treba.

88. Fotografije studenata - Traite od studenata da donesu od kue svoje slike i da ilustruju odreeni koncept
u svojim radnim grupama.

89. Definicije i primena - U grupama, studenti iznose definicije, veze i primenu koncepata koji su razmatrani
na asu.

90. TV reklama U grupama, studenti kreiraju tv reklamu od 30 sekundi za temu koja se trenutno obrauje na
asovima. Varijacija: traite da glume u svojim reklamama.

91. Blender - Studenti, svako za sebe, napiu definiciju ili razmisle o ideji na nekoliko minuta. Onda formiraju
grupe, i dvoje proita svoje ideje u ugrade elemente za svaku. Trei student proita svoje i onda se radi
ugraivanje sa dve prethodne, sve dok svako u grupi ne bude bude ukljuen (ili pokua ukljuivanje).

92. Ljudske slike ili modeliranje asa - Grupe kreiraju ive scene (i sa neivim objektima) koji su u vezi sa
konceptima ili diskusijama.
93. Graditi iz ogranienih komponenti - Obezbedite ograniene resurse (ili diskretnu listu ideja koja mora
da se koristi) i bukvalno ili figurativno ih bacite na sto, traei od studenata u grupama da nau reenje koristei
samo to (napomena: moda je to poznato iz filma Apolo 13). Ako je mogue, ubacite delove koji su zbunjujui, i
traite od studenta da nau reenje korienjem to manje stavki.

94. Rangiranje alternativa - . Profesor iznese neku situaciju, svako smilja koliko god je mogue alternativnih
pravaca delanja (ili objanjenja situacije). Napravite listu. U grupama ih rangirajte po prednosti.

95. Simulacija Neka razred bude stavljen u dugoronu simulaciju (poput biznisa) i omoguite uenje
bazirano na reavanju problema. (PBL).

96. Grupne povratne informacije bazirane na instrukcijama - Neko (ne profesor) anketira grupe po
pitanju toga ta funkcionie, ta ne, kako to popraviti, a onda to prenese profesoru.

97. Krugovi za procenu kvaliteta asa - Mala grupa studenata formira komisiju u vezi sa kvalitetom
predavanja i uenja, koja se redovno sastaje i ukljuuje instruktora.

98. Audio protokoli i snimljeni protokoli - Snimanje studenata dok reavaju probleme procenjuje koliko je
student svestan svog toka razmiljanja.

99. Zamiljene prezentacije - Studenti se pretvaraju da su doneli predmet koji je bitan za trenutnu diskusiju,
i pokazuju ga razredu dok priaju o njegovim karakteristikama.

100. est stepeni RNK greaka u transkripciji - Kao kod igre est stepeni Kevina Bejkona (gde se
vezuju glumci uz pomo zajednikih projekata), grupama iznesete konceptualni poetak i izazovite ih da dou
do datog koncepta u est poteza ili manje. Jedan student sudija u svakoj grupi odreuje da li je svaki potez fer i
belei prirodu poteza da bi to izneo celom razredu.

Facebook
101. Zamena tabli za diskusiju - Kreirajte Fejsbuk grupu (private/invite only) i koristite Wall kao tablu za
diskusiju. Studente obavetava home page notification kada neko odgovori na njihovu poruku.

102. Brzo obavetavanje studenata - Poaljite poruku svim lanovima Fajsbuk grupe uz jedan klik; ovako e
dobiti poruku bre nego putem mejla, jer esto proveravaju svoj nalog.

103. Fan Page - Alternativa grupi je fan page, koja ima prednost jer va status updates e se pokazati
studentima na njihovom Live Feed. Mana: neki studenti iskljue Live Feed i samo vide status updates svojih
prijatelja.

104. Direktno prijateljstvo - Ako dozvolite studentima da vam postanu prijatelji to e vam dati pristup (osim
ako vam nisu dodelili posebnu ulogu), to je bitnije, vai status updates e im biti vidljivi na home page (osim
ako vas ne blokiraju runo). Mana: previe informacija e biti otkriveno sa obe strane, osim ako i vi i studenti ne
napravite liste sa ogranienim pristupom.

Twitter

105. Objavite sa polja - Studenti koriste smartfone da bi zebeleili svoja zapaanja kad su svedoci nekog
dogaaja/lokacije u vezi sa smerom uenja, tako prenosei iskrenije i spontanije reakcije.

106. Twitter Clicker Alternativa - U velikim razredima, hashtag moe da zdrui sve postove od studenata
na jedno mesto, dajui im mesta da daju povratne informacije ili da pogode pravi odgovor. Takoe korisno za
mozganje.

107. Backchannel Conversations in Large Classes (Razgovori iz sporednog kanala u velikim

grupama) - Za razliku od aputanja (whispered conversation), Twitter razgovor (moe se pretraiti na osnovu
dogovorenog hashtag-a) postaje grupna diskusija. Studenti takoe mogu pomoi drugim studentima koji su
propustili neke detalje za vreme predavanja.

108. Pratite eksperta - Poznati u mnogim disciplinama, kao i kompanije i vladine organizacije esto objavljuju
na Twitter feed-u. itanje takvih sveih informacija omoguava da budete u toku.

109. Twitovana obavetenja - Umesto Blackboard-a, koristite Twitter da aljete obavetenja.

110. Twitter slike i URL - Twitpic i drugi servisi omoguavaju da se uradi upload slike; bit.ly i drugi link
shorteners omoguavaju stavljanje dugih URLa kao i kratkih.

111. Saimanja - Neka jedan student bude lider za tvitove; on nek postavi pet najvanijih koncepata sa svake
sesije na twitteru; drugi studenti prate njegov feed i RT za diskusiju/neslaganja.

112. Brzi kontakt- Poto je ostavljanje brojeva mobilnih riskantno, instruktori mogu da dozvole da ih studenti
prate na Twitteru i tako alju direktne poruke.

113. Graenje zajednice - Twitter grupa za va poseban as kreira oseaj inkluzije i pripadnosti.

114. Twitter projekti - Tweetworks i druge aplikacije omoguavaju grupama da komuniciraju lake.

115. Mozganje - Manji Twitter zadaci mogu da izrode neoekivano mozganje, poto se to deava daleko od LMS-
a.

116. Twitter Anketa- PollDaddy i druge aplikacije omoguavaju Twitteru da izazove interesovanje, prikupi
informacije, stavove i nagaanja.

117. Post Links - Nove prie i drugi sajtovi mogu biti povezani putem Twittera (servisi poput bit.ly e skratiti
URL-ove).

YouTube

118. Video demonstracije - Korienjem webkamere, snimite demonstraciju koja je bitna za vau temu i
postavite je na YouTube.

119. Student Videos - Studentski projekti mogu da imaju formu videa umesto formu PowerPoint-a. Takodje
moe da se uradi upload da bi razred to pregledao.

120. Interaktivni video kvizovi - Korienjem komentara (text boxes) i pravei od njih hiperlinkove ka
drugim videima, instruktori mogu da konstruiu test na zaokruivanje na ekranu koji vodi do razliitih video
reakcija u zavisnosti kako student odgovara.

121. Delovi iz filmova - Prikaite kratke segmente popularnih filmova da bi ste ilustrovali neki pojam, zapoeli
razgovor, neka studenti love greke u filmu, itd.

122. Postavljanje u PowerPoint - YouTube klipovi se mogu postaviti u PPT sve dok postoji aktivna internet
konekcija; kreirajte Shockwave Flash object u Developer tab-u, i dodajte URL za Movie u properties (URL treba
da zameni watch?=v/ sa samo /v/). Aletrnativa: koristite one-button plugin iz iSpring Free.

123. erovani nalog - Instruktor kreira generiki YouTube username/account i daje lozinku svima u grupi,
tako da sve to studenti upload-uju ide na isto mesto.

Wikis

124. Grupni Wiki projekti - Umesto slanja dokumenta tamo vamo, studentske grupe mogu da rade u realnom
vremenu kao to su wikispaces.com
125. Wiki beleke sa asova - Nuenje wiki grupi opcionalno erovanje beleki sa asova pomae studentima
koji nisu bili na asu, daje alatke za uenje, i pomae studentima da vide materijal iz vie perspektiva.

Blogovi

126. Pitanja za studente - Koristite blog da izgurate pitanja i diskusije kao to biste to uradili u mejlu.

127. Ponudite linkove - HTML priroda bloga olakava da postavite linkove ka vestima, priama i bitnim
sajtovima.

128. Zamena za diskusiju na Blackboard-u - Studenti mogu da komentariu svaki post (ili prethodni
komentar) i da se ukljue u dijalog koji je slian Blackboard-u.

129. Elektronske uloge - Studenti kreiraju sopstvene blogove i piu u formi dnevnika dok igraju ulogu nekoga
ko je bitan za va sadraj.

Kreiranje grupa

130. Brza podela - Podelite grupu u dva skoro ista segmenta da bi radili paralelno zadatke tako to e se
pozivati na datum roenja:Ako va roendan pada na neparan datum, uradite zadatak X... ako je paran, uradite
zadatak Y. Druge varijacije ukljuuju muki i enski pol, mesece roenja, ili ak visinu.

131. Kartice sa pitanjima i odgovorima - Napravite kartice za svakog studenta u razredu; pola sa pitanjima
u vezi sa sadrajem, pola sa tanim odgovorima. Izmeajte karte i neka studenti nau svoj par uporeivanjem
pitanja i odgovora sa kartica.

132. Teleskop Slike - Kada u razredu treba da se formiraju grupe, posebni setovi kartica e biti grupisani po
temi, i onda nasumino dati studentima da potrae druge lanove svoje grupe. Primer: jedan set kartica ima slike
Evrope na mapi, onda Francuske, onda Ajfelove kule, onda osobe koja nosi beretku (tematski, slike se ponaaju
kao teleskop-posmatranje iz daljine pa sve blie, a studenti moraju da nau druge osobe sa odreenim setom
teleskop slika).

133. Brza razmena - Studenti piu definicije, koncepte, pitanja za kviz, itd. Na karticama i formiraju dva
koncentrina kruga, gledajui se u lice. Na 30 sekundi (ili 60) oni dele svoje znanje sa osobom koja se nalazi
naspram njih. Onda, spoljni krug se rotira tako da svako dobije novog partnera i razmena se ponavlja. Ovo se
moe ponavljati sve dok svaki student ne zavi krug.

134. Trio rotacija - Napravite grupe od troje i poreajte ih u veliki krug. Svaki trojac radi na reavanju
problema. Onda svaki tim dodeljuje broj 1,2 ili 3 svakoj osobi. Jedinice ostaju na mestu, dvojke se kreu u smeru
kazaljke, a trojke suprotno od kazaljke. Novoformirani timovi onda rade na reavanju novog problema.

135. Idi na mesto - Postavite znakove na suprotnim zidovima sa razliitim temama (razliiti autori, vetine,
posebna vrsta problema za reavanje, razliite vrednosti) i dozvolite studentima da sami izaberu svoju radnu
grupu.

136. etiri oka - Postavite razliitu temu u svaki oak sobe i traite od studenata da izaberu jednu, neka
zapiu svoje ideje u vezi sa tim, onda da idu svoj oak i razmatraju ideje sa drugim koji su takoe odabrali tu
temu.

Zagrevanje
137. Prezentujte skrivenu karakteristiku partnera - Studentima se dodeli partner i dajte im zadatak da
saznaju jednu stvar o svom patneru koja nije oigledna drugima. Onda, oni predstave svog partnera razredu.
Instruktori mogu da iskoriste ovo vreme da urade grubu skicu sedenja ili da ponu da pamte imena.

138. Dodir sa slavom - Studenti ispriaju svoj susret sa nekim slavnim, ak iako je to pria nekog iz njihove
porodice ili prijatelja koji je doiveo taj susret.

139. Igra sa imenima - Studenti kreiraju krugove od grupa sa 8-10 ljudi i onda kau ime sa neim to je slino
imenu: Ja sam dragi Dragan! Mogu dodatno da odglume karakteristiku koju su spomenuli. Ide se dalje, svako
govori ime i glumi, dodaje se svako ime sve dok poslednja osoba u krugu ne kae svaije ime i odglumi sve
karakteristike.

140. Bingo sa ljudima Studenti se upoznaju na poetku semestra uz lov koji se inicira uz uputstva na
papirima: Naite nekog ko ne voli argarepe, nekog ko je vlasnik nemakog automobila, nekog ko je proitao
knjigu o podmornicama, itd.

141. Linija - Studenti se poreaju u zavisnosti od slaganja sa nekom kontroverznom temom: slaganje na jednoj
strani, neslaganje na drugoj strani.

142. Dve istine i la - Krenite kroz uionicu i svakog studenta pitajte da za sebe vee dve istinite tvrdnje i jednu
neistinitu, a da ne kae koja je neistinita.

Igre (korisno za obnavljanje gradiva)

143. Ukrtenica - Kreirajte uktenicu sa terminima iz gradiva pre testa. Neki sajtovi nude kreiranje ukrtenica.

144. TV kviz - Igrajte neki kviz slian onima na televiziji. Ovo zahteva due pripreme.

145. Crtanje slika - Za vane ideje i termine neka studenti crtaju slike: jedan samo crta slike, ostali moraju da
pogaaju.

146. Super-lozinka - Takoe za koncepte i termine; jedan student pokuava da navede partnera da zaobilaznim
putem doe do kljunog termina a ne sme da kae zabranjene rei na kartici koja je unapred pripremljena.

147. Pogodite lozniku - Instruktor otkriva listu rei (posebno imenice) jednu po jednu i pita studente koji je
kljuni termin vezan za njih. Pomo postaje sve specifinija da bi se dolo do odgovora.

148. Dvadeset pitanja - Dodelite osobu, teoriju, koncept, dogaaj, itd. studentu i neka njegov partner postavlja
da/ne pitanja da bi pogodio koji je koncept u pitanju. Takoe funkcionie u veem razredu, gde jedan student
odgovara na pitanje celog razreda.

149. Holivud - Odaberite studente da budu slavni i sednu pred razred. Varijacija: dozvolite slavnima da
koriste beleke ili knjige u odluivanju kako da pomognu uesnicima.

150. Slova i rei - Iskoristite neki kurs (ili poglavlje) kao izvor slova iz kojih treba napraviti rei i neka timovi
smisle to vie rei sa te liste, ali rei moraju da budu vezane za oblast. Varijacija: sklapanje rei na tabli.

151. Ko sam ja? - Postavite termin ili naziv na lea svakog studenta, a da on to ne vidi. Svaki student onda ide
po uionici i postavlja da/ne pitanja drugim studentima da bi pogodio termin na leima.

Interakcija kroz domae zadatke

152. Naite kompaniju - Studenti pretrauju internet da bi nali korporacije koje koriste koncepte/ideje sa
asa i moraju odbraniti svoj izbor na sledeem asu.
153. Dnevnik dijagnoze - Studenti prate bitne crte sa predavanja i imaju drugu listu nejasnih crta. Onda
razmiljaju i analiziraju informacije i prepoznaju slabe take.

154. Analiza procesa - Studenti prate korake koje sprovode da bi zavrili zadatak i komentariu svoje pristupe.

155. Dnevnici produktivnog uenja - Studenti piu dnevnik koliko dugo se pripremaju za as; uporeivanje
sa onima koji su manje posveeni moe ukazati na neslaganja.

156. Dvostruko upisivanje - Studenti prvo zapiu vane ideje iz teksta a onda i sami daju dogovor.

157. Plan seminarskog ili projekta - Napiite plan za seminarski ili vei projekat.

158. Anotirani portfolio Student preda neki kreativni rad, uz objanjenje kako je taj rad povezan sa
sadrajem i ciljevima kursa.

Studentska pitanja

159. Studentska pitanja (kartice) - Na poetku semestra, podelite katice i traite od svakog studenta da
napie pitanje u vezi sa asovima i vaim oekivanjima. Ove kartice idu po uionici, gde svaki student trikira
pitanje ako se slae sa njim i smatra ga bitnim. Profesor se tako upoznaje sa stvarima koje najvie brinu studente.

160. Studentska pitanja (grupna odluka) - Prekinite sa predavanjem, napravite grupe od etiri studenta,
neka za 5 minuta smisle pitanje za koje misle da je bitno da se odgovori u tom trenutku.

161.Pitanja kao domai - Studenti na karticama pre asa piu pitanja poput sledeeg: Ono to sam eleo da
znam u vezi sa mitohondrijski DNK-om a plaio sam se da pitam...

162. Pitanja za test koja su smislili studenti - Studenti kreiraju mogua pitanja za ispit i modeliraju
odgovore. Varijacija: ista aktivnost, ali u timovima, reavanje kvizova drugih studenata.

163. Jednominutni seminarski - Traite da studenti zapiu pitanja u vezi sa materijalom za jedan minut i
onda ih pokupite. Promeajte ih i ponovo podelite, traei od svakog studenta da odgovori na novo pitanje. Moe
da se napravi i drugi i trei krug sa istim pitanjima.

Uloge

164. Uloge - Dodelite uloge za neki konccept, studeni istrauju svoje uloge kod kue i onda glume na asu.
Posmatrai upuuju kritike i postavljaju pitanja.

165. Promena uloga - Profesor glumi studenta, postavljajui pitanja u vezi sa sadrajem. Svi studenti glume
profesora i postavljaju pitanja. Moe da dobro poslui za obnavljanje testa.

166. Porota -Dodelite studentima uloge(ukljuujui svedoke, porotu, sudiju, advokate, odbrana, one koji tue,
publika) da razmotre neku kntroverznu temu.

167. Pres konferencija - Traite od studenata da odglume reportere-istraivae tako to pitaju vas, eksperta,
stvari u vezi sa temom. Treba da trae kontradikcije ili neodgovarajue dokaze, proganjajui vas u
procesu sa dodatnim pitanjima u vezi sa vaim odgovorima.

168. Pres konferencija (gostovanje) - Pozovite gosta i vodite as kao pres konferenciju uz nekoliko
pripremljenih komentara i onda se odgovara na pitanja publike.

169. Analitika procedura - Napiite analizu na jednoj stranici papira koja je u vezi sa nekim problemom, a
onda preuzmite ulogu poslodavca ili klijenta.
Prezentacije studenata

170. Bure puno riba - Student iznosi sve ideje i razmiljanja u vezi sa nekom temom pred drugima, a oni
zapisuju i piu odgovor. Izbegavajte postavljanje pitanja.

171. Govor bez pripreme - Studenti kreiraju kljune rei, ubace ih u eir, i sami odaberu prezentatore koji e
priati po 30 sekundi o svakoj temi.

172. Anonimne povratne infomacije - Za studentske prezentacije ili grupne projekte, ohrabrite ih da iznesu
iskrene povratne informacije tako to podele stranu na etiri dela i posvete komentare svakom prezentatoru.
Vie varijacija je mogue da bi se iznudili posebni tipovi komentara (to jest zahtevajte dva komplimenta i dve
konstruktivne kritike). Onda, traite od studenata da na gomilu stave komentare za studenta X, sledeu gomilu
za studenta Y, itd.

173. PowerPoint prezentacije - Za one koji predaju u okruenju sa raunarima, podelite studente tako da
ih bude tri ili etiri u grupi. Studenti se fokusiraju na poglavlje ili lanak i prezentuju ovaj materijal razredu
koristei PowerPoint. Neka se grupe konsultuju sa vama pre prezentacije da bi bili sigurni da su pokrili materijal.

Brainstorming

174. Mozganje na tabli - Studenti navode koncepte i termine u vezi sa temom koja e biti predstavljena;
instruktor ih zapisuje na tabli. Ako je mogue grupiite ih u kategorije dok zapisujete odgovore. Funkcionie za
merenje predznanja i usmerava panju na temu.

175. Drvo mozganja - Dok mozgate na tabli, zaokruite kljune koncepte i dodtano razmislite o odreennim
reima; rezultat e biti poput drveta koje raste i iri se.

176. Mozganje u grupi - Neka studenti u grupi zajedno prodiskutuju o nekom problemu, a onda neka nekoliko
minuta samostalno prave beleke. Jedan student zapoinje listu mozganja i daje je studentu sa desne strane, koji
onda neto doda na listu i opet je predaje sledeem studentu.

177. Pisanje na tabli - Traite od studenata da izau na tablu i da razmisle o odgovorima na zadatak, ali ne
dozvolite da priaju. Moe se raditi i u grupama.

Online interakcija
178. Online Chat (celodnevni) - Za bar delimino okupljanje razreda u online okruenju, instruktori mogu da
simuliraju pogodnosti iz chat-room diskusije a da ne trae od svih da se sretnu u chat-room-u u odreeno vreme.
Dan poinje kad instruktor okai post na tablu za diskusiju. Studenti odgovaraju i proveravaju chat u toku dana,
tako itajui ta su kolege rekle i onda odgovaraju da bi proirili diskusiju.

179. Online Chat (brzinski) - Za merenje brzine odgovora u vezi sa temom zadatka, postavite pitanje i onda
omoguite studentima da etuju sledeih deset minuta. Bacanje pogleda na transkript e otkriti miljenja i
smer dalje diskusije. U online okruenju, vei broj studenata moe da pria odjednom, a manje je haotino i
produktivnije nego uivo.

180. Online evaluacija - Za one koji predaju online, zakaite vreme kada studenti mogu anonimno da se
ukljue i daju povratne informacije u vezi sa kursom i predavanjima. Meutim, imajte u vidu da anonimnost
nekad omoguava agresivnije komentare nego kada napisani odgovori nisu anonimni.

181. Pisanje pre predavanja - Nekoliko dana pre asa, neka studenti odgovore u asinhronom okruenju na
pitanje u vezi sa temom koja e biti obraivana na asu. Svaki student treba da postavi svoj odgovor ili bar jedno
pitanje za dalju diskusiju. Za vreme asa koji ide uivo, instruktor moe da se osvrne na neka od ovih pitanja ili
na oblasti za koje nije postojao komentar na asinhronom forumu.
182. E-Mail povratna informacija - Instruktor postavlja pitanja u vezi sa svojim predavanjima putem mejla,
a studenti daju anomimne odgovore.

Adaptirano iz literarure:
Thomas A. Angelo/K. Patricia Cross, Classroom Assessment Techniques.
2nd Edition. Jossey-Bass: San Francisco, 1993.
Alison Morrison-Shetlar/Mary Marwitz, Teaching Creatively: Ideas in
Action. Outernet: Eden Prairie, 2001.
Silberman, Mel. Active Learning: 101 Strategies to Teach Any Subject.
Allyn and Bacon: Boston, 1996.
VanGundy, Arthur. 101 Activities for Teaching Creativity and Problem
Solving. Pfeiffer: San Francisco, 2005.
Watkins, Ryan. 75 e-Learning Activities: Making Online Learning
Interactive. San Francisco: Pfeiffer, 2005.