53. MODALITETI EKONOMSKE POLITIKE PLATNO BILANSNA POLITIKA Platni bilans se vertikalnim presecanjem deli na potranu i dugovnu stranu.

njem deli na potranu i dugovnu stranu. Na potranoj

(prihodnoj) strani se evidentiraju sve transakcije koje dovode do priliva deviza, tj. Porasta
Platni bilans jedne zemlje definie se kao pregled svih (meudravnih) ekonomskih
kupovne moi zemlje u inostranstvu, a na dugovnoj (rashodnoj) strani transakcije koje
transakcija koji njeni rezidenti (domai rezidenti) obave sa rezidentima drugih zemalja
dovode do odliva deviza, tj. smanjenja kupovne moi zemlje u inostranstvu. Prilikom
(inostrani rezidenti) u jednom odreenom periodu, najee u periodu od jedne godine, iz
knjienja transakcija u platnom bilansu, svaka transakcija se evidentira obostrano, tj. i na
kojih proizilaze plaanja i primanja bez obzira da li su ona dospela. Platni bilans, dakle,
prihodnoj i na rashodnoj strani (vai princip dvojnog knjigovodstva).
pokazuje ukupan promet izvrenih meunarodnih ekonomskih transakcija rezidenata jedne
zemlje sa inostranstvom bez obzira da li e u istom vremenskom periodu proistei priliv ili
odliv deviza na osnovu ovih transakcija.

Platni bilans jedne zemlje je izvetaj o svim ekonomskim transakcijama izmeu te zemlje i
ostatka sveta. U tim transakcijama uestvuju pojedinci, pravna lica i drave. Njegovi glavni
delovi su: tekui raun i raun kapitala (ili finansijski raun). Platni bilans uvek mora biti
nula, on je identitet: TR + RK = 0. Svaka transakcija se, kao i kod ostalih rauna, belei sa
plus ili minus. Ako transakcija zaradi stranu valutu za neku zemlju, to se zove potraivanje
i belei se kao plus - ako transakcija ukljuuje troenje strane valute, to se zove dugovanje i
belei se kao minus.

Tekui raun sadri sve stavke prihoda i rashoda, a slian je neto dohotku zemlje. Sastoji se
od:
1. Roba (ova stavka se zove jo i trgovinski saldo - merkantilisti) - u to spada uvoz i
izvoz raznih roba - minus na ovom raunu nije nuno tetan (mada su ga merkantilisti
izbegavali), jer to moe da znai da je domai kapital profitabilan i da se isplati
pozajmljivati u inostranstvu;
2. Usluge;
Pored podele na tekue i kapitalne transakcije, korisno je razlikovati dvostrane i
3. Dohodak od ulaganja - zarade od stranih ulaganja;
jednostrane transakcije. Dvostrane transakcije su one kod kojih postoji tok robe ili
4. Jednostrani transferi;
sredstava u oba smera, dok su jednostrane one koje ne stvaraju povratnu obavezu. Veina
transakcija je dvostrana: izvoz robe podrazumeva da e uslediti naplata, uvoz podrazumeva
U kapitalnom i finansijskom bilansu se evidentira priliv i odliv kapitala (stranih direktnih
plaanje, uzimanje zajma podrazumeva otplatu u narednim periodima, kupovina firme u
investicija, portfolio investicija i bankarskih i drugih kredita), kao i promene monetarnih
inostranstvu podrazumeva plaanje prethodnom vlasniku itd. Jednostrane transfere
rezervi zemlje. Raun kapitala se tie transakcije u vezi sa imovinom izmeu zemlje i
drugaije nazivamo transferima. Primer jednostranih transakcija su doznake, pokloni i
ostatka sveta. Kada zemlja prodaje svoju imovinu (na primer, HoV), onda se to belei kao
pomo (donacije), jer su to transakcije kod kojih primalac nema obavezu kontrainidbe. Jo
potraivanje, kao plus, jer strana valuta ulazi u zemlju, a kada kupuje imovinu drugih
jedna bitna podela svih transakcija sa inostranstvom je na autonomne i kompenzatorne.
zemalja (na primer, amerike obveznice) onda se to belei kao dugovanje, kao minus, jer
Autonomne transakcije su one transakcije koje su motivisane ekonomskim razlozima, tj.
strana valuta izlazi iz zemlje. Navedene transakcije nazivamo kapitalnim transakcijama.
nezavisno od stanja platnog bilansa. Njih privredni subjekti, stanovnici i drava
Kapitalne transakcije, za razliku od tekuih, predstavljaju preraspodelu ranije stvorene
preduzimaju u skladu sa svojim ekonomskim ciljevima i planovima. Kompenzatorne
vrednosti meu zemljama.
transakcije preduzima drava i vre se u zavisnosti od stanja u platnom bilansu i imaju za
cilj njegovo uravnoteenje. Primera radi, ako je kredit uzet kako bi se finansirao deficit
Ako imamo negativan tekui raun, to znai da se vie uvozi nego to se izvozi - poto je u
tekueg rauna, takva transakcija je kompenzatorne prirode. Sve promene zvaninih rezervi
pitanju minus, a platni bilans mora da bude 0, to znai da e na raunu kapitala bili neki
predstavljaju rezultat kompenzatornih transakcija.
plus, odnosno da se ta zemlja zaduuje kako bi pokrila nivo domae potronje zbog kog se
vie uvozi (na primer, prodaje svoje dravne obveznice, ime zarauje stranu valutu -
Ravnotea platnog bilansa
dakle, plus u raunu kapitala - ali to posle mora da vrati). Zemlje sa pozitivnim tekuim
raunom su neto kreditori, a one sa negativnim su neto zajmoprimci.
Zbog dvojnog knjienja, knjigovodstveno posmatrano, platni bilans je uvek u ravnotei, tj.
strane potraivanja i dugovanja (prihoda i rashoda) su jednake u sumi. Meutim,
ekonomski posmatrano, ravnotea platnog bilansa se procenjuje na osnovu salda nekog od
podbilansa, kao to su: spoljnotrgovinski bilans, bilans robe i usluga, tekui bilans i bazini
bilans. Ovi podbilansi se dobijaju horizontalnim presecanjem platnog bilansa i
predstavljeni su sledeom emom:
Ranije pominjani princip dvojnog knjigovodstva ima za posledicu i sledee: saldo svakog
podbilansa je jednak u iznosu saldu ostatka platnog bilansa, samo sa suprotnim
predznakom. To znai da ako je, recimo, tekui bilans u deficitu 5 milijardi evra, kapitalni i
finansijski bilans mora biti u jednakom suficitu, i obrnuto. U ekonomskim analizama
ravnotee platnog bilansa, najbitnija je upravo horizontalna podela platnog bilansa na
tekui i kapitalni. Pri tome, kapitalni i finansijski bilans pokazuje na koji nain se finansira
deficit tekueg bilansa, ili na koji nain je plasiran (investiran) suficit tekueg bilansa.
Dugorono posmatrano, poeljno je da zemlja ostvaruje ravnoteu tekueg bilansa. Ipak, to
esto nije mogue, pogotovo u zemljama u razvoju, kojima nedostaje kapital, pa ga moraju
uvoziti (ostvarivati suficit kapitalnog i finansijskog bilansa, to podrazumeva i jednak
deficit tekueg bilansa) kako bi podigli nivo investicija i ubrzali ekonomski rast (to je
ranije objanjeno pri razmatranju veze izmeu tekueg bilansa i makroekonomskih
agregata). Zato je u srednjem roku dopustivo postojanje deficita tekueg rauna, ukoliko se
on finansira prilivom dugoronog kapitala. Drugim reima, u srednjem roku je poeljna
ravnotea bazinog bilansa. Ako to nije sluaj, ako je i bazini bilans u deficitu, tj. ukoliko
se deficit tekueg rauna delom finansira i kratkoronim kreditima ili odlivom
(smanjenjem) monetarnih rezervi, zemlja ima ozbiljan problem neravnotee platnog
bilansa. Treba imati u vidu da ovakvo stanje ne moe potrajati dugo, jer se devizne rezerve
brzo troe, a za dodatno zaduivanje postoji gornji limit, nakon kojeg investitori, zbog
rizika od bankrota dunika, nisu spremni da dalje pozajmljuju kapital.
Vrste neravnotee platnog bilansa
Uzroci neravnotee platnog bilansa:
ciklini ekonomija jedne zemlje se kree ciklino tako da prolazi kroz konjukturne
faze. Smatra se da nastaje usled nejednakog toka ekonomskog ciklusa u svetskim
okvirima. Moe se leiti zahvatom u monetarne rezerve (ako ih ima) ali i
preduzimanjem mera protiv tzv uvoza nezaposlenosti.
inflantorni drava koja troi nego to proizvodi vri pritisak na uvoz robe. Drava
emituje plateno sposobnu tranju koja ima realno pokrie (HoV). Tako zemlju sa
inflacijom karakterie deficit platnog bilansa koji se pokriva primarnom emisijom
novca.
strukturalni deficit platnog bilansa moe zavisiti i od strukture izvoza jedne zemlje
(npr Irak je monokulturna zemlja jer ima masovnu proizvodnju i izvoz nafte dok
skoro sve ostalo uvoze. Ukoliko doe do pada cene tog glavnog dobra, u ovom sluaju
nafte, dolazi do deficita platnog bilansa. U suprotnom, ako poraste cena tog dobra,
dolazi do suficita platnog bilansa.) a neravnotea stoji u vezi sa procesom privrednog
razvoja i dugoronog je karaktera. Uzrok deficitarnosti je u tome to domaa tednja
(akumulativnost) ne pokriva u celosti (domae) investicije. Reenje aktiviranje
odgovarajueg mehanizma meunarodnog finansiranja i preduzimanje mera monetarne
i fiskalne politike i formiranje povoljnog odnosa tednja-investicije.
Neravnotea platnog bilansa moe biti: sluajna, sezonska, ciklina i strukturna
(fundamentalna). Primer za sluajnu neravnoteu moe biti sua ili neka druga elementarna
nepogoda koja kratkorono dovodi do pada izvoza, a time i deficita tekueg rauna.
Sezonska neravnotea je karakteristina za zemlje sa razvijenim turizmom. Kod njih je
uobiajeno da se ostvaruje suficit tekueg rauna u sezoni kada je veliki priliv torista, a
deficit van sezone. Ciklina neravnotea je posledica kretanja privrednih ciklusa. U fazi
ekspanzije rastu svi oblici potronje, pa tako i uvoz, to moe rezultirati deficitom tekueg
bilansa. Obrnuto je u fazama recesije, kada se smanjuje potronja. Zajednika osobina za
sluajnu, sezonsku i ciklinu neravnoteu je ta da su privremenog karaktera, tj. da se
deficiti u jednom periodu smenjuju suficitima u drugom periodu. Iz tog razloga, ovakve
neravnotee platnog bilansa ne predstavljaju ekonomski problem i ne zahtevaju
sprovoenje mera uravnoteavanja (prilagoavanja) platnog bilansa. Umesto
prilagoavanja, ovakvi deficiti se finansiraju smanjenjem monetarnih rezervi i/ili
zaduivanjem u inostranstvu, a krediti se vraaju u narednoj fazi, kada zemlja ostvari
suficit tekueg rauna, kada e se takoe poveavati i devizne rezerve. Za razliku od
prethodne tri vrste, strukturna, tj. fundamantalna neravnotea platnog bilansa nije
reverzibilnog karaktera i nije kratkotrajna. Njeni uzroci (ukoliko se radi o deficitu) su
ekonomsko strukturne prirode, kao to su: preterana potronja, loa struktura privrede,
slab izvozni sektor, pogrena ekonomska politika, dugotrajne i visoke stope inflacije i sl. U
takvim situacijama javlja se dugoroni deficit tekueg rauna. Poto deficit nije mogue
finansirati u dugom roku (zbog troenja deviznih rezervi i ograniene mogunosti
pozajmljivanja kapitala iz inostranstva), u sluaju fundamentalne neravnotee je potrebno
sprovesti mere prilagoavanja, tj. uravnoteavanja platnog bilansa, kao i mere promene
privredne strukture koje e poveati izvoz i ukupnu domau ponudu. Postoje tri
instrumenta prilagoavanja platnog bilansa kojima se uklanja deficit tekueg rauna: -
deflacija, - devalvacija i - devizna kontrola. Sve tri mere imaju isti cilj: smanjenje ili
otklanjanje deficita platnog bilansa, tj. smanjivanje ili otklanjanje razlike izmeu vee
agregatne potronje i manje agregatne proizvodnje u zemlji (podsetimo se, deficit tekueg
bilansa podrazumeva veu agregatnu potronju od proizvodnje, dok je obrnuto u sluaju
suficita). Deflacija, tj. pad opteg nivoa cena ini domau robu jeftinijom u odnosu na
inostranu, to bi trebalo da dovede do porasta izvoza i pada uvoza. Devalvacija pojeftinjuje
domau robu na inostranom tritu, a poskupljuje stranu robu na domaem tritu, to bi
takoe trebalo da dovede po porasta izvoza i pada uvoza. Bilo deflacijom ili devalvacijom,
monetrane vlasti zemlje postiu to da domaa roba postane relativno jeftinija od strane, to
poveava izvoz i smanjuje uvoz. Ipak, devalvacija ima brojne prednosti u odnosu na
deflaciju: deflacija ugroava ekonomsu aktivnost, smanjuje investicije i vodi ka recesiji, to
nije sluaj kod primene devalvacije. Pored toga, devalvacija, za razliku od deflacije, dovodi
do promene u strukturi privrede, jer podstie izvozne sektore, kao i uvozno-supstitutivnu
proizvodnju. Devalvacijom se, dakle, podstie razvoj privrede zasnovan na izvozu, uz
smanjivanje uvozne zavisnosti zemlje. Ipak, da bi devalvacija dala oekivane rezultate
potrebno je da budu ispunjeni elasticitetni uslovi (definisani Maral - Lernerovom
teoremom) i da se preduzmu mere za suzbijanje inflacije koja moe ponititi pozitivne
efekte devalvacije na platni bilans. Devizna kontrola podrazumeva primenu
administrativnih mera kojima se ograniava raspolaganje devizama i definie nain njihove
upotrebe. Dravni organi propisuju pravila kao to su: obavezna repatrijacija deviza
(unoenje svih steenih deviza u inostranstvu u zemlju), cesija deviza (prodaja svih deviza
dravi), dozvole plaanja inostranstvu, mnogostruki devizni kurs i sl. Cilj devizne kontrole
je smanjenje uvoza, ime se smanjuje deficit platnog bilansa, ali na administrativan nain,
pa se devizna kontrola izbegava, tj. primenjuje se samo kada ostali ekonomski instrumenti
ne daju reenje.
Platni bilans je pokazatelj zdravlja jedne ekonomije koliko proizvodi a koliko troi. Bilans usluga
Zemlja moe imati:
pozitivan platni bilans zemlja vie proizvodi i izvozi nego to troi i uvozi. Tada
zemlja ima akumulaciju tednju.
negativni platni bilans zemlja vie troi i uvozi nego to proizvede i izvozi. Nemonetarno zlato
ravnoteni platni bilans teorijski trokovi i uvoz mogu biti jednaki sa proizvodnjom i
izvozom
Platni bilans se deli na:
Trgovaki bilans:
o robu i bilans bilans robne razmene on nam pokazuje koliko uvozi i izvozi
jedna zemlja. To je najvaniji deo platnog bilansa.
o Bilans usluga bilans razmene usluga on nam pokazuje koliko se uvozi i
izvozi usluga u jednoj zemlji. Za neke zemlje je vrlo vaan deo platnog
bilansa (npr Kipar, Malta, Hrvatska turistike usluge ili finansijske usluge
VB transport, pedicija).
o Bilans dohodka pokazuje nam odnos izmeu dohodka koji graani zarauju
u inostranstvu a troe u svojoj zemlji i dohodka koji graani zarauju u svojoj
zemlji a troe u inostranstvu. Kod nas je zastupljena prva varijanta.
Bilans transfera:
o bilans unilateralnih transfera bilans jednosmernih transfera pokazuje nam
koliko neka zemlja alje pomoi u inostranstvo a koliko prima pomoi iz
inostranstva (Kongo negativan, SAD pozitivan). To je plaanje bez protivtee
u robi i uslugama.
o Bilans kapitalnih transfera nam pokazuje koliko neka zemlja investira u strane
zemlje u odnosu na to koliko strane zemlje investiraju u nju (fabrike, putevi...).
moe biti privatna i dravna investicija. To je kretanje dugoronog kapitala i
monetarnih rezervi i kratkoronog kapitala. Ne podrazumevaju simultano kretanje
roba i kapitala.
o Bilans monetarnog zlata cilj zemlje je da nema ni veliki deficit ni veliki suficit
ve blago pozitivan bilans. Poto platni bilans mora biti u dugoronoj ravnotei
deficit se mora pokriti zaduivanjem ili prodajom imovine. esto se dugovi
pokrivaju prodaju monetarnog zlata (to uradila Rusija).
Amerika je od '80 uveliko nadmaila izvoz sa uvozom i postala najvea dunika zemlja na
svetu. Kada izvezemo robu to se zove potraivanje (tada transakcijom zaradimo stranu
valutu za zemlju). Dohodak od kamate i dividende na ulaganje nae zemlje u inostranstvu
je stavka potraivanja, time odreujemo stranu valutu.
ematski prikaz strukture platnog bilansa
A - aktiva B pasiva
Bilans robne razmene Izvoz robe Uvoz robe
Pruane usluge inostranstvu Primljene usluge iz
inostranstva
Dohodak od investicija Prihodi od investicija u Rashodi za strane investitore
inostranstvu u zemlji
Vladine transakcije U korist inostranstvu Na teret inostranstva
Izvoz zlata Uvoz zlata