Dijetetika Odgovori

1.
Malnutricije
Deficit energetskog unosa rezultuje pothranjenou koja moe biti blaga ili
ozbiljna, korisna ili opasna po zdravlje. Posledice pothranjenosti je vea
osetljivost na bolest, smanjen kognitivni razvoj, smanjena ekonomska
produktivnost, smanjen kvalitet ivota i vea osetljivost na hronine bolesti u
kasnijem ivotu.
Malnutricija je ozbiljan nedostatak pojedinog ili vie nutrijenata.
Proteinski deficit predstavlja disbalans izmeu unosa i ukoliko dugo traje dovodi
do gubitka na nivou:
- Somatskih proteina to rezultuje gubitkom miia
- Viscelarnih proteina to rezultuje poremeajima na nivou jetre, pankreasa I
GIT-a
Proteinsko-energetska malnutricija: kod male dece u zemljama u razvoju; kod
odraslih, ak i u razvijenim zemljama, usled ozbiljnih bolesti; kod ljudi svih
starosnih doba u periodima gladi.
Marazam je uobiajni oblik proteinsko-energetske malnutricije kod male dece.
Dolazi do gubitka adipoznog tkiva i miine mase. Moe se javiti i kod odraslih
usled ozbiljne bolesti. Kod ljudi svih starnosnih grupa u periodima gladi,
zaustavljen je rast. Uzrok je siromatvo i neobrazovanje. Loa higijena dovodi do
gastroenteritista, dijareje i povraanja, to dovodi do intestinalne atrofije i dijareje.
Banalne infekcije mogu biti letalne, jer je naruen elijski intezitet. Moe nastati i
atrofija srca i smanjenje TM.
Kvasiorkor se karakterie generalizovanim edemom, pigmentacijom koe i kose
bez pigmenta. Jetra ne sintetie dovoljno albumina to je uzrok edema, i
lipoproteina niske gustine koji ne transportuju masti izvan jetre to objanjava
akumulaciju masti u jetri. Uzrok je nedovoljan unos proteina.
PEM su praene deficitom vitamina A, K zbog dijareje, Zn, nijacina i folata.
Terapija je poveanje unosa vit E i multivitaminskih kapi.
Anemija je stanje u kojem veliina i broj eritrocita, kao i koliina Hb umanjuje
razmenu O2 i CO2 izmeu krvi i tkiva. Nutritivne anemije nastaju kao posledica
neadekvatnog unosa pojedinih nutrijenata ( Fe, vit B12 i folne kis ). Dijetarni
izvori Fe: najvie ga ima u kuvanoj svinjskoj dzigerici, grilovanoj govedini,
peenoj jagnjetini, zelenom lisnatom povru, belom ili crnom vinu, ribi, peenoj
piletini. Pojedini sastojci hrane utiu na apsorpciju Fe:
- fitinska, oksalna kis, tanini ( onemoguavaju resorpciju Fe )
- Zn, Co, Cu, Mg ( kompetitivna apsorpcija )
- Vit C ( poveava apsorpciju )
Apsorpciju Fe moemo poveati pomou raznovrsne ishrane da bi se poveao
unos, poveati unos vit C, izbegavati konzumiranje velikih koliina kafe i aja uz
obrok i konzumiranja fortifikovanih namirnica kao to su cerealije. Kulinarska
obrada namirnice moe da utie na sadraj Fe u namirnicama:
- Osnovni vid gubitka je prelazak u vodu ili masnou u koju se namirnica
priprema
- Moe doi i do poveanja bioiskoristljivosti uz poveano konzumiranje
1
namirnica biljnog porekla. Pretpostavljeni uzrok je smanjen inhibitorni uticaj
Ca i odreenih proteina.
Do deficita Fe moe doi do neadekvatne apsorpcije, neadekvatnog korienja,
poveane potrebe, poveanog gubitka putem krvi ili ekskrecijom, defekta
oslobaanja iz depoa i neadekvatnog unosa. Najea anemija prouzrokovana
deficitom Fe je mikrocitna anemija. Terapija per os unos neorganskog
dvovalentnog Fe u dozi 100 200mg dnevno. Najee se koristi gvoe-sulfat u
dozi 200mg 3puta dnevno. Neeljeni efekti: GIT iritacija, munina, abdominalni
bol, dijareja/opstipacija koji esto zavise od doze. Iako se soli Fe bolje apsorbuju
na prazan stomak, mogu se uzimati posle obroka da bi se smanjili GIT neeljeni
efekti.
Perniciozna anemija nastaje kao posledica deficita folne kis ili vit B12. Riziku su
izloene starije osobe, osobe koje imaju H. Pylori i dijabetiari na terapiji
metforminom. Anemija prouzrokovana deficitom folne kis je uzrokovana
neadekvatnim unosom, apsorpcijom i korienjem, poveanom ekskrecijom,
poveanim potrebama i degradacijom folne kis. Deficitu su izloene ene u
trudnoi, bebe, deca sa defektom nervne cevi i alkoholiari. Izvori vit B12 su
dzigerica, sardine, ostrige, zeetina, jaja, sir, mleko, obogaene cerealije. Dnevna
potreba 1,5g. Izvori folne kiseline su dzigerica, obogaene cerealije, kikiriki,
brokoli, zelena salata, hleb od crnog zrna, borovnice, krompir. Dnevne potrebe
200g. Terapija: hidroksikobalamin i.m. inicijalno 1mg 3puta nedeljno dve
nedelje, zatim 1mg svaka 3 meseca. Folnu kis nikada ne treba davati samu za
terapiju perniciozne anemije 5mg dnevno 4 meseca, i do 15mg dnevno kod
malapsorpcije, doza odravanja 5mg svakih 1-7 dana. Za prevenciju defekta
neuralne tube kod malog rizika daje se 400g dnevno pre zaea i do 12 nedelje
trudnoe, kod visokog rizika 5mg dnevno i do 12 nedelje trudnoe. Dijetarne
intervencije u prevenciji anemija:
- Pravilno balansiranje odreenih nutrijenata/unos namirnica koje su dobar izvor
Fe
- Potenciranje odreenih jedinjenja u namirnicama ( fortifikacija )
- Eliminaciju odreenih nutrijenata ili namirnica ( jed koja mogu da ometaju
apsorpciju Fe )
Deficit vit A ( kseroftalmija nono slepilo ). Mere za spreavanje deficita:
- Savetovanje o pravilnom izboru namirnica ( animalne i visokovredne biljne )
- Suplementacija visokim dozama vit A
- Fortifikacija i obogaivanje namirnica
Terapija: prva dva dana visoke doze, zatim 1-4 nedelje ponovljena terapija. Drugi
nutrijenti mogu dovesti do deficita vit A: deficit proteina, Zn, vit E, kao i lekovi:
kolhicin, neomicin, fitosteroli...
Deficit J. Jod je znaajan za sintezu tiroidnih hormona, neophodan za pravilne
metabolike procese. Nalazi se u plodovima mora, morskoj soli i tlu planinskih
krajeva. Deficit dovodi do guavosti kod odraslih osoba, kod dece do 3 godine
posledice deficita su neuroloke i ometen mentalni razvoj. Dijagnoza se postavlja
putem urinarne ekskrecije, veliine tiroidne lezde, ultrazvunog pregleda i nivoa
2
TSH i tiroglobulina. Prevencija i leenje: nacionalni program jodiranja soli,
jodiranje pijae vode, fortifikacija infant formula, fortifikacija druge hrane, 10%
rastvor kalijum-jodida, suplementacija jodiranim uljem.
Nutrijent Kliniki znaci Rasprostranjenost Intervencija

Ca Smanjena Nepoznato Mleni proizvodi,
mineralizacija suplementacija
kostiju
Folna kis Defekt neuralne 2/1000 Fortifikacija
tube
Vit D Rahitis, 15% populacije, i Fortifikacija
osteomalacija do 50% islamskih margarina
populacija
Zn Dijareja, Do 2 milijardi ljudi Fortifikacija
pneumonija, u zemljama u suplemenata
usporen rast razvoju
Vit B12 Anemija, Deca Animalni
neuropatija vegeterijanskih proizvodi
majki, starije osobe
Vit B2 Anemija, ispucale 40% dece u Mleni proizvodi
usne Nigeriji, 50% u
Gvatemali
2. Dijetarne intervencije
Dijetarne intervencije su pravilno balansiranje odreenih nutrijenata, eliminaciju
odreenih nutrijenata ili namirnica, potenciranje odreenih jedinjenja u
namirnicama i suplementacija, ako je potrebno.
Saznanja da ishrana moe promotivno uticati na zdravlje ali i da loe ivotne
navike mogu doprineti nastanku mnogih oboljenja, dijetarne intervencije dobijaju
sve vie na znaaju. Ciljna mesta delovanja dijetarnih intervencija kod hronine,
nezarazne bolesti:
- Promenjivi faktori za nastanak bolesti
- Deficit nutrijenata
- Interakcije hrane i odreenih lekova
Efikasnost dijetarnih intervencija je potvrena u mnogobrojnim studijama npr
DASH dijeta:
Osnova ove dijete su kombinovanje voa, povra i mlenih proizvoda sa
smanjenim sadrajem masti u odnosu na prosenu savremenu dijetu. Na taj nain
se postie poveani unos K, Mg, Ca, dijetarnih vlakana, proteina, a smanjuje se
unos zasienih masti i holesterola. Protokol studije:
- Kontrolna dijeta ( tipina amerika ishrana )
- Ishrana bogata voem i povrem
- Idealna dijeta ( voe, povre, riba, niskomasni mleni proizvodi )
3
Rezultat studije efekti DASH dijete:
- Kod osoba sa normalnim pritiskom dolo je do smanjenja sistolnog pritiska za
6,8 mmHg, a dijastolnog za 3,5 mmHg.
- Kod hipertenzivnih osoba dolo je do smanjenja sistolnog pritiska za 11,5
mmHg, a dijastolnog za 5,5 mmHg.
3. Optimalno i adekvatno balansirana dijeta

Dijeta ima dva osnovna zadatka prevenciju deficita i suficita odreenih
nutrijenata koji su esencijalni ( adekvatno ) i promociju zdravlja i smanjenje rizika
od hroninih nezaraznih bolesti ( optimalno ). Esencijalni nutrijenti su supstance
koje se ne mogu sintetisati u naem telu i koje su neophodne za rast, razvoj i
regeneraciju tkiva. Optimalna ishrana podrazumeva da osoba uzima i koristi
supstance iz raznovrsne i izbalansirane ishrane koja se sastoji od svih nutrijenata u
odgovarajucim kolicinama da obezbede zalihe bez nepotrebnih vikova.
Principi racionalne ishrane 1. 55-60% UH, 25-30% masti, 12-15% proteina
2. Unoenje esencijalnih nutrijenata ( vitamina,
minerala, vode, esencijalnih masnih i amino kiselina )
3. Adekvatan odnos esencijalnih nutrijenata
4. Hrana koja je bioloki vredna i zdravstveno
ispravna
4
Piramida ishrane predstavlja vodi pravilnog kombinovanja namirnica.
4. Direktna kalorimetrija
Energija nam je potrebna za BM, rad unutranjih organa, homeostazu, fiziku
aktivnost, odravanje telesne temperature.
Potronja E se manifestuje potronjom kiseonika, oslobaanjem T i izluivanjem
krajnjih proizvoda oksidacije hranjivih materija. Potronju E je mogue meriti:
merenjem potronje O2/ izluenog CO2; odreivanjem azotnih jedinjenja izluenih
urinom i merenjem osloboene toplote. Metode merenja potronje E: direktna i
indirektna kalorimetrija, i nekalorimetrijske metode.
Kod direktne meri se direktan utroak toplote. Princip: direktno odreivanje
troplote koju organizam otputa u cilju odreivanja njegovih energetskih potreba,
kako za BM tako i za profesionalni rad. Kalorimetar se sastoji iz dobro izolovane
komore i merenje se vri u strogo kontrolisanim uslovima. Meri se T, CO2 I O2.
Otputena topolta se meri pomou hladne vode ili otputene vodene pare.
5. Indirektna kalorimetrija
Zasniva se na injenici da su poznate stehiometrijske jednaine potpune oksidacije
5
masti i UH i toplotni efekti ovih reakcija; koliinu O2 koja se troi za potpunu
oksidaciju belanevina do formiranja 1g urinarnog azota i koliinu CO 2 i toplote
koja se tom prilikom oslobodi. Aparat se sastoji iz komore u kojoj se nalazi
odreena koliina vazduha koju osoba troi i posebnog suda u kome se nalazi
kalcijum-hidroksid i tako je konstruisan da se tano odrede zapremine utroenog
O2 i izluenog CO2.
Ugljeni hidrati: C6H12O6+6O2=6CO2+6H2O+2870 kJ
180g +(6x22,4L) = 134,4L O2 osl.e.2870
134,4L O2 - 2870kJ
1,0 L O2 - 21 kJ RQ 1
Masti: CH2OCOC17H35
2CHOCOC17H35 + 157 O2 = 110CO2+106H20+68462 kJ
CH2OCOC15H31
3516,8l O2 68462,5 kJ
1LO2 -19,47 kJ
RQ 0,7 to znai da masti troe vie O2 za oksidaciju
Proteini: RQ za proteinsku oksidaciju nije jasno definisan jer proteinski sastav

varira kao i potpunost oksidacije. Proteini u hrani imaju 16% azota tako da svaki gram
urinarnog N predstavlja 6,25g metabolizovanih proteina. Za oksidaciju one koliine
belanevina iz koje nastaje 1g urinarnog N troi se 5,923l O 2, oslobaa se 4,754l CO2
i nastaje E od 111kJ.
Neproteinski respiratorni kolinik:

RQ(nepr.)= IZLUENI CO2 / UTROENI O2
UGLJENI HIDRATI
RQ (nepr.)= 6x22,4l CO2 : 6x22,4l O2=1
MASTI
RQ(nepr.)=110x22,4l CO2 : 157x22,4l O2= 0,7
AKO JE RQ(NEPR.)=1 u organizmu sagorevaju UH 100%
AKO JE RQ(NEPR.)=0,7 u organizmu sagorevaju Masti 100%
RQ(NEPR.)=0,85 ( (1+0,7):2) u organizmu sagorevaju 50% U.H. i 50% Masti

Ukupna zapremina O2 koja se troi na UH i masti zajedno je 1-0,7 0,30 tj 30%
6
Kada je RQ(nepr.) vei od 0,85
u organizmu vie od 50% sagorevaju ugljeni hidrati
Kada je RQ(nepr.) manji od 0,85
u organizmu vie od 50% sagorevaju masti
KOREKCIJA: Vrednost iznad ili ispod koriguje se na sledei nain:
3,3 x broj stotinki
iznad ili ispod 0,85
Npr. RQ(nepr.) = 0,90
0,90-0,85 = 0,05
0,05x3,3 = 16,6%
6. Preporuen nivo unosa energije

Preporueni nivo unosa E za odreenu populacionu grupu je srednja vrednost
energetskih potreba zdravih, dobro uhranjenih jedinki te grupe.
Atwater-ova formula za izraunavanje ukupnih energetskih potreba ljudi:
E = E rel.mirovanja + izvreni rad (kJ) * 5
Faktor 5 se koristi jer ovek ne pretvara svu E u koristan rad
Kod osoba ije profesije ne zahtevaju fiziku aktivnost tako da je E rel.mirovanja
~ E ukupno.
Energija relativnog mirovanja sastoji se od:
Energije za BM
7029 kJ
Energije za SDD
711kJ
Energije lakog miinog rada

(ustajanje, oblaenje,umivanje, hodanje,itanje) 2301 kJ
Ukupno:
10 041 kJ + Energija za vrenje rada u kJ x5
7
7. Metode i tipovi ispitivanja ishrane ( dijetetska ispitivanja )
Sveobuhvatna nutritivna procena obuhvata:
- Ispitivanja ishrane ( dijetetska ispitivanja )
- Antropometrijska ispitivanja
- Fizioloka i biohemijska ispitivanja i klinika ispitivanja
Podaci dijetetskih ispitivanja omoguavaju uvod u navike ishrane pojedinca,
grupe, cele populacije. Ona procenjuju kvalitet ishrane na osnovu podatka o vrsti,
koliini i nainu pripreme namirnica. Nivoi ispitivanja:
- Individualna ishrana
- Kolektivna ishrana
- Porodina ishrana
- Ishrana pojedinih grupa ( vegeterijanci, osobe koje poste, seoske zajednice )
- Nacionalna ishrana
Prikupljaju se podaci o:
- Vrsti namirnica koje se konzumiraju
- Obliku namirnice koja se konzumira ( sirova, peena, kuvana )
- Koliini, veliini porcije
- Uestalosti korienja
- Odlikama populacione grupe koja se ispituje ( deca, odrasli, trudnice )
- Uticaj faktora kao to su sezona, kultura, geografsko podruje, pol, uzrast...
Metode ispitivanja hrane:
Hemijska analiza sastava bromatoloke analize
Analiza sastava obroka ( dnevnih, nedeljnih ) najee se vri analiza sadraja
masti, proteina, UH, energetska vrednost, sadraj minerala, retko se vri analiza
sadraja vitamina, masnih i amino kiselina. Koristi se najee u kontroli kvaliteta
kolektivne ishrane ( u predkolskim i kolskim ustanovama, vojsci ).
Prednosti tanost, mogunost procene unosa specifinih nutrijenata, bioloki
aktivnih sastojaka, kontaminanata
Nedostaci skupa metoda, dugo traje, broj i vrsta analiziranih obroka su kljuni
za validnost procene.
Analiza sastava namirnica. Analiziraju se samo namirnice koje su koriene u
pripremi obroka i vri se hemijska analiza pojedinanih namirnica. Iz dobijenih
podataka o hem sastavu i podataka o koliini korienih namirnica izraunava se
koliina unetih nutrimenata i E. Dobijeni podaci o hem sastavu namirnica koriste
se za izradu tzv Tablica hemijskog sastava namirnica.
Tablice hem sastava namirnica sadre podatke o sadraju vode i pojedinih
nutrimenata u namirnicama, kao i o energetskoj vrednosti tih namirnica. Danas se
esto umesto tampanih verzija koriste baze podataka. Podaci iz tablica moraju
biti prihvaeni na nacionalnom, regionalnom i internacionalnom nivou ili to mogu
biti podaci bez neke zvanine verifikacije ( iz naunih radova itd ). Na kvalitet
podataka u tablicama najvei uticaj imaju odabir namirnice koje su uvrtene u
tablice i tanost i detaljnost podataka o hem sastavu. Problemi koji se javljaju pri
korienju tablica su:
8
- Namirnice u tablicama ne odgovaraju navikama ishrane
- Podaci o hem sastavu ne odgovaraju specifinim sortama, hibridima,
geografskom poreklu
- Podaci u tablicama su zastareli
- Tablice nisu kompletne
Kominacija anketa sa podacima tabela hem sastava namirnica
Cilj anketa je dobijanje podataka o uestalosti korienja pojedinih namirnica, o
korienju suplemenata, napitaka, o nainu pripreme... Vrste anketa:
Individualne ankete:
- Retrospektivne ( 24h anketa ishrane po seanju ). Upitnik o uestalosti
korienja namirnica, upitnik o navikama o ishrani. Dobijaju se kvantitativni,
semikvantitativni ili kvalitativni podaci.
- Prospektivne ( zapis koliina namirnica koje se koriste u ishrani procenjenih
ili stvarnih )
Za izvoenje ankete potrebno je da anketar bude struno lice, a moe se izvoditi
lino ili telefonski. Prednosti jeftina metoda, brza i jednostavna za izvoenje.
Nedostaci: esti sluajevi prijavljivanja nieg ili vieg unosa namirnica.
Nacionalne ankete daju podatke o prosenim trokovima domainstva ili
prosenom konzumiranju pojedinih namirnica po glavi stanovnika.
8. Ispitivanja antropometrijskih, biohemijskih i fiziolokih parametara

vezanih za procenu stanja uhranjenosti
Antropometrija je metoda merenja ovekovog tela, odnosno pojedinih delova tela,
kojima se odreuju osobine i stanje telesnog razvitka ispitivane osobe. Dobijene
vrednosti se porede sa prethodnim rezultatima, sa rezultatima drugih osoba ili
standardima. Najvanija antropometrijska merenja obuhvataju merenja sledeih
parametara: teina tela, visina (duina) tela, duina podkolenice, duina stopala,
duina ruke, duina nadlaktice, irina ramena, obim grudnog koa, duina noge, koni
nabor nadlaktice, koni napor na ledima, koni nabor na trbuhu, gustina kotane mase,
koliina miinog tkiva, koliina masti, koliina vode. Ova merenja se koriste za
praenje toka fizikog razvoja deteta ili adolescenta, procenu fizikih sposobnosti
sportista I procenu stepena uhranjenosti.
Procena TM. TM se meri u jutarnjim satima, bez obue i odee, pre jela i posle
obavljanja fiziolokih potreba. Samo merenje TM je znaajno za populaciona
istraivanja, a zajedno sa izmerenom telesnom visinom daje uvid u stepen
uhranjenosti osobe. Idealna TM Lorencova formula:
- Mukarci (kg) (Visina-100) (Visina -150)*0,25
- ene (kg) (Visina-100) (Visina -150)*0,5
Indeks TM. ITM ili BMI se najee koristi za kategorisanje stepena uhranjenosti
odraslih osoba. TV se takoe meri ujutru s obzirom da se visina smanjuje tokom dana.
ITM TM (kg) / TV (m)2
Obim struka. Meri se izmeu najnie take rebarnog luka i kosti bedernog grebena.
Ukljuen je u procenu uhranjenosti i gojaznosti.
9
Bioloki i fizioloki parametri. Ova ispitivanja mogu otkriti nepravilnosti uslovljene
nedostacima ili suficitima pojedinih nutrimenata pre pojave klinikih i
antropometrijskih promena. Bioloki markeri nutritivnog statusa su biohemijski
pokazatelji.
- Merenja energetskog prometa ( preko koliine utroenog O2 i izluenog CO2
dobijaju se podaci o koliini utroene E u organizmu indirektna kalorimetrija
)
- Koliina N u 24h urinu je marker za promet proteina u organizmu
- Nivo vitamina u biolokom materijalu
- Nivo minerala u biolokom materijalu
- Nivo aktivnosti pojedinih enzima npr alkalna-fosfataza za status vit D
- Fizioloka reakcija npr vreme koagulacije za procenu statusa vit K
- Prisustvo nosaa nutrimenata npr transferin za procenu statusa Fe
- Nivo biohemijskog parametra koji je povezan za statusom nutrimenata npr
nivo triglicerida
9. Vrste studija koje se koriste u prouavanjima ishrane

U istraivanjima ishrane i povezanosti ishrane i zdravlja koriste se opservacione i
interventne studije.
* Opservacione studije opisuju distribuciju i determinante specifinih dijetarnih
navika i zdravstvenih ishoda. Mogu biti ekoloke i analitike studije
( anamnestike, kohortne i studije preseka ).
- Ekoloke studije se izvode na nivou jedne populacije ili populacija vie zemalja i
ispituju povezanost zdravlja i bolesti sa nutritivnim faktorima na populacionom
nivou, obino preko statistikih podataka. Nedostatak: uoena korelacija ne mora
da bude znaajna na individualnom nivou.
- Anamnestike studije spadju u retrospektivna istraivanja. Ljudi koji su oboleli
ili imaju posledicu porede se sa kontrolom koja nema oboljenje ili posledicu.
Nedostatak: retrospektivni nain posmatranja pojava, ali su jeftine i krae traju.
- Kohortne studije spadaju u prospektivne i retrospektivne studije. Zdravi
ispitanici se biraju na osnovu njihove izloenosti nekom faktoru rizika ili zatite i
prate se neko vreme. Kod retrospektivnih kohortnih studija grupe se definiu
nakon zavretka studije, a u prospektivnim pre poetka ispitivanja. Nedostaci:
skupe studije, veliki br ispitanika, dugo traju. Prednost: pruaju znaajne podatke
o povezanosti dijetarne izloenosti i zdravstvenih ishoda.
- Studije preseka su sline ekolokim, ali se izvode na nivou manje populacije.
Prikupljaju se podaci i obino se koriste za analizu prevalence nekog stanja.
* Interventne studije ( randomizovane kontrolisane studije ) su eksperimentalne
studije u kojima se na kontrolisani nain testiraju efekti neke dijetarne
intervencije. Randomiziovano znai da su metodom sluajnog izbora uesnici
podeljeni u grupe. Obino postoji grupa koja je podvrgnuta intervenciji i kontrolna
grupa ili grupa koja prima placebo. Ukoliko ispitanici ili oni koji vre ispitivanje
ili oni koji vre samu intervenciju nisu upoznati sa fazom ispitivanja radi se o
10
mono-, duplo- ili triplo- slepom ispitivanju. Nedostatak: nepoznato je trajanje
eksperimenta koje e dati realne rezultate.
Primer: DASH studija je ispitivala povezanost razliitih dijeta na krvni pritisak.
Osnova ove dijete su kombinovanje voa, povra i mlenih proizvoda sa
10. Bioloki aktivna jedinjenja, podela i znaaj

Bioloki aktivni sastojci ( nutraceutici ) su namirnice, biljke ili njihovi sastojci
koji mogu biti preieni ili koncentrisani i koji mogu biti korisni u zatiti zdravlja
tako to preventiraju ili ak deluju terapijski. U njih spadaju nutrijenti i
nenutritivne komponente.
* Nutritivne bioloke koponente: - Makronutrijenti (-3 MK, konjugovana linolna
kis, gama-linolenska kis, proteini, dijetna vlakna)
- Esencijalni mikronutrijenti (vitamini, minerali)
- Ne-esencijalne nutritivne komponente (oligosaharidi)
-3 MK mogu biti biljnog i animalnog porekla. Alfa-linolenska kis (ALA) je
polinezasiena MK koja se nalazi u ulju lanenog semena, kanole, soje.
Eikozapentaenska (EPA) i dokozaheksaenska (DHA) kis potiu iz ulja mesa riba
hladnih voda. Znaaj -3 MK je u regulisanju nivoa triglicerida, smanjuju
agregaciju trombocida, smanjuje vazokonstrikciju i smanjuju ventrikularne
aritmije.
Antioksidans je molekul koji moe da sprei ili uspori oksidaciju drugih molekula
i deluju na nivou oksidativnog oteenja DNK i oksidacije LDL-holesterola.
Proteini soje dovode do znaajnog smanjenja ukupnog holesterola, taan meh
delovanja nije u potpunosti poznat. Svi proizvodi od soje se moraju testirati radi
unitenja tripsin inhibitora.
Dijetna vlakna su ostaci elija biljaka, otporni su na hidrolizu enzima humanog
digestivnog trakta, ali se delimino hidrolizuju bakterijama kolona. Ona ukljuuju
neskrobne polisaharide, lignin, nesvarljivi skrob i nesvarljive oligosaharide. Mogu
biti nerastvorna (celuloza, pojedine hemiceluloze, lignin) i rastvorna ( deo
hemiceluloza, pektini, gume, sluzi, nesvarljivi skrob, nesvarljivi oligosaharidi).
Rastvorna vlakna smanjuju prnjenje eluca i apsorpciju u tankom crevu, a
poveavaju vreme tranzita kroz GIT i ekskreciju stolicom. Nerastvorna vlakna
suprotno od rastvornih. Lignin je antioksidans.
11
-glukan se nalazi u ovasu i jemu. Smanjuje nivo LDL-a i ima imunoprotektivno
delovanje. Termiki tretman povoljno utie na bioiskoristljivost -glukana.
* Ne-nutritivne bioloke komponente: - Probiotske kulture
- Fitonutrijenti
- Ostali BAS
Probiotici su kulture mikroorganizama sa povoljnim efektom na GIT floru i
definiu se kao nedigestabilne komponente hrane koje mogu povoljno da deluju
na domaina selektivno stimuliui rast ili aktivnost ogranienog broja bakterija u
kolonu. U kombinaciji sa nesvarljivim oligosaharidima ine sinbiotike.
Fitonutrijenti se nalaze u vou, povru, aju, kafi, itaricama, vinu... Ukljueni su
u metabolike procese biljaka, esto su sekundarni metaboliti. Procenjen unos je
1,5g dnevno. Klase fitonutrijenata: flavonoidi i druga fenolska jed; karotenoidi;
glukozinolati i biljni steroli fitosteroli.
- Flavonoidi su heterozidi sastavljeni od glikona koji je najee acilovan i
aglikona koji su meusobno povezani glikozidnim vezama. Prisutni su u vou,
povru, kakau, aju i vinu. Znaak prevencija KV bolesti. Rezvertarol spada
u fenole, antioksidans je, ima antifungalna i antiinflamatorna svojstva. Izvori:
groe, bobiasto voe, kikiriki. Crveno vino sadri oko 5mg/l rezvertarola. t-
rezvertarol inhibira oksidaciju LDL-a, metabolizam arahidonske kis, sniava
stvaranje krvnih ugruka, ima antiproliferativno i antikancerogeno delovanje.
- Karotenoidi osnovna funkcija pigmet za fotosintezu. Mogu da budu sa O2
(ksantofili) ili bez. Rastvorni u mastima, pokazuju antioksidativni efekat.
Likopen prevencija raka prostate; lutein prevencija makularne
degeneracije; -karoten kod fotosenzitivnosti
- Glukozinolati nalaze se u svim biljkama familije Cruciferae. Procenjeni unos
10-50mg. Termiki tretman nepovoljno deluje. Sulforafan prevencija
karcinogeneze.
- Fitosteroli procenjeni dnevni unos do 500mg, smanjuju apsorpciju
holesterola. Fitosteroli su biljni steroli i stanoli koji sniavaju ukupan i LDL
holesterol u plazmi. Mogua je interferncija sa liposolubilnim vitaminima
kada se primenjuju u veim dozama, to je mogue izbei ishranom sa
poveanim sadrajem ovih nutrimenata.
Ostali bioloki aktivni sastojci hrane
- Glukozamin se najee nalazi u okviru sloenih polisaharida. Vei br studija
ukazuje na u koliini od 1500mg dnevno deluje osteoprotektivno, jer ima
povoljne efekte na ouvanje i odravanje optimalne funkcije hrskavice i
zglobova.
- Hondroitin je sloen polisaharid iz grupe glukozoaminoglikana. Nalazi se u
hrskavici ivotinja i riba. Sam u koliini od 200mg dnevno ili u kombinaciji sa
glukozoaminom deluje osteoprotektivno.
- Koenzim Q10 pripada grupi ubihinona. To je liposolubilna supstanca, veoma
rasprostranjena u ivotinjskom svetu. Humani organizam ga sintetie iz
aminokiselina i acetil CoA. Sintezu mogu da blokiraju neki lekovi, opada u
12
bolesti i sa godinama starosti. Ima ulogu potentnog antioksidansa koji hvata
slobodne radikale i neutralie njihovo tetno delovanje. Koenzim Q10 moe
dovesti do manjeg pada krvnog pritiska i ima povoljan efekat na rad sranog
miia, mozga, kod migrene i nekih mitohondrijalnih metabolikih oboljenja.
Naini za poveanje unosa BAS: izmeniti nain ishhrane, vei unos namirnica
bogatih BAS; proizvoditi prehrambene proizvode od sastojaka koji su bogati
BAS; funkcionalna hrane, obogaene namirnice, suplementi.
11. Preporuke za unos nutrijenata kod sportista

Sportisti imaju poveane potrebe za odgovarajuim nutrijentima. Savremena
sportska ishrana ima istu osnovu u skladu sa principima racionalne ishrane.
Poveane potrebe se zadovoljavaju kada sportista konzumira dijetu koja
obezbeuje adekvatan energetski unos, balans unosa UH prilagoen dnevnim
potrebama treninga i unos raznovrsne ishrane koja obezbeuje sve neophodne
nutrijent.
Ugljeni hidrati su kljuni u obezbeivanju E za kontrkciju miia. Poveanje
inteziteta treninga prati iskoriavanje UH. Vei unos UH dovodi do veeg depoa
glikogena. ATP je osnovni izvor E. Resintetie se hidrolizom fosfo-kreatina,
glikolizom i oksidativnom fosforilacijom. Glikemijski indeks je brzina kojom se
poveava nivo glukoze u krvi posle uzimanja odreene koliine hrane. To je
parametar hiperglikemijskog potencijala hrane bogate UH. Klasifikacija:
- Nizak GI voe , povre osim lubenice i krompira, integralni hleb, pasta,
mleko, meso, ulja, integralni pirina
- Srednji GI proizvodi od celog zrna penice, beli pirina, sok od pomorandze
- Visok GI korn fleks, kuvani krompir, lubenica, kroasani, beli hleb, ista
glukoza
Unos UH:
Pre aktivnosi: 3-4h pre aktivnosti uneti 3-5g/kg TM na dan, nizak GI
Za vreme aktivnosti: oko 30g na sat aktivnosti, srednji GI
Posle aktivnosti: 1g/l UH u prvom satu, odmah posle treninga ili utakmice, a
najkasnije posle 2h. Uzima se 10-12g/kg TM. Srednji ili visoki GI.
Obnavljanje rezervi glikogena. Obrok uzet 4h pre takmienja pomae poveanju
depoa glikogena u miiima i jetri, odravanje dobre ravnotee tenosti,
preventiranju gladi i izbegavanju gastrointestinalnih tegoba, ukljuivanju hrane
koja je bitna za zdravlje sportista.
Proteini. Kod sportova izdrljivosti treba unositi 1,2-1,4 g/kg TM, kod sportova
snage i brzine 1,2-1,8 g/kg TM, kod bodibildinga 2-3 g/kg TM.
Masti. Unos lipida ne bi trebalo da prelazi 30% od ukupnog dnevnog kalorijskog
unosa ( manje od 10% za zasiene masne kiseline, manje od 300mg holesterola
dnevno ).
12. Najei nutritivni deficiti sportista

Status Fe.
13
Status Ca. Iako je umerena fizika aktivnost neophodna za formiranje kostiju,
intezivni treninzi mogu poremetiti menstrualni ciklus i dovesti do hormonskog
disbalansa, to utie na zdravlje kostiju. Vrlo je vano da ishrana sportista,
naroito ena, sadri dovoljne koliine Ca.
Atletiarska trijada. ine je anemija, osteoporoza i dismenoreja.
Rehidratacija. Najznaajnija stavka tokom takmienja. e ne predstavlja jasan
simptom dehidratacije. Rehidratacija je bitna pre, tokom i posle treninga. Sportisti
su dehidrirani, dolaze na utakmicu dehidrirani, zavrravaju je dehidrirani, tokom
celog dana su dehidrirani. Koliina tenosti koju unose sportisti nije dovoljna.
Potrebno je koristiti sportsko pie odgovarajueg sastava, a ne vodu, da bi se
postigla rehidratacija. Preporuke za korienje sportskog pia:
- Pre fizike aktivnosti: 5-7 ml/kg TM, 4h pre fizike aktivnosti
- U toku: 150-250 ml na svakih 15-20min tokom fizike aktivnosti
- Nakon: 1,5l na svaki izgubljeni kg TM tokom fizike aktivnosti
13. Dijetetski suplementi namenjeni sportistima i rizici upotrebe

Proizvodnja suplemenata nije precizno kontrolisana, pa se moe desiti da neki
suplementi budu kontaminirani doping supstancama tokom procesa proizvodnje.
Sportista mora da zna da svako uzimanje suplementa nosi rizik koji on mora da
preuzme na sebe onog trenutka kada pone sa korienjem suplemenata.
Suplementi su klasifikovani u 4 grupe prema efikasnosti i bezbednosti:
1. Grupa A odobreni suplementi ( kofein, Fe, Ca, proteinske strukture,
multivitamini, multiminerali, sportska pia, vit D, proteinske surutke )
2. Grupa B suplementi koji su pod razmatranjem ( vit C i E, L-karnitin,
antioksidansi, HMB, -alanin )
3. Grupa C suplementi za koje ne postoji jasan dokaz o korisnom dejstvu
( riboza, koenzim Q10, glukozamin, inozin, piruvat, hrom )
4. Grupa D zabranjeni suplementi ( efedrin, strihnin, glicerol, androstendion i
prohormoni )
Vitaminski suplementi. Najpopularniji. Vitamini su regulatori metabolizma, utiu
na mnogobrojne fizioloke procese bitne za fiziku aktivnost. Dericit vitamina
smanjuje efikasnost vebanja. B kompleks utiu na metabolizam UH i masti i
formiranje Hb. Vit C i E antioksidansi.
Suplementi sa proteinima ili aminokiselinama. Veoma popularni, smatra se da
poveavaju retenciju azota, poveavaju miinu masu. Proteini surutke imaju
anaboliki efekat ( grupa A ); -alanin je antioksidans, deluje kao pufer u
miiima ( grupa B, ne. Efekat parestezija ); BCAA smanjuje razgradnju
proteina, odlae centralni zamor i poveava izdrljivost ( grupa B ); Glutamin
prevencija i terapija pretreniranih ili osetljivih sportist ( grupa C ). Aminokiseline
( triptofan, asparagin, arginin, tirozin, taurin ) ne utiu negativno na funkciju
bubrega, uglavnom su bezbedne iako mogu da interferiraju sa metabolizamom
proteina. Konzumiranje 3-6g esencijalnih aminokiselina ili 18g proteina surutke
nakon vebanja stimulie sintezu proteina. Istovremeno uzimanje UH i proteina
nakon vebanja stimulie sintezu proteina, ubrzava oporavak i adptaciju na trening
14
vie nego sami UH. Povean unos punovrednih proteina povlai za sobom unos i
vee koliine masti. Mogu biti korisni u cilju zadovoljenja poveanih potreba za
proteinima bez unosa nepotrebnih masti.
Ergodena sredstva. Postupak koji moe da povea sportske performanse. Za
mnoge suplemente se smatra da povoljno deluju. U ergogena sredstva spadaju
kofein, kreatin i bikarbonati/citrati.
Rizici suplementacije u sportu:
- Nepoznavanje oekivanog delovanja
- Kontaminacija suplementa
- Neobuenost trenera, lekara ili sportiste o delovanju suplemenata
- Nain distribucije teretane, internet
Pravilno vrenje suplementacije:
- Optimalno balansirana dijeta
- Odravanje energetske ravnotee
- Individualni pristup u suplementaciji
- Za postizanje ergogenog efekta koristiti samo suplemente koji imaju
odgovarajui nauni dokaz i u skladu sa protokolom
- Upozoriti sportistu da veliki broj suplemenata je kontaminiran nekom od
nedozvoljenih supstanci. Primena ovih suplemenata nosi rizik po zdravlje i
moguu pojavu pozitivnog doping testa.
14. Doping sredstva u sportu

Doping sredstva su sve supstance ili metode koje sportiste dovode u nefer
prednost u odnosu na rivala bez obzira na trening ili talenat. Najpoznatija doping
sredstva:
1. Anaboliki steroidi ( testosteron, dianabol... ). Delovanje poveanje miine
mase i snage. Neeljeni efekti promene u ponaanju i poveana agresivnost,
sterilite. Posledice korienja kardiovaskularni poremeaji, psihijatrijski
poremeaji ( poveana seksualna elja, mogunost treniranja preko granice
bola, gubitak kontrole, paranoidno razmiljanje ), akne, strije, prerana
alopecija.
2. Hormoni i srodne supstance ( hormon rasta, eritropoetin, insulin ). Delovanje
poveanje miine mase, krvnih elija. Neeljeni efekti akromegalija,
metabolike promene, neuroloke abnormalnosti.
3. -agonisti ( klenbuterol ). Delovanje poveanje miine mase, anabolik,
lipolitik. Neeljeni efekti ubrzan rad srca, infark, psihoze.
4. Antiestrogeni ( klomifen ). Delovanje anabolik. Neeljeni efekti jetra, vid,
koa.
5. Diuretici i drugi maskirajui agensi ( furosemid/finasterid ). Delovanje
postizanje TM u borilakim sportovima/maskiranje drugih doping sredstva.
Neeljeni efekti umor, grevi, povraanje, poremeaj vida.
6. Stimulansi ( amfetamin, efedrin ). Delovanje poveava koncentraciju i
panju, smanjuje bol. Neeljeni efekti pregrevanje tela, suva usta, povean i
15
neregularan puls, anksioznost i agresivnost, nesanica, dehidratacija, gubitak
teine, tremor.
7. Metoda M1 poboljanje transporta kiseonika krvnim dopingom ili vetako
poboljanje uzimanja, transporta i isporuke kiseonika. Delovanje poveanje
kon. Kiseonika. Neeljeni efekti mali, kona reakcija, alergija. Autologa
transfuzija se ne moe detektovati.
15. Ishrana kao faktor rizika za nastanak hroninih nezaraznih bolesti

Moderan nain ivota podrazumeva znaajne kvalitativne i kvantitativne promene
namirnica, vei unos soli, vea zastupljenost namirnica animalnog porekla i
itarica, odnos -6 i -3 MK 10:1, vea fizika neaktivnost, alkohol i puenje.
Prevencija kardiovaskularnih bolesti zahteva irok pristup da bi se redukovali
faktori rizika, a uticaj dijetarnih intervencija je predmet mnogobrojnih studija.
Znaajne su studije suplementacije koje predstavljaju deo globalne strategije za
smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Diet-heart hipoteza predstavlja
pozitivnu korelaciju izmeu naina ishrane i bolesti srca. Studija 7-zemalja je
najznaajnija studija koja je potvrdila strogu korelaciju izmeu bolesti srca i unosa
zasienih masti. Termin faktori rizika se koriste da opiu fizike i hemijske
karakteristike kao i karakteristike stila ivota koje predviaju rizik od razvoja
KVB. Faktori rizika se dobijaju kada se napravi poreenje izmeu ljudi koji su
ve oboleli od KVB i zdrave populacije. Mnogi faktori rizika su povezani sa
stilom ivota, te stoga mogu i da se modifikuju. Podela faktora:
- Ireverzibilni muki pol, uzrast, genetika, telesna graa
- Psihosocijalni stresogene situacije
- Geografski klima i godinja doba, meka voda jer sadri smanjeni sadraj Mg
- Potencijalno reverzibilni puenje, dislipidemija, gojaznost, hipertenzija,
fizika neaktivnost, dijabetes, hiperglikemija, inflamacija, visok nivo
homocisteina
Gojaznost je glavni faktor rizika za nastanak KVB. Poveani BMI ali jo vie
odnos struk-kuk su prediktori nastanka KVB. Gojaznost je u vezi sa drugim
faktorima rizika za KVB dislipidemije, hipertenzije, insulinske rezistencije i
dijabetesa tip 2. Redukcija TM dovodi do korekcije metabolikih i klinikih
parametara koji su poremeeni kod veine predgojaznih i gojaznih pacijenata.
Nutricioni faktori i lipidni status:
- Poveavaju LDL: zasiene i trans masne kiseline, dijetarni holesterol,
poveana TM
- Sniavaju LDL: polinezasiene MK, viskozna vlakna, biljni stanoli/steroli,
redukcija TM, proteini soje sa izoflavonima, proteini soje
Hipertenzija je najznaajnjiji faktor rizika za nastanak KVB, lako se
dijagnostikuje ali je asimptomatska i samo pojedini sluajevi se lee. Osoba ima
hipertenziju ako je sistolni pritisak 140mm Hg ili vii, a dijastolni 90mm Hg ili
vii. Faktori koji utiu na hipertenziju:
- Uzrast
- Pol
16
- Geni, pripadnost etnikoj, socijalno-ekonomskoj grupi
- Masa, BMI indeks ( ivotni stilovi i ishrana, Na, zasiene masti, puenje,
fizika neaktivnost )
- Druge patologije
Dijetarne intervencije kod hipertenzije: pravilno balansiranje odreenih
nutrijenata, eliminaciju odreenih nutrijenata ili namirnica, potenciranje odreenih
jed u namirnicama, suplementacija ukoliko je potrebno.
PAR vrednost je procenat incidence hipertenzije u populaciji koja je
prouzrokovana izloenou dijetarnom faktoru i moe biti eliminisan ako se
ukloni faktor rizika.
- Na je znaajan faktor nastanka hipertenzije. Najvee koliine Na unose se
hranom kao NaCl. Povezanost redukcije unosa Na hranom sa smanjenjem
krvnog pritiska je potvrena. Preporuke za unos soli: regulisati unos i
izbegavati zamene za kuhinjsku so, nastojati se prilagoditi ukusu hrane koja je
manje posoljena.
- Povean unos K za oko 2g dnevno pokazuje smanjenje KP kod hipertenzivnih
osoba
- Rezultati epidemiolokih studija ukazuju na korelaciju niskog nivoa linolne
kiseline i vieg nivoa palmitinske i arahidonske kiseline sa rizikom od
povienog KP. Suplementacija ribljim uljem smanjuje sistolni i dijastolni krvni
pritisak.
- Novije studije ukazuju da suplementacija samo Mg rezultira slabim
smanjenjem KP.
- Eventualan hipotenzivni efekat se pripisuje aminokiselinama ( soja proteini su
bogati argininom koji je prekusor NO )
- Dijetna vlakna korelacija poveanog unosa sa smanjenjem KP; rastvorna
vlakna pokazuju znaajniji hipotenzivni efekat
Dijetarne intervencije: DASH ( dijetarne intervencije u spreavanju hipertenzije ) i
TLC ( promene stila ivota )
Podrazumeva 7% kcal iz zasienih MK, smanjenje TM ako je potrebno, poveanje
unosa dijetnih vlakana, poveanje unosa -3 MK, unos proteina soje, poveanje
unosa voa i povra, smanjiti dijetarni holesterol
16. Karakteristike ishrane savremenog oveka

Prirodna dijeta podrazumeva unos netretiranih namirnica biljnog i animalnog
porekla, dok savremena podrazumeva znaajne kvalitativne i kvantitativne
promene. Moderan nain ivota podrazumeva vei unos soli, vea zastupljenost
namirnica animalnog porekla i itarica, odnos -6 i -3 MK 10:1, vea fizika
neaktivnost, alkohol i puenje.
17. Gojaznost
Gojaznost je glavni faktor rizika za nastanak KVB. Poveani BMI ali jo vie
odnos struk-kuk su prediktori nastanka KVB. Gojaznost je u vezi sa drugim
faktorima rizika za KVB dislipidemije, hipertenzije, insulinske rezistencije i
17
dijabetesa tip 2. Redukcija TM dovodi do korekcije metabolikih i klinikih
parametara koji su poremeeni kod veine predgojaznih i gojaznih pacijenata.
Nutricioni faktori i lipidni status:
- Poveavaju LDL: zasiene i trans masne kiseline, dijetarni holesterol,
poveana TM
- Sniavaju LDL: polinezasiene MK, viskozna vlakna, biljni stanoli/steroli,
redukcija TM, proteini soje sa izoflavonima, proteini soje
Potencijalni pozitivni efekti gubitka 10kg:
- 50% smanjenje glukoze natate
- 10% smanjenje ukupnog holesterola
- 15% smanjenje LDL-a
- 30% smanjenje triglicerida
- 8% poveanje HDL-a
- Smanjenje krvnog pritiska ( 10mm Hg sistolnog i dijastolnog )
18. Dijetarne intervencije u prevenciji hipertenzije

Hipertenzija je najznaajnjiji faktor rizika za nastanak KVB, lako se
dijagnostikuje ali je asimptomatska i samo pojedini sluajevi se lee. Osoba ima
hipertenziju ako je sistolni pritisak 140mm Hg ili vii, a dijastolni 90mm Hg ili
vii. Faktori koji utiu na hipertenziju:
- Uzrast
- Pol
- Geni, pripadnost etnikoj, socijalno-ekonomskoj grupi
- Masa, BMI indeks ( ivotni stilovi i ishrana, Na, zasiene masti, puenje,
fizika neaktivnost )
- Druge patologije
Dijetarne intervencije kod hipertenzije: pravilno balansiranje odreenih
nutrijenata, eliminaciju odreenih nutrijenata ili namirnica, potenciranje odreenih
jed u namirnicama, suplementacija ukoliko je potrebno.
PAR vrednost je procenat incidence hipertenzije u populaciji koja je
prouzrokovana izloenou dijetarnom faktoru i moe biti eliminisan ako se
ukloni faktor rizika.
- Na je znaajan faktor nastanka hipertenzije. Najvee koliine Na unose se
hranom kao NaCl. Povezanost redukcije unosa Na hranom sa smanjenjem
krvnog pritiska je potvrena. Preporuke za unos soli: regulisati unos i
izbegavati zamene za kuhinjsku so, nastojati se prilagoditi ukusu hrane koja je
manje posoljena.
- Povean unos K za oko 2g dnevno pokazuje smanjenje KP kod hipertenzivnih
osoba
- Rezultati epidemiolokih studija ukazuju na korelaciju niskog nivoa linolne
kiseline i vieg nivoa palmitinske i arahidonske kiseline sa rizikom od
povienog KP. Suplementacija ribljim uljem smanjuje sistolni i dijastolni krvni
pritisak.
- Novije studije ukazuju da suplementacija samo Mg rezultira slabim
18
smanjenjem KP.
- Eventualan hipotenzivni efekat se pripisuje aminokiselinama ( soja proteini su
bogati argininom koji je prekusor NO )
- Dijetna vlakna korelacija poveanog unosa sa smanjenjem KP; rastvorna
vlakna pokazuju znaajniji hipotenzivni efekat
Dijetarne intervencije: DASH ( dijetarne intervencije u spreavanju hipertenzije ) i
TLC ( promene stila ivota )
Podrazumeva 7% kcal iz zasienih MK, smanjenje TM ako je potrebno, poveanje
unosa dijetnih vlakana, poveanje unosa -3 MK, unos proteina soje, poveanje
unosa voa i povra, smanjiti dijetarni holesterol.
Osnova DASHdijete su kombinovanje voa, povra i mlenih proizvoda sa
Evropske smernice za smanjenje rizika od hipertenzije promene ivotnih stilova:
- Restrikcija unosa soli
- Smanjenje unosa alkohola
- Unos voa i povra
- Smanjenje TM ili odravanje u normalnim granicama
- Regularna fizika aktivnost
- Prestanak puenja
19. Bioloki aktivna jedinjenja u promociji zdravlja kardiovaskularnog

sistema
Bioloki aktivna jedinjenja mogu promotivno delovati na zdravlje
kardiovaskularnog sistema. Meu nutritivnim bioloki aktivnim komponentama
od posebnog znaaja su:
- Makronutrijenti ( -3 MK, gama-linolenska kis, proteini )
- Esencijalni mikronutrijenti ( vitamini, mineralne materije )
- Ne-esencijalne nutritivne komponente ( oligosaharidi, vlakna )
-3 masne kiseline imaju anti-agregacijski, anti-aritmijski i hipoholesterolski
efekat. -3 i -6 sniavaju nivo LDL-a, -3 MK imaju znaaj u regulisanju
triglicerida, smanjenu agregaciju trombocita, smanjuju vazokonstrikciju i
ventrikularne aritmije. Preporuke za -3 MK:
19
- EPA & DHA
Riblje ulje
Riblje ulje u kapsulama
Morska riba (najbolje)
- Za pacijente sa KVB
Doza 1 3 g/dnevno EPA & DHA kombinacija
- Za pacijente sa hipertrigliceridemijom
Doza 2 4 g/dnevno EPA & DHA kombinacija
Smanjuju TG 15 40 %
- Preporuka za smanjenje KV rizika
Jesti ribu bogatu 3 MK (losos, tuna, sardine) najmanje 2x nedeljno
Dijetarni izvori:
- Linolna kis suncokretovo, kukuruzno, sojino i bundevino ulje
- Alfa-linolenska kis laneno, sojino i ulje iz jezgrastog voa
- EPA i DHA masne morske ribe
Vitamin E je antioksidans. Podaci studija nisu pokazali protektivnu ulogu,
suplementacija se ne preporuuje za prevenciju KVB ali RRR-- tokoferol
( prirodni oblik vit. E je snaan antiinflamatorni agent ).
Plan ishrane za prevenciju KVB trebalo bi da ukljuuje crno groe, crno vino,
zeleni aj, okoladu i maslinovo ulje. Neki, ali ne svi, epidemioloki podaci
podravaju koncept da dijetarni antioksidansi mogu da spree oksidaciju
lipoproteinskih estica i tako smanje rizik od ateroskleroze.
Vitamin D. Sve je vie dokaza koji govore u prilog da je deficit vit. D u vezi sa
poveanom incidencom KVB. Nezavisan mehanizam delovanja na hipertenziju.
Studije su pokazale da su osobe sa niskim vit D imale vei rizik od smrti bez
obzira na uzrok u poreenju sa osobama koje su imale normalne nivoe.
Ca, K i Mg sniavaju KP.
Proteini soje. Pokazana je znaajna korelacija izmeu poveanog unosa soje
hranom i snienja nivoa holesterola na primeru azijske populacije. Pokazano je da
dnevni unos soje od 31-47g redukuje ukupni holesterol, LDL i trigliceride, dok
poveanje HDL-a nije bilo znaajno. Mehanizam delovanja soje nije poznat.
Predpostavlja se da su antiaterogene osobine posledica odnosa aminokiselina
lizina i arginina. Smatra se da je delovanje proteina soje potpomognuto
delovanjem izoflavona soje.
Dijetna vlakna. Heterogena smea polisaharida i lignina, koju ine ostaci biljnih
elija koji ne mogu da se hidrolizuju enzimima digestivnog trakta. Dele se na
rastvorna ( pektini, gume, sluzi itd ) i nerastvorna ( celuloza, lignin i pojedine
hemiceluloze ). Istraivanja su pokazala da rastvorna vlakna sniavaju ukupni i
LDL holesterol. Preporuka da se unose 16-24g dnevno. beta-glukan je linearni,
visoko molekulski polisaharid rastvoran u vodi. Povoljni efekti koje ispoljava su:
poveana eliminacija unih kiselina i sterola, smanjena apsorpcija masti iz hrane,
ubrzan katabolizam LDL-a.
Fitosteroli su steroli biljnog porekla ( -sitosterol, kampesterol, stigmasterol,
brasikasterol ), delom esterifikovani nezasienim MK ime se poveava njihova
20
liposolubilnost. Hidrogenizacijom sterola nastaju stanoli. Steroli i stanoli
sniavaju nivo triglicerida i ukupnog i LDL holesterola u plazmi redukujui
apsorpciju unih kis i holesterola iz hrane. Kompeticijom zamenjuju holesterol i
tako smanjuju njegovu apsorpciju. Mogu da interferiraju sa liposolubilnim
vitaminima kada se primenjuju u veim dozama, to se moe izbei ishranom sa
poveanim sadrajem ovih nutrimenata.
Karotenoidi su prirodni pigmenti ( -karoten, likopen, lutein, astaksantin ) i ulaze
u sastav lipoproteinskih estica. Beta-karoten se smatra uslovno esencijalnim
nutrimentom i on je prekursor vit A. Nije poznato da ima jo neku bioloku
funkciju. U in vitro studijama pokazano je da ima antioksidativnu aktivnost, moe
poboljati meuelijsku komunikaciju i imati imunomodulatorna i
antikancerogena svojstva. Rezultati epidemiolokih studija su pokazali obrnutu
proporciju izmeu unosa -karotena i pojave koronarnih oboljenja. Karotenoidi se
nalaze u svom zelenom vou i povru, zatim narandzastom vou, argarepi,
paradajzu.
Etanol ima vazodilatatorni efekat, umereno konzumiranje ima zatitno dejstvo,
dok je u veim koliinama toksian i stvara zavisnost. Pokazuje sinergistiko
dejstvo sa polifenolima iz vina:
- poveava ekstrakciju polifenola
- poboljava apsorpciju polifenola iz digestivnog trakta
- pojaava bioloku aktivnost polifenola
Polifenoli su efikasni antioksidansi. U in vitro uslovima inhibiraju sintezu
eikozanoida i agregaciju trombocita, stimuliu produkciju NO.
Suplementacija: Dijetarne intervencije u smislu suplementacije predstavljaju deo
globalne strategije za smanjenje rizika od KVB.
Koenzim Q10 je antioksidant lipidne faze, koenzim u respiratornom lancu. Nivoi u
serumu opadaju sa godinama i nii su u oksidativnom stresu. Suplementiranje
( 30-100mg dnevno ) u toku 4 nedelje dovodi do smanjenja KP.
Proteini soje. Konzumiranje 25g dnevno smanjuje LDL za 10-15%.
Fitosteroli/Stanoli. U poslednje vreme se izoluju iz ulja soje ili bora, esterifikuju i
dodaju margarinima. Konzumiranje 2-3g dnevno sniava LDL za 9-20%.
Dijetarne intervencije:
- Adekvatno balansiranje nutrijenata
- Prestanak konzumiranja odreene vrste hrane
- Poveati unos fortifikovanih namirnica
- Unos dijetetskih suplemenata
Promene u stilu ivota za prevenciju KVB:
- Odravanje normalne TM za odrasle ( BMI 20-25 kg/m2 )
- Ograniiti unos soli ( < 100 mmol/dan )
- Ograniiti unos alkohola ( 3 jedinice dnevno za mukarce, 2 jedinice dnevno
za ene )
- Uvesti redovnu fiziku aktivnost
- Konzumirati najmanje 5 porcija sveeg voa i povra dnevno
21
- Smanjiti unos ukupnih i zasienih masti
- Suplementacija ( steroli/stanoli, -3 MK, proteini soje, antioksidanti )
20. Proteinsko-energetska malnutricija: marazam, kvairkor

Kvairkor se karakterie generalizovanim edemom, pigmentacijom koe i kose
21. Najei nutritivni deficiti

Kvasiorkor se karakterie generalizovanim edemom, pigmentacijom koe i kose
22
priprema
efekti.
Fe
apsorpciju Fe )
Deficit vit A ( kseroftalmija nono slepilo ). Mere za spreavanje deficita:
23
rastvor kalijum-jodida, suplementacija jodiranim uljem.
22. Dijetarne intervencije u prevenciji deficita gvoa

priprema
efekti. Kada se postigne referentna vrednost Hb, suplementaciju nastaviti jo 3
meseca.
Dijetarne intervencije u prevenciji anemija:
24
Fe
apsorpciju Fe )
23. Deficit vitamina A, znaaj, rasprostranjenost, mere za spreavanje

Deficit vit A ( kseroftalmija nono slepilo ). Preko 40 miliona dece uzrasta
mlaeg od 6 godina imaju blagu ili umerenu kseroftalmiju, 1% oslepi svake
godine, a 50-75% umre tokom prve godine.
Mere za spreavanje deficita:
Terapija: prva dva dana visoke doze, zatim za 1-4 nedelje ponovljena terapija.
Drugi nutrijenti mogu dovesti do deficita vit A: deficit proteina, Zn, vit E, kao i
lekovi: kolhicin, neomicin, fitosteroli...
24. Globalna strategija za spreavanje deficita joda

rastvor kalijum-jodida, suplementacija jodiranim uljem. Neeljeni efekti
hipertireodizam.
25. Prevalenca i znaaj deficita mikronutrijenata

Od primarnog znaaja na globalnom nivou su deficit Fe, J i vitamina A.
razmenu O2 i CO2 izmeu krvi i tkiva. Do 30% svetske populacije je anemino.
Nutritivne anemije nastaju kao posledica neadekvatnog unosa pojedinih
nutrijenata ( Fe, vit B12 i folne kis ). Dijetarni izvori Fe: najvie ga ima u kuvanoj
svinjskoj dzigerici, grilovanoj govedini, peenoj jagnjetini, zelenom lisnatom
povru, belom ili crnom vinu, ribi, peenoj piletini. Pojedini sastojci hrane utiu
na apsorpciju Fe:
25
priprema
deficitom Fe je mikrocitna anemija. Prevalenca 60-80% populacije je deficitarno
u Fe. Terapija per os unos neorganskog dvovalentnog Fe u dozi 100 200mg
dnevno. Najee se koristi gvoe-sulfat u dozi 200mg 3puta dnevno. Neeljeni
efekti: GIT iritacija, munina, abdominalni bol, dijareja/opstipacija koji esto
zavise od doze. Iako se soli Fe bolje apsorbuju na prazan stomak, mogu se uzimati
posle obroka da bi se smanjili GIT neeljeni efekti.
Fe
apsorpciju Fe )
Deficit vit A ( kseroftalmija nono slepilo ). Preko 40 miliona dece uzrasta
mlaeg od 6 godina imaju blagu ili umerenu kseroftalmiju, 1% oslepi svake
godine, a 50-75% umre tokom prve godine.
Mere za spreavanje deficita:
26
posledice deficita su neuroloke i ometen mentalni razvoj. Prevalenca 13%
svetske populacije noluje od guavosti. Dijagnoza se postavlja putem urinarne
ekskrecije, veliine tiroidne lezde, ultrazvunog pregleda i nivoa TSH i
tiroglobulina. Prevencija i leenje: nacionalni program jodiranja soli, jodiranje
pijae vode, fortifikacija infant formula, fortifikacija druge hrane, 10% rastvor
kalijum-jodida, suplementacija jodiranim uljem.
Nutrijent Kliniki znaci Rasprostranjenost Intervencija

Ca Smanjena Nepoznato Mleni proizvodi,
mineralizacija suplementacija
kostiju
Folna kis Defekt neuralne 2/1000 Fortifikacija
tube
Vit D Rahitis, 15% populacije, i Fortifikacija
osteomalacija do 50% islamskih margarina
populacija
Zn Dijareja, Do 2 milijardi ljudi Fortifikacija
pneumonija, u zemljama u suplemenata
usporen rast razvoju
Vit B12 Anemija, Deca Animalni
neuropatija vegeterijanskih proizvodi
majki, starije osobe
Vit B2 Anemija, ispucale 40% dece u Mleni proizvodi
usne Nigeriji, 50% u
Gvatemali
26. Izraavanje potreba u nutrijentima: RDA, DRI, AI vrednosti

Koliine u kojima treba unositi pojedine nutrijente odreuju se ili kao koliina
pojedinanog nutrijenta koja je potrebna pojedincu tokom dana da se izbegne
deficit, ili kao srednja vrednost dnevnog unosa koja odgovara celoj populacionoj
grupi bazirane na kvantitativnoj proceni ljudskih potreba. Preterani unos moe
imati za posledicu odreene toksine efekte, na nain kao to to mogu pokazati i
druge klase hemijskih jedinjenja. Da bi se hranom i dijetarnim suplementima
postigao optimalan unos svih potrebnih hranjivih materija, potrebno je pridravati
se odreenih vrednosti koje su ustanovljene za sve nutrimente:
- MDR preporuen dnevni minimum
- RDA preporuene dnevne potrebe
- RDI preporuen dnevni unos
27
- ESRI procenjeni bezbedni nivo unosa
- DRI specifinije vrednosti za odreene populacione grupe koje zamenjuju
RDI za pojedine nutrijente
- SUI gornja granica unosa
RDA prosene, sigurne i adekvatne dnevne koliine svakog pojedinog nutrijenta
neophodne da bi se pravilno odvijali svi metaboliki procesi i obezbedilo dobro
zdravlje organizma. U RS, Pravilnikom o deklarisanju i oznaavanju upakovanih
namirnica propisane su RDA vrednosti za vitamine i minerale koje su usklaene
sa evropskim vrednostima, bez oznake na koju populacionu grupu se odnose.
Maksimalne dozvoljene koliine vitamina i minerala koje se mogu nai u
suplementima su definisane u posebnom prilogu, kao i hemijski oblici jedinjenja
koja se mogu koristiti.
DRI referentni dijetarni unos. Postepeno zamenjuju RDA, naroito za vitamine i
minerale.
Ais adekvatan unos. Manje je pouzdan od RDA za pojedine nutrijente.
27. Bezbedan nivo gornjeg unosa ( SUL ) odreivanje i znaaj

Preterani unos pojedinih nutrijenata moe imati za posledicu odreene toksine
efekte, na nain kao to to mogu pokazati i druge klase hemijskih jedinjenja. Da bi
se hranom i dijetarnim suplementima postigao optimalan unos svih potrebnih
hranjivih materija, potrebno je pridravati se odreenih vrednosti koje su
ustanovljene za sve nutrimente:
- MDR preporuen dnevni minimum
- RDA preporuene dnevne potrebe
- RDI preporuen dnevni unos
- ESRI procenjeni bezbedni nivo unosa
- DRI specifinije vrednosti za odreene populacione grupe koje zamenjuju
RDI za pojedine nutrijente
- SUI gornja granica unosa
SUI se definie kao najvii nivo dnevnog unosa koji nee izazvati neeljeni efekat
po zdravlje ljudi u veini odreene populacije. Uvek treba imati u vidu da SUL
vrednost nije preporueni nivo unosa, ve da je to procenjeni najvii nivo unosa
koji sa sobom ne nosi negativne posledice po ljudsko zdravlje. Gde god je mogue
SUL vrednost treba raunati iz svih izvora unosa nutrijenata, znai uzimanjem u
obzir unos iz hrane, ali i dijetetskih suplemenata.
Nauni komitet za hranu je imao zadatak da revidira gornji bezbedni nivo unosa
za pojedinane vitamine i minerale, kao i da obezbedi osnovu za definisanje
faktora sigurnosti za pojedinane vitamine i minerale radi postizanja bezbednosti
fortifikovanih namirnica i dijetetskih suplemenata u sluaju gde je to potrebno.
2003.god ove vrednosti su definisane za 13 vitamina i minerala, a 2006.godine je
izala nova publikacija u kojoj su prezentovani podaci za znaajno vei broj
vitamina i minerala. SUL vrednosti su definisane za vit B6, vit E, Si, Zn, Se, Ni,
Cu, B, beta karoten.
Uputstvo za bezbedno korienje vitamina i minerala:
28
- Umesto SUL ustanovi se koliina supstance za koju se na osnovu validnih
rezultata veruje da ne izaziva tetne efekte
- Ova vrednost se ne sme zameniti za/ili koristiti kao SUL.
Procena izloenosti predstavlja kvalitativnu i kvantitativnu procenu izloenosti
biolokoj, hemijskoj ili fizikoj komponenti unetoj hranom, ali i svim ostalim,
relevantnim izvorima, tj to je procena unosa svakog vitamina i minerala iz svih
raspoloivih izvora.
SUL = ( unos vitamina i minerala suplementima ) + ( unos vitamina i minerala
konzumiranjem hrane i iz drugih moguih izvora )
28. Ciljevi enteralne i TPI ishrane i procene nutritivnog statusa pacijenta

Procena nutritivnog statusa pacijenta se radi sa ciljem da bi se korigovala
malnuticija, a vri se na osnovu procene telesne mase, antropometrijskih mera,
biohemijskih, metabolikih i imunolokih parametara.
Enteralna ishrana. U sluajevima kada je funkcija GIT-a ouvana, a onemogueno
oralno unoenje hranjivih materija, indikovana je iskljuivo enteralna ishrana.
Apsolutna indikacija za parenteralnu i kontraindikacija za enteralnu ishranu je
nefunkcionisanje GIT-a, odnosno kada nije mogue, nije poeljno ili kada
enteralni put ishrane nije suficijentan. Cilj je ukljuiti enteralnu ishranu kad god je
to mogue, jer se tei odravanju motiliteta creva. Jedan od glavnih nedostatka
enteralne nutricije je sporije nastajanje nutritivne ravnotee, te se stoga kod
bolesnika kod kojih je poboljanje nutritivnog statusa urgentno, najee
kombinuju enteralna i parenteralna ishrana perifernim putem.
Totalna parenteralna ishrana TPI je adjuvantna metoda u leenju razliitih stanja
i bolesti. Cilj TPI ishrane jeste da pacijentu obezbedi bri oporavak pre i nakon
hiruke intervencije, ali i vanu potporu medikamentoznoj terapiji. Iz tog razloga
smea za TPI mora zadovoljavati sve propise vezane za fiziko-hemijsku i
mikrobioloku stabilnost. Smea se izrauje u uslovima bolnike apoteke za
svakog pacijenta prema njegovim potrebama, od komponenati proverenog
kvaliteta i od strane obuenog osoblja.
29. Indikacije, kontraindikacije, komplikacije i vrste enteralne ishrane

U sluajevima kada je funkcija GIT-a ouvana, a onemogueno oralno unoenje
hranjivih materija, indikovana je iskljuivo enteralna ishrana. Osnovni preduslov
za primenu enteralne nutricije je bar delimino ouvana funkcija digestivnog
trakta to podrazumeva ouvan motilitet i apsorptivna sposobnost.
PREDNOSTI enteralne nutricije:
1. bolja iskoristljivost hranljivih materija
2. spreavanje atrofije crevne mukoze
3. ouvanje crevne flore
4. odravanje funkcionalnog integriteta creva, apsorptivne i imunoloke funkcije
5. odravanje metabolike aktivnosti creva
6. izbegavanje infektivnih komplikacija
29
7. smanjenje komplikacija u sepsi reim asepse je blai ( 18% enteralno
hranjenih bolesnika
podlegne sepsi u odnosu na 35% hranjenih parenteralno)
8. ubrzano zarastanje rana
9. poveanje otpornosti na stres
10. pripremanje rastvora je jednostavnije, uz veu mogunost modifikacije
sastojaka
11. pogodna je naroito kod bolesnika kojima je nutritivna potpora neophodna u
duem vremenskom periodu...
INDIKACIJE:
- proteinsko-kalorijska malnutricija zbog nedovoljnog oralnog unosa hrane ( u
najmanje 5
prethodnih dana)
- normalan nutritivni status sa oralnim unosom hrane manjim od 50% potreba ( tokom
prethodnih 7-10 dana )
- gastrointestinalna oboljenja: neonatalna oboljenja creva, sindrom kratkog creva ?,
inflamatorna
oboljenja creva, pankreatitis ?, malapsorpcija, preoperativna priprema creva
- gastrointestinalne fistule ( visoke i sa outputom ispod 500 ml/dan)
- orofarinskna ezofagealna oboljenja: inflamacije, traume, neoplazme - disfagija
- tee forme disfagije kod neurolokih i neurohirurkih oboljenja: oboljenja CNS-a,
cerebrovaskularni insult, anoreksija nervoza, demijelinizacija, trauma ( komatozni,
stuporozni,
ekstremno letargini) , teka depresija
- masivne opekotine
- blage forme hemioterapije
- zrana terapija sa umerenim GI tegobama
- insuficijencija jetre (postoperativna i posttraumatska), kao i hepatina encefalopatija
- teka bubrena insuficijencija ( postoperativna i posttraumatska, udruena sa
malnutrocijom)
- sepsa
- poremeaji vakanja i gutanja
- oteana pasaa hrane u gornjim delovima GIT-a
- opstrukcija gornjih delova GIT-a
- dugotrajna besvesna stanja
- kaheksija, anoreksija
- kranio- cerebralne povrede
- apopleksija
- malnutricija
KONTRAINDIKACIJE:
1. mehanika opstrukcija digestivnog trakta
2. paralitiki ileus
3. hipomotilitet digestivnog trakta
30
4. krvavljenje iz gornjih partija digestivnog trakta
5. ok
6. teki oblici akutnog pankreatitisa
7. oboljenja koja iziskuju stalno mirovanje GIT-a ( inflamacija, operativni zahvati )
8. visok rizik od plune aspiracije
9. tvrdokorno povraanje i dijareja
10. enteralne fistule kada primena EN moe da dovede do poveanja fistuloznog
outputa, sa
sledstvenim poremeajem elektrolitnog disbalansa
11. rana faza SBD kada jo nije uspostavljena adekvatna apsorpcija u preostaom
delu creva
12. bolesnici u terminalnim fazama neizleivih bolesti ???
ENTERALNE FORMULE mogu da budu:

1. POLIMERNE "kompletne" formule koje sadre sve neophodne dnevne koliine
hranljivih materija (proteine kao izvor nitrogena, oligosaharide i maltodektrin kao izvor
ugljeniih hidrata I biljna ulja kao izvor masti,uz dodatak vitamina i minerala), u volumenu
od oko 2 litra, sa kalorijskom vrednou od 1-2 kcal/ml. Imaju bolji ukus od oligomernih,
te se daju kao oralni suplement. Za njihovu primenu je neophodan intaktan GIT.
2. OLIGOMERNE sadre elementalne oblike hranljivih materija, zahtevaju minimalnu
digestiju i skoro u potpunosti se resorbuju do/u kolonu. Sadre di- i tri-peptide, kao i neke
slobodne aminokiseline, maltodekstrin i disaharozu, kao i razliite koliine masti u formi
triglicerida sa dugim lancima (kao izvorom omega-3 i omega-6 esencijalnih masnih
kiselina) I triglicerida sa srednjim lancima (kao izvorom energije). Uz to sadre sve
potrebne minerale I oligoelemente. Najee se daju kroz jejunostomu. Loeg su ukusa, a
njihova osmolarnost
uzrokuje dijareju i dehidrataciju, naroito prilikom neadekvatne/nepravilne upotrebe.
Elementalna ishrana podrazumeva onu vrstu nutritivno kompletne formule kod koje
se protein nalazi u obliku sintetskih aminokiselina ili hidrolizovanog proteina
obogaenog aminokiselinama. Masti se nalaze u emulgovanoj formi, najee u vidu
triglicerida sa srednjim lancima i/ili slobodnih masnih kiselina, a ugljeni hidrati u
formi mono- i di-saharida. Ova vrsta ishrane se veoma uspeno primenjuje kod
bolesnika kod kojih postoji znaajno smanjenje intestinalne apsorptivne povrine i
brzo tranzitno vreme.Ona se preporuuje u sledeim klinikim stanjima:
dijareja
enteritis uzrokovan radio- ili hemio- terapijom
odrenenim gastrointestinalnim fistulama
inflamatornim bolestima creva
sindromu malapsorpcije
pankreatitisu i pankreasnoj insuficijenciji
sindromu kratkog creva
u postoperativnom toku nakon veih abdominalnih intervencija
u cilju smanjenja fekalnog outputa "medicinska kolostomija"...
31
3. MODULARNE sastoje se od pojedinanih ili multiplih hranljivih sastojaka koji
mogu da se kombinuju radi postizanja kompletnosti adekvatne ishrane/dijete. Najee se
daju kao suplementi fiksiranih polimernih formula. Preporuuju se kod :
renalne insuficijencije
hepatine necefalopatije
masivnih opekotina...
30. Indikacije, kontraindikacije i komplikacije kod primena TPI

TPI je adjuvantna metoda u leenju razliitih stanja i bolesti. Cilj TPI ishrane jeste da
pacijentu obezbedi bri oporavak pre i nakon hiruke intervencije, ali i vanu potporu
medikamentoznoj terapiji. Kao energetske komponete, kako u svakodnevnoj ishrani tako
i u smeama za TPI, koriste se ugljeni hidrati i masti, a kao gradivne koriste se
belanevine-amino kiseline. Zatitne komponente su vitamini, mineralne materije i
oligoelementi.
INDIKACIJE za primenu smea za TPI, su kada pacijenti:
-ne mogu da jedu dovoljno zbog opekotina, malnutricije, trauma, sindrom kratkog creva,
oboljenja
bubrega...
-ne mogu da jedu zbog anomalija eluca, hirukih intervencija na GIT-u, inflamatorne
bolesti creva...
-ne bi trebalo da jedu zbog interstinalne opstrukcije ili inflamatorne bolesti creva...
-ne ele da jedu zbog anoreksije ili neoplazmi
-pedijatrijski pacijenti: prevremeno ronena deca, novoronenad sa tekim kongenitalnim
anomalijama digestivnog trakta, odojad sa poremeenom resorpcijom iz digestivnog
trakta.
KONTRAINDIKACIJE za primenu smea za TPI, su:
-ako je mogua enteralna ishrana
-ako postoje oteenja jetre, bubrega, ili akutni metaboliki poremeaj
-kod pacijenta kome je dobar nutritivni status a predstoji mu krai
period gladovanja
-kada je nemogue postaviti centralni kateter
KOMPLIKACIJE kod primene smea za TPI:
-mehanike- nastaju zbog nestrune ugradnje katetera (pneumotoraks, hematotoraks,
ruptura arterije, pomeranje poloaja katetera, gasna embolija, okluzija katetera)
-metabolike- hiperglikemija, hiperosmolarna neketogena koma, hiperlipemija,
poremeaj
elektrolitskog statusa,
-septine- usled kontaminacije smea ya TPI i usled nepravilnog postavljanja i odravanja
katetera
U zavisnosti od toga da li se kao energetska komponenta koriste samo ugljeni hidrati ili
sadri i masti, parenteralna ishrana moe biti:
-parcijalna parenteralna ishrana(PPI) - sadri amino kiseline, ugljene hidrate, mineralne
materije, oligoelemente, vitamine i vodu;
-totalna parenteralna ishrana(TPI) -za razliku od PPI sadri i emulziju masti
32
31. Fizika i hemijska stabilnost preparata za TPI
Parenteralne smee predstavljaju emulzije tipa U/V,gde se kao emulgator koristi lecitin
(smea fosfolipida dobijenih iz umanceta).
Moemo razmatrati fiziku, hemijsku i mikrobioloku stabilnost smee.
Faktori koji dovode do destabilizacije:
unutranji: elektroliti (kalcijum i fosfati), elementi u tragu, vitamini, pH smee
spoljanji: temperatura, kiseonik, svetlost, kvalitet ambalae.
FIZIKA STABILNOST
Pod fizikom stabilnou emulzije podrazumeva se odravanje homogenosti emulzije,
postojanost
veliine i raspodele veliina kapi, kao i ravnomernost raspodele individualnih kapi
unutar emulzije.
Naruavanje stabilnosti dolazi usled:
-dodavanje elektrolita
-sniavanjem pH vrednosti smee.
Emulgator formira tanak film u menuprostoru ulje/voda i predstavlja mehaniku barijeru
s jedne strane, a sa druge strane sa svojim bipolarnim osobinama deluje stabiliue, pri
emu je njegov nepolarni (hidrofobni deo) orjentisan ka unutranjosti masne kapi, a
polarni (hidrofilni deo) ka povrini ime daje unutranjoj fazi negativno naelektrisanje.
Usled istoimenog negativnog naelektrisanja dolazi do odbijanja kapi. Unutar same
emulzije masti vladaju tri vrste sila elektrostatike (odbojne sile), Van der Valsove
(privlane sile) i hidratacione. Odbojne sile su direkno propoporcionalne stepenu
disicijacije fosfata u molekulu fosfolipida (emulgatora) na ta veliki uticaj ima pH smee.
Sniavanje pH vrednosti ima negativan uticaj na stabilnost smee. Pri pH2.5 dolazi do
razdvajanja faza emulzije. Rastvori glukoze su kiselog pH (3.5-6.5) i kao takvi se ne
smeju dodavati direkno u emulziju masti jer bi dovelo do razdvajanja faza. Zbog toga se
uvek dodaju u rastvor amino kiselina, koje se svojim puferskim kapacitetom opiru
promeni pH vrednosti, pa se takva smea sjedinjuje sa emulzijom masti. Laganim
homogenizovanjem pripremljene smee uspostavlja se ravnoteno disperzno stanje
(homogena emulzija). Menutim snanim mukanjem moe doi do razdvajanja faza.
Najei vidovi nestabilnosti emulzija za parenteralnu primenu su:
agregacija, odnosno flokulacija kapi- nastaje kao posledica menusobnog udruivanje
veeg broja manjih kapi kao posledica smanjivanja odbojnih sila; kapi pri tom ne gube
sferni oblik niti veliinu ve samo imaju tenju da smanje svoju slobodnu povrinsku
energiju.
Izdvajanje kapi dispergovane faze(creaming)-usled razlike u gustinama faza emulzija
dolazi do isplivavanja kapi na povrinu "creaming".
Stanja agregacije i creaming su reverzibilna stanja i blagim meanjem ponovo se dobija
homogena emulzija.
Koalescencija-pojava pri kojoj dolazi do spajanja vie kapi u jednu veu, a nastaje
usled
razruavanja zatitnog filma koji formira emulgator na granici izmenu masne i vodene
faze.
33
Koalescencija zavisi od osobina sloja emulgatora koji je prisutan izmenu dve faze. Ako je
ovaj sloj naelektrisan, kompaktan i mehaniki otporan, koalescencija je spora.
Koalescencija je ireverzibilan proces.
Separacija faza nastaje usled veoma intezivne i brze koalescencije. Dolazi do
potpunog raslojavanja emulzije, i lako je uiti jasno izdvojene faze; proces je ireverzibilan.
Inverzija faza- promena koju karakterie promena tipa emulzije (u/v prelazi u v/u).
HEMIJSKA STABILNOST
Potrebno je razlikovati promene koje nastaju u vodenoj fazi i promene koje nastaju u
uljanoj fazi.
Hemijske promene koje se javljaju u vodenoj fazi:
-preciitacija kalcijuma i fosfata
-degradacija vitamina
a u uljanoj fazi:
-peroksidacija nezasienih masnih kiselina iz triglicerida
-hidroliza fosfolipida
Reakcije precipitacije
Stvaranje precipitata izmenu kalcijuma i fosfata je nepoeljna reakcija, jer se u emulziji
ne mogu vizualno uoiti nastali precipitati. Reakcija zavisi od pH vrednosti, tj to je
manja kiselost vea je disocijacija fosfata, u rastvoru je dominantan dibazni fosfat
( HPO4), koji u reakciji sa kalcijumom formiraja nerastvornu so. Pri niim pH
vrednostima (u kiselom opsegu), dominira monobazni jon (H2PO4) pa se stvara
rastvorljiva so, odnosno ne dolazi do precipitacije. Zbog toga se zahteva, da Ph smee
bude oko 5,8, i preporuka je da se Ca dodaje u amino kiseline koje ga kompleksiraju I
onemoguavaju reakciju sa fosfatima, dok se fosfati dodaju u rastvor ugljenih hidrata.
Takone je preporuka da se koriste organske soli Ca i fosfata.
Stabilnost vitamina
Brojni faktori utiu na stabilnost vitamina, a najvaniji su svetlost, prisustvo elemenata u
tragogu,
kvalitet plastike koja se koristi za ambalau, kao i pH vrednost. Da bi se degradacija
vitamina svela na
minimum neophodno je da se pridravamo nekih pravila:
- vitamine treba dodavati neposredno pre primene smee
- izbegavati maksimalno aeraciju pri punjenju, a ako do nje done istisnuti sav vazduh iz
napunjene kese.
- poeljno je da se kao ambalaa koriste vieslojne EVA (etilenvinil acetat) kese, koje su
nepropustljive za gasove, nisu transparentne pa je smanjena izloenost svetlosti.
-smee koje sadre vitamine i elemente u tragu primeniti odmah nakon izrade.
Peroksidacija lipida
Polinezasiene masne kiseline u prisustvu kiseonika mogu da budu oksidisane i
degradirane u toksine radikale, gde je utvrneno prisustvo peroksida. Oligoelementi,
34
temperatura i svetlost ubrzavaju proces, dok tokoferol smanjuje intezitet peroksidacije.
Preporuka je da se koriste vieslojne EVA kese,da se infuzioni sistemi zatite od svetlosti,
da se pripremljene smee uvaju na niskim temperaturama.
Hidroliza fosfolipida
Ova pojava dovodi do formiranja slobodnih masnih kiselina, lizofosfolipida i
glicerofosfatidnih jedinjenja. Negativan efekat je injenica da su lizofosfolipidi toksini.
32. Formulacija ( osnovni sastojci ) preparata za TPI

Komponente ovih smea su:
aminokiseline
ugljenih hidrata, najee glukoza, ali i fruktoza,
emulzije masti
vitamini
oligoelementi
elektroliti
insulin
heparin
voda.
Vano je znati da u sastav smee za TPI ulaze sve komponente koje ovek unosi i pri
normalnoj ishrani, ali u obliku u kome se nalaze u cirkulaciji nakon digestije obroka. Kod
TPI, nadoknada proteina vri se L-amino kiselinama, ugljenih hidrata u obliku
monosaharida, a masti u obliku masnih kiselina.
UGLJENI HIDRATI
Ugljeni hidrati spadaju u takozvane energetske komponente. Najvie se koriste rastvori
glukoze I fruktoze. Ugljeni hidrati predstavljaju zatitnike amino kiselina, tj. obezbenuju
dovoljno energije da bi amino kiseline uestvovale samo u procesima sinteze proteina a
ne i za energetske potrebe organizma. Sagorevanjem 1grama ugljenih hidrata slobana se 4
kcal u organizmu. Glukoza se ee koristi, iz razloga jer se metabolie u svim organima,
a tkiva mozga i sri nadbubrene lezde, kao i eritrociti mogu metabolisati samo glukozu.
U postoperativnom i posttraumatskom periodu, pankreas ne sintetie dovoljnu koliinu
insulina pa se moe javiti glikozurija i hiperglikemija, te se iz tog razloga dodaje insulin u
smeu za parenteralnu ishranu.
AMINO KISELINE
Nedostatak amino kiselina(koje nastaju enzimskom hidrolizom belanevina) dovodi do
poremeaja metabolikih procesa, a samim tim i naruavanje zdravlja. Organizam
svakodnevno prima odrenenu koliinu azotnih supstanci i isto toliko izluuje (ovaj proces
se nalazi u dinamikoj ravnotei). U sastav smee za TPI ulaze L-oblici kristalnihamino
kiselina (jer samo L-oblici uestvuju u sintezi proteina). Da bi date amino kiseline bile
35
upotrebljene samo za sintezu proteina, a ne za podmirivanje energetskih potreba potrebno
je na svaki gram azota obezbediti 100-200 kcal koje potiu od neproteinskih supstrata
(masti i ugljenih hidrata). Sagorevanjem 1grama amino kiselina oslobana se 4 kcal/g.
Balans azota predstavlja parametar koji pokazuje da li je organizam zadovoljen potrebnim
belanevinama.
MASTI
Masti predstavljaju visokokalorijski supstrat smee za TPI, jer se sagorevanjem 1grama
masti oslobana ak 10 kcal/g, to obezbenuje kalorijske potrebe pacijenta u znatno
manjim zapremina, nego to je to sluaj kod ugljenih hidrata. Organizam snadbevaju
esencijalnim masnim kiselinama, fosfatima I vitaminom E. Emulzije masti su izotonine,
pa se mogu davati i perifernim putem bez bojazni od tromboflebitisa. U sastav emulzija
masti, ulaze dugolanani trigliceridi (ili smea dugolananih I srednje lananih
triglicerida), jer su po osobinama najsliniji endogenim lipidima-hilomikronima. Posle
infuzije masti aktivira se enzim lipoprotein-lipaza koji katalizuje razgradnju triglicerida
do slobodnih masnih kiselina i glicerola. Utvrneno je da dodavanje heparina u smee za
TPI, ubrzava oslobananje lipaze u krv, a ona do hidrolize masti. Dodatna uloga heparina
je da smanjuje agregaciju trombocita ali i spreava okluziju otvora katetera.
Minerali predstavljaju esencijalne komponente koje organizam ne moe sam sintetisati,

pa je neophodna njihova nadoknada. Minerale u naem organizmu moemo podeliti na
makrominerale(Na,K,Mg,Ca,Cl, fosfati) i mikrominerali(Fe,Cu,Zn,jodidi,fluoridi,Mn...).
Minerali uestvuju u permeabilnosti elijske membrane, iritabilnost miia i nervnih
elija, imaju ulogu odravanju osmolarnosti, regulisanju acido-bazne ravnotee, kao
aktivatori enzima.
Vitamini su supstance koje u malim koliinama pomau odravanje normalne aktivnosti
tkiva.Pojedini vitamini ulaze u sastav enzima i koenzima i tako imaju uticaj na
metabolizam. Nedostatak vitamina ogleda se u nizu promena vezanih za svaki vitamin
pojedinano. Kod patolokih stanja dolazi do poremeaja normalnog balansa pa je
neophodno nadoknaditi deficit. Prema rastvorljivosti vitamine moemo podeliti na:
-hidrofilne (C,B-grupe,niacin,biotin)
-lipofilne (A,D,E,K),
-neophodno ih je nadoknaditi jer ih organizam ne sintetie.
33. Klasifikacija dijetetskih proizvoda

Dijetetske namirnice su namirnice koje se zbog posebnog sastava ili posebnog
naina proizvodnje jasno razlikuju od namirnica uobiajnog sastava i koje su
pogodne za posebno navedenu nutritivnu namenu za koju se stavljaju u promet.
Klasifikacija:
1. Formule za odojad
2. Hrana za odojad i malu decu
3. Hrana za osobe na dijeti za mravljenje
4. Hrana za posebne medicinske namene
5. Hrana za osobe intolerantne na gluten
36
6. Zamene za kuhinjsku so
Formule za odojad.
Poetne formule dijetetske namirnice specijalno formulisane za odojad tako da
u potpunosti zadovolje njihove nutritivne potrebe tokom prvih 6 meseci ivota.
Prelazne formule dijetetske namirnice specijalno formulisane za odojad u
periodu uvoenja dopunske ishrane tako da ine glavnu tenu namirnicu za
odojad stariju od 6 meseci.
Hrana za odojad i malu decu.

Preraene namirnice na bazi ita i ostale preraene namirnice, izuzev preraenih
namirnica na bazi ita i formula za odojad.
Hrana za osobe na dijeti za mravljenje.

Posebno formulisane dijetetske namirnice sa smanjenom energetskom vrednou
koje zamenjuju kompletnu dnevnu ishranu ili jedan ili vie dnevnih obroka.
Hrana za posebne medicinske namene.

1. Namirnice koje ine kompletnu dnevnu ishranu
2. Namirnice koje zamenjuju pojedinane obroke
U njima je detaljno propisan sadraj nutrimenata.
Hrana za osobe intolerantne na gluten.

Dijetetske namirnice koje su posebno formulisane, preraene ili pripremljene da
zadovolje specifine dijetetske potrebe osoba sa intolerancijom na gluten.
Zamene za kuhinjsku so.

Lista supstanci koje se mogu koristiti kao zamene za kuhinjsku so.
34. Nutritivne i zdravstvene izjave

Nutritivno deklarisanje je obavezno za dijetetske namirnice i suplemente. Sadri
uputstva i faktore za izraunavanje energetske vrednosti i sadraja
makronutrijenata, liste vitamina i minerala koji se mogu deklarisati i njihove RDA
vrednosti za potrebe deklarisanja.
Zdravstvena izjava je bilo koja izjava kojom se tvrdi, ukazuje ili sugerie da
postoji veza izmeu kategorije namirnica, odreene namirnice ili jednog od njenih
sastojaka i zdravlja.
Izjava o smanjenju rizika od bolesti je bilo koja zdravstvena izjava kojom se tvrdi,
ukazuje ili sugerie da konzumiranje kategorije namirnica, odreene namirnice ili
jednog od njenih sastojaka znaajno smanjuje uticaj faktora rizika za razvoj
bolesti kod ljudi. Moraju da budu odobrene od strane Ministarstva zdravlja.
Zdravstvene izjave, osim izjava o smanjenju rizika od bolesti, odnose se na ulogu
hranjivog sastojka ili druge supstance:
1. u rastu, razvoju i telesnim funkcijama
37
2. u psiholokim i bihejvioralnim funkcijama
3. u redukciji ili kontroli TM, ili smanjenju oseaja gladi, ili poveanju oseaja
sitosti, ili o smanjenju raspoloive energije iz hrane.
35. Obogaivanje namirnica vitaminima ili mineralima

Postoji lista vitamina i minerala i njihovi nutritivni izvori koji se mogu dodavati
namirnicama. Dodaje se minimalno 15% RDA, a maksimalno 70% RDA na
koliinu namirnice koja se konzumira u toku dana prema preporuci proizvoaa.
Moraju da budu u obliku koji je iskoristljiv u ljudskom organizmu, pri emu se
posebno uzima u obzir:
1. Postojanje deficita jednog ili vie vitamina/minerala u populaciji ili
specifinim populacionim grupama koji se moe dokazati klinikim ili
subklinikim dokazima
2. Njihov potencijal da poboljaju nutritivni status populacije ili specifinih
populacionih grupa
3. Opte prihvaena nauna saznanja o ulozi vitamina i minerala u ishrani i
njihovim efektima na zdravlje ljudi.
36. Alergije na hranu

Reakcije preosetljivosti na odreene namirnice inicirane imunolokim
mehanizmima.
IgE-posredovana alergija ukljuuje produkciju IgE antitela i lanac interakcija
izmeu odreenih tipova elija i hemijskih medijatora. Simptomi se javljau brzo
nakon unoenja odreene namirnice ( sistemski anafilaksa; GIT otok usana i
grla, munina, povraanje; respiratorni bronhospazam, astma; koa i sluzokoa
svrab, eritem, ekcem ).
Nakon prvog kontakta sa alergenom kod osoba koje imaju genetsku
predisponiranost dolazi do senzibilizacije. B limfociti produkuju IgE antitela koja
imaju afinitet za specifini deo molekule antigena. Drugi deo IgE molekule se
vezuje za receptore na povrini mast elija koje tako postaju senzibilisane na
odreeni antigen. Ponovljeni kontakt senzibilisanih mast elija sa alergenom
rezultira trenutnom IgE-posredovanom alergijskom reakcijom sa inflamacijom
dolazi do oslobaanja hemijskih medijatora. Mastociti i T limfociti osobaaju
medijatore koji stimuliu B limfocite da proizvode nova IgE antitela. T limfociti
produkuju i medijatore koji stimuliu eozinofile da migriraju na mesto inflamacije
gde iz svojih granula oslobaaju razliite hemijske supstance koje dovode do
dodatnog oteenja tkiva.
Reakcija kasne preosetljivosti celularnog tipa nije posredovana IgE antitelima i
razvija se nekoliko sati ili dana nakon unoenja alergena. Simptomi se najee
javljaju na koi ili GIT-u i mnogu su tei za ispitivanje i potvrivanje nego
trenutni simptomi IgE posredovanih reakcija.
Termiki tretman moe da smanji alergogenost nekih namirnica ( voe, jaja, mleko
). Dovodi do promena sekundarne i tercijalne strukture molekula proteina i
38
prostornog rasporeda epitopa usled denaturacije i koagulacije.
Nutritivni alergeni:
- ita koja sadre gluten
- ljuskari i proizvodi od ljuskara
- jaja i proizvodi od jaja
- riba i proizvodi od riba
- kikiriki i proizvodi od kikirikija
- soja i proizvodi od soje
- mleko i mleni proizvodi
- jezgrasto voe
- celer
- senf
- susam
- SO2 i sulfiti u koliini veoj od 10mg/kg
Aditivi hrane ( sulfiti, neke boje, benzoati, glutaminati )
Nova hrana
GMO hrana
Rezidue veterinarskih lekova u namirnicama ( penicilini, sulfonamidi itd. )
37. Intolerancije na sastojke hrane

Intolerancija na gluten. Celijana bolest se odlikuje specifinom preosetljivou
na prolaminsku frakciju glutena nekih itarica. Manifestuje se reverzibilnim
oteenjem mukoze tankog creva koju prati dijareja i drugi simptomi koji su
posledica poremeaja u apsorpciji nutrijenata. Dijeta bez glutena je doivotni
tretman celijanih bolesnika i uslovljava njihovo leenje.
Intolerancija na laktozu. Posledica metabolikih abnormalnosti. Podela:
- Deficit laktaze ( moe da bude uroena ili steena. Nehidrolizovana laktoza
previra i izaziva fermentativne dijareje to dovodi do gubitka elektrolita i
nemogunosti iskoriavanja drugih hranjivih sastojaka. )
- Galaktozemija ( uroeni nedostatak galaktozo-1-fosfat-uridil-transferaze koja
prevodi galaktozu u glukozu. Posledice unoenja laktoze su pojava katarkte
kod obolele dece usled nagomilavanja dulcitola koji nastaje redukcijom
nemetabolisane galaktoze i mentalna retardiranost. Manifestacije
povraanje, dijareja, utica i hipoglikemija. )
Intolerancija na fenilalanin. Nedostatak enzima fenilalanin-4-monooksigenaze.
38. Celijana bolest

Celijana bolest se odlikuje specifinom preosetljivou na prolaminsku frakciju
glutena nekih itarica. Manifestuje se reverzibilnim oteenjem mukoze tankog
39
creva koju prati dijareja i drugi simptomi koji su posledica poremeaja u
apsorpciji nutrijenata. Dijeta bez glutena je doivotni tretman celijanih bolesnika
i uslovljava njihovo leenje.
Dijetetske namirnice namenjene osobama sa intolerancijom na gluten su
namirnice koje su posebno formulisane, preraene ili pripremljene da zadovolje
specifine dijetetske potrebe osoba sa intolerancijom na gluten. Podela:
1. Dijetetske namirnice bez glutena < 20 mg/kg ( mogu biti napravljene od
sastojaka koji ne sadre gluten ili od sastojaka koji sadre gluten specijalno
preraenih da se ukloni gluten )
2. Dijetetske namirnice sa smanjenim sadrajem glutena 20-100 mg/kg
( napravljene od sastojaka koij sadre gluten specijalno preraenih da se
ukloni gluten )
3. Druge namirnice koje su po svom poreklu pogodne da budu deo bezglutenske
ishrane < 20 mg/kg
Namirnice namenjene osobama sa intolerancijom na gluten koje u ishrani
zamenjuju znaajne osnovne namirnice, moraju da obezbede priblino istu
koliinu vitamina i minerala kao namirnice koje zamenjuju i moraju biti
pripremljene sa posebnom panjom i u skladu sa dobrom proizvoakom praksom
da bi se izbegla kontaminacija glutenom.
- Odreivanje glutena:
Elisa R5 Mendez metoda ili metode koje obezbeuju najmanje istu osetljivost i
specifinost, limit detekcije < 10 mg/kg glutena
Kvalitativna analiza ELISA metode, imunobloting metode, DNK metode
39. Ishrana dece

Optimalna deja ishrana mora da sadri energetske, gradivne i zatitne hranjive
sastojke u takvoj koliini i meusobnom odnosu da na najbolji nain zadovolji
njihove fizioloke potrebe. Specifine nutritivne potrebe odojadi i male dece
proistiu iz intezivnog rasta i razvoja, brzih metabolikih procesa, malih
nutritivnih rezervi, nedovoljne razvijenosti organa i tkiva.
Odojad karakteriu potrebe za veom koliinom tene hrane, lake svarljivosti i
velike iskoristljivosti njenih sastojaka, podeljene u vei broj dnevnih obroka.
Namirnica koja se smatra najadekvatnijom u ovom periodu je majino mleko i
prvih 4-6 meseci ivota nema potrebe u ishranu uvoditi druge namirnice.
Formule za odojad. Treba da imaju detaljno propisan sadraj svih nutrijenata,
spisak supstanci koje mogu da se koriste kao izvor nutrijenata.
Poetne formule dijetetske namirnice specijalno formulisane za odojad tako da
u potpunosti zadovolje njihove nutritivne potrebe tokom prvih 6 meseci ivota.
Prelazne formule dijetetske namirnice specijalno formulisane za odojad u
periodu uvoenja dopunske ishrane tako da ine glavnu tenu namirnicu za
odojad stariju od 6 meseci.
Hrana za odojad i malu decu.
Preraene namirnice na bazi ita i ostale preraene namirnice, izuzev preraenih
namirnica na bazi ita i formula za odojad.
40
Nutritivni zahtevi:
1. Energija 250kJ 315 kJ
2. Proteini 0,45g 0,7g. Kada je BV 100% formule su na bazi proteina kravljeg
mlekka. Kada je BV vei od 80% formule su na bazi hidrolizata proteina soje.
Dozvoljeno je dodavanje aminokiselina u potrebnom odnosu radi poveanja
BV proteina.
3. Mati 1,05g 1,4g. Upotrebljavaju se laurinske i miristinska kis max 20%
ukupnih masti, linolna kis, -linolenska kis, trans MK max 3% ukupnih masti,
polinezasiene MK max 1% za -3 i 2% za -6. Zabranjena je upotreba ulja
iz semena susama i pamuka.
4. Ugljeni hidrati 2,2g 3,4g. Dozvoljena je upotreba samo sledeih UH
laktoza, saharoza, glukoza, maltodekstrini, glukozni sirup, preeliran skrob.
5. Zabranjena je upotreba boja, hemijskih konzervanasa, vetakih zaslaivaa,
sintetskih antioksidanasa, sintetskih emulgatora i stabilizatora. Dozvoljena je
upotreba samo najbezbednijih aditiva npr mlene i limunske kis, lecitina,
tokoferola, guar gume i sl. Propisane su max koliine. Aditive ne smeju da
poremete sadraj nutrijenata.
Suplementi za odojad:
1. Vit K po roenju
2. Vit D
3. Vit C
4. Fe po potrebi
5. F posle 6 meseci, ako voda nije fluorisana
6. Prebiotici laktuloza, inulin kod beba koje nisu na prirodnoj ishrani
7. Probiotici bifido, dozvoljeni od roenja
8. Polinezasiene -3 MK EPA i DHA
Deca. Od 10god zbog razlike u telesnoj konstituciji nutritivne potrebe deaka i
devojica se razlikuju. Ukoliko ishrana nije dovoljno raznovrsna, naroito u
zimskom periodu, mogu se koristiti adekvatno pripremljeni suplementi vitamina i
minerala. Deca koja se aktivnije bave sportom imaju vee energetske potrebe i
potrebe za tenou i elektrolitima pa mogu da koriste i neke od suplemenata
namenjenih sportistima. Vano je i da se iz upotrebljenih jedinjenja nutrimenti
dobro apsorbuju. Farmaceutski oblici suplemenata moraju da budu prilagoeni
uzrastu jer mala deca ne umeju da gutaju kapsule ili tablete, pa se obino koriste
kao sirupi, kapi, tablete za vakanje, prakovi i dr.
40. Ishrana tokom trudnoe i dojenja

Tokom trudnoe i dojenja treba poveati unos energetskih materija hranom,
proteina, vitamina i pojedinih minerala, a kontrolisati unos UH ( naroito dijetnih
vlakna ) i lipida.
U trudnoi i tokom dojenja potrebe za proteinima su 1,1 g/kg/dan. Preporuene
namirnice su govee i svinjsko meso, ivina, riba, jaja, mleko, itarice,
leguminoze i povre.
to se tie masti, u trudnoi bi trebalo unositi -3 MK 1,4 g/dan, -6 13 g/dan; a
41
tokom dojenja -3 1,3 g/dan, -6 13 g/dan. Preporuene namirnice su biljna ulja i
ribe hladnih voda.
to se tie UH, u trudnoi treba unositi 175 g/dan digestabilnih, a dijetnih vlakna
28 g/dan; tokom dojenja 210 g/dan digestabilnih, a dijetnih vlakna 29 g/dan.
Preporuene namirnice su itarice, povre i voe, proizvodi od voa i povra.
Zbog izmenjenog naina ivota, poveanih nutritivnih potreba ili drugih razloga
( munina, povraanje ) nije uvek mogue uneti sve hranjive sastojke u
optimalnim koliinama, pa se zato koriste dijetetski suplemeti i to:
- Folati . pre zaea i u prvih 12 nedelja trudnoe u dozi od 400 /dan
- Fe
- Vit D
- Vit C
41. Ishrana starijih osoba

Starijim osobama su potrebni obroci manje kalorijske vrednosti.
Proteini. Adekvatan unos proteina u cilju prevencije prekomernog gubitka
miinog tkiva i integriteta koe i sluzokoe. RDA 63 g/dan za mukarce, 50
g/dan za ene. Ukoliko je BV proteina niska potrebno ih je unositi u veim
koliini ili suplementirati deficitarne esencijalne aminokiseline. Proteini soje
sniavaju LDL i trigliceride.
Ugljeni hidrati. Poveati unos sporoasimilirajuih UH, smanjiti unos eera, unos
vlakana 22-35 g/dan.
Lipidi. Prednost se daje mastima koje sadre -3 i -6 MK i fitosterole. Smanjiti
unos zasienih masti, trans-masnih kis i holesterola. Izvori -3: ulje riba hladnih
voda, soje i lana, a -6 MK: ulje suncokreta, kukuruza i soje. Napomena: preteran
unos nezasienih MK moe da dovede do oksidativnih oteenja usled stvaranja
peroksida.
Vitamini i minerali. Ako se unose sa odreenim lekovima, moe doi do deficita
odreenih vitamina i minerala. Smanjena je apsorpcija Ca usled smanjene
gastrine sekrecije.
Socijalni faktori koji mogu da rezultuju malnutricijom:
- izolovanost
- slaba fizika pokretljivost
- finansijsko siromatvo
- nedostupnost kvalitetnijih namirnica
- neredovno konzumiranje kuvanih obroka
- depresija
- gubitak apetita usled akutnih stresnih situacija i dr.
Osteoporoza. Faktori rizika: deficit Ca i vit D, smanjena fizika aktivnost,

pothranjenost, puenje, pridruene bolesti. Treba obezbediti adekvatan uos Ca,
Mg, P i vit D. Napomena: Optimalan unos Ca u periodu adolescencije smanjuje
rizik nastanka osteoporoze u kasnijim godinama. Ca ( RDA 800-1200 mg ) je
potrebno suplementirati ukoliko se ne unosi dovoljna koliina mlene hrane, bolje
42
se apsorbuje iz organskih soli ( citrat, glukonat, laktat ). Apsorpciju smanjuju
vlakna, fitinska kis, polifenoli i dr.
Artroze. Po uestalosti, drugo reumatsko oboljenje koje se ee javlja kod ena,
naroito u menopauzi. Suplementi: Ca, Mg, Mn, S, vitamini A, B, C, E,
glukozamin i hondroitin.
Menopauza. Treba obezbediti adekvatan unos proteina, vit C, D, Ca, Mg, Zn,
folne kis i Fe. Suplementi: vitaminsko-mineralne kombinacije; fitoestrogeni
preparati soje; ublaavanje psihikih problema kantarion, list ginka.
KVB. Smanjiti unos soli i ivotinjskih masti, a poveati unos -3 MK i fitosterola.
Suplementi: K, J, Ca, Fe, vit A, B, C, E, folati, -3 MK, fitosteroli i fitostanoli,
rastvorna vlakna, polifenoli, beli luk, list ginka, koren en-ena i dr.
Dijabetes. Ishrana sa smanjenim unosom eera i namirnica sa visokim GI, a
poveanim unosom rastvorljivih vlakana predstavlja dijetarni tretman i uslovljava
leenje. Suplementi: Cr, rastvorna vlakna, vitaminsko-mineralne materije.
Imunoloke i senzorne fukcije. Smanjene su, pa su starije osobe podlonije
oboljevanju od infektivnih i drugih bolesti. Suplementi za poboljanje imuniteta
kolostrum, Zn, vitamini C i B kompleksa. Suplementi za poboljanje senzornih
funkcija: Zn, lutein, beta karoten, vit A.
Mentalna funkcija. Broj nervnih elija i prokrvljenost nervnog tkiva se smanjuje
javljaju se poremeaji kognitivne funkcije, demencija i senilnost. Suplementi:
Vitamini B kompleksa, list ginka.
Beningna hiperplazija prostate. Funkcionalni poremeaj koji zahvata veliki deo
starije muke populacije. Suplementi: ulje semena bundeve, ekstrakt kore afrike
ljive i dr.
42. Interakcije sastojaka hrane

Interakcije sastojaka hrane koje smanjuju iskoristljivost nutrimenata:
Proteini ( iz mlene hrane ) grade sa Fe komplekse koji se ne apsorbuju
Tanini ( iz aja ili kafe ) vezuju Fe
Pektini i alginati se kompleksiraju sa Fe, Zn, Ni i Co
Dijetarna vlakna smanjuju apsorpciju hidrosolubilnih vitamina i minerala
Fitinska kis gradi soli koje se ne apsorbuju sa Ca, Mg, Na i K...

Pr. Interakcije termiki tretman interakcija proteina i UH. Millard-ova
reakcija dolazi do smanjenja iskoristljivosti proteina.
1. faza kondezuje se karbonilna grupa eera i slobodna amino grupa proteina (
lizina ili terminalna ) pri emu se formira aldozamin ili ketozamin.
2. faza je Amadorijevo premetanje pri emu nastaje N-suptituisana-1-amino-
1-dezoksi-2-ketoza
3. faza dolazi do stvaranja vie stotina razliitih jedinjenja koja su odgovorna
43
za brojne arome, boju i ukus termiki tretirane hrane, a na kraju nastaju tamni
pigmenti melanoidini.
43. Interakcije lekova i sastojaka hrane

Osnovni nivoi interakcije leka i hrane:
- digestivni trakt
- presistemski metabolizam
- sistemska cirkulacija
- renalna eliminacija
Interakcije na nivou digestivnog trakta.

1. Usta i drelo interakcije nemaju znaaja
2. eludac:
- priroda hrane, koliina vode, T, pH utiu na rastvorljivost lekova i stepen
gastrinog punjenja
- Gazirana pia i kiseli sokovi mogu da dovedu do rastvaranja leka u elucu i
dovode do smanjene BI
- Due zadravanje penicilina u elucu poveava mogunost otvaranja beta-
laktamskog prstena i gubitak dejstva
- Fenitoin moe da usporu gastrino punjenje, a time i prolaz hrane
3. Creva:
a) uticaj na sekreciju ui ( Masna hrana i neki lekovi mogu da utiu na sekreciju
ui. BI liposolubilnih lekova se poveava kada se uzimaju sa masnim
obrokom. Karbamzepin poveava sekreciju ui. )
b) fizike i hemijske interakcije ( graenje nerastvornih soli i kompleksa,
precipitacija, neutralizacija, osmotski efekat... Pr.: proteini, Fe, Mg, Ca iz
mleka kompleksiraju tetracikline i hinolone; vlakna vezuju peniciline i
tricikline antidepresive i smanjuju njihovu apsorpciju; polioli zbog
osmotskog efekta imaju laksativno dejstvo; mucin gradi helate sa
antihipertenzivima ... ) Antibiotici unitavaju crevnu floru to dovodi do
dijareje, smanjene apsorpcije, deficita vit K. Uzimanje probiotika preventira
antibioticima izazvanu dijareju.
c) uticaj na intradigestivni metabolizam ( Pr.: inhibitori MAO i hrana koja sadri
tiramin. Zbog inhibicije MAO enzima ne dolazi do deaminacije tiramina u
crevima, on se apsorbuje i ispoljava indirektno simpatomimetiko dejstvo tako
to zamenjuje monoamine iz nervnih zavretaka i dovodi do vazokonstrikcije,
urzanog sranog rada, glavobolje i poveanja krvnog pritiska. )
Uticaj hrane, naina ishrane i lekova na presistemski metabolizam

BI lekova se uglavnom poveava kada se unose sa hranom, jer hrana poveava
proticanje krvi kroz jetru, pa se lekovi i njihovi metaboliti krae zadravaju.
Poluivoti nekih lekova su vei kada su osobe na visokoj ugljenohidratnoj
niskoproteinskoj dijeti ( vegeterijanci ). Kod ovih osoba potrebne su manje srednje
dnevne doze lekova koji se mataboliu hepatinom oksidacijom.
44
Etanol utie na farmakoloki efekat mnogih lekova. Aktivno unoenje uglavnom
inhibira biotransformaciju lekova koji se metaboliu u jetri sistemom MAO.
Naroito su nepovoljne kombinacije alkohola i sl lekova: barbiturata,
hloralhidrata, disulfirama, insulina, morfina, antibiotika, sedativa i dr. Kod
hroninog unoenja zbog indukcije mikrozomalnih enzima jetre poveava se
metabolizam pentobarbitala, varfarina, teofilina... Oteenje jetre moe da
rezultira smanjenjem metabolizma nekih lekova, pa se oni due zadravaju i mogu
dodatno da otete jetru npr tetraciklini, neki penicilini.
Disulfiram i neki antibiotici u kombinaciji sa alkoholom dovode do ispoljavanja
toksinih efekata. Simptomi su napadi toplote, glavobolja, znojenje, povraanje i
tahikardija.
Agensi iz spoljanje sredine mogu da stimuliu ili inhibiraju metabolizam lekova.
Stimulatori herbicidi, policiklini aromatini ugljovodonici i dr. Inhibitori
organofosfati, CO i alifatina hlorna jedinjenja. Pr. PAU iz duvanskog dima
indukuju CYP450 pa je poluivot diazepama krai kod puaa; sok od grejpfruta
inhibira CYP450 pa se smanjuje metabolizam karbamazepina.
Neki lekovi utiu na metabolizam vitamina. Pr.: Barbiturati i fenitoin poveavaju
metabolizam folne kis i vitamina D i K; Izonijazid spreava konverziju
piridoksina u svoj aktivni oblik to moe da dovede do deficita vit B6 i
neuropatije.
Interakcije lekova i hrane na nivou sistemske cirkulacije

Lek-protein kompleks je neaktivan i farmakokinetiki gledano vezivanje leka za
protein rezultira smanjenim Vd i produenim poluivotom leka. Na lek-protein
vezivanje hrana moe da utie preko dva mehanizma:
a) Preko plazma-protein koncentracije ( pri nedovoljnom unoenju
proteina znatno je smanjen nivo albumina pa se javlja deficitarnost u
mestima za vezivanje leka to rezultuje veoj konc leka u aktivnom
stanju i pojaanog farmakolokog efekta, ali ubrzane eliminacije )
b) Uticas koncentracija slobodnih MK ( vezuju se za albumin pa dolazi
do kompeticije izmeu njih i lekova; mastan obrok nakon 12h vie
nego duplo poveava konc SMK u krvi; gladovanje od 40h takoe
poveava nivo SMK jer se one oslobaaju iz depoa )
Interakcije na nivou renalne ekskrecije

Kompeticija za tubularnu reapsorpciju u bubrezima:
- Visok unos Na poveava izluivanje Li
- Kofein poveava izluivanje Li
- Vit C poveava eliminaciju tetraciklina i triciklinih antidepresiva
- Diuretici poveavaju ekskreciju Na, K, Cl, Mg i Ca
- Tricikli, SSRI, hlorpromazin i karbamazepin dovode do hiponatrijemije kao
posledice sindroma nepravilne sekrecije ADH
44. Uticaj hrane na bioiskoristljivost leka
45
Efekat hrane na BI lekova esto nije baziran na farmakolokoj slinosti dejstva
lekova, ve na njihovim fiziko-hemijskim svojstvima. Hrana moe da ima
razliite efekte na isti lek dat u razliitim formulacijama. Uticaj hrane na BI je
kliniki znaajan ukoliko promena u BI promeni stabilan nivo leka izvan
terapeutskog intervala, a to se deava u sluajevima:
- Kada je uticaj hrane vrlo jak npr uticaj soka grejpfruta na inhibiciju
metabolizma diazepama i karbamazepina
- Kada je terapeutski efekat leka vrlo uzan npr kod fenitoina ili
hloramfenikola
Efekti lekova na unos hrane i nutricioni status:
Tricikli dovode do suenja usta i metalnogukusa
Veina antipsihotika poveava apetit i dovodi do gojaznosti
NSAIL iritiraju mukozu eluca i mogu da dovedu do munine, povraanja i

ulceracije
Estrogeni dovode do oseaja munine i poveanja TM
Antihipertenziv kaptopril dovodi do poremeaja percepcije ukusa
Aminoglikozidi i eritromicini izazivaju glavobolju i muninu
Antibiotici unitavaju crevnu floru i mogu da dovedu do nastanka kandidijaze

Lek moe prei i u mleko. Koncentracija koju dostie u mleku zavisi od doze,
procenta leka vezanog u plazmi, pH, molarne mase, rastvorljivosti u mastima, t 1/2.
Preporuke za dojilje:
- Sve lekove koji nisu neophodni treba izbegavati
- Ukoliko je uzimanje leka neophodno, treba strogo kontrolisati i pratiti pojavu
moguih simptoma na detetu
- Da bi se smanjila izloenost deteta, lekove trebe uzimati nakon dojenja a
interval izmeu dojenja treba produiti
- Ukoliko beba treba da se hrani ubrzo po uzimanju potencijalno tetnog leka od
strane majke preporuuje se hranjenje iz boice.
46
47

Dijetetika Odgovori

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dijetetika Odgovori

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

Nutrijent Kliniki znaci Rasprostranjenost Intervencija

3. Optimalno i adekvatno balansirana dijeta

RQ 0,7 to znai da masti troe vie O2 za oksidaciju

Proteini: RQ za proteinsku oksidaciju nije jasno definisan jer proteinski sastav

Neproteinski respiratorni kolinik:

AKO JE RQ(NEPR.)=1 u organizmu sagorevaju UH 100%

AKO JE RQ(NEPR.)=0,7 u organizmu sagorevaju Masti 100%

RQ(NEPR.)=0,85 ( (1+0,7):2) u organizmu sagorevaju 50% U.H. i 50% Masti

Npr. RQ(nepr.) = 0,90

6. Preporuen nivo unosa energije

Energija relativnog mirovanja sastoji se od:

Energije lakog miinog rada

8. Ispitivanja antropometrijskih, biohemijskih i fiziolokih parametara

9. Vrste studija koje se koriste u prouavanjima ishrane

10. Bioloki aktivna jedinjenja, podela i znaaj

11. Preporuke za unos nutrijenata kod sportista

12. Najei nutritivni deficiti sportista

13. Dijetetski suplementi namenjeni sportistima i rizici upotrebe

14. Doping sredstva u sportu

15. Ishrana kao faktor rizika za nastanak hroninih nezaraznih bolesti

16. Karakteristike ishrane savremenog oveka

18. Dijetarne intervencije u prevenciji hipertenzije

19. Bioloki aktivna jedinjenja u promociji zdravlja kardiovaskularnog

20. Proteinsko-energetska malnutricija: marazam, kvairkor

21. Najei nutritivni deficiti

22. Dijetarne intervencije u prevenciji deficita gvoa

23. Deficit vitamina A, znaaj, rasprostranjenost, mere za spreavanje

24. Globalna strategija za spreavanje deficita joda

25. Prevalenca i znaaj deficita mikronutrijenata

Nutrijent Kliniki znaci Rasprostranjenost Intervencija

26. Izraavanje potreba u nutrijentima: RDA, DRI, AI vrednosti

27. Bezbedan nivo gornjeg unosa ( SUL ) odreivanje i znaaj

28. Ciljevi enteralne i TPI ishrane i procene nutritivnog statusa pacijenta

29. Indikacije, kontraindikacije, komplikacije i vrste enteralne ishrane

ENTERALNE FORMULE mogu da budu:

30. Indikacije, kontraindikacije i komplikacije kod primena TPI

32. Formulacija ( osnovni sastojci ) preparata za TPI

Minerali predstavljaju esencijalne komponente koje organizam ne moe sam sintetisati,

33. Klasifikacija dijetetskih proizvoda

Hrana za odojad i malu decu.

Hrana za osobe na dijeti za mravljenje.

Hrana za posebne medicinske namene.

Hrana za osobe intolerantne na gluten.

Zamene za kuhinjsku so.

34. Nutritivne i zdravstvene izjave

35. Obogaivanje namirnica vitaminima ili mineralima

36. Alergije na hranu

Rezidue veterinarskih lekova u namirnicama ( penicilini, sulfonamidi itd. )

37. Intolerancije na sastojke hrane

38. Celijana bolest

39. Ishrana dece

40. Ishrana tokom trudnoe i dojenja

41. Ishrana starijih osoba

Osteoporoza. Faktori rizika: deficit Ca i vit D, smanjena fizika aktivnost,

42. Interakcije sastojaka hrane

Tanini ( iz aja ili kafe ) vezuju Fe

Pektini i alginati se kompleksiraju sa Fe, Zn, Ni i Co

Dijetarna vlakna smanjuju apsorpciju hidrosolubilnih vitamina i minerala

Fitinska kis gradi soli koje se ne apsorbuju sa Ca, Mg, Na i K...

43. Interakcije lekova i sastojaka hrane

Interakcije na nivou digestivnog trakta.

Uticaj hrane, naina ishrane i lekova na presistemski metabolizam