MODELIRANJE I

SIMULACIJA
 Eksperiment i teorija
U osnovi svih fiziko-tehnikih nauka lee
eksperimenti i merenja.
Na osnovu merenja vrenih u nekom
eksperimentu, na nekom realnom fizikom
objektu, postuliraju se izvesni zakoni, na kojima se
gradi teorija.
Zadatak teorije je da predvidi rezultate koji se
potvruju novim eksperimentima.
 Fiziki sistemi i procesi

Sistem u kome se deava neka sloena fizika

pojava (jedan ili, najee, vie fizikih procesa)
nazivamo fiziki sistem.

Fiziki sistem sastoji se od elemenata.

 Originali i modeli

Pod objektom podrazumevamo razliite fizike

sisteme i procese.
Ako se izmeu dva objekta moe ustanoviti
slinost u bilo kakvom odreenom smislu, tada
izmeu njih postoji odnos originala i modela.
Najvanija slinost je slinost njihovih ponaanja.
ta je to model?

U najoptijem smislu model je pojednostavljeni pogled na

stvarnost

Formalno se moe definisati i kao opis ili specifikacija

sistema i njegovog okruenja za neku odreenu svrhu.
Analitiki i sintetiki model

modela
Prostor
Analitiki Sintetiki
model model
Apstrakcija

Realizacija

Realnost
Fiziki sistem Fiziki sistem
Modeliranje i simulacija

Proces izgradnje modela naziva se modeliranje ili

modelovanje (Br. Engl. Modelling, Am. Engl.
Modeling).

Korienje modela za odreivanje oekivanog

ponaanja sistema naziva se simulacija.
Model i simulacija
 Stanje i prostor stanja
sistema
Stanje sistema predstavlja skup vrednosti veliina
koje odreuju njegovo ponaanje.
Mogue je razliito prikazivanje stanja sistema:
npr. analitiko (X1, X2, X3,...), grafiko, tabelarno,...
Prostor u kome se svako stanje prikazuje
odreenom takom naziva se prostor stanja
sistema, ili jednostavnije, prostor stanja.
 Prostor stanja

Prostor stanja je n-dimenzioni prostor

(hiperprostor). Svako stanje predstavlja taku (X1,
X2, X3,... Xn), u prostoru stanja. Ova taka se naziva
reprezentativna taka, a promenljive X1, X2, X3,...
Xn se nazivaju koordinate sistema. Ponekad se
kae i da vrh reprezentativne take odreuje
vektor stanja sistema (X1, X2, X3,... Xn) a dimenzija n
stepen slobode sistema .
Diskretni i kontinualni prostor
stanja

Oblast prostora stanja u kojoj se moe nalaziti

reprezentativna taka naziva se oblast doputenih stanja.

Ako svaka taka u oblasti doputenog stanja moe biti

reprezentativna, onda je prostor stanja neprekidan
(kontinualan), u suprotnom on je diskretan.
Ulazne veliine sistema

Promena stanja sistema naziva se kretanje

sistema, i ono moe da nastane kako pod
uticajem spoljanjih dejstava, tako i kao rezultat
procesa koji se odvijaju unutar samog sistema.
Spoljanja dejstva koja izazivaju kretanje sistema
nazivaju se ulazne veliine (ulazna dejstva, ili,
najjednostavnije, ulazi) sistema.
Izlazne veliine sistema

Dejstvo sistema na okolnu sredinu karakteriu vrednosti

pro-menljivih koje se nazivaju izlazne veliine (izlazna
dejstva, ili, najjednostavnije, izlazi) sistema.
 Model crne kutije

Sistem ije je unutranje ureenje nepoznato za

spoljanjeg posmatraa (tj. poznate su samo ulazne i
izlazne veliine) naziva se crna kutija.
Izomorfni sistemi i
homomorfni model
Sistemi koje karakteriu jednaki skupovi
ulaznih i izlaznih veliina i jednaka
promena izlaznih veliina pri jednakoj
promeni ulaznih veliina nazivaju se
izomorfni sistemi.
Sistem B dobijen od polaznog sistema A
njegovim uproavanjem (npr.
smanjivanjem broja koordinata, ili
grubljom procenom njihovih vrednosti)
naziva se homomorfni model sistema A.
Fiziko i matematiko
modelovanje
Fiziko modelovanje polazi od istovetnosti
fizike prirode (tj. ulaznih i izlaznih veliina)
objekta i modela, s tim da je obino
model manje srazmere od originala.
Opis sistema nekim formalnim jezikom
naziva se matematiki model (poto
matema-tiki opis ne moe biti idealno
taan, matematiki modeli ne opisuju
realne sisteme ve njihove homomorfne
modele).
 Analogni modeli

Matematiki modeli najee predstavljaju jednu

jednainu ili sistem jednaina. Jednaine mogu
biti algebarske, diferencne, obine i parcijalne
diferencijalne, integralne, ...
Matematiki modeli istog oblika a razliite fizike
prirode nazivaju se analogni modeli.
Analogni modeli koji e se
prouavati:
Mehaniki sistemi (kretanje vrstih tela);
Fluidni sistemi (hidraulini sistemi kretanje
tenosti, pneumatski sistemi kretanje gasova);
Termiki sistemi (prenos toplotne energije);
Elektrini sistemi (prenos naelektrisanja).
Klasifikacija matematikih
modela
Prema prirodi promenljivih veliina mogu biti:
deterministiki (promenljive nisu sluajne veliine);
stohastiki (promenljive jesu sluajne veliine).
Klasifikacija matematikih
modela

Prema prirodi jednaina:

diskretni (jednaine su algebarske ili obine

diferencijalno-integralne);
raspodeljeni (parcijalne diferencijalne jednaine).
Klasifikacija matematikih
modela

Prema obliku jednaina:

linearni (vai princip superpozicije);

nelinearni (ne vai princip superpozicije).
Klasifikacija matematikih
modela
Prema promenama u vremenu:
statiki (promenljive ne zavise od vremena u
pitanju su algebarske jednaine);
dinamiki (promenljive su vremenski promenljive,
opisane su diferencijalnim jednainama); oni
mogu biti:
Klasifikacija matematikih
modela
Prema obliku reenja za fizike veliine:

analitiki (do reenja se dolazi preko poznatih

funkcija);

numeriki (do reenja se dolazi numerikim

postupcima).