"Slubeni glasnik RS", br.

77/2007

Na osnovu take 14. pod 2 Odluke o osnivanju Direktorata civilnog vazduhoplovstva

drave Srbije i drave Crne Gore ("Slubeni glasnik RS", broj 102/03), Odluke o
vrenju osnivakih prava u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva drave Srbije i
drave Crne Gore ("Slubeni glasnik RS", broj 53/06), Zakljuka o promeni naziva
Direktorata civilnog vazduhoplovstva drave Srbije i drave Crne Gore ("Slubeni
glasnik RS", broj 12/07), i lana 226. stav 4. Zakona o vazdunom saobraaju
("Slubeni list SRJ", br. 12/98, 44/99, 73/00 i 70/01 i "Slubeni glasnik RS", broj
101/05),

Savet Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, donosi

PRAVILNIK

o padobranstvu

I. OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se: 1) uslovi za korienje, odravanje i popravku

padobrana, padobranskih komponenti i opreme, 2) sadraj i nain voenja
dokumentacije padobrana, 3) uslovi i nain organizovanja padobranskih skokova, 4)
uslovi za sticanje dozvola padobranaca, prava i dunosti po osnovu dozvola, 5) uslovi
za sticanje ovlaenja instruktora padobranstva, njihova prava i dunosti, 6) uslovi
za sticanje dozvola padobranskih pakera, prava i dunosti po osnovu dozvola, 7)
uslovi i nain izvoenja padobranskih tandem skokova.

lan 2.

Pojedini izrazi navedeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:

1) padobran je sprava koja slui da uspori pad lica i stvari radi bezbednog
sputanja na zemlju;

2) padobranski komplet je sklop svih padobranskih komponenti;

3) skok sa padobranom je iskakanje lica sa padobranom iz vazduhoplova;

4) padobranac je samo lice sa dozvolom koje moe skakati sa padobranom iz

vazduhoplova.

Izuzetno od take 4) ovog lana padobranom moe iskakati lice koje nema dozvolu,
ako koristi padobran za spasavanje u cilju spasavanja i lice koje je putnik u tandem
skoku;
5) uenik-padobranac je lice koje se obuava za izvoenje padobranskih skokova u
ovlaenom centru za obuku (kandidat na obuci), i moe iskakati iz
vazduhoplova samo pod nadzorom instruktora padobranstva ili instruktora-
pripravnika;

6) specijalni skok je skok koji se izvodi u cilju pruanja pomoi, spasavanja ljudi i
materijalnih dobara ili u cilju sopstvenog spasavanja iz vazduhoplova;

7) probni skok je skok koji izvodi ovlaeni padobranac u cilju isprobavanja i

ispitivanja padobrana, komponenti padobrana i opreme ili u cilju ispitivanja
mogunosti iskakanja iz pojedinih vrsta i tipova vazduhoplova;

8) tandem skok je skok sa jednim padobranom kojim se sputaju dve osobe

meusobno povezane sistemima veza, od kojih jedna osoba mora biti tandem
pilot koji upravlja skokom, dok drugo lice moe biti samo putnik ili uenik-
padobranac;

9) skok sa velike visine je skok sa visine vee od 4.550 metara za ije izvoenje je
neophodna kiseonika oprema;

10) skok sa prinudnim aktiviranjem glavne kupole je skok u kome se otvaranje

ranca za smetaj glavne kupole vri uz pomo ueta - gurtne za aktiviranje
zakaene za odgovarajue mesto u vazduhoplovu, neposredno nakon naputanja
vazduhoplova;

11) skok sa samostalnim aktiviranjem je skok prilikom kojeg padobranac

samostalno vri aktiviranje glavne kupole;

12) skok sa zadravanjem u otvaranju padobrana je skok prilikom koga se

aktiviranje padobrana vri nakon unapred planiranog slobodnog pada;

13) padobranski skok pod nazivom "slobodno letenje" je vrsta slobodnog pada u
kome se izvode manevari u sve tri ose sa upotrebom ili bez upotrebe naprava
predvienih datom disciplinom (surfing daska, loptica i sl.), pri emu se slobodni
pad odvija pri vertikalnim brzinama od 240-250 km/h i brzim promenama
relativne brzine;

14) dnevni skok je skok koji se izvodi u periodu koji poinje pola sata pre izlaska, a
zavrava se pola sata posle zalaska sunca;

15) noni skok je skok koji se izvodi u periodu koji poinje pola sata posle zalaska
sunca, a zavrava se pola sata pre izlaska sunca;

16) skok na vodenu povrinu je unapred planirani skok na vodenu povrinu;

17) grupni skok padobranaca (Canopy Formation) (u daljem tekstu "CF"-skok) je

grupno iskakanje padobranaca iz vazduhoplova koje moe biti iskakanje u istom
trenutku ili pojedinano, nakon kojeg iskakanja i otvaranja padobrana
padobranci formiraju formacije kupolama na nain to jedan drugome
manevriui prilaze u neposrednu blizinu kojom prilikom moe da doe do
kontakta kupolama ili telima padobranca;
18) grupni skok padobranaca (Skydiving Formation) "SF"-skok (u daljem tekstu
"SF"-skok) je grupni skok u slobodnom padu gde se formacija ostvaruje pre
otvaranja kupole padobrana, u bliskom slobodnom padu ili na nain dranjem za
delove tela dva ili vie padobranca;

19) "AGL" (Above Ground Level) je skraenica koja oznaava visinu iznad nivoa
terena;

20) otvoreni teren za prizemljenje (sletanje padobranaca) je teren koji mora biti
dimenzija najmanje 250 x 250 m. Prilikom izvoenja skoka na otvoreni teren
padobranac je duan da potrebne radnje za prizemljenje na planirani prostor
izvri do visine od najmanje 60 m iznad terena, kako ne bi dolo do ugroavanja
bezbednosti lica ili materijalnih sredstava koja se nalaze na zemlji. Mesto
prizemljenja mora biti na razdaljini od drugih lica ili materijalnih sredstava koja
se nalaze na zemlji ne manjoj od 30 m;

21) teren za prizemljenje kategorije-1 je teren koji mora biti dimenzija najmanje
150 x 150 m. Prilikom izvoenja skoka na teren kategorije 1 padobranac je
duan da potrebne radnje za prizemljenje na planirani prostor izvri do visine od
najmanje 60 m iznad terena, kako ne bi dolo do ugroavanja bezbednosti lica ili
materijalnih sredstava koja se nalaze na zemlji. Mesto prizemljenja mora biti na
razdaljini od drugih lica ili materijalnih sredstava koja se nalaze na zemlji ne
manjoj od 15 m;

22) teren za prizemljenje kategorije-2 je teren koji mora biti dimenzija najmanje
100 x 50 m. Prilikom izvoenja skoka na teren kategorije 1 padobranac je duan
da potrebne radnje za prizemljenje na planirani prostor izvri do visine od
najmanje 15 m iznad terena, kako ne bi dolo do ugroavanja bezbednosti lica ili
materijalnih sredstava koja se nalaze na zemlji. Mesto prizemljenja mora biti na
razdaljini od drugih lica ili materijalnih sredstava koja se nalaze na zemlji ne
manjoj od 5 m;

23) teren za prizemljenje kategorije-3 je teren koji mora biti dimenzija manjih od
100 x 50 m. Prilikom izvoenja skoka na teren kategorije 1 padobranac je duan
da potrebne radnje za prizemljenje na planirani prostor izvri do visine od
najmanje 15 m iznad terena, kako ne bi dolo do ugroavanja bezbednosti lica ili
materijalnih sredstava koja se nalaze na zemlji. Mesto prizemljenja mora biti na
razdaljini od drugih lica ili materijalnih sredstava koja se nalaze na zemlji ne
manjoj od 5 m;

24) komponente padobrana su skup osnovnih i ostalih komponenti padobrana;

25) osnovne komponente padobrana su glavna kupola, rezervna kupola, ranac

glavne i rezervne kupole sa sistemom veza i riserima;

26) ostale komponente padobrana su klizajua maramica, navlaka kupole,

kontejner kupole, ruice za aktiviranje glavne i rezervne kupole, mekani pilot
padobrani i pilot padobrani sa oprugom, ruica za odbacivanje glavne
kupole, ue-gurtna za prinudno aktiviranje glavne kupole, gurtna za automatsko
otvaranje rezervne kupole;

27) riser kupole padobrana je gurtna za iji jedan kraj se vezuju nosei konopci
glavne ili rezervne kupole, a drugi kraj ini spoj sa sistemom veza;
28) karneti su posebne knjiice u koje se upisuju podaci o glavnoj kupoli, rezervnoj
kupoli, kupoli za spasavanje, padobranskom automatu, a kod pojedinih karneta
se upisuju i podaci o izvrenim pregledima i popravkama;

29) sondana traka jeste papirna traka ija je brzina padanja priblina brzini
sputanja padobranca sa otvorenom kupolom i slui za utvrivanje zanosa
vetra;

30) "SOS sistem" padobrana je sistem za aktiviranje rezervne kupole, koji

omoguuje da se aktiviranje rezervne kupole odvija nakon to se prethodno,
automatski, izvri odvajanje risera glavne kupole od sistema veza, bez obzira
koja je od ruica (rezervnog padobrana ili ruica za odbacivanje) prva povuena;

31) RSL-sistem (Resereve Static Line) je sistem pomou koga se aktiviranje

rezervne kupole vri automatski nakon odbacivanja glavne kupole;

32) kupola za obuku klase krilo je kupola kod koje je odnos teine padobranca sa
2
opremom prema povrini kupole manji od 3,2 kg/m ;

33) kupola visokih performansi je kupola kod koje je odnos teine padobranca sa
2 2
opremom i povrine kupole vei od 4,88 kg/m (1.2 lbs/ft );

34) padobranski automat je pomoni ureaj koji slui za otvaranje padobrana bez
dejstva lica koje iskae padobranom;

35) paker je lice ovlaeno za vrenje manjih popravki i odravanje padobranskih

komponenti, vrenje kontrole tehnike ispravnosti komponenti i pakovanje
rezervnih i glavnih kupola i padobrana za spasavanje;

36) glavni paker je lice ovlaeno za vrenje svih vrsta popravki i odravanje
padobranskih komponenti, vrenje kontrole tehnike ispravnosti komponenti i
pakovanje rezervnih i glavnih kupola i padobrana za spasavanje;

37) instruktor padobranstva je lice koje ima upisano ovlaenje instruktora

padobranstva u padobranskoj dozvoli na osnovu koga moe da obuava uenike-
padobrance;

38) instruktor-pripravnik je lice koje je steklo zvanje instruktora-pripravnika u

ovlaenom centru za obuku padobranaca i u okviru strune prakse u centru za
obuku, pod nadzorom instruktora padobranstva, obuava uenike-padobrance;

39) ispitiva je lice koje vri proveru znanja teorije i prakse padobranaca sa
dozvolama B, C i D kategorije;

40) TSO-standard (Technical Standard Order) je tehniki standard za proizvodnju

vazduhoplova, vazduhoplovnih delova, opreme i padobrana koji se primenjuje u
Sjedinjenim Amerikim Dravama;
 41) JTSO-standard (Joint Technical Standard Order) je tehniki standard za
proizvodnju vazduhoplova, vazduhoplovnih delova, opreme i padobrana koji se
primenjuje u Evropskoj uniji;

42) SNO standard (Standard narodne odbrane) je tehniki standard za proizvodnju

padobrana u Srbiji za potrebe vojske;

43) obuka padobranaca je obuavanje lica za izvoenje skokova padobranom koja

se vri u ovlaenom centru za obuku padobranaca (u daljem tekstu: centar za
obuku). Centar za obuku mora imati uverenje izdato od strane Direktorata
civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);

44) padobranska zona je predvieni prostor u vazduhu i na zemlji u kome se

odvijaju aktivnosti padobranca od momenta naputanja vazduhoplova do
prizemljenja.

II. KORIENJE, ODRAVANJE, PREGLEDI, POPRAVKE

PADOBRANA, PADOBRANSKIH KOMPONENTI I OPREME

lan 3.

Padobrani i osnovne padobranske komponente mogu se koristiti samo ako su

tehniki ispravni i u okviru ogranienja utvrenih od strane proizvoaa i moraju biti
sertifikovani.

Padobran i osnovne padobranske komponente moraju imati oznake ispisane

neizbrisivom kontrastnom bojom, a metalni delovi moraju imati urezanu ili utisnutu
oznaku - ig proizvoaa.

lan 4.

Oznake na padobranima i osnovnim padobranskim komponentama moraju da sadre

sledee podatke: naziv proizvoaa, mesec i godinu proizvodnje, tip kupole, odnosno
ranca, fabriki broj, ogranienja dozvoljenog optereenja ili volumena kao i oznaku
tehnikog standarda po kojem je proizvod napravljen.

lan 5.

Padobran, i odnosno padobranske komponente moraju se odravati i popravljati

samo u okviru ogranienja i na nain predvien uputstvom proizvoaa padobrana ili
proizvoaa padobranske komponente, kao i u skladu sa ovim pravilnikom.

lan 6.

Osnovne padobranske komponente mogu se koristiti samo ako su proizvedene po

tehnikim standardima TSO, JTSO i SNO.
 lan 7.

Sklapanje i rasklapanje komponenti padobrana kao i izmenu izmenjivih delova

padobrana koji se koristi za obuku, rezervnog i padobrana za spasavanje, moe da
vri samo instruktor padobranstva, paker i glavni paker.

lan 8.

Padobranski komplet sastavljen od komponenti razliitih proizvoaa mora biti

sklopljen u skladu sa uputstvima i tehnikim ogranienjima datim od strane
proizvoaa tih komponenti i takvo sklapanje mora biti dozvoljeno od strane
proizvoaa.

lan 9.

Upotrebu osnovnih padobranskih komponenti koje su proizvedene po tehnikim

standardima koji nisu navedeni u ovom pravilniku moe dozvoliti samo Direktorat.

lan 10.

Pakovanje glavne kupole padobrana iskljuivo za sopstvene potrebe samostalno

mogu vriti padobranci sa dozvolom.

Pakovanje glavne kupole padobrana koji se koriste za obuku mogu vriti iskljuivo
lica koja su instruktori padobranstva, pakeri i glavni pakeri.

Uenik-padobranac moe pakovati glavnu kupolu za svoj skok, iskljuivo pod

nadzorom instruktora padobranstva ili lica koja su pismeno ovlaena za takav
nadzor od strane instruktora padobranstva.

Kontrola ispravnosti pakovanja padobrana koji se koriste za obuku padobranaca za

dozvolu A kategorije mora se upisivati u dnevnik skokova i mora biti potpisana od
strane lica koje je izvrilo kontrolu pakovanja.

Pakovanje glavnih kupola koje se koriste za obuku padobranaca svih kategorija mora
biti izvreno najkasnije 30 dana pre ponovne upotrebe, odnosno izvrenja skoka.

lan 11.

Prepakivanje rezervne kupole i kupole za spasavanje mora se vriti najmanje jednom

u 12 meseci, kao i nakon svakog skoka na bilo koju vodenu povrinu.

Pakovanje rezervne kupole i kupole padobrana za spasavanje mogu vriti samo

ovlaena lica za to.

Rezervne kupole i kupole padobrana za spasavanje moraju biti plombirane od strane

ovlaenog lica odgovarajuom plombom.
 lan 12.

Sve komponente padobrana za obuku i padobrana za spasavanje moraju se uvati u

odgovarajuim kutijama, na policama ili viseim ramenima, u suvim prostorijama u
kojima nema abrazivnih materijala, masti i kiselina.

lan 13.

Pregled ispravnosti osnovnih padobranskih komponenti moe biti: osnovni, dnevni,

vanredni i godinji.

Osnovne, vanredne i godinje preglede ispravnosti mogu vriti samo ovlaene

organizacije ili lica ovlaena od strane Direktorata.

lan 14.

Osnovni pregled komponenti padobrana vri se prilikom uvoenja padobrana u

upotrebu i sastoji se od vizuelnog pregleda i pregleda ispitivanja propustljivosti
materijala.

Vizuelni pregled sastoji se od: pregleda povrina noseih i komandnih konopaca,

spojeva konopaca i kupole, ravi konopaca, spoja konopaca sa riserima, risera za
sistem veza, stanja sistema za odbacivanje glavne kupole, sistema za automatsko
aktiviranje rezervne kupole, vizuelniog pregleda materijala kupole, avova, spojeva
komora, veze pilot padobrania, spojeva pilot padobrania, pregleda stanja
kontejnera za smetaj kupole i stanja petljice za zatvaranje ranca, stanja piljke za
blokiranje i otvaranje ranca.

Ispitivanje propustljivosti materijala vri se poroziometrom na donjaki i poslednjoj

treini gornjake aeroprofila kupole u delu blie izlaznoj ivici srednje komore kupole.

lan 15.

Dnevni pregled padobrana sastoji se iz pregleda glavne kupole i sistema veza i vri
se prilikom svake pripreme za skok i moe ga vriti iskljuivo za svoje potrebe
padobranac sa dozvolom.

Dnevni pregled glavnih kupola i sistema veza koji se koriste u svrhu obuke mogu
vriti iskljuivo ovlaena lica odnosno instruktor padobranstva, ili pakeri.

lan 16.

Dnevni pregled glavne kupole i sistema veza sastoji se od vizuelnog pregleda:

povrina noseih i komandnih konopaca, spojeva konopaca i kupole, ravi konopaca,
spojeva konopaca sa riserima, risera i sistema veza, stanja sistema za odbacivanje
glavne kupole, sistema za automatsko aktiviranje rezervne kupole, vizuelniog
pregleda materijala kupole, avova, spojeva komora, veze pilot padobrania,
spojeva pilot padobrania, pregleda stanja kontejnera za smetaj kupole i stanja
petljice za zatvaranje ranca, stanja piljke za blokiranje i otvaranje ranca.

lan 17.

Pregled ispravnosti osnovnih komponenti padobrana mora se redovno vriti svakih

12 meseci.

lan 18.

Vanredni pregled osnovnih komponenti padobrana vri se i u sluaju nakon

aktiviranja rezervne kupole i kupole za spasavanje u svrhu spasavanja.

Vanredni pregled osnovnih komponenti padobrana vri se na zahtev vazduhoplovnog

inspektora Direktorata.

lan 19.

Pregled osnovnih komponenti padobrana po kriterijumu osnovnog pregleda vrie se

u sledeim sluajevima:

1) za rezervne kupole starije od 10 godina;

2) za rezervne kupole koje su bile aktivirane u cilju spasavanja vie od 10 puta;

3) za glavne kupole starije od 10 godina, svakih 12 meseci;

4) za tandem kupole svake tri godine;

5) za glavne kupole za obuku svake tri godine.

lan 20.

Korienje ranca i sistema veza kao i njihovih komponenti dozvoljeno je iskljuivo u

roku od godinu dana od dana poslednjeg izvrenog pregleda.

lan 21.

Popravke padobranskih komponenti koje zahtevaju ivenje, moe vriti samo

ovlaena organizacija, odnosno ovlaeno lice.

Vee popravke na kupoli padobrana moraju biti obeleene peatom i datumom

ispisanim neizbrisivim mastilom.

Izvrene popravke se upisuju u karnet odravanja.

lan 22.
Ovlaene organizacije i lica ovlaena za popravku obavezna su da vode evidenciju
izvrenih popravki koja mora sadrati sledee podatke:

1) tip komponente,

2) serijski broj komponente,

3) godina i mesec proizvodnje,

4) ime i adresa vlasnika,

5) opis izvrenih radova,

6) datum izvrenja radova,

7) potpis i peat ovlaenog lica.

Obavezno je uvanje evidencije u roku od najmanje dve godine.

lan 23.

Padobranski automat se moe koristiti samo ako je tehniki ispravan u okviru

ogranienja utvrenih od strane proizvoaa i mora biti sertifikovan.

Periodini pregled i servisiranje automata iskljuivo moe vriti proizvoa, odnosno

ovlaeni servis proizvoaa.

lan 24.

Podaci o sigurnosnom automatu koji se upisuju u karnet automata su: proizvoa,

tip i model, serijski broj, godina i mesec proizvodnje, datum izvrenog poslednjeg
pregleda, ukoliko ne postoji digitalni zapis u samom automatu.

III. DOKUMENTACIJA PADOBRANA

lan 25.

Osnovne komponente padobrana moraju imati karnet, odnosno knjiicu odravanja.

Karnet odravanja glavne kupole mora da sadri sledee podatke:

1) tip kupole veza;

2) tehniki standard proizvodnje;

3) fabriki broj;

4) godina i mesec proizvodnje;

 5) podatke o izvrenim popravkama i prepravkama sa opisom (datum izvrenja,
potpis i peat lica odnosno organizacije koja je izvrila popravke ili prepravke);

6) podatke o izvrenim tehnikim pregledima.

Karnet odravanja rezervne kupole i kupole za spasavanje mora da sadri sledee

podatke:

1) tip kupole;

2) tehniki standard proizvodnje;

3) fabriki broj;

4) godina i mesec proizvodnje;

5) podatke o izvrenim popravkama i prepravkama (opis izvrenih popravki ili

prepravki, datum izvrenja, potpis i peat lica, odnosno organizacije koja je
izvrila popravke ili prepravke);

6) podatke o izvrenom pakovanju;

7) podatke o otvaranju u cilju spasavanja.

Karnet odravanja sistema veza mora da sadri sledee podatke:

1) tip sistema;

2) tehniki standard proizvodnje;

3) fabriki broj;

4) godina i mesec proizvodnje;

5) podatke o izvrenim popravkama i prepravkama (opis izvrenih popravki ili

prepravki, datum izvrenja, potpis i peat lica odnosno organizacije koja je
izvrila popravke ili prepravke);

6) podatke o godinjim pregledima.

Karnet odravanja sistema veza putnika tandem padobrana mora da sadri sledee
podatke:

1) tip sistema;

2) tehniki standard proizvodnje;

3) fabriki broj;

4) godina i mesec proizvodnje;

 5) podatke o izvrenim popravkama i prepravkama (opis izvrenih popravki ili
prepravki, datum izvrenja, potpis i peat lica odnosno organizacije koja je
izvrila popravke ili prepravke);

6) podatke o godinjim pregledima.

IV. ORGANIZOVANJE PADOBRANSKIH SKOKOVA

lan 26.

Padobranske skokove mogu izvoditi samo lica sa dozvolom padobranca, uenici-

padobranci i putnik u tandem skoku.

lan 27.

Padobranske skokove za padobrance sa dozvolom mogu organizovati padobranski

klubovi, aero klubovi i ovlaeni centri za obuku.

lan 28.

Padobranske skokove samo za padobrance sa dozvolom C ili D kategorije, mogu

organizovati i fizika lica sa odgovarajuim dozvolama i ovlaenjima letakog
osoblja, sopstvenim ili iznajmljenim vazduhoplovom, pod uslovom da imaju i
operativni prirunik za izvoenje skokova (u daljem tekstu: Operativni prirunik)
odobren od strane Direktorata.

lan 29.

Padobranske skokove za padobrance-uenike i padobrance sa dozvolom na daljoj

obuci, odnosno skokove u cilju obuke mogu da organizuju samo ovlaeni centri za
obuku.

lan 30.

Centar za obuku koji organizuje izvoenje skokova mora da ispunjava sledee

uslove:

1) opte uslove predviene ovim pravilnikom;

2) da ima operativni prirunik odobren od strane Direktorata.

3) da ima prirunik o obuci odobren od strane Direktorata.

lan 31.
Padobranski klub odnosno aero klub koji organizuje izvoenje skokova obavezan je
da ispunjava sledee uslove:

1) opte uslove predviene ovim pravilnikom;

2) da ima operativni prirunik odobren od strane Direktorata.

lan 32.

Operativnim prirunikom odreuju se obavezne procedure koje moraju izvravati lica

koja uestvuju u organizaciji i izvoenju skokova, odreuju se uslovi za izvoenje
pojedinih vrsta skokova, definiu postupci i procedure pripreme za izvoenje
odreenih vrsta skokova, pratea dokumentacija i nain voenja dokumentacije,
tehnika podrka za izvoenje skokova (medicinsko, meteoroloko i protivpoarno
obezbeenje), postupci u sluaju vanrednih dogaaja, nezgoda i udesa, postupci u
sluaju naruavanja bezbednog izvoenja skokova, kao i mere za odravanje i
unapreivanje istog.

lan 33.

Uslovi, postupci, procedure i mere koje centar za obuku, padobranski klub i aero klub
propisuju operativnim prirunikom moraju biti u saglasnosti sa ovim pravilnikom, po
kriterijumu najmanje izjednaeni sa kriterijumima propisanim ovim pravilnikom,
odnosno mogu biti propisani stroiji kriterijumi.

lan 34.

Centar za obuku, padobranski klub i aero klub koji organizuje izvoenje skokova
duan je da imenuje rukovodioca skokova.

Rukovodilac skokova moe biti samo lice koje ispunjava sledee uslove:

1) da ima navrenu 21 godinu ivota;

2) da poseduje dozvolu padobranca najmanje C kategorije;

3) da je odreen od strane odgovornog lica u centru za obuku, padobranskom

klubu ili aero klubu.

lan 35.

Rukovodilac skokova obavezan je da:

1) dostavlja dnevni plan padobranskih aktivnosti rukovodiocu letenja i po potrebi

vri neophodna usaglaavanja;

2) proverava osposobljenost posade i opremljenost vazduhoplova;

 3) vri proveru line dokumentacije padobranaca koji nisu na obuci, vri proveru
osposobljenosti padobranaca i proverava da li padobranci zadovoljavaju uslove
za izvoenje odreenih vrsta skokova, odnosno vri proveru trenae za
izvoenje skokova koje padobranci nameravaju da izvode;

4) odreuje minimalne visine na kojima e padobranci vriti otvaranje glavnih

kupola padobrana, visina otvaranja za padobrance koji imaju dozvole B i C
kategorije ne moe biti manja od 750 m, a za padobrance koji imaju dozvolu D
kategorije ne sme biti manja od 600 m iznad visine terena za prizemljenje;

5) odreuje vrstu prilaznog kruga za prizemljenje;

6) kontrolie bezbednost izvravanja skokova u pogledu horizontalnog i vertikalnog

razdvajanja padobranaca, visine otvaranja i bezbednosti prizemljenja;

7) daje instrukcije posadi vazduhoplova u pogledu visine leta, broja preleta iznad
take iskakanja, pravca preleta i brzine letenja prilikom iskakanja padobranaca;

8) odrava komunikaciju sa pilotom vazduhoplova i rukovodiocem letenja;

9) odluuje o poetku i prekidu izvoenja skokova;

10) u sluajevima ugroavanja bezbednosti skokova, nezgoda i udesa obavetava

nadlene organe i preduzima neophodne mere;

11) vri proveru terena za prizemljenje za izvoenje skokova, na terenima

dimenzija, manjih od 100 x 50 m i proveru vodenih povrina za prizemljenje na
vodu;

12) moe da zabrani skakanje padobrancu koji na bilo koji nain naruava
bezbednost leta vazduhoplova ili bezbednost izvoenja skokova padobranom;

13) za vreme izvoenja skokova nalazi se u rejonu starta;

14) vodi evidenciju izvrenih skokova u dnevniku skokova i potpisuje izvrene

skokove u linim knjiicama evidencije padobranaca.

lan 36.

Rukovodilac skokova organizuje pripreme za izvoenje skokova zajedno sa ostalim

licima koja uestvuju u organizaciji i izvoenju skokova, svako u okviru svojih prava i
dunosti.

lan 37.

Rukovodilac skokova odgovoran je da se:

1) priprema padobranaca koji poseduju dozvole A kategorije vri pod nadzorom

instruktora padobranstva,
 2) priprema padobranaca koji poseduju dozvole B i viih kategorija izvodi u skladu
sa zahtevima za odreenu vrstu skokova.

lan 38.

Padobranci koji poseduju dozvole B i viih kategorija, mogu samostalno vriti deo
pripreme za skok koji se odnosi na kontrolu sopstvene opreme, dok ostali deo
pripreme se vri u skladu sa zahtevima za odreenu vrstu skokova.

lan 39.

Padobranci za pojedinani samostalni skok samostalno vre proraun zanosa i

odreuju taku iskakanja i razrauju mere bezbednosti skoka.

lan 40.

Prilikom izvoenja grupnih skokova padobranci su duni da zajedno izvre proraun

zanosa, odrede take iskakanja, redosled iskakanja, visinu otvaranja padobrana u
okviru grupe i razrade ostale mere bezbednosti skoka i duni su da o ovome
obaveste rukovodioca skokova.

V. DOZVOLE PADOBRANACA

lan 41.

Prema stepenu osposobljenja, na osnovu zavrene obuke padobranci mogu sticati

dozvole sledeih kategorija:

1) A kategorije;

2) B kategorije;

3) C kategorije;

4) D kategorije.

lan 42.

U padobranske dozvole se mogu upisivati, na osnovu posebno steenih dodatnih

osposobljenja, sledea osposobljenja:

1) osposobljenje za nenamerno pristajanje na vodu;

2) osposobljenje za korienje odela za promenu aerodinamike tela;

3) osposobljenje za slobodno letenje;

 4) osposobljenje za izvoenje formacija kupolama;

5) osposobljenje za skokove kupolama visokih performansi.

lan 43.

Da bi padobranac-uenik stekao pravo da polae ispit za sticanje dozvole A

kategorije obavezno je da ispunjava sledee posebne uslove:

1) da ima pet minuta slobodnog pada i izvrene vebe prema programu obuke;

2) da je izvrio minimum 25 skokova sa vebama u skladu sa programom obuke;

3) da je izvrio najmanje pet skokova formacija (grupa-2) sa instruktorom

padobranstva ili instruktorom-pripravnikom, sa visine od 3000 m;

4) da je osposobljen za samostalno pakovanje glavne kupole.

lan 44.

Ispit za sticanje dozvole A kategorije sastoji se iz polaganja teorijskog dela ispita i

praktinog dela ispita.

Teorijski ispit obuhvata pismenu proveru znanja iz sledeih oblasti:

1) padobranska pravila i propisi,

2) poznavanje padobrana i opreme,

3) osnove teorije skoka i leta padobranom,

4) tehnika i vetina skoka,

5) postupci u vanrednim situacijama.

Pismeni deo ispita se sastoji od najmanje 40 pitanja od kojih 10 pitanja mora biti iz
materije "postupci u vanrednim situacijama", a 30 pitanja iz ostalih oblasti
predvienih programom obuke. Pismeni deo ispita polae se po sistemu
zaokruivanja tanih odgovora od najmanje tri ponuena odgovora.

Kandidat je uspeno poloio pismeni ispit ukoliko je tano odgovorio na najmanje 25

pitanja iz ostalih oblasti i najmanje 9 pitanja iz oblasti "postupci u vanrednim
situacijama", odnosno ukupno mora imati 34 tana odgovora od ponuenih 40
pitanja.

Praktini deo ispita je provera koja se sastoji od provere sledeih praktinih znanja i
vetina:

1) pakovanje glavne kupole padobrana i pripreme opreme za skok i kontrola

ispravnosti opreme;
 2) priprema plana sa odreivanjem pravca naleta, take iskakanja i visine
otvaranja glavnog padobrana;

3) odreivanje strategije sputanja (manevrisanje kupolom u zoni sputanja,

kretanje po planiranoj putanji do take ulaska u prilazni krug na visini 300 m,
take za finalni prilaz na visini od 90-100 m i prizemljenje);

4) praktino navoenje vazduhoplova i odreivanje take iskakanja;

5) izvravanje skoka sa visine od 2200 m sa sledeim elementima:

- stabilan odvoj sa glavom prema zemlji,

- stabilan slobodan pad licem prema zemlji,

- izvoenje jednog zaokreta od 360 stepeni,

- signaliziranje namere otvaranja glavnog padobrana,

- otvaranje u stabilnom poloaju i na zadatoj visini,

- upravljanje kupolom padobrana u skladu sa planom skoka i prizemljenje na

odreeni teren u preniku od 50 m.

Kandidat je uspeno poloio praktini deo ispita samo ukoliko je instruktor

padobranstva ocenio da je kandidat uspeno izvrio sve radnje iz skoka.

Dozvolu A kategorije padobrancu koji je uspeno poloio pismeni i praktini deo

ispita izdaje Centar za obuku padobranaca, tako to je upisuje u knjiicu evidencije
skokova padobranca - kandidata. Knjiica evidencije skokova sa upisanom dozvolom
mora biti overena i potpisana od strane rukovodioca centra za obuku padobranaca.

Podatke o polaganju ispita rukovodilac centra za obuku padobranaca obavezan je da

unese u evidenciju toka kolovanja kandidata.

lan 45.

Padobranac koji je stekao dozvolu A kategorije ima pravo da samostalno izvodi

skokove samo u odobrenoj padobranskoj zoni odnosno ima pravo da izvodi samo
skokove za koje je osposobljen. Ima pravo da uestvovuje u grupnim SF skokovima
do formacije grupa 4, pod uslovom da je jedno lice u grupi instruktor padobranstva
ili instruktor-pripravnik i da u grupi ne mogu skakati vie od dva padobranca sa
dozvolom A kategorije.

Padobranac koji je stekao dozvolu A kategorije ima pravo da skae najvie pet
skokova u toku 24 sata.

Ima pravo da izvodi i none pojedinane skokove, samo ukoliko je kao pripadnik
oruanih snaga, izvrio najmanje dva nona skoka.

Padobranac sa dozvolom A kategorije opremljen rezervnom okruglom kupolom moe

izvoditi skok na padobranskoj zoni pri brzini vetra koja ne prelazi 5 metara u
sekundi, a ukoliko je opremljen rezervnom kupolom klase krilo, najvea dozoljena
brzina vetra je 7 metara u sekundi.

lan 46.

Da bi padobranac koji je stekao dozvolu A kategorije, stekao pravo da polae ispit za

sticanje dozvole B kategorije obavezan je da ispunjava sledee posebne uslove:

1) da ima u knjiici evidencije skokova upisanu dozvolu A kategorije;

2) da ima izvrenih i upisanih najmanje 75 skokova sa dozvolom A kategorije

odnosno ukupno najmanje 100 skokova;

3) da ima iskustvo slobodnog pada u trajanju ukupno od najmanje 30 minuta;

4) da je izvrio izvreno najmanje 10 skokova sa prizemljenjem na teren u preniku

od 20 m;

5) da ima najmanje izvrenih 10 SF skokova formacija grupe 4;

6) da ima steeno dodatno osposobljenje za neplanirano pristajanje na vodu.

lan 47.

Ispit za sticanje dozvole B kategorije sastoji se iz polaganja teorijskog dela ispita i

praktinog dela ispita.

Teorijski ispit obuhvata pismenu proveru znanja iz sledeih oblasti:

1) padobranska pravila i propisi,

2) poznavanje padobrana i opreme,

3) osnove teorije skoka i leta padobranom,

4) tehnika i vetina skoka,

5) postupci u vanrednim situacijama,

6) osnovi vazduhoplovne meteorologije.

Pismeni deo ispita kandidati polau pred komisijom Direktorata.

Pismeni ispit se sastoji od najmanje 120 pitanja od kojih najmanje 20 pitanja mora
biti iz materije "postupci u vanrednim situacijama". Pismeni deo ispita polae se po
sistemu zaokruivanja tanih odgovora od najmanje tri ponuena odgovora.

Kandidat je uspeno poloio pismeni ispit ukoliko je tano odgovorio na najmanje 18

pitanja iz oblasti "postupci u vanrednim situacijama" i 80 pitanja iz ostalih oblasti.
Praktini deo ispita sastoji se u praktinoj proveri vetina u slobodnom padu
izvoenjem dva skoka:

U prvom skoku kandidat izvodi komplet figura u slobodnom padu sa visine od 2200
m koji ine levi zaokret za 360, desni zaokret za 360, leni salto, levi zaokret za
360, desni zaokret za 360 i zadnji salto. Komplet figura mora biti izveden u
vremenu od najvie 18 sekundi.

U drugom skoku kandidat izvodi nevezani odvoj sa ispitivaem, vri horizontalni

prilaz, horizontalni zaokret za 360, razdvajanje od ispitivaa na zadatoj visini i
zaokret za 180, planiranje od ispitivaa na rastojanje od minimum 30 m, signalizira
nameru otvaranja i vri otvaranje padobrana na zadatoj visini.

Ispitiva je obavezan da Direktoratu dostavi izvetaj o praktinom delu ispita.

Dozvolu B kategorije padobrancu koji je uspeno poloio pismeni i praktini deo

ispita na osnovu zahteva kandidatu izdaje Direktorat.

Obrazac dozvole padobranca sa B, C i D kategorijom moe izdati samo Direktorat.

Direktorat u obrascu dozvole overava B kategoriju. C i D kategoriju u istom obrascu
mogu overavati ispitivai, svojim peatom, ovlaeni od strane Direktorata.

Obrazac dozvole padobranca izdaje se na osnovu uvida u knjiici evidencije skokova

padobranca sa upisanom i overenom A kategorijom.

lan 48.

Padobranac koji poseduje dozvolu B kategorije moe da izvodi SF skokove, none i

skokove na vodu, vanaerodromske skokove na otvorene terene i uestvuje na
javnim manifestacijama. Pored navedenih vrsta skokova padobranac koji poseduje
dozvolu B kategorije moe da se, pod kontrolom instruktora padobranstva ili
instruktora-pripravnika, obuava za izvoenje grupnih CRW formacija i skokova
"slobodnog letenja" kao i skokove iz balona.

Padobranac sa dozvolom B kategorije opremljen rezervnom okruglom kupolom moe

izvoditi skok na padobranskoj zoni pri brzini vetra koja ne prelazi 7 metara u
sekundi, a ukoliko je opremljen rezervnom kupolom klase krilo, najvea dozoljena
brzina vetra je 9 metara u sekundi.

Maksimalni dozvoljeni broj skokova u toku 24 asa za padobranca koji poseduje

dozvolu B kategorije nije ogranien.

lan 49.

Da bi padobranac koji je stekao dozvolu B kategorije stekao pravo za upisivanje

dozvolu C kategorije, obavezan je da ispunjava sledee posebne uslove:

1) da ima izvrenih i upisanih ukupno najmanje 200 skokova;

2) da ima iskustvo slobodnog pada u trajanju ukupno od najmanje 60 minuta;

 3) da ima izvrenih najmanje 25 skokova na prostor malih dimenzija (cilj) kojom
prilikom je prizemljenje izvreno sa maksimalnim rastojanjem do 2 metara od
centra terena;

4) da ima najmanje izvrenih 20 SF skokova formacija grupe-4 ili vee.

Proveru uslova za sticanje dozvole C kategorije vri ispitiva uvidom u knjiicu

evidencije skokova kandidata. Ispitiva moe zahtevati od kandidata da izvri skok
sa odreenim zadatkom kako bi neposredno utvrdio spremnost kandidata. Zadatak
mora biti u okvirima obuke koje je kandidat zavrio i odreuje ga ispitiva.

Ispitiva obavezan je da Direktoratu dostavi izvetaj o ispunjavanju uslova kandidata

za sticanje C kategorije sa datumom upisivanja dozvole C kategorije u obrazac
dozvole, u roku od 15 dana od dana upisivanja.

lan 50.

Padobranac koji poseduje dozvolu C kategorije moe da izvodi skokove predviene

dozvolom B kategorije, skokove grupnih formacije kupolama (CRW), skokove sa
kupolama visokih performansi, skokove grupnog slobodnog letenja, skokove na
terene malih dimenzija kategorije 1 i 2, kao i da izvodi skokove iz motornih zmajeva.

lan 51.

Padobranac sa dozvolom C kategorije nema ogranienje u pogledu broja skokova u

toku 24 asa.

Padobranac sa dozvolom C kategorije opremljen rezervnom okruglom kupolom moe

izvoditi skok na padobranskoj zoni pri brzini vetra koja ne prelazi 7 metara u
sekundi, odnosno 9 metara u sekundi ukoliko je opremljen rezervnom kupolom klase
krilo.

lan 52.

Da bi padobranac koji je stekao dozvolu C kategorije stekao pravo za upisivanje

dozvole D kategorije obavezan je da ispunjava sledee posebne uslove:

1) da ima dozvolu B kategorije najmanje godinu dana;

2) da ima izvrenih i upisanih ukupno najmanje 500 skokova;

3) da ima iskustvo slobodnog pada od najmanje 180 minuta.

lan 53.

Proveru uslova za sticanje dozvole D kategorije vri ispitiva uvidom u knjiicu

evidencije skokova kandidata. Ispitiva moe zahtevati od kandidata da izvri skok
sa odreenim zadatkom kako bi neposredno utvrdio spremnost kandidata. Zadatak
mora biti u okvirima obuke koje je kandidat zavrio i odreuje ga ispitiva.
Ispitiva obavezan je da Direktoratu dostavi izvetaj o ispunjavanju uslova kandidata
za sticanje D kategorije sa datumom upisivanja dozvole D kategorije u obrazac
dozvole, u roku od 15 dana od dana upisivanja.

lan 54.

Padobranac sa dozvolom D kategorije moe da izvodi sve vrste skokova predvienih

dozvolom C kategorije, skokove na terene kategorije 3, skokove sa opremom za
promenu aerodinamike tela, kao i probne skokove.

lan 55.

Padobranac sa dozvolom D kategorije nema ogranienja u pogledu brzine vetra za

izvoenja skoka.

lan 56.

Najvei dozvoljeni broj skokova u toku 24 asa za padobranca koji poseduje dozvolu
D kategorije nije ogranien.

lan 57.

Vaenje padobranske dozvole nije ogranieno.

Padobranska dozvola sme se koristiti samo uz vaee lekarsko uverenje.

VI. INSTRUKTORI PADOBRANSTVA

lan 58.

Instruktori padobranstva sprovode teoretsku nastavu, praktinu obuku na zemlji i

praktinu obuku u vazduhu.

Lica koja su stekla zvanje instruktora-pripravnika, pod nadzorom instruktora

padobranstva sprovode teoretsku nastavu, praktinu obuku na zemlji i praktinu
obuku u vazduhu.

lan 59.

Uslovi za sticanje ovlaenja instruktora padobranstva su:

1) navrena najmanje 21 godina ivota;

2) posedovanje dozvole D kategorije;

 3) zavrena struna praksa u svojstvu instruktora-pripravnika u ovlaenom centru
za obuku;

4) poloen ispit za instruktora padobranstva;

5) izvrenih ukupno najmanje 500 skokova od ega najmanje 10 skokova nou i

najmanje 50 vanaerodromskih skokova.

Ovlaenje za instruktora padobranstva upisuje Direktorat u dozvolu padobranca.

lan 60.

Uslovi za sticanje zvanja instruktora-pripravnika odnosno uslovi za obavljanje

strune prakse su:

1) navrena najmanje 21 godina ivota;

2) posedovanje dozvole C kategorije;

3) zavrena obuka za instruktora padobranstva;

4) izvrenih najmanje 300 skokova.

Zvanje instruktora-pripravnika upisuje ovlaeni centar za obuku u knjiicu

evidencije skokova padobranca.

lan 61.

Struna praksa se sastoji od izvoenja teorijske nastave, praktine obuke na zemlji i

praktine obuke u vazduhu, prema odgovarajuem programu obuke za sticanje
dozvola A i B kategorije kao i obavljanju funkcije rukovodioca skokova.

Struna praksa se obavlja u periodu koji ne moe trajati due od 6 meseci u sklopu
kojih kandidat mora obaviti praksu od najmanje 14 radnih dana koji se sastoje od
aktivnosti vezanih za praktinu obuku u vazduhu, od kojih 6 radnih dana kandidat
mora obavljati aktivnosti rukovodioca skokova i najmanje 14 radnih dana koji se
sastoje od aktivnosti vezanih za teorijsku nastavu i praktinu obuku na zemlji.

lan 62.

Instruktor-pripravnik moe obuavati padobrance iskljuivo pod nadzorom

instruktora padobranstva.

lan 63.

Ispit za sticanje ovlaenja instruktora padobranstva sastoji se iz teorijskog i

praktinog dela.

Teoretski deo ispita sastoji se od pismenog testa iz sledeih oblasti:

 1) Aerodinamika i teorija skoka i letenja padobranom;

2) Vazduhoplovna meteorologija;

3) Psihofiziologija;

4) Metodika obuke;

5) Poznavanje padobranske opreme;

6) Padobranska pravila i propisi;

7) Vazduhoplovni propisi;

8) Osnovi pruanja prve pomoi.

Praktini deo ispita kandidata za instruktora padobranstva obuhvata:

1) Proveru osposobljenosti kandidata za izvoenje teorijske nastave. Provera se

sastoji od pripreme tematskih oblasti i izvoenja tri pokazna kolska asa iz tih
oblasti;

2) Provera osposobljenosti kandidata za izvoenje praktine obuke. Provera se

sastoji od izvrenja procedura koje obavlja instruktor padobranstva.

lan 64.

Instruktor padobranstva i instruktor-pripravnik sa navrenih 65 godina ivota ne sme

da izvodi praktinu obuku u vazduhu.

lan 65.

Instruktor padobranstva obavezan je da ima peat.

Peat instruktora padobranstva je pravougaonog oblika dimenzija 15 x 40 milimetara

i sadri sledee podatke ispisane tampanim slovima:

1) ime i prezime instruktora padobranstva;

2) na srpskom jeziku ispisano "instruktor padobranstva" i engleskom jeziku

ispisano "Parachute Instructor";

3) broj dozvole.

lan 66.

Ispitiva moe biti samo lice koje je ovlaeno od strane Direktorata i mora imati
najmanje tri godine iskustva na poslovima instruktora padobranstva.
Ispitiva mora da ima peat.

Peat ispitivaa je pravougaonog oblika, dimenzija 15 x 40 milimetara i sadri

sledee podatke ispisane tampanim slovima:

1) ime i prezime ispitivaa,

2) na srpskom i engleskom jeziku ispisano "ispitiva", odnosno "examiner",

3) broj dozvole.

lan 67.

Instruktori padobranstva i ispitivai obavezni su da na svake dve godine izvre

teoretsku i praktinu obnovu znanja.

Uslovi teorijske i praktine obnove znanja moraju biti prihvatljivi Direktoratu.

Obnova znanja vri se u ovlaenim centrima za obuku.

Instruktori padobranstva koji due od dve godine nisu radili kao instruktori
padobranstva obavezni su da nakon izvrene teorijske obnove znanja provedu etiri
letaka dana obavljajui posao instruktora padobranstva pod nadzorom aktivnog
instruktora padobranstva u centru za obuku.

lan 68.

Pismenu prijavu za polaganje ispita za instruktora padobranstva kandidat podnosi

Direktoratu.

Uz pismenu prijavu za polaganje ispita kandidat podnosi dokaze o ispunjavanju

uslova i dokaz o zavrenoj strunoj praksi instruktora-pripravnika u ovlaenom
centru za obuku koji je ovlaen i za obuku instruktora padobranstva.

lan 69.

Ukoliko Direktorat utvrdi da kandidat ispunjava propisane uslove, u roku od 30 dana

od dana prijema prijave generalni direktor Direktorata donosi reenje o polaganju
ispita, kojim se utvruje komisija pred kojom se ispit polae.

Dan polaganja ispita utvruje se u roku od 15 dana od dana donoenja reenja. Ispit
se mora odrati u roku od est meseci od dana donoenja reenja.

lan 70.

Kandidat je pismeni deo ispita poloio ukoliko je tano odgovorio na najmanje 85%
pitanja.
Kandidat ima pravo da polae popravni ispit iz dva predmeta u roku od 30 dana od
dana polaganja ispita, ukoliko je ostale predmete poloio.

lan 71.

Posle poloenog teorijskog dela ispita kandidat polae praktini deo ispita.

Ako kandidat ne poloi praktini deo ispita, smatrae se da ispit nije poloio.

Polaganje ispita kandidat moe ponoviti ako vreme izmeu dva polaganja nije krae
od tri meseca.

lan 72.

Ovlaenje instruktora padobranstva moe stei lice koje ima ovlaenje vojnog
instruktora padobranstva ukoliko ispunjava propisane uslove za sticanje ovlaenja
instruktora padobranstva i u Direktoratu poloi sledee predmete:

1) Padobranska pravila i propisi;

2) Vazduhoplovni propisi;

3) Psihofiziologija;

4) Vazduhoplovna meteorologija.

Nakon poloenih ispita kandidat je obavezan da u ovlaenom centru za obuku

sprovodi obuku padobranaca u trajanju od najmanje etiri dana pod nadzorom
instruktora padobranstva tog centra za obuku.

lan 73.

Ovlaenje instruktora padobranstva moe stei i lice koje ima ovlaenje instruktora
letenja, paraglajdinga, motornog zmajarstva ili jedriliarstva, ukoliko ispunjava
propisane uslove za sticanje ovlaenja instruktora padobranstva i ako je u
ovlaenom centru za obuku obavilo strunu praksu.

Struna praksa ovih lica se obavlja u periodu koji ne moe trajati due od tri meseca.

U toku strune prakse kandidat mora obaviti praksu od najmanje sedam radnih dana
koji se sastoje od aktivnosti vezanih za praktinu obuku u vazduhu, od kojih 3 radna
dana kandidat mora obavljati aktivnosti rukovodioca skokova i najmanje sedam
radnih dana koji se sastoje od aktivnosti vezanih za teorijsku nastavu i praktinu
obuku na zemlji.

Da bi stekli ovlaenje instruktora padobranstva ova lica moraju da polau u

Direktoratu ispite iz sledeih predmeta:

1) Aerodinamika i teorija skoka i letenja padobranom;

 2) Padobranska pravila i propisi;

3) Vazduhoplovni propisi.

VII. PADOBRANSKI PAKERI

lan 74.

Paker za obavljanje poslova iz lana 2. taka 33. mora da poseduje dozvolu pakera
izdatu od strane Direktorata.

Glavni paker za obavljanje poslova iz lana 2. taka 34. mora da poseduje dozvolu
glavnog pakera izdatu od strane Direktorata.

lan 75.

Za sticanje dozvole pakera kandidat mora da ispunjava sledee uslove:

1) da je navrio 18. godinu ivota;

2) da ima najmanje srednju strunu kolsku spremu;

3) da je zavrio obuku za vrenje poslova pakera;

4) mora imati, u toku obuke, izvenih najmanje 25 pakovanja pod nadzorom

glavnog pakera;

5) mora imati potreban alat i pribor za vrenje popravki i pregleda;

6) mora imati poloen ispit za pakera;

Ispit se sastoji iz pismenog i praktinog dela. Pismeni deo ispita sastoji se od

sledeih predmeta:

1) Konstrukcije, pakovanje i odravanje padobrana;

2) Poznavanje materijala i tehnologije rada;

3) Padobranska pravila i propisi;

Praktini deo ispita se sastoji iz provere sposobnosti kandidata za pakovanje

odreenih tipova kupola padobrana, provere sposobnosti za odravanje i popravku
padobranskih komponenti.

Lica koja imaju dozvolu padobranca C ili D kategorije, a polau ispit za sticanje
dozvole pakera nisu duna da polau predmet "Padobranska pravila i propisi".

lan 76.
Za sticanje dozvole glavnog pakera kandidat mora da ispunjava sledee uslove:

1) da ima dozvolu pakera najmanje tri godine i iskustvo od od izvrenih najmanje

100 pakovanja rezervnih kupola ili padobrana za spasavanje upisanih u
evidenciju pakera;

2) mora imati poloen ispit za glavnog pakera.

Ispit za glavnog pakera je praktini ispit na kome se vri provera sposobnosti

kandidata za vrenje velikih popravki padobrana.

lan 77.

Pismenu prijavu za polaganje ispita za sticanje dozvole pakera i dozvole glavnog

pakera kandidat podnosi Direktoratu.

Uz pismenu prijavu za polaganje ispita kandidat podnosi dokaze o ispunjavanju

uslova i dokaz o zavrenoj obuci za vrenje poslova pakera u ovlaenom centru za
obuku padobranaca.

Ispit za sticanje dozvole pakera i dozvole glavnog pakera se polae pred komisijom
Direktorata, koja se utvruje reenjem koje donosi generalni direktor Direktorata.

Ispit se mora odrati u roku od 6 meseci od dana donoenja reenja.

lan 78.

Obuka za vrenje poslova pakera vri se u ovlaenim centrima za obuku

padobranaca, po utvrenom programu, odnosno obuku moe vriti samo lice koje
ima dozvolu glavnog pakera.

lan 79.

Zahtev za izdavanje dozvole pakera ili dozvole glavnog pakera Direktoratu mogu
podneti i lica koja su vrila ili vre poslove koji po svojoj sadrini odgovaraju
poslovima pakera ili glavnog pakera u vojsci ili policiji u trajanju od najmanje 12
meseci.

Ova lica obavezna su da polau pismeni ispit iz predmeta "Padobranska pravila i

propisi" u Direktoratu.

Da bi lica iz stava 1. stekla pravo da polau ispit duna su da uz zahtev Direktoratu

dostave dokaz o obavljanju ovih poslova overen od strane jedinice u kojoj su ih
obavljali.

lan 80.

Licima koja imaju vaeu dozvolu pakera (Senior Rigger), odnosno vaeu dozvolu
glavnog pakera (Master Rigger) steenu u inostranstvu, Direktorat e izdati
odgovarajuu nacionalnu dozvolu, pod uslovom da dozvola steena u inostranstvu
nije steena na osnovu kriterijuma koji su blai od nacionalnih.

lan 81.

Paker i glavni paker obavezni su da imaju peat koji mora biti pravougaonog oblika,
dimenzija 20 x 40 milimetara ispisan tampanim slovima i sadri sledee podatke:

1) ime i prezime;

2) za pakera "Paker" na srpskom jeziku i "Senior Rigger" na engleskom jeziku,

odnosno za glavnog pakera "Glavni paker" na srpskom jeziku, odnosno "Master
Rigger" na engleskom jeziku;

3) broj dozvole pakera, odnosno glavnog pakera.

lan 82.

Velike popravke predstavljaju: promene donjake ili gornjake aeroprofila na komori

kupole, promene grudnih, nonih, pojasnih i lenih obuhvata sistema veza, zamena
ringova na sistemu za odbacivanje glavne kupole, zamenu delova ranca za smetaj
glavne i rezervne kupole.

Velike popravke moraju da se izvravaju u skladu sa uputstvima proizvoaa za

izvoenje odreenih vrsta radova.

Male popravke predstavljaju: pravljenje zakrpa na aeroprofilu kupole, pilot

padobraniu, kontejneru za smetaj kupole, klizajuoj maramici, promena
komandnih konopaca i zaivanje odivenih delova komponenti padobrana, zamena
noseih konopaca.

VIII. TANDEM SKOKOVI

lan 83.

Tandem skok padobranom je skok sa jednim padobranom kojim se sputaju dva lica
meusobno povezana sistemima veza, od kojih jedno lice mora biti tandem pilot
(padobranac koji upravlja skokom), a drugo lice je putnik, odnosno lice koje ne sme
tokom skoka preduzimati bilo kakve radnje.

U sluaju kada je putnik, uenik-padobranac a tandem-pilot, instruktor

padobranstva, uenik moe preduzimati odreene radnje koje mu dozvoli tandem-
pilot.

lan 84.
Tandem padobran mora biti opremljen sigurnosnim automatom za rezervni padobran
za dati tip tandem padobrana koji je preporuen od strane proizvoaa tandem
sistema.

Glavna kupola tandem padobrana mora biti opremljena sistemom za odbacivanje iz

jedne take kao i sistemom za automatsko aktiviranje rezervne kupole.

Sigurnosni automat mora biti aktiviran pre ukrcavanja u vazduhoplov.

lan 85.

Ukoliko je putnik uenik-padobranac, sistem mora biti opremljen i ruicom kojom

uenik-padobranac moe aktivirati glavni padobran.

lan 86.

Najmanja dozvoljena visina za izvoenje skokova tandem padobranom je 2,100 m

AGL.

lan 87.

Tandem skokovi mogu da se izvode iskljuivo na aerodromima i letilitima odobrenim

za izvoenje skokova odnosno padobranskim zonama.

lan 88.

Tandem padobranom nije dozvoljeno izvoenje:

1) nonih skokova;

2) namernih skokova na vodu;

3) demonstracionih skokova;

4) skoka, ukoliko ukupna telesna teina nije u okvirima najveeg dozvoljenog

optereenja za dati tip opreme, kako je to predvieno uputstvom proizvoaa;

5) skoka, sa putnikom ija telesna visina nije u okvirima propisane dozvoljene

telesne visine iz razloga bezbednosti skoka, telesna visina za putnika tandem
padobrana ne sme biti manja od 140 cm niti via od 195 cm.

lan 89.

Pilot tandem padobrana moe biti samo lice koje ispunjava sledee uslove:

1) ima navrenih najmanje 21 godinu ivota;

2) da poseduje dozvolu padobranca D kategorije;

 3) lekarsko uverenje u skladu sa propisanim kriterijumima a koje ne sme biti starije
od dve godine;

4) 1. ima potvrdu o osposobljenosti za pilota tandem padobrana izdatu od strane

proizvoaa padobranskog tandem sistema i potvrdu proizvoaa o
osposobljenosti za odreeni tip opreme,

2. pilot tandem padobrana moe izvoditi tandem skokove samo ukoliko je ova
potvrda overena posebnim peatom u Direktoratu.

lan 90.

Pilot tandem padobrana, pre izvoenja skoka sa putnikom obavezan je da:

1) putnika upozna sa rizicima skoka;

2) putniku da na potpis izjavu o spremnosti za skok i prihvatanju rizika skoka;

3) putniku pre ukrcavanja u vazduhoplov prezentuje instruktivni video materijal o

tandem skoku;

4) putnika, pre ukrcavanja u vazduhoplov, upozna sa opremom tandem padobrana,

procedurama za odvoj iz odreenog tipa vazduhoplova, vremenom trajanja
slobodnog pada, procesom otvaranja padobrana, letenjem, i sletanjem tandem
padobranom, procedurama u vanrednim situacijama sa vazduhoplovom i
procedurama za vanredne situacije sa padobranom;

lan 91.

Pilot tandem padobrana ne sme primiti putnika mlaeg od navrenih 16 godina

ivota.

lan 92.

Putnik tandem padobrana obavezan je da:

1) potpie izjavu o spremnosti za skok i prihvatanju rizika skoka;

2) se upozna sa procedurama prezentovanim od strane tandem pilota i postupa po

njegovim uputstvima.

IX. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 93.
Datumom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o
padobranstvu ("Slubeni list SFRJ", br. 73/89 i 57/90, "Slubeni list SRJ", br. 51/92 i
38/95).

lan 94.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom

glasniku Republike Srbije".

Broj 3/0-07-0015/2007-0001
U Beogradu, 12. juna 2007. godine

Savet

Predsednik,
mr Velimir Ili, s.r.