Istorija Umetnosti I Kulture

ISTORIJA UMETNOSTI I KULTURE
SLIKARSTVO I VAJARSTVO
Jandri Jovan
Istorija umetnosti Sadraj
Sadraj:
Praistorija
NASTANAK UMETNOSTI (magija i ritual, umetnost praistorijskog oveka)................3
Stari vek
EGIPATSKA UMETNOST....................................................................................................4
STARI BLISKI ISTOK UMETNOST MESOPOTAMIJE..............................................6
EGEJSKA UMETNOST.........................................................................................................8
GRKA UMETNOST.............................................................................................................9
ETRURSKA UMETNOST....................................................................................................13
RIMSKA UMETNOST..........................................................................................................14
RANOHRIANSKA UMETNOST....................................................................................16
VIZANTIJSKA UMETNOST...............................................................................................17
Srednji vek
PREROMANIKA...................................................................................................................19
ROMANIKA...........................................................................................................................21
GOTIKA..................................................................................................................................23
RENESANSA..........................................................................................................................28
RANA RENESANSA NA SEVERU POZNA GOTIKA..................................................28
RANA RENESANSA U ITALIJI..........................................................................................30
VISOKA RENESANSA U ITALIJI......................................................................................33
MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI........................................................................................36
RENESANSA NA SEVERU..................................................................................................39
BAROK....................................................................................................................................41
BAROK U ITALIJI................................................................................................................41
BAROK U NEMAKOJ.......................................................................................................42
BAROK U FLANDRIJI.........................................................................................................43
BAROK U HOLANDIJI........................................................................................................44
BAROK U PANIJI...............................................................................................................45
BAROK U FRANCUSKOJ KLASIKA XVII VEKA......................................................46
ROKOKO................................................................................................................................49
Novi vek
MODERNI SVET...................................................................................................................52
NEOKLASICIZAM...............................................................................................................52
ROMANTIZAM.....................................................................................................................55
REALIZAM............................................................................................................................59
IMPRESIONIZAM................................................................................................................61
POSTIMPRESIONIZAM......................................................................................................65
2 Jandri Jovan
Istorija umetnosti Praistorija
NASTANAK UMETNOSTI
(MAGIJA I RITUAL, UMETNOST PRAISTORIJSKOG OVEKA)
PRAISTORIJA LJUDSKOG DRUTVA:

1. EOLIT (pojava kamenog doba, 1 000 000 500 000 godine p.n.e.)
2. PALEOLIT (starije kameno doba, 500 000 20 000 godine p.n.e.)
3. MEZOLIT (srednje prelazno kameno doba, 20 000 12 000 godine p.n.e.)
4. NEOLIT (novo mlae kameno doba, 12 000 3 000 godine p.n.e.)
5. BRONZANO DOBA (3 000 1 000 godine p.n.e.)
6. GVOZDENO DOBA (1 000 godine p.n.e. 1 000 godine)
EOLIT
Veina umetnike proizvodnje u ovom periodu je izgubljena zbog nepostojane podloge
na kojoj je nastala (kora drveta, drvo, koa), tako da se umetnost u paleolitu javlja kao ve
zrela.
PALEOLIT
MEZOLIT
Najznaajnija dela paleolitskog oveka su slike ivotinja urezane ili naslikane u dubini
peina. Najei motivi su bizon, jelen, konj, goveda itd. Najei par su bizon konj
(Evropa) i slon irafa (Afrika). Ove slike su bile sastavni deo magijskog obreda koji je
trebao da obezbedi uspean lov.
Osim ovih crtea ljudi mlaeg paleolita su radili male crtee i rezbarije u kosti, rogu,
kamenu, kao i enske figurice, simbole plodnosti Venere i slike ljudi - ritualne igre i
slike lova.
Slike u peinama:
- Altamira (u paniji) Ranjeni bizon, 15 000 10 000 godine p.n.e.
- Lascaux (u Francuskoj) peinske slike ivotinja, 15 000 10 000 godine p.n.e.
- La Madelaine (u Francuskoj) Naga ena, 15 000 10 000 godine p.n.e.
- Addauri (Monte Pellegrino Palermo) Ritualna igra, 15 000 10 000 godine p.n.e.
NEOLIT
Mlae kameno doba poinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba
poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa
je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala vie hiljada godina i poela je oko 8.000
godine p.n.e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili ivotinje i proizveli zrnastu
hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski ivot se zamenjuje
sedelakim. Novim nainom ivota u trajnim seoskim zajednicama dolo je i do novih
pronalazaka: grnarija, tkanje i predenje. Osnovne metode graevinskih konstrukcija su od
drveta opeke i kamena.
Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih
individualnih obeleja Jerihonske glave, oko 7000 godine p.n.e., (lobanja obloena
obojenim gipsom sa oima od koljki).
Ljudi Neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi
oveka, koja je mogla da nadivi telo i zadri mo nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato su
oni te duhove trebali umiriti. Sauvane glave bile su klopke za duhove.
Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam u svakoj stvari
postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan ovek se nije zadovoljio
to e samo vriti obrede, ve je oseao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i slinim
dramskim ceremonijama, stavljajui maske, a ta opinjenost traje i do dananjih dana.
3 Jandri Jovan
Istorija umetnosti Stari vek
EGIPATSKA UMETNOST
Sa razvitkom zemljoradnje i stoarstva, tj pripitomljavanjem biljaka i ivotinja ovek

odnosi pobedu nad prirodom. Meutim u dolinama velikih reka, neolitska revolucija je
doivela veliki uspeh i dozvolila je lokalnom stanovnitvu da se umnoi vie nego to je
dozvoljavala postojea koliina hrane. Reenje je meuplemenski rat ili ujedinjavanje u
vea i naprednija drutva nastaju prva utvrenja, prve civilizacije. Pronalaskom pisma
poinje istorija.
Egipat nastaje u dolini reke Nil. Bila je razvijena zemljoradnja. Robovlasniko drutvo
sa faraonom na elu (sin boga Ra, predstavljao boanstvo, glavnu karakteristiku egipatske
civilizacije i odreivao razvoj egipatske umetnosti).
Pod Narmerom (Menes), koji je bio vladar Gornjeg Egipta, ujedinjuje se Gornji i Donji
Egipat i nastaje Staro Carstvo.
STARO CARSTVO (3000 2105 godine p.n.e.), kraj carstva zbacivanjem VI dinastije
SREDNJE CARSTVO (2050 1778 godine p.n.e.), XI XII dinastija
NOVO CARSTVO (1500 1166 ili 1570 - 1085 godine p.n.e.) XVIII XX dinastija
Egipani su verovali u kult mrtvih, to ih je povezivalo sa neolitskom prolou, ali
mrani strah od duhova mrtvih nije postojao, izbrisana je granica izmeu ivota i smrti.
Egipanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne
okoline, da bi njegov duh, njegov Ka mogao da uiva u njoj i gledao je da za svoj Ka
obezbedi mumificirano telo ili statuu.
Egipani su sebi gradili grobnice (mastabe, piramide), domainstvo za njihov Ka. One
su bile graene da veno traju i nae poznavanje egipatske civilizacije poiva samo na
grobnicama i njihovom sadraju.
Religija diktira monumentalnost, uniformnost, frontalnost i ukoenost u umetnosti,
meutim egipatska umetnost se koleba izmeu konzervatizma i novatorstva, ali nikad nije
statina.
Osim arhitektonskih ostvarenja egipatsku umetnost ine:
- portretne statue
- biste
- slike
- reljefi
PORTRETNA SKULPTURA
Radi se za sluaj da mumija propadne. Svojstva: smiren stav i kod sedee i kod stijee
figure. Ponekad izbaena noga, ona ne pokazuje kretanje, ve poveava statinost.
Uzdranost, ukoenost reprezentativnost, monumentalnost. Naglaena je osa simetrije.
Vajalo se pomou projekcija pa su figure sapete i predstavljene su eono. Zadnja strana
skulpture je vezana za zid pozae, te figure nikad nisu slobodne.
RELJEF I SLIKARSTVO
Imaju iste pobude kao i skulptura motivi vezani za ivot, ilustruju ivot umrlog.
Sagledava se i put umrlog ka onom svetu. Reljef je plitak i blii slikarstvu nego vajarstvu.
Postoje dve vrste:
- niski bareljef (blago ispupeni oblici)
- uputen reljef (urezan)
Reljef je blizak gravuri, nema svetlosti i senke, (plitak je), esto je bojen istim bojama kao
u slikarstvu. Muka tela su tamnija od enskih. Bojenje je kontinuirano i uniformno, bez
nijansi. U slikarstvu nema tree dimenzije.
U egipatskoj umetnosti vai zakon frontaliteta, ortogonalno predstavljanje i uglovi se
menjaju za 90 ili 180 stepeni. Oblici se vide pod pravim uglom. Ne poznaju perspektivu.
Glava je prikazana u profilu, oko je frontalno, noge su u profilu, stopala su razmaknuta i oba
viena sa strane palca. Posrednim putem su doaravali dubinu prostora. Poznavali su samo
upravan nain predstavljanja. Postoji princip superponiranja za dubinu prostora. Koriste
izokefalij glave linosti istog ranga su u istoj veliini (hijerarhijsko dimenzionisanje),
robovi su najmanji, a vladari najvei.
4 Jandri Jovan
SKULPTURA
1. STARO CARSTVO
Naglaena je snaga, muka i enska figura su ravnopravne. Figure su zdepaste, kubine,
zaobljenih formi, simetrine su, dostojanstvene, realistine, bez osmeha, a glava je perikom
vezana za trup. Dela:
- Princ Rahotep sa enom Nofret, 2610 godine p.n.e., obojen krenjak
- Kefren, 2530 godine p.n.e., diorit
- Mikerin i njegova ena, 2500 godine p.n.e.
- Pisar, 2400 godine p.n.e.
2. SREDNJE CARSTVO
Poveava se uoptavanje i idealizacija forme. Javljau se elegantnije proporcije. Skulptura
predstavlja nastavak umetnosti Starog carstva. Dela:
- Sestrozis III, 1850 godine p.n.e., kvarcit
3. NOVO CARSTVO
Izuzetan luksuz, nain eljanja, svola, draperija. Dolazi do naturalizovanja figura.
Uzimaju se otisci za posmrtne maske. Umetnost tei ka eleganciji. Figure su gracioznije,
krhkije, nisu vie zdepaste. Dela:
- Kraljica Nefretiti, portretna bista, 1365 godine p.n.e., krenjak (izuzetno prefinjena figura, graciozna,
vitka, jednostavna, prelepa linija profila)
- Statua Ramzesa III (konvencionalna i stilizovana)
4. SAITSKO DOBA
Naturalistike pojedinosti, izvetaeno, hladno, kruto, optereenje plastike.
SLIKARSTVO
1. STARO CARSTVO
Ukoen stav, vertikalna osa simetrije, manje vane linosti pravljene od tronih
materijala. Reljefi su puni ivota, raeni po utvrenim pravilima, bez perspektive, plitki.
Dela:
- Paleta kralja Narmera, 3100 godine p.n.e., kriljac
- Portret Hesy Raa, 2650 godine p.n.e., drvo
- Ti posmatra lov na nilske konje, 2400 godine p.n.e., bojeni reljef u krenjaku
2. SREDNJE CARSTVO
Javlja se tenja za novim detaljima i pozama, perspektiva je prikladna, kolorit je
raznovrstan, naglaen je realizam
3. NOVO CARSTVO
Doba egipatskog akademizma, figure due sa duim vratovima. Raznolikost se javlja u
skali tonova, istoti linija i boja, prefinjenou detalja i inventivnou dela. Dela:
- Brat preminuloga, 1375 godine p.n.e
- Akhenaton (Amenhotep IV), 1365 godine p.n.e., tei da otkravi ukoenost
- Akhenatonove keri, 1365 godine p.n.e.
5 Jandri Jovan
STARI BLISKI ISTOK UMETNOST MESOPOTAMIJE
Mesopotamija je skup razliitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko 2500

godine p.n.e., na podruju izmeu reka Tigra i Eufrata. Ovo je podruje stalnih ratova i
doseljavanja raznih naroda, koji su se prilagoavali osnovnoj kulturnoj matrici koju su stvorili
Sumeri, te je tako omoguen kontinuitet u razvoju umetnosti.
Epohe :
- Sumer (3500 2340 godine p.n.e.) glavni grad Uruk
- Akad (2340 2180 godine p.n.e.), stapanje Semita sa Sumerima, vladar Sargon i
njegovi naslednici, njegov unuk je Naram-Sin
- 2180 2125 godine p.n.e., vladaju plemena sa severoistoka
- Novosumersko razdoblje (2125 2000 godine p.n.e.), glavni grad Ur, samo je
Laga bio samostalan grad-drava vladar Gudea
- 2000 1000 godine p.n.e., Hiksi i drugi narodi u Mesopotamiji, samo je Vavilon od
1760 1600 godine p.n.e. samostalan, osniva Hamurabi
- Asirija (1000 612 godine p.n.e.), od 2000-1500 godine p.n.e. Hititi naseljavaju
Anadoliju, a Mitanci Siriju, Asur i SZ Mesopotamiju. 1360 godine p.n.e. Hititi
pokoravaju Mitance, te Asirija ponovo stie samostalnost. 612 godine p.n.e. pad
Asirije, dok juni deo drave ostaje slobodan Novi Vavilon
- Novi Vavilon (612 539 godine p.n.e.), vladar Navukodonosor, Semiramidini
vrtovi
- Persija (osvaja Vavilon 539 godine p.n.e. do 331 godine p.n.e. kad je osvaja
Aleksandar Veliki), dinastija Ahmenida, vladar Kir Veliki
- Persija dinastija Sasanida
SUMER (dravno ureenje teokratski socijalizam)
Sumeri su tvorci klinastog pisma. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture, jer je njihov
graevinski materijal erpi i drvo. Neoptereeni ivotom posle smrti, njiohova umetnost je
utilitarna i pragmatina uz veoma malo religijskih motiva.
Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna, a ne realistina, uz oseanje
sumerskog vajara za formu putem kupe i valjka, a ne isto i kubino kao kod egipana.
Mnogo elastiniji i realistiniji je kod skulpture koja je raena dodavanjem, a ne
oduzimanjem (modelovana od raznih vrsta materijala da bi bila izlivena u bronzi ili
kombinuje vie maaterijala). Figure su snane zdepaste, zamiljenog izraza, neidealnih
proporcija: kratak vrat, iroka ramena, veliki nos, bez istaknutog pokreta. Oi su velike.
Reljef: nema perspektive i skraenja, vai zakon frontaliteta (oko i gornji delovi tela
frontalno, a lice i noge u profilu), dubina se prikazuje pomou ravni. Dela:
- enska glava iz Uruka, 3500 3000 godine p.n.e.
- Kipovi iz Abuovog hrama, 2700 2500 godine p.n.e.
- Stijeg iz Ura, 2500 godine p.n.e.
AKAD
Umetnost se nala pred novim zadatkom glorifikacija suverena. Udaljavanje od
formalne apstrakcije kod skulptura, kao novo shvatanje kraljevskog dostojanstva.
Reljef postaje slobidniji piramidalne kompozicije. Vea je realistinost predstavljanja.
Slike priaju priu, a ne prikazuju lepotu. Umetnost je svetovnog karaktera i velia kralja.
Javlja se stilizacija kose i brade. Dela:
- Glava akadskog vladara 2300 2200 godine p.n.e., bronza
- Pobednika stela Naram Sina, 2300 2200 godine p.n.e., najstariji spomenik u slavu osvajaa
NOVOSUMERSKO RAZDOBLJE
Arhitektura je religijska. U skulpturi su sugestivnost i sakralnost vie izraene. Dela:
- Glava Gudea
6 Jandri Jovan
VAVILON
Kulturno sredite Sumera. Hamurabijev zakonik.
Umetnost slina novosumerskoj. Mnotvo fantastinih ivotinja, bikova i lavova, straari
na vratima. Dela:
- Hamurabijeva stela, 1760 godine p.n.e, diorit
ASIRIJA
Asirci su bili za Sumere ono to su rimljani bili za Grke. Palate asirskih vladara dostigle
su veliku veliinu i sjaj. Zgrade su od opeke, a kapije i nii delovi unutranjih zidova vanih
prostorija oblagali su velikim kamenim ploama. One su ukraene niskim reljefima ili pak
predstavljaju demone uvare u kombinaciji reljefa i slobodne plastike sa zadatkom da na
pojedinca ostave utidak moi i velianstva kralja. U palatama su se nalazili reljefi koji su
opisivali kraljeve vojnike podvige sa natpisima i drugim podacima. To su najstariji
narativni reljefi slikarsko pripovedanje. Reljef je plitak, ali zahvaljujui utananoj
gradaciji povrine, velike je mase i zapremine. ivotinje su velike fizike snage. Reljef je pun
dramatske snage. Dela:
- Kapija na tvravi Sargona II krilati bik sa ljudskom glavom, 721 705 godine p.n.e.
- Asurbanipal II u lovu na lavove, reljef, 850 godine p.n.e.
- Smrtno ranjena lavica, reljef, 650 godine p.n.e.
NOVI VAVILON
Vavilonska kula, najpoznatije arhitektonsko delo, od klesanog kamena, peane i
gleosane opeke. Dela:
- Itarine dveri, ulazna kapija u Vavilon, gleosana opeka sa bordurom i modelovano ivom bojom.
ivotinje su ljupke i vedre, elegantne i graciozne
PERSIJA
Persijanci su bili stalni nomadi, nemaju trajnih spomenika i pisanih izvetaja. Njihovu
umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima. Takvi predmeti od kosti
drveta ili metala, predstavljaju vrstu pokretne umetnosti, kako nazivamo nomadsku opremu:
oruje, konjska oprema, kope, fibule, pehari, zdele i slino. Svim predmetima je zajedniki
repertoar oblika poznat kao ivotinjski stil.
Persijska vera uenje Zoroastra, dualizam svetlosti i mraka. Nemaju religioznu
arhitekturu, verski obred vre pod vedrim nebom na oltarima sa vatrom.
Skulptura je u arhitektonskom okviru, ceremonijalna. Reljefi su sa figurama u sveanom
maru, bez uzora sa slojevima odee jednim preko drugog. Ramena i ruke se fino probijaju
kroz draperiju. Persijska umetnost pod Ahmenidima je sinteza vie elemenata, naodvezuje
se na mesopotamsku tradiciju, nasleujui njena temeljna obeleja. Od Asiraca uzimaju
celebrativni reljef. Statina je. Preokupirana je dekorativnim efektima iz nomadske prolosti.
Za vreme Sasanida umetnost je meavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti
bliskog istoka. Statina je. Svilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti.
7 Jandri Jovan
EGEJSKA UMETNOST
Egejska umetnost nije samo geografski pojam, ve oznaava i civilizacije koje su se

razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p.n.e. To su tesno povezane, ali ipak odvojene:
1. KRITSKA (MINOJSKA) umetnost
2. KIKLADSKA umetnost, 2600 1100 godine p.n.e.
3. HELADSKA (MIKENSKA) umetnost
Svaka od njih je podeljena u tri faze: najstariju, srednju i najmlau.
KIKLADSKA UMETNOST umetnost Kikladskih ostrva
Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 1100 godine p.n.e. nisu
ostavili za sobom skoro nikakve tragove, osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje
su sahranjivali sa mrtvima. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu
ensku figuru u stojeem stavu, za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti.
Imale su pljosnat, klinast oblik tijela, stubast vrat, dugaak nos u obliku grebena. Figure su u
izvesnom obliku elegantne i prefinjenje sa nenim oblinama obrisa. Kikladski vajari II
milenijuma p.n.e. stvorili su prve enske aktove u pravoj veliini, za koje mi znamo i vie
stotina godina su jedino oni to inili.
KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST
Minojska civilizacija je najbogatija, ali i najneobinija u egejskom svijetu, a ono to je
izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. Religiozni ivot minojskog Krita je teko odrediti, a
sedita ovog ivota bila su posveena mesta, peine i gajevi, a glavno boanstvo bilo je
enskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. Minojski stanovnici nisu gradili hramove, te
nisu ni imali ni velikih kultnih statua, a ak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su
retka. To su uglavnom vitke enske figure, tranke u struku, frontalnog stava, otkrivenih grudi,
u ritualnoj igri sa zmijama, to je paradoks jer na Kritu nije pronaen kult zmija. Ovi likovi
bujaju od ivota ivost ritualnih igri. Figure su obojene. Oi su velike, a suknj je kupasta.
Gradili su raskone palate sa oslikanim unutranjim zidovima.
U periodu 2000 1700 godine p.n.e. na Kritu je raena uvena grnarija po svom
tehnikom savrenstvu i dinaminom spiralnom ornamentu sa apstraktnom arom. Kasnije
slike su biljnog i ivotinjskog sveta: ribe, koljke, hobotnice.
Od svih vidova umetnosti najznaajnije je zidno slikarstvo. Velik broj ovih slika
prikazuje scene iz prirode koje prikazuju ivotinje ili ptice meu rastinjem ili morske
ivotinje (omiljena tema minojskog slikarstva). Minojskom umetniku je vanija elastina
lakoa pokreta, nego injenina tanost ili dramatska snaga. Zastupljen je ritmian talasast
pokret, a oblici su lieni teine, oni prosto lebde. Tela su vitka. Dela:
- Zmijska boginja, 1600 godine p.n.e., terakota
- Krag sa siskom, kamares stil, 1800 godine p.n.e.
- Vaza sa oktopodom, 1500 godine p.n.e.
- Freska toreadora, 1500 godine p.n.e.
MIKENSKA UMETNOST
Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p.n.e. dali su samo neto jednostavne grnarije i
poneki komad bronzanog oruja. Oko 1600 godine p.n.e. javljaju se duboke grobnice u vidu
okna, a malo kasnije i konine kamene komore konice npr. Atrejeva riznica. U njima je
naeno veoma mnogo predmeta za linu upotrebu: posude za pie, nakit, oruje, maske i sl.
dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izraenih. Iako nisu naene pretpostavlja se da je
postojala bogata dekorativna ema zidnih slika i plastinih ornamenata u kraljevskoj dvoravi
za audijencije megaron.
U domenu mikenskog vajarstva naena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih
pokreta, ije se poreklo vezuje za mit o boanskom detetu koje su odgajile nimfe, boginje ili
ak ivotinje. Tu se javlja nena igra pokreta i prisno ljudsko oseanje.
Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost. Dela:
- Riton u obliku ljavlje glave, 1550 godine p.n.e., zlato
- Tri boanstva, 1550 1400 godine p.n.e., slonovaa
8 Jandri Jovan
GRKA UMETNOST
Grka civilizacija se formirala od 1100 700 godina p.n.e. Nju formiraju plemena koja
se oko 1100 godine p.n.e. doseljavaju sa severa na grko poluosrvo. Dve glavne grupe
plemena ine:
Dorci plemena koja su se naselila uglavnom na kopnu
Jonci naseljavaju grka ostrva i oblinju obalu Male Azije
I pored jakog oseanja srodstva i povezanosti, zasnovane na jeziku, veri i tradiciji, kao sto su
npr.: etiri velike Panhelenske (Svegrke) sveanosti, Grci su ostali podeljeni u puno malih
nezavisnih polisa (grad-drava).
Poetna taka grke hronologije je 776 godina p.n.e. osnivanje Olimpijskih igara.
Helenski narodi su u skulpturi, slikarstvu i arhitekturi stvorili tipove i oblike i vrednosti na
kojima se temelji zapadna estetika. Oni su bili prvi narod u istoriji koji je opirno pisao o
svojim umetnicima, a te izvetaje su revnosno sakupljali Rimljani i preneli ih nama. Mi,
dakle, grku umetnost poznajemo sa originala, pisanih izvetaja i rimskih kopija.
Periodi u grkoj umetnosti:
1. GEOMETRIJSKI STIL (XI VIII vek p.n.e.)
2. ARHAJSKI STIL (kraj VII vek p.n.e. - 480 godina p.n.e.)
3. STROGI STIL (480 polovina V veka p.n.e.) je rana faza klasinog vajarstva
4. KLASIKA (polovina V 400. godina p.n.e.)
5. KLASIKA (400 325 godina p.n.e.) pozna klasika ili predhelenizam
6. HELENIZAM (325 - 31 godina p.n.e.)
GEOMETRIJSKI STIL
Geometrijski stil je najstariji karakteristino grki stil u umetnosti. Mi ga poznajemo
samo sa bojene grnarije i sitne skulpture. Grnarija je najpre bila ukraena apstraktnilm
arama (trouglovi, ahovski ornament, koncentrini krugovi), ali oko 800-te godine p.n.e. u
okviru tog geometrijskog ornamenta javljaju se ivotinjske i ljudske figure. Dela su
slobodna, nisu vezana za arhitekturu. Raene su figurine malih dimenzija, oblici su ematski,
ksoane skulpture od drvenog debla ija je primarna forma forma debla. Skulpture su
svedene i geometrijske, glava je predstavljena kao krug, torzo kao trougao, noge su paralelne,
a ruke su uz telo. Sve je raeno bez detalja i neskladno.
Oko 700 godine p.n.e. grka umetnost ulazi u novi period orijentalizujui stil , koji je
pod snanim uticajem Egipta i Bliskog Istoka. Razvoju ovog stila je doprineo razvoj trgovine.
Geometrijski ornament je jo uvek prisutan, ali je ogranien na periferne zone amfora i vaza,
a zapaamo i spiralne preplete i rozete kao nove motive. Najvee partije odreene su za
narativne scene, tj. figure su jasnije i dominiraju u odnosu na dekorativne elemente. Dela:
- Dipilonska vaza, VIII vek p.n.e.
- Amfora iz Eleuzine oslepljenje Polifema i Gorgone, 675 650 godina p.n.e.
ARHAJSKI STIL
Arhajski stil je period procvata umetnosti, ne samo u grnariji, ve i u monumentalnoj
arhitekturi i vajarstvu. Ovaj stil je bio vii po rangu od geometrijskog. Iako mu nedostaju
glavne odlike klasinog stila uravnoteenost i oseanje savrenog, odlikuje se sveinom.
Arhajske vaze su manje od svojih prethodnica (grnarija nije vie sluila za nadgrobne
spomenike). Mnogo je jae isticanje teme, a prikazani su prizori iz mitologije, legendi i
ivota. Naroito visok umetniki nivo uoavamo meu atinskim vazama (atinski stil crne
figure na crvenoj podlozi VI vek p.n.e.). Na posuu iz sredine estog veka se nalazio potpis
umetnika. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakteristian stil da se njihov umetniki
rukopis moe poznati i bez potpisa.
Arhajsko slikarstvo nije bilo ogranieno samo na vaze. Raeno je i zidno slikarstvo i
slike na ploama. Za arhajsko slikarstvo je karakteristina jasna ravnomerna boja, pa prema
tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posuu. U V veku p.n.e. grko zidno
slikarstvo dolazi do punog izraza, a dolazi do opadanja slikanja grnarije. stil crnih figura
9 Jandri Jovan
(kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi, detalji urezani iglom, bele dodato
preko crnog da se istaknu delovi) VI vek p.n.e.. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i
dimenzionalni efekat.
U V veku p.n.e. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj podlozi
(figure se ostavljaju crvene, pozadina se boji).
Arhajska skulptura. Grci su radili skulpturu u mermeru, bronzi, slonovai i zlatu.
Skulptura je monumentalna, slobodna ili vezana za arhitekturu. Veza izmeu arhitekture i
skulpture je tano odreena bez improvizacija. Rane grke statue (650-625 godina p.n.e.) su
tretirane ukoeno, frizure nalik na periku i pripijene odee (enska skulptura). Grke statue
devojke (Kore) obuene i mladia (Kurosa) nagog, su zaista slobodne skulpture.
Njihovi preci su egipatske statue, ali na egipatskim figurama nikada nema upljina. Dotle
se Grki vajar ne boji upljina ni najmanje, pa stoga odvaja ruke od rupa i noge jednu od
druge. Dok egipatske skulpture izgledaju smirene, Grke su napete i pune skrivenoga ivota.
Direktan pogled njihovih ogromnih oiju prua najreitiji kontrast nenom izgubljenom
pogledu Egipatskih figura. Grka statua je udno neizdiferencirana, one nisu ni bogovi ni
ljudi, ve neto izmeu kao ideal fizikog savrenstva i ivotnosti koji pripada i smrtnima i
besmrtnima.
Tempo razvoja grke statue je oigledan i tako Kuros umesto otro uokvirenih apstraktih
povrina dobija zaobljene krivine. Celo telo pokazuje veu svesnost masivnih zapremina, ali i
jednu novu elastinost i bezbroj anatomskih detalja koji su dati mnogo funkcionalnije nego
ranije. Tip kore je neto promenjiviji nego tip Kurosa, mada i taj razvoj ide po istoj emi. Dok
se ranija Kora ponavlja kao odjek povrine etvorougaone ploe, nova tzv. Hera izgleda
kao oiveli stub. Isto tako nov je i mnogo organskiji nain obrada kose koja pada na ramena u
nekim kovrdavim pramenovima, za razliku od preanje masivne krute perike. Hera ima
mnogo prirodniji i neniji osmeh od svih do tada vienih. Poslednja Kora gubi svoju krutost,
a dobija na kitnjastoj, preterano prefinjenoj ljupkosti, tome doprinosi i boja.
Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u vidu
skulpture reljefa. Pored zabata koji je sadrao narativne scene nije bilo jos puno mesta za
koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi. Eventualno su stavljali slobodne
skulpture na vrh i krajeve zabata, a reljef ispod zabata. Od raskonog plastinog dekora najjai
utisak ostavlja friz. Neto kasnije reljef na zabatima se naputa, a na njegovo mesto dolaze
pojedinane staute , slobodne, komponovane da se uklope u zabat. Raene su kao slobodne
skulpture, ali ne stoje slobodno moemo ih zvati super reljef. Izraena je plemenitost
duha. Visoki reljef i duboko zaseene figure doaravaju prostor u dubinu, blie figure su
dublje izvajane. Dela:
- Atika amfora iz Vulija Herakle davi Nemejskog lava, slika, 525 g.p.n.e, Psijaks
- Dionis u unu, 540 g.p.n.e., slika, Eksekijas
- Kora, 650 g.p.n.e.
- Kuros, 600 g.p.n.e.
- Kuros, 525 g.p.n.e.
- Moskoforos, nosa teleta, 570 g.p.n.e.
- Glava Rampin, 560 g.p.n.e., prikazuje arhajski osmeh
- Hera sa Samosa, 570 560 g.p.n.e.
- Friz Sifinijske riznice, 530 g.p.n.e.
STROGI STIL
Krajem VI v.p.n.e. razvijaju se polis i demokratija a dolazi i do uspona i u umetnosti. VI i
V v.p.n.e. predstavljaju doba razvoja filozofije, dramskih umetnosti i knjievnosti. Umetnici
ovog doba su: Hagelades, Kritijas i Talamis. Gubi se frontalnost i simetrija, ima vie
fantazija. Draperija nije vie tako kruta, a glava dobija lak pokret, nestaje arhajski osmeh
znak ivota, a zamenjuje ga zamiljen izraz. ivot proima celu figuru. Javlja se
uravnoteena nesimetrija oputenog prirodnog stava contrapposto (protivtea). Statua po
prvi put stoji u punom smislu rei, tj. neusiljeno. Desna noga je isturena i njeno koljeno je
nie od koljena leve noge. Ona se naziva slobodnom nogom , dok druga noga koja nosi
glavni deo teine se zove angaovanom nogom. Osa tela vie nije ravna nego je blago kriva u
10 Jandri Jovan
obliku slova S. Sve ove osobine su karakteristine za ranu fazu klasinog stila iliti strogog
stila. Velike slobodno postavljene statue u pokretu najvanije su ostvarenje strogog stila.
Dela:
- Kritijev mladi, 480 g.p.n.e., mermer, prvi put contrapposto
- Auriga (vozar), 470 g.p.n.e., bronza
- Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji, 460 g.p.n.e.
- Posejdon, 460 - 450 g.p.n.e., bronza, najlepa statua u pokretu, prelaz ka klasici
KLASIKA
Grka klasika poinje 461 g.p.n.e.. Posle pada Tiranida probija se vrsti Dorski stil koji
dovodi do stvaranja klasike V veka novog pravca. Grko persijski ratovi zaustavljaju
arhaiku, a posle vladavine Tiranida Perikle uvodi demokratiju 510 g.p.n.e. u Atini. Istie se
duh i telo iz ijeg odnosa proizilazi stav o lepom. Tei se ravnotei duha i tela, spoljne
manifestacije i unutranje sadrine.
Klasika ne prikazuje oveka onakvim kakvim jeste, ve prikazuje ideal oveka koji je
uskladio sebe spolja i iznutra, tj. svoj duh i telo. U arhaici je bila prisutna fantazija, a u klasici
je panja usresreena na ljudsku figuru koja se analizira kroz proporciju, poloaj u mirovanju,
pokret i kompoziciju. Za sklad proporcija, besprekornu anatomsku istotu, jasnou
figure kroz odreen stav - kontrapost i pokret moemo rei da su osnovne karakteristike
klasike. Umetnost ide ka optem tipu, univerzalnom tipu lepote, nema linog izraza. Skulptura
se ne zanima za portretnu umetnost, ali se javlja i specifian nain oblikovanja glave i lica.
Lepota tela iskazuje i duhovnu lepotu. Za klasinu Grku umetnost je karakteristian
prikaz patnje (patos) koja je plemenita i uzdrana, a ne uasavajua. Klasika tei
neporemeenom miru. Hagelad koji je pripadao strogom stilu je bio uitelj Mirona, Polikleta i
Fidije.
POLIKLET je pomerio stopala, prebacio teite na desnu nogu, usavrio kontraposto,
utvrdio ljudske proporcije ( glava: telo=1:7 ). Napisao je delo o proporcijama Kanon. Do
detalja razradio anatomiju tela. Dela:
- Doriforos (koplonoa), 450-440 g.p.n.e., uzor otelovljenja klasinog ideala ljudske lepote
MIRON istraivao figure u naglaenom pokretu. Delo:

- Diskobol
FIDIJA, radio enske figure koje su pokrivene draperijom kroz koju se pokazuje
anatomija tela. Haljina je pripijena uz telo. Radio je u slonovai i zlatu, kao i nacrte za
Partenonski friz i skulpture Partenona urasle u pozadinu. Fidijin stil dominirao je do kraja V
v.p.n.e.. Dela:
- Doriforos
- Diskobol
- Niobida na umoru, 450 - 440 g.p.n.e., prvi put patos, najstariji enski akt kod Grka
- Partenonski friz, 160m, ritnmina ljupkost kompozicije, najznaajnija grupa klasine skulpture
- Hegesina stela, stapanje reljefa sa pozadinom, zbog Peloponeskog rata (431-404 g.p.n.e.) obustavljena
izrada velikih skulptura
SLIKARSTVO
Slikari ovog razdoblja su bili veoma uznapredovali u osvajanju iluzionistikog prostora.
Iako do danas nije sauvano slika ni na drvetu ni na zidovima, pa tu teoriju moemo proveriti
sa slika sa posua. Posebno su vane slike sa grupa vaza lektijosi (krazi za ulje) za
prinoenje rtve na pogrebu. One imaju belu prevlaku na kojoj je slikar mogao da slika
slobodno i sa istim prostornim efektima kao i njegov moderni naslednik koji se sluio
hartijom i perom. Grki slikar je savladao skraenje. Poikuao je da proiri svoju skalu boja,
ali nije uspeo da seni i modeluje na vazama. Najpoznatiji su: Zeuksid, Eufranor, Skopas
itd.
11 Jandri Jovan
POZNA KLASIKA
Najoiglednija razlika izmeu klasike V i klasike IV v.p.n.e. vidimo na Mausoleumu, ima
tri friza istoni uradio Skopas .
Predhelenistiku skulpturu karakteriu velike statue, neklasina estina, fizika i
emocionalna, izraena napetim pokretima i strasnim izrazima lica. Duboko usaene oi
Skopasov stil. Povezanost i sklad bili su rtvovani da bi svaka figura dobila vie slobode za
snane i neobuzdane pokrete. Ovo je stil eksplozivne snage. Figure ovog perioda imaju jasno
izraene line osobine portretne (statua Mausola, moda Brijaksisovo delo). Novi motiv je
linija nabora u obliku slova S preko grudi koja stvara efektnu protivteu obliku tela ispod nje.
Najznaajniji umetnici ovog perioda:
SKOPAS on unosi strast, patetinost, promene u oblikovanju glave, unosi emocije i
naruava miran izraz lica. Duboko usaene oi. Dela:
- Istoni friz na Mausoleumu, borba Grka i Amazonki, 360 - 350 g.p.n.e.
PRAKISTEL najvei Atinski predstavnik lepog stila. On tei ka eleganciji, njegove

figure poseduju mekou senke. Ovaj umetnik je doprineo promeni kontra posta, uveo je
oslonac pod ruku i dobio veu izvijenost tela. Majstor je enske ljupkosti i ulnog
oivljavanja puti. Dela:
- Afrodita, 330 g.p.n.e., mermer, najslavnija statua, simbol savrenstva, prva potpuno naga slika ove
boginje
- Grupa Hermes sa malim Bahom, 330 - 320 g.p.n.e.
LISIP tree vano ime predhelenistike ere. Menja polikletove proporciji, dolazti do
vitkijeg tela (glava : telo = 1:8). Analizira i menja kontrapost tako to prikazuje figuru u
trenutku promene oslonca s jedne noge na drugu. Ucinio je smeli prodor u prostor, rukom
opruene u horizontalno ispred tela i time osposobio figuru za spontan trodimenzionalni
pokret. Slobodu naglaava i dijagonalna linija slobodne noge i neposluna kosa. Dela:
- Apoksimenos (struga)
- Pesniar, kopija
- Heraklo koji se odmara, kopija
HELENISTIKA ERA
SKULPTURA
O razvoju grke skulpture u prvom veku helenistike ere znamo malo. Dela su brojne
teme iz svakodnevnog ivota, a velika produkcija dovodi do serijskog stvaranja. Posle
Fidijske vedre snage, Prakistelove enjive lepote i Lisipove elegenacije, ostalo je da se
izrazi, patetika, grimasa, teatralnost i fiziki bol. esto se javlja meuzavisnost izmeu
statue i prosotra, npr. Nike sa Samotrake. Vana grana grkog vajarstva je portret. Poev od
IV v.p.n.e. portret i sad cveta. U ovoj eri su raene i male skulpture za privatne vlasnike.
Teme: osim mitolokih, prosjaci, ulini svirai, seljaci, mlade pomodarke i sl. Groteskno,
aljivo i slikovito. ak se prikazuju i motivi iz ljubavne mitologije. Naracija je jaka, umetnost
pria i zabavlja, prenaglaenost je izraza, koriste se nevani efekti. To nisu svojstva skulpture
velike umetnosti. Dela:
- Gal na umoru, 230 220 g.p.n.e., kopija, prikazan etniki tip, dostojanstvo i patos, razdvajanje duha i
tela
- Faun Barberin, 220 g.p.n.e., kopija
- Friz Zevsovog hrama u Pergamu, 180 g.p.n.e., 120m, duboko klesane figure
- Nike sa Samotrake, 200-190 g.p.n.e., uravnoteen pokret,iva draperija, aktivna povezanost figure i
prostora, najvee remek delo helenistike ere
- Glava sa Delosa, bronza, original, odraz duhovnog, portret, prikazana strepnja i psiholoki patos
- Igraica pod velom, 200 g.p.n.e., bronazana statueta
12 Jandri Jovan
ETRURSKA UMETNOST
Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadralo do VIII veka p.n.e.. U tom veku
Etrurci naseljavaju podruje dananje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g.p.n.e.). Po
Herodotu oni su doli iz Male Azije to je i danas predmet i rasprava.
U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok.
Takoe kopiraju Grke. Razvijali su se paraleleno sa Grkom, od Grka preuzimaju alfabet, a
pretee su Rima. 280 g.p.n.e. Toscanu osvajaju Rimljani, a u I v.p.n.e. prestaje
administrativno da postoji Etrurska drava. Njihova kultura je trpela Grke uticaje, ali je bila
samostalna u tokovima umetnosti.
Faze Etrurske umetnosti:
1. GEOMETRIJSKA FAZA, do VII v.p.n.e. (istovremeno sa Grkom)
2. ORIJENTALNA FAZA, VII poetak VI v.p.n.e.
3. ARHAIKA, VI i V v.p.n.e. (meanje sa Grkom umetnosti)
4. PRODUENA ARHAIKA, od V v.p.n.e. (arhajska dekadencija)
5. HELENIZAM
Etrurci su bili mnogoboci kao i Grci, ali im je religija mrana i mistina. Etrurci su
radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu
njihovu umetnost.
Urna je sud od peene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni
ivot. Oko 700 g.p.n.e. urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu).
U periodu VI do kraja V v.p.n.e. etrurska umetnost je pokazala najvie ivotne snage.
Grobnice postaju sve sloenije, pokojnici su predstavljeni u punoj veliini u poluleeem
stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik leaja, kao da uestvuje u kakvom sveanom
obredu, dok im je arhajski osmeh poigravao sa usana.
Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi oveka u prirodan okvir, pun efekata,
uz suprotnost u boji tela muke i enske figure. Tokom V v.p.n.e. etrursko shvatanje
zagrobnog ivota postaje kompleksnije, manje sklono veselju, pa smrt znai rastanak, a ne
produetak ivota.
Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnou, trodimenzionalnou,
snagom i naznakom da je telo u pokretu. Etrurci su posvetili veliki znaaj portretu u vidu
glave bronzanih statua. Oni su bili majstori u obradi metala, imali su visok kvalitet livakog
rada i doterivanja poev od VI v.p.n.e. rade bronzane statuete, ogledala i sl. za domae trite
i izvoz. Dela:
- Sarkofag iz Cerverterija, 520 g.p.n.e
- Mladi i demon smrti (sud za pepeo), IV v.p.n.e.
- Apolon iz Veja, 500 g.p.n.e., glina
- Vuica, 500 g.p.n.e., bronza, po legendi odhranila Romula i Rema
- Portret deaka, bronza, III v.p.n.e.
- Plesaica i plesa, 520 g.p.n.e., detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama, energija i ivahnost plesa,
dela su zdepasta i miiava, stopala i noge i glava u profilu, trup iz anfasa
POREENJE:
Grka umetnost Etrurska umetnost
1. namenjena estetskom uivanju 1. zagrobnog karaktera

2. teme manifestacije ljudskog ivota 2. tema zagrobnog ivota
3. optimistina 3. sumornost, oporost, turobnost
4. beli mermer, zlato, bronza, slonovaa 4. peena zemlja, bronza, meki kamen
5. analizira se cela figura 5. razvoj portreta
13 Jandri Jovan
RIMSKA UMETNOST
Rimljani se 509 g.p.n.e. pobunjuju proiv Etruraca i osnivaju republiku. 396 g.p.n.e.
razaraju Veje i poinju potinjavati Etrurce. Grade ogromnu dravu (od 331 g.p.n.e. postaje
carstvo sa Oktavijanom Augustom na elu) koja se 395 godine deli na Zapadno i Istono
Rimsko Carstvo. 476 god. pad Zapadnog Rimskog Carstva, a Istono Vizantija traje jo
hiljadu godina.
Rimska umetnost je produetak etrurske umetnosti pod velikim grkim uticajem, naroito
posle 146 g.p.n.e. kad Rimljani osvajaju Grku. Oni prihvataju grku kulturu, mitologiju,
nain oblaenja, umetnost i zanatski perfekcionizam. Uvoze na hiljadu originala arhajskih,
klasinih i helenistikih dela, a jo ih vie kopiraju. Bili su zadovoljni kopijama i nije im
smetalo to su originali bili neponovljivi. Ipak ostaje injenica da je rimska umetnost u celini
drugaija od grke umetnosti. Mnogi njihovi umetnici su grkog porekla.
Rimljani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvaranju i nikada nisu dostigli
vrh kao Grci. Nemaju velikih umetnika, a i dela su retko potpisivana. Njihova dela su bila
angaovana i u slubi drave, umetnost je slavila velike pobede Rima i rimskih imperatora
osnova za portrete.
VAJARSTVO I RELJEF
Vajarstvo i reljef osljanjaju se na grku skulpturu, ali se njena originalnost ogleda u
portretu, tj. realistinom prikazu lica, dok su poza i draperija uzeti od Grka, mada je rimska
toga obilnija i sa vie nabora. Skulptura je samo spoljna manifestacija oblika, nikada nisu
dostigli grki duh u skulpturi (idealizovau lepotu i apstraktan tip). Rimljani su lepotu traili u
karakteru (portret i kada je svean u prvi plan iznosi line osobine). Najjae ukorenjene teme
u rimskoj skulpturi: portret, istorijski narativni reljef i reprezentativna statua.
PORTRET koreni su u helenizmu. Period oko 75 g.p.n.e. znaajan je po uobliavanju
monumentalnog i nesumnjivo rimskog stila. Tela su tipska, a glave dodavane.u rimskom
portretu retko se iskazala elja za dubljim doivljavanjem dela, oni su imali kult pokojnika.
Dok helenistika (grka) glava ostavlja na nas utisak svojim utananim poimanjem
psihologije modela, rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao podroban izvetaj o
topografiji lica i kao da karakter izbija na povrinu samo sluajno. A zapravo se radi o
praotakom liku strahovitog autoriteta. U ovakvim portretima se vidi prastari rimski
obiaj da se, kada umre glava porodice, pravi votana figura njegovog lica koja se uva u
udubljenju zida ili porodinom oltaru. Vremenom se ovakvi portreti poinju raditi u mermeru,
te postaju trajniji i monumentalniji u fizikom i duhovnom smislu. Dela:
- Portret rimljanina, 80 g.p.n.e., mermer
- Rimski patricije sa poprsjem svojih predaka, 30 g.p.n.e., mermer
REPREZENTATIVNA STATUA
Rimske politike i vojne voe bile su odlikovane na taj nain to su se njihove statue
postavljale na javnim mestima. Takoe, postojale su ematizovane poze za odreenu
drutvenu funkciju.
U periodu Augustove vladavine figura je trebalo da predstavi i boga i ljudsko bie, a
ovakvo poimanje boanskog vladara potie iz Egipta i sa Bliskog Istoka. Glava iako
idealizovana (helenizovana) ima potisnute detalje, a panja je usresreena na oi
nadahnutog pogleda.
Portret iz Trajanovog vremena (98 117 godine) zrai udnom snagom , slino grkom
patosu, pretvorenom u rimsku plemenitost ksraktera.
U III veku krize, kriza se odraava i u umetnosti. Velika je relistinost portreta (oi) iji
je cilj u izrazu, a ne u dokumentu. Prikazuju se sve mrane ljudske strasti ljudske naravi:
strah, podozrenje i svirepost. Osea se psiholoka obnaenost koja nas podsea na agoniju
rimskog sveta, koja nije bila samo fizika ve i duhovna. Neto kasnije Plotin filozof je u
tolikoj meri prezirao nesavrenstvo fizikog sveta da upote nije ni hteo da ima portret, (bio je
14 Jandri Jovan
ruan, pa zbog toga i kompleksa prim. autora), a ovakvo gledite predstavlja kraj portretne
umetnosti koja je do tad postojala.
Pod uticajem hrianstva (koje je 313. godine legalizovano Milanskim ediktom, a 395.
godine postalo dravna religija) menja se rimski portret. U hrianstvu su oi prozori due,
te se uveavaju, postaju izuzetno znaajne i oblikovane. Dela:
- August iz Primaporte, 20 g.p.n.e., mermer
- enski portret, 90 godina,mermer
- Trajan, 100 godina
- Konjanika statua Marka Aurelija, 160 180 godina
- Filip Arabljanin, 244 249 godina
- Karakala , 211 217 godina
- Plotin, kraj III veka
- Konstantin Veliki
ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF

Nastao iz elja rimskih imperatora da ovekovee svoje najznamenitije podvige u
narativnim reljefima na monumentalnim oltarima, slavolucima i stubovima. Koristi se tehnika
skjaaturo, tj. doaravanje dubine prostora na reljefu uputanjem oblika na osnovnu ravan.
Prvi je plan malo izbaen, drugi malo uputen tj. figure koje su nam blie su izraene u veoj
plastici. Reljefi:
- na Ari Pacis (Oltar mira) izraen 13 g.p.n.e. teme su idealizovane, ali pune stvarnih pojedinosti. Tu je
helenski stil koji tei ka klasinom, dostigao svojh najvei izraz. Uoava se vea briga za dubinu
prostora nego kod prethodnika iz klasine Grke.
- Trajanov stub izraen 106 113 godine u ast pobede nad Daanima. Reljef ne uspeva da pomiri
ciljeve imperijalne umetnosti (narativne ili simboline) sa realistinom obradom prostora. Ovaj friz po
broju figura i gustini pripovedanja i duini od preko 190m predstavlja do tad najambiciozniju
kompoziciju. On je takoe i najvei promaaj, jer bi posmatra morao da tri oko stuba da bi pratio
priu.
- reljefi na Konstantinovom slavoluku slavoluk je izgraen 312 315 godine. Reljefi na njemu
prikazuju novi konstantinovski stil u punoj snazi. Ovde nema kosih linija, nema skraenja, arhitektura je
spljotena uz pozadinu reljefa. Figure podsjeaju na lutke: velike glave, patuljasta tela i neralanjena.
Nestao je kontraposto.kompozicija je simetrina i naglaava poloaj imperatora u frontalnom stavu.
SLIKARSTVO
U slikarstvu uoavamo uticaj grke i etrurske umetnosti. Osnovni koncept i grkog i
rimskog slikarstva je realistiko-iluzionistiki. Zastupljene su sve teme: mitoloke, istorijske,
pejsai, anr-scene, portreti, mrtva priroda i dr. Koristi se linearna perspektiva
skenografia, ali je nedosledna i nije nauno dokazana, i ima vie nedogleda i vazduna
perspektiva skiagrafia. Boje su biljne i vetake. Slikalo se na drvetu, zidu i sl. Tehnike:
1. FRESKA, slikanje na vlanom Al Fresco, na polusuvom Meco Fresco i na
suvom malteru Al Seco
2. MOZAIK, utiskivanje raznobojnih kamenia u sve malter na podu, zidu ...
3. ENKAUSTIKA, dve vrste:
a preko oslikane povrine utiskuje se sloj voska
b vosak se mea sa pigmentom, nanosi, pa glaa
Najranija faza zidnog slikarstva tzv. prvi stil iz II v.p.n.e. je povezana sa helenizmom.
Oko 100 g.p.n.e. ovaj stil zamenjuje jedan mnogo ambiciozniji, sloeniji stil, kojim se htelo
pomou iluzionistikih perspektiva i prozorskih efekata, ukljuujui predele i figure,
probiti i produbiti ravna povrina zida. Izdvojene su tri faze ovog drugog stila: drugi, trei i
etvrti stil. Poto je perspektiva nedosledna i kod arhitektonskih crtea i kod pejsaa
jedinstvo slike i crtea nije strukturno, ve poetsko. Ni senke nisu dosledne.
Slikanje portreta kao i portetnih poprsja sluilo je kultu predaka, ali nita nije sauvano.
Poznati su fajanski portreti. Dela:
- Bitka kod Isa, kopija u mozaiku
- Igra piljaka, I vek p.n.e., prefinjen linearni stil na mermernoj ploi
- Soba sa Iksionom, Pompeja, 63 79 godine, 79 godine Pompeju zatrpao je Vezuv
- Arhitektonska panorama, I vek p.n.e.
- Friz od zidnih slika u Vili Misterija, 50 godine
15 Jandri Jovan
RANOHRIANSKA UMETNOST
Javlja se sa pojavom hrianstva i traje od II do poetka VI veka. Iz nje se razvija

vizantijska umetnost i preromanika. Granice izmedju ranohrianske i vizantijske
umetnosti nisu tano odreene. Ranohrianska umetnost je osnova srednjevekovne
evropske civilizacije.
Sve do 313 godine kad je car Konstantin legalizovao hrianstvo, o hrianskoj
umetnosti znamo veoma malo. Do 200 godine nemamo nikakvih sauvanih spomenika
ranohrianske umetnosti.
Prvi ouvani oblici ranohrianske umetnosti potiu iz katakombi, sa mermernih ploa za
zatvaranje grobova (hriani u rimskom carstvu bili su proganjani, te su se skrivali u
katakombama podzemne prostorije za zajedniki obred i grobna mesta).
Pogrebni ritual i obezbeenje predstvljali su vitalni interes za ranog hrianina, ija je
vera poivala u nadi u veni ivot. Umetnost je kultnog karaktera, veliaju se duhovne
osobine. Potencira se duhovno, a verske istine se prikazuju kroz simbole (kosmos, venost,
smrt). Zanemaruju se likovne i estetske karakteristike.
SLIKARSTVO
Slikarstvo katakombi jasno izraava preokupaciju za drugim svetom. Slikar katakombi
koriste tradicionalni renik da saopti novu simbolinu sadrinu, pa je za njega prvobitno
znaenje oblika manje vano. Ovaj umetniki izraz odlikuje logika povezanost i jasnoa.
Brz razvoj hrianske arhitekture velikih dimenzija imao je revolucionarno dejstvo i na
razvoj ranohrianskog slikarstva. Odjednom je trebalo ogromne povrine zidova pokriti
slikama dostojnim njihovog arhitektonskog okvira. Naalost, od dekoracije crkava IV veka je
jako malo ostalo, tako da se ovaj razvoj slikarstva teko moe pratiti. Nasledstvo prolosti je i
apsorbovano i preraeno. Iz ovog procesa rodio se jedan novi umetniki oblik
ranohrianski zidni mozaik. Mozaik je kompozicija sastavljena od sitnih obojenih komada
materijala, usaenih u gipsani malter. Ranohrianske crkve zahtevaju mozaik isto kao to su
grki hramovi zahtevali skulpturu. Mozaik negira ravninu zidne povrine da bi ostvario
iluziju nestvarnosti nebeskog carstva.
Izbegavano je modelovanje. Figure su u dve dimenzije i udaljuju se od realizma. Figura
nosi poruku ima velike oi, a veoma su esto u molitvenom stavu sa podignutim rukama.
Pozadina ne igra nikakvu ulogu, kasnije prerasta u zlatno simbol boijeg. Teme su scene iz
Starog i Novog Zaveta. Ljudske figure su sve izduenije, dobijaju formalni izraz i
transcedentni karakter. Umetnost podrava crkvu koja je kosmika struktura. Dela:
- Slikana tavanica u katakombama Sv. Petra i Sv. Marcellina, Rim, poetak IV veka
- Mozaik u kupoli, crkva Sv. ora, Solun, kraj IV veka
- Razilazak Lota i Avrama, 430 godina, crkva Sta Maria Maggiore, Rim
- Minijatura iz Vatikanskog Vergilija iz Biblije, poetak V veka
VAJARSTVO
U poreenju sa slikarstvom i arhitekturom imalo je sporednu ulogu. Biblijska zabrana u
pogledu idola zabranjuje velike kultne statue, pa se esto u skulpturi moralo kloniti figura
u pravoj veliini. Tako se vajarstvo od samog poetka razvijalo u antimonumentalnom
pravcu (od prostorne dubine i masivnih razmera grko-rimskih statua ka plitkim oblicima
malih dimenzija i ipkastoj dekoraciji povrina). Najstarija dela hrianske skulpture su
mermerni sarkofazi. Prikazivani dogaaji i linosti nemaju ulogu da priaju svoju istoriju,
fiziku ili emocionalnu, ve da u naem duhu prizovu jedno vie simboliko znaenje koje ih
vee. Kada je monumentalna skulptura izgubila pokroviteljstvo crkve zadrala je neko vreme
pokroviteljstvo drave. Ve od 450 godine spoljanja slinost portretne skulpture se povlai
pred likom duhovnog ideala, katkad veoma izraajnog, ali sve bezlinijeg. Ne samo
individualnost lika, ve ni samo ljudsko telo, nije vie opipljiva realnost. To je bio kraj grke
tradicije slobodne skulpture za narednih 100 godina. Dela:
- Sarkofag Junija Basa, Vatikanske peine, 359 godina
- Arhaneo Mihailo (krilo diptiha), poetak VI veka, slonovaa
- Eutropijev portret, 450 godona, mermer
16 Jandri Jovan
VIZANTIJSKA UMETNOST
395 godine car Teodosije deli Rimsko Carstvo na dva dela: Zapadno Rimsko Carstvo
(pad 467 godine) i Istono Rimsko Carstvo Vizantija (pad 1453 godine).
Vekovne rasprave o primatu u crkvi izmeu rimskih papa i carigradskih patrijarha dovodi
do crkvenog raskola 1054 godine. Vizantijski carevi su prvo bili svetenici, pa tek onda
svetovni vladari.
Vizantijska umetnost (vizanzijski stil, stil carskog dvora u Carigradu) izdvaja se ubrzo
posle deobe carstva, ali sve do poetka VI veka teko ju je razlikovati od ranohrianske
umetnosti. Iz ranohrianske umetnosti ostaje otpor prema vajarstvu, te nema monumentalne
skulpture, tako da je zastupljeno samo slikarstvo tj. mozaik, ikona i freska.
Vizantijska umetnost se razvija na grkom tlu: Mala Azija, Grka, Balkan, Italija, ali ona
nije nastavak grke umetnosti. Vizantijska umetnost je simbolina, edukativna i
komemorativna. Osnovne teme su religiozne. Antropomorfizam ovde dobija novi smisao.
Figure su idealizovane, asketizam izraza priguuje line crte, a figure su predmet
divljenja i slue za tumaenje religiozne teme. Oi su velike i one su prozori due. Figure
su viestruko naglaene: kompoziciono, prostorno, dimenzionalno. Postoji disproporcija
izmeu figure i prostora, figure i pejzaa, koji je namerno smanjen. Ide se ka ortogonalizmu,
negira se perspektiva i zastupljena je polihromija.
Simbolika u vizantijskoj umetnosti:
- svetlosni zraci usmerena energija Boije volje
- boje: crvena Boanska energija
- bela Boanska svetlost
- crna smrt
- zelena mladost i cvetanje
- plava veno, nebesko, transcedentno
- hram simbolina pedstava celog kosmosa
Dekor u crkvi: mozaik u gornjem delu hrama, dok se ispod njega sputaju polihromne
mermerne ploe. Svaki deo crkve, poto ima odreenu simboliku, ima i specifinu dekoraciju.
Periodi u vizantijskoj umetnosti:
I epoha Zlatno Justinijanovo doba (527 726 godine)
II epoha Ikonoklazma (VIII IX vek)
III epoha doba Makedonske dinastije (IX XI vek), drugo zlatno doba
IV epoha doba vladara Komnena (XI XIII vek)
V epoha Latinsko carstvo (1204 1261 g.), doba Krstakih ratova
VI epoha epoha Paleologa i kraj vizantijske umetnosti (XIII XV vek)
SLIKARSTVO
Vizantijsko slikarstvo je religiozno i crkveno, ali i raskono, sveano, dvorsko. Slui i
Bogu i vladarima. Vizantijsko slikarstvo je dalo Hrianstvu poseban umetniki izraz. Slika
iskazuje Boiju istinu. Ona utie na matu vernika dematerijalizacijom. Vizantijsko
slikarstvo je spiritualno, prikazivane su linosti iz Jevanelja. To je umetnost koja negira
stvarnost i ne imitira realnost. Izraz duhovnog je vaniji od prikaza telesnog. U vizantijskom
stilu dominira kruta hijerarhinost, mirna sveana poza i odmeren sveani gest dvorskog
ceremonijala ili crkvenog obreda.
Figura vie lebdi, nego to stoji ili sedi. Tei se dvodimenzionalnoj predstavi. Podloga
je plava ili zlatna. Predmeti su lieni teine ili zapremine. Tela su laka i izduena. Pojedini
predmeti su postavljeni u tzv. inverznoj perspektivi, da bi se stvorila dubina prostora, ali se
zadrava utisak iracionalnog. Disk oreola u kompoziciji igra vanu ulogu.
Forma lica, ruku, nabora, dekoracije i dr. je ustaljena. Glava je ovalna, elo je visoko
pamet, nos je dug, usta mala, oi su ogromne i one su prozori due. Svaki predmet ima
svoju perspektivu i prikazuje se tako da se vidi ono najvanije. Ljudska figura je osnovni
motiv u vizantijskoj umetnosti. Bog otac se nikad ne prikazuje, on se samo evocira. Ako su u
kompoziciju uneti arhitektonski elementi ili elementi pejsaa, njihova uloga je da objasne
mesto deavanja radnje i oni su odreeni kao dekorativni dodaci. Osnovni vidovi slikarstva:
17 Jandri Jovan
IKONA je portretna slika Bogorodice, Hrista, svetaca ili predstava scena. Raena je na
drvenoj ploi prepariranoj gipsnom podlogom u tehnici tempere. Slikani portreti razvili
su se u ranom hrianstvu iz grko-rimskih portreta. Veza sa grko-rimskim portretnim
slikarstvom nije samo u medijumu enkaustici (tehlika slikanja starih Grka koja se sastojala u
tome da se votane boje putem zagrevanja prenose na osnovu slike, obino na drvo), nju
vidimo i po finoj gradaciji svetlosti i senke. Ikona je izvanredno snano delo, verovalo se u
natprirodno poreklo svetih slika. Najdragocenije su raene u tehici mozaika. Sa pravoslavnom
verom slikarstv ikona dolazi i na Balkan i Rusiju. Jedna od glavnih tema su 12 velikh
praznika iz Jevanelijskog ciklusa. Frontalnost i krupne oi dominiraju nad asketskim telom.
MOZAIK se radi utiskivanjem malih kockica bojenog stakla u sve malter i
uglavnom se nalazi u gornjim delovima hrama.
FRESKA je slika na vlanom, polusuvom i suvom malteru. Pokriva velike povrine u
unutranjosti hrama. Jeftina je tehika, a u vizantijskoj umetnosti je malo ima.
VAJARSTVO
Poto u vizantijskoj umetnosti nema monumentalnog vajarstva,a statue velikih razmera
izumrle su sa poslednjim carskim portretima, vajarstvo je ogranieno na arhitektonske
ornamente i reljefe manjih razmera, naroito u slonovai i metalu.
I epoha
Za vreme vladavine Justinijana 527 565 g. najvie se radi mozaik, dok se ikonografija
tek zainje. Figure su neobino tanke i visoke, tela izgledaju sposobna samo za ceremonijalne
spore pokrete. Svaki nagovetaj pokreta je iskljuen. Odea je prikazana u raskonim arama.
II epoha
Poinje carskim ediktom,izdao Lav III, 726 godine kojim su zabranjene religiozne slike.
Borba je trajala 100 godina. Postojala su dva tabora:
Ikonoborci eleli su ograniiti umetnost na apstraktne simbole, na biljne i ivotinjske
oblike, elemente su crpili iz helenistikog dekora i savremene ornamentike islamskog istoka.
Ikonofili podravali su izradu ikona.
III epoha
843 godine pobeuju ikonofili. Ova epoha je bila drugo zlatno doba vizantijske
umetnosti. Dolazi do obnavljanja svetovne umetnosti, kao i poznih klasinih motiva. Najlepa
dela odlikuju se klasicizmom koji je skladno sajedinjen sa duhovnim idealom ljudske lepote.
Kompozicija je uravnoteena i jasna. Najznaajniji vid klasinog naslea je emocionalan, to
je onaj plemeniti patos izraen gestovima i izrazima lica. Najvee ostvarenje II zlatnog doba
je unoenje samilosne crte u crkvenu umetnost.
IV epoha
- je period vrhunca u slikarstvu. Glavni elemenat stila je linearna arabeska,ornament na
arapski nain. Figure su izrazito izduene i vitke. Kompozicje su velike sa vie figura datim u
irokim potezima.
V epoha
Zapoinje padom Carigrada u toku IV Krstakog rata. Period stagnacije u umetnosti. Li-
nearni stil se zamenjuje plastinim stilom, vea je monumentalnost. Izbegava se dekorativnost
VI epoha
Izrazito narativan period. Zbog slabljenja i osiromaenja carstva freske se vie rade. Javlja
se nagomilavanje novih ikonografskih tema. Naglaena je inverzna perspektiva. Kompozicije
su manje. Figure su plastinije, naglaava se pokret, draperija je esto pokrenuta radi
pojaavanja dramatinosti prikazivanja. Vie je boja i detalja, nema monumentalmosti.dela:
- Justinijan sa pratnjom, mozaik, 547 g., crkva S. Vitale, Ravena
- Carica Teodora sa pratnjom, mozaik, 547 g., crkva S. Vitale, Ravena
- Bogorodica, enkaustika na drvetu, crkva Sta Francesca Romana, Rim, VI VII vek
- Unutranjost apside u crkvi S. Apollinare in Classe, Ravena, 533 549 g.
- Mozaik na kupoli, manastirska crkva u Dafni, Grka, XI vek
- Prizori iz Knjige Postanja, mozaik, 1200 g., katedrala Sv. Marka, Venecija
- Anastazis, freska, 1310 1320 g., crkva Svetog Spasa u Hori, Carigrad
- Starozavetna Trojica, ikona, 1410 1420 g., Andrej Rubljov
- Bogorodica na prestolu, XIII vek, ikona
18 Jandri Jovan
Istorija umetnosti Srednji vek
PREROMANIKA
Preromanska umetnost je umetnost Zapadne Evrope i samo se prirodno razlikuje od

umetnosti Istone Evrope. Podela Rimskog Carstva izazvala je rascep hrianske crkve na
istonu pravoslavnu i zapadnu katoliku. Ipak, zajedniki imenitelj obe crkve je
Hrianstvo. Paralelno sa vizantijskom umetnou na zapadu se javljaju preromanika,
romanika i gotika.
Sadraj preromanske umetnosti je uglavnom religiozan. Stil je anarhian, slau se
elementi razliitih kultura da bi nagovestili formiranje novog kulturnog jedinstva. Uticaji
razliitih kultura:
1. ostaci antike kulture
2. istono hrianska kultura
3. kultura varvara
Dozvljeno je trodimenzionalno prikazivanje figure, naglaavanje svetlosti i senke. ee
je slikarstvo, nego vajarstvo. Na preromaniku skulpturu uticalo je mnogo inilaca, nema
skulpture veih razmera jer je postojao strah od paganske idolatrije. Razvija se vrlo plitka
plastika, plitak reljef u dve ravni. Skulptura je vezana za arhitekturu (vrata, presto i sarkofazi)
i reljefna. Motivi su ogranieni ikonoklasinim temama zoomorfni, geometrijski, ivotinjski
oblici, i plastikom hrianskog istoka. Podela preromanike:
1. VI VIII vek Kultura varvara, doba Merovinga
2. VIII IX vek Karolinka umetnost
3. X XI vek Otonska umetnost
KULTURA VARVARA, 650 750 g., (mrano doba, doba neprosveenosti)
Germanska plemena koja su prodrla u Zapadnu Evropu sa istoka nosila su sa sobom jednu
staru i duboko rasprostranjenu tradicuju tzv. ivotinjskog stila.
Ovakva umetnost karakteristina je za sve varvare: Kelte, Slovene, Normane i dr. To je
umetnost seobe naroda. ivotinjski stil se odlikuje kombinacijom geometrijskih
(apstraktnih) oblika i organskih oblika slobodne uobrazilje, disciplinom forme i
ornamentalnog karaktera. On je znaajan element u keltsko-garmanskoj umetnosti ranog
srednjeg veka. Uglavnom su izraivani predmeti primenjene umetnosti. Rad u metalu
razliitih vrsta i tehnika u zanatskom pogledu esto izvanredno prefinjen, bio je glavni
medijum ivotinjskog stila. Takoe se dosta radilo u drvetu i koi, a to su troni materijali,
tako da je ostataka veoma malo. U toku perioda neprosveenosti ovi se elementi ivotinjskog
stila u Zapadnoj Evropi rade i u kamenu i u iluminaciji rukopisa.
Irci su tokom ovog perioda preuzeli duhovno i kulturno vostvo Zapadne Evrope, pa je
period od 600 800 g. nazvan Zlatno doba Irske. Njihove pisarne radionice scriptarie
postale su sredite umetnikih nastojanja. Za njih su slike koje su ilustrovale biblijske
dogaaje bile sasvim malo zanimljive, dok veliku panju poklanjaju dekorativnom
ukraavanju, ornamentu i arama ivotinjskog stila. Jedino ouvano slikarstvo su bile
minijature. Dela:
- Stranica sa krstom iz Lindisfarnskog etvorojevanelja, 700 g.
- Raspee, sa knjikog poveza, VIII vek,Dablin, Irska
- Reljef sa parapetne ploe, potpis patrijarha Sigvalda, 725 750 g., mermer, krstionica katedrale
Cividale, Italija
- Simbol Sv. Marka iz Ehternakog etvorojevanelja, 700 g., Irska
KAROLINKA UMETNOST
751 g. Pipin Mali je krunisan za kralja Franake drave. Njegov naslednik Karlo Veliki
je pokuao da rekonstrie Rimsko Carstvo, a 800 g. je proglaen od strane pape za cara
Rimljana. Samim tim umetnost Zapadne Evrope ponovo vee za antiku, kao deo svesne
politike obnove. Karolinka obnova moe se nazvati prvom i najvanijom fazom
stvarnog sjedinjavanja keltsko-germanskog duha sa duhom sredozemnog sveta.
Likovne umetnosti imale su vanu ulogu u karolinkom programu. Iz knjievnih izvora
saznajemo da su se u karolinkim crkvama nalazili zidne slike, mozaici i reljefi, ali je sve
skoro iezlo. Sauvali su se samo iluminirani rukopisi, radovi u slonovai i zlatu. Umetnik
19 Jandri Jovan
naglaava prozorski vid slike. Dinamizam linije podsea na plahovit pokret iz doba
neprosveenosti. Poznata je Renska kola karolinkih rukopisa. Kraj karolinke umetnosti se
poklapa sa krajem Karolinkog Carstva, druga plovina IX veka. Karakteristike karolinke
umetnosti:
1. orijentacija od simbolike ka naraciji
2. uvedena ljudska figura koje ima negativan odnos prema antici
3. funkcionalno dimenzionisanje figure, prema znaaju
4. rade se minijature i freske
5. skulpture nemaju treu dimenziju
Dela:
- Odo iz Melza, katedrala u Aachenu, 796 895 g., (westwerk spajanje svetovnog i duhovnog)
- Sv. Mateja iz Jevanelja Karla Velikog, 800 810 g.
- Sv. Marko iz Jevanelja renskog nadbiskupa Eba, 816 835 g., ustreptala energija koja sve stavlja u
pokret
- Ilustracije iz Utrehtskog psaltira
- Adam i Eva iz Biblije Karla elavog, 850 g., ivahno pripovedanje
- Prednje korice etverojevnelje iz Lindaua, 870 g., zlato idrago kamenje
OTONSKA UMETNOST
Raspadom Karolinkog Carstva 843 g., Verdenskim ugovorom, nastaju tri anarhina
kraljevstva, kojim vladaju saksonski kraljevi. Stalne provale Normana predstavljaju smetnju
decenijama dalji razvoj umetnosti. etiri vana dogaaja za razvoj Otonske umetnosti su:
1. 910 g. osnovana opatija Cluny, sto predstavlja znaajnu versku obnovu
2. 936 g. Oton I u Aachenu je krunisan za cara, krunisao ga Sv. Benedikt, obeava
obnoviti dravu Karla Velikog
3. enidba Otona I udovicom langobardskog kralja, te ga papa 962 g. krunie za cara
Svetog Rimskog Carstva
4. 972 g. Oton II eni vizantijsku kneginju (princezu) Teofanu
Nemaka, dakle, postaje vodea sila u Evropi u politikom i kulturnom pogledu. Otonska
umetnost poinje kao obnova karolinkih tradicija, uz jake vizantijske uticaje, uz dodatno
naglaavanje ceremonijalnih i kulturnih vrednosti. Otonski umetnik prevodi vizantijski jezik
na jezik skulpture velikih dimenzija. Plemeniti patos menja izraajnim realizmom, koji od
tada postaje glavna snaga nemake umetnosti. Linearni je stil. Plavo vidljivo nebo menja
zlatnu pozadinu. Radilo se slikarstvo, skulptura reljef i crte snane grafike. Od vizantije
je uzet estetski simbolizam. Dela:
- Gerovo raspee, 975 1000 g., drvo, katedrala u Kelnu
- Bronzana vrata biskupa Bernwarda za crkvu St. Michael, 1015 g., Hildeshajm
- Korice za Codex Aureus iz Echternacha, 983 g.
- Minijature iz Jevanelja manastirske poglavarice Hilde, poetak XII veka,Darmstadt
20 Jandri Jovan
ROMANIKA
Traje od 1050 1200 godine. Razvija se od doba Karla Velikog i Otona III. Sastoji se od
velikog broja raznolikh regionalnih stilova, karakteristinih i tesno povezanih. Francuska
ima vodeu ulogu, a potom panija, Italija, Nemaka i Engleska. Javlja se u itavoj Zapadnoj
Evropi. To je doba intenzivne intelektualne aktivnosti. Zrela romanika se javlja u XII veku.
Romanika umetnost nije nastala iz jednog izvora. Osnovni faktori su:
1. naslae iz karolinke i otonske umetnosti
2. poruke iz Cluny-ja se uvruju do 1000 g. i poinju se iriti po Zapadnoj Evropi
(Cluny-jevski Benediktinski red je drao glavne manastirske crkve na hodoasnikim
putevima ka Santiago da Campostelu i Rimu)
3. pobeda Hrianstva u Evropi:
hristijanizacija Viknga
pad Kordovskog kalifata 1031 g.
hodoasniko putovanje dostiglo je vrhunac u Krstakim ratovima
4. obnavljanje trgovine u Sredozemlju, te samim tim i obnova gradova: Venecija,
enova , Piza...
Dolazi do poveane graevinske aktivnosti, a crkve dobijaju jednostavnu koncepciju.
One su masivne, arhitektonski oblici su svedeni na pravilne geometrijske oblike, bogato su
razuene, imaju bogatu spoljnu dekoraciju, ornament i skulpturu, brodovi su zasvoeni.
Dakle, daleko su vie rimske po izgledu od starohrianskih, otonskih, karolinkih i
vizantijskih crkvi, te dobijaju te dobijaju naziv romanike pa otud i naziv romanika.
Vajarstvo i slikarstvo su u slubi arhitekture.
VAJARSTVO
Romaniko vajarstvo se javlja u dva vida:
1. monumentalna skulptura
2. kamena reljefna dekoracija vezana za arhitekturu
Obnova monumentalne skulpture zauuje, jer ni karolinka, ni otonska umetnost nisu
pokazivale tenju u tom pravcu. Dotle su arhitektonski dekorativni reljef i slikarstvo imali
kontinuiran tok razvoja. Razvoj vajarstva u kamenu se najpre deava u JZ Francuskoj i Sj.
paniji na i u crkvama, koje se nalaze na hodoasnikom putu za Santiao da Campostelu, oko
1050 1100 g. Razlog: masivni, veliki, trodimenzionalni, reljefni likovi su mnogo vie realni
od slika.
Skulptor se boji prazne povrine, te je pretrpava likovima u horizontalnom ili vertikalnom
rasporedu. Nema smisla za red. U kompoziciji postoji nebeska i zemaljska hijerarhija,
nebesko je iznad zemaljskog. Takoe postoji i izokefalij, funkcionalno dimenzionisanje
delovi tela u akciji su naglaeniji i obraeniji od onih u mirovanju.
Romanika uvodi figuraciju u skulpturu, ali se javljaju problemi proporcije i anatomije.
Njeno korienje je ogranieno na dekoraciju kapitela i portala. Veoma je retka slobodna
skulptura. Javljaju se raznovrsne dekoracije kapitela, skulptura je u timpanonu, u nii i uz
trimo (srednji stub koji nosi nadvratnik). Skulpture u nii: imaju arhitektonski okvir -
poreklo iz vizantijskog izvora, frontalni strav, masivnost. Skulpture uz trimo i bone
stubove portala: obraene su sa neverovatnom savitljivou uz stub, nemaju samo dekorativnu
namenu, ve i izraajnu. Predstavljaju zaleene demone ili figure uvare. Skulpture na
portalima: imaju snaan izraz, neobuzdanu matu i nervoznu gipkost oblika - uticaj iz
iluminiranih rukopisa.
Mezanska romanika skulptura: izvrsni radovi u metalu i skladne kompozicije i dobra
izrada.
Bronzani krazi za vodu u obliku lavova, zmajeva, grifona i slinih ivotnja se uvode u
crkvenu slubu (ritualno pranje ruku svetenika), a nadahnuti su motivima sa Biskog Istoka.
Benedetto Antelami je najvei vajar u Italiji romanike umetnosti. Izraena mu je
monumentalnost i lini stil. Dela:
21 Jandri Jovan
- Apostol, crkva St. Sernin, Touluse, kamena ploa, 1090 g.

- Juni portal crkve St. Pierre, Maissac, poetak XII veka
- Strani Sud, zapadni timpanon katedrale u Autunu, 1130 1135 g.
- Odailjanje apostola, timpanon srednjeg portala narteksa, Vezelay, 1120 1132 g-
- Kralj David, zapadno proelje katedrale Fidenca, 1180 1190 g., Benedetto Antelami, fiziki
slobodno stoji u nii, ali zahteva arhitektonski okvir
- Spomenik Lava, bronza, 1166 g., trg pred katedralom, Braunschweig, jedina potpuno slobodna
romanika statua
SLIKARSTVO
Romaniko slikarstvo se ne odlikuje kao i skulptura iznenadnim revolucionarnim
razvojem. Ono predstavlja kontinuirani razvoj karolinkog i otonskog slikarstva, plus razni
uticaji, naroito iluminiranih rukopisa.
Isezao je i poslednji trag klasinog iluzionizma, plastinog modelovanja renske kole i
njenog nagovetavanja svetlosti i prostora. Figure su oiviene debelom konturom, koje su
ispunjene svetlim, punim bojama, tako da je trodimenzionalnost slike svedena na naleganja
ravnih ploa. Slikarska dela su jasna i precizna i tek sad moemo rei da su figuralni,
simbolini i dekorativni elementi kompozicije spojeni u jedinstven sklop. Dakle, postoji
snano oseanje za kompoziciju.
Zidno slikarstvo je raeno u tehnici Al Fresco. Glavni cilj slikarstrva je naracija, a ne
likovna lepota. Figure su stilizovane, ne reprodukuju prirodne proporcije i forne, te pokrete i
stavove. Kao i kod vizantijskog slikarstva tei se iluziji prostora. Radi se na jednoobraznoj
podlozi, svetloj ili tamnoj, koja slui da istakne predstave figura i predmeta, kao kod
Vizantije. Ljudska figura je dominantna u odnosu na arhitekturu.
Od mnotva regionalnih stilova najvea ostvarenja proizala su iz manastirskih
pisarnica Sj. Francuske, Belgije i J. Engleske.
Ubrzo posle 1150 g. osea se zunatna promena u stilu: umesto apstraktne eme javljaju se
trodimenzionalni oblici sa nagovetavanjem oble mase tela. Obnavlja se interesovanje za
perspektivu. Polako se sve vie uvaava lepota antikih umetnikih dela. To je poetak
postepenog prelaza u gotiku.dela.
- Sv. Marko iz Jevanelja u Corbieu, 1025 1050 g.
- Zidanje Vavilonske kule, crkva St.Savin-sur Gartempe, freska, oko 1110.
- Sv. Mihovil, Notre-Dame, Le Puy, freska, XI vek
- Portret lekara, minijatura, 1160. g.
- Prelazak preko Crvenog mora, Nikolas iz Verduna, 1181. g; emajlirana ploa, Austrija
- Proletni pejsa, iz rukopisa Carmina Burana, poetak XIII veka, prvi pejza u umetnosti Zapada posle
klasinog doba
22 Jandri Jovan
GOTIKA
Traje od XII XV veka. Gotiku moemo tumaiti kao proizvod novog tumaenja sveta,
koje se ogleda u nebeskoj i zemaljskoj hijerarhiji sveta. Nestaje strogi dualizam koji je do
tad postojao. Materijalni svet je proizvod dobrote stvaranja Boga, a Bog vie ne kanjava
nego prata.
Gotika umetnost poinje u Francuskoj, tanije u Ile-de-Franceu i iri se u celoj
Evropi, poznata pod imenom Opus Modernum ili Francigenum (moderan ili francuski rad).
Tek u renesansi dobija ime gotika, kao pogrdno ime za stil koji predstavlja poslednje
razdoblje srednjevekovnog stvaranja, kao stil manje vredan, varvarski (gotski). Izraz
gotiki je prvenstveno skovan za stil u arhitekturi, a u arhitekturi se karakteristike ovog
stila najlake raspoznaju i dostiu svoju najviu manifestaciju. Gotika poinje u arhitekturi.
Gotika umetnost, kao ni jedan stil do tada, ima tano odreeno mesto i vreme postanka.
Javlja se od 1137 1144 godine kada je opat Suger preziivao (proirio i prepravio)
opatijsku crkvu u Saint-Denisu, kada je kao savetnik Luja XVI iskovao savez monarhije i
crkve i u slavu toga podigao ovu opatiju. Suger je eleo da ova opatija bude duhovno sredite
Francuske, najprestinjia hodoasnika crkva, te ia verskih i rodoljubivih oseanja.
Podela Gotike:
1. RANA GOTIKA, period od kraja XII do poetka XIII veka
2. RAZVIJENA GOTIKA, XIII i XIV vek
3. POZNA (CVETNA) GOTIKA, XV i XVI vek
Gradovi postaju centri umetnosti, ali se umetnost i dalje smatra vidom zanata. Osobine:
slobodnija kompozicija, proporcionalnost oblika, javlja se lina nota, osim verskih i profane
teme (kalendari, zodijaki znaci, profane linosti), sadraji su humaniji (roenje Hrista,
Poklonjenje mudraca, krunisanje Bogorodice), simboliku zamenjuje naturalizam i realizam.
Gotika umetnost poinje kao lokalna forma, iri se po celoj Evropi, u XIII veku gubi
svoju uvoznu ar, a regionalne varijante preovlauju, sredinom XIV veka ove varijante
imaju jak meusobni uticaj, pa oko 1400. godine gotika predstavlja homogen,
internacionalan stil. Ubrzo posle toga ovo jedinstvo se raspada. Italija sa Firencom stvara
ranu renesansu, a Flandrija poznu gotiku.
VAJARSTVO
FRANCUSKA
Gotiko vajarstvo traje od 1150 1420. godine. Razvija se iz romanikog vajarstva.
Dostiglo vrhunac 1220 1420. godine. Do 1200. godine skulptura je bila strogo vezana za
arhitekturu, a u poznoj gotici dolazi do odvajanja skulpture od arhitekture. Vajarstvo ostaje u
sastavu arhitekture, ali gubi dekorativni karakter i arhaine stilizovane forme. Zagovara se
trodimenzionalnost.
Stil XIII veka je idealistiki, odlikuje se vedrinom, plemenitou i duhovnou, od XIV
veka idealizam zamenjuje ivopisni realizam. Skulptura je bila polihromna, al boje su nestale
Gotski vajani dekor: u okviru portala, prozora, na kapitelima, konzolama i drugo.
Poto je gotiko vajarstvo poelo u Francuskoj, a bilo je veinom vezano za crkveni
dekor, njegov razvoj moemo pratiti razvojem skulpture na portalima katedrala u Francuskoj.
Uporeenje gotskog sa romanikim portalom:
- novo oseanje za red, figure kao da stoje mirno
- naglaava se simetrija i jasnoa, naspram zbijenosti
- figure stoje kao samostalni entiteti, te nisu meusobno povezane
- figure na dovratnicima su u sutini statue sa sopstvenom osnovom, to je prvi korak ka
osvajanju monumjentalne skulpture. Kruti obliasti oblik stuba pozajmljen za
ljudksu figuru uzrokovao je da ove skulpture budu apstraktnije nego romanske
prethodnice, no one nee dugo odrati tu nepominosti i neprirodnu srazmeru
- glave figure na dovratnicima odiu plemenitou i ovenou, naglaavajui
realizam gotikog vajarstva
- figure na timpanonima meusobno opte pogledom ili gestom
23 Jandri Jovan
Rana faza zrele gotike skulpture poinje 1195. godine kad su izgraeni novi portali
katedrale u Chartresu posle poara.
Simbioza statue i stuba se razlae, irina figure i njihova detaljno obraena postolja
zasenjuju stub. Osa tela je slobodna, blago kriva u obliku slova S. Detalji su tano odraeni.
Figura je iva, ali ne samo zbog realizma, ve zbog vedre i uravnoteene slike oveka koji taj
realizam izraava.
Vrhunac gotikog klasicizma 1225 1245. g., (na dovratnicima katedrale u Reimsu).
Stubovi su totalno potisnuti, izraenija je krivina ose tela. Dominira profil, ali se radi i anfas.
Draperija je bogato naglaena.
Poetkom XIV veka nestaje i poslednji trag klasicizma iz gotike skulpture. Figura
postaje upljikava i apstraktna. Izboine su svedene na minimum, pa izgledaju kao linije, a ne
kao zapremine. Statua je bestelesna, izvijena, nema vie nikakve veze sa klasinim
kontrapostom. Gotiki realizam je realizam osobitog, usresreen na pojedinosti, a ne na
celinu figure sladunjava elegancija. Najznaajnija dela ovog stila su skulpture manjih
dimenzija. Statua je sauvala emocionalnu dra sr gotike umetnosti. Dela:
- Zapadni portal, katedrala u Chartresu, 1145 1170 g.
- Portal junog transepta, katedrala u Chartresu, 1215 1220 g.
- Smrt Bogorodice, timpanon na portalu junog transepta, Katedrala u Strasbourgu, 1220g.
- Blagovesti i Poseta, zapadni portal katedrale u Reimsu, 1225 1245 g.
- Melhisadek i Avram, unutranji zapadni zid katedrale u Reimsu
- Pariska Bogorodica, poetak XIV veka, Notre-Dame, Pariz
irenje gotikog vajarstva izvan Francuske posle 1200. godine:

ENGLESKA
Najbogatiji materijal nam pruaju grobnice, koje nisu unitili borci protivnika
katolicizma, koje pokazuju pokojnika u snanoj akciji palog junaka. Delo:
- Grob viteza, 1230 1250. godine
NEMAKA
Nemako vajarstvo je manje bilo vezano za arhitektonski okvir. Najlepa dela su stvarana
za unutranjost crkve. To prouzrokuje individualnost i izraajnu slobodu veu nego kod
Francuza. Unosi se to vea emocionalna snaga u skulpturu.
Pred kraj XIII veka dolazi do nove vrste religioznih kipova namenjene za privatne potrebe
vernika Andachtsbild. Najkarakteristiniji tip je Pieta (Bogorodica oplakuje Hrista u
traginom realizmu), odraz mravosti i splasnulosti. Dela:
- Raspee, na horskoj pregradi, katedrala u Naumburgu, 1250 1260 g., herojski i dramski patos
- Judin poljubac, na horskoj pregradi, katedrala u Naumburgu, 1250 1260 g.
- Ekkeheard i Uta, katedrala u Naumburgu, 1250 1260 g.
- Pieta, poetak XIV veka, statua u drvetu, Pokrajinski muzej, Bon
Tek posle 1350. godine javlja se ponovno oseanje za masivnost i zapreminu. Vrhunac
je 1400. godine u doba Meunarodnog stila. Figure postaju toliko velike da gue
arhitektonski okvir. Najpoznatiji nosilac ovog stila je Claus Sluter, nizozemac, koji je radio u
slubi burgundijskog vojvode. Dela:
- Portal kartuzijanskog manastira, 1385 1393 g., u Champmolu, kod Dijona, Claus Sluter
- Mojsijev kladenac, 1395 1406 g., Kartuzijanski manastir u Champmolu, kod Dijona, Claus Sluter,
remek-delo kasnogotikog naturalizma, figure su toliko velike da skoro gue arhitektonski okvir
ITALIJA
Gotika skulptura kao i arhitektura u Italiji stoji po strani od itave Evrope. Skulptura ima
oigledan, jako izraen klasini stil. Statue u niama, kao i reljefi manjih dimenzija, istiu
ljudsko saoseanje, po emu ovo i jeste gotika skulptura. U italijanskom gotikom vajarstvu
nalazimo i veoma razvijen crkveni mobilijar (predikaonice, horske pregrade, krinje,
nadgrobne spomenike). Najpoznatiji predstavnici su: Nicola Pisano (delovao 1258 1278.
godine), Giovanni Pisano (sin), Arnolfo di Cambio.
24 Jandri Jovan
Tokom druge polovine XIV veka severna Italija prihvata uticaje severno od Alpa, tzv
Meunarodnog stila, gde smo zapazili novo smelo naglaavanje prostornog okvira, mnogo
prirodnije oseanje dubine i prvi put posle klasine antike doivljavamo pozadinu ploe, ne
kao radnu povrinu, ve kao prostor iz kojeg izranjaju vajani oblici. Dela:
- Mermerna predikaonica, 1259- -1260 g., krstionica Piza, Nicola Pisano
- Roenje Hristovo, 1265 1268 g., propovedaonica u katedrali u Sieni, Nicola Pisano
- Grobnica kardinala de Brayea, 1282 g., San Domenico, Orivieto, Arnolfo di Cambio
- Roenje Hristovo, 1302 1310 g., na mermernoj predikaonici, katedrala Piza, Giovanni Pisano
- Madona, 1315 g., mermerna statua, katedrala Prato,
- Konjanika statua Cana Grande della Scala, 1330 g., nadgrobni spomenik, Muzej Verona
SLIKARSTVO (1200 1420 g.)

Za razliku od arhitekture i skulpture gotiko zidno slikarstvo se sporije razvijalo. Do
zapostavljanja dolazi iz konstruktivnih razloga arhitekture katedrala skeletni konstruktivni
sistem gotikih katedrala nije ostavljao mnogo povrina za zidne slike.
Nasprot zidnom slikarstvu, tehnika vitraa (bojeno staklo) kao sastavnog dela gotike
arhitekture (skeletni sistem je stvorio ogromne prozore) doivljava puni razvoj, koji potie iz
romanike. U drugoj polovini XII veka vitra postaje vodea grana slikarstva zamenjujui
iluminirane rukopise.
Vitra: je tehnika bojenog stakla raena ubacivanjem velikog broja komada bojenog
stakla izmeu olovnih traka. Dakle, nije se slikalo na staklu ve pomou stakla. Jedino fini
detalji su naknadno slikani. Umetnik je sastavljao nacrt, slino nacrtu za slaganje ploica
mozaika. Prozor uva dvodimenzionalnost, nema pokuaja stvaranja dubine prostora.
Kompozicija je apstraktna i monumentalna.
Od 1200 1250 g. je zlatno doba bojenog stakla. Boje: rubin crvena, nijanse plave,
jarko zelena i oker. Kompozicija je velika, kolorit sveden, nema nijansi, ni senke, olovne
trake ine crte.
Krajem XIV veka slabi kvalitet vitraa, rade se velike jednobojne sive povrine stakla, sa
malim minijaturama u obojenom staklu. Vie je figura, manje su kompozicije, doslikavaju se
elementi, puno je nijansi, ak i do 300.
U XV veku propada vitra, trai se trodimenzionalna predstava.
Ve od 1250g. u slikarstvu primat opet preuzimaju iluminirani rukopisi, ali sad ve
potpuno pod uticajem vitraa i vajarstva. Figure pokazuju karakteristike elegantnog stila
(uticaj skulpture), utananog i prefinjenog ukusa, zbog kojeg dvorska umetnost Pariza postaje
uzor celoj Evropi. Do XIII veka iluminacija rukopisa je usresreena na pisarnice po
manastirima. Figure su vee, reljefnije, okvir ne gospodari kompozicijom.
Slikarstvo na drvetu, mozaik i zidno slikarsto su tehnike koje nikad nisu uhvatile maha
severno od Alpa, za razliku od Italije.
ITALIJA
Krajem XIII veka u Italiji dolazi do eksplozije stvaralake energije u slikarstvu.
Romanike elemente, koji su se zadrali u italijanskom slikarstvu, preplavljuje novi talas
vizantijskog stila. Ovaj novovizantijski stil, kojeg su Italijani zvali grki manir, se javlja
ubrzo posle etvrtog krstakog rata (1202 1204 g.) i preovlauje do 1300 godine. Veoma je
temeljna apsorpcija vizantijske tradicije.
1300 g. gotiki uticaj se proiruje i na slikarstvo i iz uzajamnog delovanja ovih elemenata
javlja se novi revolucionarni stil. Predstavnici:
CENNI DI PEPPI CIMABUE (delovao 1272 1302 g.)
Vodio je firentinsku slikarsku kolu. Ponekad koristi grki manir. Bio je Giottov
uitelj. Cimabue je slikar za koga je Giorgio Vasari rekao da je prvi slikar koji je raskinuo sa
vizantijskom tradicijom. Poseduje snaan stil, bez kasnovizantijske linearnosti, te jak oseaj
za plastinost i patetinost. Dela:
- Madona na prestolu, 1280 1290 g., velika slika na drvetu, gore je zavrena na zabat
- Raspee Hristovo, pre 1284 g.
25 Jandri Jovan
GIOTTO DI BONDONE (1267 1337 g.)

Bio je Cimabueov uenik u Firenci. Od poetka je bio veoma blizak grkom maniru.
Za njega ja 1440 g. Cennino Cennini (firentinac) rekao da je slikarsku umetnost sa grkog
preveo na latinski. On je zaetnik ere slikarstva. Dela mu izgledaju ivotno.
Od Cimabua je nasledio smisao za monumentalnost razmera, bio je prvenstveno zidni
slikar. Tradicionalnu emu u pogledu prostora i narativih detalj oto je podvrgao korenitom
uproavanju. Predio, arhitektura su svedeni na minimum. Fresco tehnika, sa ogranienom
skalom i intenzitetom boja naglaavaju otvu jednostavnost.
Njegovo delo je snano i on ini da smo mi uesnici, a ne posmatrai u delu. Oblicima
daje snanu trodimenzionalnost. elja mu je da celinu obuhvatimo jednim pogledom.
Originalan je i jedan od retkih ljudi u istoriji umetnosti koji je bio radikalni inovator.
Kompozicija mu je savreno usklaena sa emocionalnom sadrinom slike. 1334 godina je
prekretnica, oto je postavljen na elo radionice pri katedrali u Firenci. Dela:
- Oplakivanje Hrista, 1305 1306 g., freska, kapela Arena, Padova
- Madona na prestolu, 1309 g., slika na drvetu, galerija Uffizi, Firenca
DUCCIO DI BUONINSEGNA (1260 1318 g.)

On je osniva i najslavniji predstavnik Sienske kole. On je siensko slikarstvo preveo sa
vizantijske na gotiku tradiciju. Duovo slikarstvo poseduje sjajnu senzitivnost, uz
velianstvenu upotrebu boje, elegantno oblikovanje i ivahno pripovedanje. U Ducciovim
rukama grki manir nije vie tako ukoen, krute uglaste draperije su talasaste i meke,
senenje zlatnim crtama svedeno je ne minimum, a figure su neno zaobljene. Zadrao je
gotiki element meusobno optenje figura pogledom. Inovator je, jer je upotrebio novu
vrstu slikarskog prostora. Prvi put u istoriji slikarstva uspeo je da dve figure postavi u
arhitektonski okvir, tj. da on ne bude iza njih ve da ih sadri. Dela:
- Madona na prestolu, 1309 g., srednja ploa oltara Maesta, muzej katedrale; Siena
- Hristov ualzak u Jerusalim, sa poleine oltara Maesta
- Aneo najavljuje Bogorodici Smrt, sa oltara Maesta
SIMONE MARTINI
Duov naslednik. Dela:
- Prestolje mudrosti, 1315 g., Siena, freska
- Put do Golgote, 1340 g., slika na drvetu,
PIETRO i AMBROGIO LORENZETTI

Pietro je ostvario da povrina slike dobije odliku providnog prozora kao u stvarnosti. To
je uspio kombinujui Duov arhitektonski slikarski prostor i otov vajarski slikarski prostror.
Dela:
- Roenje Bogorodice, 1342 g., triptih, Pietro L:
- Dobra i zla uprava, 1338 1340 g., freska, Siena, Ambrogio L.
FRANCESCO TRAINI
Dela:
- Trijumf smrti, 1325 1350 g., freska, Piza, Camposanto
- Trijumf smrti, 1325 1350 g., sinopija, Piza, Camposanto
GOVANNI DA MILANO
Dela:
- Pieta, slika na drvetu, 1365 g.
Prve etiri decenije Firenzu i Sienu pogaaju niz katastrofa, pa se javljaju nove tema u
slikarstvu trijumf smrti. Sinopije su skice crvenom bojom na malteru preko kojih su se
slikale freske.
26 Jandri Jovan
SEVERNO OD ALPA (FLAMANSKO SLIKARSTVO)

U drugoj polovini XIV veka gotiko slikarstvo je bilo odreeno uticajem velikih Italijana.
Karakteristini su fantastini crtei drolories (lakrdije) na marginama iluminiranih
rukopisa. Sadre niz motiva: fantazija, basna, groteska, ala. 1400 g. vlada meunaraodni
stil. Minijature su glavni vid slikarstva severno od Alpa.
JEAN PUCELLE
Dela:
- Blagovesti, 1325 1328 g., raeno u Parizu, delo sa lakrdijama
MELCHIOR BROEDERLAM
Dela:
- Sretenje i bekstvo u Egipat, 1394 1399 g., slika na drvetu, naivan arhitektonski prostor, lii na kuu za
lutke, utananost modelovanja
BRAA IZ LIMBOURGA
Delo:
Minijature iz kalendarskog molitvenika, Les tres riches heures du Duc de Berry, 1413
1416 godine,
- Minijatura Januar, jedini gruoni prizor u enterijeru
- Minijatrura Februar, najstariji oredeo sa snegom u istoriji umetnosti
- Minijatura Oktobar, tema je sejanje ozimog ita, prikaz gotikog Louvrea, prvi put senke na tlu posle
klasine antike
GENTILE DA FABRIANO
On je najvei slikar meunarodnog stila. Dela:
- Roenje Hristovo, slika na drvetu, svetlost gospodari celom slikom, ona je nezavisan inoic, jako
senenje
- Poklonjenje mudraca, slika na drvetu
27 Jandri Jovan
RENESANSA
U XV veku humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastikom

tradicijom. Obnavlja se zanimanje za jezik, knjievnost i uda antikog sveta. U Italiji se
umetnici okreu rimskoj umetnosti , a u flamanskim gradovima obnova se izraava u
jaoj sklonosti ka naturalizmu. Iz spoja ova dva tumaenja se zapravo rodila moderna
evropska umetnost. Svest o renesansi se rodila u Italiji. 1330 g. Petrarka italijanski pesnik i
humanista.
Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g.
Renesansa u slikarstvu se javlja oko 1420 g. istovremeno u Firenci i Holandiji, dok
neki istoriari smatraju da poinje sa otom.
Cilj renesanse nije bio da se dela antike podraavaju, ve da se dostignu i prevaziu.
Homo universale je umetnik renesanse. On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naunik.
Umetnik poseduje veliku individualnost, lini stil i izraz.
Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi ivoti najslavnijih slikara, skulptora i
arhitekata Giorgio Vasaria (1511 1574 g.). Renesansa je prvi period u istoriji koji je
svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. Postoji spremnost da se posumnja u
tradicionalno verovanje i obiaje. U umetnosti preovlauje problem proporcije ljudskog
tela, istrauje se pokret i perspektiva. Renesansa se deli na:
1. RANA RENESANSA kraj XIV - poetak XV veka ( 1495 godina).
2. VISOKA RENESANSA 1495 -1520 godine
3. MANIRIZAM (i drugi pravci) 1525 1600
RANA RENESANSA NA SEVERU POZNA GOTIKA
SLIKARSTVO
Poinje u Flandriji 1420 godine. Naziv pozna gotika ne odgovara u potpunosti
karakteru severnjakog slikrstva XV veka. Za razliku od Italijana oni nisu odbacili
meunarodni stil, on im je polazna taka. U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa
prolou. U oima Italijana pozno gotiko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno.
Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograniena dubina, stabilnost,
povezanost i potpunost, dok slikari meunarodnog stila nikad nisu teili tolikoj doslednosti.
Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao:
MAJSTOR IZ FLEMALLEUA
To je verovatno bio Robert Campin. On je podraavao istinu i potpunu istinu. Svakom
detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost, individualni oblik i veliinu, boju,
materijal, fakturu povrine, stepen elastinosti i tretman osvetljenja. Na svojim slikama ak
pravi tanu razliku izmeu direktnog i difuznog osvetljenja.
Smelo naputanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih dogaaja iz simbolinih
okvira stavlja u svakodnevni ambijent) namee mu problem kako da svakodnevni ambijent ne
bude trivijalan. Zato on koristi tzv. prerueni simbolizam, ime on svakoj pojedinosti na
slici daje simbolinu poruku. Majstor iz Flemallea se drao istovremeno realizma i
simbolizma. Dela:
- Oltar Merode, triptih, slika na drvetu, 1425 1428 g., svakodnevni ambijent + prerueni simbolizam
(svea, miolovka i dr.)
Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (meavina fino

samlevene boje sa razblaenim umancetom), u poznoj gotici to je tehnika ulja. Ova tehnika
omoguava: bolji tonalitet, skale boja su elastinije i prelivi su meki i iri, omoguava tzv.
glazuru - tanke providne premaze, pa sve do impasta (debele naslage guste teke boje),
omoguuje barunasto tamne prelaze, te ive prikaze (naturalistine) vidljive stvarnosti. Zato
flamanske majstore zovemo oevima modernog slikarstva. Posle njih, ulje postaje
osnovni medijum slikanja.
28 Jandri Jovan
BRAA HUBERT I JAN VAN EYCK

Oni su usavrili razne efekte tehnike ulja. Optiki efekat, atmosferska perspektiva je
magliast zastor koji pravi vazduh, ini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. Kad se
pribliimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. Takoe pozadina se stapa sa nebom. Braa
van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. Ona je za nae
opaanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa
udaljenou). Meka, jasna svetlost razblauje ivice senke. Oni su realisti skoro mikroskopski
precizni. Dela:
- Ganski oltar, slika na drvetu, poliptih, 1432 g., najvei spomenik ranog flamanskog slikarstva
- Raspee i Strani Sud, 1420 1425 g.
- ovek u crvenom turbanu, 1433 g.,slika na drvetu, Jan van Eyck
- Giovanni Arnolfini i njegova ena,1434 g., slika na drvetu Jan van Eyck
Triptih je osnovni oblik slike novog stila.

Tek od Majstora iz Flemallea portret igra vanu ulogu u slikrstvu severa realistino
portretisanje. Pored donatora u sve veem broju sreemo nezavisne likove. U delu Jan van
Eycka istraivanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomou svetlosti i senke je dostiglo granicu
koja nee biti prevaziena za naredna dva veka.
ROGIER VAN DER WEYDEN
On je trei veliki slikar flamanskog slikarstva. Ponovo je obuhvatio oseajnu dramatiku
patos gotike umetnosti. Ui od prethodne dvojice slikara. Vie ga interesuje svet ljudskih
oseanja, nego spoljanji vid dogaaja. Rogierova umetnost je opisana kao fiziki istija i
duhovno bogatija od Jan van Eyckove, pa je postala uzor mnogim umetnicima. Sve ovo to
vai za Rogierova religiozna dela, vai i za njegove portrete. Kod njih nenaglaava neke crte,
a istie druge da bi naglasio karakter. Dela:
- Francesco d'Este, portret na drvetu, 1455 g.
- Skidanje sa krsta, slika na drvetu, 1435 g.
HUGO VAN DER GOES

On je Rogierov sledbenik. Nesreni genije, tragino je zavrio, umro je kao fratar. Dela:
- Portinarijev oltar, 1476 g., poliptih, slika na drvetu, na njemu se vidi Goesovo interesovanje za
nadprirodno, javljaju se razlike u veliini figura
GEERTGEN TOT SINT JANS

Holananin. Snana realnost teme. Likovi su blagi i uproeni. Dela:
- Roenje Hristovo, 1490 g., slika na drvetu, ideja pononog roenja
HIERONIMUS BOSCH
Holananin. Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora. Dela:
- Vrt uivanja, triptih, slika na drvetu, 1500 g., udno iracionalno delo kao iz sveta snova. Egzotine
ivotinje ali i hibridna i deformisana udovita. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grenog
oveanstva ima ednosti, pa ak i udno poetske lepote.
CONRAD WITZ
Iz Basela je. Dela:
- Petrov ribolov, 1444 g., slika na drvetu, prikazan optiki izgled vode, to je najraniji portret pejsaa.
Avinjonska Pieta je najuvenija francuska slika XV veka, slika na drvetu, 1470 g..
Slikarstvo XV veka severno od Alpa moemo nazvati prvi vek slikarstva na drvetu.
VAJARSTVO
Vajari su esto bili i slikari, pa su figure esto i reprodukovali sa svojih slika. Tako je bilo
do 1500 godine. Najkarakteristinija dela vajara pozne gotike su drveni oltari u obliku
krinje, esto ogromnih dimenzija i neverovatno zamrenih detalja. Dela:
- Aneo koji lebdi, 1518 g., crkva St. Lorenz, Nurnberg, Veit Stosz
- Krunisanje Bogorodice, 1471 1481 g., drveni oltar, parohijska crkva St. Wolfgang, Austria, Michael
Pacher
29 Jandri Jovan
GRAFIKA UMETNOST
Severno od Alpa razvila se tamparska vetina ne samo za knjige ve i za slike. Najranije
tampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god..(a Gutenberg?)
Drvorezi sa poetka XV veka su drvene ploe sa kojim su se tampale slike. Rani
drvorezi imaju ornamentalnu emu. Konture su izvedene jednostavnim punim linijama.
Block-buch su popularne slikovnice u XV veku. ine kombinaciju slike i teksta.
1450 god. su se pojavila metalna slova.
Gravure oko 1430. godine su modelovane finim rafiranim linijama. Prvi graveri su bili
zlatari. Moe se pratiti individualni stil.
MARTIN SHONGAUER (1430 1491. godine)
Bio je poznati tampar i slikar koji je stekao meunarodnu slavu. Njegove gravure imaju
sloenu kompoziciju, prostornu dubinu i bogatstvo fakture. Neobuzdana izraajnost i
formalna preciznost, snani pokreti itd u delu:
- Iskuenje Sv. Antonija (1480 1490. godine), gravura.
MAJSTOR HAUSBUCHA
Njegovi otisci su mali, intimne atmosfere i spontani, gotovo da su skice. Svoje crtee u
bakarnu plou je urezivao finom elinim iglom tehnika prost bod. Ova tehnika
dozvoljava veoma tanke linije, kao perom. Ona doputa meke, vazduaste efekte, barunaste
senke i drug koje se rezaljkom ne mogu postii. Dela:
- Sveta Bogorodica, 1480 1490. godine, suva igla
RANA RENESANSA U ITALIJI
Rana renesansa se razvila u Firenci Novoj Atini kao jedan vid borbe protiv
Milanskog vojvodstva, koje je htelo da je osvoji. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za
podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. Umetnik vie nije
zanatlija kao do tad, ve je ovek mislilac, obrazovan, u drutvu naunika i pesnika. Razvile
su se dve vrste umetnika: tip svetskog oveka i tip usamljenog genija, udljivog osobenjaka.
VARSTVO
Vajarstvo se sluilo primerima antike vie nego druge umetnosti. Antiki primeri
direktno utiu na renesansu. U XV veku i pored crkvenih zabrana poela se izuavati
anatomija. to se tie klasine nagote, gde se god sreemo sa nagim telom od 800 1400
godine moemo rei da poiva iz klasinog izvora. U XV veku ponovo se otkriva ulna
lepota akta. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne
skulpture. Sjedinjuju se klasini oblik i sadrina. Umetnost rane renesanse za razliku od
pozne gotike tei stavu prema ljudskom telu koji je bio slian klasinoj sredini.
Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir razliitih pojedinaca.
Zadnji deo statue obrauje se kao i prednji. Primeuje se uticaj antike u dobroj proporciji,
poloaju, kopoziciji, detalju. Primetan je uticaj i romanike i gotike.
Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture, mada postoje i dela vezana za
arhitekturu. Obnavlja se antiki duh, polazi se od prirode i prouava se anatomija.
LORENCO GHIBERTI
Dela:
- Rajska vrata, 1435 g., reljef, pozlaena bronza, krstionica Firenca
NANNI DI BANCO
Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. Sjedinjuje klasini oblik i sadrinu. Dela:
- etiri sveca, 1410 1414 g., mermer, crkva Or San Michele,Firenca
- Uspenje Bogorodice, 1420 g., reljef, Porta della Mandorla
30 Jandri Jovan
DONATELLO (1386 - )
On je najvei vajar Italije posle Mikelanela. Uio je kod Ghibertija. Reio je veinu
problema u vajarstvu. Njegova najbolja dela su raena u bronzi. Teio je jaanju realizma i
pristupanosti umetnikom delu, to postie dajui svojim figurama izraenija lina obiljeja.
U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. Preuzima oblike iz prirode, ne idealizuje ih
toliko, a likovi su realistini i brutalni. Slui se kontrastima svetlosti i senke. Kroz izraz lica
postie unutranju dinamiku. Vlada perspektivom i naglaava treu dimenziju. Krajnji
individualizam Donatelovog stila potvruje injenicu usamljenog genija. Dela:
- Sv. Marko, 1411 1413 g., mermerna statua, crkva Or San Michele,Firenca, prva statua posle antike sa
klasinim kontrapostom
- Sv. ore, 1415 1417 g., mermerna statua, crkva Or San Michele,Firenca
- Prorok (Zuccone), 1423 1425 g., mermer, zvonik firentinske katedrale, Donatello je govorio statui:
Govori, govori inae e te avo odneti!
- Irodova gozba, 1425 g., reljef na ploi od pozlaene bronze, S. Giovanni, Siena, koristi na linearnu
perspektivu
- David, 1430 1432 g., bronzana statua, prvi muki akt posle antike u prirodnoj veliini
- Gattamelata, 1445 1450 g., konjanika statua, bronza
FILIPPO BRUNNELESHI
Bio je arhitekta. Pronaao je sistem linearne perspektive. To je geometijski postupak
kojim se prostor projektuje na jednu ravan. Poto taj postupak pretpostavlja da posmatraevo
oko zauzima odreen poloaj u prostoru, slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba
da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali.
SLIKARSTVO
Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke, forma se
deformie linijom i jakom konturom, boja je sekundarni element, slikari su osloboeni
kanona. Naglaava se psihologija likova. Obnavlja se antiki duh i prouava se anatomija.
Sredinom XV veka su pronaene uljane boje nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. U
prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku vrhunac je Venecijansko slikarstvo.
Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. Prostor je predstavljen to vernije.
Crkvene linosti se rade kao obini ljudi sa individualnim karakteristikama, sve vie se istiu
portreti. Osnova je promatranje oveka, a ne imitiranje.
TOMMASO DI GIOVANNI MASACCIO (1401 1428 g.)
On je mladi genije koji je pokreta novog pravca i otov naslednik. Potpuno je ovladao
naunom perspektivom. Dostie jedinstvo i povezanost prostora. Takoe reava probleme
svetlog-tamnog i modelovanja. Figure su mu masivnije, stabilne, plastine i prirodno stoje u
prostoru. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Njegova dela su monumentalne
veliine, likovi su odeveni aktovi, ija draperija pada kao prava tkanina. Njegovi likovi stoje u
divno uravnoteenom contrapostu. Najvea sauvana grupa dela su mu freske u
Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. Bio je freskista, ali i vian i u slikarstvu na
drvetu. Ne koristi otre kontrase svetlosti i senke. Blage polusenke stvaraju itavu skalu
prelaznih varijanti. Dela:
- Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. Jovanom, 1425 g., freska, crkva Sta Maria Novella, Firenca
- Poreski novi, 1427 g., freska, kapela Brancacci, Firenza
- Izgnjanje iz raja, 1427 g., freska, ela Brancacci Sta Maria del Carmine Firenza
- Madona na prestrolu, 1426 g., slika na drvetu
FRA FILIPPO LIPPI (1406 1469 g.)

Likovi su mu masivni, trodimenzionalni, perspektiva je nedisciplinovana, istrauje pokret.
Dela:
- Madona na prestolu, 1437 g., slika na drvetu
FRA GIOVANNI DA FIESOLE - FRA ANGELICO

On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. Posle 1430g., njegova dela
znae temeljnu novinu u pogledu kopozicije, boje i perspektive. Dela:
- Blagovesti, 1440 1450 g., freska, manastir Sv. Marko, Firenca
31 Jandri Jovan
DOMENICO VENEZIANO (1410 - )

1439 g. iz Venecije dolazi u Firenzu. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra
Conversazione Sveti razgovori. Likovi opte meu sobom, dozvoljavaju da budemo u
njihovom prisustvu, ali ne i da im priemo, kao u pozoritu. Osea se Donatelov uticaj.
Kolorit je integralni deo dela. Dela:
- Madona sa detetom i svecima, 1445 g., slika na drvetu, Firenca, znaajno delo po koloritu i kompoziciji
PIERO DELLA FRANCESCA (1415 1492 g.)

Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov uenik. Spaja Masacciovu plastinost,
geometriju urbinskog dvora, Fra Angelicove arke boje i severni naturalizam. Stvara dela koja
izgledaju zaista moderno. Verovao je u naunu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao
kako se ona primenjuje na stereometrijska tela, arhitektonske oblike i ljudsku figuru. Dok je
slikao glavu, ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte, kupe,
kocke, cilindra i piramide. Dela:
- Otkrivanje asnog Krsta, 1460g., freska, crkva San Fracesco, Arezzo
ANDREA DEL CASTAGNA

Dela:
- Tajna veera, 1445 1450 g., freska, Firenca
- David, 1450 1457 g., slika na koi, prikazan je pokret
LUCA DELLA ROBBIA (1400 1482 g.)

Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. Bio je poznat po reljefima u
mermeru. Dela:
- Aneli koji pevaju, 1435 g., reljef, katedrala Firenca
- Madona sa anelima, 1460 g., gleosanaterakota
BERNARDO ROSSELLINO (1409 1464 g.)

1436 g. dolazi u Firencu. Dela:
- Grobnica Leonarda Brunija, 1445 1450 g., mermer, smatrana je za prvi spomenik koji potpuno
oznaava duh nove ere, ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni,
komemorativni, klasicistiki i hrianska briga o zagrobnom ivotu, spasenju
Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najvie rade crkveni mobilijar, dok su slobodne
statue potpuno retke.
Oko 1450 g. razvija se tradicija realistinog portretnog vajarstva i sve vie raste
popularnost meu mecenama.
ANTONIO ROSSELLINO
Dela:
- Portretna bista Giovanni Cellinija, 1456 g., mermer
ANTONIO DEL PALLAIUOLO

Prvi je umetnik koji je secirao leeve zbog izuavanja anatomije i pored crkvenih zabrana.
Dela:
- Herkul i Antej, 1476 g., bronzana statuetea, Firenca, snaan centrifugalni zamah
- Bitka desetorice nagih ljudi, 1465 1470 g., gravura, anatomija tela u pokretu
NICCOLO DELL'ARCA
Dela:
- Oplakivanje Hrista, 1485 1490 g., terakota, spoj pokreta i emocija, slikno kao kod Nike sa Samotrake
ANDREA DEL VERROCCHIO

Bio je Leonardov uitelj. Dela:
- Putto sa delfinima, 1470 g., bronza, Palata Vechio, Firenza
- Konjanika statua Colleonija, 1483 1488 g., bronza, Venecija
Putto (mn. Putti) naga deca sa krilima, predstavljaju duhove raznih vrsta (ako
predstavljaju duhove ljubavi, zovemo ih kupidonima) obino na veseo i aljiv nain.
32 Jandri Jovan
ANDREA MANTEGNA
On je posle Masaccia najznaajniji predstavnik rane renesanse. Bio je mladi genije. On je
istaknuti predstavnik Padovanske kole. Radio je freske. Njegove figure, pejsai i arhitektura
izgledaju kao da su izliveni u bronzi. Voli patos, veliki prizor, tvrdu, vrsto nacrtanu, jasno
konstruisanu formu. Belei svaki detalj. Koristi ablju perspektivu. Boje su hladne. Dela:
- Sv. Jakova vode na pogubljenje, 1455 g., freska, kapela Oretari, Padova, sruena 1944 g.
- Sv. Sebastian, 1455 1460 g., slika na drvetu
- Freske u Camera degli Sposi, 1471 1474 g., Mantova,
- Oculus, 1473 g., freska, Camera degli Sposi, Mantova
GIOVANNI BELLINI
Bio je Mantegnin urjak. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva, naslikao je
izvestan broj sveanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. Dela:
- Madona sa svecima, 1505 g., slika na drvetu, crkva S. Zaccaria, Venice, umesto razgovora oseamo
duboku povezanost likova, tako da su svi govorniki gestovi nepotrebni
- Preobraenje, 1480 g., slika na drvetu, napulj
SANDRO FILIPEPI BOTTICELI (1445 1510 g.)

Bio je firentinski slikar. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. Bolesno
oseajan umetnik, zanet paganskom lepotom, a bio je hrianin, sklon misticizmu, ispatanju i
kajanju. Ova meavina misti cizma i paganskog oseanja je odlika njegovog slikarstva.
Boje su mu jednostavne, a kasnije koristi jae boje i naglaava emocije. Nema jakog
kontrasta, senenje je ravnomerno. Koristio je kompoziciju karakteristinu za Firencu ( tri
dela centralni deo sa dva krila). Simetrinost postie rasporedom masa. Preokupacija mu je
istraivanje ljudskog tela, naroito enskog. Slabo se interesuje za dubinu prostora. Figure su
mu istinski nage i uivaju punu slobodu kretanja. Figure mu lebde, ak i kad stoje. Dela:
- Roenje Venere, 1480 g., slika na platnu, Galerija Ufizzi, Firenza
Rim krajem XV veka postaje znaajan pokrovitelj umetnosti. Bio je zanemaren papskim
izgnanstvom u Avionjon.
PIETRO PERUGINO
Dela:
- Predaja kljueva, 1482 g., freska, Sikstinska kapela Vatikan, jasnoa prostora, matematiki tana
perspektiva
VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 1520)
Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika. Smatra se da su veliki geniji XVI veka:
Leonardo, Bramante, Mikelanelo, Rafaelo, Giorgione, Tizian imali iste ideale kao i
njihovi prethodnici. Njihova imena su postala sinonim za savrenstvo. Oni predstavljaju
vrhunac, klasinu fazu renesansne umetnosti. Platonovo shvatanje genija, duha koji obuzima
pesnika i navodi ga da stvara u Boanskom zanosu , su proirili neoplatonisti, pa se
shvatanje duha genija proirio i na likovne umetnosti (arhitekturu, vajarstvo i slikarstrvo).
Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. Vera u boansko poreklo
genija, navodila je umetnika-genija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote.
Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima univerzalno vaeim, umetnici visoke
renesanse su manje zaintersovani za racionalni red, a vie za vizuelni efekat.oni utiu na
oseanja posmatraa. Tee idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna, statina i simetrina.
LEONARDO DA VINCI (1452 1519 g.)
Bio je Verrocchijev uenik.
Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse. Bio je genije u pravom smislu rei
(slikar,matematiar, fiziar, arhitekta, prouavao je mehaniku, botaniku, anatomiju i dr.). sa
30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku kolu. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila
prihvaena filozofija neoplatonista. Naputa je, jer je bio aristotelovac.
33 Jandri Jovan
U slikarstvu polazi od prirode koju prouava. Kompozicioni postupak dovodi do

savrenstva. Kod njega postoji naelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena
panja posmatraa). Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom, precizno
izgraenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. Bio je sjajan crta. Bio je
oprezan kao slikar, radio je dugo i isporo.
Njegova svetlost uobliuje formu i daje joj prelaze. Koristi svetlost onog dela dana kad
Sunce zae difuznu. Oblici su nedovreni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. Figure su
obavijene senkama i polusenkama, koje ih utapaju uprostor. To je Leonardov sfumato (fine
izmaglica), koji u prvi plan istie nain modelovanja (svetlo-tamno) chiaroscuro, te likovi
vie nisu otro dovojeni jedni od drugih. Zbog ovakvog naina prikazivanja, slika vie lii na
poetsku viziju, nego na obinu sliku stvarnosti.
Slikao je verske teme, a nije bio vernik. U njegovom delu nema traga hrianskoj
potitenosti, asketizmu, mistici. Antiku je voleo, aki je nije podraavao. Stvorio je sopstveni
tip lepote. Rekao je: Najvii i najtei cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova
predstavi nameru oveije due. Dela:
- Monaliza, 1503 1505 g., slika na drvetu, Louvre, Paris, usavreni sfumato
- Tajna veera, 1495 1498 g., freska, Sta Maria delle Grazie, Milano
- Poklonjenje Mudraca, 1481 1482 g., slika na drvetu, Firenza
- Bogorodica u Peini, 1465 g., slika na drvetu
- Prvi greh i Izgnjanje iz Raja, 1508 1512 g., freska, Sikstinska kapela, Vatikan
- Zaetak u materici, 1510 g., crte perom, Dvorac u Windsoru
MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 1564 g.)

Toskanski vajar klesar mermernih statua, slikar, arhitekta, pesnik. Takoe je bio
genije. Izrazita stvaralaka snaga, naalost bio je cinian i nesrean, izolovan od sveta.
Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. Nijedno njegovo
velliko delo nije zavreno. Stalno se vraao svojim delima. Jo kao mlad opredelio se za
skulpturu. Stvaralaki rad je usmerio ka oveku. Tei da iskae ovekove strasti, fiziku
snagu, mudrost i bol. Vezao se za klasinu antiku V veka. Da bi postigao dinamiku uvlai
dijagonale. Osea se psiholoka akcija, a forma joj je podreena. Zamiljao je da su njegove
statue tela osloboena iz mermernih tamnica, a telo je bilo zemaljska tamnica due.
Dvojstvo izmeu due i tela daje njegovim statuama patos. Njegove skulpture odiu
napetou. Za njega su govorili da je kao slikar lo kolorista, moda nepravino, njegovi
narativni prizori su slikarski pandan reljefima, a ne iluzionistike predstave. Dela:
- David, 1501 1504 g., skulptura, mermer, Firenca, najranija monumentalna statua visoke renesanse,
sabijena energija, radnja u mirovanju
- Rob na umoru, 1513 1516 g., mermerna statua
- Freske u Sikstinskoj kapeli, Vatikan, Rim:
o Stvaranje Adama, 1508 1512 g.
o Strani Sud, 1534 1541 g.
o Delfska Sibila (proroica), 1509 1510 g.
- Grobnica Giuliana Medicija, mermer, S. Lorenzo, Firenza
- Campidoglio, 1545 g., najlepi trg na svetu
- Kupola crkve Sv. Petra, 1546 1564 g., Rim
- Mojsije, 1513 1515 g., mermerna statua, terribilita - strahovita duhovna snaga
RAFFAELLO SANZIO RAFAEL ( 1483 1520 g.)

Bio je uenik Pietra Peruginoa.
Bio je tip svetskog oveka. On je glavni slikar visoke renesanse. Njegova umetnost je
istovremeno i lirska i dramska, slikarski bogata, a vajarski solidna. Portretista i slikar
Bogorodice, Rafaelo je u Vatikanskim loama i stancama stvorio monumentalne fresko-
kompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura, tako da ni jedna ne smeta drugoj.
Mikelanelu duguje za izraajnost, fiziku snagu i dramatino grupisanje likova. Takoe
koristi i Leonardovski sfumato, ali sve ovo on utapa u svoj lini stil i daje mu drugo znaenje.
Intenzivna svetlost i faktura.
Da bi stvorio slikarski prostor on se vie oslanjao na pokrete figura, nego na perspektivne
vidike.
34 Jandri Jovan
Od poetka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje, kombinujui realizam

portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse. Dela:
- Madona del Granduca, 1505 g., slika na drvetu, Firenca
- Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama:
o Atinska kola, 1510 1511 g., freska, remek-delo, olienje klasinog duha visoke renesanse,
harmonino uravnoteeno telo i duh, akcija i emocija, sjajno postavljena arhitektonska pozornica,
Stanca della Segnatura (papina biblioteka)
- Galatea, 1513 g., freska, Villa Farensina, Rim, spiralni i dinamini pokreti figura
VENECIJA
U Veneciji je manje uoljiva razlika izmeu rane i visoke renesanse, nego u Firenci i
Rimu. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian. Izloeni
uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek, u gradu u kom su suneva svetlost i
njeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave, a poznavajui i usavravajui tehniku uljanih
boja, venecijanski slikari posebno istiu intenzitet boja i atmosferu pejsaa i prirode.
GIORGIONE (1477 1510 g.)
Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. Koristi istu
paletu boja kao i Bellini. On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da
je esto slikao bez prethodne skice, sluei se samo bojom i svetlou.
Oseajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom kolom.
Tajanstveni Giorgione - nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavija
venecijanskog umetnika. Razlozi su brojni: prerana smrt, iva rasprava o atribuciji njegovih
dela i sad, unitenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi, suparnitvo sa Tizianom, pretpostavlja
se da je bio Jevrej. Dva najpoznatija dela:
- Oluja, 1505 1506 g., platno, Galerija Akademije Venecija, erotska alegorija
- Tri filozofa, 1057 1510 g., slika na platnu, Be, aluzija na tri ovekova doba
TIZIANO VECELLI TIZIAN (1485 1576 g.)

Najvei venecijanski slikar XVI veka. Bio je pod presudnim Giorgionea, a i zavrio je i
mnoga njegova nedovrena dela. On prikazuje svet klasinih motiva kao deo prirodnog sveta,
koji nije nastanjen ivim statuama, ve biima od krvi i mesa.
Svojstvo vedre ivahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. Temu
Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujui uobiajen pogled en face pogledom
pod kosim uglom.
Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraenji portetista. Imao je stranu mo
zapaanja ljudskog karaktera. Portreti su blagih kontura i otrih senki.
U snanom i izraajnom baratanju boja nije mu bilo premca. Tehnika u ulju (tople i
meke osvetljene povrine, duboki tamni tonovi, koji su ipak prozrani i fino modelovani)
dobila je puno ostvarenje. Pojedinani potezi etkice, do tada jedva vidljivi postali su znatno
slobodniji. Dela:
- ovek sa rukavicom, 1520. g., Louvre, Paris
- Madona sa lanovima porodice Pesaro, 1526. g., freska, crkva Frari, Venecija
- Pavle III sa unucima, 1546. g., Narodni muzej u Napulju
- Hristos sa trnovim vencem, 1570. g., Pinakoteka Minhen
35 Jandri Jovan
MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 1600)
U umetnosti posle visoke renesanse (1525 1600 g.) je poniklo nekoliko suparnikih
stilova, dok se o manirizmu danas najvie raspravlja. Manirizam se najpre razvio u Italiji, pa
zatim u Francuskoj i aniji. Nova umetnost je izraz krize evropskog drutva izazvane
reformacijom crkve i versko politikim ratovima.
Uznemirenost jednog sveta u previranju, u kom je vera bila zamenjena sumnjom, a
sigurnost isekivanjem, odrazila se u novoj umetnosti kroz udesno,izoblieno, dvosmisleno,
kroz dosetku i iluziju. Tanki izdueni oblici, napregnut i uznemiravajui ili pak hladan i
bezlian izraz likova i perspektivne proizvoljnosti, glavne su odlike ovog stila. Slike su
subjektivne, svetlost nema izvor i svojstva. Drugaiji je odnos prema boji individualna
koncepcija.
Maniera (ital.=stil). Manirizam predstavlja raskid sa klasinom umetnou, a njegovo
prvobitno znaenje je usko i puno potcenjivanja, jer je oznaavalo grupu slikara sredine XVI
vek u Rimu i Firenzi iji je samouvereni, izvetaeni, usiljeni stil izveden iz izvesnih crta
Rafaela i Mikelanela. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela
priznat je kao specijalan oblik ireg pokreta koji je unutranju viziju ma kako subjektivnu
ili fantastinu stavljao iznad prirode ili klasika.
ANTIKLASINA FAZA MANIRIZMA
ROSSO FIORENTINO
U Firenci je najekstremniji lan novog stila. Antiklasini, duboko uznemirujui, udljivi
vizionarski stil, ukazuje na unutranju zebnju. Dela:
- Skidanje sa krsta, 1521 g., jedna od prvih maniristikih slika
JACOPO PONTORMO
Bio je Rossov prijatelj. Pokazuje isto tako udne osobine. Introspektan i snebljiv zazire od
spoljnog sveta. udesno oseajni crtei. Dela:
- Maijin pohod Elizabeti, 1528 g., San Michel, Itali
- Studija mlade devojke, 1526 g., crte crvenom pisaljkom
ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA

Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio optereen
subjektivnim oseanjima, ali je takoe bio udaljen i od stila visoke renesanse. Ovaj stil se
posebno obraao aristokratskim mecenama, kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskom
kralju. Ubrzo zatim je postao meunarodni. Ovaj stil je dao sjajne potrete.
PARMIGIANINO (1503 1540 g.)
Na njega je uticala ritmina ljupkost Rafaelove umetnosti. Figure su visoke, izduenih
udova, vitke, kao posebna vrsta ljudi. Dela:
- Autoportret, 1524 g., slika na drvetu
- Madona dugog vrata, 1535 g., slika na drvetu, Galerija Uffizi, Firenza
AGNOLO BRONZINO
Bio je dvorski slikar Cosimo I Mediija. Dela:
- Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Mediijem, 1550 g., slika na drvetu, Galerija Uffizi, Firenza
MANIRIZAM U VENECIJI
Sjedinjavao je antiklasinu i elegantnu fazu.
JACOPO ROBUSTI - TINTORETTO (1518 1594 g.)
Venecijanski majstor dramatinog manirizma, te se njegovi portreti odlikuju velikom
psiholokom dubinom. Umetnik udesne energije i pronalazakog duha. estokim
kontrastima tamno-svetlo, izduenim figurama, smelim perspektivnim skraenjima, koji iz
prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse. Grozniava,
nerealna svetlost. Dela:
- Hristos pred Pilatom, 1566 1567, platno, Scuola di San Rocco, Venice
36 Jandri Jovan
- Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene, 1575 1577 g., platno, Scuola di San Rocco, Venice
- Tajna veera, 1592 1594, freska, crkva S. Giorgio Maggiore, Venice, negira sve vrednosti klasine
komozicije
DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS EL GRECO (1541 1614 g.)

Najvei maniristiki slikar. 1567 g. dolazi sa Krita u Veneciju. Poduava se Ticijanom i
Tintoretom. 1570 g. ide u Rim, a 1576 g. u Madrid i u paniji ostaje do kraja ivota. Nikad
nije zaboravio svoje vizantijsko poreklo, ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmu
unutranje vizije, koja je teila da izrazi nezamislivo i apstraktno. Krajnje subjektivno koristi
liniju, boju, svetlost. Dela:
- Sahrana grofa Orgaza, 1586 g., platno, Santo Tome, Toledo, panija
- Fray Felix Hortensio Paravicino, 1605 g., platno
PROTOBAROKNI STIL
Pojavio se oko 1520 g.
CORREGGIO (1589/94 1534 g.)
Bio je fenomenalno obdaren slikar. iveo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda i
Venecijanaca, Mikelanela i Rafaela. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskim
oseajem za boju i fakturu. Tek od 1600 g. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g. Dela:
- Uspenje Bogorodice, 1525 g., freska, kupola katedrale u Parmi, remek-delo iluzionistike perspektive,
blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde
- Jupiter i Jo, 1532g., slika na platnu, jednak je duhovni i telesni zanos
UMETNOST BRESCIE I VERONE

To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. Umetnici, izvestan broj, oslanjaju na
Giorgionea i Tiziana, ali imaju mnogo vee interesovanje za stvarnost sadanjice realisti.
GIROLAMO SAVOLDO
Tei da svete dogaaje prikae u okviru tronih kua i obinog naroda, to je bila
karakteristika i pozne gotike. iroki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. Punoa, svetlost
je utcaj Geertgen tot Sint Jansa. Dela.
- Sv. Mateja, 1535 g.
PAOLO CALLARI VERONESE (1528 1588 g.)

Najklasiniji umetnik svoga vremena. Bio je kolorista velike obdarenosti sa ivim
prikazom detalja i oblika. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskone pozorine
predstave. Posle Tintoreta je najznaajniji slikar Venecije. Izbegava svaku vezu sa
natpirrodnim. Dela:
- Hristos u Levijevoj kui, 1573 g., Venecija
VAJARSTVO
Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. Mikelanelova divovska
linost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka.
Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu. Druga faza manirizma pojvljuje se
na bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje.
BENEVUTO CELLINI (1500 1571)
Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. Bio je firentinski zlatar i vajar. Pustolov.
Osea se uticaj Parmigianina. Dela:
- Slanik Fransoa I, 1539 1543 g., zlato i emajl, alegorino znaenje kompozicije
FRANCESCO PRIMATICCIO
Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. Dela:
- Dekoracija u tuku, Fontainbleau, 1541 1545 g.
FRANCUSKA
U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVI
veka.
37 Jandri Jovan
JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA), 1529 1608 g.

Radio je u Firenzi. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture u
mermeru velikih razmera uz mogunost sagledavanja sa svih stana, to je do tad bilo
moguno samo u bronzi. Divimo se disciplini, ali nema pravog patosa. Dela:
- Otmica Sabinjanke, 1583 g., mermer, Loggia dei Lanzi, Firenca
38 Jandri Jovan
RENESANSA NA SEVERU
U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopduni prema italijanskim stilovima i

idejama. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI
veku koja je vea nego u Italiji. Uticaji su bili razni: ranorenesansni, visoko renesansni,
maniristiki. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa,
nego u Italiji.
NEMAKA
Zaviaj reformacije, gdje su se odigrale glavne bitke rata stilova.
MATTHIAS GRNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT) 1528 g.
Pored Durera najznaajniji je umetnik rene sanse u Nemakoj. Kao i El Greko postao je
slavan tek u naem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je oseanje za pokret (sve treperi
i kree se kao da ivi svojim ivotom). Grunewaldovi oblici su meki, elastini i meki. Svetlost
i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelou i prilagodljivou. Skala njegovih boja
bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Takoe je vrhunski
upotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je uda pomou svetlosti koja ni danas nisu
prevaziena. Poznavanje perspektive i fizika bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Bio
je genije i arhitekta i slikar i ininjer. Takoe je od Italijana nasledio individualistiki duh.
Dela:
- Izenhajmski oltar, 1510 1515 g., slika na drvetu, najznaajnije je delo, deluje silinom na nas koja je
ravna silini Sikstinske tavanice
o Raspee sa Izenhajmskog oltara, sjedinjuje vremena i venosti, realnosti i simbolizam
o Blagovesti
o Koncert Anela ( Apoteoza Marije)
o Vaskrsenje
ALBRECHT DRER (1471 1528 g.)

Bio je protestant i najvei prdstavnik nemake renesanse. Veoma je brzo stekao
meunarodnu slavu. Jo kao mlad poseuje Veneciju 1494 1495 g. za njega je renesansa
imala bogato znaenje. Prihvatajui italijansko miljenje da likovne umetnosti spadaju u
slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemia i humanistikog naunika.
Bio je najvei graver svog doba i vrio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama
koji su kruili itavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu ralanjenost
zrelog grafikog stila. On je reprodukovao razne umetnike. Bio je prvi umetnik oaran svojim
portretom.
On je u slikarstvu, kao i u grafici preteno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr
segladava u jasnoj, nepomuenoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela.
- Italijanske planine, 1495 g., akvarel
- etiri jahaa Apojkalipse, 1497 - -1498 g., drvorez,
- Autoportret, 1500g., slika na drvetu
- Adam i Eva, 1504 g., gravura
- Vitez, Smrt i avo, 1513 g., gravura
- etiri Apostola, 1523 1526 g., slika na drvetu
LUCAS CARNACH STARIJI (1472 1553 g.)

Danas je poznat po svojim portretima i arobno naslikanim mitolokim prizorima.
Ekspresionistiki manirizam. Dela:
- Parisov sud, 1530 g., slika na drvetu
- Rapee, 1503 g., slika na drvetu
ALBRECHT ALTDORFER (1480 1538 g.)

Bio je bavarski slikar, nadareni pejsaista. Naslikao je najraniji ist pejsa Dobar je
poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog renika. Njegove slike pokazuju neobuzdanu
matu. Dela:
- Bitka kod Isa, 1529 g., slika na drvetu, ptiija perspektiva, bitniji je pejsa
39 Jandri Jovan
HANS HOLBEIN MLAI (1497 1453 g.)

Iz Augsberga. Predstavnik je linearnog stila, kao i Direr. Istrauje dekorativne vrednosti
linije i povrine. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. Pokazuje izvanredno interesovanje za
jasnou detalja. Poznat je i kao portretista. Dela:
- Erazmo Roterdamski, 1523 g., portret na drvetu
- Henri VIII, 1540g., portret na drvetu, nepogreiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske linosti
ENGLESKA
NICHOLAS HILLIARD (1547 1619 g.)
Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu. To su tzv.
portable portreti. Oni su izmiljeni jo u antici, a oivljeni su u XV veku. Koristi
ravnomerno osvetljenje i preterano, briljivo uraene detalje. Dela:
- Mladi meu ruama, 1588 g., slika na pergamentu
HOLANDIJA
Holandsko slikarstvo XVI veka, usled teke istorijske politiko-verske krize, nije ravno
po sjaju slikarstvu XV veka. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u
Nemakoj. U doba 1550 1600 g. Holandija je dala najvee slikare severne Evrope i pored
nemira u zemlji, koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledeeg veka
u baroku.
Dva glavna nastojanja karakteriu Holandsko slikarstvo XVI veka:
1. asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta
2. razvoj repertoara tema koje e dopuniti, a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne
teme (pejsa, mrtva priroda, anr-scene prizori iz svakodnevnog ivota)
PIETER AERTSEN
Bio je pionir samostalne mrtve prirode. Dela:
- Mesarnica, 1551 g., slika na drvetu
PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 1569 g.)

Jedini je genije meu holandskim slikarima. Slikao je pejsae i anr-scene.
Njegovo interesovanje za narodne obiaje i svakidanji ivot prostih ljudi proizaao je
iz jednog sloenog filozofskog stava. No je bio visoko obrazovan, prijatelj humanista i
prijatelj Habsburkog dvora. Nikada nije radio za crkvu, a i kad je radio religiozne teme bile
su dvosmislene.
Putovanje na jug 1552 1553 g, u Rim, Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo je
divne pejsae posebno alpskih predela.
Koristi monoton kolorit, i minimum oblikovanja i senki. Perspektiva je smela, a
kopozicija je monumentalna i uravnoteena. Dela:
- Seljaka svadba, 1565 g., slika na drvetu
- Povratak lovaca, 1565 g., slika na drvetu
- Slepac vodi slepca, 1586 g., slika na drvetu
VAJARSTVO
Do 1520 g. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. Renesansni stil se
najpre i najvie razvio u vajarstvu Francuske.
JEAN GOUJON
Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. Rado je reljefe u Luvru. Oni su bogati i
neplastini. Ljupki likovi podsjeaju na manirizam Cellinija. Dela:
- Reljefi sa esme Nevinih, 1548 1549 g., Pariz
GERMAIN PILON 1535 1539 g.
Najznaajniji je vajar XVI veka. Mnogo je nauo od Francesco Primaticcioa . ubrzo
razvija sopstveni jezik, spojivi manirizam Fontainbleaua sa elementima antike skulpture
Mikelanela i gotike tradicije. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. Dela:
- Grobnica Henrija II, 1563 1570 g., St. Denis, Paris
- Leei kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II), patos i lepota koji traju i u smrti
40 Jandri Jovan
BAROK (1600 1750)
Barok je poslednji, veliki evropski stil. Iako je , uglavnom, zapadnoevropski stil, on

nema opti zajedniki karater kao renesansa ili manirizam. U baroku se nacionalne
osobenosti jae istiu:
1. u Italiji, paniji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera,
a naruilac je bila katolika crkva, sa temom da se izazove potovanje i vrati vernik u
crkvu)
2. u Francuskoj, koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer
apsolutistike monarhije , barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistika
varijanta
3. u Holandiji, graanskoj i protestantskoj, umetnost, a najvie slikarstvo izraava ukus
buroazije u prikazivanju malih i graanskih tema: pejsa, mrtva priroda, anr-
scene i portret
Barokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma, bez
radikalnog prevrata. Barokna umetnost razvija i prenaglaava vrednosti visoke renesanse,
tako da one postaju nove vrednosti:
- simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom nemamo dve (levu i desnu)
uravnoteene polovine slike
- sigurni i jaki smerovi vodoravni i uspravni, karakteristini za visoku renesansu
podreuju se u baroku dijagonalnom i ovalnom usmeravanju. Takvim smerovima
prostor se produbljuje, a presecanjem oblika okvira slike, prizor tei da nastavi i izvan nje
- nestaje renesansni odnos glavnih i podreenih delova, mnotvo masa i oblika se
meusobno proimaju i prepliu , tako da delo ostavlja utisak kao celina , a ne kao
pojedinost
- pojaava se izraz lica, dramatian je, patetian, a grimasa ide do neukusa. Pojaava se
gestikulacija
- pojaava se odnos svetlo-tamno. Svetlo je neprirodno i veoma naglaeno, a senka je
tamna i teka, ako je neto naglaeno osvetljava se
- skulpture su jakih i izvijenih pokreta. U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos, bol,
mrnja. Pod uticajem pozorine i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnost
- dekorativnom skulpturom su ukraeni zidovi, oltari, balkoni, stepenita i nametaj.
Najee se radi u tuku, bronzi, raznobojnom mermeru, pozlauje se i boji radi sjaja i
ivopisnosti
- prepliu se arhitektura, skulptur i slikarstvo i ine jedinstveno delo.
BAROK U ITALIJI
U italijanskom baroku tei se naturalizmu i patetinosti.

Postoje dve velike kole:
- Rimska (Karavao) realistini pristup
- Bolonjska (Anibale Karai) kolasini pristup
SLIKARSTVO
MICHELANGELO MERISIA DA CARAVAGGIO (1571 1610 g.)
1593 g. dolazi u Rim. Predstavnik je rimske kole. Bio je beskompromisan revolucionarni
realista. Njegov realizam je brutalan i surov odgovara izraz naturalizam.
Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i runoj. Zanima ga stvarnost tela, masa i
zapremina.
Njegove knjige su svetovno-hrianske, netaknute teolokim dogmama, a isto se
obraaju i katolicima i protestantima. Teloke teme su prikazane u svetovnom ambijentu.
Radi u novom obliku svetlo-tamnog, snani chiaroscuro = Stil Tenebrozo, tamno., mrano.
To je tzv. stil podrumskog osvetljenja. Figure postavlja u jako zamraenu atmosferu koju
41 Jandri Jovan
reflektorski osvetljava odozgo i puta vetaki mlaz svetlosti na glave linosti, koje najbolje
obrauje.
Daje utisak velike plastinosti pomou kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa.
Vetako svetlo daje njegovim slikama veliku dramatinost. Potpuno izbacuje pozadinu,
pretvarajui je u tamnu masu.
Figure gusto grupie, a komponuje po takonu dijagonaliteta, suprotno renesansi.
Karavaizam je tamno slikarstvo, jakih kontrasta, dramatine kopozicije i velikih emocija.
Uticao je na mnoge umetnike irom Evrope. Dela:
- Pozivanje Sv. Mateje, 1597 1601 g., crkva S. Luigi dei Francesci, Rim
- Raspee Sv. Petra, 1600 1601 g., Cerasijeva kapelica, Santa Maria del Popolo, Rim
ANNIBALE CARRACCI (1560 1609 g.)

Bio je vie reformator, nego revolucionar. Predstavnik je Bolonjske kole. U Bolonji sa
jo dva lana svoje porodice 1580 g. stvara antimaniristiki stil. 1595 g. dolazi u Rim. Spaja
klasine i savremene osobine u slikarstvu. Na njega utie Mikelanelo, kopozicijsko reenje,
kao i Rafaelo i Venecijanci. U poreenju sa Karavaovim religioznim slikama, on nema
savremenih odela, ni oseaj za tkanine i nema dramatike svetlosti. Njegove slike su doterane:
- Freska na tavanici palate Farnese, 1597 1601 g.Rim,
- Beg u Egipat, 1604 g., Rim, pejsa civilizovan, likovi su manje vani, delo koje najavljuje pejsae
Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina
GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI GUERCINO (1591 1666 g.)

U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila. Na njegovim
freskama, na tavanicama, arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmom
Correggia i jakom svetlou i bojom Tiziana, pretvara itavu povrinu u jedan bezgranian
prostor. Likovi proleu kao da ih nose stratosferski vetrovi. Dela:
- Aurora, 1621 1623 g., detalj stropne freske Vila Ludovisi, Rim
VAJARSTVO
U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen, raznobojni mermer, bronza, a u obradi
se esto meaju glatke, krajnje polirane povrine sa grublje obraenim povrinama. Tako se
obradom postiu i najzahtevniji efekti: tkanina, svila, vuna, sjaj u oima i dr.
GIANLORENZO BERNINI (1598 1680 g.)
Bio je najvei barokni vajar XVII veka. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antike
grke i rimske umetnosti, kao i talijanskih majstora XVI veka. Bio je vajar i arhitekta.
Zahvaljui njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu.
Radio je u mermeru, ali mu je tehniko umee omoguilo da modeluje kao u vosku. U
mermer je uspevao da prenese, ne samo fiziku grtau, materijalnost kose i puti, ve i
duevno stanje uhvaeno u jednom trenutku. U njegovim skulpturama su obuhvaeni svi
barokni elementi vajarstva: dinamine poze, iskrivljenost tela, izraajno lice, kretanje,
vrhunska obrada, snaan utisak. Dela:
- David, 1623 g., mermerna statua, Galerija Borghese, Rim, aktivna povezanost sa prostorom
- Apolon i Dafne, 1622 1625 g., mermerna statua
- Bronzani ciborijum za glavni oltar u crkvi Sv. Petra u Rimu, 1624 1633 g., spoj arhutekture i
skulpture
- Zanos Sv. Tereze, 1645 1652 g., mermer
- Presto Sv. Petra, 1657 1666 g., pozlaena bronza, mermer i gipsani malter, apsida crkve Sv. Petra,
Rim
BAROK U NEMAKOJ
U Nemakoj i Austriji barok je uvezen stil, uglavnom su ga upotrebljavali Italijani koji

su dolazili tu da rade. Jedan od najpoznatijih venecijanaca je Giovanni Battista Tiepolo
svoje majstorstvo u prikazivanju svtelosti i kolorita, ljupkosti i dopadljivosti poteza, pokazuje
na freskama u Wurtzburgu.
42 Jandri Jovan
BAROK U FLANDRIJI
Barok veoma brzo postaje meunarodni stil. U Flandriji se razvija pod uticajem panije,
Flandrija je bila pod panskom vlau. Razvija se pod uticajem protivreformacije. U
Flandriji nemaju afinirteta za vajarstvo.
Slikarstvo je centralizovano u Antwerpenu i pod dominijacijom Rubensa. On je
osnovao koncpcije baroknog slikarstva ( svetlo-tamno, sloena kompozicija, ogromne slike,
religiozne teme).
Glavni poruilac je katolika crkva.
PIETER PAUL RUBENS (1577 1640 g.)
Prvo je uio u Antwerpenu, te u Italiji od 1600 1608 g. tamo prouava Tiziana,
Tintoretija i ostale venecijance. Po povratku postaje dvorski slikar, slavan i traen, iveo je
veoma raskono.
Porudbine je skicirao na malom formatu, pomonici su ih pravili velikim,a on ih je posle
samo dovravao i potpisivao.
Teme su mu: mitoloke, pejsai, anr-scene, portreti i crtei. Sve je crtao uopteno, ne
posveujui posebnu panju ni jednom liku.
Radio je irokim potezima kista koji ne definiu u potpunosti oblike i konturu. Ovim
irokim mrljama svetlosti i boje dinamino povezuje prostorne planove i oblike, prve sa
najudaljenijim, u jedinstvene cekine, bilo po dijagonalama ili sloenim elipsama. Senka je tu
samo da istakne svetlost, to nije odsustvo svetlosti kao kod Caravaggia. Uz Velaskeza,
Rubens je u rukovanju uljanim bojama postigao savrenstvo koje je i do danas nedostino.
Njegovi pejsai nisu dopuna slici, ve samostalna ostvarenja, a prirodu uzima veoma
povrno, jer ga zanima samo bolik.
Radio je kompozicije koje posmatra odozdo poniavanje posmatraa.
Volumen kod Rubensa kipi od jaine, forma je teka i masivna. Pokazuje naklonost ka
zdravom ljudskom telu i animalnom zdravlju kod ljudi. Radio je enski akt. Nikada se ni
jedan slikar do tada nije usudio da, ono to ljudsko telo ini deformnim , iz gojaznosti, iz
kajieva slanine, iz obilja prekipelog mesa , crpi elemente lepote. To preterano obilje puti
on je uspeo da ukroti u najdinaminije, najlepe i najgracioznije ritmove i pokrete.
Koristi paletu ruiaste, oker i plave boje. Figure su uvek u punoj svetlosti. Dela:
- Podizanje krsta, 1609 1610 g., slkia na drvetu, katedrala u Antwerpenu
- Pauzija i Glikera (Pastoralna idila), 1613 g.
- Skidanje sa krsta, 1612 1614, triptih, katedrala u Antwerpenu
- Maria del Medici, francuska kraljica iskrcava se u Marselju, 1622 1623 g., slika na drvetu
- Vrt ljubavi, 1632 1634 g., slika na platnu, Muzej Prado, Madrid
- Pejsa sa zamkom Steen, 1636 g., slika na drvetu, Narodna galerija London
- Otmica Ganimedova, 1637 1638 g.
ANTONIE VAN DYCK (1599 1641 g.)

Bio je Rubensov pomonik, ali ubrzo nakon neslaganja sa njim odlazi u Italiju 1621 g.,a
1632 g. odlazi u odlazi u Englesku gde postaje dvorski slikar Charlesa I. Uglavnom radi
portrete.
Van Dyck je bio nene prirode, pa su i njegove figure veoma tanane, graciozne i
elegantne. On ulepava figuru: smanjuje glavu, a stopala i ruke predstavlja tanano.
Radio je brzo. Svojim aristokratskim portretima obrazuje struju novijeg engleskog
slikarstva realistina otmenost i psiholoka dubina. Dela:
- Portret princa Thomasa Savojskog na konju, 1634 g., Galerija Sabauda, Torino
- Portret Charlesa I u lovu, Louvre, Paris, prikaz vladara u neusiljenoj i leernoj, ali sveanoj pozi. Konj
je nervozan, kao i sve Dyckove ivotinje
43 Jandri Jovan
BAROK U HOLANDIJI
Nasuprot Flandriji, gde je sva umetnost zraila iz Antwerpena, i gde je slikarstvo bilo u
senci Rubensa, u Holandiji je u XVII veku postojao vei broj umetnikih kola: Haarlem,
Utrecht, Amsterdam, Leyden, Delft i dr., koje su dale na stotine slikara i mnogo stilova.
Slikarstvo u Holandiji nije bilo pod pokroviteljstvom katolike crkve, protestanizam je
bio dravna vera, i ono stoji po strani od baroknog stila itave katolike Evrope. Zbog toga
slikari nisu dobijali ogromne javne radove koje potpomau crkva i drava.
Pokrovitelji su bili ponekad optinse graanske vlasti i graanske institucije, a najee
graanstvo privatni kolekcionari, pogotovo posle 1600 g., kad je zemlju uhvatila neka
vrsta kolekcionarske manije. Po prvi put u istoriji je privatni kolekcionar glavni izvor
zarade.
Barokni stil dolazi u Holandiju iz Antwerpena, a prenose ga i slikari Utrechtske kole,
koja nije dala velike umetnike, ali su njeni lanovi bili znaajni po tome to su karavaizam
preneli drugim holandskim majstorima, koji su nove italijanse ideje bolje iskoristili.
U holandskom baroku ne neguju se verske teme. Slikarstvo je graansko, slike su male,
kao i domovi graana. Tematike su: grupni portret (obino grupa ljudi iz struke), enterijer,
pejsa, anr-scene, verske teme veoma retko i portret.
Neguju se efekti svetlo-tamnog, ali potpuno razliito od italijana i baroka (naglaene su
razlike izmeu svetlog i tamnog), svetlost je difuzna, zato senka ima vie svetla, meka je i
prozaina i osvetljeni deo je blai meka svetlost. Nema jakih kontura koje odvajaju svetlo
i tamno. Prostor je skoro uvek mraan.
Kompozicija je smirena, sreena, umerena i jednostavna.
Postoje dve generacije slikara:
- I generacija je mirnija (i u korienju boja)
- II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost, Tizianov nain boja,
tipian potez)
FRANS HALS (1580 1666 g.)
Bio je predstavnik Harlemske slikarske kole. Bio je portretista. Slikajui model, Hals
nije isticao njegove stalne osobine, ve realnost trenutnog izraza, pokreta i osvetljenja sa ivo
izraenim karakteristikama. On je slikar osmeha.
U ranim delima se osea uticaj Rubensa, dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage i
irine, sa usresreenou u dramatinom trenutku - karavaovski uticaj. On slika
spontanim irokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. Pastozna faktura,
brzi potezi kista, interesovanje za trenutno, ini da njegove slike deluju neposredno, ako
iseak iz ivota i kao trenutna impresija vienog. On je pretea impresionizma. Dela:
- Veseli pijanica, 1627 g., slika na platnu, Dravni muzej Amsterdam
- Malle Babbe, 1650 g.
- lanice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu, 1664 g., Muzej Fransa Halsa, Haarlem
REMBRANDT VAN RIJN (1606 1669 g.)

Bio je najvei genije holandske umetnosti. Bio je slikar, crta i bakropisac. Pristalica
Karavaa i najbarokniji majstor meu holananima. Preokupiran je portretom (uradio je
oko 80-tak autoportreta). U centru panje mu je odnos izmeu ljudske figure i prostora.
Prostor je neutralan. Linosti ne miruju, nego su uvek u nekoj akciji.
Radio je mitoloke teme, grupne portrete, dok pejsae radi tek u zrelom dobu.
Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog odreenog ugla, ona zrai iz
samih boja, iji je pigment nanosio as u debelim, ispupenim, as u tankim, prozirnim
namazima. Subjektivni tretman svetlosti dostie krajnju slobodu u poznijim delima. On
fenomenalno gradira svetlost. Svetlost obasjava lica, eksperimentie sa razliitim
osvetljenima lica.
Razvojne tri etape njegove linosti obeleavaju njegova tri dela: I etapa - Nona straa,
II etapa - as anatomije, III etpa - Suknari.
44 Jandri Jovan
I etapa je eksperimentalan stil. Naroito ispituje svetlost, tj. kako ona istie oblike.
Njegove najranije slike (Lajdensko doba, 1625 1631 g.) su malih dimenzija, duboko
realistine i jako osvetljene. Mnoge od njih obrauju starozavetne teme, koje je slikar tokom
svog veka najvie voleo.
II etapa 1631 g. dolazi u Amsterdam , 1636g. razvija stil visokog baroka, bestidno
preruen, teatralan i dramatian. Stvara dramatine dubine u slici, daje dublji smisao svetlo-
tamnom. Izraz je liniji.
Tada je bio najtraeniji slikar portreta i veoma imuan ovek.
III etapa posle 1650 g. nakon desetogodinje krize (dosta je osiromaio) i unutranje
nesigurnosti, njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskom
istananou i slikarskom irinom. Produbljuje psiholoku studiju i postaje iskren i
samoanalitian.
Kao grafiki umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra. Kao i kod ostalih umetnika
XVII veka, najee njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. Radi sa
kiselinom u kombinaciji sa suvom iglom.
Umro je siromaan i nepriznat. Dela:
- Tobija i Ana sa jaretom,1626 g., slika na drvetu, kolekcija baronice Bentinck, Pariz
- as anatomije dr. Tulpa, 1632 g., Mauritshuis, Haag
- Oslepljivanje Samsona, 1636 g., Institut Staedel, Frakkfurt
- Nona straa, 1642 g., Dravni muzej, Amsterdam
- Hristos propoveda, 1652 g., gravura
- Poljak na konju, 1655 g., zbirka Frick, NY
- Jakov blagosilja Josifove sinove, 1656 g., slika na platnu, Galerija slika Kasel
- as anatomije dr Deymana, 1656 g., ulje na platnu, Rijkmuseum, Amsterdam
- Povratak bludnog sina, 1665 g., Muzej Ermitra, Lenjingrad
JAN VERMEER VAN DELFT (1632 1675 g.)

Najee je radio anr-scene na kojima najee prikazuje kune enterijere i likove,
najee ene, obino zabavljene nekim poslom i razbibrigom. U enterijeru Vermer
prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja, itanja pisma, sipanja mleka, sviranja ili
stavljanja ogrlice. Njegovi enterijeri odiu oseajem vedrine zbog istih boja i senzualne,
izvanredne svetlosti.
Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. On opaa stvarnost
kao mozaik obojenih povrina. Vermer istie kontrast toplih i hladnih boja, kontrast razliitih
faktura predmeta, irenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. Dela:
- Devojka sa turbanom, 1660 1663 g., Mauritshuis, Hag
- Pismo, 1666 g., slika na platnu, Dravni muzej Amsterdam
- Astronom, 1668 g., Louvre, Paris
- ipkarica, 1669 1670 g., Muzej Luvr, Pariz
PEJSAISTI
Holandskim pejsaom se smatra onaj pejsa u kojem se neki predeo slika kao neka
linost portret pejsaa.
Pejsaisti podreuju svaku radnju dejstvu svetlosti, ne tei se ostavljanju utiska, autorovo
prisustvo se ne osea. Rade se: ravnice, peane morske obale, vetrenjae, prozranost
vazduha i vode oblaci imrani dani, krave, vodopadi ... Predstavnici: Paulus Poter, Jacob
van Ruisdael, Jan van Goyen.
BAROK U PANIJI
U toku XVI veka, na vrhuncu svoje politike i ekonomske moi, panja je dala velike
svetitelje i knjievnike, ali ne i slikare. Ni El Greco nije bio podsticaj za mlade talente.
XVII vek je zlatno doba panskog slikarstva. Podsticaj dolazi od Karavaa i
flamanskog slikarstva. panski majstori poinju da razvijaju svoje verzije mrtve prirode, u
kojima se ogleda red i sveana ozbiljna jednostavnost, nasuprot severnjakog izlaganja hrane
i skupocenih predmeta. Inae, barokni stil se javlja kao veoma jak.
Domen panaca u slikarstvu je tafelajno slikarstvo (mala slika) koga iskljuivo neguje,
45 Jandri Jovan
za razliku od Italijana koji neguju fresku. panija nije mnogo razvijala skulpturu.
Slikarstvo je realistino, u njemu nema mate. Ono je ogranieno na posmatranje, nema
graanskih i familijarnih tema, gubi se pejsa, nema mitolokih izea, monumentalnih
dekorativnih slika, freski i kupola.
Glavni motiv je ljudska figura. Sva oko nje, pa i pejsa, se zapostavlja. Zato e se u
paniji u oblasti portreta stvoriti vrhunska dela, liena tenje za ulepavanjem, heroizmom i
idealizovanjem. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja.
FRANCISCO DE ZURBARAN (1598 1664 g.)
Slikao je mrtvu prirodu, anr-scene i religiozne teme na karavaovski nain, koje su pune
asketske pobonosti karakteristine za panjiu. Dela:
- Sv. Seraphion, 1628 g.
- Telo Sv. Bonaventure, 1629 g., Louvre, Pariz
DIEGO RODRIGUEZ DE SILVA Y VELASKEZ (1599 1660 g.)

Takoe je slikao na karavaovski nain u svojim ranim godinama, ali se njegovo
interesovanje usresredilo vie na anr-scene i mrtvu prirodu, dok su religiozne teme su gotovo
izostavljene. U njegovom umetnikom ivotu ima dva perioda ima dva perioda:
- u Sevilji gde radi anr-scene i mrtvu prirodu, do 1622 g. i
- u Madridu od 1622 1623 g., gde radi kao dvorski slikar i uglavnom slika portrete
kraljevske porodice.
U kraljevoj zbirci prouava Tiziana. 1628 1629 g. upoznaje Rubensa, a od 1629 1631
godine odlazi u Italiju.
Svojim delima ne daje line ispovesti, trudi se da bude nepristrasan. On je portretista,
uvek je radio po modelu. On slika istinsku hroniku jedne kraljevske kue, poklanjajui istu
panju vladarima i neveselim dvorskim ludama. Likovi su realni, ne idealizuje ih.
Njegovo delo se odlikuje slobodnom i neusiljenom tehnikom, ivim lagano nijansiranim
bojama i brzim leernim potezima kista, to kasnije koriste impresionisti. Nasuprot
Rembrandtu njega su vie zanimale optike, nego metafizike tajne svetlosti. Njegova
tehnika je daleko raznolikija i istananija, nego u Halsa, sa nenim prozranim glazurama,
koje istiu impast najosvetljenijh povrina. Njegove boje se odlikuju venecijanskom
punoom, a njegov cilj nije da pokae likove u pokretu, ve pokret same svetlosti i beskrajan
niz njenog delovanja na formu i kolorit. Za Velaskeza svetlost stvara vidljivi svet. Dela:
- Vodonaa iz Sevilje, 1619 g., Muzej Wellington, London
- Pijanci (Bakhov trijumf), 1624 g., Muzej Prado, Madrid
- Vulkanova kovanica, 1630 g., Prado, Madrid, remek-delo, veto spojena mitologija sa svakodnevnim
ivotom
- Mlade plemike, 1656 g., Prado, Madrid
- Tkalje (Pria o Arahni), 1657 g., ulje na platnu, Prado, Madrid
BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka)
Od 1624 1642 g. je vladao Luj XIII (kardinal Rielje).

Od 1643 1661 g. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan).
Od 1660 1685g. je vladao Luj XIV, ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma.
Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmonija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom
polju. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti.
U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam
Luj XIV je nametnuo svoj ukus, 2) postojanje tradicionalnog maniristikog duha
publika nije spremna za nove ideje, 3) nije bilo kontrareformacije. Ovaj period u francuskoj
umetnosti Francuzi nerado zovu barokom. To je za njih Stil Luja XIV. Oni umetnost i
knjievnost toga doba zovu klasinim, kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni.
Naziv klasian ima tri znaenja:
1. sinonim za vrhunsko ostvarenje
2. takmienje forme i sadrine Klasine antike i Visoke renesanse
3. svojstvo uravnoteenosti i uzdranosti
46 Jandri Jovan
Vladao je oseaj za meru, pa se nisu mogli razviti prenaglaeni i kitnjasti barokni oblici.
Klasicizam Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. To je epoha Luja XIV,
vreme uvene Versajske uglaenosti, reprezentativne umetnosti dvora. Taj klasini dvorski
stil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. Razlikuju se dva perioda:
1. Stil Luja XIII
2. Stil Luja XIV (Versajska umetnost, koja prestaje 1690g.)
to se likovnih umetnosti tie, XVII vek u Francuskoj nije onoliko znaajan, koliko u
paniji, Italiji, Holandiji i Flandriji.
U slikarsrvu ovog perioda svuda se osea italijanski uticaj u dva pravca:
1. Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen, Klod Loren)
2. Karavaovci (po ugledu na Karavaa: or de La Tur)
GEORGES DE LA TOUR (1593 1652 g.)
Karavaovski uticaj se osea samo po koncepciji osvetlenja. La Tour se bavio efektima
svetla, ali za razliku od Karavaa, on u sredite slike stavlja izvor svetlosti vetaki, koji
je vidljiv (svea, baklja i sl.). slika scene u noi i mraku, sa jakim kontrastima svetlih i tamnih
(osvetljenih) partija.
On je realista, ali nije naturalista. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih
detalja). Forma je geometrijski proiena, telo svodi na detalje lopte, kupe, valjka.
Slika verske teme, kao da se radi o temama iz svakodnevnog ivota, tako da bi se moglo
pomisliti da radi anr-scene. Kolorit je sveden, tj. na tamnoj podlozi kontrastira crvene
tonove. Dela:
- Magdalena Pokajnica, 1640 1644 g., ulje na platnu, Metropolitan museum, NY
- Josif drvodelja, 1645 g., Luvr, Pariz
BRAA LE NAIN
Antonie, Louis, Mathieu jo kao mladi rade u Parizu. Radili su portrete, religiozne i
mitoloke teme. Njihova dela se izdiu iznad anr slike. Dok su holandske anr-scene
satirine i humoristine, Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu teinu.
Bili su i pod Karavaovskim uticajem. Dela:
- Seljaka porodica, 1640 g., Luj Le Nain, Louvre, Pariz
- Seljaki obed, 1642 g., Luj Le Nain, Luvr, Pariz,
NICOLAS POUSSIN (1594 1665 g.)

Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasine umetnosti. Skoro itavo je
vreme radio u Rimu, a bio je uenik i Venecijanske kole. Izmeu 1630 1640 g. naputa
barokni stil i prihvata strogo klasini. 1640 g. dolazi u Pariz, a 1642 g. odlazi u Rim i tamo
ostaje.
Komponuje po horizontalama i vertikalama, to su odlike Renesanse i Klasicizma, a
nema baroknih dijagonala. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici, a koristi jak kolorit.
Ima oseaj za meru, jasnou i red. u njegovom delu je sve namerno i sraunato.
Teme su mu: mitoloke, biblijske scene i pejsai koje spaja sa mitolokim. Forme pejsaa
su idealizovane, drvee je briljivo postavljeno.
Cilj slikarstva po njegovom miljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska
dela. Ona se moraju prikazati na logian i sreen nain, ne onako kako bi se stvarno dogodilo,
nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savrena. U tu svrhu umetnik treba da tei za
optim i tipinim, treba da izbegne jeftina sredstva, kao to su ive boje, i da naglasi oblik i
kompoziciju.
Pre Pusena niko ne podvlai takvu bliskost slikarstva i knjievnosti. Dela:
- Cefalus i Aurora, 1630 godina, narodna galerija, London
- Otmica Sabinjanki, 1636 1637 g., Metropolitan museum, NY
- Pejza sa pogrebom Fokiona, 1648 g., Luvr, Pariz
CLAUDE LORRAINE (1600 1882 g.)

Klod Loren je bio pejzaista. Radio je idiline vidove pejzaa. Takoe, provodi skoro
itav ivot u Rimu i sa puno ljubavi istrauje predele Kampanje, okoline Rima. Pravei
47 Jandri Jovan
bezbrojene crtee na licu mesta koji slue kao graa za njegove slike, u kojima ne tei za
topografskom tanou, ve prua poetsku sutinu predela ispunjenim oblicima antike.
Slike su doterane i udeene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje
je zapostavljao. Pejzai imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor, magliasto svetlo
koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva. Taj interes za svetlost, dovodi kasnije
impresionizma. Svetlo izbija iz pozadine slike. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije
lebdi nad takvim vidicima. Dela:
- Pejza sa Apolonom i Merkurom, 1645, galerija Doria Pamphili, Rim
- Pejza iz Kampanje, 1650, crte tuem, British museum, London
- Pastorala, 1650. g., bakrorez
VAJARSTVO
Do zvaninog stila u vajarstvu Kraljevski stil dolazi se kao i u arhitekturi.
Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbaena kao suvino dinamina da bi sauvala
dostojanstvo kralja.
Konjanike statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju irom Francuske bivaju sruene
u vreme francuske revolucije, koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukoeno.
Barokna svojstva se istiu u plastinom modelovanju, kraljev plat je noen vetrom u
poreenju sa njegovim antikim prototipom.
FRANCOIS GIRARDON
Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. Klasicista.
ANTONIE COYSEVOX
Lebrun ga je zaposlio u Versaju. Pribliio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je
Lebrun dozvolio. Realizam i utananost lica. Dela:
- Veliki reljef u tuko-malteru u Salonu rata u Versaju
PIERRE PUGET (1620 1694 g.)

On je najvei i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. Kompozicija mu je uzdranija
od Berninijeve. Radio je rafinirane reljefe. Dela:
- Milo iz Krotone, 1671 1683 g., mermer, Luvr, Pariz
Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su uili egrtovanjem, ali kad su
likovne umetnosti dobile status slobodnih umetnosti umetnici su hteli da praksu potkrepe
teorijskim znanjem. U tu svrhu se osnivaju umetnike akademije. Prva takva se pojavila u
Italiji u drugoj polovini XVI veka, a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu
1648 godine.
48 Jandri Jovan
ROKOKO (XVIII vek)
FRANCUSKA
1648 godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. Uenje u
akademijama se zasnivalo na klasicima, Rafaelu, Pusenu. Od 1663 g. Lebrun postaje njen
direktor. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vre Colbert i Lebrun., ne samo
zahvaljujui novcu, ve i novom sistemu kolovanja u odobrenom stilu.
Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crtea i
boje:
1. Konzervativci crte stoji iznad boje, koja deluje na ula
2. Rubensovci - boja je bitnija od crtea jer je vernija prirodi
Lebrunov autoritet opada, 1715 g. umire Luj XIV, a sa tim je savladana diktatorska mo
akademije. 1717 g. Rubensovci su izvojevali definitivnu podbedu, kada je u akademiju
primljen Vato, na osnovu svog Hodoaa na Kiteru. Svuda se osea uticaj Rubensa i
venecijanaca.
Inae, umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka. Ona vie nije
monarhistika ni versajska. Vie se ne radi za Kralja Sunca, ve za novu klijentelu
obogaenu buroaziju, krupne trgovce. Pariz, iz kog se za vreme Luja XIV umetnost
preselila u Versaj, ponovo postaje centar.
Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka.
Zovu ga i stilom Luja XV. Rokoko = vesela dekoracija peina koljkama i kamenjem.
Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. To su galantne
slike sa prizorima pastoralnih zabava, svakodnevnog ivota i scena iz pozorita. Grupe
mukaraca i ena u nestvarnim, idilinim pejzaima udvaraju se reima, igrom i muzikom.
Radi se i portret. Boje su svetle, ruiasta i plava, nanete u sitnim mrljama lakim dodirom
etkice sugeriu oblike pokret i atmosferu. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskog
drutva za vreme Luja XV, drutva zabave i dokolice. Tada i francuska aristokratija tei za
lakom zabavom, ljubav je neobavezna- flert, liena dubine i strasti. Sve je lako, neobavezno
i povrno. Slike su malih formata. Umetnost tei da osvoji posmatraa, puno je povrne
lepote i elegancije. Bitna je dopadljivost. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. Slikarstvo je
ljupko i ulno, bez emocionalne dubine.
JEANANTOINE WATTEAU (1684 1721 g.)
Antoan Vato je tvorac i tipian predstavnik rokokoa stila. Pod uticajem je Rubensa,
koristi njegovu paletu boja, gradi slike svetlou i bogatim koloritom, konture ne postoje.
Teme su fetes galantes galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog drutva i
pozorine glumice u vrtu.
Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage.
Njegovi pejzai podseaju na pozorine kulise. Svet posmatra kao pozorite prirode u
kom pripadnici mondenskih drutvenih krugova uivaju u dokolici. Dela:
- Hodoae na Kiteru, 1717 g., Slika na platnu, Luvr Pariz, na osnovu nje doao na Akademiju, mada je
slika ruila sva akademska pravila.
- L'indifferent (Nonalantni mladi), 1717 g., Slika na platnu Luvr, Pariz
FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g.)

Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 1764) - ljubavnica
Luja XIV, koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg
baroka dobila ime stil Pompadur.
Bio je i dvorski portretista.
Slika vedra ivotna zadovoljstva, esto prelazei granicu dobrog ukusa. Ima tenju da se
dopadne. Radio je i mnoge mitoloke predstave Venere, enski akt. Najvie voli svetlo
ruiastu i plavu boju. Slike mu se granie sa pornografijom. Radio je portrete, pejzae,
dizajnirao je porcelan tapiserije, radio je scenografije. Dela:
- Gospoa de Pompadour, 1756 g., Alte Pinakothek, Minhen
- Porodica za dorukom, 1739 g., Luvr, Pariz
49 Jandri Jovan
JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 1779 g.)

an Batista arden-ov stil se uslovno moe nazvati rokokoom. On sadri flamanski
realizam. Poeo je kao slikar mrtve prirode, a kasnije i prizora iz graanskoga porodinog
ivota. Bio je majstor i anr-scena i mrtve prirode.
Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike iz
ivota obinih ljudi.
Preovlauju smei i zagasiti tonovi. To su skromna platna sa toplim ruiastim tonovima
uz prigodan naturalizam. Dela:
- Kuhinjska mrtva priroda, 1730 1735 g., Ashmoleov muzej Oxford0
- Guvernanta, 1738 g., Kanadska nacionalna galerija, Otava
- Povratak sa pijace, 1739, slika na platnu Luvr, Pariz
JEAN HONORE FRAGONARD (1732 1806 g.)

Od svojih dvaju uitelja Bouchera i Chardina, vei uticaj na njega Bue. Sa nadahnutom
lakoom, spontanou stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov ivot pokretu
rokokoa.
Slika brzim pokretima kista sa nanoenjem bogatih slojeva boje. Odluno postupanje sa
bojom i snaan naturalizam podseaju na Halsa i Rembrandta, a slike mu prikazuju prekrasne
pastoralne predele, erotske prizore i ljubavne susrete.
Fragonard je nadiveo svoju eru, njegove slike izlaze iz mode pribliavanjem
Revolucije. Umro je siromaan i zaboravljen. Dela:
- Kupaice 1765 g., slika na platnu, Luvr, Pariz, spontanost podsea na Rubensa. Elipsasti pokret, jaka
atmosferska magla.
- Muzika, 1769 g., ulje na platnu, Pariz
- Buenje Ljubavi, 1771 1773 g., zbirka Frick, NY, naruila gospoa Barry ljubavnica posle de
Pompadour-ove.
- Sumrak, 1778 g., Luvr, Pariz
ENGLESKA
Engleska arhitektura XVII veka u optim crtama ide za razvojem francuske arhitekture.
Oko 1700 godine, visoki barok pobeuje klasicistiku tradiciju, ali Engleska nikad nije
prihvatila rokoko koji je doao za njim.
Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan, ali nepriznat, uticaj na englesko
slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske kole posle srednjeg veka,
od veeg znaaja.
Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost, koje su kao tipine za
rokoko, preovlaivale u Evropi. Pokazivali su veu sklonost ka formalizmu i naglaavali su
tradiciju to u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma, mada jo uvek sa nekim
vrednostima rokokoa, koji e prerasti u svojevrstan oblik romantizma.
Najvie se radi portret, graanski i jednostavan i pejzai. Slikarstvo je zasnovano na liniji,
manja je plastinost oblika.
WILLIAM HOGARTH (1697 1764 g.)
Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao moderne moralne teme. Bio je kritiar
engleskog drutva sa ironinim humorom. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je
postao kritiar drutva po svom sopstvenom pravu. Svojim moralitetima poduava
vrlinama srednjeg stalea. Dela:
- Orgija Prizor III iz puta razvratnika, 1734 g., Muzej Sir Joshua Sonaea, London
THOMAS GAINSBOROUGH (1727 1788 g.)

Gejnzboro je poeo da radi kao pejzaista, a zavrio kao omiljeni portretista toga doba
britanskog viskog drutva. Ima prozirnu tehniku i lakou poteza. Dela:
- Robert Andrews i njegova ena, 1749 1750 g., ulje na platnu, Nacionalna galerija, London
- Ga Siddons, 1785 g., ulje na platnu, Nacionalna galerija, London
50 Jandri Jovan
JOSHUA REYNOLDS (1723 1792 g.)

Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i
protagoniste akademskog pristupa umetnosti, koje je stekao tokom dve godine provedene u
Rimu.
U njegovom stilu se osea uticaj venecijanaca, flamanaca i Rembrandta vie nego to je
hteo da prizna u teoriji.
Veinu svojih portreta oplemenjuje aligorijskim dodacima ili preruavanjima. Dela:
- Portret Johna Campbella, 1778 g., Dvorac Cawdor, kotska
- Ga Siddons, kao muza tragedije, 1784 g., San Marino, Kalifornija
51 Jandri Jovan
Istorija umetnosti Novi vek
MODERNI SVET
Brze promene u umetnosti poinju od Francuske buroaske revolucije 1789 g. Ona

obeleava poetak revolucije u svim oblastima ivota, drutvenom, ekonomskom, naunom i
umetnikom. Velika Francuska buroaska revolucija, te industrijska revolucija u
Engleskoj, izazvale su krupne drutveno-ekonomske promene.
Jaanje socijalne svesti, uspon buroazije i niih klasa postaju znaajan drutveni
inilac koji utiu na ruenje tradicionalne kulture i umetnosti.
Renesansno i barokno drutvo je bilo takvo drutvo u kojima svi prihvataju naela
miljenja i stvaranja male grupe pojedinaca, naela koja se ne dovode u pitanje.
Nasuprot tome XIX vek, stvara drutvo koje je otvoreno, kada se miljenje i delovanje
jednih stavlja pod sumnju drugih, u neprestanom sukobljavanju i suprostavljanju. U XIX veku
se umetnost, a naroito slikarstvo bre razvija. Nestaju veliki stilovi, a poinju izmi, pokreti
i pravci koji se brzo smenjuju, bez otrih vremenskih i stilskih razlika i granica:
1. Neoklasicizam
2. Romantizam
3. Realizam
4. Impresionizam
5. Postimpresionizam
Izmeu razliitih umetnikih ideja, te zvanine i nezvanine umetnosti, vode se estoke
borbe, koje traju jo i danas.
NEOKLASICIZAM (1750 1850)
Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka, kao reakcija na barok i
rokoko, na njihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. Dolazi do interesovanja za antike
gradove na jugu Italije (otkrie Herankuleje 1783 g. i Pompeje 1748 g., u blizini Napulja),
takoe i iskopavanja u Rimu. Mlade aristokrate zbog obrazovanja odlaze u Italiju na grand
tour veliko putovanje.
Neoklasicizam znai ponovno oivljavanje antike i to doslednije nego klasicizam.
Oko 1780 g. u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske
kulture. Iako je kolevka ovog pravca bio Rim, u Francuskoj je ovaj pravac imao najvie
uslova za razvoj, zahvaljujui racionalizmu i novim drutvenim odnosima. Od 1780 1805
godine pobeuje neoklasicizam, te ponovno interesovanje i prihvatanje antikih, naroito
rimskih oblika u umetnosti. iri se itavom Evropom. Vrhunac neoklasicizma u evropskim
dravama: Francuska stil Empire, Engleska Regency, Nemaka Biedermeir.
Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa, neoklasicizam se suprostavlja (odlike
neoklasicizma: lepota mere, simetrije, ravnotee, reda i jasnoe) idejom klasinosti.
Antika umetnost se uzima kao uzor, ali je nepodraavaju slepo, nego je nanovo obrauju
na osnovu novih naela racionalnosti, mere, simetrije, reda, istote. Pokreta je razum.
SLIKARSTVO
U njemu je bila izraena jasna i ista kontura. Boja se uglavnom svodi na ahromatske
nezasiene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju. Nema kontrasta
svetlo-tamnog i ne naruava se mir i ne izraavaju se oseanja. Slikari se nadahnjuju
uzorima iz prolosti, naroito Rafaelom. Filozofi iz doba prosveenost pruaju jaku podrku
antirokoko slikarstvu.
JACQUES LOUIS DAVID (1748 1825 g.)
Roen je u Parizu u graanskoj porodici. Od 1775 1780 g. bio je u Rimu, gde su na
njega uticale antiki kipovi i Rafaelo. Bio je najvei klasicista svoga doba i zvanini slikar
revolucije i od 1804 g. Napoleonov slikar. (Napoleon je bio najvei klasicistiki junak).
Najvie je cenio i slikao antike i savremene kompozicije. Njegove slike su trebale biti
moralna pouka revolucionarima, kako se za ideju bori i umire.
Odlike njegovog slikarstva su: jasnoa prostora, difuzno osvetljenje i finoa konture.
Njegov rad se odlikuje moralnom strogou, trezvenou i hladnom ozbiljnou. Dela:
52 Jandri Jovan
- Zakletva Horacija, 1784 g., Luvr, Pariz

- Sokratova smrt, 1787 g., Metropolitan museum, NY
- Brut, 1789 g., Luvr, Pariz
- Maratova smrt, 1793, Kraljevski muzej likovnih umetnosti, Brisel
- Napoleon prelazi Alpe, 1801 g., Musee National du Chateau de Malmaison, Rueil
- Madam Rekamije, XIX vek
- Otmica Sabinjanki
JEAN AUGUSTE DOMINIQUE INGRES (1780 1867 g.)

Engr je studirao u Toulousu, od 1797 g. radi u Davidovom ateljeu u Parizu. Bio je
direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ecole des Beaux-Arts. Bio je najcenjeniji
i najuticajniji francuski slikar.
Njegovi rani radovi sadre sve neoklasicistike elemenjte: jasnoa forme, jednostrana
elegancija i nadahnjivanje uzorima iz prolosti Rafaelom. Obino ga nazivaju
neoklasiarem, a njegove protivnike romantiarima. Ta dva tabora oivela su staru raspravu
izmeu pusenovaca i rubensovaca. On je bio prusenovac, ali kao i ostali prusenovci
nisu primenjivali u pravoj meri ono to su govorili. Uvek je smatrao da je crtanje izvor
slikanja, ali njegova Odaliska ipak otkriva izvanredno oseanje za boju, a isto tako
Odaliska nije akt klasinog ideala lepote, iako Engr govori da treba oboavati Rafaela.
Istorijsko slikarstvo, kako ga je definisao Pursen, bilo je njegova ivotna tenja, dok je portret
za koje kae da nije voleo, bio njegov najvei izvor prihoda.
U kasnijim delima, koja predstavljaju spoj neoklasicizma i romantizma, izraava svoju
prefinjenu oseajnost, snanu ulnost i izuzetnu psiholoku dubinu. istotu forme razvija kroz
poneto artificijelnu finou proporcije tela. To je tzv. romantiki neoklascizam. U
romantizmu su pokreta oseanja, a u neoklasicizmu to je razum. Dela:
- Edip i Sfinga, 1808 g., Luvr, Pariz
- Ossianov san, 1813 g., Musee Ingres, Francuska
- Odaliska, 1814 g., slika na platnu, Luvr, Pariz
- Roger oslobaa Angelicu, 1819 g., Luvr, Pariz, renesansna pria u romantinom ambijentu
- Louis Bertin, 1832 g., Luvr, Pariz, crte olovkom
- Louis Bertin, 1832 g., Luvr, Pariz, slika u ulju, spoj psiholoke dubine i fizike tanosti
- Luigi Cherubini i muza lirske poezije, 1842 g., Luvr, Pariz, kontraverzna slika, kombinira klasinu
ikonografiju sa proniciljivim portretisanjem modela
- Madame Moitessier, 1856 g., Nacionalna galerija London, preciznost i bogatstvo detalja na kostimu
naglaavaju ulnu lepotu i draesne pregibe tela.
FRANCOIS GERARD (1770 1837 g.)

Bio je Davidov uenik. Prvo je bio neoklasicista, a kasnije spaja dva pravca kao i Ingres.
Dela:
- Psiha prima prvi Amorov poljubac, 1798 g., Luvr, Pariz, klasian mit o spoju due i tela, postoji neto
ljupkosti svojstvene rokokou
- Madame Recamier, 1805 g., Muzej Carnavalet, Pariz (Madam Juliette Recamier, prelepa i draesna
ena bogatog bankara, pozirala mnogim slikarima), slika u grkom stilu.
ANDREA APPIANI (1754 1841 g.)

Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma. Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji.
Od 1803 1807 g. u slavu carevih poduhvata, izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u
Palazzo Reale u Milanu. Kako se poveava broj motiva, tako i njegov slikarski jezik postaje
kompleksniji. Koristi snaan chiaroscuro po uzoru na Karavaa, strogim bojama metalnog
odsjaja, koje upuuju na duhovnu snagu, kao kontrast nenim pastelnim bojama tipinim za
jednu vrstu senzualnijeg klasicizma. Javile su se dve tendencije: siuno je jukstaponirao
monumentalnom, a minijaturu i kameju sa divovskim.
VAJARSTVO
U vajarstvu neoklasicizma se istie istota oblika, ljudski akt bez strasti, hladnoa,
strogost, jasnoa i plemenitost konture, dominacija pravih linija i naturalistino prikazivanje
detalja. Razvijeno je portretno vajarstvo, to jest, prikazivanje savremenih linosti u antikoj
nagoti je bilo uobiajeno.
53 Jandri Jovan
U stvari, vajare pritiska autoritet pridavan antikim statuama (Apolon Belvederski),

kao najvii ideal grkoga genija. Druga tekoa je ideal beskompromisne realistine
istinitosti. Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo moe da opstane.
ANTONIO CANOVA (1757 1822 g.)
Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicistiki vajar i slikar. Radio je portrete svih
lanova Bonapartove porodice. Radio je u skladu sa Winkelmanovim naelom: plemenite
jednostavnosti i mirne veliine, te je izbegavao suvian mermer da bi doarao raskone
nabore draperije. Radio je nagu statuu Napoleona. Od 1779 g. uvrstio je svoju karijeru u
Rimu. Dela:
- Grobnica grofice Marije Kristine, 1798 1805 g., Avgustinska crkva, Be
- Napoleon kao Mars Mirotvorac, 1803 1808 g., mermerna statua, Apsley House, London
- Italska Venera, 1804 1812 g., mermerna statua
- Pauline Borghese kao Venera, 1808 g. mermerna statua, Galerija Borghese, Rim
54 Jandri Jovan
ROMANTIZAM
Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g., koji se suprotstavlja neoklasicizmu. To
je pravac koji se prvo javlja u muzici, knjievnosti i pozoritu. Nije lako odrediti bitne
osobine romantizma, jer je on vie stanje duha i senzibiliteta umetnika, a manje nosilac
jedne ozakonjene ideje. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista istie u prvi
plan nacionalne osobine, spontanost, imaginaciju i matu, kao osnovnu sadrinu
umetnikog stvaralatva. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetnikog izraza,
promenljivost prirode i oseanja.
Nezadovoljstvo civilizacijom buroazije, koju su smatrali besciljnom i runom i
nezadovoljstvo zvaninom akademskom umetnou, bili su izvor romantiarskog nemira i
bekstva u san, egzotiku daleke zemlje i srednjevekovnu prolost. Joachim Winckelman
(1717 1768 g.) bio je istoriar umetnosti i teoretiar moderne umetnosti.
I romantiari kao i neoklasicisti pokazuju tenju vraanju i obnavljanju starih stilova, ali
je razlika u izboru motiva:
- Neoklasicisti obnavljaju antiku jer smatraju da je ona najvii umetniki izraz, a
- Romantiari bee u prolost jer su nezadovoljni vremenom u kojem ive i koje
preziru. Kako izraavaju dramatine i dinamine tokove ljudskog bia, oni se
pribliavaju baroku i njegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika,
boje, kontrasti svetlog-tamnog.
este teme kojima su se bavili romantiari:
1. Natprirodno tumaenje snova
2. Mitski doivljaj noi (esta tema romantiarska no)
3. Sloenost ljudske due (istrauju dublje, mranije nivoe ljudske due)
4. Religija
5. Odnos oveka i prirode, pojam beskraja i povratak prirodi bezgraninoj i
divljoj
Romantizam daje prednost obnovi, ne jednom, ve velikom broju stilova. Posmatrano u
tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama.
SLIKARSTVO
Slikarstvo romantizma zapoinje kao reakcija protiv barokne i rokokoovske
izvetaenosti i plitkosti i povrnosti. Rade se dramatino-sentimentalne teme, inspirisane
knjievnou i istorijom srednjeg veka, dok je slikarstvo pejzaa izraz odreenih drutvenih
stanja.
FERDINAND VICTOR EUGENE DELACROIX (1798 1863 g.)
Bio je jedan od najveih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma.
U poetku karijere upoznaje erikoa, koji na njega presudno utie. Divio se Constableu, a
veliki uticaj za izbor motiva imala su njegova putovanja u paniju, Alir i Maroko.
Vie je teio ka poetskoj istini nego da da stvaran istorijski dogaaj. Teme: haremske
odaje, lov na lavove, prizori sa ulice. Retko je slikao portrete po porudbini, radio je portrete
svojih prijatelja i saputnika.
Daje dramatine kontraste svetlosti i senke, radi vrstu kompoziciju i kompaktnu.
Snani fluidni potezi etkicom, pokazuju da je bio rubensovac. Bio je najvei
kolorista romantizma. Dela:
- Pokolj na Hiosu, 1822 1824 g., Luvr, Pariz
- Grka izdie na ruevinama Missolonghija, 1827 g., slika na platnu, Muzej likovnih umetnosti,
Bordeaux, grki rat za nezavisnost protiv Turaka
- Frederik open, 1838 g. Luvr, Pariz
- Otmica Rebeke, 1846 g., ulje na platnu Metropolitan museum, NY
- Sardanpalova smrt, Luvr, Pariz
- Odaliska, 1845 1850 g., Muzej Fitzwilliam, Cambridge
55 Jandri Jovan
THEODORE GERICAULT (1791 1824 g.)

eriko je prouzrokovao bunu pojavu romantiarskog pokreta kada je 1818 g. izloio
svoj Meduzin splav koji prikazuje tragian brodolom sa svim realistinim pojedinostima i
izraajnoj snazi. Prikazuje patnju i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva.
Konji su bili njegova velika strast, a jo u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za
vreme boravka u Rimu 1817 g. Umro je 1824 g. posle nesrenog sluaja prilikom jahanja.
Istraivao je krajnosti ljudskih stanja, slikajui ak i portrete duevnih bolesnika, ta
sposobnost da se u rtvama duevne bolesti vide sebi ravna ljudska bia, a ne prokleti ili
opinjeni izoptenici, jeste jedan od najplemenitijih plodova romantiarskog pokreta. Njegovi
glavni uzori su: George Stubbs engleski slikar ivotinja, veliki majstori baroka, David i
Mikelanelo. Dela:
- Oficir carske garde na konju, 1812 g., Luvr, Pariz
- Meduzin splav, 1818 1819 g., Luvr, Pariz, realistine pojedinosti
- Ludak, 1821 1824 g., Muzej likovnih umetnosti, Gand
HONORE DAUMIER (1808 1879 g.)

Bio je jedini veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica
industrijske revolucije. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar, ironija. Bio je zajedljiv
politiki karikaturista. Radio je satirine crtee za pariske novine.
iste konture i sistematsko senenje unakrsnim crtama. 1840 godine prelazi na slikanje.
On se ne moe zvati realista, interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog
ivota. Divio se Rembrandtu i njegovom ispitivanju karaktera sa irinom ljudskog saoseanja.
Figure su mu snane vajarske jednostavnosti. Dela:
- Ovoga moemo mirno da pustimo na slobodu, 1834 g., litografija
- Vagon tree klase, 1862 g., Metropolitan museum, NY, prikazao udno moderno ljudsko stanje
usamljena gomila, saoseanje za dostojanstvo sirotinje
- Don Kihot napada vetrenjae, 1866 g., privatna zbirka, NY bio je opinjen pustolovinama Don Kihota
(Cervantes, roman XVI vek)
BARBIZONSKA KOLA
Francuski pejzaisti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske
ume i radili su pejzae i prizore seoskog ivota. Najznaajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile.
CAMILLE COROT (1796 1875 g.)
1825 g. otiao u Italiju i prouavao predele oko Rima. On je radio mala platna na licu
mesta, za sat ili dva prikazivao je svojstva jednog mesta u odreenom trenutku.
Nijedan od njegovih pejzaa (Francuska, Pariz, Rim) nije slikanje prirode u smislu
oponaanja stvarnosti. Oni odgovaraju stanju njegove due izraenom kroz harmoniju masa
i fini sklad boje. Svetlou i srebrnkastim odblescima pejzae obogauje atmosferom,
izmaglicom i sanjarenjem koje govori samo njemu. Dela:
- Papigno, 1826 g., Cirih
FRANCOIS MILLET (1814 1875 g.)

Dela:
- Seja, 1850 g., Muzej likovnih umetnosti, Boston
FRANCISKO JOSE DE GOYA Y LUCIENTES (1746 - 1828 g.)

Bio je sin siromanog zlatara iz Saragose. 1763 g. seli se u Madrid. 1776 g. ponovo dolazi
u Madrid, nakon razdoblja ispunjenog putovanjima i postaje uspean umetnik 1799 g.
dvorski slikar Karla IV. 1811 g. Joseph Bonaparta mu dodeljuje Kraljevski orden panije.
Sa povratkom apsolutistikog reima Ferdinanda VII odlazi u Pariz, a 1825 g. nastanio se u
Bordou, gde je i umro u dobrovoljnom izgnanstvu.
Bio je jedini umetnikgenije svoga doba. Njegova rana dela pripadaju poznom
rokokou pod uticajem Tiepola. U toku 80-tih XVIII veka, postaje sve vei liberal, naklonosti
ka prosveenosti i revoluciji. Pa ipak, bio je cenjen na dvoru kao portretista. Naputa rokoko
i poinje da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembrandta i Velaskeza.
Sam sebe opisuje kao uenika Velaskeza, Rembrandta i prirode:
56 Jandri Jovan
- Velazquezu zahvaljuje na oseaju za mekane, tonske prelaze koji se postiu

nanoenjem boje u slojevima,
- Rembrandtu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugoajima, a
- Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika, lepih i runih.
Bletav kolorit, iroki teni potezi etkicom. Kompozicija mu je slobodna, boja svea, te
veliko bogatstvo palete.Radio je i tehniku bakropisa.
Bio je pronicljiv promatra drutva svog vremena, njegove portrete karakterie
zapanjujua snaga karaktera. Goja je bio slobodnouman ovek, prosvetiteljskih nazora, a
drutveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba.
Teme su mu bile:
- religija
- svet osiromaenih ljudi,
- tajanstveni svet vetica i arobnjaka,
- dvorski portreti plemia i kraljevske porodice,
- ratna tematika (francuski napad, narodni ustanak),
- ugnjetavai,
- ciklus crnih slika (radio od 1819.g. kada je poludeo pa do smrti 1828.g.),
- lani moral i tobonja pobonost,
- ciklus bakropisa Strahote rata (1810 1820.g.).
Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti.
Tehnika u slikanju portreta uticala je na kasno romantike i impresionistike portrete. Dela:
- Ranjeni zidar, 1786 1787.g., muzej Prado Madrid, najpre se zvala Pijani zidar
- Veliki jarac, 1797 1798.g., muzej Lazzaro, Galadiano
- Porodica Karla IV, 1800.g., Prado, Madrid, snano razotkrio karaktere linosti
- Kolos, 1802 1803.g., Prado, Madrid
- 3.maj 1808.g., 1814.g., ulje na platnu, Prado, Madrid, prikazano streljanje i ustanika hrabrost,
nemilosrdno ubijanje
- Bobabilicon, 1818.g., Metropolitan Museum, NY
- Auto portret sa dr.Arrietom, Institute of Art, Minneapolis.
JOHN CONSTABLE (1776 1837.g.)

Engleski pejzaista, vezan za stvarni izgled predela ali stavlja naglasak na svetlost i
atmosferu. Pejza okupan svetlou, oblaci na nebu i atmosferske prilike nagovetavaju
impresionizam. Slobodan i lian potez etkice. Skice za slike radio je u ulju studije. Dela:
- Hempstedska pustara, 1821.g., skica uljem, Gadska umetnika galerija, Manchester
- Stoke kraj Naylanda, 1836.g., Chicago
JOSEPH MALLORD WILLIAM TURNER (1775 1851.g.)

Takoe je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejzaa. Opinjen je svetlou i
bojom. U svojim pejzaima slikao je borbu izmeu prirodnih sila, vode i vazduha i vatre, kao
trenutak prirode u borbi kosmikih sila. Svetlou i bojom on dematerijalizuje oblike u
koloristike mase. Teme su mu uglavnom velianstvenost neba, sunca i mora. Prikazuje mo i
nepredvidivost prirode.
Zapoeo je kao akvarelist u tehnici koja moda moe objasniti njegovo slikarstvo
obojene svetlosti. (Akvarel tehnika omoguuje nene, svetle i prozirne boje). Za njegov
stil slikanja Constable je rekao: Vazduaste vizije naslikane obojenom vodenom parom.
Dela:
- Snena oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa, 1812.g., London, majstorski prikaz mone i nepredvidive
prirode
- Brod sa robljem, 1839.g., slika na platnu, Muzej likovnih umetnosti, Boston
CASPAR DAVID FRIEDRICH

On je bio Nemac, imao je potresno detinjstvo. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g.,
mlaa sestra sa dvadeset meseci, a brat mu se utopio spaavajui mu ivot prilikom nesree na
klizanju.
57 Jandri Jovan
Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najvanijih u Evropi), a potom je

otiao u Dresden. Njegove slike kupuju pruski kralj Friedrich Vilim III, a kasnije Friedrich
Vilim IV, car Nikola, kralj Aleksandar i dr. Meutim, Friedrich je umro siromaan.
Bio je najpoznatiji i najznaajniji Nemaki romantiarski slikar. Svojim jednostvanim
izrazom doarao je mistino oseanje usamljenosti i ovekove drame. Priroda je za njega
ivo bie, neukrotivo i nepredvidivo. Tema putnika lutalice, putovanje u tajnoviti, moa
neprijateljski svet je njegova esta tema. On prikazuje nadmo prirode i sila svemira nad
ovekom. Dela:
- Redovnik na morskoj obali, 1803 1810.g., Neue Nationalgalerie, Berlin, religijski simbolizam
- Opatija u Hrastovoj umi, 1809 - 1810.g., Stadtliche Museen, Berlin
- Putnik nad morem magle, 1818.g., Hamburg Kunsthalle, Hamburg
- Meseina nad morem, 1822.g., Neue Nationalgalerie, Berlin
- Brodolom nade, 1824.g., Hamburg Kunsthalle, Hamburg
- Mukarac i ena posmatraju mesec, 1830 1835.g., Stadtliche Museen, Berlin
JOHANN HENRICH FUSELI (1741 1825.g.)

Bio je Englez vajcarskog porekla. Pravo ime mu je bilo Johann Heinrich Fussli. Po
oevoj elji trebao je biti svettenik, no u njemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi. Od 1770
1777.g. iveo je Italiji. Od 1780.g. ivi u Londonu. Postao je lan Kraljevske umetnike
akademije. Jedan od najslavnijih njegovih uenika je William Blake.
On spada u tzv. vizionarske slikare. Svoj stil je zasnovao na Mikelanelu i
maniristima. ekspir i Mikelanelo su za njega bili boanstva. On je preobrazio ljupku,
simbolinu faunu neoklascizma, punu leptira i konja, u udna i zbunjujua udovita iz mate.
San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraljevstvo fantastinog,
zastraujuih slika i erotskih iskuenja. Dela:
- Komar, 1785 1790.g., Goethe Museen, Frankfurth
- Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre, 1802.g., Kunsthaus, Zurich
WILLIAM BLAKE (1757 1827.g.)

Bio je usamljenik, vizionarski pesnik i slikar. Stvarao je i objavljivao knjige svojih
pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama, u Londonu. Fusselijev uenik.
Oseao je divljenje za srednji vek i pribliio se vie no ijedan drugi umetnik
romantiarskoj obnovi prerenesansnih oblika (njegove knjige su smatrali potomcima
iluminiranih rukopisa).
Za njega je mo razuma krajnje razorna, poto gui viziju i nadahnue. Za njega je
unutranje oko bilo jedino znaajno, nije oseao potrebu da posmatra vidljivi svet oko
sebe. Za Blakea je: svet imaginacije je svet venosti, u kojem nema razgranienja izmeu
istine i varke, iskustva i mate, stvarnog i natprirodnog. Njegovi likovi su se odlikovali
klasinom lepotom i istoom linije. Dela:
- Prauzrok stvari Bog, naslovna strana knjige Europe, a Prophecy, 1794.g., reljef u metalu, Ofort
tehnika, bojen rukom, Washington DC
- Njutn, 1795.g., Tate Gallerie, London
VAJARSTVO
Razvija se slino slikarstvu, mada je ono mnogo manje smelo. Jedinstvena vrlina
vajarstva, njegova prostorna realnost, nije odgovarala romantiarskom temperamentu.
Vajarstvo je takoe pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Winckelmana) antikim
statuama.
Novi ideal beskompromisne realistine istinitosti zadavao je tekoe vajarima.
Vajarstvo je shodno tome doivelo krizu, iz koje e izai krajem XIX veka.
FRANCOIS RUDE (1784 1853.g.)
Dela:
- Marseljeza, 1833 1836.g., na Triumfalnoj kapiji u Parizu, je jedino remek delo romantiarskog
vajarstva.
- Spomenik maralu Neju, 1853.g., bronza, Pariz
58 Jandri Jovan
REALIZAM
Realizam je pravac koji se javlja sredinom XIX veka, sa buenjem socijalne svesti i
velikim drutvenim i ekonomskim promenama. S posustajanjem romantizma, slikari su
nastojali prikazati svet na doslovniji nain. Zaokupljenost idealizmom ustupila je mesto
realistinom prikazu prirode, drutvenih odnosa i obeleja pojedinaca, drutva i naroda
uopte. Novi realizam je poprimio razliite oblike u razliitim zemljama u kojima se
ukorenio.
Na razvoj realistike misli utiu nauna otkia kao i gledita pozitivista i socijalista,
utopista, koji smatraju da je umetnost injenica jednaka dostignuima nauke i tehnike i da
kao i one moraju odraavati drutvo. Tj.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i ivot
onakav kakav jeste, a odbaciti religijsku, mitoloku i alegorijsku tematiku. Potiskuje se
subjektivan sud, osuuje se mata, a potencira se objektivnost, tanost i istinitost.
Najvei predstavnik realizma, Gustave Courbet (Gistav Kurbe) rekao je: Ja ne slikam
anele jer ih ne vidim. Kao sredstvo za stvaranje boljeg i pravednijeg drutva realizam
ukazuje na socijalne nepravde radnika i seljaka, te obeleja i obiaje savremenog ivota.
Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830.g. i 1848.g. U Francuskoj
je realizam dobio najsistematiniji i najkoherentiji oblik. 1855.g. je bitna za pojavu realizma u
Evropi. Te godine je Gustave Courbet izloio svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj
izloi u Parizu 1885.g, kad su odbili njegove slike jer je bio pobunjenik protiv izvetaenosti
akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviljon).
asopis Le Realisme, romanopisca i kritiara Edmonda Durantya, je od 1856 1857.g.
postao glavno glasilo pokreta.
GUSTAV COURBET (1819 1877 g.)
Poeo je kao noebarokni romantiar, ali 1848 g. pod uticajem revolucionarnih pobuna
dolazi do uverenja da je romantiarsko isticanje oseanja i mate samo beanje od
stvarnosti. Po njemu umetnik mora biti realista, rekao je: Savremeni umetnik se mora
drati svog linog, neposrednog doivljaja.
1855.g. Pavillon du Realisme je izdao katalog za izlobu Manifest Realizma, koji je
bio protiv romantiarske nostalgije za izgubljenom tradicijom. Borio se protiv Pompiera
(pogrdan naziv za francuske akademske slikare).
Poklonik Le Naina i Rembrandta, vrsto je vezan za tradiciju Karavaa. Pokuao je da
umetnost priblii narodu. Njegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost.
Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reljefni namaz, pri emu se sluio, pored
etkice, i slikarskim noem patulom. Dela:
- Autoportret sa crnim psom, 1844.g., Musee Petit Palais, Paris, njegovi autoportreti su matovitih poza.
- Tucai kamena, 1849.g., Dravna galerija slika, Dresden, delo bez patosa i oseanja, solidno i
injeniki. Optueno je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadraja (kontemplacija), od nas trai
saoseanje
- Pogreb u Ornansu, 1849 - 1850.g., Musee d'Orsay, Paris, svetovna antiherojska slika.
- Kupaice, 1853.g., Musee Fabre, Montpellier, France, rubensovska (punija) putenost, dobija realistini
ton, delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855.g.
- Unutranjost mog ateljea, istinita alegorija u kojoj je sadrano sedam godina mog ivota, 1854
1855.g., Musee d'Orsay, Paris, grubi realizam u pristupu temi
- Sastanak (Bonjour Monsieur Courbet), Musee Fabre, Montpellier
Iako je realizam odbacio mnoga naela romantizma (egzotine i istorijske teme,

uzviene ideale i nadmo mate), neka druga je i zadrao, izraajnu istinu jednostanog i
runog, cenjenje prirodne lepote u njenom nesavrenom obliku, panju pojedinanim,
regionalnim i etnikim obelejima, te uzdizanje umetnika do nivoa junaka. Ali slikari
realizma nisu pretvarali ono to su videli u slikovita i uzviena dela. Prizore cene zbog
njihove obinosti.
Dakle, realizam se esto preklapao i dodirivao sa mnogim romantiarskim
pokretima, te mnogi umetnici pravci, kole, a ponekad i sama dela imaju jaka realistina
obeleja:
59 Jandri Jovan
1. BARBIZONSKA KOLA svojim suprotstavljanjem akademskim

konvencijama i realistinosti u prikazu detalja
2. ENGLESKI PEJSAISTI su uveli potovanje prema tanom mestu i verovali da
je obian prizor vredan slikanja. Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo.
Najpoznatiji: John Constable, Richard Parkes Bonington, Joseph Mallord
William Turner.
3. FRANCUSKI REALISTI - kao pripadnici barbizonske kole su: Jean Baptiste
Camille Corot i Jean Francoise Millet, koji je uspeo prikazati optu ideju
siromatva i patnje kroz verske teme koje nisu vie morale prikazivati samo crkvena
zbivanja.
Honore Deumier je prikazivao stvarni ivot kroz meavinu stvarnog i emocionalnog.
4. REALIZAM U ITALIJI pokret Macchiaiolli je naglaavao stvarnost i istinu.
Ukljuivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i politikih uverenja. Podravali
su Risorgimento, pokret za Italijanski preporod. Predstvanici su: Adriano Cecioni
(1836 1886.g.) je bio teoretiar Macchiaiolli-a, Nino Costa, Silvestro Lega,
Giovanni Fattori.
5. ADOLF FON MENZEN - Nemac, prikazuje savremeni ivot graanskog Berlina
6. BELGIJSKI REALISTI Flamanska tradicija + Courbetov uticaj. Predstavnici:
Constantin Meunier (1831 1905.g.) koji je prikazivao ivot radnika i Charlex de
Groux (1825 1870.g.) koji je od 1848.g. prikazivao motive socijalne nepravde.
7. RUSKI REALISTI Primesa misticizma boanske prirode oveka i veite patnje,
nacionalno obojen. Predstvanici Vasilij Perov, Ilja Rjepin, ernievski.
60 Jandri Jovan
IMPRESIONIZAM
Prvi znaci impresionizma javljaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj, kada je
grupa od 30-tak umetnika poela eksperimentisati sa novim oblikom izraavanja. Pokret
nije proistekao iz nekog odrenog programa ili teorije, to je bila elja nekolicine umetnika da
slikarstvu pristupe na posve drugaiji nain koji je zastupala Akademija i slubeni krugovi
Pariskih institucija.
Nema nekog naroitog datuma vezanog za poetak impresionizma ali su ve krajem 60-
tih godina Monet, Renoir i Pisaro, prihvativi Manetovo naelo o istom slikarstvu -
(veri da sami potezi kista i mrlje boje, a ne ono to oni ine, ine umetnikovu osnovnu
stvarnost), odlazili na obale Seine i Oise i tamo slikali prirodu, a naroito odsjaj u vodi.
Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju
upotrebljavajui pruge kontrastnih boja, bez tamnih tonova za senke. Svoje palete ine
svetlijima, nesvesno primenjujui teoriju komplementarnih boja. Njutnovo otkrie o
spektralnoj prirodi svetlosti se primenjuje u slikarstu impresionista. Saznanjem da je
svetlost sastavljana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela, oni i svetlost i senku
izraavaju bojama. Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja,pa se senka
mora sijati u hiljadu nijansi. Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da
izrazi i treperenje vazduha i drhtaj sunevog odbleska. Odblesci na vodi, sneg, oblaci,
lokvanji, magla, izmaglica, vruina, sveina ... itd, su bili povod za impresionistiku sliku.
Impresionisti nisu prikazivali prirodu statinu i nepromenjivu, ve su je prenosili kao
kretanje i pulsiranje prirode. Posledice slikanja izvan ateljea (plein air) izazvala je
rastoenost i dematerijalizaciju oblika. Spontan namaz boje se kroz vidljivi potez etkice
osamostaljuje kao vrednost sam po sebi.
Impresionistika slika je impresija rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sunevoj
svetlosti i predmeta obasjanih njome. Pokret je dobio ime po Monetovoj slici Impresija,
zalazak sunca na izlobi 1874.g.. Dao ga je kritiar Louis Leroy, kao pogrdan pojam.
Impresionistike slike u poetku nisu naile na odobravanje ni kod konzervativne publike
ni kod kritiara, ni kod reima Napoleona III. Oni su smatrali da su njihova dela vulgarna,
nedovrena, poput skica.
Spontan odnos prema svetu, a ne odreen odnos prema Evropskoj kulturi omoguuje
impresionistima korienje likovnih elemenata svih naroda i nacija. Oni su bili oduevljeni
Japanskom umetnou, zbog njihovog odnosa prema prirodi, zbog Japanskih grafika i dr.
Impresionisti odbacuju akademski nain slikarstva (mirnou, simetriju, jasnou, red),
razliku izmeu srednjeg plana i pozadine, osvetljenja spreda potrebno za chiaroscuro, jasnou
obrisa, ravnoteu mase i boje i vrstou oblika. Njihov stil je slobodan, ivahan, neposredan i
promenjiv. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. Boju
nanose u pahuljama mrljama boja, ivahnim potezom kista u vidu zareza.
Javlja se novo shvatanje boje, revolucionarna ideja, boja je sredinja tema slike, a ne
cilj. Sadraj zamenjuju vizuelnim utiskom, a psiholoka percepcija je vanija od stvarne teme.
Po Manetu: Slika je platno oslikano bojom i mi treba gledamo na nju, a ne kroz nju (boju).
Teme su: pejza, pariski bulevari, svakodnevna realnost, prizori iz sveta zabave, igranke,
koncerti, kafane, pozorite, balet. Sa lakoom su hvatali brze pokrete, ritmove, gracioznost,
skok, okret. Odbacuju se istorijske mitloke i sentimentalne teme.
- 1863.g. impresionisti izlau u Salonu odbijenih, skandal izazvao Manetov
Doruak na travi
- 1867 - 1869.g. usaglasili su se, javlja se zajednika svest
- 1873.g. ponovo izlau u Salonu odbijenih
- 1874.g. prave vlastitu izlobu
- 1877.g. trea izloba pod nazivom Exposition des Impressionistes + prvi broj
asopisa L'Impressioniste
- 1880.g. raspada se skupina
61 Jandri Jovan
- 1881, 1882, 1886.g. tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se blii kraj. Tek
tada impresionisti dobijaju priznanje. Dakle, impresionizam je bio veoma kratak
pokret u istoriji umetnosti, ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo.
EDOUARD MANET (1832 1883.g.)
Mane je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin. Majstorski je radio sa pigmentom i
prvi je radio pomou bojenih mrlja. Pod uticajem je bio Courbeta i Velazqueza, a kasnije
i Japanske umetnosti. 70-tih pod uticajem Morissotove, dolazi vie u dodir sa grupom
impresionista. Posetio je Brazil, Belgiju, Holandiju, Italiju, Austriju i Nemaku.
Njegova je zamisao o istom slikarstvu.
1863.g. na izlobi u galeriji Marinet izazvao skandal slikom Doruak na travi. Retko
stvara ist pejza. Uvek se bavi kompozicijom, potez je ivahan. Boje je nanosio direktno
na belo platno, bez polutonova. Mnoga njegova platna su slike slika, moderne reprodukcije
starijih dela. Slike mu se odlikuju oseajnom udljivou.
Izbegava sve naine, poev od Giottovog vremena, da platno pretvori u slikarski 3D
prostor, ono je za njega pregrada. Manet: naslikano platno je pre svega materijalna
povrina pokrivena bojom i mi treba da gledamo na nju, a ne kroz nju. Dela:
- Doruak na travi, 1863.g., ulje na platnu, Louvre, Paris, skandal na Salonu odbijenih, inspirisano
Rafaelovom gravurom, delo bez senki, nema dubine, volumen svodi na ravni, razmazuje boje u velikim
povrinama, prikazana nagost ene je u kontrastu sa odeom dva mukraca.
- Olimpija, 1863.g., Musee d'Orsay, Paris, izazvalo skandal na Salonu odbijenih, smeo prikaz kurtizane i
glorifikacija tela.
- Frula, 1866.g., slika na platnu, Louvre, Paris, nema senki i dubine
- ena sa lepezama, 1873.g., Musee d'Orsay, Paris, japanski uticaj
- U amcu, 1874.g., Metropolitan Museum, NY
- Nana, 1877.g., Kunsthalle Hamburg, prostitutka
- Bar u Foliet Bergereu, 1881 - 1882.g., London
CLAUDE-OSCAR MONET (1840 1926 g.)

Klod Mone je najdoslednji impresionista. Po njegovoj slici Impresija, zalazak sunca
1874 g. pravac dobija ime. Bio je pobornik plein air slikarstva.
Takmiio se sa Renoarom u doaravanju odsjaja u vodi. Akcenat na njegovim slikama je
atmosfera koju stvara svetlost, mrlje boja i potezi etkice, dok je predmet nevaan. Prihvata
Manetovo shvatanje slikarstva. Vremenom gubi konture, cepka poteze i razlae boju.
Od 1890 g. poeo je da slika u serijama i da prikazuje istu temu u razliitim osvetljenjima
i u razliitoj atmosferi. Dela:
- Reka, 1868 g., slika na platmu, Umetniki muzej, ikago, slika na vodi nije tu da povea dubinu
prostora, ve jedinstvo stvarno obojene povrine
- La Grenoulliere,1869 g., Metropolitan museum, NY, voda je sjajna, odblesak, takmii se sa Renoarom u
prikazivanju odsjaja u vodi
- Impresija, izlazak sunca, 1972 g., Musee Marmottan, Pariz, uvena slika po kojoj je pokret dobio ime
- Bulevar des Capucines, 1873 g., Cansas City, svetla i prozrana slika
- ena sa suncobranom, 1875 g., Nacionalna umetnika galerija, Vaington DC
- Japanka, 1875 1876 g., Muzej likovnih umetnosti, London, slika nadahnuta japanskim grafikama,
pozirala mu njegova ena Camille
- eleznika stanica Saint-Lazare, 1877 g., ulje na platnu, Musee d'Orsay, Pariz, postoji 7 varijacija ove
slike, glavne teme nisu uticaji svetla, ve pare i dima na stvarnost oko sebe
- Rue Montorgueil, 1878 g., Musee d'Orsay, Pariz, viorenje zastava na vetru
- Katerdala u Rouenu, 1892 1894 g., Musee d'Orsay, Pariz, najpoznatiji primer impresionistike studije
promene vremenskih uslova i prolaska vremena, na boje. Postoji oko 30-ak slika: Harmonija u plavom,
Harmonija u belom, Harmonija u plavom i zlatnom ...
- Lokvanji, 1916 1919 g., Musee d'Orsay , Paris, voda pokriva itavo platno, postaje neprepoznatljiva
poveavajui gustinu i zasienost biljnim svetom, te uvruje komopoziciju
PIERRE-AUGUSTE RENOIR (1841 1919 g.)

Ogist Renoar je uio je tradicionalno slikarstvo i bio je najklasiniji meu
Impresionistima. Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil slian Manetu i Monetu.
Privlai ga arolija svetlosti i privlane atmosfere, vie nego ono trenutno u optikim
efektima (kao Monea). Vie posmatra lica, nego pejsa, ali se ne bavi psiholokim aspektima
62 Jandri Jovan
modela. Preteno je bio figurativni slikar. Vremenom menja svoj stil, strogiji je, forma je
vra.jedan je od najveih kolorista svog vremena..
Radio je teme iz boemskog ivota (zabave, igranke, koncerti, pozorite), bio je slikar
savremenog pariskog drutva. Veliki broj njegovih slika i ne pripada impresionizmu.
Na svojim slikama je istraivao i pokret ljudske figure, no lica nisu portreti ve pojave
koje se kreu, satkane od svetla boje i atmosfere. Dela:
- La Grenouilire, 1869 g., Nacionalni muzej Stokholm, kao i Mone, radi fragmentarni potezom kista i
vibrirajuim bojama
- Novi most, 1872 g., National Gallery, London, sama arhitektura nije zanimljiva tema za impresioniste,
ona ih zanima samo onda kad je izgledalo da se zgrade kreu u treperavom svetlu
- U loi, 1874 g., ulje na platnu, Galerije instituta Courtland, London, romantina, pomodna tema para,
naglaeno lice ene
- La Moulin de la Galette, 1876 g., Louvre, Paris, zaljubljeni parovi uled mrlja svetlosti i senke zrae
ljudskom toplinom koja je puna zanosa, mada nam umetnik ne doputa da bacimo vie od jednog
letiminog pogleda na njih
- Ljuljaka, 1876 g., Musee d'Orsay, Pariz, remek-delo, senka je pod uticajem okolnih boja, te mora sijati
u hiljadu nijansi
- Kiobrani, 1879 g., National Gallery, London
- Ples na selu, 1882 1883 g., Musee d'Orsay, Pariz
- Ples u gradu, Musee d'Orsay, Pariz
CAMILLE PISSARRO (1830 1903 g.)

Kamij Pisaro je bio jedan od vodeih impresionista. Bio je kreol, a poeo je crtati jo
kao dete u Venecueli. Majka mu je bila kreolka, a otac Jevrej panskog porekla.
Svoja egzotina platna uvek je oslikavao jarkim i ivim bojama, slika seoski ivot,
pejsa natopljen svetlou. Nije ravnoduan prema sudbini oveka.
Kasnije prelazi u postimpresionizam, kada slika Pariz. Vodi mlade umetnike Sezana,
Gogena, Van-Goga.
Nikad nije pokuao prikazati prozranost vode ili vazduha, ve je ostao privren
vrstoi svojih motiva. Zanimanje za pravila kompozicije dovelo ga je do prikazivanja 3D
prostora pomou minijaturnih takica, a to je tehnika koja lei u srcu poentilizma i
divizionizma. Dela:
- Cote du Jallais, 1867 g., Metropolitan museum, NY, seoce kod Pontoisea,seoski pejsa, debeli slojevi
boje zbog kontrasta
- Avenue de l'Opera u Parizu, 1898, Pukinov muzej, Moskva, prikazuje uurbani ivot Pariza
HILAIRE GERMAIN EDGAR DEGAS (1823 1917 g.)

Imuan plemi po roenju, kolovao se u tradiciji Ingresa, kome se divio. Bio je
strunjak za portrete, mada je kao i Ingres, omalovaavao portretisanje, smatrao ga je
trgovinom. Dega slika vrste i odreene portrete.
1855 g. upisuje se u Ecole de Beaux-Arts. Od 1854 1859 g., putovao je po Italiji i
oduevio se ranim renesansnim slikama, te je poeo slikati mitoloke i istorijske motive i
velike portrete, dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois, te im se pridruio.
Meutim, nije napustio svoju mladalaku sklonost ka crtanju.
Njegova najlepa dela su raena u pastelu tehnika koja je omoguavala istovremeno
efekte linije, boje i tonova.
U slikarstvu polazi od crtea, slika trenutni pokret. Veito nastoji da uhvati pokret
balerine ili akrobatkinje u vebaonici. Slikao je ene u trenutku kad ga ne vide. Takoe
slika svetlost u enterijerima, vie nego slikarstvo na otvorenom. Razbija utisak tradicionalne
perspektive.
Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom, niti je prihvatio sve njihove zamisli.
U starosti mu se pogorao vid te je preao na vajarstvo. Dela:
- Edouard Manet, 1865 g., Metropolitan museum, NY, crte olovkom, vidi se uticaj Ingrsa
- Operni orkestar, 1868 1869 g., Muzee d'Orsay, Pariz
- aa apsinta, 1876 g., Louvre, Paris, smelo proraunata kompozicija, mada deluje nenameteno
- Primabalerina, 1876 g., Luvr, Pariz, pastel, pokret
- Cafe-Concert u Ambassadeurs, 1875 1877 g., Muzej likovnih umetnosti, Lion
63 Jandri Jovan
- Pevaica sa crnom rukavicom, 1878 g., Fogg Art Museum, Cambridge, rtvovana harmonija i lepota
zbog izraza lica
- Gospoica La-La u cirikusu Fernando, 1879 g., Muzee d'Orsay, Pariz, akrobatkinja usred leta u
vazduhu
- Na konjskom trkalitu, gospoda dokeji, 1877 1880 g., Muzee d'Orsay, Pariz
- Mala etrnaestogodinja plesaica, 1880 g., skulptura, Tate Gallery. London
- Kupanje u legenu, 1886 g., pastel, Louvre, Paris, samo je po koloritu impresionistika, obnovljeno je
interesovanje za problem formev postimpresionizam
JAMES McNEIL WHISTLER (1834 1903 g.)

Amerikanac. 1855 g. dolazi u Pariz da studira slikarstvo. 4 godine kasnije odlazi za
London. Poseivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima.
Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. Smatrao je svoje slike muzikim
komadima i zvao ih je simfonijama ili nokturnima. Dela:
- Aranman u crnom i sivom, umetnikova majka, 1871 g., Luvr. Pariz, osea se uticaj Maneta u
naglaavanju ravnih povrina i uticaj Degasa u strogoj preciznosti portreta
- Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet, 1874, Umetniki institut, Detroit, nefigurativnija slika od
ijednog francuskog impresioniste
SKULPTURA
Impresionizam je ponovo ulio ivot skulpturi kao i slikarstvu. + -
AUGUSTE RODIN (1840 1917 g.)
Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. Dao je novo znaenje vajarskih
oblika, kao to su Mone i Mane dali slikarstvu. Kao to za slikare impresioniste primarnu
stvarnost ine mrlje boje, za Rodina tu stvarnost predstavlja gipka masa iz koje on gradi
svoje oblike on je modelovao u vosku i glini.
On je hteo da istakne proces nastajanja dela. Na njegovim skulpturama brazde i bore
stvaraju na uglaanoj bronzi stalno promenjivu aru efekata.
Kritiari su, kao i za impresioniste, smatrali da su njegova dela nedovrena, kao skica.
Roden je oslobodio vajarstvo mehanike verovatnoe, ba kao i to je i Mane oslobodio
slikarstvo fotograskog realizma. Dela:
- ovek slomljenog nosa, 1864 g., Rodinov muzej, Pariz, bronzana glava,
- Mislilac, 1879 1889 g., Metropolitan Museum, NY, bronzana statua, bila je namenjene za Vrata pakla
na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u Parizu
- Poljubac, 1886 1898 g., Rodinov mutej, Pariz, takoe za Vrata pakla, uticaj Mikelanelovih robova
sa komadima stena koje ih zarobljavaju.
- Balzac, 1892 1897. godine, Rodinov muzej, Pariz, skulptura u gipsu, ima oblik pretee utvare,
prikazana unutranja patnja
64 Jandri Jovan
POSTIMPRESIONIZAM
Tokom 80 tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja. Ubrzo nakon
kratkotrajnog razdoblja impresionizma evropska umetnost doivljava novi procvat razliitih
stilova i skupina.
To su bili umetnici koji su proli kroz impresionistiku fazu, ali ih ogranienja
impresionista nisu zadovoljila, te su ga prevazili u raznim pravcima. U svakom sluaju
oni nisu bili antiimpresionisti. Bili su postimpresionisti.
1883. godine:
- umire Manet (1882. godine odlikovan je legijom asti), impresionizam je postao
priznat te vie nije bio pokret koji kri nove puteve.
1886. godine:
- poslednja impresionistika izloba
- Vincent Van Gogh dolazi u Pariz
- Georges Seurat, izloio sliku koja e postati vizuelni manifest novog stila
poentilizma
- Le Figaro izdao manifest simbolizma, Jeana Moreasa
- Izdavanje Zolinog Dela, kritiko obezvreivanje impresionizma
Postimpresionistima je bio cilj da impresionizam uine vrstim i trajnim. Pokuavaju
da poprave nedostatke impresionizma:
1. tumaenje stvarnosti je ogranieno, bitna je impresija, a ne sadraj
2. opasnost da se stil svede samo na optiko, vizuelno posmatranje
3. opasnost da se svaki oblik razloi i pretvori u odreenost boja
Impresionisti nisu nikad imali odreem program, dok su postimpresionisti bili pristalice
naune i precizne metode. Karakteristike postimpresionizma:
1. razliite boje stavljaju u vidu malih mrlja i takica, da se ne bi izgubio sjaj, umesto
pigmentnog meanja (divizionizam).
2. pridaje se znaaj dekorativnoj kompoziciji slike
3. esto gue svoju oseajnost, to osiromauje slikarstvo
PAUL CEZANNE (1839 1906. godine)
Pol Sezan je bio jedan od najveih postimpresionista. 1861. godine dolazi u Pariz i tad u
poetku radi u znaku romantizma, divi se Delacroixu. Pisaro ga nagovara da pree u
impresionizam, to traje kratko, pa tako isti paletu i fluidno postavlja oblike, ali se nikad
nije interesovao za teme iseaka iz ivota, kao impresionisti. eleo je da shvati bit
stvarnosti, a ne njene promenljive pojave.
Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima, koji su unitili i prostor i
predmet, izjednaivi ih sa istim mrljama boje i svetlosti, stvorio je konstruktivnije,
racionalnije slikarstvo, slikarstvo ravnotee, vrstine i geometrijske stvarnosti. Predmete iz
prirode je razloio na osnovne geometrijske oblike, valjak, kupu i loptu. Ovim stavom
Cezanne je uticao na generacije slikara, koji su sa njegovih slika mogli da uoe da geometrija
ne slui samo za oznaavanje nedoglednih perspektiva, ve da se ona primenjuje i na
predmete, kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi, ve kakvi postoje u duhu
slikara. Takav pristup postao je trend, naroito kod kubista.
Modulirao je predmet smiljeno kontrolisanom bojom, rasporeenom u odreene
geometrijske planove. Boja i oblik su osnovna graa slike, a ne klasini chiaroscuro. Dela:
- Hristos u istilitu, 1868 1870. godine, zbirka Le Comte Pariz, gust impast, slika slike.
- Auto portret, 1879. godine, Galerija Tate London, jaki i samostalni potezi kistom
- Zdela s voem, aa i jabuke, 1879 1882. godine, Le Comte Pariz, izmiruje zahteve povrine i dubine,
senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograniene. netana perspektiva
- ena sa posudom za kafu, 1893. godine Musee d'Orsay Pariz
- Mont Sainte Victorie gledan iz kamenoloma Bibemus, 1898 1900. godine, organizovanje prirode u
skladu sa geometrijskim oblicima
- Velike kupaice, 1898 1905. Umetniki muzej Filadelfija, preovlauje plava i oker boja,
arhitekturalna kompozicija, zbijeni ritam, trougaoni raspored, postoji nekoliko verzija slike, savrena
geometrija kompozicije.
65 Jandri Jovan
GEORGES SEURAT (1859 1891. godine)

or Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam uini vrstim i trajnim. On se posvetio
malom broju veoma velikih slika, provodei i po godinu i vie dana nad njima. Pravio je
beskrajne nizove prethodnih studija. Nastavio je impresionistiko prouavanje svetla i boje,
razvijajui poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam), tj slikanje upotrebom malih
mrlja iste boje. Posle je pruavao linearne vrednosti. Dela:
- Kupai na Asnieresu, 1883 1884. godine, National Gallery London, sjajan kolorit i jaka suneva
svetlost
- Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte, 1884 1886. godine, Umetniki Institut ikago, ubrzo je
postala manifest poentilizma, oblici su svedeni na geometrijska tela poreani u skladne odnose izraene
svetlom i bojom
- Parada, 1887 1888. godine, slika na platnu, Metropolitan Museum NY, modelovanje i skraivanje
svedeno na minimum, likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno, slino Egipanima
- Cirkus, 1890. godina Musee d'Orsay Pariz
PAUL SIGNAC (1863 1935. godine)

Zajedno sa Serom je osniva divizionistike tehnike poentilizma. Sa Serom je 1884.
godine osnovao Societe des Artistes Independants. 1899. godine je napisao kljuno delo
neoimpresionizma. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koristei mrlje sjajne boje kako
bi postigao veu izraajnost. Dela:
- Krojaica, 1885. godine, Cirih
- Ulaz u Marsejsku luku, 1911, Musej Savremene Umetnosti Pariz
- Portret Felixa Feneona, 1890. godine Muzej Savremene Umetnosti NY
VINCENT VAN GOGH (1853 1890. godine)

Smatrao je da impresionizam ne prua umetniku dovoljno slobode da izrazi svoja
oseanja i subjektivni izraz. Poto je izraavanje oseanja bila njegova glavna
preokupacija, stoga ga zovu i ekspresionistom.
Van Gogh je prvi veliki holandski posle XVIII veka. Nije postao slikar sve do 1880.
godine. Bio je sin holandskog protestanskog svetenika, te je jedno vreme i on bio misionar
meu siromanim rudarima.
1880 1885. godine preimpresionistiko razdoblje slikarstva (tamni gusti nanosi
boje, naglaeni potezi kista, ozbiljne teme). U njemu dominira snano oseanje za siromane
slojeve. Tad jo nije bio otkrio znaaj boja.
1886. godine seli se u Pariz gde upoznaje vodee umetnike. Njegove slike su sad
plamtele bojom, a kratko vreme je ak i vrio opite sa Serovom divizionistikom tehnikom.
Teme su mu veselije. Pariz mu je otvorio oi za ulnu lepotu vidljivog sveta i nauio ga
slikarskom jeziku bojenih mrlja, ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac
njegovih linih oseanja.
1888. godine seli se u Arles (juna Francuska). Od tad pa do 1890. godine je naslikao
svoja najbolja dela. U tom razdoblju je psihiki oboleo, odlazi u umobolnicu u Saint Remyu,
te je bio veliki ludi umetnik svoga vremena. ak je bio sebi odrezao uvo. On je zaetnik
koloristikog ekpresionizma, koji kod njega nije bio posledica teorije, ve nunosti potrebe
da izrazi svetle i tamne strane svoga bia. U ovom razdoblju posveuje se pejzau. Poput
Karavaa i Van Gogha su potovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija.
Svojim mahnitim potezom kista i snanim oseanje za boju i pokret on je bio dramatiar
iste umetnosti, kao i pesnik ljudske patnje. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila
on je jedna od vodeih figura u umetnosti XIX veka. Dela:
- Ljudi koji jedu krompir, 1885. godine, Fondacija Vincent Van Gogh, Amsterdam
- Umetnikova soba u Arlesu, 1888. godine, Fondacija Vincent Van Gogh, Amsterdam
- Autoportret, 1889. godine, privatna zbirka NY
- itno polje i empresi, 1889. godine, slika na platnu Nacionalna Galerija, London
- Zvezdano nebo, 1889. ulje na platnu Muzej Savremene Umetnosti NY, prava izraajna snaga
kompozicije proizilazi iz iste i snane boje
- Autoportret sa obrijanom glavom, 1888. godine, Umetniki muzej Fogg, Cambridge
66 Jandri Jovan
PAUL GAUGIN (1848 1903. godine)

Istraivanje religioznog iskustva imalo je znaajnu ulogu u njegovom delu i ivotu.
1883.g. posvetio se umetnosti, 1886.g. seli se u Bretanju, zbog gnuanja od modernog
industrijskog ivota, a i zapauzio je da je religija sastavni deo svakodnevnog ivota seoskog
stanovnitva. Od 1888.g. je sa Van Goghom, 1891.g. poseuje Tahiti i 1895.g. ponovo
odlazi tamo nakon retrospektivne izlobe u Parizu. Smatrao je da se jedino u zemljama
nezaraenim zapadnjakim idejama napredka, konvencija i zakona moe izraziti
potpuno slobodno i sa istinskim oseanjima.
Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i mate i njihovoj naunoj analizi
svetlosti suprotstavio je oslobaanje od podraavanja prirode. Umetnost XX veka mu duguje
pribliavanje razliitim izrazima, najvie orijentalnim i drevnim. Niko prije njega nije iao
tako daleko da uenje o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. Smatrao je da obnova
zapadnjake umetnosti i civilizacije mora poeti od primitivnog sveta.
Modelovanje i perspektiva su ustupili mesto ravnim, uproenim oblicima, snano
uokvirenim crnim linijama. Za njega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog
izraza. Samo rasporeivanjem obojenih povrina uokvirenim linijama je mogue izraziti
celinu vizuelnog iskustva i proizvode mate.
Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam. Boje su primarne i na
njegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku, ni svetlost, ve nanete iste u velikim
povrinama, jedna pored druge, boja stvara razliite odnose i harmonije. Boje su
neprirodne i blistave.
Njegovi simbolini sledbenici, koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska re = prorok) bili su
manje znaajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formuliu i opravdaju
ciljeve postmodernizma u obliku teorije. Dela:
- Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa anelom), 1888.g., slika na platnu, kotska Nacionalna
Galerija, Edinbourgh, prikazuje jednostavnu neposrednu veru seljaka.
- Nirvana, 1889.g.
- Ta Matete (Trnica), 1892.g., ulje na platnu, Kunstmuseum, Basel (CH), tokom prve posete Tahitiju
- rtve zahvalnice, 1891-1893.g., drvorez, religiozni obred na Tahitiju
- Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo? 1897.g., Muzej Likovnih umetnosti, Boston
NABIS
Bili su simbolisti. 1892.g. su osnovali grupu Nabi. Mladih umetnici su bili Gogenovi
simbolini sledbenici. Gogen je podsticao na slobodno biranje modela i stilova, te
priklanjanje figurativnim izvorima, nadahnutim svim kulturama, a ne samo onima sa
zapada. Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu.
Dok su neki lanovi grupe Nabi slikali prizore iz pariskog ivota drugi su slikali teme iz
mate i mitologije. Ipak, itavu skupinu je objedinjavao prezir prema naturalizmu.
Oseanje i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije, sintetizirane oblike koji su
podseali na intarzije, ritmino obojene harmonije oblikovane u vitraima, srednjovekovne
emajlirane ploice i japanske grafike. Grupa je nagovestila i poetak moderne umetnosti.
Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikanje
pa su mnogo vremena posvetili grafikim umetnostima, ilustraciji, dizajnu pozornica, plakata
i novina.
Predstavnici: Maurice Denis (1870-1943.g.), Pierre Bonnard (1867-1947.g.), Paul
Ranson (1864-1909.g.), Edouard Vuillard(1868-1940.g.), Henri Gabriel Ibels (1867-
1936.g.), Felix Vallotton (1865-1925.g.).
EDOUARD VUILLARD
Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu. On kombinuje ravne povrine
i iztazite konture sa svetlucavim divizionistikim mozaikom boja. Tu je uspostavljena
ravnotea izmeu 2D i 3D efekata. Bio je vie pod uticajae Seurata, nego Gogena. Dela:
- Enterijer, 1898 g., privatna zbirka, Pariz
67 Jandri Jovan
GUSTAVE MOREAU (1828 1898 g.)

Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali. Potomak je romantiara,
udan usamljenmik, divio se Delacroixu, stvorio je svet line fantazije, koji ima mnogo
zajednikog sa srednjevekovnim sanjarijama nekih engleskih prerafaelita. Tek kasno u ivotu
je stekao priznjanje. Radi egzotine teme, teme smrti, tajanstvene i fantastine aluzije. On je
slikar Saloma. Dela_
- Pikaza (Salomina igra), 1876 g., Foggov umetniki muzej, Cambridge, USA
- Saloma plee pred Herodom, 1876 g., ulje na platnu, Musee Gustave Moreau, Paris
- Privienje, 1876 g., Louvre, Pariz
- Jednorozi, 1885 g., ulje na platnu, Musee Gustave Moreau, Paris
- Pesma nad pesmama, 1893 g., Muzej Ohara, Kurashiki, Japan
ODILON REDON (1840 1916 g.)

Bio je drugi usamljenik kojeg su svojatali simbolisti. Kao i Moreau imao je opsednutu
imaginaciju, ali je jezik njegovih slika jo vie lian. Majstor radirunga (crte uraen
radiranjem) i litografije (umnoavanje crtea presom) Redon se inspirisao fantastinim
vizijama panskog slikara Franciska Goje i romantiarskom literaturom.
Teskobni vizuelni paradoksi nai e iroku primenu kod Dadaista i Nadralista. Ilustrirao
je knjige pesama i proze. Dela_
- Balon-oko, 1882 g., iz serije Edgar Poe, litografija
- Kiklop, 1898 1900 godina
68 Jandri Jovan

Istorija Umetnosti I Kulture

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorija Umetnosti I Kulture

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISTORIJA UMETNOSTI I KULTURE

PRAISTORIJA LJUDSKOG DRUTVA:

Sa razvitkom zemljoradnje i stoarstva, tj pripitomljavanjem biljaka i ivotinja ovek

STARI BLISKI ISTOK UMETNOST MESOPOTAMIJE

Mesopotamija je skup razliitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko 2500

Egejska umetnost nije samo geografski pojam, ve oznaava i civilizacije koje su se

MIRON istraivao figure u naglaenom pokretu. Delo:

PRAKISTEL najvei Atinski predstavnik lepog stila. On tei ka eleganciji, njegove

Grka umetnost Etrurska umetnost

1. namenjena estetskom uivanju 1. zagrobnog karaktera

ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF

Javlja se sa pojavom hrianstva i traje od II do poetka VI veka. Iz nje se razvija

Preromanska umetnost je umetnost Zapadne Evrope i samo se prirodno razlikuje od

- Apostol, crkva St. Sernin, Touluse, kamena ploa, 1090 g.

irenje gotikog vajarstva izvan Francuske posle 1200. godine:

SLIKARSTVO (1200 1420 g.)

GIOTTO DI BONDONE (1267 1337 g.)

DUCCIO DI BUONINSEGNA (1260 1318 g.)

PIETRO i AMBROGIO LORENZETTI

SEVERNO OD ALPA (FLAMANSKO SLIKARSTVO)

U XV veku humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastikom

RANA RENESANSA NA SEVERU POZNA GOTIKA

Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (meavina fino

BRAA HUBERT I JAN VAN EYCK

Triptih je osnovni oblik slike novog stila.

HUGO VAN DER GOES

GEERTGEN TOT SINT JANS

RANA RENESANSA U ITALIJI

FRA FILIPPO LIPPI (1406 1469 g.)

FRA GIOVANNI DA FIESOLE - FRA ANGELICO

DOMENICO VENEZIANO (1410 - )

PIERO DELLA FRANCESCA (1415 1492 g.)

ANDREA DEL CASTAGNA

LUCA DELLA ROBBIA (1400 1482 g.)

BERNARDO ROSSELLINO (1409 1464 g.)

ANTONIO DEL PALLAIUOLO

ANDREA DEL VERROCCHIO

SANDRO FILIPEPI BOTTICELI (1445 1510 g.)

VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 1520)

U slikarstvu polazi od prirode koju prouava. Kompozicioni postupak dovodi do

MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 1564 g.)

RAFFAELLO SANZIO RAFAEL ( 1483 1520 g.)

Od poetka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje, kombinujui realizam

TIZIANO VECELLI TIZIAN (1485 1576 g.)

MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 1600)

ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA

DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS EL GRECO (1541 1614 g.)

UMETNOST BRESCIE I VERONE

PAOLO CALLARI VERONESE (1528 1588 g.)

JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA), 1529 1608 g.

U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopduni prema italijanskim stilovima i

ALBRECHT DRER (1471 1528 g.)

LUCAS CARNACH STARIJI (1472 1553 g.)

ALBRECHT ALTDORFER (1480 1538 g.)

HANS HOLBEIN MLAI (1497 1453 g.)

PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 1569 g.)

BAROK (1600 1750)

Barok je poslednji, veliki evropski stil. Iako je , uglavnom, zapadnoevropski stil, on

U italijanskom baroku tei se naturalizmu i patetinosti.

ANNIBALE CARRACCI (1560 1609 g.)

GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI GUERCINO (1591 1666 g.)

U Nemakoj i Austriji barok je uvezen stil, uglavnom su ga upotrebljavali Italijani koji

ANTONIE VAN DYCK (1599 1641 g.)

REMBRANDT VAN RIJN (1606 1669 g.)