O ZAPPERU

PRINCIP RADA

Gospoa Dr. Hulda Regerh Clark, ameriki biofiziar i fiziolog, predstavila je jednu
revolucionarnu hipotezu o nastanku bolesti i njihovom izleenju. Nakon vie od dvadeset
godina samostalnog istraivanja i preko 20.000 pacijenata Dr. Clark je otkrila da su
paraziti uzrok mnogih lakih pa i najteih oboljenja. Paraziti danas egzistiraju u ljudima u
svim razvojnim stadijumima, ali kolska medicina iz raznih razloga to nije konstatovala.
Prisustvo virusa, bakterija, gljivica, glista itd u naim telima, podupiru teki metali i ostale
toksine materije koje unosimo vazduhom, vodom, hranom, sredstvima za higijenu i
mnogim produktima modernog ivota.

Dr. Clark je pronala na kojim specifinim frekventnim opsezima osciluju pojedini

organizmi. Re je o bioradijacijama koje poseduje svaki ivi organizam. Njena istraivanja
su bazirana na osnovu ranijih radova na tom polju - dr. Royal Raymond Rifa, dr.
Lakhovski, Nikole Tesle i drugih. Prema hipotezi dr. Clark se pozitivnim impulsima, koji
deluju preko elektroda, privlae negativno naelektrisani objekti kao to su npr. bakterije ili
virusi. Mogue je takoe da se tim naponom izvlae izazivai bolesti kroz elijske
otvore (takozvane jonske pore). elijski otvori su negativno naelektrisani te pozitivni
napon izvlai kroz njih bakterije koje su tu nastanjene.

Dr. Clark u svojoj praksi belei vie od 1000 sluajeva izleenja od raka i nekoliko stotina
izleenja side.

Istorija leenja strujom datira ve itav vek. Nikola Tesla je u "New York City Journal" 9.
okrobra 1898. objavio lanak o svojim eksperimentima vezanim za mogunost terapije
elektricitetom. Ve tada je konstatovao da frekvencije 300- 400 kHz deluju udesno
ozdravljujue.

Ruski naunik Dr. Lakhovski poetkom prolog veka je potvrdio da sve ive elije, imaju
osobine elektriciteta i preko rezonancija meu sobom komuniciraju.
Sredinom prolog veka je terapija frekvencijama utemeljena od amerikanca dr. Rajfa.
Naalost u to vreme ovo velianstveno otkrie je osueno i odbaeno od strane mone
farmaceutske industrije i za nju vezane interesne grupe. Dr. Clark je dakle, nastavlja
jedne tradicije. Frekvencije do kojih je ona dola su drugaije od onih koje je dao Dr.Rajf.
Ali princip Dr. Rajfa da "Svaka specifina bolest ima specifinu elektrinu signaturu" je
osnova njenog rada.
Da li ste bez parazita? Jedna od najveih nedijagnostikovanih zdravstvenih smetnji u
istoriji ljudske vrste su paraziti. Ova izjava se bazira na decenijama istraivakog rada i
desetine hiljada pacijenata koje Dr. Clark sa saradnicima ima za sobom. Znaci koji koji
svedoe o prisutnisti parazita su: Hronina malaksalost, slabi refleksi, nedostatak
koncentracije, konfuzno razmiljanje, letargija, gasovi i nadimanje, glad uprkos obimnim
jelu, zatvor, bol u leima, ramenima i butinama, utilo lica, zamagljen vid, slinjenje iz usta
tokom sna, trnjenje ruku i nogu... Skoro svako je
danas bolestan, ljudi misle da je normalno nemati energije.
Zdravlje stanovnitva se u veku moderne tehnologije samo pogorava. Moda due ivimo
ali ne kvalitetnije. Medicina nas odrava u stanju veitih bolesnika. Paraziti ne postoje
samo u zemljama treeg sveta, oni su prisutni u celom svetu. Pitate se kako je mogue da
paraziti ive u naem telu a da toga nismo svesni. To im i jeste cilj, parazit ivi sakriven.To
su lako prilagodljivi organizmi, sposobni da preive i razmnoavaju se.
Parazite je teko otkriti i teko ih je odstraniti. Oko 1000 vrsta parazita ivi u naem telu, a
testovi koji su na raspolaganju slubenoj medicini mogu uoiti samo 20%
sluajeva parazita. Uzimanje lekova ne daje oekivane rezultate. esto se deava da se
samo sele iz jednog u drugi organ. Parazit se hrani, polae jaja i izluuje sekret. Sve to na
na raun i unutar nas. Ako ste npr. osoba koja udi za slatkim moda
upravo imate parazita koji se hrani ecerom. Dokazano je da su paraziti jedan od uzroka
sklonosti dijabetesu i poremeenim nivou ecera u krvi. Najvei broj parazita ivi u
digestivnom traktu, jetri a ima ih i u celom telu. Drugi paraziti crpe hranu
direktno iz elija organizma. Oni uzimaju hranljive sastojke pre nas,troe najbolje dok nai
organi i koa propadaju. Mogu ostati u naem telu i 20 god. Recimo da ste pre 10 god.
pojeli zaraeno meso, mogue je da ste jo uvek domain parazitu koji
se nalazio u mesu. U velike parazite spadaju uglavnom gliste, a male itav niz
mikroskopskih organozama ukljuujui i amebe i protozoe. Oni mogu funkcionisati kao
bakterije putujui krvotokom u sve delove tela, nastanjuju se u zglobovima i jedu
kalcijumske ovojnice, tako stvarajui artritis. Drugi jedu proteinski nervni sloj itd. Sledee
to ine je da izluuju sekret. Sekreti parazita su u naem telu otrovi, sa kojima je
prisiljeno da se bori. Hronina parazitska infekcija, dovodi imuni sistem pod izuzetan
pritisak i stvara pretnju zdravlju, jer smo tako podloni i drugim zarazama. Ako smo oni
koji jedu brzu hranu i diu zagaen vazduh, pue i piju alhohol, javlja se preoptereenje
toksinima. Sistem za ienje (koa, plua, bubrezi, creva) postaje tako optereen da se
stavlja na ozbiljnu probu. Glista ima na stotine vrsta. Zbog prisustva izopropanola, govea
crevna pijavica sada moe u ljudskom telu sve 4 faze obaviti a inae je bila samo u
stadijumu lutke. Trakaste gliste mogu biti velike i vie metara. Ova zaraza je esto uzrok
anemije, zadravanja vode, stalne gladi... Parazite moemo stei praktino svuda, ako ih se
reimo moemo ih opet stei. Zato je ivotno vano da imamo snaan imuni sistem.
Dr. Clark je izmerila na kojim frekvencijama osciliraju svi ti organizmi, i ustanovila da se
dovoenjem elektrine struje na tim frekvencijama mogu unitavati.
Mnogi terapeuti svedoe, da za unitenje parazita od korienja zapera , bolji nain ne
postoji .
ta se deava prilikom zapovanja?
U prvom 21 -min.-ciklusu bivaju veliki paraziti ubijeni, to u njima ive bakterije
oslobaa.
U drugih 21 min. sve bakterije koje su se za 7 min. pauze pojavile na povrini bivaju
desetkovane.
To sada oslobaa ive viruse iz tih bakterija, pa i ti virusi dolaze na red.
Zaper nas dobro "istrese " i mobilie imuni sistem da odstrani te mrtve parazite i sa njima
povezane otrove. Prilikom eliminacije toksina mora se pravilno reagovati . Zaista piti
dovoljno tenosti i Vitamina C. Jer su sada ti leevi u nama postali otrovni. U sluaju
mikoze (npr. kandida) sve te ubijene gljivice prave toksine.
Posle prvog ciklusa zapovanja mogue je da se neko osea slabo ili ima glavobolju. To je
samo reakcija na veliku aktivnost unutar naega organizma. Tada uporno i dalje piti
tenost i hraniti se 70% sveim namirnicama. Ali , kao uostalom i u homeopatiji, posle
kratkog pogoranja dolazi naglo poboljanje. Za najdalje par dana desie se snaan priliv
energije i oseaj da ste zdraviji. Naravno da ovakva reakcija nije neophodna, ali smo vam
ukazali na tu mogunost da biste bili spremni.
Teza koju je iznela dr. Clark je, da je veina bolesti posledica preoptereenosti organizma
toksinima iz okruenja u kombinaciji sa parazitima. Otrovi opreteuju organe, slabe imuni
sistem i tako prave jedan milje u kome se paraziti i drugi izazivai bolesti mogu iriti.
Zapovanjem ne zahvatamo unutranjost upljih organa (sadraj creva i eluca, onu
jabuicu...) unutranjost unog i bubrenog kamena i unutranjost telesnih elija.
Tamo sakrivene parazite moramo drugim metodama nadvladati, paralelno sa zapovanjem.
Vano je oistiti organizam.
Tu spada ienje digestivnog trakta, bubrega, jetre i plua, krvi, balansiranje baza i
kiselina...
Podrazumeva se da ako smo krenuli putem ozdravljenja, moramo i znaajno promeniti
uobiajeni ivotni stil ili barem nain ishrane.
"Ko se ne oslobodi otrova bie otrovan!"

TETNE MATERIJE
injenica je da su tetne materije svuda oko nas. Potpuno biolokih produkata jedva da
ima. Ali mi ipak moramo initi onoliko koliko moemo, ne treba se obeshrabriti, ve
aktivno preuzeti brigu za zdravlje u svoje ruke.
Otrovi sa kojima se sreemo u okruenju i hrani:
Zagadjivai iz vazduha, tla, vode, gradjevina, nametaja, odee, sredstava za higijenu....
Otrovi u poljoprivredi, pesticidi, fungicidi, vetacka djubriva....
Kod uzgoja ivotinja se dodaju preventivno antibiotici i drugi medikamenti, sredstva za
bre dobijanje u teini u konvencionalnoj ivotinjskoj hrani.
Indusrtijski dodaci u hrani: boje, konzervansi, arome i itav niz pomonih materija za
spravljanje i trajnost.
Toksini kao posledica pogrene pripreme i dranja hrane npr. na previsokim
tempereturama ili predugo grejenje , aluminijumsko posudje, hrom, nikl itd.
Drutveno uslovljeni otrovi: puenje, eer, alkoholna pia,vestaki napici...

IMUNI SISTEM
Kako stvar stoji u unutranjosti naeg tela. Imamo jedan broj biohemijskih procesa
pomou kojih se sve nepotrebno izbacuje. Ali ako je telo preoptereeno, o normalnoj
razmeni materija vie ne moe biti govora. Telo tada koristi sposobnost da se
nepoeljnih supstanci oslobodi. Radi se naime o lagerovanju u svim delovima. To su
doslovno deponije otpada, ime su najpogoenije individualne slabe take.
Dr. Clark je utvdila, da je taj otpad naseljen itavim kolonijama svih vrsta parazita. I
gotovo u veini sluajeva se pokazalo kao osnova za tumor.
Zdravlje nije pasivno stanje , ve balans jednog veoma dinaminog sistema.
Na imuni sistem vodi svakodnevnu borbu, on nije aktivan samo onda kada se ve
razbolimo, ve je stalno uposlen time da prepozna sve sa im dolazimo u kontakt, da
propusti ili odbije. U poslednjih stopedeset godina na imuni sistem se suoio sa
hiljdama novih materija.
Nije udo da nadzor ne funkcionie uvek i da akcija imunog sistema promai cilj. Alergije
i autoimune bolesti su stoga u porastu. Dok god smo jo uvek zdravi ne bi smeli svoje
telozlouportebljavati.
Posledica dugotrajne preoptereenosti kroz pogrenu ishranu i zagaeno okruenje su
iscrpljenost imunog sistema i njegovo otkazivanje. Na to dolazi jo duevna napetost,
stres, nezadovoljstvo kao osnova za psihiku neravnoteu i neuroloke bolesti.
Creva su glavno sedite imunog sistema i zato je bitno sanirati crevnu floru i obnoviti
sluzokou zidova creva. Upravo propustljivost zidova creva, nastala ruiniranjem creva
pogrenom i preobimnom hranom, ini da nepoeljne materije dospeju u krv.
Najvanije je uspostaviti pravilnu ishranu sa to vie sirovog voa i povra, integralnih
itarica uz svakodnevno kretanje. Prestati sa zloupotrebom antibiotika, duvana, kvalitetno
malo vrednih produkata. ajno i zainsko bilje poznato stoleima, pomae varenje i
snabdeva telo korisnim antioksidantima.
Trave koje pomau u sanaciji creva, kao ajevi i zaini su: nana, timijan, bosiljak, majina
duica, kopriva mogu se koristiti i zaini origano, miroija, perun.. Pelin drimo svega 3
sek. u vreloj vodi, jaa eludac.
Kao posledica e se pokazati da e mnoge bolesti lake biti leene, to su crevne bolesti, ir
na eludcu, bolesti jetre ali i neurodermititis, akne, ekcemi, alergije, reuma.
Jetra je hemijska laboratoroja i centralni organ za razmenu materija. Kod optereenosti
toksinima jetra se ne moe izboriti sa tolikom koliinom otrova, pa se prelivaju u krvotok.
Dr. Clark stavlja ienje jetre kao bitnu pratnju za terapiju biofrekvencijama . Savetuje
dva puta godinje ienje jetre. ienje jetre po Dr. Clark je veoma efektivna metoda
koja oslobaa jetru masti, holesterola i unog soka.
Sastoji se od koncentrisanog rastvora gorke soli i maslinovog ulja sa sokom od grejpfruta,
koji se uzimaju po utvrenoj emi.
Narednog dana e naslage holesterina biti u toalet izbaene.
Dajemo jednu blau formu ienja jetre:
Jednu sedmicu svakodnevno piti 1 lit. svee spravljenog soka od jabuke, nakon toga 1 lit.
jabukovog soka zajedno sa oljom maslinovog ulja.
Bubrezi su na najvaniji organ za ienje organizma. Oni otuuju prekomerne kiseline,
otrove i otpad nastao razmenom materija. Ko svoje bubrege dnevno ne ispira sa dovoljno
vode, sili ih da mokrau snano koncentriu. Teak rad uz visoki koncentrat toksina. Svi
bubreni kameni sastoje se od kristalisane mokrane kiseline. Veini ljudi tokom ivota se
funkcija bubrega smanji na pola. Dovoljno iste vode, izvorske ili filtrirane, ajne
meavine za bubrege obavezna su pratnja korienja zapera, tu spadaju perun, preslica,
alfija, kantarion, ruta... Vitamin B6, magnezijum oksid.... U danima dok se zapujemo
bitno je 2-3 lit.tenosti piti da bi se pokrenuli toksini i mrtvi paraziti izbacili.
Indirektna posledica ienja bubrega je da e depoi kiseline u celom telu biti osloboeni,
to emo osetiti pre svega kao olakanje u zglobovima, smanjenje hroninog umora i
glavobolje.
ZAGADJENJE OKOLINE I NAMIRNICA
U dananje vreme smo izloeni svim vrstama zagaenja, spisak bi bio predug, ali neke od
njih moemo uz neto truda izbei i uiniti uslugu sopstvenom telu.
Sredstva za higijenu i negu tela: Otrov je takoe i hemija koju svakodnevno na kou
nanosimo. Skoro u svakom sredstvu za pranje ili negu koe nalazi se Izopropanol
(izopropilalkohol, cetil, dest.alkohol koji se u industriji koristi kao jeftiniji od manje
tetnog etil alkohola.) Dr. Clark mu pripisuje ogromnu ulogu kod nastajanja raka.
U tkivu svakog tumora pronaen je izopropanol. Barijum je sastavni deo rua za usne, a
esto je prisutan u tkivu tumora dojke.
Konzervansi kao formaldehid, takoe uzronik raka, iritiraju sluzokou i izazivai su
alergija kao i vetaki mirisi u dezodoransima i kremama. Mous ambrete je potpuno
zabranjen a pod znakom pitanja su i druge materije. Pronaeni su u ljudskom masnom
tkivu i majinom mleku. Emulgatori ine kou propustljivom za tetne materije.
Naftni produkti - parafin,petrolatum, mineralno ulja. Tamponi su natopljeni otrovnim
marerijama da su odgovorni za toksinski ok.
Farbe za kosu(nekoliko studija je dokazalo da su frizerke spadaju u grupu koja ee
oboleva od raka). Postoji itav spektar biljnih boja za kosu, ne samo kana ve i kamilica za
svetliju kosu ili orahova ljuska za tamniju itd. Rastvor jabukovog sireta u vodi ukljanja
miris znoja i zadrava nastajanje jo najmanje koliko i vetaki dezodorans.
Za ienje u kui moemo koristiti rastvor alkoholnog sireta, ili boraks. Biljna ulja
trebaju biti u sastavu krema.
Zloupotreba medikamenata takoe spada u iroko rairen obiaj trovanja sebe samih. To se
posebno odnosi na lekove protiv bolova, koji nas zapravo samo otupljuju za bol, a problem
ostaje netaknut. Takoe i lekovi protiv zatvora, koji se ustvari mora reavati ishranom
bogatom balastnim materijama (svee voe i povre, mekinje, crni hleb...) i izbacivanjem
belog brana, ecera i mesa. Lekovi za umirenje ili protiv nesanice ruiniraju nervni sistem
i ine nas zavisnim.
Izaite u prirodu, kreite se, duboko diite i uivajte u jutarnjem i veernjem Suncu, biete
sigurno oputeniji i bolje ete spavati.
Alkohol je teak otrov ako se redovno upotrebljava, osim toga konzumacija alkohola koi
razmenu materija, krade nam ivotno vane vitamine i minerale. Izaziva propadanje
mozga, jetre, pankreasa...i kompletne linosti.
Najgore je da vodi u zavisnost.
ta sve ima u cigaretama i ta se jo stvara sagorevanjem bilo bi previe za navoenje.
Radi se o 300 materija.
Puenje enormno skrauje ivot. Rak plua inkubiran je kod svakog puaa. Ve 5
cigareta dnevno duplira rizik sranog infarkta. Nikotin prouzrokuje smetnje krvotoka,
samo tri puta povuen dim cigarete suava krvne sudove za 40%. Koa puaa
bre stari, a rane sporije zaceljuju. Nakon svake cigarete koa se itav sat bori za vazduh
jer je prokrvljenost ometena. Polovina puaa umire zbog svoje zavisnosti.
Nije mnogo bolje sa pasivnim puaima, a ti su esto deca puaa i ukuani i osobe koje
radni dan provode u zadimljenim prostorijama. U Evropi i u Americi puenje je skoro
proterano iz zatvorenih prostorija. A negde osiguranje odbija da plaa leenje
bolesti za koje se zna da su posledica puenja, jer se smatra da ih je pua svesno dobio.
Puenje u prostoru gde neko radi ili spava je neodgovorno ponaanje. Kad neko pui kod
dece ili bolesnika se ne moe drugaije zvati ve drskost. Jer bolesnika blokira u naporu da
ozdravi, a decu truje i koi zdrav napredak. eli li se neko osloboditi ove pogubne navike,
mora nainiti jedan vidan korak ka zdravom ivotu. Nije besmisleno zatraiti
kvalifikovanu pomo. Nikotinski flasteri i vakae gume mogu uiniti da se simptomi
odvikavanja ublae ali jedna vrsta volja za
promenom postie najvie. Antioksidansi kao vitamini C, E, cink i selen deluju protivno
stvaranju slobodnih radikala pa bi ih puai trebali koristiti.
Industrijski produkti i otrovne materije u domainstvu.
Vazduh u unutranjim prostorojama je esto vie zagaen nego to se pretpostavlja. Kuna
praina, duvanski dim, isparenja iz tepiha i nametaja koji su dobro natopljeni
formaldehidom ili sredstvima za impregnaciju drveta, lakovima, visokim alergenima u ta
spadaju grinje iz kune praine. Grinje vole vlano i toplo i zaista najbrojnije su u
posteljini, pokrivaima i tepisima gde nalaze u izobilju svoju omiljenu hranu, otpale
ljuspice sa koe. Njihova izluevina iritira oi, nos, izaziva stalno curenje nosa i nadrauje
grlo. Ljudi alergini na grinje trebaju prainu brisati vlanom krpom, iskuvavati posteljinu,
i sunati tofove. Usisivai sa dobrim filterom su neophodni.
Bu stvara aflatoksin koji je teko odstranjiv.
Sve namirnice koje su poele da plesnive nemojte rezati i spaavati zdravo, ve sve bacite
jer su se gljivice sigurno proirile. Ako stanujete u stanu gde su zidovi vlani i pravi se sloj
bui, uradite temeljnu sanaciju. Ako je nemogue, zamenite stan, drugaije gledano to je
jeftinije. Najvee skladite bui su vreice usisivaa.
Ako imate astmu ili alergiju nabavite usisiva sa kvalitetnim filterom i filter vreice, a
najbolje je imati usisiva sa vodenim filterom.
Sunce je neprijatelj svih plesni. Nov nametaj obriite i dobro izraite, jer je u skladitima
materijal prskan svim postojeim protiv bui, moljaca, mieva, insekata... Novu odeu pre
prvog noenja operite, izbegavajte farban ve, i konu obuu ne nosite na bosu nogu.
Nikad u kui nemajte naftalin. Postoji niz biljnih zamena. Farbu, rasrvarae i otrove drite
van prostora gde ivite.
TEKI METALI
Sledee to je znaajno je ogromno prisustvo tekih metala.
Elementi u tragovima cink, hrom, gvoe su ivotno vani, njih primamo preko biljne
hrane samo u vezanoj formi. U slobodnom obliku su veoma tetni. Hronini problemi sa
zglobovima, depresija, bolovi u miiima, nesanica, gljivina oboljenja,.....
iva je poznati nervni otrov. Trovanje ivom izaziva premor, drhtanje ruku, oslabljeno
pamenje do demencije. Nekontrolisane emocije, od depresije do napada besa. Propadanje
kotane sri i leukemiju. Kod dece oslabljenu panju, tekoe u uenju i hiperaktivitet. U
svim vakcinama nalazi se iva. Zna se da je najvei izvor ive amalgam. (Zubari proseno
vie oboljevaju od leukemije od ostalih medicinara.)
Onaj ko jo uvek u svojim ustima ima amalgamske plombe, treba ih zameniti manje
tetnim materijalom. iva u pratnji nikla i bakra kao zubnih metala, je verovatno jedan od
glavnih uzroka autoimunih bolesti, multuple skleroza, lupus,oboljenja
titne lezde, Morbus Chron. Proteze koje deca nose na zubima ih truju niklom.
Najskuplje je biti bolestan. Nemojte ugraivati nita sem plemenitih metala, ono su se
pokazali najpodnoljivijim.Od drugih materijala najbolji su cement i porcelan.
Zadnjih godina, skoro svo nae kuhinjsko posue je od nerajueg elika, inoks itd. Hrom
i nikl koji svakodnevno unosimo preko tih lonaca su nataloeni u organima kao to su
dojke i prostata. to je kiselost namirnica koje spremamo vea to se poveava koliina
ovih tekih metala u hrani. Dovoljno je samo 3% kiseline.
Pronaite svoje stare emajlirane lonce i kad moete drite hranu u staklenim posudama.
Keramika je nekodljiv materijal, ali naalost mnoge glazure to vie nisu sasvim. Pribor za
jelo je najbolji od srebra. Toplovodne cevi su bakarne i puno bakra se liferuje upravo
odatle. Ne kuvajte u toj vodi. U kuama gde su stare vodovodne cevi, pustite ujutru sa
svake esme da istee par litara vode pre nego je upotrebite. Veina ljudi uopte ne zna
kakve cevi ima a mnoge su jo uvek olovne.
Postoji preko 7000 objavljenih naunih radova koji se bave toksinou aluminijuma a
posebno njegovom tetnou po mozak. Alchajmerova bolest stoji u najtenjoj vezi sa
aluminijumom. Poznato je da kao i iva, aluminijum vodi do promena u modanom
krvotoku i lageruje se na nervnim elijama. Takoe to ini i u telu gde nas liava crvenih
krvnih zrnaca.
Aluminijum se nalazi u praku za pecivo, dodaje se kuhinjskoj soli da se ne zgruava,
vakcinama, dezodoransima. Inae ga sve vie imamo u hrani jer se u jednom vidu nalazi u
kiselim kiama. Nikad ne koristite aliminijumske folije, ni posude. Ako imate teflonski
tiganj koji je izgreban ili malo oljuten, nemojte ga vie upotrebljavati jer je ispod
teflonskog sloja aluminijum. Tetrapak bi trebao biti presvuen plastikom ali ni to esto nije
dovoljno.
Odvoenje aluminijuma moe kroz velike koliine C vitamina plus kalcijum biti
pomognuto. Metali u telu su: vaginalne spirale, razni rafovi i sve to se ugrauje nakon
fraktura i sl. Nova istraivanja pokazala su da se u telu izmeu metala na vie mesta pravi
elektromagnetski napon. Nakon svega rei ete kako tvrdimo da je sve otrovano i od svuda
nas vreba opasnost po zdravlje. Upravo tako i jeste.
Koliko ljudi poznajete koji su zdravi, koji leu i ustaju vedri, dobro spavaju i bude se
odmorni, nisu napeti a ni utueni.
Mi smo zaboravili ta znai biti zdrav. A naa deca nemaju priliku to ni da saznaju.
oveanstvo je platilo visoku cenu modernom nainu ivota. kolska medicina nije u
stanju da se izbori sa dananjim bolestima, a od bolesnika pravi doivotnog potroaa
proizvoda farmaceutske industrije.
Naalost poslednjih decenija siromane zemlje su mnogo vie pogoene tim problemom.
Azbest u graevini, katastrofalan benzin, masovno puenje, preterana upotreba antibiotika,
hemija u hrani, svakodnevno jedenje mesa, vetaka ubriva i sve to su bogati proterali
dopalo je siromanima.
Poto i mi spadamo u takve, posebno moramo obratiti panju na to kako ivimo i biti
veoma kritini prema dobro reklamiranim supermodernim proizvodima. Da ne bi bili
rtvovani zbog sopstvene neobavetenosti.
Cigarete, osveavajua pia i mobilni telefoni ve su dovoljni da ruiniraju zdrav razvoj
mladih ljudi, a kod nas su to skoro svi. Ne treba nasedati na prie da svi tako ive jer ni to
nije tano.
Postoji ve itav sloj ljudi koji se hrane bioloki prihvatljivo, stanuju u zdravim
domovima...To nije ak ni mnogo vei novani izdatak, koliko pitanje svesnosti.
Preostaje nam sada samo da prekinemo sa dosadanjim tokom, i da krenemo obrnutim
smerim.
Posle trovanja, sledi odvoenje otrova.
U ovom procesu na prvom mestu je voda. Pijte istu izvorsku vodu ako vam je dostupna
ili flairanu izvorsku vodu. Dr. Clark smatra da treba piti prokuvanu vodu. Vodovodsku
vodu, ako sumnjate na prisustvo tekih metala, ne pijte ni prokuvanu.
Veina bunara je zagaena bakterijama pa se ta voda ukoliko nije laboratorijski pregledana
treba prokuvati. ovek koji se lei
zaperom mora piti 2 do 3 litra tenosti dnevno.
Koristiti sve antioksidanse, Vitamin C i zink, selen,enzim Q10.. .
Kalcijum i magnezijum su najbolji ako su zajedno. Vitamin C moete na stolu uvek drati
u jednom slaniku i dodavati hrani.
Voe i povre treba prati u rastvoru C vitamina ili sireta da bi se skinule gljivice i bar
delom pesticidi. Odvoenje tekih metala se potpomae pomou biljnih ajeva za bubrege
i jetru . Biljke kao to su kopriva, maslaak, perun, koristiti u jelu i kao aj.
Veliku korist imaemo od dve srodne biljke: Jedna je Beli luk a druga divlji beli luk,
poznat kod nas kao Sremu ili Sremac (Medvei luk). On ima sva svojstva Belog luka ali
ne ostavlja za sobom tako snaan miris. Raste na livadama i ivici ume. (Panja: Listovi
podseaju na otrovni urevak, prednja strana lista sremua je sjajna a zadnja mat, ako
protrljate mirisae na beli luk, kod urevka obe strane lista su sjajne.) Za zimu se moe
suiti i koristiti kao prah, u kombimaciji sa drugim travama, zdrav i ukusan zain. Ljudi sa
problemima krvoroka i srca bi to trebali
koristiti. Takoe korisne su tablete belog luka.
Alge su vaan inilac u ienju i obnovi tela. Mogu de dodati hrani ako su u prahu ili
spremati suene. Postoje i tablete a najpoznatije su: Slatkovodna alga Hlorela ima
sposobnost da kao suner upija teke metale u svoje elijske membrne i odvodi
ih van. Veoma je popularna plavozelena mikroalga Spirulina, prebogata svim mineralima,
pomae proces ienja organizma i izvor je energije.Ali i kombinacije vie vrsta su
sasvim dobre.
Glina ima tu osobinu da vezuje i izvlai neistoe pa je korisno piti vodu od gline i
stavljati glinene obloge.
Organski gajena hrana, je hrana za 21. vek. Poslednjih decenija masovnom proizvodnjom,
kvalitet hrane se znatno smanjio. Voe, povre i itarice imaju upola manju hranljivu
vrednost. Pored toga to su optereeni pesticidima i drugim
otrovima oni nemaju ni blizu vitamina i minerala, koliko se pretpostavlja. Obradivo
zemljite je maksimalno iscrpljeno i jo se vetakim ubrivom dodatno umrtvljuje. Ako
imate mogunost sami gajite voe i povre. Pravite kompost i dozvolite kinim
glistama da vam obogate zemljite bolje od bilo kog industrijskog proizvoda.
Situacija sa uzgojem ivotinja je jo loija. ivotinje koje ive kao u logorima za gojenje,
nemogu biti hrana za oveka.
U konvenciolnalnoj hrani za ivotinje ima antibiotika, hormona, mainskog ulja, ak
cement daju teladi da bi bila tea. Sve ono to ivotinja u normalnim okolnostima ne bi
jela. Kokoke ive na farmama u kavezima na povrini jedva veoj od A4 formata,
dobijaju pigmente u hrani da bi jaja bila ua, hormone da bi to vie nosile..... Oko 90%
jaja je od tako gajene ivine, ma ta na paketu pisalo.
Jaja, kupujte tamo gde znate da je ivina slobodna i hrani se prirodno. U Evropi se esto
govori za bioloke produkte da su jaja ili mleko od srenih ivotinja.
U zapadnoj Evropi je plan da se potpuno ukinu farme ivine i pree na humaniji nain
uzgoja ivine i to u nekoliko narednih godina. Zaista se upitajte moemo li biti zdravi, ako
jedemo mrtvo telo ovotinje koja je prola toliku patnju i je li informacija o tome preneta i
na tkivo. ovek po svojoj grai i nije mesoder. A bolestan ovek to nesme biti makar
kratkorono.
Izbegavajte gotove ili napola spremljene namirnice.
Konzerviranu hranu kupujte retko i samo u staklenoj ambalai. Koristite morsku so. Beli
ecer svedite na minimum i sladite medom, vonim ecerom i groanim ecerom. Saharin
i srodne zaslaivae izbegavajte a sve to ima aspartam bacite. U
Evropi je obaveza da sva dijet pia, vakae gume bez eera i ostalo to ne goji,
ukoliko ima aspartam, pie da je on fenilanalinski izvor. esto su to i deje vake i pia..
Vie puta podgrevana jela ne bi trebali jesti. Hleb to ee pravite sami.
Nemojte priti na rafinisanom ulju, upotrebljavajte samo hladno ceeno ulje, i nita ne
pecite na temperatuti veoj od 175 C, jer se stvara visoko kanzerozni akrilamid.
Rafinisano ulje i margarin su proli ogromanu industrijsku preradu, i malo je ta dobro u
njima ostalo, a tetnih materija je sijaset. Buter je daleko bolja mogunost.
Izvor masnoe treba da su orasi, susam, seme suncokreta i bundeve, bundevino,maslinovo,
susamovo, laneno i ostala hladno ceena ulja. Vane Omega-3 masne kiseline, moete
kupiti u kapsulama, ili jo bolje, natopite vodom seme lana, suncokreta i susama u jednu
teglicu preko noi, uzimajte po kaiicu ujutu i ostatak drite u friideru, pravite uvek u
manjim koliinama.
Vae srce i krvotok bie vam zahvalni. A to e se pozitivno odraziti i na crevnu aktivnost.
Uravnoteena bazno-kisela vrednost je potrebna za normalno funkcionisanje.
Neka hrana razmenom materija gradi kisele, a neka bazne vrednosti.
Naa hrana uglavnom deluje kiselo, i pH nae krvi je upravo takav. Kiselost preovlauje, a
to se oituje kao hronni umor, miina slabost , problemi sa bubrezima , migrena, ir na
eludcu, reuma i bolovi u zglobovima. Veliki broj ljudi ima hroninu acidozu
(prekiseljenost) a pre svega dijabetiari.
ta je to to deluje kiselo? Tu ne spadaju citrusi i kiseli kupus,ve: eer i slatkii, belo
brano, gazirana pia, alkohol, nikotin, kafa, meso i preraevine
Neutralni su: hladno ceena biljna ulja, biljne masti i buter.
Bazno deluju: povre, voe, krompir, salata, kalcijum, kalijum, magnezijum.
Potpuno bazno deluju krompir, banane i avokado.
-Na svaku olju kafe,sleduje aa vode.
-Snabdevajte vae telo sa to vie kiseonika.
-Ne toleriite pokvarene i mrtve zube i bolesne desni. Svaki pokvaren zub ili rupa prava je
gozba za parazite. Bolesni i mrtvi zubi nisu samo stvar nekulture, ve su opasano sedite
bakterija koje se ire dalje.
-Redovno koristite polen i pivski kvasac.