Efraim

Kion

KOD KUE JE NAJGORE

Porodine prie






Book & Marso
Beograd, 2008.

2
 Naslov orginala
Ephraim Kishon Mu family right or wrong
Shikoma Publishing Co.
Jerusalem 1977.

Familiengeschichten
Langen Muller Munchen - Wien 1978.

Copyright za Srbiju i Crnu Goru Book & Marso




obrada : Lena
www.balkandownload.org

3
 SLIKA I PRILIKA

Sve su premijere uzbudljiv dogaaj ali svaka je od njih maji kaalj prema najveoj
predstavi na svetu: predstavljanju novoroeneta dragoj rodbini.
Najbolja supruga odluila je da donese Rafija na svet usred noi, tako da sam
morao da ekam sve do jutra da bih mogao da ga vidim. Doktor mi je savetovao da
svakako prvi put doem sam. Zato nisam poveo nikoga osim svoje majke jer ona je
ipak moja majka, a radi ravnotee poveo sam i enine roditelje jer, na kraju krajeva, i
njima se rodio unuk. Nisam mogao da izostavim ni tetku Ilku ni ujaka Jakova jer bi
se inae strano uvredili, kao ni Ziglerove koji su ve poslali predivan poklon: bele
pletene patikice, istu takvu kapicu i najlepe pantalonice na svetu, plave kao nebo.
Sasvim sluajno istim poklonom su se isprsili i moja majka, tetka Ilka, ujka Jakov
kao i mnogobrojni prijatelji i poznanici. ak i mlekadija. Skoro da ovek zaali to
e dete porasti jer bi inae imalo odee do kraja ivota. Jedno je ipak sigurno;
ubudue e svako novoroene mojih prijatelja dobiti na poklon slatki mali komplet
odee.
Razume se samo po sebi da ni ja nisam poao eni praznih ruku. U jednom
trenutku, one strane noi dok sam krio ruke u bolnikoj ekaonici, sveano obeah
sam sebi da u, ako sve proe dobro, kupiti eni bundu. Ali ujutro, kad sam trezveno
razmislio, prisetio sam se da e uskoro leto, a bilo bi zaista smeno da moja ena
usred letnje vruine trkara unaokolo u bundi. Umesto toga, poao sam kod
najskupljeg juvelira u gradu i izabrao predivnu ogrlicu od dijamanata. Rekoh sebi:
To je ono pravo!, sve dok nisam spazio cenu. E, pa ta moja ena misli ko sam ja?
Rokfeler? I to samo zato to je rodila dete? Nije ni prva ni poslednja koja je rodila, a
neete valjda da mi kaete da sve porodilje dobijaju dijamante?
Na kraju sam kupio predivan buket crvenih karanfila s raskonom arenom trakom
i bananu za Rafija. A u znak priznanja za sve njene napore - obukao sam tamno
odelo. Neka zna da joj opratam sve paklene muke koje sam prole noi pretrpeo i da
joj nita ne zameram.
Na putu za porodilite moja majka nas je neprestano opominjala da detetu nikako
ne smemo da priemo blie od dva metra jer je sigurna da po nama vrve razni
mikrobi, virusi i bacili. Time nas je sve duboko uvredila. Tetka Ilka je rekla kako se
nada da moja majka nee kao ostale njoj dobro poznate bake, ve s vrata poeti da
tepa buci-bucili, to je prvi korak u pogrenom vaspitanju deteta.
U tako napetom raspoloenju stigosmo do porodilita. Vratar je oigledno imao
teku poroajnu no, pa je zadremao i tako smo svi zajedno mugnuli pored njega.
Jedna sestra nam je pokazala put do enine sobe. Zadravajui dah zakucali smo i
uli. U sobi nije bilo nikog.
Ujka Jakov, koji se u svojoj karijeri moe pohvaliti sa dva semestra farmacije,
4
objasnio nam je da je moja ena verovatno na postporodiljskom pregledu.
U tom asu je tetka Ilka koja je, jo uvek uvreena, zaostala za nama, odnekud
pobedniki zakliktala.
Tu je! Eno ga!
Pourismo onamo, kad tamo... na nekim kolicima slinim onima za posluivanje...
lei neto od glave do pete zaaureno u belo...
Boe dragi - proaputa enina majka. - To je on! Zar nije sladak? Sunce bakino,
buci-buc!...
Srce moje malo - moja e majka s uzdahom. - Srce moje malo...
Ja nita ne vidim - rekoh, na ta je tetka Ilka profrktala da je normalno da nita ne
vidim, niti bilo ko drugi moe neto da vidi, kad su ga tako umotali. Oprezno je
podigla pokriva i onesvestila se.
Pred nama je leao Rafi.
Rafi glavom i bradom.
Pravi mali aneo.
Moja tata briznu u pla.
Ah - ree uzdiui. - Slika i prilika pokojnog tee Oskara... Pogledajte taj nos...
pa ta usta...
A te ui! - promrmlja njen suprug. - Iste bakine.
Kojeta - usprotivi se Jakov. - Brada mu je ista Viktorova. Upravo je on znao
tako da isturi bradu kad bi mu loe krenulo u pokeru.
A ja kaem - na to e gospoa Zigler, - da je pljunuta majka. Samo te oi!
Gledajte kako ih zatvara i otvara... Ba kao ona. Zatvori ih... otvori ih...
Ja nisam progovorio ni re jer, iskreno reeno, bio sam pomalo zbunjen. Kad sam
malo pre ugledao Rafija, srce mi je snano zakucalo a u glavi mi je odzvanjalo:
Sluaj, matori, nema cile-mile, to je tvoj sin. Zavoleo sam ga na prvi pogled. Pa
ipak - kako da kaem - vie mi je onakav elav, bezub, zajapurenog lica, dubokih
ureza ispod oiju bio nalik na starog, smeuranog meetara. Naravno, prelepog
aneoskog meetaria - uveravao sam samog sebe, pa ipak sam bio pomalo
razoraan. Duboko u srcu nadao sam se da e, im me ugleda, povikati: Tata, tata!.
Umesto toga, on je glasno zevnuo i poeo da se dere.
Jeste li mu videli desni? - guknu tetka Ilka. Ma iste su kao u tee Emila!
emu poricati, svi smo bili duboko dirnuti. U stvari je ipak udesno da se u tako
malom stvorenju ujedine sve fizike i psihike osobine predaka. Priroda zaista stvara
uda...
Oprostite - prekinula me je sestra u mojim razmiljanjima i uputila se prema
kolicima u nameri da ih odveze.
Molim vas - upitah je, - a gde je gospoa Kion?
Koja gospoa Kion?
Pa majka. Zar ovo nije sin gospoe Kion?
5
 Ovo? Ni govora. Ovo ovde pripada gospoi Mizrahi. Osim toga to je devojica -
ree sestra i odveze malo udovite.
Stvarno, krajnje je vreme da se neto preduzme protiv anarhije u naim bolnicama.

6
 SRENA NOVA GODINA!

Efraime - zovnu me iz spavae sobe najbolja supruga na svetu. - Jo malo pa sam

gotova.
Rekla je to u pola deset uvee 31. decembra. Moja ena ve od sumraka sedi pred
ogledalom spremajui se za doek Nove godine kod naeg prijatelja Tibija. Sumrak u
ovo doba godine pada ve posle tri sata popodne, ali ona je ve sada, kako sama
kae, gotovo spremna.
Podsetio sam je da smo obeali Tibiju da emo stii najkasnije do deset sati, na ta
mi moja ena odgovori da svaki domain, ona to pouzdano zna, rauna sa petnaest
minuta zakanjenja a jo petnaestak minuta vie ne moe biti na odmet. Ionako su
sve proslave, pogotovo novogodinje, u poetku dosadne i ljudima treba vremena da
se malo zagreju. Svoju konstataciju zakljuila je izjavom da jo uvek ne zna ta da
obue, koju haljinu da izabere.
Sve same prnje - jadikovala je. - Nemam ta da obuem.
To govori svaki put kad nekuda izlazimo, bez obzira gde, a ormari su joj tako puni
da jedva moe da ih zatvori. Ovakve njene svakodnevne primedbe imaju u stvari
drugu pozadinu. Skree mi panju da sam nesposobnjakovi, da nisam u stanju da je
izdravam, eli da mi nabije komplekse. Ali, ruku na srce, ja se uopte ne razumem u
enske haljine. Meni su one sve odreda grozne. Uprkos tome, moja ena me svaki
put iznova pita koju da od njih obue.
Da li onu usku crnu - premiljala se - ili moda plavu s izrezom?
Plavu s izrezom, svakako - rekoh joj.
Previe je napadna a crna je opet previe sveana.
ta misli o beloj svilenoj bluzi?
Ni to nije loe.
Nije li to malo presportski?
Bluza, sportski? Ni govora!
Bre bolje priskoih da joj zakopam bluzu da ne bi promenila odluku. Dok je
traila odgovarajuu suknju mugnuo sam u kupatilo da se obrijem.
Sa suknjom je jo kako-tako ilo ali je nala samo jednu odgovarajuu arapu a par,
koji je pronala, nije opet pristajao uz bluzu. Bluza dakle ne dolazi u obzir. Znai,
opet sve iznova.
Ve je deset sati - usudio sam se da primetim. - Zakasniemo.
Pa ta onda? Propustie nekoliko viceva sa bradom, koje tvoj prijatelj tokler
svaki put pria.
ekao sam potpuno spreman dok moja ena nikako nije mogla da se odlui izmeu
biserne ogrlice i broa. Biseri deluju otmenije ali bro je izazovniji. Bie udo ako i
do jedanaest stignemo. Zavalio sam se u fotelju i prelistavao novine. ena se dala u
7
potragu za kaiem koji bi pristajao uz bro ali je odustala jer nije pronala torbicu
koja bi pristajala uz kai. Premestio sam se za pisai sto da napiem nekoliko pisama
i jednu kratku priu.
Evo, gotova sam - povika moja ena. - Samo mi jo molim te, pomozi da
povuem rajsferlus.
Ponekad se pitam ta rade ene koje nemaju mueve da im pomognu da povuku
rajsferlus? Po svemu sudei ostaju za Staru godinu kod kue. Moja ena dodue ima
mua koji joj pomae da povue rajsferlus, pa ipak ostajemo kod kue. Ona seda
pred ogledalo, prekriva se najlonskim ogrtaem i poinje da se minka: najpre
podloga, zatim puder, pa tu za trepavice i tako redom. U meuvremenu baca
poglede naokolo ne bi li ugledala cipele koje idu uz tanu. One svetle su na alost na
popravci, one crne sa visokom tiklom su dodue predivne ali u njima ne moe da
uini ni tri koraka, u onima s niskom tiklom, dodue, moe da hoda ali one pak
imaju nisku tiklu...
Jedanaest je sati - rekoh i ustadoh. - Ako se za pet minuta ne spremi, kreem
sam.
Dobro, dobro! emu odjednom takva urba?
Moja ena odlae najlonski ogrta jer je upravo odluila da obue usku crnu
haljinu. Ali gde su sada crne arape?
U pola dvanaest pokuavam da se posluim trikom: kreem odlunim korakom
prema izlaznim vratima, otvaram ih, besno i glasno pozdravljam, zalupim vrata i -
pritajim se u predsoblju...
Sad je dobila ta je traila. Mukarac ipak jednom mora da pokae ko je gazda u
kui. Valjda e sada da pouri.
Pet minuta proteklo je u mrtvoj tiini. Neu valjda itav ivot da provedem u tom
mranom hodniku? Nije joj se valjda...
Efraime, doi, molim te, i zatvori mi rajsferlus!
Opet je u beloj bluzi. Na uskoj crnoj haljini pukao je av. Promenila je i arape i
upravo se koleba izmeu bisera i broa.
Pa, pomozi mi malo - zavapi. - ta mi predlae?
Predlaem ti da ostanemo kod kue. Ja u da skinem smoking i obuem piamu.
Ne priaj gluposti. Gotova sam za deset minuta.
Dvanaest je sati. Nova je godina. Odjekuju zvona. Laku no. Gasim lampu i tonem
u san. Poslednje to sam u Staroj godini uspeo da vidim, bila je moja ena kako
umotana u najlonski ogrta mae trepavice. Oh, kako mrzim taj najlonski ogrta.
Zaspao sam i usnio da sam arls Loton u ulozi kralja Henrika VIII koji je naredio da
se odrube glave est svojih ena. Sve su se odreda popele na gubilite u najlonskom
ogrtau. Jedna je usput manikirala nokte...
Spavao sam dubokim snom vie od sata i probudio se u novoj godini. Najbolja
supruga na svetu je stajala pred ogledalom u plavoj haljini s izrezom i mazala
8
trepavice.
Pogledao sam na sat: pola dva. Ona je sasvim luda, pomislio sam. Oenio sam se
ludakinjom. Oseao sam se kao oni prokletnici u Sartrovom komadu Iza zatvorenih
vrata, koji su kao najtei grenici, osueni da budu u istoj prostoriji sa enom koja
se oblai-svlai, oblai-svlai, i tako u nedogled.
Poeo sam ve da je se pribojavam. Eto, upravo premeta itav sadraj jedne velike
crne torbe u crnu torbicu i obratno. Ve je skoro savim obuena - preostaje jo samo
frizura. Da ostavi slobodno elo ili da spusti ike? Odluila se za nekoliko
pramenova preko ela. Posle dugog premiljanja je ipak zakljuila da slobodno elo
ne ostavlja nita bolji utisak od zavodnikih iki.
Sad sam konano spremna. Moemo da krenemo.
Zar to jo uopte ima smisla? Ve je dva sata.
ta to znai: ima li smisla? Za tebe je sigurno jo ostalo virlica na akalicama.
Najbolja supruga na svetu je oigledno veoma neraspoloena a sve zbog moje
nestrpljivosti i nerazumevanja. Mali najlonski ogrta pao je na pod tik uz krevet.
Beumno sam ispruio nogu, upecao ga vrhovima prstiju i iskrao se u kuhinju, gde
sam ga bacio u sudoperu i svojeruno zapalio. Uivao sam gledajui ga kako gori.
Mora da se i Neron oseao isto tako gledajui kako gori Rim.
Kad sam se vratio u spavau sobu, moja ena tek to nije bila sasvim spremna.
Pomogao sam joj da povue rajsferlus na uskoj crnoj haljini, poeleo joj mnogo
uspeha u potrazi za odgovarajuim arapama, otiao u svoju sobu i seo za pisai sto.
Gde si sad? - povika ona za mnom. - Zar ne vidi da sam ve skoro gotova? ta
sada tamo radi?
Piem scenario.
Onda pouri! Odmah kreemo!
U redu.
Ilo mi je kao podmazano. Pisao sam o velikom umetniku - moe biti slikar,
muziar ili ak humorista - koji je mnogo obeavao i dobro zapoeo ali je posle
izvesnog vremena posustao i beznadeno se zaglibio. A zato? Zbog ene, dragi
moji, samo zbog ene. Ona ga je neverovatno sputavala, koila ga je uvek kad je
hteo neto da preduzme. Najzad je shvatio u emu je njegova nevolja i odluio je da
se oslobodi te bede, te napasti - ene. Jedne besane noi ustade iz kreveta i uputi se
prema vratima...
ena je u kupatilu stajala pred ogledalom i umivala lice. Senka na onim kapcima
uinila joj se prejaka pa je odluila da promeni minku i sve ono to uz to ide:
kremu, podlogu, puder...
Ne, ovako vie ne moe da se ivi! Uzeo sam iz ormara najdeblju kravatu i vezao
je za zavesu. Valjda e izdrati...
ena je, izgleda, ula kad sam se popeo na stolicu.

9
 Ne glupiraj se, Efraime - povika, - bolje mi pomozi da zatvorim rajsferlus. ta ti
je sad odjednom?
Nita. Nije mi nita. Dva sata i trideset minuta. Moja ena stoji u kupatilu pred
ogledalom i sprejom lakira kosu dok drugom rukom trai rukavice koje su sasvim
sluajno u kupatilu. Obe operacije joj, za divno udo, uspevaju. Izgleda da je stvarno
gotova. Traak nade u mrklom mraku. Moje strpljenje se ipak isplatilo. Uskoro emo
biti kod Tibija na doeku Nove godine. Jeste, ve je tri sata ujutro ali sigurno u jo
zatei nekoliko prijatelja u dobrom raspoloenju. Puna energije, moja ena premeta
stvari iz crne torbetine u belu torbicu, baca jo jedan pogled na ogledalo. Ja stojim
iza nje.
Zato se nisi obrijao? - ree mi odjednom.
Obrijao sam se, draga, pre mnogo, mnogo vremena, jo onda kada si ti poela da
se sprema.
Poao sam da se ponovo obrijem. Kad sam se pogledao u ogledalo, ugledao sam
ispijeno, prerano ostarelo lice progonjenog oveka koga ivot nije tedeo - lice
oenjenog oveka.
Najbolja supruga na svetu premetala se u susednoj sobi s noge na nogu sve dok je
strpljenje nije izdalo.
Pa gde si ve jednom! Uvek moram da te ekam!

10
 LATIFA OD UROKA

Pokazalo se da je na Rafi zaista vrlo lepo detence, neobino inteligentno i

preduzimljivo, pravi mali strunjak za rasterivanje kunih pomonica. Tek to bi
nova kroila preko praga, Rafi bi, podstaknut nekim nepoznatim unutranjim
nagonom, zapoeo svoj glasni, kretavi bojni zov, na ta bi kandidatkinja samo
trepnula i izustila:
Nisam znala da vi tako daleko stanujete... - i nestala bez traga.
Ali provienje je bdelo nad nama i jednog lepog dana poslalo nam Latifu, koja
nam je stigla po preporuci svoje sestre Etroge. Etroga je tri godine ranije pomagala u
naoj kui i sada nam je iz osvete poslala svoju sestru. Dok smo pregovarali, a to je
trajalo vie od pola sata, Rafi se, iz nama nepoznatih razloga, nije ni oglasio. Bili
smo presreni kad je Latifa prihvatila posao.
Bila je to krupna ena, bistrog pogleda. Hebrejski je slabo govorila i esto bi u
reenice ubacivala arapske rei, to se opet vrlo dobro uklapalo u nau izraelsko-
maarsku konverzaciju. Nije bila posebno ustra ali je dobro istila i nekako izlazila
na kraj s rubljem, premda je jasno pokazivala kako joj nije ni na kraj pameti da svoj
vek provede meu gomilom pelena.
Prva nevolja je izbila kad smo odluili da premestimo nametaj jer se Rafijevim
dolaskom u kui sve preokrenulo: dnevna soba je postala garaa za deja kolica,
spavaa soba je bila puna flaica za mleko i kutija dejeg pudera, igralite je bilo u
kuhinji, a kuhinja u kupatilu. I dok smo tako nanovo razmetali nametaj, moja ena
ree Latifi da okai skupoceno venecijansko ogledalo u ugao.
ta? Ogledalo u ugao? - zavapi Latifa. - Zar ne znate da to donosi nesreu?
Zatim nam vrlo ivopisno ispria kako je jednom njena kominica, uprkos svim
opomenama, okaila ogledalo u ugao i nije prolo ni sedam dana a njen mu dobije
deset hiljada funti na lutriji, to ga je toliko uzbudilo da mu je srce popustilo i
siromah je umro. To nas je poteno kosnulo. Odluili smo da ne akamo meku, pa
smo ogledalo bre-bolje prodali u bescenje antikvaru.
Idua kriza izbila je tri dana kasnije kad smo rekli Latifi da okrei plafon. Tada se
skoro naljutila.
Neete valjda zahtevati od mene da se verem po merdevinama u kui u kojoj je
dete. Samo nam treba da kojim sluajem propuzi ispod njih, pa da celog ivota
ostane patuljak i zavri u cirkusu.
Hajde, hajde - rekosmo, - ne preterujte.
Ma ta, hajde, hajde? Jeste li uli za onog krojaa pored pijace? On ima sina od
petnaest godina koji nije vii od pola metra a sve samo zbog toga to je kao dete
proao ispod meredevina. iva istina! Ako ba silom hoete da od malog napravite
patuljka - to je vaa stvar, ali Latifa u tome ne eli da uestvuje i Latifa nee da krei
11
plafon u ovoj kui!
Slino je bilo i s prozorima. Latifa je izjavila kako samo najveem ludaku moe da
padne na pamet da pere prozore u petak, kad svaki normalan ovek zna da to sigurno
znai poar u kui. Ako ba elimo da nam kua izgori do temelja, neka samo
izvolimo da peremo prozore, ali bez nje! Ve smo se pomalo zamorili od Latifinih
sudbonosnih opomena i pokuali smo da je nagovorimo da bar jednom zaboravi na
sujeverje, ali nam je odgovorila da e, ako uspemo da joj pokaemo makar jednu
enu koja u petak pere prozore, ona nama prvog u mesecu da isplati platu. U
oajanju pogledasmo kroz prozor. I ta smo ugledali? U stanu apotekara, preko puta,
jedna devojka je upravo prala prozore.
Lopov! - zgraavala se Latifa. - A jue se osigurao protiv poara!
Sasvim je razumljivo da smo mi platili njoj i da su prozori ostali neoprani.
Posle nekoliko dana rekosmo Latifi da skine zavese. Kao da ju je grom pogodio.
ta kaete? - proaputala je. - Skidati zavese u januaru? Jeste li vi pri zdravoj
pameti? Zar da vam dete navue neku teku bolest? Zar da, ne daj boe, izgubite
Rafija?
Ovog puta se nismo pokolebali. Kratko i jasno smo joj rekli da ne verujemo u sve
te njene uroke a lekar je uostalom odmah tu, iza ugla. Latifa je odgovorila da ona
tako straan zloin ne moe da primi na svoju duu. Uveravali smo je da emo svu
odgovornost preuzeti na sebe.
Ako je tako, u redu - ree Latifa. - Hoete li vi to meni da date napismeno?
Seo sam za pisai sto i sastavio izjavu u kojoj sam naveo da nas je gospoica Latifa
Kurdani blagovremeno upozorila da dete moe opasno da nam se razboli ako
skidamo zavese s prozora u januaru ali da smo je, uprkos tome i protivno njenoj
volji, prisilili da to uini. Poto smo oboje potpisali izjavu, Latifa je mrzovoljno
skinula zavese.
Predvee se Rafi poalio na glavobolju. U toku noi je dobio temperaturu. Ujutro
je termometar pokazivao 40S. Latifa je tu vest primila mirno, samo nam je dobacila
pogled od koga smo se sledili.
Moja ena je otila po lekara koji je ustanovio upalu plua.
Ali kako ju je samo dobio? - zavapi moja ena. - Mi toliko pazimo na njega.
Kako? - prosikta Latifa. - Ja u vam rei kako ju je dobio, doktore. Zato to su
me naterali da skinem zavese.
ta to priate? - upita je doktor. - Kakve zavese?
Istina je, doktore - na to e Latifa. - Pomislite samo, skidaju zavese u januaru a
imaju dete u kui!
Uzalud smo joj iza doktorovih lea davali znake da prestane i da ode u kuhinju.
Ona je sasvim u pravu - ree doktor. - Skidati zavese po ovakvom vremenu zaista
nije preporuljivo... Nije udo to se dete prehladilo. Zaista, moram da kaem, vrlo

12
neozbiljno od vas.
Latifa bez rei pokaza doktoru izjavu s naim svojerunim potpisima i bez rei se
povue u kuhinju.
Od tada joj se pokoravamo. vrsto verujemo da pranje rublja nedeljom izaziva
poplavu, a sveti iam je zakon da do prolea ne istimo kvake na vratima da nam
zmije ne bi ule u kuu. Uz to nam je Latifa jo naredila da dvadeset sedam dana ne
smemo da metemo pod ako elimo da nam dete ozdravi.
Latifa jo uvek dolazi svakog dana, zavali se u fotelju i gleda televiziju. Stan nam
je svakog dana sve prljaviji, ali, da kucnem u drvo, Rafi sve manje kalje.

13
 MALO PROLENO SPREMANJE

Nedelja. Jutros mi za dorukom najbolja supruga na svetu ree:

Nije mi ni na kraj pameti da ove godine za vreme prolenog spremanja okrenem
kuu naopako. Kakav mi je to stan koji se jednom godinje isti! Osim to je
naporno i skupo, znam da te to i uznemirava. Zato u samo dobro da pometem, i to je
sve. Ti ne mora nita da radi, jedino te molim da mi uvrsti drku na metli, jer se
rasklimala.
Naravno! - uskliknuh veselo i smesta se uputih da joj kupim dve lepo oblikovane,
dugodlake metle u znak zahvalnosti za njenu domainsku uzdranost. Kad sam se
vratio, pred kuom je vijugao potoi. Mojoj eni je naime palo na pamet da najpre
pod dobro pokvasi pa da ga tek onda pomete. Za tu priliku unajmila je dve ene.
Jednu da pere, a drugu da joj nosi vodu. Meutim vodonoa je bila bra od pralje, pa
otuda i onaj potoi pred kuom.
Nije to velik posao, za jedan dan e biti gotovo - tvrdila je najbolja supruga na
svetu.
Bilo mi je drago da to ujem jer smo za ruak imali samo jaja na oko, to nikako ne
moe da zadovolji apetit odraslog oveka kao to sam ja. Posle podne je neko skinuo
prozorska okna jer su kripala. Bravar je rekao da su ekseri na arkama zarali i da ih
treba zameniti. Kako on nema vremena da trkara okolo, trebalo bi da ja odem da ih
kupim kod Firmana u Jafu. Dobro.
Ponedeljak. Kad sam se oko podne vratio s ekserima iz Jafe, potoi pred kuom
pretvorio se ve u reku. Nisam mogao da uem na prednji ulaz, jer je predsoblje bilo
zakreno foteljama koje je tapetar trebalo da popravi. Provukao sam se kroz prozor
na kupatilu i upao u kadu punu krea.
Zna - objasni mi ena - mislila sam da bi, kad ve istimo kuu, bilo dobro da
malo osveimo zidove, ali nita vie od toga, zaista.
Zamolila me je da ugovorim cenu sa molerom, jer je to ipak muki posao. Nagodili
smo se da se posao obavi za 5000 izraelskih funti ukljuujui farbanje vrata i
prozora.
Bravar je utvrdio da sam mu doneo eksere od dva cola a njemu su potrebni ekseri
od tri cola pa me je ponovo poslao kod Firmana.
Moja ena i Rafi spavali su u regalu za knjige, a ja sam proveo no na svom
pisaem stolu izmeu pei i servisa za aj. Loe sam spavao. Za veeru opet jaja na
oko.
Utorak. Firman tvrdi da mi je prodao ispravne eksere od tri cola i poslao me je
kui. U bati pred kuom upao sam u blato i na jedvite jade uspeo sam da se operem
u dnevnoj sobi koja je sada pretvorena u kupatilo zato to u kupatilu menjaju ploice
(3540 funti). Da i to ve jednom obavimo, kako ree moja ena. Elektriar, koga smo
14
pozvali zbog kratkog spoja, ustanovio je da Bergmanove utinice koje imamo u zidu
nisu dovoljno sigurne a da one koje nam preporuuje idu samo uz Flajmanove
utikae i Goldfiove osigurae - sve u svemu 1800 funti.
Bravar se sloio s tim da sam mu doneo eksere od tri cola ali britanska, a njemu su
potrebni skseri od tri nemaka cola i vratio me je Firmanu.
Moler je, poto je dovrio pola kuhinjskog plafona, podigao cenu, a za to je dao i
obrazloenje.
Ja uvek diem cenu dve nedelje pre praznika - ree, - jer svako rauna da u uoi
praznika da poveam cenu, pa je kod mene navala ve dve nedelje ranije. Zato diem
cenu dve nedelje pre praznika.
Usput me je zamolio da skoknem do Hercla, poto on nema vremena, i tamo kupim
jednu kantu laka, malo terpentina, novu kofu i dve kutije marlbora. U
meuvremenu se enski duo, koji je napravio potok pred kuom, proirio u kvartet i
veselo pevao.
Reio sam i problem spavanja. Prebacio sam svu odeu iz ormara u zamrziva,
ormar izneo na balkon, licem nagore, i smesta pao u dubok naftalinski san. Usnio
sam da sam umro i da me je na veni poinak pratila sveana povorka majstora.
Za veeru - meko kuvana jaja.
Sreda. Firman mi je objasnio da izmeu britanskog i nemakog cola nema razlike
kad je re o ekserima za arke i poslao me do avola. Kad sam to preneo bravaru, on
se malo zamislio i upitao me ta e nam uopte ti ekseri. Za arke na prozorima,
rekoh mu, ali se prozorima vie nije moglo prii jer je neko povadio sve keramike
ploice s poda. Najbolja supruga na svetu oduvek je elela plavo-beli poploani pod
(6200 funti) umesto onog dosadnog sivog, a sad je, eto, bila prava prilika.
Samo jo ovo - rekla je, - i onda je sve svreno.
U redu. Ne raunajui mene, u kui je sada radilo esnaestoro ljudi od kojih su
najveu buku dizali zidari koji su ruili zidove.
Razgovarala sam s jednim graevinskim preduzimaem koji je neto kao
arhitekta - ree mi ena, - i on mi je savetovao da sruimo zid izmeu Rafijeve i
tvoje radne sobe. Tako bismo dobili veliku dnevnu sobu a s obzirom da nam nisu
potrebne dve velike sobe, drugu moemo da pregradimo zidom pa e Rafi imati
svoju sobu a ti radni kabinet.
Kako bih i sam neto pripomogao, uzeo sam makaze, popeo se na merdevine i
skinuo sve lustere u kui.
Onaj preduzima - neto kao arhitekta (1190 funti) - upita me (950 funti) zato ne
bismo (712 funti) kuhinju premestili na tavan a tavan u WC. Odgovorio sam mu da
je bolje da se dogovori s mojom enom jer, koliko znam, ona ove godine ne eli da
se uputa u velike radove.
Svea jaja.

15
 etvrtak. Danas se od Firmana nisam vratio kui. Spavao sam u parku na klupi, jeo
travu i pio vodu iz prskalice, ba kao ptica. Prijalo mi je. Oseam se preporoenim.
Petak. Kod kue me je ekalo iznenaenje. Na mestu gde je stajala kua iskopan je
dubok rov. enu i Rafija zatekao sam u bati.
Zna, pomislila sam: kad ve istimo kuu ree mi ona, - neka to bude iz
temelja...
Sasvim si u pravu, draga - odgovorih joj. - Priekaemo samo da proe praznik
jer e onda biti jeftinije.
Ona se sloila s tim; stavila je Rafija pod drvo i poela da brie prainu sa lia.

16
 SILOM PRELJUBNICI

Odluili smo da letnji odmor provedemo u nekom mirnom porodinom pansionu.

Odabrali smo jedan skromni, neupadljivi kutak u Donjoj Galileji, daleko od gradske
vreve, poznanika i ogovaranja. Pozvao sam telefonom i rezervisao dvokrevetnu
sobu.
U redu, gospodine - odgovori mi ef recepcije. - Dvokrevetna soba. Stiete
zajedno?
Glupog li pitanja! Odgovorio sam mu da se to samo po sebi razume.
Poto smo stigli, recepcionar nam je dao da ispunimo prijavu i zatim nam urui dva
kljua rekavi:
Vaa soba je broj 17, a gospoa ima sobu broj 203.
ta je to sad, do avola? - rekoh. - Zar nisam kod vas rezervisao jednu
dvokrevetnu sobu?
Vi, dakle, elite da budete zajedno u sobi?
Razume se da elimo! Mi smo venani. Ovo je moja supruga.
Provukavi se iza pulta recepcionar prie naem prtljagu i zagleda se u nalepnice s
imenima. U tom trenu mi je sinulo da je najbolja supruga na svetu pozajmila kofer
od svoje majke i da na nalepnici najverovatnije pie: Erna pic. Recepcionar se
uspravi i otro nas pogleda ispod oka.
U redu - ree. - Dvokrevetna soba, dakle. Izvolite klju, gospoo Kion.
Poslednje dve rei izgovorio je naglaeno i otegnuto.
Hoete li moda - rekoh zbunjeno, - hoete li da vam pokaemo line karte?
Ne treba - odgovori recepcionar i dobaci nam jo jedan otar pogled ispod oka. -
To je vaa stvar. Nisam ja tu zato da brinem brigu o bludnienju...
Koliko sam uspeo da primetim, ni ostali prisutni nisu ba tu zbog toga. Dok smo
prolazili holom, pratili su nas oima, usana stisnutih u ironian ali ipak odobravajui
smeak. Tek tada sam primetio da najbolja supruga ima na sebi onu upadljivu
jarkocrvenu haljinu i da su joj tikle previsoke. Do avola! A onaj debeli elavac -
verovatno je iz izvozno-uvozne brane - bulji u nas i apue neto u uvo izazovnoj
plavui koja sedi uz njega. Zaista neukusno! Tako mlada devojka, pa se spetljala s
odvratnim starim razvratnikom, kao da na svetu nema zgodnih mladih mukaraca
kao to sam ja, recimo.
Hej, Efraime!
Okrenuh se. Bio je to Finkentaj mlai. Sedi u uglu i domahuje mi znaajno kao da
hoe da kae: estitam! Kakvo mae! Glupan! Moja ena, dodue sasvim dobro
izgleda, pa i vie od toga, ali rei za nju da je mae?... Kreten! Zar su ovde svi
poludeli?
Za veerom je bilo jo gore. Dok smo, zbunjeni, prolazili kraj stolova, do naih
17
uiju je dopiralo:
Ostavio je kod kue enu i dete a tu se vucara s ovom... Malo je punija ali pria
se da on voli takve... U zajednikoj sobi... vie nego drsko... Poznajem mu enu,
divna osoba - a on tu s ovakvom jednom... Svata na ovom svetu...
Pokazalo se da ni Finkentajn mlai nije ovde sam. Vucara se tu s nekom
napirlitanom lutkom koja ak i izazovno nosi venani prsten. Predstavio nam ju je
kao svoju sestru. Sestra, ma ta kae! Upoznao sam ih sa svojom enom.
Finkentajn joj galantno poljubi ruku i dobaci joj zavodniki osmeh. Zatim me
povede u stranu.
Da li je kod kue sve u redu? - upita me kao mukarac mukarca. - Kako je tvoja
supruga?
To bi bar morao da zna. Upravo si joj poljubio ruku.
Dobro, dobro - ree Finkentajn, odvue me do bara i narui mi votku. Zatim
poe da pria da ja pred njim ne moram da se pretvaram, pa nije se on jue rodio; he,
he... On ni ne pomilja da ja varam svoju enu, ni govora. Nema nita loe ako ovek
malo skrene, to je, tavie, u dobrim trajnim brakovima i zdravo, svako to ini; he,
he. On, Finkentajn, mogao bi da se opkladi da bi mi moja ena, kad bi ikad saznala,
sve oprostila.
Ali ona je stvarno moja ena, tikvane!
To ti ne pali, matori!
Finkentajn me pogleda prezrivo i ode. Vratio sam se eni i njegovoj sestri. Roj
mukaraca, koji su se u meuvremenu udvarali najboljoj supruzi na svetu, nevoljno
se rasprio. Ona je blistala. Ispriala mi je kako ju je jedan od njih - prilino zgodan
momak koji podsea na Roberta Redforda - nagovarao da napusti onog svog
smenog tipa i poe s njim.
Odbila sam, naravno - kikotala se. Dodue, zlatan je, ali uka kad govori...
Ah, to je znai, jedini razlog? A to to sam ti mu, to tebi ne znai ba nita?
Ah, da, svakako - priseti se ona. - Zna, ve sam sasvim zbunjena od svega
ovoga...
Debeli elavac nam dojedri s boka i predstavi svoju zlatokosu seks-bombu.
Dozvolite - ree. - Moja erka.
Stari razvratnik! Dolo mi je da ga udarim pesnicom po debeloj njuci. Moja
erka! ak i ne lii na njega. Ona, pre svega, ima kosu.
Moja prijateljica - rekoh zauzvrat predstavivi mu svoju enu. - Gospoica Erna
pic.
Moja ena se vrlo brzo snala u novoj ulozi ljubavnice. Kad god bih pokuao da je
pred drugima zagrlim, ona bi se izmakla govorei da ne brinem o njenom dobrom
glasu. Jednom sam je posle veere utinuo za obraz, nata se ona toliko razljutila da
me je udarila po ruci.
Jesi li poludeo? - prosiktala je. Ionako nas ve ogovaraju na sva usta.
18
 Tu je bila u pravu. Govorkalo se, pa primer, da smo se jedne noi goli golcati
kupali u moru. uo sam takoe da se pria da uivamo drogu. Sestra Finkentajna
mlaeg znala je ak da je suprug moje prijateljice neto nanjuio i da nas je pratio
sve do Tiberijskog jezera ali da smo mu za dlaku izmakli i pobegli ovamo.
Pa, nije ba sve tano - rekoh joj. Istina je da je njei mu otiao na Tiberijsko
jezero. Meutim otiao je tamo s njihovom kunom pomonicom. Njen momak -
inae sreno oenjeni otac troje dece - poao je za njima i vratio devojku. Mui je
na to odluio da se osveti na nama, pa sada igramo murke.
Sestra se zaklela da e o tome utati kao zalivena i pourila da sa ostalim
gostima podeli novost. Posle petnaest minuta pozvali su nas u hotelsku direkciju gde
su nam pomalo usplahireno savetovali da se preselimo u odvojene sobe. Zlu ne
trebalo!
Ne - rekoh. - Samo nas smrt moe rastaviti!
U meuvremenu se najbolja supruga na svetu sasvim raspojasala.
Naruivala je najskuplja jela a od pia samo ampanjac. Nisu izostale ni eljice za
nakitom i krznom.
U ovakvim sluajevima je to uobiajeno - govorila je.
A onda je u naem ljubavnom gnezdacu sasvim neoekivano pukla tikva.
Jednog dana se pojavio moj poznanik, reporter, jedan od onih svatarskih njukala
koji u ovoj zemlji poznaju sve i svakoga.
Ovo je ista abokreina - ree mi poto je na brzinu istraio hotel. - Da svisne
od dosade! Finkentajn je tu sa svojom sestrom, ti sa svojom enom a onaj elavi
sudija doveo je erku. Ba ste drutvo, sve sami sveci! Kako si samo mogao da
toliko dugo izdri ovde?
Sutra smo napustili hotel. Moja ena je opet postala obina domaica i najbolja
supruga na svetu. Samo mi ponekad prebaci da sam je izneverio - i to s njom samom.

19
 STRANA CRVENKAPA

Vreme: 9 sati uvee. Roditelji su otili u bioskop. Rafi, poveren nenadmanom

baka-servisu u obliku gospoe Regine Poper, lei u krevetu irom otvorenih oiju i
ne moe da zaspi. Ulino svetlo baca sablasne senke po uglovima sobe. Napolju
besni oluja. Pustinjski vetar povremeno donosi zavijanje akala. Pokatkad se zauje
alosni huk sove.
Ga Poper: Spavaj, Rafiu! Hajde, zaspi ve jednom!
Rafi: Neu.
Ga Poper: Sva dobra deca ve spavaju.
Rafi: Ti si runa.
Ga Poper: Hoe li neto da popije?
Rafi: Hou sladoled.
Ga Poper: Ako bude dobar i ako zaspi, dobie sladoled. Hoe li da ti, kao i
jue, ispriam neku lepu priu?
Rafi: Neu! Neu!
Ga Poper: Ali vrlo lepu priu. Priu o Crvenkapi i stranom vuku.
Rafi (branei se oajno): Neu Crvenkapu! Neu stranog vuka!
Ga Poper (hvata ga): Tako! Sad e biti dobar i mirno e da slua. Bila jednom
jedna devojica. Zvala se Crvenkapa.
Rafi: Zato?
Ga Poper: Zato to je na glavi uvek imala crvenu kapicu.
Rafi: Sladoled!
Ga Poper: Sutra! I ta radi mala Crvenkapa? Ide da poseti baku koja ivi u
kolibici duboko u umi. uma je tako velika da, kad jednom u nju zae, ne moe
vie da nae izlaz. U umi je bio mrkli mrak.
Rafi: Neu da sluam.
Ga Poper: Svi mali deaci znaju priu o Crvenkapi. ta e da kau Rafijevi
drugovi kad saznaju da Rafi jo nije uo tu priu?
Rafi: Ne znam.
Ga Poper: Eto, vidi Crvenkapa ide tako kroz umu, kroz ogromnu mranu umu.
Sasvim je sama i toliko je uplaena da drhti celim telom...
Rafi: Dobro, zaspau.
Ga Poper: Ne sme da prekida tetka Reginu. Crvenkapa ide sve dalje, sasvim
sama, sve dalje i dalje i dalje, sasvim sama. Srce joj tako lupa da ne primeuje veliku
senku koja se krije iza drveta. To je vuk.
Rafi: Koji vuk? Zato vuk? Neu vuka!
Ga Poper: Pa to je samo bajka, ludice mala. A vuk ima tako velike oi i tako ute
20
zube (pokazuje) - grr, grr!
Rafi: Kad e doi mama?
Ga Poper: I veliki strani vuk brzo ue u kolibu u kojoj je spavala baka - tiho
otvori vrata - priunja se krevetu - i - ham, ham prodere baku.
Rafi (vrisne, skoi iz kreveta i pokua da bei.)
Ga Poper (juri Rafija oko stola): Rafi! Rafaele! Smesta da si se vratio u krevet,
inae neu dalje da ti priam! Doi ljubavi, doi... Zna li ta e Crvenkapa kad
ugleda vuka u bakinoj postelji? Pitae: Bako, zato ima tako velike oi? I zato
ima tako velike ui? I zato ima tako strane kande na rukama? I...
Rafi (priskoi do prozora i otvori ga): U pomo! U pomo!
Ga Poper (povue ga nazad, udari po guzi i zatvori prozor): A vuk odjednom
skoi iz postelje i ham, ham...
Rafi: Mama! Mama!
Ga Poper: ... prodere Crvenkapu zajedno s koom, kosom i kapicom. Ham, ham,
grr, grr!
Rafi (zavue se pod krevet).
Ga Poper (legne pred krevet): Grr, ham, ham... Ali odnekud iznenada naie lovac
s pukom i - paf, paf - ubi stranog vuka a baka i Crvenkapa veselo izau iz
njegovog stomaka.
Rafi (izviri ispod kreveta): Je l gotovo?
Ga Poper: Jo nije gotovo. Potom vuku napune stomak kamenjem, strano
velikim kamenjem i - plomp, plomp - bace ga u bunar.
Rafi (s ormara): Je l gotovo?
Ga Poper: ia mia, gotova pria. Zar nije lepa pria?
Mama (upravo stie kui, ulazi): Rafi, odmah silazi! ta se to dogaa, gospoo
Poper?
Ga Poper: Ah, nita naroito! Mali je danas malo nemiran pa sam mu, da bih ga
umirila, ispriala jednu priu.
Mama (miluje Rafija po kosi slepljenoj od znoja): Hvala vam, gospoo Poper. ta
bismo mi bez vas?!

21
 A LA RECHERCHE DU TEMPS PERDU{1}

Jednog dana ena mi ree:

Zna, dragi, idue subote imamo proslavu mature.
Ko to - mi?
Moj bivi razred. Generacija 1953. Doi e sve moje bive koleginice i kolege.
Pa, ako bi ti hteo, mislim ako si stvarno raspoloen, bilo bi lepo kad bi nam se
pridruio.
Ali ja nikoga od njih ne poznajem i nisam raspoloen i neu da idem. Idi sama.
Ne idem sama. Nikada nee da mi ispuni ni najmanju elju...
Poao sam.
Svi su bili u najboljem raspoloenju kao to to obino biva u takvim prilikama. Tek
to smo uli, svi su poeli da grle i ljube moju enu. Zvali su je Popi. Popi! Oseao
sam se usamljen i izgubljen kao Izraelac u Ujedinjenim nacijama. Drugovi iz razreda
su, meutim, u razgovoru skakali s teme na temu priseajui se raznih dogodovtina.
Da li neko zna neto o aiku? Je l istina da je propao na diplomskom? Nije ni
udo, nije bio ba neki mozak... ta je sa okom? ujem da je strano ostarila... Ma
ne, stvar je u tome to joj je drugi mu dvadeset godina mlai...
Hej, sea se kako se, beei od toklera, spustila niz gelender? A ono kad se
nou po meseini kupala s Mikijem? ... Ba je bila guska!
Svi su vritali od smeha. Neki su se i udarali po bedrima.
Nije to nita! A kad je Beni zatekao Minku s Kuglerom?... Skoro smo svi umrli
od smeha... naroito Saa. I ba je on morao da igra arlston sa Bergerovom
majkom... Seate li se kako se kod Moskovica nasadio na pe?
Oseao sam se kao prognanik. Od te generacije ne poznajem ama ba nikog.
Pripadam goditu 1948. realne gimnazije Bersenji Danijel, Budimpeta. Ima li
neko neto protiv?
Jao! - vrisnu odjednom jedna od prisutnih. - Znate li koga sam srela pre dve
godine u Parizu? Klaka! Kau da ivi prodajui razglednice. Oduvek je naginjao ka
umetnosti! Seate li se kako je jednom oprljio obrve?
Pa naravno - dobacim ja, - drugo se od Klaka nije ni moglo oekivati.
Nisam ba siguran - ree neko. - Uvek je eleo da studira arhitekturu.
Ne budi smean - odvratih mu. - Klako i arhitektura! Kladim se da nije u stanju
da povue ni dve prave linije!
Moja primedba izazvala je buru smeha to mi je vratilo samopouzdanje.
Je l istina da su se Joske i Nina venali? upita me moj komija za stolom. - To
mi je nezamislivo - Joske i Nina...
A moe li da zamisli tek kako su izgledali na venanju! - izazvah ja opte
oduevljenje. - Seate li se samo kako je Nina pokuavala da osui gaice u
22
friideru? Oduvek je bila pomalo uvrnuta. A tek Joske sa svojim kuniima! Kad god
ugledam glavicu kupusa uvek se setim njega!...
To je bio pun pogodak! Drutvo se grohotom smejalo. Od tog asa drao sam sve
konce razgovora u svojim rukama i stalno bih iznova, s vremena na vreme, sve do
sitnih nonih sati ieprkao poneku staru uspomenu. Naroito im se svidela pria
kako je Saa dva puta prodao svoju olupinu od auta i ta je Berger naao u svom
krevetu poto je Moskovicu ukrao eir...
Dok smo se vraali kui najbolja supruga na svetu gledala me je zadivljeno.
Bio si glavni u drutvu. Nisam imala pojma da moe da bude tako duhovit.
To je tvoj propust, draga - dobacih joj nehajno. - Nikada nisi znala da proceni
ljude.

23
 NAJEZDA MRAVA

Stanovi u prizemlju imaju i prednost i manu. Prednost je u tome to ovek ne mora

da se penje uz stepenice, a mana je opet u tome to to ne moraju ni mravi. Zato
svakog jutra vojska mrava pree na kuni prag, uspuzi uz kuhinjski zid pa se preko
korpe za hleb razmili po sudoperi i zavri u slivniku. Za kratko vreme te sitne betije
razviju iv saobraaj u oba smera i usput s mahnitom revnou odnose sve to im je
na putu.
Kau da su mravi u prizemlju uobiajena pojava a da je ova godina neuobiajeno
bogata mravima. Bilo kako bilo, najbolja supruga na svetu odluila je jednog jutra da
im zada smrtonosan udarac.
Ne pomae da ih ubijamo pojedinano. - utvrdila je. - Treba im pronai leglo.
Krenuli smo da u suprotnom smeru pratimo mravlju povorku koja nas je vodila od
kunog praga do bate, da bi privremeno nestala pod ivicom a onda opet iskrsla s
druge strane, a odatle krivudala nadzemno i podzemno prema severu. Zaustavili smo
se na kraju grada.
Boe, dragi - ree ena, - pa oni dolaze iz inostranstva! I zato ba u nau kuu?
ta li, do avola, nalaze ba u naem slivniku?
Na to pitanje, naravno, mogla bi da odgovori samo mravlja kraljica. Radne mase su
sindikalna stvorenja i ne postavljaju pitanja ve kotrljaju svoj teret.
Moja je ena, poto ih je neko vreme posmatrala, kupila praak protiv mrava i
posula otrovom njihovu stazu od ulaznih vrata sve do slivnika. Sutradan su mravi
vrlo sporo napredovali, s obzirom da su morali da prelaze preko breuljaka od
praka. To je ujedno bio i jedini uinak. Prihvatili smo se spreja protiv gamadi. Prvi
su redovi pali, ali se glavnina snaga hrabro probila do otvora slivnika.
to jes, jes, vrlo su otporni - priznade moja ena i opra kuhinju karbolom. Dva
dana mravi su bili potpuno mirni. Ali i mi. Posle kratkog predaha povorka je opet
navalila punom snagom, reklo bi se ak pojaanim tempom. Otkrili su sirup protiv
kalja i poto su se dobro nakljukali, nikada vie nisu zakaljali.
Najbolja supruga na svetu odustala je od svojih principa i krenula je da ih ubija
jednog po jednog. Potamanila bi ih na hiljade svakog jutra. Potom je odustala i o
toga.
Ne vredi - ree napokon, - mnoe se kao Kinezi...
Usledili su zatim dani salate. Moja supruga je, naime, odnekud ula da mravi ne
podnose miris krastavaca pa ih je nasekla punu iniju i krikama optoila kuhinju.
Uskoro se ispostavilo da mravi za tu novost jo nisu uli pa su prvo malko pronjuili
a onda mrtvi hladni prelazili preko njih. Neki su se ak i zakikotali.
Potraili smo savet od Sanitarne inspekcije.
Recite nam, zaboga, ta da radimo?
24
 To se i ja pitam - odgovori nam inspektor.
Moja kuhinja ih je puna.
Posle toga smo odustali od neravnopravne borbe. Dok dorukujemo, povorka
mrava utke promie ivicom stola u pravcu slivnika. Postali su uglavnom deo
domae atmosfere. Svakog jutra proveravamo da li je sve u redu. Mravi nas ve
poznaju i odnose se prema nama s onom uzdranom pristojnou kakva ve postoji
meu protivnicima koji su u beskonanim bitkama nauili da potuju jedni druge.
Pravi primer miroljubive koegzistencije.

25
 S KOMPJUTEROM NEMA ALE

Doskora mi uopte nije smetalo to se pukim sluajem zovem kao i jedna pritoka
reke Jordan. Ali pre izvesnog vremena Uprava prihoda poslala mi je obavetenje
koje deluje vrlo slubeno, iako je izgledalo da su neke rei vrlo neveto otkucane. U
obavetenju je pisalo: Poslednja opomena pred plenidbu. S obzirom da do danas
niste izmirili naa potraivanja u iznosu od 20.012,11 izraelskih funti a na ime
radova za popravku luke na reci Kion, izvrenih od 6-12. juna prole godine, ovim
putem vas obavetavamo da emo, ukoliko ista ne izmirite u roku od sedam dana od
dana prispea poslednje opomene, izvriti plenidbu vae pokretne imovine, koja e
potom biti prodata na javnoj licitaciji. Na kraju obavetenja stajala je utena
primedba: U sluaju da ste u meuvremenu obavezu izmirili, smatrajte ovo
obavetenje nevaeim. Potpis - B. Seligson, naelnik.
Moram da priznam da me je to obavetenje prilino zbunilo. S jedne strane,
pomnim pregledom svog knjigovodstva, nisam pronaao da postoje bilo kakva
dugovanja za bilo kakve popravke koje je neko u poslednje vreme izvrio na meni. S
druge strane nisam mogao da pronaem nikakvu potvrdu da sam dug izmirio. S
obzirom da sam oduvek bio pristalica reavanja lokalnih razmirica linim
pregovorima, poao sam pravo kod gospodina Seligsona u Upravu prihoda.
Eto, vidite - rekoh i pokazah mu linu kartu, - ja sam, kao to se iz priloenog
vidi, pisac, nisam reka.
V. d. naelnik Uprave prihoda otro me odmeri.
A kako se onda zovete Kion?
Iz puke navike - rekoh. - Ali ja se uz to, za razliku od reke, zovem i Efraim.
To je ve ostavilo utisak. Seligson ode u susednu sobu da bi prodiskutovao stvar sa
svojim saradnicima. Na alost, nisam mogao da ih ujem, ali bi se svaki as jedan od
njih pojavljivao i dobro me zagledao. Jedan je od njih ak traio da ustanem i da se
okrenem oko svoje ose. Napokon su odluili da prihvate moje argumente ili ih barem
nisu odbacili. Seligson je lino proglasio Poslednju opomenu nevaeom. Crvenom
olovkom je dopisao: Nije u vlasnitvu luke - Seligson, i na koricama akta nacrtao
veliku nulu, koju je potom precrtao sa dve dijagonalne crte. S olakanjem sam
uzdahnuo i otiao kui.
Bila je, naravno, greka - rekoh eni. - Logika je ipak pobedila.
Vidi! - odvrati mi najbolja supruga na svetu. - A ti uvek na sve gleda crno.
Desetak dana kasnije, bila je sreda, stiglo je Obavetenje o plenidbi pokretne
imovine, koje je glasilo: S obzirom da se do dananjeg dana niste odazvali na nau
poslednju opomenu da isplatite dug od 20.012,11 izraelskih funti - pisalo je
Seligsonovim nevetim mainopisom - prisiljeni smo da postupimo po Propisu
238/a/5 o plenidbi pokretne imovine i prodaje iste na javnoj licitaciji. U sluaju da
26
ste u meuvremenu obavezu izmirili, smatrajte ovo obavetenje nevaeim.
Odjurio sam kao iz topa kod Seligsona.
Znam, ve znam - poe on da me umiruje. - Ta obavetenja ne aljem ja, ve
kompjuter u Jerusalimu a njemu se ovakve greke esto potkradu. Ne obraajte,
molim vas, panju na to.
Saznao sam usput da je Centrala u Jerusalimu prela pre est meseci na automatski
sistem i otada kompjuter obavlja posao koji je pre toga vodilo nekih deset hiljada
mrzovoljnih slubenika. To je naravno, ne samo kraj birokratskom natezanju, ve i
veliko olakanje za nesrene slubenike koji sad lepo u miru mogu da prodaju zjala.
Nesrea je jedino u tome to tehniari koji su opsluivali kompjuter nisu bili
dovoljno obueni pa su ga povremeno kljukali pogrenim podacima, to je kod
kompjutera izazvalo smetnje u varenju, kao to je to, na primer, bilo u sluaju sa
mojim popravkom luke.
Seligson mi je sveano obeao da e jednom zauvek skinuti taj sluaj sa dnevnog
reda i da bi to potvrdio u mom prisustvu je poslao u Jerusalim telegram sa zahtevom
da se cela stvar, na njegovu odgovornost, za sada odloi.
Zahvalivi mu na tom plemenitom inu, otiao sam sav srean kui.
U ponedeljak su doli po friider. Na mojim vratima pojavila su se tri povea
profesionalna nosaa. Pokazavi mi nalog o plenidbi s potpisom B. Seligsona, vetim
rukama dohvatili su moju pokretnu imovinu u obliku friidera i, ne obazirui se na
moje proteste, odvezli ga u teretnim kolicima.
Ama pogledajte me - vikao sam za njima. - Zar vam ja liim na luku? Da li ste
ikada uli da luka moe da psuje, prokleti bili dabogda!
Ali oni su samo vrili svoju dunost, i tu je obian smrtnik nemoan.
Seligsona sam zatekao kako oajniki zuri u zid. Upravo mu je iz Jerusalima stigla
opomena da jo nije ispunio obavezu da naplati dug u iznosu od 20.012,11 izraelskih
funti na ime popravke luke na reci...
Pretpostavljam - ree mi on s prekorom, - da je kompjuter pogreno protumaio
onu frazu na moju odgovornost. Trebalo je da budem oprezniji. Moram da vam
priznam, gospodine Kion, u lep ste me sos uvalili.
Predloih mu da jednostavno ne obraa panju na obavetenje, ali ga to nije ni
najmanje umirilo.
Znate - ree mi klonulo, - kad vas kompjuter jednom dohvati, izgubljeni ste.
Jednom je efu protokola u parlamentu kompjuter naredio da izvri smrtnu kaznu
nad svojim sekretarom... Tek je na jedvite jade ministru pravde uspelo da u zadnji
as spasi nesrenika. Kaem vam, s kompjuterom nema ale.
Predloih mu da odemo u Jerusalim i da lino s njim raistimo stvar. Ne zezaj,
matori, rei emo mu. Ostavi nas na miru!
Do njega se ne moe. Previe je zaposlen. To je najzaposleniji kompjuter na
svetu. Potreban im je za sve - za izbore, prognozu vremena, horoskope, tumaenje
27
snova...
Uinio je ipak toliko, bog ga blagoslovio, da je nazvao skladite zaplenjene robe i
zamolio efa da privremeno ne stavlja moj friider na licitaciju.
Iz obavetenja koje sam ve ujutro dobio brzinom koja nije svojstvena
birokratskoj, a koje je glasilo: Raun o pokriu poreskog dugovanja, shvatio sam
da je moj friider prodat na licitaciji za 19 funti. Time se moj dug smanjio na
19.993,11 funti, koje sam, kako je u priloenom stajalo, duan da platim u roku od
sedam dana. U sluaju da sam u meuvremenu... i tako dalje...
Seligsona ovog puta nisam odmah naao jer je otiao kod advokata da prenese svoj
friider na enino ime. Kad se vratio kleo se da vie nikada nee, ako se ikada izvue
iz eljusti tog kompjutera, ni za koga da intervenie a ponajmanje za nekoga ko se
zove isto kao i neka reka.
Slaem se - rekoh. - Ali predloite mi kako da se ja iz toga izvuem.
Ne znam - odgovori Seligson. - Dogodi se da kompjuter ponekad jednostavno
zaboravi na svoje rtve. Preostaje vam jedino da se nadate.
Rekoh mu da ne verujem u uda i da elim da sredim stvar odmah tu, na licu
mesta.
U redu, ako ba elite - odgovori Seligson.
Posle dueg natezanja sloismo se da moja dugovanja za opravku luke podelimo u
dvanaest mesenih rata. Dokument s mojim i Seligsonovim potpisom smesta smo
poslali u Jerusalim kako bih sauvao ono to se od moje pokretne imovine jo moe
sauvati.
To je najvie to mogu da uinim za Vas - ree mi Seligson. - Moda e oni tamo
ipak da naue da barataju tim kompjuterom.
Nadajmo se - odgovorih.
Prvi ek u iznosu od 1.665,05 funti stigao je za dva dana zajedno sa Seligsonovom,
i opet ueprtljano napisanom primedbom, da je to prva rata na ime otplate duga u
iznosu od 19.993,11 izraelskih funti kojim me Uprava prihoda tereti za izvrenje
radova u luci reke Kion.
Kada sam najboljoj supruzi na svetu saoptio srenu vest da smo se napokon reili
velike finansijske brige, ona je samo prosiktala da je sramota to nas jo varaju i za
kamate, jer bismo bilo gde drugde dobili najmanje est posto.
Moda - rekoh, - ali nije mi na kraj pameti da preduzmem bilo ta u vezi s tim.
Budunost pripada kompjuterima. Ako ste se u meuvremenu u to i sami uverili,
smatrajte ovu tvrdnju nevaeom.

28
 PAKAO ZVANI KAKAO

Amir, na crvenokosi tiranin, jo od roenja vrlo slabo jede. Ne voli ni da vae, ni

da guta.
Iskusne majke savetovale su nam da ga ostavimo na miru dok ne izgladni, to jest
da mu ne damo da jede toliko dugo, dok nas na kolenima ne bude molio za zalogaj. I
tako smo ga pustili da izgladni, od ega je toliko oslabio da smo mi njega na
kolenima molili da uzme zalogaj.
Na kraju smo ga odveli naem najpoznatijem specijalisti, strunjaku za ishranu
male dece. Pre nego to smo uspeli da izustimo i re, on je samo ovla pogledao
naeg suvonjavog sinia i upitao:
ta je s njim? Ne jede?
Ne jede.
To sam i mislio.
Posle kraeg pregleda iskusni strunjak nam saopti da se tu ne moe mnogo
uiniti jer jednostavno ima dece koja malo jedu i tome nema pomoi. Bogato smo ga
nagradili za struni savet i od onda, pomireni sa sudbinom, hranimo dete po onoj
biblijskoj: u znoju lica svoga jee hleb svoj. Moram da priznam da ni moja ena ni
ja nemamo previe strpljenja da moljakamo, podmiujemo, obeavamo, i slino. Na
sreu se moj tast u tome pokazao kao izuzetno vet i spremno je na sebe preuzeo
zadatak da natera Amira da jede. Pria mu najmatovitije prie, a Amir ga slua
otvorenih usta i sasvim zaboravi da ne voli da jede. Ideja je sama po sebi odlina ali
nije pravo reenje!
Jedan od glavnih problema je - kakao. A kakao, kao to znamo, sadri sve to je
potrebno za rast deteta - od vitamina, minerala, ugljenih hidrata pa sve do spanaa. I
tako se svako vee dedica povue s Amirom u deju sobu da bi posle jednog sata
izaao malaksalo drhtei. Ali bi ponosno objavio:
Popio je pola.
Veliki preokret dogodio se u leto kada je jedno vee dedica izaao iz deje sobe
isto tako drhtei ali ovaj put od uzbuenja.
Zamislite, sve je popio!
Nije mogue? - povikasmo u jedan glas. - Kako ti je to uspelo?
Predloio sam mu da prevarimo tatu.
Kako to da prevarite tatu?
Pa lepo! Rekao sam mu da popije celu oljicu, pa emo onda da je napunimo
vodom a tati emo rei kako Amir opet nije hteo da popije ni gutljaj. Ti e se
naljutiti i zapretiti kako e sam popiti kakao a zatim e otkriti da si naseo.
Meni se, da budem iskren, takav trik ini pomalo primitivnim. Osim toga, ne
smatram da je ba pedagoki uiti dete da od oca pravi budalu. Tek na uporno
29
navaljivanje najbolje supruge na svetu (Ipak je od svega najvanije da popije
kakao!), pristao sam na igru. Dedica ode u kupatilo, napuni oljicu nekom
odvratnom tenou i stavi je pred mene.
Amir opet nije popio ni gutljaj - ree.
Ma nije mogue! - povikah kobajagi ljutito.
Sada mi je stvarno dosta! Ako on nee da popije kakao, popiu ga ja.
Amirove oi su zaiskrile kad sam srknuo gutljaj i odmah ga sa gaenjem ispljunuo.
Fuj! ta je to? Kakva je to gadna splaina? B-r-r-r...
Preli smo ga, preli! - likovao je Amir i ciei od veselja zaigrao oko mene u
domorodakom ritmu. Sve mi je to izgledalo prilino glupo ali - on je popio svoj
kakao a, kako ree njegova mati, to je najvanije od svega.
Sutradan opet sve iznova: dedica nosi oljicu punu vode, Amir opet nije nita
popio, pa ta taj mali misli, ako nee on, popiu ga ja, fuj, ta je to, grr - brr...
ispljunem (jedina stvar koju ne moram da odglumim), preli smo ga, preli,
domorodaki ritam...
I tako iz dana u dan.
Amir je ve toliko napredovao u igri da mu ni dedica vie nije potreban. Sada ve
sam dolazi sa oljicom vode; neuveno, tako divan kakao, fuj, preli smo ga,
domorodaki ritam...
Vremenom sam se ve pomalo zabrinuo.
Sluaj, draga - rekoh eni. - Nije li ovaj na deak malo priglup?
Nikako nisam mogao da dokuim ta se dogaa u glavi naeg deteta. Zar je
mogue da svaki put zaboravi ta je bilo sino? Ili moda misli da sam toliko glup da
svaki put nasedam na isti tos? Najbolja supruga na svetu gledala je na to, kao i
uvek, sa praktine strane: nije vano ta dete misli, vano je da pije kakao.
Jednom sam - da li zbog rasejanosti ili iz podsvesne pobune - prosuo tenost u
slivnik a da je pre toga nisam ni probao niti izgovorio ono uveno, grrr, brrr, fuj.
Amir se zajapurio i briznuo u pla.
Ali, tata, pa nisi ni probao!
Sada je meni krv jurnula u glavu. ta on misli ko sam ja? Budala?
I ne moram da probam - odbrusih mu. - Svaki kreten zna da je to voda.
Ti si tata onda laov - pokunjeno e Amir.
Zato si do sada uvek probao?
Aha, znai da je Amiru jasno da je to svako vee samo predstava. Verovatno mu je
to ve od samog poetka jasno. emu onda nastavljati?
Zato to ga to raduje - objasni mi supruga. A sve dok on pije kakao...
Negde najesen Amir je uneo neke male izmene u tekstu, pa, kada bih ga zapitao
zato nije popio kakao, on bi mi odgovorio:
Nisam ga popio zato to to nije kakao ve obina voda...
Pred zimu je poeo da prstom mea vodu pre nego to bi mi je pruio da je
30
ispljunem. Igra mi se sve vie gadila. Ve bi mi popodne pripala muka pri pomisli
kako e uvee ono malo udovite prii sa oljicom bljutave vode. Sva druga deca
piju kakao jednostavno zato to deca moraju da piju kakao. Zato samo moje dete
izvodi besne gliste?
Oko Nove godine uradio sam neto sasvim neoekivano. Ne znam ta mi je bilo
ali, kad sam uzeo onu odvratnu oljicu koju mi je pruio sin i ispio prvi gutljaj,
nisam prosuo sadraj u slivnik ve sam ga jednostavno iskapio do kraja, iako je malo
nedostajalo da se uguim.
Amir me je uasnuto i nemo posmatrao. Ali to je bio samo trenutak zatija pred
erupciju, a onda je zaurlao:
Zato si popio? Zato?
Kako to misli: zato? - zapitah oseajui neko neprirodno zadovoljstvo. - Da li
si mi sam rekao da nisi popio ni gutljaj jer ti se kakao ne svia, je l tako? A ja sam ti
odgovorio da u onda ja sam da ga popijem pa sam ga, evo, i popio - i ta sada jo
hoe?
Amir me je oinuo pogledom punim neskrivene mrnje i otiao je pravo u krevet
gde je celu no proplakao.
Napokon je izalo na videlo da je njemu sve vreme bilo jasno da ja znam kako je u
oljici voda a da se samo pravim da ne znam. Pa emu onda svake veeri ta glupa
komedija? Moja ena je i na to dala jedini mogui odgovor:
Dete pije kakao a to je vanije od svega.
I tako se igra s kakaom nastavila iz veeri u vee i ja sam na to ve skoro prestao
da obraam panju. Na kraju krajeva, nisam ja kriv to imam priglupo potomstvo. To
je jednostavno nesrea i tu se nita ne moe uiniti. Neki roditelji imaju sree pa su
im deca pametna a drugi, eto, nemaju sree.
Kad je Amir slavio peti roendan, dozvolili smo mu da pozove nekoliko drugova.
Poto su se okupili, pozvao ih je u svoju sobu ne zaboravivi ni svoju oljicu. Uskoro
sam poao da pogledam kako se deca zabavljaju. Kada sam priao vratima uo sam
svog sina kako govori:
... a sada moram u kupatilo da napunim oljicu vodom.
Zato? - upita njegov drug Niki.
Zato to moj tata tako hoe.
Zato?
Ne znam. To moram da radim svako vee.
A, tako dakle! On, znai misli da je problem u meni, da je meni ta igra potrebna! I
on to sve radi meni za volju! Ne, to dete nikako nije glupo - ono je nastrano!
Ujutro sam ga posadio u krilo.
Sluaj sine - rekoh mu. - Tata hoe da prekinemo tu besmislenu igru. Neko vreme
smo se zabavljali, ali sada je ve dosadno. Hajde da izmislimo neku novu igru, hoe
li?
31
 Ovog puta Amir je dve noi plakao a i moja ena je ve izgubila strpljenje sa
mnom.
Ako dete prestane jo i kakao da pije - opominjala me, - od njega nee nita da
ostane.
I tako se predstava nastavlja. Ponekad me sin, tek da me podseti, zovne iz kupatila:
Da li si spreman? Evo, dolazim s vodom!
Na to ja preuzimam svoju ulogu.
Fuj, ta je to... Grrr... brrr... !
Da ovek poludi!
Jednom, kad je Amir zbog boginja morao da lei u krevetu, otiao sam u kupatilo,
napunio oljicu vodom i tamo je prosuo.
Preli smo ga! Preli! - oduevljeno je iz druge sobe vikao moj sin.
U poslednje vreme Amir je naao novu varijaciju na staru temu: dolazi iz kupatila
nosei u oljici vodurinu i sam izgovara moj tekst: Fuj, ta je to... grrr... brrr...
Sve mi se vie ini da sam u ovoj kui pomalo suvian. Da od svega nije najvanije
da Amir popije kakao, zaista ne bih znao zato postojim.

32
 PORAZ ZA ZELENIM STOLOM

Jednom prilikom sam svom sinu Rafiju iz inostranstva doneo stoni fudbal,
izvanrednu igraku slinu onima oko kojih se dugokosa mlade guva po kafiima.
Ta se igraka sastoji od zelene ploe sa po jednim golom na svakom kraju i nekoliko
poprenih ipki na koje su privrene drvene figurice crvenih ili plavih igraa,
podjednak broj sa svake strane. Svaka ipka na jednom svom kraju ima drku. Kad je
okreemo, drveni igrai mogu odgurnuti drvenu loptu prema protivnikom golu. To
je zaista sjajna igraka, naroito pogodna da kod deteta, a i kod odraslih, pobudi,
razvija i neguje plemeniti takmiarski duh koji e od igraa da stvori pravog
sportistu, to na kutiji jasno i pie.
Rafiju se igra svidela na prvi pogled. U poetku mi se, priznajem, inilo da pomalo
nespretno barata ipkama ali sam vrlo brzo shvatio da on uopte nema nikakvog
talenta za stoni fudbal. Mali dodue dobro crta, mnoi razlomke napamet kao od ale
ali kada treba neto da se uradi rukama, onda kao da su mu obe leve. Nije stvar u
tome to on ne zna da vrti ipke. Vrti ih on, ali mu lopta bei na sve strane samo
nikako da odluta u gol. Ja se zbog toga uopte ne uzbuujem - mali crta tako divne
slike da nastavnik nikako ne moe da veruje da mu ih nisam ja nacrtao i sa svojih
sedam godina je vrlo bistar, ivahan i sasvim normalan deak.
Nevolja je jedino u tome to mali nespretnjakovi ima neodoljivu potrebu da poto-
poto pobedi. Kad god igra sa svojim vrnjacima i od njih doivi poraz, lice mu se
zajapuri a niz obraze mu poteku krupne suze. A povrh svega Rafi je jo i neobino
strastan igra, ak u tolikoj meri da je drvenim lutkama svog tima dao imena. Tako
se svi napadaki igrai zovu Pele, golman je Jain a ostali se zovu Fuhs po najboljem
fudbaleru u njegovom razredu.
U poslednje vreme Rafi ne eli vie da igra ni sa kim osim sa mnom, to je
posledica brojnih poraza koje je na fudbalskom polju doiveo od svojih vrnjaka. To
i ne bi bilo tako strano, kada na vrhuncu plemenitog nadmetanja ne bi poeo da mi
dobacuje moleive poglede koji su govorili samo jedno: Tatice, izgubi! Tatice,
molim te izgubi! Mislim da to uopte nije fer od njega. Zato bih ja, doavola,
izgubio? I ja volim da pobedim kao i svaki normalan ovek. Ako on hoe da pobedi,
onda neka se potrudi da bolje igra. U njegovim godinama znao sam da nahvatam
punu kutiju leptira i da rastavim svaki budilnik.
Pokuao sam da mu logino objasnim o emu se radi.
Sluaj, Rafi - poeo sam, - ja sam veliki a ti si mali, je l tako?
A-ha.
ta bi ti mislio o tati koga bi vlastiti sini pobedio? Mislio bi da taj tata ne valja.
A-ha.
Pa zato si onda tako nesrean kada izgubi?
33
 Zato to elim da pobedim - jeca Rafi.
Tu se sad umea majka.
Pa dozvoli mu, pobogu, da bar jednom pobedi - apnu mi ona na uvo, - tek toliko
da stekne samopouzdanje. Ko zna kakve sve duevne posledice moe da navue ako
stalno gubi...
Preduzeo sam, dakle, natoveanski napor da spasim Rafijevu linost. Svaki put
kad bi neki od njegovih Pelea uputio loptu prema mom golu, ja bih kulturno pomerio
svog golmana u stranu samo da tom svom nespretnom sirotanu omoguim da zavali,
doavola, bar jedan gol. Ali ni sluajno! On stvarno odlino zna da mnoi razlomke,
ali nikada nee da naui da ubaci drvenu loptu u gol. Zato sam se odluio na
oajniki korak - da dam sebi autogol. Okrenuo sam ruicu svog centarfora, utnuo
loptu... ona je pala na ipku... odbila se i... pravo u njegov gol!
Tek je sada Rafi udario u pla! I ne samo to. U nastupu besa dohvatio je ipke,
golove, igrae, loptu i sve pobacao na pod.
Ne da mi da pobedim! - vikao je. - Namerno mi ne da, znam...
Paljivo sam pokupio ostatke igrake i primetio da su tri moja igraa ostala bez
glave.
Eto, vidi, razbio si mi napad - rekoh mu s prekorom. - Kako sada da igram? Ni
jedan od njih vie ne moe da pogodi loptu...
Nema veze - ivnu moj potomak. - Igramo dalje!
I zaista, tek to smo opet poeli, Rafi je sve vie osvajao teren. Mogao sam da
vrtim svoje obezglavljene igrae koliko sam hteo, oni kao da nisu postojali. S druge
strane Rafi je krenuo u napad. Fuhs je dodao Peleu, ovaj drugom Peleu, ovaj dalje do
Pelea treeg i napokon - za svaki sluaj malo sam nakrivio sto - lopta je ipak
pronala put do mog gola.
Ho-ho! - klicao je Rafi pobedniki. - Gol! Gol! 1:0 za mene! Pobedio sam te!
iveo pobednik!
Ujutro su svi moji igrai osvanuli odrubljenih glava. Ja sam ih svojeruno odrubio.
Uinio bih i vie od toga samo da svom prvencu vratim samopouzdanje.

34
 I MAINA JE SAMO OVEK

Ne znam u emu je stvar, ali u naoj kui ponekad se dogaaju udne stvari. Tako
mi jednog dana najbolja supruga na svetu saopti da moramo da kupimo novu
mainu za pranje rublja jer sadanja ve polako stari.
Dobro, draga - rekoh. - Idi onda i kupi sebi novu, mlau mainu ali pazi, samo
jednu, i neka nipoto ne bude jedna od onih besnih, stranih, ve neka bude prava
domaa maina.
Poto je moja ena duu dala za kupovinu, ve je sutradan u naoj kui veselo
zujala domaa maina za pranje vea: mlada, ila i opremljena gomilom sjajnih
dugmia. Bila je to ljubav na prvi pogled ili, to e rei, na prvo pranje. Sve
operacije je radila sama: pretpranje, pranje, ispiranje, suenje. Ba kao da je imala
ugraen ljudski mozak.
Eh, a odatle i poinje naa pria.
Drugog dana u podne najbolja supruga na svetu upade iznebuha i sva zbunjena u
moju sobu i ree:
Efraime, ona eta!
Poao sam za njom u kupatilo i zaista: dok se centrifuga marljivo okretala, naa
maina se velikim skokovima uputila prema kuhinji. Sustigli smo je na pragu i
pritiskom na crveno dugme zaustavili.
Poto smo paljivo razmotrili situaciju, otkrili smo da maina eta samo onda kada
je ukljuena centrifuga pa kad bubanj od silne brzine okretanja pone da se trese,
pone i ona - hop, hop, hop - da poskakuje kao da je pokree neka unutranja sila.
Nama to u stvari, nije smetalo. Nije naa kua neki zatvor i zato maina ne bi
etala po kui - ako joj se to svia.
Pokazalo se, meutim, da smo ipak bili previe popustljivi.
Jedne veeri smo odjednom iz hodnika zauli grozan lom. Pourili smo tamo i
imali ta da vidimo: Amirov tricikl leao je smrvljen pod mainom dok se ova, u
ludakom tempu vrtela oko svoje ose. Amir je, naravno, kao svako dete, plakao i
snano udarao po maini.
Fuj, ti nevaljala Donatan, vidi ta si mi uradila... - vikao je Amir.
Ovde moramo da objasnimo da je Donatan ime koje smo dali maini upravo zbog
njene gotovo ljudske inteligencije.
Pokuali smo da objasnimo siniu da maina nije to uradila namerno, da je ona
samo malo etala po kui a tricikl joj se, eto, naao na putu pa ga je - hop - nagazila.
Amir, meutim, nije imao razumevanja za takvo objanjenje.
Ne preostaje nita drugo - ree moja ena ve da veemo Donatan.
Privezala ju je konopcem za slavinu.
Bilo mi je pomalo ao Donatan ali nisam rekao ni re. Maina je bila u
35
nadlenosti moje supruge i ona je mogla da radi s njom ta hoe. Ipak moram da
priznam da sam se obradovao kada smo je ujutro nali priljubljenu uz suprotni zid.
Uloila je, jadnica, sve svoje konjske snage i prekinula konopce.
Najbolja supruga na svetu uzela je jai konopac i privezala Donatan za bojler.
Nikada neu zaboraviti lomljavu koja nas je trgla iz sna. Ovog puta je Donatan
iupala bojler i vukla ga za sobom dok se iz kupatila intenzivno irio miris plina.
Na kraju je moja ena, uvidevi koliko je to ini nesrenom, odustala od toga da
vee Donatan. Shvatli smo da je ona roena u nezavisnom i slobodnom Izraelu, da
je tako rei Sabra{2}, i da na nju ne moe da se utie. Skoro da smo bili ponosni na
nju. Otada Donatan obavlja svoje dunosti uz punu slobodu kretanja.
Jednom je ipak prekardaila i upala u dnevnu sobu ba kad smo imali goste i,
naravno, preplaila ih je na mrtvo ime.
Napolje! - povikala je moja supruga. - Napolje! Vrati se na svoje mesto!
To je bilo malo preterano sa njene strane. Donatanina inteligencija ipak nije tolika
da moe da razume ljudski govor. Sigurnije je bilo zaustaviti je pritiskom na dugme,
to sam i uinio.
Kada su gosti otili, ponovo sam je ukljuio da bih je vratio na mesto. Ona se,
meutim, uvreena, nije ni pomakla. Pokrenula se tek poto smo je nahranili sa
nekoliko komada arenog rublja.
Amir se u meuvremenu pomirio sa Donatan i u svakoj prilici je zajae i veselo
uzvikuje:
iha, iha!
U stvari, osim to voli da tumara naokolo, ne moemo da se poalimo na
Donatan. Ona odlino obavlja svoj posao i pere sjajno belo i uopte nije
probirljiva u pogledu deterdenata. Najbolja supruga na svetu dola je ak na
pomisao da bismo mogli da iskoristimo njene izlete. Zato je, na primer, ne
poaljemo u kupovinu? Rekoh joj da to nikako ne dolazi u obzir. Morali bismo prvo
da joj napiemo spisak stvari jer ona ipak ne ume da govori, a ona bi taj spisak mogla
da izgubi, ili to je jo gore, mogla bi da zaluta i ne bi vie znala da se vrati. Zaista se
rizik ne isplati, samo zato da bi sebi utedeli put do prodavnice. S druge opet strane,
Donatan neobino voli da izlazi na ulicu. Jedno vee sam je jedva spreio da ne ode
u komiluk. Supruga mi ree da su Nikijevi roditelji, koji stanuju preko puta, kupili
novu mainu za pranje rublja, predivnu italijanku.
Misli li da je mogue da Donatan...?
Ne bih nikako voleo da mi po kui vrlja tuce malih maina za pranje rublja.
Obratio sam se stoga strunjaku. Pokazalo se da mu na problem nije nepoznat.
Kako da ne - ree nam on, - znam za tu pojavu. Ponu da skau kad se pokrene
centrifuga ali samo onda kad je u bubnju premalo rublja. Tada se poremeti ravnotea
maine i ona pone da se kree. Morate je napuniti sa najmanje etiri kilograma

36
rublja i garantujem vam da e tada vaa maina biti mirna kao jagnje.
Kod kue sam zatekao enu kako okopava batu i odmah joj saoptio da Donatan
skakue jer joj je premalo rublja u utrobi. Najbolja supruga na svetu naglo preblede.
Blagi boe! - povikala je. - A ba sam danas stavila upola manje...
Odjurili smo u kupatilo i zastali kao ukopani. Donatan je nestala. Zajedno sa
kablom. Istrali smo na ulicu.
Donatan! - vikali smo. Donatan!
Od Donatan ni traga.
Iao sam od kue do kue i raspitivao se kod komija da li su moda videli jednu
jevrejsku mainu za pranje vea koja uri ulicom. Svi su odmahivali glavama. Samo
je jedan rekao kako mu se ini da je neto slino malopre video pred potom.
Meutim, kako smo kasnije utvrdili, radilo se o nekom pogreno adresiranom
friideru.
Poto sam dugo i uzaludno tragao, vratio sam se potiten kui. Ko zna, moda je
pala pod autobus. Donatan, slobodna ker industrijske dungle, suoena sa
opasnostima velegrada i njegovih nekulturnih vozaa! Ili se moda program pranja
zavrio nasred ulice i vie ne moe da se kree... Moda stoji nepomina negde usred
saobraajne guve...
Nala sam je, tu je - dotrala mi je ena u susret.
Ispostavilo se da je mala budalica, dok je moja ena plevila batu, odlutala u
hodnik pravo do stepenica za podrum niz koje bi se sigurno i stropotala, da joj se
tog momenta nije istrgnuo kabl iz utinice, to ju je spasilo sigurne smrti.
Sad je dosta - odluno e moja ena. - Skidaj odeu!
Pokupila je po kui svaki komad tkanine koji bi joj dospeo pod ruku i nabila je u
sirotu Donatan skoro pet kila. A ona je crnila i tiho zujala - mirna kao bubica.
Iz nedelje u nedelju moja ena bi je do vrha punila a ona je samo radila i radila.
Srce mi se cepalo od alosti.
Jednog dana vie nisam izdrao.
Zaustavio sam je usred programa i izvukao iz bubnja jedno dve kile rublja.
Donatan je veselo poskoila i uputila se pravo prema svom italijanskom lepotanu
preko puta. Opet je brujala i kloparala - kao u stara dobra vremena.
Hajde, Donatan, hajde - apnuo sam joj i pomazio je po leima.
I Donatan je odetala.

37
 UTI I PLIVAJ!

Moj sin stoji na ivici bazena i plae.

Amire, hajde, ui u vodu - zovem ga.
Bojim se.
Ve punih pola sata pokuavam da nagovorim svog riokosog potomka da ue u
vodu da bih ga nauio da pliva ali on se, eto, boji. Od straha plae, za sada dodue
jo samo tiho ali uskoro e se drati iz sveg glasa, znam ja njega. Pa ipak mu ne
zameram. Seam se kako je moj otac mene uio da plivam i kako sam ja isto tako
stajao na ivici bazena i bojao se. Bio je prilino grub prema meni.
Od onda su se vaspitne metode znatno promenile, postale su lukavije. Meni, na
primer, ne bi ni na pamet palo da prisiljavam svog sina na neto za ta on nema volje.
Odluujui korak mora da uini sam kao mladi opao koji prvi put napusti roditeljsko
gnezdo i vine se u nebesko prostranstvo. Treba ga samo blago gurnuti - sve ostalo je
stvar prirode. Od svega je najvanije imati strpljenja, razumevanja i ljubavi - najvie
ljubavi.
Gledaj - govorim ja svom ptiu, - uveri se sam. Voda ti je samo do pupka a tata
e te drati. Nita ti se ne moe desiti.
Ali ja se bojim.
Vidi, sva deca su u vodi, igraju se, plivaju, smeju se. Samo ti stoji tu napolju i
plae. Zato plae?
Zato to se bojim.
Zar si ti slabiji i gluplji od druge dece?
Jesam.
Rekao je to sa dubokim ubeenjem. Kao zakljuak. Osvrnuo sam se oko sebe:
drugi roditelji su se smejuljili a uvar bazena posmatrao me je ispod slamnatog
eira. Zamislio sam brod koji tone. Svi putnici okupili su ee na palubi i
disciplinovano, mirno ekali kapetanove instrukcije. Samo se mali, zdepasti, riokosi
ovek gura meu ene i decu kako bi se meu prvima doepao amca za spasavanje.
Taj ovek je moj sin koga nisam nauio da pliva...
Kai mi ega se boji?
Da se ne udavim.
Kako moe da se udavi u pliaku?
Mogu ako se bojim.
Ne moe ak ni da hoe - pokuao sam da mu razumno objasnim. - Specifina
teina ljudskog tela manja je od specifine teine vode i zato telo pliva. Evo,
pokazau ti.
Tata se leima isprui po povrini, mirno lei i pluta na vodi, kad odjednom usred
te poune oigledne obuke neki kreten skoi u bazen i zamalo i tati na glavu. Talas
38
me zapljusnu, usta mi se napunie vodom i ja svom svojom specifinom teinom
pooh na dno. Moj sin briznu u pla treom brzinom.
Poto sam nekako isplivao na povrinu, pokuao sam da naem podrku kod
uvara koji nas je ravnoduno posmatrao.
Kaite, molim vas, ovom mom sinu da li iko moe da se udavi u ovom dejem
bazenu?
Kako da ne - odvrati mi uvar ispod slamnatog eira, - Nego ta da moe!
Neki drugi otac na mom mestu odavno bi ve zgrabio sina i bacio ga u bazen, da,
svako bi to uinio, ali ne i ja. Ja volim svog sina iako je kukavica, tavie upravo ga i
volim zato to je takva mala kukavica, tako malen, bespomoan, izgubljen...
Hajde, Amire, da se dogovorimo - predloih mu. - Ja te neu ni dirnuti a ti e
lepo sam da ue u vodu. Ui samo do kolena. Ako ti se svia, ostani u vodi, ako ti
se ne svia - a ti izai. Moe li tako?
Amir potvrdno klimnu glavom pa, plaui istim tempom, pree ivicu bazena i
nesigurnim koracima ugazi u vodu. Nije mu bila ni do kolena a on je ve zakljuio
da mu se ne svia i da ne eli da ostane. Okrenuo se, izaao i nastavio da zavija sve
viim glasom, to mu je na vrstom tlu bilo i mnogo lake.
Mama! - urlao je. - Mama!
udna je ta deja potreba da dozivaju majku u svakoj moguoj prilici pa ak i onda
kada ih ta ista mama ganja prutom oko stola.
Amire - obratih mu se ovaj put strogo, - ili e sada odmah da ue u vodu, ili
veeras nema nita od televizije.
Da nisam preterao? Moda sam prestrog prema njemu? On jo uvek plae i ne
mie se. I obrnuto. Ne mie se i plae li, plae.
Pogledaj, Amire, kako je to jednostavno - pokuao sam da mu pokaem. - Samo,
evo, ovako, isprui ruke i broji: jedan, dva, tri i...
Sasvim je razumljivo da ne mogu istovremeno da plivam i da brojim. Na kraju
krajeva, ja sam pisac a ne uitelj plivanja. Dok ja dahem i borim se za vazduh,
Amira sve vie hvata strah. Oko nas se ve skupila gomila ljudi eljnih zabave.
Iskoim iz bazena a Amir se vritei iz sve snage dade u bekstvo. Potrim za njim,
uhvatim ga i, drei ga za kosu, odvuem u bazen. Nauiu ja njega i plivanju i
pameti!
Ma-ma! - urla moj sin. - Ma-ma, bojim se!
Odjednom mi se sve to odnekud uini poznatim. Nije li i mene otac ovako vukao u
vodu i nisam li i ja ovako dozivao majku u pomo? Tako je to u ivotu, sve se
ponavlja! Sukob generacija je neizbean! Dok deca urlaju, oevi izvlae deblji kraj.
Neu u vodu! - vie moj sin. - Hou kod mame!
Drim ga metar iznad vode a on misli da e da se udavi. Ali ja se ne obazirem na
njegovo vikanje.
Jedan, dva, tri! - komandujem. - Plivaj!
39
 Iako je jo plakao, on poe da mlatara rukama, to je za poetak u redu. Ali s
obzirom da ga je ne uim da leti nego da pliva, trebalo bi da ga zagnjurim u vodu.
Polako sputam svog orlia prema povrini, on se otima svom snagom, psuje,
pokuava da mi se istrgne ali ja sam ipak jai.
Plivaj! - zagrmeo sam. - Jedan, dva, tri...
Ugrizao me! Ugrizao ruku koja ga hrani, ugrizao roenog oca koji se sa toliko
ljubavi brine o njemu!
Na svu sreu ja sam ipak jai. Obuhvatim mu bokove elinim stiskom svojih
bedara, uhvatim ga za ruke i napred... i nazad... i jedan... i dva... i tri... plivae on
meni...
Ne deri se i plivaj!
Jednog dana bie mi zahvalan, Shvatie da bez moga silnog truda, bez mog
aneoskog strpljenja nikada ne bi proplivao. Jednog dana bie pun ljubavi prema
svom ocu.
Za sada od svega toga nema ni govora. Naprotiv, rita se na sve strane, udara me
nogama u lea i urla na sav glas. Lice mu se naboralo od plaa, za samo nekoliko
minuta ostario je za ceo dan. Zaronio sam ga u bazen. Popio je malo vode. Pa ta
onda? to se mene tie, moe da popije i pola bazena! Tako je i moj deda uio mog
oca da pliva. Plivaj, derite jedno! Odavno nisam bio tako van sebe od besa. Plai se!
ega tu, do avola, ima da se plai?
Odjednom preko zvunika zauh glas uvara bazena.
Hej vi tamo! Da, da, vi! Ostavite ve jednom to dete na miru! Jo ete ga udaviti!
Eto, kakvi smo mi ljudi. Umesto da pomogne ocu koji se trudi da naui dete da
pliva, umesto da mi prui ruku ili dobaci pojas za spasavanje, on je na strani rulje
koja mi se ruga. Podignem svog orlia i, ne krijui prezir, iznesem ga iz bazena.
Zatim elegantnim skokom zaronim ponovo u vodu da bih toj maloj budali pokazao
kako se to radi. Ali ta je to? Nikako da uskladim ruke i noge, kao da su se
posvaale... ini mi se kao da tonem,., pa ja tonem... U pomo!... Mama!
Neverovatno - ree uvar bazena poto me je osvestio vetakim disanjem. - I
takav ovek pokuava da naui dete da pliva.

40
 SAGA O FORSAJTIMA

Ko je to? - upitao sam. - Da li je to onaj momak koji je Flerinom muu ukrao

knjige?
Nije, glupane - odvrati mi najbolja supruga na svetu. - To je Vinifredin neak.
Od one to je pala s konja?
Ma ne! Ono je bila Frensis, Dunina majka.
Tako je to bilo svakog petka uvee tokom onih ludih meseci kada se na izraelskoj
televiziji prikazivala serija koja je osvojila svet - Saga o Forsajtima. Svakog petka
sedimo prikovani uz televizor a sa nama i Amir, koji bi ve odavno trebalo da bude u
krevetu. I svakog petka ja opet zaboravljam ko je ko. Proli put sam, na primer, sve
vreme mislio da je slikar, koji je naslikao onaj akt, sin ledi - ne znam kako se zove -
dok mi Amir napokon nije objasnio da je on u stvari neak starog Doliona... Ps-sst,
tiina!
Mogli bi da im, kao i linostima u Dnevniku, titluju imena.
Upravo sada Flerin mu dri govor u Donjem domu a ja se vie ne seam da li je
on Irenin sin ili ne i da li je Irena ona koju je Soms pre nekih pet epizoda silovao. Da
stvar bude gora, iz sobe u kojoj lei naa novoroena erkica Renana, dopiru neki
udni zvuci i deji pla. Moda se popela na ivicu kolevke i sada izvodi vratolomije?
Da nije ispala iz kolevke? Obliva me hladan znoj a ni najboljoj supruzi nije nita
bolje.
A ko je ovo? - upitah opet. - Je l to onaj to se zatreskao u Fler?
Negde u kui zvoni telefon ali mi ne hajemo. Bilo ko da zove usred Sage o
Forsajtima, taj nije normalan. Pretprolog petka neko je zvonio na vrata. ini mi se
da je bio potar s telegramom, koji je punih deset minuta drao prst na zvonu ali
nismo mogli da mu otvorimo jer je ba tada Soms imao vanu diskusiju sa Irenom
povodom Dunine veridbe, ako se dobro seam.
Tiina! - povikao sam prema vratima. - Forsajti!
Iz Renanine sobe zauo se tupi pad i glasan pla deteta. Sada sam skoro siguran da
je naa sirota devojica ispala iz kolevke.
Amire - obrecnuh se na sina. - Hajde, pogledaj ta se desilo. Pouri!
Ali zato? - promrmlja moj sin. - Ona je ve ionako ispala...
Eto, dokle smo stigli - neka glupa TV-emisija vanija mu je od roene sestre! Moja
ena od brige ve lomi prste. Na ekranu se Soms svaa sa nekim mladiem -
advokatom, ini mi se.
Ko je sad ovaj? - upitao sam. - Je l to Helenin sin?
Zavei!
Iz spavae sobe dopiru umovi kao da neko pomera nametaj. Prti staklo. Ne,
nemogue! Ovaj advokat ne moe biti Helenin sin jer je on poginuo u saobraajnoj
41
nesrei. Ili, ekaj, zar to nije onaj Bozini koji je pao pod tokove?
Sada bih stvarno voleo da znam ko je taj - rekoh. - Nije li to moda Merdorin
brat?
Ona nema brata - prosikta majka moje dece.
Osvrni se nadesno.
im je zavrena scena, bacio sam pogled na desnu stranu. Tamo je, tik uz moju
fotelju, mirno stajao ovek, sa najlonskom arapom na glavi i s velikom vreom na
leima. Neko je upravo u Donjem domu fiziki napao Majkla, Flerinog mua.
Ko je taj to ga udara? - zapita ovek s vreom na leima. - Je l to Vinifredin
mu?
Nemate pojma - odgovorih mu. - Vinifredin mu je ve odavno odmaglio sa
onom glumicom u Ameriku.
U meuvremenu je Soms opet zapao u nevolju i mladi advokat ga ucenjuje.
ta sve nee snai ovog jadnog oveka? - uzdisala je moja ena. - Svi su protiv
njega.
Ne treba ga nimalo aliti - oglasi se sad meni neko sleva. - Setite se samo kako se
poneo prema Ireni prve brane noi. Ko je sad ovo?
Umuknite!
Sad su tu ve dvojica sa vreama na leima.
Sedite - dobacih im. - Ne vidimo od vas.
Oni sedoe na tepih. Moja ena se nagnu ka meni.
ta se deava? - proaputa. - Ko su ovi?
Anin brat - odgovori jedan od naih posetilada - i Donova druga ena. Ps-s-st!
Ona dvojica poee da se doaptavaju, to nam je prilino ilo na nerve. ena mi je
davala znake da neto preduzmem ali to sada uopte nije dolazilo u obzir. Tek kad se
na ekranu pojavila neprivlana i dosadna drugarica sestriine Somsove sestre, iskrao
sam se do telefona i pozvao policiju. Morao sam da ekam puna tri minuta dok mi se
nije javio neki glas koji mi nestrpljivo ree:
Narednik je zauzet. Nazovite za pola sata.
Ali kod mene su u stanu dva provalnika.
Forsajti su ih zarobili?
Jesu. Doite smesta.
U redu - ree deurni policajac. - Ko je to?
Rekoh mu svoje ime.
Nisam mislio na vas - odvrati mi policajac i spusti slualicu.
Pourio sam nazad ka Forsajtima.
Da li sam mnogo propustio? Je l ovo Doli, Holin brat?
ta vam je, ovee, pobogu? - obrecnu se na mene vii provalnik. - Pa Doli je
umro od tifusa ve u prvoj epizodi.
Onda to moe biti jedino tata od...
42
 Ta-ta-ta...
Renana, naa velika devojica, dopuzala je iz svoje sobe i sada pokuava da mi
rasklima fotelju. Napolju, na ulici uje se policijska sirena. Jedan od provalnika je
ve napola ustao ali tad se Merdori, doavi u bolnicu, srela licem u lice sa Fler
ispred kreveta onog tipa kome ne znam ime. Napetost je dostigla vrhunac.
Neko nam uporno lupa na vrata.
Ko je to? - pitam. - Je l to onaj koga su hteli da poalju u Australiju!
Nije. Ono je bio Irenin ouh. Ps-s-s-t!
Provalili su vrata. Skoro da nismo ni primetili kad su neke uniformisane osobe ule
u sobu i naslonile se na zid iza naih lea.
Ko su ovo dvoje? - upita jedan policajac. - Jesu li su to Holin mu i Valova ena?
Tiina!
Fler je ipak odbila da se pomiri s Merdori i otila je da neguje Aninog brata.
Nastavak idue nedelje.
Mislim da se Fler tu loe ponela - primeti policijski narednik. - Kad joj je ve
Merdori prva prila i ponudila pomirenje, mogla je ipak nad samrtnom posteljom
njenog brata da pree preko svega.
Ni govora, Merdori je samo pokuala da je uceni, - ree s vrata provalnik. - A,
sem toga, ono nije bio njen brat nego Vikin mu, onaj to je unajmio detektive.
Brus! - doviknuo sam za njim. - On je jo pretprolog petka otplovio na Daleki
istok.
To je, ako nema nita protiv bio Vilfred, onaj pesnik - ispravi me najbolja
supruga na svetu. - Kad e ve jednom poeti da ih razlikuje?
I ko mi to kae? Ona, koja je pre dve epizode ispala prava budala jer je za onog to
je prodavao balone pre nego to je krenuo u Burski rat, sve vreme mislila da je
Dolion mlai. I ona e mene da ui ko je ko u Forsajtima!

43
 CUCLA CUCI

Naa Renana brzo napreduje. Izala je ve iz pelena, samo to se jo nipoto ne

odvaja od cucle varalice. Doktor kae da to ne mora da nas zabrinjava jer navodno
sva deca oseaju potrebu za sisom u onom prelaznom dobu izmeu poslednje boice
mleka i prve cigarete. Po njemu, cucla je neka vrsta zamene za majku, mada mi to
ba nije sasvim jasno jer, koliko je meni poznato, majke nisu napravljene od
ruiaste plastike sa utom gumenom bradavicom u sredini. Ali nemam nita protiv
ako doktor tako kae...
Kod Renane je, meutim, problem u tome to ona nema potrebu za bilo kojom
cuclom ve je privrena jednoj jedinoj, sasvim odreenoj cucli po imenu Cuci.
Nama ostalima Cuci izgleda kao i sve ostale cucle varalice, sasvim obian masovni
industrijski proizvod, ali Renana nee ni da uje za bilo koju drugu cuclu. Kad god
smo pokuali da joj podvalimo neku drugu, ona bi je smesta ispljunula i poela bi da
vriti, udara nogama i baca sve oko sebe.
Cuci! - dozivala bi. - Hou Cuci! Cu-cii-i-i!
Sasvim je razumljivo da je ve na prvi Cuci sva eljad u kui na kolenima u
grozniavoj potrazi za izgubljenim blagom. Usklik onog meu nama koji je ugledao
Cuci za nas je isto to i uzvik: Kopno za Kolumba, jer Renana se tada u momentu
umiri i pone zadovoljno da sisa dok mi oko nje padamo od umora.
Pouzdan znak - kae doktor, - da detetu nedostaje roditeljska ljubav.
To je ista la jer mi mnogo volimo nau Renanu sve dok ne urla. A to opet zavisi
od Cuci. Dok je Cuci - dotle ima mira. Nema Cuci - nema mira. Uvek kad uvee
odemo kod prijatelja, moja ena na svaki telefonski poziv pretrne od straha jer
verovatno zove dadilja da nam saopti da je Cuci ponovo nestala neznano kud, a
Renana je svaki as sve crvenija u licu. Tada smesta uskaemo u automobil i
bezglavo jurimo kui ostavljajui za sobom gomilu pregaenih saobraajaca, da
bismo zatekli isprevrtanu kuu i u njoj izbezumljenu dadilju u potrazi za nestalom
Cuci.
Oh, boe - uzdahnula bi s vremena na vreme najbolja supruga na svetu. - ta ako
Cuci jednom zaista nestane...
To je neto o emu se uopte ne usuujemo da razmiljamo, neto slino atomskom
ratu. Ali, nasuprot tome, intenzivno nas zaokuplja pitanje: kako to da Renana zna da
je Cuci ba Cuci.
Jednog dana, dok je Renana spavala, iskrao sam se sa svetom cuclom iz kue,
otiao u apoteku u kojoj smo je i kupili i zatraio sasvim identinu cuclu, iste boje,
iste veliine, ak i iste godine proizvodnje, slutei da i cucle, kao i vinove loze,
imaju bolju i slabiju godinu. Isti apotekar dao mi je istu cuclu, koju sam stavio u isti
dep i poao sam kui istim putem.
44
 Lana Cuci u luku je odletela u ugao sobe.
Ovo ne Cuci!
Moja ena misli da razlika nastaje upotrebom i troenjem jer - s oprotenjem -
Cucina gumena bradavica ve je pozelenela od trulei. Moda je to ono to cucli daje
poseban ukus. Nikad neu moi da zaboravim apotekarevo lice kada sam ga zapitao
da li prodaje i polovne cucle. Odluili smo stoga da sami u improvizovanoj
laboratoriji proizvedemo proces truljenja. Kupili smo cijanovodoninu kiselinu i
ostale hemikalije i u rastvor uronili nekoliko probnih cucli sve dok im gumena
bradavica nije dobila lepu maslinastu boju. Meutim, s aromom nismo imali sree.
Renana je primetila podvalu im je oblizala cuclu...
Jedini izlaz - ree nam doktor, - su kapi za umirenje.
Kupili smo poveu bocu ali ni to nije pomoglo.
Jedne veeri dok smo bili u operi i sedeli u estom redu, u sredini, usred savreno
odmerenog pianissima priunjao se razvodnik i proaputao u mrak:
Pst! Cucla! Pst! Cucla!
Odmah smo znali na koga se to odnosi. Znali smo da je baka nazvala i, ne
obazirui se na glasno negodovanje i tihe bolne uzvike naih komija koji su sedeli
do nas, odjurili smo kui gde smo zatekli staru gospou kako sedei u fotelji jedva
die. Cuci, koju smo svakog jutra briljivo polagali u postavljenu korpicu, nestala je
bez traga.
Baka je ve sve pretraila. Bez uspeha. Mi smo pregledali svaki kutak. Takoe bez
uspeha.
Mora da je ukradena - uzdisala je moja ena.
Prvo smo posumnjali na mlekadiju koji je navratio predvee da bi se raspitao
koliko nam boca mleka treba tokom praznika.
Najbolja supruga na svetu nazvala ga je bez oklevanja usred noi.
Elizer, da niste moda poneli sa sobom i jednu cuclu?
Nisam - odgovori Elizer, - nemam obiaj da uzimam cucle.
Bila je u korpici levo od krevetia a sada je tamo nema.
alim sluaj. A to se tie mleka, ostaju, dakle, dvadeset i tri boce za sredu. Je l
to u redu?
To je dodue bilo u redu ali ono ostalo ba nije bilo uverljivo. Naa je sumnja rasla.
Razmiljali smo ve o tome da dalje traganje poverimo nekom detektivu ili moda
jo bolje vidovnjaku, kad uto moja ena, nervozno preturajui rukama po fotelji, u
jednom udubljenju napipa plemenitu cuclu. Kako je tamo dospela, ostalo je
zagonetka.
Pitali smo naeg vodoinstalatera da li moda postoji neki Gajgerov broja ili ralje
ili bilo kakva druga naprava za pronalaenje zagubljenih cucli, a on nam ree da ne
postoji, ali bi zato mogli da uzmemo psa tragaa, koji je uveban da otkriva droge; ti

45
svata znaju da nanjue. Neko drugi nam je savetovao da nabavimo siuan
odailja, kakav imaju piloti, koji se javlja signalom bip-bip im pilot iskoi s
padobranom. Bila je to dobra ideja - ali kako prikaiti odailja na Cuci?
Najjednostavnije od svega bilo bi privezati Cuci lancem za krevetac ali se doktor nije
sloio s tim.
Dete bi moglo da se ugui - ree. - Pruite joj samo malo vie ljubavi.
Efraime - upozorila me je najbolja supruga na svetu, - mislim da u da poludim.
Nou su je muile more. Sanjala je, recimo, da se mravojed prikrao kroz kuhinju,
ugrabio Cuci i pobegao s njom u najdublju afriku dunglu, tako da vie nikada nije
mogla da ga pronae, tim pre to u stvari nije ni znala kako mravojed izgleda.
Takoe joj se prisnilo da je cucla sama pobegla, kao u crtanom na televiziji: hop-
hophop, i Cuci preskoila preko zida... Grozno!
A onda smo napokon otkrili mranu tajnu cucle Cuci.
Vee je poelo uobiajeno: u sedam sati moja ena je prila novom elinom
trezoru, stavila klju u bravu, otvorila ga i izvadila Cuci. Zatim je poloila Renanu u
krevetac, stavila joj Cuci u usta, izala i zakljuala vrata. Cuci je, naime, u to vreme
bila osigurana na 20.000 funti. Neu da kaem da se novcem moe nadoknaditi
gubitak odvratne, buavo-zelene cucle, ali ipak...
Neto me je nateralo da se prikradem vratima i provirim kroz kljuaonicu.
eno - pozvah tiho. - Doi ovamo! Brzo!
Uzdranog daha smo gledali kroz kljuaonicu kako naa mala Renana neujno
silazi s krevetia, prilazi kauu i gura Cuci duboko u procep izmeu jastuka. Potom
odgega natrag, uzvere se na krevetac i zaurla iz sve snage...
Odahnuli smo: nae dete je, znai zdravo kao dren, nema komplekse i nije zavisno
ni od kakve cucle ve prosto uiva da nas mui.
Doktor kae da je ta pojava esta kod dece njenog doba, emu je, po svemu sudei,
uzrok nedostatak roditeljske ljubavi.

46
 PROHUJALO KROZ PROZOR

Renana je milo dete. Ima u njoj neto... teko je odrediti ta je to... ali reklo bi se da
ima neeg... pozitivnog. Da, to je prava re. Dok druga deca, na primer, trpaju u usta
sve ega se domognu ili pak sve izgaze i porazbijaju, Renana se nikada ne slui
silom ve sve to joj padne u ruke baca preko ograde balkona. Svaki put kad se u
podne vratim kui provedem neko vreme skupljajui ispred kue najrazliitije
predmete. Ponekad mi i komije predusretljivo pomognu pa pokupe knjige, slanike,
nalivpera, pepeljare, pribore za jelo, tranzistore, polomljene ploe, cipele, satove,
pisae maine i razne druge sitnice. Ponekad komije i same zazvone na vrata nosei
pune ruke odbaenih predmeta iz naeg domainstva.
Zato dajete malom detetu da se igra s tim stvarima? - govore nam.
Kao da joj mi dajemo! Kao da ona sve te predmeta ne moe i sama da dohvati!
Naa je Renana vrlo napredno dete. Zarez na dovratku je kod poslednjeg merenja
njene visine bio ve 71 cm iznad tla a nije teko izraunati da s podignutom rukom
moe da dosegne i 95 cm.
Efraime - ree mi najbolja supruga na svetu - opasna zona sada je tek neto ispod
jednog metra.
Od tada je na ivotni standard sve vie rastao.
Munjevitom akcijom smo sve predmete od stakla i porculana premestili na klavir.
Evakuisali smo donje police regala za knjige. Izbeglice su nale utoite u viim
sferama. Kristalna inija za voe dobila je poasno mesto na ormaru. Cipele su
zavrile meu rubljem. Moje rukopise briljivo smo sloili na gomilu u sredini
pisaeg stola da ih Renanine ruice ne bi dohvatile i svrstale u balkonsku literaturu.
Pored sve oinske ljubavi ipak nisam mogao a da joj se zlurado ne narugam.
He-he! Nema vie baci-baci. Gotovo!
Renana je samo stisnula zube i uporno dalje rasla. Dobri stari Darvin lepo nam je
objasnio da je irafa morala da produi vrat da bi dohvatila sono lie na vrhovima
kronji. Tako je i naa ker rasla i rasla da bi je za kratko vreme tek koji centimetar
delio od kljua u ormaru.
Efraime, onog dana kada ona bude dohvatila kljueve, ja se selim iz kue -
saoptila mi je njena majka.
Ona se seli iz kue kad god neto krene naopako ali ovog puta skoro da je bila u
pravu, jer nam se u bliskoj budunosti crno pisalo. Oboje smo posebno osetljivi na
telefon koji je do nedavno mirno stajao na svom malom ali vrstom stoiu, ali
kojem je jedino visina bila ispod olimpijskog minimuma. Jednog dana Renana je u
dokolici dogegala do stoia, zgrabila gajtan, povukla telefon na pod i poela da
doziva u razbijenu slualicu:
Halo, halo, halo...
47
 Njena majka, koja je upravo planirala podui razgovor sa svojom prijateljicom,
dotrala je sva besna, prebacila je preko kolena i poela da udara po guzi uzvikujui
u ritmu:
Fuj, fuj, fuj! Telefon ne sme da se dira! Ne telefon! Fuj, fuj, fuj!
Rezultat ove vaspitne mere bio je da Renana nije vie zvala halo, halo, halo,
nego fuj, fuj, fuj. Poveao sam visinu stoia tako to sam mu pod nogare stavio
nekoliko tomova enciklopedija od A do V. Kad sam posle nekoliko dana doao kui i
spotakao se o tom Aardvark-Barselona, znao sam da telefon vie ne radi.
Nad ostacima nekadanjeg telefona stajala je najbolja supruga na svetu i jecala.
Ovo je kraj, Efraime - ridala je. - Ona nam vraa istom merom.
Dete je oigledno otkrilo staru mudru strategiju da se klin klinom izbija. Drugim
reima, uzela je nekoliko jastuka, stala na njih i tako poveala svoj visinski domet na
1,40 m.
ivotni standard je opet porastao.
Papiri i rukopisi nali su utoite u rezervatu na klaviru. Kljuevi su bili okaeni o
klinove negde u stratosferi. Pisaa maina nala se navrh kamina gde joj je isto tako
bilo mesto kao i radio-aparatu na zidnom satu.
Uprkos svemu, deak koga smo plaali da skuplja predmete koji su izletali kroz
balkon, svakih pola sata zvonio nam je na vrata sa punom korpom projektila. ivot
nam se sve vie komplikovao. Kompletno domainstvo bilo nam je na klaviru a ako
smo hteli da telefoniramo, morali smo da se popnemo na klozetsku dasku.
Boe dragi - jadikovala je moja ena - kako li e tek biti za koju godinu...
Slutim, i to ne bez razloga, da e se Renana razviti u prvoklasnu koarkaicu.
Jednog dana ena me je doekala lica bledog kao kre.
Efraime - proaputala je, - ona se vere na stolice...
Dete je po svemu sudei otkrilo Hegelov zakon postepenog napretka pa ga je u
praksi primenila kao stepenasto napredovanje. Prva stepenica bili su joj jastuci, s
kojih je napredovala prema kutiji sa ivaim priborom, odatle na stolicu a sa stolice
na nae ivce. Standard nam je porastao za jo dvadeset centimetara.
Sve to je lomljivo jo preostalo u kui, ukljuujui i moju pisau mainu, nalo je
mesto na klaviru. Ovu priu, na primer, piem na visini 1,80 m iznad poda. Istina je
da ponekad udarim glavom o plafon ali je vazduh ovde mnogo bolji. ovek se na sve
navikne, a deca se trude da nam te navike obogauju. Tako slike, koje su nam ranije
visile na zidovima, sada ukraavaju plafon to nas neodoljivo podsea ne
nezaboravni obilazak Sikstinske kapele. Po sobama su s jednog na drugi kraj razapeti
konopci sa kojih vise kune potreptine. Jedemo u kuhinji na najvioj polici, tamo
gde smo ranije drali poklone sa venanja. ivimo tako rei u oblacima. Kau da je
to vrlo zdrav nain ivota: nazad na drvee. Postepeno uimo da hodamo po
plafonu...
Renana i dalje raste.
48
 Fuj, fuj, fuj!
Sino je najbolja supruga na svetu, peglajui negde na gornjim policama,
odjednom kriknula i rukom koja je drhtala pokazala nadole.
Efraime! Pogledaj!
Renana je upravo poela da se penje uz merdevine, polako, oprezno, preku po
preku.
Meni je prevrilo. Sve je to lepo i divno, ali neke granice ipak postoje. Ne elim da
budem pesnik kome je glava neprekidno u oblacima. Zamolio sam enu da nastavi
da pie umesto mene i da mi javi kad Renana bude prestala da raste.
Do tog vremena iveu - prizemljeno.

49
 NADNATUR NICLA

Ova pria ne bi nikada nastala da u restoranu Martin i Cion ne slue tako ogromne
nicle. Pravi izazov privrednoj politici nae vlade.
Subotom moja supruga, troje nae dece i ja imamo obiaj da ruamo kod Martina i
Ciona i svaki put pred nas iznesu pet takvih dinovskih nicli. Prvi put sam pomislio
da su se zbunili i dali nam dvostruke porcije ali pokazalo se da je to normalna
veliina marin-cionistinske nicle a ne neka reklama.
Najtee je bilo deci, koja bi posle nekog vremena samo tuno zurila u ogromne
ostatke nicle u tanjiru.
Mama - jadikovala je Renana - ja ne mogu vie.
ak je i nama odraslima bilo teko, iako su Martin i Cionove nicle neobino
ukusne. Ili moda ba zato. Srce nam se cepalo pri pomisli da veu polovinu te divne
nicle moramo tek tako da ostavimo u tanjiru.
Zar ba moramo?
Nije me zato uopte iznenadilo kad mi je jedne subote, poto smo klonuli ne
smazavi ni pola, najbolja supruga na svetu apnula:
Zato ostatak ne bismo poneli kui za veeru?
Zato ne bismo? Pitanje je samo kako? Ne moemo tek tako da ietamo iz
prepunog restorana s komadom nicle u ruci. Sem toga, jo se dobro seam kako sam
jednom zamotao pola virle sa senfom u papirnatu salvetu i nehajno je strpao u
zadnji dep pantalona. Kada sam sledei put idui kui neto usput kupio i posegao
za dep da platim, umesto novanika izvukao sam neku odvratnu, lepljivu masu koja
mi se cedila po prstima... Ne, tako neto ne elim ponovo da doivim. Stoga sam
odluio da nita ne krijumarimo. Pozvao sam gospodina Ciona.
Da li biste bili tako ljubazni da nam zamotate ostatke ovih nicli za naeg psa?
Bila je odlina ideja, priznaete, da svu krivicu prebacim na nau kuju Maksi. Cion
se vratio iz kuhinje s ogromnom plastinom kesom u ruci i irokim osmehom na licu.
Dodao sam - ree ljubazno, - jo nekoliko kostiju.
Bilo je tu, ako emo pravo, bar pet kila slonovskih kostiju a pored toga itava
lepeza iznutrica i raznih otpadaka izvaenih iz kante za ubre. Silno smo mu
zahvalili a kod kue smo istresli odvratni sadraj kese pred Maksi i bre-bolje
pobegli od smrada. udljiva kuja proderala je sve - osim nicli.
Pouen iskustvom, sledee subote primenio sam novu strategiju.
Hoete li nam spakovati ove ostatke za psa? - rekoh Cionu. - Samo, molim vas
nemojte da dodajete nita drugo.
Bio sam zadovoljan sobom kako sam to lepo izveo kad se odjednom ona budala
Cion usprotivi.

50
 Zato? - ree. - U kuhinji imamo tako divnih otpadaka za vae psetance.
Vrlo ste ljubazni - odgovorih mu - ali naa Maksi je vrlo razmaena kuja, ne jede
nita drugo osim nicli.
Na ovom mestu u razgovor se umea upavac koji je sedeo za susednim stolom.
Veoma greite, moj gospodine, da znate. Hranite jadnu ivotinju onim to je
najtetnije za nju.
Predstavio se kao veterinar i pred prepunim restoranom glasno nam odrao
predavanje.
Za pseu probavu nema nita gore od prenog mesa. Ne bih se uopte zaudio da
pas prestane da vam raste. Koje je rase?
Patuljasti pin - rekoh pakosno. - A osim toga je kuja.
Okrenuo sam veterinarskom gnjavatoru lea i rekao Cionu da mi ipak zamota
nicle posebno.
Veterinar je samo odmahivao raupanom glavom i tuno nas gledao, Cion je
nestao u kuhinji i ubrzo se vratio sa niclama uredno umotanim u novinski hartiju.
ta je to? - povikao sam. - Zar nemate plastinu kesu?
Ali emu? - neduno e Cion.
Zaista, emu? Kako da tom nesreniku objasnim da ja ne mogu da jedem nicle
koje su bile umotane u trajkove i bombake napade? Vozei se kui bacili smo
novine s niclama kroz prozor.
Ali ne predajem se ja tako lako. Idue subote osvanuli smo kod Martina i Ciona s
naom linom, novom novcatom plastinom kesom. upavi veterinar morao je s
nemonim gnevom da gleda kako nam onaj glupan Cion predaje tetne ostatke nicli
u higijenskoj ambalai.
Gozba je trajala tri dana i tri noi. Imali smo niclu za veeru, niclu za doruak,
niclu za ruak i za jo nekoliko obroka. Maksi je leala na podu i paljivo
posmatrala kako ih trpamo u usta a da sama nije ni zalogaj pipnula.
Efraime - uzdahnula je najbolja supruga na svetu kad smo sledee subote ponovo
sedeli kod Martina i Ciona. - Ja nicle ne mogu vie da vidim a kamo li da jedem.
Govorila nam je svima iz due, iz due i eluca. Naruili smo peenje i to za svaki
sluaj kod Martina. Ali se Cion, ta ljubazna budala, nije dao omesti i kad smo
zavrili ruak, doneo nam je plastinu kesu punu polupojedenih nicli.
Za vau Maksi - ree.
Od tada nas je svake subote muilo pitanje kako da se oslobodimo neeljenog
poklona. Nismo mogli tek tako da se vozimo gradom i da sejemo za sobom mesnate
tragove jer bi vrlo brzo u knjievnom dodatku osvanuo naslov: KION - PISAC ILI
MESAR?
Malo-pomalo postali smo fanatini anticionisti. A onda sam na kraju doao na
spasonosnu ideju.

51
 Cione - rekoh mu jedne subote tunim glasom. - Ne morate nam vie ostavljati
nicle. Maksi je uginula.
Oborio sam pogled a Cion mi je u znak sauea utke stegao ruku. Za susednim
stolom raupani veterinar je ustao i povikao:
Vidite! A ja sam vas lepo opomenuo! Ubili ste nedunu ivotinju!
Rafi, na stariji sin, promrmljao je neto kako je sirota Maksi podletela pod auto ali
time je samo dolio ulje na vatru. Raspoloenje je bilo protiv nas. Pojeli smo na
brzinu, iunjali se pognute glave i podvijena repa i odvezli se kui. Oseali smo se
kao banda ubica. Uopte nas ne bi iznenadilo da smo nali Maksi mrtvu pred kunim
pragom. Sreom, veseli lave kojim nas je doekala, umirio je nau savest. Sve je
opet bilo u redu.
Neko vreme smo iveli sreno i nikakve nam nicle nisu remetile mir. Tek jue
najbolja supruga na svetu sasvim sluajno, usput dobaci:
Mogli bismo u subotu kod Marina i Ciona na ruak.
Stvarno - rekoh. - to da ne? Oni imaju odline nicle.
U najgorem sluaju rei emo Cionu da smo kupili novog psa.

52
 MARIONETE

Sve je poelo kad je Doron u vrtiu ponosno objavio:

Gledao sam Pikoli.
Ne moemo, svakako, od predkolskog deteta oekivati da potpuno i ispravno
izgovori Teatro dei Pikoli i da jo uz to objasni kako je to slavno italijansko
pozorite lutaka. Pikoli mu je dovoljno. A oigledno da je bilo dovoljno i onima
koji su ga sluali. Iz tog kruga izdvojila se mala devojica, neobino pametna za
svoje godine, a jo uz to i prava lepotica, i pritrala svom ocu.
Tata, hou Pikoli.
Ti si jo uvek premala za pozorite - odluno odgovori otac. - Ne dolazi u obzir!
Zaboravi to!
Sutra uvee su otac i ki - drugim reima: pisac ovih redova i njegova ki Renana -
otili u pozorite lutaka.
Na putu ka pozoritu primetio sam da moju ker neobino privlae daske koje
ivot znae. Kao da je neki prirodni talenat vue prema pozornici. To mi je i sama
saoptila.
Kada budem velika, igrau u pozoritu.
ta e da igra?
Preskakau konopac.
Da li zbog neiskustva u tom mediju ili moda zbog neeg drugog, tek moja se
devojica preplaila kada se ugasilo svetlo.
Tata - bojaljivo je proaputala. - Zato je mrak?
U pozoritu je uvek mrak.
Zato?
Zato to poinje predstava.
Ali zato u mraku?
Kada se s Renanom jednom naete na koloseku zvanom zato nikada s njega
neete sii osim ako joj ne zaokupite panju neim sasvim drugim, kao recimo:
Gledaj, srce, tata dubi na glavi! ili Hoe li vakau gumu? Odgajati decu nije ni
izdaleka tako lako kao to izgleda. Kako, na primer, objasniti nedoraslom detetu da u
pozoritu mora da bude mrak jer tako zahtevaju vizuelni efekti... da je to potrebno i
zbog koncentracije... i ne znam zbog ega jo sve?
Renana! - rekoh strogo. - uti ili idemo kui!
Sreom podigla se zavesa; mnotvo lutaka nestano je poelo da skakue po
pozornici. Renana ih je gledala razrogaenih oiju.
Tata, a zato ove glupe lutke igraju?
Igraju zato to se raduju kad ih Renana gleda.
Zato mi onda to ne kau, zato igraju? Dosta igranja, vi glupe lutke! - povika
53
ona prema pozornici. - Prestanite!
Tie! Ne vii!
Ali zato igraju?
Zato to im je to zanimanje. Tata pie prie, Renana pustoi po kui a glumci -
igraju.
Tu Renana dosta glasno zapeva pesmicu o tri mala mia. Gledaoci se uskomeae.
Neki su ak dobacivali vrlo nepristojne primedbe o nedoraslim roditeljima koji
zaostalu decu vode u pozorite. Renana umalo da nije briznula u pla pa sam bre-
bolje pokuao da je umirim.
Gledaj, duo! Vidi onu lutku tamo kako skae!
Nije to lutka - ispravi me Renana. - To je ovek-glumac.
Ne, to nije ovek, zlato, to je lutka.
Nije - usprotivi se Renana. - To je ovek-glumac!
Zar ne vidi da je drven?
Drven kao stablo?
Ne. Drven kao sto.
utanje je potrajalo itav minut. Ve sam se zabrinuo.
Tata - oglasi se najzad Renana. - A emu konopci?
Pomou njih se lutke pokreu.
Ne lutke! Ljudi-glumci!
Shvatio sam da nikada neu uspeti da je ubedim pa sam pozvao u pomo
razvodnika.
Kaite nam, molim vas, da li su to lutke ili glumci?
Ko kae da su to lutke? - odgovori ta budala namignuvi mi usput. - To su pravi
pravcati glumci!
Eto, vidi! - ree Renana.
Ona ionako nije imala neko naroito miljenje o svom ocu a sada mi je samo
trebalo jo i ovo s lutkama koje igraju!
Tata - opet e Renana. - A zato ja nemam konopce?
Zato to ti nisi lutka.
Jesam, jesam! Mama mi uvek govori da sam ja njena lutka.
Renana briznu u pla.
Ma, jesi lutka, jesi! Ti si slatka mala lutkica - uveravao sam je iz sve snage.
Prestala je da plae tek kad su se na pozornici pojavile ivotinje koje je odmah
poela da proziva.
Vau, vau. Mijau! Mu-u-u! Kuku-ri-ku!... A ta je ono, tata? - ree i pokaza na
neko udovite koje je bilo nalik na meanca veverice i vola.
Zar nije lepa ivotinja? - rekoh.
Jeste, ali ta je to?
To ti je gnu - odgovorih joj oajno.
54
 A zato?
Izaao sam iz pozorita mraviji za nekoliko kilograma i stariji za nekoliko godina
dok je Renana u mom naruju bila puna ivotne energije.
Moj tata kae - objanjavala je svima unaokolo, - da su ljudi-glumci vezani za
konopac da ne bi pobegli.
Svet me je prezrivo gledao kao da kae: neverovatno je sa koliko sve gluposti neki
roditelji pune deci glavu. A policija gleda i ne preduzima nita.
Tata - Renana e na kraju, kao zakljuak svega, - ja neu da igram u pozoritu.
Da pozorite Pikoli" nita drugo nije postiglo, samo zbog ovoga njegovo
gostovanje u naoj zemlji nije bilo uzaludno.

55
 KAD BI SVE IVOTINJE SVETA

Moj izdava je vrlo dobronameran ovek kome pieva dobrobit lei na srcu.
Sluajte - poe on jednog dana, - dobro razmislite pre nego to budete zapoeli
novu knjigu, jer su poslednja ispitivanja pokazala da knjige vie niko ne ita.
Malo ste preterali - odvratih mu. - Sluajno poznajem jedan brani par koji
godinje kupi najmanje dve knjige.
To vam drage volje verujem - na to e izdava - ali ne moete od mene oekivati
da izdajem knjige za samo jedan brani par. Nego, ba sam neto razmiljao, zato vi
ne biste pisali za decu? Zahvaljujui naem zastarelom kolstvu, deca su jo uvek
prisiljena da itaju knjige.
Knjige za decu? to da ne? A ta se sada najbolje prodaje?
ivotinje.
Odlino. Napisau, dakle, knjigu o nekoj ivotinji.
O kojoj ivotinji?
Pa... recimo o jarcu... Jarac Trbosek. ta mislite?
Hm... to ve imamo: Jarac ivoderac. Prodali smo osam izdanja. Pria inae
nije loa: mali ivoderac pobegne od kue u fii i, posle mnogo avantura, shvati da
je kod kue ipak najbolje i vraa se Majici Kozici. Moraete da se potrudite da
smislite neto originalnije. Domae ivotinje smo skoro sve iscrpli.
A, recimo, medved?
Ba smo prole nedelje objavili poslednji nastavak Medveda Brunda. Brundo
bei od kue jer na njegovoj planini seku drvee, ali na kraju otkriva da drugde ima
jo manje drvea i da je kod kue ipak najbolje. Da, imali smo ve - pse, make,
krave, kamile, mieve, ak i vake.
A zebru?
Imamo. Zebra pa u rebra. esnaest izdanja.
Da li i ona bei od kue?
Da. U fii. Morate da izmislite neto novo.
Dabar?
Ne budite smeni. Na listi bestselera ve mesec dana vodi Hrabar kao dabar.
A slepi mi?
Slepi mi Ali Baba i 40 Buba-vaba. Glupi slepi mii bei od kue...
U fii?
Ne. Ali Baba brie u stojadinu.
Moj izdava uzima katalog.
Skoro svaka ivotinja je ve upotrebljena mrmljao je listajui. - Evo, Oko
Sokolovo na Zimskoj olimpijadi 84. Vuk Mandui, junior, Nilski konj arac,
koji bei s Nila u Kotare ravne...
56
 Setio sam se! - uzviknuo sam. - Crvi!
Dvadeset i tri izdanja - odbrusi mi izdava. - Joko Jeka, pecaro bez smeka.
Ludo. Bei trajektom...
U fii?
Na trajektu punom fia!
Aha. E, onda mi ostaje samo buba.
Buba Mara iz Darmara. Izalo jesenas. Bei na buvlju pijacu i vraa se na
buvlju trnicu...
Zmije. Imate li zmije?
U nedrima ih nosim koliko hoete. Kobra Kobar i njegov orkestar. Kobar se
zaljubio u naoarku i otiao iz grupe...
Kui?
Ne, ukrali su avion. Ali to je ve iz druge knjige. Vazduni gusani.
A puevi?
Mu Pu - u Mulen Ru. Pu Mu bei iz svoje kuice u Mulen Ru, i otkriva
da je teko tuincu siromahu...
E, ta mogu - uzdahnem ja. - A moda morski suner?
Sjajno! - oduevi se izdava. - Mislim da to jo nije iskorieno... Ali morate
brzo da piete jer, ako se prouje, ve e se u knjiarama nai tri nova naslova o
morskim sunerima...
Ne brinite - kaem ja. - Odmah stavite u katalog: Suner Spuva, zvani Guva.
Bravo!
Odjurio sam kui kao iz topa i za dva dana zavrio prvi nastavak. Ispalo je sasvim
dobro. Suner Spuva bei od kue i zapoljava se kao suner u kupatilu hotela, ali
se posle bezbrojnih avantura vraa kui. Najbolje je da se vrati u fii. to je sigurno -
sigurno.

57
 OPERACIJA APOLO

Efraime - ree najbolja supruga na svetu. - Amir opet ima neke bubice u glavi.
Pripreme za maskaradu, koja se kod nas odrava za praznik Purim, bile su u punom
jeku. Na stariji sin Rafi opredelio se za gusarsku odeu i bio je njome zadovoljan
iako je bila pomalo nalik na uniformu vojne policije. Renana e naravno biti kraljica
Estera. Jedino je Amir skrueno hodao gore-dole po kui natmuren kao olujni oblak.
S vremena na vreme besno bi nogom odgurnuo predivnu garderobu koju mu je
majka svojeruno pripremila: iroke pantalone s resama, izme s visokom
potpeticom, eir sa irokim obodom, kai optoen pozlaenim dugmadima i -
revolver. Ukratko, oprema za pravog pravcatog kauboja leala je odbaena u nekom
uglu, dok je lice naeg mlaeg sina postajalo sve mranije.
ta je, Amire? - najzad smo ga upitali. - Zar ne eli da bude kauboj?
Ne elim da budem kauboj. Hou da budem astronaut.
To je sasvim razumljivo jer je u poslednjem broju asopisa za decu izaao lanak o
letu Apola 13 na Mesec.
Smiri se - rekoh - videemo ta moe da se uini.
Tako je - pridrui se najbolja supruga na svetu - stvar treba natenane da se
razmotri.
Odrali smo na brzinu roditeljski sastanak na kome smo zakljuili da naem sinu
nikako ne moemo da osporimo pravo da bude astronaut ako on to eli, to, ako
emo pravo, i nije najgora stvar koju dete moe da poeli. Odluili smo se za
kompromis.
Zna ta, Amire, jo ove godine e da bude kauboj a dogodine ti garantujemo
da e biti astronaut.
Odgovor je bio glasan isto koliko i odrean.
Neu! Neu! Neu dogodine! Hou ove godine! Hou odmah! Sad!
Nije nam preostalo nita drugo nego da popustimo.
U redu - pristadoh teka srca. - Bie astronaut. Napisaemo ti na eiru velikim
crvenim slovima Apolo 13.
To je glupo! - zaurla Amir iz sve snage. - Astronaut ne izgleda tako!
A kako astronaut izgleda?
Ne znam - jecao je moj riokosi potomak. - To bi ti trebalo da zna. Ti si
odrastao.
Samo mi je jo to trebalo. Zar ti momci nisu mogli malo da priekaju i da odlete na
mesec posle Purima. I zar amerika vlada ne bi mogla da ima malo vie obzira prema
izraelskim roditeljima? Kad bi oni u Kejp Kenediju bar uli ovo Amirovo urlanje!
Astro... naut... naut... naut! - zavijao je.
Dobro, dobro - pokuao sam da ga umirim. - Zalepiemo ti velike brkove.
58
 Neu glupe brkove! Astronauti nemaju brkove!
U redu. Onda emo da stavimo naoare.
Nemaju ni naoare.
Moram da priznam da je to prilino neozbiljno od njih. Kako moe jedna zrela,
odgovorna osoba da leti na Mesec a da nema ni brkove ni naoare ni bilo kakav znak
raspoznavanja?
Setio sam se - kliknuh. - Obui e tatinu utu pidamu.
Neu glupu pidamu! - vritalo je dete. - Hou da budem pravi astronaut!
Pusti me da zavrim. Obui e moju utu pidamu a na lea emo ti prikaiti
propeler. Pravi propeler koji se okree.
Neu glupi propeler!
Hoe li da ti privrstimo krila?
Nisam ja glupa ptica! Ja sam astronaut! Naut! Astro! Vi lupate gluposti!
Ako mene pitate, ja mislim da je i to lutanje po svemiru velika glupost!
Dete se sada od besa ve bacilo na pod, valja se po tepihu, udara nogama oko sebe
i plae sve jae i jae. Samo riokosa deca znaju tako da urlaju: i ispred i iza i sa
strane i bez ijednog predaha. U strahu da mu se plua ne rasprsnu, morao sam da
smislim neto na brzinu.
Dobro, dobro, Amire - rekoh mu uteno. - Sada e tata da nazove iku astronauta
i pitaemo ga ta on obino oblai kada leti na Mesec.
Amir je naglo zautao i s puno nade uperio plave oi u mene. Podigao sam
slualicu i okrenuo nasumice jedan broj.
Halo, da li je to Astronautska komanda? - povikao sam u slualicu. - Molim vas
deurnog astronauta.
Koga vi, molim vas, traite? - pitao je na drugom kraju enski glas s jakim
stranim naglaskom. - Ovo je stan doktora Vajsbergera,
Halo, Vinstone! - nastavio sam veselo. - Kako je, matori? Drago mi je da to
ujem. Zna, imam jednu molbu za tebe. Moj sini Amir hteo bi da zna ta vi sve
imate na sebi kada letite na Mesec.
Ko? - zapanjeno e ena sa stranim naglaskom. - Ovo je stan Vajsberger.
Priekaj malo, Vinstone, samo da uzmem olovku - rekoh. - Evo me. ta, dakle,
nosi?
Pantalone s resama... izme s visokom potpeticom... eir sa irokim obodom...
Ja ne govori dobra hebrejsko. Govori vi nemako?
Naravno... piem, Vinstone. Optoen kai i revolver... Je l to sve? Hvala i srean
ti put na Mesec!
Doktor Vajsberger doe kui u dvanaest sati.
Hvala jo jednom. I pozdravi predsednika.
Spustio sam slualicu i snudena lica pogledao najbolju suprugu na svetu.
ula si, eto. I gde sada da pronaemo sve to to astronauti nose?
59
 Glupog li pitanja! - ponosno e moj glupi sin. - Pa sve je, evo, tu u uglu.
I tako smo, iako u poslednji as, ipak uspeli da otklonimo katastrofu.
Na kraju jo samo mala molba: ako, dragi itaoci, sluajno negde sretnete malenog
riokosog kauboja, zastanite, molim vas i dobacite to glasnije: Vidi, pravi
astronaut! Jedan napaeni otac e vam biti zahvalan.

60
 KOLO, KOLO, NAOKOLO

Stara izreka kae: lepe je davati nego uzimati. Tako i mi, kad god se u kui nae
neka nepotrebna stvar, kaemo: to moe da poslui kao divan poklon. tavie,
imamo itavo skladite pripremljenih poklona, uredno sloenih i razvrstanih. Uvek
kada nam neko neto poklanja, kaemo: hvala najlepe - a poklon sklonimo. Deje
stvari idu u posebnu fijoku, knjige veeg formata, naroito hebrejski klasici - u
fijoku s oznakom Bar-Mitzvah{3}, pocinkovani tanjiri - pod oznaku Venanja,
jeftine vaze - pod Roendani, pepeljare nemogueg izgleda - pod Useljenja, i
tako dalje.
Jednog dana na prijatelj Ben-Cion Zigler doao nam je u posetu i doneo mojoj
eni na poklon veliku bombonjeru umotanu u celofan, tako da su se na poklopcu
lepo mogle videti naslikane crvene rue. Bili smo presreni jer je takva bombonjera
prigodan poklon za svaku priliku. Ve smo hteli da je stavimo u fijoku pod Razno,
kad nas je iznenada obuzela elja za neim slatkim, koju smo mogli da utolimo samo
okoladom. Poudno smo iskidali celofan, otvorili bombonjeru i - ustuknuli. U kutiji
je bilo tuce smeih, tvrdih buavih kuglica na koje se ve bila nahvatala bu.
Ovo je apsolutni rekord - ree najbolja supruga na svetu drhtei od besa. -
Najstarija okolada koju sam ikada videla!
Smesta smo s bombonjerom odjurili Zigleru. Pogledao ju je, pocrveneo, pobledeo
i, preznojavajui se, objasnio nam je da ju je dobio prole godine od svog prijatelja
Bar-Honiga. Nazvali smo Bar-Honiga i otrim reima ga napali. U poetku je mucao
i neto petljao a zatim je priznao da ju je dobio kao roendanski poklon od Glika.
Istraivali smo dalje. Glik je bombonjeru dobio pre etiri godine od enine neake
kad su mu se rodili blizanci. Neaka se jo dobro seala da ju je dobila od Glasera,
Glaser od tajnera a tajner - neete mi verovati - od moje drage tetka Ilke 1960. g.
Sada se seam da se godinu dana ranije tetka Ilka uselila u novi stan i s obzirom da u
odgovarajuoj fijoci nismo imali nita u rezervi, morali smo teka srca da rtvujemo
bombonjeru.
Tako je ta naa kutija prola zemlju uzdu i popreko, bila na svim moguim
proslavama - da bi se opet vratila u nae ruke i, da je nismo otvorili, moda bi
poivela jo kojih pedesetak godina pre nego to bi se sasvim raspala.
Moja je pak dunost da objavim da je bombonjera, koja je u dravi Izrael sluila
kao trajno sredstvo poklanjanja, povuena iz opticaja. Neko e morati da kupi novu.
alim sluaj.

61
 KOME ZVONE SUDOVI

Ni moja ena ni ja nismo neki zagrieni vernici ali praznici se u naoj kui strogo
potuju. Za vreme praznika, pre svega, ne mora da se radi a osim toga donose
prijatnu promenu i u gastronomskom smislu.
Zato je sasvim prirodno to sam pred praznik Seder predloio svojoj eni da
pozovemo nae drage prijatelje Samsona i Dvoru na veeru.
Tako emo najlepe obeleiti praznik u duhu naih predaka - rekoh.
Zaista? - ledeno primeti najbolja supruga na svetu. - Bilo bi jo lepe kad bi oni
nas pozvali. Ne pada mi na pamet da spremam gozbu pa da posle satima perem i
spremam za gostima. Nego, bolje je da ti krene kod njih i kae im da bismo ih mi
rado pozvali ali da na alost ne moemo jer... ekaj da razmislim... jer nam se rerna
pokvarila ili... jo bolje... da se slomilo dugme kojim se ukljuuje struja i da e tek za
desetak dana moi da ga poprave, pa zato oni moraju da pozovu nas...
Pokorio sam se njenoj neoborivoj logici, poao Samsonu i Dvori i u razgovoru
pomenuo da bi bilo zgodno da provedemo zajedniki prijatno porodino vee.
Predlog je veselo prihvaen.
Sjajno! - kliktala je Dvora. - Divno! Samo, na alost ovog puta ne moemo kod
nas. Naime, pokvarila nam se rerna, to jest slomilo se dugme kojim se ukljuuje
struja a mogu da ga popravim tek za deset dana.
Od zaprepaenja sam ostao bez rei.
Doi emo, dakle, za Seder kod vas - zakljui Dvora nemilosrdno. - Vai?
Ne vai - odvratih joj zbunjeno. - Moda zvui pomalo glupo ali i naa rerna se,
eto, pokvarila. Ironija sudbine. Kao da se neko naalio s nama, ali ta se tu moe...
Samson i Dvora se nemo pogledae.
U poslednje vreme - nastavio sam iz puke neprijatnosti, - sve vie se dogaaju
ovakvi kvarovi, i to u celoj zemlji. Moda je neka proizvodna greka.
Nastade duga, napregnuta tiina. Odjednom Dvora promuklo kriknu i predloi da u
proslavu ukljuimo i nae zajednike prijatelje Botonija i Piroku.
Dogovorili smo se da poaljemo dvolanu (muku) delegaciju. Samson i ja smesta
smo krenuli na zadatak.
Sluaj, matori - rekoh Botoniju odmah s vrata prijateljski ga tapui po ramenu, -
ta misli o jednoj zajednikoj veeri za praznik? Dobra ideja, zar ne?
Mogli bismo da donesemo elektrini poret ako je va sluajno u kvaru - doda
Samson za svaki sluaj. - Moe? Vai?
Za ime boje - ree Botoni dosta kiselo. - Znai, vi ete doi kod nas. I moja ena
e se sigurno radovati da vas vidi.
Boto-o-o-oni!
Prodorni enski glas skoro da nam je probio bubne opne. Botoni ustade i posluno
62
ode u pravcu odakle je dopirao glas. ekali smo ne slutei nita dobro.
Kad se vratio, lice mu je imalo odluniji izraz.
Kad u stvari ove godine pada Seder? - upita.
Dan uoi Pashe - pourio sam da odgovorim. - To je jedna od naih najlepih
istorijskih tradicija.
Kakav sam ja kreten! - Botoni se lupi dlanom po elu. - Sasvim sam zaboravio da
tog dana spremamo, istimo i kreimo stan. Moraemo da jedemo negde drugde. I to
to je mogue dalje odavde. Zbog mirisa.
Samson i ja se zgledasmo. Neverovatno je kakve sve glupe i primitivne izgovore
ovek izmisli samo da izbegne svoje verske i drutvene obaveze. Nije nam preostalo
nita drugo nego da mu ispriamo nau priu o rernama koje su u kvaru. Botoni nas
je napeto sluao.
U stvari mi smo ba bezobzirni - ree napokon. - Kako smo mogli da zaboravimo
na tako divne ljude kao to su Midad i Shulamit? Svakako bi i njih trebalo ukljuiti.
Srdano smo zagrlili jedan drugog jer, na kraju krajeva, mi smo stari pajtosi, i
krenusmo put Midada i Shulamit da im iznesemo na plan o zajednikoj prazninoj
veeri.
Kad su nas uli, oi su im zasjale. Shulamit je ak od veselja zapljeskala rukama.
Odlino! Svi ste znai kod nas na veeri!
Pogledali smo je zapanjeno. Svi? Zar svi mi?
Na veeri? Samo tako? Tu neto nije u redu.
Samo momenat - rekoh poto sam se pribrao. - Mislite li vi to na veeru u vaem
stanu?
Kakvo je to pitanje?
A rerna - radi?
Besprekorno.
Sasvim sam se zbunio. Primetio sam da je Samsona i Botonija uhvatila panika.
A zidovi? - nije mogao da izdri Botoni. - ta je sa zidovima? Zar ne morate da
ih kreite?
Ne glupiraj se - raspoloeno i ljubazno e Midad. - Za praznike ste kod nas, i
taka.
Otili smo od njih sasvim zbunjeni i nita nam nije bilo jasno. Samo po sebi se
razume da za praznino vee neemo ii kod njih. Tu ipak neto nije u redu i mi se
ne damo tako lako navesti na tanak led. Niko od nas, ni sluajno! Svi emo lepo da
ostanemo kod kue, kao to je u duhu naeg najlepeg istorijskog obiaja i red.

63
 TELEKOMPLIKACIJE

Kad putuje po svetu, izraelski graanin se osea kao odseen od svoje zemlje.
Ponekad na TV-ekranu uspe da uhvati kartu Sinaja proaranu takastim i
isprekidanim linijama, ponegde naleti na prastare izraelske novine a s vremena na
vreme dobije pismo od kue, u kojem obino stoji: Sledei put vie! I to je sve...
To bi, u stvari, bilo sve da nije - telefona, te praktine, korisne, arobne naprave
koja vas u tren oka spaja s vaim najbliima, najdraima, najvrednijima. To je
neprocenjivo! Da, neprocenjivo je prava re: minut razgovora na relaciji Njujork-Tel
Aviv kota itavih osam dolara.
Pa neka kota ta kota!
Izraelski graanin u svetu duboko udahne, die telefonsku slualicu u nekoj
ofucanoj hotelskoj sobi, drhtavom rukom okree brojanik i napeto slua kako negde
na drugom kraju sveta zvoni telefon. Bie vrlo kratak. Kod kue je sve u redu? Deca
zdrava? Ja dobro. Vratiu se to pre budem mogao. Nemoj da uri sa plaanjem
poreza, ima vremena. aljem vam poljupce. I to je sve. Kratko i srdano... najvie tri
minuta.
Halo - zauo se poznati slatki glasi s one strane okeana.
Ko je tamo?
To je moja devojica Renana. Srce mi se ispunilo nenom toplinom.
Halo, Renana, duo - proderem se u slualicu. - Kako si?
Ko je tamo? - opet e Renana. - Halo.
Ovde tata.
Ko?
Tata, tata ovde. Je l mama kod kue?
A ko je tamo?
Tata.
Moj tata?
Da, ovde tvoj tata. Daj mi mamu, srce!
ekaj malo... tata, sluaj tata...
Sluam.
Kako si?
Dobro sam, dobro. Gde je mama?
Ti si sada u Americi. Zove iz Amerike?
Da, zovem iz Amerike i jako mi se uri...
Hoe li Amira?
Ako kaem da neu, Amir e da se uvredi.
Dobro, daj mi ga, ali pouri! Dovienja, malena!
Molim?
64
 Rekao sam dovienja!
Ko je tamo?
Zovi brata!
Dovienja, tata!
Dovienja, mila, dovienja!
Molim?
Daj mi Amira, doavola!
Amire, gde si? Tata te zove, Amire! Ami-re-e!
Prolo je ve debelih sedam minuta. Sedam minuta po osam dolara! Trebalo bi deci
zabraniti da telefoniraju. Osam minuta. Gde je sad taj klinac? Amire-e-e!...
Halo, tata?
Halo, mali moj, kako si?
Dobro. Kako si ti?
Dobro sam. Je l sve u redu, Amire?
U redu je.
Drago mi je.
Pauza. Najvanije smo iscrpli.
Tata!
Molim.
Renana ima jo neto da ti kae.
Pred oima mi se ukazala neka vrsta ogromnog taksimetra na kojem brojke
zvrndaju besomunom brzinom... Klik... 360 izraelskih funti... Klik: 396... Klik:
432... Klik.
Tata, sluaj tata...
Sluam.
Jue... jue...
ta je bilo jue?
Jue... ekaj malo! Amire, pusti me da priam! - Tata, Amir me gura.
Zovi mi mamu! Brzo!
ekaj malo... Jue...
M-m?
Jue... zna, jue... uje li me?
Da, ujem te. Jue, ta se dogodilo jue, jue ta, ta je bilo jue?
Jue Moik nije doao u vrti.
Gde je mama?
Molim?
M-a-m-a!
Mama nije kod kue. Tata, sluaj...
Da, ta je?
Hoe Amira?
65
 Ne, ne treba mi vie. Zbogom, duo!
Ko?
aljem ti poljubac!
ta?
P-o-lj-u-b-a-c!
Jue...
Veza se prekinula. Moda sam nehotice dotakao viljuku telefona. Sputam
slualicu. Pogled mi je ukoen, srce mi se steglo, krv-mi se ledi. Prokleta sprava
veselo zazvoni. Telefonistkinja ree ljupkim glasom:
To je 166 dolara i 70 centi, g. Kion.

66
 KIKIRIKI SA SUVIM GROEM

Efraime, da li si siguran da je to veera?

Skoro sam siguran...
Po stoti put ve razglabamo isto pitanje.
Gospoa pigel je nazvala i pozvala nas u sredu uvee u pola devet. Zahvalio sam
se na pozivu i rekao da emo doi. Od tada ni o emu drugom ne raspravljamo nego
o tom telefonskom pozivu, jer gospoa pigel nije rekla da nas poziva na veeru ali
nije rekla ni da nas ne poziva na veeru.
Niko ne poziva ljude u pola devet ako ne misli da im da veeru - zakljui moja
ena. - Zato mislim da e to ipak biti veera.
Delio sam njeno miljenje. Ako nemaju nameru da vas nahrane, onda obino kau
negde posle osam ili izmeu osam i devet - ne kau u pola devet. Nisam
dodue siguran da li je gospoa pigel rekla tano u pola devet ali glas joj je
delovao vrlo hranljivo...
Sad sam ve i ja skoro sigurna da nas je pozvala na veeru - ree najbolja
supruga na svetu.
Predloio sam da je nazovem kako bih ispipao o emu se radi ali se moja ena
usprotivila.
To je previe prozirno - ree. - Sem toga dobro poznajem pigelove. Kad oni
pozovu goste, sto je uvek pun.
Ve sam u sebi zamislio sto koji se savija pod teinom posluavnika punih rotilja,
urana, gusaka, pataka, salata, peenih krompiria i raznih soseva. Nadam se da nee
pre jela da razveu priu. Za razgovor ima vremena i posle veere.
Sluaj je hteo da u sredu zbog raznih obaveza uopte nismo stigli da ruamo. Bacili
smo u usta tek koji zalogaj. Kada smo stigli kod pigelovih, atmosfera nije
obeavala nita dobro. Kao prvo, bili smo prvi gosti. pigelovi jo nisu stigli ni da se
obuku. Zabrinuto smo se osvrnuli po sobi ali nismo uspeli da zaustavimo pogled ni
na emu konkretnom. Bili su tu: fotelje, garnitura za sedenje i niski sto na kome je
stajala inija s kikirikijem, bademima i suvim groem, jedna omanja inija s
maslinama, tanjir s kockicama sira u koje su bile zabodene plastine akalice i
iroka aa u kojoj su bili slani tapii. Da nije ipak gospoa pigel preko telefona
umesto pola devet rekla devet i po? A moda uopte nije pomenula vreme nego se
meni to samo uinilo?
Da li ste za pie?
Gospodin pigel, vezujui usput kravatu, smeao nam je pie zvano Don
Kolins, izvanredno osveavajue pie koje se sastoji od treine konjaka, treine
soda-vode i treine Kolinsa. U svakoj drugoj prilici bi nam ovo pie izuzetno prijalo
ali ovaj put su nai eluci oekivali urkicu ili neto slino - u svakom sluaju neto
67
konkretno.
Poto smo nazdravili, domain zapoe razgovor o Sartru. Uzeo sam aku kikirikija
i pokuao da mu objasnim svoje miljenje o egzistencijalizmu. Ali ubrzo sam shvatio
da mi nedostaje materijal. ta je za odraslog oveka aka kikirikija? Posegao sam za
maslinama ali ih je moja ena ve slistila. Kao i sir. Kad smo naeli razgovor o
izborima, preostala su samo jo tri zrna suvog groa i jedan slani tapi.
Izvinite - ree gospoa pigel. - Doneu jo.
Ona uze prazne inije i poe u kuhinju. Pogledali smo kriom za njom ne bismo li
kroz odkrinuta vrata ugledali bilo kakav znak kulinarskog obilja, ali nita od toga.
Kuhinja je izgledala kao bolnika soba: bela, ista i - prazna.
U meuvremenu pristigli su jo neki gosti ve je bilo prolo devet sati - a meni je
eludac poeo sve glasnije da kri. Skoro da sam u zemlju propao od stida.
Ve posle druge inije kikirikija osetio sam muninu u elucu. Ne, nemam ja u
principu nita protiv kikirikija; to je vrlo ukusna namirnica puna vitamina, proteina i
svih tih stvari, ali nikako ne moe da zameni urana ili jastoga u majonezu.
Osvrnuo sam se oko sebe da vidim ta je s mojom enom. Po izrazu njenog lica
procenio sam da badem i suvo groe u njenoj utrobi ratuju s Donom Kolinsom.
Navalio sam na sir, progutavi usput jednu plastinu akalidu, i vie nisam mogao
da se zaustavim. Gospoa pigel nas je iznenaeno gledala, diskretno razmenila
nekoliko rei sa svojim muem i pola u kuhinju po nove koliine.
Neko je u razgovoru pomenuo kako svaki dan ima sve vie nezaposlenih.
To jo nije nita - primetio sam. - Cela nacija gladuje.
Na svu sreu izgovorio sam to prilino nerazgovetno jer sam imao puna usta slanih
tapia. Ali bio sam ljut to mi tu neko jadikuje zbog nezaposlenosti kad istovremeno
u ovoj ukusno nametenoj sobi sede ljudi koji vape za koricom hleba. inija s
kikirikijem ponovo se izpraznila a lica naih domaina odavala su prve znake panike.
Gospoa pigel preturala je izvesno vreme po ormaru da bi napokon izvukla neke
karamele koje smo za tili as smazali. Ve sam pomenuo da od jutra nismo nita jeli.
Zato sada nismo mogli da stanemo. U meni se izgubio i poslednji trag samokontrole.
Trpao sam u usta sve to mi je bilo nadohvat ruke. Slani tapii su mi toliko hrskali u
ustima da sam skoro ogluveo. Pomalo mi se vrtelo u glavi. Nije ni udo, jer kad se
sve sabere, imao sam u elucu oko dve kile kikirikija, pola maslinovog drveta i
okean pun soli. Tekom mukom sam zadravao napad tucanja. Moja ena, poto je
pojela poslednju karamelu, zurila je u mene tupim, lepljivim pogledom. Kad bih
pogledao opustoene inije, skoro da bi mi pozlilo. Imao sam oseaj da u se raspui.
Nisam mogao vie ni da pomislim na jelo... samo ne jelo... nikad vie jelo...
Gospodo, izvolite, preite ovamo!
Gospoa pigel irom je otvorila vrata susedne sobe. Ugledali smo dug sto
prekriven belim stolnjakom a na njemu... o, ne... ne... uran, orba od peuraka,
preni krompirii, pargle, salate, sosevi...
68
 MOJE ZLATO SPAVA

Ima dece koju nikakva sila ne moe da natera da na vreme pou u krevet. Na
Amir sreom ne spada u takve. On lee tano kao sat. Takvo dete je pravo blago! U
pola devet, ni minut pre ili kasnije, on ide na spavanje a ustaje u sedam ujutro sve
kao ruica, tano po savetu lekara i po elji roditelja. Sve je samo stvar discipline.
Sav taj pedagoki uspeh ima samo jednu zvrku: sve to uopte nije istina. Ja naime
laem, laem kao i svi roditelji. Amir u stvari lee izmeu 23 sata i 30 minuta i 2 sata
i 15 minuta, to zavisi od zvezda na nebu i od TV programa, a ujutro jedva
etvoronoke izbaulja iz kreveta. Nedeljom i praznicima uopte ne ustaje.
Mali se, istina, ne protivi da legne u 8 sati i 30 minuta kao to lekari preporuuju.
Tano u to vreme oblai pidamu i lee u krevet, ak poeli roditeljima laku no. Tek
posle nekog vremena - recimo minut, minut i po - on ponovo ustaje da bi oprao zube.
Zatim hoe neto da popije, onda mora da piki, onda vri pregled torbe da nije neto
zaboravio, onda opet neto popije, usput pogleda crtani na televiziji, zatim se malo
poigra sa psom, pa opet ide da piki, onda neko vreme u bati posmatra pueve,
posle toga gleda jordanski TV-program a onda kree u kaznenu ekspediciju traei
po kuhinji neto slatko. I tako sve do 2 sata i 15 minuta kada je vreme za spavanje.
Naravno da takav nain ivota ostavlja tragove. Amir je bled, skoro proziran, s
velikim tamnim krugovima oko oiju pa lii na duha sa naoarima. Uitelj nam se
ali da ponekad usred asa zaspi i padne pod klupu. Preporuuje psihoterapiju. Pitao
je takoe kada Amir ide na spavanje. Odgovorili smo mu: tano v pola devet.
Dugo nas je muila pomisao da sva ostala deca u naem komiluku idu na vreme
na spavanje kao ona mala Avital, Gidonova erkica. Gidon je u svojoj porodici zaveo
apsolutnu poslunost i elinu discinu - on je gazda u kui i tu nema diskusije.
Avital ide u krevet tano u 20 sati i 45 minuta. Sami smo se u to uverili kad smo
jedno vee bili kod njih u gostima. U 20 sati i 44 minuta Gidon je bacio pogled na
sat i samo mirno i kratko rekao:
Tali. U krevet.
Ni rei vie. To je bilo sasvim dovoljno. Tali je ustala, poelela nam svima laku
no i otrupkala u svoju sobu bez komentara. To se zove disciplina! Najbolja supruga
na svetu i ja umirali smo od stida u naim foteljama, pri pomisli da u isto vreme na
sin Amir luta kod kue polumranim sobama kao Hamlet u Helsingeru. Stideli smo
se tako sve do dva sata posle ponoi. U dva sata ujutro otvorila su se vrata i na pragu
je stajala mala posluna Avital, sasvim budna, drei u ruci sveanj novina.
A gde je nedeljni prilog? - upitala je.
Sad je doao red na Gidona da umire od stida. Otada svim naim gostima priamo
da naa deca tano u minut idu u krevet.
U stvari mi vrlo dobro znamo ta je dovelo do toga da Amir ne moe da zaspi na
69
vreme. On se zarazio virusom nesanice za vreme estodnevnog rata kad je radio cele
noi javljao vesti sa fronta a mi nismo imali srca da ga oteramo u krevet. Tu
pedagoku nesmotrenost plaamo sada tako to ga putamo da celu no luta, pere
zube, piki, igra se s psom, posmatra pueve i slino.
Jednom sam zatekao Amira oko 3 sata nou u kuhinji kako pokuava da
prokrijumari bocu koka-kole ispod ruke.
Zato ne spava, sine? - upitao sam ga.
Zato to mi je dosadno da spavam - glasio je prilino neoekivan odgovor.
Pokuao sam da mu navedem primer mnogih ivotinja koje leu sa suncem i ustaju
sa suncem, na ta mi on odvrati primerom sove koja mu je ideal jo od mladosti, to
e rei od prekjue. Razmiljao sam da li bi bilo najbolje da ga dobro izudaram po
guzi, ali se najbolja supruga na svetu usprotivila tome jer ne moe da podnese da joj
tuem decu. Nije mi preostalo nita drugo nego da ga otrim tonom oteram u krevet.
Amir je posluno otiao i do tri sata reavao ukrtene rei.
Obratili smo se psihoterapeutu koji nas je odmah upozorio da nita ne pokuavamo
na silu jer bi to moglo da se odrazi na njegov duevni ivot.
Priroda e se sama pobrinuti ako joj za to damo priliku - ree nam.
Dali smo prirodi priliku ali ona je nije iskoristila. Kad sam jednom u pola etiri
ujutro zatekao Amira da kredom u boji crta avione po zidovima, toliko sam se
razbesneo da sam smesta nazvao popustljivog psihoterapeuta.
S druge strane javio mi se umilni deji glasi:
Tata spava.
Spas je doao za praznik Pashe, kad kolarci imaju raspust.
Nije se dogodilo odjednom. Prvog dana kolskih praznika Amir je ostao budan do
3 sata i 45 minuta a drugog dana nije sklopio oka sve do 4 sata i 20 minuta. I nama je
njegov burni noni ivot poremetio san jer, svakako, nismo mogli da leimo i mirno
brojimo ovce dok nae vlastito jagnjece luduje po kui.
Iz dana u dan je bilo sve gore. Amir je sve due ostajao budan. Najbolja supruga na
svetu htela je da ga dobro izdeveta po dupetu ali sam se ja tome usprotivio s obzirom
da ne mogu da dopustim da mi ona tue decu.
Jedne besane noi odjednom joj je sinula spasonosna ideja.
Efraime - ree i uspravi se u krevetu. - Koliko je sati?
Pet i deset - zevnuh.
Efraime, ja mislim da Amirovo vrene za spavanje vie ne moemo da pomerimo
unazad. Zato ga onda ne bismo pomerili unapred?
Na prvi pogled je njena zamisao zvuala prilino revolucionarno ali se kasnije
pokazala kao vaspitno vrlo mudra. Dali smo njegovim crvenilom oivienim oima
punu slobodu. tavie, podsticali smo ga da uopte ne spava.
Idi u krevet kad hoe. Tako je za tebe najbolje.
Pokazalo se da je na sin bio vrlo voljan da sarauje, a evo i rezultata te saradnje:
70
 Treeg dana zaspao je u 5 sati i 30 minuta i probudio se iza podneva.
Osmog dana spavao je od 9 sati i 50 minuta do 18 sati i 30 minuta.
Trinaestog dana legao je u 15 sati i 30 minuta i probudio se sav oran u pono.
esnaestog dana zaspao je u est popodne a ustao s prvim petlima.
Poslednjeg, dvadeset prvog dana kolskog raspusta, Amir je prevaziao samog
sebe. Zaspao je tano u 20 sati i 30 minuta i probudio se tano u 7 sati, ba onako
kako lekari preporuuju. Na tome je i ostalo. Na sin tako uredno lee i ustaje da po
njemu moete da podeavate satove. Osim ako ne laemo, kao i svi roditelji.

71
 RAJA IZ TURISTIKOG RAJA

Vlaga. Vlaga u vazduhu. egu jo ovek i moe da podnese - ali vlagu nikako!
Vlaga tera Izraelca u severne predele zemlje. Pet dana on se znoji, dahe, puzi,
uskim, sparnim ulicama Tel Aviva i jedina pomisao koja ga jo odrava u ivotu jeste
nada da e za vikend da se osvei na obali Tiberijskog jezera.
Rezervisali smo dvokrevetnu sobu u najveem hotelu na jezeru i jedva doekali
kraj nedelje. Stigli smo tamo puni nade. Ve sam pogled na hotel, na luksuz i komfor
koji nudi, ukljuujui i ureaje za klimatizaciju, ispunio nas je neizrecivim
oseanjem zadovoljstva.
Hladan vazduh, po kome je ovo mesto poznato, prostrujao je prema nama ve pri
susretu sa efom recepcije.
Iskreno alim i izvinjavam se - izvinjavao se, - ali upravo su nam se najavili
uesnici Meunarodnog sajma vina, koji je danas zatvoren i zbog toga, na alost,
nemam na raspolaganju ni jednu sobu osim moda bednog sobika u starom krilu
zgrade. A i taj biste morali sutra dobrovoljno da napustite, jer bismo u protivnom bili
prisiljeni da vas na silu izbacimo. Uveren sam, gospodine, da imate razumevanja za
nae potekoe.
Ne, nemam razumevanja i protestujem - odbrusih mu. - Moj novac je vredan isto
kao i njihov.
Ali, molim vas, nije u pitanju novac. Na patriotizam nalae da im boravak
uinimo prijatnijim. Oni, sem toga, daju i vee napojnice. Molim vas, gospodine i
gospoo, gubite se, i to to je pre mogue.
Pourili smo bre-bolje u staro krilo zgrade kako ne bismo dalje izazivali pravedan
gnev efa recepcije jer, na kraju krajeva, ef recepcije nije bilo ko ve - ef recepcije.
Na je sobiak bio pomalo mraan i zaguljiv ali jo uvek dovoljno dobar za
domae goste. Ispraznili smo kofere, obukli odeu za kupanje i veselim koracima
poli prema jezeru.
Upravnik hotela prepreio nam je put.
Kako vam pada na pamet da ovako obueni etate okolo? Svakog asa mogu da
naiu turisti. Nazad u sobu!
Kad smo stigli pred nau sobu, tamo je ve stajao hotelski slubenik koji nam je
saoptio da su se osim vinara najavili jo i uesnici takmienja u gaanju glinenih
golubova sa Malte. Kofere su nam ve odneli u neku podrumsku prostoriju tik do
kotlarnice.
Moete tamo da se zadrite do jedanaest sati - ree nam slubenik, koji je u dnu
due ipak bio dobar ovek, - ali nemojte da upotrebljavate toplu vodu. Trebae
turistima.
Pomalo smo ve nauili da se kriom kreemo, uglavnom unjajui se uz zidove.
72
Obuzeo nas je duboki oseaj manje vrednosti.
Misli da bi mogli i da nas javno iibaju ako jo ostanemo ovde? - apnula mi je
hrabra saputnica moje zle sudbine.
Umirio sam je objasnivi joj da nam ne preti nikakva neposredna fizika opasnost
sve dok se budemo pridravali naredbi viih organa.
Jednom smo ugledali hotelskog slubenika kako sa devetokrakim biem u ruci
patrolira po jevrejskom getu hotela i veto mu umakli.
Posle ruka smo imali nameru da malo prilegnemo kad nas je prenula tutnjava
motorizovane kolone. Provirili smo kroz pukotinu u zidu: stiglo je desetak velikih
luksuznih autobusa a u svakom po jedan kongres. Za svaki sluaj nazvao sam
recepciju.
Da li imate jo mesta ispod kotlarnice?
Sluajno imamo.
Osim to su nam smetali slepi mievi, na novi zatvor i nije bio tako lo. Hranu su
nam doturali kroz podrumski prozori. Za svaki sluaj poli smo na spavanje
obueni.
Neto pre ponoi zaista je stiglo jo nekoliko autobusa sa turistima. Opet su nam
dodelili novo boravite, ovog puta mali splav na jezeru. Imali smo sree jer je bio
skoro nov. Domoroci sa manje sree morali su da se zadovolje sa nekoliko dasaka.
Troje ih se tokom noi udavilo. Hvala bogu, turisti nisu nita primetili.

73
 KO PITA, NE SKITA

Tata!
Tako me obino oslovljavaju moja deca. Ovog puta to je bio Amir. Stajao je na
vratima moje radne sobe.
Tata - ree mi moje plavooko, riokoso drugoroeno dete, - da li je istina da se
Zemlja okree oko Sunca?
Naravno da je istina - odgovara tata.
Kako zna?
Eto, tu smo. To je najverovatnije posledica onih svemirskih letova. Nae dete je na
putu da osvoji Sunev sistem. E pa, sreno ti bilo, deae!
Svako to zna - strpljivo mu objanjavam. - To smo uili u koli.
ta ste uili u koli?
Mozak mi je zatajio. ta smo mi to u stvari uili? Jedino ega se jo iz nauke o
svetovima seam jeste to da je profesor fizike nosio indijansku kravatu i da je
zatvorenih oiju znao minute i minute da pria bez prekida. Imao je isturene prednje
zube. ini mi se da smo ga zvali konj, ali nisam siguran. Morau jednom to da
proverim.
Da li me uje, otkud zna? - ponovo e Amir.
Ne pitaj gluposti! - prekorim sina. - Ima na stotine dokaza. Sem toga, kad bi se
Sunce okretalo oko Zemlje, onda ne bismo imali Sunev sistem nego Zemljin sistem.
Nisam ga ba uverio. Morau da mu pruim neke opipljive dokaze, pre nego to
sam doe na neke lude ideje. Ne smemo da smetnemo s uma da je on riokos...
Gledaj - rekoh mu i uzeh sa stola gumicu za brisanje. - Zamislimo da je to Mesec
a da je ova kutija sa ekseriima Zemlja...
Stona lampa je svakako bila Sunce. Tatica zatim graciozno poe da vrti gumicu i
ekserie oko lampe, polako, lagano, vrtimo, vrtimo...
Da li vidi senku, glupavko? Kad se gumica nae izmeu ekseria i lampe,
ekserii su u senci...
Aha - Amir he prilino nepoverljivo, - Ali oni e ostati u senci i ako umesto
gumice vrti lampu...
Neverovatno kako su dananja deca glupa!
Muni malo glavom! - viknuh. - Kad bi se lampa vrtela, onda bi senka padala
samo na jednu stranu.
A nije pala senka ve kutija sa ekseriima, koji su se, valjda usled delovanja
centrifugalne sile, rasuli na sve strane, avo ih odneo!
Klipane!
Sagnuo sam se da ih pokupim, kad mi pogled pade na Amirove arape. Jedna je
opet visila preko cipele. Jo nisam video tako neuredno dete!
74
 Opet izgleda kao bitanga!
Dok sam puzei po podu skupljao ekserie i svaki as se nabadao na poneki od
njih, pokuao sam da se prisetim Galileja koji je celu tu priu o Suncu izneo na
dvoru... nekog tamo kralja. Znam, jer sam gledao predstavu u pozoritu. Zvala se Si
muove ili tako nekako. Dobra predstava, sa odlinim glumcima. Seam se jo da je
na pozornici bilo mnogo stubova. Ali ta mi sad to pomae? Pogledao sam kroz
prozor prema nebu ne bih li tamo ugledao da se neto kree. Ali napolju je padala
kia.
Poslao sam sina u njegovu sobu i preporuio mu da malo razmisli o svojim glupim
pitanjima. Amir je uvreeno otiao.
im se udaljio, dograbio sam enciklopediju i poeo uurbano da prelistavam...
Kolumbo... Kopenhagen... Kopernik, Nikola, poljski astronom (1473-1543).
Raspisali se o njemu na vie od pola strane ali nigde ni rei o tome ta se u stvari oko
ega okree i zato. Izgleda da se ni izdavai enciklopedije vie ne seaju onoga to
su uili u koli.
Poao sam kod sina u sobu i oinski mu stavio ruku na rame.
Da li je sada sve u redu, sine?
Nije - odvrati derite. - Ti nema pojma!
Ko nema pojma? Zar ja da nemam pojma? Bezobraznik, kako se samo usuuje?
Podigao sam glas pokuavajui da navedem rei glumca u onoj predstavi.
Seti se samo ta je Galileo rekao svojim sudijama: ipak se kree.
U redu, kree se - ree moj sin, - ali se ne kree oko Sunca.
Nego oko ega? Oko mog nosa?
Poeo sam da se preznojavam. U pitanju je bio moj oinski ugled.
ekaj malo! Telefon! - viknuo sam i bre-bolje istrao iz sobe.
Iz najtamnijeg ugla svoje radne sobe kriom sam nazvao prijatelja Bruna koji je
biohemiar ili neto tome slino.
Sluaj - proaputao sam u slualicu, - kako mi znamo da se Zemlja okree oko
Sunca?
Neko vreme je utao a onda me apatom upitao zato ja apuem. Rekoh mu da
sam promukao i ponovih pitanje.
Pa to smo uili u koli - mucao je taj nazovi hemiar. - Ako se ne varam, to
dokazuju godinja doba... naroito leto...
Pa to ne kae - posprdno sam mu se nasmejao. - Godinja doba ostala bi i onda
kada bi se lampa vrtela a kutija sa ekseriima stajala na mestu.
Nazvao sam prijateljicu Doli, koja je nekad studirala pravo. Ona se stvarno setila
da su na asu fizike uili o nekom Fukoovom klatnu koje su, koliko ona zna,
spustili niz neki crkveni toranj a ono je na pesku ostavljalo trag...
Sada pomalo poinjem da shvatam inkviziciju! Pa toj drskoj deci ni jedno pravilo

75
nije sveto i nastoje na svakom koraku da osramote starije. Odakle znam da se Zemlja
okree oko Sunca? Znam i taka! Oseam to u kostima, oseam celim svojim telom.
Slomljeno sam se dovukao do pisaeg stola da nastavim da radim. Gde li je samo
nestala gumica za brisanje?
Tata!
Riokoso udovite je opet na vratima.
Dakle, ta se onda okree?
Odjednom osetih straan umor. Glava me boli. Ne moe ovek celog ivota da se
bori protiv nekoga a naroito ne protiv svoje dece.
Sve se okree, sine - mrmljao sam. - Sve se okree...
Ti znai misli da se Sunce okree.
Oko toga se jo uvek prepiru. Ali u dananje vreme sve je mogue.
Pogledao sam ga i zaurlao.
Navuci ve jednom te arape!

76
 ZALEPI BLINJEG SVOG

Kau da je detinjstvo sreno doba. I jeste - ali za koga? Pre sam mislio da je to za
trgovce dejim igrakama, ali sada sam uveren da je detinjstvo sreno doba za
gospodina Fria. Evo zato...
Pre nekoliko meseci nepoznati genije je otkrio da deca kupuju slikovnice samo ako
u njih mogu da zalepe sliice a da s ostatkom lepka premau nametaj i tepihe.
Rezultat tog otkria je album od etrdeset i est strana uda sveta. Na svakoj ima
mesta za devet sliica u boji, koje moete da kupite na uglu kod gospoe Fri.
Album je vrlo pouan, sa slikama skoro svih svetskih udesa, ivih i mrtvih, od
Sunevog sistema do praistorijskih nemani i od piramida do savremenih tamparskih
maina koje izbacuju 100.000 sliica za minut.
Te maine rade dvadeset i etiri asa dnevno.
Te maine rade za mog sina Amira.
Glavni trik ove nove vaspitne metode je u tome to kod gospoe Fri moete da
kupite sliice samo u zatvorenoj kesici tako da dete, pre nego to nae lava koji mu
nedostaje u albumu, mora da kupi itavu gomilu drugih maaka - u daku. To je,
naravno, prava katastrofa za kuni budet ali, sa druge strane, razmenjivanjem sliica
dete razvija zdravi smisao za kasnije berzanske transakcije.
Amir na tom polju pokazuje izuzetan talenat. On uvek dobije lavlji deo lavova. Za
poslednjih nekoliko meseci uloio je u sliice ceo svoj deparac. U njegovoj sobi
moete do kolena gaziti po udesima ovog sveta. Ni jednu fioku u kui ne moete da
otvorite a da iz nje ne iskoi barem desetak brontosaurusa.
Sine - zapitao sam ga jednom - album ti je ve tako pun da vie ni jedna sliica
ne moe da stane u njega. Zato ih onda jo kupuje?
Za svaki sluaj.
Jedino to mogu da kaem u njegovu odbranu jeste injenica da on pojma nema ta
to u stvari lepi u album, s obzirom da on uopte ne ita priloeni tekst. O
centrifugalnoj sili zna, na primer, samo to da mu je njegov prijatelj Niki za to dao
dve ribe sabljarke i dva boinga. ista prevara!
Osim toga, on i krade.
Otkrio sam to jedno popodne kad sam prilegao da malo odspavam. Sluajno sam
otvorio jedno oko i uhvatio svog riokosog deaka kako zavlai ruku u dep mojih
pantalona.
Hej! - sasvim sam se razbudio. - ta to radi?
Traim novac - potvrdi on injenino stanje. - Nikiju treba buljooka tuka.
A zato Niki onda ne krade novac od svog oca?
Ne moe jer se njegov tata ljuti.
Vrlo razborito, nema ta!
77
 Razgovarao sam sa majkom prestupnika i zakljuili smo da moramo da se
konsultujemo sa uiteljicom. Ona je sazvala sastanak svih roditelja ija deca
sakupljaju sliice. Bio je to najverovatnije najmasovniji roditeljski sastanak u istoriji
naeg kolstva.
Prema proceni nastavnikog vea, broj sliica u opticaju meu uenicima kree se
izmeu tri i etiri miliona po odeljenju.
Moda bi trebalo - predloila je Amirova uiteljica - da upozorimo poreske
organe na veliki profit koji ostvaruju izdavai tih albuma, to bi dovelo do pada
proizvodnje.
Njen predlog nije proao. Oigledno je i meu pomenutim roditeljima bilo
izdavaa tih albuma.
U svom prilogu diskusiji spomenuo sam da je moj sin poeo da krade, to je u sali
izazvalo samo podsmeh.
Moj sin je prole nedelje izveo oruanu pljaku - izjavio je jedan otac potiteno. -
Napao je noem svog dedu samo zato to ovaj nije hteo da mu da pare za
mastodonta.
Nekolicina roditelja predloilo je bojkot industrije papira, drugi opet zabranu
prodaje lepka. Jedan otac, neki gospodin Fri, nabaci da bismo mogli da primenimo
dansku metodu koja se pokazala vrlo uspenom u borbi protiv pornografije:
preplaviti trite sliicama sve dok ih se deca ne zasite. Taj predlog je i prihvaen.
Sutradan sam kupio kod gospoe Fri celu korpu sliica, meu kojima Kulturu
Asteka i Leonardovu prvu letelicu.
Amir je po kratkom postupku ispraznio korpu i za tili as napunio sliicama sve
donje fioke ormara. Drao se donjih fioka zato to je nekoliko dana pre naa kuna
pomonica ostala iva zakopana pod bujicom svetskih udesa kada je otvorila gornju
fioku kuhinjskog ormara. Danska metoda, izgleda, ipak nije bila efikasna: koliko god
da sam mu sliica donosio, on bi nanovo pruao ruku i govorio: Jo! Nae dete se
ak i po liku izmenilo: oi su mu se smanjile a obrazi naduli. Najbolja supruga na
svetu tvrdi da se on pretvara u hrka. O hrku u leksikonu pie: Glodar po izgledu
slian pacovu, u obrazima ima depove u koje stavlja zrna itarica, i na taj nain
stvara zalihu za zimu.
Prava Amirova slika i prilika.
Jue sam se zatvorio u svoju sobu, sklonio neto grke mitologije sa fotelje i seo da
proitam novine, kada se odjedanput stvori ispred mene moj mali hrak i prui mi
aku punu crno-belih sliica.
Vidi! ora pigel! - pokazivao mi je desetak slika velike fudbalske zvezde. - A
imam jo i dvadeset i jednog Pelea i pet Bobija Mura.
uda sveta dobila su konkurenciju - izaao je novi album Svet sporta.
Na ovom mestu zavravam. Ako neko vreme ne budete uli za mene, potraite me
u naoj dnevnoj sobi pod gomilom junoamerikih centarfora i evropskih golmana.
78
 KAKO JE NAPOLEON PORAEN KOD BATERLOA

Kad je sunce obasjalo bojno polje, car je u dnevnoj sobi svoje palate stajao nagnut
nad geografskom kartom, a oko njega, u utanju proetom dubokim potovanjem,
postrojili su se njegovi verni marali. Najvei vojskovoa svih vremena objaljavao
je (iznosio je) svoju strategiju za odluujuu bitku sa evropskim kraljevima.
Meseci progonstva nisu ostavili nikakav trag u carevom otmenom dranju - samo
mu se kosa malo proredila a na slepoonicama bi zasvetlucala pokoja seda vlas.
Udaljena topovska paljba nagovetavala je da se Bliherove trupe pribliavaju
Vaterlou...
Svilene zavese leprale su na jutarnjem povetarcu. Trenutak u kome je svetu zastao
dah.
Napoleone, doi na doruak!
Bela, careva trea supruga, pomolila je glavu kroz vrata. Bila je to naoita ena,
kose povezane maramom, a u ruci je drala metlu. Kad se Napoleon njome oenio na
Elbi, ljudi su mu estitali i govorili kako je dobio pravu jevrejsku enu vrednu svake
pohvale.
Hajde, Napoleone - ree ona. - Ohladie ti se ako odmah ne pojede. Prijatelji ti
nee pobei.
Okrenula se maralima i uzdahnula.
Uvek ista pria - alila se ona. - Lepo ga pitam da li hoe ili nee da jede. Bar da
mi samo kae: da ili ne. Ovako se ja muim i kuvam i, kad je sve spremno, gospodin
ima vanija posla a ja moram da ekam sa rukom. Ako stalno podgrevam, posle
vie nita ne valja. Sad me napustila i kuna pomonica, pa moram da brinem i o
detetu. Napoleone, doi, dorukuj ve jednom.
Trenutak - promrmljao je veliki strateg i ucrtao u kartu promenu u formaciji
trupa. - Samo trenutak.
Topovska paljba iza brda bivala je sve glasnija. Maral Nej zabrinuto je gledao na
sat: to je Velingtonova artiljerija otvorila vatru...
Ja ve spadam s nogu - nastavila je Bela. - Razbaca stvari po celoj kui a ja
onda itav dan moram da trim i da spremam za tobom. I izvadi molim te tu ruku iz
kaputa! Koliko sam ti puta rekao da se kaput na tom mestu razvlai a taj se materijal
teko pegla. Znate, moju mu ima veoma loe navike - obratila se opet maralima. -
Ne znam kako su to njegove bive ene izdrale. Napoleone! Doruak!
Evo, odmah - odgovori car i pogleda napeta lica marala koji su stajali unaokolo.
- Bliher i Velington he pokuati da spoje snage - objanjavao je, - a mi to moramo da
spreimo po svaku cenu. Moramo da se zabijemo izmeu njih poput klina.
Sve e da ti se ohladi!
Napaemo za jedan sat!
79
 Spolja se zauju teki koraci generala ambrona koji se uurbano penjao
mermernim stepenitem sve preskaui po dva stepenika...
A, ne moe tako! - viknu Bela i zaustavi ga na vratima. - Prvo izujte te izme. Ne
elim da mi raznosite blato po oienom podu!
General ambron izu izme i ostade u arapama poput svih ostalih marala u sobi.
Ne bih nita rekla da imam kunu pomonicu objanjavala je Bela ali ona je ba
jue digla sidro. Lepo sam govorila svom Napiju da mi se nimalo ne dopada njen
pogled ali on nije hteo da me slua, jer njemu je sve drugo vanije od onog to se
dogaa u njegovoj vlastitoj kui. Tako sada nemam kunu pomonicu a sutra je ve
petak. Zbog te vae bitke nemam vremena ni da potraim novu sluavku. Molim vas,
gospodo marali, ako neko od vas uje za potenu, skromnu devojku, poaljite mi je.
Samo da ne bude sa Korzike, te povazdan ne zatvaraju usta.
Razumem, Vaa Visosti - pozdravi general ambron i predade caru hitnu poruku.
Napoleon proita i preblede.
Gospodo - apnu. - Fue je prebegao neprijatelju. Fue! ta emo sada?
Doruak - predloi Bela. - Ve se sve ohladilo.
Ona krenu da ponovo podgreje jelo a Napoleon stade da izdaje poslednja
nareenja.
Sudbina sveta bie reena ovde - ree i pokaza prstom na kartu. - Ako ta kuna
pomonica napadne sa istoka mi emo se pregrupisati na ovom mestu i zatim...
Napoleone - zau se glas iz susedne sobe. - Kakvo jaje hoe?
Svejedno.
Meko kuvano?
-Da.
Onda tako kai.
ovek koji je stvarao istoriju navue izme i dohvati eir a svaka je bora na
njegovom licu odavala odlunost da dobije ovu bitku naroda.
Gospodo! Za Francusku!
Za Francusku! - zagrmee marali i isukae sablje.
Za cara!
Napi - Belina glava proviri kroz vrata. - Dete te zove.
Vae Visosti - apnu joj maral Mira - neprijatelj je pred vratima.
Dobro, ali neete vi ovde itav dan biti zarobljeni sa deteteom koje vapi za ocem
nego ja odbrusi mu Bela. - Uostalom, svet nee propasti ako Napoleon poljubi
svoje dete pre nego to krene na posao.
Gde je malia?
Na noi.
Car pohita detetu.
Znam, nemam kunu pomonicu - objanjavala je Bela - a treba itavu ovu

80
palatu drati u redu. Hej, vi! Koliko sam vam puta rekla da ne bacate pikavce po
podu!...
Napoleon urnim korakom pree dnevnu sobu i krete prema izlazu.
ta da kaem ako te neko trai? - upita Bela.
Reci da sam otiao u bitku kod Vaterloa.
Kada se vraa?
Ne znam.
Ali moram neto da kaem ljudima ako pitaju. Dolazi li na ruak?
Ako stignem.
ta da ti skuvam?
Bilo ta.
Hoe li punjene paprike?
Moe.
Onda reci tako.
Car izae.
Nisi ni doruak pojeo! - vikala je Bela za njim kroz prozor. - I ne zaboravi: kuna
pomonica! I ne dolazi kasno!
Careva ponosna prilika udaljavala se uzanim puteljkom put Vaterloa.
Bela uze krpu i poe da isti blato sa uglancanog poda - morala je sama jer nije
imala kunu pomonicu. Kroz otvoren prozor dopirao je miris baruta a svetlost
topovske paljbe obasjavala je drvee.
Tog trenutka su Bliher i Velington udruili svoje armije i tako su bitku kod Vaterloa
dobila dva oveka koji su poli u rat sami, ostavivi svoje odane ene daleko, daleko
kod kue.

81
 ZLATNA ZALIHA

U poslednje vreme oseam gorak ukus u ustima. Otiao sam do psihijatra, koji me
je dugo i detaljno ispitivao o mom detinjstvu, snovima i branom ivotu. Konano je
zakljuio da je uzrok gorkog ukusa u mojim ustima potisnuta trauma ije korene
treba traiti u nedostatku eera u jutarnjoj kafi.
Tako je izalo na videlo da me vlastita supruga, najbolja supruga na svetu, ve
nedeljama dri na eernoj dijeti.
ta ti pada na um? - upitao sam je. - Meni je potreban i ja hou eer!
Ne vii, molim te - odvrati mi ena. - eera nema. Nema ga nigde.
A ta je sa naim zalihama?
Njih drim pod kljuem u sluaju da nestane eera.
Takav sluaj se upravo desio. I sama kae da nigde nema eera.
Upravo zato. Ba kada ga nema, ti bi hteo da se njime razbacuje. Svakog
trenutka moe da izbije atomski rat i ta emo onda bez zalihe eera?
Ne budi smena - rekoh. - Idem sada u prvu radnju i kupiu eera koliko god
hou.
Otiao sam u bakalnicu na uglu, poverljivo namignuo vlasniku koji oboava moje
prie i apnuo mu da mi treba malo eera.
Dragi gospodine Kion - ljubazno e vlasnik - nema oveka kome ne bih radije
uinio uslugu, ali eera nema.
Naravno, spreman sam da platim i malo vie - rekoh.
Dragi gospodine Kion, ali ja na alost ne mogu da vam prodam eer... ak ni
kada biste za njega platili funtu i osamdeset.
To je stvarno alosno - rekoh. - ta sada da radim?
Znate ta? - ree trgovac. - Kako bi bilo da mi platite dve funte?
U taj as odnekud se javi ovek u ubari, koga uopte nisam primetio.
Ne budite ludi i ne plaajte toliko! Ta to je poetak inflacije! Ako panino
kupujete samo pomaete vercerima! Vaa je dunost da ispunite svoj patriotski
zadatak.
Zbunjeno sam klimnuo glavom i izaao praznih ruku ali uzdignuta ela. ovek sa
ubarom krenuo je za mnom. itav sat etali smo gore-dole i razglabali o naoj
oskudici. ubara mi je objanjavao kako su Amerikanci, ti bezoseajni nitkovi,
ogoreni na nas zato to nismo dozvolili da nas zaplae njihovim ekonomskim
pretnjama i ucenama. Stoga nam sada uskrauju poiljke eera u uverenju da e
nam tim varvarskim postupkom skriti moral. Ali to im nee uspeti! Nikada!
I mi ponovismo u jedan glas: nikada!
Stigavi kui prepun nacionalnog ponosa, objasnio sam najboljoj supruzi na svetu
da mi nije ni na kraj pameti da se kao ostali klanjam Zlatnom teletu pa sam joj
82
ispriao razgovor sa ovekom u ubari. Ona je - kao i uvek, imala za to vrlo
prozaino obrazloenje. Sve je to lepo i krasno, ree, mi, ali ovek u ubari je
poznati eera i svako dete u komiluku zna da bi ga samo jedna kocka eera ubila
na mestu. Naravno, njemu je lako da se odrekne eera. Ali je, nasuprot tome, sino
pred kuom Toskaninijevih navodno zastao jedan kamion i istovario nekoliko vrea
eera koje su zatim ukuani kriom stavili na sigurno mesto.
Da bi ve ionako traginu situaciju jo vie istakla, moje ena me je posluila
moderno araniranim ajem zainjenim limunom i medom umesto eera. Taj
odvratni napitak toliko mi se zgadio, da sam otrao pravo onom trgovcu i zaurlao da
sam spreman da mu platim dve funte za kilo eera. Lopov mi je drsko odgovorio da
eer sada kota dve funte i dvadeset.
U redu, pristajem - rekoh.
Dobro, onda doite sutra - odvrati mi. - Ali moram da Vas upozorim da ete sutra
morati da platite dve funte i pedeset, i, da znate, to je zadnje to jo imamo.
Dok sam stajao na ulici i glasno psovao sebi u bradu, postarija gospoa se saalila
na mene:
Pourite u Rion. Tamo u Bialikovoj ulici je bakalin koji jo ne zna za nestaicu
eera pa ga i dalje mirno prodaje...
Punom brzinom odjurio sam onamo. Meutim, izgleda da je neko trgovcu u
meuvremenu ipak otkucao da nema eera jer - eera nije bilo.
Kod kue me je ekalo novo iznenaenje. Najbolja supruga na svetu kupila je
jednu od onih staklenih, krukolikih posuda za eer kakve u poslednje vreme
vidimo po kafanama a koje se odlikuju time da, kad ih okrenemo i tresemo, iz iroke
cevi na vrhu ne izae nita. Uprkos tome, ustao sam usred noi iz kreveta i pretraio
sve kuhinjske ormare i police ne bih li pronaao tu nesrenu posudu.
Najbolja supruga na svetu odjedanput se stvorila na vratima i, podboivi ruke,
milostivo mi rekla:
Nikada je nee pronai.
Sutradan sam doneo kui kesicu sa pola kilograma gipsa da bih popravio neke
pukotine na zidu. Tek to sam je spustio ve je netragom nestala a neki enski glas
ree mi tajanstveno da je kesica na sigurnom. Bilo mi je drago da to ujem, jer gips
je neophodna potreptina u modernom domainstvu. Jo drae mi je bilo kad sam u
prvoj porciji kafe posle dugo vremena opet okusio eer.
Vidi - ree mi ena - sada kada imamo zalihu, moemo to sebi priutiti...
Nije to trebalo dva puta da mi se kae. Sledeeg dana dovukao sam kui etiri kile
najfinijeg alabastera. U oima najbolje supruge na svetu zasjao je vragolasti zeleni
plamiak. Zagrlila me je i upitala gde sam uspeo da nabavim tu dragocenost.
U prodavnici Boje i lakovi - rekoh joj istinu.
Moja ena uze malo belog praka i proba ga.
Fuj! - uzviknu ona. - ta je to?
83
 Gips.
Kakve su to glupe ale? Ko moe da jede gips?
Niko i ne mora da ga jede - rekoh. - Ako pokuamo da jedemo, onda je to gips ali
ako ga uskladitimo, onda moe da bude i eer. Stavi to lepo u ostavu a onu zalihu
eera iznesi na sto.
Ali ta u sa gipsom u ostavi? emu on slui?
Zar jo uvek ne shvata? Divan je oseaj kad zna da u kui ima etiri kilograma
eera zalihe. Bilo ta da nas zatekne - nama nita ne moe da se desi. Mi imamo
svoju zlatnu rezervu.
Ima pravo - ree moja ena koja je u sutini ipak razumno bie. - Ali zapamti
jedno: ovu emo zlatnu rezervu naeti tek kada situacija bude stvarno katastrofalna.
Bravo - uskliknuh. - ui u tebi duh naih predaka.
Dodue... - odjednom se ena doseti - tada emo primetiti da je to gips!
Pa ta onda? Kada si stvarno u katastrofalnoj situaciji, injenino stanje se bitno
ne menja ima li u kui etiri kile eera ili nema.
To ju je ubedilo.
Odonda ivim kao eik u njujorkom hotelu Valdorf-Astorija. Na dnu oljice
ostavljam debeo sloj eera. Jue me je ena zamolila da kupim jo nekoliko kila
kako bi se oseala sasvim sigurnom. Doneo sam kui nekoliko kila. Sve dok gips ne
poskupi, nestaice nee biti.

84
 POKLONJENOM KONJU U ZUBE SE NE GLEDA

Da se razumemo, novac kod nas ne igra ulogu sve dok postoji kredit. Muku
muimo uvek samo pitanjem ta da kupimo jedno drugom za mnogobrojne praznike.
Seam se da mi je pre tri godine najbolja supruga na svetu poklonila dva starinska
maa a ja sam njoj kupio zgodnu malu stonu lampu. Ja, uzgred reeno, ne maujem.
Pre dve godine iznenadila me je sabranim delima Lope de Bege a ja sam njoj
poklonio zgodnu malu stonu lampu. Ja ne znam panski.
Prole godine dostigli smo vrhunac kad sam najboljoj supruzi na svetu poklonio
predivnu malu stonu lampu a ona meni prave persijske nargile. Ja ne puim.
Ove godine zaista vie nismo znali ta bismo jedno drugom poklonili. Sve ve
imamo. Tri nedelje pre praznika neko mi je rekao da je video moju enu u ivom
razgovoru sa trgovcem nekretninama. Oblio me je hladan znoj: mi imamo zajedniki
raun u banci. Odluio sam da utiem na njen zdrav razum.
Sluaj, draga - rekoh joj. - To mora prestati inae emo oboje da izludimo. Ti se
mui i ja se muim, a zaista ne vidim kakve, recimo, veze ima praznik sa kotskim
kiltom, koji ionako nikada neu nositi. Mi smo oboje odrasle pametne osobe i
moramo da prekinemo sa tim glupostima. Zato sveano obeajmo jedno drugom da
neemo da kupujemo nikakve poklone za praznike.
Moje ena mi je pala oko vrata i rekla kako to nikada ne bi oekivala od mene. I
ona ve dugo isto tako misli ali se nije usudila da mi to predloi. Sad joj je, hvala
bogu, pao kamen sa srca. Nasmejali smo se, poljubili i tako reili problem poklona.

* * *

Ujutro sam se setio da jo uvek ne znam ta bih kupio eni za praznik. Prva mi je
pomisao bila zgodna mala stona lampa, meutim odustao sam jer je i sa njenom
dosadanjom zbirkom na stan dovoljno osvetljen. Ali osim stone lampe nisam
mogao da se setim nieg prikladnog. Preostaje jedino jo dijadema sa brilijantima.
To jo nema. Dao sam oglas u novine: Trai se polovna dijadema u dobrom stanju.
Dobio sam dve ponude sa cenom. Dakle, nita od dijademe.
Dve nedelje pre dana X, moja ena se vratila kui sa povelikom kutijom pod
rukom. Besno sam strgnuo poklopac: mleko u prahu. U neverici, uzeo sam sito i
prosejao ceo sadraj ne bih li pronaao neku dugmad za rukave, iglu za kravatu ili
neto slino, ali nije bilo niega osim istog, nedunog mleka u prahu. Uprkos tome,
pourio sam u banku da proverim raun i zaista - moja ena je digla 2600 funti i
ostavila na raunu svega 80 agurota koje sam smesta podigao. Drhtao sam od besa.
U redu, draga moja, mislio sam, neka ti bude! Kupiu ti takvo krzno da emo oboje
na prosjaki tap. Upau u dugove, propiu se, ma ta propiti, drogirau se. I to sve
85
samo zbog toga to nisi znala da odri re.
Stigavi kui, zatekao sam enu kako se s ogromnim paketom unja kroz sporedna
vrata. Istrgao sam joj ga iz ruku i otvorio. Naravno - tuce mukih koulja! Dograbio
sam makaze i iseckao ih na krpice.
Evo ti, na! - procedio sam. - To e te nauiti da dri re.
Moja ena, koja je upravo donela koulje iz perionice, ljutito mi je odvratila:
Mi smo odrasle, pametne osobe. Morali bi smo da imamo poverenja jedno u
drugo.
To i jeste najvanije u braku: meusobno poverenje - rekoh i upitah je ta je
uinila sa onih 2600 funti.
Oh, to - ree ona. - Time sam platila meseni raun kod frizera.
Oseao sam se kao poslednja nitarija. Kako sam mogao ovako uzornu, najbolju
suprugu na svetu da optuim da je proerdala novac na gluposti.
Nasmejali smo se jedno drugome i odjednom nam se itav taj nesporazum uinio
detinjast. Napravili smo od buve slona. Zavereniki smo stisnuli jedno drugom ruku,
i ivot je opet krenuo svojim uobiajenim tokom.

* * *

Obuar, kod koga sam naruio cipele od zmijske koe za svoju enu, saoptio mi je
da ih ne moe napraviti bez mere, i da bi zbog toga trebalo da mu donesem jednu
njenu staru cipelu. Uhvatila me je dok sam traio cipelu u njenom ormaru.
A, tako! - ustremila se na mene. - To se zove savren mu! Najpre eni oita
lekciju o meusobnom poverenju a zatim joj zabije no u lea! A ja sam ti, luda,
verovala! Jo e da mi zameri to ti za praznik nisam nita poklonila.
Ovog puta smo se, poloivi ruke na jednu od onih zgodnih malih stonih lampi,
sveano zakleli da nikakve poklone neemo kupiti za praznik.
Te sam noi, prvi put posle dueg vremena, mirno spavao.

* * *

Ujutro sam drao enu na oku i kad je izala, pratio sam je - sve do Jafe, gde je
ula u prodavnicu. Pogledao sam natpis: ensko rublje.
Zadovoljno sam se okrenuo. Uostalom, praznik je sutra i tu vie ne moe biti nekih
iznenaenja.
Na putu kui svratio sam kod poznanika koji u blizini dri antikvarnicu. Kod njega
sam kupio malu kinesku vazu iz vremena dinastije Ming. Ali sudbina je htela
drugaije. Zato ti vozai autobusa moraju uvek tako naglo da koe? Pokuao sam da
je zalepim ali nije ilo. Jo bolje. Ovako ena ne moe da me optui da sam prekrio
obeanje.
86
 Najbolja supruga na svetu doekala me je u sveanoj haljini i rumenih obraza od
uzbuenja. Na velikom stolu u trpezariji ugledao sam, besprekorno poreane,
elektrini aparat za brijanje, desetak hemijskih olovaka, traku za pisau mainu,
kutiju voska za mazanje skija, kanarinca u kavezu, est pari arapa, zgodnu malu
stonu lampu (?), aktovku, uokvirenu eninu sliku i mali gramofon (koji je kupila
ispod ruke u prodavnici enskog rublja).
Stajao sam kao oduzet i nisam mogao da progovorim ni re. ena me je gledala sa
nevericom. Nije mogla da shvati da sam doao praznih ruku. A onda je briznula u
pla.
Eto, vidi kakav si! Ti me uopte ne voli! Bar jednom godinje bi mogao malo
da me obraduje, ali to tebi, oigledno ni ne pada na pamet! Odlazi! Bolje da te ne
vidim!
Tek kad se dobro isplakala, krenuo sam rukom prema depu i izvukao zlatni sat
optoen dragim kamenjem.

87
 PODELI PA VLADAJ

Postariji doseljenik kao to sam ja doivi svata udno. Probudim se, na primer,
ujutro, i sa smekom na usnama prisetim se kako sam sanjao da teno govorim
hebrejski sa svojom bakom u nekom tamo gradu zvanom Hodmezovarsarelji. To je
po mom miljenju najvii stepen prilagoavanja. (Nii stepen prilagoavalja je kada
izraelska kuhinja poinje da ti prija.)
ovek u urbi svakodnevice, s vremena na vreme oseti potrebu da malo predahne i
zapita se ta mu je preostalo iz onih dana maarskog izbeglitva - osim udnog
naglaska.
Poto sam samog sebe iskreno preispitao, otkrio sam da sam neto ipak sauvao:
jo uvek maarski delim. Nauio sam hebrejski da sabiram i oduzimam a i mnoenje
mi donekle ide od ruke ali jasno je da samo na maarskom moe da se deli. Zato se
uvek iznova udim kako ljudi koji ne znaju maarski mogu uopte da dele.
Amiru, na primer, to uspeva iz prve, osim to ponekad, kad mora da napie domai
zadatak, zovne oca u pomo. Ja, naravno, priskoim da bih opravdao dobar glas
hebrejskog oca i onda ponem dvostruko da mislim, prvo u sebi izraunam zadatak
apui na maarskom a zatim biblijskim jezikom izgovaram rezultat. Nije ni udo
da uz ovakvo raunanje na dva koloseka rezultat esto nije taan, to opet samo
dokazuje da je deljenje nedeljivo.
Domai zadaci bi trebalo da se reavaju samostalno - glasi tada moj pedagoki
savet. - Sedni i razmisli!
Osim toga bilo bi od mene potpuno nepedagoki priznati vlastitom sinu da uopte
ne razlikujem prave od nepravih razlomaka a da ne govorimo o aritmetikom i
geometrijskom nizu.
Tata - pita mene tako Amir - da li prosti broj moe da se izrazi decimalnim
razlomkom?
Sve je mogue sine, ako ima jaku volju - odgovaram ja. - A sada se gubi u svoju
sobu!
Ovi razlomci e me dovesti do ludila. Amirova sveska ih je puna. Sve je tu
razlomljeno, sve je jedna sedamnaestina ili tridesetiosam stodevetina neega.
Jednom sam naiao ak i na 8/6371, to je oigledno dokaz naeg razlomljenog
drutvenog sistema. I emu je sve to potrebno? ovek u mojim godinama ne eli da
se sea nereenih problema mladosti, ve eli da ivi u miru.

* * *

A onda je neko, tamo negde u Americi doao na mudru zamisao da osnuje Centar
za istraivanje svemira, i momci su za tili as proizveli depni raunar. To patuljasto
88
udo veliine dobro razvijene kutije ibica reava iz glave najtee matematike
zadatke kao od ale, a najvea nauna prednost mu je u tome to moe vrlo lako da
se prokrijumari na carini.
Tako sada jedan japanski primerak tog sveznalice lei na mom pisaem stolu i
svaki put kad zapnem na nekom matematikom problemu samo prebiram po njemu
kao po dobro natimovanom klaviru. tavie, zabavljam se izmiljajui zadatke.
udo jedno ta ta kutijica sve moe da rei! Na primer:

378,56973 : 63,41173 =

Ve i sam pogled na ovako neto u pretkompjutersko doba dovelo bi me do ludila
pa kad bi ak i cela moja budunost zavisila od reenja tog zadatka, rekao bih: evo
vam budunost a mene ostavite na miru. Meutim, sada, kada imam tu spravicu,
samo pritiskam dugmie i - ping! - ona izbaci odgovor.
Na alost to je nanjuio i moj sin Amir. ivotinjskim nagonom deteta ubrzo je
otkrio ogromne mogunosti koje mu otvara ovo tehniko dostignue. Nije prolo
nekoliko dana od kako sam japansko udo doneo kui, a ve sam zatekao derana za
mojim pisaem stolom: levo - otvorena sveska, a desnom rukom prebira po raunaru
kao pravi mali virtuoz.
ta ti pada na pamet? - prosiktao sam. - Zadatak bi trebalo da uradi sam.
Amir mi je pokazao zadatak koji je morao da rei.
Neki ovek je testamentom ovako podelio svoj imovinu: 2/17 ostavio je eni,
31,88% od razlike starijem sinu, 49/101 od razlike mlaem sinu a ostatak kerki koja
je dobila 71.407 i 1/4 izraelskih funti. Koliko je dobio svaki od naslednika?
Jedino to na to mogu rei jeste da je pokojnik ili bio neuraunljiv ili mu se
sopstvena porodica toliko zamerila da je hteo da joj se i preko groba osveti, to ipak
ne opravdava mog naslednika da se iz te zbrke izvlai vebajui prste na digitronu.
Sine - blago sam ga opomenuo - aritmetika se radi olovkom i hartijom.
Zato? - upitao je Amir.
Zato to ti digitron nee uvek biti pri ruci. Recimo, istroe se baterije.
Kupiu nove.
A ta ako je subota?
Pozajmiu digitron od Nikija.
A ako Niki nije kod kue?
Onda u uzeti tvoj.
Imajte na umu da je moj sin riokos a povrh toga, svi njegovi prijatelji redom
imaju kod kue bar po jedan digitron. Njihovi neodgovorni roditelji se besramno
koriste idealnom mogunou to ta naprava moe da se prokrijumari u depu i tako
stvaraju novi kompjuterizovani narataj, koji nije sposoban da deli ni na jednom

89
jeziku.
to se mene tie, reio sam taj problem jednim pokretom ruke. Jednog dana sam
zamahnuo - i on je odleteo. Ne bih znao da vam kaem da li je to bilo namerno ili ne,
ali, bilo kako bilo, japanski digitron se raspao na komadie. Diveni, dividi, divici.
Kada sam se sagnuo da pokupim ostatke, krv mi se sledila u ilama. Neete mi
verovati, ali u tom digitronu nije bilo niega, ni jednog jedinog tokia, samo
nekoliko vrlo tankih ploica proaranih linijama koje idu u raznim pravdima. A eto,
ovo jo-malo-pa-nita reava tako sloene matematike probleme od kojih ja,
ugledni pisac, posedim. Kako mu samo to uspeva? Plaim ga se. Tu je sam avo
umeao svoje prste.
Ali mladi ne znaju za strah. Amir je vest o sudbini digitrona primio sa
zauujuom ravnodunou. I najbolja supruga na svetu je neto posumnjala.
Efraime, bojim se da on ima svoj digitron.
Pretraili smo Amirovu sobu od poda do plafona ali nismo nita nali. Moja ena
tvrdi da oni sigurno imaju tajno skrovite u razredu. Danas su te stvari ve tako sitne
da moe da ih sakrije u uvo.
Bilo kako bilo, na sin Amir ima sve bolje ocene iz matematike a na licu mu titra
smeak Mona Lize.
Moda je u pravu. Budunost pripada raunarima i patuljcima. Meni jo jedino
preostaje da na maarskom psujem. Da delim i onako vie ne znam.

90
 VELIINA NA MALOM EKRANU

Pre velikog preokreta iveo sam u apsolutnoj anonimnosti. Vrlo retko bi me

zadesila srea da doivim javno priznanje. Tako je na primer moja Hebrejska
enciklopedija (2 toma) nala posebno mesto u rubrici Nove knjige nekog asopisa
za ene: E. Ki. Hebr. Enc. tom 24. Jednom sam na godinjem odmoru uspeo da se
popnem na vrh Kilimandara, i da dopisnik agencije Rojter nije sluajno tada dobio
grip, sigurno bi me tada spomenuli na radiju. Nekoliko godina kasnije, kada sam
komponovao Betovenovu X simfoniju, dobio sam u jednom asopisu, koji izlazi na
jidiu, sasvim pristojnu kritiku u rubrici Uradi sam. Pamtim jo jedan svetli
trenutak u ivotu: kad sam otkrio lek protiv raka, primio me je ministar za zdravstvo
i zadrao se sa mnom u razgovoru itavih sedam minuta, sve dok nije stigla
urugvajska delegacija. Ima li jo neto? Ah, da, kada je izala moja Kratka istorija
jevrejskog naroda od Avrama do Golde, dao sam intervju za noni program radija.
Ali za oveka na ulici ostao sam nepoznat.
I onda je, kao to rekoh, doao veliki preokret.
Doao je iz vedra neba i nasred ulice. Prilo mi je neko dete, stavilo mi pred usta
mikrofon i upitalo me ta mislim o optem stanju u svetu.
Nema razloga za zabrinutost - odgovorio sam.
Otiao sam kui i vie nisam na to mislio.
Dok sam s najboljom suprugom na svetu sedeo za veerom, odjednom se iz
susedne sobe, gde su deca, veerajui na podu, gledala televiziju, zauo prodoran
krik. U tren oka se na vratima pojavio na sin Amir drhtei od uzbuenja.
Tata! - jedva je izgovorio. - Na televiziji... tata... bio si na televiziji...!
Uzvikivao je jo neto nerazgovetno sve dok nije dobio napad kalja zbog ega
vie nije mogao da izusti ni re. Doktor, koga smo odmah pozvali, nije mogao da
doeka ni da ue u sobu nego je ve sa stepenita poeo da vie:
Video sam vas! uo sam ta ste rekli na televiziji! Nema razloga za zabrinutost!
Tek tada sam se prisetio da je pored onog deteta sa mikrofonom stajalo jo jedno
dete sa nekom drugom stvari u ruci i da je neto tiho zujalo dok sam iznosio svoje
miljenje o optem stanju.
Tog momenta zazvonio je telefon.
Od srca vam hvala - ree neki drhtavi enski glas. - ivim ve ezdeset godina u
Jerusalimu i zahvaljujem Vam u ime oveanstva.
Stiglo je i prvo cvee. Predstavnik parlamenta poslao je buket sa porukom: Va
neustraivi optimizam ostavio je na mene duboki utisak. elim Vam uspeha u daljem
radu i molim Vas da mi poaljete dve fotografije sa potpisom.
Dolazilo je sve vie komija, koji bi se poreali uz zid i gledali me sa
strahopotovanjem. Nekoliko hrabrijih pristupilo bi mi blie, dodirnulo mi rub odee
91
i brzo pobeglo nazad jedva savlaujui silne emocije.
Bili su to slavni dani, divno doba, ispunjenje davno zaboravljenih mladalakih
snova, Na ulici bi ljudi zastajali, okretali se za mnom i aputali:
Evo ga ide... Da, to je on... Nema razloga za zabrinutost... Rekao je to na
televiziji...
Jedna trafikantkinja je, kada sam uao da kupim cigarete, iroko razjapila usta,
pokuala da uhvati vazduh i pala u nesvest. Poznanice, koje me do tada nisu ni
primeivale, poele su da mi dobacuju zavodljive poglede. I cvee, cvee...
Neto se promenilo i u dranju najbolje supruge na svetu, i to u moju korist. Jedne
noi sam se probudio sa nejasnim utiskom da me neko posmatra. Bilo je to moja
supruga. Soba je bila obasjana meseinom a ona se nalaktila i gledala me kao da me
vidi prvi put u ivotu.
Efraime - prela je. - Iz profila podsea na Ringo Stara.
Primetio sam promene ak i na samom sebi. Korak mi je postao gipkiji, telo se
uspravilo. Moja majka tvrdi da sam porastao najmanje za tri santimetra. Kad sam
hteo da se ukljuim u razgovor, obino bih poinjao reima: Dozvolite mi, kao
oveku koji je ve davao izjave i za televiziju, da kaem svoje miljenje...
Posle svih neuspeha prolih godina, posle uzaludnog truda da neto postignem sa
enciklopedijama, simfonijama i slinim glupostima, osetio sam konano slatki ukus
slave. Po nekim procenama tog utorka me je na ekranu videlo celokupno
stanovnitvo zemlje sa izuzetkom izvesnog Jehude Grinpana, koji se izvinjavao da
mu je upravo za vreme mog nastupa pregorela cev u televizoru. Dobrovoljno sam mu
pismeno prepriao intervju.
Sudei po svemu, naa ulica e dobiti novo ime Ulica intervjua, moda ak i
Bulevar bez razloga. U svakom sluaju naruio sam nove vizit-karte:

EFRAIM KION
AUTOR TELEVIZIJSKOG KOMENTARA
NEMA RAZLOGA ZA ZABRINUTOST

Ponekad, za vreme dugih veeri, rasprostrem vizitkarte i gledam ih. Ima u njima
neto uteno, a uteha mi je sada i te kako potrebna. Nezahvalna svetina pomalo me
zaboravlja. Sve ee ljudi prolaze kraj mene a da me ne prepoznaju, da me ak,
tavie, ni ne primete - ba kao da nikada nisam ni nastupio na televiziji. Raspitao
sam se da li moda imaju u planu da ponove emisiju kako bi osveili pamenje
publike. Rekli su mi da nemaju.
Tumaram ulicama i traim decu sa mikrofonima ili nekim predmetima to zuje u
ruci. Na alost, ili ih nema ili me nita ne pitaju. Nedavno sam bio u operi.
Neposredno pre nego to se digla zavesa, jedan kamerman ustremio se pravo ka meni

92
- i u poslednjem asu usmerio je kameru u oveka kraj mene koji je akao nos. I ja
sam poeo da akam nos ali mi ni to nije nita pomoglo.
Pre nekoliko dana su me obavestili da sam za svoju poslednju priu dobio
Bialikovu nagradu.
Prvo sam sam otiao u televiziju i raspitao se da li e prenositi dodelu nagrade.
Kako to nisu mogli sa sigurnou da mi obeaju, odluio sam da ne primim nagradu.
Pre nego to sam izaao iz zgrade, jedna istaica mi je obeala da e da me
prokrijumari u studio B meu statiste TV-serije ovee, ne ljuti se!. Ponovo
ivim u nadi.

93
 RADOSTI PORODINOG PREVOZA

S obzirom da smo pri kraju knjige, hteo bih da na ovom mestu istaknem da sam,
kada imam sve u vidu, ipak pristalica braka. Jeste da ovek radi kao rob ali bar zna
zato; vremenom izrodi punu kuu nestane deice, ne trai vie dragoceno vreme na
svaku maku i ribu - ukratko, nije vie ni slika onog usamljenog, bednog stvora
kakav je bio u doba srenih samakih dana. Za ime mukarac u stvari tei? Tei za
enom sa kojom e deliti breme ivota, za nekim kome se moe izjadati. Oeni se, i
eto mu ve razloga da se jada. Nevolja sa kojom se pisac ovih redova naroito
suoava jeste vonja automobilom sa sopstvenom porodicom. Ne mogu da preem ni
petnaest metara a da najbolja supruga na svetu glasno ne krikne:
Crveno! Crveno!
Ili:
Pazi bicikl! Pazi bicikl!
Te poruke sa strane neizostavno dolaze u paru: prvo sa velikim uzvinikom a zatim
u kurzivu. Davno pre bih jo i podsetio enu da nikada nisam kanjen zbog
saobraajnog prekraja, da vozim auto tako rei od detinjstva, da i ja kao i ona imam
dva oka, a moda i vie, i da zato mogu isto tako dobro da vozim i bez njenih
primedbi u kurzivu.
Pre deset godina, meutim, prestao sam da se suprotstavljam, jer sam shvatio da se
kod nje radi o pukim emocijama i da tu logika ne pomae.
Uzgred reeno, ona sama ima ve etiri saobraajna prekraja.
Ponekad, dok vozim nekom sasvim mirnom ulicom, moja ena odjednom krikne:
Efraime! Efraime!
U trenu okrenem volan, popnem se kolima na trotoar, oborim dve kante za ubre i
udarim u gvozdenu roletnu perionice rublja. Ugasim ono to je jo ostalo od motora i
osvrnem se oko sebe: ulica pusta kao Sahara, nigde ive due, nigde ni jednog vozila
sa kojim sam mogao da se sudarim.
Zato si kriknula! - u udu pitam enu. - Zato si kriknula?
Nisi bio sabran.
Jo i uzdahne:
Kako ti vozi! Kako ti vozi! - i demonstrativno se vee sigurnosnim pojasom.
Deca su naravno na maminoj strani. Prva ivotinja koju je moja ker Renana znala
da prepozna bila je zebra. Prelaz preko zebre! Njen deda takoe rado istie da vozim
kao lud, kao lud. Jednom me je poveo u stranu i obratio mi se kao mukarac
mukarcu.
Sluaj, mome, ti ima dovoljno svojih briga, pusti moju ker da vozi.
ak i deca znaju da sa zadnjeg sedita u horu skandiraju:

94
 Tata, pusti mamu...
Neprestano me alju na sve mogue kurseve a i na svakakve naine, diskretno,
vreaju mi ponos. Primetio sam da Amir, kad god se vratim sa posla kui, vikne:
Tata je sreno stigao. Nita se nije desilo.
Ne znam zato bi neto moralo da se desi? I emu ono sreno? Ubeen sam da ih
na to podstie majka, koja ima etiri saobraajna prekraja. Za vreme porodinih
vonji ona uvek sike:
Oh, kako bih volela da te sad uhvati policija. Kako bih volela.
Ili:
To e da te kota vozake dozvole, to e da te kota vozake dozvole!
Ona tvrdi da moe da se opusti jedino kad sama vozi. Najee mi silom oduzme
auto, uz silne drame i histerine napade i uz gromoglasan aplauz sa galerije. Do sada
je ve uspela da udari u dva kamiona i jedan klavir, obori parking-sat i pregazi
bezbroj maaka.
To je zato to sam zbog tvoje lude vonje sva smotana - objanjavala bi ona posle
svake saobraajne nezgode.
U poslednje vreme se ak i naa kuja Maksi, ba kao prava kuja, prikljuila
zaverenicima. Na svakom naglom zaokretu ona isturi glavu kroz prozor i dva puta
otro zalaje. Moja ena tvrdi da ona eli da me upozori da moram da vozim drei
volan sa obe ruke kao to vozi sav ostali svet.
Ponekad me ena pecne tek posle svrenog ina. Poto bez po muke proiam
mimo dvoje-troje mirnih peaka, zajedljivo mi dobaci:
Nisi ih ni video! Nisi ih uopte video!
Naravno da sam ih video. Naravno da sam ih video. Inae bi ih, naravno, pregazio.
Koliko brzo vozi, za ime boga, koliko brzo vozi?
Vozim ezdeset.
Zar hoe da zavrimo u bolnici? U bolnici?
Ona vozi brzinom od 150 km/sat a otprilike istom brzinom daje i primedbe.
Prolog meseca je, prisvojivi kola, odzujala u supermarket da kupi sir. Na putu je
neki semafor naleteo tano u nju i auto pretvorio u harmoniku. Izala je iz kola bela
kao kre, ali neozleena. Pa ipak me je posle toga jo nedeljama proganjala
pogledom koji je mene optuivao.
Zamisli, bednie - govorio mi je taj pogled ta bi bilo da si ti, ne daj boe, bio
za volanom!
Ona ima, to znamo, etiri ozbiljna prekraja.
Poto su neko vreme bila na opravci kod auto-limara, kola su se sreno vratila kui.
Sada ve vozim znatno bolje i to metodom: uradi sam. To je neka vrsta
preventivne vonje: da bih unapred smirio duhove izbezumljene porodice, pre
svakog ukrtanja sam sebe upozoravam:

95
 Znak stop ispred mene! - govorim glasno vozei jedva etrdeset kilometara na
sat. - Znak stop ispred mene!
Ili:
Ne kroz uto, Efraime, ne kroz uto!
A kad naglo skreem, mrmljam sebi u bradu:
Kako to vozim? Kako to vozim?
Sad je u kolima mir. Najbolja supruga na svetu sedi kraj mene stisnutih usana, deca
me utei preziru, kuja ponekad zalaje a ja se mirno i polako vozim - u ludnicu.

96
 {1}
U potrazi za izgubljenim vremenom
{2}
Jevrejin roen u Izraelu.
{3}
Obred kojim se deak, kad navri trinaest godina, prima za punopravnog lana
jevrejske verske zajednice.

97
Sadraj
Naslov i autor 2
Naslov orginala 3
SLIKA I PRILIKA 4
SRENA NOVA GODINA! 7
LATIFA OD UROKA 11
MALO PROLENO SPREMANJE 14
SILOM PRELJUBNICI 17
STRANA CRVENKAPA 20
A LA RECHERCHE DU TEMPS PERDU 22
NAJEZDA MRAVA 24
C KOMPJUTEROM HEMA ALE 26
PAKAO ZVANI KAKAO 29
PORAZ ZA ZELENIM STOLOM 33
I MAINA JE SAMO OVEK 35
UTI I PLIVAJ! 38
SAGA O FORSAJTIMA 41
CUCLA CUCI 44
PROHUJALO KROZ PROZOR 47
NADNATUR NICLA 50
MARIONETE 53
KAD BI SVE IVOTINJE SVETA 56
OPERACIJA APOLO 58
KOLO, KOLO, NAOKOLO 61
KOME ZVONE SUDOVI 62
TELEKOMPLIKACIJE 64
KIKIRIKI SA SUVIM GROEM 67

98
MOJE ZLATO SPAVA 69
PAJA IZ TURISTIKOG RAJA 72
KO PITA, HE SKITA 74
ZALEPI BLINJEG SVOG 77
KAKO JE NAPOLEON PORAEN KOD BATEPLOA 79
ZLATNA ZALIHA 82
POKLONJENOM KONJU U ZUBE SE HE GLEDA 85
PODELI PA VLADAJ 88
VELIINA HA MALOM EKRANU 91
RADOSTI PORODINOG PREVOZA 94

99