Re direktora Prof.
dr Sneana Raki
Drage itateljke,
L
eto je ve u jeku, te smo u ovom broju
pripremili teme koje e biti korisne kako
buduim, tako i mamama koje su ve
upoznale ari roditeljstva. Pripreme za
letovanje su nekima ve poznate, ali
onima koji se tek spremaju za putovanje
u blaenom stanju ili sa bebom, saveti specijalista
ginekologije i akuerstva kao i pedijatara bie
dragoceni.
Takoe, uvek aktuelne teme o maloletnikim
trudnoama koje su vrlo esto tabu tema nismo
zaobili, jer smatramo da je podrka porodice,
strunjaka pa i itavog drutva od velike pomoi
jako mladim buduim majkama, koje najee ne
znaju kome da se obrate za pomo.
Nedavno smo odrali kurs ultrazvuka, iji je vodei
predava bio svetski priznati strunjak iz oblasti
perinatalne dijagnostike, kako bismo svetske Jedna od vrlo aktuelnih i korisnih akcija na
trendove i saznanja mogli da pribliimo lekarima koje smo ponosni je ponovno pokretanje kole
iz Srbije, jer smatramo da je kvalitetna edukacija roditeljstva na naoj klinici, koja je godinama bila
osnov za savremeno voenje trudnoe. Kako je od velike pomoi buduim majkama. Za razliku
razmena znanja i iskustva doprinela sve boljoj od ranijih godina, kada su tema bile psiho-fizike
zdravstvenoj nezi i zatiti, kao i odnosu prema pripreme za trudnice, ovaj put smo u fokus stavili
pacijentima, nastavili smo saradnju sa AKH klinikom konkretne pripreme za poroaj odnosno dolazak
iz Bea. Njihovi lekari bili su gosti nae klinike i
u bolnicu na sam dan poroaja. Cilj upoznavanja
svoja iskustva opisali u jednom od tekstova u Front
sa procedurama i aktivnostima koje vas ekaju
magazinu.
kada doe do tog dugooekivanog trenutka je
Zapoeti su radovi na odeljenju za vantelesnu podrka buduim mamama, kako bi smanjile stres
oplodnju u okviru akcije Nije svejedno kad bebe i nedoumice i samim tim ih bolje pripremili za taj
dolaze, koja je donacija kompanije Nectar. najlepi momenat u njihovom ivotu.
Podseamo vas da se moete prikljuiti akciji
i pomoi da se adatacija i rekonstrukcija tako Verujemo da je izbor tema za 4. broj Front magazina
vanog odeljenja zavri to pre. Vie o tome moete interesantan i koristan i elimo vam da uivate u
proitati u vestima naeg magazina. itanju.
Srdano,
Prof. dr Sneana Raki
4 Front Magazin

Tema broja

FRONT 18 Edukacija u slubi razvoja perinatalne dijagnostike

MAGAZIN Prof. dr Philippe Jeanty

Razgovarali smo sa prof. dr Philippe Jeanty, svetski priznatim strunjakom iz
oblasti perinatalne zvune dijagnostike.
Jul 2016 BROJ 4

Osniva i izdava:
Ostalo
GAK Narodni front
www.gakfront.org

Adresa redakcije:
Kraljice Natalije 62, 11 000 Beograd 07 Letovanje u trudnoi
Tel: 011/2068-264 Fax: 011/3613-347
Sadraj nesesera koji nosite sa sobom na letovanje potrebno je planirati
Email kontakt za marketing i itaoce: unapred da biste izbegli najee probleme koji se mogu javiti...
info@gakfront.org

Direktor izdanja:
Prof. dr Sneana Raki 09 Vodi kroz trudnou
Glavni i odgovorni urednik:
Katarina uri
Prim. dr Nikola Cerovi
Vi i vae dete tokom devet meseci
Redakcija:
Jelena Perendija

Art direction & Design: 10 Kada dete rodi dete

Darko Nekovi
Ksenija Babi Dipl. psiholog, savetnik sistemske porodine psihoterapije
Fotografija:
Foto Bebiron
Gotovo svaku spoznaju o trudnoi veoma mladih devojaka prati prvo...

Struni saradnici:
prof. dr Sneana Raki,
doc. dr Svetlana Jankovi Ranatovi,
13 Maloletnike trudnoe
prof. dr Ana Mitrovi Jovanovi, dr Radomir Anii, Prof. dr Ana Mitrovi Jovanovi
prim. dr Nikola Cerovi, dipl. psiholog Ksenija Babi,
dr sc. med. dr Milena Papi - Obradovi, Na abortus se u Srbiji svake godine odlui oko 16.000 maloletnica...
prim. dr Biljana Pejovi, prof. dr. Ljubomir Petrievi

20 Vaginoplastika
Saradnici i prijatelji:
Avent, Cryo save, Kibid, Nectar, Doc. dr Svetlana Jankovi Ranatovi
Infarm, Amicus, Pharma Swiss, Keprom, Impamil,
Vedra International, Innventa, Seracell, Sve ei trend meu enama, hirurko suavanje vagine u svrhu...
Ewopharm, Delhaize, Sodimed.

Pokrovitelj:
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije
25 Vaa beba i leto
tampa: Boravak na moru moe biti veliko uivanje za bebu. Naalost, moe i da vam
Komazec, Inija presedne. Ono zbog ega odrasli i starija deca idu na more, bebi ba i ne prija...
Tira:
5.000 primeraka 27 Kontrolisana sistemska hipotermija novoroeneta
Distribucija:
GAK Narodni front Prim. dr Biljana Pejovi
Ovu temu izabrale su nae brojne itateljke, sa eljom da se objasne...

07 13 25
Front Magazin 5
6 Front Magazin
 Front Magazin 7

Letovanje u trudnoi
planiranje je klju uivanja
Sadraj nesesera koji nosite sa sobom na letovanje potrebno je planirati unapred da biste izbegli
najee probleme koji se mogu javiti tokom odmora. Naravno, ta nosite zavisi i kuda i kako
putujete i koliko ste trudni na samom poetku trudnoe, do 14. nedelje moe Vas muiti muka
poneete vitamina B6, dok na kraju drugog trimestra moete imati goruicu, pa e vam dobro
doi antacidi. Dakle, napravite plan i polako ponite da pakujete, planiranje je klju kasnijeg
uivanja.

U
koliko imate proirene vene, otiu vam
noge ili putujete avionom na dalje
destinacije, dobro je da nosite neki
od heparinskih gelova ili masti koje
treba da maete pre puta, laganim
masiranjem od vrhova prstiju ka gore.
Te kreme moete mazati dva puta dnevno, ujutro
i uvee. Za goruicu, tako estu u drugom delu
trudnoe, dobro je poneti antacide, u obliku tableta
za vakanje koje moete pogrickati tri puta dnevno,
jedan do dva sata nakon jela ili pre spavanja. Neki
probiotik je takodje veoma vaan sastojak vaeg
nesesera, posebno za prvih nekoliko dana boravka
na letovanju, ili ukoliko dodje do neprijatne dijareje,
koja nije neuobiajena kada dodje do promene
uobiajene ishrane. Zatvor, ba kao i dijareja, moe
biti pratilac promene ishrane, pa nije loe poneti
sredstvo protiv zatvora, po mogustvu bazirano
na prirodnim sastojcima, a o vrsti se obavezno
konsultujte sa svojim lekarom, da ne bi efekat bio
suprotan takva sredstva mogu da izazovu naglu
stolicu i da dovedu i do kontrakcija.
Ukoliko imate este glavobolje, paracetamol je lek
koji je bezbedan u trudnoi i obavezno ga ponesite
i za sluaj da imate temperaturu, ali on nikako nije
zamena za pregled i ako dodje do temperature,
obavezno se javite lekaru. Antibiotike nemojte piti
na svoju ruku, takvoj terapiji uvek treba da prethodi
konsultacija lekara i indikacija za njihovo uzimanje.
Izbegavajte ibuprofen, posebno ako ste preli 24
nedelje trudnoe.
Jedan od estih problema u trudnoi je izmena
sekreta, koji moe biti pojaan ili moe izmeniti miris
i praviti neprijatnosti bol pri odnosu ili mokrenju,
svrab, ak i poveati rizik od prevremenog porodjaja.
Da biste smanjili mogunost infekcije, ponesite
sredstvo za intimnu higijenu i izbegavajte upotrebu
obinog sapuna, a dobro je i, radi preventive i
odravanja normalne flore vagine, posebno kod
kupanja u bazenu, moru ili reci, poneti i vaginalete
sa Latobacillus-om. Ukoliko esto imate vaginalne
infekcije, posavetujte se sa svojim ginekologom koje
vaginalete da ponesete ukoliko dodje do infekcije.
Ukoliko koristite vitaminsku suplementaciju,
ponesite dovoljnu koliinu za ceo boravak, a jedan
od nezaobilaznih sastojaka putnog nesesera
mora biti krema za sunanje sa visokim zatitinim
faktorom, koju treba da maete nekoliko puta tokom
dana, a posebno posle kupanja.
I na kraju ne preterujte sa aktivnostima, nemojte
se umarati i unosite dovoljno tenosti. Nemojte
se izlagati suncu izmedju 11 i 16h, izbegavajte
djakuzi i saunu i uivajte u odmoru u iekivanju
najlepeg dogaaja u ivotu.
8 Front Magazin

Drugo tromeseje
Vi i vae dete
tokom devet meseci
na koje promene treba raunati tokom tri tromeseja
kako se razvija plod
pregledi i analize koje treba uraditi
prevencija zaraznih bolesti u trudnoi
kako e protei poroaj
Prim. dr Nikola Cerovi
spec. ginekologije i akuerstva
Majka
ta se menja
Od poetka etvrtog meseca primetiete poveanje
materice-trbuh vam postaje zaobljen. Ako vam je to
prva trudnoa pokrete deteta osetiete u 22. nedelji.
Ako ste ve bili trudni pokrete deteta osetiete u 17.
nedelji jer je va mozak zapamtio ovaj oseaj i sada
ga lake prepoznaje.
Normalno poveanje telesne teine je oko 1 kg.
meseno, a ako ste mravi i neto vie. Krvni pritisak
je obino neto nii nego kada niste bili trudni.
Savet: Raznovrsna i uravnoteena ishrana i kretanje
pomoi e vam da savladate oseaj umora. Svakako
izbegavajte puenje i alkohol. Ako osetite kontrakcije,
posebno ako ih je vie od deset u toku dana,
obavezno se posavetujte sa svojim ginekologom.
Mogue tegobe
Poetkom drugog tromeseja moe se javiti itav niz
tegoba koje mogu potrajati sve do poroaja.
Peenje u elucu
Uzrokovano je poveanim luenjem eludane
kiseline.
Savet: Jedite esto kako eludac ne bi bio prazan.
Izbegavajte gazirana pia.
Teina u nogama
Oteena stopala i noge na kraju dana esti su i
bezazleni simptomi. Ipak, uporni i jai otoci uz
poveanje krvnog pritiska mogu biti znak ozbiljnog
poremeaja, pa se svakako obratite svom ginekologu.
Savet: Izbegavajte tesnu odeu i obuu, nemojte
sedeti prekrtenih nogu. esto se odmarajte oprueni
na krevetu ili lealjci. Nosite specijalne arape i
izbegavajte da due stojite na jednom mestu. Dok
spavate pod noge stavite jastuk.
Proirene vene nogu (varikoziteti)
Trudnoa pogorava oboljenje vena ako ono ve
postoji i pospeuje pojavu bolesti ako za nju postoje
predispozicije.
Savet: Posavetujte se sa lekarom koji e zavisno od
stadijuma bolesi preporuiti i adekvatno leenje.
Grevi u nogama
esto su posledica loe venske cirkulacije.
Savet: Izbegavajte due stajanje, nemojte sedeti
prekrtenih nogu.
Zatvor (opstipacija)
Vrlo se esto javlja.
Savet: esto pomae hrana bogata vlaknima tj.
mnogo voa i povra i dovoljna koliina tenosti.
Pomae i neki lagani laksativ, na primer parafinsko
ulje. Lekove protiv zatvora nemojte uzimate bez
preporuke lekara.
Hemoroidi
U vreme trudnoce esto su posledica oteane
venske cirkulacije, ali i tvrde i neredovne stolice.
Savet: Borite se protiv tvrde stolice, pijte najmanje
1-1,5 l vode na dan. Ako i to ne pomogne obratite se
lekaru.
Bolesti zuba
U trudnoi se esto ubrzano razvija karijes, a zubno
meso esto krvari zbog delovanja hormona na
sluzokou.
Savet: Redovno poseujte stomatologa. Zube perite
dva do tri puta dnevno, mekom etkicom, naroito
ako vam je zubno meso osetljivo. Pijte dosta mleka
i jedite mlene proizvode i/ili uzimajte preparate
kalcijuma da vam zubi ne postanu krhki.
Kvarenje iz nosa
Moe se desiti u toku trudnoe zbog izmenjenog
procesa zgruavanja krvi.
Savet: Ako su krvarenja esta i obilna posavetujte se
sa lekarom.
Znakovi za uzbunu
Krvarenje iz vagine
Najee nije pogubno i pogotovo nije znak da bi
trebalo prekinuti trudnou posebno ako se javi samo
jednom i ako je slabijeg intenziteta. No, moe biti i
veoma ozbiljan simptom. Svakako se posavetujte sa
lekarom.
Front Magazin 9
Kontrakcije
To su grenja miia materice i esto se javljaju
nakon petog meseca. Manje od deset kontrakcija
dnevno je normalno i nisu razlog za brigu ukoliko
nisu bolne i ne javljaju se u nizu ve pojedinano.
Bolne kontrakcije praene krvarenjima mogu ozbiljno
ugroziti fetus. ak i ako nisu bolne,ali su uestale,
obavezno se obratite lekaru.
Nesvestica
Javlja se esto i to u pregrejanim prostorijama, na
primer u kupatilu, u guvi itd. Stoga ivite uredno,
izbegavajte guvu, vrue kupke i zamor.Ako se
nesvestice javljaju ee obratite se svom lekaru.
Povien arterijski pritisak
Moe prouzrokovati znatne komplikacije u trudnoi.
Gornje vrednosti su 130/80. Sve iznad ovih vrenosti
smatra se povienim pritiskom (hipertenzijom).
Krvni pritisak treba u trudnoi redovno meriti,
posebno ako postoje otoci nogu. Trudnica se treba
dosta odmarati. Lekar e zavisno od potreba odrediti
nain leenja.
Poviena telesna temperatura
U trudnoi uvek je znak za uzbunu. Svaki uzrok koji
je do nje doveo mora se izleiti jer i lake upale mogu
dovesti do prevremenog porodjaja, a neke virusne
infekcije u prvom tromeseju mogu prouzrokovati i
nakaznosti.
Plod
Fetus raste i krajem drugog tromeseja dugaak je
oko 20-30 cm, a teak 500-600g. Sve ee
se pomera i menja poloaj u amnionskoj tenosti.
Prilagodjava se razdobljima aktivnosti i sna. Fetus
je najaktivniji kada se odmarate i kada spavate.
Glava ini 1/3 njegove ukupne veliine. Trup fetusa
jo je mrav. Poinje mu rasti kosa, hrskavice se
poinju pretvarati u kosti i initi osnovu kostura.
Srce je formirano i radi dvostruko bre nego srce
odrasle osobe(120 otkucaja u minuti). Svi organi
poinju polako obavljati svoje funkcije. Postepeno
se formiraju bronhi (dunice). Fetus sve vie nalikuje
detetu kakvo e se roditi. Potkraj ovob perioda fetus
razlikuje dan i no.
10 Front Magazin

Kada dete rodi dete ta kad shvatim da

Ksenija Babi
Dipl. psiholog, savetnik
sistemske porodine
psihoterapije
Centar za psiholoku podrku
porodinim odnosima i razvojnim
tekoama dece
suoiti i upoznati sa novom ulogom majke za koju
jo nije emocionalno zrela, kao i sa psihofizikom
promenom organizma.
Roditelji mogu mnogo pomoi. Ako se ve desilo,
roditelji trebaju da budu tu za svoje dete. Potrebno
je da razumno prihvate situaciju te da iz nje izvuku
pozitivne zakljuke. Nema potrebe istraivati razloge
nastalog dogaaja, treba planirati kako pomoi
detetu i kako se organizovati za dolazak novog
lana porodice. Potrebno ih je osvestiti da shvate
sam trudna?
oseaj srama, nelagode, krivice
oseaj straha od, pre svega, roditeljske
reakcije
strah od toga kako e reagovati okolina
negiranje postojeeg stanja, neprihvatanje
novonastale situacije
strah da u biti naputena od oca deteta
strah od oduzimanja deteta
strah da u biti prisiljena na pobaaj

injenica je da se starosna granica ulaska
u prve seksualne odnose polako pomera
prema dole, pa tako neretko u praksi
susreemo devojke i mladie koji prvi
polni odnos imaju ve sa 12 i 13 godina.
Radi se o mladim osobama koje jo uvek
nisu zavrile svoj niti fiziki ali ni psihiki razvoj.
Vrlo esto mlade majke dolaze iz disfunkcionalnih
porodica, u kojima su i njihove majke relativno rano
postale roditelji, iz porodica preterano strogih ili
preterano popustljivih roditelja, iz porodica u kojima
nemaju uporite ili oseaj sigurnosti, a koji ini
temelj zdravog odrastanja i sazrevanja.
Gotovo svaku spoznaju o trudnoi veoma mladih
devojaka prati prvo neverica i oaj, potom oseaj
usamljenosti, odbaenosti, strah od nerazumevanja
i osude okoline. ta sada? Kako mi se to dogodilo?
ta e mi roditelji rei? ta e mi rei prijatelji?
Hiljade pitanjastrahova Mlada devojka koja je
ostala trudna esto ima oseaj srama, nelagode,
krivice, strah da e biti naputena od oca deteta,
strah od prekida kolovanja, osude ili neprihvatanje
od kolske sredine. esto misli da je sama kriva
za to. Misli da e biti odbaena, a ta ranjivost i
bespomonost moe dovesti do niza nepromiljenih
odluka. esto ne ume prepoznati simptome koji
ukazuju na trudnou.
Iskustva iz prakse pokazuju da se esto trudnoa
kod maloletnih devojaka utvruje po isteku
deset nedelja od dana zaea. Kasno utvrivanje
trudnoe uglavnom je povezano s nedovoljnom
informisanou mladih devojaka, neprepoznavanjem
i negiranjem znakova trudnoe. Takoe, ponekad
devojke i po otkrivanju skrivaju da su trudne te
odgaaju trenutak kada e o tome obavestiti
porodicu. Nije retka ni injenica da do etvrtog,
petog meseca trudnoe neke devojke ne shvate da
su trudne.
Jedno od glavnih obeleja tinejderki jeste
nepredvidljivo ponaanje. One jo nisu dovoljno
spremne da donose racionalne odluke i da brinu o
drugom biu. Zbog kognitivne specifinosti uzrasta,
hormonalnih i bihejvioralnih promena; oseanja
bespomonosti i beznadenosti karakteristino je
da dolazi do niza veoma nepromiljenih odluka.
Poveava se rizik od pokuaja ilegalnih prekida
trudnoe to moe rezultirati nizom komplikacija; u
kasnijem uzrastu i sterilitetom, ali ponekad i smrtnim
ishodom.
Maloletnike trudnoe su posebna rizina grupa
trudnoa koja zahteva punu leniku panju i
nadzor, jer je i vei rizik od komplikacija i spontanih
pobaaja u tom uzrastu. Prekid trudnoe vrlo esto
za posledicu ima kasnije psihike smetnje i proradu
samih okolnosti oko maloletnike trudnoe kao i
pobaaja.
Iz napred navedenih razloga najvanija je podrka
okoline. Veoma je vano da se u ovoj situaciji
devojka prvo obrati najbliskijoj osobi, isto tako
i lekaru. Poto je ovo neoekivana situacija, za
oekivanje je burna reakcija okoline na koju devojka
treba da bude spremna. Ova reakcija moe biti
popraena neprijatnostima koje mogu dovesti do
pogrenih odluka. Devojka mora znati da nije sama
i da uvek ima kome da se obrati. Ona se mora
da se sve moe popraviti, nadomestiti. Da nau ne znam ili nisam prepoznale simptome
pozitivne strane i shvate koliko su sada najpotrebniji koji ukazuju na trudnou ( nije retka
svojoj deci. Nije uobiajeno, ali se desilo i posle injenica da do 4. meseca trudnoe neke
faze tugovanja, besa i razoaranja treba prihvatiti devojke ne shvate da su gravidne )
novonastalu situaciju.
strah od prekida kolovanja, osuda ili
Roditelji, kada saznaju za trudnou svoga deteta,
esto reaguju na neprimeren nain, to je jednim neprihvatanje od kolske sredine
delom posledica straha i saznanja da e njihovo strah od budunosti ili strah od biti majka
dete zapravo imati dete.
Reakcije roditelja mogu biti neverica, ok,
neprihvatanje situacije, ljutnja, pretnje, esto
prebacivanje krivice na drugu osobu, neverica i
iznenaenje u smislu nema anse da se to desilo
mom detetu, jednostavno se nikada nije ni poljubila, ta kad saznaju
a kamoli da moe biti trudna, sigurno je bila
prisiljena na tako neto, nije sama htela biti s njim,
u njemu je problem, oduvek je bio problematian i
roditelji?
nikada nam se nije dopadao.
neverica, ok, stres,
Roditelji treba da shvate da ukoliko dou u tu
situaciju, sve moe da se popravi dogovorom, neprihvatanje situacije
postavi na zdrave temelje i da pokuaju pre svega ljutnja, pretnje
pomoi svome detetu da i psihiki i fiziki prebrodi prebacivanje krivice na drugu osobu,
novonastale okolnosti. Bez obzira na prvobitni ok, traenje krivca u drugima i uopte traenje
nikako ne treba osuivati i kritikovati svoje dete.
odgovornih osoba
Mnogi roditelji ne prihvataju maloletniku trudnou to pre reiti problem, to pre traiti
ba zato to su proli kroz to. Ili obrnuto, ne
pobaaj i sl
razumeju, jer se to njima nije desilo. Ponekad
ignorisanje, beg od situacije i
odbacuju decu, jer ne odobravaju njihovog partnera.
prebacivanje odgovornosti na sistem
Devojke se mogu i trebalo bi da se posavetuju
nema anse da se to desilo mom detetu,
sa strunjacima kako razgovarati sa sopstvenim
roditeljima. Oni e im pomoi da izventiliraju jednostavno se nikada nije ni poljubila a
oseanja prema roditeljima, odigraju rol plej ili im kamoli da moe biti trudna
napiu pismo. pa jo nema ni menstruaciju, kako je to
Ukoliko izostane podrka roditelja i partnera, mlada
mogue
devojka treba da zna da uvek moe nekome da
se obrati. Za poetak, dobro je pronai osobu od morala je biti prisiljena na tako neto, nije
sama sigurno htela biti s njim, u njemu
poverenja - baku, tetku, prijatelje, dalju rodbinu,
roditelje prijatelja ... U svakom sluaju potrebno je problem, oduvek je bio problematian i
je obratiti se nadlenom centru za socijalni rad. nikada nam se nije sviaoo i sl
Oni e devojku uputiti u njena prava i pomoi joj prihvatanje situacije nakon prvobitnog
tamo gde je pomo izostala. Postoje savetovalita oka i traenje dogovora i naina kako
za mlade pri domovima zdravlja gde se devojke reiti situaciju i naravno konsultacija sa
najbolje mogu informisati i dobiti psiholoku pomo
kod prihvatanja drugog stanja. Takoe postoje
strunim slubama
savetovalita za adolescentnu ginekologiju gde
devojke mogu obaviti redovne kontrole i preglede,
razgovore sa strunjacima u toku trudnoe i
priprema za nadolazee promene.
Preporueno je da se nastavi edukacija i u ta bi trebalo
akademskom smislu i u smislu roditeljstva.
Postoje institucije gde mlade majke mogu nastaviti preduzeti?
kolovanje, a da deca budu zbrinuta. Na relevantne
institucije za zbrinjavanje majki i dece u Srbiji Savetovalita za adolescente, roditelje i
uputie ih nadleni Centar za socijalni rad. Bitno
je da znaju da nisu same i da uvek imaju gde da porodicu.
potrae pomo. Savetovalita za adolescentnu
Izgraivati majinske kompetencije, uporedo sa ginekologiju.
ulogom tinejderke zahtevno je, ali izvodljivo. Nastavak edukacije u akademskom smislu
Maloletnika trudnoa je sloena samim tim to i u smislu roditeljstva.
je neplanirana, meutim, uz pravilno informisanje, Centar za socijalni rad.
praenje i podrku kako od strane bliskih osoba, Podrka institucija za zbrinjavanje majki i
tako i od strunih lica, dolazak jednog malog oveka
na svet moe rezultirati velikum zadovoljstvom.
dece.
Kada stigne novi lan porodice, mnogi e strahovi i
nedoumice biti izbrisani osmehom jednog malenog i
voljenog bia.
 Front Magazin 11

Znaaj unosa
vitamina i minerala u trudnoi !
Prof dr Sneana Raki
spec. ginekologije i akuerstva,
naelnik odeljenja porodilita,
v.d. direktora klinike
neophodnih vitamina, minerala i oligo elemenata.
Ono to je veoma vano je izbor prave vrste
suplemenata, koji po sastavu daju najvie
pozitivnih, a najmanje negativnih efekata, poput
munine, vrtoglavica i tome slino. Zato je vano
da se informiete o vrsti i sastavu suplemenata.
Njihov zadatak je da Vam pomognu da ostanete
D koji regulie nivo kalcijuma koji je neophodan
za pravilan razvoj kostiju, ali i magnezijum koji
Vas titi od pojave pre-eklampsije. Kako je u
drugom i treem trimestru izraena potreba
za Omega 3 esencijalnim masnim kiselinama,
Pregnacare plus sadri dodatak omega 3

S
aznanjem da je u drugom stanju, za
enu poinje novo razdoblje u ivotu
u kojem se sve menja - organizam
doivljava znaajne promene kako na
fizikom, tako i na psihikom nivou.
Fizioloke promene tokom trudnoe
imaju za cilj da prilagode organizam trudnice na
novonastalo stanje.U cilju pripreme za budue
promene i zadovoljenje poveanih nutritivnih
potreba kako bebe, tako i budue majke, od
velikog znaaja je balansiran i pravilan unos
zdravi i aktivni, i takoe da doprinese pravilnom
razvoju Vae bebe i njenog zdravlja.
U tom smislu, preporuujem Pregnacare koji
sadri 19 vitamina i minerala neophodnih tokom
trudnoe, jer uestvuju u prevenciji nastanka
uroenih anomalija, ali i za period pripreme
za zaee i period laktacije. Vani sastojci
Pregnacare su vitamin B12 i folna kiselina, koja
je znaajna za razvoj nervnog sistema, kimene
modine i mozga Vae bebe. Takoe sadri i
gvoe, koje e Vas i Vau bebu tititi od anemije
i dati snagu ne samo za period trudnoe, ve i za
sam poroaj. Ne zaboravite i na znaaj vitamina
masnih kiselina koji poboljava psihomotorni
razvoj i kognitivne funkcije ploda i pomae razvoj
vida, smanjuje rizik od prevremenog poroaja
i utie na smanjenje rizika od pojave post-
poroajne depresije.
Ni u jednom momentu nemojte zanemariti
pravilnu i uravnoteenu ishranu, kao najbolji i
nezamenljivi izvor hranljivih sastojaka, ali kao
podrku i adekvatnu formulu za suplementaciju
u toku trudnoe i dojenja preporuujem
tablete Pregnacare kao i obogaceni preparat
Pregnacare plus, koji e Vaem blagostanju dati
zdravu dimenziju.
12 Front Magazin
UNUTRANJA RAVNOTEA I SPAS ZA
TILI AS UZ POMO UNIVERZALNOG
SPASITELJA RESCUE
Uznemirenost, nesanica, glavobolja, strah od nove
nepoznate situacije, iekivanje lepog dogaaja,
eksplozija emocija koju vie ne moemo da
kontroliemo ... poveava se duevni nemir jer sva
ova oseanja potiskujemo u sebi, smatrajui da su
mnoga od njih prolazna ili pak ne reiva.
Reenje ipak postoji! Jedinstveni i univerzalni
spasitelj!
RESCUE, je jedina originalna, gotova kombinacija
po receptu dr Baha, proizvoaa Nelsons, dostupna
u apotekama - konano i na srpskom tritu.
Jedinstvena RESCUE kombinacija podrazumeva
prevazilaenje konkretnih situacija, koje zahtevaju
brzo delovanje i vidljiv reziltat.
Preporuuje se kod sledeih stanja:
Treme i nervoze pre neprijatnih lekarskih
pregleda, pre ili posle hirurkih i stomatolokih
intervencija
Strah i neizvesnost od poroaja
Periodi adaptacije dolazak bebe u kuu,
polazak u jaslice,vrti, kolu, promena mesta
stanovanja, promena posla
Uznemirenost bebe, pla koji nema objektivan
uzrok, uestalo buenje bebe tokom noi a
nevezano za podoje
Gubitak kontrole emocija - prilikom razvoda,
skandala, oseaja gneva, besa, zavisti ili zlobe
RESCUE je dostupan u obliku kapi, spreja, pastila,
perli i kreme.
Kako se koristi RESCUE?
Osnovno pravilo za upotrebu esencije je: etiri kapi,
etiri puta dnevno, ispod jezika ili u malo vode,
lagano ispijati sve do postizanja eljenog efekta.
Efekti se oseaju ubrzo, nakon 10 -15 min.
Kod malih beba RESCUE kapi se mogu primeniti na
sledei nain:
Rastvoriti 2 kapi u vodi za kupanje radi umirenja i
mirnog sna
Nakapati 2x2 kapi u majino mleko ili adaptiranu
formulu
Naneti 2 kapi direktno na kou pulsnih taki:
zglob ake ili slepoonice
Jedinstveni efekat i bezbednost upotrebe irom
sveta preko 80 godina unazad, ini RESCUE
pogodnim za bebe, trudnice i hronine bolesnike.

Maloletnike trudnoe
i potreba za seksualnim
obrazovanjem
Srbija je na neslavnom vrhu liste zemalja sa najveim
brojem maloletnikih trudnoa. Gotovo dve treine
adolescenata seksualno je aktivno, a tek svaki trei
koristi zatitu. Svake godine oko 5.000 devojaka starosti
izmeu 15 i 19 godina zatrudni, a samo stotinak se
odlui da rodi dete. Svaka dvadeseta devojka, ili u
proseku po jedna u svakom razredu, zatrudni u toku
jedne kolske godine.
Medicinska struka smatra da bi seksualno obrazovanje
trebalo uvesti acima, i to u nie razrede osnovne
kole. Tako bi, istovremeno sa sazrevanjem, uili ta
se dogaa sa njihovim telom, koje su potencijalne
opasnosti i kako bi trebalo da se ponaaju i brinu o
svom zdravlju.
Prof. dr
Ana Mitrovi Jovanovi
spec. ginekologije i akuerstva,
naelnik odeljenja dnevne
bolnice
N
a abortus se u Srbiji svake godine
odlui oko 16.000 maloletnica, a raste i
broj onih koje raaju ve sa 16 i manje
godina. Neeljena trudnoa samo je
jedna od posledica koje se deavaju
pri ranom stupanju u seksualne
odnose. Razne polno prenosive bolesti u poslednje
vreme doseu razmere epidemije meu mladima
koji slabo ili uopte ne koriste seksualnu zatitu, a
kada doe do problema, dugo oklevaju i da odu kod
lekara.
Nauno je dokazano i da devojke koje stupe u
seksualni odnos pre 16. godine imaju dva puta vei
rizik da obole od kancera. Posledica rane seksualne
aktivnosti je mnogo, ali su mladi u Srbiji toga vrlo
malo svesni, to samo pokazuje da je naoj deci
preko potrebno seksualno obrazovanje.
Najei izvori informisanja mladih o seksu su
vrnjaci, mediji i Internet. Seks u kolama je tabu
tema, a priblino polovina roditelja uopte ne
razgovara sa svojom decom o temama koje su
bitne za razvoj zdrave seksualnosti. Na Internetu
ne postoji selekcija informacija i samo zamislite
ta sve deca mogu nauiti uz pomo Googla. Sa
decom o zdravlju treba priati od najniih razreda, a
o seksualnom zdravlju neposredno pred pubertet.
Front Magazin 13
Seksualno vaspitanje bi bilo dobro uvesti u sistem
redovne kole od desete godine. Najbolje bi bilo
da se sam predmet ne zove tako, ve da bude
zdravstveno vaspitanje. Na pragu fizioloke
Statistika
zrelosti i pred sam pubertet mladi bi tako na njima
prilagoen i interesantan nain upoznali i nauili
kako da sauvaju svoje zdravlje i da ga unaprede.
Mogli bi da ue i o polno prenosivim bolestima,
pravilnoj ishrani, fizikim aktivnostima, higijeni...
Vrlo brzo, rezultati bi se odrazili i na smanjenje Srbija se zajedno sa Rumunijom
maloletnikih trudnoa, broj abortusa i zatitu
reproduktivnog zdravlja. Smanjila bi se
nalazi u grupi zemalja istone
rasprostranjenost polno prenosivih bolesti. Evrope u kojima postoji
Ove bolesti svoj epilog, kasnije, dobijaju u visoka potreba za seksualnim
poveanom broj parova koji ne mogu da dobiju
potomstvo, veem riziku od vanmaterinih obrazovanjem. Samo 6,3 odsto
trudnoa i karcinoma grlia materice. mladih u naoj zemlji ima
Veina evropskih zemalja ovu vrstu obrazovanja
uvela je jo polovinom prolog veka. Svaka
dovoljno znanja o kontracepciji i
preventiva je jeftinija od leenja i viestruko reproduktivnom zdravlju.
korisna. Njihov primer dokaz je da se
U praksi je primetno da mladi nemaju dovoljno
znanja. esto dobijaju poluinformacije, pa i sebe i greke deavaju i tamo gde je
svoje partnere dovode u problem. mnogo truda uloeno. ak i u
A da bi problema bilo to manje, u vajcarskoj
proizvode kondome koje mogu da koriste ve
vedskoj, koja od 1955. godine o
deaci uzrasta od 12 godina. Britanci, koji seksu ui decu u koli, dogaaju
sa nama prednjae u broju trudnoa meu se propusti. Tako su, na primer,
adolescentkinjama, kako bi popravili zabrinjavajuu
statistiku seksualno vaspitanje uveli su ve od etiri devojice zatrudnele jer
prvog razreda osnovne kole. su podelile jedno pakovanje
Strunjaci kau da se informisanje tinejdera mora
isplatiti na duge staze. U Danskoj se, recimo, hvale
kontraceptivnih pilula, mislei da
da poslednjih dvadeset godina nisu imali nijedan je i jedna pilula dovoljna.
adolescentski abortus.
Zato je seksualno obrazovanje Srbiji preko
potrebno.
14 Front Magazin

D MANOZA
Brzo i lako odstranjuje bakterije
E.coli iz urinarnog trakta
a pri tome ne ubija bakterije
Kako se ovo postie?
Dr Radomir Anii
spec. ginekologije i akuerstva
S
vedoci smo u kojoj meri se svakog
dana poveava broj ljudi, posebno
ena koje se ale na urinarne infekcije
izazvane bakterijom E colli. ak 90%
infekcija UT izaziva ova bakterija.
Uporne infekcije koje se reavaju na sve
mogue naine I opet se u velikom broju sluajeva
vraaju .
Sojeva bakterije E.colli ima mnogo a oni su i
najei potencijalni uzronici infekcija UT. Zna se
da je najvei procenat sojeva (85-90%) osetljivo na
D-manozu manoza specifini sojevi. Na zavretku
svake fimbrije bakterije E colli, nalazi se glikoprotein
pod imenom LEKTIN koji je programiran da
se vee za prvi molekul D-manoze koji sretne.
Bakterija E.coli se svojim fimbrijama vezuje za
zidove endotelnih elija urinarnog trakta, tako to
se glikoprotein LEKTIN na fimbrijama vezuje za
molekule D-manoze u sastavu glikoproteinskog
sloja koji oblae urinarni trakt.
ta je D-manoza?
D-manoza je prosti eer, epimer D glukoze,
resorbuje se iz gornjih partija digestivnog trakta
meutim mnogo sporije nego svi ostali eeri.
Glukoza se resorbuje osam puta bre od D manoze.
D manoza se ne konvertuje u glikogen (stoga se ne
deponuje u jetri i ne utie na promenu biohemijskih
parametara funkcije jetre). Gotovo potpuno
nepromenjenog molekula prolazi direktno u krvotok.
D manoza se normalno u krvi i urinu nalazi u niskim
koncentarcijama. Putem krvi se transportuje do
bubrega a potom u visokoj koncentraciji izluuje
urinom. Nakon jednokratnog oralnog uzimanja D
manoze, koncentacija D-manoze u krvi i urinu se
poveava sa poluvremenom eliminacije od 4 sata.
Urin bogat D-manozom prolazi iz bubrega kroz
uretere do mokrane beike i dalje kroz uretru i biva
izluen iz organizma. Na ovom putu sve E. colli
bakterije bivaju obloene eerom D-manozom.
Zahvaljujui izuzetnom afinitetu glikoproteina
LEKTINA na zavrecima fimbrija prema molekulima
eera D-manoza.
U ovom specifinom kompleksu sve bakterije sa
eerom D-manozom zajedno bivaju izluene iz
organizma.
Kod infekcija UT kod kojih nije E colli izaziva,
D manoza nema terapijski efekat.
D manoza se koristi za odstranjivanje i prevenciju
ponovnog pojavljivanja oko
90% sojeva bakterije E. colli u urinarnom traktu.
Potpuno onemoguava da se bakterije zakae za
endotel UT i tako obezbeuje lako odstranjivanje
patogena iz organizma. D-manoza moe
eliminisati infekciju UT podjednakom brzinom
kao i konverncionalni antibiotik s tim to je ona
neuporedivo bezbednija jer ne ubija ni E
colli bakterije, a samim tim ni saprofitne bakterije te
Front Magazin 15
tako ne remeti floru u organizmu.
Prednost D manoze u odnosu na konvencionalne
naine leenja je to to na prirodan nain dovodi
do odstranjivanja uzronika infekcije iz organizma.
Glavni put izluivanja joj je putem urina. Lako se
podnosi i na nju se ne moe razviti rezistencija. Kod
profilaktikog uzimanja D manoze, nema neeljenih
efekata u poreenju sa uzimanjem antibiotske
profilaktike terapije.
D manoza je indikovana kod akutnog i hroninog
cistitisa , takoe i infekcija gornjih partija UT,
mogu je koristiti trudnice, dojilje i deca.
D manoza je bezbedna za korienje kod
dijabetiara uz kontrolu glikemije.
Uspenost terapije D manozom je potvrena
klinikim smanjenjem simptoma. D manoza
smanjuje broj rekurentnih epizoda upala mokrane
beike kod odraslih ena, smanjuje bakteriuriju i
leukocituriju i na taj nain smanjuje upalu.
D manoza se moe koristiti kao prvi preparat izbora
kod infekcija UT izazvanih bakterijom E colli.
Parametri koji govore u korist znaajnog terapijskog
efekta D manoze:
1. Mehanizam molekularnog dejstva D manoze
na E colli je nauno potvren.
2. Dokazana efikasnost na desetinama hiljada
pacijenata kod kojih je D manoza primenjena.
3. Preparat se koristi od kraja osamdesetih
godina sa velikim uspehom.
4. Podjednako dobro otklanja E colli iz donjih i
gornjih partija UT.
16 Front Magazin

Prof. dr Philippe Jeanty

Edukacija u slubi razvoja

perinatalne dijagnostike
Imao sam prilike da posetim Beograd pre desetak godina i veoma mi je drago to sam
sada mogao da vidim ljude koji mi deluju srenije i zadovoljnije. To je moj lini utisak i ini
mi se da je u periodu moje prve posete Beogradu vladala drugaija atmosfera, ljudi su mi
delovali poprilino zabrinuto. Sada sam video nasmejana lica, ureenije i istije ulice, bolje
automobile, ini mi se da je i standard, nakon tekih, kriznih godina, neto vii.

O
utiscima kako linim, tako i
profesionalnim, razgovarali smo
sa prof. dr Philippe Jeanty, svetski
priznatim strunjakom iz oblasti
perinatalne zvune dijagnostike.
Njegovo teorijsko i praktino
znanje nailo je na veliko interesovanje meu
ginekolozima u Srbiji u periodu od 15-17. juna
na Kursu perinatalnog ultrazvuka, koji se po
prvi put odrao u GAK Narodni front. Njegove
mape fetalnog razvoja nalaze se na gotovo
svakom ultrazvunom aparatu irom sveta.
Prve godine ivota proveo je u Kongu i moe se
rei da mu je itav ivot posveen putovanjima,
najvie u cilju prenoenja znanja i iskustva na
kolege irom sveta. Glavno zapaanje koje je
nailo na potvrdu i u poseti Beogradu je da u
svakoj zemlji, ma koliko ona mala bila, postoje
izuzetni strunjaci u oblasti ultrazvuka, kao i
da je usavravanje uvek dobrodolo. Kada je u
pitanju razvoj i sticanje novih saznanja, najvei
izazov svuda u svetu su resursi koji su mahom
finansijske prirode, ali uvek postoji prilika za
to i trebalo bi je iskoristiti. to se tie linog
iskustva u smislu edukacije, finansiranje je
iskljuivo od rada sa pacijentima, dok podrka
vladinih institucija i univerziteta izostaje, to
jednostavno nije praksa. Naravno, velika je Belgijanac
poreklom, roen u
razlika u sistemu zdravstvenog osiguranja,
pristupu zdravstvenoj nezi i zatiti, pa se tako i
oprema i kvalitet usluge razlikuje od drave do
drave.
Sumirajui utiske, naglasio je da bi se opet
Kongu, najveim
vratio u Srbiju sa veikim zadovoljstvom. Kao i
svuda u svetu, praksa je da je jednom do dva delom svog ivota
proveo je u Americi,
puta godinje sasvim dovoljno da se uhvati
korak sa razvojem i trendovima iz oblasti
ultrazvune dijagnostike. Imajui u vidu internet
komunikaciju koja znatno olakava saradnju
meu strunjacima irom sveta, smatra da
a nakon Beograda
je edukacija pomou savremene on-line
komunikacije sasvim mogua i efikasna. sledea destinacija
Bez izuzetka, veliki utisak na njega ostavila je
srpska kuhinja, kao i uivanje u gastronomskim mu je eka.
specijalitetima u veoma lepim restoranima u
Beogradu.
Front Magazin 17
18 Front Magazin
Vaginalna mikroflora
Prof. Dr. Ljubomir
Petrievi
spec. ginekologije i akuerstva,
Univerzitetska klinika za
Ginekologiju i akuerstvo,
Medicinski Univerzitet Be,
Austrija
Z
drava vaginalna mikroflora okarakterisana
je kroz dominaciju laktobacila u odnosu
na ostale, pre svega anaerobne bakterije.
Poznato je da jedan kvadratni milimetar
vaginalnog epitela naseljava odprilike 1,5-2
milijarde raznih mikroorganizama. Izmedju
ostalog Streptokoke, E.coli, Corynebakterie, Ureaplasma
spp., anaerobne bakterije, gljivice itd. Odliujuci faktor
koji karakterie normalu vaginalnu floru nije pitanje da
li se ovi mikroorganizmi mogu izolovati i identifikovati
uz pomo vaginalnog brisa mikrobioloke kulture, ve
samo jednostavno dominantno prisustvo laktobacila.
U sluaju gubitka Laktobacila dolazi do porasta
pH vrednosti vagine. Ovo stanje olakava direktno
naseljavanje patogenih mikroorganizama i u nekim
situacijama pospeuje razvoj infekcije. Meutim, svi
simptomi koj prate infekciju kao na primer svrab, belo
pranje, crvenilo, ne moraju biti direktni znaci iste. Po
nekad ove poteskoe, a pre svega, suvoa vagine mogu
biti jednostavan znak nedostatka vaginalnih laktobacila.
Prof. Petriceviu, laktobacili su vodei mikrorganizmi
zdrave vagine. Koji je savet enama za svakodnevni
ivot, kako bi se od ovih bakterija mogli zastititi i
spreiti infekcija.
Koristim izraz, puno babica kilavo dete, ne treba
preteravati. ene ne bi trebalo da esto koriste
vaginalna ispiranja hemijskim preparatima.
Jednostavna i normalna higijena je osnova
svakog zdravlja. Tek u sluaju poetnih problema
preporuujem pH neutralne preparate. Ako se
potekoe pojaaju, potrebno je zatraiti profesionalnu
pomo. Inae, deviza: to manje to bolje je prvi
postulat.
Koje situacije zahtevaju terapiju tj substituciju sa
Probioticima?
Vaginalne probotike potrebno je primeniti posle
antibiotske terapije. Pre svega, posle mikrobioloki
potvrene bakteriele vaginose. Pored ostalog,
preporuljiva je i supstitucija lokalnim mlenim
bakterijama posle svake terapije antibioticima kako
bi se u brzom postupku obnovila normalna vaginalna
flora. Drugi sluaj u kojoj bi probiotike trebalo primeniti
jeste takozvana intermedijarna bakterijsko vaginalna
flora, stanje u kojoj anaerobne bakterije dominiraju
vaginalnom florom, a mlene bakterije izumiru. U ovom
sluaju se ne govori o infekciji, ve o prelazom stanju
koje je neugodno za pacijentkinju.
Da li pacijentkinjama sa minimalnim problemima kao
npr. neprijatan miris odmah uzimate vaginalni bris na
mikrobioloku kulturu?
Terapiju probioticima kod ovakvih pacijenata
preporuujem bez ikakve dijagnoze. U takvom sluaju
nema negativnih efekata terapije. Ako pacijentkinje i
posle terapije imaju razvijene tegobe koje prerastaju
u infekciju potrebnu za leenje, preporuujem lekarski
pregled i kontrole. Ne preporuujem prepisivanje
antibiotika bez pregleda i mikrobioloke analize. Rizik
za razvijanje bakterijske rezistencije kao i nus efekti
antibiotske terapije predstavljaju mnogo vei problem
nego aktuelne poteskoe. Jedna dobra mikrobioloka
dijagnoza je klju za uspenu terapiju.
Moderna nauna istraivanja pokazuju da postoji
povezanost organa za varenje i vagine u jednu celinu.
Da li je ovaj koncept ve prihvaen od strane vaih
kolega i pacijenata?
Potrebne su bile godine da bi ovaj koncept bio
prihvaen. Organi za varenje, pogotovo debelo
crevo, utiu u velikoj meri na mikrobioloku strukuru
vagine. Ova teorija je vie puta potvrena uz pomo
istraivanja o oralnoj teraiji probioticima. Probiotici u
crevu utiu pozitivno na vaginalne mikroorganizme.
Ovaj nain terapije se u sve veoj meri prihvata od
strane ginekologa.
Da li su pacijentkinje uznemirene kada im
objanjavate na koji nain, tj kojim putem mlene
bakterije prelaze iz debelog creva u vaginu posle
oralne terapije sa probioticima?
Ne, definitivno ne. Pacijentkinje su zadovoljne i
naglaavaju : Hvala Bogu da nam je ve neko objasnio
kako funkcionie ova terapija. Trudim se da na
jednostavan i logian nain objasnim kako funkcionie
nae telo i kojim putem tee normalna peristaltika
(fizioloko pokretanje u crevima i vagini). Posle toga
je jednostavno zakljuiti kakav uticaj imaju organi
za varenje na vaginu. Kada pacijent razume o emu
priate, poverenje u lekara i spremnost za korienje
predloene terapije je znaajno vea.
Da li i pacijentkinje u postmenopauzi (fizioloki
prestanak menstrualnog kravarenja) mogu imati
korist od primene probiotskih laktobacila?
U raznim studijama koje smo sproveli na Medicinskom
Univerzitetu u Beu mogli smo primetiti da i ene u
postmenopauzi poseduju laktobacile u vagini. Pri
javljanju suvoe vagine koja je oekivana situacija
kada ena vie nema prirodno menstrulno krvarenje,
prisustvo bakterija i pre svega laktobacila je
promenjeno u odnosu na stanje kada je menstruacija
prisutna.
Pri primeni probotika ene mogu poveati prisustvo
vaginalnih mlenih bakterija i na taj nain ublaziti
ili ak izleiti stanje vaginalne suvoe. Supstitucija
laktobacilima moe se sprovoditi ili uz pomo
vaginalnih ili oralnih preparata sa probiotskim
bakterijama melne kiseline, Laktobacilima. Ovi principi
su dokazani u velikom broju naunih istraivanja i sa
ponosom moram rei da je terapija uspena.
Zato je bitno koristiti probiotske preparate koji
su ispitani, a njihovo dejstvo dokazano uz pomo
kliniko-naunih istraivanja i projekata?
Danas se na tristu nalaze mnogi preparati koji nose
naziv Probiotik. U velikom broju sluajeva radi se
o tabletama koje u sebi ne sadre laktobacile, ve
samo odreene pomone supstance. Ovi preparati ne
mogu nositi ime probiotik, ve prebiotik, jer se glavna
supstanca, aktivne bakterije ne nalaze u ovim lekovima.
Drugo, za veilki broj takozvanih probiotika postoje
samo in-vitro podaci (istraivanja u laboratorijama bez
primene u praksi i na pacijentima). Jedino preparati
za koje su sprovedene klinike studije na pacijentima,
a dejstvo dokazano uz pomo mikrobiolokih
ispitivanja imaju potvrdu za pravi pozitivi uinak. Ovo
dejstvo se moe samo dokazati uz pomo takozvanih
randomiziranih, zaslepljenih projekata u kojoj pacijent
ne zna da li dobija aktivnu supstancu ili ne. Tek onda
moemo saznati da li preparati koji se primenjuju samo
ublauju potekoe ili stvarno pozitivno uticati na
mikrofloru vagine.

Pilula za hitnu
kontracepciju
Koliko esto moe da se uzima pilula za hitnu kontracepciju?
Da li moe i vie puta u toku meseca?
P
ilula na bazi levonorgestrela moe da
se uzme i vie puta u toku meseca,
odnosno mora da se uzme posle
svakog nezatienog odnosa. Vano
je istai da je to metod hitne, a ne
redovne kontracepcije, i da bi posle
prvog korienja trebalo obaviti razgovor sa
ginekologom oko izbora adekvatne metode redovne
kontracepcije.
Do zdravlja oslukivanjem sopstvenog bia
Mnoge bolesti koje su vidljive i dostupne
savremenoj konvencionalnoj dijagnostici i terapiji,
velikim delom su posledica suptilnih poremeaja
u enskoj psihi, dui, tanije enskoj animi, navodi
dr Aleksandra Pikula, ginekolog, dugogodinji
specijalista GAK Narodni front, koja se due od
dve decenije bavi problematikom enskog tela,
enskog organizma.Konvencionalna medicina
je zasnovana na mehanicistikom pristupu,
takozvanoj njutnovsko kartezijanskoj paradigmi,
gde se dijagnostikovati moe samo ono to se sa
naih pet ula moe registrovati. Ostalo, mnogo
dublje sagledavanje, naroito uzroka poremeaja i
oboljenja, sve vie se postie holistikim pristupom
organizmu, kao celini, sastavljenom od sistema
organa, i uklopljenom u svet kao jedinstvena
neponovljiva individua. I taj, individualni pristup je
sve ee zastupljen u bavljenju dijagnostikom,
leenjem i izleenjem-isceljenjem enskog bia,
objanjava dr Pikula. ivei u savremenom
okruenju, sa brojnim mutiranim i modifikovanim
60. ginekoloka nedelja
U organizaciji Ginekoloko-akuerske sekcije
Srpskog lekarskog drutva, od 2-3.juna u
Hotelu Hyatt odrana je 60. Ginekoloka
nedelja. Ovogodinja nedelja bila je
posveena prof. dr Atanasiju Tasi Markoviu
i akreditovana od strane ZSS kao nacionalni
simpozijum sa meunarodnim ueem za
lekare, farmaceute, biohemiare i medicinske
sestre.
Odrana kola ultrazvuka u
GAK Narodni front
Od 15-17.juna u GAK Narodni front odrana
je kola ultrazvuka trodnevni kurs u
akuerstvu sa teorijskim izlaganjima i
praktinom demostracijom. Dvadeset
eminentnih strunjaka iz Srbije iz oblasti
opstetrikog ultravuka prenelo je svoje
praktino i teoretsko znanje na preko 60
polaznika kole, dok je gost predava bio Prof.
Philippe Jeanty, svetski doajen prenatalne
utrazvune dijagnostike.
Front Magazin 19
prirodnim agensima, kao i produktima tehnolokog
razvoja, svaki organizam doivljava kontakt i
adaptaciju na dejstvo agensa, koje moe biti
korisno i tetno (stress). Te tetne reakcije su
odraz neadekvatne borbe bia, tj. organizma i
njegovih mentalnih i fizikih odbrambenih
mehanizama sa navedenim agensima, impulsima
iz spoljanjesredine (ivota). I tu je u stvari...
koren bolesti, zakljuuje dr Pikula. U ovom
trenutku u jednom danu od karcinoma enskog
reproduktivnog sistema (jajnici, materica, donji
genitalni trakt i dojka) u Srbiji oboli 44 ene. U
vie od polovine sluajeva to su radno i drutveno
aktivne ene, od kojih se i u porodici i u drutvu
najvie oekuje. Zajedniko svim ovim malignim
oboljenjima je i to da su u velikom procentu
u potpunosti izleivi, ako se otkriju u ranim
stadijumima, njih gotovo 90 odsto. Zato je veoma
vano podizati svest o sopstvenoj percepciji
svoga organizma, svoga tela, svog emocionalnog
I mentalnog stanja sada i ovde, u ovom trenutku.
Redovni odlasci na sistematske preglede kod
ginekologa doprinose ouvanju sopstvenog
fizikog i mentalnog zdravlja. Prihvatanje
zdravog naina ivota, bavljenjem sobom, briga o
telesnoj teini i osnovni maniri fizike i mentalne
higijene (oslukivanje sopstvenog bia), osnovni
su postulati da ensko telo postane ivotni
kompas savremenog civilizacijskog prosperiteta,
objanjava dr Pikula.
kola roditeljstva
priremite se za poroaj
GAK Narodni front pokrenuo je ponovo kolu
roditeljstva. U cilju pripreme trudnica za
poroaj, svakog utorka od 11h e se obavljati
razgovori sa specijalistima ginekologije i
akuerstva, anestezije i pedijatrije, a budue
mame e biti u prilici da lino posete odeljenja
i put koji im predstoji kada doe vreme za
poroaj. Kako bismo pripremili mame za taj
dan, otvorili smo im vrata porodilita i bie u
prilici da se upoznaju sa lekarima i samom
procedurom. Smatrali smo da je to najbolji
nain da im odagnamo eventualne strahove
i brige.
Prijava za kolu roditeljstva moe se izvriti
na e-mail uprava@gakfront.org do popune,
grupe su planirane za maksimum 10 trudnica.
U narednom periodu bie omogueno
roditeljima da izvre prijavu bebe od matiara
u bolnici, a takoe planiramo da omoguimo
tatama da vide svoje bebe po dolasku na svet,
uskladu sa sanitarno-higijenskim uslovima i
pravilima dobre lekarske prakse.
20 Front Magazin

Vaginoplastika
Sve ei trend meu enama, hirurko suavanje vagine u
svrhu podmlaivanja, prema zvaninim cenovnicima u Srbiji,
najjeftinije je u svetu i kota oko 200 evra. Zato, u poslednje
vreme, nadlene ni malo ne udi navala ena iz inostranstva.

preporuuje i po tri tretmana. U skladu s tim, dr

Doc. dr Svetlana
Jankovi Ranatovi
Ranatovi zakljuuje da je obzirom na kvalitet
i cenu usluge u naoj zemlji (oko 200 evra, prim
aut.), to razlog zbog kojeg sve vei broj ena
iz Italije, Bosne i Republike Srpske dolazi na
lasersku vaginoplastiku.
- Primeeno je da raste i broj intervencija

D
spec. ginekologije i akuerstva himenoplastike - vraanja nevinosti, najee
kada nema prirodnog otvora za oticanje
ocent dr Svetlana Jankovi menstrualne krvi, a drugu vrstu pacijenata ine
Ranatovi, ginekolog GAK one ene od kojih se oekuje da nevine stupe
Narodni front navodi osnovne u brak otkriva na ginekolog, navodei da
razlike izmeu vaginoplastike je cena ovog zahvata ista u svim zemljama
hirurke intervencije regiona, od 500 do 1.000 evra.
kreiranja ili suavanja vagine i
neovaginoplastike - proces stvaranja nove
vagine, najee kod hirurke promene pola
pacijenta.
- Deo opteg trenda da ene u svemu moraju
biti savrene postalo je i hirurko suavanje
vagine, koje nije meicinska neophodnost. Ipak,
neophodna je dobra procena lekara kada je i
kome ta intervencija zaista potrebna - kae dr
Ranatovi.
- Najjeftinija metoda i mnogo popularnija je
Neovaginoplastika
lasersko zatezanje vagine, na koji se ene
odluuju tek posle poroaja, jer najee
proces stvaranja novog organa!
imaju simptome dodatne teine ili vuenja
Intervencija neovaginoplastike, najee izbor mukaraca koji se odlue na promenu pola, po
u intimnom predelu. Inae davno zvanino
okvirnoj ceni od oko 2.000 evra, takoe je najjeftiniji ovakav zahtev u Evropi. Zato je, prema
odobrena metoda za leenje vaginalne atrofije,
zvaninim statistikama Beograd postao nezaobilazna stanica na karti mukaraca sa ovakvim
lasersko zatezanje, takoe pomae enama tendencijama. Ovu hirurku intervenciju ne pokriva nijedno zdravstveno osiguaranje, ali je
u menopauzi, kada se sreu ssa simptomima poreenja radi, cena ugradnje novog polnog organa u inostranstvu skuplja do pet puta.
suvoe, svraba ili bolnih polnih odnosa U prethodnih sedam godina, prema reima nadlenih, meu pacijentima spremnim na zahvate
objasnila je ona. u intimnoj regiji, stranci su inili svega 20 odsto. Meutim, oigledno da su strunost lekara
Laserska vaginoplastika, hirurki je i konkurentna cena na tritu potpuno preobratili taj procenat, pa danas 80 odsto klijenata
neinvanzivna, nema krvarenja i avova, niti uglavnom stie iz Austrije, Nemake i skandinavskih zemalja.
postoperativa podrazumeva uzimanje lekova.
Ova intervencija u inostranstvu kota od 500
do 1.000 evra po tretmanu, pa se ponegde

Dr sc.med.dr Milena Papi - Obradovi
Izostanak ciklusa
ta su najesi uzroci neredovnih ciklusa?
(hormoni,genetika,spoljna sredina)
Pubertet je period ivota izmedju detinjstva i
odraslog doba. Nakon dobijanja prve mensturacije,
koja se zove menarha, devojica se smatra polno
zrelom enom. Sve promene koje se deavaju
u pubertetu, posledica su luenja hormona. U
periodu nakon dobijanja prve menstruacije, veoma
esto se deava da ciklus ne bude u pravilnim
vremenskim intervalima. Uzroci mogu biti vezani
za genetski faktor, za odreene uticaje spoljne
sredine, najee hormonski status jo uvek nije u
potpunosti ustanovljen.
Koliko dugo se eka da se to eventualno regulie
na druge naine, dok se ne prepie terapija?
Pristup pacijentu bez obzira na starosnu dob mora
biti individualan. Uvek treba uzeti u obzir sve faktore
koji bi mogli biti uzrok npr. naglog gubitka u teini,
veliki fiziki napor, neke anatomske anomalije,
gojaznost i slino.
Nikada ne treba uriti sa poetkom terapije, uvek
treba dati ansu da se ciklus uspostavi prirodnim
putem. Posebno treba biti obazriv i krajnje potedan
sa terapijom za pacijentkinje mlae od 18 godina.
Narodni front Superbrand
GAK Narodni front izabran je za Superbrand
Srbije za 2015-2016.godinu.
Nagrada je izbor strune komisije i
javnog mnjenja, na ta smo vrlo ponosni i
nastavljamo u tom duhu da opravdavamo
poverenje pacijenata i opte javnosti.
Bezbednost nikada
nije na odmoru
U okviru kampanje Prvih hiljadu dana,
kompanija Keprom je dala doprinos u vidu
dve drutveno odgovorne akcije. Jedna je
MAM mesto za dojenje, podrka dojenju
kao najboljem i najzdravijem nainu ishrane
beba, te podizanje svesti o dojenju na javnom
mestu. Druga je Bezbednost nikada nije na
odmoru koja ima za cilj da podigne svest
roditelja o potrebi korienja deijih auto-
sedita, radi poveanja bezbednosti dece u
saobraaju. S tim ciljem, uz podrku Uprave
grada Beograda, mamama u GAK Narodni
front Keprom je donirao tri auto-sedita iz
grupe 0+ koja su za tek roene bebe.
Front Magazin 21
Kakva je terapija?
Terapija koja se daje za regulaciju menstrualnog
ciklusa je hormonska. To su preparati koji u sebi
sadre razliite kombinacije hormona. Kod svake
pacijentkinje, pre poetka terapije, neophodno
je uraditi hormonski status, uzeti u obzir godine
ivota i tek nakon toga eventualno se opredeliti za
terapiju.
Da li terapija utie na plodnost ili na eventualne
kasnije ginekoloke probleme?
Hormonska terapija, kao i svaka druga terapija
ima odreene faktore rizika. Nikada ne bi trebalo
poeti sa terapijom rano, kod mlaih adolescenata,
jer je mogunost prirodnog uspostavljanja ciklusa
kasnije jos tea. Luenje hormona je veomo
osetljivo u svakoj ivotnoj dobi, a u mladosti je to
jos izraenije. Adolescentni period je period kada
mladi ljudi poinju da preuzimaju odgovornost i
brigu o sopstvenom zdravlju. Poseta ginekologu
je deo brige o sopstvenom zdravlju. Mi lekari
bi trebalo da svojim znanjem i profesionalnim
stavom omoguimo da jednog dana imamo zdravo
potomstvo.
Koliko traje terapija i da li zahteva neka
odricanja?
Ukoliko se iz medicinskih razloga pone sa
terapijom, trebalo bi da se koristi godinu dana.
Pauze bi trebalo praviti, naravno individualno,
u zavisnosti od prirode problema. Svakom
pacijentu treba skrenutu panju na faktore rizika i
neophodnost obraanja lekaru,ukoliko se primeti
bilo koja od nus pojava, kako bi blagovremeno
prekinuli sa terapijom.
Trei pokuaj vantelesne
oplodnje o troku drave
Parovi koji ni posle dva pokuaja vantelesne
oplodnje nisu uspeli da dobiju potomke, od
27. juna mogu da se prijave za trei pokuaj
VTO o troku obaveznog zdravstvenog
osiguranja. To je, na inicijativu Republikog
fonda omogueno izmenom Pravilnika
o obimu i sadraju prava na zdravstvenu
zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
i participaciji za 2016. godinu u delu koji
se odnosi na vantelesnu oplodnju, koji
je stupio na snagu 25. juna ove godine.
Vlada Republike Srbije dala je saglasnost
na navedeni Pravilnik koji je objavljen u
Slubenom glasniku 17. juna 2016. godine.
Za ove parove vae isti uslovi kao za prvi i
drugi pokuaj, a koje je utvrdila Republika
struna komisija za leenje postupcima
BMPO.
22 Front Magazin
 Front Magazin 23

Olakajte simptome greva

Grevi se esto javljaju tokom prvih nekoliko meseci ivota novoroeneta i mogu
uznemiriti i vas i vau bebu. Tani uzroci nisu poznati ali je mogue da se radi o vie
faktora, ukljuujui nezreo sistem za varenje i viak gasova. Mada ne postoji arobni lek,
postoje stvari koje moete uiniti da pomognete u olakavanju simptoma greva.
Razlozi za greve kod dece Mleko za bebe za umirenje greva

Grevi su esta pojava, ak jedna u pet beba
boluje od njih. Nije poznato ta tano izaziva
pojavu greva, ali verovatno je povezano sa
gutanjem previe vazduha u toku hranjenja.
Dok beba guta, njen stomak se puni vazduhom,
izazivajui bolene nastupe.
Druga mogunost je da beba ima optekoa
da svari proteine mleka zbog jo uvek
nerazvijenog digestivnog sistema, to dovodi
do bolova i greva.
Ako se vaa beba kod koje je postavljena
dijagnoza greva hrani iz boice, mogli biste
da pokuate sa mlenom formulom za bebe
koja je posebno stvorena da olaka simptome
greva. Formula sa prebioticima moe pomoi
da omeka bebine stolice i ubrza pranjenje
creva. Neke formule sadre proteine mleka koji
su delimino razloeni (delimino hidrolizovani)
da bi bili neniji prema sistemu za varenje vae
bebe.

Istraivanje za zdrave bebe

Koji su simptomi greva?
Simptomi su prilino karakteristini i esto
se javljaju ubrzo nakon hranjenja. Bebe koje
pate od greva e redovno satima neuteno
plakati, podizati noge do grudi, stezati pesnice
i biti veoma crvene u licu. Pla je esto piskav
i oajan i uglavnom se javlja kasno popodne i
uvee.
Struni tim istraivaa u Milupi preko 30
godina prouava zdravu ishranu za bebe i malu
decu. Majino mleko je uvek bilo u centru tog
istraivanja.
Iskoristili smo ta istraivanja, kao i saradnju
sa mnogim univerzitetima, strunjacima za
ishranu i istraivakim institutima, da razvijemo
mlene formule za bebe zasnovane na
najnovijim otkriima.

Poetak radova na odeljenju

za vantelesnu oplodnju
Kupovinom bilo kog proizvoda iz Nectar Family asortimana pomaete akciju Nije svejedno kad bebe dolaze

Prvog jula poeli su radovi na rekonstrukciji
i adaptaciji Odeljenja za vantelesnu oplodnju
GAK Narodni front. U pitanju je kampanja Nije
svejedno kad bebe dolaze, odnosno donacija
kompanije Nectar klinici Narodni front u visini d
preko 24 milin dinr. Zahvaljujui rekontrukciji
bie proiren prstr u kom se sprovodi vantelesna
oplodnja za vie od 260 parova godinje i
mgueno zmrzvnj mbrin u k 30
dst sluv. Kmpni Nectar k drutvn
dgvrn kmpni, svm dncim pm
u rknstrukcii i dptcii prstr im n
npsrdn nin dprinsi kvlittu prunj
zdrvstvn ng.
24 Front Magazin

Drage mame i tate,

Predstavljamo vam proizvode
brenda Care koji ispunjavaju
osetljive potrebe vae bebe.
Svi proizvodi napravljeni
su od visoko kvalitetnih i
paljivo ispitanih sirovina,
receptura i sastojaka. Sa Care
proizvodima vai najmlai e
se oseati sigurno i bezbrino.

Zato ba
Care pelene?
Anatomski oblikovano jezgro
omoguava bebi da se
nesmetano kree
Elastine trake (rastegljiva krilca)
doputaju peleni da se prilagodi
bebinom telu
Sredinji deo pelena je prirodno
izbeljen bez dodatog hlora
Dodatni sloj u peleni zadrava
tenost i spreava da vlaga dopre
do nene deije koe.
 Front Magazin 25

Vaa beba i leto

Kako preiveti letnje vruine sa bebom?
Ako je leto, a vi imate malu bebu i pri tome ivite u gradu, niste
u zavidnoj situaciji. Jo ako je beba tek roena! U pogledu
smetaja je najbolje pripremiti se unapred.
Beba uzrasta do 6 nedelja nema jo razvijen centar za
termoregulaciju, pa moe na vruini da se pregreje. Postarajte
se da bude smetena u prostoriji sa dobrom izolacijom od
sunca.

Da li se klima uredaj u bebinoj sobi preporuuje

ili ne?
Dobro je da je stan klimatizovan i da temperatuira u njemu ne
prelazi 28 C, ali se nikako ne preporuuje da klima-ureaj bude
ukljuen u sobi dok u njoj boravi beba, jer e se ona sigurno
prehladiti.

Da li beba leti treba da pije vodu?

Ako samo sisa, ne mora, ali nije zabranjeno. Ukoliko eli moe
ponekad da popije malo vode izmeu podoja. Meutim, ako je
beba na vetakoj ishrani, treba da pije vodu dva puta dnevno.
U toku putovanja uvek treba da spremite vodu za bebu. Ako
menjate mesto boravka, bolje je da beba tamo pije flairanu
vodu. Ukoliko pije vodovodsku vodu, obavezno je prokuvavajte,
bez obzira na bebin uzrast.

Kako zatititi bebu od tetnog dejstva sunevih zraka?

Jedina korist od sunevih zraka je stvaranje vitamina D u koi.
Bebina koa je nena i tanka, pa joj sunce vie kodi nego to
koristi.
UV zraenje je veoma tetno, pa bebu treba dobro zatititi:
krema sa zatitnim faktorom (UVA i UVB) minimum 50 se
nanosi na itavu povrinu koe, i to pola sata pre izlaska
napolje. Svaka dva sata se ponovo mae, naroito posle
kupanja.
Opekotine od sunca su retke kod beba - jer one jo ne hodaju,
a roditelji ih uvaju od sunevih zraka. Ipak, nije na odmet imati
pri ruci Jekoderm ili neki drugi preparat protiv opekotina.
Ne zaboravite eiri - sve vreme boravka napolju, ak i u vodi.
On titi glavu od pregrevanja, kao i oi od UV zraenja, ukoliko
beba ne trpi naoare za sunce. One su bolja zatita za oi, ali
treba da budu kvalitetne i primerene uzrastu.

Da li bebi prija more?

Boravak na moru moe biti veliko uivanje za bebu. ali.
naalost, moe i da vam presedne. Ono zbog ega odrasli i
starija deca idu na more (sunce, pesak, morska voda), bebi ba
i ne prija.
Mala deca se vode na peane plae, ali tamo su velike
guve - i u pliaku, i u pesku. Deca prilikom kupanja progutaju
pozamanu koliinu zagaene vode i, skoro po pravilu, nakon
par dana imaju stomane tegobe, uz povienu temperaturu.
Isto moe da snae i bebe ako se kupaju u takvoj vodi u svom
bazeniu. Kako se more samopreiava, a naroito nou -
kada nema kupaa najbolje je da se beba brka ujutru, dok jo
nije guva.
Nakon svakog brkanja u morskoj vodi, nenu bebinu kou
treba isprati od soli. Izmeu 10 i 16 asova odoje starije od 6
meseci treba povui u hladu zbog jakog sunca, a mlae tokom
celog dana. Vodite rauna o duini boravka bebe u vodi jer
morska povrina proputa 70-80% suneve svetlosti do dubine
od dva metra, a ostatak reflektuje, to doprinosi pojaanom
dejstvu UV zraka na kou!
Vodite rauna da se beba ne udavi u vodi. Dovoljna je dubina
vode od 10 cm da se beba, koja se prevrne, udavi! Nikada
nemojte dete prisiljavati da ue u vodu ako je se plai. Ne
morate ni svaki dan na plau. Maloj deci je potrebno vreme za
prilagoavanje, a u mestu boravka treba imitirati dnevni ritam
na koji su navikla kod kue. Preuzeto sa sajta www.simptomi.rs
26 Front Magazin
Kontrolisana
sistemska
hipotermija
novoroeneta
prim. dr Biljana Pejovi
specijalista pedijatrije i
naelnica Odeljenja neona-
talogije
O
vu temu izabrale su nae brojne
itateljke, sa eljom da se objasne
osnovni pojovi o hipotermiji.
Zatitno dejstvo hipotermije
odavno je poznato. Prva saznanja o
hipotermiji potiu nakon zadesnih
smrzavanja dece. Prve studije uinjene su na
animalnim modelima, gde je ispitana bezbednost,
podnoljivost, korisnost a kasnije i u humanoj
populaciji u leenju kardio-hirurkih bolesnika i
u najnovije vreme novoroenadi. U poslednje tri
decenije brojne predklinike studije su pokazale
da kontrolisano sniavanje telesne temperature
za tri do pet stepeni Celzijusa nakon hipoksino-
isheminog insulta smanjuje oteenje nervnih
elija. Rashlaivanje titi hipoksini mozak,
spreava oteenja i poboljava preivljavanje
nervnih elija. Terapijska hipotermija smanjuje
neurorazvojne i psihomotorne poremeaje kao i
rizik za smrtni ishod. Ova terapija titi prvenstveno
mozak ali i druge organe: srce, bubrege i digestivni
trakt, smanjujui rizik za njihovo oteenje. Sam
naziv metoda kontrolisana sistemska hipotermija
(cooling) istie da se radi o visoko kontrolisanom,
dobro osmiljenom i preciznom nainu leenja.
Primenjuje se u terapiji hipoksijsko-ishemijske
encefalopatije, koja se nekada javlja u sklopu
perinatalne asfiksije, kod beba sa tekim i umerenim
oblikom bolesti, koji se mogu uspeno leiti. Neki
oblici modane patnje sa ovom terapijom mogu
proi bez posledica.
2010 godine Meunarodna asocijacija komiteta za
reanimaciju (eng.International Liasion Committee
on Resuscitation-ILCOR) je promovisala terapijsku
hipotermiju u standardnu terapiju hipoksijsko
ishemijske encefalopatije za terminsko i
predterminsko novoroene. Engleski lekar Denis
Azopardi je jedan od pionira u ovoj oblasti koji
je meu prvima poeo primenu ovog metoda i
uradio najvei broj studija vezanih za rashlaivanje
novoroenadi. Osnovni kriterijumi za primenu
terapijske hipotermije su strogo definisani:
uzrast; gestacijska i postnatalna dob (terminsko
novoroene predterminsko novoroene 35 i
36 gestacijskih nedelja u prvih est sati ivota),
kliniko-metaboliki (niska ocena na roenju, nizak
Apgar skor, nizak pH krvi i nizak bazni deficit i
neuroloki kriterijumi (kliniki znakovi umerene
ili teke encefalopatije). Dramatini perinatalni
dogaaji: abrupcija placente, prolaps pupanika,
traumatizam, teke infekcije, mogu rezultovati
perinatalnom asfiksijom i njenim posledicama,
uprkos svih blagovremeno primenjenih terapijskih
postupaka.
Kontrolisana sistemska hipotermija moe se
primenjivati samo u najsavremenije opremljenim
jedinicama neonatale intenzivne nege.
ishemijske encefalopatije i novoroenadi sa
Metod je veoma jednostavan, precizan i lagan,
smanjivanje telesne temperature za dva do pet
stepeni Celzijusa uz maksimalan monitoring vitalnih
parametara, telesne temperature, srane frekvence
(EKG), disanja, krvnog pritiska, stanja i funkcije
mozga, ultrazvuk mozga i (amplitude-integrated
EEG). Bebama kod kojih je primenjeno rashlaivanje
potrebno je uraditi snimanje (NMR endokranijuma) u
periodu od 4-10 dana ivota. Terapijska hipotermija
se izvodi uz primenu analgezije i sedacije. Praktino
u jednostavnom ureaju se voda hladi do eljene
temperature, sistemom plastinih cevi dovodi do
malih pokrivaa, jorgania, koji se stavljaju na telo
i ispod tela bebe, oko ruica i nogu, smanjnjujui
telesnu temperature. Ovom cirkulacijom vode kroz
vodene pokrivae se ostvaruje ceo postupak.
Proces se obavlja u krevetiu, inkubatoru, potpuno
neno, uz kontinuirano merenje telesne temperature
i temperature vode koja cirkulie. Nema grubih
hladnih ureaja, nekontrolisanog rashlaivanja,
smrzavanja bebe, ega se roditelji jako plae. Ne
postoji mogunost nekontrolisanog smanjivanja
telesne temperature jer je u svakom trenutku
poznata i telesna temperature novoroeneta i
temperature vode. Tokom intervencije roditelji
mogu posetiti svoju bebu, provesti vreme uz nju,
pomaziti je videti kako se ponaa, kako izgleda,
kako sve podnosi. Tako e se uveriti u preciznost,
bezbednost, jednostavnost i efekte intervecije.
Najznaajniji faktori za uspenost terapijske
hipotermije su rani poetak, to ranije to bolje,
najdalje do est sati ivota novoroeneta i duina
trajanja do 72 sata, i najvaniji stepen encefalopatije
koju novoroene ima. Kontrolisano hlaenje je
znaajno unapredilo leenje neonatalne hipoksijsko-
perinatalnom asfiksijom uopte. Broj studija o
kontrolisanoj sistemskoj hipotermiji svakodnevno
raste a najpoznatije do sada su: NICHD Study
(2005), CoolCapStudy (2005) i TOBY Study (2009).
U naoj zemlji od 2014 godine referentni centar
za primenu terapijske hipotermije je Institut za
zdravstvenu zatitu majke i deteta Srbije Dr Vukan
upi. Tokom prethodne godine 2015, ni jedno
novoroene iz naeg porodilita, GAK N. Front,
nije ispunilo kriterijume za primenu terapijske
hipotermije i nije upueno na cooling.
 Front Magazin 27

Impamil d.o.o., Marije Bursa 32

11080 Beograd, Srbija
+381 11 210 89 98
oce@impamil.rs www.impamil.rs
28 Front Magazin

Bezbednost nikada
nije na odmoru
D
a bi se podigla svest o znaaju bezbedne vonje dece u automobilu
i da ona budu sigurna u auto-seditima, u junu 2015. godine
pokrenuta je kampanja Bezbednost nikada nije na odmoru, koja
je nastavljena i u 2016. godini. Kako bi pomogao da se za akciju
to vie uje, kampanji Bezbednost nikada nije na odmoru meu
prvima se prikljuio na proslavljeni automobilista Duan Borkovi
i to kao promoter i zatitno lice. On, kao sportista koji vrlo dobro zna ta znai
sigurna vonja, u svakoj prilici istie da je najvanije podii svest roditelja o tome
u kojoj meri auto-sedita doprinose bezbednoj vonji njihove dece i spreavaju
povreivanje u sluaju saobraajne nesree. I druge javne linosti, glumci,
sportisti, novinari, pevai, koji su roditelji i znaju vanost bezbedne vonje,
podrali su akciju Bezbednost nikada nije na odmoru. Akciji su se pridruili i
brojni mediji.

Sajt o auto-seditima
U okviru kampanje pokrenut je i informativno -edukativni sajt www.auto-sedista.
rs. Cilj mu je da informie roditelje o neophodnosti korienja auto-sedita,
propisima u ovoj oblasti, kao i da ih edukuje o svim vanim aspektima bezbedne
vonje dece u automobilu. Posetite sajt i saznajte vie o propisima u naoj i
drugim evropskim zemljama, nauite kako da pravilno odaberete i postavite
auto-sedite, kako bi vaa deca bila potpuno zatiena tokom vonje.
Kompanije NIS i Aksa podrale kampanju
Svoj doprinos kampanji Bezbednost nikada nije na odmoru dala je i kompanija
NIS, koja e u saradnji sa Aksa dejim radnjama pomoi da roditelji do auto-
sedita dou po to povoljnijim uslovima. Naime, u periodu od 6. juna do
15. septembra 2016. za svaku kupovinu goriva, robe ili usluga na NIS Petrol
i Gazprom benzinskim stanicama u vrednosti od 4000 dinara i vie, kupac
ostvaruje pravo na 20% popusta pri kupovini odabranih modela auto-sedita u
svim maloprodajnim objektima AKSA Kids Mega Store.
Humana strana kampanje
Kampanja Bezbednost nikada nije na odmoru ima i svoju humanu stranu. U
periodu od 15.06. do 15.09. 2016. od prodaje svakog auto-sedita brendova
Chicco, Britax Rmer i Cybex, bie izdvojeno 100 dinara. Sredstva prikupljena na
ovaj nain bie namenjena za kupovinu fiksatora za prevoz dece u kolima hitne
pomoi. Fiksatore e dobiti slube hitne pomoi u gradovima u kojima se nalaze
prodajni objekti Aksa Kids Mega Store, a to su Beograd, Novi Sad, Kragujevac,
aak, Ni, abac, Kruevac i Zrenjanin. Pored njih i Sremska Mitrovica.
Akciju je podrao i Komitet za bezbednost saobraaja, koji e sprovesti obuku
zdravstvenih radnika o pravilnom korienju ovih sistema.
Front Magazin 29
30 Front Magazin
Front Magazin 31
32 Front Magazin
Grevi kod beba
prim. dr Biljana Pejovi
specijalista pedijatrije i
naelnica Odeljenja neona-
talogije
S
koro sva odojad povremeno pate
od nadimanja. Ponekad nadimanje
moe da bude izraenije: izaziva
bol i pla. Ako, na primer, zdravo
odoje iznova plae nakon obroka ili
predvee, to moe biti znak greva
(infantilnih kolika). Trpei bolove odoje zauzima
karakteristian poloaj: privlai noge trbuhu, ake su
stisnute u pesnice, stomak je uglavnom naduven a
lice crveno.
Kako dolazi do nadimanja i greva?
Veliki broj faktora moe uticati na pojavu greva.
Smatra se da je jedan od najznaajnijih uzroka
nerazvijen crevni trakt bebe. Za razliku od odraslih
crevna mikroflora kod odojeta nije u potpunosti
razvijena, a njena uloga je esencijalna u procesu
varenja. Gutanje vazduha tokom obroka takoe je
jedan od uzroka kao i netolerancija na hranu ili
psihisocijalni problemi roditelja.
ta moete uiniti?
1. Na polovini obroka moete podii bebu na
rame i potpuno je ispruiti, kako bi se izbacio
viak vazduha iz eluca.
2. Noenje bebe u naruju ili nosiljci, uz neno
ljuljanje moe delovati umirujue.Vei kontakt
telom majke sa bebom koja osea otkucaje
majinog srca i to deluje umirujue na nju.
3. Bebu moete utopliti, da bi se prijatnije
oseala. Zamotajte bebu u ebence i neno
je prigrlite.
4. Blago masirajte bebin stomak u smeru
kazaljke na satu. Prethodno namazati
stomak toplim bebi uljem, Ili moete staviti
prethodno zagrejanu pelenu i neno je
masirati.
Koji su simptomi?
Grevi kod beba podrazumevaju kompleks
uestalog, iznenadnog javljanja bolova i jakog,
neutenog plaa kod inae zdravog deteta, obino
u kasnim poslepodnevnim i veernjim satima,
svakodnevno, tokom nekoliko nedelja, izmeu 3.
nedelje i 3. meseca ivota.
5. Specijanim dodacima iskrani koji sasdre
probiotske bakterije izolovane iz majinog
mleka poput Lactobacillus reuteri Protectis
moe se postii ravnotea u crevnoj
mikroflori, pospeiti bolje varenje i resorpcija
hrane i smanjiti pojava greva kod beba.
6. Laka eliminacija vazduha iz creva
progutanog tokom dojenja moe se postii
leanjem na trbuhu ili noenjem na podlaktici
koja pritiska bebin stomak. Lekovi koji sadre
simetikon usitnjavaju mehure vazduha i
olakavaju njegovo izbacivanje.
7. Pevajte bebi umirujue pesmice, ali tiho i tik
uz njeno uho to generalno smiruje bebu.
8. Preispitajte svoju ishranu ako dojite bebu.
Izbacite hranu koja nadima (graak, pasulj,
kupus) smanjite unos gaziranih pia, kafe,
okolade, bibera, ljute paprike, ilija i drugih
jakih zaina. Alkohol i droga nikako!
ta moe dovesti do pojave greva?
Taan uzrok nastanka greva nije poznat, ali se
pretpostavljada je jedan od kljunih nedovoljno
razvijen crevni trakt odojeta.

Pratimo trendove
Znanje i iskustvo kao osnov
dobre klinike prakse
T
okom prole godine zapoeta
je saradnja izmeu dve gotovo
najvee ginekoloko-akuerske
klinike u Beu AKH klinika
i Beogradu GAK Narodni
front. Imajui u vidu da je re
o univerzitetskim klinikama koje pored
dobre lekarske prakse mogu da se pohvale
i teoretskim znanjem svojih lekara i ostalog
medicinskog osoblja, saradnja je bila neizbena
vi veoma korisna. Kako veliki izazov lekarske
profesije lei u razmeni znanja i usavravanju
vetina, osnovni cilj bio je unapreenje
kvaliteta rada, kao i nege i zdravstvene zatite
pacijenata. Tim poodom, razgovarali smo sa
prof. dr Ljubomirom Petrieviem i dr Ulrike
Kaufmann, lekarima iz AKH klinike u Beu, koji
su proveli dve nedelje u GAK Narodni front u
okviru saradnje dveju klinika.
Proveli ste nekoliko dana u Beogradu, u GAK
Narodni front. Kako biste opisali to iskustvo,
koliko je bilo korisno i koji su Vam opti
utisci?
Dr Kaufmann: Pre svega zahvaljujem se
celokupnom osoblju klinike Narodni front
na nesebinom gostoprimstvu. Bilo je jako
interesantno doiveti svakodnevni rad
klinike i aktivno uestvovati u dijagnostici
i operacijama. Mene kao akuera je
impresionirao veliki broj poroaja i rad u
porodilitu. Najvei utisak su bili poroaji
karline prezentacije.
Dr Petrievi: Uzimajui u obzir da sam jo
za vreme studija boravio u Beogradu i vebe
iz ginekologije obavljao u klinici Narodni front,
ova bolnica i njen sistem mi nije bio stran.
Veliki broj pacijenata i taktiki brzo reavanje
problema me je oduevilo. Dranje plana i
ostvarivanje dnevnog cilja rada dokazalo je
kako ovako velika klinika uz pravi menadment
prua zdravstvenu zatitu tako velikom broju
pacijenata.
Da li ste uoili neke razlike u radu sa
pacijentima i sistemu rada na klinici, u
poreenju sa AKH klinikom u kojoj radite?
Dr Kaufmann: Velika je razlika u radu izmeu
dveju klinika. Lekari u klinici Narodni front su
suoeni sa mnogo manje birokratskog posla
u odnosu na nas u AKH, te se na taj nain
mogu vie posvetiti medicini i lekarskom
Front Magazin 33
poslu. Pacijenti u AKH zahtevaju mnogo vie
informacija, objanjenja ak i u standardnim
sluajevima. Sistem je jednostavno drugaiji.
Poroaj kod nas na klinici protice sasvim
drugaije. Obavezno je prisustvo pratece
osobe, partnera ili slino. U najveem broju
sluajeva pacijentkinje zahtevaju apsolutnu
privatnu atmosferu, tako da je ponekad teko
studentima pokazati poroaj.
Dr Petrievi: Uzevi u obzir da je fluktuacija
pacijenata mnogo vea u GAK Narodni front
nego na naoj klinici, to zahteva i vei broj
zaposlenih lekara. Vaa bolnica ima mnogo
vie kreveta od nae, to ujedno objanjava
vei broj pacijenata. Lekari u GAK Narodni
front nisu toliko optereeni birokratijom
kao mi u Beu, to ujedno olakava posao
i koncentraciju na bitne medicinske stvari.
Broj poroaja je skoro tri puta vei nego kod
nas, meutim primetio sam da to lekarima zajedno sa profesorom Petrieviem posetila
i babicama iz Fronta ne predstavlja veliki Beograd, tako da sam imala i privatnog vodia
problem. kroz grad. Prednost zajednike posete se
izmeu ostalog odrazila u obilasku svih, pa
U kojim ste sve zemljama bili i koje klinike ste ak i ne toliko poznatih znamenitosti grada
posetili? U kojoj meri Vam je razmena znanja i potkovanih istorijskim, kulturnim i socio-
iskustva iz drugih zemalja znaajna? ekonomskim detaljima. Nauila sam da je
u Srbiji jako bitno jesti i to ne samo veoma
Dr Kaufmann: Do sada sam samo bila ukusne evapice u Skadarliji, nego mnogo
upoznata sa radom na AKH i u Italiji, Junom vie od toga. Uz mnogobrojne rukove, veere
Tirolu. Gostovanje na drugim klinikama je uspela sam u celini upoznati srpsku kuhinju,
bitno za proirenje kako profesionalnog tako i tako da sam na kraju kupila i kuvar srpskih
ivotnog iskustva. specijaliteta.
Najvie me je oduevilo kako su i pored
Dr Petrievi: Do sada sam boravio na nekoliko tako jake i bogate kuhinje u proseku svi
razliitih klinika u Nemakoj (Berlin, Minhen), ljudi u Beogradu vitki. Za razliku od Austrije
Brazilu ( Sao Paulo), Austriji ( van AKH). gde pogotovo mi lekari imamo problem sa
Iskustvo koje se doivi u drugim bolnicama je porastom broja gojaznih pacijentkinja, na
od ogromnog znaaja. Lekar ima priliku da se
ulicama Beograda nisam skoro u opste videla
upozna sa razliitim sistemima, nainom rada,
gojazne ljude.
pacijentima, pa ak i razliitim razmiljanjima
kako lekara tako i pacijenata. Definitvno je
Dr Petrievi: Kao stari beogradski student
bitno videti i druge uslove rada, sisteme koji
drugaije funkcioniu u odnosu na sistem u mislio sam da Beograd jako dobro poznajem.
svojoj matinoj bolnici. Preporuka je definitivno Meutim, prevario sam se. Bez obzira to
upoznati se sa neim to nije dnevni standard sam Beograd poseivao i posle mog odlaska
kod kue. Ako je primenljivo, modificirati i u u Austriju pre tano 20 godina, svaki put kada
najboljem moguem obliku primeniti kod kue. sam ponovo u gradu postoji neto novo, neto
sasvim neuobiajeno. Beograd se razvija
Kako ste proveli slobodno vreme u Beogradu i jako brzim koracima, tako da me uspe svaki
ta je ostavilo najjai utisak na Vas? put iznenaditi. Posto je dr Kaufmann, izmeu
ostalog, bila i moj gost, potrudio sam se da joj
Dr Kaufmann: Uzimajui u obzir da je ovo pokaem ne samo znamenitosti i tiinu i lepotu
moja prva poseta Srbiji, priznajem da sam beogradskih uma, ve i vrevu beogradskog
veoma oduevljena Beogradom. Na sreu sam ivota i dobar provod u klubovima.
34 Front Magazin
Predstavljamo vam...
Odeljenje neonatologije
Osnovni zadatak zaposlenih na Odeljenju
neonatologije je prihvatanje, zbrinjavanje i otputanje
novoroenadi roenih u naem porodilitu. Visok
udeo visokorizinih trudnoa i poroaja koje se
tretiraju i zavravaju na Klinici, kao i injenica da
se sve vei broj beba zane vantelesnim putem
doprinosi visokoj uestalosti prevremeno roenih
novoroenadi (12 %), tako da je bilo neophodno
da se Odeljenje konstantno unapreuje i oprema
savremenim i neophodnim medicinskim aparatima
za dijagnostiku i zbrinjavanje vitalno ugroene
novoroenadi (inkubatori, kardio-respiratorni
monitori, infuzione pumpe, respirator, foto lampe,
acidobazni analizer i dr).
Naelnik odeljenja
Prim. mr sci. med. dr Biljana Pejovi
Glavna sestra
VMS Mira Svilar
Perinatalni mortalitet na klinici je 0:1000, a ef Odseka zdrave novoroenadi
rana neonatalna smrtnost 0:1000 ivoroenih
novoroenadi. Razvojem nauke i medicine,
statistika sve vie ide u prilog sve boljem
Dr Sneana Vukovi
zbrinjavanju novoroenadi na intenzivnoj i
poluintenzivnoj nezi, ali je cilj rada itavog tima ef Odseka za prijem i opservaciju
neonatologije na naoj klinici borba da se i novoroenadi
statistike brojke svedu na minimum.
Saradnja i razmena strunih miljenja sa Prim. dr sci. med. dr Mimoza
lekarima odeljenja patologije trudnoe, steriliteta
Senohradski
i porodilita je svakodnevna i izuzetno dragocena
u pravovremenom i adekvatnom zbrinjavanju
novoroene dece. ef Odseka neonatalne patologoje
specijalne nege
Godinje se na Odeljenju neonatologije primi i zbrine
vie od 7.000 novoroenadi. Prim. dr Tanja Mitrovi Lazi
ef Odseka intenzivne nege
Dr Tatjana Macut
Front Magazin 35
36 Front Magazin