TEHNICKO STVARALASTVO

U razvijenim zemljama odavno je I naucno shvacen znacaj

naucno-tehnickog stvaralastva za ubrzani ekonomski I uopste
dustveni razvoj.Kao rezultat ovog shvatanja u razvijenim
drustvima na tehnickom planu nastaju istrazivacke laboratorije I
institute ciji su ciljevi usavrsavanje postojeceg I razvijanje novog
prakticnog znanja. Na opste drustvenom planu razvija se
organizovano sistematsko istrazivanje drustveno-organizacionih I
naucno-istrazivackog rada.
Osnovna naucna paznja u dosadasnjim istrazivanjima razvoja
naucno-istrazivackog rada bila je usmerena na proucavanje
organizovanih oblika stvaralastva I to kako na invidualnom tako I
na gupnom nivou.
Analizirajuci uticaj opstedrustvenih uslova u Jugoslovenskom
drustvu na tehnicko stvaralastvo, istice se da se Jugoslavija
deklarativno zalagala za ubrzani ravoj tehnickog stvaralastva
radnika, ali da se ni iz daleka nije podsticalo tehnicko
stvaralastvo.Naprotiv, Jugoslavija se u konkretnoj praksi oslanjala
na koriscenje fizickih sposobnosti radne snage I uvoz inostrane
tehnologije kao osnovne faktore povecanja proizvodnosti rada.
Period znacajnog isticanja tehcnickog stvaralastva je od 1975.
godine do danas.
Najznacajniji dustveni faktori usporenog razvoja tehnickog
stvaralastva u Jugoslaviji su:
-Ekonomska dezintegracija Jugoslavije koja je uslovljena sa jedne
strane od multinacionalnih kompanija, a s druge strane
delovanjem republickih ekonomija, sto uslovaljava pasivizaciju
tehnickog stvaralastva.
-Nedovoljno dustevno podsticanje stvaranja odgovarajuce
materijalne osnove za razvoj tehnickog stvaralastva
-nepostojanje uslova za brzo sirenje tehnickih ostvarenja
-neshvatanje drustvenog znacaja razvoja tehnickog stvaralastva
za ubrzani ekonomski razvoj
Navedeni drustveni faktori doveli su do preveulicavanja
mogucnosti inostrane pameti I do zanemarivanja domaceg
znanja, odnosno do pruzanja otpora domacem tehnickom
stvaralastvu.
Tehnicko stvaralastvo radnika nastaje na izrazito zastareloj tehnici
kao I na tehnici novije proizvodnje.
U istrazivacko-razvojnim jedinicama stvaralastva nije nastao ni
jedan oblik tehnickog stvaralastva.Sto se analiza vise priblizava
mikro nivou tj individualnim podsticajima, protivrecnosti izmedju
podsticajnih faktora I tehnickog stvaralastva se umnozavaju I teze
je utvrditi neke strozije pravilnosti.Tako utvrdjujemo da medju
tehnickim stvaraocima ima najvise ljudi sa zavrsenom radnickom
skolom(46,5%), na drugom mestu je broj stvaralaca sa srednjom
tehnickom skolom(15,6%), zatim su stvaraoci sa zavrsenom
visom tehnickom skolom(13,8%), I na kraju stvaraoci sa
zavrsenim fakultetom (18,9%).
Interesantno je da mladji stvaraoci I stvaraoci sa visim
obrazovanjem pripadaju manji znacaj random iskustvu kao uslovu
stvaralastva I isticu u vecoj meri znacaj obrazovanja.
Veoma je vazan grupni rad u podsticanju stvaralastva, dokazano
je na naucnim institucijama, udruzuju se spontano I organizovano.
Prema misljenju tehnickih stvaralaca doprinos inzenjera I
tehnicara na stvaralastvu je nedovoljan I ne odgovara ni njihovim
strucnim sposobnostima niskolskoj spremi. Analizirajuci dporinos
inzenjera I tehnicara stvaralastvu, konstatujemo da najveci deo
inzenjera u tehnicara u preduzecima obavlja organizatorske,
kontrolne I komercijalne poslovje koji ne podsticu na stvaralastvo.
Na tehnicko stvaralastvo kao I na coveka uticu mnogo drustveni
faktori, ali ipak tehnicko stvaralastvo kao I covek nisu upotpunosti
svodivi na drustvene okolnosti. Ovo potvrdjuje zamisao da
tehnicko stvaralastvo nema samo utiliratnu drustvenu funkciju, vec
I da je to stvaralstvo univerzalna potreba I izraz coveka kao bica
prakse. Kao takvo, ono utice na coveka u procesima rada I cini
stastavni deo ukupnih stvaralackih kulturnih napora drustva.