02 Nacionalni Akcioni Plan Za Koriscenje Obnovljivih Izvora Energije U Republici Srbiji PDF

http://propisionline.
com/IndOk/Legislation/68861
"Slubeni glasnik RS", br. 53/2013
Na osnovu lana 43. stav 3. Zakona o Vladi ("Slubeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11,
68/12 - US i 72/12), a u vezi sa lanom 52. stav 2. Zakona o energetici ("Slubeni glasnik RS", br. 57/11, 80/11 -
ispravka, 93/12 i 124/12), na predlog Ministarstva energetike, razvoja i zatite ivotne sredine,
Vlada donosi
ZAKLJUAK
1. Usvaja se Nacionalni akcioni plan za korienje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, koji je odtampan uz ovaj
zakljuak i ini njegov sastavni deo.
2. Ovaj zakljuak objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
05 broj 312-4537/2013
U Beogradu, 4. juna 2013. godine
Vlada
Predsednik,
Ivica Dai, s.r.
NACIONALNI AKCIONI PLAN ZA KORIENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

REPUBLIKE SRBIJE
(U skladu sa obrascem predvienim

Direktivom 2009/28/EZ - Odluka 2009/548/EZ)
LISTA SKRAENICA
APV - Autonomna pokrajina Vojvodina
APEE - Akcioni plan za energetsku efikasnost
BDP - Bruto domai proizvod
BFPE - Bruto finalna potronja energije
GIS - Geografsko-informacioni sistem
GHG - Gasovi sa efektom staklene bate
G2G - Government to Government Programme (G2G)
EE - Energetska efikasnost
EESC - Scenario sa merama za energetsku efikasnost
EU - Evropska unija
EnZ - Energetska zajednica
EZ - Evropska zajednica
JVP - Javno-vodoprivredno preduzee
JKP - Javno-komunalno preduzee
1 of 81 16.10.2014 11:33
http://propisionline.com/IndOk/Legislation/68861
JP - Javno preduzee
ktoe - Kilo tona ekvivalentne nafte
Mtoe - Miliona tona ekvivalentne nafte
MHE - Male hidroelektrane
NAPOIE - Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije
OIE - Obnovljivi izvori energije
PFE - Potronja finalne energije
REFSC - Referentni (osnovni) scenario
SDG - Sistem daljinskog grejanja
STV - Sanitarna topla voda
UOEnZ - Ugovor o osnivanju Energetske zajednice
HBU - Hidrogenizovana biljna ulja
UVOD
Nacionalni akcioni plan za korienje obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: NAPOIE) je dokument kojim se utvruju
ciljevi korienja obnovljivih izvora energije do 2020. godine, kao i nain za njihovo dostizanje. Izmeu ostalog, on ima za
cilj i da podstakne investiranje u oblasti obnovljivih izvora energije.
Izrada NAPOIE u prikazanoj formi pitanja i odgovora, proistekla je iz meunarodne obaveze koju je Republika Srbija
preuzela 2006. godine "Zakonom o ratifikaciji ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice i
Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive jugoslovenske Republike
Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa
rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ("Slubeni glasnik RS", broj 62/06)".
Prema lanu 20. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice (u daljem tekstu: UOEnZ), Republika Srbija je prihvatila
obavezu da primeni evropske Direktive u oblasti obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: OIE) - Direktivu 2001/77/EZ
za promociju elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i Direktivu 2003/30/EZ za promociju biogoriva ili drugih
goriva proizvedenih iz obnovljivih izvora za saobraaj. Navedene Direktive su od 2009. godine postepeno zamenjivane, i u
januaru 2012. godine ukinute novom Direktivom 2009/28/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2009. godine o
promociji korienja energije iz obnovljivih izvora i izmenama, i potom ukidanju Direktiva 2001/77/EZ i 2003/30/EZ
(engleski tekst: Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the promotion of
the use of energy from renewable sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and
2003/30/EC CELEX No. 32009L0028).
U skladu sa Direktivom 2009/28/EZ postavljeni su obavezujui ciljevi za lanice Evropske unije kako bi se obezbedilo da
OIE, u 2020. godini, uestvuju sa 20% u bruto finalnoj potronji (u daljem tekstu: BFPE) na nivou Evropske unije.
Obavezujui nacionalni ciljevi zemalja lanica EU definisani su u delu A Aneksa I, i konzistentni su sa ciljem da uee OIE
bude najmanje 20% u BFPE na nivou EU u 2020. godini. U okviru ispunjenja definisanog uea OIE u BFPE, svaka zemlja
lanica je obavezna da obezbedi i uee energije iz OIE od najmanje 10% BFPE u saobraaju u toj zemlji lanici do 2020.
godine. BFPE se rauna u skladu sa lanom 2 (f) Direktive 2009/28/EZ.
Dodatno, unapreenje energetske efikasnosti je kljuni zadatak, i cilj je da se ostvari poboljanje od 20% u energetskoj
efikasnosti do 2020. godine na nivou EU. Direktivom je predvieno da svaka zemlja lanica EU pripremi NAPOIE u skladu
sa usvojenim obrascem za izradu ovog dokumenta (Odluka 2009/548/EZ). Nacionalni akcioni plan postavlja nacionalne
ciljeve za uee energije iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraaja, elektrine energije i grejanja i hlaenja do
2020. godine, uzimajui u obzir efekte mera u vezi sa energetskom efikasnou na BFPE. Takoe, akcioni plan predvia
adekvatne mere koje treba da se preduzmu za postizanje nacionalnih ciljeva, ukljuujui saradnju izmeu lokalnih,
regionalnih i nacionalnih vlasti, kao planirane projekte zajednike saradnje izmeu zemalja lanica EnZ za dostizanje
njihovih obavezujuih nacionalnih ciljeva.
Ista metodologija iz Direktive (definisana u lanovima od 5 do 11) koja je primenjena za izraunavanje ciljeva u oblasti
OIE za zemlje lanice EU, primenjena je i za odreivanje obavezujueg udela OIE u BFPE 2020. godine za svaku zemlju
lanicu EnZ, s tom razlikom to je kao bazna godina za proraun cilja za Ugovorne zemlje EnZ (Republika Albanija,
Republika Bugarska, Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Biva jugoslovenska Republika Makedonija, Republika Crna
Gora, Rumunija, Republika Srbija i Privremena misija Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta
bezbednosti Ujedinjenih nacija) umesto 2005. odreena 2009. godina.
2 of 81 16.10.2014 11:33
U skladu sa Direktivom 2009/28/EZ i Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice od 18. oktobra 2012. godine
(D/2012/04/MS - EnZ) odreen je veoma ambiciozan obavezujui cilj za Republiku Srbiju koji iznosi 27% obnovljivih izvora
energije u njenoj bruto finalnoj potronji energije u 2020. godini. Istom Odlukom definisano je da Nacionalni akcioni plan
za obnovljive izvore energije Republike Srbije treba da bude pripremljen u skladu sa usvojenim obrascem za izradu ovog
dokumenta (Odluka 2009/548/EZ).
Prema ovoj odluci svaka zemlja potpisnica UOEnZ je obavezna da donese zakone, propise i administrativne odredbe koji su
u skladu sa Direktivom 2009/28/EC do 1. januara 2014. godine.
Ovaj akcioni plan stalno e se unapreivati i usaglaavati sa dravnim prioritetima i ekonomskim razvojem zemlje.
Nacionalni akcioni plan je izradila meuresorna radna grupa sastavljena od predstavnika organa dravne uprave,
pokrajinskih organa i drugih merodavnih institucija u Republici Srbiji.
U izradi Nacionalnog akcionog plana Republici Srbiji je pomogla Kraljevina Holandija kroz projekat "Razvoj pravnog okvira
za korienje obnovljivih izvora energije" u okviru programa G2G (engleski tekst: Government to Government
Programme).
1. PREGLED NACIONALNE STRATEGIJE ZA OIE
Nacionalni ciljevi i plan korienja obnovljivih izvora Republike Srbije odreeni su Zakonom o energetici ("Slubeni glasnik
RS", br. 57/11, 80/11 - ispravka, 93/12 i 124/12), poglavlje VI - Energija iz obnovljivih izvora energije i podsticajne mere,
naslov 1. Nacionalni ciljevi i plan korienja obnovljivih izvora. Tako se, izmeu ostalog, lanom 52. Zakona o energetici
predvia da Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove energetike, donosi Nacionalni akcioni plan kojim se
utvruju ciljevi za korienje obnovljivih izvora energije za period od najmanje 10 godina. Ciljevi se utvruju na osnovu
energetskih potreba, ekonomskih mogunosti i obaveza Republike Srbije preuzetih ratifikovanim meunarodnim
sporazumima.
Najznaajnija leita uglja u Republici Srbiji predstavljena su lignitima (meki mrki ugljevi) i istovremeno predstavljaju
najvei mineralni kompleks. Geoloke rezerve lignita u odnosu na geoloke rezerve svih vrsta uglja u Republici Srbiji ine
93%. Ostale vrste uglja (kameni, mrki i mrko ligniti ili vrsti mrki ugljevi). Najvei deo rezervi lignita, preko 76%, nalazi se
1
u Kosovsko - Metohijskom basenu .
Prema Odluci o utvrivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za 2013. godinu ("Slubeni glasnik RS", broj 122/12)
energetska uvozna zavisnost Srbije u 2011. godini iznosila je 30,28%. U budunosti, za Republiku Srbiju e biti od najvee
vanosti da obezbedi sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje energijom i energentima, i smanji energetsku zavisnost
zemlje. U tom smislu Zakonom o energetici definisane su mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja
dugoronih ciljeva, i to mere i aktivnosti:
1) pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog snabdevanja energijom i energentima;
2) stvaranja uslova za pouzdan i bezbedan rad i odrivi razvoj energetskih sistema;
3) konkurentnosti na tritu energije na naelima nediskriminacije, javnosti i transparentnosti;
4) obezbeivanja uslova za unapreenje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potronji energije;
5) stvaranja ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije i
kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije;
6) stvaranje uslova za korienje novih izvora energije;
7) unapreenja zatite ivotne sredine u svim oblastima energetskih delatnosti;
8) stvaranja uslova za investiranje u energetiku;
9) zatite kupaca energije i energenata;
10) povezivanja energetskog sistema Republike Srbije sa energetskim sistemima drugih drava;
11) razvoja trita elektrine energije i prirodnog gasa i njihovog povezivanja sa regionalnim i unutranjim tritem EU.
_________________
1 Od 1. juna 1999. godine Republika Srbija ne raspolae svojim energetskim resursima na Kosovu i Metohiji
3 of 81 16.10.2014 11:33
Obnovljivi izvori energije (OIE)
Prema Zakonu o energetici energija iz obnovljivih izvora je energija proizvedena iz nefosilnih obnovljivih izvora kao to su:
vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda i izvori
geotermalne energije.
Prema Direktivi 2009/28/EZ energija iz obnovljivih izvora je energija iz nefosilnih obnovljivih izvora i to: energija vetra,
solarna, aerotermalna, geotermalna, hidrotermalna, energija okeana, hidroenergija, biomasa, deponijski gas, gas iz
postrojenja za obradu otpada i biogas.
Obnovljivi izvori energije sa procenjenim tehniki iskoristivim potencijalom od oko 5,6 Mtoe godinje (Slika 1) mogu
znaajno doprineti manjem korienju fosilnih goriva i ostvarivanju definisanih ciljeva o udelu obnovljivih izvora u ukupnoj
finalnoj potronji energije, kao i unapreenju ivotne sredine. Potencijal biomase iznosi oko 3,4 Mtoe godinje (2,3 Mtoe je
neiskorieni, a 1,1 Mtoe se ve koristi), 1,7 Mtoe u hidropotencijalu (0,8 Mtoe godinje je neiskorieni, a 0,9 Mtoe
godinje je iskorieni hidropotencijal), 0,2 Mtoe godinje u geotermalnoj energiji, 0,1 Mtoe godinje u energiji vetra, 0,2
Mtoe godinje u solarnoj energiji i 0,04 Mtoe godinje u biorazgradivom delu otpada. Republika Srbija od ukupno
raspoloivog tehnikog potencijala OIE ve koristi 35% (0,9 Mtoe iskorienog hidro potencijala i 1,06 Mtoe iskorienog
potencijala biomase i geotermalne energije).
Slika 1: Struktura OIE u Republici Srbiji
Korienje OIE u prethodnom periodu zasnivalo se na proizvodnji elektrine energije iz velikih renih tokova, i korienju
biomase najveim delom za potrebe grejanja u domainstvima, a manjim delom u industriji. Prema podacima iz
energetskog bilansa Republike Srbije za 2009. godinu (2009. godina je odreena od strane Sekretarijata EnZ kao bazna u
metodologiji za proraun obavezujueg udela OIE u BFPE Srbije 2020. godine), uee elektrine energije iz
hidropotencijala u BFPE iznosilo je 9,6% (28,7% u sektoru elektrine energije), a uee toplotne energije iz biomase u
BFPE iznosilo je 11,5% (27,5% u sektoru grejanja i hlaenja).
U periodu od 2009. godine interesovanje za korienje OIE je stalno raslo, ali je broj novoizgraenih objekata relativno
mali (oko 40 energetskih subjekata sa statusom povlaenog proizvoaa elektrine energije). Poveano interesovanje za
izgradnju objekata koji koriste OIE je zapoelo usvajanjem propisa i to:
1) Zakon o energetici ("Slubeni glasnik RS", br. 57/11 i 80/11);
2) Uredba o izmenama i dopunama uredbe o utvrivanju programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine - obnovljivi izvori energije ("Slubeni glasnik RS", broj
99/09);
3) Uredba o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09),
i
4) Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i
kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije ("Slubeni glasnik RS", broj 99/09).
U skladu sa ratifikovanim UOEnZ, usvojen je Zakon o energetici gde je lanom 52. jasno izraeno da je korienje OIE u
interesu Republike Srbije, takoe, celo poglavlje VI je posveeno OIE.
Ciljeve energetske politike Republike Srbije koji se odnose na vee korienje OIE postizae se realizacijom sledeih
aktivnosti:
1) izgradnja novih objekata koji zadovoljavaju zahteve u pogledu energetske efikasnosti i korienja OIE;
2) energetska sanacija zgrada i uvoenje OIE u sektoru zgradarstva (uglavnom u javnom sektoru);
3) zamena ulja za loenje, uglja i prirodnog gasa koji se koriste za grejanje biomasom i drugim OIE;
4) uvoenje daljinskih sistema grejanja baziranih na korienju OIE i kombinovanoj proizvodnji elektrine i toplotne
energije;
4 of 81 16.10.2014 11:33
5) zamena korienja elektrine energije za proizvodnju sanitarne tople vode solarnom energijom i drugim OIE;
6) proizvodnja elektrine energije iz OIE;
7) uvoenje biogoriva i drugih OIE u sektor saobraaja;
8) razvoj distributivne mree za prikljuenje manjih proizvoaa elektrine energije, i
9) korienje i proizvodnja opreme i tehnologija koje e omoguiti efikasnije korienje energije iz OIE.
Kljune aktivnosti koje e se preduzeti da bi se navedeni ciljevi ostvarili obuhvataju:
1) obezbeivanje vodee uloge javnog sektora u sprovoenju efikasne upotrebe energije i OIE;
2) postavljanje efikasne upotrebe energije i OIE kao jednog od prioriteta u Strategiji razvoja energetike Srbije na nain
da se podstakne ekonomski razvoj zemlje (proizvodnja opreme i tehnologije za zelenu energiju);
3) dosledno sprovoenje planiranih mera u oblasti OIE i energetski efikasnije potronje energije koje su definisane
programskim dokumentima drave;
4) razvijanje odrive proizvodnje biomase, biogasa i biogoriva visokoefikasnim tehnologijama i obezbeivanje finansijske
podrke za takav razvoj, i
5) formiranje trita biomase.
Za postizanje navedenih ciljeva u oblasti OIE, Vlada Republike Srbije e primeniti sledee mere podrke:
1) donoenje i unapreenje pravnog okvira koji e podstai energetski efikasnije korienje energije i vee korienje
OIE;
2) mere ekonomskih podsticaja (kroz nastavljanje ve uspostavljene eme podrke za proizvodnju elektrine energije iz
obnovljivih izvora i kogeneracije toplotne i elektrine energije sa visokom efikasnou procesa, kao i pripremom
smernica za podrku proizvodnje toplotne energije iz OIE na lokalnom nivou), direktne finansijske stimulacije i
odgovarajue poreske politike;
3) mere koje e podstai odrivo trite biomase;
4) unapreenje administrativnih procedura za investiranje u oblasti OIE i provera njihove efikasnosti kroz demonstracione
projekte;
5) sistematsko promovisanje najboljih praksi primenjenih u zemljama EU (efikasno korienje energije i OIE);
6) uvoenje sistema organizovanog upravljanja energijom (sistem energetskog menadmenta), i
7) sistematsko planiranje projekata u oblasti OIE.
Pretpostavke u Akcionom planu
Akcioni plan je pripremljen u skladu sa metodologijom i standardima EU, a na osnovu svih relevantnih podataka u oblasti
energetike i OIE u Republici Srbiji. Pretpostavke koje se koriste u okviru pomenute metodologije EU, koriene su i za
izradu Akcionog plana.
Zbog nepotpunog bilansiranja OIE od strane Republikog zavoda za statistiku Republike Srbije (bilansom su trenutno
obuhvaeni hidropotencijal, drvna biomasa za potrebe grejanja i geotermalna energija), i sa eljom da se indikativna
putanja za dostizanje cilja uradi na osnovu istovetnih podataka i pretpostavki na osnovu kojih je uraen i obavezujui cilj
(prvenstveno u pogledu prognozirane BFPE 2020. godine), za izradu Akcionog plana korieni su podaci iz sledeih
dokumenata:
1) Energetski bilansi Republike Srbije za 2011, 2012. i 2013. godinu; Ministarstvo nadleno za poslove energetike je, u
skladu sa Zakonom o energetici usvojenim u julu 2004. godine, poelo sa izradom Energetskog bilansa u skladu sa
metodologijom Eurostat-a i Meunarodne Agencije za energiju. Energetski bilans se izrauje za tri godine: realizaciju
prethodne godine, procenu stanja tekue godine, plan za narednu godinu. Republiki zavod za statistiku je od 2005.
godine zapoeo uspostavljanje energetske statistike tako da je tek 2009. godine obuhvaena i pripremljena veina
energetskih bilansa (bilans elektrine i toplotne energije, bilans uglja, bilans prirodnog gasa, bilans nafte i naftnih
derivata, bilans geotermalne energije, bilans ogrevnog drveta), dok energetska statistika u oblasti OIE nije jo uvek u
potpunosti uspostavljenja. Stoga je ministarstvo nadleno za poslove energetike od 2009. godine pokrenulo
usaglaavanje podataka koji se odnose na realizaciju energetskog bilansa sa Republikim zavodom za statistiku, kako
bi se dobili jedinstveni, i to je mogue kvalitetniji i pouzdaniji podaci o proizvodnji i potronji u sektoru energetike.
5 of 81 16.10.2014 11:33
Ovo usaglaavanje podataka je neophodno i zbog toga to je ministarstvo nadleno za poslove energetike, odgovorno
za izradu energetskog bilansa, i dostavljanje podataka Meunarodnoj Agenciji za energiju, a upitnike Meunarodne
Agencije za energiju popunjava Republiki zavod za statistiku nakon zavrenog usklaivanja podatka. Tako, moe se
rei da je od 2009. godine u Srbiji napravljen znaajan napredak u oblasti energetske statistike.
Za dalje unapreenje energetskog bilansa neophodno je sprovesti potpuno uspostavljanje energetske statistike u
oblasti OIE, i sprovoenje istraivanja o potronji energije ime bi se omoguila i izrada energetskih indikatora;
2) Prvi akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine;
3) Studija "Potronja biomase u energetske svrhe u Energetskoj zajednici - Republika Srbija" - studija o potronji
biomase u 2009/10 i 2010/11 godini, koja je realizovana za potrebe prorauna obavezujueg udela OIE za svaku
zemlju lanicu EnZ i koju je realizovao Centre for Renewable Energy Sources and Saving (CRES), 2011;
4) Studija "Obavezne rezerve nafte i naftnih derivata u Energetskoj Zajednici" - studija o obaveznim rezervama u skladu
sa Direktivom 2009/119/EZ, koju je izradio Energetski institut Hrvoje Poar, 2011;
5) "Strateki i razvojni projekti Elektroprivrede Srbije" - pregled planirane strukture razvoja kapaciteta u sektoru
elektrine energije, Elektroprivreda Srbije, 2011;
6) Studija "Mogunosti i procena primene biomase za grejanje u Srbiji" - studija o mogunostima korienja biomase u
sistemu daljinskog grejanja - poboljanje energetske efikasnosti i zamena konvencionalnih goriva (lignita i ulja za
loenje) biomasom, koju je izradio USAID, 2010;
7) Studija "Izgradnja kapaciteta za korienje i promociju solarne energije u Republici Srbiji - analiza postojee ponude i
potencijalne potranje za solarnim sistemima na srpskom tritu", Mercados, 2010;
8) Planovi razvoja kapaciteta u sektoru saobraaja za potrebe proizvodnje i distribucije biogoriva, izraeni na osnovu
postojeih kapaciteta i planova vodeih kompanija u toj oblasti.
Imajui u vidu da je Akcioni plan pripreman za period do 2020. godine, i da se projekcije proizvodnje energije korienjem
OIE zasnivaju na pretpostavkama sa velikim brojem promenljivih faktora (prognoze ekonomskog razvoja zemlje, prognoze
razvoja energetskog trita i slino), mogu se oekivati odstupanja podataka prikazanih u akcionom planu u odnosu na
realizovane. Sve to namee potrebu za stalnim auriranjem, i unapreivanjem ovog akcionog plana u skladu sa
prioritetima Republike Srbije u sektoru energetike. lanom 52. Zakona o energetici predvieno je da ministarstvo nadleno
za poslove energetike prati sprovoenje Nacionalnog akcionog plana i o tome dostavlja Vladi godinji izvetaj. Stalno
auriranje plana je neophodno i zbog pripreme odgovarajuih izvetaja o ostvarenom napretku sprovoenja Nacionalnog
akcionog plana, a koji se dostavljaju Sekretarijatu EnZ (lan 15. Odluke Ministarskog saveta EnZ od 18. oktobra 2012.
godine).
2. OEKIVANA FINALNA POTRONJA ENERGIJE 2010 - 2020.
Za potrebe izrade Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije razvijena su dva scenarija za definisanje bruto
finalne potronje energije (BFPE) do 2020. godine, kao i scenariji potronje energije po sektorima (sektor elektrine
energije, sektor grejanja i hlaenja i sektor saobraaja). Modeliranje scenarija uraeno je od strane holandske
konsultantske kue "EKOFIS" (engleski ECOFYS) koja je angaovana u okviru pomenutog projekta G2G, kroz koji je
holandska Vlada pomogla Srbiji da uradi NAPOIE.
Razvijeni su sledei scenariji:
1) Referentni (bazni) scenario (u daljem tekstu: REFSC), i
2) Scenario sa primenom mera za energetsku efikasnost (u daljem tekstu: EESC).
Referentni scenario ne uzima u obzir mere utede energije, ve se zasniva na poveanju BFPE u skladu sa prognoziranim
ekonomskim rastom u razmatranom periodu. Scenario sa primenom mera za energetsku efikasnost uzima u obzir utedu
finalne energije u sektoru domainstava i javnih i komercijalnih delatnosti, sektoru industrije i sektoru saobraaja, a koje
su definisane u okviru Nacionalnog Akcionog plana za energetsku efikasnost iz 2010. godine. Indikativna putanja za
dostizanje obavezujueg cilja uraena je na osnovu EESC kako je i predvieno obrascem za izradu NAPOIE Scenariji su
razvijeni na osnovu usvojenog Energetskog bilansa Republike Srbije za 2009. godinu i na osnovu ciljeva i obaveza
definisanih u pregovorima sa Energetskom zajednicom.
Energetski bilans Republike Srbije za 2009. godinu je korigovan na osnovu podataka o potronji biomase. S obzirom da
kvalitetni i detaljni podaci o potronji biomase u zemljama potpisnicama UOEnZ nisu postojali, Energetska zajednica je u
okviru svojih aktivnosti u oblasti OIE organizovala istraivanje o potronji biomase u 2009. i 2010. godini. Na osnovu
istraivanja uraena je revizija energetskog bilansa za 2009. godinu, a novi podaci o potronji biomase u 2010. godini
utvreni na osnovu istraivanja, ukljueni su u energetski bilans za 2010. godinu, tako da je na osnovu novih pokazatelja o
potronji biomase pripremljen i energetski bilans za 2011. godinu (procena stanja) kao i plan za 2012. godinu.
6 of 81 16.10.2014 11:33
Oscilacije u podacima o proizvodnji i potronji energije u Srbiji postoje u poslednjih nekoliko godina (pre svega od 2009.
godine do danas) ne samo zbog korekcije podataka o proizvodnji i potronji biomase, ve i iz sledeih razloga:
1) Gasne krize u 2009. godini, koja je uticala na smanjeni uvoz prirodnog gasa (uvoz prirodnog gasa je bio manji za
skoro 30% u odnosu na 2008. godinu);
2) Znaajnog porasta proizvodnje domaeg prirodnog gasa (preko 30%) i sirove nafte (preko 40%);
3) Smanjenje domae rafinerijske prerade, odnosno domae proizvodnje naftnih derivata i znaajnog poveanja uvoza
naftnih derivata;
4) Zbog dobre hidrologije, proizvodnja elektrine energije iz hidroelektrana je u 2009. i 2010. godini bila znaajno vea u
odnosu na 2011. godinu kada zbog loe hidrologije (od aprila do kraja 2011. godine) dolazi do znaajnog pada
korienja hidropotencijala, te je proizvodnja hidroelektrana manja za 28% u odnosu na 2010. godinu;
5) Zbog loe hidrologije u 2011. godini znaajno raste proizvodnja elektrine energije iz termoelektrana i TE - TO, te
dolazi do porasta proizvodnje uglja, pre svega zbog potreba termoelektrana.
Usvojeni podaci Energetske zajednice BFPE i ueu OIE u BFPE za 2009. i 2020. godine, su:
1) 2009. godina: BFPE - 9.149,7 ktoe, uee OIE - 21,2%;
2) 2020. godina: BFPE - 10.330,6 ktoe, uee OIE - 27,0%, pri emu uee OIE u sektoru saobraaja treba da bude
10%.
U Tabeli 1 su prikazane procenjene vrednosti za BFPE u Republici Srbiji koje su usaglaene sa prognozom (rezultatima
korienog modela) koju je izradila Energetska zajednica. Prikazani scenariji potronje energije i uee OIE u potronji
energije do 2020. godine su usvojeni na osnovu modela koji je primenjen za sve zemlje potpisnice UOEnZ, i na osnovu
pretpostavki usvojenih u modelu. Potronja energije i uee OIE zavise od velikog broja uticajnih faktora kao to su
ekonomski, tehnoloki, politiki, drutveni i demografski. Imajui u vidu navedene faktore i mogunost njihovog uticaja na
razvoj sektora energetike, realno je oekivati da e biti neophodna odreena prilagoavanja NAPOIE u razmatranom
periodu do 2020. godine.
Proraun obavezujueg cilja od strane EnZ za OIE u 2020. godini odreen je na osnovu tri parametra:
1) Osnovnog udela OIE - uee obnovljivih izvora energije u BFPE u 2009. godini;
2) Paualne stope poveanja uea OIE, i
3) Dodatnog preostalog napora koji se odreuje na osnovu relativnog bruto domaeg proizvoda (BDP) po glavi
stanovnika.
Polazni podatak za proraun je BFPE u 2009. godini, koja se u skladu sa Direktivom 2009/28/EZ definie kao potronja
energije sa gubicima u prenosu i distribuciji i sa sopstvenom potronjom u sektoru elektrine i toplotne energije, a koja ne
uzima u obzir neenergetsku potronju. U skladu sa ovom definicijom i prema Eurostat metodologiji, BFPE je izraunata kao
potronja finalne energije (PFE) uveana za sopstvenu potronju u sektoru elektrine i toplotne energije i gubitke u
distribuciji i prenosu.
Metodologija EU je zahtevala da proizvodnja energije iz hidroelektrana bude uproseena/normalizovana za period od 15

godina (na osnovu podataka iz prethodnih godina) i da se na taj nain odredi prosena vrednost za period od 1995. do
2009. godine. Normalizacija se vri zbog mogueg uticaja izuzetno sune ili kiovite godine na proizvodnju energije u
hidroelektranama u posmatranoj godini za koju se procena pravi. Isto pravilo normalizacije primenjuje se i na energiju
proizvedenu u vetroelektranama (Aneks II Direktive 2009/28/EZ).
Definisana vrednost paualne stope poveanja uea je ista za sve potpisnice UOEnZ.
S obzirom da je utvreno da postoji zavisnost izmeu BDP i energetskog intenziteta uveden je parametar dodatnog
preostalog napora. Dodatni preostali napor je u korelaciji sa BDP po glavi stanovnika i odreen je za zemlje potpisnice
UOEnZ, kao i za zemlje EU.
Na osnovu ovako primenjene metodologije prorauna BFPE i OIE u 2020. godini obavezujui udeo je za Republiku Srbiju
prvobitno iznosio 29% OIE u BFPE 2020. godine. Nakon pregovora za EnZ ovaj udeo je smanjen na konanih 27% OIE u
BFPE 2020. godine.
Potronja energije po sektorima odreena je na osnovu energetskih bilansa Republike Srbije za 2011, 2012. i 2013.
godinu, kao i na osnovu raspoloivih statistikih podataka za navedene sektore. Projekcije BFPE i potronje energije po
sektorima su odreene u odnosu na 2009. godinu kao baznu, to za oba scenarija (REFSC i EESC).
7 of 81 16.10.2014 11:33
BFPE bez primene mera za energetsku efikasnost e u razmatranom periodu da poraste sa 9.149,7 ktoe u 2009. godini na
10.330,6 ktoe u 2020. godini, to predstavlja porast od 12,9%. Od sva tri sektora potronje energije, najvei deo
potronje energije je u sektoru grejanja i hlaenja (45,3% u 2009, odnosno 45,5% u 2020. godini). Uee sektora
saobraaja u BFPE je najmanje (21,1% u 2009, odnosno 22,6% u 2020. godini). Sektor saobraaja e ostvariti najvei
porast u potronji energije i to sa 1.926 ktoe na 2.675 ktoe, to predstavlja porast od 38,9%. Prema REFSC scenariju,
potronja energije u sektoru grejanja i hlaenja poveae se sa 4.144 ktoe na 4.231 ktoe, to predstavlja porast od 2,1%.
Potronja energije u sektoru elektrine energije e porasti sa 3.079 ktoe na 3.425 ktoe, tako da e porast potronje
energije u ovom sektoru iznositi 11,2%. Za izradu EESC scenarija korieni su ciljevi definisani Prvim akcionim planom za
energetsku efikasnost (APEE) Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine. Prema APEE definisano je da
indikativni cilj utede energije drave iznosi proseno 1% godinje, odnosno najmanje 9% finalne potronje energije u
devetoj godini primene (2018. godina), to iznosi 752,4 ktoe. Dodatno, uvedena je pretpostavka da e u periodu od 2018.
do 2020. godine biti ostvarena uteda energije od 1%, tako da ukupna uteda energije u periodu od 2010. do 2020.
godine iznosi 10%, odnosno 836 ktoe. Predvieni karakter rasta BFPE u sektorima toplotne, elektrine energije i sektoru
saobraaja po oba scenarija prikazani su na slikama 2 i 3.
Tabela 1: Oekivana bruto finalna potronja energije u Republici Srbiji u oblasti grejanja i hlaenja, elektrine energije i
saobraaja do 2020, uzimajui u obzir uticaj mera energetske efikasnosti i utede energije 2010 - 2020 (ktoe)
2009 2010 2011 2012 2013 2014

Dodatna Dodatna Dodatna Dodatna Dodatna
Bazna Bazni Bazni Bazni Bazni Bazni
energetska energetska energetska energetska energetska
godina scenario scenario scenario scenario scenario
efikasnost efikasnost efikasnost efikasnost efikasnost
Grejanje i
4.144 4.608 4.608 4.890 4.890 5.023 5.023 4.923 4.881 4.823 4.739
hlaenje
Elektrina
3.079 3.191 3.191 3.237 3.237 3.237 3.237 3.260 3.226 3.284 3.215
energija
Saobraaj 1.926 2.005 2.005 2.073 2.073 2.140 2.140 2.208 2.180 2.275 2.220
BFPE 9.150 9.804 9.804 10.200 10.200 10.400 10.400 10.391 10.287 10.383 10.174
2015 2016 2017 2018 2019 2020
8 of 81 16.10.2014 11:33
Dodatna Dodatna Dodatna Dodatna Dodatna Dodatna

Bazni Bazni Bazni Bazni Bazni Bazni
energetska energetska energetska energetska energetska energetska
scenario scenario scenario scenario scenario scenario
efikasnost efikasnost efikasnost efikasnost efikasnost efikasnost
Grejanje i
4.724 4.597 4.625 4.456 4.527 4.314 4.428 4.172 4.329 4.030 4.231 3.888
hlaenje
Elektrina
3.307 3.203 3.331 3.192 3.354 3.181 3.378 3.170 3.401 3.159 3.425 3.148
energija
Saobraaj 2.343 2.260 2.409 2.299 2.476 2.339 2.542 2.379 2.609 2.419 2.675 2.458
BFPE 10.374 10.060 10.365 9.947 10.357 9.834 10.348 9.721 10.339 9.608 10.331 9.495
3. OIE, CILJ I NAINI OSTVARIVANJA
3.1 Nacionalni opti cilj
U skladu sa Energetskim bilansom za 2011. godinu uee OIE u BFPE 2009. godine iznosilo je 21,2%. Do 2020. godine,
Republika Srbija treba da povea uee OIE na 27,0%. U skladu sa projektovanom BFPE, koliina OIE treba da iznosi
2.563,6 ktoe u 2020. godini, to znai da je u periodu od 2009. do 2020. godine potrebno ostvariti poveanje OIE za 621,0
ktoe. S obzirom na raspoloivi neiskorieni potencijal OIE Republika Srbija moe da ostvari postavljeni cilj za 2020.
godinu iz domaih izvora, osim u pogledu obavezujueg udela biogoriva od 10% u sektoru saobraaja 2020. godine.
Uzimajui u obzir trenutno raspoloive kapacitete za proizvodnju biogoriva iz biomase druge generacije koja zadovoljavaju
u pogledu emisije gasova staklene bate, kao i nepostojanje regulative i pratee infrastrukture za njenu primenu u oblasti
biogoriva, Republika Srbija e morati da planira uvoz biogoriva u 2018. godini.
Tabela 2: Nacionalni opti cilj za udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potronji energije u 2009. i 2020.
A. Udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potronji energije u 2009 (S 2009) (%) 21,2
B. Cilj za energiju iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potronji energije u 2020 (S 2020) (%) 27,0
C. Oekivana ukupna korigovana potronja energije u 2020. (iz Tabele 1, poslednja elija) (ktoe) 9.495,0
D. Oekivana koliina energije iz obnovljivih izvora koja odgovara cilju u 2020. (izraunata kao B x C)
2.563,6
(ktoe)
3.2 Scenariji i naini ostvarivanja po sektorima
Sve procene potronje u sektorima odnose se na scenario sa primenjenim merama EE, kako je propisano obrascem za
izradu NAPOIE.
U Tabeli 3 su prikazane oekivane trajektorije (indikativne putanje) udela energije iz obnovljivih izvora u sektoru elektrine
energije, sektoru energije za grejanje i hlaenje i u sektoru saobraaja. Ove trajektorije su razvijene za sva tri sektora na
osnovu raspoloivih podataka o oekivanoj potronji energije u svakom od tri sektora i projektima koji su planirani da se
realizuju u razmatranom periodu, a u skladu sa ciljevima definisanim u Strategiji razvoja energetike do 2015. godine i
drugim planskim dokumentima Republike Srbije.
U odnosu na zahteve Direktive 2009/28/EZ nain odreivanja preporuene trajektorije (Aneks I Direktive), odnosno uea
obnovljivih izvora energije po godinama do 2020. godine, je izmenjen. Izmene su nastale usled znaajnog pomeranja
poetka primene Direktive 2009/28/EZ od strane zemalja potpisnica UOEnZ u odnosu na zemlje EU (bazna 2009. godina
za potpisnice UOEnZ, odnosno 2005. godina za lanice EU).
Uee OIE u sektoru elektrine energije iznosie 36,6%, u sektoru energije za grejanje i hlaenje 30% i u sektoru
saobraaja 10% u 2020. godini. Svi ovi pojedinani ciljevi omoguie zadovoljenje ukupnog cilja od 27% u BFPE 2020
(toplotna energija iz OIE doprinee ostvarenju cilja sa 12,3%, elektrina energija iz OIE doprinee sa 12,1% i biogoriva sa
2,6%). Ovi ciljevi po sektorima nisu obavezujui, i ne predstavljaju fiksne ciljeve za svaki od sektora pojedinano, te se
mogu promeniti, odnosno poveati, ukoliko budu postojale mogunosti za ubrzaniji razvoj pojedinih sektora u odnosu na
druge.
Cilj za sektor elektrine energije
Prema modelu EESC scenarija, u sektoru elektrine energije potrebno je ostvariti poveanje energije iz OIE u odnosu na
baznu 2009. sa 884 ktoe na 1151 ktoe, to predstavlja poveanje za oko 30% OIE u sektoru elektrine energije do 2020.
godine. Izraeno u odnosu na BFPE ovo poveanje iznosi 2,4% (sa 9,7% elektrine energije iz OIE u 2009. godini na
12,1% u 2020. godini).
Za ostvarivanje ciljeva u sektoru elektrine energije planirano je da se u Republici Srbiji do 2020. godine instalira dodatnih
1092 MW (Tabela I).
9 of 81 16.10.2014 11:33
Tabela I: Proizvodnja elektrine energije iz OIE iz novih postrojenja u 2020. godini
Pretpostavljeni broj Uee

Vrsta OIE (MW) (GWh) (ktoe)
radnih sati (h) (%)
HE (preko 10 MW) 250 4430 1108 95 30,3
MHE (do 10 MW) 188 3150 592 51 16,2
Energija vetra 500 2000 1000 86 27,4
Energija sunca 10 1300 13 1 0,4
Biomasa - elektrane sa kombinovanom proizvodnjom 100 6400 640 55 17,5
Biogas (stajnjak) - elektrane sa kombinovanom
30 7500 225 19 6,2
proizvodnjom
Geotermalna energija 1 7000 7 1 0,2
Otpad 3 6000 18 2 0,5
Deponijski gas 10 5000 50 4 1,4
UKUPNO planirani kapacitet 1092 - 3653 314 100,0
Cilj za sektor grejanja i hlaenja
Prema EESC scenariju, u sektoru grejanja i hlaenja potrebno je poveanje uea OIE sa 1059 ktoe u 2009. godini, na
1167 ktoe u 2020. godini, to iznosi 10,2%.
Da bi ostvarila svoje ciljeve u sektoru grejanja i hlaenja Republika Srbija e do 2020. godine, pored korienja biomase za
grejanje u individualnim domainstvima, koristiti i obnovljive izvore energije koji do sada nisu korieni. Planirano je da se
cilj u ovom sektoru ostvari sa dodatnih 149 ktoe kako je prikazano u Tabeli II.
Tabela II: Proizvodnja energije u sektoru grejanja i hlaenja iz novih kapaciteta koji koriste OIE
Uee u dodatno planiranoj proizvodnji

toplotne energije do 2020. godine
Vrsta OIE (ktoe)
(u odnosu na baznu 2009. godinu)
%
Biomasa - elektrane sa
49 33%
kombinovanom proizvodnjom
Biomasa (SDG) 25 16%
Biogas (stajnjak) - elektrane sa
10 7%
Geotermalna energija 10 7%
Energija sunca 5 3%
Biomasa u individualnim
50 34%
domainstvima
Cilj za sektor saobraaja
U sektoru saobraaja u 2009. godini, OIE (odnosno biogoriva) su bili zastupljeni na tritu sa samo 0,21 ktoe (ova koliina
nije registrovana u nacionalnoj statistici). Navedena koliina biodizela se prodavala kao B100 i koristio se u poljoprivredi.
Biogoriva se nisu nalazila na tritu u meavini sa gorivima naftnog porekla za motorna vozila, u skladu sa dozvoljenim
koliinama prema odgovarajuim standardima za motorni benzin i dizel gorivo. U skladu sa Direktivom za OIE obavezni cilj
za uee obnovljivih izvora energije u sektoru saobraaja iznosi 10% u 2020. godini. Prema definisanom cilju i EESC
scenariju, koliina obnovljivih izvora energije u sektoru saobraaja iznosie 246 ktoe u 2020. godini, to e predstavljati
2,6% obnovljivih izvora energije u BFPE.
Nain ostvarivanja uea obnovljivih izvora energije u BFPE
U okviru REFSC potronja energije iz OIE e porasti u periodu od 2009. do 2020. godine sa 1.942,6 ktoe na 2.789,3 ktoe,
to predstavlja poveanje od 43,6%. Ovo poveanje udela OIE u BFPE u navedenom periodu iznosi 8,2%.
U okviru EESC potronja energije iz OIE e porasti u periodu od 2009. do 2020. godine sa 1.942,6 ktoe na 2.563,6 ktoe,
to predstavlja poveanje od 32,0%. Ovo poveanje udela OIE u BFPE u navedenom periodu iznosi 5,8%.
Vano je primetiti da je primena mera energetske efikasnosti kljuna za dostizanje veoma ambicioznog obavezujueg cilja
u oblasti OIE (posmatrano sa aspekta procenjenih investicionih ulaganja u oblasti OIE neophodnih za dostizanje cilja).
Mere energetske efikasnosti e doprineti smanjenju BFPE na koju se udeo od 27% OIE i odnosi.
10 of 81 16.10.2014 11:33
Tabela 3: Nacionalni cilj za 2020. i procenjeni nain ostvarivanja energije iz obnovljivih izvora u grejanju i hlaenju,
elektrinoj energiji i saobraaju
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
OIE - grejanje i hlaenje (%) 25,6 22,4 21,3 20,8 21,1 22,0 23,4 24,5 26,1 27,4 28,6 30,0
OIE - elektrina energija (%) 28,7 32,0 23,0 25,1 29,5 29,9 31,0 31,4 32,4 33,4 35,1 36,6
OIE - saobraaj (%) 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 1,5 3,2 5,0 6,7 8,4 10,0
OIE - ukupno uee (%) 21,2 20,9 17,5 17,8 19,3 19,7 20,9 21,8 23,1 24,3 25,6 27,0
Od ega iz mehanizama saradnje (%) 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Viak predvien za mehanizam saradnje
0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 0,2 0,2 0,3
(%)
2011-2012 2013-2014 2015-2016 2017-2018 2020

Indikativna putanja u skladu S +20% S +30% S + 45% S +65%
2 2009 2009 2009 2009 S
sa delom B Aneksa I Direktive (S -S ) (S -S ) (S -S ) (S -S ) 2020
2020 2009 2020 2009 2020 2009 2020 2009
OIE putanja- minimalne
22,36 22,94 23,81 24,97 27,00
vrednosti (%)
OIE putanja- minimalne
2303 2347 2382 2441 2564
vrednosti(ktoe)
________________
2 Indikativna putanja za dostizanje obavezujueg udela od 27% do 2020. godine razlikuje se od preporuene Direktivom
zato to je nije mogue slediti sa trenutno raspoloivim energetskim kapacitetima za proizvodnju energije korienjem
OIE.
3
Tabela 4a: Proraun doprinosa korienja OIE svakog sektora u BFPE (ktoe)
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
(A) Oekivana BFPE iz OIE u sektoru grejanja i
1059 1031 1040 1043 1031 1043 1075 1092 1127 1143 1152 1167
hlaenja
(B) Oekivana BFPE iz OIE u sektoru proizvodnje
884 1022 745 812 951 962 992 1004 1031 1059 1108 1151
elektrine energije
(C) Oekivana BFPE iz OIE u sektoru saobraaja - - - - - - 34 74 117 159 203 246
(D) Oekivana ukupna potronja OIE (procenjeni viak
1943 2062 1814 1883 1976 2005 2082 2149 2234 2319 2463 2596
u odnosu na cilj)
(E) Oekivani transfer OIE prema zemljama EU 0 0 0 0 0 0 0 3,0 8,9 16,2 23,7 32,1
(F) Oekivani transfer OIE iz EU i treih zemalja 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
(G) Oekivana potronja OIE u skladu sa ciljem
1943 2062 1814 1883 1976 2005 2082 2146 2226 2303 2440 2564
(D)-(E)+(F)
__________________
3 Prikazani podaci odnose se na realizovane potronje u 2009, 2010. i 2011. godini, i procenu za 2012. u skladu sa
Energetskim bilansima Republike Srbije.
Tabela 4b: Proraun doprinosa korienja OIE u sektoru saobraaja (ktoe)
2009 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

(C) Oekivana BFPE OIE u sektoru saobraaja - - - 34 74 117 159 203 246
(H) Oekivana elektrina energija iz OIE u sektoru saobraaja - - - - - - - - -
(I) Oekivana potronja OIE iz otpada, ostataka, neprehrambenih
- - - - - - - - -
celuloznih i lignoceluloznih materijala u sektoru saobraaja
(J) Oekivani doprinos OIE u saobraaju za ispunjenje OIE-T cilja:
- - - 34 74 117 159 203 246
(C)+(2,5-1)x(H)+(2-1)x(I)
4. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA
4.1. Pregled svih politika i mera za unapreenje korienja energije iz obnovljivih izvora
U Tabeli 5 je prikazana najvanija postojea regulativa koja se odnosi na obnovljive izvore energije, kao i regulativa koju je
11 of 81 16.10.2014 11:33
potrebno doneti u narednom periodu. Deo regulative koja je predviena da se donese u narednom periodu proistie iz
zahteva Direktive 2009/28/EZ.
Tabela 5: Pregled celokupne regulative i mera
Naziv Vrsta mere* Oekivani Ciljna grupa i/ili Postoji/planirana Datum

rezultati** aktivnost *** poetka
i zavretka
mere
Zakon o energetici regulatorna - ciljevi poveanje svi subjekti u postojei 2011-
("Slubeni glasnik RS", energetske politike, korienja OIE - energetskom
br. 57/11, 80/11 - pouzdana, kvalitetna i sigurna sektoru
ispravka, 93/12 i isporuka energije i
124/12) energenata, ciljevi za
korienje OIE, nain, uslovi i
podsticaji za proizvodnju
energije iz obnovljivih izvora
Strategija razvoja planski - prioriteti razvoja poveanje energetski postojei 2005-2015
energetike Republike energetike korienja OIE sistemi, subjekti,
Srbije do 2015. investitori
("Slubeni glasnik RS",
broj 44/05)
Program ostvarivanja planski - prioriteti razvoja poveanje energetski postojei 2007-2012
strategije razvoja energetike, prioriteti u korienja OIE sistemi, subjekti,
energetike Republike korienju OIE investitori
Srbije do 2015. godine
za period 2007 - 2012
broj 99/09)
Uredba o uslovima i regulatorna - propisuje uslove poveanje investitori postojea 2013-
postupku sticanja i postupak sticanja statusa proizvodnje
statusa povlaenog povlaenog proizvoaa elektrine
proizvoaa elektrine elektrine energije, sadrinu energije iz OIE
energije zahteva za sticanje statusa
("Slubeni glasnik RS", povlaenog proizvoaa
broj 8/13) elektrine energije, dokaze o
ispunjavanju uslova za
sticanje statusa povlaenog
proizvoaa elektrine
energije, minimalni stepen
iskorienja primarne energije
u elektranama sa
u zavisnosti od vrste
osnovnog goriva i instalisane
snage, maksimalnu ukupnu
instalisanu snagu
vetroelektrana i solarnih
elektrana za koje se moe
stei povlaen, odnosno
privremeni povlaeni status
proizvoaa elektrine
energije, obaveze
povlaenog proizvoaa i
nain kontrole ispunjavanja
propisanih obaveza, kao i
sadrinu i nain voenja
Registra povlaenih
proizvoaa elektrine
energije
Zakon o efikasnom regulatorna - propisuje uslove poveanje energetski postojei 2013-
korienju energije i nain efikasnog korienja korienja OIE sistemi, subjekti,
("Slubeni glasnik RS", energije i energenata u investitori
broj 25/13) sektoru proizvodnje, prenosa,
distribucije i potronje
energije; politiku efikasnog
korienja energije; sistem
energetskog menadmenta;
12 of 81 16.10.2014 11:33
oznaavanje nivoa energetske

efikasnosti proizvoda koji
utiu na potronju energije;
minimalne zahtevi energetske
efikasnosti u proizvodnji,
prenosu i distribuciji elektrine
i toplotne energije i isporuci
prirodnog gasa; finansiranje,
podsticajne i druge mere u
ovoj oblasti, kao i druga
pitanja od znaaja za prava i
obaveze fizikih i pravnih lica
u vezi sa efikasnim
korienjem energije
Zakon o podsticajima u finansijska - utvruje se vrsta poveanje poljoprivredni postojei 2013-
poljoprivredi i ruralnom podsticaja, nain korienja korienja OIE subjekti,
razvoju ("Slubeni podsticaja, registar podsticaja investitori
glasnik RS", broj 10/13) u poljoprivredi i ruralnom
razvoju, kao i uslovi za
ostvarivanje prava na
podsticaje u poljoprivredi i
ruralnom razvoju
Uredba o merama finansijska - definie poveanje investitori postojea 2013-31.
podsticaja za povlaene kategorije povlaenih proizvodnje decembra
proizvoae elektrine proizvoaa elektrine elektrine 2015.
energije ("Slubeni energije, propisuje mere energije iz OIE
glasnik RS", broj 8/13) podsticaja, uslove za njihovo
ostvarivanje, nain
odreivanja podsticajnog
perioda, prava i obaveze koje
iz tih mera proizlaze za
povlaene proizvoae i
druge energetske subjekte i
ureuje sadrinu ugovora i
predugovora o otkupu
elektrine energije od
povlaenog proizvoaa
Uredba o nainu finansijska - definie se nain poveanje energetski postojea 2013-
obrauna i nainu obrauna, nain naplate, proizvodnje sistemi, subjekti,
raspodele prikupljenih odnosno plaanja i elektrine investitori
sredstava po osnovu prikupljanja sredstava po energije iz OIE
naknade za podsticaj osnovu naknade, kao i nain
povlaenih proizvoaa raspodele prikupljenih
elektrine energije sredstava po osnovu naknade
("Slubeni glasnik RS", za podsticaj povlaenih
broj 8/13) proizvoaa elektrine
energije
Uredba o visini posebne finansijska - utvruje se visina poveanje energetski postojea 2013-
naknade za podsticaj u posebne naknade za podsticaj proizvodnje sistemi, subjekti,
2013. godini ("Slubeni u 2013. godini elektrine investitori
glasnik RS", broj 8/13) energije iz OIE
Zakon o ratifikaciji Kjoto regulatorna - smanjenje poveanje energetski postojei 2009-
Protokola ("Slubeni emisije GHG korienja OIE sistemi, subjekti
glasnik RS", br. 88/07 i
38/09)
Nacionalna strategija planski - odrivi razvoj, poveanje energetski postojei 2008-
odrivog razvoja smanjenje uticaja na ivotnu korienja OIE sistemi, subjekti,
("Slubeni glasnik RS", sredinu i investitori
broj 57/08) prirodne resurse
Akcioni plan za planski - mere i aktivnosti za promovisanje i energetski postojei 2011-2017
sprovoenje Nacionalne sprovoenje strategije poveanje sistemi, subjekti,
strategije odrivog odrivog razvoja korienja OIE investitori
razvoja za period od
2011. do 2017. godine
broj 62/11)
13 of 81 16.10.2014 11:33
Nacionalni program planski - zatita ivotne poveanje energetski postojei 2010-

zatite ivotne sredine sredine i primena korienja OIE sistemi, subjekti,
("Slubeni glasnik RS", najpovoljnijih mera za odrivi investitori
broj 12/10) razvoj i upravljanje zatitom
ivotne sredine
Strategija odrivog planski - korienje prirodnih poveanje energetski postojei 2012-
korienja prirodnih resursa na odriv nain, korienja OIE sistemi, subjekti,
resursa i dobara osiguranje njihove investitori
("Slubeni glasnik RS", raspoloivosti u budunosti i
broj 33/12) smanjenje uticaja njihovog
korienja na ivotnu sredinu
Strategija naunog i planski - podizanje nivoa poveanje nauno- postojei 2010-
tehnolokog razvoja znanja u drutvu i energetske istraivake
Republike Srbije za unapreenje tehnolokog efikasnosti, institucije,
period od 2010. do razvoja i privrede poveanje energetski
2015. godine ("Slubeni korienja OIE sistemi, subjekti,
glasnik RS", broj 13/10) investitori
Strategija uvoenja planski - definisanje mera za energetska energetski postojei 2009-
istije proizvodnje u spreavanje zagaenja efikasnost, sistemi, subjekti,
Republici Srbiji poveanje investitori
("Slubeni glasnik RS", korienja OIE
broj 17/09)
Zakon o proceni uticaja regulatorna - definisanje spreavanje investitori postojei 2010-
na ivotnu sredinu postupka procene uticaja za uticaja na ivotnu
("Slubeni glasnik RS", projekte koji mogu imati sredinu pri
br. 135/04 i 88/10) znaajne uticaje na ivotnu izgradnji objekata
sredinu na OIE
Uredba o utvrivanju regulatorna - definisanje vrste spreavanje investitori postojei 2008-
liste projekata za koje je objekata za koje je potrebna uticaja na ivotnu
obavezna procena procena uticaja sredinu pri
uticaja i liste projekata izgradnji objekata
za koje se moe na OIE
zahtevati procena
uticaja na ivotnu
sredinu
broj 114/08)
Zakon o stratekoj regulatorna - uslovi, nain i zatita ivotne investitori postojei 2010-
proceni uticaja na postupak vrenja procene sredine,
ivotnu sredinu uticaja odreenih planova i unapreivanje
("Slubeni glasnik RS", programa na ivotnu sredinu odrivog razvoja
br. 135/04 i 88/10)
Zakon o upravljanju regulatorna - planiranje upravljanje industrija, postojei 2010-
otpadom ("Slubeni upravljanja otpadom, otpadom, energetski
glasnik RS", br. 36/09 i upravljanje otpadom - korienje otpada subjekti,
88/10) delatnost od opteg interesa kao energenta investitori
Pravilnik o regulatorna - klasifikacija upravljanje investitori postojei 2010-
kategorijama, ispitivanju otpada posebnim
i klasifikaciji otpada tokovima otpada
broj 56/10)
Pravilnik o uslovima i regulatorna - upravljanje korienje otpada investitori, postojei 2010-
nainu sakupljanja, otpadom u energetske energetski
transporta, skladitenja svrhe subjekti,
i tretmana otpada koji industrija
se koristi kao
sekundarna sirovina ili
za dobijanje energije
broj 98/10)
Uredba o vrstama regulatorna korienje otpada investitori, postojei 2010-
otpada za koje se vri u energetske energetski
termiki tretman, svrhe subjekti,
uslovima i kriterijumima industrija
za odreivanje lokacije,
tehnikim i tehnolokim
uslovima za
projektovanje,
14 of 81 16.10.2014 11:33
izgradnju, opremanje i
rad postrojenja za
termiki
tretman otpada,
postupanju sa ostatkom
nakon spaljivana
broj 102/10)
Pravilnik o uslovima, regulatorna - nain i postupak korienje ulja u investitori, postojei 2010-
nainu i postupku upravljanja otpadnim uljima energetske svrhe industrija,
upravljanja otpadnim energetski
uljima ("Slubeni glasnik subjekti
RS", broj 71/10)
Zakon o integrisanom regulatorna - uslovi i postupak izgradnja investitori, postojei 2004-
spreavanju i kontroli izdavanja integrisane dozvole objekata na OIE energetski
zagaivanja ivotne za postrojenja subjekti
sredine ("Slubeni
glasnik RS", broj
135/04)
Uredba o vrstama regulatorna izgradnja investitori, postojea 2005-
aktivnosti i postrojenja objekata na OIE energetski
za koje se izdaje subjekti
integrisana dozvola
broj 84/05 )
Zakon o zatiti prirode regulatorna - zatita i korienje OIE investitori, postojei 2009-
("Slubeni glasnik RS", ouvanje prirode energetski
br. 36/09 i 88/10) subjekti
Uredba o reimima regulatorna - reimi zatite, izgradnja investitori, postojea 2012-
zatite ("Slubeni postupak i nain njihovog objekata na OIE energetski
glasnik RS", broj 31/12) odreivanja u zatienim subjekti
podrujima
Zakon o rudarstvu i regulatorna - eksploatacija i korienje OIE investitori, postojei 2011-
geolokim istraivanjima korienje geotermalnih energetski
("Slubeni glasnik RS", resursa subjekti
broj 88/11)
Zakon o zatiti vazduha regulatorna - upravljanje ispunjenje investitori, postojei 2009-
("Slubeni glasnik RS", kvalitetom vazduha i mere za zahteva o zatiti energetski
broj 36/09) sprovoenje zatite vazduha pri subjekti
izgradnji i
eksploataciji
objekata na OIE
Uredba o graninim regulatorna - definisanje ispunjenje investitori, postojea 2010-
vrednostima emisija dozvoljenih graninih zahteva o zatiti energetski
zagaujuih materija u vrednosti emisija vazduha pri subjekti
vazduh ("Slubeni izgradnji i
glasnik RS", broj 71/10) eksploataciji
objekata na OIE
Zakon o javno regulatorna poveanje investitori, postojei 2011-
privatnom partnerstvu i korienja OIE, energetski
koncesijama ("Slubeni korienje OIE za subjekti
glasnik RS", broj 88/11) proizvodnju
toplotne energije
Akcioni plan za biomasu planski - definisanje aktivnosti poveanje investitori, postojei 2010-2012
2010-2012 ("Slubeni za prevazilaenje problema u korienja energetski
glasnik RS", broj 56/10) korienju biomase u biomase isubjekti,
energetske svrhe biogorivafinansijske
institucije,
nauno-
istraivake
institucije
Zakon o vodama regulatorni - povrinske i integralno investitori, postojei 2010-
("Slubeni glasnik RS", podzemne vode, osim vode iz upravljanje energetski
broj 30/10) koje se moe dobiti vodama, vodnim subjekti
geotermalna energija objektima
Pravilnik o sadrini i regulatorna regulisanje investitori, postojei 2010-
obrascu zahteva za dobijanja energetski
izdavanje vodnih akata i neophodnih subjekti
15 of 81 16.10.2014 11:33
sadrini miljenja u vodnih akata u

postupku izdavanja postupku
vodnih uslova ("Slubeni izgradnje objekta
glasnik RS", broj 74/10)
Zakon o obnovljivim regulatorna poveanje svi subjekti planiran
izvorima energije korienja OIE - energetskog
sektora
Uredba o kriterijumima regulatorna poveanje proizvoai, planirana 2013
odrivosti za biogoriva korienja investitori,
biogoriva energetski
subjekti
Pravilnik o tehnikim i regulatorna poveanje proizvoai, postojei, 2006 -
drugim zahtevima za korienja investitori, planirane izmene i (planirane
tena goriva bioporekla biogoriva energetski dopune ili izrada izmene u
("Slubeni list Srbije i subjekti novog pravilnika 2013)
Crne Gore", broj 26/06)
Regulativa o sistemu regulatorna, finansijska - poveanje proizvoai, planirana 2013
monitoringa kvaliteta obezbeivanje monitoringa korienja investitori,
goriva kvaliteta goriva i smanjenja biogoriva energetski
emisija gasova sa efektom subjekti
staklene bate
Uredba o obaveznom regulatorna, finansijska poveanje proizvoai, planirana 2013
stavljanju odreenog korienja investitori,
procenta biogoriva na biogoriva energetski
trite subjekti
Pravilnik o licencama regulatorna poveanje proizvoai, planirana 2013
korienja investitori,
biogoriva energetski
subjekti
Uredba o podsticajima finansijska poveanje proizvoai, planirana 2013
za uzgajanje sirovina i korienja investitori,
proizvodnju biogoriva biogoriva energetski
subjekti
Pravilnik o garanciji regulatorna, finansijska poveanje proizvoai, planirana 2013
porekla za proizvodnju korienja OIE investitori,
energije iz OIE energetski
subjekti
Preporuka o uslovima za regulatorna, finansijska poveanje proizvoai, planirana 2013
sticanje statusa korienja OIE u investitori,
povlaenog sektoru grejanje i energetski
proizvoaa toplotne hlaenje subjekti
energije
Preporuka o regulatorna, finansijska poveanje proizvoai, planirana 2013
podsticajnim merama za korienja OIE u investitori,
proizvodnju toplotne sektoru grejanje i energetski
energije korienjem hlaenje subjekti
obnovljivih izvora
energije
Strategija upravljanja planski poveanje investitori, planirana 2014
vodama u Republici korienja OIE energetski
Srbiji subjekti
Zakon o umama regulatorna poveanje investitori, postojei 2012 -
("Slubeni glasnik RS", korienja OIE energetski
br. 30/10 i 93/12) subjekti
Strategija razvoja regulatorna poveanje investitori, postojei 2006 -
umarstva Republike korienja OIE energetski
Srbije ("Slubeni glasnik subjekti
RS", broj 59/06).
* Naznaiti ako je mera (preteno) regulatorna, finansijska ili "meka" (tj. informativnog karaktera).
** Da li je oekivani rezultat promene ponaanja, instalisane snage (MW; t/god), proizvedene energije (ktoe)?
*** Ko su ciljne grupe/osobe: investitori, krajnji korisnici, javna administracija, planeri, arhitekte, instalateri, itd? ili ta je
ciljna aktivnost/sektor: proizvodnja biogoriva, upotreba ivotinjskog ubriva kao izvora energije, itd.)?
4.2. Mere za ispunjavanje uslova iz lanova 13, 14, 16. i lanova 17. do 21. Direktive
16 of 81 16.10.2014 11:33
2009/28/EZ
4.2.1. Administrativne procedure i prostorno planiranje

(lan 13 (1) Direktive 2009/28/EZ)
Prilikom odgovaranja na sledea pitanja, drave lanice su u obavezi da objasne postojee nacionalne, regionalne i lokalne
propise u vezi sa procedurama za ovlaivanje, sertifikaciju i licenciranje primenjene na postrojenja i povezane prenosne i
distributivne mree infrastrukture za proizvodnju elektrine energije, grejanje ili hlaenje iz obnovljivih izvora, kao i na
proces transformacije biomase u biogoriva ili druge energetske proizvode. Tamo gde su potrebni dalji koraci kako bi se
osiguralo da su procedure primerene i potrebne, takoe se trai od drava lanica da opiu planirane revizije, oekivane
rezultate i nadleni organ za obavljanje takvih revizija. Kada je informacija specifina za tehnologiju, navedite je. Kada
regionalne/lokalne vlasti imaju znaajnu ulogu, molimo takoe da je objasnite.
(a) Spisak postojeeg nacionalnog i, ako je primenljivo, regionalnog zakonodavstva u pogledu ovlaenja, sertifikacije,
procedure izdavanja dozvola i prostornog planiranja primenjeno na postrojenja i povezanu infrastrukturu prenosne i
distributivne mree:
Korienje obnovljivih izvora energije i postupci dobijanja odgovarajuih dozvola i saglasnosti su regulisani propisima iz
razliitih oblasti, i to:
1) Opti meunarodni propisi - Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, kao i propisi kojima su
preuzete obaveze Republike Srbije u smislu potovanja meunarodnih propisa (Kjoto protokol uz okvirnu konvenciju
Ujedinjenih nacija o promeni klime, Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu
na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine i slino);
2) Osnovni nacionalni propisi (propisi koji definiu nadlenosti ministarstava, autonomnih pokrajina, o optem upravnom
postupku, trinom nadzoru, vodama, poljoprivredi i ruralnom razvoju i slino);
3) Propisi iz oblasti energetike (propisi koji definiu ciljeve energetske politike i naine njenog ostvarivanja; uslove za
izgradnju novih energetskih objekata; uslove i nain obavljanja energetskih delatnosti; nain, uslove i podsticaje za
proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje elektrine i toplotne energije);
4) Propisi iz oblasti rudarstva i geolokih istraivanja (propisi koji reguliu eksploataciju geotermalnih resursa);
5) Propisi iz oblasti prostornog planiranja (propisi kojima se definie oblast planiranja i izgradnje objekata, prostorni
planovi, dobijanje dozvola - lokacijska, graevinska i upotrebna dozvola), i
6) Propisi iz oblasti ivotne sredine (propisi koji se odnose na zatitu ivotne sredine, postupak procene uticaja na ivotnu
sredinu, sadraj studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, uee zainteresovanih organa i organizacija i javnosti,
nadzor i druga pitanja od znaaja za procenu uticaja na ivotnu sredinu).
Izgradnja objekata i proizvodnja energije korienjem obnovljivih izvora zasniva se na sticanju odreenih prava, i to:
7) Sticanje prava na izgradnju objekta,
8) Sticanje prava na obavljanje proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije.
Procedure za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti su jasno definisane.
Sticanje prava na izgradnju objekta podrazumeva sprovoenje procedura za izgradnju konkretnog energetskog objekta,
koje su definisane u zavisnosti od vrste i snage objekta, to podrazumeva proceduru za dobijanje energetske, lokacijske,
graevinske i upotrebne dozvole. Zakon o energetici propisuje da se energetski objekti grade u skladu sa zakonom kojim
se ureuju uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i izgradnja objekata, tehnikim i
drugim propisima, a po prethodno pribavljenoj energetskoj dozvoli, definie uslove i nain obavljanja energetskih
delatnosti, nain i uslove za dobijanje licence, nain i uslove za dobijanje energetske dozvole, nain organizovanja i
funkcionisanja trita elektrine energije, prava i obaveze uesnika na tritu, zatitu kupaca energije i energenata, nain,
uslove i podsticaje za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje elektrine i toplotne energije.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - odluka US, 24/11,
121/12 i 42/13) utvreni su uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i izgradnja
objekata (lokacijska, graevinska i upotrebna dozvola). U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji odreuje se
nadlenost za izdavanje graevinske dozvole. Objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora snage 10 i vie MW, kao
i elektrana sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 MW i vie i elektrane u zatienoj okolini kulturnih dobara od
izuzetnog znaaja, i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine i objekata u zatienim
podrujima, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od
izuzetnog znaaja su u nadlenost ministarstva za poslove graevinarstva, odnosno autonomne pokrajine ako se objekat
nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, prema lanu 133. Zakona o planiranju i izgradnji. U nadlenosti organa lokalne
samouprave su objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage do 10 MW. Procena uticaja na ivotnu
sredinu, odnosno spreavanje i kontrola zagaenja su veoma znaajni elementi u postupku izgradnje objekta i u zavisnosti
17 of 81 16.10.2014 11:33
od snage objekta i definisani su Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09),
odnosno Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i
36/09). Prikljuenje na elektroenergetsku mreu, odnosno prenosni i distributivni sistem, kao i distribucija i snabdevanje
toplotnom energijom regulisano je Zakonom o energetici.
Sticanje prava na obavljanje proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije podrazumeva ispunjavanje svih zahteva u
zavisnosti od naina na koji je delatnost definisana. U skladu sa Zakonom o energetici definisano je da proizvodnja
elektrine energije predstavlja energetsku delatnost, a proizvodnja toplotne energije predstavlja energetsku delatnost od
opteg interesa. Pravo na obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije moe se stei neposredno (zakljuenjem
ugovora o poveravanju obavljanja delatnosti od opteg interesa ili dodeljivanjem koncesija za obavljanje delatnosti od
opteg interesa) ili posredno (ulaganjem u javno (komunalno) preduzee odnosno privredno drutvo koje obavlja
komunalnu delatnost).
(b) Ministarstvo(a) i njihove nadlenosti u oblasti:
Za korienje obnovljivih izvora energije nadlene su razliite institucije koje se u zavisnosti od vrste i snage objekta
nalaze na razliitim nivoima, i to:
1) Institucije na republikom nivou;
2) Institucije na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine, i
3) Institucije na nivou jedinice lokalne samouprave.
Pregled najvanijih institucija u oblasti izgradnje objekta i dobijanje potrebnih dozvola i saglasnosti prikazan je u Tabeli A.
U skladu sa Zakonom o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 72/12) organi dravne uprave na republikom nivou u
ijoj nadlenosti se nalaze obnovljivi izvori energije su:
1) Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine;
2) Ministarstvo graevinarstva i urbanizma;
3) Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja;
4) Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, i
5) Ministarstvo finansija i privrede.
Dodatno, pored ministarstava, obnovljivi izvori energije su u nadlenosti i odreenog broja posebnih organizacija i drugih
institucija, i to:
1) Agencija za energetiku;
2) Republika agencija za prostorno planiranje;
3) Republiki geodetski zavod (u daljem tekstu: RGZ);
4) Republiki hidrometeoroloki zavod (u daljem tekstu: RHMZ);
5) Republiki zavod za statistiku;
6) Institut za standardizaciju Srbije (u daljem tekstu: ISS), i
7) Fond za razvoj Republike Srbije.
Institucije koje su nadlene na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine su:
1) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, i
2) Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zatitu ivotne sredine.
Osim navedenih, poslove iz oblasti obnovljivih izvora energije obavljaju i:
1) Jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS);
2) JP "Elektroprivreda Srbije" (u daljem tekstu: EPS);
3) JP "Elektromrea Srbije" (u daljem tekstu: EMS);
18 of 81 16.10.2014 11:33
4) Zavisna privredna drutva za distribuciju elektrine energije ("Elektrovojvodina", "Elektrodistribucija Beograd",

"Elektrosrbija", "Jugoistok" i "Centar");
5) Javno-komunalna preduzea (u daljem tekstu: JKP);
6) Javna vodoprivredna preduzea (u daljem tekstu: JVP) - "Srbijavode", "Beogradvode" i "Vode Vojvodine";
7) Zavod za zatitu spomenika;
8) Zavod za zatitu prirode, i
9) Javna preduzea za gazdovanje umama (JP "Srbijaume", JP "Vojvodinaume", JP Nacionalni park "Tara", JP
Nacionalni park "Fruka gora", JP Nacionalni park "Kopaonik", JP Nacionalni park "erdap" i JP Nacionalni park "ar
planina").
Tabela A
Institucija Primena Vrsta objekta

Ministarstvo energetike, Energetska dozvola Objekti za proizvodnju elektrine energije
razvoja i zatite ivotne snage 1 MW i vie, objekti za kombinovanu
sredine Pribavljanje energetske dozvole regulie proizvodnju elektrine i toplotne energije u
Zakon o energetici. termoelektranama - toplanama elektrine
snage 1 MW i vie i ukupne toplotne snage 1
MW i vie
t
Saglasnost Za izgradnju energetskih objekata za
proizvodnju elektrine energije snage do 1MW
Pribavljanje saglasnosti regulie Zakon o koji kao primarni energetski resurs koriste
energetici. vodu, za koje se ne izdaje energetska dozvola,
pre pribavljanja odobrenja za gradnju potrebno
je prethodno pribaviti saglasnost Ministarstva,
da se izgradnjom tih objekata obezbeuje
efikasno i racionalno iskorienje potencijala
izvora primarne energije na osnovu
nediskriminatornih kriterijuma koje utvruje i
objavljuje Ministarstvo.
Studija o proceni uticaja Elektrane koje koriste obnovljive izvore,
elektrane sa kombinovanom proizvodnjom
Izradu Studije o proceni uticaja snage 10 MW i vie, elektrane koje ispunjavaju
druge uslove iz lana 133. Zakona o planiranju
regulie Zakon o proceni uticaja na ivotnu i izgradnji.
sredinu.
Status povlaenog proizvoaa Elektrane koje u procesu proizvodnje
elektrine energije u pojedinanom
Sticanje statusa povlaenog proizvoaa proizvodnom objektu koriste OIE osim
regulie Zakon o energetici. hidroelektrana snage vee od 30 MW, odnosno
koje u pojedinanom proizvodnom objektu
instalisane elektrine snage do 10 MW
istovremeno proizvode elektrinu i toplotnu
energiju sa visokim stepenom iskorienja
primarne energije.
Ministarstvo graevinarstva i Lokacijska dozvola Objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih
urbanizma izvora energije snage 10 MW i vie, kao i
Pribavljanje lokacijske dozvole regulie elektrana sa kombinovanom proizvodnjom
Zakon o planiranju i izgradnji. snage 10 MW i vie, za elektrane u zatienoj
okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja, i
Graevinska dozvola kulturnih dobara upisanih u Listu svetske
kulturne i prirodne batine i objekata u
Pribavljanje graevinske dozvole regulie zatienim podrujima, kao i objekata u
Zakon o planiranju i izgradnji. granicama nacionalnog parka i objekata u
granicama zatite zatienog prirodnog dobra
Upotrebna dozvola od izuzetnog znaaja, visokih brana i
akumulacija napunjenih vodom, jalovinom i
Pribavljanje upotrebne dozvole regulie pepelom za koje je propisano tehniko
Zakon o planiranju i izgradnji. osmatranje; objekata konstruktivnog raspona
50 m i vie, objekata visine 50 i vie metara.
19 of 81 16.10.2014 11:33
Pokrajinski sekretarijat za Lokacijska dozvola Objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih

urbanizam, graditeljstvo i izvora energije, kao i elektrana sa
zatitu ivotne sredine kombinovanom proizvodnjom snage 10 MW i
Graevinska dozvola vie, za elektrane u zatienoj okolini kulturnih
dobara od izuzetnog znaaja, i kulturnih
dobara upisanih u Listu svetske kulturne i
Upotrebna dozvola prirodne batine i objekata u zatienim
podrujima, kao i objekata u granicama
nacionalnog parka i objekata u granicama
Studija o proceni uticaja zatite zatienog prirodnog dobra od
izuzetnog znaaja koji se u celini nalaze na
teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine
Jedinice lokalne samouprave Energetska dozvola Za gradnju objekata za proizvodnju toplotne
energije snage 1 MW i vie, objekata za
t
proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 1000 t
godinje
Jedinice lokalne samouprave Licenca Proizvodnja toplotne energije u objektima
ukupne snage 1 MW i vie
t
Jedinice lokalne samouprave Lokacijska dozvola Objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih
Graevinska dozvola izvora energije snage do 10 MW
Upotrebna dozvola
Studija o proceni uticaja
Ministarstvo prirodnih Odobrenje za izvoenje primenjenih Eksploatacija hidrogeotermalne i
resursa, rudarstva i geolokih istraivanja petrogeotermalne energije
prostornog planiranja i
nadleni Pokrajinski Pribavljanje Odobrenja regulie Zakon o
sekretarijat za energetiku i rudarstvu i geolokim istraivanjima
mineralne sirovine Razmatranje i evidentiranje potencijala
geotermalnih i petrogeotermalnih resursa
Odobrenje za eksploataciju
Odobrenje za izvoenje rudarskih radova
Upotrebna dozvola za rudarske objekte
Ministarstvo poljoprivrede, Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna Male hidroelektrane i vetroelektrane koje treba
umarstva i vodoprivrede dozvola, Ugovor o zakupu poljoprivrednog da se grade na poljoprivrednom ili umskom
zemljita u dravnoj svojini sa pravnim i zemljitu
fizikim licima, Saglasnost na promenu
namene obradivog poljoprivrednog zemljita,
Odobrenje za investiciona ulaganja na
poljoprivrednom zemljitu u dravnoj svojini
Pokrajinski sekretarijat za Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna Hidroelektrane, ume i umsko zemljite (na
poljoprivredu, umarstvo i dozvola teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine)
vodoprivredu
Saglasnost za promenu namene uma na
teritoriji autonomne pokrajini
Republika direkcija za vode - Izdavanje vodnih akata u skladu sa Zakonom Hidroelektrane
organ uprave u sastavu o vodama.
Ministarstva poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna
dozvola
Uprava za poljoprivredno Upravljanje, korienje i davanje u zakup Korienje poljoprivrednog zemljita u
zemljite - organ uprave u poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini dravnoj svojini - sve vrste objekata.
sastavu Ministarstva u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom
poljoprivrede, umarstva i zemljitu ("Slubeni glasnik Republike
vodoprivrede Srbije", br. 62/06, 65/06 - dr. zakon i 41/09)
Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljita u

dravnoj svojini sa pravnim i fizikim licima.
Saglasnost na promenu namene obradivog

poljoprivrednog zemljita.
Odobrenje za investiciona ulaganja na

poljoprivrednom zemljitu u dravnoj svojini
Uprava za ume - organ Izdavanje saglasnosti za promenu namene - Promena namene ume i umskog zemljita
uprave u sastavu Ministarstva uma i umskog zemljita u skladu sa radi izgradnje objekata za korienje
poljoprivrede, umarstva i Zakonom o umama. obnovljivih izvora energije malih kapaciteta
vodoprivrede (male elektrane i drugi slini objekti, u smislu
20 of 81 16.10.2014 11:33
propisa kojim se ureuje oblast energetike)

Agencija za energetiku Licenca - proizvodnja elektrine energije u objektima
ukupne odobrene snage prikljuka do 1MW;
Pribavljanje licenci regulie Zakon o
energetici. - kombinovana proizvodnja elektrine i
toplotne energije u termoelektranama
toplanama u objektima 1MW i vie ukupne
odobrene elektrine snage prikljuka i 1MW i
t
vie ukupne toplotne snage;
- proizvodnja biogoriva 1000t godinje i vie

Republika agencija za Uvid u vaei planski dokument Sve vrste objekta koji koriste OIE.
prostorno planiranje/Jedinica
lokalne samouprave
Republiki geodetski Kopija plana parcele Sve vrste objekta koji koriste OIE.
zavod/Sluba za katastar
lista vlasnika parcele
nepokretnosti optine
Republiki hidrometeoroloki Miljenje republike organizacije nadlene za Hidroelektrane
zavod (RHMZ) hidrometeoroloke poslove
Javna vodoprivredna Miljenje javnog vodoprivrednog preduzea Hidroelektrane
preduzea - JVP (Srbijavode,
Beogradvode, Vode
Vojvodine)
Zavod za zatitu spomenika Uslovi za preduzimanje javnih radova, Sve vrste objekta koji koriste OIE.
izgradnju infrastrukturnih objekata u
zatienim prostorima, kao i uslove za
adaptacije i dogradnje spomenikih objekata
Zavod za zatitu prirode Uslovi za zatitu prirode Sve vrste objekta koji koriste OIE.
Elektroprivreda Srbije Ugovor o otkupu elektrine energije Proizvoai elektrine energije.
Operator prenosnog sistema Tehniki uslovi za prikljuenje na prenosnu Za proizvedenu elektrinu energiju iz
mreu obnovljivih izvora energije, proizvedenu
energiju za grejanje i hlaenje iz obnovljivih
izvora energije
Garancija porekla
Operator distrubutivnog Uslovi za prikljuenje na distributivnu mreu Elektrane i objekti koji troe elektrinu
sistema energiju
Javno-komunalno preduzee Uslovi za prikljuenje na mreu za Proizvoai toplotne energije.
distribuciju toplotne energije
(c) Revizija predviena sa ciljem da se preduzmu odgovarajue mere kao to je opisano u lanu 13 (1) Direktive
2009/28/EZ do:
Zakoni i podzakonski akti koji se odnose na OIE usvojeni su u poslednje tri godine. U praksi, uobiajeno je da se regulativa
menja posle perioda od pet godina, a u meuvremenu se regulativa unapreuje i menja kroz izmene i dopune, osim u
sluajevima gde je predvieno donoenje odgovarajuih podzakonskih dokumenata posle usvajanja novih zakona.
Racionalizacija procedura je potrebna i predmet je razmatranja u nadlenim institucijama. U predstojeem periodu bie
izvrene izmene sa ciljem da se procedure poboljaju i pojednostave, u skladu sa iskustvima dobre prakse primenjene u
zemljama EU. U toku pripreme novih zakona i podzakonskih dokumenta, mogunosti racionalizacije procedura za dobijanje
licenci, dozvola i saglasnosti bie sagledane primenom:
1) Pozitivnih iskustava drugih drava EU;
2) Iskustava zaposlenih u nadlenim institucijama koji su u prethodnom periodu sagledali nedostatke postojeeg sistema
i mogunosti za poboljanje, i
3) Iskustava dosadanjih investitora u ovoj oblasti u Srbiji.
S obzirom da je proces racionalizacije vrlo sloen, i predstavlja jedan stalni proces, kao i da u tom postupku treba da budu
ukljueni razliiti nivoi (republiki, pokrajinski i jedinice lokalne samouprave) bie obrazovana radna grupa od predstavnika
nadlenih institucija na razliitim nivoima koja e pripremiti predlog za racionalizaciju procedura. Prilikom racionalizacije
procedura bie definisane procedure u zavisnosti od veliine postrojenja/objekta/vrste projekta (posebne procedure za
velika, odnosno mala postrojenja/objekte/projekte). Radna grupa e sagledati sve nedostatke postojeeg sistema i
predloie unapreenje sistema i metodologiju za stalno praenje primene u praksi. Proces racionalizacije procedura je
proces koji treba da bude stalan i da bude koordiniran od stane odreenog tela koje predlae ministarstvo nadleno za
poslove energetike ili od strane odreene slube ministarstva nadlenog za poslove energetike (npr. Odsek za obnovljive
izvore energije). Ovo telo treba da bude organizovano po ugledu na tzv. Service Conference/ Steering Committee koji su
21 of 81 16.10.2014 11:33
formirani u zemljama EU sa ciljem da prue podrku projektima iz OIE.
U narednom periodu bie obrazovana kancelarija za brze odgovore u oblasti OIE ("sve na jednom mestu" - one stop shop).
Na taj nain e biti omogueno potencijalnim investitorima da na jednom mestu dobiju sve informacije za dobijanje
dozvola i saglasnosti neophodnih za izgradnju energetskih objekata. Za funkcionisanje ovog sistema bie organizovana
horizontalna i vertikalna saradnja izmeu institucija nadlenih za dozvole i saglasnosti.
(d) Pregled postojeih i planiranih mera na regionalnom/lokalnom nivou (gde je primenljivo):
U prethodnom periodu, na regionalnom i lokalnom nivou nisu razvijene posebne mere koje se odnose na OIE i njihovo
korienje. U dokumentima koji su usvojeni na republikom nivou definisane su obaveze i institucije na nivou autonomne
pokrajine i lokalnom nivou.
Na regionalnim i lokalnim nivoima potrebno je, takoe, formirati kancelarije za brze odgovore za OIE ("sve na jednom
mestu" - one stop shop). Ove regionalne i lokalne kancelarije treba da budu povezani sa kancelarijom na republikom
nivou (vertikalna saradnja), kao i sa drugim institucijama na republikom/regionalnom nivou (horizontalna saradnja).
(e) Da li postoje detektovane nepotrebne prepreke ili ne-proporcionalni zahtevi u vezi sa procedurama za ovlaivanje,
sertifikaciju i licenciranje primenjenim na postrojenja i povezanu infrastrukturu mree za prenos i distribuciju za
proizvodnju elektrine energije, grejanje ili hlaenje iz obnovljivih izvora, kao i na proces transformacije biomase u
biogoriva ili drugih energenata? Ako je tako, koje su one?
Na osnovu analize postojeih procedura za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti uoene su sledee prepreke:
1) procedure su duge i zahtevne - iako je prema Zakonu o energetici rok za izdavanje licence 30 dana od dana prijema
uredne dokumentacije, na njegovu duinu esto utie nemogunost pribavljanja uredne dokumentacije propisane
Zakonom o energetici u primerenim rokovima, jer se ova dokumentacija pribavlja od posebnih organa i po posebnim
postupcima;
2) veliki broj zakonskih i podzakonskih akata koje je potrebno ispotovati - za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti
potrebno je upoznati se sa velikim brojem zakonskih i podzakonskih dokumenata koji definiu nadlenosti (zakoni) i
procedure, potrebnu dokumentaciju i rokove (podzakonski dokumenti), tako da je potrebno poznavanje svih
dokumenata;
3) veliki broj razliitih institucija koje su nadlene za izdavanje odgovarajuih dokumenata - proces pribavljanja svih
potrebnih licenci, dozvola i saglasnosti sastoji se od razliitih postupaka pred razliitim institucijama koje nisu uvek
dravni organi. U razliitim fazama, neki postupci se vode pred istim organom, tako da je potrebno vie puta se
obraati istoj instituciji;
4) nepostojanje propisima ureenih procedura za dobijanje odreene dokumentacije, ve se primenjuju opta pravila -
ovo se odnosi na dobijanje miljenja odreenih republikih i drugih institucija (npr. propisima nije regulisan postupak
davanja miljenja energetskog subjekta za prenos, odnosno distribuciju elektrine energije u postupku izdavanja
energetske dozvole);
5) postojanje terminolokih razlika izmeu propisa u oblasti energetike i ivotne sredine - U smislu propisa u oblasti
energetike postoji razlika izmeu elektrane koja koristi biomasu i koja koristi otpad, to je definisano Uredbom o
merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije. U pogledu propisa iz oblasti zatite ivotne sredine,
neka biomasa se moe klasifikovati kao otpad i u tom sluaju za neke oblike biomase shodno propisima o ivotnoj
sredini je potrebno pribaviti odgovarajue dozvole ministarstva, dok za druge nije. Akcionim planom za biomasu,
definisan je problem nepostojanja zvaninih definicija to moe da dovede do problema u mnogim sektorima.
Navedenim dokumentom, predvieno je da nadlena ministarstva pripreme listu neophodnih termina i odgovarajue
definicije, kao i da se definie otpad koji se moe koristiti kao biomasa. Lista ovih termina treba da se usvoji i objavi u
zvaninim dokumentima;
6) Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Slubeni glasnik RS", broj 88/11) koji bi trebalo da se odnosi i
na rene tokove ne primenjuje se na odgovarajui nain;
7) problem energetske dozvole, koja uvodi mogunost sticanja prava na tuem zemljitu, bez ikakvog uea vlasnika ili
drugog lica koje ima bilo kakvih svojinskih prava na njemu;
8) neusaglaenost Zakona o energetici i Zakona o komunalnim delatnostima ("Slubeni glasnik RS", broj 88/11) u vezi sa
pitanjem delatnosti u sektoru toplotne energije: Zakon o energetici - dve delatnosti, a prema Zakonu o komunalnim
delatnostima - jedna delatnost. Ovaj problem trebalo bi da se prevazie definisanjem tri delatnosti, tj. da distribucija
toplotne energije bude posebna regulisana delatnost, a na taj nain bi bilo razreeno i pitanje cene distribucije
energije energetskom mreom i pitanje prikljuenja (snabdevanje kupaca);
9) status proizvodnje toplotne energije - u skladu sa Zakonom o energetici, a u vezi sa Zakon o komunalnim
delatnostima: kada je proizvodnja toplotne energije u kogeneraciji sa proizvodnjom elektrine energije, onda se ne
smatra delatnou od opteg interesa, a kada je samo proizvodnja toplotne energije, onda je to delatnost od opteg
22 of 81 16.10.2014 11:33
interesa;
10) nedostatak podzakonskih akata Zakona o energetici (pitanje sticanja privremenog statusa povlaenog proizvoaa -
investitori koji investiraju u obnovljivu energiju sunca i vetra bolje su finansijski zatieni nego drugi investitori, jer se
samo za ove dve vrste OIE moe stei privremeni status; podzakonska akta shodno Zakonu o energetici, a koji se
odnose na toplotnu energiju);
11) nedostatak standarda i akreditovanih laboratorija.
Dodatno, na osnovu sprovedene ankete meu investitorima koji imaju iskustva u dobijanju licenci, dozvola i saglasnosti
definisane su sledee prepreke:
1) zastarelost informacija u katastru (problem je kad investitor eli da dobije informaciju o vlasnitvu nad nekim
parcelama koje su interesantne za izgradnju, u sluaju da podaci nisu aurirani investitor mora sam da istrai
vlasnike odnose i prikupi informacije o vlasnitvu);
2) zastarelost katastra malih hidroelektrana - katastar malih hidroelektrana je iz 1987. godine i nije uvaavao ekoloke,
socijalne i ekonomske kriterijume, a primenjuju se i danas kod lokalnih prostornih planova u Srbiji i kod izdavanja
energetske i drugih saglasnosti;
3) nepostojanje plana detaljne regulacije u pojedinim optinama (znaajno produava proces pribavljanja dozvola i
saglasnosti);
4) nedefinisani imovinsko-pravni odnosi u nekim sluajevima (znaajno produava proces pribavljanja dozvola i
saglasnosti);
5) relativno dugi sudski sporovi oko nasleivanja zemljita u nekim sluajevima;
6) kompleksan postupak za izgradnju elektrane na zemljitu na kome je drava vlasnik (teret dokazivanja da je drava
vlasnik parcele mora da sprovede investitor, a nakon dokazivanja dravnog vlasnitva, investitor pravo na korienje
parcele mora stei na licitaciji);
7) nepotrebno dugaka procedura mnogih postupaka;
8) potreban veliki broj saglasnosti (javna vodoprivredna preduzea, PTT, JP "Srbijagas");
9) usvajanje detaljnog plana regulacije moe trajati dugo i biti odlagano vie puta;
10) mogue pomeranje kote vodozahvata;
11) veliki broj dokumenata neophodnih za poetak izgradnje, i
12) duina procesa pribavljanja dozvola i saglasnosti (zavisi od vrste projekta/postrojenja).
(f) Koji nivo administracije (lokalni, regionalni i nacionalni) je odgovoran za odobravanje, sertifikaciju i licenciranje
postrojenja za obnovljive izvore energije i prostornog planiranja? (Ako to zavisi od tipa instalacije, molimo navedite). Ako
je ukljueno vie od jednog nivoa, kakva je koordinacija izmeu razliitih upravljanih nivoa? Kako e se poboljati
koordinacija izmeu razliitih nadlenih organa u budunosti?
Administrativni nivoi zadueni za sprovoenje procedura su:
1) republiki nivo (ministarstva, regulatorna agencija i drugi dravni organi i organizacije);
2) autonomna pokrajina (sekretarijati), i
3) lokalna samouprava (jedinica lokalne samouprave, grad Beograd i javna preduzea).
Struktura nadlenosti:
1) Energetska dozvola - prema Zakonu o energetici:
(1) Ministarstvo nadleno za poslove energetike - za izgradnju objekata za proizvodnju elektrine energije snage 1 MW
i vie, objekata za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije u termoelektranama - toplanama
elektrine snage 1 MW i vie i ukupne toplotne snage 1MW i vie, objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta
t
preko 1.000 t godinje,
(2) Jedinica lokalne samouprave - za izgradnju objekata za proizvodnju toplotne energije (snage 1MW i vie) i
t
proizvodnju biogoriva kapaciteta veeg od 1.000 t godinje,
23 of 81 16.10.2014 11:33
(3) Informacija o lokaciji - prema lanu 53. Zakona o planiranju i izgradnji;
2) Lokacijska dozvola - prema lanu 54. Zakona o planiranju i izgradnji:
(1) Ministarstvo graevinarstva i urbanizma - za objekat za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, kao i
elektranu sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 MW i vie, visokih brana i akumulacija napunjenih vodom,
jalovinom i pepelom za koje je propisano tehniko osmatranje; objekata konstruktivnog raspona 50 m i vie,
objekata visine 50 m i vie, odnosno autonomna pokrajina - ukoliko se navedeni objekat/elektrana u celini grade na
teritoriji autonomne pokrajine,
(2) Jedinica lokalne samouprave - za sve objekte/elektrane za koje lokacijsku dozvolu ne izdaje nadleno ministarstvo,
odnosno autonomna pokrajina;
3) Graevinska dozvola - prema lanu 133. Zakona o planiranju i izgradnji:
(1) Ministarstvo graevinarstva i urbanizma - za objekat za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, kao i
elektranu sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 MW i vie, odnosno autonomna pokrajina - ukoliko se
navedeni objekat/elektrana u celini gradi na teritoriji autonomne pokrajine,
(2) Jedinica lokalne samouprave - za sve objekte/elektrane za koje lokacijsku dozvolu ne izdaje nadleno ministarstvo,
odnosno autonomna pokrajina;
4) Upotrebna dozvola - prema l. 155. i 158. Zakona o planiranju i izgradnji:
(1) Ministarstvo graevinarstva i urbanizma - za objekat/elektranu za koji je graevinsku dozvolu izdalo nadleno
ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina - ukoliko je graevinsku dozvolu za objekat/elektranu izdala
autonomna pokrajina,
(2) Jedinica lokalne samouprave - za sve objekte za koje lokacijsku dozvolu ne izdaje nadleno ministarstvo, odnosno
autonomna pokrajina;
5) Procena uticaja na ivotnu sredinu:
(1) Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine ili autonomna pokrajina - postrojenja snage vee od 10
MW i zatiena prirodna i kulturna dobra,
(2) Jedinica lokalne samouprave - postrojenja snage manje od 10 MW (osim u ostalim sluajevima iz lana 133.
Zakona o planiranju i izgradnji, kada je nadleno ministarstvo nadleno za poslove graevine);
6) Licenca - prema lanu 20. Zakona o energetici:
(1) Agencija za energetiku - za proizvodnju elektrine energije u objektima ukupne odobrene snage prikljuka od 1
MW; za proizvodnju elektrine energije u objektima ukupne odobrene ukupne elektrine snage prikljuka preko 1
MW i preko 1 MWt ukupne toplotne snage - za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije u
termoelektranama - toplanama; za proizvodnju biogoriva 1.000 t godinje i vie,
(2) Nadleni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, izdaje licence i propisuje druge
uslove kojima se obezbeuje snabdevanje kupaca toplotnom energijom, ukupne toplotne snage 1 MWt i vie;
7) Status povlaenog proizvoaa - prema l. 56. i 57. Zakona o energetici:
(1) Ministarstvo nadleno za poslove energetike - proizvodnja elektrine energije i kombinovana proizvodnja elektrine
i toplotne energije,
(2) Jedinica lokalne samouprave - proizvodnja toplotne energije.
Komunikacija izmeu razliitih administrativnih nivoa (horizontalna i vertikalna komunikacija) nije uvek precizno
definisana. Podnosilac zahteva je duan da uz zahtev priloi i odgovarajuu dokumentaciju izdatu od odgovarajuih
institucija.
U toku je izrada geografskog informacionog sistema ( u daljem tekstu: GIS) to e omoguiti da sve informacije budu
dostupne na sajtu ministarstva nadlenog za poslove energetike.
(g) Kako se obezbeuje da sveobuhvatne informacije o obradi ovlaenja, sertifikacije i zahteva za licenciranja i o pomoi
podnosiocima zahteva budu na raspolaganju? Koje informacije i pomo su na raspolaganju potencijalnim podnosiocima
zahteva za nova postrojenja za obnovljive izore energije u svojim aplikacijama?
Sve informacije o procedurama dostupne su u zakonskim i podzakonskim aktima koji se publikovani u slubenim
24 of 81 16.10.2014 11:33
glasnicima, a mogu se preuzeti putem interneta (www.zakon.rs i www.parlament.rs).
Vodii za investitore sa jasnim informacija o procedurama, nadlenostima i rokovima izraeni su 2010. godine i usklaeni
sa novim zakonskim i podzakonskim izmenama u 2013. godini. Vodii za investitore su izraeni za sledee obnovljive
izvore energije:
1) izgradnja postrojenja i proizvodnja elektrine/toplotne energije iz biomase u Republici Srbiji;
2) izgradnja postrojenja i proizvodnja elektrine/toplotne energije iz hidrogeotermalnih izvora u Republici Srbiji;
3) izgradnja vetroelektrana i proizvodnja elektrine energije iz energije vetra u Republici Srbiji;
4) izgradnja malih hidroelektrana i proizvodnja elektrine energije u Republici Srbiji.
Pored navedenih izraen je i novi vodi za i izgradnju postrojenja na solarnu energiju.
Dodatno, informacije o pojedinim procedurama postoje na razliitim sajtovima, kao to su:
1) Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine (www.merz.gov.rs);
2) e-uprava (www.euprava.gov.rs);
3) Agencija za energetiku (www.aers.rs);
4) www.masterplan.rs/index.php/Lokacijska_dozvola;
5) http://www.mpt.gov.rs/articles/view/247/1833/index.html;
6) http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic;
7) http://rs.westernbalkansenvironment.net/documents/uputstvo_pu_vetroelektrane__jul_2010_lat.pdf.
S obzirom na to da je usvojen Zakon o elektronskom dokumentu ("Slubeni glasnik RS", broj 51/09) koji ureuje uslove i
nain postupanja sa elektronskim dokumentom u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima, kao i prava,
obaveze i odgovornosti privrednih drutava i drugih pravnih lica, preduzetnika i fizikih lica, dravnih organa, organa
teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa, preduzea, ustanova, organizacija i pojedinaca
kojima je povereno vrenje poslova dravne uprave, odnosno javnih ovlaenja u vezi sa ovim dokumentom, moe se
oekivati u narednom periodu sve vea dostupnost informacija i dokumenata u elektronskom obliku.
U skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu i predlogom za formiranje J-OIE ("sve na jednom mestu" - one stop
shop), na sajtu ministarstva nadlenog za energetiku bie omogueno praenje dokumentacije (tzv. data room). Detaljne
informacije u elektronskom obliku mogue je obezbediti formiranjem linka na zvaninom sajtu ministarstva (i drugih
dravnih organa) koji bi npr. nosio naziv ,,pitanja i odgovori OIE" ime e se informacija uiniti dostupnom veem broju
zainteresovanih, i administracija rasteretiti davanja odgovora na istovetna/najea pitanja. Odgovor zainteresovanom licu
koji zamenjuje u potpunosti pisani i potpisani akt nadlenog organa mogue je obezbediti ukoliko je elektronska adresa
(e-mail) zainteresovanog lica/organa koji se obraa organu sa pitanjem registrovana odnosno upisana kod APR (Agencija
za privredne registre) pored adrese/sedita drutva ili investitora.
Dodatno, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, predvieno je da postoji elektronska evidencija svih izdatih dozvola
i da ona bude dostupna na internetu.
Na sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede dostupni su obrasci potrebni za podnoenje zahteva za
pribavljanje vodnih akata, potrebne informacije, kao i zakonski i podzakonski akti koji predmetnu problematiku reguliu.
Na sajtu Agencije za energetiku Republike Srbije dostupni obrasci potrebni za podnoenje zahteva za izdavanje licence kao
i zakonski i podzakonski akti koji ova pitanja reguliu.
(h) Kako je obezbeena horizontalna koordinacija izmeu razliitih administrativnih tela, zaduenih za razliite faze
dobijanja dozvole? Koliko proceduralnih koraka je potrebno za dobijanje konanog ovlaenja /licence/dozvole? Da li
postoji jedinstveni centar za koordinaciju svih koraka? Da li su vremenski rasporedi za obradu zahteva dogovoreni
unapred? Koje je proseno vreme za dobijanje odluke o zahtevu?
U prethodnom periodu nije organizovan jedinstven servis za koordinaciju svih predvienih faza u postupku pribavljanja
licenci, dozvola i saglasnosti. Istovremeno, horizontalna koordinacija koja je uspostavljena izmeu razliitih
administrativnih tela nije rezultat sistemski uspostavljene veze, ve je u veini sluajeva rezultat dugogodinje saradnje
institucija i zaposlenih u njima.
Broj proceduralnih faza moe se definisati prema fazama - sticanju prava na izgradnju i sticanju prava na obavljanje
delatnosti. Sticanje prava na izgradnju sastoji se iz sledeih faza u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji:
25 of 81 16.10.2014 11:33
1) pribavljanja informacije o lokaciji (lan 53.);
2) pribavljanja lokacijske dozvole (lan 54.) - pribavljanje uslova za projektovanje;
3) pribavljanja graevinske dozvole (lan 133.) - izrada tehnike dokumentacije, studija o proceni uticaja na ivotnu
sredinu, tehnika kontrola projektne dokumentacije);
4) pribavljanja vodnih akata - Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 30/10, lan 113);
5) pribavljanje upotrebne dozvole (lan 154.), i
6) dobijanje energetske dozvole.
Sticanje prava na obavljanje delatnosti sastoji se iz sledeih koraka u skladu sa Zakonom o energetici:
1) za izgradnju:
(1) dobijanje energetske dozvole (lan 27.);
2) za obavljanje delatnosti:
(1) pribavljanje licence (lan 20.),
(2) zakljuenje ugovora o poveravanju obavljanja delatnosti od opteg interesa; proizvodnja toplotne energije -
energetska delatnost od opteg interesa, obavlja se u skladu sa Zakonom o javnim preduzeima ("Slubeni glasnik
RS", broj 119/12);
Pravo na obavljanje delatnosti nije u vezi sa statusom povlaenog proizvoaa; sticanjem statusa dobija se pravo na
mere podsticaja.
Vreme trajanje obrade je za sve procedure jasno naznaeno u zakonskim i podzakonskim dokumentima. U skladu sa
definisanim vremenskim rokovima za svaku fazu posebno, mogue je proceniti potrebno vreme za dobijanje svih licenci,
dozvola i saglasnosti. Za sticanje prava na izgradnju potrebno je od 15 do 20 meseci, a za sticanje prava na obavljanje
delatnosti tri meseca, pod uslovom da je u svakoj od faza predata kompletirana dokumentacija, i da nije bilo potrebno da
se dokumentacija dopunjuje ili ispravlja. U navedeni vremenski okvir za dobijanje dozvola i saglasnosti nije ukljueno
vreme za izradu Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, kao ni vreme potrebno za izradu tehnike dokumentacije.
(i) Da li procedure za izdavanje ovlaenja uzimaju u obzir specifinosti razliitih obnovljivih energetskih tehnologija? Ako
je tako, opiite kako. Ako ne uzimaju, da li predviate njihovo uzimanje u obzir u budunosti?
Postojee procedure uzimaju u obzir specifinosti razliitih tehnologija korienja OIE, kao to i izgradnja svakog objekta
ima svoje specifinosti.
Zakon o planiranju i izgradnji, kao krovni zakon pri izgradnji bilo kog objekta na teritoriji Republike Srbije, definie
procedure za izgradnju razliitih objekata u zavisnosti od njihove namene, primenjene tehnologije i izlazne snage
energetskog postrojenja.
Zakon o energetici, takoe, uzima u obzir specifinosti razliitih tehnologija, kao i Uredba o merama podsticaja za
povlaene proizvoae elektrine energije.
Pri izradi Studije o proceni uticaja koja je neophodan element za izdavanje graevinske dozvole, u zavisnosti na kojoj listi
se projekat nalazi (Uredba o listi projektata za koje je obavezna procena uticaja na ivotnu sredinu (Lista I) i Lista
projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu (Lista II)), izrada Studije o proceni uticaja je
obavezna ili se trai ukoliko nadleni organ utvrdi da je potrebno.
S obzirom na odredbe Zakona o energetici, treba uzeti u obzir specifinosti razliitih tehnologija. U Uredbi o uslovima i
postupku sticanja statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije definisani su minimalni ukupni godinji stepeni
korisnosti za razliite vrste elektrana.
(j) Da li postoje posebne procedure, na primer jednostavno obavetavanje, za male, decentralizovane instalacije (kao to
su solarni paneli na zgradama ili kotlovi na biomasu u zgradama)? Ako je tako, koji su proceduralni koraci? Da li su pravila
javno dostupna graanima? Gde su objavljena? Da li je planirano uvoenje procedura pojednostavljenog obavetavanja u
budunosti? Ako je tako, za koje vrste instalacija/sistema? (Da li je neto merenje mogue?)
Licenca nije potrebna prema lanu 20. Zakona o energetici za sledee delatnosti:
1) proizvodnju elektrine energije u objektima ukupne odobrene snage prikljuka do 1MW;
26 of 81 16.10.2014 11:33
2) proizvodnju elektrine energije iskljuivo za sopstvene potrebe;
3) proizvodnju toplotne energije u objektima ukupne snage do 1 MWt i proizvodnju toplotne energije iskljuivo za
sopstvene potrebe;
4) kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije u termoelektranama - toplanama u objektima do 1 MW ukupne

odobrene elektrine snage prikljuka i 1 MWt ukupne toplotne snage, kao i kombinovanu proizvodnju elektrine i
toplotne energije iskljuivo za sopstvene potrebe;
5) proizvodnju biogoriva do 1.000 t godinje i proizvodnju biogoriva za sopstvene potrebe;
Energetska dozvola nije potrebna, prema lanu 27. Zakona o energetici, za energetske objekte instalisane snage ispod
1MW.
Prema lanu 144. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji za postavljanje solarnih kolektora na postojei objekat, ako pri
tom ne ometaju izgled zgrada, susednih objekata i peake staze, ne smatraju se objektima u smislu tog zakona, odnosno
nije potrebno pribavljati graevinsku dozvolu.
Decentralizovanom upotrebom energetskih postrojenja male snage koja koriste OIE mogu se postii znaajna unapreenja
upotrebe OIE ali i razvoj privrede, otvaranje novih radnih mesta, ravnomerni drutveno-teritorijalni razvoj i realna
energetsko-tehnoloka nezavisnost.
Iz navedenih razloga, u narednom periodu ova oblast se prepoznaje kao prioritet i regulativa e biti definisana sa ciljem da
se postigne maksimalno pojednostavljenje administrativno-tehnikih procedura za instalaciju i putanje u rad malih
postrojenja na OIE, instalisane snage ispod 50 kW, a iji su vlasnici prvenstveno fizika lica. Posebna panja e biti
posveena dostupnosti informacija zainteresovanim fizikim licima za mala postrojenja (solarni paneli, toplotne pumpe i
kotlovi malih snaga na biomasu). Svi sistemi mera za podrku i subvencionisanje za OIE treba da obezbede znaajnu
prednost malim, individualnim postrojenjima.
(k) Gde su objavljene naknade povezane sa zahtevima za autorizaciju/licenciranje/dozvole za nove instalacije? Da li su one
u vezi sa administrativnim trokovima izdavanja takvih dozvola? Da li postoji bilo kakav plan za reviziju ovih taksi?
U skladu sa Zakonom o republikim administrativnim taksama ("Slubeni glasnik RS", br. 43/03, 51/03 - ispravka, 53/04,
42/05, 61/05, 101/05 - dr. zakon, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12 i 93/12) definisane su i
odgovarajue administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge radnje kod institucija, dravnih
organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave koje se plaaju u iznosu propisanom prema l.
1. i 2. Tarife republikih administrativnih taksi ("Slubeni glasnik RS", br. 5/09, 54/09, 35/10 i 50/112). Prema lanu 5,
ako tarifom nije drukije propisano, taksena obaveza nastaje:
1) za zahteve - u trenutku njihovog podnoenja;
2) za reenja, dozvole i druge isprave - u trenutku podnoenja zahteva za njihovo izdavanje;
3) za upravne radnje - u trenutku podnoenja zahteva za izvrenje tih radnji.
Dinarski iznosi taksi iz Odeljka A tarife, iz Tarife republikih administrativnih taksi, usklauju se godinje sa godinjim
indeksom potroakih cena, koji objavljuje republiki organ nadlean za poslove statistike (Zakon o republikim i
administrativnim taksama, lan 28.).
Za licencu za obavljanje energetske delatnosti plaa se naknada za vreme vaenja licence i to prema Kriterijumima i
merilima za odreivanje visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti ("Slubeni glasnik RS", broj 76/11)
i Odluci o vrednosti koeficijenta za obraun visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti (donosi se u
tekuoj godini za narednu godinu).
(l) Da li su zvanina uputstva na raspolaganju lokalnim i regionalnim organima uprave o planiranju, projektovanju,
izgradnji i renoviranju industrijskih i stambenih podruja za instaliranje opreme i sisteme koji koriste obnovljive izvore
energije za proizvodnju elektrine energije i grejanje i hlaenje, ukljuujui daljinsko grejanje i hlaenje? Ako takva
zvanina uputstva nisu dostupna ili su nedovoljna, kako i kada e to biti reeno?
Savetodavna pomo se ostvaruje kroz odreene institucije i to:
1) Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine;
3) Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja;
4) Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede;
27 of 81 16.10.2014 11:33
5) Ministarstvo finansija i privrede;
6) Agenciju za energetiku;
7) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine;
8) Privredna komora Srbije, i
9) Privredna komora Vojvodine.
Pruanje pomoi obuhvata savetodavnu pomo u vezi za zakonskom regulativom, stimulativnim merama, mogunostima
finansiranja projekata OIE, usmeravanjem investitora prema nadlenim organima za odreene dozvole, miljenja, uslove i
povezivanjem investitora sa jedinicama lokalne samouprave gde se takvi projekti mogu realizovati. Savetodavna pomo se
sastoji i obavlja na vie nivoa i podnivoa:
1) prijem potencijalnih domaih i stranih investitora i delegacija;
2) povezivanje sa institucijama sistema (potencijalne lokalne samouprave ili kompanije koje su zainteresovane za
investicije i koje imaju potencijal za ovakva ulaganja, i drugi relevantni subjekti EPS, EMS i slino), i
3) pruanje odgovora za pojedine oblasti.
Informacije se dostavljaju na vie naina: elektronskom potom, telefonom ili direktnim prijemom u zavisnosti od obima
potrebnih informacija.
Postoji nekoliko naina za unapreenja mogunosti za pruanje savetodavne pomoi i to:
1) I nain - lokalnim telima zaduenim za pitanja planiranja, projektovanja, izgradnje i sanacije industrijskih i stambenih
zona u kojima se koriste OIE je neophodna multidisciplinarna struna savetodavna pomo po pitanju instalacije
opreme i sistema u kojima se koriste OIE za proizvodnju elektrine energije i energije za grejanje/hlaenje. Za takvu
vrstu pomoi razmotrie se formiranje posebne organizacione celine (meuoptinski centri za odrivi energetski razvoj
ili odgovarajue agencije) u kojima bi bili strunjaci odgovarajuih profila (mainske, elektro, graevinske, ekoloke,
ekonomske struke) koji bi bili edukovani ili koji bi imali dovoljno iskustva za pruanje savetodavne pomoi. Takve
organizacione celine se mogu formirati kroz projekte koji se finansiraju iz EU fondova, ali je neophodna i podrka
lokalnih/regionalnih vlasti kako u finansijskom tako i u institucionalnom smislu. Ovaj nain obezbeuje preko
partnerstava i strunu tehniku pomo sa prenosom iskustava iz razvijenih regiona EU i s druge strane odrivost
projekta. Takvi centri bi mogli da nepristrasno pruaju slubenu savetodavnu pomo ne samo lokalnim i regionalnim
telima za potrebe planiranja, ve i potencijalnim investitorima u OIE;
2) II nain - pruanje savetodavne pomoi putem jaanja postojeih firmi koje se bave projektovanjem i izgradnjom
objekata i instalacijom opreme i sistema u kojima se koriste OIE. Licencirani inenjeri tih firmi su i lanovi Inenjerske
komore Srbije preko koje mogu da prate najnovije trendove i zakonsku regulativu, pa samim tim mogu da prue
strunu pomo lokalnim telima. Ovakav nain pruanja savetodavne pomoi je na prvi pogled ekonominiji, ali nosi sa
sobom izvestan rizik promovisanja sopstvenih projektnih reenja, a samim tim se dovodi u pitanje nepristrasnost i
objektivnost savetodavne pomoi;
3) III nain - formiranje savetodavanog tela u okviru lokalne samouprave, bilo da se kadrovski ojaa kancelarija za LER
(Lokalni Ekonomski Razvoj) ili da se uvede sistem organizovanog upravljanja energijom na nivou lokalne samouprave
koji bi omoguio praenje potronje energije, planiranje razvoja energetike, primene mera energetske efikasnosti i
korienje OIE na lokalnom nivou. Neke lokalne samouprave formiraju razne forme radnih tela za EE i OIE, ali to ne
moe da zadovolji svakodnevne potrebe za sve veim interesovanjem za ulaganja u OIE a time i spremnost lokalnih
tela da planskim aktima prue podloge investitorima za ulaganje u OIE.
(m) Da li postoje namenski treninzi za osoblje koje radi na procedurama za odobrenje, sertifikaciju i licenciranja
postrojenja za obnovljive izvore energije?
U prethodnom periodu nije uspostavljena sistemska i organizovana obuka za procedure dobijanja dozvola i saglasnosti. S
obzirom na znaaj dobre obavetenosti o procedurama, u narednom periodu bie uspostavljen i sistem redovne obuke.
Obuku mogu vriti razliite institucije (Inenjerska komora Srbije, Privredna komora Srbije, univerziteti, struna udruenja,
nevladine organizacije, regionalni centri za energetsku efikasnost) i treba da bude organizovana u tano odreenim
vremenskim intervalima (dva puta godinje) i u razliitim regionima. Sastavni deo obuke treba da budu vodii za
investitore, kao i drugi tampani materijali sa pregledom propisa i nadlenosti.
Obuka treba da bude organizovana ne samo za investitore, ve i za predstavnike nadlenih institucija, planere i inspektore,
sa ciljem da se stalno unapreuju znanja iz oblasti OIE, razvoj tehnologija i njihov uticaj na ivotnu sredinu, kao i da se
kroz razmatranje konkretnih primera stie iskustvo o tome kako da se razviju lokalni planovi koji omoguavaju korienje
potencijala obnovljivih izvora energije na najpogodniji nain.
28 of 81 16.10.2014 11:33
4.2.2. Tehnike specifikacije

(a) Da bi imali koristi od eme podrke, da li tehnologije za obnovljive izvore energije moraju da ispune odreene
standarde kvaliteta? Ako je tako, koji instalacije i koji standardi kvaliteta? Da li postoje nacionalni, regionalni standardi koji
prevazilaze evropske standarde?
U skladu sa postojeom zakonskom regulativom, sve tehnologije za korienje OIE moraju da zadovolje propise koji se
odnose na zatitu ivotne sredine, odnosno kontrolu zagaenja (Zakon o zatiti ivotne sredine). Oprema koja se koristi
mora da zadovolji zahteve Zakona o tehnikim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti ("Slubeni glasnik RS",
broj 39/09). Ovaj zakon ureuje nain propisivanja tehnikih zahteva za proizvode i donoenje tehnikih propisa kao i
ocenjivanje usaglaenosti proizvoda. Tehniki zahtevi za pojedinani proizvod, odnosno grupe proizvoda propisuju se
tehnikim propisom neposredno, navoenjem tih zahteva u tekstu propisa ili posredno, pozivanjem tehnikog propisa na
srpski standard, odnosno tehniku specifikaciju (Zakon o tehnikim zahtevima za procenu usaglaenosti proizvoda, lan 4).
Isprave o usaglaenosti koje je izdalo inostrano telo za ocenjivanje usaglaenosti i znaci usaglaenosti izdati u inostranstvu
vae u Republici Srbiji, ako su izdati u skladu sa potvrenim meunarodnim sporazumima iji je potpisnik Republika Srbija.
Nadleni ministar moe priznati vaenje inostranih isprava i znakova usaglaenosti kojima se potvruje usaglaenost
proizvoda sa inostranim tehnikim propisom, pod uslovom da zahtevi iz tog propisa obezbeuju najmanje isti stepen
zatite bezbednosti ivota i zdravlja ljudi, zatite ivotinja i biljaka, zatite ivotne sredine, zatite potroaa i drugih
korisnika i zatite imovine, koji su odreeni zahtevima srpskog tehnikog propisa (Zakon o tehnikim zahtevima za
procenu usaglaenosti proizvoda, lan 28).
Prema Zakonu o standardizaciji ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) i Odluci o izmenama i dopunama osnivakog akta
Instituta za standardizaciju Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 88 /09), Institut za standardizaciju Srbije (ISS) je jedino
nacionalno telo za standardizaciju Republike Srbije. ISS, izmeu ostalog, obezbeuje usaglaenost srpskih standarda, i
srodnih dokumenata sa evropskim i meunarodnim standardima i srodnim dokumentima, i uestvuje u izradi i
preispitivanju evropskih i meunarodnih standarda i srodnih dokumenata koje donose evropske i meunarodne
organizacije za standardizaciju u oblastima za koje postoje potrebe i interesi Republike Srbije.
4.2.3. Zgradarstvo
Molimo da imate na umu da, kada se misli na poveanje korienja obnovljivih izvora energije u zgradama, ne bi trebalo
uzeti u obzir snabdevanje elektrinom energijom iz obnovljivih izvora iz nacionalne elektroenergetske mree. Fokus je ovde
na poveanje lokalnog snabdevanja toplotom i/ili elektrinom energijom pojedinih zgrada. Neposredna isporuka toplote ili
hlaenja putem daljinskog grejanja i hlaenja u zgradama moe se uzeti u obzir.
(a) Pozivanje na postojee nacionalno i regionalno zakonodavstvo (ako postoji) i rezime domaeg zakonodavstva u vezi
poveanje udela energije iz obnovljivih izvora u graevinskom sektoru:
U nacionalnoj regulativi, usvojena su dva pravilnika koja razmatraju primenu OIE u sektoru zgradarstva i to:
1) Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada ("Slubeni glasnik RS", broj 61/11), i
2) Pravilnik o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada ("Slubeni glasnik RS",
broj 61/11).
U ovoj oblasti ne postoji posebna regulativa na nivou autonomne pokrajine i na nivou jedinice lokalne samouprave.
(b) Odgovorno ministarstvo(a)/vlast(i):
Na republikom nivou nadleni su:
2) Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine.
Na nivou autonomne pokrajine:
1) Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zatitu ivotne sredine;
2) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine.
(c) Revizija pravila, ako ih ima, planirana do:
Sredinom marta 2013. godine donet je Zakon o efikasnom korienju energije ("Slubeni glasnik RS", broj 25/13). U
narednom periodu planirano je donoenje prateih podzakonskih dokumenata. Ovim Zakonom predvieno je regulisanje
oblasti energetske efikasnosti i korienja OIE (posebno u sektoru zgradarstva).
29 of 81 16.10.2014 11:33
(d) Pregled postojeih i planiranih mera na regionalnom/lokalnom nivou:
Prema vaeoj regulativi, definisana je metodologija odreivanja energetskih performansi zgrada: odreivanje godinje
potrebne toplote za grejanje, ukupne godinje finalne i primarne energije, godinje emisije CO , referentni klimatski
2
podaci i preporuene vrednosti ulaznih parametara za proraun, prema lanu 5. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
("Slubeni glasnik RS", broj 61/11). Kod efikasnog korienja energije u zgradama uzima se u obzir vek trajanja zgrade,
klimatski ulovi lokacije, poloaj i orijentacija zgrade, namena, uslovi komfora, materijali i elementi strukture zgrade i
omotaa, ugraeni tehniki sistemi i ureaji, kao i izvori energije i kogeneracija i mogunost za korienje OIE, prema
lanu 6. Pravilnika. Tehniki i drugi zahtevi za proraun energetskih svojstava zgrada utvreni su srpskim standardima koji
su usaglaeni sa odgovarajuim evropskim standardima.
Pravilnikom o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada definisano je da se u
Energetskom pasou za stambene, za nestambene zgrade i za zgrade druge namene koje koriste energiju - Podaci o
termotehnikim sistemima u zgradi navode i sledei podaci:
1) vrsta i nain korienja sistema sa obnovljivim izvorima,
2) udeo OIE u potrebnoj toploti za grejanje i sanitarnu toplu vodu - STV (%).
Energetski paso ini sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole
(Pravilnik o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, lan 9).
(e) Da li postoje minimalni nivoi za korienje obnovljivih izvora energije u graevinskim pravilnicima i propisima? U kojim
geografskim podrujima i kakvi su ti zahtevi? (Molimo navedite) Naroito, koje mere su ugraene u ove propise kako bi se
obezbedilo da udeo obnovljivih izvora energije koji se koriste u graevinskom sektoru bude povean?
Koji su budui planovi u vezi sa ovim zahtevima/mera?
Na nacionalnom nivou, kao i na nivou autonomne pokrajine i lokalnom nivou ne postoji regulativa koja propisuje obaveznu
upotrebu OIE u sektoru zgradarstva. U narednom periodu, razmotrie se donoenje regulative koja e definisati udeo OIE u
sektoru zgradarstva i to posebno za nove objekte i za postojee objekte koji se adaptiraju i rekonstruiu. U tom smislu
razmotrie se posebno udeo toplotne energije i STV koji treba da se obezbede iz OIE i to primenom solarne energije,
biomase, geotermalne energije i toplotnih pumpi. Donoenje ove regulative u sektoru grejanja i hlaenja treba da bude u
skladu i sa podsticajnim merama za promociju primene OIE u ovom sektoru (poglavlje 4.4). Mere podsticaja propisuje
aktom nadlenog organa jedinica lokalne samouprave (Zakon o energetici, lan 62).
(f) ta je projektovano poveanje obnovljivih izvora energije u zgradama do 2020?
Ako je mogue napraviti razliku izmeu stambenih - "jedan stan" i "vie stanova", komercijalne, javne i industrijske. Da bi
odgovorili na ovo pitanje moete koristiti tabelu kao to je Tabela 6 ispod podaci mogu biti dati na godinjem nivou, ili za
odabrane godine. I grejanje i hlaenje i elektrina energija iz obnovljivih izvora energije treba da budu ukljueni.
Potronja finalne energije u 2005. godini iznosila je 3,29 Mtoe, a udeo zgradarstva u ukupnoj potronji finalne energije
iznosio je 48%, od toga 65% u stambenom sektoru. Prosena godinja potronja toplotne energije u Srbiji iznosi:
2 2
stambene zgrade - 171 kWh/m - daljinsko grejanje (DG) i 55 kWh/m - priprema tople vode (PTV), odnosno za
2 2
nestambene zgrade - 194 kWh/m - DG i 12 kWh/m - PTV.
Tabela 6: Procenjeni udeo obnovljive energije u sektoru zgradarstva (%)
2005 2009 2015 2020

Stambeni 21 23 27
Komercijalni - - -
Javni 2 3 5
Industrijski 1 2 3
Ukupno 23 28 35
(g) Da li su u nacionalnom planu uzete u obzir obaveze za minimalne nivoe iz obnovljivih izvora energije u novim i
renoviranim zgradama? Ako je tako, koji su ovi nivoi? Ako ne, koje e adekvatne opcije plana biti istraene do 2015?
Prema trenutno vaeoj regulativi, ne postoji obaveza za minimalno korienje OIE u sektoru zgradarstava (kako u novim
tako i u obnovljenim zgradama). Za mogunosti propisivanja minimalnog udela OIE u zgradarstvu videti odgovor pod (e).
U narednom periodu, propisivanje minimalnog udela OIE u zgradarstvu treba da bude usklaeno sa regulativom koja se
odnosi na energetsku efikasnost i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate.
(h) Molimo opiite planove za obezbeivanje uloge za primer javnih zgrada na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou,
prema korienju postrojenja za obnovljive izvore energije ili prema dostizanju kriterijuma energetski samodovoljnih
30 of 81 16.10.2014 11:33
zgrada od 2012 pa nadalje? (Molimo uzeti u obzir zahteve pod EPBD).
Privatne, domae i inostrane investicije u urbanim centrima poslednjih godina uticale su na izgradnju kombinovanih
vienamenskih objekata sa ugraenim savremenim sistemima grejanja, ventilacije i klimatizacije velikog instalisanog
kapaciteta. Neki od tih objekata projektovani su u skaldu sa najstroijim standardima energetske efikasnosti EU, kao i sa
sistemima koji koriste OIE. Na osnovu dobrih primera iz prakse u naoj zemlji, interesovanje za primenu OIE je posebno
izraeno kod komercijalnih objekata, kolskih i zdravstvenih ustanova, kao i u turistikim objektima.
U narednom periodu predviene su akcije za vee korienje OIE u sektoru zgradarstva. Ove akcije treba da ukau i na
doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bate.
(i) Kako su promovisane energetski efikasne tehnologije obnovljivih izvora energije u zgradama?
(Takve mere mogu se odnositi na kotlove na biomasu, toplotne pumpe i solarnu toplotnu opremu koja ispunjavaju zahteve
eko-etikete ili druge standarde razvijene na nacionalnom ili nivou Zajednice (uporediti tekst lana 13 (6)).
Ne postoje posebne mere za promovisanje energetski efikasnih OIE tehnologija u sektoru zgradarstva. U narednom
periodu, ove mere mogue je definisati nakon usvajanja Zakona o efikasnom korienju energije.
4.2.4. Informisanost
(lan 14 (1), 14 (2) i 14 (4) Direktive 2009/28/EZ)
Trenutne i budue kampanje i programi informisanja i podizanja svesti, kao i planirane revizije, i oekivani rezultati moraju
biti opisani. Drave lanice takoe treba da ukau koji nadleni organ e pratiti i pregledati efekte programa. Kada
regionalne/lokalne vlasti imaju znaajnu ulogu, molimo ukazati na nju i prikazati je ukratko.
(a) Pozivanje na postojee nacionalne i regionalne ili zakone (ako ih ima) u vezi sa informisanou u skladu sa lanom 14
Direktive 2009/28/EZ:
U skladu sa lanom 14 (1), (2) i (4) Direktive ne postoji posebna regulativa koja se odnosi na posebne zahteve za
informacijama. Konkretna regulativa po pitanju obaveze iznoenja informacija o procedurama za sticanje sertifikata i
sertifikaciji u oblasti OIE ne postoji u Srbiji.
(b) Odgovorno telo(a) za irenje informacija na nacionalnom/regionalnom/lokalnom nivou:
Ministarstvo nadleno za poslove energetike ima obavezu voenja energetske politike, to proizilazi iz Zakona o energetici i
Zakona o ministarstvima. Ministarstvo zadueno za poslove energetike, pored ostalog, treba da obezbedi:
1) pripremu predloga za sprovoenje energetske efikasnosti, iskoriavanja OIE i zatite ivotne sredine;
2) pripremu kriterijuma za ocenu efikasnosti ureaja u korienju energije i nain njihovog obeleavanja u skladu sa
odgovarajuim meunarodnim propisima i standardima;
3) konsultantske, savetodavne i edukativne aktivnosti u promovisanju energetske efikasnosti;
Nadlene institucije koje treba da budu zaduene za informisanje na razliitim nivoima su:
1) Inenjerska komora Srbije;
2) Privredna komora Srbije;
3) Regionalni centri za energetsku efikasnost;
4) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine;
5) Jedinice lokalne samouprave, odnosno odgovarajue slube zaduene za sistem organizovanog upravljanja energijom
na lokalnom nivou.
(c) Pregled postojeih i planiranih mera na regionalnom/lokalnom nivou (gde je primenljivo):
U prethodnom periodu, na regionalnom i lokalnom nivou nisu razvijene posebne mere. U narednom periodu, prilikom
razmatranja i pripreme mera potrebno je uzeti u razmatranje usvojenu regulativu, kao i druge vane dokumente
(Strategija razvoja energetike, Program ostvarivanja strategije energetike, Akcioni plan za biomasu i drugo).
(d) Molimo navedite kako se informacije o merama podrke za korienje obnovljivih izvora energije u proizvodnji
elektrine energije, grejanju i hlaenju i u saobraaju, stavljaju na raspolaganje svim relevantnim akterima (potroai,
graevinari, instalateri, arhitekte, dobavljai odgovarajue opreme i vozila). Ko je odgovoran za adekvatnost i objavljivanje
ove informacije? Da li postoje specifini izvori informacija za razliite ciljne grupe, kao to su krajnji potroai, graditelji,
31 of 81 16.10.2014 11:33
vlasnici nekretnina, agenti nekretnina, instalateri, arhitekte, poljoprivrednici, dobavljai opreme korienjem koji koriste
obnovljive izvore energije, javna uprava? Da li sada postoje informativne kampanje ili stalni informacioni centri, ili se
planiraju u budunosti?
Informisanje relevantnih aktera u oblasti korienja OIE u prethodnom periodu sprovoeno je od strane ministarstva,
agencija i fondova u ijoj su nadlenosti poslovi iz oblasti energetike i zatite ivotne sredine. Dodatno, kampanje su bile
organizovane od strane Inenjerske komore Srbije, Privredne komore Srbije, nevladinih organizacija, nauno-istraivakih
institucija (instituta i fakulteta), strunih organizacija i drutva (udruenja) i regionalnih centara za energetsku efikasnost
(Beograd, Novi Sad, Ni i Kragujevac).
Dravni organi, naune ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici
udruivanja, u okviru svojih delatnosti, podstiu, usmeravaju i obezbeuju jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine.
Jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine, obezbeuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, nauno-istraivakog
i tehnolokog razvoja, usavravanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zatite ivotne sredine prema
lanu 6. Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09).
Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine obavlja poslove koji se odnose na promociju energetske
efikasnosti u Republici Srbiji i promovisanje znaaja energetske efikasnosti, upravljanje programima i projektima za
racionalno korienje energije i veu upotrebu OIE.
(e) Ko je odgovoran za objavljivanje informacija o neto koristima, trokovima i energetskoj efikasnosti opreme i sistema
koji koriste obnovljive izvore energije za grejanje, hlaenje i proizvodnju elektrine energije? (Dobavlja opreme ili
sistema, javni organ, ili neko drugi?)
Sve informacije o karakteristikama opreme i sistema koji se koriste za OIE objavljuju proizvoai i isporuioci opreme.
Informacije su dostupne i na sajtovima organizacija koje organizuju prezentaciju ove opreme i sistema ili se dostavljaju u
elektronskom obliku svim uesnicima prezentacije (Privredna komora Srbije, Inenjerska komora Srbije, nauno-
istraivake organizacije i strune organizacije i drutva).
U narednom periodu potrebno je unaprediti sistem informisanja sa ciljem da informacije budu dostupne veem broj u
zainteresovanih, posebno za pravna i fizika lica koja nisu u mogunosti da prisustvuju javnim prezentacijama. U tom
smislu, bie pripremljen sajt na kome e biti dostupne sve informacije koje se odnose na OIE. Za pripremu sajta bie
koriena postojea baza podataka o firmama ija se delatnost odnosi na korienje OIE.
(f) Kako je obezbeeno upravljanje za planere i arhitekte sa ciljem da im se pomogne da pravilno razmotre optimalnu
kombinaciju obnovljivih izvora energije, visokoefikasne tehnologije i daljinskog grejanja i hlaenja pri planiranju,
projektovanju, izgradnji i renoviranju industrijskih ili stambenih podruja? Ko je odgovoran za to?
Ove informacije su dostupne preko prezentacija koje se organizuju u okviru Inenjerske komore Srbije i drugih strunih
organizacija (postoje organizacije sa velikom tradicijom i koje organizuju razliite skupove).
(g) Molimo vas da opiete postojee i planirane informacije, podizanje svesti i programe obuke za graane o prednostima i
praktinim aspektima razvoja i korienja energije iz obnovljivih izvora. Kakva je uloga regionalnih i lokalnih aktera u
projektovanju i upravljanju ovim programima?
U prethodnom periodu, Agencija za energetsku efikasnost i regionalni centri su uestvovali u ovim aktivnostima. S obzirom
na to da je izmenama i dopunama Zakona o energetici (lan 11.) ukinuta Agencija za energetsku efikasnost, u narednom
periodu Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine e organizovati poslove u toj oblasti.
4.2.5. Sertifikacija instalatera

(a) Pozivanje na postojee nacionalno i/ili regionalno zakonodavstvo (ako ga ima) u vezi sertifikacije ili ekvivalentne eme
kvalifikacija za instalatere u skladu sa lanom 14 (3) Direktive 2009/28/EZ:
U skladu sa regulativom Republike Srbije, propisana je samo sertifikacija za izvoae radova, za izvoenje instalacija i
ugradnju opreme u objektima za koje je potrebna graevinska dozvola. Postupak sertifikacije izvoaa radova za izvoenje
instalacija i ugradnju opreme za korienje obnovljivih izvora energije propisan je sledeim aktima:
1) Zakon o planiranju i izgradnji;
2) Pravilnik o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja,
izrade tehnike dokumentacije i graenja ("Slubeni glasnik RS", br. 4/10, 21/10 i 14/12),
3) Odluka o vrstama licenci koje izdaje Inenjerska komora Srbije (br. 1493/1-3 od 2. jula 2012. godine).
Prema navedenim aktima, predvieno je izdavanje licenci samo za inenjere, dok za instalatere (montere) nije propisan
nain sertifikacije.
32 of 81 16.10.2014 11:33
(b) Odgovorno telo(a) za uspostavljanje i ovlaivanje ema sertifikacije/kvalifikacije od 2012. za instalatere malih kotlova
i pei na biomasu, solarnih fotonaponskih i solarnih toplotnih sistema, plitkih geotermalnih sistema i toplotnih pumpi:
Inenjerska komora Srbije je nadlena za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje, odnosno oduzimanje licence za
odgovorne izvoae radova. Inenjerska komora Srbije je nadlena i za sledee aktivnosti:
1) proveru usklaenosti izdatih licenci po propisima drugih zemalja,
2) voenje evidencije izdatih licenci,
3) informisanje lanova Komore o svim bitnim aktivnostima Komore i njenih lanova,
4) ureivanje i unapreivanje uslova za obavljanje strunih poslova u oblasti projektovanja i izgradnje objekata;
5) razvoj profesionalnih odnosa u struci;
6) donoenje normativa i kriterijuma za procenu vrednosti poslova;
7) predlaganje nadlenim organima donoenja odgovarajuih propisa;
8) saradnju sa odgovarajuim ministarstvima i dravnim organima u pripremi i primeni zakonske i druge regulative koja
se odnosi na oblasti delatnosti Komore;
9) uspostavljanje, odravanje i unapreenje saradnje sa drugim inenjerskim komorama i drugim srodnim

organizacijama i institucijama u zemlji i inostranstvu.
(c) Da li se takve sertifikacije/kvalifikacije ve sprovode? Ako je tako, molim vas, opiite.
U skladu sa lanom 161. Zakona o planiranju i izgradnji, predvieno je polaganje strunog ispita za obavljanje odreenih
poslova propisanih ovim zakonom. Licencu moe da stekne lice sa visokom odnosno viom strunom spremom
odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva, za projektante i
izvoae radova, odnosno najmanje pet godina za lica sa viom strunom spremom. Inenjerska komora Srbije izdaje
licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, prema lanu 162. Zakona o planiranju i izgradnji.
Pravilnikom o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, izrade
tehnike dokumentacije i graenja, propisano je da administrativno - strune i tehnike poslove vezane za polaganje
strunog ispita obavlja Inenjerska komora Srbije. Pravo na polaganje strunog ispita imaju lica koja imaju steeno visoko
obrazovanje, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije,
specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, kao i steeno
visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), i srednje
obrazovanje, graevinske, arhitektonske, mainske, elektro, tehnoloke ili druge odgovarajue tehnike struke, sa
najmanje dve godine radnog iskustva u struci na odgovarajuim poslovima. Dodatno, propisano je da za odgovornog
inenjera za energetsku efikasnost zgrada pravo na polaganje strunog ispita imaju lica sa najmanje etiri godine radnog
iskustva u struci i koja su zavrila obuku iz oblasti energetske efikasnosti zgrada, u skladu sa programom Inenjerske
komore Srbije.
U skladu sa Odlukom o vrstama licenci koje izdaje Inenjerska komora Srbije (broj 1493/1-3 od 2. jula 2012), definisane
su i vrste licenci odgovornog izvoaa radova:
ifra
Naziv licence Opis delatnosti
licence
Diplomirani inenjer mainstva (lan 25. Odluke)
Uslov:
Diploma Mainskog fakulteta u Beogradu - Smer za termotehniku, termoenergetiku,

procesnu tehniku ili
Diploma Mainskog fakulteta u Niu - Smer za termotehniku i termodinamiku, procesnu

tehniku ili
Diploma Mainskog fakulteta u Kraljevu - Grupa za toplotnu tehniku i zatitu ivotne

sredine ili
Diploma Mainskog fakulteta u Kragujevcu - Smer za energetiku i procesnu tehniku ili
Diploma Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sad - Smer za energetiku i procesnu tehniku
33 of 81 16.10.2014 11:33
Diploma steena na navedenim fakultetima u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju

("Slubeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10), iz oblasti mainskog
inenjerstva (diplomirani - master) na smerovima, usmerenjima, modulima i sl. iji
nastavni programi obezbeuju iste strune kompetentnosti kao i diplome steene na
smerovima napred navedenih fakulteta na kojima je nastava odravana do stupanja na
snagu Zakona o visokom obrazovanju
Izvoenje instalacija i ugradnja opreme za
Odgovornog izvoaa radova
iskorienje obnovljivih i alternativnih vidova
430 termotehnike, termoenergetike,
energije - suneve i geotermalne energije,
procesne i gasne tehnike
energije vetra, biomase
Inenjer specijalistikih strukovnih studija mainstva (lan 26. Odluke)
Uslov:
Diploma specijalistikih strukovnih studija iz oblasti mainskog inenjerstva -

odgovarajueg smera (opti mainski smer, proizvodni, konstrukcioni, mehanizacija,
termotehnika, procesna tehnika i slino) steena po Zakonu o visokom obrazovanju.
Izvoenje instalacija i ugradnja opreme u
objektima za koje graevinsku dozvolu izdaje
Odgovorni izvoa radova, sa
jedinica lokalne samouprave - instalacije za
specijalistikim strukovnim
730 korienje obnovljivih vidova energije - suneve
studijama, mainske opreme i
energije, energije vetra, geotermalne energije,
instalacija
hidroenergije, biomase, gorivog industrijskog i
komunalnog otpada
Inenjer mainstva (lan 27. Odluke)
Diploma vie kole (VI stepen) iz oblasti mainstva - odgovarajueg smera (opti mainski
smer, proizvodni, konstrukcioni, mehanizacija, termotehnika, procesna tehnika i slino).
Diploma osnovnih akademskih ili osnovnih strukovnih studija iz oblasti mainskog

inenjerstva - odgovarajueg smera steena po Zakonu o visokom obrazovanju.
Izvoenje instalacija i ugradnja opreme u
objektima za koje graevinsku dozvolu izdaje
jedinica lokalne samouprave, maksimalne bruto
2
povrine do 2000 m i maksimalne instalisane
Odgovorni izvoa mainskih toplotne snage do 300 kW (grejna toplotna snaga
830
instalacija ili ukupni rashladni uinak) - instalacije za
korienje obnovljivih vidova energije - suneve
energije, energije vetra, geotermalne energije,
hidroenergije, biomase, gorivog industrijskog i
komunalnog otpada
Inenjerska komora Srbije organizuje jednodnevne seminare sa ciljem da se omogui kvalitetna priprema kandidata za
polaganje strunog ispita. Kandidati koji se prijave za polaganje strunog ispita za oblast energetske efikasnosti zgrada u
obavezi su da uspeno zavre Obuku iz oblasti energetske efikasnosti zgrada pre polaganja ispita.
(d) Da li su informacije o ovim programima javno dostupne? Da li su objavljene liste sertifikovanih ili kvalifikovani
instalateri? Ako je tako, gde? Da li su druge eme prihvaene kao ekvivalent nacionalnoj/regionalnoj emi?
Svi propisi koji se odnose na postupak dobijanja licence za inenjere dostupni su u elektronskom obliku na internetu.
Lista izvoaa radova koji poseduju licencu za izvoenje instalacija i ugradnju opreme za korienje obnovljivih izvora
energije dostupna je na sajtu Inenjerske komore Srbije. Pretraivanje liste izvoaa koji poseduju licencu mogue je
prema vie kriterijuma (sekcija, tip licence, zvanje, ime i prezime i optina prebivalita).
(e) Pregled postojeih i planiranih mera na regionalnom/lokalnom nivou (gde je primenljivo).
S obzirom da je postojeim aktima definisan samo nain dobijanja licenci za izvoenje instalacija i ugradnju opreme za
korienje OIE za inenjere, u narednom periodu previene su sledee aktivnosti:
1) definisanje procedure za sertifikaciju instalatera (montera) za opremu za korienje obnovljivih izvora energije (pei i
kotlovi na biomasu, toplotne pumpe, geotermalna postrojenja, solarni fotonaponski paneli, solarni paneli za
zagrevanje vode) u skladu sa akreditovanim programima. Podaci o sertifikovanim instalaterima bie javno dostupni;
2) organizovanje akreditovanih programa za obuku instalatera (montera) za konkretnu opremu za OIE, kao deo stalnog
strunog usavravanja i dobijanje potvrde o uspeno zavrenoj obuci. Akreditovane programe za obuku mogu da
organizuju razliite institucije (Inenjerska komora Srbije, privredne komore, nauno - istraivake organizacije,
strukovna udruenja, regionalni centri za energetsku efikasnost) koje na osnovu javnog poziva ministarstva nadlenog
34 of 81 16.10.2014 11:33
za poslove energetike zadovolje postavljene kriterijume. Programi za obuku (obavezno sastavljeni od teorijskog i
praktinog dela) bie akreditovani u skladu sa odgovarajuim aktom koji e biti donet u narednom periodu. Obuka se
zavrava obaveznim polaganjem ispita i obuhvatae i ocenu iz obaveznog praktinog rada instaliranja odgovarajue
opreme za koju se obavlja usavravanje;
3) obezbeivanje bolje informisanosti o proceduri dobijanja licence, odnosno sertifikacije instalatera (montera),
postavljanje obavetenja na sajt Ministarstva energetike, razvoja i zatite ivotne sredine u delu koji se odnosi na OIE,
Inenjerske komore Srbije i privrednih komora;
4.2.6. Razvoj infrastrukture za proizvodnju elektrine energije

(lan 16 (1) i lan 16 (3) do (6) Direktive 2009/28/EZ)
Pored trenutne situacije i ve postojeeg zakonodavstva, moraju biti opisani budue akcije, planirane revizije, tela
odgovorna za nju i oekivani rezultati.
(a) Pozivanje na postojee nacionalno zakonodavstvo u vezi sa zahtevima povezanim sa energetskim mreama (lan 16):
Prikljuenje na elektroenergetsku mreu, odnosno prenosni i distributivni sistem, regulisano je odgovarajuim propisima i
to:
1) Zakon o energetici ("Slubeni glasnik RS", br. 57/11, 80/11 - ispravka, 93/12 i 124/12);
2) Uredba o uslovima isporuke elektrine energije ("Slubeni glasnik RS", broj 107/06);
3) Odluka o utvrivanju Metodologije za odreivanje trokova prikljuenja na sistem za prenos i distribuciju elektrine
energije ("Slubeni glasnik RS", broj 77/12). Ova odluka primenjuje se od 1. januara 2013. godine;
4) Pravila o radu prenosnog sistema ("Slubeni glasnik RS", br. 55/08 i 3/12);
5) Pravila o radu distributivnog elektroenergetskog sistema (EDB Beograd, Elektrosrbija Kraljevo, ED Centar Kragujevac,
ED Jugoistok Ni i Elektrovojvodina Novi Sad);
6) Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije ("Slubeni glasnik RS", broj
8/13), i
7) Uredba o merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije ("Slubeni glasnik RS", broj 8/13),
i u skladu sa standardima, i tehnikim propisima koji se odnose na uslove prikljuenja i korienja elektroenergetskih
objekata, ureaja i postrojenja.
(b) Kako se osigurava da e mree za prenos i distribuciju biti razvijene sa gledita integrisanja ciljane koliine elektrine
energije iz obnovljivih izvora zadravajui bezbedan rad elektroenergetskog sistema? Kako je ovaj zahtev ukljuen u
periodino planiranje mree operatera za prenos i distribuciju?
U skladu sa lanom 72. Zakona o energetici, operator prenosnog sistema je duan da izradi Plan razvoja prenosnog
sistema za period od najmanje deset godina usklaen sa planom razvoja distributivnih sistema i zahtevima za prikljuenje
objekata proizvoaa i kupaca. Svi detalji u vezi sa izradom plana definisani su Pravilima o radu prenosnog sistema i
internim dokumentom Uputstvo za izradu Plana razvoja prenosnog sistema JP Elektromree Srbije (JP EMS). Plan se
izrauje na osnovu revizije prethodnog, shodno novim saznanjima i iskustvima u upravljanju i odravanju prenosne mree,
kao i radi usaglaavanja sa planovima operatora distributivnog sistema. Pri izradi Plana postoji velika neizvesnost ulaznih
parametara na osnovu kojih se sagledava perspektiva, a koji zavise od velikog broj a inilaca, izmeu ostalog cene
energenata, promene nivoa potronje i proizvodnje, prikljuenja novih objekata (ukljuujui i objekte koji koriste OIE i
planove o izgradnji novih objekata koji koriste OIE) i situacije na unutranjem i regionalnom tritu elektrine energije.
Plan razvoja prenosnog sistema izrauje se na sledeim principima:
1) da omogui to fleksibilniji rad proizvodnih kapaciteta u svim predvidivim reimima rada elektroenergetskog sistema;
2) da uvai i potrebe zadovoljenja budue potronje svih korisnika prenosnog sistema;
3) da zadovolji i potrebe razmene elektrine energije na tritu elektrine energije;
4) da sadri podatke o kretanju ukupne potronje i proizvodnje sa posebnim osvrtom na znaajne izmene, pojavu novih,
ili gaenje postojeih objekata korisnika prenosnog sistema;
5) da svim postojeim i potencijalnim korisnicima prenosnog sistema, uesnicima na tritu elektrine energije i
nadlenim organima obezbedi sveobuhvatan pregled razvoja prenosnog sistema u datom vremenskom intervalu,
omogui pregled glavnih izmena u prenosnom sistemu (spisak, lokacije i osnovne karakteristike prenosnih objekata
35 of 81 16.10.2014 11:33
koji e biti rekonstruisani, proireni ili izgraeni, odnosno ugaeni, ukljuujui i interkonektivne dalekovode).
Za izradu Plana poseban problem predstavlja planiranje naina i vremena prikljuivanja vetroelektrana. Iz tog razloga,
izvrena su posebna istraivanja u okviru studija realizovanih od strane operatora prenosnog i distributivnog sistema o
mogunostima reavanja problema prikljuivanja vetroelektrana. JP EMS je spremna za prihvatanje elektrine energije iz
vetroelektrana, ali procenjeno je da su potrebna velika ukupna ulaganja u prenosni sistem za izgradnju novih dalekovoda.
Planirano je da se i u narednom periodu nastave aktivnosti na reavanju problema povezivanja vetroelektrana na prenosni
sistem. Istovremeno, planirana je i realizacija obuke osoblja operatora prenosnog i distributivnog sistema koje bi
omoguile da obueno osoblje sagledava mogunosti integracije vetro-parkova u elektoenergetski sistem na tehniki
zadovoljavajui nain i da kasnije na isti nain upravlja elektroenergetskim sistemom sa integrisanim vetro-parkovima
znaajnijeg obima.
Od 2006. godine JP EMS se podnose zahtevi za izradu analize optimalnih uslova prikljuenja, zahtevi za tehnike uslove za
prikljuenje na prenosni sistem, zahtevi za izradu tehnike dokumentacije u postupku pribavljanja lokacijske dozvole,
zahtevi za miljenja o uslovima i mogunostima prikljuenja energetskih objekata na prenosni sistem, zahtevi za sticanje
reenja o prikljuenju na prenosni sistem i potpisivanje ugovora o povezivanju distributivnih objekata na prenosni sistem.
Na desetogodinje planove razvoja prenosnog i distributivnog sistema saglasnost daje Agencija za energetiku.
(c) ta e biti uloga inteligentnih mrea, alata za informacione tehnologije i skladita? Kako e biti osiguran njihov razvoj?
Uee u regionalnom tritu uslovljava dovoenje operatora prenosnog sistema u oblik moderno organizovanog preduzea
u skladu sa evropskim normama. To podrazumeva i uvoenje i osposobljavanje svih funkcija tehnikog sistema
upravljanja. Do sada su u nacionalnom dispeerskom centru realizovane sve funkcije SCADA/EMS sistema za upravljanje u
realnom vremenu (SCADA, AGC, estimator stanja, analize sigurnosti i drugo). Osim toga, ovaj sistem raspolae i dispeer
trening simulatorom, ime on ispunjava sve zahteve pravila o radu interkonekcije. Da bi se ove funkcije maksimalno
iskoristile u sistem su integrisani neophodni delovi susednih prenosnih sistema. Pored sistema za upravljanje, u nacionalni
dispeerski centar uvedeni su i: sistem za administraciju planova rada, sistem za trine funkcija operatora prenosnog
sistema (ukljuujui i balansni mehanizam), sistem za alokaciju prekograninih prenosnih sistema i sistem za obraun
mernih podataka. Navedeni sistemi su meusobno povezani i razmenjuju neophodne podatke. Na nivou regionalnih
dispeerskih centara koji upravljaju 110 kV mreom, trenutno su u funkciji SCADA sistemi koji e u narednom periodu biti
unapreeni delom funkcija koje ima sistem u nacionalnom dispeerskom centru.
Najvei nedostatak postojeih sistema upravljanja je taj to znatan broj distributivnih objekata nije integrisan u ove
sisteme, i to treba da bude prioritet daljeg razvoja ovog sistema, kao preduslov za uvoenje inteligentnih mrea, uz
uvoenje naprednih brojila.
Telekomunikacioni sistem je jedno od najatraktivnijih polja za zajednika ulaganja jer ve postoji dobar deo potrebne
infrastrukture. Izgradnja savremenog telekomunikacionog sistema omoguie ne samo zadovoljavanje tehnikih potreba
nego i pruanje usluga drugim korisnicima. U oblasti telekomunikacija osnovni pravci razvoja su formiranje
telekomunikacione prenosne mree, telefonske mree i mree mobilnih radio - veza, pri emu je osnova
telekomunikacionog sistema telekomunikaciona prenosna mrea realizovana optikim sistemom prenosa i delom
usmerenim radio-relejnim vezama. Optiki sistem operatora prenosnog sistema je ve formiran i ispunjava sve funkcije
shodno pravilima o radu interkonekcije, odnosno preko njega se razmenjuju podaci sa susednim prenosnim sistemima u
okviru jedinstvenog panevropskog telekomunikacionog sistema.
Pravila o radu prenosnog i distributivnog sistema daju tehnike standarde za informacione tehnologije koje se koriste u
upravljanju ovim sistemima. Usaglaenim planovima razvoja prenosnog i distributivnog sistema sagledava se dalje
uvoenje novih tehnologija neophodnih za upravljanje. Agencija za energetiku Republike Srbije daje saglasnost na ove
planove i prati njihovu realizaciju.
(d) Da li je planirano jaanje kapaciteta za interkonekciju sa susednim zemljama? Ako je tako, koje interkonekcije, za koji
kapacitet i do kada?
Analiza prenosnog sistema ukazuje na potrebu to boljeg povezivanja sa zemljama regiona. Sinhroni rad sa ENTSO - E
interkonekcijom Kontinentalna Evropa daje nesumnjive pogodnosti vezane za poveane mogunosti razmene elektrine
energije i umanjenje rizika u pogledu nabavke dela nedostajuih koliina elektrine energije. Poboljanje veza sa susednim
zemljama omoguava i uee u Regionalnom tritu elektrine energije jugoistone Evrope.
U skladu sa Planom razvoja prenosnog sistema za period od 2013. do 2017 (2022) godine, koji je izradilo JP Elektromrea
Srbije, predvieno je da se u narednom periodu izgrade sledei projekti na poveanju kapaciteta sa susednim zemljama:
1) dvostruki interkonektivni DV 400 kV TS Panevo 2 - dravna granica Srbije sa Rumunijom-TS Reica (Sokol) -
obezbeivanje tranzita elektrine energije preko prenosne mree Srbije u smeru istok/severoistok-zapad/jugozapad.
Indikativna godina ulaska u pogon: 2014. do dravne granice (~ 65 km);
2) nova transformatorska stanica TS 400/110 kV Vranje 4 i vodovi za prikljuenje TS 400/110kV Vranje 4 -

obezbeivanje tranzita veih snaga sa severa, severozapada i severoistoka prema Grkoj i Makedoniji.
36 of 81 16.10.2014 11:33
(e) Na koji nain je obraeno ubrzanje procedura za ovlaenja infrastrukture mree? Kakvo je trenutno stanje i proseno
vreme za dobijanje odobrenja? Kako e se poboljati? (Molimo vas pogledajte trenutni status i zakonodavstvo, otkrivena
uska grla i planove za pojednostavljenje procedure sa rokovima realizacije i oekivane rezultate).
Prikljuenje na elektoenergetsku mreu obavlja se posle dobijanja upotrebne dozvole. Objekat proizvoaa elektrine
energije prikljuuje se na prenosni odnosno distributivni elektroenergetski sistem pod uslovima i na nain propisan u
regulativi navedenoj u taki (a).
Operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema je duan da u roku od ezdeset dana, od dana prijema pismenog
zahteva, odlui o zahtevu za izdavanje odobrenja za prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu. Nadleni
energetski subjekt je u obavezi da izda pozitivno reenje, ukoliko su ispunjeni svi uslovi, a na osnovu tehnikog izvetaja,
obrauna trokova prikljuka i drugih raspoloivih dokumenata.
Energetski subjekt na iji sistem se prikljuuje objekat proizvoaa energije odobrie prikljuenje ako utvrdi da ureaji i
instalacije objekta koji se prikljuuje ispunjavaju uslove propisane zakonima, tehnikim i drugim propisima kojima se
ureuju uslovi i nain eksploatacije tih objekata. Operator sistema je duan da prikljui objekat proizvoaa elektrine
energije na prenosni, odnosno distributivni sistem u roku od 15 dana od dana ispunjenja sledeih uslova:
1) uslova iz odobrenja za prikljuenje;
2) pribavljena upotrebna dozvola za objekat ili da ureaji i instalacije objekta proizvoaa ispunjavaju tehnike i druge
propisane uslove, i
3) na mestu primopredaje ureena balansna odgovornost i pristup sistemu (prema vaeim propisima proizvoai
elektrine energije ne plaaju balansne trokove i trokove korienja sistema).
U narednom periodu, predvieno je da u okviru sagledavanja mogunosti pojednostavljenja procedura bude obuhvaeno i
prikljuenje na elektroenergetsku mreu, kao i da se procedure u pogledu potrebne dokumentacije i rokova usaglase za
sva preduzea distributivnog elektroenergetskog sistema.
(f) Kako je obezbeena koordinacija izmeu odobrenja za infrastrukturu mree i drugih administrativnih procedura
planiranja?
U skladu sa definisanom procedurom za dobijanje dozvola i saglasnosti, investitor je duan da stekne pravo na izgradnju i
pravo na obavljanje delatnosti. U toku sticanja navedenih prava, investitor mora tri puta da podnosi zahteve operatoru
sistema, i to:
1) za dobijanje energetske dozvole mora da pribavi miljenje operatora sistema o uslovima i mogunostima prikljuenja
na sistem;
2) pre izdavanja lokacijske dozvole investitor mora da pribavi i uslove za prikljuenje na elektroenergetsku mreu, i
3) posle dobijanja upotrebne dozvole neophodno je da izvri prikljuenje objekta (elektrane) na elektroenergetsku
mreu.
U proceduri za izgradnju objekta nije posebno definisana veza i koordinacija izmeu operatora sistema i drugih institucija
koje su nadlene za izdavanje dozvola i saglasnosti.
U narednom periodu, u skladu sa aktivnostima na uspostavljanju J - OIE bie uspostavljena veza izmeu operatora
sistema i drugih institucija nadlenih za izdavanje dozvola i saglasnosti u postupku izgradnje objekta.
(g) Da li su prioritetna prava povezivanja ili rezervisani kapaciteti za povezivanje obezbeeni za nove instalacije koje
proizvode elektrinu energiju iz obnovljivih izvora energije?
Objekat proizvoaa elektrine energije prikljuuje se na prenosni i distributivni sistem na osnovu odobrenja nadlenog
operatera sistema (Zakon o energetici, lan 129). Odobrenje za prikljuenje objekta izdaje se reenjem na zahtev fizikog
ili pravnog lica odnosno preduzetnika (Zakon o energetici, lan 130). Uz zahtev prilae se energetska dozvola i licenca za
obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije. Pored navedenog, za izgraene objekte se podnose i graevinska
dozvola, kao i dokaz o pravu svojine na objektu ili pravu korienja objekta. Zabranjeno je prikljuenje na prenosni ili
distributivni sistem objekata za iju izgradnju, odnosno korienje nije pribavljena upotrebna dozvola u skladu sa
zakonom.
U navedenoj proceduri za prikljuenje objekta proizvoaa elektrine energije nije predvieno pravo prioriteta za objekte
koji koriste OIE.
(h) Da li postoje instalacije obnovljivih izvora energije spremne da se prikljue na mreu, ali nisu povezane zbog
ogranienja kapaciteta mree? Ako je tako, koji koraci su preduzeti da se ovo rei i do kada se oekuje da e biti reeni?
U trenutku pisanja ovog dokumenta, nije postojao ni jedan objekat proizvoaa elektrine energije iz OIE koji nije
37 of 81 16.10.2014 11:33
prikljuen na prenosni i distributivni sistem zbog ogranienja u kapacitetu mree.
(i) Da li su pravila o podeli i snoenju trokova tehnikih adaptacija mree postavljena i objavljena od strane operatera
sistema za prenos i distribuciju? Ako je tako, gde? Kako je obezbeeno da su ta pravila zasnovana na objektivnim,
transparentnim i nediskriminatorskim kriterijumima? Da li postoje posebna pravila za proizvoae koji se nalaze u
perifernim regionima i regionima sa niskom gustinom naseljenosti?
Pravila za snoenje trokova definiu koji deo trokova je pokriven od strane proizvoaa koji ele da budu prikljueni na
mreu, a koji deo je pokriven od operatera sistema za prenos ili distribuciju energije.
Pravila za podelu trokova definiu koliki iznos troka treba da bude podeljen izmeu naknadno prikljuenih proizvoaa,
tako da svi proizvoai imaju koristi od pojaanja mree ili novih linija.
Prema Zakonu o energetici definisane su dunosti i obaveze operatora prenosnog sistema i operatora distributivnog
sistema:
1) operator prenosnog sistema, prema lanu 72. Zakona o energetici, je duan da donese odluku o ceni za pristup
prenosnom sistemu i ne pravi diskriminaciju izmeu korisnika prenosnog sistema ili grupa korisnika sistema;
2) operator distributivnog sistema, prema lanu 77. Zakona o energetici, je duan da donese odluku o ceni za pristup
distributivnom sistemu i objavi cene prikljuenja, kao i da ne pravi diskriminaciju izmeu korisnika ili grupa korisnika
distributivnog sistema.
Prema l. 75. i 77. Zakona o energetici je odreeno da ceo prikljuak, ukljuujui i merni ureaj, pripada prenosnom,
odnosno distributivnom preduzeu koje je i odgovorno za njegovu izgradnju i odravanje, a trokove prikljuenja snosi
podnosilac zahteva za prikljuenje, kako je predvieno lanom 132. Metodologija, koju je donela Agencija za energetiku
Republike Srbije, blie utvruje kriterijume i nain odreivanja trokova prikljuka elektroenergetskih objekata proizvoaa
na sistem za prenos i distribuciju elektrine energije u skladu sa propisima koji ureuju obavljanje energetskih delatnosti i
uslove isporuke elektrine energije.
Trokove prikljuka na prenosni, odnosno distributivni elektroenergetski sistem, snosi podnosilac zahteva za prikljuenje
kako je predvieno lanom 132. Zakona o energetici. Visinu trokova utvruje energetski subjekt za prenos, odnosno
distribuciju elektrine energije, u skladu sa metodologijom za utvrivanje trokova prikljuka koju donosi Agencija za
energetiku. Metodologijom se utvruju nain i blii kriterijumi za obraun trokova prikljuka (Metodologija je dostupna na
interent prezentaciji Agencije za energetiku, www.aers.rs), a u zavisnosti od odobrene instalisane snage, mesta prikljuka,
potrebe za izvoenjem radova ili potrebe za ugraivanjem neophodne opreme i drugih objektivnih kriterijuma. Energetski
subjekt, na iji sistem se prikljuuje objekat, na osnovu te metodologije, donosi sopstveni akt u kome utvruje trokove
prikljuka.
Tokom postupka dobijanja saglasnosti za prikljuenje i prikljuenja nije predvieno davanje finansijskih depozita.
Prema postojeoj regulativi ne postoji razlika u ceni prikljuenja na prenosni odnosno distributivni sistem u razliitim
sredinama (mestima koja su slabo naseljena i naseljenim mestima).
(j) Molimo opiite kako se trokovi prikljuenja i tehnike adaptacije pripisuju proizvoaima i/ili operaterima sistema za
prenos i/ili distribuciju? Kako operateri sistema za prenos i distribuciju mogu da povrate ove investicione trokove? Da li je
u budunosti planirana bilo kakva izmena ovih pravila snoenja trokova? Koje promene moete predvideti i koji rezultati
se oekuju?
Postoji nekoliko opcija za trokove povezivanja na distributivnu mreu. Drave lanice e izabrati jednu ili kombinaciju
ovih. Prema "dubokoj" emi naplate trokova povezivanja, investitor postrojenja za proizvodnju elektrine energije iz
obnovljivih izvora energije snosi nekoliko trokove vezanih za infrastrukturu mree (povezivanje na mreu, ojaanje mree
i proirenje). Drugi pristup je "plitka" ema naplate trokova povezivanja, to znai da investitor snosi samo trokove
povezivanja na mreu, ali ne i trokove ojaavanja mree i proirenja (ovo je ugraeno u mrene tarife i plaeno od strane
kupaca). Dalja varijanta je kada su svi trokovi povezivanja socijalizovani i pokriveni mrenim tarifama.
U postupku izgradnje objekta, energetski subjekt na iji sistem se prikljuuje objekat proizvoaa energije izdaje uslove za
prikljuenje objekta proizvoaa na elektroenergetsku mreu. Uslovima za prikljuenje se definie mogunost prikljuenja
objekta proizvoaa na elektroenergetsku mreu, odnosno definiu se elektroenergetski i tehniki uslovi potrebni za izradu
glavnog projekta za izgradnju objekta. Tehnikim izvetajem se, na osnovu izvrene analize, utvruje da li postoje
elektroenergetski i tehniki uslovi za eventualno budue prikljuenje objekta prema podnetom zahtevu. Na osnovu
tehnikog izvetaja, energetski subjekt na iji se sistem prikljuuje objekat proizvoaa izdaje akt o uslovima za
prikljuenje investitoru izgradnje objekta, odnosno nadlenom organu.
Trokovi prikljuka se odreuju na osnovu sledeih kriterijuma definisanih Odlukom o utvrivanju Metodologije za
odreivanje trokova prikljuenja na sistem za prenos i distribuciju elektrine energije ("Slubeni glasnik RS", broj 77/12,
poglavlje III.1):
1) tehnikih karakteristika prikljuka;
38 of 81 16.10.2014 11:33
2) vrste i obima radova koje je neophodno izvesti radi prikljuenja objekta na sistem za prenos, odnosno distribuciju
elektrine energije i drugih uslova vezanih za izgradnju, odnosno izvoenje radova na prikljuku (odreuje se na
osnovu odobrene snage, naponskog nivoa mree na koju se prikljuuje i udaljenosti od postojee mree, broj a faza,
broj a mernih ureaja, vrste i preseka voda, vrste opreme, ureaja i materijala koji se ugrauju saglasno tehnikim
uslovima za prikljuenje utvrenim tehnikim propisima i pravilima o radu prenosnog, odnosno distributivnog sistema,
kao i potrebe za izradom, odnosno pribavljanjem projekta i druge dokumentacije za izgradnju prikljuka, odnosno
izvoenje radova).
Trokovi prikljuka obuhvataju (Odluka o utvrivanju Metodologije za odreivanje trokova prikljuenja na sistem za
prenos i distribuciju elektrine energije ("Slubeni glasnik RS", broj 77/12, poglavlje III.2):
1) trokove opreme, ureaja i materijala;
2) trokove izvoenje radova;
3) trokove izrade projekta, pribavljanja potrebne dokumentacije i stvaranje drugih uslova za izgradnju prikljuka;
4) deo trokova sistema nastalih zbog prikljuenja objekta, a u zavisnosti od odobrene snage.
Vrste prikljuaka su (Odluka o utvrivanju Metodologije za odreivanje trokova prikljuenja na sistem za prenos i
distribuciju elektrine energije, ("Slubeni glasnik RS", broj 77/12, poglavlje IV):
1) tipski (pojedinani i grupni tipski prikljuak), i
2) individualni prikljuak (odnosi se na objekte proizvoaa elektrine energije).
Individualni prikljuak je svaki prikljuak kod koga, zbog sloenosti, nije mogua tipizacija reenja i uproseavanje
trokova izgradnje (Odluka o utvrivanju Metodologije za odreivanje trokova prikljuenja na sistem za prenos i
distribuciju elektrine energije ("Slubeni glasnik RS", broj 77/12, poglavlje IV.2). Pod individualnim prikljukom
podrazumevaju se:
1) prikljuak objekta proizvoaa elektrine energije, i
2) prikljuak objekta kupca koji ne ispunjava uslove za tipski prikljuak utvrene ovom metodologijom.
Ako individualni prikljuak, zbog tehnikih uslova prikljuenja, obuhvata i izgradnju elektroenergetskog objekta sistema
iskljuivo za potrebe podnosioca zahteva, trokovi izgradnje prikljuka po ovom osnovu se utvruju u iznosu potrebnom za
izgradnju ovog objekta prema snazi koju je zahtevao podnosilac zahteva odnosno za prvu veu standardizovanu nazivnu
snagu transformatora i prvi vei standardizovani presek voda.
Odreivanje trokova prikljuenja zavisi od vrste prikljuka i to:
Vrsta troka
Opis trokova
Fiksni Varijabilni
Individualni prikljuak
1 Trokovi izgradnje individualnog prikljuka + +
2 Trokovi sistema nastalih zbog prikljuenja objekta + +
Dakle, proizvoa elektrine energije prema navedenoj metodologiji snosi samo trokove izgradnje prikljuka, dok je
osloboen trokova razvoja dela sistema ("plitka" ema). Sa druge strane kupac snosi i deo trokova razvoja dela sistema,
ali se vremenom ovaj udeo smanjuje sa ciljem da se u narednom periodu izgubi, to bi znailo da bi i kupci plaali
prikljuak kao i proizvoai.
Opravdani investicioni trokovi operatora sistema se priznaju i povrat im se obezbeuje kroz cenu za pristup sistemu.
(k) Da li postoje pravila za deljenje trokova izmeu na poetku i kasnije povezanih proizvoaa? Ako ne, kako su uzete u
obzir koristi za naknadno povezane proizvoae?
U postojeoj regulativi i procedurama koje su definisane za prikljuenje objekata na sistem za prenos i distribuciju
elektrine energije nije predvieno pripisivanje trokova izmeu objekata proizvoaa. Objekt proizvoaa koji se
naknadno prikljuuje nema obavezu da uestvuje u nadoknadi dela trokova koje je prethodno prikljueni objekat snosio
za individualni prikljuak. Individualni prikljuak za koje je trokove snosio prethodno prikljueni objekat, posle izgradnje
postaje vlasnitvo sistema za prenos i distribuciju elektrine energije i novi objekat proizvoaa se prikljuuje na ve
postojeu mreu. Za novi objekat proizvoaa ne postoji ni propis ni metodologija kojom se uzima u obzir korist koju je na
ovaj nain ostvario.
(l) Kako e se obezbediti da operateri sistema za prenos i distribucija prue novim proizvoaima koji ele da se poveu
neophodne informacije o trokovima, preciznom rasporedu za obradu njihovih zahteva i indikativni raspored za njihovo
39 of 81 16.10.2014 11:33
povezivanje na mreu?
Informacije o prikljuenju na sistem za prenos i distribuciju elektrine energije dostupne su na internet prezentacijama
sledeih institucija:
1) Agencija za energetiku Republike Srbije (www.aers.rs);
2) JP Elektromrea Srbije (www.ems.rs);
3) Elektrosrbija d.o.o., Kraljevo (www.elektrosrbija.rs);
4) Jugoistok d.o.o., Ni (www.jugoistok.com);
5) Centar d.o.o., Kragujevac (www.edcentar.com);
6) Elektrodistribucija - Beograd d.o.o., Beograd (www.edb.co.rs), i
7) Elektrovojvodina d.o.o., Novi Sad (www.elektrovojvodina.co.rs).
Informacije o proceduri prikljuenja su dostupne i u Vodiima za investitore koji su izraeni za potrebe Ministarstva
energetike, razvoja i zatite ivotne sredine.
4.2.7. Funkcionisanje mree elektrine energije

(lan 16 (2) i lan 16. (7) i (8) Direktive 2009/28/EZ)
(a) Kako je prenos i distribucija elektrine energije iz obnovljivih izvora zagarantovan od strane operatera sistema za
prenos i distribuciju? Da li je obezbeen prioritet ili garantovani pristup?
Podsticajne mere za korienje obnovljivih izvora energije za proizvodnju elektrine energije obuhvataju obavezu otkupa
ukupnog iznosa elektrine energije od povlaenog proizvoaa, podsticajnu otkupnu cenu po kojoj povlaeni proizvoa
ima pravo da prodaje javnom snabdevau ukupni iznos proizvedene elektrine energije tokom podsticajnog perioda,
preuzimanje balansne odgovornosti i trokova balansiranja povlaenog proizvoaa tokom podsticajnog perioda od strane
javnog snabdevaa, besplatno meseno obavetavanje povlaenog proizvoaa od strane nadlenog operatora sistema
tokom podsticajnog perioda, pravo povlaenog proizvoaa da nakon isteka podsticajnog perioda sa javnim snabdevaem
zakljui ugovor o otkupu ukupnog iznosa proizvedene elektrine energije po trinim uslovima na organizovanom tritu
elektrine energije u Republici Srbiji.
Javni snabdeva je obavezan da otkupi ukupni iznos proizvedene elektrine energije od povlaenog proizvoaa na
osnosvu ugovora o otkupu elektrine energije.
U skladu sa lanom 60. Zakona o energetici, povlaeni proizvoa elektrine energije ima prvenstvo pri preuzimanju
ukupno proizvedene elektrine energije u prenosni ili distributivni sistem, osim u sluaju kada je ugroena sigurnost rada
tih sistema.
(b) Kako je obezbeeno da operateri sistema za prenos, kada dodeljuju prioritete postrojenjima za proizvodnju elektrine
energije daju prednost onima koji koriste obnovljive izvore energije?
Povlaeni proizvoa elektrine energije ima prioritet pri otkupu elektrine energije, i to javni snabdeva mora da potuje
na osnovu ugovora o otkupu elektrine energije, prema lanu 59. Zakona o energetici.
tih sistema.
(c) Kakve se preduzimaju operativne mere u vezi sa mreom i tritem u cilju smanjenja ogranienja koja se javljaju pri
preuzimanju elektrine energije iz obnovljivih izvora energije? Koje vrste mera se planiraju i kada se primena oekuje?
Prilikom struktuiranja trita i mree koja omoguava preuzimanje energije iz promenljivih OIE izvora (prevashodno
energije vetra), mogle bi da se primene mere koje mogu doprineti smanjenju pomenutih ogranienja. Takve mere su.
razmena energije iz OIE u to je mogue bliem trenutku realnih potreba trita (usklaivanje prognoza proizvodnje od
prethodnog dana sa potrebama koje nastaju u toku dana, kao i reprogramiranje generatora), agregacije trinih podruja,
obezbeenje dovoljnog kapaciteta prekogranine interkonekcije i trgovine, poboljanje saradnje susednih operatera
sistema, korienje alata za poboljanu komunikaciju i kontrolu, upravljanje na strani tranje i aktivno uee na strani
potranje na tritima (kroz sisteme dvosmerne komunikacije - pametno merenje), poveanu distribuiranu proizvodnju i
domae skladitenje (npr. elektrini automobili) sa aktivnim upravljanjem distributivnih mrea (pametne mree).
Planiranje rada elektroenergetskog sistema obuhvata poslove planiranja koji se odnose na vremenski period od jednog do
godinu dana od godinu dana do jednog dana unapred. Najznaajnije aktivnosti koje se sprovode u okviru planiranja rada
40 of 81 16.10.2014 11:33
elektroenergetskog sistema su: izrada godinjeg, mesenog i sedminog plana rada elektroenergetskog sistema, izrada
dnevnog plana rada elektroenergetskog sistema, izrada planova iskljuenja u prenosnoj mrei; odreivanje prekograninih
prenosnih kapaciteta.
JP EMS za dnevni plan rada koristi ENTSO - E Scheduling System (http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije

/ess_inf.htm), koji ima za cilj da opie balansno obraunski proces koji je ureen nacionalnim zahtevima u oblasti
energetike i trita elektrine energije koja nalau da svaki snabdeva mora biti izbalansiran. Na taj nain obezbeen je
rad u razliitim fazama balansno obraunskog procesa:
1) dan unapred ili faza planiranja;
2) unutar dana ili operativna faza;
3) dan posle ili faza obrauna.
Korienjem sistema upravljanja planiranja omogueno je uesniku da ispuni zadatke koji su deo njegovih dunosti. U
zavisnosti od prethodno definisanih uloga uesnika planovi mogu biti prijavljeni, izmenjeni ili dogovoreni. Ovde su
ukljuene odgovornosti definisane kroz ENTSO - E standarde i kroz pravila o radu prenosnog sistema i trina pravila. U
skladu sa svojom balansnom odgovornou, uesnik moe da prijavi planove za entitete - proizvodnju i potronju - za koje
je odgovoran ili je njihov vlasnik.
tih sistema.
(d) Da li je regulatorni organ za oblast energetike obaveten o ovim merama? Da li ima nadlenost da prati i sprovodi
primenu ovih mera?
Regulatorni organ za oblast energetike (Agencija za energetiku Republike Srbije) je obavetena o navedenim merama
(taka (c)) i prati:
1) primenu pravila za raspodelu prekograninih prenosnih kapaciteta u saradnji sa regulatornim telima drugih drava;
2) primenu mehanizama za otklanjanje zaguenja u prenosnom, odnosno u transportnom sistemu;
3) vreme koje je potrebno operatoru sistema da izvri prikljuenje na sistem, odnosno otklanjanje kvara u sluaju
prekida isporuke;
4) objavljivanje podataka od strane operatora prenosnog i transportnog sistema u vezi sa prekograninim kapacitetima i
korienjem sistema;
5) nain korienja rezervi u sistemu;
6) uslove i trokove za prikljuenje na prenosni ili distributivni sistem novih proizvoaa elektrine energije, da bi se
garantovala objektivnost, transparentnost i nediskriminacija, posebno imajui u vidu trokove i koristi od razliitih
tehnologija za proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje elektrine i toplotne
energije.
(e) Da li su postrojenja za proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora integrisana u trite elektrine energije?
Moete li da nam opiete kako? Koje su njihove obaveze u pogledu uea na tritu elektrine energije?
Postrojenja za proizvodnju elektrine energije su integrisana u trite elektrine energije u skladu sa lanom 68. Zakona o
energetici definisane su dunosti i obaveze proizvoaa elektrine energije, tako da mora da:
1) ispunjava uslove iz licence za obavljanje energetskih delatnosti;
2) potuje propise i pravila koji se odnose na rad prenosnog i distributivnog sistema i funkcionisanje trita, kao i propise
koji se odnose na zatitu konkurencije;
3) ponudi operatoru prenosnog, odnosno distributivnog sistema sistemske usluge, u skladu sa tehnikim karakteristikama
i pravilima o radu prenosnog i distributivnog sistema i pravilima o radu trita elektrine energije;
4) sa operatorima prenosnog i distributivnog sistema zakljui ugovor o pruanju sistemskih usluga, i
5) ponudi operatoru prenosnog sistema sav raspoloivi kapacitet za potrebe balansiranja i obezbeivanja sigurnog rada
sistema u skladu sa tehnikim karakteristikama i pravilima o radu prenosnog i distributivnog sistema i pravilima o radu
trita elektrine energije.
(f) Koja su pravila za naplatu prenosa i tarife za distribuciju proizvoaima elektrine energije iz obnovljivih izvora
41 of 81 16.10.2014 11:33
energije?
Pravila za naplatu prenosa i tarife za distribuciju proizvoaima elektrine energije definisane su sledeim aktima:
1) Odluka o utvrivanju Metodologije za odreivanje cene pristupa sistemu za prenos elektrine energije ("Slubeni
glasnik RS", broj 93/12);
2) Odluka o utvrivanju Metodologije za odreivanje cene pristupa sistemu za distribuciju elektrine energije ("Slubeni
glasnik RS", broj 105/12).
Proizvoai elektrine energije iz obnovljivih izvora energije ne plaaju tarifu za prenos i distribuciju, odnosno za korienje
sistema.
4.2.8. Integracija biogasa u mreu prirodnog gasa

(lan 16 (7) i lan 16 (9) i (10) Direktive 2009/28/EZ)
Regulativa u oblasti energetike u Republici Srbiji definie prava i obaveze energetskih subjekata koji obavljaju energetsku
delatnost u vezi sa prirodnim gasom. U regulativi, proizvodnja biogasa za integrisanje u mreu prirodnog gasa nije
definisana kao energetska delatnost, tako da je potrebno da se u postojeu regulativu, Zakon o energetici, koja se odnosi
na prirodni gas unese dopuna, kao i da se definie da sve to se odnosi na prirodni gas vai i za biogas (biometan -
kvalitetan i preien biogas ili singas - sintezni gas). Istovremeno, u regulativi je potrebno definisati prava i obaveze
energetskog subjekta koji obavlja delatnost proizvodnje biogasa za integrisanje u mreu prirodnog gasa. Dodatno,
potrebno je izraditi pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za biogas za integrisanje u mreu prirodnog gasa.
Zakonom o cevovodnom transportu gasovitih i tenih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika ("Slubeni glasnik
RS", broj 104/09) propisani su uslovi za bezbedan i nesmetan cevovodni transport gasovitih i tenih ugljovodonika,
projektovanje i izgradnju, odravanje i korienje cevovoda i unutranjih gasnih instalacija. lanom 2. stav 1. taka 9)
ovog Zakona, definisano je da su gasoviti i teni ugljovodonici: prirodni gas, biogas, gas iz postrojenja za gasifikaciju i
njihove smee.
(a) Kako je obezbeeno da naplata tarifa za prenos i distribuciju ne diskriminie gas iz obnovljivih izvora energije?
Zakon o energetici ne prepoznaje biogas kao posebnu kategoriju u sektoru gasa. Do kraja 2013. godine planirana je
izmena Zakona o energetici koja e uvesti biogas kao posebnu kategoriju u sektoru gasa.
U skladu sa l. 95. i 101. Zakona o energetici, operator transportnog sistema, i operator distributivnog sistema posluju u
skladu sa principima objektivnosti, transparentnosti i nediskriminacije, potujui uslove iz Zakona i propise donete na
osnovu Zakona.
Agencija za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija za energetiku) obezbeuje nediskriminatorni pristup
sistemima, kao i efektivnu konkurenciju i efikasno funkcionisanje trita elektrine energije i prirodnog gasa, prema lanu
47. Zakona o energetici.
Tarife za transport i distribuciju se, u skladu sa Zakonom o energetici, odreuju prema metodologiji za odreivanje cene
pristupa sistemu za transport prirodnog gasa, metodologijom za odreivanje cene pristupa sistemu za distribuciju
prirodnog gasa, metodologijom za odreivanje trokova prikljuenja na sistem za transport i distribuciju, koje donosi
Agencija za energetiku.
(b) Da li je obavljena bilo koja procena o potrebi da se proiri infrastruktura gasne mree da bi se olakala integracija gasa
iz obnovljivih izvora? ta je rezultat? Ako ne, da li e biti takve procene?
U Republici Srbiji mrea gasovoda sastoji se od magistralnih, dovodnih i razvodnih gasovoda i distributivnih gasnih mrea.
Mrea gasovoda koju ine magistralni i razvodni gasovodi i objekti nalazi se u vlasnitvu preduzea JP "Srbijagas" i
"Jugorosgas" a.d. (magistralni gasovod - deonica Pojate - Ni), a distributivne gasne mree nalaze se u vlasnitvu JP
"Srbijagas", "Jugorosgas" i lokalnih distributera (33 distributera ima licencu za obavljanje ove delatnosti).
Nije obavljena posebna procena o potrebi da se proiri infrastruktura gasne mree da bi se olakala integracija gasa iz
obnovljivih izvora, jer Zakon o energetici ne prepoznaje biogas kao posebnu kategoriju u sektoru gasa.
Osnovni pravci daljeg razvoja gasne privrede su definisani u Strategiji energetike Republike Srbije, Programu ostvarivanja
strategije i Prostornom planu Republike Srbije. Na osnovu ovih dokumenata definisano je poveanje postojeeg
3
transportnog kapaciteta sa 6.100 na 6.800 miliona m godinje, kao i projekti gasifikacije po regionima Republike Srbije. S
obzirom da je u toku izrada nove Strategije energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine,
oekuje se da e posle usvajanja Strategije biti donet i Program ostvarivanja strategije, i da e u navedenim dokumentima
biti definisani novi planovi u pogledu proirivanja kapaciteta mree.
Operator transportnog sistema je odgovoran za siguran i pouzdan rad transportnog sistema, kao i razvoj kojim se
42 of 81 16.10.2014 11:33
obezbeuje dugorona sposobnost transportnog sistema da ispuni racionalne zahteve za transport, u skladu sa lanom 96.
Zakona o energetici. Istovremeno, operator transportnog sistema je duan, prema lanu 97. Zakona o energetici, da
donese plan razvoja transportnog sistema za period od najmanje deset godina, i uskladi ga sa planom razvoja povezanih
sistema i sa zahtevima za prikljuenje objekata skladita, proizvoaa i kupaca.
(c) Da li su objavljeni tehniki propisi o povezivanju na mreu i prikljunim tarifama za biogas? Gde su ta pravila
objavljena?
Tehniki i drugi uslovi prikljuenja na transportni ili distributivni sistem utvruju se u skladu sa Zakonom o energetici,
propisima donetim na osnovu ovog zakona, tehnikim i drugim propisima i pravilima o radu sistema na koji se objekat
prikljuuje. Pravilima o radu transportnog sistema prirodnog gasa pored ostalog ureuje se i opseg kvaliteta, hemijskog
sastava i drugih osobina prirodnog gasa koji se preuzima u sistem i isporuuje sa sistema.
Tehnika pravila za prikljuenje na mreu definisana su pravilnicima. S obzirom da regulativa koja se odnosi na prirodni
gas treba da bude primenjena i na biogas za integrisanje u mreu prirodnog gasa, mogue je primeniti sledeu regulativu:
1) Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tenih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika ("Slubeni
glasnik RS", broj 104/09);
2) Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za isporuku prirodnog gasa ("Slubeni glasnik RS", broj 3/10);
3) Pravilnik o uslovima koji mora da ispunjava energetski subjekt za transport i distribuciju prirodnog gasa u pogledu
strunog kadra ("Slubeni glasnik RS", broj 93/05);
4) Pravilnik o kriterijumima za svrstavanje kupaca prirodnog gasa u potroake grupe ("Slubeni glasnik RS", broj
104/06).
Pored navedene regulative, u toku je rasprava o nacrtu pravilnika o tehnikim uslovima za bezbedan transport prirodnog
gasa gasovodima pritiska veeg od 16 bar.
Republika Srbija, kao potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednici, na osnovu Odluke Ministarskog saveta ima
obavezu da primeni listu opte primenljivih standarda. Najvei deo ovih standarda Institut za standardizaciju je ve usvojio
kao SRPS standarde. Sva podzakonska akta Zakona o cevovodnom transportu ija je izrada u toku pozivae se na
usvojene standarde, a u samu regulativu bie ugraene i neke preporuke iz DVGW radnih listova (listovi Nemakog
udruenja za gas i vodu - DVGW).
Zasada ne postoje posebne tarife za prikljuenje biogasa na gasnu mreu.
4.2.9. Razvoj infrastrukture daljinskog grejanja i hlaenja

(a) Molimo vas da dostavite procenu potrebe za novom infrastrukturom daljinskog grejanja i hlaenja korienjem
obnovljivih izvora energije i koji doprinose cilju za 2020. godinu. Na osnovu ove procene, da li postoje planovi da se takve
infrastrukture promoviu u budunosti? Koji su oekivani doprinosi velikih objekata na biomasu, solarnu i geotermalnu
energiju u daljinskom grejanju i hlaenju?
Obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije spada u delatnost od opteg interesa, odnosno u komunalne delatnosti
(Zakon o energetici, lan 13). Sticanje prava na obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije stie se na dva naina,
i to:
1) neposredno - poveravanjem prava na obavljanje komunalne delatnosti ili koncesijom na obavljanje delatnosti od
opteg interesa, i
2) posredno - ulaganjem u javno (komunalno) preduzee, odnosno privredno drutvo koje obavlja komunalnu delatnost.
Za obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije neophodno je pribaviti i licencu za obavljanje ove delatnosti koju
izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Za postizanje ciljeva Direktive 2009/28/EZ, a koji se odnose na proizvodnju i korienje toplotne energije u zgradarstvu,
predviene su promene u sistemu daljinskog grejanja (zamena fosilnih goriva biomasom u postojeim toplanama, kao i
korienje geotermalne energije), kao i izgradnja nove infrastrukture za grejanje i hlaenje koja koristi obnovljive izvore
energije. U TE - TO Sremska Mitrovica se oekuje startovanje vrelovodnog kotla na biomasu (suncokretova ljuska) od 18
MW i toplotna energija e se isporuivati u sistem daljinskog grejanja (SDG).
4.2.10. Biogoriva i ostale biotenosti - kriterijumi odrivosti i provera usaglaenosti

(lan 17 do 21 Direktive 2009/28/EZ)
43 of 81 16.10.2014 11:33
Sledei deo Nacionalnog akcionog plana treba da objasni buduu strategiju drava lanica u pogledu ispunjenosti
kriterijuma odrivosti za biogoriva i biotenosti i verifikaciju usaglaenosti sa emom.
(a) Kako e se kriterijumi odrivosti za biogoriva i biotenosti sprovoditi na nacionalnom nivou?
Da li postoji zakonodavstvo planirano za primenu. Kakva e biti institucionalna postavka?
U skladu sa lanom 63. Zakona o energetici, Vlada na predlog ministarstva nadlenog za poslove energetike i ivotne
sredine odreuje kriterijume za odrivu proizvodnju biogoriva.
Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine je formiralo radnu grupu od predstavnika nadlenih ministarstava
koja e, na osnovu iskustava evropskih zemalja i rezultata i preporuka SuDES projekta (Odrivi razvoj u energetskom
sektoru, Instrument pretpristupne pomoi program Evropske unije za Republiku Srbiju, koji je realizovan u toku
2011-2012. godine), doneti odluku o sistemu i kriterijumima koji e se primenjivati za ocenu odrivosti biogoriva i
biotenosti. Radna grupa e izraditi odgovarajui akt o metodama i uslovima implementacije zahteva o odrivosti u
proizvodnji i korienju biogoriva koji e biti usklaen sa zahtevima Direktive 2009/28/EZ. U okviru pripreme akta o
kriterijumima odrivosti bie definisan i nain sprovoenja postupka sertifikacije.
(b) Kako e se obezbediti da biogoriva i biotenosti koja se raunaju prema nacionalnom cilju za obnovljive izvore energije,
prema nacionalnim obaveza za obnovljive izvore i/ili su kvalifikovani za finansijsku podrku u skladu sa kriterijumima
odrivosti utvrenim u lanu 17 (2) do (5) Direktive 2009/28/EZ?
Hoe li postojati nacionalna institucija/telo odgovorno za praenje/proveru usklaenosti sa kriterijumima?
U aktu o metodama i uslovima implementacije zahteva o odrivosti biogoriva i biotenosti bie propisan i nain dokazivanja
i praenja ispunjenosti kriterijuma odrivosti. S obzirom da u prethodnom periodu nije postojala primena biogoriva, kao ni
obaveza dodavanja biogoriva gorivima za motorna vozila, nije bila potrebna obaveza dokazivanja i praenja ispunjenosti
kriterijuma odrivosti. Iz navedenih razloga nije ni imenovano telo koje bi bilo nadleno za poslove u ovoj oblasti.
(c) Ako e nacionalni organ/telo pratiti ispunjavanje kriterijuma, da li takav nacionalni organ/telo ve postoji? Ako je tako,
molimo da navedete. Ako ne, kada je predvieno da se ustanovi?
U aktu o metodama i uslovima implementacije zahteva o odrivosti biogoriva i biotenosti bie imenovani ekonomski
operator i nadleni telo. Ekonomski operator e biti duan da sprovodi sistem masenog bilansa, i to:
1) omoguava meanje sirovina ili biogoriva sa razliitim karakteristikama odrivosti;
2) zahteva informacije o karakteristikama odrivosti i veliini konsignacija na koje se odnosi taka 1, koja je dodeljena
meavini, i
3) omoguava da ukupna koliina pojedinih sirovina povuenih iz meavine, ima iste karakteristike odrivosti, u istim
koliinama, kao ukupna koliina svih sirovina koje su dodate u meavinu.
Nadleno telo za sprovoenje monitoringa u vezi kvaliteta biogoriva i biotenosti i ispunjenje kriterijuma odrivosti e
sprovoditi sledee aktivnosti:
1) preduzima mere da bi se osiguralo da ekonomski operator dostavlja pouzdane informacije, tako da su uvek dostupne
na zahtev, podatke koji su bili upotrebljeni za razvoj informacija;
2) sprovodi monitoring kvaliteta goriva i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bate i zahteva od ekonomskog
operatora da obezbedi adekvatan standard nezavisne provere dostavljenih informacija i da pokae da je sve
sprovedeno u skladu sa propisima;
3) verifikuje da su sistemi upotrebljeni od strane ekonomskog operatora, tani, pouzdani i zatieni od zloupotreba.
Istovremeno, evaluira uestalost i metodologiju uzimanja uzoraka, i pouzdanost podataka.
Dunosti nadlenog tela bie definisane u aktu o njegovom osnivanju. Nadleno telo bie u obavezi da sarauje sa
ministarstvom nadlenim za poslove energetike i ivotne sredine, kao i sa ministarstvom nadlenim za poslove finansija i
privrede i ministarstvom nadlenim za poslove trgovine. Nadleno telo priprema, za ministarstvo nadleno za poslove
ivotne sredine, izvetaj o sprovoenju monitoringa i ispunjenosti kriterijuma odrivosti za biogoriva i biotenosti i predlae
druge metode verifikacije. Na osnovu izvetaja, ministarstvo nadleno za poslove ivotne sredine vri izvetavanje
Evropske komisije o sprovoenju aktivnosti i primeni biogoriva i biotenosti u skladu sa definisanim kriterijumima
odrivosti.
(d) Molimo vas da pruite informacije o postojanju nacionalnog zakona o zoniranju zemljita i nacionalnog katastra za
proveru usaglaenosti sa lanom 17 (3) do (5) Direktive 2009/28/EZ. Kako finansijski operateri mogu da pristupe ovim
informacijama?
Molimo vas da pruite informacije o postojanju pravila i razlika izmeu razliitih zemljinih statusa, kao to su biodiverzitet
44 of 81 16.10.2014 11:33
podruja, zatienih podruja, itd. i na nadlenom domaem organu, koji e nadgledati ovaj katastar i promene u statusu
zemljita.
U Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede je u toku realizacija projekta Izrada katastra zemljita. Katastar
zemljita e sadrati sledee informacije:
1) kvalitet zemljita (klasifikacija zemljita);
2) podatke o vlasnitvu;
3) namenu zemljita;
4) kulture koje se uzgajaju na zemljitu, i
5) foto snimke zemljita.
Izrada katastra zemljita treba da bude zavrena 2014. godine i bie korien kao osnova za odreivanje kriterijuma
odrivosti biogoriva i biotenosti.
U dosadanjem periodu, Republiki geodetski zavod (www.rgz.gov.rs ) je izradio bazu podataka katastra nepokretnosti u
Republici Srbiji i formirana je preuzimanjem podataka koji se nalaze u slubama za katastar nepokretnosti. Bazu podataka
je mogue pretraivati preko broja parcele u okviru optine i katastarske optine odnosno i preko adrese nepokretnosti
(ulica i kuni broj u okviru optine). Katastar nepokretnosti sadri podatke o zemljitu (naziv katastarske optine, broj ,
oblik, povrina, nain korienja, bonitet, katastarska klasa i katastarski prihod katastarske parcele), zgradama, stanovima
i poslovnim prostorijama, kao posebnim delovima zgrada (poloaj, oblik, povrina, nain korienja, spratnost i sobnost) i
drugim graevinskim objektima, kao i podatke o pravima na njima i nosiocima tih prava, teretima i ogranienjima.
Povezivanjem podataka iz katastra nepokretnosti i katastra zemljita bie mogue da se ispune zahtevi iz lana 17 (3) do
(5) Direktive 2009/28/EZ.
(e) to se tie zatienih podruja, molimo vas da pruite informacije po kom nacionalnom, evropskom ili meunarodnom
reimu zatite su klasifikovana.
Oblast zatite prirode normativno je regulisana Zakonom o zatiti prirode i drugim zakonskim i podzakonskim aktima koji
se neposredno ili posredno odnose na prirodu i prirodna dobra.
Na osnovu primenjenih mera institucionalne zatite prirode povrina zatienih podruja u Republici Srbiji trenutno iznosi
522.120 ha, odnosno 5,91% teritorije Republike Srbije. Prostornim planom Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj
88/10), predvieno je da do 2015. godine bude zatieno oko 10% povrine Republike Srbije, a da do 2021. godine oko
12% teritorije Srbije bude pod nekim vidom zatite. Svi podaci o zatienim podrujima dostupni su na sledeoj internet
adresi http://www.natureprotection.org.rs. Pod zatitom se nalaze 463 prirodna dobra: 5 nacionalnih parkova (158.986
ha), 16 parkova prirode (213.302 ha), 16 predela izuzetnih odlika (45.656 ha), 67 rezervata prirode (92.972 ha), 42
zatiena prostora kulturno - istorijskih vrednosti (2.507 ha) i 317 spomenika prirode (7.681 ha).
(f) Kakva je procedura za promenu statusa zemlje? Ko prati i izvetava na nacionalnom nivou o promenama statusa
zemlje? Koliko esto se aurira katastar zoniranja (meseno, godinje, polugodinje, itd.)?
Namena zemljita je odreena planskim dokumentom. Planski dokumenti su prostorni plan Republike Srbije, Regionalni
prostorni plan Autonomne pokrajine Vojvodine, prostorni plan jedinice lokalne samouprave i prostorni plan podruja
posebne namene.
Prostorni plan JLS donosi se za teritoriju JLS, i odreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za
odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji JLS, prema lanu 19. Zakona o planiranju i izgradnji. Prostorni plan JLS donosi
skuptina JLS.
Posebno se donosi prostorni plan podruja posebne namene, prema lanu 21. Zakona o planiranju i izgradnji. Prostorni
plan podruja posebne namene donosi se za podruje koje zbog prirodnih, kulturno - istorijskih ili ambijentalnih vrednosti,
eksploatacije mineralnih sirovina, iskorienja turistikih potencijala i iskorienja hidropotencijala ili izgradnje objekata za
koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine,
zahteva poseban reim organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora i koje je kao takvo odreeno Prostornim
planom Republike Srbije. Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za
poslove prostornog planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne
pokrajine.
Poljoprivrednim zemljitem smatraju se njive, vrtovi, vonjaci, vinogradi, livade, panjaci, ribnjaci, trstici i movare, kao i
drugo zemljite (vrtae, naputena rena korita, zemljita obrasla niskim bunastim rastinjem i drugo), koje po svojim
prirodnim i ekonomskim uslovima moe racionalno da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, prema lanu 2. Zakona o
poljoprivredi. Ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede vodi evidenciju o korienju poljoprivrednog zemljita u
skladu sa lanom 32. Zakona o poljoprivredi. Za promenu namene zemljita potrebno je pribaviti saglasnost ministarstva
45 of 81 16.10.2014 11:33
nadlenog za poslove poljoprivrede. Promena namene uma i umskog zemljita moe da se vri, prema lanu 10. Zakona
o umama, u sledeim sluajevima: kada je to utvreno planom razvoja umskog podruja, ako to zahteva opti interes
utvren posebnim zakonom ili aktom Vlade, i radi izgradnje objekata za korienje ostalih izvora energije malih kapaciteta
(male elektrane i drugi slini objekti, u smislu propisa kojim se ureuje oblast energetike). Promena namene zemljita vri
se uz saglasnost nadlenog ministarstva, a na teritoriji autonomne pokrajine, uz saglasnost nadlenog organa autonomne
pokrajine.
Nain evidentiranja promene namene zemljita bie definisan po zavretku katastra zemljita (videti taku (d)) i svaka
promena morae da se evidentira u katastru zemljita.
Odredbom lana 99. Zakona o umama propisano je da se ume u javnoj svojini ne mogu davati u zakup. umsko
zemljite u javnoj svojini moe da se da u zakup do njegovog privoenja nameni utvrenoj planovima gazdovanja
umama. Prema iznetom, ugovor o zakupu umskog zemljita u javnoj svojini je mogu i mora biti vremenski ogranien
(najvie na 10 godina, jer se plan gazdovanja umama donosi za period od 10 godina), ali se tim ugovorom ne moe
menjati namena umskog zemljita u graevinsko zemljite. Namena umskog zemljita je definisana planovima
gazdovanja umama, a u skladu sa lanom 5. stav 4. Zakona o umama, umsko zemljite jeste zemljite na kojem se gaji
uma, zemljite na kojem je zbog njegovih prirodnih osobina racionalno gajiti ume, kao i zemljite na kome se nalaze
objekti namenjeni gazdovanju umama, divljai i ostvarivanju optekorisnih funkcija uma i koje ne moe da se koristi u
druge svrhe, osim u sluajevima i pod uslovima utvrenim ovim zakonom. Saglasnost za promenu namene uma i
umskog zemljita, koju donosi ministarstvo nadleno za poslove umarstva na osnovu lana 10. stav 2. Zakona o
umama, a u vezi sa lanom 10. stav 1. taka 6) istog zakona dovodi do trajne promene umskog zemljita u graevinsko
zemljite na kojem se izgrauje trajni objekat - mainska zgrada mini/male hidroelektrane (MHE). Zakon o umama ne
poznaje privremenu saglasnost za promenu namene umskog zemljita na najvie do 10 godina, radi izgradnje
privremenog objekta - montanog objekta mainske zgrade MHE. Stoga, ugovor o zakupu umskog zemljita u javnoj
svojini ne moe biti dokaz o vlasnitvu, odnosno pravu korienja umskog zemljita i na osnovu istog podneti zahtev za
trajnu promenu namene umskog zemljita u javnoj svojini u graevinsko zemljite na kojem e se graditi trajni objekat,
mainska zgrada MHE. Takoe, odredba lana 22. Zakona o javnoj svojini ("Slubeni glasnik RS", broj 72/11) propisuje da
se davanje u zakup stvari u svojini Republike Srbije vri po prethodnoj saglasnosti Republike direkcije za imovinu
Republike Srbije.
(g) Kakva je usklaenost sa dobrim agroekolokim praksama i drugim zahtevima za usaglaenost (traeno lanom 17 (6)
Direktive 2009/28/EZ) obezbeena i verifikovana na nacionalnom nivou?
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede obavlja poslove koji se odnose na uspostavljanje efikasnog sistema
zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita. Program zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita se
odnosi na zatitu, ureenje i korienje poljoprivrednog zemljita; analizu stanja zatite, ureenja i korienja
poljoprivrednog zemljita; pripremu dokumentacije za objavljivanje konkursa o dodeli sredstava za zatitu, ureenje i
korienje poljoprivrednog zemljita, ocenu projekata - programa, pripremu odluka i ugovora o korienju sredstava za
zatitu, ureenje i korienje poljoprivrednog zemljita; pripremu reenja o isplati sredstava i praenje realizacije ovih
projekata - programa; koordinaciju izrade i voenja geografskog informacionog sistema o poljoprivrednom zemljitu. U
okviru svojih aktivnosti realizovan je od 2006. godine i DREPR projekat (engleski tekst: Serbia Danube River Enterprise
Pollution Reduction Project) sa ciljem da se uspostavi uvoenje dobre prakse i ouvanja ivotne sredine, a posebno
smanjenje zagaenja vodotokova Dunava i njegovih pritoka nutrijentima.
(h) Da li nameravate da pomognete razvoj eme(a) dobrovoljnoj "sertifikacije" za odrivost biogoriva i biotenosti kao to
je opisano u drugom stavu lana 18 (4) Direktive 2009/28/EZ? Ako je tako, kako?
Trenutno nema planova za uvoenje dobrovoljne sertifikacione eme.
4.3. eme podrke za promovisanje korienja OIE za proizvodnju elektrine energije koje
se primenjuju u dravama lanicama ili grupi drava lanica
eme podrke mogu da budu regulatorne mere koje se donose sa namerom da omogue ostvarivanje ciljeva i/ili obaveza u
oblasti OIE. One mogu da obezbede finansijsku podrku za investicije za izgradnju postrojenja, ili za proizvedenu energiju
u elektranama koje koriste OIE. Postoje, takoe, i tzv. meke mere podrke kao to su informisanje, obrazovanje, odnosno
podizanja nivoa svesti kod graana o prednostima korienja OIE. Ovde je potrebno dati procenu regulatornih i finansijskih
mera, bez razmatranja pomenutih mekih mera.
Molimo vas da opiete postojee eme sa pravnim referencama, detaljima, planiranim periodom primene (navodei datum
poetka i kraja), uticajem koji je ema imala u prethodnom periodu primene, da li se planiraju nove eme, ili izmene
postojeih. Kakvi se rezultati oekuju?
Propis
Propisom se se smatra akt koji moe da postavi cilj(eve) i obaveze u oblasti OIE. U sluaju da postoji takva obaveza
molimo opiite je detaljno:
46 of 81 16.10.2014 11:33
(a) Koji je pravni osnov za ove obaveze/ciljeve?
U skladu sa lanom 6. Zakona o energetici, i lanom 42. Zakona o Vladi doneta je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe
o utvrivanju programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do
2012. godine koja se odnosila na OIE. U Uredbi je naveden cilj Republike Srbije da do kraja 2012. godine povea uee
elektrine energije proizvedene iz obnovljivih izvora za 2,2%, posmatrano u odnosu na ukupnu nacionalnu potronju
elektrine energije u 2007. godini.
U skladu sa lanom 4. Zakona o energetici, strategija razvoja energetike Republike Srbije (u daljem tekstu: strategija)
definisana je kao akt kojim se utvruje energetska politika i planira razvoj u sektoru energetike. Strategijom se, izmeu
ostalog, odreuju:
1) dugoroni ciljevi razvoja proizvodnih kapaciteta koji su u funkciji sigurnosti snabdevanja, uvaavajui tehnoloke,
ekonomske i kriterijume zatite ivotne sredine;
2) pravci razvoja trita elektrine energije, i
3) pravci korienja energije iz obnovljivih i novih izvora i unapreenja energetske efikasnosti.
Ovaj akt se donosi za period od najmanje 15 godina. Na osnovu strategije donosi se program ostvarivanja strategije kojim
se utvruju uslovi, nain, dinamika i mere za ostvarivanje, u skladu sa lanom 5. Zakona o energetici. Program
ostvarivanja strategije se donosi na period od 6 godina, na predlog ministarstva nadlenog za poslove energetike.
S obzirom da je u toku izrada nove strategije energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine,
oekuje se da e posle usvajanja strategije biti donet i program ostvarivanja strategije, i da e u navedenim dokumentima
biti definisane nove obaveze u sektoru elektrine energije.
(b) Da li postoje bilo kakvi ciljevi koji se odnose na odreene tehnologije?
U ovoj fazi, kada se priprema nova strategija razvoja energetike, ne postoje ciljevi koji se odnose na odreene tehnologije
za proizvodnju elektrine energije.
(c) Koje su konkretne obaveze/ciljevi godinje (po tehnologiji)?
Ne postoje ciljevi definisani na godinjem nivou.
(d) Ko treba da ispuni obavezu?
Ne postoje subjekti koji su u obavezi da ispune ciljeve koji su do sada usvojeni.
(e) ta je posledica neispunjavanja?
Ne postoje nikakve mere za neispunjavanje.
(f) Da li postoji mehanizam za nadgledanje ispunjavanja?
U skladu sa lanom 7. Zakona o energetici, ministarstvo nadleno za poslove energetike prati ostvarivanje programa, i vri
izvetavanje. Vlada podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o sprovoenju strategije i programa ostvarivanja
strategije, koji obuhvata postignute rezultate u poslednjoj godini u odnosu na ciljeve i ocenu efekata postignutih rezultata i
uticaj na program u sledeoj godini.
(g) Da li postoji mehanizam za izmenu obaveza/ciljeva?
U skladu sa lanom 7. Zakona o energetici, definisano je izvetavanje. Vlada podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o
sprovoenju strategije i programa ostvarivanja strategije, koji obuhvata i predlog mera za efikasnije sprovoenje i procenu
potrebe za usklaivanjem programa/strategije sa realnim potrebama.
Finansijska podrka
Finansijska podrka se moe klasifikovati na razliite naine. Primeri su finansijska podrka za investicije, donacije
kapitala, kredite sa malim kamatama, poreska osloboenja ili umanjenja, povraaj poreza, tenderske eme, obaveze u
oblasti obnovljivih izvora energije sa ili bez zelenih sertifikata (zeleni sertifikati kojima se trguje), "feed - in" tarife, "feed -
in" premije, dobrovoljne eme. Za svaku emu koju koristite, molimo vas da date detaljan opis sa odgovorima na sledea
pitanja?
(a) Koji je naziv i kratak opis eme?
47 of 81 16.10.2014 11:33
Finansijska podrka je propisana Uredbom o merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije ("Slubeni
glasnik RS", broj 8/13). Ovom uredbom blie se propisuju kategorije povlaenih proizvoaa, mere podsticaja za
proizvodnju elektrine energije, uslovi za njihovo ostvarivanje, nain odreivanja podsticajnog perioda, prava i obaveze
koje iz tih mera proizlaze za povlaene proizvoae i druge energetske subjekte i ureuje sadrina ugovora i predugovora
o otkupu elektrine energije od povlaenog proizvoaa.
(b) Da li je to dobrovoljna ili obavezna ema?
To je dobrovoljna mera.
(c) Ko upravlja emom? (Telo koje primenjuje, organ za praenje)
Ministarstvo nadleno za poslove energetike, prema lanu 61. Zakona o energetici, vodi registar povlaenih proizvoaa
koji sadri podatke i o proizvoaima koji imaju privremeni status povlaenog proizvoaa, i o povlaenim proizvoaima
kojima je status prestao.
(d) Koje su mere preduzete da se obezbedi dostupnost potrebnih budeta/finansiranja za postizanje nacionalnog cilja?
Sredstva za podsticaj obezbeuju krajnji kupci plaanjem posebne naknade za podsticaj koja se plaa uz raun za pristup
prenosnom, odnosno distributivnom sistemu i posebno se iskazuje prema lanu 59. Zakona o energetici, i u skladu sa
Uredbom o nainu obrauna i nainu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlaenih
proizvoaa elektrine energije ("Slubeni glasnik RS", broj 8/13).
(e) Kako je obraena dugorona sigurnost i pouzdanost u ovoj emi?
Prava i obaveze kupca i povlaenog proizvoaa ureuju se ugovorom, koji se zakljuuje u pisanoj formi, na period od 12
godina, u skladu sa Zakonom o energetici, zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi, optim uslovima za isporuku
elektrine energije, pravilima rada distributivnog, odnosno prenosnog sistema, propisima kojima se blie odreuju uslovi
za sticanje statusa povlaenog proizvoaa i kriterijumi za ocenu ispunjenosti tih uslova.
(f) Da li se ema periodino revidira? Kakvi mehanizmi povratne sprege ili prilagoavanja postoje? Kako je za sada ema
optimizovana?
ema se periodino revidira. Prethodna Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem
obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije ("Slubeni glasnik RS", broj 99/09)
primenjivala se od 1. januara 2010. godine do februara 2013. godine. Uredba o merama podsticaja za povlaene
proizvoae elektrine energije ("Slubeni glasnik RS", broj 8/13), usvojena u januaru 2013. godine primenjuje se od 4.
februara 2013. i vai do 31. decembra 2015. godine.
(g) Da li se razlikuju podrke po tehnologiji?
U Uredbi o merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije date su razliite cene u zavisnosti od
tehnologije (vrste elektrane), i instalisane snage elektrane. Za odreivanje subvencionisanih cena koriena je jedinstvena
metodologija koja uvaava razlike u investicionim trokovima, operativnim trokovima i mogunostima proizvodnje u
zavisnosti od tipa elektrane i instalisane snage. Time svi investitori imaju realne i meusobno ujednaene uslove
investiranja, uslove zarade i period otplate investicije, bez obzira koju tehnologiju koriste.
(h) Koji su oekivani uticaji u smislu proizvodnje energije?
Oekivani efekat je poveano interesovanje za ulaganje u izgradnju postrojenja koja koriste OIE za proizvodnju elektrine
energije, elektrine i toplotne energije (kogeneracija), i vei udeo OIE u proizvodnji elektrine energije u narednom
periodu. Doprinosi koji se oekuju od svake vrste tehnologije po godinama prikazani su u tabeli 10a i 10b.
(i) Da li je podrka uslovljena ispunjavanjem kriterijuma energetske efikasnosti?
Podrka je uslovljena ispunjavanjem kriterijuma energetske efikasnosti. U zavisnosti od vrste elektrane definisane su
vrednosti najmanjeg ukupnog godinjeg stepena korisnosti - Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlaenog
proizvoaa elektrine energije.
(j) Da li je to postojea mera? Moete li navesti nacionalno zakonodavstvo koje to regulie?
Da, to je postojea mera i u skladu je sa Zakonom o energetici, a njeno sprovoenje je definisano Uredbom o uslovima i
postupku sticanja statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i Uredbom o merama podsticaja za povlaene
proizvoae elektrine energije.
(k) Da li je ovo planirana ema? Kada e ona biti u funkciji?
To je planirana ema i ona je ve u primeni.
48 of 81 16.10.2014 11:33
(l) Koji su datumi poetka i zavretka (trajanja) postavljeni za celu emu?
Uredba o merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije primenjuje se od 1. februara 2013. do 31.
decembra 2015. godine.
(m) Da li postoje najmanje i najvee veliine sistema koji su prihvatljivi?
Za hidroelektrane je definisana maksimalna snaga koja iznosi 30 MW, odnosno u pojedinanom proizvodnom objektu
instalisane snage do 10 MW istovremeno proizvode elektrinu i toplotnu energiju sa visokim stepenom iskorienja
primarne energije (Zakon o energetici, lan 56).
(n) Da li je mogue za isti projekat da bude podran od strane vie od jedne mere podrke? Koje mere mogu da se
kumuliraju?
Postojea ema podrke ne zabranjuje dobijanje nekoliko vrsta podrke za isti projekat.
(o) Da li postoje regionalne/lokalne eme? Ako postoje, molimo opiite detaljno koristei iste kriterijume.
Ne postoje posebne regionalne/lokalne eme.
Posebna pitanja za finansijsku podrku za investiranje:
(a) ta je odobreno emom? (subvencije, donacije kapitala, krediti sa niskim kamatama, osloboenja ili umanjenja,
povraaj poreza)
Pored navedene uredbe, mere finansijske podrke obuhvataju i sledee programe i mogunosti:
1) Meunarodni izvori finansiranja:
(1) Kjoto protokol - stupio je na snagu za Republiku Srbiju 17. januara 2008. godine. Republika Srbija pripada ne -
aneks I zemljama, tako da je, u skladu sa nacionalnim interesima i na dobrovoljnoj osnovi, Mehanizam istog
razvoja (CDM) postao dostupan,
(2) Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) - za zemlje Zapadnog Balkana raspoloive su dve kreditne linije
za projekte energetske efikasnosti i korienja OIE: WeBSECLF (kreditna linija dostupna kroz kredite lokalnih
banaka kao pomo kompanijama za investiranje u projekte EE i OIE) i WeBSEDFF (kreditna linija za finansiranje
veih projekata, vrednosti od 1 do 6 M direktno od strane EBRD),
(3) Nemaka razvojna banka (KfW) - kredit za biomasu je odobren Republici Srbiji za projekte u oblasti OIE, pre svega
biomase, kao i bespovratna pomo za smanjenje emisije tetnih gasova,
(4) Fond Green for Growth - obezbeuje sredstva za finansiranje malih i srednjih preduzea i domainstava za
projekte energetske efikasnosti i OIE,
(5) meunarodna finansijska korporacija IFC - kreditna linija namenjena projektima OIE (biomasa, solarna energija i
slino),
(6) italijanska kreditna linija - namenjena za mala i srednja preduzea za kupovinu opreme, tehnologija i rezervnih
delova,
(7) Evropska investiciona banka - finansiranje projekata malih i srednjih preduzea (do 100% od vrednosti projekta) i
infrastrukturnih projekata pokrenutih od strane lokalnih vlasti u oblasti energetike i zatite ivotne sredine;
2) Domai izvori finansiranja:
(1) Fond za razvoj Republike Srbije - u ciljevima fonda je i podsticanje energetske efikasnosti,
(2) Budetski fond za unapreenje energetske efikasnosti osnovan je Zakonom o efikasnom korienju energije radi
evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju poslova efikasnog korienja energije - efikasnim korienjem
obnovljivih izvora energije smatra se proizvodnja elektrine, odnosno toplotne energije, pod uslovom da se
proizvedena elektrina, odnosno toplotna energija, koriste za sopstvene potrebe; Sredstva za finansiranje poslova u
oblasti podsticanja upotrebe OIE za proizvodnju elektrine i toplotne energije za sopstvene potrebe definisana su
lanom 58. Zakona o efikasnom korienju energije,
(3) Fond za razvoj Autonomne pokrajine Vojvodine - cilj fonda je da obezbedi podsticaje za privredne aktivnosti,
poveanje zaposlenosti, poveanje kapaciteta na tehnikom nivou, poboljanje iskorienosti postojeih kapaciteta,
da obezbedi podsticaje za izvoz i uvoz supstitucija, da tedi energiju i obezbeuje zatitu ivotne sredine,
49 of 81 16.10.2014 11:33
(4) Lokalni budetski fondovi za ivotnu sredinu,
(5) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine - finansiranje projekta lokalne samouprave, javno
komunalnih preduzea i javnih preduzea prema konkursima koji se raspisuju;
3) Meunarodne organizacije:
(1) Delegacija Evropske unije u Beogradu,
(2) Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP),
(3) Amerika agencija za meunarodni razvoj (USAID),
(4) Meunarodni viegradski fond,
(5) vajcarska kancelarija za saradnju,
(6) Nemaka organizacija za tehniku saradnju (GIZ),
(7) Okvirni program za konkurentnost i inovativnost (CIP).
(b) Ko moe da ima koristi od ove eme? Da li je ona navedena za odreenu tehnologiju (e)?
Najveu koristi od navedenih ema - Uredba o merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije i navedeni
programi u taki (a) mogu da imaju domaa ili strana pravna lica koja grade elektrane na OIE i snabdevaju mreu
elektrinom energijom.
(c) Da li se zahtevi kontinuirano primaju i odobravaju ili postoje periodini pozivi? Ako postoje periodini pozivi, molimo
vas opiite uestanost poziva i uslove?
Zahtevi upueni ministarstvu nadlenom za poslove energetike, a koji se odnose na sticanje statusa povlaenog
proizvoaa elektrine energije - Uredba o merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije, primaju se
kontinuirano, dok za sve ostale eme podrke koje su navedene u taki (a) postoje pozivi koji nisu periodini ve se
raspisuju u skladu sa donetom odlukom o pruanju podrke za konkretni program.
Specifina pitanja za sertifikate kojima se trguje:
(a) Da li postoji obavezan udeo elektrine energije proizvedene iz obnovljivih izvora u ukupnom snabdevanju?
U zakonodavstvu ne postoji akt kojim se propisuje obaveza koja se odnosi na udeo elektrine energije iz OIE u ukupnom
snabdevanju koji proizvoa, trgovac ili potroa elektrine energije treba da dostigne.
(b) Ko ima obavezu?
Niko nije obavezan.
(c) Da li postoje opsezi vezani za odreene tehnologije?
Ne postoje opsezi vezani za odreene tehnologije.
(d) Koje tehnologije su pokrivene od strane programa?
Nisu propisane tehnologije pokrivene od strane programa.
(e) Da li je meunarodna trgovina sertifikata dozvoljena? Koji su uslovi?
Garanciju porekla izdaje operator prenosnog sistema na zahtev proizvoaa elektrine energije iz OIE i proizvoaa
elektrine energije iz kombinovane proizvodnje sa visokim stepenom iskorienja primarne energije, na osnovu podataka
operatora na iji sistem je objekat proizvoaa prikljuen, javnog snabdevaa i izjave podnosioca zahteva o korienju
podrke, u skladu sa lanom 53. Zakona o energetici. Garancija porekla izdata u drugim dravama vai pod uslovima
reciprociteta i u Republici Srbiji i u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorom, prema lanu 55. Zakona o energetici.
(f) Da li postoji najnia cena?
Ne postoji najnia cena.
(g) Da li postoji kazna za neispunjenje?
50 of 81 16.10.2014 11:33
Ne postoji kazna za neispunjavanje.
(h) Koja je srednja cena za sertifikate? Da li je ona javno objavljena? Gde?
Nije definisana srednja cena za sertifikate.
(i) Koja je ema trgovine za sertifikate?
ema trgovine za sertifikate nije definisana.
(j) Koliko dugo postrojenje moe da uestvuje u emi?
Nije definisano vreme uea postrojenja u emi.
Specifina pitanja za fiksne "feed - in" tarife:
(a) Koji su uslovi za dobijanje fiksne tarife?
Pravo na podsticajne mere ima povlaeni proizvoa elektrine energije koji je sa javnim snabdevaem zakljuio ugovor o
otkupu ukupnog iznosa proizvedene elektrine energije tokom podsticajnog perioda, prema lanu 4. Uredbe o merama
podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije.
(b) Da li postoji gornja granica ukupnog obima proizvodnje elektrine energije godinje ili instaliranog kapaciteta koji ima
pravo na tarifu?
Uredbom o uslovima i postupku sticanja statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije definisana je maksimalna
ukupna snaga elektrana, i to:
1) Maksimalna ukupna instalisana snaga elektrana na vetar za koju se moe stei privremeni status povlaenog
proizvoaa ograniava se na 500MW, a za status povlaenog proizvoaa ograniava se na 300MW do kraja 2015.
godine, odnosno na 500MW do kraja 2020. godine, prema lanu 5. Uredbe;
2) Maksimalna ukupna instalisana snaga solarnih elektrana za koju se moe stei status povlaenog proizvoaa,
odnosno privremeni status povlaenog proizvoaa ograniava se na 10MW, pri emu je 2MW u elektranama na
energiju sunevog zraenja na objektima pojedinane snage do 30kW, 2MW u elektranama na energiju sunevog
zraenja na objektima pojedinane snage od 30kW do 500kW i 6MW u elektranama na energiju sunevog zraenja na
zemlji. Zbog dinamine promene investicionih trokova u solarne elektrane, maksimalna ukupna instalisana snaga
solarnih elektrana se utvruje jednom godinje, prema lanu 6. Uredbe.
(c) Da li je to ema vezana za tehnologiju? Koji su nivoi tarifa za svaku?
Tarife se razlikuju u zavisnosti od vrste i snage elektrane za koju je proizvoa stekao status povlaenog proizvoaa.
Vrsta elektrane i instalisana snaga odreuju se aktom o sticanju statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije -
Uredba o merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije. Vrste elektrana su blie definisane u Uredbi o
uslovima i postupku sticanja statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije.
Prema lanu 13. Uredbe o merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije ("Slubeni glasnik RS", broj
8/13), podsticajne otkupne cene iznose:
Podsticajna otkupna
Vrsta elektrane povlaenog Instalisana snaga
Redni broj cena
proizvoaa R (MW)
(c/kWh)
1. Hidroelektrana
1.1 do 0,2 12,40
1.2 0,2-0,5 13,727-6,633* P
1.3 0,5-1 10,41
1.4 1-10 10,747-0,337* P
1.5 10-30 7,38
1.6 Na postojeoj infrastrukturi do 30 5,9
2. Elektrane na biomasu
2.1 do 1 13,26
2.2 1-10 13,82-0,56*P
2.3 preko 10 8,22
3. Elektrane na biogas
3.1 do 0,2 15,66
3.2 0,2-1 16,498-4,188*R
3.3 preko 1 12,31
51 of 81 16.10.2014 11:33
3.4 na biogas ivotinjskog porekla 12,31

Elektrane na deponijski gas i gas iz
4. postrojenja za tretman komunalnih 6,91
otpadnih voda
5. Elektrane na vetar 9,20
6. Solarne elektrane
Na objektu
6.1 20,66
do 0,03
Na objektu
6.2 20,941-9,383*R
0,03-0,5
6.3 Na zemlji 16,25
7. Geotermalne elektrane
7.1 do 1 9,67
7.2 1-5 10,358-0,688*R
7.3 preko 5 6,92
8. Elektrane na otpad 8,57
Elektrane sa kombinovanom
9. do 10 8,04
proizvodnjom na ugalj
Elektrane sa kombinovanom
10. do 10 8,89
proizvodnjom na prirodni gas
(e) Koliko dugo su garantovane fiksne tarife?
Podsticajni period je 12 godina za sve elektrane povlaenih proizvoaa koje su putene u pogon manje od 12 meseci pre
potpisivanja ugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene elektrine energije sa javnim snabdevaem, odnosno
podsticajni period od 12 godina umanjen za razliku izmeu godine zakljuenja ugovora i godine putanja u pogon za sve
druge elektrane povlaenih proizvoaa, prema lanu 3. Uredbe o merama podsticaja za povlaene proizvoae
elektrine energije.
Podsticajne otkupne cene iz take (c) se utvruju na svake tri godine, i mogu se godinje preispitivati. Zbog dinamine
promene investicionih trokova za izgradnju solarnih elektrana, podsticajne otkupne cene za povlaene proizvoae iz ove
vrste elektrana se utvruju jednom godinje, prema lanu 18. Uredbe o merama podsticaja za povlaene proizvoae
elektrine energije.
(f) Da li su predviene bilo kakve promene tarifa u emi?
Redovna godinja korekcija podsticajnih otkupnih cena zbog inflacije u evro zoni vrie se u februaru svake godine, poevi
od 2014. godine. Korigovane podsticajne otkupne cene primenjuju se od 1. marta svake godine na sve budue ugovore
izmeu povlaenog proizvoaa i javnog snabdevaa, kao i na preostali deo podsticajnog perioda u svim ugovorima o
otkupu ukupnog iznosa proizvedene elektrine energije koji su zakljueni pre korekcije, a posle stupanja na snagu uredbe,
prema lanu 14. Uredbe o merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije.
Specifina pitanja za feed - in premije:
(a) Koji su uslovi za sticanje premija?
U vaeoj regulativi nisu definisane feed - in premije. Uslovi za sticanje premija nisu utvreni.
(b) Da li postoji ogranienje u ukupnoj koliini elektrine energije koja se proizvodi na godinjem nivou ili instalisanom
kapacitetu za ostvarivanje premija?
Ne postoje ogranienja u ukupnoj koliini energije ili instalisanom kapacitetu.
(c) Da li je to alternativa fiksnim tarifama?
To nije alternativa fiksnim tarifama.
(d) Da li je ema vezana za tehnologiju? Koje su premije za svaku?
S obzirom da ema nije definisana, ne postoji ni veza sa razliitim tehnologijama.
(e) Da li postoji donji i/ili gornji iznos premije? Molimo Vas navedite.
Ne postoji donji i/ili gornji iznos premije.
(f) Za koji period su garantovane premije?
52 of 81 16.10.2014 11:33
Nije definisan period za garantovane premije.
(g) Da li su predviene bilo kakve promene tarifa u emi?
Ne postoje planovi u vezi uvoenja/promene tarifa u emi.
Specifina pitanja za raspisivanje tendera:
(a) Koja je uestanost raspisivanja tendera i veliina tendera?
ema podrke nije organizovana preko tendera.
(b) Koje su tehnologije navedene?
Nema posebno definisanih tehnologija.
(c) Da li je ona integrisana u razvoj mree?
Nije integrisana u razvoj mree.
4.4. eme podrke za promovisanje korienja energije iz obnovljivih izvora u grejanju i

hlaenju koje primenjuju drave lanice ili grupe drava lanica
Molimo Vas da pratite strukturu take 4.3 i primenite pitanja za podrku merama predvienim za obnovljive izvore energije
u sektoru grejanja i hlaenja. Molimo obratite panju na sledee dodatne take:
(a) Kako su eme podrke za elektrinu energiju iz obnovljivih izvora energije prilagoene da podstaknu korienje CHP
(kombinovane proizvodnje toplote i elektrine energije) iz obnovljivih izvora energije?
Nema posebno prilagoenih ema podrke za elektrinu energiju iz OIE koje su prilagoene da podstaknu korienje CHP.
(b) Koje eme podrke su na snazi da podstaknu korienje daljinskog grejanja i hlaenja korienjem obnovljivih izvora
energije?
Mere podrke za korienje daljinskog grejanja i hlaenja korienjem OIE propisuju se aktom nadlenog organa jedinice
lokalne samouprave, prema lanu 62. Zakona o energetici.
(c) Koje eme podrke su na snazi da podstaknu korienje individualnog (male snage) grejanja i hlaenja iz obnovljivih
izvora energije?
Mere finansijske podrke obuhvataju i sledee programe i mogunosti:
(1) Fond Green for Growth - obezbeuje sredstva za finansiranje domainstava za projekte energetske efikasnosti i
OIE,
slino);
(1) Fond za razvoj Republike Srbije, i
(4) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine - finansiranje projekata lokalne samouprave, javno
53 of 81 16.10.2014 11:33
komunalnih preduzea i javnih preduzea prema konkursima koji se raspisuju.
(d) Koje eme podrke su na snazi da podstaknu korienje grejanja i hlaenja iz obnovljivih izvora energije u
industrijskim primenama?
Mere finansijske podrke obuhvataju i sledee programe i mogunosti:
(1) Nemaka razvojna banka (KfW) - kredit za biomasu je odobren Republici Srbiji za projekte u oblasti OIE, pre svega
biomase, kao i bespovratna pomo za smanjenje emisije tetnih gasova,
(2) Fond Green for Growth - obezbeuje sredstva za finansiranje malih i srednjih preduzea za projekte energetske
efikasnosti i OIE,
dr.),
(4) italijanska kreditna linija - namenjena za mala i srednja preduzea za kupovinu opreme, tehnologija i rezervnih
delova,
(5) Evropska investiciona banka - finansiranje projekata malih i srednjih preduzea (do 100% od vrednosti projekta) i
infrastrukturnih projekata pokrenutih od strane lokalnih vlasti u oblasti energetike i zatite ivotne sredine;
(1) Fond za razvoj Republike Srbije - u ciljevima fonda je i podsticanje energetske efikasnosti,
(4) Lokalni budetski fondovi za ivotnu sredinu,
(5) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine - finansiranje projekata lokalne samouprave, javnih
komunalnih preduzea i javnih preduzea prema konkursima koji se raspisuju.
4.5. eme podrke za promovisanje korienja energije iz obnovljivih izvora u saobraaju

koje primenjuju drave lanice ili grupe drava lanica
Molimo pratite strukturu take 4.3 i primenite pitanja koja se odnose na mere podrke propisane za obnovljive izvore
energije u sektoru saobraaja. Molimo napravite razliku po vidovima saobraaja (kao to su drumski saobraaj, saobraaj
van puteva).
Molimo obraditi sledee dodatne take:
(a) Koje su konkretne obaveze/ciljevi godinje (po gorivu ili tehnologiji)?
U Uredbi o izmenama i dopunama uredbe o utvrivanju programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine definisan je cilj i dinamika zastupljenosti biogoriva u
saobraaju, i to:
1) 2010. godina - 0,76% (raunato u odnosu na energetski sadraj);
2) 2011. godina - 1,52% (raunato u odnosu na energetski sadraj);
3) 2012. godina - 2,28% (raunato u odnosu na energetski sadraj).
S obzirom da se, do sada u Republici Srbiji, biogoriva nisu koristila u sektoru saobraaja (osim veoma malih koliina koje
su distribuirane na samo nekoliko stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i koje proizvoai biodizela koriste za
54 of 81 16.10.2014 11:33
sopstvene potrebe) i da nije ostvaren postavljeni cilj definisan Uredbom, definisae se novi ciljeve za period do 2020.
godine.
(b) Da li postoji razlika podrke prema vrsti goriva ili tehnologije? Da li postoji posebna podrka biogorivima koja
ispunjavaju uslove iz lana 21 (2) Direktive?
U skladu sa lanom 63. Zakona o energetici, definisano je da Vlada blie propisuje obavezni udeo biogoriva u sektoru
saobraaja i mere za njegovo dostizanje. U narednom periodu ministarstvo nadleno za poslove energetike treba da
pripremi akt (regulativu) o obaveznom udelu biogoriva u sektoru saobraaja koji treba da sadri sledee:
1) definicije biogoriva;
2) minimalan udeo biogoriva plasiran od strane distributera na domae trite (po godinama i po vrsti goriva - motorni
benzin/etanol, dizel gorivo/biodizel);
3) pravila za proraun i utvrivanje ispunjenosti postavljenih ciljeva;
4) nain izvetavanja o zastupljenosti biogoriva u sektoru saobraaja;
5) mere za podsticanje proizvodnje i korienja biogoriva u sektoru saobraaja, i
6) nadlenosti, nadzor i kaznene odredbe.
S obzirom na mogunosti proizvodnje biogoriva, provere kvaliteta, mogunosti za nameavanje sa gorivima naftnog
porekla, u periodu do 2015. godine kada je prema ovom Akcionom planu predvieno uvoenje biogoriva, potrebno je
sprovesti itav niz aktivnosti. Pored odgovarajue regulative koja propisuje obavezni udeo biogoriva, potrebno je usvojiti i
novi Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva bioporekla koji bi zamenio trenutno vaei Pravilnik
("Slubeni list SCG", broj 23/06), sa ciljem da se vrste i kvalitet biogoriva i biotenosti (ukljuujui i kvalitet etanola i HBU
- hidrogenizovana biljna ulja) usklade sa vaeim propisima u Evropskoj uniji i odgovarajuim (SRPS) EN standardima.
Takoe, bie razmotrena mogunost prelaska gradskog i prigradskog javnog saobraaja, kao i u sektoru poljoprivrede, na
upotrebu iskljuivo OIE, prvenstveno biogoriva, ime se znatno jednostavnije moe dostii ciljni udeo obnovljivih izvora
energije u BFPE u saobraaju. Podrka iroj upotrebi javnog prevoza e se ogledati u podizanju kvaliteta javnog prevoza,
sufinansiranju javnog prevoza iz cene neobnovljivih izvora energije, realizaciji promotivnih mera, itd.
4.6. Konkretne mere za promociju korienja energije iz biomase
Biomasa ima vanu ulogu kao primarna energija u sva tri sektora: grejanje i hlaenje, proizvodnja elektrine energije i
saobraaj.
Nacionalna strategija biomase je kljuna za planiranje uloge i interakcije izmeu krajnjih naina korienja energije i
interakcije sa drugim ne - energetskim sektorima. Stoga drave lanice moraju da procene svoje domae potencijale i
poveanu mobilizaciju domaih i uvoznih resursa biomase. Uticaj na i interakciju sa drugim ne - energetskim sektorima
(kao hrana i prehrambena industrija, industrija celuloze i papira, graevinarstvo, industrija nametaja, itd) treba da se
analizira.
4.6.1. Snabdevanje biomasom:i domaa i trgovina (kupljena)
Pod ovom takom Drave lanice treba da procene ponudu domae raspoloive biomase i potrebu za uvozom.
Treba napraviti razliku izmeu biomase (A) iz umarstva - (1) direktno i (2) indirektno snabdevanje; (B) iz poljoprivrede i
ribarstva - (1) direktno obezbeena i (2) nusproizvodi/obraeni usevi i (C) iz otpada - (1) biorazgradiva frakcija
komunalnog vrstog otpada, (2) biorazgradiva frakcija industrijskog otpada i (3) kanalizacioni mulj. Podaci su potrebni za
gore pomenute prve potkategorije, a vie informacija je opciono. Meutim skupljene vrednosti e odraavati sledeu
kategorizaciju i dati informacije u jedinicama u Tabeli 7. Uloga uvoza (EU i van EU) i izvoza (ako je mogue, EU i van EU)
mora se prikazati.
Imajte na umu da drveni briketi i peleti mogu biti ili od direktnog snabdevanja ili indirektnog snabdevanja iz umarstva.
Ako je informacija o peletima ukljuena u tabelu, trebalo bi da odredite da li sirovine dolaze od direktnog ili indirektnog
snabdevanja.
U sluaju biogasa i biogoriva koliina sirove sirovine treba da bude navedena u Tabeli 7, a ne koliina obraene sirovine.
Podrazumeva se da je za uvoz i izvoz koliinu sirovina biomase za biogoriva tee ustanoviti, a procene mogu biti
neophodne. Alternativno, ako su podaci o uvozu dati na osnovu uvoza biogoriva, to mora biti navedeno u tabeli.
Tabela 7: Snabdevanje biomasom u 2009. godini (noviji raspoloivi podaci)
55 of 81 16.10.2014 11:33
Primarna
Koliina Uvoz Izvoz
Neto proizvodnja
Sektor porekla domaeg
koliina energije
resursa EU ne-EU EU/ne-EU
(ktoe)
Od ega:
1. neposredno snabdevanje drvne
biomase iz uma i drugog poumljenog 5
1.059
zemljita za proizvodnju energije
Opciono - ako su informacije dostupne
moete dalje razraditi koliinu sirovina
koje pripadaju ovoj kategoriji:
a) sea ume
b) ostaci od see ume (vrhovi, granje,

kora, panjevi)
c) ostaci upravljanja pejzaima (drvna

biomasa iz parkova, vrtova, drvoreda,
bunja)
A) Biomasa d) ostalo (molimo definiite)

4 2. posredno snabdevanje drvnom
iz umarstva : biomasom za proizvodnju energije
a) ostaci iz pilana, obrade drveta,

industrije nametaja (kora, piljevina);
b) nusproizvodi iz industrije celuloze i

papira (crna tenost, terpentin);
c) obraeno drvo - gorivo;
d) potroako reciklirano drvo

(reciklirano drvo za proizvodnju energije,
drveni otpad iz domainstava);
e) ostalo (molimo definiite).

Od ega:
1. poljoprivredni usevi i proizvodi iz
ribarstva neposredno obezbeeni za
proizvodnju energije
a) obradivi usevi(itarice, uljarice,

eerna repa, silani kukuruz);
b) plantae;
B) Biomasa iz
poljoprivrede i c) brzorastua stabla (short rotation
ribarstva: trees);
d) drugi energetski usevi (trave);
e) alge;
f) ostalo (molimo definiite).

2. Poljoprivredni nusproizvodi/preraeni
ostaci i nusproizvodi ribarstva za
proizvodnju energije
moete dalje razraditi:
56 of 81 16.10.2014 11:33
a) slama;
b) ubrivo;
c) ivotinjska mast;
d) meso i kotano brano;
e) pogaa nus-proizvod (ukljuujui

pogau od zrna uljarica i pogau posle
ceenja maslinovog ulja - za energetske
svrhe);
f) biomasa iz voarstva (ukljuujui

ljuske, jezgro);
g) nusproizvodi ribarstva;
h) iseci od loze, maslina, voki;
i) ostalo (molimo definiite).

Od ega:
1. Biorazgradiva frakcija gradskog
vrstog otpada ukljuujui biootpad
(biorazgradivi otpad iz dvorita i
parkova, hrana i kuhinjski otpad iz
domainstava, restorana, pripreme hrane
C) Biomasa iz
i maloprodajnih objekata i slian otpad iz
otpada:
postrojenja za preradu hrane) i
deponijski gas.
2. Biorazgradiva frakcija industrijskog
otpada (ukljuujui papir, karton,
palete).
3. Kanalizacioni mulj.
Navedite na osnovu ega je izraunata biorazgradiva frakcija vrstog komunalnog i industrijskog otpada.
Molimo objasnite faktor pretvaranja/metodologiju obrauna korienu gore za pretvaranje koliine raspoloivih resursa
primarne energije.
Jedan od najznaajnijih elemenata korienog metodolokog koncepta je terensko istraivanje koje je sprovedeno u
domainstvima, industrijskim preduzeima za preradu drveta, krea, proizvodnju goriva od drvne biomase, pomou
upitnika. Pored navedenog, terensko istraivanje je, takoe, sprovedeno u brojnim komercijalnim objektima (restorani,
pekare, peenjare, automehaniarske radionice, turistiki objekti) i javnim objektima (kole, zdravstveni centri, ambulante
i objekti Srpske pravoslavne crkve).
Za potrebe odreivanja potronje ogrevnog drveta u domainstvima, uzorak je definisan u iznosu od 5% od broja
domainstava koja koriste vrsta goriva za grejanje u Republici Srbiji, to je 36.946 domainstava, od kojih 20.725 ili
56,1% u urbanim podrujima i u ruralnim podrujima 16.221 ili 43,9%. Veliina izabranog uzorka bila je dovoljno
reprezentativna za prouavanje trenutne situacije u pogledu potronje vrstih goriva i odreivanje koliine za potrebe
grejanja domainstava u Srbiji. U odnosu na ukupan broj domainstava u Republici Srbiji koji iznosi 2.521.190 prema
poslednjem popisu stanovnitva, odabrani broj domainstava u uzorku za popunjavanje upitnika iznosio je 1,46%.
Na ovaj nain, u istraivanje su bile ukljuene sve najznaajnije grupe potroaa drvne biomase u svim regionima u
Republici Srbiji, sa ciljem da se dobije ukupna potronja i uee pojedinih kategorija potroaa.
Za potrebe preraunavanja biomase koja se koristi u tone ekvivalentne nafte (toe) uvedene su sledee pretpostavke:
1) potronja biomase je odreena za svaku od pomenutih kategorija, a zatim je izvreno i odreivanje potronje biomase
prema vrstama koje se koriste;
2) sadraj vlage ogrevnog drveta iznosi 35%.
Molimo navedite na osnovu ega je izraunata biorazgradiva frakcija vrstog komunalnog otpada i industrijskog otpada.
Komunalni otpad u Republici Srbiji definisan je prema EU Katalogu otpada - oznaka 20, Komunalni otpadi (kuni otpad i
slini komercijalni i industrijski otpadi), ukljuujui odvojeno sakupljene frakcije. Koliine komunalnog otpada na godinjem
nivou su proraunate na osnovu merenja otpada u referentnim jedinicama lokalne samouprave. Na osnovu rezultata tih
merenja moe se usvojiti da gradsko stanovnitvo generie proseno 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok
57 of 81 16.10.2014 11:33
seosko stanovnitvo proseno generie 0,7 kg otpada/stanovniku/dan. U Beogradu se dnevno generie 1,2 kg
otpada/stanovniku. Na osnovu popisa, gradsko stanovnitvo ini 57%, dok je 43% seoskog stanovnitva. U proseku,
stanovnik Republike Srbije generie 0,87 kg komunalnog otpada/dan (318 kg/godinje).
Molimo koristite Tabelu 7a za davanje procenjenog doprinosa korienja energije iz biomase u 2015. i 2020. (prema
kategorizaciji korienoj u Tabeli 7).
____________________
4 Biomasa iz umarstva takoe treba da obuhvati biomasu iz industrija zasnovanih na umarstvu. Pod kategorijom
biomasa iz umarstva, proizvedena vrsta goriva, kao to je seka, peleti i briketi treba da budu ukljuena u
odgovarajue potkategorije porekla.
5 Podatak se odnosi na potronju biomase u energetske svrhe u 2009. godini. Prema miljenju dobijenom od Ministarstva
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, koliine raspoloive umske biomase jo uvek nisu precizno odreene jer
postoji dosta inilaca koji su neophodni za realno planiranje, a koji jo uvek nisu poznati. Pored ostalog, nije dovoljno
poznata ni stvarna potronja drveta za energetske potrebe. Ona je razliitim studijama procenjivana, ali je i veoma
promenljiva, jer se stanovnitvo usled ekonomske krize opredeljuje za drvo kao pristupaan energent. Pouzdani podaci
postoje za prirast uma kojim je ogranien ukupan obim moguih sea. Ukoliko se sagledaju proizvodni potencijali uma
i sadanja potronja drveta (koja se uglavnom odnosi na ogrevno drvo i drvo za primarnu preradu), kao i mogunosti za
nova poumljavanja i podizanje namenskih zasada za proizvodnju biomase, moe se odrediti potencijalna koliina
drveta koja moe biti upotrebljena kao biomasa. Meutim, teko je odrediti koliko zaista iznose proizvodni potencijali za
umsku biomasu, ali postoje znaajne mogunosti za buduu proizvodnju.
Tabela 7a: Procenjeno snabdevanje biomasom iz domaih izvora u 2015. i 2020.
2015 2020
Oekivana Proizvodnja Oekivana Proizvodnja
Sektor porekla koliina iz primarne koliina iz primarne
domaih energije domaih energije
izvora (ktoe) izvora (ktoe)
1. neposredno snabdevanje drvnom
biomasom iz uma i drugog 6
- 1.011 - 1.200
A) Biomasa iz poumljenog zemljita za proizvodnju
umarstva: energije
2. posredno snabdevanje drvnom
biomasom za proizvodnju energije
1. poljoprivredni usevi i proizvodi iz
ribarstva neposredno obezbeeni za 95 468
B) Biomasa iz proizvodnju energije
poljoprivrede i 2. Poljoprivredni
ribarstva: nusproizvodi/preraeni ostaci i
nusproizvodi ribarstva za proizvodnju
energije
1. Biorazgradiva frakcija gradskog
vrstog otpada ukljuujui biootpad
(biorazgradivi otpad iz dvorita i
parkova, hrana i kuhinjski otpad iz
5
domainstava, restorana, pripreme
C) Biomasa iz hrane i maloprodajnih objekata i slian
otpada: otpad iz postrojenja za preradu hrane)
i deponijski gas
2. Biorazgradiva frakcija industrijskog
otpada (ukljuujui papir, karton,
palete)
3. Kanalizacioni mulj
Tabela 8: Trenutno korienje poljoprivrednog zemljita za proizvodnju useva posveenih energiji u 2009.
Poljoprivredno zemljite korieno za uzgajanje odreenih energetskih

Povrina (ha)
zasada
1. Korieno zemljite za brzorastue zasade (vrba, topola) -
2. Korieno zemljite za druge energetske zasade kao to su trave
-
(reed canary grass, switch grass, Miscanthus), kineska eerna trska
___________________
6 Zvanini podatak iz Nacionalne inventure uma kazuje da ukupan godinji prirast svih uma u Republici Srbiji iznosi oko
9 miliona m3. Prema Zakonu o umama ne bi trebalo da se koristi vie od 70% godinjeg prirasta.
58 of 81 16.10.2014 11:33
4.6.2. Mere za poveanje dostupnosti biomase, uzimajui u obzir i druge korisnike biomase (sektor
poljoprivrede i umarstva)
Mobilizacija novih izvora biomase
Uzimajui u obzir da se sve mere agrarne politike odnose na unapreenje poljoprivredne proizvodnje i prerade, moe se
rei da sve one utiu na poveanje biomase za energetske potrebe jer se odnose na uveanje obradivih povrina, prinosa i
broja grla stoke. Takoe, drava daje podsticaje za nabavku odreene poljoprivredne mehanizacije kojima se unapreuje
obrada zemljita i poljoprivrednih kultura. Svim ovim merama podrke utie se na poveanje raspoloive biomase. U mere
podrke su ukljuena i davanja po jedinici obradive povrine koja se koriste za unapreenje ratarske proizvodnje.
Spisak mera podrke nije uvek isti i za svaku godinu se priprema poseban set uredbi kojima se ureuje politika podrke
poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Mere podrke treba da postanu stalna praksa koja se nee menjati svake godine, ve periodino, odnosno da se definiu u
odreenom vremenskom periodu (npr. u periodu od 5 godina). Ove mere podrke mogu da budu definisane (usvojene) na
razliitim nivoima i od strane razliitih institucija - nadleno ministarstvo, APV ili JLS.
(a) Molimo navedite koliko je zemlje degradirano
Ukljuujui povrinske rudarske kopove i jalovita, procenjuje se da povrina degradiranog zemljita iznosi negde oko
35.000 ha.
U narednom periodu, u skladu sa aktivnostima opisanim u taki 4.2.10 (d), bie dobijeni detaljni podaci i o degradiranom
zemljitu (lokacija, povrina, vrsta, stepen degradacije).
(b) Molimo navedite koliko ima neiskoriene obradive zemlje
Ukupna povrina nekorienog obradivog zemljita iznosi 250.000 ha, to predstavlja 4,9% od ukupnog obradivog
zemljita.
(c) Da li su planirane bilo kakve mere za podsticanje da se neiskoriene obradive zemlje, degradiranog zemljita, itd.
koriste za energetske svrhe?
Trenutno, ne postoji plan da se izdvoje podsticajne mere za namensko korienje neiskorienog obradivog zemljita,
degradiranog zemljita itd. u energetske svrhe.
U narednom periodu, planira se definisanje i uvoenje u redovnu praksu podsticajnih mera za namensko korienje
zemljita u energetske svrhe, uz uspostavljanje kontrole i izvetavanja. Prilikom utvrivanja mera podsticaja, definisae se
kriterijumi prema kojima e se definisati namena i kvalitet zemljita koji se koristi i/ili koji bi se mogao koristiti za
proizvodnju biomase (umske i poljoprivredne) za energetske potrebe, uz definisanje svih ostalih uslova i parametara.
Istovremeno, definisae se i uspostavie se sistem kontrole, praenja i izvetavanja. Pri definisanju i uspostavljanju
sistema kontrole bie imenovane i nadlene inspekcijske slube za praenje uvedenih mera.
(d) Da li je planirano korienje energije od odreenog ve raspoloivog primarnog materijala (kao to je ivotinjsko
ubrivo)?
U skladu sa raspoloivim podacima, planirana je izgradnja i putanje u rad nekoliko elektrana za proizvodnju energije iz
biogasa.
(e) Da li postoji posebna politika koja promovie proizvodnju i korienje biogasa? Koje vrste namene se promoviu
(lokalna, daljinsko grejanje, mrea biogasa, integracija u mreu prirodnog gasa)?
Ne postoji posebna politika za promociju proizvodnje i korienja biogasa. Za elektrane na biogas, kao i za druge
obnovljive izvore energije definisane su odreene mere podsticaja. U Uredbi o merama podsticaja za proizvodnju elektrine
energije korienjem obnovljivih izvora energije definisane su mere podsticaja i za elektrane na biogas. Mere podsticaja,
odnosno otkupna cena, su definisane u zavisnosti od instalisane snage i to za tri kategorije: do 0,2 MW, od 0,2 do 1 MW i
preko 1 MW.
Svi projekti koji se realizuju ili ija se realizacija planira, predviaju lokalno korienje biogasa.
(f) Koje mere su planirane za poboljanje tehnike upravljanja umama kako bi se povealo izdvajanje biomase iz uma na
odrivi nain? (4): Kako e se poboljati upravljanje umama u cilju poveanja budueg rasta? Koje mere su planirane da
se postigne maksimalno izdvajanje postojee biomase koja se ve moe koristiti u praksi?
59 of 81 16.10.2014 11:33
Upravljanje i gazdovanje umskim resursima, definisano je Zakonom o umama ("Slubeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12),
gde je navedeno da je sistem gazdovanja umama definisan planovima gazdovanja umama (Plan razvoja umskog
podruja, Osnova gazdovanja umama i Program gazdovanja umama). Ovim dokumentima obezbeena je trajnost i
odrivost gazdovanja umama, to u osnovi znai da se ne see preko dozvoljene granice, odnosno preko 70% od
godinjeg prirasta. Obezbeenju odrivog gazdovanja i upravljanja umama doprinosi i sertifikacija dravnih uma (po FSC
sertifikacijskoj emi). Mogui problemi su prepoznati u privatnim umama, gde je potrebno unaprediti sisteme gazdovanja i
poveati kontrolnu funkciju, jer se veina drvnih energenata dobija iz privatnih uma. Smatra se da nije potrebno poveati
korienje uma, ve kroz sistem podsticaja razviti trite koje e na adekvatan i unapreen nain bolje iskoristiti
postojeu koliinu drvne biomase kao energenta. Poveanjem energetske efikasnosti i unapreenjem korienja drvne
biomase (pei i kotlovi sa veim stepenom korisnosti), postigli bi se dvostruki pozitivni efekti, u smislu smanjenja
korienja drvnih energenata, uz poveanu efikasnost, ime bi vei deo ostao za ostale trine potrebe. Na taj nain bi se
amortizovala poveana tranja proizvoaa drvnih peleta za industrijske potrebe (pelete dobijene mlevenjem ogrevnog
drveta i drvnog/umskog ostatka), kao i snabdevanje domaeg trita energentima na bazi drveta (ogrevno drvo, peleti,
briketi, drvna seka i umur). Istovremeno, smanjio bi se i pritisak na umu kao strateki resurs, to bi jo vie doprinelo
unapreenju odrivog gazdovanja umama.
Uticaj na druge sektore
(a) Kako e se pratiti uticaj korienja energije biomase na druge sektore zasnovane na poljoprivredi i umarstvu? Koji su
oekivani uticaji? (Ako je mogue, molimo dostavite podatke i o kvantitativnim efektima) Da li je praenje ovih uticaja
planirano u budunosti?
Trenutno ne postoji precizno, zvanino praenje korienja biomase za energetske potrebe. Podaci kojima se danas
raspolae, u najveoj meri su bazirani na istraivanjima i studijama koje su bile sprovedene u nauno - istraivake svrhe
ili za potrebe naruioca - Studija za potrebe Energetske zajednice (engleski naziv: Biomass Consumption Survey for
Energy Purposes in the Energy Community, Republic of Serbia National Report - Energy Community, Center for Renewable
Energy Sources and Saving, Athens, 2011). U Studiji koja je realizovana za potrebe Energetske zajednice, potronja
biomase je odreena na osnovu usvojenog modela i prema odgovarajuoj anketi u kojoj su uestvovala domainstva,
industrija i tercijarni sektor (kole i bolnice). Ovako dobijeni podaci su predstavljali osnovu za odreivanje potronje
biomase, ali do sada nije uspostavljen sistem koji bi pratio korienje biomase u energetske svrhe na nivou optina, ime
bi se mogla postii vea preciznost, a dobijeni podaci bi se mogli klasifikovati u vidu baze podataka koja bi se stalno
aurirala. Ova baza trebalo bi da omogui praenje uticaja korienja biomase za energetske potrebe na druge sektore.
Moe se oekivati da e korienje biomase za energetske svrhe imati jak uticaj na druge sektore koji se oslanjaju na
sektor poljoprivrede, ali je teko predvideti u kolikoj meri i na koji nain. To u velikoj meri zavisi od toga koji tip biomase i
na koji nain e se koristiti (npr. ukoliko se koristi slama za proizvodnju briketa, to ne utie direktno na proizvodnju hrane,
ali s obzirom na to da se masa uklanja sa zemlje, ne zaorava se i ne vraa nazad u zemlju, osiromauje se sastav
zemljita, ime se negativno utie na budue prinose.
U vezi sa umarskim sektorom, praenje korienja biomase za energetske potrebe vri se uglavnom preko statistike u
kontekstu korienja (see) ogrevnog drveta. Poto se takav vid praenja pokazao kao nedovoljno taan, jer su ogromne
razlike u podacima dobijenim direktnim istraivanjem na terenu u poreenju sa podacima zvanine statistike, jedini nain
da se obezbedi adekvatno praenje korienja biomase, jeste da se uspostavi efikasna saradnja izmeu relevantnih
institucija, u prvom redu izmeu zvanine statistike, Uprave za ume i umarskog fakulteta. Na nivou ovih institucija bi se
definisala metodologija sprovoenja istraivanja, prikupljanja, obrade i publikovanja podataka. S obzirom da u navedenim
institucijama postoje odgovarajui kadrovi i da su odreena istraivanja obavljena u toku realizacije FAO projekta, tako da
e biti razmotreno da se steena iskustva i obueni kadrovi na ovaj nain stave u funkciju budueg praenja uea drvne
biomase za energetske potrebe Srbije.
U prilog predloenom konceptu praenja potronje drvne biomase za energetske potrebe je i sledea injenica: prema
podacima zvanine statistike uee energije iz drvne biomase u finalnoj potronji energije u 2010. godini iznosi oko 3%,
dok se direktnim istraivanjem na terenu dolo do uea od preko 13%. Dakle, znaaj sektora umarstva (ukljuujui i
drvnu industriju) u energetskom kontekstu uopte nije zanemarljiv i treba se adekvatno kvantifikovati u irem kontekstu.
Istovremeno, sa definisanjem metodologije za umsku biomasu, potrebno je izvriti definisanje metodologije za praenje
korienja bimase iz poljoprivrede. Za definisanje metodologije u oblasti poljoprivredne biomase potrebno je da budu
ukljueni predstavnici zvanine statistike, nadlenog ministarstva za poslove poljoprivrede i pokrajinskog sekretarijata, kao
i Poljoprivrednog fakulteta.
(b) Kakav razvoj se oekuje u drugim sektorima zasnovanim na poljoprivredi i umarstvu koji bi mogli imati uticaja na
upotrebu energije? Na primer da li bi poboljana efikasnost/produktivnost mogla da povea ili smanji koliine nusproizvoda
dostupnih za energetsko korienje?
Poveana produktivnost e uticati i na poveanje raspoloive biomase, pre svega u situacijama gde bi se uvela rotacija dve
ili vie kultura u toku godine. Precizna predvianja nije mogue dati jer se moe oekivati paralelni razvoj dva scenarija -
rast cena biomase i rast cena poljoprivrednih proizvoda. Takoe, znaajan uticaj imae i politika podsticaja (u Srbiji se jo
uvek podsticaji odreuju na godinjem nivou pa je teko predvideti kakve e mere podrke biti sledee godine, a samim
tim i njihov uticaj na oslanjajue sektore, i obrnuto).
60 of 81 16.10.2014 11:33
Evidentno je da e se trend poveanja tranje za drvnom biomasom i biomasom iz poljoprivrede nastaviti, to nuno vodi
ka potrebi poveanja efikasnosti/produktivnosti, ne samo u energetskom, ve i u ostalim kontekstima. Apsolutno je
potrebno uvesti adekvatne standarde i referentne laboratorije za biomasu (drvna goriva i goriva dobijena iz
poljopoprivredne biomase), jer samo na taj nain e se spreiti trini haos i uvesti red u ovu strateki izuzetno znaajnu
oblast. Izuzetno je vano da se uvede adekvatna meusektorska saradnja (umarstvo, poljoprivreda, drvna industrija,
finansije, trgovina, ivotna sredina itd), definie sistem i nain funkcionisanja trita, podsticaji, ali i proizvodnja i potronja
svih vrsta energenata dobijenih iz biomase generalno. Uvoenjem berze biomase (naroito vano za poljoprivrednu
biomasu) bi se omoguilo regulisanje trita.
Potrebno je uticati na trite drugaijim pristupom, u smislu da se, kroz adekvatnu standardizaciju, izbegne dosadanja
3
neregularna preprodaja, i umesto prodaje drvnih energenata na m ili kg, uvede prodaja zasnovana na energetskoj
vrednosti drvne/poljoprivredne biomase.
U narednom periodu potrebno je vie panje obratiti i mogunostima korienja energetskih plantaa, to bi jo vie
smanjilo pritisak na prirodnu umu kao resurs.
Shodno navedenom, adekvatne i sinhronizovane podsticajne mere vie sektora (finansije, trgovina, ivotna sredina,
poljoprivreda, umarstvo itd), samo bi jo vie doprinele da se obezbede odrivi trini mehanizmi i postigne vei nivo
konkurentnosti u bliskoj budunosti.
4.7. Planirano korienje statistikih transfera izmeu drava lanica i planirano uee u
zajednikim projektima sa drugim dravama lanicama i treim dravama.
U ovom potpoglavlju mora da bude opisana oekivana upotreba mehanizama saradnje izmeu drava lanica i drava
lanica i treih drava. Ove informacije treba da se oslanjaju na one date u dokumentu predvianja na koji se poziva u
lanu 4 (3) Direktive 2009/28/EZ.
4.7.1. Proceduralni aspekti
(a) Opiite nacionalne procedure (korak po korak) uspostavljene ili koje e biti uspostavljene, za ureenje statistikog
transfera ili zajednikog projekta (ukljuujui nadlene organe i dodirne take).
U narednom periodu bie pripremljeno uputstvo o proceduri za zajedniki projekat energije iz OIE u sektoru elektrine
energije i sektoru grejanja i hlaenja. Uputstvo o zajednikom projektu treba da definie sledee:
1) nadleno ministarstvo za izradu sporazuma o zajednikom projektu (ministarstvo nadleno za poslove energetike);
2) uslove za prenos i koliine energije iz OIE koji su predmet zajednikog projekta;
3) proceduru za usvajanje sporazuma o zajednikom projektu, i
4) metodologiju izvetavanja podataka o zajednikom projektu u skladu sa ugovorom koji se odnosi na projekat, i
izvetavanje Komisije.
(b) Opiite sredstva kojima privatna lica mogu da predlau i uestvuju u zajednikim projektima ili sa dravama lanicama
i treim dravama.
Procedura nije ni propisana, a ni predloena.
(c) Dajte kriterijume za odreivanje kada se statistiki transferi ili zajedniki projekti mogu koristiti.
Kriterijumi za odreivanje mogunosti korienja statistikih transfera ili zajednikih projekata nisu propisani. Ovi
kriterijumi treba da budu definisani posebnim aktom. Razmatranje korienja statistikih transfera ili zajednikih projekata
treba da bude usaglaeno sa Strategijom energetike i Programom ostvarivanja strategije.
(d) Koji e biti mehanizam za ukljuivanje i drugih zainteresovanih drava lanica u zajednikom projektu?
Procedura za zakljuivanje meunarodnih sporazuma u skladu sa zakonom bie definisana u narednom periodu.
(e) Da li ste spremni da uestvujete u zajednikim projektima u drugim dravama lanicama? Koliko instalisane
snage/struje ili toplote proizvedene godinje nameravate da podrite? Kako planirate da obezbedite eme podrke za takve
projekte?
Republika Srbija e na osnovu ciljeva definisanih novom strategijom energetike (ija je izrada u zavrnoj fazi, i sa kojom je
Akcioni plan u potpunosti usklaen), proceniti i doneti odluku o ueima u zajednikim projektima. Za odluku o ueu u
61 of 81 16.10.2014 11:33
zajednikim projektima bie neophodno stalno praenje uea OIE u BFPE i poreenje sa definisanim ciljevima u
akcionom planu. U akcionom planu je prikazana ova vrsta projekata sa dravama sa kojima su, u trenutku izrade akcionog
plana, bili ratifikovani Meunarodni sporazum o ovakvoj vrsti saradnje.
S obzirom na planove o diversifikovanom korienju OIE kako bi se obezbedila sigurnost snabdevanja, realizacija
zajednikih projekata bie usmerena na hidropotencijal.
4.7.2. Procenjena viak proizvodnje obnovljive energije u odnosu na indikativnu putanju koja bi
mogla da se prenese na druge drave lanice
Podaci o procenjenom viku proizvodnje energije iz OIE u odnosu na indikativnu putanju prikazani su u Tabeli 9.
4.7.3. Procenjeni potencijal za zajednike projekte
(a) U kojim sektorima moete da ponudite razvoj korienja obnovljive energije na vaoj teritoriji radi zajednikih
projekata?
U sektoru elektrine energije.
(b) Da li je navedena tehnologija koja se razvija? Koliko instalisane snage/elektrine energije ili toplote se proizvodi
godinje?
Hidroenergija, komunalni otpad i animalni otpad.
(c) Kako e biti identifikovane lokacije za zajednike projekte? (Na primer, mogu li lokalne i regionalne vlasti ili promoteri
da preporuuju lokacije? Ili, moe li svaki projekat da uestvuje, bez obzira na svoju lokaciju?)
Nije definisana procedura po kojoj je mogue identifikovati lokacije za zajednike projekte.
(d) Da li ste svesni potencijala za zajednike projekte u drugim dravama lanicama ili u treim dravama? U kom sektoru?
Kolikog kapaciteta? ta je planirana podrka? Za koje tehnologije?
Nisu razmatrane mogunosti za zajednike projekte u drugim dravama.
(e) Da li imate bilo kakav prioritet u pogledu podravanja odreene tehnologije? Ako je tako, koji?
Nisu identifikovane tehnologije koje je potrebno podrati.
4.7.4. Procenjena potranja za obnovljivom energijom koja treba da bude zadovoljena drugim
sredstvima osim domae proizvodnje
Potranja za OIE koja treba da bude zadovoljena van domae proizvodnje nije procenjena.
5. PROCENE UTICAJA NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZA OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE
5.1. Ukupan oekivani doprinos od svake tehnologije za obnovljive izvore za zadovoljenje

obaveznih ciljeva za 2020. i indikativna privremena putanja za udele energije iz obnovljivih
izvora u proizvodnji elektrine energije, grejanju i hlaenju i saobraaju.
Doprinos svake od tehnologija obnovljivih izvora putanji i ciljevima za 2020. u sektorima proizvodnje elektrine energije,
grejanja i hlaenja i saobraaja treba proceniti dajui mogui budui scenario, bez nunog uspostavljanja bilo kakvog cilja
ili obaveze za tehnologiju.
Za elektroenergetski sektor, treba navesti i oekivani (akumulirani) instalisani kapacitet (u MW) i godinju proizvodnju
(GWh) za svaku tehnologiju. Za hidroelektrane, treba napraviti razliku izmeu postrojenja manjih od 1MW, izmeu 1 i
10MW, i preko 10MW instalisane snage. Za solarnu energiju, detalji treba da budu posebno dati za doprinose od
fotonaponskih sistema i sistema sa prikupljanjem solarne energije (toplotnih). Podaci o energiji vetra treba da budu
navedeni odvojeno za postrojenja na kopnu i na moru.
Za biomasu, treba napraviti razliku izmeu vrste, gasovite i tene biomase za proizvodnju elektrine energije.
Prilikom procene sektora grejanja i hlaenja, procene i instalisanog kapaciteta i proizvodnje treba dati za geotermalne i
solarne tehnologije, tehnologije toplotnih pumpi i biomase, sa presekom za poslednju kategoriju na vrstu, gasovitu i tenu
62 of 81 16.10.2014 11:33
biomasu. Doprinos toplana za daljinsko grejanje koje koriste obnovljive izvore energije treba proceniti.
Doprinos razliitih tehnologija cilju za obnovljive energije u sektoru saobraaja treba da bude naznaen za obina biogoriva
(i za bioetanol i za biodizel), biogoriva od otpada i ostataka, biogoriva iz ne - prehrambenih celuloznih materijala, iz ligno -
celuloznih materijala, biogas, elektrine energije iz obnovljivih izvora i vodonika koji potie iz obnovljivih izvora energije.
U sluaju da imate procene o razvoju upotrebe odreenih tehnologija po regionima, molimo da ih navedete?
Tabela 9. Procenjeni viak i/ili manjak u proizvodnji obnovljivih izvora energije u poreenju sa indikativnom putanjom koji
se moe preneti u/iz zemalja lanica EnZ (ktoe)
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Procenjeni viak u planskom (strate)
- - - - - - - - - - - -
dokumentu
Procenjeni viak u NAPOIE 0 0 0 0 0 0 0 3,0 8,9 16,2 23,7 32,1
Procenjeni manjak u planskom dokumentu 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Procenjeni manjak u NAPOIE 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Tabela 9a: Procenjena finansijska sredstva za svaku tehnologiju koja koristi OIE u proizvodnji elektrine energije za
ostvarenje planiranih udela energije iz novih kapaciteta do 2020. godine u sektoru elektrine energije
Cena prema
Specifini
planiranom
investicioni
Vrsta OIE (MW) (GWh) instalisanom
trokovi*
kapacitetu do 2020.
(/ kW)
(miliona )
HE (preko 10 MW) 250 1108 1819 454,8
MHE (do 10 MW) 188 592 2795 525,5
Elektrane na energiju vetra 500 1000 1417 708,5
Elektrane na energiju sunca 10 13 2500 25,0
Biomasa - elektrane sa kombinovanom
100 640 4522 452,2
proizvodnjom
Biogas (stajnjak) - elektrane sa
30 225 4006 120,2
Geotermalna energija 1 7 4115 4,1
Otpad 3 18 4147 12,4
Deponijski gas 10 50 2000 20,0
UKUPNO planirani kapacitet 1092 3653 - 2.322,6
* Pretpostavljene vrednosti koje su koriene za proraun vrednosti trenutno vaeih "fid-in" tarifa.
Tabela 9b: Procenjena finansijska sredstva za svaku tehnologiju koja koristi OIE u proizvodnji toplotne energije za
ostvarenje planiranih udela energije iz novih kapaciteta do 2020. godine u sektoru grejanja i hlaenja
Specifini investicioni trokovi Investicioni trokovi

Vrsta OIE (ktoe)
(/kWt) (miliona )
Biomasa - toplotna energija iz elektrane sa Obuhvaeno kroz trokove u Ukljueno u trokove investicija
45
kombinovanom proizvodnjom sektoru struje (Tabela 9a) u sektoru struje (Tabela 9a)
Biomasa (SDG) 29 400* 37,52
Biogas (stajnjak) - toplotna energija iz elektrane Obuhvaeno kroz trokove u Ukljueno u trokove investicija
10
sa kombinovanom proizvodnjom sektoru struje (Tabela 9a) u sektoru struje (Tabela 9a)
Geotermalna energija 10 1500* 29,08
Energija sunca 5** 930*** 43,6
Biomasa u individualnim domainstvima 50 250* 44,87
UKUPNO 149 - 155,0
* Izvor podataka - Financing Renewable Energy in the European Energy Market, Page 14 (Ecofys 2011 by order
of:European Commission, DG Energy)
** 1,5 ktoe za potrebe potrone tople vode u bolnicama; 3,5 ktoe za potrebe grejanja potrone tople vode u
domainstvima.
*** Cena izraena po m2 solarnih kolektora, izvor podataka - Financing Renewable Energy in the European Energy Market,
Page 14 (Ecofys 2011 by order of:European Commission, DG Energy)
63 of 81 16.10.2014 11:33
Sektor biogoriva - finansijska procena za dostizanje cilja
Neophodna sredstva za ostvarivanja cilja u sektoru biogoriva zavisie, u najveoj meri od kretanja cena biogoriva. Cene
biogoriva prate cene naftnih derivata, njihov trend je nepredvidljiv. Trend cena za prethodni period prikazan je na slici 5.
Imajui u vidu da e se u skladu sa Direktivom 2009/28/EZ u ostvareni udeo u sektoru saobraaja raunati samo biogoriva
koja ispunjavaju kriterijume odrivosti, te da Srbija trenutno ne raspolae sa kapacitetima za proizvodnju biogoriva iz
biomase 2. generacije, u ovom trenutku nije mogue dati finansijsku procenu u pogledu ostvarivanja cilja u ovom sektoru.
Slika 5: Svetske cene biogoriva u periodu od 2000. do 2012. godine (izvor podataka "Studija o biogorivima" NIS)
Tabela 10a: Procena ukupnog doprinosa (instalirani kapacitet, bruto proizvodnja elektrine energije) koji se oekuje od
svake tehnologije na obnovljivu energiju za ispunjenje obavezujuih ciljeva u 2020. i indikativna trajektorija za uee
7
energije iz obnovljivih izvora u proizvodnji elektrine energije 2010-2014
___________________
7 Prikazani podaci odnose se na realizovane proizvodnje u 2009, 2010. i 2011. godini, u skladu sa Energetskim bilansima
Republike Srbije
2009 2010 2011 2012 2013 2014

MW GWh MW GWh MW GWh MW GWh MW GWh MW GWh
Hidro 2224 10276 2249 11885 2249 8659 2249 9437 2251 11056 2264 11109
<1MW 4 11 12 20 12 16 12 28 14 27 27 108
1MW-10 MW 12 31 29 113 29 84 29 98 29 110 29 116
>10MW 2208 10234 2208 11752 2208 8559 2208 9311 2208 10919 2208 10885
reverzibilne 614 603 614 687 614 583 614 577 614 514 614 603
Geotermalna energija 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Solarna energija 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 3 4
fotonaponska 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
elektrana sa koncentratorom 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Energija plime, talasa, okeana 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Energija vetra 0 0 0 0 0 0 0 0 1 3 30 75
na kopnu 0 0 0 0 0 0 0 0 1 3 30 75
izvan kopna 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Biomasa 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
vrsta 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
biogas 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
biotenosti 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
UKUPNO 2224 10276 2249 11885 2249 8659 2249 9437 2253 11060 2297 11189
od ega elektrane sa kombinovanom
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
proizvodnjom
Tabela 10b: Procena ukupnog doprinosa (instalirani kapacitet, bruto proizvodnja elektrine energije) koji se oekuje od
svake tehnologije na obnovljivu energiju za ispunjenje obavezujuih ciljeva u 2020. i indikativna trajektorija za uee
energije iz obnovljivih izvora u proizvodnji elektrine energije 2015-2020
2009 2015 2016 2017 2018 2019 2020

MW GWh MW GWh MW GWh MW GWh MW GWh MW GWh MW GWh
Hidro 2224 10276 2271 10922 2286 11078 2336 11276 2386 11197 2521 11358 2662 11416
<1MW 4 11 34 103 49 148 69 208 89 224 114 332 164 460
1MW-10 MW 12 31 29 110 29 110 29 102 29 87 29 87 40 140
>10MW 2208 10234 2208 10709 2208 10819 2238 10966 2268 10886 2378 10939 2458 10815
64 of 81 16.10.2014 11:33
reverzibilne 614 603 614 603 614 603 614 603 614 603 614 603 614 640
Geotermalna energija 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 7
Solarna energ. 0 0 5 7 6 9 8 11 10 14 10 14 10 13
fotonaponska 0 0 5 7 6 9 8 11 10 14 10 14 10 13
elektrana sa koncentratorom 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Energija plime, talasa, okeana 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Energija vetra 0 0 300 600 300 585 300 630 400 1000 500 1250 500 1000
na kopnu 0 0 300 600 300 585 300 630 400 1000 500 1250 500 100
izvan kopna 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Biomasa 0 0 0 0 0 0 10 66 15 99 38 267 143 945
vrsta 0 0 0 0 0 0 10 66 15 99 20 132 100 640
biogas 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 18 135 43 305
biotenosti 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
UKUPNO 2224 10276 2576 11529 2592 11671 2654 11983 2811 12310 3069 12889 3316 13381
od ega elektrane sa kombinovanom
0 0 0 0 0 0 10 66 15 99 20 132 100 150
proizvodnjom
Tabela 11: Procena ukupnog doprinosa (finalna potronja energije) koji se oekuje od svake tehnologije na obnovljivu
energiju za ispunjavanje obavezujuih ciljeva u 2020. i indikativna trajektorija za uee obnovljivih izvora u sektoru
grejanja i hlaenja 2010-2020
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
ktoe ktoe ktoe ktoe ktoe ktoe ktoe ktoe ktoe
Geotermalna (bez niskotemperaturske geotermalne
5 6 6 6 6 7 8 8 9 9 10 10
toplote koriene u toplotnim pumpama)
Solarna energija 0 0 0 0 0 0 1 2 3 4 5 5
Biomasa 1054 1025 1034 1037 1025 1036 1066 1082 1115 1130 1137 1152
vrsta 1054 1025 1034 1037 1025 1036 1066 1082 1115 1130 1133 1142
biogas 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 10
biotenosti 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Obnovljiva energija iz toplotnih pumpi:
- od ega aerotermalna
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
- od ega goetermalna
- od ega hidrotermalna
UKUPNO 1059 1031 1040 1043 1031 1043 1075 1092 1127 1143 1152 1167
od ega daljinsko grejanje 0 0 0 0 0 0 5 5 10 15 20 25
od ega biomasa u domainstvima 994 965 889 891 894 907 934 951 980 992 994 1001
Tabela 12: Procena ukupnog doprinosa koji se oekuje od svake od tehnologija na obnovljivu energiju za ispunjavanje
obavezujuih ciljeva u 2020. i indikativne trajektorije za uee energije iz obnovljivih izvora u sektoru saobraaja
2010-2020
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Bioetanol/bio-ETBE
9 13 25
[ktoe]
Udeo biogoriva (2)
(lan 21.2)
Uvoz (3) [%] 40 40 57
Biodizel
34 74 117 150 190 220
[ktoe]
Udeo biogoriva (4)
(lan 21.2)
Uvoz (5) [%] 42 54 60
Vodonik od OIE
[ktoe]
Obnovljiva elektrina energija
[ktoe]
Drumski saobraaj
[ktoe]
Van drumski saobraaj [ktoe]
Ostalo (biogas, biljna ulja i sl.) navesti
[ktoe]
Udeo biogoriva (6)
(lan 21.2)
65 of 81 16.10.2014 11:33
UKUPNO [ktoe] 34 74 117 159 203 246
5.2. Ukupan doprinos oekivan od energetske efikasnosti i mera utede energije za

ispunjenje obaveznih ciljeva za 2020. i indikativna privremena putanja za udele energije iz
obnovljivih izvora u proizvodnji elektrine energije, grejanju i hlaenju i saobraaju.
Oekivani ukupni doprinos mera energetske efikasnosti i mera utede energije na postizanje obavezujuih ciljeva za 2020.
godinu i trajektorije za udele energije iz OIE u proizvodnji elektrine energije, grejanju i hlaenju i saobraaju prikazani su
u Tabeli 1, Poglavlje 2.
5.3. Procena uticaja (opciono)
Procenjeni finansijski uticaji prikazani su u podnaslovu 5.1 tabele 9a i 9b.
5.4. Priprema Nacionalnog plana za obnovljive izvora energije i praenje njegovog

sprovoenja
(a) Kako su regionalni i/ili lokalni organi vlasti i/ ili gradovi ukljueni u izradu ovog akcionog plana? Da li su ukljueni ostali
akteri?
Nacionalni akcioni plan za obnovljive energije je pripremljen u skladu sa lanom 52. Zakona o energetici. Ovaj dokument je
istovremeno pripreman sa strategijom energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, i
usaglaen je sa vaeom domaom regulativom u oblasti energetike i zatite ivotne sredine, kao i u oblasti graevinarstva
i urbanizma, prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Nacionalni
akcioni plan je usaglaen i sa merama energetske efikasnosti, odnosno sa Prvim akcionim planom za energetsku efikasnost
Republike Srbije.
U pripremi Nacionalnog akcionog plana za OIE uestvovala je radna grupa sastavljena od predstavnika ministarstava,
pokrajinskih sekretarijata i javnih preduzea. Za pripremu i usvajanje akcionog plana bile su organizovane javne rasprave
sa predstavnicima lokalnih i regionalnih institucija ije su aktivnosti povezane sa OIE, kao i sa razliitim organizacijama iz
dravnog i privatnog sektora.
(b) Da li postoje planovi za razvoj regionalnih/lokalnih strategija za obnovljive izvore energije? Ako je tako, molimo
objasnite? U sluaju da su relevantne nadlenosti prenete na regionalne/lokalne nivoe, koji mehanizam e obezbediti
usklaenost sa nacionalnim ciljem?
U narednom periodu, u okviru aktivnosti na uspostavljanju energetskih menadera na lokalnom/regionalnom nivou bie
posveena panja i aktivnostima u oblasti OIE. Izuzetno je znaajno da korienje OIE bude planirano i praeno na
lokalnom nivou jer je proizvodnja energije za grejanje i hlaenje u nadlenosti jedinica lokalne samouprave, kao i
donoenje akata o merama podrke u ovom sektoru.
(c) Molimo objasnite obavljenu javnu raspravu za pripremu ovog Akcionog plana.
Nacrt nacionalnog akcionog plana predstavljen je na javnoj prezentaciji decembra 2012. godine, a objavljen je i na internet
prezentaciji Ministarstva energetike, razvoja i zatite ivotne sredine. Istovremeno, dostavljen je zvanino svim nadlenim
ministarstvima i institucijama na miljenje. Na osnovu sugestija i komentara koji su dobijeni, pripremljena je konana
verzija dokumenta.
(d) Molimo navedite vau nacionalnu nadlenu instituciju/nacionalni organ ili telo odgovorno za praenje Akcionog plana za
obnovljive izvore energije?
Ministarstvo nadleno za poslove iz oblasti energetike prati sprovoenje Nacionalnog akcionog plana, prema lanu 52.
Zakona o energetici.
(e) Da li imate sistem za praenje, ukljuujui indikatore za pojedine mere i instrumente, za praenje sprovoenja
Akcionog plana za OIE? Ako je tako, molimo dajte vie detalja o tome?
Ministarstvo nadleno za poslove iz oblasti energetike prati sprovoenje Nacionalnog akcionog plana i o tome dostavlja
Vladi godinji izvetaj, prema lanu 52. Zakona o energetici. Procena ostvarenja postavljenih ciljeva u Nacionalnom
akcionom planu za prethodnu godinu e koristiti indikatore u skladu sa meunarodnom metodologijom za izvetavanje u
meunarodnim sporazumima i na nivou EU.
Obavezni indikatori za praenje implementacije Nacionalnog akcionog plana za OIE su:
66 of 81 16.10.2014 11:33
1) udeo OIE u bruto finalnoj potronji energije;
2) udeo OIE u potronji energije u sektoru grejanja i hlaenja;
3) udeo OIE u potronji energije u sektoru elektrine energije;
4) udeo OIE u potronji energije u sektoru saobraaja;
5) ukupna godinja potronja energije u sektoru grejanja i hlaenja;
6) ukupna godinja potronja energije u sektoru elektrine energije;
7) ukupna godinja potronja energije u sektoru saobraaja;
8) godinja potronja sredstava za promociju EE i OIE.
6. PREGLED REGULATIVE IZ OBLASTI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
I. Osnovni meunarodni propisi
Br. Naziv Opis

I.1 Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Ratifikuje se Ugovor o osnivanju Energetske
Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice izmeu Evropske zajednice i
Zajednice i Republike Albanije, Republike Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne
Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive
Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike
Makedonije, Republike Crne Gore, Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i
Rumunije, Republike Srbije i Privremene Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu
Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, u u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta
skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, potpisan 25.
Bezbednosti Ujedinjenih nacija ("Slubeni oktobra 2005. godine u Atini, u originalu na
glasnik RS", broj 62/06) engleskom jeziku.
I.2 Zakon o potvrivanju Sporazuma o Potvruje se Sporazum o stabilizaciji i
stabilizaciji i pridruivanju izmeu pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i
Evropskih zajednica i njihovih drava njihovih drava lanica, sa jedne strane i
lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije, Republike Srbije, sa druge strane, koji je
sa druge strane ("Slubeni glasnik RS", broj potpisan 29. aprila 2008. godine u
83/08) Luksemburgu, na srpskom i zvaninim jezicima
Evropske unije.
I.3 Zakon o potvrivanju Konvencije o Potvruje se Konvencija o dostupnosti
dostupnosti informacija, ueu javnosti u informacija, ueu javnosti u donoenju
donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima
u pitanjima ivotne sredine ("Slubeni ivotne sredine, sainjena 25. juna 1998.
glasnik RS", broj 38/09) godine u Arhusu (Danska), u originalu na
engleskom, francuskom i ruskom jeziku.
I.4 Zakon o potvrivanju Okvirne konvencije
ujedinjenih nacija o promeni klime, sa
aneksima ("Slubeni glasnik RS", broj 2/97)
I.5 Zakon o potvrivanju Kjoto protokola uz Potvruje se Kjoto Protokol uz Okvirnu
Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime,
promeni klime ("Slubeni glasnik RS", br. sainjen u Kjotu 11. decembra 1997. godine na
88/07 i 38/09) arapskom, kineskom, engleskom, francuskom,
ruskom i panskom jeziku.
II. Osnovni propisi Republike Srbije
Br. Naziv Opis

II.1 Zakon o ministarstvima ("Slubeni glasnik Ovim zakonom obrazuju se ministarstva i
RS", broj 72/12) posebne organizacije i utvruje njihov
delokrug. Posebne organizacije mogu se
obrazovati i njihov delokrug moe se utvrditi i
posebnim zakonom.
II.2 Zakon o dravnoj upravi ("Slubeni glasnik Dravna uprava je deo izvrne vlasti Republike
RS", br. 79/05, 101/07 i 95/10) Srbije koji vri upravne poslove u okviru prava i
dunosti Republike Srbije. Dravnu upravu ine
67 of 81 16.10.2014 11:33
ministarstva, organi uprave u sastavu

ministarstava i posebne organizacije.
II.3 Zakonom o utvrivanju odreenih Ovim zakonom blie se odreuju nadlenosti
nadlenosti Autonomne pokrajine autonomne pokrajine, naroito u oblastima u
Vojvodine ("Slubeni glasnik RS", broj kojima Republika ureuje sistem. Ovim
6/02) zakonom ureuju se i odreena pitanja koja se
odnose na osnivanje, organizaciju i rad
organizacionih jedinica republikih fondova i
zavoda na teritoriji autonomne pokrajine.
II.4 Zakon o optem upravnom postupku Po ovom zakonu duni su da postupaju dravni
("Slubeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i organi kad u upravnim stvarima, neposredno
"Slubeni glasnik RS", broj 30/10) primenjujui propise, reavaju o pravima,
obavezama ili pravnim interesima fizikog lica,
pravnog lica ili druge stranke, kao i kad
obavljaju druge poslove utvrene ovim
zakonom.
II.5 Zakon o tehnikim zahtevima za proizvode Ovim zakonom ureuje se nain propisivanja
i ocenjivanje usaglaenosti ("Slubeni tehnikih zahteva za proizvode i donoenje
glasnik RS", broj 39/09) tehnikih propisa, ocenjivanje usaglaenosti
proizvoda sa propisanim tehnikim zahtevima,
obaveze isporuioca proizvoda i vlasnika
proizvoda u upotrebi, vaenje inostranih
isprava o usaglaenosti i znakova
usaglaenosti, obavetavanje o tehnikim
propisima i postupcima ocenjivanja
usaglaenosti i vrenje nadzora nad
sprovoenjem ovog zakona i propisa donetih na
osnovu ovog zakona.
II.6 Zakon o trgovini ("Slubeni glasnik RS", Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain za
br. 53/10 i 10/13) obavljanje i unapreenje trgovine na
jedinstvenom tritu Republike Srbije, kao i
zatita trita, zatita od nepotene trine
utakmice i nadzor. Trgovina se vri pod
uslovima i na nain ureen ovim zakonom i
drugim propisima kojima se ureuje promet
robe i usluga, kao i dobrim poslovnim obiajima
i poslovnim moralom.
II.7 Zakon o trinom nadzoru ("Slubeni Ovim zakonom ureuje se oblast trinog
glasnik RS", broj 92/11) nadzora koju vre nadleni organi trinog
nadzora u propisanom delokrugu, opta pravila
za sprovoenje aktivnosti i preduzimanje mera
trinog nadzora, saradnja organa trinog
nadzora i carinskog organa, razmena
informacija i komunikacija sa zainteresovanim
stranama, opta naela za primenu znaka
usaglaenosti, planiranje i praenje aktivnosti
trinog nadzora i koordinacija u toj oblasti.
II.8 Zakon o akcizama ("Slubeni glasnik RS", Ovim zakonom ureuje se oporezivanje
br. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, akcizama.
43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - dr.
zakon, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, Akcizama se oporezuju proizvodi utvreni ovim
101/11, 93/12 ,119/12 i 47/13) zakonom.
II.9 Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju Ovim zakonom ureuju se ciljevi poljoprivredne
("Slubeni glasnik RS", br. 41/09 i 10/13) politike i nain njenog ostvarivanja, vrste
podsticaja u poljoprivredi, uslovi za
ostvarivanje prava na podsticaje, evidentiranje
i izvetavanje u poljoprivredi, integrisani
poljoprivredni informacioni sistem, nadzor nad
sprovoenjem ovog zakona.
II.10 Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS", Ovim zakonom ureuje se pravni status voda,
br. 30/10 i 93/12) integralno upravljanje vodama, upravljanje
vodnim objektima i vodnim zemljitem, izvori i
naini finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad
sprovoenjem ovog zakona, kao i druga pitanja
znaajna za upravljanje vodama.
II.11 Uredba o visini naknade za korienje Ovom uredbom utvruje se visina naknade za
voda, zatitu voda i naknade za izvaeni korienje voda, naknade za zatitu voda i
materijal iz vodotoka za 2013. godinu naknade za izvaeni materijal iz vodotoka u
68 of 81 16.10.2014 11:33
("Slubeni glasnik RS", broj 16/13) skladu sa kriterijumima utvrenim Zakonom o

vodama.
II.12 Pravilnik o sadrini i obrascu zahteva za Ovim pravilnikom propisuje se sadrina i
izdavanje vodnih akata i sadrini miljenja obrazac zahteva za izdavanje vodnih akata, i
u postupku izdavanja vodnih uslova to: vodnih uslova, vodne saglasnosti i vodne
("Slubeni glasnik RS", broj 74/10) dozvole, kao i sadrina miljenja koje javno
vodoprivredno preduzee i republika
organizacija nadlena za hidrometeoroloke
poslove izdaje u postupku izdavanja vodnih
uslova
II.13 Zakon o javnim preduzeima ("Slubeni Javno preduzee je preduzee koje obavlja
glasnik RS", broj 119/12) delatnost od opteg interesa, a koje osniva
drava, odnosno jedinica lokalne samouprave ili
autonomna pokrajina.
Javno preduzee se osniva i posluje u skladu sa

ovim zakonom, zakonom kojim se ureuju
uslovi i nain obavljanja delatnosti od opteg
interesa i zakonom kojim se ureuje pravni
poloaj privrednih drutava.
II.14 Zakon o javnoj svojini ("Slubeni glasnik Ovim zakonom ureuje se pravo javne svojine i
RS", broj 72/11) odreena druga imovinska prava Republike
Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave.
II.15 Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni Ovim zakonom ureuje se pravni poloaj
glasnik RS", br. 36/11 i 99/11) privrednih drutava, a naroito njihovo
osnivanje, upravljanje, statusne promene,
promene pravne forme, prestanak i druga
pitanja od znaaja za njihov poloaj, kao i
pravni poloaj preduzetnika.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na oblike

obavljanja privredne delatnosti koji su osnovani
i posluju u skladu sa posebnim zakonom, osim
ako je tim zakonom drugaije propisano.
II.16 Zakon o komunalnim delatnostima Ovim zakonom odreuju se komunalne
("Slubeni glasnik RS", broj 88/11) delatnosti i ureuju opti uslovi i nain njihovog
obavljanja.
Komunalne delatnosti u smislu ovog zakona su

delatnosti pruanja komunalnih usluga od
znaaja za ostvarenje ivotnih potreba fizikih i
pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne
samouprave duna da stvori uslove za
obezbeenje odgovarajueg kvaliteta, obima,
dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad
njihovim vrenjem.
Komunalne delatnosti su delatnosti od opteg

interesa.
U komunalne delatnosti ubraja se i proizvodnja

i distribucija toplotne energije, koja predstavlja
delatnost od opteg ekonomskog interesa u
smislu propisa o zatiti potroaa.
Skuptina jedinice lokalne samouprave moe

kao komunalne odrediti i druge delatnosti od
lokalnog interesa i propisati uslove njihovog
obavljanja.
II.17 Zakon o javno privatnom partnerstvu i Ovim zakonom ureuju se: uslovi i nain
koncesijama ("Slubeni glasnik RS", broj izrade, predlaganja i odobravanja projekata
88/11) javno - privatnog partnerstva; odreuju
subjekti nadleni, odnosno ovlaeni za
predlaganje i realizaciju projekata javno -
privatnog partnerstva; prava i obaveze javnih i
privatnih partnera; oblik i sadrina ugovora o
javno - privatnom partnerstvu sa ili bez
69 of 81 16.10.2014 11:33
elemenata koncesije i pravna zatita u

postupcima dodele javnih ugovora; uslovi i
nain davanja koncesije, predmet koncesije,
subjekti nadleni, odnosno ovlaeni za
postupak davanja koncesije, prestanak
koncesije; zatita prava uesnika u postupcima
dodele javnih ugovora; osnivanje, poloaj i
nadlenost Komisije za javno privatno
partnerstvo, kao i druga pitanja od znaaja za
javno - privatno partnerstvo, sa ili bez
elemenata koncesije, odnosno za koncesiju.
II.18 Zakon o umama ("Slubeni glasnik RS", Ovim zakonom ureuje se ouvanje, zatita,
br. 30/10 i 93/12) planiranje, gajenje i korienje uma,
raspolaganje umama i umskim zemljitem,
nadzor nad sprovoenjem ovog zakona, kao i
druga pitanja znaajna za ume i umsko
zemljite.
III. Zakonska regulativa koja ureuje oblasti energetskih delatnosti (elektrina energija - toplotna energija -
biogoriva)
Br. Naziv Opis

III.1 Zakon o energetici ("Slubeni glasnik RS", Ovim zakonom ureuju se ciljevi energetske
br. 57/11, 80/11 - ispravka, 93/12 i politike i nain njenog ostvarivanja, uslovi za
124/12) pouzdanu, sigurnu i kvalitetnu isporuku
energije i energenata, i uslovi za sigurno
snabdevanje kupaca, uslovi za izgradnju novih
energetskih objekata, uslovi i nain obavljanja
energetskih delatnosti, nain organizovanja i
funkcionisanja trita elektrine energije i
prirodnog gasa, prava i obaveze uesnika na
tritu, zatita kupaca energije i energenata,
nain, uslovi i podsticaji za proizvodnju energije
iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje
elektrine i toplotne energije, prava i dunosti
dravnih organa, poloaj, nain finansiranja,
poslovi i druga pitanja od znaaja za rad
Agencije za energetiku Republike Srbije u
izvravanju ovog zakona, kao i nadzor nad
sprovoenjem ovog zakona.
III.2 Zakon o efikasnom korienju energije Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain
("Slubeni glasnik RS", broj 25/13) efikasnog korienja energije i energenata u
sektoru proizvodnje, prenosa, distribucije i
potronje energije; politika efikasnog korienja
energije; sistem energetskog menadmenta;
oznaavanje nivoa energetske efikasnosti
proizvoda koji utiu na potronju energije;
minimalni zahtevi energetske efikasnosti u
proizvodnji, prenosu i distribuciji elektrine i
toplotne energije i isporuci prirodnog gasa;
finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj
oblasti, kao i druga pitanja od znaaja za prava
i obaveze fizikih i pravnih lica u vezi sa
efikasnim korienjem energije.
III.3 Odluka o utvrivanju Strategije razvoja Utvruje se Strategija razvoja energetike
energetike Republike Srbije do 2015. Republike Srbije do 2015. godine koja je
godine ("Slubeni glasnik RS", broj 44/05) odtampana uz ovu odluku i ini njen sastavni
deo.
III.4 Uredba o utvrivanju Programa U Uredbi o utvrivanju Programa ostvarivanja
ostvarivanja Strategije razvoja energetike Strategije razvoja energetike Republike Srbije
Republike Srbije do 2015. godine za period do 2015. godine za period od 2007. do 2012.
od 2007. do 2012. godine ("Slubeni godine ("Slubeni glasnik RS", br. 17/07, 73/07
glasnik RS", br. 17/07, 73/07, 99/09 i i 99/09), u Programu ostvarivanja Strategije
27/10) razvoja energetike Republike Srbije do 2015.
godine za period od 2007. do 2012. godine,
menjanju se odeljci:
70 of 81 16.10.2014 11:33
1. povrinska eksploatacija uglja; 2. podzemna

eksploatacija uglja; 3. naftna privreda; 4.
transport nafte; 5. gasna privreda; 6.
hidroelektrane; 7. termoelektrane i
termoelektrane - toplane; 8. elektrodistribucija;
9. prenos elektrine energije; 10. gradske
toplane i individualne kotlarnice; 11.
industrijska energetika; 12. energetska
efikasnost; 14. fond za energetsku efikasnost i
15. zatita ivotne sredine.
III.5 Uredba o uslovima isporuke elektrine Ovom uredbom propisuju se blii uslovi
energije ("Slubeni glasnik RS", broj isporuke elektrine energije, kao i mere koje se
107/05) preduzimaju u sluaju da je ugroena sigurnost
isporuke elektrine energije kupcima usled
poremeaja u funkcionisanju
elektroenergetskog sistema ili poremeaja na
tritu elektrine energije na teritoriji Republike
Srbije i to:
1) uslovi i nain davanja odobrenja za

prikljuenje na prenosni, odnosno distributivni
elektroenergetski sistem;
2) uslovi i nain prikljuenja privremenih

objekata, gradilita i objekata u probnom radu
na prenosni odnosno distributivni
elektroenergetski sistem;
3) mere koje se preduzimaju u sluaju

kratkotrajnih poremeaja usled havarija i
drugih nepredvienih situacija zbog kojih je
ugroena sigurnost funkcionisanja
elektroenergetskog sistema, kao i zbog
nepredvienih i neophodnih radova na
odravanju elektroenergetskih objekata ili
neophodnih radova na proirenju
elektroenergetskog sistema, kao i drugi uslovi i
mere za snabdevanje kupaca elektrinom
energijom;

nastupanja opte nestaice elektrine energije
zbog okolnosti iz lana 76. Zakona o energetici;
5) uslovi i nain obustave isporuke elektrine

energije;
6) uslovi i nain racionalne potronje i tednje

elektrine energije;
7) uslovi i nain preduzimanja mera i

utvrivanje redosleda ogranienja isporuke
elektrine energije, kao i mere tednje i
racionalne potronje elektrine energije u
sluaju opte nestaice elektrine energije;
8) uslovi snabdevanja objekata kupaca kojima

se ne moe obustaviti isporuka elektrine
energije zbog neizvrenih obaveza za
isporuenu elektrinu energiju ili u drugim
sluajevima;
9) nain obrauna i naplate elektrine energije;
10) nain regulisanja meusobnih odnosa

izmeu isporuioca i kupca kome se ne moe
obustaviti isporuka elektrine energije;
71 of 81 16.10.2014 11:33
11) nain merenja isporuene elektrine

energije;
12) nain obrauna neovlaeno preuzete

elektrine energije;
13) nain obavetavanja kupaca u sluajevima

iz ta. 3), 4), 5), 6) i 7).
III.6 Uredba o uslovima i postupku sticanja Ovom uredbom se blie propisuju uslovi i
statusa povlaenog proizvoaa elektrine postupak sticanja statusa povlaenog
energije ("Slubeni glasnik RS", broj 8/13) proizvoaa elektrine energije, sadrinu
zahteva za sticanje statusa povlaenog
proizvoaa elektrine energije, dokazi o
ispunjavanju uslova za sticanje statusa
povlaenog proizvoaa elektrine energije,
minimalni stepen iskorienja primarne energije
u elektranama sa kombinovanom proizvodnjom
u zavisnosti od vrste osnovnog goriva i
instalisane snage, maksimalnu ukupnu
instalisanu snagu vetroelektrana i solarnih
elektrana za koje se moe stei povlaen,
odnosno privremeni povlaeni status
proizvoaa elektrine energije, obaveze
povlaenog proizvoaa i nain kontrole
ispunjavanja propisanih obaveza, kao i sadrinu
i nain voenja Registra povlaenih
proizvoaa elektrine energije.
III.7 Uredba o merama podsticaja za povlaene Ovom uredbom blie se definiu kategorije
proizvoae elektrine energije ("Slubeni povlaenih proizvoaa elektrine energije,
glasnik RS", broj 8/13) propisuju mere podsticaja, uslovi za njihovo
ostvarivanje, nain odreivanja podsticajnog
perioda, prava i obaveze koje iz tih mera
proizlaze za povlaene proizvoae i druge
energetske subjekte i ureuje sadrinu ugovora
i predugovora o otkupu elektrine energije od
povlaenog proizvoaa.
III.8 Uredba o nainu obrauna i nainu Ovom uredbom propisuje se nain obrauna,
raspodele prikupljenih sredstava po osnovu nain naplate, odnosno plaanja i prikupljanja
naknade za podsticaj povlaenih sredstava po osnovu naknade, kao i nain
proizvoaa elektrine energije ("Slubeni raspodele prikupljenih sredstava po osnovu
glasnik RS", broj 8/13) naknade za podsticaj povlaenih proizvoaa
elektrine energije.
III.9 Uredba o visini posebne naknade za Ovom uredbom utvruje se visina posebne
podsticaj u 2013. godini ("Slubeni glasnik naknade za podsticaj u 2013. godini.
RS", broj 8/13)
III.10 Uredba uslovima za isporuku prirodnog Ovom uredbom propisuju se blii uslovi
gasa ("Slubeni glasnik RS", br. 47/06, isporuke prirodnog gasa, kao i mere koje se
3/10 i 48/10) preduzimaju u sluaju da je ugroena sigurnost
isporuke prirodnog gasa kupcima usled
poremeaja u funkcionisanju transportnog,
odnosno distributivnog sistema ili poremeaja
na tritu prirodnog gasa na teritoriji Republike
Srbije, i to:
1) uslovi i nain davanja odobrenja za

prikljuenje na transportni, odnosno
distributivni sistem prirodnog gasa;

kratkotrajnih poremeaja usled havarija i
drugih nepredvienih situacija zbog kojih je
ugroena sigurnost funkcionisanja
transportnog, odnosno distributivnog sistema
prirodnog gasa, kao i zbog neophodnih radova
na odravanju energetskih objekata ili
neophodnih radova na proirenju sistema, kao i
drugi uslovi i mere za snabdevanje kupaca
prirodnim gasom;
72 of 81 16.10.2014 11:33

nastupanja opte nestaice prirodnog gasa,
zbog okolnosti iz lana 76. Zakona o energetici;
4) uslovi i nain obustave isporuke prirodnog

gasa;
5) uslovi i nain racionalne potronje i tednje

prirodnog gasa;
6) uslovi i nain preduzimanja mera i redosled

ogranienja isporuke prirodnog gasa, kao i
mere tednje i racionalne potronje prirodnog
gasa u sluaju opte nestaice prirodnog gasa;
7) uslovi snabdevanja objekata kupaca kojima

se ne moe obustaviti isporuka prirodnog gasa
zbog neizvrenih obaveza za isporueni prirodni
gas ili u drugim sluajevima;
8) nain regulisanja meusobnih odnosa izmeu

isporuioca i kupca kome se ne moe obustaviti
isporuka prirodnog gasa;
9) nain merenja isporuenog prirodnog gasa;
10) nain obrauna neovlaeno preuzetog

prirodnog gasa;
11) nain obavetavanja kupaca u sluajevima

iz ta. 2), 3), 4), 5) i 6).
III.11 Pravilnik o kriterijumima za izdavanje Ovim pravilnikom propisuju se blii kriterijumi
energetske dozvole, sadrini zahteva i za izdavanje energetske dozvole, sadrina
nainu izdavanja energetske dozvole zahteva i nain izdavanja energetske dozvole,
("Slubeni glasnik RS", br. 23/06 i 113/08) kao i sadrina registra izdatih energetskih i
dozvola koje su prestale da vae.
III.12 Pravilnik o bliim uslovima i sadrini Ovim pravilnikom blie se propisuju uslovi u
zahteva za izdavanje, izmenu i oduzimanje pogledu strunog kadra za obavljanje poslova
licence za obavljanje energetskih delatnosti tehnikog rukovoenja u energetskim
i o nainu voenja registra izdatih i objektima, odnosno za obavljanje poslova na
oduzetih licenci ("Slubeni glasnik RS", broj odravanju objekata za transport i distribuciju
31/13) prirodnog gasa i rukovaoce u tim objektima,
nain izdavanja i oduzimanja licence za
obavljanje energetske delatnosti, nain voenja
registra izdatih i oduzetih licenci.
III.13 Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za Ovim pravilnikom propisuju se tehniki i drugi
tena goriva naftnog porekla ("Slubeni zahtevi koje moraju da ispunjavaju tena
glasnik RS", broj 123/12) goriva naftnog porekla koja se koriste kao
goriva za motore sa unutranjim sagorevanjem
i kao energetska goriva koja se stavljaju u
promet na trite Republike Srbije, kao i nain
ocenjivanja usaglaenosti tenih goriva.
III.14 Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za Ovim pravilnikom propisuju se tehniki i drugi
tena goriva bioporekla ("Slubeni list SCG" zahtevi koje moraju da ispune tena goriva
, broj 23/06) bioporekla koja se koriste kao energetska
goriva i goriva za dizel motore.
III.15 Pravilnik o rokovima, sadraju i nainu Ovim pravilnikom blie se propisuju rokovi,
dostavljanja podataka o nabavci i prodaji sadraj i nain dostavljanja podataka od strane
nafte, derivata nafte, biogoriva i energetskih subjekata koji obavljaju delatnost
komprimovanog prirodnog gasa ("Slubeni proizvodnje i trgovine naftom, derivatima nafte,
glasnik RS", broj 22/13) biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom
i trgovine motornim i drugim gorivima na
stanicama za snabdevanje vozila.
III.16 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada Ovim pravilnikom blie se propisuju energetska
("Slubeni glasnik RS", broj 61/11) svojstva i nain izraunavanja toplotnih
svojstava objekata visokogradnje, kao i
energetski zahtevi za nove i postojee objekte.
73 of 81 16.10.2014 11:33
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na:

zgrade za koje se ne izdaje graevinska
dozvola; zgrade koje se grade na osnovu
privremene graevinske dozvole, kao i zgrade
koje se grade na osnovu graevinske dozvole
za pripremne radove; radionice, proizvodne
hale, industrijske zgrade koje se ne greju i ne
klimatizuju; zgrade koje se povremeno koriste
tokom zimske i letnje sezone (manje od 25%
vremena trajanja zimske odnosno letnje
sezone).
III.17 Pravilnik o uslovima, sadrini i nainu Ovim pravilnikom blie se propisuju uslovi,
izdavanja sertifikata o energetskim sadrina i nain izdavanja sertifikata o
svojstvima zgrada ("Slubeni glasnik RS", energetskim svojstvima zgrada.
br. 61/11 i 3/12)
Sertifikat je dokument koji sadri izraunate
vrednosti potronje energije u okviru odreene
kategorije zgrada, energetski razred i
preporuke za poboljanje energetskih svojstava
zgrade (energetski paso).
III.19 Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i Ovim zakonom ureduju se uslovi za bezbedan i
tenih ugljovodonika i distribuciji gasovitih nesmetan cevovodni transport gasovitih i tenih
ugljovodonika ("Slubeni glasnik RS", broj ugljovodonika i distribuciju gasovitih
104/09) ugljovodonika, projektovanje i izgradnja,
odravanje i korienje cevovoda i unutranjih
gasnih instalacija.
III.20 Kriterijumi i merila za odreivanje visine Primenom navedenih kriterijuma i merila i na
naknade za obavljanje energetskih osnovu merila u skladu sa elementima koji su
delatnosti ("Slubeni glasnik RS", br. 76/11 njima utvreni odreuje se naknada koju
i 1/13) energetski subjekti plaaju za licencu za
obavljanje energetskih delatnosti.
III.21 Odluka o utvrivanju Metodologije za Ovom metodologijom se odreuju uslovi i nain
odreivanje cene pristupa sistemu za utvrivanja maksimalne visine prihoda
prenos elektrine energije ("Slubeni energetskog subjekta koji obavlja delatnost
glasnik RS", br. 93/12 i 123/12) prenosa elektrine energije i upravljanja
prenosnim sistemom, kriterijumi i pravila za
raspodelu tog prihoda, elementi za obraun i
nain obrauna usluge prenosa elektrine
energije, tarife za obraun cene pristupa
sistemu za prenos elektrine energije i nain
njihovog izraunavanja, kao i nain, postupak i
rokovi za dostavljanje dokumentacije i vrsta
dokumentacije koju operator prenosnog
sistema dostavlja Agenciji za energetiku
Republike Srbije.
distribuciju elektrine energije ("Slubeni energetskog subjekta koji obavlja delatnost
glasnik RS", broj 105/12) distribucije elektrine energije i upravljanja
distributivnim sistemom, kriterijumi i pravila za
raspodelu tog prihoda, elementi za obraun i
nain obrauna usluge distribucije elektrine
energije, tarife za obraun cene pristupa
sistemu za distribuciju elektrine energije i
nain njihovog izraunavanja, kao i nain,
postupak i rokovi za dostavljanje
dokumentacije i vrsta dokumentacije koju
operator sistema dostavlja Agenciji za
energetiku Republike.
odreivanje cene elektrine energije za utvrivanja maksimalne visine prihoda
javno snabdevanje ("Slubeni glasnik RS", energetskog subjekta koji obavlja delatnost
broj 93/12) javnog snabdevanja elektrinom energijom,
kriterijumi i pravila za raspodelu tog prihoda,
elementi za obraun i nain obrauna elektrine
energije za javno snabdevanje, tarife za
obraun cene elektrine energije za javno
snabdevanje i nain njihovog izraunavanja,
74 of 81 16.10.2014 11:33
kao i nain, postupak i rokovi za dostavljanje

dokumentacije i vrsta dokumentacije koju javni
snabdeva dostavlja Agenciji za energetiku
Republike Srbije.
III.24 Odluka o utvrivanju Metodologije za Ovom metodologijom utvruju se nain i blii
odreivanje trokova prikljuenja na sistem kriterijumi za obraun trokova prikljuenja
za transport i distribuciju prirodnog gasa objekta proizvoaa i krajnjeg kupca prirodnog
("Slubeni glasnik RS", broj 77/12) gasa na sistem za transport prirodnog gasa
(radnog pritiska veeg od 16 bara), odnosno
distributivni sistem (radnog pritiska 16 bara i
nieg), u zavisnosti od mesta prikljuenja,
odobrenog kapaciteta, potrebe za izvoenjem
radova, potrebe za ugraivanjem neophodne
opreme, ureaja i materijala, drugih objektivnih
kriterijuma, kao i nain, postupak i rokove za
dostavljanje podataka i dokumentacije Agenciji
za energetiku Republike Srbije.
transport prirodnog gasa ("Slubeni glasnik energetskog subjekata koji obavlja delatnost
RS", br. 93/12 i 123/12) transporta i upravljanja transportnim sistemom
za prirodni gas (u daljem tekstu: operator
transportnog sistema), kriterijumi i pravila za
raspodelu tog prihoda, elementi za obraun (u
daljem tekstu: tarifni elementi) i nain
obrauna usluge transporta prirodnog gasa,
tarife za obraun cene pristupa sistemu za
transport prirodnog gasa i nain njihovog
izraunavanja, kao i nain, postupak i rokovi za
dostavljanje dokumentacije i vrsta
dokumentacije koju operator transportnog
sistema dostavlja Agenciji za energetiku
Republike Srbije.
odreivanje cene prirodnog gasa za javno utvrivanja maksimalne visine prihoda
snabdevanje ("Slubeni glasnik RS", broj energetskog subjekta koji obavlja delatnost
93/12); javnog snabdevanja elektrinom energijom (u
daljem tekstu: javni snabdeva), kriterijumi i
pravila za raspodelu tog prihoda, elementi za
obraun (u daljem tekstu: tarifni elementi) i
nain obrauna elektrine energije za javno
snabdevanje, tarife za obraun cene elektrine
energije za javno snabdevanje i nain njihovog
dokumentacije koju javni snabdeva dostavlja
Agenciji za energetiku Republike Srbije.
Odluka o utvrivanju Metodologije za Ovom metodologijom se odreuju uslovi i nain
distribuciju prirodnog gasa ("Slubeni energetskog subjekta koji obavlja delatnost
glasnik RS", broj 123/12) distribucije i upravljanja distributivnim
sistemom za prirodni gas (u daljem tekstu:
operator sistema), kriterijumi i pravila za
raspodelu tog prihoda, elementi za obraun (u
daljem tekstu: tarifni elementi) i nain
obrauna usluge distribucije prirodnog gasa,
tarife za obraun cene pristupa sistemu za
distribuciju prirodnog gasa i nain njihovog
dokumentacije koju operator sistema dostavlja
Agenciji za energetiku Republike Srbije.
III.27 Odluka o utvrivanju Metodologije za Ovom metodologijom se blie utvruju
odreivanje trokova prikljuenja na sistem kriterijumi i nain odreivanja trokova
za prenos i distribuciju elektrine energije prikljuka energetskih objekata proizvoaa i
("Slubeni glasnik RS", broj 77/12) objekata kupaca na sistem za prenos, odnosno
distribuciju elektrine energije, u skladu sa
propisima kojima se ureuju obavljanje
energetskih delatnosti i uslovi isporuke
75 of 81 16.10.2014 11:33
elektrine energije.
III.28 Pravila o promeni snabdevaa ("Slubeni Ovim pravilima ureuju se uslovi i postupak
glasnik RS", broj 93/12) promene snabdevaa elektrinom energijom i
prirodnim gasom koji krajnjeg kupca
snabdevaju na osnovu ugovora o prodaji sa
potpunim snabdevanjem, kao i prava i obaveze
snabdevaa i operatora sistema u postupku
promene snabdevaa.
IV. Rudarstvo i geoloka istraivanja
Br. Naziv Opis

IV.1 Zakon o rudarstvu i geolokim Ovim zakonom ureuju se mere i aktivnosti
istraivanjima ("Slubeni glasnik RS", broj mineralne politike i nain njenog ostvarivanja,
88/11) uslovi i nain izvoenja geolokih istraivanja
mineralnih i drugih geolokih resursa,
istraivanja geoloke sredine, kao i geoloka
istraivanja radi prostornog i urbanistikog
planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i
sanacije terena, nain klasifikacije resursa i
rezervi mineralnih sirovina i podzemnih voda,
eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i
geotermalnih resursa, izgradnja, korienje i
odravanje rudarskih objekata, postrojenja,
maina i ureaja, izvoenje rudarskih radova,
upravljanje rudarskim otpadom, postupci
sanacije i rekultivacije naputenih rudarskih
objekata, kao i nadzor nad sprovoenjem ovog
zakona.
IV.2 Uredbu o visini i nainu plaanja naknade Ovom uredbom utvruje se visina i nain
za primenjena geoloka istraivanja plaanja naknade za vrenje primenjenih
mineralnih i drugih geolokih resursa za geolokih istraivanja mineralnih i drugih
2013. godinu ("Slubeni glasnik RS", broj geolokih resursa, za 2013. godinu.
118/12)
IV.3 Pravilnik o utvrivanju godinjih programa Ovim pravilnikom utvruje se godinji program
osnovnih geolokih istraivanja za 2013. osnovnih geolokih istraivanja iz oblasti:
godinu ("Slubeni glasnik RS", broj 29/13) osnovnih geolokih istraivanja za izradu
geolokih karata, hidrogeolokih istraivanja,
inenjerskogeolokih istraivanja, istraivanja
mineralnih sirovina i geolokih istraivanja.
IV.4 Uredba o visini naknade za korienje ovom uredbom utvruje se visina naknade za
nemetalinih sirovina za dobijanje korienje nemetalinih sirovina za dobijanje
graevinskog materijala za 2013. godinu graevinskog materijala za 2013. godinu.
("Slubeni glasnik RS", broj 118/12) Nemetaline sirovine za dobijanje graevinskog
materijala u smislu ove uredbe su: tehniko -
graevinski kamen, arhitektonsko - graevinski
kamen, gline i sirovine za opekarsku i
keramiku industriju, sirovine za cementnu
industriju i industriju krea, kalcijum -
karbonatna sirovina i kvarcni pesak.
IV.5 Uredba o nainu plaanja naknade za ovom uredbom blie se ureuje nain plaanja
korienje mineralnih sirovina i naknade za korienje mineralnih sirovina i
geotermalnih resursa za 2013. godinu geotermalnih resursa za 2013. godinu koju
("Slubeni glasnik RS", broj 118/12) plaa nosilac eksploatacije kojem je odobreno
korienje mineralnih sirovina i geotermalnih
resursa.
IV.6 Pravilnik o kriterijumima na osnovu kojih se Ovim pravilnikom utvruju se kriterijumi na
odreuje potencijalnost podruja u pogledu osnovu kojih se odreuje potencijalnost
pronalaenja mineralnih sirovina ("Slubeni podruja u pogledu pronalaenja mineralnih
glasnik RS", broj 51/96) sirovina u okviru osnovnih geolokih
istraivanja.
IV.7 Pravilnik o sadrini projekta geolokih Ovim pravilnikom blie se odreuje sadrina
istraivanja i elaborata o rezultatima projekata geolokih istraivanja i elaborata o
geolokih istraivanja ("Slubeni glasnik rezultatima geolokih istraivanja.
RS", broj 51/96)
76 of 81 16.10.2014 11:33
IV.8 Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji Ovim pravilnikom propisuju se jedinstveni

rezervi podzemnih voda i voenju kriterijumi za utvrivanje rezervi podzemnih
evidencije o njima ("Slubeni list SFRJ", voda, uslovi za razvrstavanje u kategorije i
broj 34/79) klase, metode proraunavanja, nain
evidentiranja i sadraj elaborata o klasifikaciji,
kategorizaciji i proraunavanju rezervi
podzemnih voda.
IV.9 Pravilnik o sadrini rudarskih projekata Ovim pravilnikom propisuje se sadrina
("Slubeni glasnik RS", broj 27/97) rudarskih projekata, i to:
1) glavnog, dopunskog i uproenog rudarskog

projekta za eksploataciju vrstih mineralnih
sirovina;
2) glavnog i dopunskog rudarskog projekta za

eksploataciju leita nafte, prirodnog gasa i
geotermalne energije i uproenog rudarskog
projekta za izradu pojedinih buotina za naftu,
gas i podzemne vode, kao i za nadzemne
objekte za eksploataciju, pripremu i transport
nafte, gasa i vode;
3) glavnog rudarskog projekta za trajnu

obustavu radova na eksploataciji mineralnih
sirovina.
IV.10 Pravilnik o nainu vrenja rudarskih Ovim pravilnikom propisuje se nain vrenja
merenja ("Slubeni glasnik RS", broj 40/97) rudarskih merenja i uvanja originala planova i
karata, kao i nain izrade rudarskih planova,
voenja merakih knjiga i internog katastra
nepokretnosti rudnika.
IV.11 Pravilnik o sadrini dugoronog programa Ovim pravilnikom propisuje se sadrina
eksploatacije leita mineralnih sirovina i dugoronog programa eksploatacije leita
godinjih planova izvoenja rudarskih mineralnih sirovina i godinjih planova
radova ("Slubeni glasnik RS", broj 27/97) izvoenja rudarskih radova.
Dugoroni program eksploatacije leita

mineralnih sirovina i godinji planovi izvoenja
rudarskih radova izrauju se na osnovu
podataka o utvrenim koliinama i kvalitetu
mineralnih sirovina i uslova eksploatacije.
IV.12 Pravilnik o uslovima za obavljanje Ovim pravilnikom propisuju se uslovi za
odreenih strunih poslova pri eksploataciji obavljanje odreenih strunih poslova pri
mineralnih sirovina ("Slubeni glasnik RS", eksploataciji mineralnih sirovina.
br. 40/97 i 32/98)
Struni poslovi u smislu ovog pravilnika, su
poslovi:
1) rukovanja rudarskim mainama i

postrojenjima u procesu eksploatacije vrstih
mineralnih sirovina, nafte i gasa;
2) spasavanja u jamama i na eksploatacionim

poljima nafte i gasa;
3) rukovanje eksplozivnim sredstvima i

miniranja;
4) montae i odravanje maina, elektrinih

ureaja i instalacija u jamama ugroenim
eksplozivnim jamskim gasom ili opasnom
ugljenom prainom ili na objektima za
istraivanje i eksploataciju nafte i gasa i slojnih
voda, koji su ugroeni eksplozivnim zemnim
gasom.
IV.13 Pravilnik o uslovima i kriterijumima za Ovim pravilnikom blie se odreuju nain,
ustupanje izvoenja geolokih istranih uslovi i kriterijumi za ustupanje izvoenja
radova i dodelu sredstava za izvoenje tih geolokih istranih radova i dodelu sredstava za
radova ("Slubeni glasnik RS", broj 51/96) finansiranje izvoenja tih radova.
77 of 81 16.10.2014 11:33
IV.14 Pravilnik o uslovima i nainu vrenja Ovim pravilnikom propisuju se uslovi i nain
tehnikog pregleda rudarskih objekata vrenja tehnikog pregleda rudarskih objekata,
("Slubeni glasnik RS", broj 40/97) ureaja, postrojenja, opreme i instalacija koji
pripadaju tom objektu ili su u njega ugraeni ili
dela rudarskog objekta koji predstavlja
tehniko - tehnoloku celinu i kao takav moe
se samostalno koristiti.
IV.15 Pravilnik o uslovima i visini trokova za Ovim pravilnikom propisuju se uslovi i visina
izdavanje licence za obavljanje poslova u trokova za izdavanje licenci:
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
("Slubeni glasnik RS", broj 29/06) 1) pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje
poslova bezbednosti i zdravlja na radu;
2) pravnom licu i odgovornom licu za

obavljanje poslova pregleda i ispitivanja
opreme za rad i ispitivanja uslova radne
okoline.
IV.16 Pravilnik o uslovima, nainu i programu Ovim pravilnikom ureuju se uslovi, nain i
polaganja strunog ispita za obavljanje program polaganja strunog ispita za
strunih poslova pri eksploataciji mineralnih obavljanje strunih poslova tehnikog
sirovina ("Slubeni glasnik RS", br. 21/96 i rukovoenja, izrade rudarskih projekata,
47/96) rukovoenja rudarskim merenjima i izradom
rudarskih planova, rukovoenja poslovima
zatite na radu, strunog nadzora pri
eksploataciji mineralnih sirovina, kao i drugih
strunih poslova za ije je obavljanje kao uslov
propisano ovlaenje za obavljanje tih poslova.
IV.17 Pravilnik o sadrini studije izvodljivosti Ovim pravilnikom blie se ureuje sadrina
eksploatacije leita mineralnih sirovina studije izvodljivosti eksploatacije leita
("Slubeni glasnik RS", broj 108/06) mineralnih sirovina.
V. Zakonska regulativa iz oblasti prostornog planiranja
Br. Naziv Opis

V.1 Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain
glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, ureenja prostora, ureivanje i korienje
64/10 - odluka US, 24/11, 121/12 i 42/13) graevinskog zemljita i izgradnja objekata;
vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog
zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od
znaaja za ureenje prostora, ureivanje i
korienje graevinskog zemljita i za izgradnju
objekata.
V.2 Zakon o prostornom planu Republike Srbije Prostornim planom Republike Srbije od 2010.
od 2010. do 2020. godine ("Slubeni glasnik do 2020. godine utvruju se dugorone osnove
RS", broj 88/10) organizacije, ureenja, korienja i zatite
prostora Republike Srbije u cilju usaglaavanja
ekonomskog i socijalnog razvoja sa prirodnim,
ekolokim i kulturnim potencijalima i
ogranienjima na njenoj teritoriji.
V.3 Regionalni prostorni plan Autonomne Regionalnim prostornim planom Autonomne
pokrajine Vojvodine ("Slubeni list APV", Pokrajine Vojvodine, utvrene su dugorone
broj 22/11) osnove organizacije, ureenja korienja i
zatite prostora Autonomne Pokrajine
Vojvodine u cilju usaglaavanja ekonomskog i
socijalnog razvoja sa prirodnim, ekolokim i
kulturnim potencijalima i ogranienjima na
njenoj teritoriji.
V.4 Pravilnik o sadrini informacije o lokaciji i o Ovim pravilnikom blie se propisuje sadrina
sadrini lokacijske dozvole ("Slubeni informacije o lokaciji i sadrina lokacijske
glasnik RS", broj 3/10) dozvole.
V.5 Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja Ovim pravilnikom blie se propisuje sadrina i
graevinske dozvole ("Slubeni glasnik RS", nain izdavanja graevinske dozvole.
broj 93/11)
V.6 Pravilnik o sadrini nainu vrenja tehnikog Ovim pravilnikom blie se propisuje sadrina i
pregleda objekata i izdavanju upotrebne nain vrenja tehnikog pregleda objekta, kao i
dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 93/11) tehniki pregled pojedinih radova koji se vre u
toku graenja objekta i izdavanje upotrebne
78 of 81 16.10.2014 11:33
dozvole.
V.7 Pravilnik o projektu izvedenog objekta,
odnosno tehnikoj dokumentaciji o
izdavanju odobrenja za izgradnju i
upotrebne dozvole ("Slubeni glasnik RS",
broj 79/06)
V.8 Pravilnik o sadrini i obimu prethodnih Ovim pravilnikom blie se propisuje sadrina,
radova, prethodne studije opravdanosti i obim i nain izrade prethodne studije
studije opravdanosti ("Slubeni glasnik RS", opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju
broj 1/12) objekata.
V.9 Pravilnik o uslovima i postupku za izdavanje Ovim pravilnikom ureuju se uslovi i postupak
i oduzimanje licence za odgovornog za izdavanje i oduzimanje licence za
urbanistu, projektanta, izvoaa radova i odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa
odgovornog planera ("Slubeni glasnik RS", radova, kao i za odgovornog planera.
br. 116/04 i 69/06)
V.10 Pravilnik o nainu, postupku i sadrini Ovim pravilnikom blie se propisuju nain,
podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova postupak i sadrina podataka za utvrivanje
za izdavanje licence za izradu tehnike ispunjenosti uslova za izdavanje licence za
dokumentacije i licence za graenje izradu tehnike dokumentacije i licence za
objekata za koje odobrenje za izgradnju graenje objekata za koje odobrenje za
izdaje ministarstvo, odnosno autonomna izgradnju izdaje Ministarstvo, odnosno
pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje autonomna pokrajina, kao i uslovi za
tih licenci ("Slubeni glasnik RS", broj oduzimanje tih licenci.
114/04)
V.11 Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnike Ovim pravilnikom utvruje se sadrina i nain
kontrole glavnih projekata ("Slubeni vrenja tehnike kontrole glavnih projekata za
glasnik RS", broj 93/11) graenje objekata, glavnih projekata
rekonstrukcije, adaptacije i sanacije, projekata
izvedenog objekta kada se izrauje za potrebe
legalizacije objekata i glavnih projekata
izgraenih po propisima drugih zemalja, kao i
glavnih projekata, odnosno pojedinih delova
glavnih projekata ija je tehnika kontrola ve
izvrena, a od dana izvrene tehnike kontrole
do podnoenja zahteva za izdavanje
graevinske dozvole propisi u toj oblasti su
izmenjeni ili su prestali da vae.
V.12 Pravilnik o minimalnim garantnim rokovima Ovim pravilnikom blie se propisuju minimalni
za pojedine vrste objekata odnosno radova garantni rokovi za pojedine vrste objekata,
("Slubeni glasnik RS", broj 93/11) odnosno radova na tim objektima.
V.13 Pravilnik o metodologiji i proceduri Ovim pravilnikom se blie propisuje
realizacije projekata od znaaja za metodologija i procedura realizacije projekata
Republiku Srbiju ("Slubeni glasnik RS", za izgradnju objekata za koje graevinsku
broj 1/12) dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva, odnosno autonomna
pokrajina.
V.14 Pravilnik o sadrini i nainu izrade tehnike Ovim pravilnikom blie se propisuje sadrina i
dokumentacije za objekte visokogradnje nain izrade tehnike dokumentacije za
("Slubeni glasnik RS", broj 15/08) izgradnju objekata visokogradnje.
V.15 Pravilnik o sadrini i nainu osmatranja tla i Ovim pravilnikom blie se propisuje sadrina i
objekta u toku graenja i upotrebe nain osmatranja ponaanja tla i objekta u toku
("Slubeni glasnik RS", broj 93/11) graenja i upotrebe objekta.
V.16 Pravilnik o uslovima, nainu voenja i Ovim pravilnikom blie se propisuju uslovi,
pristupa, kao i o sadrini Registra nain voenja i pristupa, kao i sadrina
investitora ("Slubeni glasnik RS", broj Registra investitora.
55/10)
VI. Zakonska regulativa iz oblasti zatite ivotne sredine
Br. Naziv Opis

VI.1 Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni Ovim zakonom ureuje se integralni sistem
glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) zatite ivotne sredine kojim se obezbeuje
ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u
zdravoj ivotnoj sredini i uravnoteen odnos
privrednog razvoja i ivotne sredine u Republici
Srbiji.
79 of 81 16.10.2014 11:33
VI.2 Zakon o stratekoj proceni uticaja na Ovim zakonom ureuju se uslovi, nain i
ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. postupak vrenja procene uticaja odreenih
135/04 i 88/10) planova i programa na ivotnu sredinu, radi
obezbeivanja zatite ivotne sredine i
unapreivanja odrivog razvoja integrisanjem
osnovnih naela zatite ivotne sredine u
postupak pripreme i usvajanja planova i
programa.
VI.3 Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu Ovim zakonom ureuje se postupak procene
("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) uticaja za projekte koji mogu imati znaajne
uticaje na ivotnu sredinu, sadraj studije o
proceni uticaja na ivotnu sredinu, uee
zainteresovanih organa i organizacija i javnosti,
prekogranino obavetavanje za projekte koji
mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu
druge drave, nadzor i druga pitanja od
znaaja za procenu uticaja na ivotnu sredinu.
VI.4 Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli Ovim zakonom ureuju se uslovi i postupak
zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i
glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na
zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalna
dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i
druga pitanja od znaaja za spreavanje i
kontrolu zagaivanja ivotne sredine.
VI.5 Uredba o utvrivanju Liste projekata za Ovom uredbom utvruje se Lista I Projekti za
koje je obavezna procena uticaja i Liste koje je obavezna procena uticaja na ivotnu
projekata za koje se moe zahtevati sredinu, i Lista II Projekti za koje se moe
procena uticaja na ivotnu sredinu zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu,
("Slubeni glasnik RS", broj 114/08) koje su odtampane uz ovu uredbu i ine njen
sastavni deo.
VI.6 Uredba o vrstama i aktivnosti postrojenja Ovom uredbom propisuju se vrste aktivnosti i
za koje se izdaje integrisana dozvola postrojenja za koje se izdaje integrisana
("Slubeni glasnik RS", broj 84/05) dozvola.
VI.7 Pravilnik o sadrini zahteva o potrebi Ovim pravilnikom blie se odreuje sadrina
procene uticaja i sadrini zahteva za zahteva za odluivanje o potrebi procene
odreivanje obima i sadraja studije o uticaja i sadrina zahteva za odreivanje obima
proceni uticaja na ivotnu sredinu i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu
("Slubeni glasnik RS", broj 69/05) sredinu.
VI.8 Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja Ovim pravilnikom se propisuje sadrina studije
a ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", o proceni uticaja na ivotnu sredinu.
broj 69/05)
VI.9 Zakonom o upravljanju otpadom ("Slubeni Ovim zakonom ureuju se: vrste i klasifikacija
glasnik RS", broj 88/10) otpada; planiranje upravljanja otpadom;
subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i
obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje
upravljanja otpadom; upravljanje posebnim
tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja
dozvola; prekogranino kretanje otpada;
izvetavanje o otpadu i baza podataka;
finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i
druga pitanja od znaaja za upravljanje
otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od
opteg interesa.
VI.10 Pravilnik o uslovima i nainu sakupljanja, Ovim pravilnikom blie se propisuju uslovi i
transporta, skladitenja i tretmana otpada nain sakupljanja, transporta, skladitenja I
koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna
dobijanje energije ("Slubeni glasnik RS", sirovina ili za dobijanje energije.
broj 98/10)
VI.11 Pravilnik o uslovima, nainu i postupku Ovim pravilnikom propisuju se uslovi, nain i
upravljanja otpadnim uljima ("Slubeni postupak upravljanja otpadnim uljima koja su
glasnik RS", broj 71/10) neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno
bila namenjena.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na

upravljanje otpadnim uljima koja sadre
halogene, polihlorovane bifenile (PCB),
polihlorovane terfenile (PCT) ili
pentahlorofenole iznad 50 mg/kg ulja.
80 of 81 16.10.2014 11:33
VI.12 Pravilnik o nainu razvrstavanja i Ovim pravilnikom blie se propisuje nain

postupanja sa sporednim proizvodima razvrstavanja, postupanja sa sporednim
ivotinjskog porekla, veterinarsko - proizvodima ivotinjskog porekla, metode
sanitarnim uslovima za izgradnju objekata njihove prerade, higijenski uslovi, nain
za sakupljanje, preradu i unitavanje njihovog utovara, pretovara i istovara,
sporednih proizvoda ivotinjskog porekla, veterinarsko - sanitarni uslovi za izgradnju
nainu sprovoenja slubene kontrole i objekata, oblik i sadrina evidencije koja se
samokontrole, kao i uslovima za stona vodi u objektima za sakupljanje, preradu i
groblja i jame grobnice ("Slubeni glasnik unitavanje sporednih proizvoda ivotinjskog
RS", broj 31/11) porekla, postupak sa sporednim proizvodima u
izuzetnim sluajevima, nain sprovoenja
slubene kontrole i samokontrole, kao i uslovi
za stona groblja i jame grobnice i nain
zakopavanja i spaljivanja sporednih proizvoda
ivotinjskog porekla.
VI.13 Zakon o zatiti vazduha ("Slubeni glasnik Ovim zakonom ureuje se upravljanje
RS", br. 36/09 i 10/13) kvalitetom vazduha i odreuju mere, nain
organizovanja i kontrola sprovoenja zatite i
poboljanja kvaliteta vazduha kao prirodne
vrednosti od opteg interesa koja uiva
posebnu zatitu.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na

zagaenja prouzrokovana radioaktivnim
materijama, industrijskim udesima i
elementarnim nepogodama.
VI.14 Zakon o zatiti prirode ("Slubeni glasnik Ovim zakonom ureuje se zatita i ouvanje
RS", br. 36/09, 88/10 i 91/10 - ispravka) prirode, bioloke, geoloke i predeone
raznovrsnosti kao dela ivotne sredine.
Priroda kao dobro od opteg interesa za

Republiku Srbiju uiva posebnu zatitu u skladu
sa ovim zakonom i posebnim zakonima.
81 of 81 16.10.2014 11:33

02 Nacionalni Akcioni Plan Za Koriscenje Obnovljivih Izvora Energije U Republici Srbiji PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

02 Nacionalni Akcioni Plan Za Koriscenje Obnovljivih Izvora Energije U Republici Srbiji PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

http://propisionline.

"Slubeni glasnik RS", br. 53/2013

2. Ovaj zakljuak objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

NACIONALNI AKCIONI PLAN ZA KORIENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

(U skladu sa obrascem predvienim

APV - Autonomna pokrajina Vojvodina

APEE - Akcioni plan za energetsku efikasnost

BDP - Bruto domai proizvod

BFPE - Bruto finalna potronja energije

GIS - Geografsko-informacioni sistem

GHG - Gasovi sa efektom staklene bate

G2G - Government to Government Programme (G2G)

EESC - Scenario sa merama za energetsku efikasnost

EnZ - Energetska zajednica

JVP - Javno-vodoprivredno preduzee

JKP - Javno-komunalno preduzee

ktoe - Kilo tona ekvivalentne nafte

Mtoe - Miliona tona ekvivalentne nafte

MHE - Male hidroelektrane

NAPOIE - Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije

OIE - Obnovljivi izvori energije

PFE - Potronja finalne energije

REFSC - Referentni (osnovni) scenario

SDG - Sistem daljinskog grejanja

STV - Sanitarna topla voda

UOEnZ - Ugovor o osnivanju Energetske zajednice

HBU - Hidrogenizovana biljna ulja

1. PREGLED NACIONALNE STRATEGIJE ZA OIE

1) pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog snabdevanja energijom i energentima;

2) stvaranja uslova za pouzdan i bezbedan rad i odrivi razvoj energetskih sistema;

3) konkurentnosti na tritu energije na naelima nediskriminacije, javnosti i transparentnosti;

6) stvaranje uslova za korienje novih izvora energije;

7) unapreenja zatite ivotne sredine u svim oblastima energetskih delatnosti;

8) stvaranja uslova za investiranje u energetiku;

9) zatite kupaca energije i energenata;

Obnovljivi izvori energije (OIE)

Slika 1: Struktura OIE u Republici Srbiji

1) Zakon o energetici ("Slubeni glasnik RS", br. 57/11 i 80/11);

6) proizvodnja elektrine energije iz OIE;

7) uvoenje biogoriva i drugih OIE u sektor saobraaja;

8) razvoj distributivne mree za prikljuenje manjih proizvoaa elektrine energije, i

Kljune aktivnosti koje e se preduzeti da bi se navedeni ciljevi ostvarili obuhvataju:

5) formiranje trita biomase.

3) mere koje e podstai odrivo trite biomase;

6) uvoenje sistema organizovanog upravljanja energijom (sistem energetskog menadmenta), i

7) sistematsko planiranje projekata u oblasti OIE.

Pretpostavke u Akcionom planu

2. OEKIVANA FINALNA POTRONJA ENERGIJE 2010 - 2020.

Razvijeni su sledei scenariji:

1) Referentni (bazni) scenario (u daljem tekstu: REFSC), i

2) Scenario sa primenom mera za energetsku efikasnost (u daljem tekstu: EESC).

1) 2009. godina: BFPE - 9.149,7 ktoe, uee OIE - 21,2%;

2) Paualne stope poveanja uea OIE, i

Metodologija EU je zahtevala da proizvodnja energije iz hidroelektrana bude uproseena/normalizovana za period od 15

2009 2010 2011 2012 2013 2014

2015 2016 2017 2018 2019 2020

Dodatna Dodatna Dodatna Dodatna Dodatna Dodatna

3. OIE, CILJ I NAINI OSTVARIVANJA

3.1 Nacionalni opti cilj

3.2 Scenariji i naini ostvarivanja po sektorima

Cilj za sektor elektrine energije

Tabela I: Proizvodnja elektrine energije iz OIE iz novih postrojenja u 2020. godini

Pretpostavljeni broj Uee