Baltasar Grasijan

Vrelo mudrosti
Ili
Pravila za ivot
 Izvod iz dela Baltasara Gracijana od

Don Vincencija Huana De Lastanosa

Sa panskog originala verno i briljivo preveo Artur openhauer

Srpski prevod od Dr. Dragutina Njeia

itaocu,

Pravednome ne treba zakona ni mudrome saveta.Pa ipak jo niko nije toliko znao, koliko mu je trebalo.
Neto e morati da mi oprosti, a na neemu da bude zahvalan; to je, to sam ovu prirunu knjigu svetske
mudrosti nazvao "Vrelo mudrosti", jer ona to i jeste ve zbog poslovinog karaktera i zbijenosti, a onda to ti
u jednom potezu pruam svih dvanaest Gracijanovih dela, od kojih je svako na tako velikom glasu, da se
njegov "Svetski mudrac",tek to je u paniji izaao,odmah na francuski jezik preveo, na francuskom dvoru
tampao i na njemu vrlo rado itao. Ovo neka bude Spomenica Umu pri gozbi njegovih mudraca,u koju neka
upie klju mudrosti, koji treba da se unese i u ostala dela, da bi se tako sa to veim uivanjem itala.

Don Vincencio Huan de Lastanosa

Pisano godine 1653.

 1.

Dananjim danom sve je postiglo svoj vrhunac, a umetnost, sebe istaknuti, najvii. Vie je danas nuno za
jednog mudraca, nego u staro doba za njih sedam; i vie se trai, da budemo danas gotovi sa jednim ovekom,
nego pre sa jednim itavim narodom.

2.

Srce i glava dva su sunana pola naih sposobnosti; jedan bez drugog bilo bi pola sree. Nije dosta razum: trai
se jo i uvstvo.Nesrea je za ludu, to ne pogodi pravoga poziva u staleu, slubi, zemlji i druenju.

3.

Svoje namere ostavi u neizvesnosti. Ve time, to se ude novome, ceni se tvoj uspeh. Igrati sa otvorenim
kartama niti je korisno niti je ugodno. Ne kazujue svoje namere odmah, izaziva oekivanje, naroito ako si po
visini svoga poloaja predmet opte panje. Pri svemu ostavi, neka se nazire neto tajanstveno i samom svojom
zatvorenou pobuuj strahopotovanje. ta vie i kad se izraava, kloni se, da bude izrazit; u ophoenju ne
sme svakome iskazati sve, to ti je na srcu. Paljivo utanje svetinja je mudrosti. Namera, koja se lako sagleda,
nikada se mnogo ne ceni, ta vie izloena je kuenju; pa ako ti jo ne poe sreno za rukom, bie dvostruko
nesrean. Ugledajmo se na Boja dela; i ona dre oveka u neizvesnosti i nemiru.

4.

Znanje i hrabrost: na njima se zida veliina. Oni stvaraju ono, to je besmrtno, jer su i oni besmrtni. Svaki
vredi onoliko, koliko zna, a mudar moe sve. ovek bez znanja svet u mraku. Uviavnost i snaga oi i ruke.
Bez hrabrosti znanje je neplodno.

5.

Obvei. Idola ne ini onaj koji ga pozlauje, ve onaj koji mu se klanja. Mudar gleda radije, da ljudima treba,
nego da su mu zahvalni; vui ih na lancu nade, nain je dvorske gospode, a oslanjati se na njihovu blagodarnost,
obiaj je naivnog seljaka; ovo potonje toliko je zaboravno, koliko se prvo dobro pamti. Vie se dobija iz
zavisnosti, nego od uloene utivosti. Ko je ugasio e, okree brzo lea vrelu, a isceena naranda pada sa
zlatne inije u smee. Doe li kraj zavisnosti, brzo e se nai sporazum, a s ovim i potovanje. Neka ti je dakle
glavna pouka iz iskustva, da odrava u nadi, ali da je nikada ne zadovolji; ta vie brini se, da ostane uvek
potreban svakome pa i krunisanoj glavi. Ipak ni pri tome ne treba preterivati; ne bi valjalo da uti dotle, dok
onaj, kome si potreban ne uini greku, a ni to,da radi svoje koristi pusti, da mu odatle nastane nenaknadiva
teta.

6.

Usavravaj se. Niko se nije savren rodio. ovek se usavrava svakim danom u samom sebi i svom zanimanju
sve dok ne dostigne vrhunac svog savrenstva, gde su sve sposobnosti potpune i sve dobre osobine razvijene.
Ovo se poznaje po tome, to ukus postaje uzvien, miljenje razbistreno, sud zreo i volja ista. Ima ih, koji
nikada ne postignu usavrenje; jednima uvek neto nedostaje, drugi sazrevaju kasno. Usavren ovek, mudar u
svome govoru, vet u svome radu, prima se u poverljivo drutvo meu pametne ljude; ta vie ovi ga trae.
 7.

uvaj se, da ne pobedi svoga stareinu. Sve nadmaiti omraeno je, a nadmaiti svoga gospodara upravo je
ili ludorija ili gorka sudbina. Nadmonost je omraena od pamtiveka; ukoliko vie mora to da bude, kad se
nadmonost istie nad nadmonost samu? ovek niska roda, a oprezan, taji svoje odlike; ak svoju linu lepotu
skriva moda time, to se oblai nebriljivo. Dogodie se, da nam drugi prizna, da nije tako srean kao mi, ni
tako dobre udi kao mi, ali nikad i niko, da nije tako razuman kao mi, utoliko manje kakav vladar, jer je razum
upravo osobina vladara i stoga je svaki napad na njega zloin uvrede velianstva. Oni su vladari, hoe to da
budu i to je najglavnije. Oni ne brane da im se pomogne, ali ne trpe da ih neko nadmai; stoga savet, njima dat,
neka izgleda vie kao podseanje na neto, to su zaboravili, nego kao postavljena svetlost, da nau, to nisu
mogli nai. Srenu pouku za ovu prefinjenost daju nam zvezde, koje i ako su same jasne i svetle i deca sunca,
ipak ne bivaju nikada tako drske, da se mere s njegovim zracima.

8.

Ne budi strastan. Ne biti strastan osobina je najvie duhovne veliine; njena nadmonost otkupljuje nju samu
ispod jarma prostih spoljnih utisaka. Nema vee vlasti od one nad samim sobom i nad svojim slabostima; ona
postaje trijumf slobodne volje. Ako strast nekada i zadobije oveka, ipak ne sme prii tom inu i to tim manje,
to je in vei. To je blagorodan nain; njime e utedeti sebi neprijatnosti, pa ta vie doi i do ugleda
najkraim putem.

9.

Odrii greke svoje narodnosti. Voda dobija dobra ili loa svojstva onih slojeva, kroz koje tee, a ovek od
podneblja, u kome je roen. Jedni imaju vie da zahvale otadbini nego drugi, jer ih obuhvatae povoljnije
nebo. Nema narodnosti, pa ni meu najobrazovanijima, koja bi bila prosta od greaka samo njoj svojstvenih;
njih susedne narodnosti ne prestaju kuditi ili stoga, da se od njih sauvaju ili da se njima tee. Treba odati ast
onome koji zna, da ispravlja takve mrlje svoje narodnosti na njoj samoj ili bar da ih skriva. Time se stie
pohvalan glas o sebi, jer e uvek uti, gde se kae, da je taj jedini meu svojima; a ta se od oveka najmanje
oekuje, najvie se ceni. Isto tako ima greaka u porodici, zanimanju, inu i starosti. Sastanu li se sve pri
jednom istom oveku, a da na njih ne pazi, to one naprave od njega nesnoljivo udovite.

10.

Srea i slava. Kao to je srea nestalna, tako je slava trajna; srea za ivot slava posle njega; srea protiv
zavisti slava protiv zaborava. Srea se eli, a tek po katkad joj se pomogne; slava se meutim zadobija. elja
za slavom potie iz vrednosti, Fama je sestra Giganata, ona uvek ide za prekomernim, ogromnim ili udesima,
ali uvek ili predmetu odvratnosti ili odobravanja.

11.

Drui se sa onim, od koga moe uiti. Prijateljsko druenje neka ti bude kola znanja, a zabava vaspitna
pouka. Od svog prijatelja sebi pravi uitelja i pusti, neka se uzajamno meaju: korist od uenja i zadovoljstvo od
zabave. Druenjem sa uviavnim ljudima dobija se dvostruko, jer za ono to kae, prima odobravanje, a od
onog, to uje, crpi korist. Obino je na lini interes, to to nas vodi u dodir sa drugima, ali je ovde neto
uzvienije. Paljiv ovek poseuje esto one velikane, ije kue nisu dvorci tatine, ve gledalita veliine. Ima
gospode, koja su na glasu svetske mudrosti; i nisu samo oni svojim primerom i ponaanjem proroci svega, to
je veliko, ve i ona eta oko njih sainjava dvostruku akademiju svakovrsne dobre i plemenite mudrosti.

12.

Priroda i umetnost: materija i delo. Nema lepote, koja je bez doterivanja, a svaka se savrenost izvrgne u
varvarstvo, ako je umetnost ne uzdigne; umetnost odmae loem, a usavrava dobro. Priroda nas izneverava
obino kod onog, to je najbolje, ali mi tada pribegavamo umetnosti. Najbolji prirodni dar bez umetnosti surov
je, a tek upola savreno je ono, emu nedostaje obrazovanje. Svaki ovek bez vaspitanja nekako je surov i za
svaku vrstu usavravanja potrebna mu je uglaenost.

13.

Deluj sad po jednoj sad po drugoj nameri. ivot je ovekov rat protiv zala ovekovih. Rat vodi mudrost
sluei se ratnim lukavstvom ukoliko se tie namere. Mudrost ne radi nikada onako kako govori, ve samo
niani, da zavara. Nastojei uvek, da sakrije svoju igru, veto zamahne na prazno, a u istini izvri neto
neoekivano. Da obrati panju neprijatelja, mudrost puta da doznaju jednu njenu nameru, ali toj svojoj nameri
odmah okree lea i pobeuje drugom namerom, na koju niko nije ni pomiljao. No dogodi se s druge strane, da
je pretekne pronicljivo otroumlje svojom opreznou, pa je vreba sa puno lukavosti: otroumlje oekuje uvek
ba protivno od onog, to mu se stavlja do znanja i onda odmah upoznaje svu lukavu igru. Tada prvu nameru
uvek propusta i eka na drugu, pa ak i na treu. Sada mudrost, koja je videla, da su ulovili u pretvaranju, upire
iz petnih ila i nastoji, da obmane samom istinom: da zametne trag svome lukavstvu, ona menja igru i
predstavlja za izvetaeno ono, to nije izvetaeno tako da svoju prevaru osniva na potpunoj iskrenosti. Ali
otroumlje stoji na strai, napree svoj pogled, vreba i razabire, da je mrak, ono, to mu se pod svetlo podmee
i otkriva onu nameru,koja je to iskrenija, tim varljivija. Tako ratuju lukava mudrost Pitonova i pronicljivo
otroumlje Apolonovo.

14.

Stvar i nain. Nije dovoljno ono, to je u stvari glavno; potrebne su i okolnosti, koje stvar prate. Rav nain
kvari sve, pa i ono, to je pravedno i razumno; dobar nain naprotiv moe da nadoknadi i jedno i drugo i sve,
ega u istinu nema; on pozlauje i to ne postoji, istinu zaslauje, a staro ini mladim. Ono "kako" ini mnogo
kod stvari. Uljudnost osvaja srca. Lepo ponaanje je nakit ivota, a svaki ugodan izraz pomae udesno i
odmah.

15.

Trai dobre pomonike. Srea je monih, to mogu da okupe oko sebe ljude odline uviavnosti; ovi im ne
daju da dou u opasnost zbog neznanja, jer sva sporna pitanja reavaju oni za njih. Neto velianstveno lei u
tome, imati mudre ljude u svojoj slubi; to vredi vie nego varvarski ukus Tigranov, koji je traio uivanje u
tome da mu slue zarobljeni kraljevi. Najkrasnije i najbolje u ivotu jeste vetakim nainom zadobiti sebi za
sluge one koje je priroda obdarila vie nego tebe. Znanje je dugo, ivot je kratak, a ko nita ne zna taj i ne ivi.
Neobina vetina sastoji se u tome, da ui bez velike muke i to da ui mnogo i od mnogih i pomou svih njih
da postane uen. Ako posle stane i ti na skuptinama govoriti za mnoge, steie glas proroka tuim znojem,
jer iz tvojih usta govori njih toliko, koliko ih je bilo, pomou kojih si uio. Pomonici, ijim se duhom slui,
ispituju i sabiraju najpre materijal, a onda stave pred tebe pozitivno znanje u odabranom stanju. Ako pak nisi u
stanju da ima mudre ljude u svojoj slubi, trai koristi od njih u optenju.

16.

Uviavnost zajedno sa potenom namerom: jami siguran uspeh. Dobar razum spojen sa zlobnom voljom od
vajkada je bio odvratno udovite. Zlobna namera je otrov svake savrenosti, a pomognuta znanjem, kvari
savrenost na finiji nain. Neka je prokleta svaka ona nadmonost, koja se upotrebljava za ono, to je odvratno!
Znanje bez razuma dvostruka je ludost.

17.

Izmena u nainu postupanja. Ne postupaj uvek na isti nain, ako hoe, da zbuni panju svojih protivnika,ali
ne uvek iz prvobitne namere, jer e oni brzo uoiti taj jednoliki hod, pa e te pretei ili ti pomrsiti posao. Lako
je pogoditi pticu koja leti uvek u jednom pravcu, ali ne onu koja krivuda. No ni iz druge namere se ne sme uvek
delovati, jer ve drugi put poznaju protivnici varku. Zluradost vreba i treba mnogo prepredenosti da je zavara.
Ne odigrava igra nikada onu kartu koju protivnik oekuje, jo manje onu koju protivnik eli.

18.

Vrednoa i darovitost: ako nisu obe zajedno, ne moe se ovek nikada odlikovati; naprotiv, ako su zajedno,
odlikuje se u najveoj meri. Vrednoom dotera osrednja glava dalje, nego darovitija bez nje. Rad je cena, po
koju se kupuje slava: to je jeftino i vredi malo. ak i u najveim znanjima nedostajala je nekima samo
vrednoa, a darovitost ostavljala ih je malo kad. Smisao za visokim opravdava injenicu, da je drae na viem
mestu biti osrednji, nego na niem odlian; ali biti osrednji na najniem, a moi biti odlian na najviem
poloaju, pa se sa tim zadovoljiti, to se ne da opravdati. Uz prirodu i umee trai se dakle vrednoa, da ih
zapeati.

19.

Ne oekuj vie, nego to treba. Nesrea je obino svega,to je znamenito, to se ne moe nikada izjednaiti sa
onim preteranim pojmovima, koji se o njemu stvaraju. Nikad nije moglo ono, to je stvarno, dostii ono, to je
uobraeno, jer lako je sebi zamisliti savrenstvo, ali ga je teko oivotvoriti. Mo uobraenja udruuje se sa
eljom i otuda ima uvek vei pojam o neemu, nego to je na samoj stvari.Ma koliko da je neto izvrsno, ipak
nije dovoljno, da zadovolji unapred stvoreni pojam o njemu; poto ono taj pojam zatie pod obmanom njegovog
vlastitog oekivanja, to e pre razbiti njegovu zabludu, nego izazvati divljenje. Nada je krivotvoritelj istine; nju
treba da upuuje mudrost, a ona da vodi brigu o tome, kako e naslada biti vea od oekivanja. Da bi pri pojavi
izvesnog dogaaja dobili o njemu kakvo-takvo miljenje, nuno je, da obratimo panju, ali od predmeta panje
da ne traimo vie nego to moe da nam da. Uvek je mnogo bolje da stvarnost prevazie oekivanja i da je vie
nego to se mislilo. To pravilo ne vredi kod zla, jer kad se u zlu pretera, radujemo se to se ono preterano nije
dogodilo, pa nam tada i ono, ega smo se kao straila bojali, postaje snoljivo.

20.

ovek svoga stolea. Veliki ljudi zavise od vremena. Nisu se svi zatekli u onom vremenu, koje su zasluili a
mnogi se istina zatekoe, no ne imae kad da ga iskoriste. Neki bejahu dostojni boljega veka, jer se svako dobro
ne proslavlja svagda. Svata ima svoje vreme, pa i najbolje vrline podvrgnute su modi. Ipak mudrac ima
prednost: on je besmrtan, pa nije li ovo njegov vek, to e biti mnoga druga.

21.

Vetina biti srean. Za sreu ima pravila, jer za pametnog nije sve sluaj. Napor moe da pomogne srei. Neki
se zadovoljavaju time da dobroudno stanu pred vrata boginje sree i ekaju dok im se otvori. Drugi, ve bolji,
streme napred i slue se svojom pametnom odvanou, da na krilima njene vrednosti i hrabrosti dostignu
boginju i dobiju njenu milost ali, pravo mislei, nema drugog puta osim puta vrline i opreznosti, jer svako ima
upravo toliko sree i nesree, koliko uma i bezumlja.

22.

ovek sa blagotvornim znanjem. Pametni ljudi snabdeveni su elegantnom naitanou, punom ukusa, imaju
savremeno znanje o svemu, to je na dnevnom redu i izraavaju se ueno i otmeno. Dre u pripravnosti
duhovitih i aljivih izreka i plemenitih dela, koje znaju, da upotrebe u pravo vreme. esto je dobar savet bio
bolje upotrebljen u obliku ale, nego u najozbiljnijem pouavanju, a pokretno znanje mnogima je vie koristilo,
nego svih sedam vetina, pa ma kako da su slobodne.

23.

Budi bez mane, jer je to neizbean uslov za savrenstvo. Malo ih je, koji bi bili bez ikakve greke bilo fizike
bilo moralne; te svoje greke ljudi iskreno vole inae bi ih mogli lako izleiti. Sa saaljenjem gleda mudrac sa
strane, kako se esto celom drutvu uzvenih sposobnosti drsko prikaila kakva mala greka; a dovoljan je samo
oblai, pa da baci u zasenak itavo sunce. Takve su mrlje naeg ugleda; njih zloba odmah otkrije, pa se uvek
na njih vraa. Najvea bi vetina bila pretvoriti mane u vrline, kao to je Cezar svoju fiziku greku znao da
pokrije slavom.

24.

Obuzdavaj mo uobraavanja. To e postii time, ako je as grdi, as potpomae. Ona je svemona nad
naom sreom, pa ak i na razum katkad ispravlja. Ona moe da dobije tiransku mo, pa se ne zadovoljava s
tromim posmatranjem, ve se razradi, preovlaujeesto itavim naim biem i ispunjava ga veseljem ili alou
prema tome, kakva je ludorija na koju se nameri. Ona ini da smo zadovoljni ili nezadovoljni sami sobom.
Nekima predstavlja trajnje patnje i postaje muitelj tih budala; drugima pokazuje same miline i srene dogaaje,
da ih nesvestica hvata od veselja. Ona je kadra sve, ako joj naa prisebnost ne nametne uzde.

25.

Treba znati razumevati migove. Nekad bejae umetnost nada sve umetnosti znati govoriti; sada to nije dosta;
mora se znati i pogaati naroito onda, gde se radi o tome, da rasprimo svoju sopstvenu obmanu. Ne moe biti
veoma razuman onaj, koji lako ne razume. Ima ak onih, koji kopaju srca i takvih, koji su hijena ovake namere.
Ba istine, do kojih nam je najvie stalo, izgovaraju se uvek samo na pola; ipak ih paljiv ovek pojmi u punom
smislu. Obuzdavaj svoje verovanje pri svemu, to eli, a udri ga mamuzom kod onog , to mrzi.
 26.

Pronalazi tue slabosti. To je umetnost, kojom se pokree volja drugih. Zato je potrebno vie vetine nego
snage. Treba znati, kako se sa ovima moe izai na kraj. Nema ni jedne volje, koja ne bi imala svog naroitog
nagona i koja nije po raznolikosti ukusa razliita. Svi su idolopoklonici: jedni asti, drugi interesa, veina
uivanja. Vetina se sastoji u tome, da se sazna idol svakog pojedinca, pa onda da se utie na njega. Znamo li,
to je za koga sredstvo, koje ga pobuuje, to je kao da smo nali klju za njegovu volju. Treba onda dotaknuti
sr ili primum mobile u njemu (ovo ne mora da bude ono to je u njegovoj prirodi najvie, ve to je najnie, jer
na svetu ima vie nesreenih, nego sreenih naravi), zatim vaspitati njegovu naklonost, onda ga sa jednom rei
pokrenuti i konano pomou onoga emu je najvie sklon izvriti glavni napad; tako e njegova slobodna volja
bezuslovno biti ah-mat.

27.

Vie uvaavaj intenzivno nego ekstenzivno. Savrenost se ne sastoji od koliine ve od kvaliteta; sve to se
odlikuje, retko je i malo ga je. Koliina i masa neke stvari ine je neznatnom. Pa i meu ljudima divovi su
ponajee sitni ljudi. Neki ocenjuju knjige po njihovoj debljini, kao da su pisane za vebanje ruku a ne glave.
Ekstenzivnost sama ne vodi nikad preko osrednjeg i muka je univerzalnih glava u tome to elei da u svemu
budu strune, nisu to ni u emu. Intenzivnost je naprotiv ono, iz ega izvire vrlina i to herojska, ako se radi o
uzvienom.

28.

Ne budi ni u emu prosean. Najpre ne u ukusu. O velikog li mudraca, kojega je porazilo, to mu se stvar
svidela svetini!1 Dok opte burno odobravanje ne zadovoljava razumnog, dotle se mnogi, u lovu za
popularnou toliko pretvaraju da im je miliji dah svetine,nego nadahnue Apolonovo. A onda ne u razumu. Ne
trai zadovoljstvo u tome, da ti se narod udi, jer mu neznanje ne dozvoljava da se izdigne iznad uenja; dok
se opta glupost neemu udi, razum otkriva prevaru.

29.

Budi pravedan. Taj stoji uvek na strani istine s toliko vrstine, da ga ne moe naterati ni starost svetine ni sila
despota,da prekorai granicu pravednosti. No ko je taj Feniks pravinosti? Zaista, malo pristalica ima pravda.
Mnogi je, istina, hvale, ali ne za svoju kuu. Drugi idu za njom, dok jo nije opasno, ali je se tada prevrtljivi
odriu, a politiari joj se rugaju. Jer ona ne poznaje nikakvih obzira, pa bilo da se sukobi sa prijateljstvom, sa
silom ili sa svojim sopstvenim koristima; a ba tu i lei opasnost, da se od nje ne odmetnemo, kao to se
odmeu prevrtljivci izgovarajui se, da ne bi bili na putu namerama viih od sebe ili dravnom rezonu. No
stalan ovek smatra svako pretvaranje za neku vrstu izdaje; on polae svoju vrednost vie u nepokolebljivu
stalnost, nego u svoju pamet; on se uvek nalazi tamo, gde je istina, pa otpadne li od koje stranke, to nije zbog
njegovog vrdanja, ve zbog vrdanja stranke, koja je jo pre toga otpala od istine.

1
Jedan grki govornik pitae zaueno svoje prijatelje, kada mu narod odobravajui pljeskae:" Da ja ne rekoh neto
besmisleno?"
 30.

Ne uputaj se u posao koji ne stoji na dobrom glasu, jo manje u ortake, jer se time lake stie do prezrenja
nego do ugleda. Ima svakovrsnog udljivog sveta, koga se pametan kloni; a ima ih i sa tako udnovatim
ukusom, da uvek grabe za ono to su mudri odbacili, pa im se jo svia, to oni rade, to niko nee. Time, istina,
postaju svuda poznati, ali vie kao predmet ismejavanja, nego potovanja. Oprezan ovek nee se usuditi na
upadljiv nain odluiti ni na ono, to je pametno, a jo manje na neto, to njegove prijatelje ini smenim. Mi te
poslove neemo ovde nabrajati, jer je javno prezrenje udarilo na njih dovoljno vidljiv ig.

31.

Valja poznavati srene i nesrene, da se prvih moe drati, a drugih se kloniti. Nesrea je veinom kazna
zbog budalatine i za uee nema zaraznije bolesti. Ne otvaraj nikad vrata ni najmanjem zlu, jer e se za njim
uvui mnogo drugih i veih. Kod igre najvea umetnost se sastoji u dobrom kartiranju; i najmanja karta one
boje koja je adut, vrednija je, nego najvea ona, koja je to pre bila. Ako smo neodluni, najpametnije je drati se
uz razborite i oprezne, jer e pre ili posle oni dostii sreu.

32.

Budi na glasu kao usluan. Ugled onih, to su na dravnom kormilu zavisi mnogo od toga da li su
predusretljivi; ljubaznost je svojstvo vladara, koji zadobija optu ljubav. To i jeste jedina prednost koju nam
daje najvia mo: da moemo initi vie dobra nego svi ostali. Prijatelji su oni koji dokau prijateljstvo. Ima I
takvih ljudi koji nastoje da budu neusluni ne toliko, to bi im bilo teko biti uslunim, koliko iz pakosti; oni su
potpuna suprotnost boanske blagosti.

33.

Znati ukloniti se. Ako je veliko pravilo ivota znati poricati, onda je jo vee pravilo znati kakvih se poslova i
osoba moramo kloniti. Ima raznih poslova, koji su gubljenje skupocenog vremena. Upranjavati takve poslove
gore je nego nita ne raditi. Nije dovoljno za razboritoga, da ne bude nametljiv, ve se mora i za to brinuti, da se
ni drugi njemu ne nameu. Ne smemo toliko pripadati drugima, da najzad ne pripadamo ni sami sebi. Isto tako
ne smemo ni zloupotrebljavati nae prijatelje i traiti od njih vie, nego nam daju. Sve to je prekomerno, ne
valja, a naroito ako se radi o druenju. Mudrom umerenou najlake emo zadobiti ljubav i potovanje drugih,
jer se u umerenosti ceni pristojnost, a ovu nee niko od sebe odgurivati. uvaj, dakle, slobodu svog miljenja,
od srca ljubi sve, to je odabrano i nikada ne ini nasilja na iskrenosti svog dobrog ukusa.

34.

Poznaj svoju glavnu sposobnost, svoju nadarenost koja se najvie ispoljava; nju onda vaspitavaj, a sve ostale
samo potpomai. Svako bi postao odluan bar u neemu kada bi doznao da je u tome jak. Posmatraj stoga ono
tvoje svojstvo koje pretee najvie i njemu posveti svu svoju panju. Kod jednih prevlauje razum, kod drugih
hrabrost; ali najvie njih silom gui svoje prirodne darove i tako ne stignu ni u emu do nadmonosti. Ono, to
je u poetku laskalo naoj strasti, otkrije se vremenom, ali kasno, kao varka.
 35.

Razmiljaj i to najvie o onom, do ega ti je najvie stalo. Glupaci propadaju stoga, to ne razmiljaju: oni
nikada ne vide na stvarima ni polovinu onoga, to je tu, pa poto se tako malo napreu, ne mogu da poznaju ni
svoju vlastitu korist ili tetu, to polau veliku vanost na ono, do ega im je malo, a malu na ono, do ega im je
mnogo stalo, prosuujui uvek naopako. Mnogi ne gube razum stoga, to ga i nemaju. Ima stvari, koje se
moraju sa svom duevnom snagom istraivati, a onda u dubini due uvati. Mudar ovek razmilja o svemu, ali
sa razlikom: on se udubi u ono, kod ega nae razlog i otpor, i misli, da u njemu ima jo neto vie, nego to on
misli; tako njegovo razmiljanje dospe upravo toliko daleko, koliko i njegova zabrinutost.

36.

Probaj svoju sreu, da bi znao, u kakav bi se posao mogao upustiti. Do toga je vie stalo nego do ispitivanja
svoga temperamenta. Ako je luda onaj, koji se u svojoj etrdesetoj godini obraa Hipokratu radi svoga zdravlja,
jo je vea onaj, koji se tek tada obraa Seneki, mudrosti radi. Velika je vetina znati upravljati svojom sreom.
To biva tako, da as na nju ekamo, jer se kod nje i ekanjem uspe neto postii, as opet da je u pravo vreme
upotrebimo, jer ona ima svoj red, koga se dri, kad nam prua priliku; no njeni su koraci tako nepravilni, da joj
se hod ne moe nauiti. Ko ju je sreno naao, neka drsko koraa napred, jer ona strasno voli odvane, a kao
lepa ena i mladie. Ali ko nema sree, neka se povue i neka nita ne radi, da ne bi svojoj zlosrenoj
zvezdi,koja je ve iznad njega , privukao jo jednu.

37.

Poznavati doskoice i znati ih upotrebiti. To je u ophoenju pitanje najvee uglaenosti. Doskoice se bacaju,
da se ogledaju udi, a pomou njih preduzimamo i najskrovitija i ujedno i najdublja ispitivanja srca. Druga
njihova vrsta su zlobne i pakosne doskoice, otrovom zavisti zaraene ili otrovom strasti napojene. To su esto
nepredviene munje, zbog kojih se odjednom pada iz potpune ljubavi i potovanja. Ima ih, koji su, pogoeni
jednom takvom reicom izgubili najvee poverenje visokih, a bogme i niih lica, koja se inae nisu mogla ni
malo zastraiti ni potpunom zaverom nezadovoljene svetine ni zlobom pojedinaca. Opet jedna trea vrsta
doskoica deluje u obrnutom smislu, jer podie i uvruje na ugled. Ali ih moramo doekati sa istom
vetinom sa kakvom ih je namera uhvatila. Veoma oprezan ovek ih pak moe i predvideti, a kada se za zlo
sazna unapred, lako je odupreti mu se, jer svaki predvieni hitac promai metu.

38.

Kad si u dobitku, oprosti se sa sreom; tako to ine svi igrai na glasu. Lepo odstupanje vredi isto toliko
koliko i odvaan napad. Treba da sauva svoja dela i onda, kada ih je dosta i kad ih ima mnogo. Dugotrajna
srea uvek je sumnjiva; prekinuta je pouzdanija, a ono njeno ljutkasto-slatko godi ta vie ukusu. to se gomila
vie srea na sreu, tim je vea opasnost, da se ne skliznu i ne srozaju. Visina sree meri se esto po kratkoi
njenog trajanja, jer se srea umori, ako jednoga dugo dri na pleima.

39.

Treba znati kad je neto zrelo , pa tek onda u njemu uivati. Sva dela prirode dospevaju do vrhunca
savrenosti: dokle rastu, a onda opadaju. Naprotiv meu delima umetnosti samo ih je malo, koja su doterana
dotle, da ih ne bi trebalo popravljati. Prednost dobrog ukusa sastoji se u tome, to svaki predmet zna da uiva u
svojoj savrenosti. Svi to ne mogu,a oni, koji bi i mogli , ne razumeju. Pa i za plodove uma ima takav as
zrelosti; ovaj as zrelosti vano je znati koliko radi ugleda toliko i radi iskoriavanja.

40.

Gledaj da zadobije naklonost svojih blinjih. Zadobiti opte potovanje, mnogo je; ali je jo vie zadobiti
optu ljubav. Donekle to zavisi od naklonosti prirode, ali vie od naprezanja; prva polae temelj, potonje na
njemu zida. Odline sposobnosti jesu potrebne, ali nisu dovoljne. Ako smo jednom zadobili miljenje, lako je
onda zadobiti naklonost. Ali se naklonost ne zadobija bez dobrih dela.Treba, da rado inimo dobra dela, da ih
inimo obema rukama, da nam iz usta teku lepe rei, a iz nas jo bolja dela, pa emo tek tako stei ljubav svojih
blinjih. Veliki politiari najvie oaravaju utivou. Svoju ruku pruaj najpre prema delima, pa se tek onda
hvataj za pero; tada pii istoriju od poetka do kraja, jer ima naklonosti i prema piscima i besmrtna je.

41.

Ne preteruj nikada. Neka bude vaan predmet nae panje, ne govoriti u superlativima, da ne bi ni istinu
obilazili ni svoj razum poniavali. Preteranosti su rasipanje potovanja i pokazuju ogranienost i znanja i ukusa.
Hvaljenje pobuuje ivahnu radoznalost i podstie ivu elju, da sve bude onako, kako se hvali, a kad tamo, kao
to obino biva, vrednost ne odgovara ceni. Tada se prevarena nada okree protiv prevare i sveti se
omalovaavanjem i onoga to je hvaljeno i onoga koji je hvalio. S toga razuman treba da ide na delo sa
izvesnim uzdravanjem i da grei rae tim, to e rei premalo, nego previe. to je dobro, ono je i retko, pa
treba umeriti svoje uvaavanje prema njemu. Preterivanje je srodno lai: njime se gubi glas dobrog ukusa, a to
je mnogo, i glas razboritosti, a to je jo vie.

42.

Uroeno gospodarstvo je snaga nadmonosti, koja deluje potajno. Ono ne sme poticati iz odvratnog
majstorisanja, ve iz prirode. Njemu se i nehotice potinjavaju svi time to priznaju tajnu mo prirodnog
autoriteta. Duhovi sa uroenim gospodstvom kraljevi su po svojoj vrednosti, a lavovi po priroenom prvenstvu.
Potovanjem koje ulivaju, osvajaju srca i razum drugih, a ako uz to imaju jo i drugih vrsnih sposobnosti, onda
su roeni, da budu prvi pokretai dravnog stroja, jer oni deluju vie jednim pogledom, nego drugi dugim
govorom.

43.

Misli kao njih malo, a govori kao veina. Obmana se ne da razbiti time, to hoemo da plivamo uz vodu; ovo
nas naprotiv dovodi u opasnost. Jedini je Sokrat, koji je to mogao. Za uvredu drati, ako se neko razilazi u
miljenju, znai prezirati tue miljenje. Brzo se mnoe oni, koji se ljute i zbog pokuenog predmeta i zbog
onoga , koji je taj predmet hvalio. Istinitost je za njih samo malo, a prevara tako opta kao da je svima
zajednika. Mudraca ne moe poznati po onom to se govori na trgu, jer on tamo ne govori svojim glasom ,
ve glasom opte gluposti, makar on tu glupost poricao iz dubine svoje due. Pametan se kloni, da mu
protivurei isto kao to ni on drugima ne protivurei; pa i onda, kada je ba voljan, da stavlja zamerke i da kudi,
on je uzdrljiv u svojim izrazima. Miljenje je slobodno i njemu se ne moe i ne sme initi nikakvo nasilje. Zato
se razuman povlai u svetinju svoga utanja, pa ako se onda i upusti u razgovor, biva to samo u uskom kolu
razboritih i onih, koji pripadaju meu njih malo.
 44.

Budi naklonjen znamenitim ljudima. Osobina je junaka, da tee, da se podudaraju s junacima. U ovom
podudaranju lei udo prirode koliko zbog toga, to u njemu ima neeg tajanstvenog toliko i zbog toga, to ima
neeg korisnog. Ima nekog srodstva izmeu srca i udi; njegovo je dejstvo toliko, da ga neznanje svetine
pripisuje nekim arolijama. Ovo dejstvo ne zadrava se na potovanju, ve ide do simpatije, pa ak i do
naklonosti. Ono oslovljava bez rei i osvaja bez zasluge. Ima dejstva aktivnog i pasivnog, a korisna su oba i to
tim vie, to je koje uzvienije. Velika je vetina poznati znamenite ljude, razlikovati ih i znati se koristiti njima,
jer bez njihove ljubavi tvrdoglavost ne vodi meti.

45.

Lukavou treba se koristiti ali je ne zloupotrebljavati. Lukavost nije razlog, da se ovek sam sebi svia;
zato nemoj se hvaliti njome, ali ne daj ni da je razumeju. Sve to je vetako, mora ostati skriveno, jer inae
postaje sumnjivo, a ako se odnosi na mere opreznosti onda i omraeno. Prevare se deavaju veoma esto; zato
treba sumnju udvostruiti, ali ne pokazati, da je udvostruena; jer ona u protivnom sluaju podstie i izaziva zla,
na koje pre niko nije ni pomiljao. Na posao se uputi tek kad si dobro promislio, jer se tako u radu mnogo
dobija, a osim toga to ti je najpouzdaniji dokaz , da u glavi ima razuma. Najvea savrenost u radu ima svoj
oslonac u onoj pouzdanoj vetini, s kojom se posao obavlja.

46.

Vladaj svojom antipatijom. esto se dogodi da omrznemo nekoga bez ikakvog uzroka i pre, nego smo ga
poznavali. Ova priroena odvratnost prema neemu pobuuje se ponekad i protiv najboljih ljudi. Mudrost neka
vlada nad antipatijom, jer nita ne moe tako delovati, da se dobije o nama ravo miljenje, nego kad sa
izvesnom antipatijom gledamo one, koji su bolji od nas. Koliko god govori u nau korist simpatisanje s velikim
ljudima, toliko nas poniava u javnom miljenju negodovanje spram njih.

47.

Kloni se svega to bi ti ast moglo dovesti u opasnost. To je jedanod glavnih predmeta opreznosti. Kod ljudi
opsenog duha krajnosti su uvek veoma razmaknute tako , da je od jedne do druge dalek put; ovakvi se ljudi
uvek dre u sredini, pa zato kod njih i ne dolazi lako do kavge. Puno je lake izbei priliku svae, nego se iz nje
izvui sreno. Prilika je iskuenje nae mudrosti i bolje je, da joj se uklonimo, nego da u njoj pobedimo. Jedna
asna afera vue za sobom drugu, koja je jo neugodnija i pri tome je lako mogue, da nam ast pretrpi tetu.
Ima ljudi, koji usled svoga, njima svojstvenog karaktera ili usled karaktera njihove narodnosti, lako i nau i daju
priliku, pa su voljni, da se svaaju i da se biju. Onaj pak, koji se kree u svetlosti uma, dug se predomilja, pre
nego to zagazi u kavgu. On vidi vie hrabrosti u tome, to e se uzdrati, nego to e pobediti; pa ako se moda
i nae kakva luda, koja je svaki as pripravna, da se bije, i onda razuman moli, neka mu se oprosti, to on nema
volje, da bude druga luda.

48.

Temelj i dubina: samo ukoliko njih imamo, utoliko moemo igrati ulogu asno. Naa unutarnja lepota mora
biti uvek jo toliko, koliko je spoljna. Meutim ima ljudi, koji su od same fasade kao kue, za koje nije bilo
sredstava, pa su ostale nedograene, te imaju ulaz kao kakva palata, a stan kao kakva koliba. Takvi ljudi nemaju
niega, kod ega bi se moglo dugo zadrati, a i dosadni su dosta, jer im se svre prvi pozdravi, odmah prestaje
i zabava. Sa ukazivanjem obine utivosti istupaju odvano kao sicilijanski konji, zatim zarone u utanje, jer i
reu usahnu odmah, gde ne tee izvor misli. Poneki, koji i sami posmatraju povrno, mogu se lako prevariti u
njima; ali ne i onaj mudri: mudrac zaviruje u njihovu unutranjost i pronalazi, da je prazna i sposobna samo za
sprdnju pametnih.

49.

Otar pogled i sud. Ko je tim obdaren, postaje gospodar stvari, a ne ona njega: On zna da iznae najveu
dubinu i da anatomski rastavi najsavrenije sposobnosti jedne glave. Vidi li samo oveka, odmah ga razume i
prosuuje njegovo najintimnije bie. On posmatra potanko i razume majstorski da odgonetne i ono najskrovitije
u njegovoj unutranjosti. On posmatra otro, shvata temeljno, a prosuuje pravo: sve otkrije, vidi, pojmi i
razume.

50.

Ne zaboravi nikada, da ovek treba sam sebe da potuje; zato nemoj da bude prost ni prema sebi. Naa
vlastita ispravnost mora da nam slui za ravnanje za na ispravan rad, a strogost naeg sopstvenog suda nad
nama samima, mora da bude jaa nego svi spoljni zakoni. to ne pristoji, neka se mane vie iz bojazni od
sopstvene uviavnosti, nego zbog ma kako stroge tue vlasti. Doteraj dotle, da se boji samoga sebe, pa ti nee
trebati imaginarni uitelj Senekin.

51.

Treba znati izabrati. Od toga zavisi najvie u ivotu.Zato se trai dobar ukus i pravo rasuivanje, a ni uenost
ni sam razum nisu dovoljni. Bez izbora nema savrenosti: ona ukljuuje, da se moe birati i to ono, to je
najbolje. Mnogi, plodna i spretna duha, otra uma, uevni i oprezni propadnu, kad dou do biranja: oni se uvek
late najgorega, kao da su se zaverili, da zabasaju. Po tome je mo biranja jedan od najveih darova Neba.

52.

Ne uzrujavaj se nikada. Vaan je znak mudrosti, ostati uvek miran i nikada se ne naljutiti. To pokazuje
potpunog oveka s velikim srcem jer sve veliko muno je pokrenuti. Uzbuenja su boleljivi sokovi due, pa
ako ih ima u izobilju, razboli se mudrost; zlo se popne do usta i izmakne i tako dovede ast u opasnost. Zato
neka svako bude gospodar nad sobom i tako moan, da ni u najveoj srei ni u najveoj nesrei ne pokae
slabosti uzbuenja, ta vie neka se dri tako, da mu se ude, kako se mogao uzvisiti iznad svega.

53.

Rad i um. ta je ovaj potanko promislio, to onaj brzo izvrava. Brzopletost je svojstvo lude koja, ne
predviajui prepreke, ide nepripremljena na delo. Razumni pak katkad gree otezanjem; predvianje ne spada
u rad, ve u pripremanje rada, pa tako plodove pravilnog rasuivanja pokvari nestaica radne snage. Brzina je
mati sree. Ko nita ne ostavlja za sutra, mnogo je uinio. "Idi mudro ne pogini ludo!" bila je prva carska
poslovica.
 54.

Budi otar kao sablja. Mrtvom lavu i zeevi grivu upaju. Sa hrabrou se ne da aliti. Popusti li prvome,
onda mora i drugome, pa tako do zadnjega; i da najzad pobedi, imae istu muku, koja ti je trebala u poetku;
a da si je imao odmah u poetku, donela bi ti mnogo vie koristi. Odvanost razuma nadmauje telesnu snagu.
Ona treba da bude ma, koji miruje u koricama mudrosti, spreman za svaku priliku. Ona je tit oveka. Duevna
slabost poniava vie nego telesna. Mnogi s imali odline sposobnosti, ali jer nisu imali srca, iveli su kao
mrtvaci i skonae zakopani u svom neradu. Brina priroda nije nehotice sastavila u peli slast meda sa
otrinom aoke. Telo ima meso i kosti, pa tako i duh ne sme da bude sastavljen samo od slabe materije.

55.

Budi strpljiv. Ne biti nikada strastan znak je velikog srca sa bogatstvom strpljenja. Najpre treba da budemo
gospodari sami nad sobom, pa emo onda lako postati postati gospodari nad drugima. Do sredita prilike stie
se samo dugim vremenom. Pravi zakljuci dovode se do zrelosti tek kad se o stvari mirno razmilja i kada se
dugo dre u tajnosti. Prut vremena potini vie nego Herkulova gvozdena batina. Ne kanjava Bog ibom, ve
vremenom. Mnogo smisla lei u reima: "Vreme i ja izaiemo na kraj i sa dvojicom"2 . Sama srea krunie
ekanje veliinom nagrade.

56.

Biti prisutan duhom. Prisustvo duha istie iz srene brzine uma. Usled njegove ivahnosti i razboritosti za
njega ne postoje opasnosti i nesreni sluajevi. Mnogi dugo premiljaju, da opet posle nikad nita ne pogode.
Drugi opet pogode sve, a da se pre toga i ne premiljaju. Ima antiparastatinih genija, koji tek u nevolji deluju
najbolje; oni su u neku ruku udovita, kojima sve polazi za rukom nehotice, a nita sa predomiljanjem; to im
odmah ne padne na um, toga vie nikad ne nau: u njihovoj glavi nema prizivnog suda. Hitri dakle zadobijaju
priznanje, jer samo oni dokazuju finou u miljenju i razboritost u delovanju.

57.

Sigurniji su koji su oprezni: Dosta je brzo uinjeno, to je dobro uinjeno. to se smesta izvri, moe se i
smesta unititi , ali za ono to treba da traje veno, potrebna je venost da se desi. Vredi samo ono, to je
savreno, a samo je ono uspelo, to je dugotrajno. Um i temeljitost stvaraju besmrtna dela. to mnogo vredi
skupo je. Ta i najplemenitija kovina je najtea.

58.

Prilagodi se. Ne treba svima podjednako pokazivati svoj razum, a nikada upotrebljavati vie snage, nego je
nuno. Neka se ne rasipa nita ni od znanja ni od stvaranja. Mudar sokolar ne puta vie sokolova, nego to
zahteva lov. Ne treba sve iznositi na videlo, jer mu se ve sutradan niko nee diviti. Imajmo uvek neto novo,
ime emo osvetlati obraz, jer ko svaki dan ima po neto da otkrije, zadovoljava oekivanja i njegovim velikim
sposobnostima nikada se ne zna granica.

59.

2
Pria se da je to rekao Filip II
Misli na svretak. Uemo li u kuu sree kroz vrata radosti, lako je mogue, da emo iz nje izai kroz vrata
plaa; i obrnuto. Zato treba misliti na svretak, pa se brinuti vie za srean izlazak, nego za slavu pri ulasku.
Sudbina je obino nesrenika, da doive veseo poetak, ali odve alostan svretak. Nije glavno prosto
pljeskanje i odobravanje pri pojavljivanju, jer to moe dobiti svako,ve je glavno ono opte oseanje, koje se
ispoljuje prilikom naeg odstupanja; retki su oni koje elimo, da nam se vrate natrag. Malo koga ispraa srea
do praga i kako god je utiva naspram onih, to dolaze, tako je nehajna prema onima koji odlaze.

60.

Zdrav sud. Neki se rode mudri, pa sa tom prednou, koja im slui kao uroena zatita, prilaze nauci i tako im
je do uspeha dato unapred pola puta; a kad starost i iskustvo razviju nihov mozak do potpune zrelosti, oni onda
dolaze do ispravnog i pravog prosuivanja. Oni mrze tvrdoglavost svake vrste kao zavaae mudrosti naroito u
dravnim stvarima, koje radi svoje velike vanosti zahtevaju potpunu sigurnost. Takvi ljudi i zasluuju, da budu
na dravnom kormilu, pa bilo da upravljaju njima ili da daju savete.

61.

Najuzvienije meu najuzvienijim. U mnoini i raznovrsnosti savrenstva prednost ima samo ono, to je
najsavrenije. Nema znamenitog oveka, koji ne bi ma u emu nadmaivao sve druge. Osrednji nisu nikada
predmet divljenja. U jednom istaknutijem zanimanju potrebno je da se pokae najvea spretnost, pa da nas to
uzdigne iz mnoine obinih i uvrsti u broj retkih.Biti pak odlian u jednom neznatnom pozivu, znai biti neto u
onom, to je neznatno; ovde se dobija u oseaju ugodnosti ono, to je izgubljeno u nedostatku oseaja slave.
Stvoriti neto najsavrenije, a u najuzvienijoj struci, znai toliko koliko i zadobiti obeleje vladara; ono sili na
oboavanje i osvaja srca.

62.

Sluiti se dobrim oruem. Neki hoe, da se slue bezvrednim oruem, da proslave svoje otroumlje; to je
opasno zadovoljstvo, koje zasluuje da ga sudbina kazni. Veliinu jednog vladara nije nikada umanjila
sposobnost njegovog ministra; ta vie slava uspeha pada uvek na glavni faktor kao i prekor u obrnutom sluaju.
Glas se uvek dri glavne osobe, i nikada se ne kae: ovaj je imao dobre, a onaj loe sluge, ve: ovaj je bio
dobar, a onaj lo. Zato ispitujmo ih i birajmo ih, jer nam u njihove ruke valja poloiti neprolaznu slavu.

63.

Velika je slava biti u svojoj struci prvi, a dvostruka biti u njoj izvanredan. Veliku prednost ima bankar, koji
igra sa kartama u ruci, jer ako je partija jednaka, on dobija. Mnogi bi bili Feniks da u svome pozivu nisu imali
prethodnika. Samo prvi u svakoj struci odnose majorat slave, dok ostalima ostaje tek toliko , koliko im je nuno
da ive; ovi da uine ma ta, opet ne mogu da speru sa sebe prostije mrlje, da su podraavaoci. Samo otroumlje
izvanrednih duhova pronalazi nove pravce za odlikovanje, a pri tome ih titi mudrost od opasnosti, koja bi im
mogla nastati. Novou svog preduzea stekli su mudri ljudi mesto u matrikuli velikih ljudi. Neki vole da budu
prvi u drugom redu, nego drugi u prvom.
 64.

Kloniti se zla i utedeti sebi neprijatnosti mudrost je, koja se nagrauje. Mnogi ne znaju, da idu stazom,
kojom ide opreznost, a opreznost je zvezda sree, pa po tome i zadovoljstva. Nepogodne glasove ne treba
raznositi, jo manje primati: zabraniti im valja ulazak, osim ako ne donose pomo. Neki imaju ui samo da
sluaju slatko laskanje; drugi opet ne uju nita osim gorkog i zlovoljnog ogovaranja, dok opet mnogi ne mogu
ni da ive bez svakodnevne ljutnje kao Mitridat bez otrova. Isto tako nije pravilo za samoodranje ni pripremati
sebi veni jad, da bi samo nekom drugom, pa ma kako nam bio blizu, uinili jednom po volji. Nikada ne smemo
greiti protiv sopstvenog blagostanja, da ugodimo onome, koji daje savete, a nee da radi. U svakoj prilici, gde
bi, inei drugima radost, naneli sebi bol, najbolje je, ako i onako nema pomoi, ovo pravilo: bolje je, da se
drugi i oalosti sada, nego mi posle.

65.

Uzvien ukus sposoban je za obrazovanje kao i razum. im je vea uviavnost, tim su vei i prohtevi, a im se
prohtevi vie ispunjavaju, tim je vee i uivanje. Veliki duh poznaje se po uzvienosti njegove ljubavi: predmet,
koji zadovoljava veliku sposobnost, mora i sam da bude velik. to su veliki zalogaji za velika usta, to su
uzviene stvari za uzviene duhove. Njihove se osude plae i najbolje stvari, a pri pomisli na njihov sud ostavlja
pouzdanje i najsigurnija savrenstva. Malo je stvari prve i najbolje vrednosti, pa zato neka retka bude
bezuslovna pohvala. Stalnim optenjem javlja se ukus malo po malo, pa je stoga osobita srea optiti s ljudima
od pravog ukusa. S druge opet strane ne sme se od toga praviti zanat i biti nezadovoljan svaim; to bi bila
sasvim glupa krajnost, koja postaje jo odvratnijom, kada ne istie iz neraspoloenja, ve iz afektacije3. Neki bi
hteli, da Bog stvori drugi svet sa sasvim drugim savrenstvima samo zato, da bi se zadovoljilo njihovom
bezgraninim uobraenju.

66.

Na umu imaj srean svretak. Neki stavljaju sebi za pravilo, da vie paze na strogu pravilnost mera pri
ostvarivanju svrhe, nego na sreno ostvarenje namere. Meutim e u javnom miljenju uvek pretegnuti sramota
zbog neuspeha nego priznanje zbog briljivog nastojanja. Ko pobedi ne treba nikakvog opravdanja. Veina ne
moe da uvidi tano stanje prilika, ve samo uspeh i neuspeh; zato nee nikada izgubiti dobar glas onaj, koji
postie svrhu. Dobar svretak pozlauje sve, pa makar sredstva, upotrebljena pri tome, i ne bila uvek dostojna.
Vetina se po neki put sastoji u tome, da ovek radi protiv pravila vetine, kad drugaije ne moe da postigne
srean svretak.4

67.

Izaberi zvanje, koje je na dobrom glasu. Veina stvari zavisi od tue naklonosti. Priznanje je za talente isto,
to i povetarac za cvee: dah i ivot. Ima zanimanja i poslova, koji uivaju opte odobravanje, a ima i drugih
koji su istina vaniji, ali ne uivaju nikakvog ugleda. Prvi zadobijaju sveoptu naklonost, jer se vre pred oima
svih, dok potonji, premda su rei i vredniji, ostaju u svojoj skrovitosti neprimeeni; oni se, tek potuju, ali ne

3
izvetaenost, neprirodnost, usiljenost, pretvaranje, mlaenje, prenemaganje, aenje.

4
U ovom lanku je izraeno naelo: "Cilj opravdava sredstvo", koga se dri kola kojoj je pripadao B.Gracijan.
slave. Meu vladarima najznamenitiji su pobednici; zato su aratonski kraljevi i ostali u tako velikoj asti kao
ratnici, osvajai, veliki ljudi. Darovit ovek neka zato i izabere sebi zvanje, koje je na glasu i svima na vidiku, i
iji uticaj iri preko svih; tada e mu javno miljenje dati veitu slavu.

68.

Vie vredi pozajmiti razum, nego pamenje: tim vie, to kod ovog treba samo podsetiti, a kod onog mora se
i poimati. Neki ostavljaju poslove, za koje bi upravo bilo vreme, jer im se za njih ne prua prilika. U tome
sluaju treba da ih izvede na zgodan put uviavnost kojeg prijatelja. Najvei je dar duha, da naemo priliku za
onaj rad, koji je najprei. I ba zato to ne umemo da naemo tu priliku, izostaju nam mnogi drugi poslovi koji
bi inae poli za rukom. Neka deli svetlost onaj, ko je ima, a za njom neka se takmii onaj, kome treba:prvi sa
uzdravanjem, a drugi sa panjom. Napomeni samo, i ni rei vie! Ta je finoa potrebna, ako hoe, da se koristi
onaj, koga na neto pobuujemo. Pokai dobru volju i tek ako se trai vie, idi dalje: od "ne" gledaj sreno da
nae "da", jer se mnogo kojeega ne postie samo zato, to se ne preduzima nita, da se postigne.

69.

Ne predaj se udljivosti. Ovo je veliki ovek, koga ne mogu da zavedu tui utisci. Posmatranje samog sebe je
kola mudrosti. Saznaj svoje sadanje raspoloenje, pa mu idi u susret; poi ta vie i u ekstremnost, ne bi li
tako izmeu prirodnog i vetakog raspoloenja naao taku, na kojoj se terazija razuma ne koleba. Poetak
samopopravljanja je samopoznavanje. Raspoloenja su udnovata i uvek nestalna, a prema njima menjaju se i
naklonosti: prokleta udljivost povlai ih po konopcu tako dugo, dok se ne premetnu upravo ba na protivnu
stranu. To je slabost, koja kvari ne samo volju, ve napada i na razum: usled nje brkaju se pojmovi "hteti" i
"raspoznati".

70.

Treba znati odbijati. Svima i sve ne sme se dozvoliti. To je dakle upravo toliko vano, kao i znati dopustiti.
Naroito je nuno monijem, da na to obraaju panju. Ovde je mnogo stalo do naina. "Ne" jednoga uvaava
se vie nego "da" mnogih drugih, jer pozlaeno "ne" zadovoljava vie, nego suvo "da". Mnogo ih ima, kojima je
"ne" uvek na vrhu jezika, usled ega zagoravaju ljudima sve. Kod njih je "ne" uvek prvo. Pa i onda, kad posle
sve odobre, ne ceni im se to ni u ta, jer je onima prvima ve preselo. Neka se ne odbija sve odmah; naprotiv je
bolje pustiti one, koji mole, da malo po malo dou do uviavnosti, da varaju sami sebe. Isto tako ne treba sve i
sasvim odmah odrei ve i zato, to bi to znailo: reiti molitelje zavisnosti; treba ostaviti uvek jo malo nade,
da e se zasladila gorina, koju je prouzrokovalo prethodno odbijanje. Konano onu prazninu, koju je ostavila
za sobom nemilost, neka pokrije utivost i neka se mesto dela metnu lepe rei. "Da" i "ne" brzo se izgovore, ali
je ispred njih potrebno dugo razmiljanje.

71.

Budi uvek isti. Ne treba afektirati tako da tvoje ponaanje protivurei tvojoj prirodi. Razuman ovek uvek je
jedan te isti u svim svojim poloajima, a time i stie glas razboritog oveka; promene mogu na njemu nastati
samo zbog spoljnih uzroka ili tuih zasluga. U stvarima, koje se tiu mudrosti, promena je runa. Ima ljudi, koji
su svaki dan drugaiji; ta vie nije im svaki dan jednak ni razum, jo manje volja, a najmanje srea. to je jue
bilo njihovo belo "da", to je danas njihovo crno "ne". Tako oni rade neprekidno protiv svog sopstvenog kredita i
ugleda, a ujedno remete pojmove i drugima.
 72.

Odluan ovek. Loe izvravanje nije tako opasno kao neodlunost. Tenosti se manje kvare kad teku, nego
kad miruju. Ima ljudi, koji su sasvim nesposobni da se odlue i kojima uvek treba podsticaj sa strane; kad i kada
ne potie to kod njih iz oskudice moi za prosuivanjem, koja je kod njih ta vie vrlo jaka, nego zbog toga, to
nemaju snage za delo. Pronai tekoe svedoanstvo je otroumlja, ali je jo vee otroumlje, nai izlaz iz tih
tekoa. Ima naprotiv drugih, koje ne moe nita da dovede u zabunu, koji svojim znanjem obuhvataju sve i koji
su odlunog karaktera. Ti su roeni za najvie poloaje, jer njihova otvorena glava vodi poslove napretku i
olakava uspeh. Oni su odmah sa svaim gotovi i odgovorivi jednom svetu, preostaje im vremena jo i za
drugi. Dobiju li od sree samo kaparu, hvataju se poslova sa najveom sigurnou.

73.

Greka da se zna upotrebiti. Time pametni ljudi znaju da se izvuku iz neprilika. Upotrebivi lako kakav
duhovit preokret, izlaze oni esto iz najzamrenijeg lavirinta. Iz najgore kavge izvijaju se uljudno i sa osmehom.
U to je polagao svoju vanost i najznamenitiji od svih vojskovoa. Gde treba neto da se odbije, nije neutiva
dosetka, da se govor upravi na neto sasvim drugo, a nema vee finoe, nego se uiniti kao da stvar ne
razumemo.

74.

Ne budi od kamena. U najnaseljenijim mestima stanuju prave divlje zveri. Nepristupanost je greka koja
ishodi iz nepoznavanja samog sebe: tu se sa zvanjem menja karakter; poeti tako, da postane mrzak svakome,
nije pravi put, koji e te dovesti do opteg potovanja. Tako nepristupano udovite pojava je, koju treba
videti; uvek je obuzeto svojom jogunastom neovenou: dou li, da s njime govore oni, ija je gorka sudbina,
da zavise od njega, stupaju pred njega sa strahom, naoruani opreznou kao za borbu sa kakvim tigrom. A ba
takvi su ljudi znali, da se udvore kod svih, da bi doli do svojih poloaja, a sad, kad su doli do njih, trae, da se
za svoje udvaranje naplate time, to e svima omrznuti. Po svome zvanju trebalo bi, da su tu za mnoge, ali nisu,
iz prkosa ili nadutosti, ni za koga. Za njih bi bila lepa kazna, da se iskljue iz drutva, jer bi im se tako i pamet
oduzela.

75.

Izaberi sebi koju junaku priliku za uzor, ali vie za utakmicu, nego za majmunisanje. Ima uzora veliine,
ivih knjiga asti i potenja. Svako neka izabere sebi za uzor najznamenitije u svome zvanju, ali ne da
majmunie prema njima, ve da pomou njih sam sebe sokoli. Aleksandar nije plakao zbog sahranjenog Ahila,
ve zbog sebe, jer mu slava jo ne bijae pravo dola na svet. Nita ne moe tako da pobudi astoljublje u srcu
kao zvuk tue slave. Upravo ono, to obara zavist, hrabri plemenito srce.

76.

Ne ali se uvek. Razum jednog oveka ogleda se u ozbiljnosti, koji uiva veu ast, nego neozbiljnost. Ko se
uvek ali, nije ovek za ozbiljne stvari. Njega izjednauju sa laovom i to utoliko, to se ni jednome ne veruje i
to se bojimo kod jednog lai, a kod drugog lakrdije. Nikada se ne zna, da li govori po zdravom razumu, a to
znai toliko, koliko i da ga nema. Nita nije tako nedostojno, kao stalno zadirkivanje. Poneko zadobije glas
aljivca na tetu glasa da slovi za pametnog oveka. Neka ala ima koji svoj asak, ali sve ostalo vreme neka
pripada ozbiljnosti.

77.

Slagati se sa svakim. Ono je mudri Protej, koji zna da bude naunik sa naunikom, a svetac sa svecem. To je
velika vetina, kojom se sve zadobija, jer naklonost pridobija samo ono, to se podudara. Posmatraj prirode
pojedinaca, pa se onda upravljaj prema njima. Pustimo, neka nas zavede ozbiljan i ovijalan, kad se kolebamo u
politici. Zavisnim osobama ta je umetnost preko potrebna. Ali, kao velika finoa, zahteva ona mnogo
darovitosti; manje teka bie oveku, ija je glava mnogostrana u znanju, a ukus mnogostran u naklonostima.

78.

Vetina u preduzimanju. Budalatina bubne uvek sa vratima u kuu, jer su sve lude drske. Ista glupost, koja ih
sprei, da se unapred pripreme, ini ih posle nehajnim prema porugama zbog neuspeha. Razuman se naprotiv
uputa na delo sa velikom opreznou. Njegove su uhode panja i opreznost; one mu prethode prouavajui , da
li bi se moglo ii bez opasnosti. Svaku drskost osuuje razboritost na propast i ponekad ih pomiluje srea. Gde
postoji bojazan da je dno duboko, tu valja ii napred oprezno. Lukavstvo mora da bude prethodnica opreznosti,
koja onda malo po malo osvaja zemljite. Dan danas mnogi su bezdani u optenu s ljudima; na svakom se
koraku mora sputati olovo i meriti dubina.

79.

Vesela narav. Ako je umerena, onda je dar, a ne greka. Mrva raspoloenja zaini sve. I najslavniji ljudi se ale
i stoga ih svi vole; ali oni pri tome ne gube nikada iz vida obzire razboritosti i ne prestaju biti uljudni. Neka se
opet kakvom dosetkom izvuku lako iz kakvog zapleta, jer ima stvari, koje se moraju uzeti za alu. Time se
pokazuje, da smo spremni na mir, a to je magnet srca.

80.

Smiljen pri raspitivanju. Uglavnom se ivi u raspitivanju.Ono je najmanje, to vidimo; mi ivimo u veri i u
verovanju. No nae uvo sporedna su vrata za istinu, a glavna vrata za la. Istina se ponajvie vidi, a samo
izuzetno uje. Retko dopire do nas ista i neizvrnuta, a jo ree, ako dolazi iz daljine; tada je uvek omeena
afektima kroz koje je prola. Strast boji svojim bojama sve to dodirne, as ugodno, as neugodno. Ona uvek
tei za kakvim utiskom, pa stoga treba sa velikom panjom da pozajmimo sluh onome, koji hvali, a jo s veom
onome, koji kudi. U tom pogledu potrebna nam je sva panja, da upoznamo nameru onoga, koji posreduje, da bi
smo ve unapred videli , kojom e nogom stupiti. Mudro razmiljanje neka nam bude zatita od onog, to je
preterano i pogreno.

81.

Obnavljaj svoj sjaj. To je prednost Feniksa. to je odlino, to zastaruje, a sa njim zastaruje i slava; neto
osrednje, ako je novo, potisne esto i najodlinije, ako je zastarelo. Zato se treba preporoavati u hrabrosti, u
geniju, u srei u svemu. Istupajmo ee sa novim, sjajnim delima i izlazimo kao sunce neprestano. Isto tako
menjajmo pozornicu svoga sjaja, da bi nas eleli, gde nas nema, a burno nam odobravali, gde smo novajlije.
 82.

Nemoj isprazniti do dna ni loe ni dobro. Jedan je mudrac5 naglaavao, da se sva mudrost nalazi u umerenosti.
Najvea pravda postaje nepravda; iscedimo li pomorandu previe, to nam ona postaje gorka. Ni u uivanju ne
dovodimo do krajnosti. I sam razum otupi, ako se napree do krajnosti, a krv mesto mleka istera onaj, ko muze
groznim nainom.

83.

Greke koje se mogu oprostiti, mogu se i dozvoliti, jer ovakva nepanja moe u svoje vreme da bude najvea
preporuka za talente. Zavist vri odvratan i zloinaki ostrakizam6. Sasvim savrenom uraunae ona u greku
to, da nema greke i to potpuno savrenstvo sasvim e osuditi. Ona postaje Argus7, da bi na odlinom nala
manu, pa makar zato, da se tei. Ukor pogaa kao grom upravo najuzvienije tvorevine. Zato neka Omir i
prospava pokatkad; uinimo se ponekad i nehajnim ukoliko se to odnosi na genija ili na hrabrost, - ali nikada
ako se odnosi na mudrost kako bi tom nehajnou ublaili njenu zluradost, da ne pukne od jeda. Zavist je tako
rikui bik, pred koga treba baciti kabanicu, da bi smo spasili besmrtnost.

84.

Crpi korist od neprijatelja. Sve stvari treba znati hvatati za drku koja uva, da se ne ozledi, a ne za otricu,
koja ozleuje; naroito radi naih protivnika. Mudrome vie koriste neprijatelji, nego ludome prijatelji. Zlovolja
poravna esto brda potekoa, sa kojima naklonost nije mogla izai na kraj. Veliinu mnogih sazidali su njihovi
neprijatelji. Laskanje je opasnije od mrnje, jer ono skriva mrlje, koje ova hoe da iisti. Mudar pravi iz zlobe
ogledalo koje je vernije, nego ono od ljubavi; i tako ili izbegava ogovaranje svojih greaka ili ih ispravlja.
Svakako panja biva velika onde, gde suparnitvo i zlovolja ive u susedstvu.

85.

Ne budi manila.8 Greka je svega odlinoga, da se pri estom upotrebljavanju lako zloupotrebi. Samo to, to
svi teimo za njim, dovodi najzad dotle, da postaje svima mrsko. Ne biti ni za ta je velika nesrea, jo vea pak
hteti biti za sve. Svojim prevelikim dobijanjem takvi ljudi najzad gube: oni nam postaju toliko mrski, koliko
smo ih u poetku eleli. Na ovim manilama otrcaju se sva savrenstvai poto ih prestanemo smatrati retkima,
preziremo ih kao proste. Jedino sredstvo protiv takvog ekstrema je to, da u sejanju pazimo na meru. Preveliko
lei ve u samoj savrenosti; otuda izlazi, da nam preveliko valja pokazivati veoma oprezno. to vie baklja
svetli, tim se vie troi i tim joj se vie skrauje vek. Ko tedi pri isticanju samog sebe, taj dobija nagradu za to
da mu cena skae.

5
Aristotel

6
kod starih Grka: progonstvo iz Atine na 10, docnije na 5 godina kakvog uglednog graanina (koga su smatrali da se
odvie osilio te da bi zbog toga mogao biti opasan)

7
Veoma oprezan i revnosan uvar, uhoda, pijun,Argusove oi ,vrlo budne, oi kojima nita ne moe promai.

8
Izraz iz L'Ombp igre (murke)
 86.

Kloni se ogovaranja. Svet ima mnogo glava, pa po tome i mnogo oiju za negodovanje i mnogo jezika za
klevetu. Dogodi li se, da se kod nje stane iriti ogovaranje, tada od njega moe da pati i najvei autoritet; priije
li mu se jo kakvo podrugljivo ime, tada je lako mogue, da mu se i ast sasvim potkopa. Povod daje ponajee
kakva zla prilika, u kojoj se neko istakao ili kakva smena greka, jer tako neto i jeste najzgodniji materijal za
ogovaranje. Ima klevetnika koji brzo unite neiji dobar glas kakvom dosetkom, nego otvorenom i drskom
raspravom. Lako se stie rav glas, jer se ravo lako veruje, ali opravdati se, vrlo je teko. Razuman ovek neka
se kloni takvih nezgodnih prilika i neka dobro otvori oi, kad ima posla sa besramnim svetom, jer je lake
sauvati se.

87.

Vaspitanje i uglaenost. ovek se raa kao varvar i samo ga vaspitanje oslobaa od ivotinjstva. Vaspitanje
ini oveka i on biva tim vei, to je vaspitanje vie. Zbog vaspitanja smela je Grka, da naziva varvarima sav
ostali svet. Neznanje je veoma surovo i nita ne vaspitava kao znanje. Ali i samo znanje nije otesano, ako nema
uglaenosti. Uglaeno mora da bude ne samo znanje, nego i volja, a naroito govor. Ima ljudi, koji su uglaeni
od prirode i koji su neni po unutranjosti i po spoljanjosti i u miljenju i u govoru, a i u ukraavanju tela; ovo
poslednje moe se uporediti s korom kao to se darovitost duha uporeuje sa plodom. Drugi su opet tako
neotesani, da se izvrgne u nesnosnu, varvarsku grubost sve, to je njihovo, pa ta vie i ono, to je samo po sebi
odlino, ako ga imaju.

88.

Ponaanje neka bude velianstveno, teei uvek za uzvienim. Veliki ovek ne sme biti sitan u svom radu.
Nikada se ne sme sasvim zalaziti u sitnice, naroito, ako su neugodne prirode; jer i ako je korisno, kad se sve
zapazi sluajno, ipak nije korisno. Na posao neka se ide sa plemenitom sreenou, kao to dolikuje otmenom i
uljudnom. Pri upravljanju sa drugima glavno je, da nee sve da vidi. Mnogo ega treba propustiti, kao da ga
nismo ni opazili meu roacima ili prijateljima, a naroito meu neprijateljima. Sve, to je prekomerno,
odvratno je, a kod neugodnih stvari jo je vie, nego odvratno. Svoditi neprestano i neprestano na neku
neugodnost vrsta je ludila. Ponaanje svakog pojedinog bie uglavnom onako, kakvo mu je srce i kakav mu je
razum.

89.

Poznavanje sama sebe: po svesti, po duhu, po sudu i po sklonosti. Niko ne moe gospodariti nad sobom, ako
nije pre sam sebe pojmio. Ima ogledala za lice, ali ih nema za duu, pa zato neka nam takvo ogledalo bude
razumno promiljanje o sebi; pri tome zaboravimo na svaki nain na svoj spoljanji izgled i imajmo na umu, da
nam valja doterati i usavriti sliku nae unutranjosti. Uimo da poznamo snagu svoga razuma, da tako
saznamo, za kakve je poduhvate sposoban; ispitujmo svoju odvanost, da vidimo, u kakve se poslove smemo
uputati; istraujmo svu dubinu svoje due i izmerimo sve svoje sposobnosti, da se tako moemo snai u svemu.

90.

Vetina iveti dugo nalazi se u dobrom ivljenju. Ima dvoje, to brzo svrava sa ivotom: to je ludost i
lakomislenost. Jedni ga gube, jer nemaju razuma, a drugi jer nemaju volje, da ga sauvaju. Kao to je vrlina
sama svoja nagrada, tako je i porok sam sebi kazna. Ko marljivo ivi za porok, brzo skonava, a ko marljivo
ivi za vrlinu, ne umire nikako. Besprekornost due prenosi se i na telo i ivot proveden lepo, postaje dug ne
samo ovoga, ve i onoga sveta.

91.

Ne hvataj se niega dokle god sumnja sam u sebe. im se izvrilac boji za uspeh svoga rada, ve je
posmatra, naroito ako mu je suparnik, uveren, da mu od njegovog rada nee biti uspeha. Ako je snaga
prosuivanja imala skrupula ve u prvoj vatri rada, onda e posle, kad je ostavi strast, pronai, da je taj rad ista
glupost i izrei joj smrtnu osudu. Poslovi, u iju opreznost sumnjamo, opasni su i bilo bi bolje i ne zapoinjati
ih. Mudrost se ne uputa u ono, to se ini verovatnim, ve se eta uvek samo po jasnoj svetlosti razuma. Kako i
da uspe ono preduzee, iju ve osnovu osuuje bojazan? Pa kad se ve esto nesreno svravaju i
najpromiljenije odluke, koje je sankcionisalo Nemine discrepante nae unutranjosti, ta ima da oekuju one,
za koje smo se reili pri kolebljivoj svesti i pri prosuivanju, koje je proricalo zlo?

92.

Raskoan razum. Ja mislim, o svemu. Prvo i najvee pravilo pri radu i pri govoru, tim nunije to je na
poloaj vei, glasi: mrva razboritosti vredi vie, nego tovar dosetki. Uz ovu mrvu razboritosti osea se ovek
siguran, makar i ne izazivao zastarelo divljenje, jer je glas razboritosti trijumf slave. Dovoljno je da
zadovoljimo pametne ljude, jer je njihov sud kamen kuanja, na kojem ogledamo uspehe svojih dela.

93.

Univerzalnost. ovek koji spaja u sebi sve savrenosti, vredi za mnoge. On ukraava ivot time, to te
savrenosti saoptava svojoj okolini. Gde se savrenosti razmenjuju, tu je najlepa zabava. Velika je vetina,
znati sebi prisvojiti sve to je dobro. Poto je priroda iz oveka, stavivi ga na tako visok stepen, napravila
pojam itavoga svoga stvaranja, to neka ga i umetnost, vebom i vaspitanjem razuma i ukusa, naini zasebnim
malim svetom.

94.

Prikrivaj svoje sposobnosti. Mudar neka ne da, da mu se ono, to zna i to moe, ispita do dna, ako eli da
ostane kod svih u asti. Neka dopusti, da ga znaju, ali ne da ga skroz upoznaju. Niko ne mora biti u stanju, da
izmeri granice svojih sposobnosti, ako ni zbog ega, a ono zbog oite opasnosti, da se sam ne razoara. Neka
nikad i nikom ne prui priliku, da ga proui do dna, jer slutnja i sumnja o veliini darovitosti svakog pojedinca
proizvodi vee potovanje, nego tano spoznanje o njoj, pa ma kako bila velika.

95.

Neka se od nas s napetou oekuje uvek neto novo. Svet uvek treba znati zapanjiti. Mnogo neka obea jo
vie, a najsjajnije delo neka izgleda jo sjajnije. Ne treba stavljati sav svoj imetak na kocku od prve. Velika je
umetnost znati biti umeren u upotrebljavanju svoje snage i svoga znanja; samo tako moemo uvek vie i vie da
zadovoljavamo ono, to se od nas oekuje.
 96.

Budi sam svoj uvar. To je presto razuma i temelj opreznosti; time se sve lako postie. uvati sebe je dar Neba
i kao prvi i najbolji jeste neto, to zasluuje, da se eli najvie. Ono je glavni sastavni deo opreme i od velike je
vanosti, da je ovek, koji se uva, spreman i onda, kada mu ma to drugo nedostaje, jer se sve ostalo smatra
samo kao neodluno plus ili minus. uvanje utie na sva dela u ivotu i ono nam je potrebo u svemu, jer sve
mora i da se dogaa razumno. Ono se sastoji u prirodnoj sklonosti svemu, to je razumu najprikladnije; zato,
samo kad se uvamo, drimo se u svakom sluaju onog, to je najbolje.

97.

Glas zadobiti i sauvati ga. Ovde se radi o fami. Dobar glas teko je zadobiti, jer on postaje samo od odlinih
svojstava, a ta su toliko retka, koliko su osrednja esta. Ali ako se jednom doe do njega, onda ga nije teko
sauvati. On nam dodue namee obaveze, ali zato, i jo mnogo vie, radi za nas. Ide li zbog uzvienosti svog
uzroka i svoje okoline do oboavanja, to nam daje neku vrstu velianstva. No, samo je onaj glas od neprolazne
vrednosti, koji je doista i osnovan.

98.

Svoju volju kazuj samo u brojkama. Strasti su vrata due. Najpraktinije znanje sastoji se u vetini
pretvaranja, Ko igra sa otvorenim kartama, taj je u opasnosti da e izgubiti. Oprezan neka se uzdravanjem
samog sebe bori protiv panje onog , koji ga ispituje; protiv risa pak, koji za njim traga, neka se krije kao riba
sipa9. Ni sam na ukus ne sme da bude svakome poznat, da ga ne bi svako mogao presresti ni ogovaranjem ni
laskanjem.

99.

Stvarnost i prividnost. Stvari ne vrede za ono ta su, ve za ono za ta nam se predstavljaju. Malo ih je, koji
gledaju u unutranjost, a mnogo, koji sude po spoljanjosti. Nije dovoljno imati pravo, naroito ne, ako ne
izgleda, da ga imamo, i, ako je lukavstvo po sredi.

100.

ovek bez predrasude. Treba biti mudar hrianin i svetski ovek, a ne samo izgledati kao takav, jo manje se
praviti takvim. Filozofija je izgubila ugled, a bila je najvee zanimanje mudraca. Znanje umnih duhova je
izgubilo svako potovanje. Seneka ga je uveo u Rim; neko vreme bilo je u milosti kod dvora, a sada se smatra
nedostojnim. Pa ipak, otkrivanje prevare uvek je bila hrana umnog duha i radost pravednika.

101.

Jedna polovina sveta se smeje drugoj, a obe su budale. Sve je dobro i sve je loe, prema tome, kako to hoe
razni glasovi. ta ovaj eli, to onaj mrzi. Nesnosna je ona luda, koja hoe, da sve udesi po svome shvatanju.
Savrenost ne zavisi od odobravanja pojedinaca: koliko ljudi, toliko i razliitih udi. Nema greke, koja ne bi
imala svoga ljubavnika; tako ne smemo ni mi gubiti odvanosti, ako se nae stvari nekome ne sviaju, jer e

9
Kao to je poznato, sipa ili riba od mastila puta, kada je u opasnosti, smeu tenost i njome muti vodu
doi drugi, koji e ih znati ceniti. U drugu pak ruku ne smemo zbog pohvale postati gordi, jer e opet doi
drugi, koji je nee priznati. Pravo zadovoljstvo ogleda se po tome to se slave samo slavni ljudi i ljudi, koji su u
svojoj struci stekli ime. Ne ivi se od jednoga glasa, ni od jedne mode, ni od jednog veka.

102.

Imati stomak za velike zalogaje sree. Na telu pameti nije nevaan deo ni veliki stomak, jer se veliko i sastoji
od velikih delova. Sluajevi velike sree ne dovode u zabunu onoga, koji je dostojan jo i vee. to je jednome
previe, tim drugi ne moe ni glad da utoli. Mnogi zbog neznatnosti svoje prirode, koja nije ni stvorena ni
vaspitana za visoka zvanja, ne mogu da prokuvaju ni jedan ugledan poloaj: njihovo ponaanje pokazuje pri
tome odmah neku kiselinu; para, koja se die i nezasluene asti zavrti im mozak, usled ega dolaze oni na tim
visokim poloajima u opasnost i hoe da puknu, jer im srea ne nalazi u njima dovoljno mesta. Naprotiv veliki
ovek treba da pokae, da u njemu ima mnogo mesta i za neto vee i da se sa naroitom briljivou kloni
svega, to bi moglo da bude znak malodunosti.

103.

Svako neka bude u svom pozivu velianstven. Ako i nisi kralj, ipak moraju tvoja dela po sferi, u kojoj se
kreu, biti dostojna jednoga kralja, a tvoj rad, u granicama tvoga stalea i zanimanja, kraljevski. Tvoja dela neka
budu uzviena, a tvoje misli visokog poleta; u svima svojim dunostima predstavljaj kralja po zasluzi, ako i ne
po moi: jer ono, to je u istinu kraljevsko, sadrano je u besprekornim navikama. Na taj nain nee morati da
zavidi veliini onaj, koji bi joj mogao sluiti kao uzor. Naroito bi bilo nuno, da se neto od istinske veliine
prilepi onima, koji stoje blie prestolu, jer bi bilo bolje, da i oni mesto tate ceremonije prisvoje sebi kraljevska
svojstva, a mesto prazne naduvenosti, stvarnu uzvienost.

104.

Ispitati zvanja. Poznati mnogobrojne njihove razlike, majstorska je vetina, koja izaziva panju. Neka zvanja
zahtevaju hrabrost, a druga otar um. Lake se upravlja onim zvanjima, kod kojih je dovoljna samo pravinost,
a tee onima, gde je nuna spretnost. Za jedne ne treba nita vie nego pravian karakter, dok za druge nije
dovoljna ni sva panja ni marljivost. Teak je zadatak upravljati ljudima, naroito ludama ili glupacima.
Dvostruk razum potreban je za upravljanje onima, koji ga nemaju nikako. Nesnosna su zanimanja koja zaposle
celog oveka i u odbrojenim asovima i pri odreenom poslu; bolja su, koja nas ne tite mnogo, a to su ona, kod
kojih se mea ozbiljnost sa raznovrsnou, jer promena osveava. Najvei ugled uivaju ona zvanja kod kojih je
zavisnost manja ili bar udaljenija. Najloija su pak ona, radi kojih se moramo znojiti na ovome, a jo vie na
onome svetu.

105.

Nemoj dosaivati. ovek koji sve jedno te jedno tera i govori, obino nam postaje teak. Kratkoa nam se
svia vie, a odgovara bolje i u toku posla, jer to se gubi u opirnosti, dobija se u utivosti. Dobro, ako je
kratko, dvostruko je dobro; pa i samo zlo, ako ga je malo, nije tako zlo. Kvintesence deluju bolje, nego itav
tovar sporednosti. Osim toga poznata je istina, da su opirni ljudi retko naroito pametni, i to se ne pokazuje
toliko u sreivanju materije, koliko u nainu miljenja. Ima ljudi, koji su vie smetnja, nego ukras sveta; oni su
beskorisno pokustvo, koje svako gura s puta. Razuman ovek neka se uva, da ne bude dosadan, naroito
velikaima, poto je njihov ivot pun rada, pa bi bilo gore rasrditi jednoga od njih, nego sav ostali svet.
 106.

Ne hvali se svojom sreom. Vie vrea, ako se ponosi svojim inom i dostojanstvom nego linim svojstvima.
Svako kooperenje omraeno je; neka nam je dosta, to nam drugi zavide. Potovanje se stie tim manje, to se
vie trai, jer ono zavisi od miljenja drugih, pa stoga i ne moemo da ga sami sebi , ve pribavimo moramo da
ga zasluimo i doekamo. Visoka zvanja iziskuju za svoje vrenje srazmeran ugled, bez koga se njima ne moe
upravljati: zato treba, da sauvamo ast, koja je za njih potrebna, da bi tako mogli vriti svoju dunost. Neka se
niko ne prisiljava na odavanje potovanja, ali zato neka se ipak ide za njim. Ko se previe istie svojim
zvanjem, taj odaje, da ga nije zasluio i da je dostojanstvo, koje nosi, preteko za njegova lea. Kad ve
hoemo, da se istaknemo, to neka bude pre svojom odlinom darovitou, nego sluajnim spoljanjim
poloajem. Pa i samom kralju treba da se odaje poast vie zbog njegovih linih svojstava, nego zbog spoljnjeg
kraljevskog dostojanstva.

107.

Ne pokazuj, da si zadovoljan sam sa sobom. Ne treba sa sobom biti ni nezadovoljan, jer bi to bila
malodunost, ni zadovoljan, jer je to glupost. Zadovoljstvo samim sobom nastaje ponajvie iz neznanja i
pretvara se u blaenstvo nerazuma, koje dodue moe biti i ugodno, ali ne moe da poslui, da nam se digne ni
glas ni ugled. Poto nismo u stanju da uvidimo beskrajno vee savrenosti drugih, to se zadovoljavamo potpuno
kakvim bilo obinim i osrednjim talentom. Nepoverenje je uvek pametno, a osim toga i korisno, bilo da
izbegnemo lo svretak neega, bilo da se teimo, da doe do njega, jer nesrea ne iznenauje onoga, koji je
strahovao od nje. I Omir spava ponekad, a i Aleksandar eto pade sa svoje visine i izie iz svoje obmane. Mnogo
to ta zavisi od raznih prilika i to je na jednom mestu i jednom prilikom slavilo trijumf, drugom prilikom slui
na sramotu. Meutim je neizleiva glupost u tome, to se rascvetalo pusto samozadovoljstvo toliko, da sa
svojim semenjem oploava sve dalje i dalje.

108.

Najkrai put, da se postane potpun ovek, nalazi se u razumevanju druenja. Ophoenje je od

sudbonosnog delovanja. Obiaji i ukus prelazni su. ovek moe da primi nain miljenja, pa i sam duh, a da to i
ne primeti. Stoga budi hitar, pa se pridrui nadmonijem od sebe i prilagodi se njegovom nainu miljenja, jer
e i neprimetno nai u tom neko umereno raspoloenje. Trai se velika spretnost, da se ovek naui,
prilagoavati se oveku. Igra raznih protivnosti ulepava, pa ta vie i odrava svet i to stvara u fizikoj, to
stvara jo vie u moralnoj harmoniji. Neka se na ovo pazi mudro pri izboru prijatelja i slugu, jer se samo
spajanjem protivnosti pronalazi zlatna sredina.

109.

Ne optuuj. Ima ljudi tako mrane naravi, da sve oznaavaju zloinom. Na to ih ne goni strast, ve neki
prirodni nagon. Oni izriu svoju nemilu osudu nad svima; nad ovima za ovo, to su poinili, nad onima za ono,
to e poiniti. To pokazuje groznu, upravo gadnu duu. Oni optuuju sa toliko preterivanja, da od truna prave
balvane, da bi njima oi izbili. Svuda ima krotitelja, koji bi oveku pretvorili raj u pakao. Pridrui li se tome
prirodnom nagonu jo i strast, onda njihovom optuivanju nema kraja. Naprotiv! Plemenita priroda zna da za
sve nae izvinjenje, pa ako i ne izrino, a ono time, to se ini nevetom.
 110.

Ne ekaj da postane na zapadu sunce. Pravilo je mudraca, da ostavlja stvari pre, nego to one njega ostave.
Treba znati i od same svoje smrti pribaviti sebi slavu. I samo se sunce, jo pri punoj svetlosti skloni za kakav
oblak, da ga ne gledamo, kad zalazi i da nas odri u neizvesnosti, da li je zalo ili ne. Ispred kakve nesree treba
se skloniti dok ima vremena, da ne bismo morali propasti od stida. Ne ekajmo da nam svet okrene lea i da
sahranjuje svoje potovanje prema nama, jo dok smo ivi. Pametan baca jo na vreme u stranu onoga, koji se
sa njime utrkuje, a ne eka, da on njega izvrgne ruglu, kada posrne i padne na sred trkalita. Lepotica neka bude
pametna, pa jo na vreme neka razbije svoje ogledalo, da to ne mora kasnije initi iz ogorenja to ju je trglo iz
obmane.

111.

Imati prijatelja znai imati drugi ivot. Svaki je prijatelj i dobar i mudar svome prijatelju i meu njima se sve
dobro svrava. Svaki vredi toliko, koliko te drugi hoe; a da bi to oni hteli, moraju im se spojiti srca, a potom i
jezik. Nikakav ar nije tako moan kao uinjena usluga i to je najbolje sredstvo, kojim se zadobijaju prijatelji.
Najvie i najbolje to imamo, zavisi od drugih. Mi moramo da ivimo ili meu prijateljima ili meu
neprijateljima. Zato gledajmo, da svakog dana zadobijemo po jednog prijatelja; taj ne mora da bude glavni:
dovoljno je da nam eli dobro; neki e od njih posle, kad poloe ispit o izboru, ostati nam ve kao
najpoverljiviji.

112.

Treba stei ljubav i naklonost. Ko stekne nau ljubav i naklonost, tome ve prvi i najglavniji povod
dozvoljava, pa i nareuje, da zaviri u naei najskrovitije namere. Pomou naklonosti postiemo za sebe
povoljno miljenje. Ima ih, koji se toliko oslanjaju na svoju vrednost, da preziru blagonaklonost drugih. Iskusan
ovek naprotiv zna, da je ak i put do zasluga, bez blagonaklone pomoi, veoma dugaak. Blagonaklonost
olakava i dopunjava sve; ona ne iziskuje uvek dobra svojstva kao: odvanost, potenje, uenost, pa ak i
mudrost: ne, ona ve unapred dri, da su sva ta svojstva tu, dok nevaljale greke nikada ne vidi, jer nee da ih
vidi. Naklonost izvire iz saglasja i to obino materijalne prirode, kao to je, na primer, saglasje u nainu
miljenja, u narodnosti, u srodstvu, u otadbini ili u zvanju. Formalno saglasje je uzvienije; to je saglasje
talenta, dunosti, slave ili zasluga. Sva tekoa postoji jedino u dobijanju naklonosti; nju odrati, lako je. Ali
kada se zadobije, onda treba znati izvui iz nje korist.

113.

I u srei misli na nesreu. Dobro je postarati se, da ve leti, kad je ugodno, saberemo sve, to nam je potrebno
za zimu. U srene dane lako se stie milost, a prijatelja ima u izobilju. Dobro je, da ih sauvamo za dane bede,
kada bi ih morali skupo plaati, pa ih opet nemati. Sauvajmo stoga nekoliko prijatelja i dunika, jer e doi
vreme, kad emo visoko ceniti na njima ono, na ta danas ni panje ne obraamo. Prostake due nemaju u srei
nikakvih prijatelja; no kao to one ne poznaju prijatelja u srei, tako nee ni njih prijatelji poznavati u nesrei.

114.

Nikad ne tei za onim, za im tei neko drugi. Svaka tenja, kojoj se protive drugi, kodi ugledu. Oni to tee
za istim, kleveu i ocrnjuju nas. Malo ih je, koji se bore na poten nain. Suparnici otkrivaju greke, koje su se
dosadanjim gledanjem kroz prste ve i zaboravile. Mnogi su uivali ugled, dok nisu stekli suparnika. U vatri
borbe oive ve davno upokojena rugla, a iz zemlje iskopavaju se najstarije zaevice. Suparnitvo otpoinje
borbu klevetanjem i uzima u pomo ne ono, to sme, ve sve, to moe. Premda orue poniavanja esto, ili
gotovo nikako ne dovodi do mete, to protivnici nalaze u njemu ipak barem podlo zadovoljstvo svoje osvete; tim
oruem vitlaju oni po vazduhu toliko, da se strese prah zaborava sa neprilika, radi kojih se stidimo. Ljudi
blagonakloni bili su uvek pomirljivi, a ljudi na glasu i sa ugledom uvek su blagonakloni.

115.

Treba se naviknuti na greke u karakteru svojih poznanika, isto kao i na runa lica. To je od preke potrebe
tamo, gde nas spajaju obaveze. Ima karaktera, da se ovek isto prepadne od njih, a ima ih, da se ne moe iveti
ni s njima ni bez njih. U takvim sluajevima potrebno je naviknuti se na njih kao na runa lica, da ne bi pri
kakvom stranom dogaaju doli izvan sebe. U prvi mah pobuuju oni u nama zgraanje, ali malo po malo gubi
se na njima ono, to ne valja, i neugodnostima, koje izviru iz njih, razborit ovek ume ili da se ukloni ili da ih
podnosi.

116.

Dolazi u dodir samo sa ljudima, kod kojih je razvijeno oseanje asti i dunosti. Sa takvima moemo
sklapati meusobne obaveze. Njihova sopstvena ast najbolje je jamstvo za njihovo ponaanje i u neugodnim
prilikama. Oni rade uvek pod uticajemsvog vlastitog dostojanstva; zato je bolja borba sa potenim, nego pobeda
nad nepotenim. Optenje sa otpadnicima nije sigurno, jer oni ne oseaju nikakve dunosti za pravinost. Zbog
toga nema meu njima ni iskrenog prijateljstva, a njihovo prikazivanje prijateljstva, ma kako izgledalo, isto tako
nije iskreno , jer ne poiva na oseanju asti: ljude pak, koji toga nemaju, treba uvek daleko drati od sebe, jer
ko visoko ne ceni ast, koja je presto potenja, taj uopte ne ceni vrline.

117.

Ne govori nikada o sebi, jer ili se ovek hvali, a to je tatina ili se kudi, a to je sitniarstvo; ako se jo govornik
oda kao nerazborit, onda je to za sluaoca iva muka. Kad nam se ve u obinom optenju valja toga kloniti,
koliko tek vie, ako zauzimamo neki visok poloaj, gde govorimo skupu i gde se u nerazboritost rauna ve i
najmanji znak nerazboritosti. Istu greku prema mudrosti ini i onaj, koji govori o prisutnim osobama i to zbog
opasnosti, to moe veoma lako , da se nasue na jednu od dve zamke: ili na laskanje ili na kuenje.

118.

Postii glas utivog oveka, jer je on dovoljan, da nas zavole. Utivost je jedan od glavnih delova vaspitanja i
jedna vrsta arolije, koja zadobija svaiju naklonost isto kao to neutivost izaziva na sve strane prezrenje i
odvratnost. Ako neutivost potie iz gordosti, onda je gnusna, a ako iz neotesanosti, onda se prezire. Bolje je
uvek, da utivost bude velika, nego premalena, ali ipak ne podjednako prema svakome, jer bi postala
nepravedna. Meu neprijateljima ona nam je dunost, da bi njome pokazali svoju vrednost. Ona nas kota malo,
a pomae nam mnogo, koga cenimo, toga i potujemo. Utivost i ast bolje su od drugih vrlina utoliko, to
ostaju pri onome, koji ih vri.
 119.

Ne daj, da te omrznu. Nemoj izazivati negodovanje, jer ono esto dolazi i samo od sebe, a da ga i ne trai.
Mnogi se groze tek onako i ne znajui zato. Njihova zla volja stie pre nego naa predusretljivost. Mrnja nae
prirode je bra na tuu tetu, nego njena elja za vlastitom koristi. Nekima se svia, da budu u zavadi sa svakim
jer, ili se je njima sve smuilo ili su se oni svima smuili. Ako se mrnja jednom ukorenila, onda se ona teko
moe da istrebi isto onako kao i rav glas. Mi strahujemo pred ljudima velikog uma, a preziremo ljude zla
jezika; uobraeni su nam odvratni, podrugljivci nesnosni, a osobenjaka se klonimo. Zato odaj potovanje, da i
tebe potuju, i znaj, da, biti potovan, znai veliko blago.

120.

Idi uporedo s vremenom. I znanje mora da bude po modi. Ako nam znanje nije savremeno, to znai toliko
koliko da ga i nemamo. Nain miljenja i ukus menjaju se vremenom. Nemojte misliti starovremski i imajte
moderan uku. U svakoj vrsti odluan je glas veine; zato ga valja za sada slediti i nastojati, da ga dignemo na
neki vii stepen savrenosti. Razuman neka se u ukrasu duha i tela ravna prema sadanjosti, makar mu se
prolost inila i bolja. Ovo pravilo ivota ne vredi jedino za dobrotu srca, jer vrlina treba da se neguje u svako
doba. Danas nee da se zna za vrline. Istinu govoriti ili odrati zadatu re, izgleda da su stvari iz nekog minulog
vremena. Tako se ini, da su i dobri ljudi zaostali iz nekog boljeg vremena. Pa ipak, ako ih jo ima, mi ih
volimo, ali se za njima ne povodimo, jer nisu savremeni. O, nesreno stolee, u kome je vrlina nepoznata, a
nevaljalstvo na dnevnom redu! Razuman neka ivi, kako zna, a ne kako eli i neka vie ceni ono, to mu je
sudbina dala, nego to mu je uskratila.

121.

Na pravi neto od niega. Kao to mnogi od neega prave temu za ogovaranje, tako opet drugi od svaega
prave dogaaj. Uvek govore s vanou, sve uzimaju ozbiljno i od svega ine predmet ili za svau ili mu
pridaju neko tajanstveno obeleje. Retko se treba ozbiljno zauzimati za neprijatne stvari, jer emo se inae
zaplesti u neprilike u nezgodno vreme. Naopako bi bilo, da uzmemo srcu neto, to bi trebalo razbiti u vetar.
Mnogo toga, to je neto i vredelo, propalo je, jer se zanemarilo, a opet neto, to nije znailo upravo nita,
postalo je veliko, jer se zauzimalo za to. Sve se da lako odstraniti u poetku, ali ne i kasnije. esto lek izazove
bolest; zato i nije najloije pravilo ivota: pusti na miru!

122.

I u govoru i u radu treba imati neto, to imponuje. Time emo ubrzo doi do ugleda i zadobiti potovanje
na sve strane. Impozantnost pokazuje se u svemu: u optenju, u pogledu, u naklonostima, pa i u hodu. Zaista,
velika je pobeda, osvojiti srca svih. Ali neto takvo ne raa ni glupa drskost ni zlovoljno bie u asovima
zabave, ve pristojan autoritet, kada potie iz prirodne nadmonosti i kada ga podupiru zasluge.

123.

Nemoj da afektira. to je neko vie darovit, neka tim manje afektuje darovitost, jer je afektacija najprostija
izopaenost darovitosti. Afektacija ili kooperenje drugima je odvratno toliko, koliko je uasno za onog koji je
vri, jer je on muenik panje i napetosti, koju pri tome, mora da upotrebljava. Zbog afektacije gube svoju
vrednost najbolja svojstva, jer izgleda, da su steena vie vetakim nainom, nego da su potekla iz prirode, a
prirodno svia se svagda vie, nego vetako. Uvek se dri, da ovek koji afektuje izvrsne osobine, i nema tih
osobina. im neto bolje izvrimo, tim vie moramo, da sakrijemo trud, koji smo u njega uloili, da bi to
izgledalo, kao da je isti plod nae prirode. Ali i obrnuto! Ne smemo iz bojazni pred afektacijom da dospemo
ba u nju, afektujui kao da ne afektujemo. Mudar e znati da udesi svoje dranje uvek tako, kao da ne
primeuje svoje sposobnosti, pa e ba time,to na njih ne pazi, obratiti na njih panju drugih. Dva puta je veliki
onaj, koji ima u sebi sve savrenosti, a misli, da nema ni jedne; on stie sakupiti priznanja obrnutim pravcem.

124.

Radi tako, da postane ljudima eljen. Malo ih stie kod ljudi toliku milost, ali ako se ona postigne, pa jo
meu pametnim ljudima, onda to znai veliku sreu. Mi smo obino nemarni prema onima, koji odlaze. Ipak
ima posve siguran nain, da zadobijemo sveoptu ljubav kao nagradu : to se deava onda, kada smo odlini u
svome poslu i po svom talemtu i kada se vladamo tako, da se moramo svideti svojoj sredini. Tada nae
sposobnosti postaju neto, to se ne moe zameniti, u tolikoj meri, da se opaa, da mi trebamo poslu,a ne posao
nama. Nekima ini ast sluba, a drugi ine ast slubi.No nije nikakva zasluga, ako lo naslednik baci na nas
bolju svetlost, jer to ne znai da nas ele sebi natrag, nego da njega ne trpe.

125.

Ne budi knjiga tuih grehova. Ko vodi brigu o tuoj sramoti, znai da nije ni sam na dobrom glasu. Neki bi
hteli, da tuim mrljama pokriju svoje ili da ih operu ili da nau u njima utehu za svoje mrlje. Ali sve je to uteha
samo za lude. Neugodno miriu oni, koji primeuju ubre itave varoi. Ko ubre najvie raskopava, najvie se
i ukalja. Malo e ih biti, koji su bez ikakve, njima svojstvene greke, pa ma bila ona ovde ili onde; njih imaju i
ljudi, koji su slabo poznati, samo su i njihove greke slabo poznate. Ko je paljiv, neka se uva, da ne bude
knjiga, u koju se upisuju tui gresi, jer bi to znailo toliko, koliko i postati jedno odvratno stvorenje, koje, mada
je ivo, nema ni srca ni oseaja.

126.

Nije luda onaj, koji poini ludost, ve onaj, koji posle ne zna da je sakrije. ak svoje tenje treba drati pod
peatom; koliko tek vie svoje greke! Svi ljudi gree, samo je meu njima ta razlika, to pametni uinjene
greke sakrivaju, a ludi kazuju unapred i one, koje e istom uiniti. Na se ugled sastoji vie u tajanstvenom
dranju, nego u naem radu, jer: nisi caste, tamen caute. Greke velikih ljudi treba posmatrati kao pomraenje
sunca. Svoje greke ne treba, izuzetno, poveravati ni prijatelju, pa, ako je mogue, treba ih sakriti i od samog
sebe. U takvim pak prilikama treba da nam bude u pomoi ono drugo pravilo za ivot, to glasi: treba znati
zaboraviti.

127.

Plemenita i slobodna nepristrasnost pri svemu. Ona je ivot talenata, dah govora, dua rada, ukras ukrasa.
Sve su druge savrenosti nakit nae prirode, a ona je nakit same savrenosti. Ona moe da se primeti ak i u
miljenju. Ona je dar prirode i ne zavisi od obrazovanja, jer nadmauje i samo obrazovanje. Biti nepristrasan
znai vie, nego biti lak; nepristrasnost stie od odvanosti; pretpostavlja nevezanost, a dodaje savrenost. Bez
nje je svaka lepota mrtva, a svaka ljupkost nespretna. Ona je preobilna i ide iznad hrabrosti, iznad mudrosti,
iznad opreznosti, pa i iznad velianstva. Ona nas upuuje, kako emo svoje poslove obaviti bre ili kako emo
na plemenit nain izai iz kakvog zapleta.
 128.

Velikodunost: to je neto, to se u prvom redu trai od junaka, jer ona rasplamti za sve, to je veliko. Ono
popravlja ukus, iri srce, jaa pamenje, oplemenjuje ud i podie oseaj dostojanstva. Ma kod koga se zatekla,
uzdie glavu u nastojanju i onda, kad njegovo nastojanje zla sudbina moda i osujeti; poto mu je sila oduzela
mo, ona se raspri, da bi sijala i iri se nad voljom. Milosre, plemenitost i svako junako svojstvo poznaju u
velikodunosti svoj izvor.

129.

Nikada se nemoj aliti. Jadikovanje kodi uvek naem ugledu. Ono lake poslui, da tuoj strasti da primer
drskosti, nego da nam donese utehu sauea; jer upozorava sluaoca ba na ono, na ta se alimo i jer svest o
prvoj uvredi izvinjava drugu. alei se zbog nanesene nepravde dajemo povod, da nam se ini nova nepravda i
tako, traei pomo ili utehu, pobuujemo zluradost, pa i samo preziranje. Mnogo je pametnije, da se hvalimo
dobroinstvom, koje nam je neko uinio, pa da time na slino dobroinstvo obaveemo i one, kojima se
hvalimo. Istiui svoju zahvalnost, koju oseamo prema odsutnom , pozivamo prisutne, da i oni steknu istu
takvu, pa na taj nain prodajemo ovim drugim onaj ugled, koji uivamo kod onih prvih. Ko je dakle paljiv, taj
nee nikako dati na znanje, da mu je neko uinio nepriliku ili da je u neemu sam pogreio, dok naprotiv hoe
objaviti ono potovanje, koje kod drugih uiva. Tako on uvrava svoje prijatelje, i ograuje se od neprijatelja.

130.

Radi i nastoj, da te vide, gde radi. Predmeti ne vrede za ono, ta su, ve za ono kakvi nam se ini, da su.
Imati vrednosti i nju umeti pokazati, znai imati dvostruku vrednost. to se ne vidi, to je kao da ga i nema. Ni
sama se pravda ne potuje, ako ne izgleda kao pravda. Mnogo je vei broj onih, koji su se prevarili, nego onih,
koji su bili i ostali uviavni. Prevara preovladava zato, jer se o stvarima sudi po njihovoj spoljanjosti; a mnoge
su dakle drugaije od onoga, to nam se ini, da su. Ugodan spoljni oblik najbolja je preporuka za unutranju
savrenost.

131.

Plemenita dua. Ima tako velikih i plemenitih dua, da bacaju na karakter najlepu svetlost, kad se pokau.
Tako plemenita dua nije data svakome, jer ona pretpostavlja veliki duh . Njen je prvi zadatak, da se o
neprijatelju izraava dobro, a postupa sa njim jo bolje. Gde je prilika za osvetu, tu se pokazuje u svoj svojoj
svetlosti; a takve prilike ona ne proputa, nego je jo i uveliava time, to je upotrebljava kao predmet svoje
neoekivane velikodunosti ba onda, kad je najpobedonosnija. Pri tome je ipak razumna toliko, da moe da
slui kao ukras dravnike mudrosti; svojoj pobedi ini se neveta, jer se nikada ne uobrazi, a postigne li ipak
svoju zaslugu, onda je prikriva svojom plemenitou.

132.

Predomiljaj se dva puta. Siguran je samo onaj, koji svoje misli uvek jo jednom pribere; ovek treba da
dobije vremena ili da privoli na neto ili da se popravi; to vredi naroito za stvari, za koje nismo sigurni. Novi
razlozi javljaju nam se, da potkrepe i uvrste nau odluku. Tie li se davanja, to e svest, da nam je dar dat sa
predumiljajem, uiniti, da nam bude drai i vredniji od veselja, koje nas obuzima, kad ga dobijemo na brzu
ruku, jer se najvie uvaava ba ono za im se ezne dugo. Moramo li pak da odbijemo, to zadobijamo vremena,
da naemo put i nain, kako bi uinili da sazri ono "ne" , pa da ne bude odve gorko. Ovome se pridruuje jo i
to, da se stia ona vatra, kojom teimo za neim, pa posle, kad nam se krv rashladi, ne oseamo odve jako ono
zapostavljanje, koje se prema nama ispoljava, kad nas odbijaju. A onoga, koji moli naprasno i urno, valja
zadovoljiti kasno, jer takvo moljenje je esto lukavost, kojoj je svrha, da izigra nau panju.

133.

Bolje biti sa svima budala, nego sam pametan. Tako kau politiari. Jer ako su svi lude, ne izostajemo ni iza
koga, a ako je pametan sam, to e ga svi drati za ludu. Toliko vredi ii niz struju. Ponekad se najvee znanje
sastoji u neznanju ili u afektovanju neznanja. Mi moramo da ivimo sa ostalima, a oni su u veini neznalice. Da
bi smo iveli sami, morali bi smo biti mnogo slini Bogu ili sasvim slini kakvoj ivotinji. No ja bih ipak hteo,
da prekrojim taj aforizam, pa da kaem : bolje je biti sa ostalima pametan, nego sam budala. Ima ljudi, koji u
imerama trae originalnost.

134.

Treba imati u dvostrukoj meri sve, to je potrebno za ivot. Ne mora se od jedne stvari zavisiti niti se samo
na nju ograniiti, pa ma kako bila dobra. Svega moramo imati dvostruko, a naroito uslova za napredak, za
naklonost i za uivanje. Meseeva promenljivost je preobilna; ona je granica svega, to postoji, a naroito onih
dela, koja zavise od ovekove volje; ova je pak odve slaba. Protiv te slabosti treba da se branimo onim, to
smo spremili unapred. Zbog toga treba da nam bude pravo pravilo, da u dvostrukom iznosu priredimo uslove za
dobar i ugodan ivot. Kao to nam je priroda dala dvostruke glavne i najistaknutije udove, tako treba da se
umetnim sredstvima snabdemo i sa onim, od ega zavisimo.

135.

Ne govori stalno suprotno jer je to glupo i odvratno; prizovi svu svoju mudrost, da se odupre tome. Ono
istina, ponekad time odaje otroumlje, to se pri svemu nalaze potekoe, ali biti uporan znai toliko, koliko i
biti nerazuman. Takvi ljudi grade od mirne i ugodne zabave mali rat i vie su neprijatelji onima, koji im se
poveravaju, nego onima, sa kojima se i ne drue. Dlaka se najneugodnije osea i u najukusnijem zalogaju, pa
tako i protivureje u asovima odmora. Takvi su ljudi nerazboriti i tetni; oni sainjavaju drutvo divljih i
glupavih ivotinja.

136.

Stani vrsto na stvar i odmah napipaj puls poslu koji obavlja. Mnogi zalutaju na raskru beskorisnog
razmiljanja ili se izgube u ipraju zamorne govorljivosti , a da se i ne taknu sutine same stvari. Po sto puta
obiu oko jedne take umore sebe i druge, a nikad ne dou na glavnu stvar. To nastoje iz pobrkane moi
poimanja, koja nije sposobna, da izae na istinu. Ovakvi ljudi gube vreme i strpljenje sa onim, to bi trebalo,
da su sasvim ispustili, pa onda nemaju vremena ni strpljenja za ono, to je trebalo, da se uradi.
 137.

Mudri neka je sam sebi dovoljan. Onaj10, koji je sam sebi bio sve i sva, nosio je sve svoje sa sobom, kud god
se krenuo.Kad Rim moe da bude jedan i da vredi koliko itav ostali svet, onda budi i ti takav, pa e moi da
ivi sam za sebe. Za im da ezne takav ovek, kad nema ni veeg uma ni boljega ukusa od njegovog? On tada
zavisi samo od sebe, a najvea je srea biti ravan najviemu biu. Ko tako moe sam da ivi, nee biti jednak
ivotinji ni u emu, nego e liiti mudracu u mnogo emu, a Bogu u svaemu . (Vidi. Br 133).

138.

Vetina je ostaviti stvari u miru i to tim vie, to besne talasi javnog ili domaeg ivota. U toku ljudskog
ivota ima vrtloga i bura strasti; kad one dou (odu) mudro je povui se u sigurno pristanite. Sredstva esto
pogoravaju zlo; zato pustimo zlo, bilo ono fiziko ili moralno, neka ide svojim slobodnim tokom. Doktor treba
isto toliko znanja za nepropisivanje koliko i za propisivanje lekova, a vetina se esto sastoji ba u
nepropisivanju. Komeanje velike rulje utiae najlake, kada povue ruku i pusti, da se slegne samo od sebe.
Privremeno poputanje obezbeuje pobedu za budunost. Izvor se pomuti malim kopkanjem i nee se
razbistriti, ako ga dalje dira, ve ako ga ostavi na miru. Najbolje je sredstvo protiv razdora i uzrujanosti pustiti
ih da idu svojim tokom, jer e se tako smiriti sami od sebe.

139.

Treba poznavati nesrene dane, jer ih ima takvih; u tim danima nita nam ne uspeva, pa ako se igra i menja,
ne menja se nesrea. Dva puta baci kocku i probaj, pa se povuci, ako vidi, da nije tvoj dan. Sve, pa i sam
razum, podvrgnuto je promeni i nema oveka, koji je u svaki as razuman; treba imati sree, ako hoe pravo da
misli kao i jedno pismo dobro da sastavi. Sve savrenosti zavise od niza vremena: lepota nema uvek svoj dan,
a mudrost otkazuje svoju poslunost, pa radimo na nekom predmetu, as premalo as previe. Sve dakle, da bi
uspelo mora imati svoj dan. Isto tako nekima ide sve naopako, a drugima sve po volji i s manje napora. Ovi
nalaze ve sve gotovo; duh im je raspoloen i dua raspoloena, a zvezda sree sija nad njima. U tom sluaju
treba da spoznamo svoju korist, pa da ne damo, ni njena mrva da nam propadne. Ali razuman ovek nee nikada
zbog jedne nezgode odluno izjaviti, da mu je dan nesrean ili u obrnutom sluaju da mu je dan srean, jer je
ono prvo moglo da bude puka sluajna nepogoda, a ovo drugo puka sluajna srea.

140.

Kod svake stvari treba odmah da zapazi ono, ta je na njoj dobro. U tome se sastoji srea onoga, koji ima
dobar ukus. Pela se hvata odmah za ono, to je slatko, jer joj treba za njeno sae, a zmija za ono, to je otrovno,
jer joj treba za njen otrov. Tako se i ukus jednih odmah hvata za dobro, a drugih za zlo. Nema niega, u emu
ne bi bilo i neeg dobrog, naroito nema takve knjige, jer je knjiga delo razmiljanja. No neki su tako nesreni
pri razmiljanju, da izmeu hiljadu savrenosti uoe odmah jednu jedinu greku, koja bi se meu njima nalazila;
ovu greku oni onda kupe i o njoj mnogo govore kao da su pravi sakupljai svega onoga, to slovi kao otpadak
volje i razuma drugih ljudi: tako nagomilavaju spisak greaka i time vie kanjavaju svoj lo ukus, nego to
zabavljaju svoje otroumlje; zbog toga im je alostan ivot, jer se hrane uvek gorinom i jer je samo ono, to je

10
Diogen
nesavreno, njihova glavna hrana. Sreniji su oni, iji je ukus takav, da izmeu hiljadu greaka zapaze jednu
jedinu savrenost odmah, im se na nju namere.

141.

Ne valja se dopadati sam sebi. Samome se sebi dopadati, malo vredi, ako se drugima ne dopadamo; sveopte
omalovaavanje kanjava ponajee sopstveno zadovoljstvo. Ko je sam sebi previe, nikad to nee biti
drugima. Govoriti i u isto vreme hteti samo sebe sluati, ne valja; ako je budalatina govoriti sa samim sobom,
to je dvostruka budalatina hteti pred drugima sam sebe jo i sluati. Slabost je velike gospode, kad iz dubine
svoje due naglauju: " Ja kaem ovo, ja kaem ono!". To je prva muka za sluaoce. Pri svakoj reenici oekuju
odobravanje ili laskanje, pa teraju razboritost do krajnosti. Naduveni ljudi govore obino tako , da u isto vreme
oekuju odjek svoga govora i dok se njihovo zabavljanje kree oko njihove uobraenosti, dotle pri svakoj rei
prislukuju, kada e im pritei u pomo ono odvratno i glupo:"pravo ste kazali".

142.

Ne stoj na looj strani iz tvrdoglavosti, to je protivnik ve stao na dobru, jer inae stupamo na bojite ve
kao pobeeni i sva je prilika, da emo se morati povui s porugom i sramotom, jer se sa loim orujem nee
nikada moi uspeno ratovati. Protivnik je svojom lukavou izabrao sebi bolju stranu i time postao jai, a ti ne
budi lud i ne zauzimaj loiji poloaj samo zbog toga, da stane protiv njega. Tvrdoglavost u delima dovodi u
vei kripac, nego tvrdoglavost u govoru, pa je toliko vea opasnost pri delu, nego pri govoru. Tvrdoglavi
prikazuju svoju prostotu tim, to se inate uprkos istini i to se svaaju uprkos svojoj koristi. Mudri ne staje
nikad na stranu strasti, pa bilo da je to stajalite zauzeo odmah iz poetka kao prvi ili istom kao drugi, kad se
dosetio boljem. Ako je protivnik glup, on e sad, nalazei se u neprilici, promeniti svoje stajalite i stati na
obrnutu, dakle loiju stranu. Da bi ga dakle potisnuli s boljeg mesta, jedino je sredstvo, da ga sami zauzmemo;
on e ga iz gluposti ostaviti, a usled te njegove tvrdoglavosti drugi e ga se ljudi otresti.

143.

Ne budi paradoksalan iz bojazni,da ne bude banalan. Obe krajnosti kode naem ugledu. Svaki pokuaj,
koji je protivan ozbiljnosti, ve je srodan ludosti. Paradoks je na neki nain prevara, poto se iz poetka svia,
jer iznenauje novim i pikantnim, ali kasnije, kad proe obmana i njegova se golotinja otkrije, daje on veoma
ravu sliku. Paradoks je vrsta opsene, koja u dravnim pitanjima razara drave. Oni, koji nisu kadri, da putem
vrline izvre odista velika dela ili se ne usuuju ni poinjati ih, uputaju se u paradokse: njima se dive glupaci,
ali pametan ovek prorie im sudbinu. Paradoks dokazuje, da je mo prosuivanja smetena, pa ako katkad i ne
poiva na pogrenom, poiva na nepouzdanom i ve time dovodi vane stvari do velike opasnosti.

144.

Da svoj posao obavi, pojavi se sa tuim. To je jedno od onih lukavih sredstava, kojim se postie svrha. Ovo
lukavstvo glasno govore hrianski uitelji i u pitanjima, koja se tiu Boga. Ovo pretvaranje je vano, jer tim,
to se istie tua korist, namamljuje se tua volja, a taj mamac doputa, da se s njom moe upravljati po svojoj
volji. Onaj, ijom se voljom upravlja, misli, da se radi za njegovu stvar, a njegova je stvar meutim samo tu, da
otvori put tuoj nameri. Nikada se ne sme prodirati bez razmiljanja, naroito ne onde, gde je tlo opasno.
Ljudima, ija je prva re obino "ne", treba preporuiti, da se klone negativnog zakljuivanja i da kriju razlog,
zbog koga ih je teko privoleti na ono, to se od njih trai, naroito onde, gde bi se moglo slutiti, da e se stvari
preobrnuti. Ovaj savet spada meu savete "druge namere" (u br. 13), a ovi su od svega najfiniji.

145.

Ne otkrivaj svoje slabosti, jer e inae njih sve da pogaa; ne ali se na njih, jer e zloba uvek tamo da zakuca,
gde se osea bol. Nemoj da se ljuti, jer to ne pomae, ve naprotiv zlobu jo vie uveseljava. Zlobna se namera
unja i trai nedostatke, koje bi mogla da otkrije; bije te biem, da ispita osetljivost i hiljadu e puta da pokua,
dok ne pronae ranu. Ko je paljiv, neka nikad ne pokae, da je pogoen i neka nikad ne otkrije svoje line ili
nasleene nemoi. I sam sluaj voli ponekad, da nas udari ba tamo, gde nas najvie titi. Njegovi udarci
pogaaju uvek bolno mesto; zato ne otkrivaj ni to te boli ni to te veseli, pa e bol proi, a radost ostati.

146.

Posmatraj stvari po unutranjoj vrednosti, pa e veoma esto videti, da su sasvim drugaije, nego to nam
se ini. Luda, koja nije doprla dublje od kore, uvidi, da se prevarila tek kada prodre do jezgra. La prethodi
svaemu, vukui za sobom ludake na lancu njihove nepopravljive nitavnosti; istina pak dolazi uvek kasnije
hramljui polako i oslanjajui se o ruku vremena; za nju tede mudri ljudi drugu polovinu one sposobnosti, s
kojom nas je sveopta mati, dobro znajui ta radi, dvostruko obdarila. Prevara je neto sasvim povrno, pa zato
i nalete na nju odmah oni, koji su isto tako povrni. Ono pak, to je istinito i pravo, ivi duboko povueno i
skriveno, da bi ga to vie uvaavali mudri i razumni.

147.

Ne budi nepristupaan. Nema toga, koji bi bio tako savren, da mu ne bi trebalo, da ga s vremenom na vreme
neko drugi neto da podseti; neizleivo je glupav onaj, koji nee nikog da saslua. I najmoniji treba da primi
prijateljski savet, pa i sama kraljevska mo ne sme da bude zadrta. Ima ljudi, koje nije mogue spasiti, jer nisu
nikom pristupani; oni srljaju u propast, jer im se niko ne sme pribliiti, da ih zadri. I najbolji neka ostave vrata
otvorena prijateljstvu, jer e im kroz otvorena vrata moi i pomo doi. Prijatelju se mora dati toliko slobode, da
moe bez ustezanja savetovati i grditi. Tu vlast moramo da mu damo, jer je na prijatelj nae zadovoljstvo i jer
potujemo njegovu vernost, to nas je upuivalo i uzdravalo od zablude, moramo da uvamo u dnu svoje due i
da ga uvaavamo.

148.

Znati zabavljati. Pri zabavljanju pokazuje se ovek u svemu svojem biu. Ni jedno zanimanje u ivotu ne
zahteva vie panje; jer upravo zato, to je zabavljanje najobinije zanimanje, ovek se pomou njega ili uzdie
ili pada. Kad je potrebna panja, da se sastavi jedno pismo, (to je pismena zabava sa razmiljanjem), koliko tek
vie panje mora da se uloi pri obinoj zabavi, gde razboritost oveija nepripravna polae ispit. Iskusni ljudi
opipavaju puls due na jeziku, pa zato i ree mudrac11 :" govori da te vidim!" . Neki misle, da se vetina
zabavljanja sastoji ba u tome, da ono bude bez vetine, da bude gipko i slobodno kao odelo. To i vredi za
zabavu meu prijateljima; ali u razgovoru s ljudima, koji zasluuju panju, mora zabava da ima sadraj, da bi

11
Sokrat
posvedoila sadrinu govornika. Ako neemo da pogreimo moraemo se prilagoditi naravi i razumu onog, s
kim razgovaramo. Ne treba kritikovati rei, jer e nas inae drati za gramatiare; jo bi manje valjalo biti fiskal
misli, jer bi nas svako izbegavao, pa bi smo saoptenja drugih ljudi morali skupo plaati. I u razgovoru vrednija
je utljivost od reitosti.

149.

to ne valja,natovari na drugog. Lukavstvo onih, to vladaju, oituje se u tome, to uvek nau kakav tit
protiv nezadovoljstva. Ovo lukavstvo ne potie iz nesposobnosti, kao to misle zavidljivi, ve iz namere, da
imaju nekoga, na koga e pasti prekor i ko e snositi napad javnog miljenja zbog neuspeha. Sve se ne moe
dobro zavriti niti se mogu svi zadovoljiti; zato treba za nesrena preduzea imati grenika i krivca, pa makar i
na raun njegovog ponosa.

150.

Treba se znati istaknuti. Naa unutranja vrednost nije dovoljna, jer svi ne prodiru do jezgra, niti gledaju u
unutranjost; naprotiv veina leti onamo, gde je ve kakav slet i idu, jer vide, da i drugi tamo idu. Velika se
vetina sastoji u umeu, dati ugled svojim stvarima: as pohvalom, jer pohvala ini, da se stvar vie trai, as
kakvim izvanrednim nazivom, jer je to vrlo potrebno, da se o tim stvarima stie lepo miljenje; pri emu treba
da se izbegava svaka afektacija. Osim toga ima jo jedno sredstvo, koje svagda pobuuje panju. To se sredstvo
sastoji u isticanju, da je stvar namenjena samo za one, koji su uviavni, jer se svi dre za uviavne, a ako se
nae neko, koji se ne smatra uviavnim, on e onda oseati svoj nedostatak i u njemu e se probuditi elja, da
taj nedostatak otpadne. Naprotiv! Svoj posao ne treba preporuivati kao neto lako ili obino, jer on time ne
postaje laki , ve ga samo omalovaavaju vie. Svi tee za onim, to je neobino, jer je to vie privlano i za
ukus i za razum.

151.

Misliti unapred od danas na sutra i jo dalje u budunost. Najoprezniji je onaj, koji odredi izvesne asove
naroito za brigu i premiljanje. Opreznom se ne dogaa nikakva nesrea, a za onog koji je paljiv, ne postoji
opasnost. Razmiljanje se ne sme odlagati, dok ne upadnemo u blato do grla, ve se misliti mora unapred. Ako
vie puta, i zrelo promiljamo, preteiemo uvek i najveu nesreu. Uzglavlje je nema Sibila; bolje je najpre
odspavati makar i na njegovom okrajku, nego posle leati na njemu u nesanici. Neki najpre rade, pa onda misle,
to znai toliko, koliko da ne misle na posledice, pa po tome ni na to, da e se posle morati izvinjavati; drugi
pak ne misle ni pre ni posle. Celi ivot mora da se bude neprestano miljenje, da ne skrenemo s pravog puta.
esto opreznost i promiljanje omoguuju, da moemo unapred da odredimo tok svog ivota.

152.

Ne pridruuj se nikada onom, koji e te baciti u zasenak, pa bilo to zato, to te nadmauje ili to zaostaje za
tobom. Ko ima bolja svojstva, tome e se odavati vee potovanje, taj e uvek igrati glavnu, a ti sporednu ulogu,
pa ostane li i za to neto panje, to je samo toliko, koliko je on ostavio. Mesec sija samo dotle, dokle je sam
meu zvezdama; pokae li se sunce, on gubi svetlost ili postaje nevidljiv. Zato se ne pridruuj nikad onome,
koji e te zaseniti, ve onome, kraj koga e se istaknuti. Samo tako bilo je mogue mudroj Fabuli da, zbog
runoe i loe odee svojih pratilaca bude lepa i da sija pred Marcijalom. Isto se tako ne treba bacati u opasnost
radi kakvog ravog druga i ne podizati nikome ast na raun svog ugleda. Dok jo dorastamo, treba da se
drimo onih najodlinijih , a kad dorastemo i postanemo sam svoj gospodar, onda se drimo onih srednjih.

153.

uvaj se da ne stupi tamo, gde treba da se ispuni velika praznina, a uini li to ipak, onda mora da bude
uveren , da e nadmaiti onoga, koji je pred tobom tamo bio; da bi njemu bio ravan nuno je, da bude dva
puta vredniji od njega. Koliko je god vredno brinuti se, da nas opet poele onda, kad na nae mesto doe na
naslednik, isto je toliko mudro uvati se, da prema svom prethodniku ne izgledamo bez svetlosti. Teko je
ispuniti kakvu veliku prazninu, jer se uvek ini, da je bolje ono, to je prolo. Nije dosta, da bude samo ravan
onome, za kojim si doao, jer je on prvi doao u poloaj, da se o njemu dobro misli. Zato, da bi ga istisnuli sa
toga poloaja, moramo u svoj rad da unesemo jo kakvu vrlinu, koje on nije unosio u svoj rad.

154

Ne treba lako ni lako verovati ni lako zavoleti. Ko sporo veruje pokazuje, da mu je um zreo. La je veoma
obina, zato verovanje neka je neobino. Ko se lako zavarava, ostaje posle zastien. Meutim se ne sme tako
postupati, da damo na znanje, da sumnjamo u iskaz onoga, koji nam o neem govori, jer bi to bilo neutivo, pa i
uvredljivo, jer se tim ini, da je onaj, koji neto tvrdi, ili varalica ili onaj koga su prevarili. Pa nije ni to najgore
zlo. Jo je gore, to biti nepoverljiv, znai, biti sam laov, jer taj pati od dva zla: jedno je, to on ne veruje, a
drugo, to se njemu ne veruje. Slualac e uiniti pametno, ako ne kae odmah svoje osude, a govornik, ako se
za dokaz istinitosti onog, to tvrdi, pozove na onog, od koga je doznao. Isto je tako nesmisleno olako poklanjati
svoju naklonost, jer se moe lagati ne samo reima, ve i delima, a prevara pomou dela je mnogo opasnija.

155.

Treba umeti i razljutiti se. Promiljaj pametno po mogunosti i onda, kada se neko prostaki na te ljuti; to
nee biti teko razboritom oveku. Ali ako se ti rasrdi, onda je prvo to treba da uini to, da primeti, da si se
rasrdio, pa e odmah postati gospodar svoje uzrujanosti; kad si to uinio, onda izraunavaj, do koga stepena
treba da se ljuti, pa onda stani. Ako se promiljeno dri ove mudrolije, moi e se ljutiti i opet smirivati do
mile volje. Treba da zna uzdrati se valjano i u pravo vreme, jer pri tranju najtee je zaustaviti se. Najbolju
svedodbu daemo svome razumu, ako ostanemo razboriti i onda, kad nas ludilo napadne. Svaka preterana
strast udaljuje nas od razborite prirode i na um nee pasti ni prekoraiti granice , koje su nam potrebne za
samoodranje samo onda, ako svuda uloimo svu svoju panju. Da uzmognemo savladati jednu strast, nuno je,
da panju uvek drimo na uzdi; tada emo biti prvi, ako ne moda i poslednji "mudar na konju"12 .

156.

Prijatelji po izboru neka ti budu oni, koje si odabrao, ne samo po naklonosti, ve i po uviavnosti, ili, poto ih
je razum ispitao, a promenljiva srea okuala. I ako je u ovom pogledu teko pogoditi ono, to je najvanije u
ivotu, ipak se oko toga staramo najmanje. Neke nam prijatelje dovodi njihovo nametanje, a mnoge sam sluaj.
Pa ipak se o nama sudi po naim prijateljima. Izmeu znalca i neznalice nikada nije bilo saglasnosti. Ako nam

12
Japanska poslovica : Niko na konju nije mudar
se neko svia, to jo ne znai, da emo sa njim sklopiti tesno prijateljstvo . To svianje moda potie otuda, to
nas zabavlja i prikrauje nam vreme, a ne to bi smo se mogli pouzdati i osloniti na njegove sposobnosti.
Prijateljstava ima pravih i nepravih, neprava nam slue za uivanje, a prava za ovaploavanje (stvaranje) naih
uspelih misli i dela. Malo ih je, koji su prijatelji linosti a mnogo, koji su prijatelji srenih prilika, u kojima se
nalazi ta linost. Uviavnost jednog prijatelja pomae vie nego dobra volja mnogih drugih. Stoga treba na
prijateljima da zahvalimo svom izboru, a ne sluaju. Razuman prijatelj zna, da otkloni neprilike s nas. I ako
hoemo, da odrimo svoje prijatelje, ne smemo im eliti odvie mnogo sree.

157.

Pazi, da se ne vara u osobama. To je najopasnija, a i najlaka prevara. Bolje je, da te prevare u ceni, nego u
robi. Kod ljudi je vie, nego kod svega drugog, potrebno da im se gleda u unutranjost. Razumevati se u
stvarima i poznavati ljude, dva su sasvim razliita predmeta. Pri prouavanju udi i pri razlikovanju karaktera
hoe se duboka filozofija. Kao to je nuno prouavati knjige, isto je tako nuno prouavati i ljude.

158.

Znati se koristiti svojim prijateljima. I pri ovome pokazuje pametan ovek svoju vetinu. Neki su nam
korisni, kad su daleko, a neki, kad su u blizini. Poneki nije sposoban, za dogovaranje, ali je vrlo sposoban za
dopisivanje, jer mu daljina uklanja neke greke, koje se iz bliza nisu mogle podnositi. Ne samo zabavu, ve i
koristi valja crpsti od svoga prijatelja. Prijatelj pak mora imati tri svojstva, koja neki pridaju onom, to je dobro,
a neki svakom predmetu uopte. Ta tri svojstva jesu : jedinstvo, dobrota i istinitost. Prijatelj je u svemu sve i
sve. Malo ih je, koji su sposobni, da budu dobri prijatelji, a to to ne umemo, da ih izaberemo, ini, da ih je jo
manje na broju. Sauvati ih za sebe vredi vie, nego ih znati zadobiti. Odaberimo takve, koji e biti dugotrajni,
makar bili novi u poetku; pri tome se teimo tim, to e se i oni moi ubrojiti meu stare. Svakako su najbolji,
koji imaju mnogo soli makar ispitivanje stalo neto skuplje. Nikakva pustinja nije tako alosna kao to je
alosno biti bez prijatelja. Prijateljstvo nam umnoava dobro, a deli s nama zlo. Ono je jedino sredstvo protiv
nesree i samo pokraj njega dua slobodno die.

159.

Treba da moe podnositi i lude. Mudraci su uvek nestrpljivi, jer ko umnoava svoje znanje, umnoava i
svoju nestrpljivost. Ko mnogo zna, toga je teko zadovoljiti. Prvo je pravilo za ivot, da moe sve da podnosi.
Epiktet svodi na to polovinu mudrosti. Moramo li da podnosimo svakovrsne ludosti, to moramo da imamo i
velikog strpljenja. esto moramo najvie da trpimo od onih, od kojih zavisimo najvie: to je korisna veba za
savlaivanje samog sebe. Iz strpljenja potie mir, koji je srea za itav svet. Ko pak nije raspoloen, da trpi,
neka se povue sam u sebe, ako je inae samo u stanju, da sam sebe podnosi.

160.

Pazi na sebe, kad govori sa protivnicima radi opreznosti, a sa ostalima radi pristojnosti. Uvek ima kada, da se
koja re doda, ali nikada, da se opozove. Govori kao u testamentu: to manje rei, to manje svaanja. Pri onom,
to nije vano, vebaj se za ono, to je vano. to je tajanstveno, ima u sebi neeg boanstvenog. Ko je brzoplet
na jeziku, toga e brzo ili savladati ili pregaziti.
 161.

Poznaj i one svoje greke, koje su ti mile. Takvih greaka ima i najsavreniji ovek, pa ivi, kao da je ili s
njima venan ili u potajnoj ljubavi. One poivaju esto u duhu, pa su tim vee, ili barem upadaju u oi vie, to
je duh vei. Onaj, ije su, nije da ih ne poznaje, nego ih voli; to je dvostruko zlo: prvo je zlo, to je naklonjen
strasno, a drugo, to je naklonjen grekama. To su sramotne mrlje savrenosti, koje su drugima toliko mrske,
koliko su mile onima, ije su. Tu ovek mora da bude odvaan i da savlada sam sebe, jer e samo tako moi da
od takvih mrlja oslobodi ostale svoje vrline. Inae se sve vrline spotiu o te greke i kad bi ko i hteo, da pohvali
sve ostalo, to je dobro, zaustavlja se kod tih slabosti, pa ih na tetu drugih dobrih svojstava ocrnjuje, to moe
gore.

162.

Znati trijumfovati nad suparnicima i protivnicima. Njih prezirati nije dovoljno, iako je pametno. Za ovo se
trai plemenitost. Najvee je pohvale dostojan onaj, koji dobro govori i o onom, koji o njemu govori ravo.
Protivniku e se najbolje osvetiti onda, kad doe u mogunost, da prema njemu istakne svoju darovitost i
svoje zasluge, jer ovo dvoje najvie pobeuje i mui one, koji zavide. Svaki novopostignuti stepen sree jo jae
stee konopac oko vrata onog, koji zavidi, a slava onog, koga mrze, pakao je za njegovog suparnika: to je
najvea od svih kazni, jer iz sree pravi otrov. Zavidljivac ne umire jednom, ve toliko puta, koliko puta
odjekne glas o slavi onoga, kome zavidi. Njegova muka se meri prema tome, da li je slava njegovog protivnika
prolazna ili je neprolazna. Ako je slava beskrajna, onda ivot ovoga nije drugo nego ast, a ivot zavidljivca
nita drugo, ve vena patnja. Truba slave objavljuje jednome besmrtnost, a drugom smrt na vealima, ako nee
da eka, dok ga sama zavist ne izgrize.

163.

Nikada, iz milosra prema nesrenom, ne navlai njegove sudbine i na sebe. to je za jednog nezgoda, to je
za drugoga esto najsreniji dogaaj, jer se ne bi mogao usreiti ni jedan, kad se ne bi unesreili mnogi drugi.
Nesrenima je svojstveno, da lako zadobiju naklonost ljudi, koji bi svojom beskorisnom ljubavlju hteli da im
olakaju udarce sudbine. Deava se, da i onaj, kojega su na vrhuncu njegove moi svi mrzili, doivi, da ga svi
saaljevaju. elja za osvetom protiv silnoga, pretvorila se u saaljenje prema postradalom. No, ko je mudar,
neka pazi, kako sudbina mea karte. Ima ljudi, koje vidimo, gde se drue samo sa nesrenicima, pa onaj, kome
su se jue uklanjali kao presrenom, stoji danas u njihovom drutvu kao nesrean. To pokazuje ponekad
plemenitu duu, ali ne i pamet.

164.

Treba ponekada i promaiti cilj, da bi se osvedoili, kakav e nam odziv imati pojedine stvari, naroito one,
za koje nismo sigurni, da e se svideti ili da e poi za rukom. Na taj nain moe ovek da obezbedi sebi
povoljan ishod, pa mu stoji po volji, da se oda poslu ozbiljno ili da se povue. Isto se tako ispituju naklonosti,
pa ko je oprezan, taj upozna zemljite, na kom se nalazi. To je od velike vanosti, kad se neto moli, kad se
neto voli i kad se nad neim vlada.
 165.

I kao protivnik budi poten. Razuman ovek moe da bude prisiljen, da postane protivnik, ali ne da postane
nepoten protivnik. Svako treba da radi kao onakav, kakav jeste, a ne kao onakav,za kakva bi hteli, da ga
naprave. Plemenita dua u borbi sa protivnicima zadobija odobravanje. Treba se boriti tako, da pobedimo ne
samo silom, nego i nainom borbe. Podla pobeda nije pobeda ve poraz. Uvek pobeuje samo ono, to je
plemenito. Poten ovek nee nikada upotrebiti zabranjeno oruje. To bi bilo onda, kada bi se u borbi sa bivim
prijateljem, s kojim smo se zavadili i koga poinjemo mrziti, koristili poverenjem, koje nam je u svoje vreme
poklonio, jer se poklonjeno poverenje nikada ne sme upotrebiti za osvetu. Sve, to samo mirie na izdaju, kalja
poteno ime. Svaki trag podlosti mora da izazove ogorenje kod ljudi, koji hoe, da imaju pravo na potovanje.
Blagorodno srce i nevaljalstvo moraju biti daleko jedno od drugoga. Kad bi u svetu i nestalo plemenitosti,
velikodunosti i vernosti, i onda bi trebalo da se proslavimo time, to bi se te vrline mogle nai jo samo u
naim grudima.

166.

Razlikuj oveka, koji samo govori od oveka, koji radi. Velika se tanost trai pri ovom razlikovanju kao i
pri razlikovanju prijatelja, osoba i zvanja, jer su razlike meu njima velike. Nemati ni lepih rei ni ravih dela,
ve je zlo, a nemati ni ravih rei ni dobrih dela, jo je gore. Rei se ne mogu jesti, one su vetar, a od uljudnosti
ne moe se iveti, jer su one uljudna prevara. Ptice hvatati pomou svetlosti, pravo je slepilo. Ko je sujetan,
hrani se vetrom. Rei treba da budu zaloga za dela, pa onda imaju vrednosti. Drvee, koje osim lia ne donosi
ploda, obino je bez sri; pa i to drvee treba poznavati, jer dok nam plodno donosi koristi, dotle nam neplodno
pravi hlad.

167.

Treba se znai pomoi. Pri velikim opasnostima nema boljeg druga od odvanog srca, a oslabi li ono, treba da
ga pomognu blinji delovi. Patnje nisu tako teke onome, koji se zna pomoi. Sudbini ne sme dati oruje, jer bi
onda bila jo nesnosnija. Po neki se u svojim nedaama pomau malo i podvostruavaju ih, jer ne umeju, da ih
snose. Ali onaj, koji sebe poznaje, priteie u pomo svojoj slabosti predomiljanjem, jer ko je mudar, taj e
pobediti sve, pa i same zvezde.

168.

Ne budi udo od ludosti. Takvi su: svi sujetni; uobraeni; tvrdoglavi; jogunasti; oni, to se u svom miljenju ne
daju pokolebati; zasukani; oni, to majmuniu; lakrdijai; radoznali; paradoksni; sektai i usijane glave svake
vrste: svi su oni udovita onog to ne valja. Duevna nakaza runija je od telesne nakaze, jer ona stoji u
suprotnosti prema lepoti vieg stepena. Ali ko e da pomogne tome ogromnom i posvemanjem nesuglasju?
Gde nema velike panje prema samom sebi, tu vie nije mogue vladati; takvo udovite uobraava u svojoj
lanoj oholosti, da stie priznanje i odobravanje i onda, gde bi, kad bi razmiljao, mogao opaziti, da mu se
smeju.

169.

Vie pazi da ni jednom ne pogrei, nego da sto puta pogodi. Niko ne gleda u sunce, kad sija, a svi gledaju,
kad je pomraeno. Kritika proste svetine nee ti raunati ono, to ti je uspelo, ve ono, gde si pogreio. Slava,
koju si stekao i koju ire dobri ljudi, nee nikada dopreti dotle, dokle e dopreti glas, kojim te ogovaraju zli
jezici. Za mnoge nije svet znao pre, dok nisu pogreili. Sva dela jednog oveka, uzevi ih zajedno, nisu
dovoljna, da izbriu jednu jedinu i malu greku. Neka se dakle niko ne vara i neka svako zna, da mu zluradi
ljudi nee raunati nita od svega onoga, to je uinio dobro, a hoe dobro zapamtiti sve, to je makar kad
uinio ravo.

170.

Uvek dri u rezervi od svega po malo. Time osiguravamo svoju vanost. Zato ne treba uvek i u svakom
sluaju, da upotrebimo sve svoje sposobnosti i sile. I kod znanja treba imati jednu prednju gardu, jer se time
udvostruavaju savrenosti. Uvek moramo da imamo neto, emu emo moi da pribegnemo za sluaj
opasnosti, da nam se posao izjalovi. Sila, koja napadnutoj eti pritekne u pomo, ini vie, nego sila, koja
napada, jer ona podie vrednost i ugled. Pametan ovek sa pouzdanou ide na posao, pa i u posmatranju ovoga
sluaja vredi onaj pikantni paradoks: " vie je polovina nego celina".13

171.

Nemoj da istroi milost. Veliki su dobroinitelji za velike prilike. Malim stvarima ne treba poklanjati veliko
poverenje, jer bi to znailo rasipati milost. Sveto utoite neka uvek ostane sauvano za sluaj krajnje opasnosti.
Ako se za sitnicu upotrebljava ono , to je opredeljeno za velike stvari, ta e onda ostati za posle? Dan-danas
niti je ta vrednije od zatitnika ni dragocenije od milosti: ona zida svet i rui ga, pa ak i duh moe dati i
oduzeti. Priroda i slava sklone su i milostive mudracima, ali im srea esto zavidi. Zato je bolje sauvati milost
monih nego imanje.

172.

Ne uputaj se u borbu s onim, koji nema nita da izgubi, jer se tim ulazi u nejednaku borbu. Onaj stupa
bezbrino, jer je izgubio i stid i svrio sa svakim, pa nema vie nita, to bi mogao da izgubi. Zato se hvata
svake nepristojnosti. Tako stranoj opasnosti ne smemo nikad da izloimo svoj neprocenjivi glas, za koji smo
se muili toliko godina, dok smo ga zadobili. Pa zar da ga izgubimo sad za jedan as, kad bi samo jedna jedina
sramotna neprilika mogla uiniti, da nam toliki krvavi znoj ostane uzaludan? ovek, kod koga je razvijen oseaj
dunosti i asti, uvae se, jer ima mnogo da izgubi; on e uporediti svoj ugled sa ugledom dotinoga, pa e se
samo oprezno upustiti s njime u posao i raditi sa takvom rezervom, da e uvek na vreme moi, da se povue i
svoj ugled da osigura. Ta ni srenim svretkom ne bi on mogao dobiti ono, to je izgubio ve tim, to se izloio
takvom jednom nesreniku.

173.

Ne budi od stakla u optenju, jo manje u prijateljstvu. Neki se razbiju neobino lako i time dokau, da nisu
ni malo stalni. Lako uobraze, da ih neko vrea i time ispunjuju zlovoljom itavo drutvo. Njihova je ud nenija
nego zenica u oku i ne trpi , da ih se dira ni u ali ni u zbilji. Napad na njih nije nuan, jer ih vrea i
najneznatnija malenkost. Ko se s njima drui, mora da bude neobino oprezan i da uvek uzima u obzir njihovu
nenost, pa ak da posmatra i izraz njihovog lica, jer ih naljuti i najmanja neugodnost. To su obino ljudi samo
sebi svojstveni; to su robovi svoje udi, za ljubav koje bi sve odbacili; to su idolopoklonici svoje uobraene

13
Heziod (starogrki pesnik)
asti. Naprotiv! ud onoga, koji ljubi, vrsta je i istrajna kao dragi kamen, pa se stoga amant14 moe nazvati i
dijamant.

174.

Nemoj da ivi brzo. Znati razdeliti ono, to ima, znai umeti uivati u njemu. Mnogi svre pre sa svojom
sreom nego sa ivotom. Njihova srea propada pre, nego su osetili radost od nje, pa kad posle opaze, da su je
troili vie, nego je trebalo, hteli bi natrag u status quo ante. Oni su potonoe ivota, koji obinom brzom toku
vremena dodaju jo i njima svojstveno srljanje. Oni bi hteli da progutaju u jedan dan ono, to bi celog ivota
jedva mogli da prokuvaju. Oni uvek prestiu radosti ivota, pojedu ve i godine, koje dolaze, pa poto su tako
brzi, to brzo svravaju sa svaim. I pri ei za naukom treba biti umeren, da ne nauimo to ta, to bi bilo bolje,
da ne znamo. Nama je sueno, da doivimo vie dana nego radosti. Zato treba da budemo spori u uivanju, a
brzi u radu, jer svrene poslove gledamo rado, a svrena uivanja ne.

175.

ovek od sadraja. ovek od sadraja ne nalazi zadovoljstva u oveku, koji to nije. Bedan je onaj spoljni
ugled, koji nema oslonca u unutranjoj sadrini. Nije potpun ovek koji se pravi, da je; ta vie, mnogi su
varalice, jer, oploeni samoobmanama, raaju prevare, a pri tome ih podupiru oni, koji su im slini i uivaju
vie u onim, to je neizvesno, nego u onom, to je pouzdano, poto ono neizvesno znai isto, to i varljivo, a to
je njima dosta mnogo, dok pouzdano znai isto, to i istinito, a to je za njih ba malo. Na kraju krajeva njihova
se ogovaranja svravaju zlo, jer su bile bez vrste i valjane osnove. Jedna prevara ini potrebnim mnoge druge
prevare, jer je varka itava zgrada i, zato to je sazidana u vazduhu, mora nuno da padne na zemlju. La se ne
moe odrati dugo ve stoga, jer postaje sumnjiva, to obeava preve mnogo isto kao to ne moe da bude
pravo ni ono, to dokazuje odve mnogo.

176.

Uviavni ljudi savetuju se meusobno. Bez razuma, sopstvenog ili pozajmljenog, ne moe se iveti. Ali ima
mnogo ljudi, to ne znaju, da nita ne znaju, a ima i takvih, koji misle, da znaju, a nita ne znaju. Nedostaci u
glavi ne mogu se izleiti, ali se moe pozajmiti, ono to nedostaje. Neznalice, koje ne znaju sami sebe, ne trae,
ono to nedostaje. Po neki bi bili pametni kad ne bi mislili, da su pametni. Odatle dolazi, da proroci mudrosti, i
ako su retki, nemaju nikakva posla, jer ih niko ne pita za savet. Savetovanje ne umanjuje ugled niti pokazuje
oskudicu u sposobnostima; ta vie ono je dokaz i za jedno i za drugo. Zato razmiljaj razumno da te ne bi
opovrgao nesrean kraj.

177.

Ne budi poverljiv u razgovoru, a nemoj dopustiti ni drugima, da to budu prema tebi. Ko se uputa u kakav
poverljiv odnos, gubi odmah onu nadmonost, koju mu je pribavilo njegovo besprekorno vladanje, a po tome i
potovanje. Zvezde odravaju svoju svetlost zato, to ne stupaju s nama u blii dodir. to je boanstveno,
nalae nam, da prema njemu stojimo sa strahopotovanjem. Ko je suvie dobar, taj je na putu da ga
omalovaavaju. Sa oveanskim je stvarima ovako: to ih vie stiemo i imamo, to ih manje uvaavamo. Ko
otvoreno saoptava sve i svakome, odaje slabosti, koje je tenja briljivo sakrila. Nije pametno uputati se u

14
Igra rei: "amant" je onaj, koji voli ili koji ljubi (lat. amans; ital. I pan. amante)
poverljive odnose ni s kim: sa viim od sebe, jer je opasno, sa niim, jer se ne pristoji, a najmanje sa prostacima,
jer su zbog svoje gluposti bezobzirni i jer, nepoznajui ljubav, koja im se ukazuje, misle, da smo im tu ljubav
duni ukazivati. Po tome je velika poverljivost srodna sa prostotom.

178.

Veruj svome srcu, naroito ako je provereno. U ovom sluaju nemoj da ga ne poslua, jer ono esto
predskazuje ono, do ega nam je stalo najvie. Ono je na neki nain domai prorok. Mnogi su stradali od onog,
od ega su se uvek pribojavali, ali ta im je pomogla bojazan, kad je nisu predupredili. Mnoge je priroda
obdarila srcem, koje pravo rasuuje i koje ih uvek opominje, pa ak i galamu die da se uklone nesrei, koja im
preti. Nije pametan onaj, koji ide u susret nesrei osim ako je kadar, da je savlada.

179.

utljivost je obeleje sposobne glave. Nedra bez tajne, to je otvoreno pismo. Gde je dno duboko, tamo i tajne
lee u velikoj dubini, jer se tamo nalaze veliki prostori i peine, u kojima se sakriva sve, to je od vanosti.
utanje proizilazi iz mone vlasti nad samim sobom, a savladati se u raznim prilikama, pravi je trijumf. Kome
se odamo, tome se i zaduimo. U umerenom raspoloenju unutranjosti lei lei zdravlje razuma. Opasnosti, s
kojima se utanje mora da bori, jesu: razna iskuavanja drugih; protivreje s namerom, da nas zavedu; i
peckanje, da bi togod uhvatili i doznali. Ko je oprezan, taj e pri svemu tome biti jo zakopaniji, nego je
inae. Ono, to treba da radimo, ne moramo kazati, a to treba da kaemo, ne moramo raditi.

180.

Ne upravljaj se nikad po onom, to bi u istoj prilici morao da radi tvoj protivnik. Lud nee nikada da ini
ono, to pametan nae za dobro, jer ne ume da pronae ono, to bi bilo zgodno. Ako pak i kod njega ima malo
mudrosti, onda on ba u inat nee da ide onom stazom, koju su drugi pregledali, pa moda upravo za njega i
utrli. Stvari treba prosuivati s oba gledita i posmatrati briljivo sa svih strana, pa ih onda srediti tako, da budu
sposobne, da doekaju kraj, ma bio on kakav god. Svi ne rasuujemo jednako: ko je neodluan neka pazi i misli
ne samo na to, to e se dogoditi, ve i na to, to bi se moglo dogoditi.

181.

Ne kazuj cele istine, pa ipak ne lai. Obazrivost nije kod niega tako potrebna kao kod istine, jer je istina bilo
srca. Jednako je teko istinu kazati kao i umeti preutati je. Jednom jedinom lai gubi se sav glas nae
neporonosti. Prevara se smatra krivicom, a varalica zloincem, to je jo gore. Svaku istinu ne moemo kazati:
jednu ne, zbog samih sebe, a drugu ne, zbog nekog drugog.

182.

Za mudra mnogo vredi, ako pri svemu ima malo i hrabrosti. Nae miljenje o drugima treba da bude
umereno. Ni do koga ne treba toliko drati, da bi ga se bojali. Uobraenje neka nikad ne ovlada srcem. Mnogi
izgledaju velianstveni, dok ih lino ne upoznamo, a kad se s njima ponemo druiti, onda nastupa razoarenje,
pri kome pada svako potovanje, to smo ga imali prema njima. Ni jedan ne prevazilazi uske granice ljudstva i
svaki ima svoje nedostatke as u glavi, as u srcu. in i dostojanstvo daju neku tobonju nadmo, koju retko
prati i lia nadmonosti. Ko nema ove, tome se sudbina zna da osveti tim, to e razgolititi nitavilo njegovih
zasluga ba onda, kad se popne na vrhunac nekog zvanja. No uobraenje ide uvek napred i slika stvari mnogo
lepe, nego to su; ono predstavlja ne samo, kakvo je to, ve i kakvo bi moglo da bude. Razum, koji je preiveo
toliko obmana i stekao toliko iskustava, neka odbije od sebe svako uopraenje. Ko je pametan, ne treba da bude
bojaljiv kao to ni onaj, to nije pametan, ne sme da bude odve odvaan. Uzdanje u se pomoglo je esto ak i
glupome, kako li tek nee, onom, koji ima znanja i koji predstavlja neku vrednost.

183.

Ne hvataj se niega odve vrsto. Svaki je glupi vrsto uveren, a svaki vrsto uvereni je glup. im pogreniji
njegov sud, tim vea njegova upornost. ak i tamo, gde je pravo oigledno na naoj strani, lepo je, da
popustimo, jer razlozi, koji govore za nas, nisu nepoznati i uinie, da se vidi naa uljudnost. Vie se izgubi
upornim tvrenjem, nego to se moe dobiti pobedom, jer to ne znai biti zatoenik istine, ve grubosti. Ima
gvozdenih glava, koje je u najveem i najkrajnjem stepenu teko ubediti: pristupi li tome tvrdom ubeenju jo i
udljiva svojeglavost, onda nam se prikazuje slika potpune ludosti. vrstina pripada volji, a ne razumu. Ipak
ima sluajeva, koji doputaju izuzetak od ovog: ako nas je neko pobedio u principu, ne smemo dozvoliti, da nas
pobedi i u izvoenju toga principa, jer bi to znailo dvostruki poraz, usled koga bi bili izgubljeni.

184.

Ne budi ceremonijalan. Afektacija je dobila u svetu glas osobenosti ak i onda, kada se pokazala prema nekom
vladaru. Ko je napokolebljiv u afektovanju, postaje nesnosan; pa ipak je to svojstvo itavih narodnosti. Iz takvih
komadia skrojeno je odelo ludaka. Ljudi te vrste jesu idolopoklonici svoje asti, koji ve tim, to se boje, da je
mogu sve uvrediti, pokazuju, da je osnovana na neem neznatnom. Dobro je, da se pazi na potovanje, ali ipak
ne smemo da izaemo na glas kao ljudi od pustih ceremonija. Istina je svakako, da su oveku bezuslovno
potrebne vrline. to je utivo ne treba ni afektovati ni prezirati. Ko je u sitnicama svojeglav, ne daje od sebe
znakove veliine.

185.

Ne stavljaj sav svoj ugled samo na jednu kocku, jer ako te ona izneveri, snai e te teta, koju nee moi
nadoknaditi. Lako se moe dogoditi, da jednom pogreimo, naroito prvi put. Vreme i prilike nisu uvek
pogodne, zato se i kae: neko ima svoj srean dan. Stoga treba probati sreu dva puta, pa e nam prvi pokuaj,
ili uspeo ili neuspeo, spasiti ast. Uvek moramo pokazati, da teimo popravljanju, a pri tome nam je nuno, da
se moemo pozvati na vie pokuaja. Poslovi zavise od mnogih i raznih sluajnosti, pa zbog toga i jest srean
zavretak tako redak.

186.

Greke upoznati kao greke, pa makar uivale najvei ugled. Ko je bez mane, neka ne previdi porok ni
onda, kad je taj porok obuen u zlato i u svilu; ta vie, porok moe nekad nositi i zlatnu krunu, pa zbog toga
ipak nee biti manje nedostojan. Ropstvo je nevaljalo, pa ma koliko ga ulepavalo velianstvo gospodara.
Poroci mogu da stoje visoko, ali zbog toga nisu jo uvek neto to se zove uzvieno. Neki vide, da ovaj ili onaj
veliki ovek ima ovu ili onu greku, ali ne vide, da on nije nikako zbog nje postao veliki ovek. Primer ljudi
visokog poloaja ima tako ubedljivu snagu, da nas navodi da radimo ak i ono, to je gadno i odvratno. ta vie
laskavci idu jo i dalje, pa majmuniu pred njima kao da rade po njihovom primeru i onda, kad uistinu ne rade.
A ne znaju, jadnici, da se svet gnua, kad to dolazi od malih ljudi, mada zaklapa oi, kad dolazi od velike
gospode.

187.

to moe da pribavi ljubav, izvri sam, a to mrnju, ostavi drugima. Prvim se zadobija ljubav, a drugim
uklanja zlovolja. Veliki ljudi uivaju vie, kad ine dobro, nego kad im se ini dobro. Plemenita dua u tome
nalazi sreu. Nije lako drugome naneti bol, a da ga sami ne osetimo, pa bilo to usled saaljenja ili radi osvete.
Odozgo se moe delovati samo nagradom ili kaznom, zato treba deliti dobro neposredno, a zlo posredno. Treba
imati nekoga, koga e pogaati udarci mrnje i psovke, to dolaze zbog nezadovoljstva. Jer besnoa prostog
naroda jednaka je besnoi psa: ne poznavajui uzroke svoje patnje, ona se okree protiv orua, koje, i ako
uglavnom nije krivo, mora da ispata kaznu zato, to je neposredno krivo.

188.

Treba znati uvek po koju pohvalnu re. To povisuje dobro miljenje o naem ukusu , jer pokazuje, da je na
ukus negde na drugoj strani nauio ta je uzorno, pa e ga stoga i ovde znati ceniti; jer ko je pre znao da
uvaava vrline, on e im i posle biti pravedan sudija. Osim toga to daje materijala za zabavu i za ugledanje, a
ujedno je kadro, da proiri nae znanje. Tako na veoma lep nain vrimo delo utivosti prema vrlinama, koje su
prisutne. Drugi rade obrnuto: svoj govor prate uvek s ukorom i hoe da laskaju prisutnome kudei odsutne. To
im i uspeva kod povrnih ljudi, koji ne vide dalje od nosa i ne primeuju, kako su lukavi, kad svakom
pojedinom govore ravo o ostalima.. Poneki vode takvu politiku, da vie cene osrednje stvari dananjeg dana,
nego najodlinije delo, koje je bilo jue. Ko je oprezan, uinie dobro, ako pogleda sva lukavstva, pa ne klone
pred preteranim bajkama niti se nadme usled toga, to se njemu laska, ve ako uvidi, da se oni ponaaju jednako
prema njemu kao i prema drugima, da svoja miljenja menjaju i da se uvek mere po mestu, na kome se taj as
nalaze.

189.

Upotrebi tui nedostatak u svoju korist, jer ako taj neto zaeli , onda postaje vijak, koji najbolje deluje.
Filozofi su rekli, da nedostatak ili oskuevanje nije nita, dok su politiari bili miljenja, da u nedostatku treba
traiti sve. I ovi poslednji su to razumeli najbolje. Mnogi znaju, da iz elje drugih sebi naine stepenicu za
uspeh svoje namere. Oni upotrebe priliku i razdrae im apetit, predstavljajui im tekoe, koje treba savladati,
da se postigne cilj. Oni se nadaju, da e za predmet, koji imaju, dobiti vie, ako uine, da enja za njim postane
strastvena, nego ako ga predaju u posed onome, ko je prema njemu ravnoduan. A elja postaje strastvena u
razmeri prema otporu: to vie raste otpor, to strasnija biva elja. Da bi postigli svoje namere, treba da znamo da
zadrimo u zavisnosti druge ljude: a za ovo se trai velika vetina.

190.

Gledaj da nae utehu pri svakoj nezgodi. ak i oni, koji su nepotrebni na ovom svetu , mogu je nai u tome,
to su besmrtni. Nema jada, koga ne bi mogla pratiti uteha. Lude se obino tee tim, to imaju sreu, a srea
runih ena ula je ve u poslovicu. Ne sme mnogo da vredi onaj, koji hoe dugo da ivi. Lonac, koji se nikad
sasvim ne razbije, jeste uvek onaj, koji je ve okrnjen; njegova duga sluba postane nam konano dosadna. ini
se, kao da sudbina zavidi znamenitim ljudima, poto najdui ivot daje onima, koji su najmanje korisni, a
najkrai onima, koji najvie vrede. Svi, do kojih nam je mnogo stalo, skonaju brzo, a koji nisu od koristi
nikome, ive itavu venost; tako nam se delimino ini, a delimino i doista je tako. Nesrenome se ini, kao
da su se zaverile i srea i smrt, da zaborave na njega.

191.

Nemoj da uiva u velikoj utivosti, jer je ona neka vrsta prevare. Nekima nije potrebno bilje iz Tesalije, da
uzmognu vraati, jer ve samim laskavim skidanjem eira oaraju sujetne glupake. Odavanje poasti i lepe, ali
prazne rei, njihov su novac, kojim isplauju. Ko obeava sve, ne obeava nita, a njegovo obeanje nije nita,
nego zamka, u koju se love budale. Prava utivost jest dunost, a ako je izmajstorisana pa jo preterana, onda je
prevara koja ne potie iz pristojnosti, ve slui kao sredstvo, kojim se drugi ljudi stavljaju u zavistan poloaj.
Njihovo klanjanje nije namenjeno osobi, ve njenom srenom poloaju, a njihovo laskanje ne vrlinama, koje su
moda upoznali, ve koristima, kojima se od njih nadaju.

192.

Miroljubiv ivot dug ivot. Ako hoe, da ivi, pusti neka i drugi ive. Miroljubivi ne samo da ive, ve i
vladaju. uj, vidi i uti! Dan bez svae donosi miran san, kad padne no. Dugo iveti i ugodno iveti znati za
dvojicu, a takav je ivot samo plod mira. Sve je onoga, koji ne vodi brigu o onom, to ga se ne tie. Nita nije
tako besmisleno kao sve primati srcu. Podjednako bi bilo ludo, kad bi nas srce bolelo za svaim, to nas se ne
tie kao i kad se ne bi hteli brinuti o onom, to je za nas od velike vanosti.

193.

Pazi na onoga, ko dolazi sa tuim poslom, da bi obavio svoj. Protiv lukavstva panja je najbolja ograda. Za
fine spletke treba fin nos. Mnogi prave od svog sopstvenog posla tui posao pa nemajui kljua, kojim bi
odgonetali tue namere, dolaze svaki as u priliku , da za njih izvlae vrelo kestenje iz vatre i da pri tome spre
svoju ruku.

194.

O sebi i o svojim stvarima treba imati iste pojmove, naroito kad zapoinjemo samostalan ivot. Svako ima
o sebi lepo miljenje, a najlepe imaju oni, koji za to imaju ba najmanje razloga. Svako sanja o svojoj srei i
smatra sebe za kakvo udo. Nada daje najpreteranija obeanja, koja posle iskustvo ne ispunjava nikako. Takva
sujetna uobraavanja postaju izvor muka, kad jednom istinska zbilja razori obmanu. Mudar moe uvek da se
nada najboljem, ali neka uvek oekuje najgore, jer e samo tako moi da podnese ravnoduno sve, to doe.
Umesno je dodue, da gaamo malo navie, da bi pogodili pravo mesto, ali ne smemo da gaamo previsoko, jer
bi smo mogli da promaimo svoju karijeru, koja nam ide u susret. Ovo popravljanje pojmova na svaki nain je
potrebno, jer pre iskustva dolazi oekivanje, a ono je najee preterano. Univerzalan i najbolji melem protiv
svih gluposti je uzvienost. Svako neka pozna krug svog delovanja i svog poloaja, pa e svoje pojmove dovesti
u suglasje sa stvarnou.

195.

Znati uvaavati. Nema toga, koji ne bi, ma u em, mogao biti uitelj nekom drugom, a svaki, koji prevazilazi
druge, osuen je, da i njega neko prevazie. Znati izvui korist od svakoga, korisna je umetnost. Mudar uvaava
svakoga, jer upoznaje u svakome dobru jezgru i zna, sve to je nuno, da se jedna stvar dobro zavri. Glup
prezire sve od reda, jer ne zna, ta je dobro i jer natrapa uvek na ono, to ne valja.

196.

Upoznati zvezdu svoje sree. Niko nije toliko nemoan, da ne bi imao ni jedne, a ako je nesrean, to je zato to
je ne poznaje. Neki imaju ugleda kod vladara i velikaa, a da ne znaju, kako i radi ega, ve znaju, da im je
sudbina olakala, da steknu njihovu naklonost, a oni se pri tome trudili tek toliko, koliko da pomognu svoju
srenu sudbinu. Drugi opet uivaju naklonost mudraca. Mnogi su nalazili kod jedne narodnosti bolji prijem,
nego kod druge i milije su ga gledali u ovoj varoi, nego u onoj. Isto tako se esto ima vie sree u jednom
zvanju ili staleu, nego u drugima, a sve to uz iste, ak i podjednake zasluge. Udes mea karte kako i kod hoe.
Svaki neka poznaje zvezdu svoje sree i svoj talenat, jer od toga zavisi, da li e se usreiti ili e svoju sreu
proigrati. Svako neka ide za svojom zvezdom i neka gleda, kako e joj pomoi, a neka se dobro uva, da je ne
promeni, jer bi to bilo, kao kad bi promaili polarnu zvezdu, na iju nas blizinu upozorava Mali Medved.

197.

Ne tovari sebi budalu na vrat. Ko ne poznaje lude, sam je luda, a jo je vea onaj, koji ih poznaje, a ne goni ih
od sebe. Lude su za obino druenje opasne, a za poverljivo sudbonosne. I onda, kad se uvaju i kad ih neko sa
strane neko vreme dri za uzde, one e ipak uiniti ili izrei kakvu glupost, koja e tim biti vea, to su se due
na nju spremale. Slabo e uvati tui ugled onaj, koji ga sam nema. Lude su veoma nesrene, a njihova nesrea
nalazi se u patnji, koja je zdruena sa ludou i koja se izjednauje s njome. Samo je jedno na njima, to nije
tako zlo: ako oni nemaju nikakve koristi od pametnih ljudi, imaju pametni ljudi od njih; i ta je korist velika, jer
im slui delom za upoznavanje, a delom za vebanje.

198.

Znati promeniti boravite. Ima krajeva, koje moramo ostaviti i zameniti drugim, ako hoemo, da neto
znaimo, naroito ako se radi o kakvom visokom zvanju. Otadbina postupa sa odlinim talentima uvek
maehinski, jer u njoj, kao na zemljitu, gde su ponikli, vlada zavist i tamo se rae seaju mana, s kojim je neko
poeo, nego veliine, koju je postigao. Iglu su poeli uvaavati istom, kad je prela s jednog kraja sveta na
drugi, a staklo koje je dolo iz tue zemlje, oborilo je cenu domaem dragom kamenu. Strano se sve potuje,
neto zato, to dolazi iz daleka, a neto stoga, to se dobija sasvim gotovo i savreno. Bilo je ljudi, koje su
prezirali u njihovom kraju, a sada su za ast celome svetu; njih visoko cene i njihovi zemljaci i stranci: zemljaci
zato, to ih vide iz daljine, a stranci stoga, to vide, da su im doli iz daljine. Kip na oltaru nee nikada potovati
onaj, koji ga je poznavao, dok je jo bio panj u vrtu15.

199.

Ui uvek u drutvo kao razuman ovek, a ne kao ovek, koji se namee. Pravi put do velikog ugleda jest
zasluga, a do nje se stie najkraim putem, ako se radi marljivo i ako je marljivost osnovana na pravoj
vrednosti. Sama besprekornost nije dovoljna, a samo naprezanje i usiljavanje nije dostojno, jer se na taj nain
delo poprska blatom, pa neistoa teti njegovom ugledu. Ko u ovom pravcu hoe da bud razuman, mora da
nae sredinu, a nju e nai samo tako, ako i stiu zasluge i moe se snai.

15
Rimokatolici odaju potovanje kipovima, kao pravoslavci ikonama.
 200.

Neka ti uvek preostane neto, to bi eleo, da ne bi zbog same sree postao nesrean. Telo hoe da die a dua
da ezne. Ko bi imao sve to eli, razoarao bi se u svemu i bio nezadovoljan. Pa i samome razumu mora da
preostane neto, to bi trebalo, da zna i to podrauje radoznalost i oivljava nadu. Presienost u srei je
smrtonosna. Ko deli nagrade, ini veoma pametno, ali nikad nikoga ne zadovolji posve. Nemamo li vie nita,
da elimo, to onda imamo, da se od svaega bojimo. Nije li to nesrena srea! Gde prestaje elja, nastaje strah.

201.

Lude su svi, koji izgledaju kao lude i polovica onih, koji ne izgledaju tako. Govoriti treba otmeno, a raditi
asno. Prvo pokazuje savrenost uma, a drugo savrenost srca, a oboje proizilazi iz plemenite due. Rei su
senka dela; one su enske, a ona muke prirode. Bolje je biti onaj, koga hvale, nego onaj, koji hvali. Rei je
lako, a raditi teko. Dela su sr ivota, a govor je njegov ukras. to je odlino, ono je u delima stalno, a u
govoru prolazno. Dela su plod misli: ako su misli bile zdrave, dela su neminovno uspela.

203.

Treba poznavati sve, to se odlikovalo kao veliko u stoleu u kome ivimo. Toga nee biti mnogo: jedan
Feniks na celom svetu, po jedan veliki voa i jedan savren govornik i po jedan mudrac u celom stoleu, a jedan
veliki kralj u mnogo stolea. Osrednje je veoma obino kako po broju tako i po vrednosti, a to je velianstveno
retko je u svakom pogledu, jer zahteva potpunu savrenost i to je vrsta savrenija, tim je tee postati u njoj
najsavreniji. Mnogi su dobili nadimak "veliki", koji pripada samo Cezaru i Aleksandru, ali im je uzalud, jer je
re bez dela pusta para. Malo je bilo Seneka, a samo jednog Apelesa, poznavao je svet.

204.

Preduzmi to je lako, kao da je teko, a teko, kao da je lako: prvo zato da nas samopouzdanje ne bi
obeshrabrila malodunost. Da se jedna stvar ne svri, nuno je samo smatrati je za ve svrenu, a obrnuto
vrednoa i naprezanje uine, da i nemogue postane moguim. Pri velikim dunostima ne smemo se ak ni
premiljati, da nam ne bi pogled na tekoe oslabio snagu delovanja.

205.

Treba znati prezirati. Da bi dobili neku stvar, treba da budemo mudrica, pa da joj ne pridajemo veliku
vrednost. ovek obino ne dobije to trai, a posle, kad ne obraa na njega panju, samo mu doe u ruku. Poto
su sve stvari ovog sveta samo senka onog, to je veno, to imaju i svojstvo koje i senka, a to je, da bee pred
onim, koji ih goni, i idu za onim, koji bei ispred njih. Osim toga preziranje je najpametnija osveta. vrsto je
naelo mudrih ljudi, da se ne brane perom, jer takva odbrana ostavlja iza sebe trag, i ee proslavi protivnika,
nego to kazni njegovu drskost. Nedostojni se slue tom lukavou, da se istaknu kao protivnici znamenitih
ljudi, da bi stranputicom stekli slavu, koje ne bi pravim putem, to jest zaslugama, nikada postigli. Mi za mnoge
ne bi nikada doznali, da se nisu o njima brinuli njihovi glasoviti neprijatelji. Za njih je najbolja osveta zaborav,
jer tako ostaju zakopani u prahu svoje nitavnosti. Takvi bezobraznici misle, da e postati besmrtni tim, to e
potpaliti svetska vekovna udesa. Ko hoe da uutka klevetu, najbolje e uiniti, ako se na nju i ne osvre.
Borba protiv nje, nanosi tetu, a ve to, to moramo, da uspostavljamo ugled, koji nam se zatire, pribavlja
neprijatelju zadovoljstvo, poto i senka kakve ljage oduzima sjaj naoj slavi, iako ne moe sasvim da je
pomrai.

206

Treba znati da svuda ima prostaka, pa i u samome lepom Korintu, u najodabranijoj porodici. To iskustvo
stie svak u svom roenom domu. No uz obine prostake postoje i specijalni prostaci, koji su jo gori. Oni dele
sa optim prostacima sva svojstva, kao komade razbijenog stakla, ali su jo tetniji. Oni govore ludo i kude, to
bi se moralo hvaliti; oni su pravi aci neznanja, miljenici i zatitnici gluposti i saveznici svakog ogovaranja.
ovek se ne sme osvrtati ni na ono, to govore, a jo manje na ono, to misle. Vredno je poznavati ih, da bi smo
ih se reili; jer je svaka glupost prostota, a svaka prostota glupost.

207.

Umeri se. Promisliti valja pri svakoj prilici, a naroito pri neprilici. Navala strasti je poledica za mudrost, na
kojoj postoji opasnost, da emo se sruiti u propast. Jedan asak besnila ili veselja vodi nas dalje, nego mnogi i
mnogi sati ravnodunosti, a esto nam samo jedan tren nanese stid za celi ivot. Tue lukavstvo dovodi esto
namerno na um u takvo iskuenje, pomou koga moe da ispita, u kakvom se stanju nalazi naa dua, pa kad je
to ispitalo, onda je pronalo i klju naih tajni, pomou koga moe da natera u krajnost i najrazboritiju glavu.
Zato kao obrnuto lukavstvo neka nam bude umerenost, naroito u iznenadnim sluajevima. Ako ne elimo, da
nam strast otme uzde iz ruku, potrebno je, da nam duh bude nadmoan, jer silno mora da je mudar onaj, koji
ostane na konju ( vidi beleku 155. ). Ko je shvatio opasnost, neka ide oprezno svojim putem. Koliko god laka
izgledala re onom; kome se izmakla, toliko je teka za onoga, kome je namenjena i ko je meri.

208.

Nemoj da umre od bolesti, koja se zove bolest ludosti. Mudri umiru najee, kada su ve izgubili razum, a
ludi, kad su ve puni dobrih saveta. Umreti kao luda, znai, umreti od prevelikog miljenja. Neki umiru, jer
misle i oseaju, a neki ive, jer ne misle i ne oseaju. I jedni i drugi su lude: prvi, to umiru, a poslednji, to ne
umiru od bola. Luda je, ko umre radi prevelikog razuma; po tome neki umiru zbog toga, to su pametni, a drugi
ive, jer nisu pametni. Pa ipak, premda mnogi umiru kao lude, ipak umire malo luda.

209.

Uzdrati se od sveoptih gluposti retka je vetina. Oni imaju veliku mo, jer su uvedeni po svuda, a uopte i
mnogi, kog nije mogla da savlada ni jedna posebna glupost, nije se ipak mogao da ukloni ispred opte gluposti.
Meu opte gluposti spadaju opte predrasude kao: niko nije zadovoljan svojom sudbinom, pa ma ona bila i
najbolja, a nema ga, koji bi bio nezadovoljan sa svojim razumom, pa ma on bio i najslabiji; dalje: svi su
nezadovoljni svojom sreom, a zavide tuoj srei; onda: ljudi dananjeg dana hvale jueranja dela, a ovi
odavde hvale ono, to je tamo; sve, to je prolo, ini se bolje, a sve, to je udaljeno, uvaava se vie. Ko se
svemu smeje isto je tako velika luda kao i onaj, koji se rastui radi svega.
 210.

Istinom se treba znati sluiti. Istina je opasna stvar; ali pravedan ovek ne moe, a da je ne kae. Zato tu treba
vetine. Neki umni lekari due, razmiljali su o nainima, kako da je zaslade, jer je ona jezgra, u kojoj lei sva
gorina, ako ide za tim, da razbije neku obmanu. Ovde dolazi do upotrebe pristojno ponaanje i razboritost.
Pomou ova dva mogue je, da jedna istina jednome laska, a drugoga porazi. O predmetu, koji postoji danas,
raspravljaj pomou predmeta, koji je bio i proao. Onome, ko je u stanju, da razume, dovoljan je jedan mig;
kome pak ni bi nita bilo dovoljno, tome nastupa sluaj, od koga moe da zanemi. Vladari se ne smeju leiti
gorkim lekovima, zato treba vetine, da se pozlati ono, to razoarava.

211.

U raju je sve milina, u paklu sve jad, a na svetu, kao u neem osrednjem, i jedno i drugo. Mi stojimo izmeu
dve protivnosti, pa nam stoga moe da zapadne i jedno i drugo. Udes se menja; zato neka ne bude ni sve srea
ni sve nevolja. Ovaj je svet jedno nita; on je nita sam za sebe, ali u savezu s Nebom znai mnogo. Pametno je
biti ravnoduan pri njegovoj promeni, jer novost i nije stvar mudraca. Na se ivot zaplie pri svome razvijanju
kao pozorini komad, pa se na kraju ipak rasplete. Zato imajmo na umu dobar svretak.

212.

Zadri uvek za sebe to je najlepe u onom, u emu si vet. Pravilo velikih uitelja, koji primenjuju svoju
mudrost i onda, kad je sami ue, glasi: treba uvek ostati nadmoan i uvek uitelj. Vetina se mora vetinom
predavati i nikada ne sme iscrpsti izvor svog poduavanja kao ni izvor davanja. Time se odrava na ugled i
tua zavisnost. U uslunosti i u poduavanju treba se drati onog velikog pravila: druge uvek odrati krotke i u
divljenju, a savrenosti uvek dalje razvijati. Imati neto u rezervi pri svakoj prilici, veliko je pravilo za ivot i za
pobedu, a ponajvie na visokim poloajima.

213.

Znati protivreiti. To je velika mudrolija, koja je potrebna za prouavanje ljudi, a ide za tim, da zapletemo ne
sebe ve drugoga. Najbolje dejstvo dobiemo, ako ga dovedemo u kripac, koji e uskolebati njegove strasti;
zato jedno od sredstava, pomou koga e nam neko otkriti sve svoje tajne, lei u tome, da pokaemo, kao da u
te njegove tajne slabo verujemo; to je klju za najzatvorenija prsa, koji ujedno s velikom finoom ispituje i
volju i razum. Lukavo omalovaavanje tajanstvene rei, koju neko izusti, istera i najskrovitije tajne, dovodi ih
kao sladak zalogaj do usta, pa do jezika, dok odatle ne padnu u mreu vete prevare. Hladnoa paljivog oveka
raa neopreznost drugoga i tako se obelodani njegovo miljenje i onda, kada mu se srce ne bi moglo ispitati na
drugi nain. Najbolji klju, kojim radoznalost moe da se poslui, da bi doznala, ta hoe, jeste izvetaeno
sumnjanje. I pri samom uenju nije loa mudrolija, da ak protivrei uitelju, jer, povuen veom revnou,
uputa se tada uitelj dublje u otkrivanje razloga svojih istina tako, da umereno opovrgavanje uslovljava
savreniju pouku.
 214.

Ne pravi od jedne ludosti dve. esto se deava da se poine etiri druge greke, da bi jedna popravila ili da se
poini jo vea nepristojnost, da bi se njom izgladila ona, koju smo ve poinili. Sad, ili je glupost iz porodice
lai ili la iz porodice gluposti, jer je kod obadve to zajedniko, da su za svaku pojedinu, da bi se odrale,
potrebne mnoge druge. Uvek je bilo gore uinjenu ludoriju uzimati u zatitu, nego je osuivati, a gore je od
samog zla, ne znati sakriti tako neto. U prirodi je nesavrenosti, da svaka od njih ukamauje mnoge druge. I
najpametniji ovek moe da poini jednu, ali ne i dve greke; pa i onu poini on u trku, a ne pri mirnom
rasuivanju.

215.

Pazi na onog, koji dolazi sa drugom namerom. Mudrolija onih, koji pregovaraju o neemu, sastoji se u tome,
da tuu volju uspavaju, da bi je onda napali, jer ako je uspavaju, onda je i obiu, a kad je obiu, onda je ona i
savladana. Oni kriju svoju nameru, da bi je postigli i stavljaju je natrag, da bi pri izvravanju dola napred, pa
im ona i polazi za rukom, ako ne bude primeena. Zato neka panja ne spava, jer je namera preve budna;
povue li se namera, da se skrije, neka panja odmah iskoi napred, da je upozna. Opreznost neka spazi one
vetine, s kojima joj se pribliuje ovek s dve namere, pa neka progleda one izgovore, koje on upotrebljava, da
bi postigao svoju pravu metu. Takav ovek preporuuje jedno, a eli neto sasvim drugo; no najednom veto se
okrene i pogodi svoj nian upravo u sredite. Zato treba znati, ta mu se moe dozvoliti, a dobro je, da mu tu i
tamo damo da razume, da smo ga razumeli.

216.

Biti vet u izraavanju. Vetina izraavanja ne sastoji se samo u razgovetnosti, ve i u ivahnosti predavanja.
Jedni imaju dar, da lako razumevaju, ali se teko izraavaju, a misli i zakljuci, ta deca oveijeg duha, ne mogu
se bez jasnosti doneti na svet. Po snazi svoga shvatanja mnogi su nalik na ono posue, koje istina mnogo prima,
ali samo malo daje; drugi opet kazuju vie, nego to misle. to je kod volje odlunost, to je kod razuma dar
saoptavanja: to su dve visoke odlike. Ljudi, koji imaju dara, pa su jasni i razgovetni, svima se sviaju, dok
zbunjene ponekad potuju , jer ih niko ne razume. S vremena na vreme dobro je biti tajanstven, da ne bi postao
prost. Ali kako sluaoci da razumeju onoga, koji s onim, to govori, ne vee nikakva pojma?

217.

Niti ljubi, niti mrzi doveka. Poveravati se svojim skoranjim prijateljima treba tako, kao da bi sutra mogli
postati neprijatelji i to najgori. Poto se to u istinu moe i dogoditi, neka se onda i pazi na to. Ne treba dati
uskocima prijateljstva oruje u ruke, s kojim bi kasnije mogli protiv nas da vode najkrvaviju borbu. Naprotiv,
neprijatelju treba uvek ostaviti otvorena vrata za pomirenje, a ta vrata neka budu plemenitost due, jer su ona
najplemenitija. Mnogima se njihova prethodna osveta pretvorila u muenje, a radost zbog uinjene zlobe u tugu
i alost.

218.

Ne ini nita iz tvrdoglavosti, ve iz uviavnosti. Svaka je tvrdoglavost rugoba duha; ona je tvorevina strasti,
koja nije jo nikada nita vodila pravim putem. Ima ljudi, koji od svega stvaraju mali rat; oni su prave drutvene
pustahije: oni bi hteli, da sve, to ine, postane pobeda; miran nain postupanja njima je nepoznat. Oni su
opasni, ako zapovedaju ili vladaju, jer prave od upravljanja fikciju, a neprijatelje od onih, koje bi trebalo da dre
za svoju decu. Oni udeavaju sve pomou spletaka, pa to onda predstavljaju kao plod svoje premudrosti. Ali kad
drugi upoznaju njihovu opaku nameru, svi im se odupru i razrue njihove obmane tako, da tada ne samo da ne
postiu nita, ve ta vie nose jo i teret neprijatnosti, poto se svi sticaju, da im uveaju bol. Takvi su ljudi
veliki smetenjaci, a osim toga im je i srce otpadno. Protiv straila te vrste ne preostaje da se uradi nita drugo,
ve da ih se klonimo, pa makar beali sve do antipoda, jer emo lake moi podnositi i svirepstva onih potonjih,
nego odvratne spletke onih prvih.

219.

Ne daj da te dre za oveka, koji se pretvara, premda se dananjim danom bez pretvaranja ne moe iveti.
Neka nas dre za oprezne, ali ne za lukave. Svima je ugodno, ako smo skromni u svom radu, premda to nee
svako da bude. Neka iskrenost ne prelazi u glupost, a razboritost u lukavstvo. Bolje je, da nas potuju radi nae
mudrosti, nego da nas se boje radi nae lukavosti. Bezazlene svi vole, ali ih i varaju. Najvea vetina treba da se
sastoji u tome, da sakrijemo ono, to bi se moglo drati za prevaru. U staro zlatno doba bila je na redu iskrenost
i otvorenost, a u dananjem gvozdenom dobu na redu je podmuklost. Imati glas oveka koji zna ta radi, asno
je i takav ovek zadobija poverenje; ali glas oveka, koji se pretvara, u stanju je da nas obmane i zato stvara
nepoverenje.

220.

Ko ne moe, da se obue u lavlju kou, neka se ogrne lisiijim runom. Popustiti vremenu znai nadleteti
vreme. Ko izvri, to je namerio, nee nikad izgubiti svoj ugled. Gde ne ide silom, nekad ili vetinom: ili putem
hrabrosti ili stranputicom dosetljivosti. Vie je izvrila vetina, nego sila, a ee su bistroumni nadvladali
hrabre, nego obrnuto. Ako neto ne moe da se postigne, moe da se prezire.

221.

Ne trai olako povoda, da zaplete sebe ili koga drugoga. Ima ljudi, koji stalno greeo dobrom vaspitanju,
vreajui pristojnost u sebi ili u drugima. S njima se dolazi u kontakt lako, a rastaje se s kojom neprijatnou.
Po stotinu puta na dan dosauju nam kojeim, pa im je jo malo. Njihova je ud takva, da su uvek na protivnoj
strani, zbog ega protivree svima i svaim; svoj razum obukli su naopako, zbog ega sve proklinju. No najvie
probaju tuu razboritost oni koji ne ine nita dobro, a o svima govore ravo. Ta mnogo je straila u prostranom
carstvu nepristojnosti!

222.

Savlaivanje samog sebe pouzdan je dokaz razboritosti. Jezik je divlja ivotinja, koju je, kad se jednom
odvee, teko opet svezati. On je bilo due, po kome mudri upoznaju njeno stanje; po tome bilo osea paljiv
ovek svako kucanje srca. Najgore je, to se najmanje savlauju ba oni, kojima bi to najvie trebalo. Mudar
tedi sebi svakakve neugodnosti i zaplete i pokazuje, da vlada nad sobom. On ide svojim putem oprezno; on je
Janus po pravilnom prosuivanju, a Argus po otrom oku. Momus bi zaista mogao da bude pre bez oiju na
rukama, nego bez prozoria na prsima.
 223.

Nemoj da ima na sebi nita sasvim posebno ni iz kooperenja ni iz nepanje. Neki imaju na sebi osobine,
koje upadaju u oi i ponaaju se kao budale. Tako neto vie je greka nego odlije. I kao to se neki poznati
zbog naroito runog lica, tako su drugi zbog ma ega drugog, nepodesnog u spoljanjem ponaanju. Takve
naroitosti slue samo kao znakovi kakvog nepristojnog svojstva i uzrokuju ili podsmeh ili odvratnost.

224.

Ne hvataj se niega naopako, pa dolo ma kako. Sve ima svoje lice i svoje nalije; pa i najbolje i najprijatnije
prouzrokuje bol, kad se uhvati za otricu, dok nam i najneprijatnije moe da poslui kao oruje za odbranu, ako
se uhvati za drak. Nas je rastuilo mnogo ta, radi ega smo se mogli veseliti, da smo upoznali korist od toga.
U svaemu lei zgodno i nezgodno; vetina se sastoji u otkriu probitanoga. Jedno te isto gledano pri raznoj
svetlosti, izgleda sasvim drugaije; posmatraj ga zato u prijatnoj svetlosti i nemoj da zameni dobro sa loim.
Otuda biva, da jedni iz svaega crpe zadovoljstva, a drugi iz svaega tugu. Tako je posmatranje velika zatita
protiv raznih neprijatnosti sudbine i vano pravilo za ivot u svako doba i za sve stalee.

225.

Poznaj svoju glavnu greku. Nema toga, koji ne bi nosiou sebi i neto to je ba protivno od onog, to ga
najvie odlikuje; a ako se poklanja vie naklonosti onom protivnom, nego onom, to odlikuje, onda ono dobija
tiransku mo. Protiv njega valja ratovati pozivajui briljivost u pomo. Prvi korak u toj borbi neka bude otkrie
svoje glavne greke, jer kad se jednom pozna, lako e se savladati, naroito, ako je onaj, koji je ima, isto onako
jasno shvati, kako je shvata posmatra. Ko hoe, da postane gospodar nad sobom, mora se temeljito poznavati.
Ako smo savladali glavnog vou svojih nesavrenosti, pokoriemo lako i sve ostale.

226.

Uvek gledaj, da obavee druge. Veina ne govori savesno, ve prema tome, kako je gde manje ili vie
obavezna. Svako je u stanju, da ravo naini verovatnim, jer se sve ravo lako veruje, pa makar se privremeno
inilo i neverovatnim. Najvie i najbolje, to imamo,zavisi od miljenja drugih. Neki se zadovoljavaju tim, to
je pravda na njihovoj strani, ali to nije dovoljno: nju treba podupirati napornim radom. esto nas malo kota, da
nekoga sebi obveemo, a mnogo nam pomae. Reima moe ovek da kupuje dela. U ovoj velikoj svetskoj kui
nema nikakvog posua, koje bi bilo tako nedostojno, da nam makar jedan put u godini ne bi trebalo i tada se
osea da ga nema, pa ma kako inae imalo malu vrednost. Svako govori o predmetu prema svojoj naklonosti.

227.

Ne podaj se sasvim prvom utisku. Ima ih, koji se, na neki nain, venavaju sa prvom veu, koja im doe do
uiju tako, da sve, koje dou posle, mogu da budu samo sulonice. Poto je pak la uvek prva, to posle pored
nje nema za istinu mesta. Niti sme prvi predmet da zauzme nau volju niti prvi glas na razum, jer je to
malodunost. Mnogi su kao novi sudovi, koji zadre miris od prve tenosti, pa bila dobra ili loa. Ta
malodunost postaje opasna, ako se za nju dozna, jer u tom sluaju postaje otvoreno polje za zlobnu nameru;
zluradi poure, da lakoverne namau svojom bojom. Neka se zato uvek ostavi mesta za ponovno ispitivanje.
Aleksandar je uvek tedeo jedno uvo i za drugu stranku. Neka ostane mesta za drugi, pa i za trei glas. Olako
primanje utiska znak je male sposobnosti i nije daleko od strastvenosti.
 228.

Ne budi hulitelj niti doputaj da te za takvog dre, jer to znai, imati glas onoga, koji tui glas unitava. Ne
provodi ale na tuu tetu, jer to nije toliko teko, koliko je omraeno. Takvom jednom svi se svete time, to i
oni o njemu loe govore: poto je pak njih mnogo, a on sam, to e oni lake savladati njega, nego to e on
nadmudriti njih. Ravo ne sme nikada biti naa radost, pa stoga ni predmet naeg razgovora. Klevetnik ostaje
uvek omraen pa ako se ponekad koja uvaena linost i upusti s njim u razgovor; to biva stoga,to ga njegovo
klevetniko ruganje zabavlja, a ne zato, to toboe ceni njegovu mudrost. Ko govori ravo, morae sluati jo
ravije.

229.

Svoj ivot treba znati pametno razdeliti; ne kako sluaj donese, ve sa pogledom u budunost i po izboru.
Bez odmora ivot je teak kao dug put bez gostionice; raznovrsna znanja ine ga prijatnim. Prvi dan putovanja
lepoga ivota neka se upotrebi za razgovor sa pokojnicima, jer mi ivimo, da upoznamo i sami sebe da
upoznamo; ljudima nas dakle ine istinite knjige. Drugi dan putovanja valja provesti sa ivima, posmatrajui i
beleei sve, to je dobro na svetu, jer se u jednoj zemlji ne moe nai sve: nebeski otac je razdelio svoje darove
i esto je rune obdario najbogatije. Trei dan putovanja posveti sam sebi sasvim, jer se zadnja srea sastoji u
mogunosti filozofiranja.

230.

Oi na vreme otvoriti. Nisu svima, koji gledaju, otvorene oi, niti vide svi, koji okolo gledaju. Kasno se
dosetiti, ne vodi do pomoi, ali vodi do tuge. Neki poinju da gledaju onda, kad vie nema ta da se vidi
upropastivi kuu i kuite pre nego su i postali ljudi. Teko je uliti u glavu pamet onome, koji nema volje, a jo
je tee uliti volju onome, koji nema pameti. Njihova se okolina igra sa njima kao sa slepcima na podsmeh
ostalima; poto su gluvi, pa ne uju, to ne otvaraju ni oi, da bi videli. A ima i takvih, koji zabavljaju one, ija
ula dremaju, jer njihov opstanak poiva na tome, da onih ne bude. Nesrean je onaj konj, iji gospodar nema
oiju, jer jedva da e odebljati.

231.

Svoja dela nikad ne daj gledati, kad su upola gotova : njih treba dati na uivanje u njihovoj savrenosti. Svi
poeci su bez oblika, pa ta nakaza ostaje posle u mati. Seanje, da se videlo neto nepotpuno, kvari uivanje u
njemu, kad bude gotovo. Jedan veliki predmet u jedan put,zbuni dodue sud o pojedinim delovima, ali on i nije
udeen ni za ta drugo, ve samo za ukus. Jedna stvar nije jo nita, pre nego to je sve, a kad istom postaje, jo
je duboko obavijena onom svojom nitavnou. Najukusnije jelo, kad se gleda, kako se sprema, pobuuje vie
gaenje nego apetit. Zato neka svaki veliki majstor pazi, da mu se dela ne gledaju u stanju zaea; neka ui od
same prirode i ne iznosi ih na svetlost pre, nego postanu vredna da se gledaju.

232.

Treba imati malo i trgovakog duha. Neka ne bude sve samo posmatranje, - uz njega mora da bude i radnje.
Vrlo mudre ljude esto je lako prevariti, jer, mada im je poznato ono, to je izvanredno, nepoznatno im je ono,
to je u ivotu obino i svakidanje i to je uzvieno, ne ostavlja im vremena za posmatranje onog, to se deava
u ivotu svakodnevno. Poto pak ne znaju, ta bi najpre morali znati i ta je svima poznato, kao da je na dlanu,
to im se ili dive ili ih bezumna gomila dri za neznalice. Mudar ovek neka se zato stara, da ima u sebi i neeg
trgovakog, ali samo toliko, koliko je dovoljno, da ga ne varaju ili ak da ga ne ismevaju. Neka bude ovek i za
dnevni rad i za dnevne dogaaje, to dodue nije najuzvienije, ali je u ivotu najnunije. emu slui znanje,
kad nije praktino? A znati iveti, to je danas pravo znanje.

233.

Gledaj, da pogodi tui ukus; inae mu mesto radosti moe izazvati jad. Neki, elei da uine uslugu,
pobuuju negodovanje, jer nisu mogli da pojme razliite naine miljenja. Mnogo ta je za nekoga laskanje, a za
drugoga uvreda, a mnogo je postalo uvredom, to je htelo da bude utivost. esto je mnogo skuplje kotalo,
nekoga ozlovoljiti, nego to bi kotalo, da ga je ovek odobrovoljio; tako, izgubivi zvezdu, koja vodi tuem
voljenju, gubi ovek zahvalnost i dar. Ko ne poznaje raspoloenje drugoga, teko ga je zadovoljiti. Otuda je i
dolazilo, da je mnogi nekoga ukorio mislei, da e ga time pohvaliti; to mu je kazna, koju je ba i zasluio.
Drugi opet misle, da e svojom reitou zabavljati, a kad tamo, a oni gnjave duh svojim brbljanjem.

234.

Nikada ne daj svoje asti u ruke drugome, dok nema njegove u zalozi. U poslove se treba uputati tako, da
se uti o onome, to ide obojici u korist, a saoptava ono, to im je na tetu. Gde je upletena ast, mora se posao
uvek, obvljati u drutvu tako, da se svaki od obojice radi svoje sopstvene asti mora brinuti za ast drugoga.
ast ne treba nikada poveravati drugome; dogodi li se to ipak jednom, to se mora tako vetaki udesiti, da
mudrost moe uzmaknuti pred opreznou. Opasnost neka bude zajednika, a pad uzajaman, da ne bi moda
svedokom postao onaj, koji zna, da je bio uesnik.

235.

Znati moliti. Kod nekih nema nita tee, kod drugih nema nita lake od toga. Ima ljudi, koji ne mogu nita da
odbiju; njih je lako pridobiti. No ima ih i takvih, kod kojih je u svako doba prava re "NE"; kod takvih treba
vetine, a kod svih nuno je pravo vreme. Treba ih iznenaditi, kad su veselo raspoloeni, kad ih je razveselio
prethodni obrok telesni ili duevni; samo ako njihovo mudro predvianje nije preteklo tu lukavost onog, koji
pokuava. Dani veselja, dani su milosti, jer veselje kipi i prekipi iz unutranjosti napolje. Ne stupaj napred, kad
vidi, da je ispred tebe neko odbijen, jer je tu ve prestalo strahovanje od "NE". Posle tunih dogaaja nema
dobre prilike. Drugoga unapred obavezati, znai izmeniti s njime neko dobro, ako se nema posla sa prostakim
duama.

236.

ta e posle morati da da za nagradu, daj unapred za obavezu. To je vetina vrlo mudrih glava. Ljubav,
ukazana posle zasluge pokazuje pokazuje oveka, koji ima smisla za obaveze. Takva, unapred ukazana milost
ima dve velike odlike: brzina onoga koji daje, tim vie obavezuje onoga, koji prima; a isti dar, koji bi kasnije
bio dunost, postaje, ako se da unapred, obavezom za onoga drugoga. To je vrlo lep nain, kojim se izmenjuju
obaveze; jer na taj nain menjamo svoju obavezu prema onome, koga treba nagraditi, u njegovu obavezu prema
nama, koji smo ga obavezali. Prirodno je, da se to razume samo meu ljudima, koji imaju oseaja za obaveze,
dok bi za sitne due nagrada, data unapred na obraz, sluila vie kao uzda, nego kao mamuza.
 237.

Ne treba nikada znati za tajne viih i monijih. ini nam se, da s' njima jedemo trenje, a dobijamo samo
kopice. Mnogima je priselo, to su bili poverenici; oni lie krici od hleba i podvrgnuti su istoj opasnosti kao i
ona. Saoptenje jedne tajne od strane koga vladara, nije milost, ve nagon njegovog srca. Ve su mnogi razbili
ogledalo, jer ih je podsealo na njihovu runosu. Mi ne marimo da vidimo onoga, koji je kod nas video neto
ravo. Niko nam ne sme biti previe obavezan, po najmanje onaj, koji je moan; pa i onda, neka bude pre zbog
neeg dobrog, to smo mu uinili, nego zbog dobra, do koga je doao tek naim povodom. Naroito su opasne
prijateljski poverene tajne. Ko drugome saopti svoju tajnu, postaje njegovim robom. Za jednog vladara znailo
bi to toliko, koliko i prisilno stanje, koje ne moe da traje dugo: on e nastojati, da opet zadobije svoju
izgubljenu slobodu, pa da bi to postigao, pogazie sve pa i samu pravdu i razum. Po tome ne treba tajnu ni
slutiti ni saoptavati.

238.

Znati, koje nam svojstvo nedostaje. Mnogi bi bili potpuni ljudi, da im ne manjka neto, bez ega nikako ne
mogu da stignu do vrhunca savrenosti. Na nekima se moe primetiti, da bi mogli biti vei, kad bi se popravili
samo u jednoj malenkosti. Na primer: neki nemaju ozbiljnosti i to moe da pomrai inae velike sposobnosti;
drugima manjka blagost naravi, jedno svojstvo, iju e odsutnost njegova najblia okolina brzo primetiti,
naroito ako su slubenici; treim opet nedostaje radinosti, a etvrtim umerenosti. Svakoj od tih nevolja lako bi
se pomoglo, kad bi ih dotini sam zapazio, jer panja moe da iz obiaja napravi drugu prirodu.

239.

Ne biti snalaljiv, ve mudar; to je bolje. Ko vie zna, nego to je nuno, lii jednom preotrom vrhu, a takav se
lako prebije. Savrena istina daje veu sigurnost. Dobro je imati razuma, ali ne valja biti brbljivac. Razvuena
razlaganja srodna su ve sa prepiranjem. Bolja je solidna glava, koja ne misli vie, nego to je za stvar potrebno.

240.

I glupost znati upotrebiti. Najvei mudrac izigrava katkad tu kartu, a ima sluajeva, gde se najbolje znanje
sastoji u tome, da se priinjavamo, kao da ne znamo. Ne valja biti neznalica, ali je slobodno prikazivati se
neznalicom. Biti mudar meu glupima, a pametan meu ludama, malo bi pomoglo. Sa svakim dakle treba
govoriti njegovim jezikom. Nije glup onaj, koji afektuje glupost ve onaj, koji pati od nje. Stvarna glupost jeste
prava glupost, a lanu je vetina tako daleko doterala. Da bi postali omiljeni, jedino je ponekad sredstvo, da se
uvuemo u kou najglupavije ivotinje.

241.

Zadirkivanja podnositi, ali ne provoditi, je neka vrsta utivosti, a drugo moe da dovede do zapleta. Ko se
razljuti na svean dan, ima u sebi mnogo neeg ivotinjskog, a pokazuje jo vie. Drsko podravanje
razveseljava. Ko moe da ga podnosi, dokazuje, da ima mozga, a ko pokazuje, da ga ono ljuti, daje povoda, da
se i drugi ljuti. Najbolje je dakle ne podraavati, a najsigurnije i ne obraati panju na njega. Najozbiljnije svae
porodile su se esto iz ale. Prema tome nema niega, to bi iziskivalo vie panje i vetine. Pre nego to se
pone aliti, treba ve da se zna, dokle e moi da podnosi alu ud onoga, koga se tie.
 242.

Povoljan uspeh goni do kraja. Neki upotrebe svu svoju snagu na poetak i ne svre nita; oni pronalaze, ali ne
izvravaju. To je nestalnost duha. Pa i nikakvu slavu ne zadobiju, jer nita ne produavaju, ve putaju, da se
sve zaustavi. To proizilazi kod nekih svakako iz nestrpljenja, to je mana panaca, kao to je naprotiv strpljenje
odlika Belgijanaca. Ovi savlauju stvari, a stvari savlauju one. Sav znoj utroe, dok ne suzbiju tekoe, no
onda se zadovolje svojom pobedom i ne znaju, da je teraju do kraja. Oni dokazuju, da bi mogli, ali da nee. No
to ipak lei ili u nemoi ili u lakomislenosti. Je li preduzee dobro, zato da se ne svri? Je li loe, zato se
zapoinjalo? Mudar neka obori zverku, koju je krenuo, a neka se ne zadovoljava time, to ju je samo krenuo.

243.

Ne budi sasvim golublje udi, ve oprezan kao zmija, a bezazlen kao golub. Nije nita lake, kao prevariti
estita oveka. Mnogo veruje, ko nikad ne lae, a mnogo poverava, ko nikad ne vara. Glupost nije uvek povod,
da nas varaju, ve je povod esto dobrota. Dve vrste ljudi znaju se od tete dobro uvati: iskusni, koji su svoje
iskustvo skupo platili i oprezni, koji se od nje uvaju i sauvaju na tui raun. Mudrost neka ide tako daleko sa
sumnjom, koliko lukavost sa podmetanjem zamke; i neka niko ne bude u tolikoj meri estit, da daje drugom
priliku, da bude nepoten. Ujedini u sebi goluba i zmiju, ali ne kao kakvo udovite, ve kao kakvo udo.

244.

Znati zaduiti. Ima ih, koji svoju obavezu pretvore u obavezu drugoga i znaju udesiti ili dati na razumevanje,
da oni nekome ine milost, a u stvari se milost njima ini. Iz svoje sopstvene koristi prave ast za drugoga i
obru stvari tako veto, da izgleda, kao da oni nekome drugome ine uslugu, dok meutim oni od njega primaju
nagradu. Tom udnovatom lukavou izmenjuju oni red obaveza ili ulepavaju, da se bar sumnja, ko je kome
uinio ljubav. to je najlepe i najbolje, to oni kupuju time, to hvale i uzvisuju stvar do neba, pa iskazujui
svoju radost prema toj stvari, ine laskavu ast onome, ija je. Tako zaduuju utivost i prave dug od onog, za
ta bi trebalo, da su veoma zahvalni. Na taj nain preobraaju dugovanje u potraivanje, pri emu su bolji
politiari nego gramatiari. To je velika finoa, ali bi jo veu finou pokazao onaj, koji bi tu igru razumeo, pa
takvu obeenjaku trgovinu osujetio, vraajui im ast, koju su mu odavali, a pridravajui za sebe, to je
njegovo.

245.

Izraavati originalne i obinom oveku nepristupane misli, znak je prevashodnog duha. Mi ne smemo
uvaavati onoga, , koji nam nikad ne protivrei, jer time ne pokazuje ljubavi prema nama, ve samo prema sebi.
Ne dajmo se obmanjivati laskanjem i jo plaati za njega, ve ga odbacimo. Isto tako uraunajmo sebi u ast,
kad nas neki kude, naroito onakvi, koji ravo govore o svima odlinima. Nasuprot tome mora da nas rastui,
ako se naa dela sviaju svima, jer je to znak, da nisu nizata poto je sve, to je vanredno, pristupano samo
malom broju.

246.

Nikad ne polagati rauna onome, ko to nije zahtevao, pa ak i kad se zahteva, bila bi neka vrsta greke, kad
bi se u tom pravcu uinilo vie, nego to je nuno. Izvinjavati se pre nego je dat povod, znai optuivati se; a
putati sebi krv, mada smo sasvim zdravi, znai namigivati ili zlu ili zlobi. Izvinjavanje, uinjeno samo od sebe,
budi uspavano nepoverenje. Zato neka se, ko je mudar, ini, da ne primeuje tuu sumnju, jer bi to znailo,
traiti uvredu, ve neka tu sumnju posle opovrgne svojim potenim radom.

247.

Neto vie znati, a neto manje iveti. Drugi govore obrnuto. Dobar odmor je bolji nego zanimanje. Nita ne
spada nama, osim samo vreme, u kojem ivi i onaj, koji ni stana nema. Provoditi skupoceno vreme sa
mehanikim radom ili ga provoditi u uzvienom zanimanju, ali preko mere, ne vodi srei. Ne treba se pretovariti
poslom i zaviu, jer se time razara ivot i uguuje duh. Neki bi hteli, da to pretegnu i na znanje, no, ko nita ne
zna, taj i ne ivi.

248.

Neka kod nas "zadnji" nema svaki put pravo. Ima ljudi, koji bi se mogli nazvati "ljudi zadnjeg nagovora".
Njihova nestalnost ide do krajnosti. Njihova nestalnost ide do krajnosti. Njihovo miljenje i njihova volja kao
da su od voska: zadnji pritisne na njega svoj peat i pomrsi sve preanje. Nikada ne moemo rei, da smo ih
zadobili, jer ih isto tako lako izgubimo. Njih svako boji svojom bojom. Nisu sposobni, da budu poverenici i
celog svog veka ostaju deca. Bacani izmeu promenljivosti u miljenju i u htenju, hramlju uvek i u volji i u
razumu i kolebaju s jedne strane na drugu.

249.

Ne poinji ivot onim, im bi trebalo da se zavri. Mnogi se odmaraju na poetku, a trud ostavljaju za kraj, a
treba prvo da doe glavno, a onda sporedno, ako za njega bude mesta. Drugi bi hteli, da trijumfuju pre nego to
su se borili. Trei opet poinju tim, to ue ono, to nije od vanosti, a odlau za kraj svoga ivota one nauke,
od kojih se nadaju, da e im doneti ast i korist. Taj nije jo ni zapoeo, da stvara svoju sreu, a ve mu se od
uobraenosti vrti mozak. Neophodno je nuna metoda, po kojoj e se sticati znanje i po kojoj e se sticati znanje
i po kojoj e se iveti.

250.

Kada treba da obrnemo misli? Kad govori lukava podlost. Kod nekih treba razumeti sve obrnuto: njihovo
"DA" znai "NE", a njihovo " NE " " DA ". Govore li o jednoj stvari nepovoljno, onda to znai, da je cene, jer
ko hoe da je zadobije za sebe, mora da je opanjka kod drugih. Ne govori o jednom predmetu dobro svako, ko
ga hvali, jer ih je mnogo, koji e hvaliti i to je loe, samo da ne hvale, to je dobro. No za koga nije niko lo, za
toga nije niko ni dobar.

251.

Neka se upotrebljavaju oveanska sredstva, kao da nema boanskih, a boanska, kao da nema
oveanskih. To je pravilo nad svim pravilima, za koje ne treba razlaganja.

252.

Ne pripadati ni sasvim sebi ni sasvim drugima, jer je oboje podlo tiranstvo. Iz toga, to neko hoe sam sebi
sasvim da pripada, sledi na skoro, da bi hteo, da je njegovo i sve ostalo, to je oko njega. Takvi ljudi nee da
popuste ni u emu ni najmanje, niti hoe da rtvuju ma i najmanje od svoje udobnosti. Oni se ne obavezuju, ve
se oslanjaju na srean sluaj, a ta se potpora obino slomi pod njima. Nuno je ovde i onde, da pripadamo i
drugima, da bi oni nama pripadali. Ko je pak u javnom zvanju taj mora da bude rob javnosti ili neka polae i
dostojanstvo i breme, kao to bi rekla ona Hadrijanova starica16. Naprotiv ima ljudi, koji sasvim pripadaju
drugima, jer ludost uvek preteruje; a u ovom sluaju ba na svoju nesreu. Ovi nemaju ni dana ni asa za sebe,
ve su se predali drugima u tolikoj meri, da je jedan od njih bio ve nazvan slugom svih. To se protee ak i na
razum, jer oni znaju za sve i svakoga, samo za se ne znaju. Ko je paljiv, neka pojmi, da niko ne trai njega, ve
svoju korist u njemu ili pomou njega.

253.

Nijedno predavanje, koje dri, neka ne bude sasvim jasno. Najvie ih je, koji ne uvaavaju ono, to
razumeju, a potuju, to ne mogu da pojme. Da bi neto postalo uvaeno, nuno je, da stane truda; odatle i
dolazi, da slave onoga, koga ne razumeju. Uvek se treba initi mudrijim i pametnijim, nego to misli, da je to
nuno onaj, s kim imamo posla. To treba zato, da bi mu ulili potovanje prema sebi. Ali se ni tu ne sme
preterivati, ve valja udeavati prema razmeri. Premda kod uviavnih ljudi smisao i razum uvek mnogo vredi,
ipak je kod mnogih nuna neka vrsta nakita. Treba svetu dati mnogo posla oko razumevanja, da mu ne
preostane vremena za grenje. Mnogi hvale neto, a pitamo li ih, ne znaju, da navedu razlog. Odakle to? Sve,
to je duboko sakriveno, potuju oni kao misteriju i hvale ga, jer uju, da se hvali.

254.

Nikakvo zlo, makar kako da je malo, ne sme se drati za neznatno, jer nikad ne dolazi jedno samo, ve su
skopana, kao to su skopani i sluaji sree. Srea i nesrea idu obino tamo, gde ih ve ima najvie. Uz to jo
biva, da nesrenoga svi izbegavaju, a srenom se pridruuju. ak i sami golubovi, pri svoj svojoj bezazlenosti,
lete prema najboljem predmetu. Nesrenika ostavljaju svi, i on sam sebe, i misli, i zvezda vodilja. Ne budi
nesreu kad spava. Ako se ovek malo oklizne, pa padne, to jo ne mora da prozrokuje veliko zlo. Ali to
nesreno padanje moe jo da se ponovi, pa se tu onda ne zna, dokle jo moe najzad da dovede. Jer kao to ni
jedno dobro nije savreno u svakom pogledu, tako nije potpuno nijedno zlo. Za ona zla, to dolaze s' Neba, dato
nam je strpljenje, a za ona, koja su sa zemlje, data nam je razboritost.

255.

Znati initi dobro: odjednom, ili po malo, ali esto. Nikada se ne sme drugome natovariti toliko obaveza, da
mu postane nemogue, da im se odazove. Ko mnogo daje, ne daje, ve prodaje. Isto tako ne treba zahtevati
najpotpunije priznanje, jer ako onaj primeti, da ona prevazilazi njegovu snagu, on e prekinuti svaki odnos. Kod
mnogih, da bi ih izgubili, nije nita vie nuno, nego obavezati ih preko mere: tada, da ne moraju da isplate svoj
dug, povuku se i postaju od dunika neprijatelji. Idol ne bi nikada hteo, da vidi pred sobom vajara, koji ga je
vajao. Isto tako gleda nerado pred oima svog dobroinitelja onaj, kojemu se dobro inilo. Velika se finoa pri
davanju sastoji u tome, da davanje ne bude skupo, a da se ipak eljno oekuje, jer se zbog ovog drugog i ceni
mnogo.

16
Koja je, kao to je poznato, kad ju je car odbio reima:"nemam kada" doviknula "a ti ne budi car!"
 256.

Budi uvek na oprezu prema neutivim, tvrdoglavim, bezobzirnim i ludama svake vrste. Na mnogo se njih
naie, i treba mudrosti, da se izbegne sukob s njima. U tome pogledu treba, razmiljajui o svim mogunostima,
naoruati se svaki dan sa svim onim, to e se moda morati preduzeti, da se sukob izbegne.. Tako emo
savladati opasnosti, koje nam lude stavljaju na put. O tome treba premiljati zrelo, pa onda neemo izlagati svoj
ugled prostim sluajnostima. Nepristojni nee napadati oveka, snabdevena razboritou. Na put u druenju s
ljudima zato je teak, jer je pun prepreka, o koje na ugled moe da se razbije. Najbezbednije je, imajui za
ugled Odisejevu lukavost, drati se u daljini. Od velike je koristi u takvim prilikama i to, da se inimo neveti.
Takav postupak, uz pomo utivosti, omoguuje nam, da prebrodimo sve neprilike. To je uostalom jedini put,
koji i inae izvodi iz svih zapleta.

257.

Nikada ne daj da doe do preloma, jer e pri tome na ugled biti oteen svaki put. Svako je od znaenja, kad
je neprijatelj, ako i nije, kad je prijatelj. Malo ih je, koji nam mogu dobro initi, a zlo, mogu gotovo svi. Ni u
samim Jupiterovim nedrima ne moe mirno da se lee ni orao od onoga dana, kada se sa jednim kukcem
zavadio. Noktima neprijatelja, koji se proglasio kao takav, podstiu vatru potajni neprijatelji, vrebajui samo na
priliku. Od pokvarenih prijatelja, postaju najgori neprijatelji. Tuim grekama hoe oni da u oima gledalaca
pokriju svoje greke. Svako govori, kako se njemu ini, a ini mu se, kako eli. Svi nas osuuju ili zato, to nam
je u poetku nedostajalo predvianja ili na kraju strpljenja, ali uvek zato, to nismo bili dovoljno mudri. A ako
je udaljavanje meu prijateljima neizbeno, onda se ono mora oprostiti; no valja ga udesiti tako, da izgleda vie,
da je prijateljstvo ohladnilo, nego da je meu prijateljima izbio bes. Zgodnu primenu nalazi ovde ona poznata
izreka o lepom povlaenju.

258.

Treba pronai nekog, ko e pomoi snositi nesreu. Tako neemo nikada biti sami, naroito ne u
opasnostima i nikada neemo navui na se svu mrnju. Neki misle, da e sami odneti svu ast glavnog inioca,
a kad tamo, a oni odnesu sve javno nezadovoljstvo. U protivnom sluaju imamo nekoga, ko e nas izviniti ili ko
e nam pomoi, da podnosimo zlo. Ni sudbina ni svetina ne usuuju se tako lako na dvoje. Zbog toga i lukavi
lekar, kad promai lek, nee propustiti, a da ne potrai jednog drugog, koji e mu, pod imenom savetovanja,
pomoi, da iznese mrtvaki sanduk. Sa svojim drugom treba deliti i teret i tugu, jer onome, koji stoji sam,
nesrea je dvostruko nesnosna.

259.

Uvrede treba preduhitriti i pretvoriti ih u utivost. Pametnije je kloniti se uvreda, nego ih svetiti. Neobina
je vetina nainiti poverenika od onog, koji je na putu, da nam postane suparnik ili uiniti braniteljima svoje
asti one, koji su pretili sa napadima na nju. U tome pravcu mnogo e pomoi, ako znamo, da zaduimo, jer
onaj, koji udesi, da se vreme ispuni zahvalama,oduzima vreme za uvrede. Pretvoriti u ugodnost ono, to hoe da
postane nepogoda, znai iveti. Zato se treba poverljivo druiti i sa onima, koji su nam zluradi.
 260.

Nikome neemo mi, i niko nee nama sasvim pripadati. Za tako to nije dovoljno ni srodstvo, ni prijateljstvo,
a ni najnunija obaveza. Jer pokloniti sve svoje poverenje ili svu svoju ljubav, to je dvoje sasvim razliito. I
najtenja veza dopusta jo uvek izuzetke, a da se radi njih ne vreaju zakoni prijateljstva. Prijatelj e uvek po
koju tajnu zadrati za sebe, pa ta vie u neemu e se sakriti i sin pred ocem. Neke tajne tajimo jednome, a
saoptavamo ih drugima i obrnuto. Tim dolazimo do toga, da sve saoptavamo i sve za sebe zadravamo prema
tome, u kakvom odnosu stoji koja osoba prema nama.

261.

Ne teraj glupost do kraja. Ima ljudi, koji misle, da im preduzee, i kad ne uspe, namee dunosti, da radi na
njemu, pa poto su ve poli krivim putem, dre, da jaina karaktera trai od njih, da tim putem idu i dalje. Sami
u sebi okrivljuju svoju greku, a pred drugima je opravdavaju. Tako se dogaa, da ih u poetku njihovog ludog
rada, kude kao nepromiljene, a kasnije, kad na istom poslu i dalje ustraju, izdaju im svedoanstvo, da su prave
lude. Nikakvu obavezu ne namee ni nepromiljeno obeanje ni pogrena odluka. No neki nastavljaju svoju
pravu glupost i hoe poto-poto da budu tvrdoglavi.

262.

Moi zaboraviti. To je vie srea nego vetina. Mi se najbolje seamo onoga, to je najpodesnije, da se
zaboravi. Pamenje je ne samo neukrotivo, jer nas ostavlja, kad nam najvie treba, ve i ludo, jer dotri, kad se
ni najmanje ne dolikuje. Opseno je u svaem, to nam nanosi bol, a nemamo za sve, to moe, da nas razveseli.
Zaborav je esto jedini lek protiv naih bolova, a mi zaboravljamo taj lek. ovek pak mora svoje pamenje
naviknuti na ono, to je ugodno, jer je ono dovoljno, da nam stvori raj ili pakao. Ovde se moraju izuzeti oni, koji
su sami od sebe uvek zadovoljni, pa u svojoj naivnosti uivaju svoje naivno blaenstvo.

263.

Neke stvari ne moraju se imati u sopstvenom vlasnitvu. U njima se vie uiva, kad su tue, nego kad su
sopstvene. to je na njima dobro, samo je prvog dana za draoca, a sve ostale dane za druge. U tuim se
stvarima uiva dvostruko, i to, jer smo bez brige da li e ih zadesiti kakva teta, a onda, jer u svaem novom lei
ar. Sve, bez ega smo bili dugo, godi bolje, pa nam se i tua voda ini kao nektar. to posedujemo, ne samo da
umanjuje nae uivanje, ve umnoava i nae nezadovoljstvo, bilo da ga pozajmljujemo ili ne pozajmljujemo.
Od njega nemamo nita, osim da ga izdravamo za druge, ime se pre stiu neprijatelji, nego ljudi, koji e nam
odati priznanje.

264.

Nek nema dana, u kojem bi smo bili nemarni. Sudbina ima volju, da nam priredi kakvu komediju i
upotrebie svaku zgodu, da nas iznenadi. Glava, mudrost i hrabrost, mora da bude spremna za svaki njen
pokuaj; pa ta vie i lepota, jer e dan, u koji se bude bezbrino pouzdavala u se, postati dan, u koji e se desiti
pad njezinog ugleda. Kad je panja najpotrebnija, onda je nikad i nema; a ne paziti i ne misliti znai toliko,
koliko i sam sebi podmetati nogu i pourivati svoj sopstveni pad. Osim toga neprijateljska namera obino
upotrebljava ratno lukavstvo, da strogo ispita savrenosti i njihovu vrednost onda, kada su bezbrine. Dani
parade ve se znaju, zato ih lukavstvo puta da prou; ali dan, kada ga najmanje oekujemo, upotrebi ono i
podvrgava nas iskuenju, da ispita, koliko vredimo.

265.

Svojim potinjenima treba znati predstaviti nunost rada. Prilikama stvorena nuda, da se radi, uinila je
mnoge najednom itavim ljudima, isto kao to je opasnost, da se neutope, uinila mnoge plivaima. Tako su
mnogi otkrili svoju hrabrost, pa i znanje i uviavnost, a to bi sve, bez takve prilike, ostalo zakopano pod
njihovom malodunou. Opasnost je prilika, da se stie ime, a vidi li plemenit ovek, da mu je ast u pitanju,
radie za hiljadu. Ovo, kao i sva druga ivotna pravila, najbolje je razumela kraljica Izabela Katolika, ijem
mudrom potpomaganju u tom pravcu zahvaljuje Veliki Voa17 svoj glas, a mnogi drugi svoju besmrtnu slavu.
Na tako lep i nean nain stvarala je ona slavne ljude.

266.

Nemoj iz same dobrote da postane nevaljao, a takav je onaj, koji se nikada ne naljuti. Ti neosetljivi ljudi
jedva da zasluuju, da vae kao ljudi. To ne biva uvek zbog lenjosti, ve esto zbog nesposobnosti. Osetljivost
je pri zgodnoj delo osobnosti: ptice se ubrzo stanu smejati strailu. Pustiti da se mea slatko sa gorkim, pokazuje
dobar ukus. Slatko, samo za sebe, jeste za decu i za budale. Veoma je zlo, kada se iz puke dobrote padne u
takvu neosetljivost.

267.

Slatke rei i prijatna blagost. Strele probijaju telo, a opake rei duu. Miriljavo testo uzrokuje ugodno
disanje. Velika je mudrost ivota znati prodavati vazduh. Najvie to se plaa reima, a pomou njih mogu se
postii i nemogunosti. Tako se trguje po vazduhu sa vazduhom: kraljevski dah moe da ulije i hrabrost i snagu.
Uvek treba imati puna usta meda, da njime zasladimo svoje rei, da gode i samom neprijatelju. Da budemo
ljubazni, glavno je, da smo miroljubivi.

268.

Razuman neka odmah na poetku radi ono, to e glup istom na posletku. I jedan i drugi radi isto, samo je
razlika u vremenu. Prvi radi u pravo, a poslednji u nepravo vreme. Ko je odmah u poetku ogrnuo razum
naopako, radi tako i nadalje. to treba da stavi na glavu, to stavlja na noge, od levog pravi desno i tako dalje
nezgrapan je u svemu svome radu. Samo je jedan dobar nain, da se takav ovek izvede na pravi put, a taj je, da
se prisili, da radi ono, to bi mogao raditi, kad bi hteo raditi. Razboriti ovek uvia odmah, ta se pre ili posle
mora da dogodi, pa to zavrava dobrovoljno i poteno.

269.

Treba da upotrebimo u svoju korist injenicu, da smo novajlije na nekom mestu, jer dokle je neko nov,
dotle se i uvaava. Uopte se novo svia ve radi promene, jer se na njemu osveava ukus. Neto osrednje, ako
je novo, uvaava se vie, nego neto odlino, ako smo se ve navikli na njega, jer se i odlino istroi postepeno i
postaje staro. No treba znati, da onaj sjaj novosti traje kratko i da ve posle nekoliko dana prestaje potovanje.

17
Ovaj naslov ("Gran Capitan") dobio je slavni Gonsalno di Kordova, kada je 1498. God. osvojio kraljevinu Napulj.
To treba znati, pa se tim pravim uvaavanjem, kojeg naglo nestaje, koristi i gledati, da se postigne sve, za im
se tei. Jer kad jednom proe groznica, koju je izazvala novost, ohladi se i strast, pa mesto da nas pomae to
smo nekad bili novajlije, postajemo dosadni, kao i svi, koji su postali obino. Po tome treba da znamo, da je isto
tako sve imalo svoje vreme, koje je proteklo.

270.

Ne odbacuj ono to se mnogima svia, jer ve zato, to zadovoljava mnoge, mora da ima u sebi neto dobro.
U njemu se uiva i onda, ako ne moe da se razume. Usamljenost je uvek omraena i smena, pa makar se
desila i nehotice. Usamljeni e vie tete naneti ugledu, to ga uiva njegova sposobnost shvatanja, nego samom
predmetu, a uz to e jo ostati usamljen sa loim ukusom. Stoga, ako ve ne moemo da pronaemo, to je na
predmetu dobro, a mi gledajmo, da sakrijemo svoju nesposobnost i ne osuujmo ga posve. Lo ukus potie
obino iz neznanja. to svi kau, ili jest ili e biti.

271.

Onaj, koji malo zna, neka se u svakoj struci dri uvek samo onog, u emu je najsigurniji, pa ako ga i nee
smatrati otroumnim, smatrae ga barem solidnim. Ko je pak uevan, taj moe, da se uputa u dublje i da radi
po svom slobodnom miljenju. Ali, malo znati, pa se ipak uputati u opasnost, znai namerno traiti svoju
propast. Treba se dakle uvek drati plota, jer u onom to znamo, ne moemo pogreiti. Za one, koji malo znaju,
pravi je onaj put, kojim prolazi veina. U svakom pak sluaju, bio uen ili neuk, uvek je pametnije drati se
sigurnosti, nego se udaljavati od nje.

272.

Stvari valja prodavati po cenu pristojnosti, jer tako moemo najvie da zaduimo. Potraivanje
zainteresovanog nije nikada toliko, koliko je ono, to se popusti plemenitom duniku. Pristojnost u ceni ne
poklanja ve obvezuje, a obaveza je tim vea, im je postupanje plemenitije. estitom oveku nije nita
skupocenije od onog, to mu se pokloni, jer mu se time prodaje dva puta i uz dve cene, od kojih je prva: cena
vrednosti, a druga: cena, koju e platiti za panju, koja mu je naklonom uinjena. Meutim je istina, da je
niskim duama plemenitost samo pust pojam, jer one ne razumeju jezik etike.

273.

Treba poznavati prirodu onih, s kojima imamo posla, da moemo shvatiti njihove namere. Jer ako smo
uoili povod, uoiemo i delovanje, i to prvo iz povoda, a onda iz pobude. Turoban uvek predvia nesreu, a
zloban zloinstvo, jer im se uvek sluti najgore, pa poto ne primeuju sadanjeg dobra, predskazuju zlo, koje
moe, da doe. Ko je pun strasti, taj govori stranim jezikom, koji se udaljuje od onoga, to je na stvari. Iz njega
govori strast, a ne razum. Tako govori svako po svome raspoloenju ili po svojoj volji, a svi sve, samo ne istinu.
Treba da se nauimo raspoznavati svako lice i iz njegovih crta itati duu. Neka se u onom, koji se uvek smeje,
upozna luda, a u onome, koji se nikad ne smeje, pretvaralica. Valja se uvati onog, koji mnogo propitkuje, jer,
ili je lakouman ili je ovek, koji nas vreba. Malo dobra oekujemo od unakaenih, jer se oni obino svete
prirodi, pa poto je njima ukazala malo asti, to oni njoj ne ukazuju nikakve. Koliko je velika lepota jednog
oveka, toliko je obino velika i njegova glupost.
 274.

Treba imati prilinu snagu, jer je ona arolija onoga, ko je mudar i utiv. To je magnet naih ugodnih
svojstava i treba ga upotrebiti vie na zadobijanje naklonosti, nego u pravu korist, ali ipak i za jedno i za drugo.
Nije dovoljno imati zasluge, ako ih ne podupire naklonost, jer samo od ove zavisi priznanje. Najmonije oruje,
kojim se vlada drugima i kojim se odrava na kormilu, zavisi od sree. Ali tome se moe pomoi vetinom, jer
gde su izvrsne prirodne sposobnosti, tamo se i izvetaeno lake ukorenjuje. Onim se zadobijaju srca i dolazi
postepeno do poseda opte naklonosti.

275.

Radi, to i drugi rade, ukoliko to doputa pristojnost. Nemoj uvek da se ini vaan i odvratan, jer to
zabranjuje plemenitost. Neto od svog dostojanstva moe se ostaviti, da bi se zadobila sveopta naklonost;
ponekad treba sebi dozvoliti ono, to veina sebi dozvoljava, ali ipak nipoto i nita, to bi bilo nepristojno. Ko
javno vai za ludu, nee ga niko tajno drati za pametna. U jednom danu veselja moe se izgubiti vie, nego to
se dobilo u sve dane, kada su nas potovali. No ipak se ne treba uvek ni iskljuivati, jer izdvajanjem osuujemo
ostale. Jo manje smemo kicoiti i kooperiti; ostavimo to polu, kojem je to svojstveno. Smeno je ta vie i
versko preterivanje. oveku ne dolikuje nita bolje, nego da izgleda kao ovek. ena moe savreno da afektuje
muka svojstva, ali ne i obrnuto.

276.

Svoj um treba znati obnavljati pomou prirode i umetnosti. Govori se, da se priroda oveija menja svake
osme godine. Ako je tako, onda neka to bude poboljanje i oplemenjivanje ukusa. Posle prvih sedam godina
dolazi nam razum, a onda treba, da se svake godine postepeno pridruuje razumu po jedna nova savrenost.
Posmatrajmo tu prirodnu promenu i pomaimo je i nadajmo se popravku i drugih ljudi. Odatle dolazi, da su
mnogi sa poloajem ili sa zvanjem promenili i svoje ponaanje. To se esto i ne primeuje, dok se ne pokae u
najveoj meri. ovek je sa dvadeset godina paun, sa trideset lav, sa etrdeset deva (kamila) , sa pedeset zmija,
sa ezdeset pas, sa sedamdeset majmun, a sa osamdeset nita.

277.

Znati se pokazati u sjaju. To znai svoje prirodne darove znati pokazati u svoj njihovoj svetlosti. Svaki
prirodan dar ima svoje vreme i ono mora da se upotrebi, jer svaki dan nee biti dan slave. Ima tako krasnih
ljudi, kod kojih jako sija i ono, to je maleno, a to je veliko, sija toliko, da mu se moramo diviti. Pridrui li se
odlinim prirodnim darovima sposobnost, koja im daje mogunost, da sijaju, tada oni steknu glas kakvog uda.
Ima i naroda, koji su sjajni, a panjolski je u najveoj meri. Samo je svetlost uinila, da se istakne krasota
stvorenog sveta. Sjaj ispunjava mnogo, nadoknauje mnogo i daje svaemu drugi ivot, naroito, ako se oslanja
na stvarni sadraj. Nebo, koje daje savrenost, snabdeva te savrenosti i sa nagonom, da sijaju, jer jedno bez
drugog ne moe da bude. Pokazivati sjaj nije lako; tu se trai vetina. I ono, to je uzorno, zavisi od prilika i
nema uvek svoj dan. Pokazivanje sjaja ne dovodi do uspeha, ako se ini u nevreme. Vie nego ikakva druga
odlika treba da je slobodno od afektacije. O tu nezgodu ono se uvek razbije, jer se tada granii sa tatinom, a
ova sa onim, to je za preziranje. Ono mora da bude vrlo umereno, da ne bi postalo prostako, jer je svako
preterivanje u njemu na slabom glasu kod razboritih ljudi. Ovda i onda sastoji se ono vie u nemoj reitosti,
inei, da nae savrenosti sluajno i iz nemarnosti izbiju na vidik, jer s njima najuspelije paradiramo ba onda,
kad ih mudro skrivamo, poto se takvim sakrivanjem najivlje pobuuje radoznalost. Veoma je pametno i to, da
ne otkrivamo svu savrenost odjednom, ve da kriom otkrivamo samo pojedine njene delove kao za probu, a
onda sve vie i vie. Svako sjajno delo mora da bude zaloga za drugo jo vee i jo sjajnije, a u oduevljenju za
prvo delo, mora da lei enja za onim, koje e tek doi.

278.

Kloni se obeleja, ma kakva da su, jer i sama odlija gube znaaj im se njima hoe da oznai odlikovanje.
Obeleja nastaje iz osobenosti, a osobenost se uvek osuuje: osobenjaka ostavljaju osamljena. I sama lepota,
ako je preobilna, teti naem ugledu, jer ga vrea ve tim, to privlai svaije oi na se; koliko e nam tek vie
tetne da budu osobenosti, koje su i tako na ravom glasu. Pa ipak neki bi hteli, da postanu svuda poznati makar
i po poroku, pa gledaju, da se odlikuju po pokvarenosti, ne bi li postali uesnici kakve god, makar i beasne
asti. I pri samoj uviavnosti moe preteranost da se izopai u kojeta.

279.

Nemoj protivreiti onome, koji protivrei. Mora se razlikovati da li protivreje dolazi od lukavstva ili od
nevaljalstva. Ono nije tvrdoglavost, ve katkad i majstorija (uporedi 213), pa moramo da budemo oprezni, da
nas prvo ne povue u zaplete, a posle u propast. Najoprezniji treba da budemo prema uhodama. Protiv
lukavstva, koje slui lopovima kao klju pri otvaranju dua, najbolje je, ako upotrebimo protiv-lukavstvo, pa
klju svoje opreznosti ostavimo unutra.

280.

Budi potenjak. Potenom pristupanju doao je kraj: obaveze se ne priznaju; retko se nailazi da meusobno,
hvale vredno ponaanje, ta vie, najbolja se usluga najslabije nagrauje. Tako je danas obiaj na celome svetu.
Ima itavih naroda, koji su skloni prevari. Kod jednog se uvek treba bojati izdaje, kod drugog nestalnosti, a kod
treeg prevare. Ali loe ponaanje drugih neka ne bude za nas predmet, u koji emo se ugledati, ve predmet,
prema kome emo biti oprezni. Pri tome postoji opasnost, da se, pri posmatranju takvog nevaljalog ponaanja,
ne uzdrma i nae potenje. Ali potenjak ni meu drugima ne zaboravlja nikada, ko je on.

281.

Gledaj da nae milost kod uviavnih ljudi. Slabako "da" jednog odlinog oveka mora se uvaavati vie,
nego potpuno odobravanje svetine. Jer iz mudrog govori uviavnost, pa nam otuda njihova pohvala donosi
neiscrpno zadovoljstvo. Razumni Antigon usredsredio je svu svoju slavu u jednom Zenonu, a Platon nazivae
Aristotela svojom itavom kolom. No neki idu samo za tim, da napune svoj stomak, pa bilo to i sa najprostijim
smeem. I samim vladarima potrebni su ljudi knjievnici i boje se njihovog pera vie, nego runa ena slikara.

282.

Svoju ast i potovanje uveliaj odsustvom. Kao to prisutnost slavu umanjuje, tako je odsutnost uveava. Ko
je, bivi odsutan, vaio za lava, postao je esto u prisutnosti samo smean majmun. Veliki talenti gube dodirom
svoj sjaj, jer je lake primetiti koru na povrini, nego veliinu duevnog sadraja. Mo uobraenja dopire dalje,
nego vid, a obmana, koja obino ulazi kroz ui, izlazi kroz oi. Ko se dri mirno u sredini kruga svoje slave,
odrae svoj ugled. I sam Feniks ivi osamljen zato, da osamljenou pobuuje enju za njim i da radi te
enje ostane potovan i cenjen.
 283.

Imati dara za izum. Ovaj prirodni dar pokazuje najveeg genija. Ali gde je genije, koji bi bio bez makar malo
ludila? Ako je pronalaenje stvar genijalnih, onda je dobar izbor pri tome stvar razumnih. Prvo je osobiti dar
neba i mnogo je ree, jer je pravi izbor uspeo ve mnogima, a dobar izum samo malome broju i to prvima po
vrednosti i po vremenu. Svaka novost laska, a je li bila srena, to daje onome, to je dobro, dvostruki sjaj. U
stvari izbora, novina je opasna radi paradoksa, ali u stvarima genija ona je pohvalna. No ako je uspela, zasluuje
priznanje i u jednom i u drugom sluaju.

284.

Ne nameimo se, pa nas niko nee obilaziti. Ako hoemo, da nas drugi uvaavaju, moramo i mi sami sebe
uvaavati. Sa svojom linou treba biti tedljiv, a ne izdaan. Treba da doemo, kad nas se zaele, pa emo
doekati dobar prijem. Nikada ne smemo doi nezvani, a otii valja samo, kada nas poalju. Ko preduzme neto
sam od sebe, taj e, ako mu ne poe za rukom, svu nevolju natovariti na sebe; uspe li pak u svom preduzeu,
niko mu nee rei: hvala. Nametljivoga obasipaju svakojakim omalovaavanjem i preziranjem; njega sramno
guraju napolje upravo zato, to se uplie bezobrazno.

285.

Ne treba umreti zbog tue nesree. Treba poznavati onoga, koji se zaglibio i znati, da e nas zvati u pomo,
kako bi se posle mogao teiti patnjom toboe nas obojice. Takvi ljudi trae nekoga, ko bi im pomagao snositi
nesreu, pa u nesrei pruaju ruku i onome, kome su u srei lea okretali. Velika je opreznost nuna, ako
hoemo bez opasnosti za sebe, da pomognemo onima, koji poinju da se dave.

286.

Ne smemo nikada biti obavezni svima, niti ikome za sve, jer inae postajemo robovi, ili jo gore, robovi svih.
Jedni se raaju u srenijim prilikama, nego drugi: oni, da ine dobra, a ovi, da ih primaju. Sloboda je mnogo
vrednija, nego poklon, za koji je prodajemo. Veu vanost treba polagati na to, da mi ne zavisimo ni od koga,
nego, da mnogo drugih zavisi od nas. Jedina odlka vladanja sastoji se u tome, to se vladanjem moe uiniti vie
dobra. Naroito ne treba smatrati milou onu uslugu, koja se nekom namee, jer tue lukavstvo zna sluajno
tako da udesi, da nam tua usluga mora da bude od potrebe.

287.

Ne radi nita, kad si razdraen, inae e sve pokvariti. Ne moe da radi, ko nije pri sebi; a strast uvek protera
razum. U takvim prilikama neka nas zastupa kakav razborit posrednik, a tako e biti svaki, koga nije obuzela
strast. Gledaoci vide uvek vie, nego igrai, jer nisu razdraeni. im opazimo, da dolazimo izvan sebe, neka
razboritost naa odmah zasvira odstupanje; jer jedva to e krv sasvim da uzavri, mi emo se ve okrvaviti i za
tren oka stei emo materijala, radi koga emo se dugo i dugo morati stideti i koji e sluiti drugima za
ogovaranje.
 288.

iveti prema prilikama. Naa dela, nae miljenje i sve, mora da se upravlja prema prilikama. Treba hteti, kad
se moe, jer vreme i prilika ne ekaju ni na koga. Ne treba iveti po principima, koji se stvaraju jednom zauvek,
izuzevi one, koji idu vrlini u prilog. Isto tako ne smemo svojoj volji propisivati tane zakone, jer emo sutra
morati da pijemo vodu, za koju danas nismo morali. Ima tako zadrtih tvrdoglavaca, koji zahtevaju, da se pri
kakvom poslu sve okolnosti potine njihovim budalastim muicama i nikako drugaije. Naprotiv! Mudar zna,
da se razboritost sastoji u tome, da se upravljamo prema prilikama.

289.

Nita ne poniava oveka vie, nego kad dopusti, da vide, da je samo ovek. Onoga dana, kada vide, da je na
oveku sve samo oveje, prestaju ga smatrati za neto boansko. Lakoumnost je najvea prepreka, da doemo
do ugleda. Kao to smotren ovek dri za neto vie od oveka, tako se lakouman dri za neto nie od oveka.
Nema greke, koja vie poniava, jer je lakoumnost prava protivnost smotrene i teke ozbiljnosti. Lakouman
ovek ne moe imati naroitog sadraja, naroito ako je star, kada ga ve i godine sile, da bude smotren. I ako
tu manu imaju mnogi, ipak ona nije zato nita manja nego neto, to do krajnosti poniava.

290.

Veoma je srean, ko je uz potovanje stekao i ljubav. ovek obino ne sme da bude veoma omiljen, ako
hoe, da sauva potovanje prema sebi. Ljubav je smelija od mrnje. Naklonost i potovanje nije lako spojiti.
Istina, ne treba, da nas se previe boje, ali ni da nas previe vole. Ljubav uvodi intimnost, a ukoliko intimnost
napreduje, utoliko potovanje nazaduje. Bolje je imati ljubav, koja potuje, nego koja se sasvim predaje, jer je
kao takva pristala za svakoga.

291.

Znati ispitivati. Panja mudra oveka neka se utrkuje sa izdrljivou opreznoga. Mnogo je razuma nuno, da
se izmeri tu. Vanije je poznavati udi i svojstva ljudi, nego raznih biljaka i kamenja, jer je to jedno od
najotroumnijih zanimanja u ivotu. Rude se poznaju po zvuku, a ljudi po govoru. Rei oznauju potenje, ali
ga jo vie oznauju dela. Pri ispitivanju rei i dela trai se izvanredna opreznost, duboko posmatranje, fino
poimanje i pravilno prosuivanje.

292.

Osobina svojstva moraju prevazilaziti dunosti zvanja, a ne sme biti obrnuto. Ma kako veliko bilo zvanje,
uvek se ovek mora prikazati da ga nadvisuje. Duh, koji obuhvata mnogo, iri se u svom zvanju uvek, sve to,
vie i vie izbija na povrinu. Naprotiv e duh malen i brzo pokazati svoju slabost i na kraju bankrotirae i u
dunostima i na ugledu. Veliki Avgust zalagao je svoju ast u to, da bude vei kao ovek nego kao vladar. Ovde
doprinosi inteligencija, a mnogo moe da pomogne i dobro promiljeno samopouzdanje.

293.

O zrelosti. Zrelost se istie u spoljanjem ponaanju, a jo vie u moralu. Materijalna teina ini skupocenim
zlato, a moralna oveka. Zrelost razastire preko svih svojih sposobnosti neku vrstu utivosti i izaziva
potovanje. Ozbiljnost oveka okvir je njegove due. Ona se ne sastoji iz nepokretljivosti glupaka, kao to bi
eleli lakomisleni, nego iz nekog veoma mirnog autoriteta. Njen govor jesu sentence, a njen rad, dela, koja
uspevaju. Ona zahteva vrlo savrena oveka, jer je svako u onoj meri potpun ovek, ukoliko je zreo. Prelazei iz
detinjstva poinje se zadobijati ozbiljnost i autoritet.

294.

Umeriti se u svom miljenju. Svako stvara svoje nazore po svom interesu i dri, da zato ima isuvie razloga.
Kod veine mora presuda da ustupi mesto naklonosti. No lako se dogodi, da se sukobe dva sasvim protivna
miljenja, pa svaki misli, da je razboritost na njegovoj strani premda razboritost, koja se ne da falsifikovati,
nikada nije imala dva lica. U jednoj takvoj tekoj prilici treba, ko je mudar, da radi promiljeno, pa e onda
nepoverenje prema samom sebi popraviti njegov sud, to ga on ima o ponaanju svog protivnika. On treba, da
se postavi jednom i na protivno stanovite i da odatle ispita razloge drugog, pa onda nee tako slepo onoga
osuivati, a sebe izvinjavati.

295.

Ne treba da izgledamo, ve da budemo delotvorni. Mnogi daju sebi izgled, kao da vre vane poslove, a bez i
najmanje razloga. Iz svega prave neto tajanstveno i to na najgluplji nain. Pretvaraju se kao kameleoni, samo
da bi se drugima svideli, a za sve su neiscrpan predmet za podsmeh. Tatina je svuda odvratna, a ovde i smena.
Oni su mravi, koji prosijaenjem sakupljaju velika dela, i pomou njih dolaze do asti. Mi, naprotiv, ne treba da
afektujemo svoje najvee odlike ni najmanje, ve da se zadovoljimo radom, a drugima da ostavimo da govore o
njemu. Svoja dela treba da predajemo, a ne, da ih prodajemo. A ne treba ni da najmimo zlatna pera, koja piu
takav gad, da se mudri moraju gnuati od njega. Bolje je da nastojimo, da budemo junaci, nego da izgledamo,
da smo junaci.

296.

ovek sa uzvienim svojstvima. Svojstva prvog reda, ine ljudi prvog reda, a jedno jedino od ovih vredi vie,
nego veliki broj osrednjih. Bijae neki ovek, koji je voleo, da mu stvari budu neobino velike, pa ak i
pokustvo. Koliko tek vie mora velik ovek da se stara za to, da svojstva njegovog duha budu velika. U Bogu
je sve beskrajno i neizmerno, pa i u junaku mora sve da bude veliko i velianstveno tako, da se sva njegova dela
pa i njegovi govori pokau odeveni u raskonu, velianstvenu uzvienost.

297.

Radi uvek, kao da te neko gleda. Ono je obazriv ovek, koji vidi, da ga vide, ili da e ga videti. On zna, da i
zidovi uju i da rava dela hoe da puknu, dok ne izau na videlo. I kad je sam, radi on kao da je pred oima
itavog sveta. Jer, poto zna, da e se jednom saznati sve, on ve sada gleda ko svedoke one, koji e to morati
da budu posle, kad prodre glas o njegovom radu. Onaj, koji je eleo, da ga celi svet uvek moe da gleda, nije se
nikada brinuo o tome, da li ga je neko mogao gledati u njegovoj kui iz neposredne blizine.

298.

Troje sainjava udo od oveka i to troje najvei je dar boanske blagodeti. Plodan duh, dubok razum, i u isti
mah uzvien i ugodan ukus. Pravilno shvatati, veliko je prevashodstvo, no jo je vee, pravilno misliti i moi
razabrati, to je dobro. Razum ne sme da lei u kimenici, jer bi tu bio vie tegoban, nego otar. Pravilno
miljenje plod je razumne prirode. U dvadesetoj godini preovlauje volja, u tridesetoj duh, a u etrdesetoj sud.
Ima glava, koje svetle kao risove oi, i mogu, sasvim tano da raspoznaju predmete i tamo, gde je najvea
pomraina. Drugi su stvoreni za priliku i uvek padnu na ono, to najbolje slui sadanjoj svrsi; njima se daje i
mnogo i dobro. Krasna je to plodnost! Meutim, dobar ukus zaini itav ivot.

299.

ovek ne treba da se zasiti. I samu kupu sa nektarom treba trgnuti sa usana, jer se po prohtevima meri
potovanje. Pa i kod same telesne ei lepo je, kad se ona samo utai, ali ne sasvim ugasi. Dobro, ako ga je
malo, dvostruko je dobro; im se pak obnavlja, gubi znatno na vrednosti. Opasno je zasititi se onim, to se
svia, jer zasienost moe da prezre i ono, to je najodlinije, pa ak i to je besmrtno. Da bi se nekome svideli,
glavno je pravilo, da njegov apetit za nama zateknemo razdraen onom istom glau, sa kojom smo ga ostavili.
Moramo li da pobudimo neije nezadovoljstvo prema sebi, onda je bolje, da ga pobudimo tim, to emo uiniti,
da nas s nestrpljenjem eli i trai, nego, da nas se zasiti. Teko zadobijena srea dvostruko se uiva.

300.

Jednom reju treba biti svetac, i time je reeno sve odjednom. Vrlina je zajednika sveza svih savrenosti i
sredite svakog blaenstva. Ona ini oveka razumnim, obazrivim, mudrim, razboritim, sreenim, hrabrim,
nadmonim, estitim, srenim, dobrim, ovekom istine i junakom u svakom pogledu. Troje, to u panskom
jeziku poinje sa "s", ini oveka srenim: svetost, zdravlje i mudrost. Vrlina je sunce mikrokozma ili malog
siunog sveta, a njegova je hemisfera ista savest. Vrlina je tako lepa, da nalazi milost i pred Bogom i pred
ljudima. Nita nije tolike ljubavi vredno kao vrlina, a nita tako odvratno kao porok. Sve je drugo ala, samo je
vrlina zbilja. Sposobnost i veliinu treba meriti po vrlini, a ne po prilikama, koje nanosi srea. Samo je vrlina
sama sebi dovoljna: ona ini oveka u ivotu dostojnim ljubavi, a po smrti dostojnim spomena.
 Pogovor
Grasijan u zaaranom krugu moralista

Nikad nije na odmet prelistavati ovu knjigu. Treba joj se vraati s vremena na vreme kao veoma
korisnom priruniku praktine mudrosti, kao opreznom savetodavcu koliko po sloenim stvarima naeg
fizikog ivota, toliko, podjednako, po bezbrojnim pitanjima nae duhovne i moralne linosti. Ovaj izvod, ili
bolje, izbor iz vie Grasijanovih dela nee, verovatno, predstavljati neku "veliku kartu" astrologije koja se trudi
da nam otkrije puteve budunosti i da, sumnjivim znacima iz vasione, prorie hod ljudske prirode i svega onoga
to je sa njom u vezi. "Vrelo mudrosti" je samo rezultat posmatranja i ivotnih iskustava jednog zrelog duha
koji je razmiljao o mnogim ljudskim stvarima i onim suvie ljudskim, kao i o pitanjima vasione uopte u
odnosu prema oveku kao mikrokozmu.

Nije pitanje u tome to se neemo sloiti s mnogima od ovih maksima Grasijanovih. Dra njegovih
saoptenja je u nainu na koji nam ih predaje i u sugestijama kojima nas opseda i onda kada znamo da je njegov
metod razmiljanja esto metod i jedne naroite kole, sofistike, i jednog iskljuivog reda, jezuitskog. Jer, on je
ne samo mislilac koji iskreno i otvoreno govori o ljudskoj prirodi, nego i pisac koji na umetniki nain zna da
iskae ta eli. Ono to moraliste ini esto dosadnim, to je nain na koji nam daju propovedi o naim
slabostima i naim manama. Kad nam se stalno govori o nesavrenostima nae prirode na nain "kole
filozofije", mi smo u stanju da ogluvimo: dejstvo biva paralizovano. Grasijan nas poduava i ui, to je istina: ali
on nam svoja iskustva i svoje "druge namere" daje obloene u zlatnoj hartiji: on deluje umetnikom
neposrednou svoje slike, svoje figure, svoga uporeenja i svoga stila, svakako, koji je sjajan.

Ne udi nas ni malo to je ba Artur openhauer naao za shodno da ove Grasijanove maksime
popularie meu Nemcima. Njihovi duhovi se dodiruju. Kao mislioci, oni to, ni jedan ni drugi, nisu u uem
smislu nikako filozofi koji dosledno izgrauju svoj sistem. Jezuitski nain miljenja i rada uinie da Grasijan
opovrgne ono to je maloas rekao ili uradio. openhaueru e se, opet, desiti da svoju etiku zasnuje na
saaljenju, dakle na jednom od nagona koje je Kantov racionalizam iskljuio iz osnova pozitivnog morala, ili da
materiju identifikuje sa predstavom, a predstavu kasnije tretira kao fizioloki proces.

Gracijan i openhauer dotaknue jedan drugu i kao moralisti. openhauer vidi u egoizmu koren svakog
zla. Kad govori o samoljublju, o sujeti, o nerazumnoj tvrdoglavosti, Grasijan samo rastavlja egoizam na njegove
sastavne delove. openhauer kae da udnja zahteva zadovoljenje, a da zadovoljenje raa zasienost. Mnogo
pre nemakog filozofa kazao je te iste rei ueni katalonski rektor. Onaj poznati openhauerov pasus o ivotu
kao kratkom snu beskrajnog duha prirode kao da je prepisan s neke od Grasijanovih maksima. Zavravajui
itanje "Vrela mudrosti", vi ete videti da Grasijan nalazi savrenog, "univerzalnog" oveka u svecu, pobedniku
svih ljudskih slabosti i strasti: on podjednako ima harmonino razvijene glavne "delove boanske blagodeti":
duh, razum, ukus. Poslednji, najvii stepen askeze u openhauerovom smislu takoe je, u neku ruku, svetatvo:
briga o telu i njegovim potrebama svedena je na najmanju meru. Zar to nije ukidanje strasti, poslednja mogua
manifestacija samosavladavanja gde moralna "teina" ini oveka skupocenim, kao to materijalna ini takvim
zlato? "Vrlina je zajednika veza svih savrenosti i sredite svakog boanstva; ona je sunce mikrokozma, a
njegova hemisfera ista savest", kae Grasijan. Istu misao razlae openhauer: sree i spokojstva nee ovek
imati sve dotle dokle eli, dokle se nada i strahuje. Nema velike "unutarnje tiine" dokle god je subjekt vezan o
Iksionov toak, dokle bez prestanka sipa vodu u reeto bez dna kao Danaide, dokle ezne kao Tantal.
 Kao Grasijan, koga je Huan de Lastanosa sabrao u "Vrelu mudrosti", tako je i openhauer sabrao sebe i
svoju moralnu filozofiju u "Aforizmima o mudrosti i ivotu". Uporeujui jedno i drugo delo, naroito
"Paraneze i maksime" iz "Aforizama", naiete podudarnosti koje bi bile iznenaujue da openhauer nije
voleo i prevodio Gracijana. A voleo ga je ne samo radi osnovnog moralnog stava, nego i radi naina na koji ga
saoptava: obojica su umetnici vie nego filozofi; obojica neguju stil, prave sjajna uporeenja, ucrtavaju svoje
maksime u ivopisne figure, a duhovitost im je to kockaru novac; rasipaju je bezbrino. Najzad, ako je re o
protivreju samome sebi, obojica su tu podjednako majstori. Paradoks je, kae Grasijan, opsena: ako nije
pogrean, on je svakako nepouzdan; cela njegova dra je u iznenaenju. Ba stoga e se jezuitski rektor i
posluiti njima. A uzimao ga je i openhauer.

*****************

Baltasar Gracijan, ueni jezuita katalonski, pripada jednom velikom vremenu, prvoj polovini XVII veka,
1616. umro je ekspir, veliki dramski pesnik iz koga e, izgleda, posredno ili neposredno, crpsti i Grasijan ve
mrano oivienu i sumorno staloenu jednu mudrost ivota. "udna je vetina naih nevolja" veli ekspir u
"Kralju Liru"; "ona niske stvari moe da napravi izvrsnim." . I opet ponavlja :"esto, imanje nas obezbrii; a
biva da nam nedostaci budu od koristi". Istu tu misao razradie i Grasijan, a njegov veliki savremenik Paskal
posvetie joj cele stranice u vie svojih dela. "Nema greke" veli Grasijan, "koja ne bi imala svog ljubavnika",
poto je sve relativno dobro i relativno ravo; kao ni mane iz koje se ne bi mogla izbiti neka korist. Paskal e tu
ekspirovu misao razviti jo dalje (u dijalokom eseju o Epiktetu i Montenju): ovek se, kae on, navikava na
zlo da bi se njime koristio; uasavajua slika zla slui nam za lino popravljanje.

Jedan osnovni moralni stav, opredeljen odreenim i staloenim pogledom na svet, lebdeo je u vazduhu
veka kome je Grasijan pripadao. Iako naelni protivnici, obojica su, i Paskal i Grasijan, gotovo istovetnog
moralistikog mentaliteta. Pisac "Misli" i "Pisma jednom provincijalcu", duhoviti protivnik jezuitskih metoda
miljenja i delanja, na istoj je liniji s jezuitskim rektorom Grasijanom kad su u pitanju moralne vrednosti
(hrianske provinijencije). Kao ranije Montenj, i jo mnogo pre jedan Epiktet ili onaj stoiki mudrac i porfiri
Marko Aurelije, Paskal e razumu odrei apsolutnu vlast, a insistirati na ljudskom osloboenju od pojava
spoljneg sveta u korist to preienijeg unutranjeg ivota. Grasijan govori to isto, moda ba i u isti as:
"Nema nita od nae kitnjaste fasade, ako nam je unutranjost mrana kao koliba."

Preien ovek je za Grasijana univerzalan ovek, izleen od "boleljivih sokova due"; on potuje
samoga sebe sa svom strogou sopstvene ocene i linog nepristrasnog suda, ne iz straha od zakona i vlasti.

Setimo se da je Paskal bio odluan protivnik sofistike misaone delatnosti, osobene jezuitskim redu;
onaj koji e kasnije moi da kae za sebe da je "ubio sholastiku u moralu". Grasijan, s kojim on, u izvesnoj
meri, ima istovetne moralne poglede, pripada ba jezuitskom redu, ovom "drutvu anela" koje je istotu
hrianskog uenja "zaguilo kukavnim, smenim i nepotrenim kompromisima" i "sa najvie uspeha zamutilo
ezoterne izvore hrianstva". (Videti: dr.Ksenija Anastasijevi, Blez Paskal, ovek i mislilac. "ivot i rad",
knjiga XXII, sv. 136 i dalje).

Ali ne zaboravimo ni vreme u kojem su ivela ova dva velika protivnika: "dobri otac jezuita" Grasijan,
pokorni naslednik inkvizitorske iskljuivosti jednog Eskabola i jednog Hurtada de Mandoci, roen je 1604.
god, Paskal 1623.god . Izmeu njihovih roenja je ekspirova smrt 1616. .Ni smrti im nisu daleko jedna od
druge: Gracijan je umro 1658. , Paskal etiri godine kasnije, 1662. god.
 ******************

Zamiljamo jednu podrobniju analizu ovih Grasijanovih maksima kao korisnu, iako je dobro da italac
sam veba duh na ovom aforistinom tesktu, esto toliko saetom da izgleda nejasan. Ipak, dotaiemo se samo
onoga to nam izgleda najvanije i to italac, moda, nee u brzini primetiti.

1) Kao izvod iz vie Grasijanovih dela, ova knjiga nije sistematski rasporeena: o istim stvarima, o
prijateljstvima na primer, govori se na vie mesta, ali poto su, u svakom slinom sluaju, ponavljanja
neizbena, moda je to ba dobro. Najzad, izvesne istine treba ponavljati da bi bile zapamene.

2) Grasijan nam pokatkad razvija istovetne misli; pokatkad ih suprostavlja jednu drugoj da smo u
nedoumici: da li je ovde re o jednom materijalisti koji upranjava neki surov zanat i ceo ljudski ivot
stavlja na pitanje zemaljske sree; ili je ovo mislilac duhovnik koji u negovanju vrlina vidi put ka
duhovnom savrenstvu? Iz nedoumice neka itaoca izvede razmiljanje o onome to je proitao.

3) Iznenadie nas nain na koji Grasijan esto gleda na ljude i njihove osobine, na opta i posebna zvanja
njihova, i njihova "kruenja" kroz ivot. Ima tu praktinih pouka, osobenih jezuitskih metodologiji. Ne
bi se prevarili ako bi rekli da su one cinine i da predstavljaju metod miljenja jednog kaluerskog reda
koji je toliko puta u istoriji bio osuivan kao malo pouzdan savetodavac ovekov. Na neke od tih i
takvih praktinih pouka upozorio je prstom prevodilac. Mi ih vidimo vie. Tako, Gracijan e mirno rei
da treba pronalaziti tue slaboti da bi mogli pokretati volju drugih. Drugi put emo se zauditi kad kae:
"Pobednik ne treba nikakvog opravdanja". Uskoro emo ga opet sresti gde uhodi ljudske prirode da bi se
mogao upravljati prema njima. Posle obeleava sutinu ugleda na nain koji nam ne izgleda delikatan:
"Ugled se sastoji vie u tajanstvenom dranju, nego u naem radu", i forsira reklamu kao pogodnu za
popularnost: "Radi da te vide kako radi; to se ne vidi, to kao i da ne postoji". Re je, razume se o
drutvu u kome smo: treba voditi rauna o tome da ivimo sa budalama i neznalicama, a kako je naa
apsolutna usamljenost, osobena samo Bogu i ivotinjama, iskljuena, treba biti naisto s tim da u
imerama ne smemo traiti originalnosti. Drugi put e se Grasijan pozvati na "lukava sredstva kojima
se postie izvesna svrha, pa ak i po pitanjima koja se tiu Boga." Tu se on dotie saveta "druge namere"
od svih "najfinijeg": treba se pretvarati da bi se namamila tua volja i tua korist; posle je lako upravljati
ovekom kad znamo ta hoe i ta eli. Svakako je u ivotu glavna stvar uspeh: gde ne moe da uspe
silom, nastoj da uspe vetinom; ako nisi u mogunosti da obue lavlju kou, ogrni se lisiijim runom. I
dodaje, s osmehom vrednim jednih veala:"Ono to ne moe da se postigne, moe da se prezre." . Ne
zaboravimo da je Grasijan proao jednu kolu duhovnog kroenja u kojoj se prilagoavanje smatra
vrlinom. Ipak, on e joj se esto, i sa sreom, oteti, naroito kad razmilja o pravinosti, Feniksu istine;
ili o prijateljstvu, u otroumlju; ili o laskanju i laskavcima, o ljudskim strastima "koje svojim bojama
boje sve to dodirnu", o umerenostima ("nijednu au ne ispij do dna; najvea pravda moe da se
pretvori u nepravdu; isceena naranda je gorka").

Lista korisnih maksima je velika; mnoge od njih dodiruju ono to je osnovno i sutinsko u ljudskoj
prirodi i ljudskoj psihologiji, i to e tako ostati uvek, utoliko pre to je ovek sam sebi najvea zagonetka.

Kaem: na ovu knjigu treba se vraati s vremena na vreme. Stoga drugo izdanje ovog Grasijanovog dela,
u izvrsnom prevodu pok. Dragutina Njeia, moe biti samo od koristi naoj savremenoj publici kojoj se, u ovaj
trenutak efemerne senzacionalne literature, daje tako malo prilike da se zabavi pitanjima veim i uvek
nestrpljivim, kad je re o ljudskoj dui.
Sarajevo, krajem septembra 1935.

B. Jevti