Saskija Sasen: iji je to grad?

- globalna ekonomija, globalni gradovi

- nova geografija centralnosti: globalna ekonomija je materijalizovana mreom gradova
kao stratekih centara + aglomeriranje centralnih funkcija u gradovima, uporedo sa
prostornom disperzijom, omoguenom telekomunikacijama
- razliiti sektori ekonomije (nejednaka profitabilnost i valorizacija): 1. novi ekspanzivni
sektori (usluni i finansijski), 2. tradicionalni ekonomski sektori (industrija)
- gradovi kao mesta kontradikcija sukobi 2 glavna transnacionalna aktera, globalnog
kapitala i deprivilegovanog stanovnitva (ene, imigranti, obojeni).
- glavni akteri nameu gradovima nove zahteve ali i formiranje novih prava
- pitanje: iji je to grad?
- najmonija nova geografija centralnosti povezuje sledee gradove (internacionalni
finansijski i poslovni centri): Njujork, London, Tokio, Los Aneles, Pariz, Frankfurt,
Cirih, Amsterdam, Sidnej, Hong Kong, ali sada i Sao Paulo, Buenos Ajres, Bangkok,
Tajpej, Bombaj, Meksiko Siti.
- globalni gradovi su mesta ogromne koncentracije ekonomske i komandne moi.
- zaotravaju se nejednakosti u koncentraciji stratekih resursa ne samo unutar, ve i
izmeu globalnih i drugih gradova u zemljama na ijoj se teritoriji nalaze
- ogromna teritorija postaje u sve veoj meri periferna.
- porast broja finansijskih i poslovnih centara ne smanjuje koncentraciju funkcija u
vrhunskim centrima zbog poveanja globalnog obima transakcija
- unutar gradova nova geografija centralnosti i marginalnosti: investicije u nekretnine i
telekomunikacije odlaze u centre glavnih gradova, dok su gradska podruja sa niskim
dohotkom liena resursa.
- nova geografija centralnosti funkcionie dobrim delom posredstvom elektronskog
prostora izvan jurisdikcije drave.
- pred dravu se, ipak, stavljaju novi zahtevi kapitala, koja odgovara formiranjem novih
legalnih reima koji daje prednosti odreenim tipovima ekonomskih aktera.
- deregulacija je tu sredinji mehanizam pegovaranja globalnog i nacionalnog, ija je
posledica: denacionalizacija nacionalnog prostora.
- drava, stoga nije homogena tvorevina, njene razliite slube su esto u otvorenom
sukobu, s obzirom na to da li su povezane sa globalnim kapitalom ili se bave socijalnim
pitanjima.