KEMIJA ZA PRIPREMU PRIJEMNIH ISPITA NA FAKULTETIMA

Izdava
HINUS
Miramarska 13B
Zagreb
tel./fax (01) 611 55 18

Recenzenti
prof. dr. sc. JASNA HELENA MENCER
prof. dr. sc. ZORAN GOMZI
DUBRAVKA TURINOVI, prof

Lektor
IVANICA URI, prof.

Korektor
MIRJANA ZRNI

ISBN 978-953-6904-27-3

Copyright Hrvoje Zrni

Knjigu moete besplatno preuzeti samo za osobnu upotrebu, a ne smijete je

stavljati na druge mrene stranice, umoavati ili je koristiti za bilo koju
komercijalnu svrhu.
 mr. sc. Hrvoje Zrni

za pripremu razredbenih ispita

na fakultetima

HINUS
 PREDGOVOR

Ovaj prirunik sa zbirkom rjeenih zadataka namijenjen je za dobro i brzo

usvajanje, odnosno ponavljanje gradiva kemije potrebnog za polaganje razredbenih ispita,
i to na svim fakultetima na kojima se polae kemija.
Graa prirunika sa zbirkom podijeljena je u dva dijela. U prvom dijelu navedeni
su osnovni pojmovi bez kojih nije mogue logiki dobro i u relativno kratkom vremen-
skom intervalu savladati drugi dio prirunika sa zbirkom. Drugi se dio sastoji od pitanja i
odgovora koji su posebno rastumaeni. Pitanja potjeu s prijanjih testova razredbenih
ispita za upis na fakultete. Pripremanje za razredbeni ispit samo pomou navedenih
pitanja i zaokruenih odgovora dugotrajan je i mukotrpan posao, esto bez rezultata.
Nedostaju tumaenja zato su ba zaokrueni odgovori toni. Upravo su ta objanjenja
dana u ovom priruniku. Usvajanjem logikih tumaenja gradiva brzina savladavanja,
odnosno ponavljanja gradiva viestruko se poveava, a dobri rezultati rijetko izostaju. U
skladu s tim graa je obraena tako da je u poetku dana prednost opisnim tumaenjima.
Uvodei simbole postupno, na kraju prevladavaju tumaenja dana simbolima, a opisno su
dana samo neophodna razjanjenja. Ako su u pitanju navedena imena tvari, u pravilu u
odgovoru su dane formule i obratno.
Ovo djelo pisano je u nadi da e moje viegodinje iskustvo, steeno radom na
fakultetu i u srednjoj koli te poduavanjem kemije za fakultetske razredbene ispite, biti
preneseno irem krugu mladih ljudi.

Autor
 SADRAJ

PERIODNI SUSTAV ELEMENATA ......................................................................... 9

UPOTRIJEBLJENI SIMBOLI I KRATICE .......................................................... 10
KEMIJA............................................................................................................................ 11
TVARI I NJIHOVE PROMJENE .................................................................................. 11
ATOMI I MOLEKULE ................................................................................................... 11
GRAA ATOMA ................................................................................................................ 11
ELEKTRONSKI OMOTA .................................................................................................. 12
PERIODNI SUSTAV ELEMENATA ...................................................................................... 13
KEMIJSKE VEZE ............................................................................................................... 14
Ionska veza ....................................................................................................................... 14
Kovalentna veza ................................................................................................................ 15
Metalna veza..................................................................................................................... 16
MEUMOLEKULSKE VEZE ............................................................................................... 16
Vodikova veza ................................................................................................................... 16
Van der Waalsova sila ....................................................................................................... 17
vrsto agregatno stanje ...................................................................................................... 17
Ionski kristali.................................................................................................................... 17
Molekulski kristali ............................................................................................................. 17
OSNOVE KEMIJSKOG RAUNA ............................................................................... 17
MASENI UDIO ELEMENATA U SPOJU ................................................................................ 18
IZRAUNAVANJE EMPIRIJSKE I MOLEKULSKE FORMULE IZ
PODATAKA ELEMENTARNE ANALIZE.............................................................................. 18
MOLARNI VOLUMEN PLINOVA ........................................................................................ 19
STEHIOMETRIJA KEMIJSKE REAKCIJE ........................................................................... 20
GUSTOA .......................................................................................................................................................21
TERMOKEMIJA ............................................................................................................. 21
TEKUINE....................................................................................................................... 21
DISPERZNI SUSTAVI .................................................................................................... 22
PRAVE OTOPINE............................................................................................................... 22
Otapanje vrstih tvari ........................................................................................................ 22
ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINA .................................................................................... 22
Masena koncentracija ........................................................................................................ 23
Mnoinska koncentracija .................................................................................................... 23
Molalnost ......................................................................................................................... 23
BRZINA KEMIJSKE REAKCIJE................................................................................. 24
KEMIJSKA RAVNOTEA ............................................................................................ 24
KISELINE I BAZE .......................................................................................................... 25
NEUTRALIZACIJA ............................................................................................................ 26
SOLI.................................................................................................................................. 27
HIDROLIZA ...................................................................................................................... 27
OKSIDACIJSKO-REDUKCIJSKI PROCESI ............................................................. 27
OSNOVE ELEKTROKEMIJE....................................................................................... 28
ELEKTROLIZA .............................................................................................................................................29
UVOD U ANORGANSKU KEMIJU ............................................................................. 30
NEMETALI ...................................................................................................................... 31
VODIK .............................................................................................................................. 31
 HALOGENI ELEMENTI ..................................................................................................... 31
HALKOGENI ELEMENTI ................................................................................................... 33
Kisik ............................................................................................................................... 33
Sumpor ............................................................................................................................ 33
DUIKOVA SKUPINA ELEMENATA ................................................................................... 34
Duik ............................................................................................................................... 35
Fosfor .............................................................................................................................. 36
UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA ...................................................................... 36
Ugljik .............................................................................................................................. 36
Silicij ............................................................................................................................... 37
METALI ............................................................................................................................ 37
ALKALIJSKI I ZEMNOALKALIJSKI METALI ..................................................................... 38
TEHNIKI VANI METALI ................................................................................................ 40
Aluminij .......................................................................................................................... 40
eljezo ............................................................................................................................. 40
Bakar .............................................................................................................................. 41
Kompleksni spojevi prijelaznih metala .................................................................................. 42
KEMIJA I OKOLI......................................................................................................... 42
ZRAK ................................................................................................................................ 43
VODA ................................................................................................................................ 44
TLA................................................................................................................................... 45
UVOD U ORGANSKU KEMIJU ................................................................................... 46
UGLJIKOVODICI........................................................................................................... 47
ALKANI ............................................................................................................................ 47
ALKENI............................................................................................................................. 49
ALKINI ............................................................................................................................. 50
UGLJIKOVODICI PRSTENASTE STRUKTURE .................................................................... 50
NAFTA ............................................................................................................................... 52
ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM.............................................................................. 52
ALKOHOLI ....................................................................................................................... 53
FENOLI ............................................................................................................................. 54
ETERI ............................................................................................................................... 54
ALDEHIDI I KETONI ......................................................................................................... 55
KARBOKSILNE KISELINE ................................................................................................. 56
ESTERI ............................................................................................................................. 57
ORGANSKI SPOJEVI S DUIKOM............................................................................. 58
AMINI ............................................................................................................................... 58
SINTETIKI POLIMERI............................................................................................... 58
ADICIJSKA POLIMERIZACIJA .......................................................................................... 59
KONDENZACIJSKA POLIMERIZACIJA.............................................................................. 59
PRIRODNI SPOJEVI ...................................................................................................... 59
UGLJIKOHIDRATI ............................................................................................................ 59
Monosaharidi.................................................................................................................... 59
Disaharidi ........................................................................................................................ 60
Polisaharidi ...................................................................................................................... 60
PROTEINI ......................................................................................................................... 60
Aminokiseline ................................................................................................................... 60
Peptidi ............................................................................................................................. 60
Proteini ............................................................................................................................ 61
ENZIMI ............................................................................................................................. 61
LIPIDI ............................................................................................................................... 61
NUKLEINSKE KISELINE.................................................................................................... 61
PITANJA & ODGOVORI ........................................................................................... 63
 PERIODNI SUSTAV ELEMENATA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 n
1 2
H He 1
1,008 4,003
3 4 5 6 7 8 9 10
Li Be B C N O F Ne 2
6,941 9,012 10,81 12,01 14,01 16,00 19,00 20,18
11 12 13 14 15 16 17 18
Na Mg Al Si P S Cl Ar 3
22,99 24,31 26,98 28,09 30,97 32,06 35,45 39,95
19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36
K Ca Sc Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br Kr 4
39,10 40,08 44,96 47,90 50,94 52,00 54,94 55,85 58,93 58,70 63,55 65,38 69,72 72,59 74,92 78,96 79,90 83,80
37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54
Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te I Xe 5
85,47 87,62 88,91 91,22 92,91 95,94 98,9 101,1 102,9 106,4 107,9 112,4 114,8 118,7 121,8 127,6 126,9 131,3
55 56 57 * 72 73 74, 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86
Cs Ba La Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Tl Pb Bi Po At Rn 6
132,9 137,3 138,9 178,5 180,9 183,9 186,2 190,2 192,2 195,1 197,0 200,6 204,4 207,2 209,0 209,0 210,0 222,0
87 88 89 ** 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118
Fr Ra Ac Rf Db Sg Bh Hs Mt Uun Uuu Uub Uut Uuq Uup Uuh Uus Uuo 7
223,0 226,0 227,0 261,1 262,1 263,1 262,1

* 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71
Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu 6
140,1 140,9 144,2 145,0 150,4 152,0 157,3 158,9 162,5 164,9 167,3 168,9 173,0 175,0
** 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103
Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr 7
232,0 231,0 238,0 237,0 244,1 243,1 247,1 247,1 251,1 252,1 257,1 258,1 259,1 260,1
 UPOTRIJEBLJENI SIMBOLI I KRATICE

A - maseni broj NA - Avogadrov broj

Ar - relativna atomska masa n - glavni kvantni broj
b - molalnost n - mnoina tvari; broj pojedinih atoma
c - mnoinska koncentracija u spoju; broj molekula; broj mera u
cm - centimetar molekuli polimera; broj kiralnih sre-
D - desni, desna (u nazivu spoja) dita (asimetrinih C-atoma)
dm - decimetar n0 - neutron
e, e - elektron o - orto poloaj (u nazivu spoja)
g - gram p - para poloaj (u nazivu spoja); piko
H - entalpija Pa - paskal
HGLB - hemoglobin p+ - proton
IUPAC - Meunarodna unija za istu i S - entropija
primijenjenu kemiju SI - Meunarodni sustav
j - broj jedinki jedne vrste t - toplota
k - kilo TNT - trinitrotoluen
kat- katalizator u - unificirana atomska jedinica mase
kg - kilogram V - volumen
Kw - ionski produkt vode Vm - molarni volumen
L - Avogadrova konstanta; litar Vmo - standardni molarni volumen
log - logaritam w - maseni udio
M - molarna masa Z - atomski broj
m - masa; metar; meta poloaj (u nazivu - alotropska modifikacija eljeza
spoja) - alotropska modifikacija eljeza
Mr - relativna molekulska masa - alotropska modifikacija eljeza
N - broj jedinki - gustoa
KEMIJA
Kemija prouava tvari od kojih je nainjen svemir. Ispituje njihov sastav, svoj-
stva i unutranju strukturu. Kemija istrauje promjene i naine promjene tvari, odnosno
kemijske reakcije i pripadajue mehanizme koje se odvijaju u prirodi ili su djelo ljudskih
ruku.

TVARI I NJIHOVE PROMJENE

iste tvari graene od istovrsnih estica, atoma su elementarne tvari, a pojedine

vrste atoma nazivamo kemijskim elementima.
Tvari mogu biti u plinovitom, tekuem ili vrstom agregatnom stanju. Promje-
nom agregatnog stanja ne dolazi do kemijske promjene.
Kod kemijske promjene bitno se mijenja sastav tvari tj. produkt kemijske
reakcije nije vie ista tvar kao ona prije te promjene, za razliku od fizikih promjena pri
kojima se mijenja npr. energetsko stanje tvari, oblik ali ne i sama tvar. Kemijske promjene
su termika razgradnja, razgradnja tvari djelovanjem elektrine struje, kemijske promjene
uzrokovane djelovanjem svjetlosti kao i sinteza razliitih spojeva. Pri svim kemijskim
promjenama ukupna masa reaktanata i produkata uvijek je stalna.

ATOMI I MOLEKULE

GRAA ATOMA
Najsitnije estice neke tvari koje mogu stupati u kemijsku reakciju zovemo
atomima. Te su estice vrlo malih dimenzija. Promjer najmanjeg atoma, dakle atoma
vodika iznosi oko 100 pm (0,0000000001 m), dok je promjer najveeg atoma samo tri
puta vei, dakle oko 300 pm (0,0000000003 m). Za oekivati je da tako male estice
imaju i malu masu; masa atoma vodika iznosi
1,67310-27 kg (0,000000000000000000000000001673 kg),
dok je masa najveeg atoma reda veliine 10-25 kg. Ovako mali, atomi ipak nisu homoge-
ne estice, ve su graeni od jo sitnijih estica. U sreditu atoma nalazi se siuna jezgra

11
(nukleus) velike gustoe koja se sastoji od protona i neutrona (nukleoni). U prostoru oko
jezgre, nazvanom elektronski omota, gibaju se elektroni. U jezgri je koncentrirana
skoro sva masa atoma (99.95 %) tako da elektroni, u usporedbi s jezgrom, imaju
zanemarivo malu masu. Elementarne estice, neutroni su elektriki neutralne estice,
protoni pozitivne, a elektroni negativne. Apsolutni iznosi naboja, elementarni naboji
protona i elektrona su jednaki, a jednak je i broj protona i elektrona u atomu, pa je svaki
atom prema vani elektriki neutralna estica.
Tablica 1. Svojstva elementarnih estica
Elementarna estica Znak Masa Relativna masa Nabojni broj
elektron e 0 0 1
proton p+ 1u 1 +1
neutron n0 1u 1 0
Svaki atom je definiran atomskim brojem Z i masenim brojem A koji se esto
pie uz simbol elementa kao 11 X, npr. 11H.

Z = N(p+) = N(e)
A = N(p+) + N(n0)
Kaemo da je atom stabilan sustav jedne jezgre i odreenog broja elektrona.
Kako je vrsta atoma odreena samo brojem protona tj. atomskim brojem, broj
neutrona u atomima iste vrste moe biti razliit.
Atome istog broja protona (istog atomskog broja, istog elementa) a razliitog
broja neutrona (znai razliitog masenog broja, razliite mase) nazivamo izotopima.
Izobari su atomi razliitog broja protona, razliitih elemenata istog masenog
broja.
Nuklidi su atomi koji osim istog atomskog imaju i isti maseni broj.
Samo 20 elementarnih tvari u prirodi sastoji se od samo jedne vrste nuklida pa ih
nazivamo mononuklidni elementi. Ostali su polinuklidni elementi.
Molekule su estice nastale meusobnim spajanjem vie atoma. Molekule su
najsitnije estice kemijskih spojeva (vie raznovrsnih atoma meusobno spojenih), npr.
H2SO4, H2O itd. I elementarne tvari javljaju se u obliku molekula (vie istovrsnih atoma
meusobno spojenih), npr. O2, P4 itd.

ELEKTRONSKI OMOTA ATOMA

Najtoniji poznati prikaz karakteristika atoma moe se dobiti rjeavanjem vrlo
sloenih matematikih jednadbi, stoga je potrebno istaknuti da nijedan model i nijedna
slika kojima prikazujemo grau atoma i gibanje elektrona oko jezgre, ne daju pravi odraz
zbivanja u atomu, ve nam samo olakavaju razumijevanje nekih pojava koje koristimo u
praksi.
Svaki elektron u atomu giba se velikom brzinom oko jezgre. Vjerojatnost nalae-
nja elektrona oko jezgre prikazuje se elektronskim oblakom, koji je gui na mjestima
vee vjerojatnosti nalaenja elektrona. Poevi od atoma vodika, iji se omota sastoji od
samo jednog elektrona, svaka slijedea sloenija vrsta atoma ima po jedan elektron vie u

12
elektronskom omotau. Svaki elektron u atomu ima tono odreenu energiju, odnosno
elektroni se nalaze u razliitim ali odreenim energetskim nivoima ili ljuskama.
Oznaavaju se brojevima od 1 to 7 ili slovima K, L, M, N, O, P i Q. Unutar jedne ljuske
elektroni se zbog razlika u energiji, grupiraju u podljuske ili energetske podnivoe
odreenih energija.
Prva ljuska ima jednu podljusku, druga moe imati dvije podljuske, trea 3, a
etvrta 4 podljuske. Prva ili s podljuska sadri jednu s-orbitalu, druga ili p podljuska
sadri tri p-orbitale, trea ili d podljuska sadri pet d-orbitala i etvrta ili f podljuska
sadri sedam f-orbitala. Broj ljuske kojoj pripadaju podljuske stavlja se ispred simbola
podljuske, npr. 1s, 3p, itd.
Desno gore, uz simbol podljuske piemo broj elektrona koji se u njoj nalazi, npr.
1s2, 3p5, itd (ita se: jedan es dva, tri pe pet).
Kako svaka orbitala daje rjeenje za najvie dva elektrona, iz navedenog se
moe izraunati maksimalan broj elektrona, bilo u odreenoj podljusci, bilo u odreenoj
ljusci, s napomenom da je ukupan broj elektrona u atomu jednak broju protona, odnosno
atomskom broju.
Maksimalan broj elektrona u jednoj podljusci izrauna se pomou izraza 2n2 gdje
je n glavni kvantni broj koji odgovara rednom broju ljuske.
Elektroni popunjavaju omota zauzimajui najnie, najstabilnije mogue
energetske nivoe, podnivoe, orbitale. Redoslijed popunjavanja orbitala je slijedei: 1s 2s
2p 3s 3p 4s 3d 4p 5s 4d 5p 6s 4f 5d 6p 7s 5f 6d 7p.
Ako nema dovoljno elektrona uz maksimalno popunjavanje orbitala jedne
podljuske, onda se elektroni tako rasporede da zauzmu to je mogue vei broj orbitala.
U zadnjoj ljusci ne moe biti vie od 8 elektrona. Raspored elektrona u atomu
nazivamo elektronska konfiguracija.

PERIODNI SUSTAV ELEMENATA

Kemijsko pismo je meunarodno pismo, a predstavljaju ga simboli, formule i
jednadbe kemijskih reakcija.
Periodni sustav elemenata odraz je grae atoma, odnosno njegove elektronske
konfiguracije. Potrebno je dobro usvojiti principe i simbole periodnog sustava da bi se iz
njega moglo puno toga oitati to se prije uilo napamet.
U periodnom sustavu elementi su poredani u vodoravne retke - periode i u oko-
mite stupce - skupine.
Redaka, perioda ima sedam isto koliko i moguih ljusaka. U prvoj periodi nalaze
se dva elementa: vodik i helij, jer prva ljuska atoma moe primiti maksimalno dva
elektrona i to suprotnih spinova. Atomi kemijskih elemenata iste periode imaju isti broj
ljusaka.
Atomi elemenata iste skupine imaju vrlo slina svojstva koja odreuje karakteri-
stina struktura vanjske, valentne ljuske. Razliitost svojstava unutar skupine uvjetovana
je razliitom, sve veom udaljenou elektrona vanjske ljuske od jezgre odnosno povea-
njem atoma.
Elemente u ijim se atomima zadnje popunjavaju s-orbitale i p-orbitale nazivamo
elementima glavnih skupina. Broj elektrona u vanjskoj ljuski atoma elemenata prve dvije

13
skupine jednak je broju skupine, a broj elektrona u zadnjoj ljuski elemenata 13. do 18.
skupine odgovara broju skupine umanjenom za 10. Elemente kod kojih popunjavanje
elektronskog omotaa zavrava d-elektronima nazivamo prijelaznim elementima. Svi oni
u valentnoj ljusci imaju dva s-elektrona, a d-elektronima popunjava se pretposljednja
ljuska.
Po svojstvima meusobno su jo sliniji elementi koji pripadaju skupinama
lantanida i aktinida. Popunjavanje njihovih ljusaka zavrava f-elektronima, koji se nalaze
u pretpretposljednoj ljusci, pa ti elektroni vrlo malo utjeu na kemijska svojstva atoma tih
elemenata.
Na lijevoj strani i u sredini periodnog sustava nalaze se metali. Na desnoj su stra-
ni nemetali. Prijelaz izmeu metala i nemetala ine polumetali ili metaloidi. To su bor,
silicij, germanij, arsen, antimon, telurij i polonij. Najizraenija su svojstva metala kod ele-
menata u donjem lijevom dijelu periodnog sustava elemenata, a nemetala u gornjem des-
nom dijelu.

KEMIJSKE VEZE

Atomi se meusobno spajaju jer time postiu veu stabilnost, odnosno stanje s
manjim sadrajem energije.
Meusobnim spajanjem atoma istog elementa nastaju molekule tog elementa, a
spajanjem atoma razliitih elemenata nastaju molekule kemijskih spojeva tono odree-
nog i stalnog kemijskog sastava.
Svojstvo atoma nekog elementa da se spaja s odreenim brojem atoma drugog
elementa naziva se njegovom valencijom. Kada se atomi meusobno spajanju oni to ine
pomou elektrona vanjske ljuske, valentnih elektrona.
Koja e vrsta veze nastati izmeu spojenih atoma zavisi o elektronskoj
konfiguraciji slobodnih atoma, tj. o energijskom stanju njegovih valentnih elektrona koje
se oituje u energiji ionizacije odnosno elektronskom afinitetu. Energiju ionizacije
definiramo kao energiju potrebnu da se atomu oduzme elektron. U periodnom sustavu ona
raste u periodi od lijeva na desno (poveanjem atomskog broja), a u skupini odozdo
prema gore (smanjenjem atomskog broja). Afinitet atoma ili iona prema elektronu je
elja za elektronima; jednak je energiji koja se oslobodi kada atom ili ion primi
elektron. U periodnom sustavu raste u periodi od lijeva prema desno, a u skupini odozdo
prema gore.

Ionska veza

Da bi izmeu atoma nastala ionska veza, atomi metala otputaju odreeni broj
elektrona pri emu nastaje pozitivno nabijen ion (kation). Atomi nemetala primaju te
elektrone i prelaze u negativno nabijen ion (anion). Ti ioni suprotnih naboja meusobno
se privlae ostvarujui tako ionsku vezu. O veliini ionskog radijusa, karakteristinoj
veliini svakog iona, ovisi jakost privlane sile.

14
Primjeri:
Na Na+ + 1e
NaCl
Cl + 1e Cl
Ca Ca2+ + 2e CaCl2
2Cl + 2e 2Cl
2Al 2Al3+ + 6e
Al2O3
3O + 6e 3O2
Atomi koji daju elektrone moraju imati dovoljno malu energiju ionizacije, a
atomi koji primaju elektrone moraju imati dovoljno velik elektronski afinitet da bi (prelas-
kom elektrona) nastao spoj koji je stabilniji, energetski siromaniji od atoma od kojih
nastaje.
U pravilu ionsku vezu ine atomi metala s atomima nemetala. Iznimku ine, npr.
atomi u spojevima formula SnCl4 i PbCl4, iji su atomi vezani kovalentno.

Kovalentna veza
U prirodi se kao jednoatomni elementi javljaju samo plemeniti plinovi (helij,
neon, argon, kripton, ksenon i radon). Oni ili ne reagiraju ili vrlo teko reagiraju s ostalim
elementima. To ukazuje na stabilnost njihove elektronske konfiguracije zadnje ljuske.
Helij ima dva elektrona u zadnjoj ljusci ( ne moe ih imati vie!) a svi ostali osam. Stabil-
nu elektronsku konfiguraciju s dva elektrona u zadnjoj ljusci nazivamo dublet, a s osam
oktet.
Spajanjem atoma nemetala, pri emu se ostvaruje dublet odnosno oktet,
snizuje se energija takvog sustava, tj. sustav se stabilizira (usporedi s ionskom vezom).
Npr. ako se dva atoma vodika udrue, svaki sa po jednim elektronom suprotnog spina,
nastat e molekula vodika. Svakom atomu u molekuli pripadaju oba elektrona jer se
gibaju oko obje jezgre. Tada za svaki atom vodika kaemo da je postigao dublet.
Par elektrona koji pripada i jednom i drugom atomu zove se zajedniki ili vezni
elektronski par. Veza nastala na temelju zajednikog elektronskog para naziva se kovale-
ntna veza.
Elektronski parovi vanjskih ljusaka koji ne sudjeluju u vezi zovu se nepodijelje-
ni, slobodni ili nevezni elektronski parovi.
Dva atoma klora u molekuli ostvaruju jednostruku kovalentnu vezu jer su
povezani jednim zajednikim parom:

Cl + Cl Cl Cl Cl Cl Cl2

Dva atoma kisika u molekuli povezana s dva elektronska para, tj. vezani su
dvostrukom kovalentnom vezom:

O + O O O O O O2

15
 Trostruku kovalentnu vezu meusobno ostvaruju dva atoma duika veui se s
tri elektronska para:
N + N N N N N N2
Postoje i vieatomske molekule elemenata nemetala ije su veze kovalentne, npr.
S8, gdje je osam atoma sumpora prstenasto povezano; P4, (bijeli fosfor) gdje se atomi
bijelog fosfora nalaze na vrhovima tetraedra, a bridovi predstavljaju kovalentne veze.

Metalna veza
Meusobnim spajanjem atomi metala postiu stabilnost tako da se njihovi atomi
gusto slau u kristalnu reetku, a valentni elektroni su im delokalizirani, tj. privlai ih vei
broj jezgara okolnih atoma.
Gustim slaganjem atoma u kristalnu reetku dolazi do preklapanja atomskih
orbitala. to se vie atomskih orbitala stapa, to su blie energijski nivoi valentnih elektro-
na, tvorei tako vrpce vrlo bliskih energijskih nivoa. Pojedine vrpce odijeljene su samo
uskim energijskim podrujem, tzv. zabranjenim zonama. Zbog malog broja elektrona u
valentnim ljuskama svi energijski nivoi u vrpcama nisu popunjeni elektronima koji se
primanjem energije lako mogu kretati od atoma do atoma to omoguuje dobro provoe-
nje elektriciteta i topline. Zato se nepopunjene vrpce zovu vodljivim vrpcama. Vrpce
popunjene elektronima zovemo valentne vrpce.

MEUMOLEKULSKE VEZE
Atomi elemenata se razlikuju po elektronegativnosti, tj. imaju svojstvo da vie ili
manje privlae elektrone vanjske ljuske drugih atoma.
Elektronegativnost je relativna mjera sposobnosti jezgre atoma da privlai elek-
trone zajednikog para. Elektronegativniji atom u spoju je atom s veim afinitetom za
elektrone.
Npr., zbog razlike u elektronegativnosti, elektroni zajednikog elektronskog para
izmeu atoma kisika i vodika (u H2O) ee e se nai oko jezgre elektronegativnijeg kisi-
ka. Zato e dio molekule vode u dijelu gdje se nalazi atom kisika imati mali negativni
naboj, a u dijelovima gdje se nalaze atomi vodika male pozitivne naboje.
Za takve molekule kod kojih teita pozitivnog i negativnog naboja nisu na istom
mjestu, kaemo da su polarne ili da imaju dipolni karakter.
Ovakva vrsta kovalentne veze, u stvari, ima djelomino ionski karakter.

Vodikova veza
Molekule nastale spajanjem vodika s jako elektronegativnim elementima (HF,
H2O, NH3, ...) izrazito su polarne pa nastaju veze meu takvim molekulama. Meusobno
se privlae atom vodika (malog pozitivnog naboja) jedne molekule i jako elektronegativan
atom (malog negativnog naboja) druge molekule ostvarujui, na taj nain, vodikovu vezu.
Ova meumolekulska, vodikova veza slabija je od meumolekulske, ionske ili kovalentne
veze.

16
Van der Waalsova sila
Ako nastale molekule nemaju izrazito polaran karakter (mjesta teita pozitivnog
i negativnog naboja nisu jako udaljena) meu takvim molekulama javljaju se slabe
privlane sile nazvane van der Waalsovim silama. Ove sile javljaju se meu molekulama
joda, eera, meu slojevima ugljika u grafitu i drugdje.
Van der Waalsove sile slabije su od vodikovih veza.

vrsto agregatno stanje

Unato vrlo razliitim svojstvima mnoge vrste tvari imaju jedno zajedniko
svojstvo. To je njihova pravilna unutranja struktura, kristalna graa.
Kristali su geometrijska tijela, pravilne unutranje grae, omeene ravnim
plohama koje se sijeku u bridovima, a bridovi u uglovima. Pravilan vanjski oblik kristala
posljedica je njegove pravilne unutranje grae. Najmanji dio kristalne strukture koji
pokazuje razmjetaj graevnih elemenata u itavom kristalu nazivamo elementarna sta-
nica. Tvari stalnog oblika koje nemaju pravilnu unutranju grau ne smatramo pravim
vrstim tvarima, ve kaemo da su amorfne, npr. staklo.

Ionski kristali
Ionski kristali izgraeni su od, to je mogue gue sloenih iona. Razliito
nabijeni ioni naizmjence se redaju u tri smjera u prostoru, a meusobno su povezani
ionskom vezom. Broj istovrsnih estica koje su jednako udaljene od estice druge vrste
nazivamo koordinacijski broj. Ionski spojevi u vrstom stanju ne provode elektrinu
struju, to ukazuje da su ioni u kristalu nepokretni. Taline ionskih spojeva vrlo su dobri
vodii elektrine struje jer su ioni u njima pokretni.
Primjer: talina kuhinjske soli, NaCl.

Molekulski kristali
To su kristali izgraeni od molekula povezanih, vie ili manje, slabim vodikovim
vezama ili van der Waalsovim silama koje su takoer elektrine prirode, a rastu s poras-
tom veliine i mase molekula.
Primjer: kristali eera C6H12O6.
Pojava da se ista tvar javlja u vie kristalnih oblika je polimorfija.

OSNOVE KEMIJSKOG RAUNA

Mase atoma su tako male da njihove vrijednosti nisu pogodne za proraunavanja.
Stoga se za praktine proraune primjenjuju druge fizike veliine.
Unificirana atomska jedinica mase je 1/12 mase atoma izotopa ugljika-12 i
iznosi 1,66051027 kg.

17
 Relativna atomska masa je broj koji nam kae koliko je puta masa nekog atoma
vea od unificirane atomske jedinice mase i zapisana je uz simbol elementa u peridnom
sustavu elemenata.
Veliina pogodna za iskazivanje koliina u laboratorijskom radu je mnoina tva-
ri ija je jedinica mol. Mol je mnoina onog uzorka koji sadri onoliko definiranih jedinki
koliko ima atoma ugljika u 0,012 kg ugljika-12. To je i osnovna jedinica SI-sustava.
U jednom molu ili 0,012 kg ugljika nalazi se Avogadrov broj tj. 6,0220451023
atoma ugljika. Opa prirodna Avogadrova konstanta definirana je omjerom brojnosti
jedinki N(B) i mnoine n(B): L = N(B)/n(B) i iznosi 6,0220451023 mol1.
Relativna molekulska masa ima isto znaenje za molekule kao i relativna atom-
ska masa za atome, a izraunava se zbrajanjem svih relativnih atomskih masa atoma koji
ine molekulu.
Fizika veliina molarna masa karakterizira istu tvar i definirana je omjerom
mase tvari i mnoine jedinki M(B) = m(B)/n(B). Ona, ustvari oznaava masu jednog mola
tvari. Jedinica molarne mase je kg mol1, a decimalna g mol1.

MASENI UDIO ELEMENATA U SPOJU

Maseni udio iskazuje udio mase jedne komponente u cjelokupnoj masi uzorka.
Maseni udio, w pojedinog elementa A u spoju B definiran je izrazom
m( A )
w(A, A j B) =
m(A j B)
odnosno
j (A) Ar (A)
w(A, A j B) =
M r (A j B)

gdje je j broj istovrsnih atoma jedne vrste u molekuli.

Primjer:
2 Ar (Cl) 2 35,5
w(Cl, CaCl 2 ) = = = 0,6396 = 63,96 %
M r (CaCl 2 ) 111

IZRAUNAVANJE EMPIRIJSKE I MOLEKULSKE FORMULE IZ PODATAKA

ELEMENTARNE ANALIZE
Kemijskom analizom ustanovljeno je da su u nekom spoju maseni udjeli: kisika
0,6531, sumpora 0,3265 i vodika 0,0204, a molekulska masa 98. Odredi molekulsku
formulu spoja.
w(O) = 0,6531
w(S) = 0,3265
w(H) = 0,0204
molekulska formula = ?

18
Najprije emo izraunati masu pojedinog elementa u 100 g spoja:
m(O) = w(O)m(spoja) = 0,6531100 g = 65,31 g
m(S) = 32,65 g
m(H) = 2,04 g
Kako je broj jedinki razmjeran mnoini tvari vrijedi odnos:
N(O):N(S):N(H) = n(O):n(S):n(H)
m(O) m(S) m(H)
n(O) : n(S) : n(H) = : :
M (O) M (S) M (H)
65,31 32,65 2,04
= : :
16 32 1
= 4,08 : 1,02 : 2,04 |:1,02
=4:1:2
Empirijska formula je H2SO4. Broj atoma pojedine vrste u molekulskoj formuli dobijemo
mnoenjem broja atoma u empirijskoj formuli s faktorom kojeg dobijemo dijeljenjem
analizirane relativne molekulske mase spoja s relativnom masom empirijske jedinke.
M r (spoj) 98
= =1
Er (H 2SO 4 ) 98

H21S11O41 H2SO4
U ovom sluaju empirijska i molekulska formula su jednake.

MOLARNI VOLUMEN PLINOVA

Molarni volumen plinova Vm definiran je omjerom volumena i mnoine
V
Vm =
n
SI jedinica je m3/mol, ali ee se upotrebljava decimalna jedinica litra (decime-
tar kubini) po molu, L/mol (dm3/mol).
Pri standardnim uvjetima (tlak 101,3 kPa, temperatura 0 C) volumen bilo kojeg
plina, tj. standardni molarni volumen, iznosi 22,4 L/mol, a oznaava se Vm.
Primjer: Koliki je volumen 5,6 g duika pri standardnim uvjetima?
m(N2) = 5,6 g
V(N2) = ?
m( N 2 ) 5,6 g
n( N 2 ) = = = 0,2 mol
M ( N 2 ) 28 g mol 1
V (N 2 )
Vm = V ( N 2 ) = V m n( N 2 ) = 22,4 L mol 1 0,2 mol = 4,48 L (dm 3 )
n( N 2 )

19
STEHIOMETRIJA KEMIJSKE REAKCIJE
Spajanje klora s kalcijem, kisika s aluminijem, itd., nazivamo kemijskim
reakcijama, a njih prikazujemo jednadbama. One daju i kvantitativan opis jedinine
pretvorbe pa su zato temelj kemijskog rauna.
Primjeri:
Ca + Cl2 CaCl2 (1)
4Al + 3O2 2Al2O3 (2)
Primjer: Treba izraunati masu aluminijevog oksida, Al2O3, nastalu izgaranjem 6 mola
aluminija, Al.
Sama rije jednadba ukazuje da broj pojedinih atoma na lijevoj strani (reaktanti)
mora biti jednak broju atoma na desnoj strani jednadbe (produkti), potujui pri tom
integritet jedinki koje stupaju u reakciju i koje nastaju reakcijom. Broj jedinki izraen je
pripadnim koeficijentima u jednadbi kemijske reakcije.
Za jednadbu (2) vrijede odnosi:
N (Al) 4 N (O 2 ) 3
= ili = , itd.
N (O 2 ) 3 N (Al 2 O 3 ) 2

Kako je brojnost, broj jedinki upravo proporcionalna mnoini tih istih jedinki vrijede i
odnosi:
n(Al) 4 n(O 2 ) 3
= ili = , itd.
n(O 2 ) 3 n(Al 2 O 3 ) 2

Da bi se rijeio postavljeni zadatak treba nakon pravilno napisane jednadbe postaviti

omjer brojnosti zadanih jedinki aluminija i aluminijevog oksida:
N(Al) 4
= =2
N (Al 2 O 3 ) 2
n(Al)
=2
n(Al 2 O 3 )
n(Al) 6 mol
n(Al 2 O 3 ) = = = 3 mol
2 2
Iz definicije molarne mase izvodimo:
m(Al2O3) = n(Al2O3)M(Al2O3) = 3 mol102 gmol-1 = 306 g
Primjer: Koliko e formulskih jedinki kalcijevog klorida nastati spajanjem 2 mola klora s
kalcijem? Ca + Cl2 CaCl2
n(Cl2) = 2 mol
N(CaCl2) = ?

20
 N (CaCl 2 ) 1
=
N (Cl 2 ) 1

Iz definicije Avogadrove konstante izvodimo

N(Cl2) = n(Cl2)L
Sada imamo
N(CaCl2) = N(Cl2) = n(Cl2)L = 2 mol6,0221023 mol1 = 12,0441023
Dakle nastaju 12,0441023 formulske jedinke CaCl2.

GUSTOA
Gustoa je definirana omjerom mase i volumena:
m
=
V
SI-jedinica je kg/m3, a ee se upotrebljava decimalna jedinica g/cm3.

TERMOKEMIJA
Sustav koji promatramo moe biti neki proces, neka reakcija ili neki objekt. Sve
ostalo je okolina.
Osnovni kemijski sustav je kemijska reakcija, tj. dogaaj u sklopu kojega se
kidaju postojee i stvaraju nove kemijske veze. Kemijske reakcije mogu oslobaati
toplinu u okolinu, egzotermne ili troiti toplinu okoline, endotermne.
Ako je tlak stalan, izmjena topline izmeu sustava i okoline mijenja toplinski
sadraj sustava, tj. entalpiju (H). Eksperimentalno moemo odreivati samo promjenu
entalpije sustava, tj. razliku entalpije poetnog i konanog stanja.
Spontane kemijske reakcije i druge prirodne promjene prati nesreeno rasipanje
energije u okolinu to nazivamo entropija (S). Znai da je entropiju mogue promatrati i
kao mjeru nesreenosti sustava. Oigledno, pri svim spontanim procesima entropija raste
(drugi zakon termodinamike).

TEKUINE
Uobiajeno je nazivati tekuinama one iste tvari koje su pri atmosferskom tlaku
i sobnoj temperaturi u tekuem stanju. Tekue stanje posljedica je meumolekulskih
djelovanja (uvijek su elektrostatske prirode) koja su izraenija nego kod plinova, a manje
izraena nego u vrstim tvarima. Za razliku od estica vrstih tvari, estice tekuina
nemaju stalnog poloaja ve se gibaju slobodno, ali ne toliko slobodno koliko se gibaju
estice plinova.

21
DISPERZNI SUSTAVI
Smjese dviju ili vie tvari kojima je jedna tvar rasprena, dispergirana u drugoj
nazivamo disperznim sustavima. Tvar koje u takvim sustavima ima u suviku nazivamo
disperznim sredstvom, a rasprenu tvar (ima je manje) disperzna faza.
S obzirom na veliinu estica dispergirane faze disperzni sustavi dijele se na:
1. Grubo disperzni sustavi gdje je veliina estica disperzne faze vea od 200
nm, npr. smjesa pijeska u vodi.
2. Koloidne sustave s veliinom estica disperzne faze od 1 - 200 nm, npr.
magla, dim, mlijeko, elatina.
3. Prave otopine ije su estice disperzne faze manje od 1 nm, npr. otopine
kuhinjske soli u vodi, eera u vodi.

PRAVE OTOPINE
Iako postoje otopine u sva tri agregatna stanja, plinovitom, tekuem i vrstom,
kad se kae samo otopina, onda se pod tim pojmom obino podrazumijeva smjesa u kojoj
je disperzno sredstvo tekue, a disperzna faza vrsta.
Prave su otopine molekulno disperzni sustavi.

Otapanje vrstih tvari

Ako molekule vode, dovoljne energije, udare u ion ionskog kristala dijelom
svoje (polarne) molekule koji je suprotnog naboja od promatranog iona, one e te ione
izvui iz kristala u otopinu. To znai da je savladana Coulombova (Kulnova) i da se ti
ioni slobodno gibaju u otopini.
Primjer: NaCl se u vodi razlae na ione, disocira NaCl Na+ + Cl.
Proces otapanja molekulskih kristala razlikuje se time to molekule vode svojim
udarima savladavaju mnogo slabije meumolekulske van der Waalsove sile i vodikove
veze u kristalu, te u otopinu iz kristala odlaze molekule, slobodno se gibajui.
Primjer: vodena otopina saharoze.
Svaka prava otopina sastoji se od otapala (disperzno sredstvo) i otopljene tvari
(disperzna faza). Otapalo je ona tvar koje ima vie. Najee otapalo je voda. Pokusi
ukazuju da e se tvari polarne grae bolje otapati u polarnom otapalu, a nepolarne tvari u
nepolarnom otapalu.
Otopine koje sadre pokretne ione provode elektrinu struju i zovu se elektrolit-
ske otopine, a one koje nemaju te karakteristike neelektrolitske.

ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINA

Za iskazivanje sastava otopine u laboratoriju se najee upotrebljavaju
- maseni udjeli, w
- masena koncentracija,
- mnoinska koncentracija, c

22
Masena koncentracija
Definirana je kao omjer mase otopljene tvari i volumena otopine
m(ot. tvari)
(ot. tvari) =
V (otopine)

Jedinica masene koncentracije je kg/m3, odnosno decimalna jedinica g/L.

Primjer: Koliko grama natrijevog sulfata treba otopiti da se pripravi 200 mL otopine
masene koncentracije 0,1 g/L?
V(otopine) = 200 mL = 0,2 L
(Na2SO4) = 0,1 g/L
m(Na2SO4) = ?
m( Na 2 SO 4 )
( Na 2 SO 4 ) =
V (otopine)
m(Na2SO4) = (Na2SO4)V(otopine) = 0,1 g L10,2 L = 0,02 g

Mnoinska koncentracija
Definirana je omjerom mnoine jedinki otopljene tvari i volumena otopine
n(ot. tvari)
c(ot. tvari) =
V (otopine)

U praksi se upotrebljava decimalna jedinica mol/L (mol/dm3).

Primjer: Kolika je masa kalijevog klorida otopljenog u 200 mL otopine mnoinske
koncentracije 0,25 mol dm3?
V(otopine) = 200 mL = 0,2 dm3
c(KCl) = 0,25 mol dm3
m(KCl) = ?
n(KCl)
c(KCl) =
V (otopine)
n(KCl) = c(KCl) V (otopine) = 0,25 mol dm 3 0,2 dm3 = 0,05 mol
m(KCl) = n(KCl)M(KCl) = 0,05 mol74,55 g mol1 = 3,725 g

Molalnost
Molalnost (b) komponente A je definirana kao omjer mnoine A i mase otapala
n( A )
b( A ) =
m(otapala)

23
Primjer: Kolika je molalnost otopine u ijih je 200 g otopljeno 10 g natrijevog nitrata?
M(NaNO3) = 10 g
m(otopine) = 200 g
b(NaNO3) = ?
Za izraunavanje molalnosti NaNO3 moramo znati njegovu mnoinu, n i masu otapala,
vode.
m( NaNO3 ) 10 g
n( NaNO3 ) = = = 0,1176 mol
M ( NaNO3 ) 85 g/mol
m(H 2 O) = m(otopine) m( NaNO3 ) = 200 g 10 g = 190 g = 0,19 kg
n( NaNO3 ) 0,1176 mol
b( NaNO3 ) = = = 0,6184 mol/kg
m( H 2 O) 0,19 kg

BRZINA KEMIJSKE REAKCIJE

Energijom aktivacije nazivamo energetsku barijeru koju je potrebno savladati
da bi estice koje se sudaraju stupile u kemijsku reakciju. Brzina kemijske reakcije
iskazuje se vremenskom promjenom koncentracije, tj. omjerom promjene mnoinske
koncentracije c i vremenskog intervala t u kojem je ta promjena nastala.
Srednja brzina prirasta koncentracije komponente A, v(A) dana je izrazom
c(A)
v(A) =
t

Primjer: Koncentracija reaktanta A promijeni se od 2,8102 mol dm3 do 1,6102 mol

dm3 u intervalu od etrnaeste do tridesetetvrte minute reakcije. Kolika je srednja brzina
promjene koncentracije reaktanta A u tom vremenskom intervalu?

c(A) 1,6 mol dm 3 2,8mol dm 3

v(A) = = = 6 10 4 mol dm 3 min 1
t 34 min 14 min
Brzina kemijske reakcije ovisi o koncentraciji rekatanta, temperaturi i prisutnosti
katalizatora. Svi ovi initelji je ubrzavaju.
Katalizatori su tvari koje ubrzavaju kemijsku reakciju tako da u nju ulaze i
usmjeravaju je nekim drugim putem, smanjujui energiju aktivacije, a na kraju reakcije
izlaze nepromijenjeni.

KEMIJSKA RAVNOTEA
Prouavanje kemijske ravnotee i inilaca koji na nju utjeu prijeko je potrebno
za pravilno voenje kemijskih procesa. Disocijacijom, npr. slabe octene kiseline u vodi
uspostavlja se dinamika ravnotea izmeu disociranih i nedisociranih molekula. Moleku-
le octene kiseline disociraju do odreene (ravnotene) granice kada se disocijacijom
nastali ioni spajaju dajui upravo onoliko molekula octene kiseline koliko takvih
molekula disocira.

24
 Pri stalnoj temperaturi omjer umnoaka koncentracija produkata i reaktanata koji
su potencirani njihovim stehiometrijskim koeficijentom je konstantan (Kc). Slijedi da je za
reakciju

aA + bB cC + dD

konstanta

c c (C ) c d ( D)
Kc =
c a ( A) c b ( B)

Primjer: Treba izraunati konstantu ravnotee za reakciju

PCl5 PCl3 + Cl2

pri 25 C. Analizom je ustanovljeno da su ravnotene koncentracije komponenata u

smjesi c(PCl5) = 0,1 mol dm3, c(PCl3) = 0,18 mol dm3 i c(Cl2) = 0,18 mol dm3.
Kako je ravnotea ve uspostavljena vrijednosti koncentracija se mogu izravno uvrstiti u
izraz za konstantu ravnotee

c(PCl 3 ) c(Cl 2 ) 0,18 mol dm 3 0,18 mol dm 3

Kc = = = 0,324 mol dm 3
c(PCl 5 ) 3
0,1 mol dm

KISELINE I BAZE
Primjeri kiselina su sumporna H2SO4, duina HNO3, octena CH3COOH,
klorovodina HCl itd.
Pod utjecajem vode (polarno otapalo!) polarne molekule kiselina cijepati e se,
disocirati na ione vodika H+ i negativne ione kiselinskog ostatka. Vodikov ion nosilac je
kiselog okusa, kiselih svojstava.
HNO3 H+ + NO3
CH3COOH H+ + CH3COO
H2SO4 2H+ + SO42
Vodikov ion vee se na molekulu vode te tako nastaje hidronijev ion H3O+ (nap-
rijed navedeni nain pisanja disocijacije kiselina zadran je zbog jednostavnosti). Spojeve
koji disociranjem u vodi daju hidronijev ion nazivamo kiseline, prema S. Arrheniusu.
Osim kiselina imamo spojeve koje zovemo baze. Veliku skupinu baza ine
hidroksidi, npr. natrijev hidroksid NaOH, kalcijev hidroksid Ca(OH)2. Svi oni sadre
hidroksidnu skupinu OH koja se u vodi odcjepljuje dajui hidroksidni ion OH to je
karakteristika baza prema S. Arrheniusu. Otopinu hidroksida u vodi nazivamo luina.
NaOH Na+ + OH
Ca(OH)2 Ca2+ + 2OH

25
 OH- ion uvjetuje lunat okus, lunata svojstva. Iako vrlo slabo, i molekule vode
disociraju.
H2O H+ + OH
Iz jednadbe se vidi da su (broj) mnoinska koncentracija H+ i OH iona jednake,
a utvreno je da iznose 107 mol/dm3. To znai da voda nije ni kisela ni lunata ve neu-
tralna. Umnoak koncentracija H+ i OH iona u otopini zove se ionski produkt vode, Kw.
Kod sobne temperature to je c(H+)c(OH) = Kw = 1014 mol2/dm6. Ako je c(H+) = c(OH)
otopina je neutralna, ako je c(H+) > c(OH) otopina je kisela i ako je c(H+) < c(OH)
otopina je lunata.
Kiselost odnosno lunatost ispitujemo kiselo-baznim indikatorima. To su tvari
koje mijenjaju boju ovisno o kiselosti odnosno lunatosti ili pak neutralnosti otopine.
Mjera kiselosti ili lunatosti otopine je pH. pH vrijednost je negativan logaritam
mnoinske koncentracije vodikovih iona pa je odgovarajui matematiki izraz sljedei
c(H + )
pH = log
mol dm 3

Ako je pH = 7 otopina je neutralna, ako je pH > 7 otopina je lunata i ako je pH < 7
otopina je kisela.
Ako je u vodenim otopinama disocijacija kiselina ili luina potpuna ili skoro
potpuna, govorimo o jakim kiselinama ili luinama, a ako je u otopini malen broj mole-
kula kiseline ili luine disocirao, govorimo o slabim kiselinama ili luinama.
I.N. Brnsted (i T.M. Lowry) definirali su kiseline i baze na slijedei nain:
kiselina je tvar koja daje proton (protondonor), a baza je tvar koja prima proton (proton-
akceptor). Ravnotea kemijske reakcije uspostavlja se u smjeru slabije kiseline i baze.
Po definiciji G.N. Lewisa kiselina je svaka tvar koja moe primiti elektronski
par (elektron-akceptor), a baza je svaka tvar koja moe dati elektronski par (elektron-
donor). Znai, nisu obavezno potrebni ni vodikovi ni hidroksidni ioni da bi neka tvar bila
kiselina ili baza.

NEUTRALIZACIJA
Reakcija neutralizacije je nastajanje molekula vode reakcijom H+ i OH iona.
H+ + Cl + Na+ + OH H2O + Na+ + Cl
ili krae pisano u molekulskom obliku
HCl + NaOH H2O + NaCl.
Osim vode, reakcijom netralizacije nastala je sol natrijev klorid koji je u otopini disociran.
Takoer moemo rei da su reakcije izmeu kiselina i luina reakcije neutrali-
zacije.

26
SOLI
Soli su vani spojevi ionskih struktura.
Kako je svaki ionski kristal u irem smislu jedna velika molekula, formula soli
predstavlja zapravo formulsku jedinku soli. U vodenim otopinama soli su disocirane, npr.
NaNO3 Na+ + NO3

HIDROLIZA
Kemijske reakcije u kojima sudjeluju molekule vode nazivaju se reakcije hidro-
lize.
Otapanjem natrijeva acetata u vodi nastaju acetat i natrijevi ioni. Acetatni ioni
kemijski reagiraju s vodom oduzimajui joj H+ pri emu nastaje slabo disocirana octena
kiselina. Ostatak izreagirale molekule H2O je OH koji uz natrijev ion ostaje u otopini. Na
taj se nain u otopini poveava koncentracija OH i otopina djeluje lunato:
CH3COO + Na+ + H2O CH3COOH + Na+ + OH
U vodenoj otopini amonijevog klorida, amonijevi ioni kemijski reagiraju s
vodom oduzimajui joj OH pri emu nastaje slabo disocirana amonijeva luina. Ostatak
izreagirale molekule H2O je H+ koji uz kloridni ion ostaje u otopini. Tako se u otopini
poveava koncentracija H+ i otopina djeluje kiselo:
NH4+ + Cl + H2O NH4OH + H+ + Cl.
Prema tome, do hidrolize dolazi samo onda kada voda djeluje na soli dobivene
neutralizacijom kiselina i luina nejednake jakosti. Iz navedenog slijedi da otopine soli
- jakih kiselina i jakih luina djeluju neutralno, npr. otopina NaCl,
- jakih kiselina i slabih luina reagiraju kiselo, npr. otopina NH4Cl,
- slabih kiselina i jakih luina reagiraju lunato, npr. otopina CH3COONa.

OKSIDACIJSKO-REDUKCIJSKI PROCESI
Oksidacija je proces u kojem neka molekula, atom ili ion otputa (daje) elektro-
ne, a redukcija je proces u kojem neka molekula, atom ili ion prima (dobiva) elektrone.
Primjer: Nastajanje natrijevog klorida spajanjem natrija i klora.
OKSIDACIJA: 2Na 2Na+ + 2e
REDUKCIJA: Cl2 + 2e 2Cl
Natrij se oksidirao, a klor reducirao. Natrij je redukcijsko sredstvo jer je kloru omoguio
redukciju, a klor je oksidacijsko sredstvo jer je natriju omoguio oksidaciju.
Pri elektrolizi se na elektrodama, postoji li mogunost vie od jedne kemijske
reakcije, dogaa ona reakcija koja zahtijeva najmanji utroak energije, npr. pri elektrolizi
vodene otopine NaCl.
NaCl Na+ + Cl

27
Na katodi e se utroiti manje energije za redukciju vode, nego za redukciju natrijevih
iona.
H2O H+ + OH
KATODA(): 2H2O + 2e H2 + 2OH
ANODA(+): 2Cl Cl2 + 2e
Kod svih reakcija redukcije-oksidacije, redoks reakcija, koje su uvijek povezane,
broj primljenih elektrona mora biti jednak broju otputenih. Oksidacijsko sredstvo
omoguava reakciju oksidacije, reducirajui se pri tom, a redukcijsko sredstvo omoguava
reakciju redukcije oksidirajui se pri tom.
Pri nekim kemijskim reakcijama teko je sa sigurnou odrediti koja se tvar oksi-
dira, a koja reducira, time je teko i sastaviti jednadbu reakcije. Da se to olaka, dogovo-
rom je uveden pojam oksidacijski broj i pravila odreivanja:
1. Oksidacijski broj svih elemenata u elementarnom stanju jednak je nuli.
2. Oksidacijski broj kisika uvijek je jednak (2) osim u peroksidima gdje je (1).
3. Oksidacijski broj vodika uvijek je jednak (+1) osim u hidridima metala 1. i 2.
skupine gdje je oksidacijski broj vodika (1).
4. Oksidacijski broj svih jednostavnih iona jednak je naboju iona.
5. Zbroj svih oksidacijskih brojeva u molekuli mora biti jednak nuli.
6. Zbroj svih oksidacijskih brojeva u sloenim ionima mora biti jednak naboju
iona.
7. U spojevima s kovalentnom vezom oksidacijski broj nekog atoma jednak je
zamiljenom naboju koji se javlja na tom atomu kada se zajedniki elektron-
ski parovi dodijele elektronegativnijem elementu.
Primjeri:
0 +1 2 +1 1 +5 2 +1 +4 2 +1 +6 2
Cl 2 H2 O H 2 O2 N O 3 H 2 S O3 H 2 S O4
U gornjem redu su zapisani oksidacijski brojevi jednog atoma te vrste. Ukupni
oksidacijski broj atoma jedne vrste dobijemo da oksidacijske brojeve jednog atoma
pomnoimo s brojem atoma. Vrijedi i obratno, oksidacijski broj jednog atoma dobijemo
ako ukupni oksidacijski broj atoma jedne vrste podijelimo s brojem atoma te vrste. Sve se
to uvijek odnosi samo na promatranu molekulu ili ion. Uoi da oksidacijske brojeve
piemo uvijek s plusom ili minusom ispred broja (npr. Ca+2) za razliku od naboja iona
gdje plus ili minus piemo iza broja (Ca2+).
Sada oksidaciju moemo definirati kao poveanje oksidacijskog broja, a redukci-
ju kao smanjenje oksidacijskog broja.

OSNOVE ELEKTROKEMIJE
Elektrokemijski red elemenata ili Voltin niz je niz u kojem su elementi poredani
tako da je u nizu najprije naveden metal (Li) s najnegativnijim standardnim redukcijskim
potencijalom, a posljednji (Au) s najpozitivnijim redukcijskim potencijalom. Osim metala
susreu se i nemetalne elektrode (Cl2/Cl) ili redoks elektrode (MnO4/Mn2+) koje se
mogu svrstati u taj niz. Mnoge kemijske reakcije mogu se protumaiti upravo poloajem

28
tvari u Voltinom nizu, npr. tvar s negativnijim potencijalom e potiskivati tvar s
pozitivnijim potencijalom iz njenih spojeva:
Cu2+ + Zn Zn2+ + Cu
Zn + 2H+ Zn2+ + H2
Navedena znanja koriste se za: izradu depnih baterija, razliitih akumulatora,
razumijevanje procesa korozije time i za smiljanje metoda zatite od korozije.

ELEKTROLIZA
Tvari koje u vodenim otopinama ili talinama vode elektrinu struju zovu se
elektroliti. Npr. disocijacijom NaCl bilo u vodi ili talini nastaju pokretni ioni koji omogu-
avaju provoenje elektrine struje: NaCl Na+ + Cl. Putovanje iona kroz otopinu ili
talinu i njihovo izbijanje na elektrodama djelovanjem elektrine struje zove se elektroliza.
Elektrode su dijelovi vodia elektrine struje uronjeni u elektrolite i spojeni na izvor
istosmjerne elektrine struje. Elektroda spojena na pozitivni pol izvora struje zove se
anoda, a elektroda spojena na negativni pol izvora struje zove se katoda. Pozitivna anoda
privlai negativne ione koje zovemo anioni, a negativna katoda privlai pozitivne ione
koje zovemo kationi. Dolaskom na katodu kationi primaju elektrone, a dolaskom aniona
na anodu anioni predaju viak elektrona anodi. Tako ioni prelaze u neutralne atome koji
se spajaju u molekule.
Primjer: elektroliza vodene otopine bakrovog(II) klorida, CuCl2 koji najprije u vodi diso-
cira.
CuCl2 Cu2+ + 2Cl
KATODA (): Cu2+ + 2e Cu
ANODA (+): 2Cl Cl2 + 2e
Prvi Faradayev zakon: masa tvari izluena na elektrodi proporcionalna je mnoini elek-
triciteta koja je prola kroz elektrolit
M (A)
m( A ) = Q
zF
gdje je m(A) masa tvari A, M(A) molarna masa tvari A, z broj primljenih elektrona
kationa tvari A, F Faradayeva konstanta (96500 C/mol) i Q mnoina elektriciteta. M(A),
z, i F su konstante!
Primjer: Odredi masu bakra koja bi se izluila elektrolizom vodene otopine bakrovog(II)
sulfata prolazom od 2A u vremenu 15 minuta.
I = 2A
t = 15 min = 900 s
m(Cu) = ?
Q = I t = 2 900 = 1800 As

29
 M (Cu ) 63,55 g mol1
m(Cu) = Q = 1800 C = 0,593 g
zF 2 96500 C mol 1
Drugi Faradayev zakon: mnoine tvari izluene na elektrodama u serijski spojenim
elektrolizerima istom mnoinom elektriciteta odnose se obrnuto proporcionalno broju
izmijenjenih elektrona u tim reakcijama.
n1 z 2
Q1 = Q2 n1 z1 = n 2 z 2 =
n2 z1

UVOD U ANORGANSKU KEMIJU

Elemente prve skupine periodnog sustava nazivamo alkalijski metali, druge
skupine zemnoalkalijski metali, tree do dvanaeste prijelazni metali, trinaeste borova
skupina elemenata, etrnaeste ugljikova skupina elemenata, petnaeste duikova skupina
elemenata, esnaeste halkogeni elementi, sedamnaeste halogeni elementi i osamnaeste
plemeniti plinovi.
Alkalijski i zemnoalkalijski metali su vrlo reaktivni jer lako otputaju jedan,
odnosno dva elektrona vanjske ljuske postiui stabilnost pa ih stoga u prirodi nalazimo
samo u spojevima. Alkalijski su metali reaktivniji od zemnolakalijskih metala jer lake
otputaju jedan elektron pri postizanju stabilnosti nego zemnoalkalijski metali koji trebaju
otpustiti dva. Reagiraju s nemetalima dajui soli. Dobivaju se elektrolizom pripadajuih
rastaljenih soli.
Prijelazni metali se javljaju u prirodi u spojevima, ali i u elementarnom stanju
to je odraz velikih razlika njihovih osobina. Dobri su vodii elektrine struje, lako se
obrauju i tvore legure pa su neki od njih upotrebno vani. Najee su dvovalentni, ali su
mnogi od njih polivalentni. Razliitih svojstava, prijelazni metali dobivaju se na razliite
naine u ovisnosti o sirovinama i svojstvima pojedinog metala.
U borovoj skupini elemenata bor je polumetal pa ne daje katione, a najzastup-
ljeniji u prirodi je aluminij. Aluminij ujedno ima i najveu praktinu vanost. U
spojevima je trovalentan.
U duikovoj skupini duik je jedini plin i ini oko tri etvrtine mase zraka.
Porastom atomskog broja u skupini sve je izraeniji metalni karakter elemenata.
Halkogeni elementi se u prirodi javljaju u razliitim oblicima, a mogu se nai i u
elementarnom stanju. Kisik i sumpor kao i njihovi spojevi su najzastupljeniji. Jedino je
kisik plin; ostali su vrste tvari. Afinitet za elektronima opada porastom atomskog broja
elemenata u skupini.
Halogeni elementi se u prirodi javljaju samo u spojevima. Fluor je element s
najveim afinitetom za elektrone. Reaktivnost pada s porastom atomskog broja elemenata
u skupini. Dobivaju se elektrolizom talina odgovarajuih soli ili njihovih zasienih
otopina.
Plemeniti plinovi imaju stabilnu elektronsku konfiguraciju i stoga se javljaju u
atomarnom stanju i tvore vrlo malo spojeva uz vrlo specifine uvjete.

30
NEMETALI
VODIK
Vodik je najzastupljeniji element u svemiru inei oko tri etvrtine ukupne mase
svemira. Sve zvijezde, zavisno o starosti, sadre vie od 90 % vodika. Vodik ima izotope:
deuterij s jednim neutronom u jezgri i tricij s dva neutrona u jezgri za razliku od procija
koji nema neutrona. Vodik je plin koji hlaenjem ispod 252,8 C prelazi u tekue stanje.
U slobodnom stanju je dvoatomna molekula. Zapaljiv je i u smjesi sa zrakom (kisikom)
eksplozivan. Elementarnog vodika na Zemlji ima u vrlo malim koliinama, ali zato ulazi u
sastav najveeg broja spojeva, npr. veeg broja spojeva nego ugljik. Na veliko se dobiva
iz vode, npr. elektrolizom:
K(): 4H2O + 4e 2H2 + 4OH
A(+): 4OH O2 + 2H2 + 4e.
Vodik tvori spojeve s metalima oksidacijskog broja 1 dajui metalne hidride te
s nemetalima oksidacijskog broja +1 dajui nemetalne hidride.
Spojeve oksidacijskog stupnja 1 tvori s metalima koji imaju najmanji afinitet za
elektrone pa imamo litijev hidrid, LiH, kalijev hidrid, KH, kalcijev hidrid, CaH2 itd.
Spojeve oksidacijskog stupnja +1 tvori s nemetalima pa imamo halogenovodike
(HF, HCl, HI, itd), vodu, sumporovodik, amonijak, ugljikovodike (metan, butan, itd) itd.

HALOGENI ELEMENTI
Fluor, F, klor, Cl, brom, Br, jod, I, astat, At.
Kod halogenih elemenata postoji veliki afinitet prema elektronima pa su oni
snani oksidansi. Fluor je najsnaniji poznati oksidans, a sposobnost oksidacije opada u
nizu prema jodu. Osim s atomima drugih elementa, atomi halogenih elemenata spajaju se
i meusobno pa imamo F2, Cl2 itd.
Najvaniji minerali fluora su fluorit, CaF2 i kriolit Na3AlF6. Uz klorovodik, HCl,
najvaniji spojevi klora su natrijev klorid, NaCl, kalijev klorid, KCl, i magnezijev klorid,
MgCl2 kojih ima u moru i slanim jezerima te klorna, HClO3, perklorna, HClO4 i
hipoklorasta, HOCl kiselina.
Klor je pri standardnim uvjetima utozeleni plin, nadraljivac, izaziva koroziju.
Javlja se u obliku dvoatomnih molekula kao i svi halogeni elementi. Vrlo je reaktivan jer
mu do stabilne elektronske konfiguracije nedostaje samo jedan elektron. Stabilnu konfigu-
raciju moe ostvarivati ionskim i kovalentnim vezama. Klor se najvie dobiva elektroli-
zom zasiene vodene otopine ili taline natrijevog klorida.
K(): 2Na+ + 2e 2Na
A(+): 2Cl Cl2 + 2e.
Upotrebljava se u proizvodnji organskih spojeva i lijekova.

31
 Tablica 2. Kiseline koje tvori klor
Formula Naziv
HCl(aq) klorovodina
HClO hipoklorasta
HClO2 klorasta
HClO3 klorna
HClO4 perklorna
Imena kiselina se dobiju tako da se osnovi imena elementa koji tvori kiselinu (u ovom
sluaju klor) pridodaju nastavci i predmeci navedeni u tablici. Uoi radi lakeg pamenja
da se sastav, odnosno formule susjednih kiselina u nizu se razlikuju jedna od druge za
jedan atom kisika. Princip je isti i za kiseline koje tvore ostali nemetali, npr. sumpor,
duik, fosfor. Kod odreivanja formule kiseline uvijek kreni od osnovne kiseline, npr.
sumporne, fosforne i njima dodaji ili oduzimaj po jedan atom kisika.
Tablica 3. Natrijeve soli kiselina koje tvori klor
Formula Naziv
NaCl natrijev klorid
NaOCl natrijev
hipoklorit
NaClO2 natrijev klorit
NaClO3 natrijev klorat
NaClO4 natrijev perklorat
Klorovodik je pri standardnim uvjetima plin bez boje, otra mirisa. Klorovodik
najee dobivamo direktnom sintezom ili kao sporedni produkt organskih sinteza.
H2 + Cl2 2HCl
CH4 + Cl2 CH3Cl + HCl
Klorovodina kiselina je otopina plina klorovodika u vodi.
HCl + H2O H3O+ + Cl
Koncentrirana klorovodina kiselina ima maseni udio HCl od 34 do 36 %. To je jaka
mineralna kiselina. Upotrebljava se za dobivanje lijekova, anorganskih spojeva, boja, kao
otapalo itd. Soli su joj kloridi (osim ve spomenutih to su srebrov klorid, AgCl, kalcijev
klorid, CaCl2, eljezov(III) klorid, FeCl3 itd.).
Reakcija disproporcioniranja (pojava kada jedna tvar prelazi u dva nova spoja
i kada su oksidacijski brojevi istovrsnih atoma u sva ta tri spoja su razliiti), javlja se kada
se grije otopina kalijevog hipoklorita ili kada se tali kalijev klorat.
Cl2 + H2O HCl + HOCl
3KOCl KClO3 + 2KCl
4KClO3 3KClO4 + KCl

32
HALKOGENI ELEMENTI
Kisik, O, sumpor, S, selenij, Se, telurij, Te, polonij, Po.
Najei i najvaniji halkogeni elementi su kisik i sumpor, a time i njihovi spoje-
vi. Atomi halkogenih elemenata imaju u zadnjoj ljusci est elektrona i do stabilne
konfiguracije im nedostaju dva to ostvaruju bilo kovalentnim bilo ionskim vezama.
Relativno su snani oksidansi.

Kisik
Kisik je najzastupljeniji element na Zemlji. U zraku mu je maseni udio oko 23
%, a u Zemljinoj kori skoro 50 %. Kisik se svojim najveim dijelom javlja u obliku
dvoatmnih molekula, O2 ili dikisik. U viim slojevima atmosfere javlja se i u obliku
troatomnih molekula, O3 ili trikisik, koji jo zovemo ozon. To su alotropske modifikacije
kisika. Uglavnom se dobiva frakcijskom destilacijom ukapljenog zraka. Kisik se
upotrebljava u metalnoj industriji (elik!), kemijskoj industriji za dobivanje spojeva s
kisikom i drugdje. Pri standardnim uvjetima, kisik, O2 je plin bez boje, okusa i mirisa, ne
gori, ali podrava gorenje to znai da se spaja s mnogim tvarima. Kisik je uvjet nastanka
i odranja ivota na Zemlji. Gorenjem i disanjem troe se velike koliine kisika pri emu
nastaje CO2. Nastali CO2 koriste biljke u procesu fotosinteze oslobaajui kisik ime je
zatvoren kruni tok kisika u prirodi.
Najvaniji spojevi kisika su oksidi, peroksidi, kiseline i njihove soli. Najei
kisikovi spojevi su oksidi i to metala (Na2O, Al2O3, Fe2O3, ZnO itd) i nemetala (H2O,
SO2, CO2, NO2 itd.).
Vodikov oksid, H2O ili voda najvaniji je kisikov spoj. Ona je uz kisik preduvjet
za nastanak i opstanak ivota. Pri sobnoj temperaturi je tekuina bez boje, okusa i mirisa.
Molekule vode izraziti su dipoli pa je voda izvrsno otapalo naroito za ionske spojeve. U
prirodi se javlja kao atmosferska, povrinska ili podzemna voda. Najia je atmosferska
voda jer dolazi u dodir s najmanje tvari. Ona ipak pokazuje blago kiselu reakciju jer u
malim koliinama otapa CO2 to je razlog da otapa vapnenac, CaCO3.
2H2O + CO2 H3O+ + HCO3
CaCO3 + H2O + CO2 Ca2+ + 2HCO3
Na taj nain iz mekih voda nastaju tvrde vode, tj vode koje sadre otopljene soli kalcija,
ali po istom naelu i magnezija.
Vodikov peroksid, H2O2 je bezbojna tekuina koja se u vodenim otopinama pri
veim koncentracijama lako raspada. Raspad ubrzavaju ioni prijelaznih metala i svjetlost.
2H2O2 2H2O + O2

Sumpor
Najvee koliine elementarnog sumpora u prirodi se nalaze u podzemnim
slojevima na dubini oko 200 m. Odatle se i dobiva taljenjem pregrijanom vodenom parom
koju se do slojeva sumpora dovodi sustavom cijevi kroz koji se ujedno rastaljeni sumpor
odvodi na povrinu. U istom stanju sumpor je vrsta tvar ute boje bez okusa i mirisa, a

33
javlja se u velikom broju alotropskih modifikacija od kojih je pri sobnoj temperaturi
stabilan jedino vrsti rompski sumpor. Molekula rompskog sumpora sastoji se od osam
atoma sumpora prstenasto povezanih.
Sumpor tvori veliki broj spojeva jer se spaja sa skoro svim elementima.
Tablica 4. Neki primjeri kiselina koje tvori sumpor
Formula Naziv
H2S (aq) suporovodina kiselina
H2SO2 hiposumporasta kiselina
H2SO3 suporasta kiselina
H2SO4 sumporna kiselina
Tablica 5. Natrijeve soli nekih kiselina koje tvori sumpor
Formula Naziv
Na2S natrijev sulfid
Na2SO2 natrijev hiposulfit
Na2SO3 natrijev sulfit
Na2SO4 natrijev sulfat
Sumporna kiselina (tekuina uljasta izgleda) ubraja se meu najjae mineralne
kiseline. Slui za proizvodnju umjetnih gnojiva, boja, vlakana, detergenata, lijekova itd.
Najee se proizvodi tzv. kontaktnim postupkom. Taj se postupak moe podijeliti u tri
faze:
1. dobivanje sumporovog(IV) oksida bilo spaljivanjem sumpora
S + O2 SO2,
bilo prenjem sulfidnih ruda
4FeS2 + 11O2 2Fe2O3 + 8SO2
Dobiveni SO2 mora biti to ii.
2. Katalitika oksidacija u sumporov(VI) oksid

2SO2 + O2 t 2SO3
, kat

3. Apsorpcija SO3 u koncentriranoj H2SO4 pri emu nastaje oleum ili disumporna
(pirosumporna) kiselina
SO3 + H2SO4 H2S2O7.
H2S2O7 se prema potrebi razrjeuje vodom.
H2S2O7 + H2O 2H2SO4

DUIKOVA SKUPINA ELEMENATA

Duik, N, fosfor, P, arsen, As, antimon, Sb, bizmut, Bi.

34
 Najei su duik i fosfor kao i njihovi spojevi. Duik je jedini plinoviti element
ove skupine. Kada se javlja elementaran onda se javlja u obliku dvoatomnih molekula, N2,
diduik. Elementaran duik je sastojak zraka s masenim udjelom oko 76 %. Od spojeva
najei su nitrati. Fosfor se javlja kao bijeli fosfor molekule P4, tetrafosfor, tetraedarske
strukture, crveni fosfor nepoznate strukture i crni fosfor slojevite strukture. Najei
spojevi fosfora su fosfati. Atomi elemenata ove skupine imaju pet elektrona u zadnjoj
ljusci i najee svoju stabilnu elektronsku kofiguraciju postiu kovalentnim vezama.

Duik
Duik je plin bez boje, okusa i mirisa, ne gori i ne podrava gorenje. Dobiva se
frakcijskom destilacijom ukapljenog zraka.
Sintezom iz duika i vodika dobiva se amonijak bezbojan plin otra mirisa, otro-
van i eksplozivan.

p, t, kat
N2 + 3 H2 2 NH3

U normalnim uvjetima ova je reakcija spora, stoga se smjesa zagrijava, a reakcija provodi
uz katalizator. Meutim kako je pad tlaka velik (od 4 estice nastaju dvije, a tlak plina
prvenstveno zavisi o broju estica) reakcija se mora provoditi pod znatnim tlakom. Inae
bi se nastali amonijak raspadao nastojei poveati broj estica ime se nadoknauje
gubitak tlaka. Amonijak se proiava ukapljivanjem, a neizreagirani plinovi vraaju se u
proces.
Otapanjem u vodi daje slabu amonijevu luinu.
NH3 + H2O NH4OH
Kao i svaka baza amonijak s kiselinama tvori soli.
NH3 + HCl NH4Cl
NH3 + HNO3 NH4NO3
2 NH3 + H2SO4 (NH4)2SO4
Upotrebljava se za dobivanje praktiki svih ostalih duikovih spojeva (umjetnih gnojiva,
boja, eksploziva, duine kiseline itd.).
Duina kiselina slui za dobivanje eksploziva, lijekova, umjetnih gnojiva itd.
Proizvodi se iz amonijaka. Najprije se amonijak katalitiki spali (oksidira).
4NH3 + 5O2 4NO + 6H2O
Dalje se duikov(II) oksid spontano oksidira.
2NO + O2 2NO2
Zatim se duikov(IV) oksid apsorbira u vodi.
3NO2 + H2O 2HNO3 + NO

35
Osloboeni duikov(II) oksid vraa se u proces. Ovim postupkom dobiva se HNO3 ma-
senog udjela do 60 %, a 96 - 98 %-tna HNO3 dobiva se destilacijom 60 %-tne. Duina
kiselina vrlo je jaka mineralna kiselina snanog oksidativnog djelovanja, npr. reagira s
bakrom razrijeena i koncentrirana.
3Cu + 8HNO3 3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O
Cu + 4HNO3 Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O
Soli duine kiseline su nitrati, npr. amonijev nitrat, NH4NO3, natrijev nitrat,
NaNO3 itd. Duikovi spojevi nezaobilazan su sastojak umjetnih gnojiva. Najea duina
gnojiva su urea NH2CONH2 i amonijev nitrat NH4NO3.

Fosfor
Fosfor gori na zraku dajui fosforov(III) oksid i fosforov(V) oksid.
P4 + 3O2 P4O6
P4 + 5O2 P4O10
Fosforov(V) oksid se otapa u vodi dajui fosfornu kiselinu.
P4O10 + 6H2O 4H3PO4
Soli fosforne kiseline su fosfati. Najee se upotrebljavaju kao umjetna gnojiva. Fosforna
gnojiva se najee dobivaju iz netopljivog minerala fosforita Ca3(PO4)2, kemijskom
obradom s H2SO4, ime nastaju topljivi superfosfat, Ca(H2PO4)2H2O + CaSO42H2O ili
trostruki superfosfat 3Ca(H2PO4)2H2O.

UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA

Ugljik, C, silicij, Si, germanij, Ge, kositar, Sn, olovo, Pb.
U prirodi se javljaju u spojevima, a ugljik jo i u organskim spojevima te elemen-
taran. Atomi elemenata ove skupine imaju etiri elektrona u zadnjoj ljusci. Svoju stabilnu
elektronsku konfiguraciju mogu ostvariti kovalentnim vezama, a kositar i olovo i ionskim.

Ugljik
Najei spojevi ugljika u prirodi su karbonati. U istom obliku atomi ugljika
mogu se vezati na dva naina i zato se ugljik pojavljuje u dvije alotropske modifikacije
kao dijamant i kao grafit. U kristalu dijamanta svaki atom ugljika povezan je s etiri
kovalentne veze s etiri susjedna atoma ugljika. Kovalentne veze svakog atoma ugljika
usmjerene su prema etiri ugla tetraedra. U kristalu grafita svaki je atom ugljika povezan s
s tri ugljikova atoma jednostrukim kovalentnim vezama tvorei tako slojeve s velikim
brojem esterokuta. Po jedan elektron svakog atoma nije vrsto vezan, ve su relativno
slobodni (delokalizirani) i pripadaju cijelom sloju atoma ugljika. Zato grafit vodi
elektrinu struju. Izmeu slojeva u kristalu grafita vladaju slabe van der Waalsove sile.

36
 Gorenjem ugljika fosilnih goriva uz dovoljnu koliinu kisika nastaje ugljikov di-
oksid, a redukcijom ugljikovog dioksida uarenim ugljikom nataloenim u peima nastaje
ugljikov monoksid.
C + O2 CO2
CO2 + C 2CO
Ugljikov dioksid je plin tei od zraka, ne gori ni ne podrava gorenje, neotrovan
je i sadran u pjenuavim piima dajui im kiselkast okus jer njegovim otapanjem nastaje
ugljina kiselina.
CO2 + H2O H2CO3

Ugljina je kiselina slaba kiselina. Tvori soli karbonate (Na2CO3) i hidrogenkarbonate

(NaHCO3).
Ugljikov monoksid je, za razliku od ugljikovog dioksida, plin neto laki od
zraka i otrovan je. Djeluje kao krvni otrov vezujui se na hemoglobin 200 - 300 puta bre
od kisika ime onemoguuje opskrbu stanica organizma kisikom. Koristi se kao gorivo,
kao redukcijsko sredstvo i u organskim sintezama. Sastojak je vodenog plina.

Silicij
Silicij se nalazi u sastavu veine stijena. Maseni udjel silicija u Zemljinoj kori
odmah je iza kisikovog. Silicij i germanij su slabi vodii elektrine struje. Namjernim
oneienjem silicija atomima s tri ili s pet elektrona u zadnjoj ljusci poveavamo njihovu
vodljivost na dva razliita naina pa imamo p-poluvodie i n-poluvodie, tj. p- i n-
vodljivost.
Uobiajeno, silikati su alkalijske soli silikatnih kiselina, npr. Na2SiO3, Na2Si2O5.
Vodena otopina natrijevog silikata sadri ione silikatne kiseline, H2SiO42 koji mogu
polimerizirati, (H2SiO3)n u vrpce, slojeve ili trodimenzionalne mree oslobaajui vodu.
Odgovarajui broj kationa uvijek neutraliziraju preostali naboj. Konani produkt
polimerizacije ne sadri vodik, (SiO2)n i poznat je pod nazivom silikagel. Svoja dobra
adsorpcijska svojstva duguje izuzetnoj poroznosti, odnosno velikoj povrini. Silikoni su
visoko polimerizirani spojevi lanaste ili prstenaste strukture ope formule (R2SiO)n u
kojima atome silicija povezuje kisik, a preostale dvije veze silicija ostvaruju su s
organskim skupinama.

METALI
Samo mali broj metala nalazimo u prirodi u elementarnom stanju (bakar,
srebro, zlato, platina, nikal, itd). To su uglavnom plemeniti metali. Ostali metali se
javljaju u spojevima, najee kao sulfidi, sulfati, oksidi, hidroksidi ili karbonati. Te
spojeve nazivamo minerali, a osnovni su sastojci ruda.
Metali uglavnom kristaliziraju tako da svaki atom bude okruen sa to veim
brojem atoma na to manjoj udaljenosti. Atomi metala meusobno se povezuju slino
kovalentnoj vezi s tom razlikom da jedan kristal metala moemo promatrati kao jednu

37
molekulu. Jezgra jednog atoma djeluje na vie elektrona drugih, prije svega susjednih
atoma. U sustavu kakav je kristal metala ima puno elektronskih orbitala, energijskih nivoa
koje tvore veze, metalne veze. Neki nivoi su popunjeni elektronima, a neki su prazni.
Energijski nivoi slinih energija tvore vrpce nivoa. Energijski nivoi popunjeni
elektronima tvore valentne vrpce, a prazni energijski nivoi tvore vodljive vrpce.
Vodii struje imaju valentne (elektronima popunjene) vrpce toliko slinih energi-
ja vodljivim (praznim vrpcama kojima se elektroni mogu gibati kroz kristal pod utjecajem
vanjskog elektrinog polja) da elektroni praktiki bez energijske zapreke prelaze iz
valentnih vrpca u vodljive vrpce. Izolatori imaju veliku energijsku razliku izmeu
valentnih i vodljivih vrpca tako da elektroni ne mogu savladati tu energijsku zapreku i
prijei iz valentnih u vodljive vrpce, a to znai da ne mogu voditi struju. Poluvodii imaju
takve energijske razlike, energijske zapreke izmeu valentnih i vodljivih vrpca da ih samo
manji broj elektrona moe savladati za razliku od vodia pa je time i elektrina vodljivost
manja nego kod vodia.
Zajednike osobine metala su i velika elektrika i termika vodljivost, metalni
sjaj, kovkost i podatnost razvlaenju.
Legure ili slitine su vrste otopine ili intermetalni spojevi metala sainjeni sa
svrhom da se dobiju materijali drukijih, eljenih svojstava razliitih od svojstava metala
koji ine slitinu. Legure se dobivaju taljenjem smjese metala ili tako da se smjesa metala u
prahu jako tlai u kalupima i zagrijava do temperature blizu talita smjese (sinter materi-
jali). Legiranjem se mijenjaju i kemijska i mehanika svojstva metala, npr. duraluminij,
legura aluminija (93 - 95 % Al) s dodatkom bakra, magnezija i mangana ima manju
gustou i puno veu tvrdou od aluminija, ali zato bre korodira od aluminija.

ALKALIJSKI I ZEMNOALKALIJSKI METALI

Alkalijski metali su: litij, Li, natrij, Na, kalij, K, rubidij, Rb, cezij, Cs, francij, Fr,
a zemnoalkalijski su: berilij, Be, magnezij, Mg, kalcij, Ca, stroncij, Sr, barij, Ba, radij, Ra.
Alkalijski metali postiu stabilnu elektronsku konfiguraciju otputanjem jednog
elektrona vanjske ljuske, a zemnoalkalijski otputanjem dvaju elektrona vanjske ljuske.
Kako otputaju tako malo elektrona atomi ovih metala za to trebaju uloiti malu energiju
to znai da imaju malu energiju ionizacije i da su jako reaktivni.
Najznaajniji spoj ovih metala je natrijev klorid, NaCl. Nalazimo ga u moru
kojem daje slanost, ali i u naslagama u Zemljinoj kori kao kamenu sol. Slui za dobivanje
klora, natrijeva hidroksida, sode itd. tako i natrija i to elektrolizom njegove taline najee
u Downsovoj eliji.
K(): Na+ + e Na
A(+):2Cl Cl2 + 2e
Natrijev karbonat, Na2CO3 ili soda je otrovna, bijela, vrsta tvar. Upotrebljava
se za proizvodnju papira, stakla, sredstava za pranje, boja itd.
Proizvodi se postupkom po Solvayu. Prenjem vapnenca najprije se dobiju ivo
vapno i ugljikov(IV) oksid.
CaCO3 CaO + CO2

38
U natrijevom kloridom zasienu vodenu otopinu uvodi se amonijak pa uz ione Na+ i Cl u
vodi imamo i amonijeve ione i OH.
NH3 + H2O NH4+ + OH
Ve dobiveni CO2 u dodiru s tom otopinom reagira.
OH + CO2 HCO3.
Od kombinacija iona koja je u otopini nastat e i istaloit e se najmanje topljiva sol. U
ovom sluaju to je natrijev hidrogenkarbonat.
Na+ + Cl + NH4+ + HCO3 NaHCO3 + NH4+ + Cl
Filtracijom odvojeni NaHCO3 se ari i dobije soda.
2NaHCO3 Na2CO3 + CO2 + H2O
Dobiveni CO2 vraa se u proces. Iz otopine amonijeva klorida regenerira se amonijak i
vraa u proces.
2NH4Cl + Ca(OH)2 2NH3 + CaCl2 + 2H2O
Gaeno vapno ili kalcijev hidroksid dobiva se gaenjem, reakcijom s vodom, ve dobive-
nog, ivog vapna.
CaO + H2O Ca(OH)2
Natrijev hidroksid, NaOH, bijela, vrsta, vrlo higroskopna tvar koja nagriza
organske tvari. Upotrebljava se u proizvodnji sapuna, papira, aluminija, lijekova itd. To je
jedna od najjaih baza, tj. u vodi potpuno disocira. Dobiva se elektrolizom koncentrirane
vodene otopine natrijeva klorida.
K(): 2H2O + 2e H2 + 2OH
A(+):2Cl Cl2 + 2e
Na katodi se reduciraju molekule vode, a ne ioni natrija jer je za tu reakciju potrebno
manje energije. Katodni i anodni prostor odvojeni su polupropusnom mebranom da se
ioni natrija mogu nakupljati u katodnom prostoru uz OH. Iz te vodene otopine NaOH,
vrsti NaOH se dobiva uparavanjem.
Kalcijev karbonat, CaCO3 u prirodi javlja u razliitim oblicima, kao vapnenac,
kalcit itd. U poglavlju o vodi opisali smo kako se prolaskom kinih kapi kroz zrak u njoj
otapa ugljini dioksid dajui ugljinu kiselinu koja dolaskom na stijene otapa kalcijev
karbonat dajui kalcijev hidrogenkarbonat koji je topljiv u vodi i koji s vodom odlazi u
podzemlja. Tu se dogaa obratan proces.
Ca(HCO3)2 CaCO3 + CO2 + H2O
Voda i ugljikov dioksid ispare, a iskristalizirani kalcijev karbonat gradi stalaktite, stalag-
mite i slino.

39
 U opisu dobivanja natrijevog karbonata opisano je dobivanje ivog, CaO i iz
njega gaenog vapna, Ca(OH)2, a kao poetna sirovina sluio je CaCO3. Gaeno vapno
dio je svake buke. Tijekom ovrivanja buke gaeno vapno reagira s ugljikovim
dioksidom dajui kalcijev karbonat.
Ca(OH)2 + CO2 CaCO3
Gips, CaSO42H2O, kao mineral javlja se u naslagama u prirodi.

TEHNIKI VANI METALI

Aluminij
Zbog svojih dragocjenih svojstava, aluminij je u kratkom vremenu postao vaan
metal. Proizvodi se iz boksita. Odvajanjem primjesa iz boksita dobije se isti aluminijev
oksid ili glinica. isti aluminij dobiva se elektrolizom taline glinice.
taljenje Al2O3 2Al3+ + 3O2
K(): 4Al3+ + 12e 4Al
A(+): 6O2 3O2 + 12e
Grafitna anoda reagira s kisikom dajui ugljikov(IV) oksid.
Sam aluminij je amfoteran element kao i njegov hidroksid (reagiraju i s kiselina-
ma i s luinama).
2Al + 6HCl 2AlCl3 + 3H2
2Al + 2OH + 6H2O 2Al(OH)4 + 3H2
Al(OH)3 + 3HCl AlCl3 + 3H2O
Al(OH)3 + OH Al(OH)4
Aluminij je postojan na atmosferske utjecaje jer mu se na povrini stvori tanki
sloj oksida koji ga titi. Postupak oksidacije povrinskog sloja moe se izvoditi
postupkom elektrolitike oksidacije, tj. eloksiranja.
Legure aluminija kod kojih se poboljavaju ljevna svojstva, tzv. ljevne legure
nastaju dodatkom aluminiju manjih koliina silicija, bakra i/ili magnezija. Kovne se
legure dobivaju dodatkom bakra, magnezija, mangana, a mogu sadravati i cinka i nikla.
Za duraluminij vidi legure openito.

eljezo
eljezo je najvaniji metal. Bez njega ne bi bilo ivota jer mu u procesima
metabolizma pripada centralno mjesto, sudjeluje u izgradnji hemoglobina itd. Javlja se
kao , i eljezo, zavisno koju kristalnu strukturu poprimi. Najvanije rude eljeza su
magnetit Fe3O4 i hematit Fe2O3.
Dobiva se u procesima u visokoj pei koja se puni naizmjenino slojevima koksa
i rude s dodacima. Vrui zrak obogaen kisikom upuhuje se s donje strane pei, pali koks
i pokree time niz reakcija:

40
 C + O2 CO2
C + CO2 2CO
Fe2O3 + 3CO 2Fe + 3CO2
Rastaljeno sirovo eljezo skuplja se na dnu pei.
eljezo je podlono i kemijskom i elektrokemijskom nagrizanju, tj. koroziji.
Kemijska korozija uvjetovana je nagrizanjem eljeza agresivnim tvarima, npr. oteenja
eljeznih cjevovoda prolaskom klora kroz njih. Elektrokemijska korozija uzrokovana je
nastajanjem galvanskog lanka na povrini eljeza, npr. hranje, gdje je katoda vlano
mjesto na eljezu s veom koncentracijom kisika, a anoda drugo mjesto na istom komadu
eljeza na kojem je koncentracija kisika manja. Na anodi se otapa eljezo, a na katodi
kisik reagira s vodom.
K(): Fe Fe3+ + 3e
A(+): O2 + 2H2O + 4e 4OH
Zatita eljeza od korozije postie se dodavanjem inhibitora anodnih ili
katodnih rakcija, katodnom zatitom, galvanizacijom (pocinavanje, kromiranje itd) ili
premazima koji onemoguuju kontakt eljeza s kisikom. eljezo koje se eli zatiti
katodnom zatitom spoji se s velikim komadom manje plemenita metala, metala
elektronegativnijeg redukcijskog potencijala (npr. magnezija) tako da e se u procesu
korozije otapati magnezij, a ne eljezo.
eljezo se legira u ugljine i legirane elike kojih ima preko tisuu vrsta. elici
se odlikuju velikom tvrdoom, ilavou, elastinou, otpornou na koroziju itd.

Bakar
Bakar je metal karakteristine crvene boje te izuzetan vodi elektrine struje i
topline. Stabilnu elektronsku konfiguraciju postie otputanjem jednog ili dva elektrona u
ionskoj vezi.
U prirodi se bakar javlja elementaran, ali se najvie javlja u obliku sulfidnih ruda,
halkopirita, CuFeS2, halkozina, Cu2S i kovelina, CuS. Koliina bakra u rudama je malena
pa se rude najprije moraju koncentrirati da bi se zatim prile.
8CuFeS2 + 11O2 4(Cu2S + FeS) + 2Fe2O3 + 8SO2
Produkt dobiven prenjem pomijea se s koksom i kremenim pijeskom pa se tali.
Fe2O3 + C + 2SiO2 2FeSiO3 + CO
Talina eljezovog(II) silikata je troska koja pliva na talini bakrovog(I) i eljezovog(II)
sulfida. Talina sulfida, bakrenac odvoji se od troske i propuhuje zrakom uz dodatak
kremenog pijeska pri emu se oksidira sav sumpor vezan za eljezo, a eljezo prelazi u
trosku.
2FeS + 3O2 + 2SiO2 2FeSiO3 +2SO2
Nakon uklanjanja troske nastavi se proces oksidacije sulfida dok jedan dio bakrovog(I)
sulfida ne prijee u bakrov(I) oksid.

41
 2Cu2S + 3O2 2Cu2O + 2SO2
Tada meusobno reagiraju bakrov(I) sulfid i bakrov(I) oksid dajui sirovi ili blister-bakar.
Cu2S + 2Cu2O 6Cu + SO2
Ako na raspolaganju imamo karbonatnu ili oksidnu rudu onda se samo karbonat-
na ruda prevede grijanjem u oksid nakon ega se oksid reducira koksom dajui izmeu
ostalog i sirovi bakar.
Cu2(OH)2CO3 2CuO + H2O + CO2
CuO + C Cu + CO
Sirovi bakar se proiava elektrolitikom rafinacijom u kojoj je anoda od siro-
vog bakra, katoda od tankog isto bakrenog lima, a kao elektrolit slui otopljen bakrov(II)
sulfat.
A(+): Cu (sirovi) Cu2+ + 2e
K(): Cu2+ + 2e Cu (isti)
Mjedi su u osnovi legure bakra i cinka. Mogu se dodavati i neki drugi metali da
bi se poboljala pojedina eljena svojstva. Mjedi imaju veu vrstou i otpornost na
koroziju od bakra ili cinka. Bronce su legure bakra i kositra. Odlikuju se velikom vrsto-
om i tvrdoom te visokom otpornou na koroziju. Postoje i druge legure bakra, npr.
novo srebro i konstatan.

Kompleksni spojevi prijelaznih metala

Kompleksni spojevi su spojevi koji u svojoj sloenoj strukturi imaju dvije, etiri,
pet i est, a rjee vie molekula vode, molekula amonijaka itd., iona ili drugih skupina
koje pravilno okruuju sredinji atom, atom prijelaznog elementa. Ponekad je to jedna
vea molekula takve strukture da se oko atoma prijelaznog metala nau pravilno
rasporeene njene pojedine skupine atoma. Molekule, ioni i ostale skupine koji se veu na
atom prijelaznog elementa svojim nepodijeljenim elektronskim parom zovemo ligandi.
Poznatiji primjeri kompleksnih spojeva su uta krvna sol ili kalijev heksacijano-
ferat(II), K4[Fe(CN)6], tetraakvabakrov(II) sulfat monohidrat, [Cu(H2O)4]2+SO42 H2O,
tetrakarbonilnikal(0), [Ni(CO)4], itd.

KEMIJA I OKOLI
Dananji ivot ne moemo zamisliti bez mineralnih gnojiva, plastinih masa i
ostalih sintetikih polimera, bez poluvodia kao osnove elektronike, bez mnogih drugih
blagodati koje su proizvod, izmeu ostalog i kemije. No, ta pozitivna strana ima i svoju
negativnu stranu. U tenji da to bolje ivi, ovjek proizvodi sve vie i sve bre to za
posljedicu ima da u okoli dospijevaju neeljeni sporedni proizvodi izazivajui neeljene
posljedice za ljudsko zdravlje, bilo neposredno bilo posredno, bilo odmah bilo naknadno.
Neeljeni proizvodi mogu oneistiti i zrak i vodu i tlo.

42
ZRAK
Zemljinu atmosferu moemo podijeliti na slojeve:
troposfera (0 do oko 12 km visine),
stratosfera (od oko 12 do oko 50 km),
mezosfera (od oko 50 do oko 80 km),
termosfera ili ionosfera (od oko 80 do oko 800 km).
U troposferi se odvija glavni dio procesa kruenja vode u prirodi jer sadri skoro
svu atmosfersku vodu. U njoj su sva zrana strujanja jaka. U stratosferi se apsorbira
najvei dio ultraljubiastog (UV) zraenja zatvorenim nizom kemijskih reakcija
disocijacije i nastajanja molekula kisika i ozona titei Zemlju od prevelikog zraenja.
O2 O + O (apsorpcija zraenja)
O + O2 O 3 (oslobaanje topline)
O3 O 2 + O (apsorpcija zraenja)
O + O O2 (oslobaanje topline)
Za stratosferu je karakteristino vrlo slabo okomito strujanje to oteava mijeanje tropo-
sfere i stratosfere.
Tvari koje oneiuju atmosferu su SO2, praina, NOX, ugljikovodici, ugljikovi
oksidi, klorirani ugljikovodici itd.
Sumporov (IV) oksid, SO2 je glavni uzronik nastajanja smoga i kiselih kia od
kojih masovno stradaju ume. Uzrokuje smetnje disanja, a takoer djeluje korozivno i
kiselo. SO2 se lako oksidira kisikom iz zraka u SO3 koji se spaja s vlagom iz zraka dajui
sumpornu kiselinu.
SO2 + O2 SO3 + O
SO3 + H2O H2SO4
Reakciju ubrzavaju: UV zraenje kojeg apsorbira SO2 pa tako lake stupa u reakciju;
praina koja sadri ione prijelaznih metala koji kataliziraju reakciju oksidacije SO2; vlaga
u kojoj se SO2 bre oksidira.
Praine kataliziraju niz kemijskih reakcija na njihovoj velikoj povrini, a mogu i
same sadravati niz tetnih tvari za biljni i ivotinjski svijet.
Duikovi oksidi, NOX mogu s jedne strane sudjelovati u kemijskim reakcijama
koje kao produkte mogu imati klorove radikale (unitavaju ozon u zatitnom dijelu atmo-
sfere) i duinu kiselinu koja sudjeluje u nastajanju kiselih kia. S druge strane u niim
dijelovima atmosfere mogu sudjelovati u reakcijama iji su produkti kisikovi radikali koji
stvaraju ozon, radikale i oksidirane produkte ugljikovodika ako ih ima u atmosferi.
Oksidirani produkti ugljikovodika su formaldehid, acetaldehid, akrolein, peroksiacilnitrati
(PAN) itd. Svi oni djeluju otrovno, npr. nadrauju oi, oteavaju disanje itd. Cijeli taj niz
raeakcija oksidacije ugljikovodika zapoinje apsorpcijom UV zraenja od strane molekule
NO2.
NO2 NO + O (apsorpcija zraenja)

43
 Ugljikov(II) oksid oksidira se u atmosferi u ugljikov(IV) oksid koji je glavni
nosilac efekta staklenika iako taj efekt omoguuju i vee koliine metana, vode, duiko-
vog(I) oksida, freoni i ozon. Naime, efekt staklenika je drugo ime za zagrijavanje Zemlje.
Povrina Zemlje i biljke apsorbiraju infra crveno zraenje sa Sunca koje dopre do njih i
zagrijavaju se. Jedan dio svoje topline zrae prema svemirskim prostranstvima, ali zbog
svoje male topline ti su valovi sad drukiji, veih su duljina (12000 do 20000 nm), duljina
koje apsorbiraju gore spomenute tvari pritom se zagrijavajui i ne doputajui toplini
odlazak u svemir to bi omoguilo hlaenje Zemlje.
Klorirani ugljikovodici uzrokuju smanjenje koliina ozona i to onog ozona iz
viih dijelova atmosfere, a koji nas titi od prekomjernog UV zraenja to omoguuje
injenicu da ne budu spreni svi ivi organizmi na Zemlji. Apsorbirajui UV zraenje
klorirani ugljikovodici disociraju i na klorove radikale koji razaraju ozon. Jedan radikal
klora moe razoriti oko 100000 molekula ozona.
CFCl3 CFCl2 + Cl
Cl + O3 ClO + O2
ClO + O Cl + O2
Reakcija se zaustavlja vezanjem klor radikala na H i oksiklor radikala na NO2.
Cl + H HCl
ClO + NO2 ClNO2
Smanjenje oneienja zraka moe se postii na razliite naine. Na primjer,
smanjenje koliina sumporovog(IV) oksida za polovicu postiemo tako da u loita uglje-
na ubacujemo vapnenac u prahu. Zbog visoke temperature dimnih plinova dolazi do
termike disocijacije kalcijeva karbonata, a nastali kalcijev oksid reagira sa SO2 dajui
gips.
CaCO3 CaO + CO2
2CaO + 2SO2 + O2 2CaSO4
Smanjenje koliina duikovih oksida postiemo tako da duikove okside uvodimo u
vodenu otopinu vodikovog peroksida u kojem se u nizu radikalskih reakcija oksidiraju do
duine kiseline koju zatim iskoritavamo.

VODA
Voda je temelj nastanka i odranja ivota i niim se ne moe zamijeniti. Moramo
zatiti vodu mora, led, povrinske i podzemne vode. Najugroenije su povrinske i pod-
zemne slatke vode jer su izloene najveem oneienju. U njih isputamo otpadne vode i
to:
komunalne otpadne vode koje sadre razne mikroorganizme, detergente itd.;
industrijske otpadne vode koje mogu sadravati sve to industrija proizvodi zajedno
s meuproizvodima i sporednim, uglavnom neeljenim proizvodima raunajui i nji-
hove produkte raspada;

44
 otpadne vode iz poljoprivrede koje sadre amonijak, sastojke umjetnih gnojiva, her-
bicide, pesticide itd.;
povrinske otpadne vode nastale padalinama, a koje sadre natrijev klorid, naftu i sve
to padaline pokupe u zraku i po povrini.
Otpadne vode sadre razliite tvari razliitog porijekla koje mogu biti vie ili
manje tetne za ljude, ivotinje, rjeju za okoli.
Osnovna mjerila koja govore o stupnju oneienja su kemijska potreba kisika
(KPK) i bioloka potreba kisika (BPK5). Kemijska potreba kisika je koliina kisika koja
je potrebna za kemijsku oksidaciju organskih i anorganskih sastojaka otpadnih voda dok
je bioloka potreba kisika ona koliina kisika koja je potrebna mikroorganizmima za peto-
dnevnu razgradnju organskih tvari sadranih u otpadnoj vodi.
ienje otpadnih voda moe biti:
mehaniko,
kemijsko,
bioloko.
Mehanikim se proiavanjem iz otpadnih voda uklanjaju suspendirane tvari
vei ili manjih dimenzija. Vei komadi vrstih tvari se uklanjaju razliitim reetkama na
kojima otpad ostaje dok se vrste tvari manjih dimenzija mogu ukloniti razliitim
nainima taloenja i filtriranja.
Kemijsko proiavanje otpadnih voda temelji se na kemijskim reakcijama
kojima se tvar koja uzrokuje oneienje u otpadnoj vodi prevodi u manje tetne ili rjee,
potpuno bezopasne tvari, npr. razaranje penicilinskih antibiotika sadranih u otpadnoj
vodi oksidacijom vodikovim peroksidom.
Bioloko proiavanje otpadnih voda temelji se na tome da tvari koje onei-
uju vodu postaju hrana odabranim mikroorganizmima. Na taj nain mikroorganizmi uk-
lanjaju neist (polutante) iz otpadnih voda poveavajui svoju biomasu rastom i razmno-
avanjem. Bioloko proiavanje u ovisnosti o vrsti mikroorganizama moe biti aeroban
ili anaeroban proces. Aerobne vrste mikroorganizama za svoj rast trebaju kisik, a anae-
robne ne, ve ih kisik ak ubija. Glavni produkt aerobnih procesa je velika koliina
biomase, tzv. aktivnog mulja koji se najuspjenije rjeava tako da se kao i ostali organski
otpad kompostira, tj. vrenjem (fermentacijom) prevede u kompost, vrstu gnojiva. Anae-
robnim procesima glavni produkt je bioplin, energent koji se sastoji najveim dijelom od
metana, a manjim dijelom moe sadravati duik, ugljikov(IV) oksid ili sumporovodik.

TLA
Tlo je rahli dio Zemljine kore nastao raspadanjem ili usitnjavanjem kamenite
podloge i organskih tvari biljnog i ivotinjskog podrijetla. U hladnim i vlanim
klimatskim podrujima najee su vrste tla podzoli, u kojima su isprane pojedine tvari iz
povrinskog sloja. U vlanim i toplim klimatskim podrujima osim ispiranja povrinskog
dijela znaajna je prisutnost oksida metala zbog ega imamo smea i crvena lateritna tla.
U polusuhim krajevima u kojima se na povrini, zbog brzog isparavanja, pojavljuju lako
topljive tvari, najee soli, rasprostranjena su slana tla. U pojedinim dijelovima svijeta
vjetrovi su nanijeli velike koliine prapora ili lesa, a rijeke velike koliine aluvijalnog ili

45
naplavnog tla. Najznaajni je povrinski sloj tla, debljine do 20-ak cm, koji je rastresitiji i
koji sadri vie zraka, vlage i topline od ostalog dijela tla pa su u njemu najintenzivniji
procesi raspadanja organskih tvari, tj. stvaranja humusa, temeljne pretpostavke plodnosti
tla.
Tlo, uz vodu, je temelj razvoja biljnog i ivotinjskog svijeta. Stanite je mnogih
organizama koji mogu ivjeti u samom tlu, ali i na njemu. ovjek nekontroliranim
odlaganjem svakovrsnog otpada na neureena odlagalita, tzv. deponije ugroava tlo, a
time i sebe. Do danas, najbolja zatita tla postie se pravilnim postupanjem s otpadom.
Otpad treba najprije razvrstati, npr. metalni otpad i to po vrstama metala, plastini otpad
po vrstama plastike, otpadno staklo po vrstama stakla itd. do otpada koji se moe bioloki
razgraditi. Metalni i plastini otpad, otpadno staklo i tome slino se treba reciklirati koliko
je god to mogue, dio spaliti dobivajui energiju, a ostali dio zajedno s ostacima reciklae,
npr. pepelom od spaljivanja, odloiti na ureena odlagalita. Bioloki razgradiv otpad
treba biolokom razgradnjom prevesti u kompost. I dobivanje energije spaljivanjem i
dobivanje komposta su svojevrsni naini reciklacije otpadnih tvari.
Ono to je vjerojatno u ovom trenutku jedna od najvanijih stvari ne samo to se
tie oneienja tla ve i svega ostalog je razvijanje svijesti o potrebi i nunosti ouvanja
okolia, ouvanja naeg planeta.

UVOD U ORGANSKU KEMIJU

Za razliku od neivih tvari, ive organizme u najveem dijelu izgrauju ugljikovi
spojevi i voda. Tako je maseni udio ugljika, vodika, kisika i duika u ivim organizmima
ak 96 %. Ostali biogeni elementi su fosfor, sumpor, natrij, kalij, magnezij, kalcij i klor te
jo neki kojih ima u mikrokoliinama. Danas se mnogi spojevi koje nalazimo u ivim
organizmima s uspjehom dobivaju i sintetskim putom, a mnogi se prirodni procesi indus-
trijski oponaaju.
Dio kemije koji istrauje ugljikove spojeve, tradicionalno nazvane organska
kemija, u stvari je kemija ugljikovih spojeva.
Nastanak velikog broja ugljikovih spojeva omoguen je sposobnou atoma
ugljika da se meusobno veu u velikom broju, jednostrukim, dvostrukim i trostrukim
kovalentnim vezama, gradei due ili krae, razgranate ili nerazgranate lance i prstenove.
Kada se atomi ugljika meusobno poveu jednostrukim, dvostrukim ili trostrukim vezama
svakom atomu ostaje jo tri, dva ili jedan slobodan elektron koji se moe spariti s elektro-
nima drugih elemenata.

C C C C C C

Ugljik je u spojevima etverovalentan, to je jo jedan od faktora koji omoguuje ugljiku

tvorbu tako velikog broja spojeva.

46
UGLJIKOVODICI
Mnogi postojei spojevi graeni su od ugljika i vodika pa se zajednikim
imenom zovu ugljikovodici.
Ugljikovodici kod kojih su atomi meusobno tako povezani da ine jednostavne
ili razgranate lance zovu se acikliki ili alifatski ugljikovodici, a oni kod kojih su atomi
ugljika povezani tako da ine makar jedan prsten u svojoj strukturi, nazivaju se cikliki ili
prstenasti koji opet mogu biti alicikliki i aromatski. Skupinu aromatskih ugljikovodika
zovemo jo i areni. To je posebna skupina prstenastih spojeva, najee sa esterolanim
prstenovima koji se obino prikazuju naizmjeninim jednostrukim i dvostrukim vezama, a
svojstva im se razlikuju od svojstava ostalih ugljikovodika.

ALKANI
Ugljikovodici kod kojih su svi atomi ugljika meusobno povezani iskljuivo
jednostrukim vezama nazivaju se alkani ili parafini. Iz istog razloga kaemo da su to i
zasieni ugljikovi spojevi.
Najjednostavniji je alkan onaj koji u molekuli ima samo jedan atom ugljika
vezan s etiri atoma vodika, a to je metan. Kemijske veze u metanu usmjerene su u
prostoru tako da zatvaraju tetraedarske kutove (109,5C). Etan ima dva C-atoma i na
svakom C-atomu vezana jo po tri atoma vodika. U etanu i njemu slinim spojevima
dolazi do mijenjanja poloaja atoma vodika u prostoru u odnosu prema nepromijenjenom
poloaju C-atoma to je poznato kao rotacija oko jednostruke kovalentne veze.
Kad prikazujemo organske spojeve simbolima najee se sluimo slijedeim
formulama:
1)
H H

H C C H

H H projekcijska strukturna;
2) CH3CH3 kondenzirana strukturna;
3) C2H6 molekulska (bruto);
4) CH3 empirijska.
Prikaz dijela homolognog niza nerazgranatih alkana, ope formule CnH2n+2, gdje
je n broj atoma ugljika u molekuli:
CH4 metan;
CH3CH3 etan;
CH3CH2CH3 propan;
CH3CH2CH2CH3 butan;
CH3CH2CH2CH2CH3 pentan;
CH3CH2CH2CH2CH2CH3 (CH3(CH2)4CH3) heksan;
CH3CH2CH2CH2CH2CH2CH3 (CH3(CH2)5CH3) heptan; itd.

47
 Homologni niz ini niz spojeva koji se razlikuju za metilensku, CH2 skupinu. U
molekulama prvih triju lanova iz niza alkana atomi ugljika mogu se meusobno vezati
samo na jedan nain. etiri atoma ugljika mogu se povezati na dva naina:

H3CCH2CH2CH3 H3CCHCH3

CH3
a pet na tri:
H3CCH2CH2CH2CH3 H3CCHCH2CH3 CH3

CH3 H3C C CH3

CH3
Spojevi koji imaju istu molekulsku (bruto) formulu a razliite strukturne formule
zovu se strukturni ili konstitucijski izomeri, pa za navedene primjere kaemo da butan ima
dva a pentan tri strukturna izomera.

Nomenklatura alkana
Imenovanje alkana meunarodno je dogovoreno kao i imenovanje niza drugih
spojeva. Neka najvanija pravila su:
- svako ime sadri u sebi korijen koji se tvori na temelju grkih brojeva, osim
imena prvih etiriju alkana;
- nastavak na korijen za alkane je -an;
- ako alkani imaju razgranati lanac ugljikovih atoma ime im se najee odreuje
prema najduljem nizu;
- ako u molekuli postoje dva lanca s istim brojem C-atoma, ime im se odreuje
prema lancu na kojemu je vezan vei broj alkilnih skupina;
- alkil je opi naziv za vezane ugljikovodine skupine, a nazivi im se tvore
pomou odgovarajueg korijena i nastavka -il, npr CH3- metil, CH3CH2- etil;
- redni broj atoma ugljika odreuje se tako da atom na koji je vezana alkilna
skupina dobije to manji broj:
- broj koji oznaava mjesto alkila za osnovni lanac stavlja se ispred imena alkila,
a ako su na istom C-atomu vezana dva ista alkila, broj treba ponoviti;
- ako u spoju ima vie istih skupina, njihov se broj oznaava prefiksima di, tri,
tetra itd. Evo redom primjera imena, za gore napisane spojeve, primjere strukturne izome-
rije:
butan, 2-metilpropan;
pentan, 2-metilbutan, 2,2-dimetilpropan.
Fizika svojstva alkana
Prva etiri alkana su plinovi, alkani s vie od 17 C-atoma su vrste tvari, ostali
tekuine (kapljevine). Otapaju se u mnogim organskim otapalima ali ne i u vodi.

48
Kemijska svojstva alkana
Alkani kemijski reagiraju s malim brojem tvari. Kad ve stupaju u reakciju za
njih su karakteristine reakcije supstitucije (zamjene) gdje se jedan (ili vie) atoma
vodika iz molekule alkana zamijeni atomom druge vrste, npr.
CH4 + Cl2 CH3Cl + HCl.
Zapaljeni, alkani dobro gore dajui u potpunom sagorijevanju CO2 i H2O, a u
nepotpunom jo i CO. Pirolizom uz katalizator daju ugljik i vodik, npr.

CH 4 t C + 2H 2
, kat

ALKENI
Ugljikovodici kod kojih postoji bar jedna dvostruka veza, ope formule CnH2n,
zovu se alkeni ili olefini.

Nomenklatura alkena
Korijenu imena za alkane dodaje se nastavak -en koji oznaava jednu dvostruku
vezu meu C-atomima (dvije dvostruke veze -dien, tri -trien). Osnovno ime razgranatog
alkena odreuje se prema najduem lancu C-atoma koji sadri dvostruke veze, a C-atomi
se numeriraju tako da dvostruke veze dobiju najmanje brojeve. Brojevi koji oznaavaju
poloaj dvostrukih veza piu se ispred imena. Uz to, sad i u budue, vae prethodna
pravila nomenklatura drugih vrsta spojeva.
Primjeri homolognog niza alkena:
CH2=CH2 eten,
CH3-CH=CH2 propen,
CH3-CH2-CH=CH2 1-buten itd.
Rotacija oko dvostruke veze nije mogua pa kod alkena imamo pojavu prostorne
izomerije, stereoizomerije.

Primjer:

CH3 CH3 CH3 H

C C C C
cis-2-buten trans-2-buten
H H H CH3

Kemijska svojstva alkena

Alkeni su puno reaktivniji od alkana jer sadre nezasiene (dvostruke) veze.

Izgaraju kao svi ostali ugljikovodici. Za njih su karakteristine reakcije adicije
(pripajanja).

49
Primjer:
CH3CH=CH2 + HCl CH3CHClCH3 (2-klorpropan)
U reakcijama adicije atom vodika adirat e se na onaj atom ugljika na kojem je
ve vezano vie atoma vodika (Markovnikov).

ALKINI
Skupina ugljikovodika, ope formule CnH2n2, ije molekule sadre bar jednu
trostruku vezu meu C-atomima zovu se alkini.

Nomenklatura alkina
U nazivima nastavak -in oznaava jednu trostruku vezu meu C-atomima. Sva
pravila za alkane i alkene. Dio homolognog niza alkina:

HC CH etin, HC C CH3 propin, itd.

Kemijska svojstva alkina

Reaktivniji su (trostruka veza!) od alkena. Karakteristine reakcije su reakcije adicije:

HC CH + HCl H2C = CHCl

Reakcijom kalcijeva karbida s vodom dobija se etin, acetilen

CaC2 + 2H2O HC CH + Ca(OH)2

UGLJIKOVODICI PRSTENASTE STRUKTURE

Cikloalkani i cikloalkeni
Zasiene ciklike (prstenaste) ugljikovodike, ope formule CnH2n, zovemo ciklo-
alkanima. Prva etiri lana homolognog niza su spojevi s tri, etiri, pet i est C-atoma u
prstenu:

ciklopropan ciklobutan ciklopentan cikloheksan

gdje svaki vrh lika predstavlja C atom koji veze, koje nije ostvario s drugim atomima
ugljika, ostvaruje s vodikom.
Cikloalkeni su kao i cikloalkani ugljikovodici prstenaste grae s tom razlikom
da u prstenu izmeu ugljikovih atoma postoji jedna ili vie dvostrukih veza.

50
 ciklopropen ciklobuten ciklopenten cikloheksen

Areni - aromatski ugljikovodici

Osim spominjanih ugljikovodika postoji i velika skupina ugljikovodika ija se
svojstva bitno razlikuju od svojstava ostalih ugljikovodika. To su areni, ugljikovodici koji
u svom sastavu sadre makar jednu benzensku jezgru, benzenski prsten C-atoma.
Benzen, C6H6 je spoj u kojem je svaki atom ugljika u prstenu vezan s dva
susjedna atoma ugljika i van prstena s jednim atomom vodika kovalentnim vezama pomo-
u tri lokalizirana valentna elektrona. Po jedan elektron svakog C-atoma delokaliziran je;
pa tih est elektrona pripada svim atomima ugljika u prstenu. Simboliki

ili ili

Benzen ne pokazuje kemijska svojstva slina alkenima. Npr. atomi vodika mogu
se supstituirati drugim atomima ili skupinama atoma

Br
+ Br2 + HBr

Meutim, u posebnim uvjetima benzen moe reagirati i kao alken, npr. adira
vodik

t, kat
+ 3 H2

Zbog takvog, dvojnog ponaanja benzen i njemu slini spojevi svrstani su u

posebnu skupinu spojeva.
Nomenklatura arena odreena je prema ve opisanim pravilima za druge uglji-
kovodike, samo to se C-atomi u benzenskoj jezgri ponu brojiti od onog atoma na kojem
se nalazi vezana skupina ije je ime po abecedi prije. Meutim, danas se jo upotrebljava-
ju i njihova uobiajena imena, npr. za metilbenzen toluen.
Ako su u benzenu supstituirana dva atoma vodika, nastali spoj (derivat benzena)
dobiva u nazivu rije orto, simbol o-, za poloaje supstituenata 1, 2. Za poloaje 1, 3
dvaju supstituenata spoj u nazivu dobiva rije meta, simbol m-. Za poloaj 1, 4 rije para,
simbol p-.

51
Primjeri:
CH3 3 CH3
4 2
5 1
6 CH2CH3

metilbenzen ili toluen 1-etil-2-metilbenzen

CH3 H3C CH3 CH3

CH3 H3C

o-ksilen ili m-ksilen ili p-ksilen ili

1, 2-dimetilbenzen 1, 3-dimetilbenzen 1, 4-dimetilbenzen

Mnogi areni u prirodi dolaze kao spojevi s kondenziranim benzenskim jezgrama,

npr.

naftalen

NAFTA
Nafta ili zemno ulje ubraja se meu najvanije sirovine za proizvodnju gorivih
tvari i mnogih spojeva bez kojih se ne bi mogla zamisliti industrija i poljoprivreda.
Sirova nafta je gusta, tamna tekuina gustoe 0,7 - 0,9 g/cm3. Po kemijskom
sastavu nafta je smjesa ugljikovodika, od kojih najvie sadri alkana i cikloalkana a manje
aromatskih ugljikovodika. Sastav nafte prilino varira, zavisno o nalazitu. U proizvode
odreenih svojstava i namjene, nafta se prerauje frakcijskom destilacijom i krekiranjem.
Frakcijskom destilacijom nafta se zagrijavanjem razdvaja na pojedine frakcije
(dijelove) koje sadre skupine ugljikovodika bliskih vrelita.
Krekiranjem (cijepanjem) se tee frakcije nafte cijepaju na lake komponente.
Danas se najvie primjenjuje termokatalitiko krekiranje. To je postupak pri kojem se pri
povienoj temperaturi i tlaku uz katalizator molekule viih ugljikovodika cijepaju u mole-
kule niih, uglavnom razgranatih i nezasienih ugljikovodika.

ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM

To su skupine spojeva ije molekule, osim atoma ugljika i vodika, sadre i atome
kisika. Atom kisika u tim je spojevima kemijski vezan jednostrukim kovalentnim vezama
kao i u molekuli vode ili vezan dvostrukom vezom na neki od atoma ugljika.

52
ALKOHOLI
Zajednika je karakteristika alkohola, ope formule R-OH, da sadre hidroksilnu
skupinu (OH) vezanu na C-atom.
Skupine koje uvjetuju odreeno kemijsko ponaanje nazivamo funkcionalnim
skupinama. Kod alkohola to je -OH skupina.
Postoje alkoholi s
-jednom -OH grupom ili jednovalentni alkoholi, npr. CH3OH;
-dvije -OH skupine ili dvovalentni, npr. HOCH2CH2OH;
-tri -OH skupine ili trovalentni, npr. HOCH2CH(OH)CH2OH.
Osim po broju hidroksilnih skupina kemijska svojstva ovise i o njihovu poloaju.
Tako imamo primarne alkohole kod kojih na C-atomu nosiocu -OH skupine nije vezan
niti jedan ili samo jedan C-atom, CH3OH i CH3CH2OH itd; sekundarne alkohole kod
kojih su na C-atomu nosiocu -OH skupine vezana dva C-atoma, CH3CH(OH)CH3, ili
krae (R)2CHOH; tercijarne alkohole, alkohole kod kojih su na C-atomu nosiocu -OH
skupine vezana tri C-atoma, CH3C(CH3)(OH)CH3, ili krae (R)3COH.

Nomenklatura alkohola
I kod alkohola postoje odreena meunarodna (IUPAC) pravila za tvorbu naziva:
- Kao osnovna struktura odabere se najdulji lanac C-atoma na koji je vezana -OH
skupina.
- Lanac se numerira od onoga kraja koji je blii -OH skupini.
- Prisutnost -OH skupine oznaava se u imenu dodavanjem nastavka -ol (za
jednu -OH skupinu, za dvije -diol, tri -triol itd.) osnovnom imenu ugljikovodika s istim
brojem C-atoma.
- Poloaj svake -OH skupine oznaava se brojem ispred naziva alkohola.
- Ostali supstituenti oznaavaju se na isti nain kao i kod ugljikovodika.
Primjeri: CH3OH metanol, HOCH2CH2CH2OH 1,3-propandiol.

Kemijska svojstva alkohola

Alkoholi u vodi slabo disociraju:
CH3OH + H2O CH3O + H3O+
Kemijska reaktivnost alkohola uzrokovana je funkcionalnom, hidroksilnom sku-
pinom. S natrijem alkoholi reagiraju prema jednadbi

2ROH + 2Na 2RONa + H2

pri emu nastaju alkoksidi, npr. iz etanola nastaje natrijev etoksid. S bromovodinom
kiselinom etanol reagira kako slijedi

CH3CH2OH + HBr CH3CH2Br + H2O

53
Dobivanje alkohola
Metanol se moe dobiti iz ugljikovog(II) oksida i vodika:
t, p, kat
CO2 +2H2 CH3OH

Etanol se dobiva alkoholnim vrenjem (eera):

enzim
C6H12O6 2 CH3CH2OH + 2 CO2

ili sintetski adicijom vode na eten:

t, p, kat.
H 2 C = CH 2 + H 2 O
CH 3 CH 2 OH

FENOLI
Fenoli su spojevi kod kojih je makar jedna hidroksilna skupina vezana na uglji-
kov atom benzenske jezgre. Prvi, najjednostavniji lan toga niza je hidroksibenzen ili
fenol. Mnogi fenoli imaju trivijalna imena.

OH OH HO OH
OH

fenol katehol rezorcinol

Fenoli imaju posve razliita svojstva od alkohola. To su tekuine visokog vrelita

ili vrste tvari karakteristina mirisa. Sam fenol (karbolna kiselina) sluio je kao prvi dezi-
ficijens. Fenol ima svojstva slabe kiseline koja su izraenija nego kod alkohola zbog
djelovanja benzenske jezgre. Fenoli se upotrebljavaju u industriji kao sirovine za
proizvodnju lijekova, boja, plastinih masa itd. U pokusima genetiara slui kao mutagen.
Fenoli se dobivaju iz katrana kamenog ugljena i kemijski iz benzena:
C6H6 + Cl2 C6H5Cl + HCl
C6H5Cl + 2NaOH C6H5ONa + NaCl + H2O
C6H5ONa + H+ C6H5OH + Na+

ETERI
Eteri su spojevi ope formule R-O-R', gdje R moe ali ne mora biti jednako R',
npr. CH3OCH3, CH3OCH2CH3 itd.
Nomenklatura etera
Uz ime alkilnih skupina dolazi i naziv eter. Za nevedene primjere imena su
redom: dimetil-eter, etil-metil-eter.

54
Svojstva etera
Eteri u tekuem stanju dobra su organska otapala, naroito za masti, ulja, vosko-
ve, smole i gume.
Slabije su reaktivni od alkohola. Zapaljivi su, a pare su im u smjesi sa zrakom
(kisikom) eksplozivne.

ALDEHIDI I KETONI
Funkcionalna skupina aldehida i ketona je polarna karbonilna skupina,

C O

Ako se na karbonilnu skupinu vee makar jedan atom vodika, nastaju aldehidi
ope formule RCHO. Ako se na karbonilnu skupinu veu samo alkilne skupine, nastaju
ketoni ope formule (R)2C=O, odnosno RCOR.

Nomenklatura aldehida i ketona

Na osnovu imena, odreenu poznatim nam pravilima, aldehidi dobivaju nastavak
-al, a ketoni -on, npr., HCHO metanal, CH3CH2CHO propanal, odnosno, CH3COCH3,
propanon, CH3CH2CH2COCH3 2-pentanon.

Svojstva aldehida i ketona

Zbog polarnosti karbonilne skupine aldehidi i ketoni topljivi su u vodi.
Metanal ima karakteristian, otar miris. Nagriza sluznicu. 30 do 40 % otopina
metanala u vodi naziva se formalin. On ima antibakterijska svojstva.
Aldehidi se relativno lako oksidiraju
2RCHO + O2 2RCOOH,
ali i reduciraju
RCHO + H2 RCH2OH.
Ketoni su postojaniji prema oksidacijskim sredstvima, a njihovom redukcijom
nastaju sekundardni alkoholi.

Dobivanje aldehida i ketona

Prije svega dobivaju se oksidacijom alkohola, i to, aldehidi oksidacijom primar-
nih alkohola
2RCH2OH + O2 2RCHO + 2H2O,

55
a ketoni oksidacijom sekundarnih alkohola
R R
2 CHOH + O2 2 C O + 2 H2O
R R
Mogu se dobiti i adicijom vode na alkine
R C CH + H2O RCH2CHO
R C C R + H2O RCOCH2R

KARBOKSILNE KISELINE
Karakteristina, funkcionalna skupina ovih spojeva je karboksilna skupina
O
C
OH
krae pisano - COOH.

Nomenklatura karboksilnih kiselina

Ime kiseline dobije se tako da se imenu najduljeg ugljikova lanca (imenu
odgovarajueg ugljikovodika) koji ukljuuje karboksilnu skupinu doda nastavak -kiselina.
Za supstituente glavnog lanca vae ve poznata pravila. Kako su to esti i odavno poznati
spojevi za mnoge od njih se upotrebljavaju uobiajena imena.
Primjeri: HCOOH metan-kiselina ili mravlja kiselina; CH3COOH etan-kiselina ili octena
kiselina; CH3CH2CH2COOH butan-kiselina ili maslana kiselina.
Soli mravlje kiseline zovu se formijati, npr. HCOONa natrijev formijat; soli
octene kiseline zovu se acetati, npr. CH3COONa natrijev acetat.
Karboksilne kiseline s jednom karboksilnom grupom zovu se monokarboksilne
kiseline, a one s dvije skupine dikarbonske kiseline. HOOCCOOH etan-dikiselina ili
uobiajeno oksalna kiselina.

Svojstva karboksilnih kiselina

Izrazita polarnost karboksilne skupine utjee uveliko na fizika pa i neka kemij-
ska svojstva ovih kiselina, npr. vodikova veza, talita, vrelita, disocijacija u vodi. Od
ovih kiselina one koje su topive u vodi i slabo disociraju:
RCOOH + H2O RCOO + H3O+
Zbog polarnosti molekule vode nastali pozitivni vodikov ion prislanja se uvijek
uz atom kisika u molekuli vode (mali negativni naboj!) i nastaje H3O+, oksonijev ion. On
je ion nosilac je kiselih svojstava tvari.

56
 Reakcijom octene kiseline s natrijevom luinom nakon isparavanja vode zaostaje
tvar formule CH3COONa. To je natrijska sol octene kiseline, natrijev acetat.
CH3COOH + NaOH CH3COONa + H2O.
Kiseline reagiraju i s alkoholima i nastaju esteri (vidi kasnije dobivanje estera).

Dobivanje karboksilnih kiselina

Reakcijom oksidacije primarnih alkohola nastaju aldehidi, ijom daljnjom oksi-
dacijom nastaju karboksilne kiseline
oks. oks.
RCH2OH RCHO RCOOH

Mravlja kiselina industrijski se dobiva po slijedeem principu

p, t, kat.
CO + NaOH HCOONa
2HCOONa + H2SO4 2HCOOH + Na2SO4
Karboksilne kiseline s vie od 16 C-atoma nazivamo viim masnim kiselinama.
Sastavni su dio ulja (nezasiene) i masti (zasiene). Neke od najeih su:
- palmitinska kiselina, zasiena, 16 C-atoma, CH3(CH2)14COOH;
- stearinska kiselina, zasiena, 18 C-atoma, CH3(CH2)16COOH;
- oleinska kiselina, nezasiena, 18 C-atoma, CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH;
- linolna kiselina, nezasiena, 18 C-atoma,
CH3(CH2)4CH=CHCH2CH=CH(CH2)7COOH
Prirodne nezasiene vie masne kiseline imaju cis-konfiguraciju.
Zbog dugog nepolarnog alifatskog lanca i jako polarne karboksilne skupine
svaka masna kiselina ima hidrofobni i hidrofilni dio. Takve molekule nazivamo
amfipatskim molekulama.
Soli masnih kiselina su sapuni. Sapuni u upotrebi, osim kalijevih i/ili natrijevih
soli viih masnih kiselina, mogu sadravati miris, boju, dezinficijens itd. Detergenti su
obino soli sulfonatnih kiselina koje imaju u sebi ugraene dugake ugljikovodine lance.
I takve molekule su amfipatske.

ESTERI
Esteri su organski spojevi nastali reakcijom kiseline i alkohola.
O
RCOOH + HOCH2R' R C + H2O
O CH2R'
Reakcija dobivanja estera naziva se esterifikacija, a obrnuta reakcija (estera s vodom)
naziva se hidroliza estera. Alkoholi reagiraju i s mineralnim kiselinama pri emu takoer
nastaju esteri.

57
Nomenklatura estera
Nazivi estera tvore se tako da se ispred imena soli odgovarajue kiseline navede
naziv alkilne skupine vezane za atom kisika, npr. CH3COOCH3, metil-acetat.

ORGANSKI SPOJEVI S DUIKOM

AMINI
Amini su organski derivati amonijaka. Oni su najvanije organske baze. U
amonijaku pojedini atomi vodika mogu biti zamijenjeni s jednom, dvije ili tri alkilne
skupine pa govorimo o primarnim, sekundarnim i tercijarnim aminima.
CH3NH2, metanamin ili metilamin - primarni
(CH3)2NH, N-metilmetanamin ili dimetilamin- sekundarni
(CH3)3N, N,N-dimetilmetanamin ili trimetilamin - tercijarni
Anilini su amini kod kojih je amino skupina vezana izravno na ugljikov atom
benzenske jezgre.

NH2

Derivati karboksilnih kiselina kojima je hidroksilna skupina zamijenjena amins-

kom skupinom nazivaju se amidi.
CH3CONH2 acetamid
U brzim reakcijama s kiselinama amini daju kvaterne amonijeve soli.
(CH3)2NH + HCl [(CH3)2NH2]+Cl

SINTETIKI POLIMERI
Polimeri su spojevi velike molekulske mase, vee od 10000, a sadre vie od
1000 atoma. Za njih je karakteristino da se u njihovim molekulama, vie ili manje pravil-
no, ponavljaju atomske skupine povezane kovalentnim vezama. Sintetski polimeri su npr.
bakelit, polistiren, polieten (polietilen), teflon itd. Prirodni polimeri su krob, celuloza,
svila, kauuk itd. Unutar jedne (makro) molekule polimera razlikujemo izmeu 50 i
1000000 temeljnih strukturnih jedinica. Temeljnu strukturnu jedinicu nazivamo mer, a
nastaje od monomera.
Primjer:
monomer CH2=CH2 eten
mer CH2-CH2
polimer ...CH2CH2CH2CH2CH2CH2... polieten (polietilen)
Polimeri su osnovni sastojci razliitih polimernih materijala (plastinih masa,
guma, lakova itd).
Dva su osnovna tipa reakcija polimerizacije, adicijska i kondenzacijska.

58
ADICIJSKA POLIMERIZACIJA
Adicijskoj polimerizaciji podlijeu molekule koje sadre dvostruke veze, a da pri
tome nema sporednih produkata, npr. nastajanje teflona iz tetrafluoretena:
nCF2=CF2 (CF2CF2)n

KONDENZACIJSKA POLIMERIZACIJA
Pri kondenzacijskoj polimerizaciji spajaju se molekule koje imaju dvije ili vie
funkcionalnih skupina, uz izdvajanje neke male molekule, najee vode, npr. polimeriza-
cija estera u poliestere:
nHOOCCH2COOCH2CH2OH (OCCH2COOCH2CH2O)n + nH2O.

PRIRODNI SPOJEVI
Osnovne su skupine bioloki vanih spojeva ugljikohidrati, proteini, lipidi i
nukleinske kiseline.

UGLJIKOHIDRATI
Po svojoj kemijskoj strukturi ugljikohidrati su eeri polihidroksialdehidi ili poli-
hidroksiketoni, to znai da u molekuli, uz vie hidroksilnih skupina, imaju i karbonilnu.

Monosaharidi
Molekule monosaharida, jednostavnih eera ne mogu se razgraditi na jednostav-
nije molekule eera. To su aldehidi ili ketoni koji sadre najmanje dvije -OH skupine.
Prema broju C-atoma dijele se na treoze, tetroze, pentoze, heksoze itd. Ako je karbonilna
skupina na kraju lanca C-atoma, monosaharid se zove aldoza, a ako nije, monosaharid se
zove ketoza. Neki od najvanijih monosaharida su: (aldoheksoza) glukoza; (ketoheksoza)
fruktoza; (aldopentoza) riboza.
Aldoze i ketoze uvijek spontano cikliziraju ako pri tome mogu nastati esterola-
ni ili peterolani cikliki spojevi (poluacetali i poluketali).

CH2OH
O
H H
H HOCH2 O OH HOCH2 O OH
OH H
HO OH H H HO CH OH
2 H H H H
H OH OH H OH OH
glukoza fruktoza riboza

59
Disaharidi
Disaharidi su sloeni eeri od dva monosaharida povezana preko kisikova
atoma (glikozidna veza).
Disaharidi zagrijavanjem u kiselom mediju lako hidroliziraju dajui monosahari-
de od kojih su sastavljeni.
Neki od najvanijih disaharida su: saharoza (obini jestivi eer) izgraen od
glukoze i fruktoze; maltoza izgraena od dvije molekule glukoze.

Polisaharidi
Polisaharidi su polimeri, uglavnom vrlo velike molekulske mase, u kojima su
molekule monosaharida povezane glikozidnim vezama. Jedan takav polisaharid izgraen
od puno molekula glukoze je celuloza. Poveu li se molekule glukoze na neto drukiji
nain nastaju makromolekule kroba. I celuloza moe potpuno hidrolizirati i dati
molekule glukoze. krob razgradnjom na manje dijelove (hidrolizom) daje dekstrin koji
daljnjom razgradnjom daje disaharid maltozu, a ona slobodnu glukozu.

PROTEINI
Proteini ili bjelanevine su makromolekule izgraene od aminokiselina.

Aminokiseline
Opa formula aminokiselina je

R CH COOH

NH2

U neutralnim vodenim otopinama aminokiselina, amino skupina je protonirana

(-NH3+), a karboksilna skupina je disocirana (COO), odnosno nastaje dvojni ion (zwitter-
-ion). Prema tome aminokiseline su amfoterne molekule jer se u vodenim otopinama
ponaaju i kao kiseline i kao luine. Aminokiseline nisu topljive u organskim otapalima.
Inae, pri sobnim uvjetima to su vrste tvari.

Peptidi
Kondenzacijom dviju molekula aminokiselina nastaje dipeptid i molekula vode.

H2N CH C N CH COOH

R1 H R2

60
 Peptidna veza je veza izmeu C-atoma karboksilne skupine jedne aminokiseline i
atoma duika amino skupine druge aminokiseline. Peptide s dvije do deset aminokiselina
zovemo zajednikim imenom oligopeptidi. Polimer izgraen od 10 do 100 aminokiselina
zove se polipeptid.

Proteini
Ako u lancu ima vie od 100 aminokiselina govorimo o proteinima, iako stvarna
granica izmeu polipeptida i proteina nije tako otra.
Odreeni red kojim su aminokiseline povezane u proteinu nazivamo primarnom
strukturom proteina. Sekundarnom strukturom proteina zovemo strukturu nastalu
povezivanjem karbonilnih i amino skupina istog proteina, a koje ne pripadaju istoj peptid-
noj vezi (naborana struktura i struktura tipa zavojnice). Kod tercijarne strukture protei-
na, uz sekundarnu strukturu, vana je interakcija aminokiselinskih ogranaka R (vodikove
veze, disulfidne veze, meuionsko privlaenje itd.).
U osnovi, sve ove strukture omoguuju upravo takvu konformaciju proteina koja
najbolje odgovara biolokoj funkciji proteina i stoga je zovemo nativnom konformaci-
jom. Izloeni visokim temperaturama, jako kiselim ili lunatim otopinama, ionima metala
itd. naruava se nativna konformacija, time i bioloka aktivnost proteina. Ovaj proces
zovemo denaturacija. Kod nekih proteina bioloka aktivnost se bespovratno izgubi, ali
neki se proteini mogu renaturirati, tj. povratiti svoju prvotnu bioloku aktivnost.

ENZIMI
Enzimi su specifini proteini koji u organizmima djeluju katalitiki na mnoge
reakcije, a sudjeluju u izmjeni energije izmeu stanice i njene okoline.

LIPIDI
Lipidi obuhvaaju veliku skupinu strukturno razliitih spojeva kao to su masti i
ulja, fosfatidi, feromoni itd.

Neutralne masti
Po svojoj kemijskoj grai neutralne masti ili triacilgliceridi su esteri masnih
kiselina i glicerola (1,2,3-propantriola), gdje su sve tri OH skupine esterificirane istim ili
razliitim masenim kiselinama.
Neutralne masti hidroliziraju zagrijavanjem u lunatom mediju na glicerol i soli
masnih kiselina (sapune).
Masti koje sadre preteno nezasiene masne kiseline tekue su na sobnoj tempe-
raturi i nazivamo ih uljima.

NUKLEINSKE KISELINE
Po kemijskoj strukturi i biolokoj funkciji razlikujemo dvije vrste nukleinskih
kiselina, deoksiribonukleinsku kiselinu (DNA) i ribonukleinsku kiselinu (RNA).

61
 Nukleinske kiseline su dugake poliesterske makromolekule tipa
B B B B

P Z P Z P Z P Z
nukleotid polinukleotid

P je oznaka za fosfatni ion, PO43

Z je monosaharid riboza (u RNA) ili deoksiriboza (u DNA).
B su baze, heterocikliki spojevi s duikom i to adenin, gvanin, citozin i timin (u
DNA) ili adenin, gvanin, citozin i uracil (u RNA).
Ostala pravila u vezi strukture ista su kao i za druge proteine.
Dva se lanca DNA, dva polinukleotida povezuju vodikovim vezama izmeu
njihovih parova baza (adenin-timin, gvanin-citozin) tvorei uzvojnicu.

62
 PITANJA
&
ODGOVORI

63
64
1. Koja od navedenih molekula sadri jednu dvostruku kovalentnu vezu:
A) molekula vode
B) molekula klora
C) molekula ugljikovog dioksida
D) molekula kisika
E) molekula metana
Odgovor: D
Strukturna formula molekule kisika (dikisika) je
O O

2. U molekuli Al2O3 je:

A) ionska veza
B) kovalentna veza
C) metalna veza
D) elektronska veza
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: A
Ionska veza ostvaruje se izmeu atoma metala (Al) i atoma nemetala (O2) ije se elektro-
negativnosti dovoljno razlikuju.
3. U jake kiseline spada:
A) H3PO4
B) CH3-COOH
C) H2CO3
D) HNO3
E) H2S
Odgovor: D
HNO3 + H2O H3O+ + NO3
Duina kiselina, HNO3 jedina od navedenih potpuno disocira u vodi.
4. U jednadbi Cu + 2H2SO4 CuSO4 + SO2 + 2H2O bakar se:
A) oksidirao
B) reducirao
C) istopio
D) legirao
E) hidrolizirao
Odgovor: A
0 +2 +6 2
Cu + 2H 2SO 4 Cu S O 4 + SO 2 + 2H 2 O

Da bi bakar, Cu, preao iz stanja s oksidacijskim brojem "0" (nula) u stanje s oksidacij-
skim brojem +2 treba otpustiti elektrone, to je karakteristika reakcije oksidacije.

65
Shematski:
oksidacija

2 1 0 +1 +2 oksidacijski brojevi

redukcija

5. Oksidacijski broj 4 ugljika je u spoju:

A) CO2
B) CO
C) H2CO3
D) CaCO3
E) CH4
Odgovor: E
+4 +1
C H4
Oksidacijski broj vodika u spojevima je +1, osim u hidridima metala 1. i 2. skupine kada
je 1.
6. Vodena otopina NaNO3 je:
A) kisela
B) neutralna
C) lunata
D) plava
E) zelena
Odgovor: B
NaNO3 je sol jake luine (NaOH) i jake kiseline (HNO3) pa je prema tome njena vodena
otopina neutralna.
7. Elektrolizom vodenih otopina soli alkalijskih metala na katodi se izluuje:
A) vodik
B) kisik
C) natrij
D) metal
E) nita od navedenog
Odgovor: A
Katoda () privlai pozitivni ion alkalijskog metala iz vodene otopine elektrolita ali se na
katodi reducira vodik iz vode, 2H2O + 2e H2 + 2OH jer je za tu reakciju potrebno
manje energije.
8. Atomskim brojem nazivamo:
A) broj protona u jezgri
B) broj atoma u molekuli
C) jedinicu za promjer atoma
D) broj elektrona u vanjskoj ljusci

66
E) broj elektrona u jezgri
Odgovor: A
Atomski broj je po definiciji odreen brojem protona u jezgri.
9. Duik ima u p-orbitalama druge ljuske:
A) tri sparena elektrona
B) pet sparenih elektrona
C) tri nesparena elektrona
D) pet nesparenih elektrona
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: C
Iz prikazane elektronske konfiguracije atoma duika, 1s2 2s2 2p3, vidljivo je da u p orbita-
lama, kojih je 3, imamo 3 elektrona. Svaki elektron zaposjeda po jednu p orbitalu ime se
ostvaruje vea stabilnost atoma.
10. Alkalijski metali su elementi:
A) iste periode
B) istog broja ljusaka
C) na zraku su stabilni
D) uvaju se pod vodom
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: E
Alkalijski metali su elementi iste, 1. skupine periodnog sustava elemenata.
11. M-ljuska sadri:
A) 16 elektrona
B) 32 elektrona
C) 8 orbitala
D) 16 orbitala
E) 9 orbitala
Odgovor: E
M ljuska (trea ljuska od jezgre) glavnog kvantnog broja n=3 sadri jednu s-orbitalu, tri p
orbitale i pet d- to ukupno iznosi 9 orbitala.
12. Broj moguih izomera kod propana iznosi:
A) 1
B) 2
C) 3
D) 4
E) 0
Odgovor: A
Propan ima tri atoma ugljika, a tri atoma ugljika mogu se meusobno povezati samo na
jedan nain.
13. Broj asimetrinih atoma u molekuli fruktoze je:
A) 1
B) 2
C) 3

67
D) 4
E) 0
Odgovor: C

CH2OH
C O
HO C* H
H C* OH
H C* OH
CH2OH

U molekuli fruktoze postoje tri atoma ugljika kojima su sva etiri vezana atoma ili
skupine atoma razliiti (*). Takve atome nazivamo asimetrinim ugljikovim atomima ili
kiralnim centrima.
14. Sapunima odgovaraju sljedee tvrdnje:
A) to su esteri viih masnih kiselina
B) to su soli viih masnih kiselina
C) to su aldehidi viih masnih kiselina
D) nastaju u reakciji sumporne kiseline i glicerola
E) nastaju hidriranjem masti i ulja
Odgovor: B
Po svojoj strukturi su soli viih masnih kiselina, npr. CH3(CH2)16COONa.
15. Etin je:
A) spoj ugljika i vodika
B) spoj ugljika, vodika i kisika
C) smjesa vodika i ugljika
D) plinoviti element
E) vrlo hlapljiva tekuina
Odgovor: A
Etin je spoj formule HC CH.
16. Hidrolizom dipeptida nastaju:
A) jednostavni proteini
B) aminokiseline
C) jednostavni eeri
D) masne kiseline i glicerol
E) samo masne kiseline
Odgovor: B
Dipeptid je spoj nastao spajanjem dviju molekula aminokiselina uz izdvajanje vode. Tra-
ena reakcija je suprotni proces.
17. Etilacetat nastaje reakcijom:
A) CH3-COOH + CH3-CH2OH

68
B) CH3-CH2OH + HCOOH
C) CH3-COOH + CH3-CH3
D) CH3-CH2OH + CH3-CO-CH3
E) nijedna reakcija ne odgovara
Odgovor: A
Iz samog naziva tvari, etilacetat, moe se zakljuiti da nastaje iz etilnog alkohola
(etanola), CH3CH2OH i octene (acetatne) kiseline, CH3COOH.
18. Oduzimanjem vode od jedne molekule etanola nastaje:
A) acetaldehid
B) etan
C) eten
D) etin
E) eter
Odgovor: C
CH3CH2OH H2C = CH2 + H2O
19. Veza u molekuli amonijaka:
A) ionska
B) vodikova
C) kovalentna
D) elektronska
E) nita od navedenog
Odgovor: C
Amonijak, NH3 je spoj nemetala duika i vodika, a atomi nemetala veu se kovalentnim
vezama.
20. H2CO3 je formula za molekulu:
A) ugljine kiseline
B) mlijene kiseline
C) octene kiseline
D) formaldehida
E) metanola
Odgovor: A
Ugljina kiselina - soli karbonati.
21. Oksidacijski broj +2 ugljika je u spoju:
A) CO2
B) CO
C) H2CO3
D) CH4
E) Na2CO3
Odgovor: B
+2 2
CO
Oksidacijski broj kisika u spojevima s manje elektronegativnim elementima je 2, osim u
peroksidima 1.

69
22. Kisik je tei od vodika:
A) 2 puta
B) 8 puta
C) 16 puta
D) 32 puta
Odgovor: C
Iz periodnog sustava elemenata vidimo da je relativna atomska masa vodika priblino 1 a
kisika 16, pa zakljuujemo da je kisik (uz iste uvjete) 16 puta tei od vodika.
23. Dvostruku kovalentnu vezu nalazimo u molekuli:
A) natrijevog sulfida
B) natrijevog oksida
C) kisika
D) duika
E) fluora
Odgovor: C
O O

24. U slabe kiseline spada:

A) H2SO4
B) HCl
C) H2S
D) HNO3
E) H3PO4
Odgovor: C
Sumporovodina kiselina, H2S u vodi disocira slabo.
H2S H+ +HS 2H++S2
25. Koja koliina vode nastaje potpunom neutralizacijom jednog mola sumporne kiseline:
A) 1 mola
B) 2 mola
C) 3 mola
D) 1/3 mola
E) 1/2 mola
Odgovor: B
H2SO4 + 2NaOH Na2SO4 + 2H2O
Iz jednadbe (provjeri da li je lijeva strana jednaka desnoj!) je vidljivo da iz jedne moleku-
le, odnosno jednog mola sumporne kiseline nastaju dvije molekule, odnosno 2 mola vode.
n(H2SO4) = 1 mol
n(H2O) = ?
n(H 2 SO 4 ) 1
=
n( H 2 O) 2
n(H 2 O) = 2n(H 2 SO 4 ) = 2 1 = 2 mol

70
26. U reakciji FeSO4 + H2 Fe + H2SO4 eljezo se je:
A) oksidiralo
B) reduciralo
C) legiralo
D) hidroliziralo
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: B
+2 +6 2 0
Fe S O 4 + H 2 Fe + H 2SO 4

Da bi eljezo, Fe prelo iz stanja s oksidacijskim brojem +2 u stanje s oksidacijskim bro-

jem 0 treba primiti 2 elektrona, to zovemo reakcijom redukcije: Fe+2 + 2e Fe0.
27. Od navedenih vodenih otopina soli djeluje kiselo otopina:
A) natrijeva karbonata
B) natrijeva nitrata
C) natrijeva klorida
D) kalijeva nitrata
E) amonijeva nitrata
Odgovor: E
Amonijev nitrat sol je slabe baze (luine) NH4OH i jake kiseline to za posljedicu ima da
vodena otopina takve soli zbog hidrolize reagira kiselo.
28. Koja od navedenih molekula sadri tri jednostruke kovalentne veze:
A) molekula duika
B) molekula amonijaka
C) molekula vode
D) molekula formaldehida
E) molekula metana
Odgovor: B
Strukturna formula molekule amonijaka:
H
H N H

29. Legure su:

A) smjese dva ili vie metala
B) spojevi dva ili vie metala
C) smjesa metala i nemetala
D) spoj metala i nemetala
E) spoj dva metala
Odgovor: A
Prema kemijskim i fizikim svojstvima legure ili slitine su homogene smjese (vrste
otopine) ili intremetalni spojevi dvaju ili vie metala.
30. Formalin je:
A) otopina formaldehida u vodi

71
B) otopina fenola u vodi
C) smjesa metanola i vode
D) otopina mravlje kiseline u vodi
E) smjesa etanola i vode
Odgovor: A
Otopina metanala (formaldehida), HCHO u vodi naziva se formalin.
31. Peptidna veza se nalazi kod:
A) aldehida
B) amina
C) aminokiselina
D) proteina
E) primarnih alkohola
Odgovor: D
Peptidna veza ostvaruje se meusobnim spajanjem molekula aminokiselina, a od ponue-
nog jedino se proteini sastoje od spojenih aminokiselina. Vidi odgovor na pitanje 55.
32. Aldehidi nastaju:
A) oksidacijom primarnih alkohola
B) redukcijom primarnih alkohola
C) destilacijom fenola
D) oksidacijom sekundarnih alkohola
E) redukcijom sekundarnih alkohola
Odgovor: A
O
2RCH2OH + O2 2R C
H

33. Masti spadaju u red:

A) proteina
B) estera
C) vievaljanih alkohola
D) soli
E) aldehida
Odgovor: B
Po svojoj strukturi masti su esteri glicerola i masnih kiselina.
34. Potpunom hidrolizom kroba nastaje:
A) galaktoza
B) saharoza
C) glukoza
D) laktoza
E) fruktoza
Odgovor: C
krob je polisaharid sastavljen od meusobno kemijski vezanih molekula glukoze to
znai da hidrolizom kroba nastaje glukoza.

72
35. Eten je:
A) spoj ugljika i vodika
B) spoj ugljika, vodika i kisika
C) smjesa ugljika i vodika
D) plinoviti element
E) vrlo hlapljiva tekuina
Odgovor: A
Eten je spoj formule CH2 = CH2.
36. Formaldehid nastaje:
A) destilacijom metanola
B) redukcijom metanola
C) oksidacijom metanola
D) destilacijom mravlje kiseline
E) hidrolizom metanola
Odgovor: C
Formaldehid, metanal je aldehid koji sadri jedan C-atom a nastaje oksidacijom
primarnog alkohola (vidi pitanje 32.) koji takoer sadri jedan C-atom, a to je metanol:
2CH3OH + O2 2HCHO + 2H2O
37. Oduzimanjem vode od dvije molekule etanola nastaje:
A) acetaldehid
B) etan
C) eten
D) eter
E) ester
Odgovor: D
Opa formula etera je R-O-R gdje je R H.
CH3CH2OH + HOCH2CH3 CH3CH2-O-CH2CH3 + H2O
38. Broj moguih izomera kod butana iznosi:
A) 1
B) 2
C) 3
D) 4
E) 0
Odgovor: B

H3CCH2CH2CH3 H3CCHCH3

CH3
Butan ima tiri atoma ugljika, a etiri atoma ugljika mogu se meusobno samo na ova dva
razliita naina.
39. Za alkane je karakteristina reakcija:
A) polimerizacije

73
B) adicije
C) supstitucije
D) redukcije
E) esterifikacije
Odgovor: C
Alkani su zasieni ugljikovodici koji sadre C-atome povezane jednostrukom vezom. Za
takve spojeve karakteristina je reakcija supstitucije, npr. CH4 + Cl2 CH3Cl + HCl.
40. Acetati su:
A) soli octene kiseline
B) otopina acetona u vodi
C) nezasieni ugljikovodici
D) soli mlijene kiseline
E) soli mravlje kiseline
Odgovor: A
Drugi naziv octene kiseline je acetatna kiselina, a njene soli su acetati.
41. Avogadrov broj je:
A) 6,0221023
B) 6,0231022
C) 6,0221023
D) 6,0221023 mol1
E) nita navedeno nije tono
Odgovor C:
U jednom molu bilo kojih jedinki nalazi se Avogadrov broj, odnosno 6,0221023 jedinki.
42. Tona je jednadba:
A) Ca(OH)2 + H2SO4 CaSO4 + 2H2O
B) Ca(OH)2 + H2SO4 CaHSO4 + H2
C) Ca(OH)2 + 2H2SO4 Ca(SO4)2 + 2H2O
D) Ca(OH)2 + H2SO4 CaH2SO4 + 2OH
E) Ca(OH)2 + HCl CaH2O + Cl
Odgovor: A
S obzirom na reakciju jake luine i jakih kiselina te na dvovalentnost kalcija, Ca jedina
mogua reakcija je reakcija u odgovoru pod A.
43. Koja koliina H2O nastaje potpunom neutralizacijom jednog mola ugljine kiseline:
A) 1 mol
B) 2 mola
C) 3 mola
D) 1/2 mola
E) 1/3 mola
Odgovor: B
H2CO3 + 2NaOH Na2CO3 + 2H2O

74
Iz jednadbe (provjeri da li je lijeva strana jednaka desnoj!) je vidljivo da iz jedne
mole_kule, odnosno jednog mola ugljine kiseline nastaju dvije molekule, odnosno 2
mola vode.
n(H2CO3) = 1 mol
n(H2O) = ?
n (H 2 CO 3 ) 1
= n (H 2 O) = 2n (H 2 CO 3 ) = 2 1 = 2 mol
n ( H 2 O) 2

44. Koliko moe nastati litara kisika kod standardnih uvjeta raspadom jednog mola vode:
A) 16,1
B) 32
C) 11,2
D) 8,2
E) 22,4
Odgovor: C
2H2O 2H2 + O2
Iz jednadbe je vidljivo da iz dvije molekule, odnosno 2 mola vode raspadom nastaje
jedna molekula, odnosno 1 mol kisika. Znai da e iz dvostruko manje mnoine
(koliine), 1 mola, vode nastati dvostruko manja mnoina (koliina), 0,5 mola, kisika.
n(H2O) = 1 mol
n(O2) = ?
V (O 2 )
Vm = V (O 2 ) = V m n(O 2 ) = 22,4 0,5 = 11,2 L
n (O 2 )

n ( H 2O ) 2 1 1
= n(O 2 ) = n(H 2 O) = 1 = 0,5 mol
n(O 2 ) 1 2 2

45. Oksidacijski broj joda u natrijevom jodatu je:

A) 1
B) +1
C) +3
D) +7
E) +5
Odgovor: E
+1 +5 2
Na I O 3
Oksidacijski broj kisika u spojevima s manje elektronegativnim elementima je 2, osim u
peroksidima 1, a natrija je +1 to je razlog da je oksidacijski broj joda u ovom spoju +5.
46. Avogadrova konstanta ima vrijednost:
A) 6,0221023 mol
B) 6,0221023 mol1
C) 6,0221023 mol
D) 6,0221023 gr
E) 6,02210

75
 Odgovor: B
Avogadrova konstanta, L je opa prirodna konstanta koja je definirana omjerom brojnosti
jedinki, N(B) i njihove mnoine (koliine), n(B):
N (B)
L=
n(B)
Njezina eksperimentalna vrijednost iznosi: 6,0221023 mol1.
47. Otapanje bakra u koncentriranim kiselinama odvija se po reakciji:
A) Cu + HCl CuCl + 1/2H2
B) Cu + 2HCl CuCl2 + H
C) Cu + 2HNO3 CuNO3 + 1/2H2
D) Cu + 2HNO3 Cu(NO3)2 + H2
E) Cu + 4HNO3 Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O
Odgovor: E
U hladnoj koncentriranoj duinoj kiselini bakar se otapa prema jednadbi navedenoj u
odgovoru pod E.
48. U istoj skupini periodnog sustava nalaze se elementi:
A) koji imaju isti broj elektrona
B) koji imaju u posljednjoj ljusci isti broj elektrona
C) koji u prirodi dolaze samo u elementarnom stanju
D) koji su istog agregatnog stanja
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: B
U istoj skupini periodnog sustava elemenata nalaze se elementi vrlo slinih kemijskih
svojstava koje odreuje jednak broj elektrona u zadnjoj ljusci atoma.
49. Skupina
O
R C O R
karakterizira:
A) aldehide
B) ketone
C) etere
D) estere
E) kiseline
Odgovor: D
Esteri su organski spojevi koji nastaju reakcijom alkohola i kiselina:
RCOOH + HOCH2R' RCOOR' + H2O
50. Eter nastaje oduzimanjem jedne molekule vode iz:
A) 2HCOH
B) 2CH3-CHO
C) 2CH3-CH3
D) 2CH3-CH2OH
E) 2CH3-COOH

76
 Odgovor: D
Oduzimanjem molekule vode dvjema molekulama etanola nastaje eter (dietileter):
CH3CH2OH + HOCH2CH3 CH3CH2-O-CH2CH3 + H2O
51. Aminokiseline se u vodenoj otopini ponaaju kao:
A) baze
B) kiseline
C) jaki oksidansi
D) antiseptino
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: E
Zbog toga jer sadre karboksilnu i amino skupinu aminokiseline se u kiselim vodenim
otopinama ponaaju kao luine dok se u lunatim vodenim otopinama ponaaju kao
kiseline:
NH3+
R CH COOH
R CH COOH

NH2 R CH COO + H2O

NH2
U neutralnoj vodenoj otopini ponaat e se istovremeno i kao kiselina i kao baza (unutar-
nja sol) jer voda, iako slabo, disocira na jednak broj H+ i OH iona.
52. Hidrolizom masti uz prisutnost kiseline nastaje:
A) glicerol i sapun
B) glicerol i masne kiseline
C) samo glicerol
D) samo masne kiseline
E) samo sapuni
Odgovor: B
Kako su masti po svojoj strukturi esteri glicerola i masnih kiselina logino je da hidroli-
zom uz H+ daju glicerol i masne kiseline.
53. Jednadba za reakciju etanola i natrija je:
A) CH3-CH2OH + Na CH3-CH2ONa + 1/2H2
B) CH3-CH2OH + Na CH3-CH3 + ONa
C) CH3-CH2OH + Na CH3-CH2NaOH
D) CH3-CH2OH + Na CH2Na-CH2OH + 1/2H2
E) CH3-CH2OH + Na CH3-CH2Na + OH
Odgovor: A
Alkoholi s alkalijskim metalima reagiraju dajui alkokside, u ovom sluaju natrijev etok-
sid, CH3CH2ONa.

77
54. Broj moguih izomera kod butena iznosi:
A) 0
B) 1
C) 2
D) 3
E) 4
Odgovor: D

CH3CH CHCH3 CH3CH2CH CH2 CH3 C CH2

CH3

Nema mogunosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske formule (bruto-formu-
le) a razliite strukture.
55. Peptidna veza je:
A) -CH2-NH-CH2-
B) -CH-CO-
C) -CO-NH-
D) -COO-NH-
E) -CO-NH2-
Odgovor: C
Aminokiseline se meusobno veu tako da se karboksilna skupina jedne aminokiseline
vee s amino skupinom druge aminokiseline pri emu se izdvaja jedna molekula vode. Na
primjeru ope formule dipeptida prikazana je peptidna veza:

H2N CH C N CH COOH

R1 H R2

56. Sagorijevanje metana odvija se reakcijom:

A) CH4 + O2 C + 2H2O
B) CH4 + O2 CH2 + H2O
C) CH4 + O2 CO + 2H2O
D) CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O
E) CH4 + O2 CO2 + 2H2O
Odgovor: D
Potpunim sagorijevanjem metana nastaju ugljikov dioksid i voda.
57. Tricij je:
A) element skupine 14 periodnog sustava
B) simbola Th
C) izotop kisika
D) izotop vodika
E) nita od navedenog

78
 Odgovor: D
Izotopi vodika su: obini vodik (procij), 11 H ili H; teki vodik (deuterij), 21 H ili D; tricij
3
1 H ili T.

58. Prilikom elektrolize otopine CuCl2

A) na anodi se izdvaja klorovodik
B) na anodi tee proces redukcije
C) bakar se oksidira
D) bakar se reducira
E) klor se reducira
Odgovor: D
U vodi CuCl2 disocira: CuCl2 Cu2+ + 2Cl. Na katodi () se reducira (prima elektrone)
bakrov(2+) ion, Cu2+: Cu2+ + 2e Cu
59. Formula fosforne kiseline je:
A) H3PO4
B) H2PO4
C) HPO4
D) HPO3
E) H2PO3
Odgovor: A
Fosforna kiselina , H3PO4; soli su fosfati.
60. Ionskom vezom povezani su atomi u molekuli:
A) CO
B) SO3
C) CO2
D) Al2O3
E) NH3
Odgovor: D
Ionska veza ostvaruje se izmeu atoma metala (Al) i atoma nemetala (O2) ije se elektro-
negativnosti dovoljno razlikuju, a to odgovara vezi u molekuli aluminijeva oksida.
61. Pojava iste tvari u vie kristalnih oblika je:
A) izomorfija
B) polimorfija
C) alotropija
D) izomerija
E) nita od navedenog
Odgovor: B
Pojavljivanje kemijske tvari u dva ili vie oblika nazivamo alotropijom, a alotropiju kod
koje se alotropi (pojavni oblici) meusobno razlikuju po kristalnom obliku nazivamo poli-
morfijom.
62. Reakcije s vodom su reakcije:
A) hidrogenacije
B) hidrolize

79
C) dijalize
D) redukcije
E) esterifikacije
Odgovor: B
Hidor (grki) znai voda pa je reakcija neke tvari s vodom nazvana hidroliza.
63. U zemnoalkalijske elemente spadaju:
A) magnezij, kalcij, barij
B) natrij, kalij, litij
C) fluor, klor, jod
D) helij, neon, argon
E) aluminij, fosfor, silicij
Odgovor: A
Zemnoalkalijski su elementi 2. skupine periodnog sustava elemenata, dakle, magnezij,
kalcij, barij u ovom sluaju.
64. Soli sumporne kiseline su:
A) sulfati
B) sulfiti
C) sulfidi
D) persulfati
E) persulfiti
Odgovor: A
65. Polietilen je plastina masa nastala:
A) meusobnim povezivanjem molekula etena
B) polimerizacijom vinilklorida
C) fermentacijom polivinila
D) isparavanjem kauuka kod visokih temperatura
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: A
Polietilen je plastina masa nastala meusobnim povezivanjem vie (poli) molekula etena
(etilena).
66. Ketoni nastaju:
A) oksidacijom primarnih alkohola
B) oksidacijom sekundarnih alkohola
C) redukcijom aldehida
D) redukcijom sekundarnih alkohola
E) redukcijom primarnih alkohola
Odgovor: B
Samo se iz sekundarnih alkohola oksidacijom mogu dobiti ketoni:
R R
2 CHOH + O2 2 C O + 2 H2O
R R

80
67. Potpunom hidrolizom celuloze nastaje:
A) fruktoza
B) glukoza
C) etanol
D) laktoza
E) metanol
Odgovor: B
Celuloza je polisaharid sastavljen od meusobno kemijski vezanih molekula glukoze to
uvjetuje da njenom potpunom hidrolizom nastaje glukoza.
68. CH3-CO-CH3 je formula za molekulu:
A) acetona
B) mlijene kiseline
C) octene kiseline
D) etilacetata
E) acetaldehida
Odgovor: A
CH3-CO-CH3 je formula molekule acetona (propanona).
69. HCHO predstavlja molekulu:
A) formaldehida
B) acetaldehida
C) mravlje kiseline
D) acetona
E) mlijene kiseline
Odgovor: A
HCHO je formula molekule formaldehida (metanala).
70. Spoj formule CH3-CHOH-COOH je:
A) primarni alkohol
B) sekundarni alkohol
C) mlijena kiselina
D) octena kiselina
E) aceton
Odgovor: C
Mlijena kiselina ili 2-hidroksipropan kiselina.
71. Zagrijavanjem kalcijevog acetata nastaju:
A) aceton i kalcijev karbonat
B) acetaldehid i kalcijev karbonat
C) formaldehid i CO2
D) CO2 i aceton
E) mravlja kiselina i CO
Odgovor: A
Ca(OOCCH3)2 CH3COCH3 + CaCO3

81
72. Amonijak:
A) ima vie vrelite od fosfina
B) je polarna molekula
C) moe se lako ukapljiti
D) molekule ovog plina stvaraju vodikove veze
E) sve navedene tvrdnje su tone
Odgovor: E
73. Avogadrova konstanta je omjer:
A) mase i molarne mase tvari
B) koliine i molarne mase tvari
C) broja molekula i atomskog broja
D) broja molekula i koliine tvari
E) Avogadrova broja i mase tvari
Odgovor: D
Vidi odgovor na pitanje 46.
74. Koja se mnoina kisika izlui elektrolizom 36 grama vode:
A) 0,5 mola
B) 1 mol
C) 2 mola
D) 3 mola
E) 8 mola
Odgovor: B
2H2O 2H2 + O2
Kako je iz jednadbe vidljivo da iz dvije molekule, odnosno 2 mola vode, elektrolizom,
nastaje jedna molekula, odnosno 1 mol kisika, mnoina (koliina) nastalog kisika iz 36 g
(2 mola) vode je 1 mol.
m(H2O) = 36 g
n(O2) = ?
m(H 2O) 36
n ( H 2O ) = = = 2 mol
M (H 2O) 18
n ( H 2 O) 2
=
n(O 2 ) 1
1 1
n (O 2 ) = n(H 2 O) = 2 = 1 mol
2 2
75. Spoj formule NaHSO3 je sol:
A) sulfatne kiseline
B) sumoprovodine kiseline
C) sulfitne kiseline
D) disulfatne kiseline
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: C
NaHSO3 je natrijev hidrogen sulfit, sol sumporaste kiseline.

82
76. Mineral dolomit je po sastavu:
A) CaCO3
B) Na2CO3
C) MgCO3
D) SiO2
E) MgCa(CO3)2
Odgovor: E
Mineral dolomit je po sastavu magnezijev karbonatkalcijev karbonat MgCO3CaCO3.
77. Oksidacijski broj mangana u KMnO4 je:
A) +6
B) +7
C) +2
D) 7
E) +1
Odgovor: B
+1 +7 2
K Mn O 4 , kalijev permanganat
Kisik je u spojevima s manje elektronegativnim elementima oksidacijskog broja 2, osim
u peroksidima 1. Kalij je u spojevima oksidacijskog broja +1.
78. Potpunom neutralizacijom jednog mola fosforne kiseline nastat e:
A) 2 mola vode
B) 3 mola vode
C) jedan mol vode
D) 1/3 mola H2O
E) 2/3 mola H2O
Odgovor: B
H3PO4 + 3NaOH Na3PO4+ 3H2O
Iz jednadbe uoavamo da potpunom neutralizacijom jedne molekule, odnosno jednog
mola fosforne kiseline nastaju 3 molekule, odnosno 3 mola vode.
n(H3PO4) = 1 mol
n(H2O) = ?
n(H 3 PO 4 ) 1
=
n ( H 2 O) 3
n(H 2 O) = 3n(H 3 PO 4 ) = 3 1 = 3 mol
79. Atomi razliitih elemenata istog masenog broja zovu se:
A) izotopi
B) izobari
C) izomeri
D) modifikacije
E) polimorfija
Odgovor: B
Izobari su po definiciji atomi razliitih elemenata istog masenog broja.

83
80. Koliko e litara CO2 nastati kod standardnih stanja raspadom jednog mola kalcijevog
karbonata:
A) 1 litar
B) 11,2 litara
C) 22,4 litara
D) 44 litre
E) 12 litara
Odgovor: C
CaCO3 CaO + CO2
Raspadom jedne molekule, odnosno 1 mola kalcijevog karbonata nastaje jedna molekula,
odnosno 1 mol ugljikovog dioksida.
n(CaCO3) = 1 mol
v(CO2) = ?
n(CaCO 3 ) 1
=
n(CO 2 ) 1
n(CO 2 ) = n(CaCO 3 ) = 1 mol
Jedan mol bilo kojeg plina pri standardnim uvjetima ima volumen od 22,4 dm3 (L).
81. Relativna atomska masa kisika je:
A) 32 g
B) 32 g mol1
C) 32
D) 16 g
E) 16
Odgovor: E
Relativna atomska masa nam pokazuje koliko je puta atom nekog elementa tei od
unificirane atomske jedinice mase i oitava se iz periodnog sustava elemenata.
82. Spajanjem kalcijevog fluorida i sumporne kiseline dolazi do reakcije prikazane jedna-
dbom:
A) CaF2 + H2SO4 CaSO4 + 2HF
B) CaF2 + H2SO4 CaSO4 + F2 + H2
C) CaF2 + H2SO4 CaS + H2F2O4
D) CaF2 + H2SO4 CaO + F2 + H2SO3
E) CaF2 + H2SO4 Ca(OH)2 + H2SO2 + F2
Odgovor: A
83. Za neutralizaciju 0,2 mola sumporne, sulfatne kiseline potrebno je natrijevog hidroksi-
da:
A) 1 mol
B) 2 mola
C) 0,2 mola
D) 0,4 mola
E) 0,5 mola
Odgovor: D
H2SO4 + 2NaOH Na2SO4 + 2H2O

84
Za neutralizaciju jedne molekule, odnosno jednog mola sumporne kiseline potrebno je
dvostruko vie molekula - dvije molekule, odnosno 2 mola natrijeva hidroksida. Dvostru-
ko vea koliina od zadane je 0,4 mola.
N(H2SO4) = 0,2 mol
n(NaOH) = ?
n(H 2 SO 4 ) 1
=
n( NaOH) 2
n( NaOH) = 2n(H 2 SO 4 ) = 2 0,2 = 0,4 mol

84. Fosfor u posljednoj ljusci ima:

A) 3 elektrona
B) 2 elektrona
C) 6 elektrona
D) 5 elektrona
E) 7 elektrona
Odgovor: D
Fosfor u zadnjoj ljusci ima 5 elektrona stoga pripada 15 skupini periodnog sustava eleme-
nata.
85. Koja od navedenih jednadbi je tona:
A) 2NH4Cl + Ca(OH)2 CaCl2 + NO2 + H2O
B) 2NH4Cl + Ca(OH)2 2NPH3 + CaCl + 2H2O
C) 2NH4Cl + Ca(OH)2 2NH3 + CaCl2 + 2H2 + O2
D) 2NH4Cl + Ca(OH)2 2NH3 + 2CaCO3 + 2HCl
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: E
Ispravna jednadba glasi:
2NH4Cl + Ca(OH)2 2NH3 + CaCl2 + 2H2O
86. Broj moguih izomera kod pentana je:
A) 2
B) 3
C) 0
D) 4
E) 5
Odgovor: B
H3CCH2CH2CH2CH3 H3CCHCH2CH3 CH3

CH3 H3C C CH3

CH3

Nema mogunosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske formule (bruto-formu-
le) a razliite strukture.

85
87. Za hidrogeniranje 1 mola oleinske kiseline potrebno je vodika:
A) 1 mol
B) 2 mola
C) 3 mola
D) 0,5 mola
E) 0,1 mol
Odgovor: A
CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH + H2 CH3(CH2)16COOH
Za hidrogenaciju (spajanje s vodikom) jedne molekule (jedne dvostruke veze), odnosno
jednog mola oleinske kiseline potrebna je jedna molekula, odnosno 1 mol vodika.
n(ol. kis.) = 1 mol
n(H2) = ?
n(ol. kis.) 1
=
n( H 2 ) 1
n(H 2 ) = n(ol. kis.) = 1 mol

88. Hidrolizom etilacetata nastaje:

A) aceton
B) etanal
C) etanol
D) acetilen
E) acetaldehid
Odgovor: C
CH3COOCH2CH3 + H2O CH3COOH + CH3CH2OH etanol
89. Alkoksidi nastaju:
A) alkoholnim vrenjem eera
B) reakcijom alkohola i kiselina
C) reakcijom alkohola i luina
D) reakcijom alkohola i alkalijskih elemenata
E) reakcijom alkohola i halogenih elemenata
Odgovor: D
Alkoksidi nastaju spajanjem alkohola i alkalijskih metala, npr.:
2CH3OH + 2Na 2CH3ONa + H2
90. Acetaldehid nastaje:
A) destilacijom acetona
B) oksidacijom acetona
C) destilacijom etanola
D) oksidacijom etanola
E) redukcijom etanola
Odgovor: D
2CH3CH2OH + O2 2CH3CHO + 2H2O
Prisjetimo se da aldehidi nastaju oksidacijom, po broju atoma ugljika odgovarajuih prim-
arnih alkohola.

86
91. Aminokiselinama odgovaraju tvrdnje:
A) u istom stanju su tekuine
B) u istom stanju su krutine
C) u vodi se ne otapaju
D) topljive su u organskim otapalima
E) ulaze u sastav polisaharida
Odgovor: B
Svojstvo je aminokiselina da su u istom stanju vrste tvari (krutine).
92. Za sve halogenovodike vrijedi tvrdnja:
A) to su tekuine
B) istog su vrelita
C) otapaju se u vodi
D) ne otapaju se u vodi
E) nastaju raspadom halogenih elemenata
Odgovor: C
Svi halogenovodici su plinovi. Njihove molekule izrazito su polarne kao i molekule vode
pa se stoga dobro otapaju u vodi.
93. Jaka kiselina je:
A) sumporovodina
B) fosforna
C) duina
D) octena
E) limunska
Odgovor: C
Duina kiselina jedina od navedenih u vodi gotovo potpuno disocira.
HNO3 + H2O H3O+ + NO3
94. Oksidacijski broj eljeza u Fe2O3 je:
A) +2
B) +3
C) 2
D) 3
E) +1
Odgovor: B
+3 2
Fe 2 O 3 Kisik u spojevima s elementima manje elektronegativnosti ima oksidacijski broj
2, osim u peroksidima 1.
95. Mineral koji sadri bakar je:
A) halkopirit
B) pirit
C) magnetit
D) dolomit
E) ortoklas
Odgovor: A

87
Formula halkopirita je CuFeS2, odnosno Cu2SFe2S3
96. Koji od navedenih hidroksida je najjai:
A) Ca(OH)2
B) Al(OH)3
C) Mg(OH)2
D) LiOH
E) RbOH
Odgovor: E
Rubidijev hidroksid je najjai jer najlake disocira to je posljedica toga da je rubidijev
atom vei od ostalih navedenih atoma koji tvore hidrokside, odnosno njegova jezgra (+)
najslabije privlai OH ion.
97. Elementi istih skupina:
A) istih su atomskih masa
B) istog su broja protona
C) istog su broja elektrona
D) istog su agregatnog stanja
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: E
Elementi vrlo slinih kemijskih svojstava svrstani su u iste skupine. Njihova svojstva
odreena su istim brojem elektrona u posljednoj ljusci.
98. U amfoterne elemente spada:
A) kisik
B) jod
C) aluminij
D) kalcij
E) fosfor
Odgovor: C
Aluminij jedini od navedenih elemenata stupa u reakciju i s kiselinama i s luinama to
zovemo amfoternou.
2Al + 6HCl 2AlCl3 + 3H2
2Al + 2OH + 6H2O 2Al(OH)4 + 3H2
99. Reakcija s vodom je reakcija:
A) hidrolize
B) hidriranja
C) neutralizacije
D) destilacije
E) redukcije
Odgovor: A
Hidor (grki) znai voda pa je reakcija tvari s vodom nazvana hidrolizom.
100. Oksidacijski broj ugljika +2 je u spoju:
A) CHCH
B) CH3-CH3

88
C) CO2
D) CO
E) H2CO3
Odgovor: D
+2 2
C O Kisik u spojevima s manje elektronegativnim elementima uvijek ima oksidacijski
broj 2, osim u peroksidima 1.
101. Za neutralizaciju jednog mola NaOH potrebno je octene kiseline:
A) 1 mol
B) 0,5 mol
C) 0,3 mol
D) 0,1 mol
E) 3 mola
Odgovor: A
NaOH + CH3COOH CH3COONa + H2O
Iz jednadbe je vidljivo da je za neutralizaciju jedne molekule, odnosno jednog mola
natrijeva hidroksida, NaOH potrebna jedna molekula, odnosno 1 mol octene kiseline,
CH3COOH.
n(NaOH) = 1 mol
n(CH3COOH) = ?
n( NaOH) 1
=
n(CH3COOH) 1
n(CH3COOH) = n( NaOH) = 1 mol

102. Meusobnim spajanjem elemenata nastaju:

A) homogene smjese
B) heterogene smjese
C) jednostavne tvari
D) sloene tvari
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: D
Spajanjem razliitih elemenata (jednostavne tvari!) nastaju iste sloene tvari (spojevi).
103. Acetati su:
A) soli acetona
B) soli octene kiseline
C) oksidacijski produkti acetona
D) ketoni
E) oksidacijski produkti
Odgovor: B
104. Broj izomera kod butanola je:
A) 2
B) 3
C) 4

89
D) 5
E) 0
Odgovor: C

CH3

H3CCH2CH2CH2OH H3CCHCH2CH3 H3CCHCH2OH H3C C OH

OH CH3 CH3

Nema mogunosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske (bruto formule) a
razliite strukture.
105. Fruktoza je:
A) razgradni produkt glukoze
B) vaan monosaharid
C) vaan disaharid
D) aromatski ugljikovodik
E) aromatski alkohol
Odgovor: B
Molekule fruktoze ne mogu se razgraditi na jednostavnije molekule eera to odreuje da
je fruktoza monosaharid.
106. Aceton je:
A) nezasieni ugljikovodik
B) spoj ugljika i vodika
C) spoj ugljika, vodika i kisika
D) sekundarni alkohol
E) bezbojni plin
Odgovor: C
CH3
C O
CH3
, aceton (propanon).
107. Broj elektrona u atomu:
A) jednak je masenom broju atoma
B) raste s porastom broja pozitrona
C) raste s porastom broja neutrona
D) raste s porastom rednog broja
E) raste s porastom valencije atoma
Odgovor: D
U atomu, broj elektrona jednak je broju protona. Redni broj atoma jednak je broju proto-
na. Slijedi da broj elektrona u atomu raste s porastom rednog broja.
108. Svi elementi jedne periode imaju:
A) istu elektronsku konfiguraciju posljednje ljuske
B) slina svojstva

90
C) isti maksimalni oksidacijski broj
D) isti naboj jezgre
E) isti broj ljusaka
Odgovor: E
Elementi u periodnom sustavu elemenata svrstani su u vodoravne retke - periode na teme-
lju broja ljusaka u atomu, i to tako da se u jednoj periodi nalaze atomi s jednakim brojem
ljusaka.
109. Molekula s polarnim obiljejem je:
A) H3O+
B) HCl
C) Cl2
D) CH4
E) NH4+
Odgovor: B
Za molekule kojih teita pozitivnog i negativnog naboja nisu na istom mjestu kaemo da
su polarne (dipoli). U molekuli HCl uslijed razlike u elektronegativnosti vodika i klora
dolazi do polarizacije naboja na molekuli, odnosno do pojave malog negativnog naboja na
dijelu molekule gdje se nalazi atom elektronegativnijeg klora, a na dijelu molekule gdje se
nalazi vodik javlja se mali pozitivni naboj.
110. Mnoinska koncentracija je dana omjerom:
A) mase otopljene tvari i mnoine otopine
B) mase otopljene tvari i volumena otopine
C) mnoine otopljene tvari i mase otapala
D) mnoine otopljene tvari i volumena otapala
E) mnoine otopljene tvari i volumena otopine
Odgovor: E
Mnoinska koncentracija dana je omjerom mnoine otopljene tvari i volumena otopine, a
jedinica je mol/L.
111. Vodikova veza:
A) odgovara po jakosti kovalentnoj vezi
B) odgovara po jakosti van der Waalsovim vezama
D) povezuje molekule vode u kristalnom stanju
E) je veza izmeu dva atoma vodika u vodi
Odgovor: D
Molekule vode meusobno su povezane vodikovim vezama to naroito dolazi do izraaja
kada se molekule vode nalaze u kristalnom stanju.
112. 96500 kulona izluit e iz otopine:
A) 0,24 mola molekula klora
B) 0,5 mola molekula klora
C) 0,75 mola molekula klora
D) 1,0 mola molekula klora
E) 2,0 mola molekula klora
Odgovor: B

91
96500 kulona odgovara ukupnom naboju jednog mola elektrona.
ANODA (+): 2Cl 2e Cl2
Iz jednadbe je vidljivo da dva elektrona, odnosno 2 mola elektrona izluuju iz otopine
jednu molekulu odnosno jedan mol klora, pa e dvostruko manje elektrona (1 mol) izluiti
0,5 mola klora.
96500 kulona = Q (1 mol e)
n(Cl2) = ?
n (e ) 2
=
n(Cl 2 ) 1
1 1
n(Cl 2 ) = n(e ) = 1 = 0,5 mol
2 2
113. Neutralno reagira otopina:
A) NH4Cl
B) NaNO3
C) K2CO3
D) ZnSO4
E) CuSO4
Odgovor: B
NaNO3 je sol jake luine (NaOH) i jake kiseline (HNO3) to za posljedicu ima da vodena
otopina ove soli reagira neutralno.
114. Za neutralizaciju 0,2 mola kalcijevog hidroksida treba:
A) 0,1 mol HCl
B) 0,2 mol HCl
C) 0,3 mol HCl
D) 0,4 mol HCl
E) 0,5 mol HCl
Odgovor: D
Ca(OH)2 + 2HCl CaCl2 + 2H2O
Prema jednadbi, za neutralizaciju jedne molekule, odnosno jednog mola kalcijevog hid-
roksida potrebno je dvije molekule, odnosno 2 mola HCl. Slijedi da e za neutralizaciju
0,2 mola kalcijevog hidroksida trebati 0,4 mola HCl.
n(Ca(OH)2) = 0,2 mol
n(HCl) = ?
n(Ca(OH) 2 ) 1
=
n(HCl) 2
n(HCl) = 2n(Ca(OH) 2 ) = 2 0,2 = 0,4 mol

115. Amfoterna svojstva ima:

A) eljezo
B) aluminijev hidroksid
C) kalcijev hidroksid
D) bakarov(I) hidroksid

92
E) bakarov(II) hidroksid
Odgovor: B
Aluminijev hidroksid je amfoteran spoj jer se u reakciji s kiselinama ponaa kao luina, a
u reakciji s luinama kao kiselina:
Al(OH)3 + 3H+ Al3+ + 3H2O
Al(OH)3 + OH Al(OH)4
116. Zagrijavanjem kalcijevog karbonata nastaje
A) talina soli
B) ivo vapno
C) gaeno vapno
D) vapnena buka
E) peeni gips
Odgovor: B
CaCO3 CO2 + CaO kalcijev oksid, ivo vapno
117. Kalcijevom hidroksidu odgovaraju slijedee tvrdnje:
A) jaka je luina
B) slaba je kiselina
C) slui za dobivanje ivog vapna
D) naziva se ivo vapno
E) naziva se sadra
Odgovor: A
Kalcijev hidroksid se slabo otapa u vodi, ali onaj dio koji se otopi potpuno disocira. Inae,
jakost luina (i kiselina) odreuje samo stupanj disocijacije koji se eksperimentalno odre-
uje.
Ca(OH)2 Ca2+ + 2OH
118. Sol e nastati:
A) otapanjem NaCl u vodi
B) hidrolizom Na2CO3
C) reakcijom HNO2 s HCl
D) reakcijom HNO3 s Cu
E) otapanjem HNO3 u vodi
Odgovor: D
Bakar reagira s hladnom razrijeenom i koncentriranom duinom kiselinom dajui sol
bakrov(II) nitrat:
3Cu + 8HNO3 3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O
Cu + 4HNO3 Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O
119. Hidridima alkalijskih metala odgovaraju slijedee tvrdnje:
A) u vrstom stanju su dobri vodii
B) spadaju u ionske spojeve
C) ne reagiraju s vodom
D) su plinovite tvari
E) karakterizira ih jaka vodikova veza
Odgovor: B

93
U hidridima alkalijskih metala (LiH, NaH, KH,...) razlika u elektronegativnosti izmeu
alkalijskih metala i vodika dovoljna je da njihova veza ima ionski karakter.
120. Kod otapanja bakra u duinoj kiselini odvijaju se slijedee reakcije:
A) Cu + 4HNO3 Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O
B) Cu + 4HNO Cu(NO3)2 + N2 + 2H2O
C) Cu + 4HNO3 3Cu(NO3)2 + NO + 2H2O
D) Cu + 2HNO3 Cu(NO3)2 + H2
E) 2Cu + 2HNO3 2CuNO3 + H2
Odgovor: A
Vidi odgovor na pitanje 118.
121. Ugljikov(II) oksid nastaje:
A) reakcijom mravlje i klorovodine kiseline
B) djelovanjem zraka na uareni koks
C) uvoenjem CO2 u sumpornu kiselinu
D) oksidacijom CO2
E) redukcijom ugljika
Odgovor: B
O2 + C CO2 + C 2CO Koks je, ustvari, ugljik.
122. ilska salitra je:
A) Na2CO3
B) NaIO3
C) NaNO3
D) Na2NO3
E) NaNO32H2O
Odgovor: C
ilskom salitrom nazivamo natrijev nitrat.
123. Oleum se naziva:
A) koncentrirana otopina sumporne kiseline
B) otopina sumporovog(IV) oksida u sumporastoj kiselini
C) otopina sumporovog(IV) oksida u sumpornoj kiselini
D) otopina sumporovog(VI) oksida u sumpornoj kiselini
E) otopina sumporovog(VI) oksida u sumpornoj kiselini
Odgovor: E
SO3 + H2SO4 H2S2O7
124. Raspadom vodikovog peroksida nastaje:
A) H2 + O2
B) H2O2 + H2O
C) H2O + H2
D) H2O + O2
E) H2O + O3
Odgovor: D
2H2O2 2H2O + O2

94
125. Bezvodni fluorovodik je pri sobnoj temperaturi:
A) tekuina bez boje
B) spoj elektronegativnih molekula
C) plin koji reagira s vodom
D) spoj koji dobro disocira
E) spoj vezan ionskom vezom
Odgovor: C
Bezvodni fluorovodik u otopini disocira:
HF + H2O H3O+ + F
Molekule fluorovodika prelaskom u vodenu otopinu ioniziraju to je bitna promjena,
odnosno kemijska reakcija kojom nastaje flurovodina kiselina.
126. Reakcije na dvostrukoj vezi zovu se reakcije:
A) supstitucije
B) esterifikacije
C) adicije
D) hidrolize
E) neutralizacije
Odgovor: C
H2C = CH2 + HCl H3C-CH2Cl
127. U ugljikovodike moemo ubrojiti:
A) propanon
B) propanol
C) gvanin
D) bakelit
E) etilen
Odgovor: E
H2C = CH2 eten ili etilen.
128. Eterima odgovaraju slijedee tvrdnje:
A) mogu nastati iz natrij-alkoksida i karbonatne kiseline
B) mogu nastati iz natrij-alkoksida i alkilhalogenida
C) mogu nastati iz natrij-alkoksida i klorovodine kiseline
D) kemijski su vrlo reaktivni
E) pri sobnoj temperaturi su plinovite tvari
Odgovor: B
R-CH2ONa + ClCH2-R R-CH2-O-CH2-R + NaCl
129. Acetaldehid nastaje
A) oksidacijom glikola
B) oksidacijom glicerola
C) oksidacijom etanola
D) zagrijavanjem kalcijevog acetata
E) adicijom vode na eten
Odgovor: C

95
2CH3CH2OH + O2 2CH3CHO + 2H2O
130. Aceton je:
A) nezasieni ugljikovodik
B) 2-butanon
C) spoj nastao dehidrogenacijom primarnog alkohola
D) spoj nastao dehidrogenacijom sekundarnog alkohola
E) spoj nastao iz kalcijevog karbida i vode
Odgovor: D

CH3 t, kat. CH3

CHOH C O + H2
CH3 CH3

131. Svojstva slabe kiseline ima:

A) ksilen
B) cikloheksan
C) cikloheksen
D) hidroksibenzen
E) brombenzen
Odgovor: D
Hidroksibenzen djelomino disocira u vodi dajui i vodikove (hidronium) ione nositelje
kiselih svojstava.
C6H5OH C6H5O + H+
132. Zagrijavanjem natrijevog formijata nastaje:
A) ugljikov(II) oksid i voda
B) ugljikov(IV) oksid i vodik
C) oksalna kiselina i voda
D) natrijev oksalat i voda
E) natrijev oksalat i vodik
Odgovor: E
2HCOONa NaOOCCOONa + H2
133. Voskovi su:
A) eteri viih alkohola
B) esteri viih karboksilnih kiselina
C) soli viih karboksilnih kiselina
D) poznati pod nazivom gliceridi
E) polimeri fenola i metanala
Odgovor: B
Voskovi su esteri masnih kiselina s dugim lancima i dugolananih alkohola.
134. Saharozi odgovaraju slijedee tvrdnje:
A) pokazuje reakcije na aldehide
B) spada u monosaharide
C) naziva se invertni eer

96
D) izomerna je s maltozom
E) izomerna je s celulozom
Odgovor: D
Saharoza i maltoza imaju istu molekulsku formulu (bruto-formula) a razliite strukture.
Molekulska formula ovih disaharida je C12H22O11, s tim da se molekula saharoze sastoji
od molekula glukoze i fruktoze a molekula maltoze od dvije molekule glukoze.
135. Glukozi odgovara slijedea tvrdnja:
A) sastavni je dio maltoze
B) ravninu polarizirane svjetlosti zakree nalijevo
C) u molekuli ima keto-skupinu
D) spada u pentoze
E) tvori soli glukozide
Odgovor: A
Vidi odgovor na pitanje 134.
136. Deuterij:
A) je izobar vodika
B) ima jezgru koja se sastoji samo od jednog protona
C) ima maseni broj 3
D) u prirodi se javlja u smjesi s 11 H
E) se razlikuje po kemijskom sastavu od obinog vodika
Odgovor: D
Vodik se u prirodi javlja u smjesi izotopa: obini vodik simbola 11 H ili H, teki vodik ili
deuterij simbola 21 H ili D (usporedi s pitanjem 57.).

137. Ako je relativna atomska masa joda Ar(I) = 126,9045, masa jednog atoma joda je:
A) 7,64251026 kg
B) 2,1071025 kg
C) 1,66051027 kg
D) 4,21441025 kg
E) 1,521025 kg
Odgovor: B
Ar(I) = 126,9045
ma(I) = ?
ma(I) = Ar(I)u = 126,90451,66051027 kg = 2,1071025 kg
138. Unutar periode periodinog sustava elemenata od 1. do nulte skupine:
A) energija ionizacije pada
B) poveava se radijus atoma
C) smanjuje se pozitivni naboj jezgre
D) raste pozitivni naboj jezgre
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: D

97
Unutar periode, vodoravnog retka u periodnom sustavu elemenata od 1. do nulte skupine
vidljivo je da raste redni broj, to je jednostavni odraz broja protona u jezgri; redni broj
atoma jednak je broju protona u atomu.
139. Atomi nemetala:
A) imaju malu energiju ionizacije
B) pokazuju afinitet prema elektronu
C) nalaze se u 2. skupini periodninog sustava elemenata
D) meusobno se spajaju u molekule ionskom vezom
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: B
Afinitet prema elektronu izraen je kod atoma malih promjera kojima u zadnjoj ljusci
nedostaje 1, 2, 3 ili 4 elektrona do stabilne elektronske konfiguracije, a to je karakteristi-
ka atoma nemetala.
140. Elektronegativnost:
A) raste unutar pojedine skupine od prve do sedme periode
B) u periodikom sustavu elemenata opada od prve do sedme skupine
C) je sposobnost atoma nekog elementa da oduzme elektrone atomu drugog elementa s
kojim se kemijski vezuje
D) ne ovisi o energiji ionizacije i afinitetu prema elektronu
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: C
Prema definiciji, elektronegativnost je sposobnost (snaga) atoma nekog elementa da vie
ili manje privlae elektrone vanjske ljuske drugih atoma s kojima je spojen.
141. Vodikova veza:
A) ostaje nepromijenjena kada se led tali zagrijavanjem
B) znatno je slabija od van der Waalsovih sila
C) mnogo je jaa od kovalentne veze
D) nije elektrostatike prirode
E) uvjetuje neobino visoko vrelite amonijaka
Odgovor: E
Asocijacija (povezivanje, udruivanje) molekula amonijaka, NH3 uzrokovana vodikovom
vezom uvjetuje neobino visoko vrelite amonijaka.
142. Koja od navedenih molekula nije polarna:
A) NH3
B) CH3Cl
C) NF3
D) SF6
E) HBr
Odgovor: D
U molekuli SF6 teite pozitivnih i negativnih naboja nalazi se na istom mjestu, a to ne
dovodi do polarizacije naboja na molekuli, odnosno ta molekula nije polarna.
143. Topljivost:
A) plinova poveava se s porastom temperature

98
B) plinova proporcionalna je tlaku plina iznad otopine
C) kisika je vea u toploj nego u hladnoj vodi
D) plinova se s povienjem tlaka smanjuje
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: B
to je vei tlak plina iznad otopine otapa se vea mnoina (koliina) plina.
144. Kiselo e reagirati vodena otopina:
A) Na2CO3
B) (NH4)2CO3
C) RCOONa
D) C6H5OH
E) CH3(CH2)11C6H4SO3Na
Odgovor: D
Vidi odgovor na pitanje 131.
145. Koji od navedenih spojeva ima svojstva soli:
A) CH3COOC2H5
B) C6H5Cl
C) CH3CH2ONa
D) Cu2C2
E) niti jedan od navedenih
Odgovor: D
Zbog razlike u elektronegativnosti izmeu ugljika i bakra, Cu2C2 ima mnogo slinosti s
ionskim kristalima a hidrolizom daje etin (acetilen):
Cu2C2 + 2H2O CuOH + HC CH
146. Oksidacijski broj:
A) kisika u peroksidima je 2
B) vodika u hidridima metala 1. skupine je +1
C) vodika u hidridima metala 2. skupine je +1
D) sumpora u SO42 je 2
E) svih jednostavnih iona jedanka je naboju iona
Odgovor: E
Oksidacijski broj samo jednostavnih, monoatomnih iona jednak je naboju iona, a tek poz-
navanje strukture sloenih iona omoguuje pravilno zakljuivanje o oksidacijskim
brojevima atoma u sloenim ionima.
147. Prilikom elektrolize:
A) iz vodenih otopina soli mogu se izluivati elementi 1. skupine periodnog sustava
elemenata
B) na elektrodama se od vie moguih kemijskih reakcija uvijek odvija ona reakcija koja
zahtijeva najvei utroak energije
C) talina soli elemenata 2. skupine periodnog sustava elemenata mogu se dobiti elementi
te skupine
D) vodenih otopina soli na anodi se izluuje vodik
E) vodenih otopina soli na katodi se oksidiraju molekule vode

99
 Odgovor: C
Elementi 2. skupine dobivaju se elektrolizom talina njihovih soli, npr.
CaCl 2
t
Ca 2+ + 2Cl
ANODA(+): 2Cl 2e Cl2
KATODA():Ca2+ + 2e Ca
148. Koja od navedenih kemijskih reakcija je redoks-reakcija:
A) CaO + CO2 CaCO3
B) H2CO3 + CaO CaCO3 + H2O
C) CO2 + C 2CO
D) CaO + 2H2CO3 Ca(HCO3)2 + H2O
E) HCO3 H+ + CO32
Odgovor: C
+4 2 0 +2 2
C O2 + C 2 C O
Redoks-reakcije su one reakcije kod kojih se odvija proces oksidacije, otputanja elektro-
na i proces redukcije, primanja elektrona to dovodi do promjene oksidacijskih brojeva
atoma elemenata u tim reakcijama:
+4 +2
C + 2e C
0 +2
C C + 2e
Napomena: Razlikuj simbol za oksidacijski broj, npr. +2 i 2, od simbola za naboj iona,
npr. 2+ i 2.
149. Broj strukturnih izomera heksana je:
A) 2
B) 3
C) 4
D) 5
E) 9
Odgovor: D

H3CCH2CH2CH2CH2CH3 H3CCHCH2CH2CH3 H3CCH2CHCH2CH3

CH3 CH3

CH3
H3C CH3
H3C C CH2 CH3 HC CH
H3C CH3
CH3

100
150. Metanal:
A) se dobiva iz etina
B) je bezbojan tekuina
C) nije topljiv u vodi
D) polimerizacijom daje cikliki trimer
E) upotrebljava se za proizvodnju bakelita
Odgovor: E
Metanal, formaldehid se upotrebljava za proizvodnju bakelita, fenol-formaldehidnog
kopolimera jednog od najstarijih industrijskih plastinih masa.
151. Butanon:
A) je metiletilketon
B) katalitikim hidriranjem daje 1-butanol
C) adira halogenvodike
D) sadri pet ugljikovih atoma
E) je plin
Odgovor: A
CH3 CO CH2CH3.
152. Spoj formule (HO)C6H4COOH:
A) dobiva se redukcijom toluena
B) je salicilna kiselina
C) dolazi u proteinima
D) je optiki aktivni spoj
E) koristi se kao gnojivo
Odgovor: B
2-hidroksibenzojeva kiselina ili salicilna kiselina.
153. Eteri:
A) nastaju reakcijom kiselina s alkoholima
B) se mogu prirediti reakcijom alkil halogenida i natrijevog alkoksida
C) reagiraju s elementarnim natrijem
D) su krute tvari bez mirisa
E) sadre =CO skupinu
Odgovor: B
RCH2Cl + NaOCH2R RCH2-O-CH2R + NaCl
154. C6H5OH
A) je bezbojna tekuina
B) nije topljiv u organskim otapalima
C) pokazuje lunata svojstva
D) je otrovan i djeluje baktericidno
E) ne reagira s NaOH
Odgovor: D
Hidroksibenzen, fenol je otrovan i njegova vodena otopina poznata je kao prvi dezinfici-
jens. Genetiari ga u svojim pokusima upotrebljavaju kao mutageno sredstvo.

101
155. Alkoksidi:
A) nastaju reakcijom alkalijskih oksida s vodom
B) s alkil halogenidima daju etere
C) ne reagiraju s vlagom iz zraka
D) nastaju iz aldehida i metalnih oksida
E) su aromatski spojevi
Odgovor: B
Vidi odgovor na pitanje 153.
156. Spoj formule C2H5Br:
A) je topljiv u vodi
B) je kruta tvar
C) nastaje iz etanola i bromovodine kiseline
D) dobiva se adicijom Br2 na eten
E) sa zrakom daje eksplozivnu smjesu
Odgovor: C
CH3CH2OH + HBr CH3CH2Br + H2O
157. Octena kiselina:
A) je jaa od trikloroctene kiseline
B) je optiki aktivni spoj
C) se oslobaa iz kalcijevog acetata djelovanjem natrijevog hidroksida
D) je hidroksi kiselina
E) se dobiva iz metanola i ugljikovog(II) oksida
Odgovor: E
CH 3OH + CO t,
kat.
CH 3COOH

158. Aminokiseline:
A) izgrauju masti
B) su topljive u vodi
C) u lunatoj otopini ponaaju se kao luine
D) izgrauju nukleinske kiseline
E) u kiseloj otopini otputaju proton
Odgovor: B
Aminokiseline otapanjem u vodi disociraju.
159. Jestivo ulje:
A) sadri oleinsku kiselinu
B) kuhanjem s luinom daje slobodne masne kiseline
C) je glicerolpalmitat
D) katalitikim hidriranjem daje sapune
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: A
Jestiva ulja su esteri glicerola i nezasienih masnih kiselina izmeu kojih se javlja i olein-
ska kiselina.

102
160. Spoj strukture R-CH2-O-SO2ONa:
A) koristi se kao umjetno gnojivo
B) je detergent
C) je sapun
D) je umjetna smola
E) koristi se kao otapalo za masti
Odgovor: B
Detergenti su po svojoj grai obino soli organsko-sulfonskih kiselina.
161. Saharoza:
A) pokazuje reakciju na aldehide
B) je polisaharid formule (C6H10O5)n
C) je graena od glukoze i galaktoze
D) hidrolizom s kiselinama daje invertni eer
E) je netopljiva u vodi
Odgovor: D
Naziv "invertni eer" za smjesu D-glukoze i L-fruktoze potjee od eksperimentalnog
podatka da se pri hidrolizi saharoze smjer optikog skretanja reakcijske smjese mijenja od
(+) do ().
162. Albumini:
A) su sloeni proteini
B) se razgrauju djelovanjem dijastaze
C) su netopljivi u vodi
D) se denaturiraju s ionima tekih metala
E) izgrauju nukleinske kiseline
Odgovor: D
Sile koje odreuju prirodnu trodimenzionalnu strukturu proteina prilino su slabe pa se
mogu pokidati grijanjem, promjenom pH, djelovanjem sredine (teki metali) itd, ime se
izaziva gubitak karakteristine bioloke aktivnosti proteina. Ovaj proces se naziva denatu-
racija.
163. Volumen vodika koji nastaje pirolizom 102 dm3 metana pri stanadardnim uvjetima
je:
A) 102 dm3
B) 4,55 dm3
C) 204 dm3
D) 44,8 dm3
E) 9,107 dm3
Odgovor: C
V(CH4) = 102 dm3 CH4 C + 2H2
V(H2) = ?
n(CH 4 ) 1
=
n( H 2 ) 2
n(H 2 ) = 2n(CH 4 )

103
Volumen plina ne zavisi o vrsti plina ve je upravo proporcionalan mnoini (koliini) pa
slijedi
V(H2) = 2V(CH4) = 2102 = 204 dm3.
164. Metan:
A) se u vodi dobro otapa
B) nastaje djelovanjem vode na aluminijjev karbid
C) adira klor
D) zapaljen na zraku razgrauje se na C i H2
E) nastaje djelovanjem cimaze na glukozu
Odgovor: B
Al4C3 + 12H2O 4Al(OH)3 + 3CH4.
165. Kromoproteini:
A) su jednostavni proteini
B) sastoje se od nukleotida
C) sadre spojeve metala
D) hidrolitiki se razgrauju do masnih kiselina
E) sadre adenin i timin meusobno vezane vodikovim vezama
Odgovor: C
Kromoproteini su spojevi proteina i spojeva metala koji im daju boju, npr. hemoglobin,
klorofil itd.
166. Unutar pojedine skupine periodnog sustava, poveanjem rednog broja:
A) radijus atoma pada
B) uvijek pada vrelite
C) pada energija ionizacije
D) raste elektronegativnost
E) raste afinitet prema elektronu
Odgovor: C
Unutar skupine periodnog sustava, poveanjem rednog broja atoma, zbog porasta radijusa
atoma raste udaljenost elektrona valentnih ljusaka od jezgre (koja ih privlai), time se
smanjuje energija odvoenja elektrona iz atoma tj. energija ionizacije.
167. Do disocijacije dolazi prilikom:
A) prelaska elektrine struje kroz otopinu
B) prelaska elektrine struje kroz metalni vodi
C) prolaska struje kroz talinu
D) otapanja tvari u vodi
E) usitnjavanja krutih tvari
Odgovor: D
Npr. NaCl Na+ + Cl
168. U N ljuski atoma moe biti najvie:
A) 8 elektrona
B) 10 elektrona
C) 18 elektrona

104
D) 32 elektrona
E) n2 elektrona
Odgovor: D
Maksimalni broj elektrona u odreenoj elektronskoj ljusci dan je izrazom 2n2 gdje je n
glavni kvantni broj ljuske. Za N ljusku (etvrtu ljusku od jezgre) n = 4 pa raun daje 242
= 32 elektrona.
169. Spoju tetraklorugljik odgovaraju slijedee tvrdnje:
A) sadri ugljik oksidacijskog broja 4
B) ionski je spoj
C) molekule su mu polarne
D) teita pozitivnog i negativnog naboja u molekuli su ista
E) u vrstom stanju je dobar vodi struje
Odgovor: D
Ako tankom mlazu tetraklorugljika primaknemo elektriki nabijeno tijelo mlaz se nee
otkloniti jer su teita pozitivnog i negativnog naboja u molekuli na istom mjestu,
odnosno molekula nije polarna i tada nema privlaenja.
170. Elektroliza je:
A) rastavljanje spoja na ione pomou elektrine struje
B) rastavljanje tvari djelovanjem elektrine struje
C) svojstvo elektrolita da provodi elektrinu struju
D) proces kod kojeg dolazi do oksidacije na katodi
E) proces rastavljanja na ione u vodenim otopinama
Odgovor: B
Po definiciji, elektroliza je rastavljanje neke tvari djelovanjem elektrine struje.
171. Tricij ima:
A) 1 proton, 1 elektron i 1 neutron
B) 1 proton, 2 elektrona i 1 neutron
C) 1 proton i dva elektrona
D) 1 proton, 1 elektron i 2 neutrona
E) 1 proton, 1 elektron i 3 neutrona
Odgovor: D
Tricij je izotop vodika koji u jezgri, osim jednog protona, ima i dva neutrona; simbol 31 H .

172. Kiselo djeluje vodena otopina:

A) amonijevog karbonata
B) natrijevog hidrogenkarbonata
C) natrijevog aluminata
D) natrijevog hidrogenfosfata
E) modre galice
Odgovor: E
Modra galica, bakrov(II) sulfat je sol slabe luine, Cu(OH)2 i jake kiseline, H2SO4, pa e
njena vodena otopina reagirati kiselo.

105
173. Otopina klorovodine kiseline koncentracije 0,001 mol dm3 ima:
A) pH = 1
B) pH = 2
C) pH = 3
D) pH = 4
E) pH = 5
Odgovor: C
HCl H+(H3O+) + Cl
c(HCl) = 0,001 mol dm3 = 103 mol dm3
pH = ?
n(HCl) 1
=
n( H + ) 1
n(H + ) = n(HCl) iz ega slijedi c(HCl) = c(H + )
c(H + ) 3 3
pH = log = log 10 mol dm = log 103 = 3
mol dm 3 mol dm 3

174. Za izluivanje jednog mola molekula klora na anodi potrebna je sljedea koliina
elektrike:
A) 48250 kulona
B) 96500 kulona
C) 193000 kulona
D) 289500 kulona
E) 386000 kulona
Odgovor: C
n(Cl2) = 1 mol ANODA(+): 2Cl Cl2 + 2e
Q=?
n (e ) 2
=
n(Cl 2 ) 1
n(e ) = 2n(Cl 2 ) = 2 1 = 2 mol
Ukupni naboj jednog mola elektrona iznosi 96500 kulona, a 2 mola 296500 = 193000
kulona.
175. Formula dinatrijevog hidrogenfosfata jest:
A) NaH2PO4
B) Na2HPO4
C) Na3PO4
D) NaHPO4
E) Na2PO4
Odgovor: B
NaH2PO4 natrijev dihidrogenfosfat;
Na2HPO4 dinatrijev hidrogenfosfat;
Na3PO4 trinatrijev fosfat.

106
176. U zemnoalkalijske metale ubrajaju se:
A) kalcij, kalij i stroncij
B) radij, berilij i magnezij
C) barij, kalij i stroncij
D) barij, bizmut i stroncij
E) berilij, bor i kalcij
Odgovor: B
Zemnoalkalijskim metalima nazvani su elementi 2. skupine periodnog sustava elemenata,
dakle, u ovom primjeru radij, berilij i magnezij.
177. Reakciju otapanja prikazuje slijedea jednadba:
A) 2Al(OH)3 Al2O3 + 3H2O
B) Al(OH)3 + OH Al(OH)4
C) Al3+ + 3OH Al(OH)3
D) Al2O3 + 3H2O 2Al(OH)3
E) Al(OH)4 Al(OH)3 + OH
Odgovor: B
Aluminijev hidroksid kao amfoterna tvar otapa se i u lunatim tvarima.
178. Kalcijevom karbonatu odgovara slijedea tvrdnja:
A) otapa se u istoj vodi
B) otapa se u povrinskoj vodi
C) taloi se iz vodene otopine hlaenjem
D) nalazi se u magnezitu
E) s vodom daje tzv. vapnenu vodu
Odgovor: B
CaCO3 + H2O + CO2 Ca2+ + 2HCO3
Povrinske vode sadre otopljenog CO2, te (stvarajui ugljinu, H2O + CO2 H2CO3)
prevode netopljivi kalcijev karbonat, CaCO3 u, u vodi topljivi, kalcijev hidrogenkarbonat.
179. Elektrolizom otopine bakrovog(II) klorida uz platinske elektrode:
A) dolazi do redukcije bakra na katodi
B) dolazi do oksidacije bakra na anodi
C) dolazi do stvaranja iona bakra i klora
D) ioni bakra i klora se udruuju u kristalnu reetku
E) na katodi se uzluuju mjehurii plina
Odgovor: A
ANODA (+): 2Cl Cl2 + 2e
KATODA (): Cu2+ + 2e Cu
Na katodi bakrov ion, Cu2+ je primio 2 elektrona, dakle, reducirao se.
180. Uranjanjem eljeza u otopinu srebrovog nitrata:
A) otopina poprima utu boju
B) otopina poprima modru broju
C) eljezo se oksidira
D) srebro se oksidira
E) eljezo prima elektrone

107
 Odgovor: C
2Ag+ + 2NO3 + Fe 2Ag + Fe2+ + 2NO3
Uranjanjem eljeza u otopinu srebrovog nitrata, Fe se oksidiralo tj. otpustilo je elektrone
dok se srebro, Ag+, reduciralo, tj. primilo elektrone:
Fe Fe2+ + 2e
2Ag+ + 2e 2Ag
Do ove reakcije dolazi zbog toga jer je vrijednost potencijala srebrne elektrode vea, pozi-
tivnija od potencijala eljezne elektrode (Voltin niz!).
181. Kiseline su:
A) spojevi s vodikom
B) tvari koje nastaju otapanjem oksida nemetala u vodi
C) tvari koje nastaju otapanjem oksida metala u vodi
D) tvari ijim otapanjem nastaju otopine veeg pH
E) tvari koje mijenjaju boju indikatora lakmusa u plavo
Odgovor: B
Npr. P4O10 + 6H2O 4H3PO4 - fosforna kiselina.
182. Elementarni silicij se dobiva redukcijom:
A) tetrajod silicija pomou koksa
B) silana pomou koksa
C) kremena pomou koksa
D) silikata pomou koksa
E) silicijevog karbida pomou koksa
Odgovor: C
Kremen, SiO2 s koksom, C daje silicij i ugljikov(II) oksid:
SiO2 + 2C Si + 2CO
183. Halogeni elementi su:
A) kisik, sumpor i fosfor
B) duik, fosfor i arsen
C) elementi sa sedam elektrona ukupno
D) elementi sa sedam elektrona u vanjskoj ljusci
E) elementi sa est elektrona u vanjskoj ljusci
Odgovor: D
Halogenim elementima nazivamo elemente 17. skupine periodnog sustava elemenata
(fluor, klor, brom, itd.), u koju su svrstani zato jer svi imaju 7 elektrona u zadnjoj ljusci i
time vrlo slina kemijska svojstva.
184. Pri djelovanju fluorovodine kiseline na staklo nastaje:
A) vrsti silicijev dioksid
B) plinoviti silicijev dioksid
C) vrsti silicijev tetraklorid
D) plinoviti silicijev tetrafluorid
E) vrsti kalcijev fluorid
Odgovor: D
Temeljna sirovina u proizvodnji stakla i u samom staklu je silicijev(IV) oksid, SiO2:

108
SiO2 + 4HF SiF4 + 2H2O
185. Elementarnom jodu odgovaraju slijedee tvrdnje:
A) istiskuje klor iz njegovih soli
B) istiskuje brom iz njegovih soli
C) nalazi se otopljen u morskoj vodi
D) pojavljuje se u obliku sivocrnih kristala
E) dobiva se iz jodida pomou jakih redukcijskih sredstava
Odgovor: D
Pojavni oblik elementarnog kristalnog joda su sivocrni kristali.
186. Alkini su spojevi ope formule:
A) CnH2n+2
B) CnH2n
C) CnH2n2
D) CnHn
E) CnHn+2
Odgovor: C
Npr. etin, n = 2
C2H222 = C2H2, strukturno HC CH
187. Izomerija je pojava koja pokazuje:
A) da postoje razliiti spojevi sa istom molekulskom formulom i istom strukturom
B) da se jedan te isti spoj pojavljuje u razliitim agregatnim stanjima
C) da postoje razliiti spojevi sa istom molekulskom formulom a razliitom strukturom
D) da spojevi iste molekulske formule imaju ista kemijska i fizikalna svojstva
E) da postoji vie spojeva sa istom funkcionalnom skupinom
Odgovor: C
Vidi odgovore na pitanja 54., 86., 104., 149.
188. U ciklike ugljikovodike spadaju:
A) detergenti
B) aspirin
C) bakelit
D) fenoksidi
E) ksileni
Odgovor: E
Ksileni sadre u svojoj grai ugljikove atome vezane prstenasto, cikliki. Npr. o-ksilen

CH3
CH3

189. Metanal je:

A) plin pri sobnoj temperaturi
B) tekuina pri sobnoj temperaturi
C) dobro organsko otapalo

109
D) drugi naziv za dimetilketon
E) tekuina koja se ne mijea s vodom
Odgovor: A
Fiziko svojstvo metanala, formaldehida je da je plin pri sobnoj temperaturi,dobro topljiv
u vodi.
190. Zagrijavanjem kalcijevog acetata nastaje:
A) kalcijev hidroksid i octena kiselina
B) kalcijev hidrogenacetat
C) kalcijev karbonat i kalcij-formijat
D) kalcijev karbonat i aceton
E) kalcij-oksid i aceton
Odgovor: D
Ca(CH3COO)2 CaCO3 + CH3COCH3
191. U aromatske kiseline se ubrajaju slijedee kiseline:
A) maslana
B) karbolna
C) malonska
D) alanin
E) salicilna
Odgovor: E

COOH
OH

Kako u svom sastavu salicilna kiselina, 2-hidroksibenzojeva kiselina ima i benzenski prs-
ten i karboksilnu skupinu ubraja se u aromatske kiseline.
192. Glicerol je:
A) halogeni derivat propana
B) hidroksilni derivat propana
C) smjesa parafina
D) jedan od fenola
E) jaki eksploziv
Odgovor: B
Drugi naziv za glicerol je 1,2,3-trihidroksipropan pa mu samo ime ukazuje da je hidroksi-
derivat propana.
193. Karboksilnu skupinu sadri:
A) adenin
B) alanin
C) timin
D) formalin
E) karbolna kiselina
Odgovor: B
CH3CHNH2COOH, alanin.

110
194. Fruktoza je:
A) monosaharid formule C6H10O5
B) monosaharid formule C6H11O6
C) disaharid formule C6H12O6
D) spoj formule C6H12O6 s aldehidnom skupinom
E) spoj formule C6H12O6 s keto-skupinom
Odgovor: E
Molekulska formula fruktoze je C6H12O6, a sadri i jednu keto (karbonilnu skupinu), vidi
odgovor na pitanje 13.
195. Pozitivan test s Fehlingovim reagensom pokazuje:
A) aceton
B) saharoza
C) metanol
D) glukoza
E) celuloza
Odgovor: D
Glukoza od navedenih spojeva jedina ima aldehidnu skupinu reduktivnih svojstava pa s
Fehlingovim reagensom, blagim oksidansom daje pozitivan test.
196. Vodik:
A) u reakciji s R2C=O daje primarni alkohol
B) se u prirodi javlja kao smjesa izotopa 11 H i 21H
C) se javlja u obliku 2 izotopa koji s drugim elementima tvore razliite kemijske spojeve
D) ima masu 9,1091031 kg
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: B
Vidi odgovore na pitanja 136. i 57.
197. Relativne atomske mase:
A) elemenata su cijeli brojevi
B) istih izotopa vee su od zbroja masa protona i neutrona koji izgrauju dotini atom
C) istih izotopa manje su od zbroja masa protona koji izgrauju dotini atom
D) mogu se izraunati ako je poznat sastav smjesa izobara odreenog elementa
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: E
Relativne atomske mase su brojevi koji nam kau koliko su puta mase atoma pojedinih
elemenata vee od unificirane atomske jedinice mase, 1,661027 kg.
198. Zemnoalkalijski metali:
A) u posljednoj ljusci imaju jedan elektron
B) s vodom stvaraju kiseline
C) s halogenim elementima ne reagiraju
D) s vodom stvaraju luine
E) nalaze se u 1. skupini periodinog sustava elemenata
Odgovor: D
Npr. Ca + 2H2O Ca(OH)2 + H2

111
199. Skupina periodinog sustava elemenata sadri atome:
A) s istim brojem ljusaka
B) s jednakim brojem elektrona u posljednoj ljusci
C) razliitih kemijskih svojstava
D) kojima se smanjuje radijus atoma s poveanjem rednog broja elementa
E) kojima se poveava energija ionizacije s poveanjem rednog broja elementa
Odgovor: B
Vidi odgovor na pitanje 48.
200. Koliki je maseni udio eljeza u hemoglobinu ako svaka molekula hemoglobina
sadri 4 atoma eljeza: (Mr hemoglobina = 68000, Ar(Fe) = 55,85):
A) 0,33 %
B) 0,08 %
C) 1,3 %
D) 0,02 %
E) 33 %
Odgovor: A
Mr(HGLB) = 68000
Ar(Fe) = 55,85
w(Fe, HGLB) = ?
4 Ar (Fe) 4 55,85
w(Fe, HGLB) = = = 0,0033 = 0,33 %
M r (HGLB) 68000

201. Halogeni elementi:

A) u molekulama hidrida vezani su s atomima vodika dvostrukom kovalentnom vezom
B) su elementi skupine 16 periodnog sustava elemenata
C) su male elektronegativnosti
D) sa metalima stvaraju soli
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: D
Halogeni elementi fluor, klor, brom, itd. s metalima daju soli NaCl, AlCl3, KBr, itd.
202. Van der Waalsove sile:
A) ne dolaze do izraaja u tekuinama i kristalima
B) ovise o veliini molekula
C) nisu elektrine prirode
D) su znatno jae od vodikove veze
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: B
Slabe van der Waalsove sile meu molekulama su upravo proporcionalne veliini
molekula.
203. Koja od navedenih tvrdnji je tona:
A) kationi su redovito vei od aniona
B) koordinacijski broj kationa ne ovisi o njegovoj veliini
C) otapanje veine plinova u vodi je endotermna reakcija
D) topljivost plinova se smanjuje s porastom temperature

112
E) topljivost plinova u tekuinama ne ovisi o tlaku
Odgovor: D
Izmeu ostalog, eksperimentalno je utvreno da se topljivost plinova smanjuje s porastom
temeprature, jer se poveava kinetika energija molekula.
204. Ionski kristali:
A) su kristali dijamanta
B) odlikuju se vrlo niskom temperaturom talita
C) se ne kalaju smjerom ravnih ploha
D) u vrstom stanju ne vode elektrinu struju
E) karakteristini su za plemenite plinove
Odgovor: D
Ionski kristali u vrstom stanju ne provode elektrinu struju jer u njima nema pokretljivih
elektrinih naboja.
205. Koji od nabrojenih metala ne reagira s razrjeenom otopinom duine kiseline:
A) Cu
B) Fe
C) Mg
D) Ag
E) Al
Odgovor: E
Djelovanje duine kiseline, bilo razrjeene, bilo koncentrirane na aluminij je toliko sporo
da se za nju obino kae da ne djeluje na aluminij. U USA se duina kiselina transportira
u posudama od aluminija.
206. Amonijev ion:
A) je oksidans
B) u reakciji s NO2 daje elementarni duik
C) sadri duik s oksidacijskim brojem +3
D) nastaje disocijacijom karbamida
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: B
NH4+ + NO2 N2 + 2H2O
207. Elektrolizom vodene otopine NaCl:
A) dobiva se klorovodik
B) na anodi se razvija vodik
C) na katodi se razvija kisik
D) na katodi se reduciraju molekule vode
E) na katodi se izluuje elementarni natrij
Odgovor: D
Natrij je alkalijski metal, stoga vidi odgovor na pitanje 7.
208. Energijski nivoi:
A) koji su popunjeni elektronima zovu se vodljiva vrpca
B) koji su prazni zovu se valentna vrpca

113
C) u kristalima metala toliko su udaljeni jedni od drugih da elektroni ne mogu bez zapreke
prelaziti iz valentne vrpce u vodljivu vrpcu
D) u kristalima metala bliski su po energiji
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: D
Atomi metala vrlo su gusto pakirani u kristalnoj reetki pa se jako preklapaju vanjske s, p
i d orbitale susjednih atoma. Enegretski nivoi delokaliziranih (obzirom na svoju jezgru)
vanjskih elektrona meusobno se vrlo malo razlikuju po energiji i stoga ine energetske
vrpce.
209. Mjed je:
A) vrsta otopina bakra u cinku
B) vrsta otopina cinka u bakru
C) intermetalni spoj sastava CuZn
D) intermetalni spoj sastava CuAl2
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: B
Mjed ili mesing je legura, vrsta otopina bakra i cinka razliitih odnosa.
210. Heksan:
A) je plin bez boje
B) reagira s kiselinama i luinama
C) ima 5 strukturnih izomera
D) mijea se s vodom
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: C
Vidi odgovor na pitanje 149.
211. Etin:
A) je manje aktivan od etana
B) se koristi za dobivanje etanala
C) je na sobnoj temperaturi tekuina
D) nastaje oduzimanjem vode etanola
E) polimerizacijom daje polietilen
Odgovor: B
HC CH + H2O CH3CHO
212. Spojevi formule R-ONa:
A) nastaju reakcijom kiselina s NaOH
B) ne reagiraju s vlagom iz zraka
C) uvaju se samo u suhoj atmosferi
D) u reakciji s alkil-halogenidima daju estere
E) su sapuni
Odgovor: C
U vlanoj atmosferi reagiraju s vodom. R-ONa + H2O ROH + NaOH

114
213. Eteri:
A) su kemijski vrlo aktivni spojevi
B) nisu zapaljivi
C) imaju vrelita via od odgovarajuih alkohola
D) dobivaju se dehidratacijom alkohola
E) ostvaruju vodikove veze meu molekulama
Odgovor: D
Vidi odgovor na pitanje 50.
214. Alkoholi:
A) reagiraju s NaOH
B) oduzimanjem vode prelaze u estere
C) pokazuju lunata svojstva
D) s halogenidnim kiselinama daju alkil-halogenide
E) s vie od 11 ugljikovih atoma su tekuine topljive u vodi
Odgovor: D
Vidi odgovor na pitanje 156.
215. Neutralno e reagirati otopina:
A) C6H5OH
B) CH3COONa
C) NaHCO3
D) (NH4)2CO3
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: D
Neutralno e reagirati otopina amonijevog karbonata jer je to sol slabe kiseline i slabe
luine.
216. Kisik se nalazi u molekuli:
A) adenina
B) benzena
C) austenita
D) voska
E) kriolita
Odgovor: D
Po svojoj grai voskovi spadaju u estere ope formule RCOOR' gdje su R i R'
dugolanani ugljikovi radikali.
217. Arsen:
A) je metaloid
B) dolazi u tri modifikacije
C) je zemnoalkalijski metal
D) u hidridu ima oksidacijski broj +2
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: A
Arsen je polumetal, metaloid jer nema izrazite osobine ni metala ni nemetala. To je jedan
od elemenata koji po svojim svojstvima ini prijelaz izmeu metala i nemetala.

115
218. Oleinska kiselina:
A) je spoj formule CH3(CH2)14COOH
B) je aminokiselina
C) kuhanjem s NaOH daje sapun
D) hidriranjem prelazi u palmitinsku kiselinu
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: C
CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH + NaOH CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COONa + H2O
219. Acetilsalicilna kiselina:
A) sadri duik
B) je spoj strukture CH3COC6H3OHCOOH
C) kuhanjem s NaOH daje sapun
D) nastaje redukcijom salicilne kiseline
E) u vodenoj otopini dolazi pod nazivom formalin
Odgovor: B
220. Etanal:
A) je plin otra mirisa
B) ne reagira s Fehlingovim reagensom
C) se dobiva iz etina
D) nije topljiv u vodi
E) upotrebljava se za proizvodnju bakelita
Odgovor: C
Vidi odgovor na pitanje 211.
221. Aminokiseline:
A) u kiseloj otopini ponaaju se kao kiseline
B) nisu topljive u vodi
C) otapaju se u organskim otapalima
D) povezuju se -CO-NH- vezom
E) sastojci su nukleotida
Odgovor: D
Vidi odgovor na pitanje 55.
222. Koji od navedenih spojeva nije topljiv u vodi:
A) alanin
B) HOOC-COOH
C) glukoza
D) (RCOO)2Ca
E) HCHO
Odgovor: D
223. Volumen vodika potreban za katalitiko hidrogeniranje 11,2 m3 propena pri
standardnim uvjetima je:
A) 0,5 m3
B) 22,4 dm3
C) 11,2 m3

116
D) 3,7 m3
E) 21,02 m3
Odgovor: C
V(propen) = 11,2 m3 CH3CH=CH2 + H2 CH3CH2CH3
V(H2) = ?
n(propen) 1
=
n( H 2 ) 1
n(H 2 ) = n(propen)
Volumen plina ne zavisi o vrsti plina ve je proporcionalan mnoini pa moemo pisati:
V(H2) = V(propen) = 11,2 m3.
224. Ulja:
A) su esteri viih masnih kiselina i viih alkohola
B) nastaju reakcijom izmeu dikarboksilnih kiselina i 1,2-etandiola
C) sadre samo zasiene masne kiseline
D) sadre oleinsku kiselinu
E) kiselinom hidrolizom daju sapune
Odgovor: D
Oleinska kiselina, u razliitim masenim udjelima, sastavni je dio raznih ulja.
225. Albumini:
A) su netopljivi u vodi
B) osim aminokiselina sadre i molekule spojeva metala
C) se dodatkom soli tekih metala denaturiraju
D) se razgrauju djelovanjem dijastaze
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: C
Vidi odgovor na pitanje 162.
226. U M ljuski atoma moe biti najvie
A) 8 elektrona
B) 10 elektrona
C) 16 elektrona
D) 18 elektrona
E) 32 elektrona
Odgovor: D
Maksimalni broj elektrona u odreenoj ljusci atoma izrauna se pomou izraza 2n2 gdje je
n glavni kvantni broj ljuske.
Za M ljusku (treu ljusku od jezgre) n = 3 pa raun daje 232 = 18 elektrona.
227. Odnos promjera jezgre prema promjeru atoma iznosi:
A) 1 : 10
B) 1 : 100
C) 1 : 1000
D) 1 : 10000
E) 1 : 100000
Odgovor: D

117
Znai, kad bi jezgru atoma mogli poveati da joj polumjer iznosi 1 cm promjer najmanjeg
atoma bio bi 100 metara.
228. Avogadrova konstanta odgovara omjeru:
A) mase i koliine tvari
B) broja molekula i koliine tvari
C) molarne mase i koliine tvari
D) broja molekula i Avogadrova broja
E) Avogadrova broja i mase tvari
Odgovor: B
Vidi odgovor na pitanje 46.
229. Topljivost tvari:
A) ovisi o zasienosti otopine
B) ovisi o vrsti otapala
C) uvijek raste povienjem temperature
D) ovisi o stupnju hidratizacije tvari
E) je uvijek povezana s disocijacijom
Odgovor: B
Poznato je da polarna otapala bolje otapaju tvari polarnog karaktera, a nepolarna otapala
nepolarnog.
230. Za potpunu neutralizaciju 1,5 mola H2SO4 treba:
A) 0,5 mola kalcijevog hidroksida
B) 1 mola kalcijevog hidroksida
C) 1,5 mola kalcijevog hidroksida
D) 2 mola kalcijevog hidroksida
E) 3 mola kalcijevog hidroksida
Odgovor: C
n(H2SO4) = 1,5 mol H2SO4 + Ca(OH)2 CaSO4 + 2H2O
n[Ca(OH)2] = ?
n[Ca(OH)2 ] 1
= n[Ca(OH)2 ] = n(H 2SO 4 ) = 1,5 mol
n(H 2SO 4 ) 1

231. Uz istu koncentraciju otopljene tvari najvii pH imat e otopina:

A) KOH
B) NH3
C) CH3COOH
D) H2SO4
E) HCl
Odgovor: A
KOH je jaka luina, a NH3 slaba pa e stoga disocijacijom KOH dati vei broj hidroksilnih
iona odnosno vii pH. Ostali spojevi su kiseline.
232. Lunato e djelovati otopina:
A) etanola
B) natrijevog acetata

118
C) natrijevog klorida
D) amonijevog sulfata
E) natrijevog sulfata
Odgovor: B
Natrijev acetat sol je jake luine NaOH i slabe octene kiseline, CH3COOH pa e vodena
otopina ove soli djelovati lunato.
233. Alkalijskim metalima odgovaraju slijedee tvrdnje:
A) po kemijskoj aktivnosti jednaki su zemnoalkalijskim metalima
B) talita su im via od susjednog zemnoalkalijskog metala
C) stvaraju metalne kristalne reetke
D) u dodiru sa zrakom i vlagom prevlae se zatitnom oksidnom prevlakom
E) odlikuju se velikim molarnim energijama ionizacije
Odgovor: C
Kao i ostali metali u vrstom stanju alkalijski metali stvaraju metalne kristalne reetke.
234. Kristal magnezijevog oksida:
A) izgraen je od atoma magnezija i kisika
B) ima nisko talite
C) ima izrazito visoko talite
D) u vrstom stanju nije ioniziran
E) spada u molekulske kristale
Odgovor: C
Magnezijev oksid se poinje taliti na 2800C pa se upotrebljava za oblaganje metalurkih
pei, izradu posuda za arenje i slino.
235. Spoj kalcija jest:
A) CaOH
B) Ca2OH
C) Ca(OH)2
D) Ca2O
E) Ca2O3
Odgovor: C
Kalcij, Ca je pozitivno dvovalentan, a hidroksidna skupina negativno jednovalentna pa
spoj formule Ca(OH)2, jedini od navedenih primjera, postoji.
236. Aluminatu odgovaraju slijedee tvrdnje:
A) otapa se u luini
B) otapa se u kiselini
C) nastaje u jako lunatim otopinama
D) nastaje u jako kiselim otopinama
E) nastaje djelovanjem ivinog(II) klorida na aluminij
Odgovor: C
Al(OH)3 + OH Al(OH)4
237. Pri elektrolizi otopine bakrovog(II) klorida:
A) na katodi se oksidira bakar

119
B) na katodi tee proces redukcije
C) na katodi se izluuje klor
D) anoda poprima crvenu boju
E) na katodi se izluuje vodik
Odgovor: B
KATODA (): Cu2+ + 2e Cu
ANODA (+): 2Cl 2e Cl2
Na katodi bakar, Cu2+ prima elektrone, dakle vri se njegova redukcija.
238. Bakar je sadran u mineralu:
A) cementitu
B) magnetitu
C) malahitu
D) martenzitu
E) austenitu
Odgovor: C
Formula malahita je CuCO3Cu(OH)2.
239. Tona je tvrdnja:
A) oksidacijski broj kisika je uvijek jednak (2)
B) oksidacijski broj vodika je uvijek jednak (+1)
C) zbroj oksidacijskih brojeva u sloenim ionima mora biti jednak nuli
D) oksidacijski broj jednostavnih iona jednak je naboju iona
E) u spojevima s kovalentnom vezom oksidacijski broj se ne moe odrediti
Odgovor: D
Vidi odgovor na pitanje 146.
240. Dobar vodi elektrine struje je:
A) silicij pri niskoj temperaturi
B) vrsti natrijev klorid
C) dijamant
D) grafit
E) vrsti magenzijev oksid
Odgovor: D
Kod grafita 4 elektrona jednog C-atoma ine 3 kovalentne veze s tim da je jedan elektron
na svaki C-atom pokretljiv to omoguuje elektrinu vodljivost.
241. Ugljikovu(IV) oksidu odgovaraju slijedee tvrdnje:
A) njegov volumni udio u zraku iznosi 0,3 %
B) laki je od zraka
C) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog karbonata
D) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog hidroksida
E) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog formijata
Odgovor: C
Jedna od faza proizvodnje Na2CO3 je uvoenje CO2 u amonijanu otopinu NaCl do zasi-
enja:
NH4+ + OH + CO2 NH4+ + HCO3.

120
242. Otapanjem jednog mola fosforovog(V) oksida u vodi nastaju:
A) dva mola fosforne kiseline
B) tri mola fosforne kiseline
C) etiri mola fosforne kiseline
D) pet mola fosforne kiseline
E) est mola fosforne kiseline
Odgovor: C
n(P4O10) = 1 mol P4O10 + 6H2O 4 H3PO4
n(H3PO4) = ?
n(P4 O10 ) 1
=
n(H 3 PO 4 ) 4
n(H 3 PO 4 ) = 4n(P4 O10 ) = 4 1 = 4 mol

243. Pri sobnoj temperaturi sumpor je:

A) plin ute boje
B) bezbojna tekuina
C) vrsta tvar ute boje
D) vrsta tvar bijele boje
E) otrovni spoj
Odgovor: C
244. Natrijev jodat ima formulu:
A) NaI
B) NaIO
C) NaIO2
D) NaIO3
E) NaIO4
Odgovor: D
Natrijev jodat sol je jodne kiseline HIO3.
245. Najelektronegativniji element je:
A) fluor
B) klor
C) brom
D) jod
E) astat
Odgovor: A
Atomi fluora su najmanji atomi kojima do stabilne elektronske konfiguracije (oktet) nedo-
staje 1 elektron to je sve razlog najvee elektronegativnosti.
246. Izomeri su mogui kod slijedeih spojeva:
A) propana
B) propena
C) acetilena
D) butadiena
E) butatriena

121
 Odgovor: D
CH3CH=C=CH2 CH2=CH-CH=CH2
247. Cikloheksan je:
A) spoj izomeran benzenu
B) jedan od ugljikovodika
C) aromatski spoj
D) nezasieni spoj
E) spoj formule C6H10
Odgovor: B
Cikloheksan, C6H12.
248. Alkil-halogenid nastaje u reakciji:
A) alkohola s natrijevim kloridom
B) alkohola s bromovodinom kiselinom
C) benzena s bromovodinom kiselinom
D) karboksilne kiseline s halogenom
E) aldehida s halogenom
Odgovor: B
RCH2OH + HBr RCH2Br + H2O
249. Formaldehidu odgovaraj slijedea tvrdnja:
A) to je lakohlapljiva tekuina
B) to je plin bez boje i mirisa
C) nastaje oksidacijom metanala
D) nastaje oksiadacijom metanola
E) stvara soli formijate
Odgovor: D
Vidi odgovor na pitanje 36.
250. Aceton nastaje pri:
A) hidrogenaciji sekundarnih alkohola
B) hidrogenaciji 2-propanola
C) dehidrogenaciji 2-propanola
D) dehidrataciji 2-propanola
E) zagrijavanju kalcijevog formijata
Odgovor: C
Vidi odgovor na pitanje 130.
251. Benzoati su:
A) hidroksilni derivati benzena
B) derivati benzojeve kiseline
C) soli benzojeve kiseline
D) soli viih masnih kiselina
E) aromatski ugljikovodici
Odgovor: C

122
252. Opa formula zasienih alifatskih dikarboksilnih kiselina, gdje je n = 0, 1, 2, 3... itd.,
jest:
A) CnH2n+1(COOH)2
B) CnH2n+1COOH
C) (CH2)nCOOH
D) (CH2)n(COOH)2
E) (CH2)n(COOH)n
Odgovor: D
Ove spojeve karakteriziraju: dvije karboksilne skupine, COOH; jednostruke veze meu C-
atomima; ostale veze C-atoma zasiene su vodikom. Navedeno se simboliki pie kao u
odgovoru.
253. Aminokiseline:
A) se mogu ponaati kao kiseline i kao baze
B) se mogu meusobno povezivati preko kisika
C) sudjeluju u izgradnji nukleinskih kiselina
D) sudjeluju u izgradnji dekstrina
E) se dobro tope u organskim otapalima
Odgovor: A
Vidi odgovor na pitanje 51.
254. Hidrolizom saharoze nastaju:
A) dvije molekule glukoze
B) vie molekula glukoze
C) dvije molekule glukoze i jedna fruktoze
D) jedna molekula glukoze i jedna fruktoze
E) vievalentni alkohol i ugljikov(IV) oksid
Odgovor: D
Saharoza je disaharid koji se sastoji od kemijski vezanih monosaharida glukoze i fruktoze
pa e hidrolizom i nastati glukoza i fruktoza.
255. Kod ketoza formule C6H12O6 broj moguih stereoizomera iznosi:
A) 4
B) 8
C) 12
D) 18
E) 20
Odgovor: B
Najvei broj stereoizomera moe se izraunati pomou formule 2n, gdje je n broj kiralnih
sredita (asimetrinih C-atoma). Kod traenih ketoza (jedna od njih je i fruktoza) n = 3
(vidi odgovor na pitanje 13.) pa je 23 = 8 stereoizomera.
256. Elektroni:
A) suprotnog spina ne mogu biti u istoj orbitali
B) unutar jedne ljuske imaju istu energiju
C) u ljuski koja je blie jezgri imaju veu energiju
D) iste orbitale imaju suprotne spinove

123
E) tee da se raspodjele na to manje orbitale
Odgovor: D
Svaka orbitala moe sadravati najvie dva elektrona po svemu jednakih osim to su im
spinovi antiparalelni (suprotni).
257. Oksidacija je proces kod kojeg dolazi do:
A) poveanja negativnog naboja
B) primitka elektrona
C) primitka vodika
D) primitka protona
E) gubitka elektrona
Odgovor: E
Gubitak ili otputanje elektrona definirano je kao reakcija oksidacije.
258. Skruivanje je:
A) egzoterman proces
B) proces pri kojem se poveava gustoa tvari
C) brz proces praen apsorpcijom topline
D) nita od navedenog nije tono
Odgovor: A
estice tvari u krutom stanju se manje gibaju nego estice iste tvari u tekuem stanju pa je
i sadraj energije u krutinama manji od sadraja energije iste tvari kad je ona u tekuem
stanju. Dakle, tvar u tekuem stanju mora osloboditi energiju (toplinu) da bi prela u kruto
stanje.
259. Do stvaranja dipola dolazi zbog:
A) otapanja tvari u vodi
B) razlike u elektronegativnosti vezanih atoma
C) razlike u valentnosti vezanih atoma
D) reakcije s vodom
E) disocijacije
Odgovor: B
Vidi odgovor na pitanje 109.
260. Afinitet elementa prema elektronu:
A) jednak je za sve elemente iste skupine periodnog sustava
B) jednak je za sve elemente iste periode
C) raste s poveanjem rednog broja elementa iste skupine
D) pada s poveanjem rednog broja elementa iste periode
E) vei je kod nemetala nego kod metala
Odgovor: E
Vidi odgovor na pitanje 139.
261. Podljuska:
A) d ima vie od 10 elektrona
B) p ima najvie 4 elektrona
C) f ima vie od 14 elektrona
D) ima ogranien broj elektrona

124
E) nema ogranien broj elektrona
Odgovor: D
Podljuske ili energetski podnivoi sadre ogranien broj orbitala, s podljuska jednu orbita-
lu, p podljuska tri, d pet, f sedam. Svaka orbitala daje rjeenje za najvie 2 elektrona pa e
s podljuska imati najvie 2 elektrona, p podljuska est, d deset, f etrnaest elektrona.
262. U molekuli duika atomi su povezani:
A) ionskom vezom
B) preko jednog para elektrona
C) preko dva para elektrona
D) preko tri para elektrona
E) preko etiri para elektrona
Odgovor: D
N N
Atomi duika povezani su meusobno trostrukom kovalentnom vezom (3 para elektrona).
263. Otopina klorovodine kiseline koncentracije 1101 mol dm3 ima:
A) pH = 1
B) pH = 2
C) pH = 12
D) pH = 13
E) pH = 14
Odgovor: A
c(HCl) = 101 mol dm3
pH = ?
HCl H+ + Cl
n(HCl) 1
=
n(H+) 1
n(H+) = n(HCl) c(H+) =c(HCl) =101 mol dm3

Prema definiciji
c(H + ) 1 3
pH = log = log 10 mol dm = log 101 = 1
mol dm 3 mol dm 3

264. Za potpunu neutralizaciju 0,3 mola sumporne kiseline treba:
A) 0,15 mola kalijevog hidroksida
B) 0,3 mola kalijevog hidroksida
C) 0,6 mola kalijevog hidroksida
D) 0,9 mola kalijevog hidroksida
E) 1,2 mola kalijevog hidroksida
Odgovor: C

125
n(H2SO4) = 0,3 mol
n(KOH) = ?
H2SO4 + 2KOH K2SO4 + 2H2O
n(H 2 SO 4 ) 1
=
n(KOH) 2
n(KOH) = 2n(H 2 SO 4 ) = 2 0,3 = 0,6 mol

265. Kiselo djeluje vodena otopina:

A) NH3
B) (NH4)2CO3
C) NH4Cl
D) NaHCO3
E) Na2CO3
Odgovor: C
Amonijev klorid je sol slabe luine, NH4OH i jake kiseline, HCl pa e njegova vodena
otopina reagirati kiselo.
266. Kemijske karakteristike magnezija su:
A) u prirodi se nalazi samo u elementarnom stanju
B) javlja se u mineralu martenzitu
C) zbog tvrdoe slui za izradu predmeta
D) gradi ionske divalentne spojeve
E) kemijski je aktivniji od kalcija
Odgovor: D
Magnezij, Mg u zadnjoj ljusci ima dva elektrona koja u reakcijama otputa da bi postigao
stabilnu elektronsku konfiguraciju. Otputanjem dva elektrona (oksidacijom) magnezij
postaje divalentno pozitivan:
Mg Mg2+ + 2e
267. Ope karakteristike amfoternih elemenata jesu:
A) njihovi hidroksidi reagiraju samo s luinama
B) njihovi hidroksidi reagiraju samo s kiselinama
C) njihovi hidroksidi reagiraju samo s vodom
D) njihovi hidroksidi reagiraju i s kiselinama i s luinama
E) nijedan odgovor nije toan
Odgovor: D
Npr. Al(OH)3 + OH Al(OH)4
Al(OH)3 + 3H+ Al3+ + 3H2O
268. Spoj Ca(HCO3)2 je:
A) kalcijev karbonat
B) soda
C) mineral kalcit
D) sadra
E) jedna sol

126
 Odgovor: E
Ca(HCO3)2 je sol iji je naziv kalcijev hidrogenkarbonat.
269. Bakar je element koji je:
A) u svim spojevima dvovalentan
B) u svim spojevima jednovalentan
C) u spojevima najee jednovalentan
D) dobar vodi topline
E) u istom stanju krhak
Odgovor: D
Bakar je metal i kao dobar vodi topline upotrebljava se za izradu raznih grijaa, hladnja-
ka, kotlova, itd.
270. Pri dobivanju aluminija elektrolizom taline:
A) upotrebljavaju se elektrode od tankog aluminija
B) kao talina slui natrijev aluminat
C) na anodi se izluuje kisik
D) na anodi se izluuje klor
E) kao katoda slui eljezna ploa
Odgovor: C
KATODA (): 4Al3+ + 12e 4Al
ANODA (+): 6O2 3O2 + 12e
Kisik nastao na anodi neprestano reagira s materijalom elektrode, ugljikom dajui CO2.
271. U reakciji 2H2SO4 + Cu CuSO4 + SO2 + H2O
A) bakar je djelovao oksidativno
B) bakar se je reducirao
C) sumpor se je reducirao
D) vodik je djelovao reduktivno
E) kisik je djelovao oksidativno
Odgovor: C
+1 +6 2 0 +2 +6 2 +4 2
H 2 S O 4 + Cu Cu S O 4 + S O 2 + H 2 O
Jedan od atoma sumpora preao je iz stanja s oksidacijskim brojem +6 u stanje s
oksidacijskim brojem +4 primivi 2 elektrona odnosno reduciravi se to je karakteristika
oksidativnih sredstava.
272. Voda se omekava dodatkom:
A) kalcijevog hidroksida i natrijevog karbonata
B) natrijevog hidroksida i magnezijevog karbonata
C) natrijevog hidroksida i kalcijevog karbonata
D) natrijevog hidrogenkarbonata i magnezijevog klorida
E) magnezijevog hidrogenkarbonata i natrijevog hidroksida
Odgovor: A
Voda se moe omekati uklanjanjem Ca2+ i Mg2+iona. To se postie dodatkom kalcijevog
hidroksida pri emu se taloi netopljivi CaCO3 i Mg(OH)2.
Ca2+ + 2HCO3 + Ca2+ + 2OH 2CaCO3 + H2O

127
 Mg2+ + Ca(OH)2 Ca2+ + Mg(OH)2
Viak Ca2+ iona uklanja se dodatkom natrijevog karbonata.
Ca2+ + Na2CO3 2Na+ + CaCO3
273. Volumni udio duika u atmosferi iznosi oko:
A) 89 %
B) 87 %
C) 78 %
D) 21 %
E) 12 %
Odgovor: C
274. Svi halogeni elementi:
A) mogu u spojevima imati pozitivni oksidacijski broj
B) su kod sobne temperature u istom agregatnom stanju
C) imaju isti broj elektrona
D) mogu meusobno graditi dipolne molekule
E) tvore dvoatomske molekule
Odgovor: E
Npr., Cl2, Br2, itd.
275. Pri otapanju fluora u vodi:
A) ne dolazi do kemijske promjene
B) dolazi do stvaranja kationa fluora
C) nastaje oksid fluora
D) razvija se plinoviti vodik
E) razvija se plinoviti kisik
Odgovor: E
Zbog svoje izrazite reaktivnosti fluor oksidira kisik iz vode pri emu nastaju sljedei
produkti: O2, O3 i F2O.
276. Kristalna reetka rompskog sumpora:
A) sastoji se od molekula S6
B) sastoji se od molekula S9
C) sastoji se od molekula S10
D) sastoji se od molekula S12
E) sadri iste molekule kao monoklinski sumpor
Odgovor: E
U elementarnim stanicama (jedininim kristalnim elijama) rompskog i monoklinskog
sumpora iste molekule, S8 razliito su sloene.
277. Dvostruku vezu u molekuli ima slijedei spoj:
A) acetilen
B) oleinska kiselina
C) stearinska kiselina
D) cikloheksan
E) maslana kiselina

128
 Odgovor: B
CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH
278. Par izomera ine:
A) propanon i metiletilketon
B) glukoza i maltoza
C) dietileter i 2-propanol
D) 2-metil-1-propanol i 2-butanol
E) 1-butanol i izopropanol
Odgovor: D
2-metil-1-propanol i 2-butanol imaju istu molekulsku formulu (bruto-formulu) C4H10O a
razliitu strukturu to ih ini parom izomera:

H3CCHCH2OH H3CCHCH2CH3

CH3 OH

279. Idealni tetraedarski kut susreemo u molekuli:

A) fenola
B) benzena
C) etena
D) propana
E) etina
Odgovor: D
280. Benzen je:
A) karbolna kiselina
B) aromatski alkohol
C) teko zapaljiva tekuina
D) jedan od ugljikovodika
E) spoj izomeran cikloheksanu
Odgovor: D
Molekulska formula benzena je C6H6.
281. Formaldehid:
A) nastaje oksidacijom metanala
B) oksidira natrijev bikromat u kiseloj sredini
C) pokazuje biuret reakciju
D) je vodena otopina formalina
E) je plin otra mirisa
Odgovor: E
Formaldehid ili metanal je plin otra mirisa.
282. Esteri nastaju:
A) djelovanjem vode na alkil-halogenide
B) hidrolizom masti
C) reakcijom adicije

129
D) djelovanjem luina na fenole
E) djelovanjem kiselina na alkohole
Odgovor: E
Vidi odgovor na pitanje 49.
283. Mravlja kiselina nastaje:
A) oksidacijom acetona
B) oksidacijom metanala
C) oksidacijom etana
D) oksidacijom acetilena
E) hidrogeniranjem acetilena
Odgovor: B
Oksidacijom metanala (formaldehida) nastaje mravlja, formijatna kiselina:
2HCHO + O2 2HCOOH
284. Baza nukleinskih kiselina je:
A) timin
B) toluen
C) alanin
D) riboza
E) peptid
Odgovor: A
Monomeri koji izgrauju makromolekule nukleinskih kiselina su:
1. fosfat ion;
2. riboza i deoksiriboza;
3. baze (heterocikliki spojevi s duikom): timin, gvanin, adenin, citozin i uracil.
285. Invertni eer je:
A) saharoza
B) L-glukoza
C) smjesa saharoze i glukoze
D) smjesa saharoze i fruktoze
E) smjesa glukoze i fruktoze
Odgovor: E
Vidi odgovor na pitanje 161.
286. Kod aldoze formule C6H12O6 broj moguih stereoizomera iznosi:
A) 4
B) 8
C) 16
D) 20
E) 24
Odgovor: C
Maksimalan broj stereoizomera rauna se pomou izraza 2n gdje je n broj kiralnih centara
(*, asimetrinih C-atoma). Kod aldoze (eera s aldehidnom skupinom) ija je formula
C6H12O6, odnosno OCH-HC*OH-HC*OH-HC*OH-HC*OH-CH2OH n = 4 pa je broj stere-
oizomera 24 = 16.

130
287. Neutron:
A) ima masu gotovo jednaku atomskoj jedinici mase
B) ima masu priblino 1836 pu ta manju od atomske jedinice mase
C) posjeduje elektrini naboj od 1,6 x 1019 C
D) je sastavni dio jezgre atoma 1H
E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije tona
Odgovor: A
Masa neutrona je 1,008665 puta vea od unificirane atomske jedinice mase.
288. Izobari:
A) imaju ista kemijska svojstva
B) su isti kemijski elementi sa razliitim brojem neutrona u jezgri
C) su atomi razliitih elemenata istog masenog broja
D) imaju jednaki broj protona u jezgri
E) su atomi istog atomskog broja
Odgovor: C
Odgovor slijedi definiciju.
289. Elektroni:
A) iste orbitale imaju paralelne spinove
B) u elektronskom omotau zauzimaju najnie mogue energetske nivoe
C) unutar jedne ljuske imaju jednaku energiju
D) u L ljusci smjeteni su u 9 orbitala
E) se rasporeuju u orbitale tako da je broj sparenih spinova maksimalan
Odgovor: B
Sve tvari u prirodi nastoje biti to stabilnije tj. sa to manje energije.
290. Energija ionizacije:
A) je energija potrebna da se izbaci elektron iz atoma u vrstom stanju
B) raste unutar periode od 1. do 18. skupine
C) raste unutar skupine periodnog sustava s poveanjem rednog broja atoma
D) su vee za atome metala nego atome nemetala
E) opada unutar periode od 1. do 18. skupine
Odgovor: B
Energija ionizacije je energija koja je potrebna da se pojedinanom atomu oduzme elek-
tron. Unutar periode od 1. do 18. skupine raste atomski broj a time i naboj jezgre kojim
privlai elektrone. To znai da moramo vie energije upotrijebiti da bi oduzeli elektron.
291. Vodikova veza:
A) je znatno slabija od van der Waalsovih veza
B) je mnogo jaa od kovalentne veze
C) nije elektrostatike prirode
D) je mnogo slabija od kovalentne veze
E) niti jedna tvrdnja nije tona
Odgovor: D
Kovalentna veza se ostvaruje pomou zajednikih elektronskih parova meu atomima u
molekuli, a slabija vodikova veza je privlana sila meu molekulama polarnog karaktera.

131
292. Natrijev hidrid:
A) u talini provodi elektrinu struju
B) pri elektrolizi na katodi daje vodik
C) pri elektrolizi na anodi daje Na
D) ne reagira s vodom
E) niti jedna tvrdnja nije tona
Odgovor: A
NaH Na+ + H
Taljenjem nastaju pokretni ioni koji omoguuju provoenje elektrine struje.
293. Jedan mol LiH u reakciji s H2O pri standardnim uvjetima daje:
A) 2,24 dm3 H
B) 22,4 dm3 H2
C) 33,6 dm3 H2
D) 11,2 dm3 H2
E) 44,8 dm3 H2
Odgovor: B
n(LiH) = 1 mol LiH + H2O LiOH + H2
V(H2) = ?
n(LiH) 1
=
n( H 2 ) 1
n(H 2 ) = n(LiH) = 1 mol
Pri standardnim uvjetima 1 mol bilo kojeg plina zauzima 22,4 dm3.
294. Koja od navedenih molekula nije polarna:
A) HF
B) SCl4
C) H2O
D) HCl
E) HI
Odgovor: B
U simetrinoj molekuli SCl4 teita negativnog i pozitivnog naboja na istom su mjestu.
295. Jednostrukom kovalentnom vezom povezani su atomi u molekuli:
A) LiF
B) CaI2
C) Cl2
D) MgO
E) KBr
Odgovor: C
Samo su atomi klora (koji su meusobno povezani u molekulu) nemetali, a nemetali se
veu kovalentnom vezom. Veze u ostalim spojevima su ionske. Kako klor ima 7 elektrona
u zadnjoj ljusci potreban mu je samo jedan elektron, jedna kovalentna veza do stabilne
elektronske konfiguracije.

132
296. Tvari s metalnom vezom:
A) imaju relativno visoka talita
B) imaju relativno niska vrelita
C) u vrstom stanju ne provode struju
D) u talini ne provode struju
E) niti jedna tvrdnja nije tona
Odgovor: A
Meusobnim spajanjem atomi metala postiu stabilnost tako da se njihovi atomi gusto
slau u kristalnu reetku, a valentni elektroni su im delokalizirani, tj. privlai ih vei broj
jezgara okolnih atoma. Tako je omogueno dobro povezivanje veeg broja atoma. Talje-
njem metala se kidaju te veze za to je potrebna relativno velika energija.
297. Koja od navedenih tvari vodi struju samo u rastaljenom stanju:
A) Cu
B) KCl
C) Fe
D) I2
E) niti jedna od navedenih
Odgovor: B
Taljenjem KCl, nepokretni ioni postanu pokretni to omoguuje voenje elektrine struje.
298. U kojoj od navedenih reakcija je sumpor oksidacijsko sredstvo:
A) S + O2 SO2
B) 2H2SO4 + Cu CuSO4 + SO2 + 2H2O
C) SO2 + 2H2O SO42 + 4H+
D) 2SO2 + O2 2SO3
E) 4FeS2 + 11O2 2Fe2O3 + 8SO2
Odgovor: B
Vidi odgovor na pitanje 271.
299. Ako se elektrolizi podvrgne vodena otopina natrijevog sulfata:
A) vodik se izluuje na anodi
B) vodik se izluuje na katodi
C) O2 se izluuje na katodi
D) elementarni natrij se izluuje na katodi
E) na anodi se reduciraju molekule vode
Odgovor: B
KATODA (): 4H2O + 4e 2H2 + 4OH
ANODA (+): 4OH O2 + 2H2O + 4 e
Otopljeni natrijev sulfat omoguuje otopini dobro voenje elektrine struje, a na katodi se
ne reducira Na+ nego H2O jer je za to potrebno manje energije.
300. Atomi alkalijskih metala:
A) imaju najvei afinitet prema elektronu
B) ne oksidiraju se na zraku
C) sa vodom stvaraju luine

133
D) ne reagiraju s halogenim elementima
E) u posljednoj ljusci imaju 2 elektrona
Odgovor: C
Alkalijskim metalima nazivamo elemente 1. skupine periodnog sustava elemenata (Na, K,
Rb, ...). S vodom reagiraju:
2K + 2H2O 2KOH + H2
301. Oksidacijski broj:
A) kisika u peroksidima je 2
B) svih jednostavnih iona razlikuje se od naboja iona
C) ugljika u CH4 je +4
D) vodika u NH3 je 1
E) klora u Cl2 jednak je nuli
Odgovor: E
Svi atomi u elementarnom stanju (ne u spojevima) imaju oksidacijski broj 0.
302. Kojom od navedenih reakcija moe nastati etin:
A) C2H4 + H2
B) CaC2 + 2H2O
C) C2H2 + H2
D) C6H5ONa + CO2 + H2O
E) C2H4 + H2O
Odgovor: B
CaC2 + 2H2O HC CH + Ca(OH)2
303. Heptan ima:
A) 2 strukturna izomera
B) 4 strukturna izomera
C) 5 strukturnih izomera
D) 6 strukturnih izomera
E) 9 strukturnih izomera
Odgovor: E
Stvarno postoji 9 spojeva razliite strukture, a iste molekulske formule, C7H16 (vidi
princip pisanja u odgovorima na pitanja 54., 86., 104. i 149.).
Spoj Formula Broj izomera
butan C4H10 2
pentan C5H12 3
heksan C6H14 5
heptan C7H16 9
oktan C8H18 18
304. Etanol:
A) je otrovniji od metanola
B) nastaje hidrolizom etilacetata
C) proizvodi se iz CO i H2 kod 400C i tlaka od 300 bara uz katalizator

134
D) s octenom kiselinom daje dietileter
E) pokazuje reakcije adicije
Odgovor: B
CH3COOCH2CH3 + H2O CH3COOH + CH3CH2OH etanol
305. Fenol:
A) se dobiva iz katrana kamenog ugljena
B) pokazuje svojstvo luine
C) nastaje redukcijom benzena
D) koristi se kao sredstvo protiv bolova
E) sa kiselinama stvara fenokside
Odgovor: A
306. Eteri:
A) imaju vie vrelite od odgovarajuih alkohola
B) kemijski su vrlo aktivni spojevi
C) na hladnom reagiraju s elementarnim natrijem
D) nisu zapaljivi
E) su dobra otapala za mnoge organske spojeve
Odgovor: E
Eteri su organska otapala pa u pravilu dobro otapaju sebi slino graene tvari - organske
tvari.
307. Paraldehid:
A) je inertan prema oksidirajuim reagensima
B) nastaje polimerizacijom formaldehida
C) je topljiviji u vodi od etanala
D) ima nie vrelite od etanala
E) je ravnolanani polimer
Odgovor: A
Tri molekule etanala (acetaldehida) povezane tako da ine esterolani prsten koji se sas-
toji od kisikovih i ugljikovih atoma naizmjenino vezanih daju paraldehid. Ovaj spoj je
inertan prema oksidirajuim reagensima i inae se ne ponaa kao aldehid.
308. Spoj formule (CH3)2CO:
A) koristi se za proizvodnju suzavaca
B) nije zapaljiv
C) nastaje redukcijom 2-propanola
D) je krutina bez mirisa
E) dobiva se depolimerizacijom paraldehida zagrijavanjem
Odgovor: A
Suzavci su klorirani ketoni. Od navedenog ketona acetona, propanona kloriranjem se
moe dobiti npr. suzavac imena kloraceton, klorpropanon:
CH3COCH3 + Cl2 CH3COCH2Cl + HCl.

135
309. Formalin je vodena otopina:
A) etanala
B) metanala
C) fenola
D) propanona
E) paraldehida
Odgovor: B
Vodena otopina metanala, formaldehida naziva se formalin.
310. Spoj strukture HO-CH2-CH(OH)-CH2OH:
A) dolazi u voskovima
B) sa kiselinama stvara sapune
C) je tercijarni alkohol
D) je sastojak masti
E) nastaje oksidacijom mijene kiseline
Odgovor: D
Navedeni spoj je glicerol, 1,2,3-propantriol a masti su esteri glicerola i masnih kiselina.
311. HCOONa:
A) dobiva se uvoenjem ugljikovog(II) oksida u otopinu natrijevog hidroksida
B) je optiki aktivan spoj
C) dobiva se iz formijata djelovanjem natrijevog hidroksida
D) je plin
E) ne mijea se s vodom
Odgovor: A
CO + NaOH HCOONa
312. Aminokiseline:
A) u lunatoj otopini ponaaju se kao luine
B) u kiseloj otopini ponaaju se kao kiseline
C) nisu topljive u vodi
D) topljive su u organskim otapalima
E) su kristalizirane tvari
Odgovor: E
Pri sobnoj temperaturi aminokiseline su vrste, kristalne tvari.
313. Koji od navedenih spojeva ima inhibitorsko djelovanje na rast mikroorganizama:
A) C6H5COOH
B) Ca(H2PO4)2
C) albumin
D) saharoza
E) glicerolpalmitat
Odgovor: A
C6H5COOH, benzojeva kiselina i naroito njena natrijeva sol poznati su konzervansi
hrane ba na temelju inhibitorskog djelovanja na rast mikroorganizama.

136
314. Fruktoza:
A) je aldoza
B) ima ukupno 8 stereoizomera
C) nije topljiva u vodi
D) nalazi se u disaharidu maltozi
E) nastaje potpunom hidrolizom kroba
Odgovor: B
Vidi odgovore na pitanja 255. i 13.
315. Koji volumen vodika pri s.u. je potreban za hidrogenaciju 26,04 g benzena
(Ar(C) = 12, Ar(H) = 1,008):
A) 7,47 dm3
B) 22,42 dm3
C) 67,13 dm3
D) 1,162 dm3
E) 78,12 dm3
Odgovor: B
m(C6H6) = 26,04 g
V(H2) = ?

+ 3 H2

m(C 6 H 6 ) 26,04
n(C 6 H 6 ) = = = 0,333 mol
M (C 6 H 6 ) 78,05
n(C 6 H 6 ) 1
=
n( H 2 ) 3
n(H 2 ) = 3n(C 6 H 6 ) = 3 0,333 = 1 mol

1 mol bilo kojeg plina pri standardnim uvjetima zauzima 22,4 dm3.
316. Globulini:
A) su netopljivi u vodi
B) su topljivi u vodi
C) su sloeni proteini
D) hidrolizom daju hem i globin
E) su tripeptidi
Odgovor: A
317. Rijeite sljedeu redoks reakciju: FeCl3 + Cu FeCl2 + CuCl2:
A) FeCl3: 1, Cu: 1
B) FeCl3: 3, Cu: 1
C) FeCl3: 2, Cu: 1
D) FeCl3: 2, Cu: 2

137
E) FeCl3: 5, Cu: 2
Odgovor: C
+3 1 0 +2 1 +2 1
Fe Cl 3 + Cu Fe Cl 2 + Cu Cl 2

Fe+3 + e Fe+2 |2
Cu0 Cu+2 + 2e
2Fe+3 + 2e 2Fe+2
Cu0 Cu+2 + 2e
2Fe+3 + Cu0 2Fe+2 + Cu+2 2FeCl3 + Cu 2FeCl2 + CuCl2
318. Napiite elektronsku konfiguraciju iona Al3+:
A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p4
B) 1s2 2s2 3p6
C) 1s2 2s2 2p6
D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p1
E) 1s2 2s2 3d6
Odgovor: C
319. Koja od navedenih tvrdnji nije tona:
A) Unificirana atomska jedinica mase, mu je 1/12 mase atoma ugljika-12
B) Omjerom mase molekule i mu definirana je molarna masa
C) Relativne atomske mase odreivane su prije prema masi atoma vodika
D) Relativna atomska masa atoma ugljika-12 je 12
E) Relativna molekulska masa izraunava se zbrajanjem relativnih atomskih masa svih
spojenih atoma u molekuli
Odgovor: B
320. Koja tvrdnja nije tona:
A) Po Lewisu je kiselina svaka tvar koja moe dati elektronski par
B) Baza je tvar koja prima elektron
C) Kiselinski je ostatak uvijek baza
D) Kiselina je tvar koja u vodi disocijacijom poveava koncentraciju vodikovih iona
E) Kiseline su proton donori
Odgovor: A
321. Izraunajte masu ivog vapna koja se proizvede arenjem 650 tona vapnenca:
A) 36,4 t
B) 182 t
C) 320000 kg
D) 364 t
E) 34600 kg
Odgovor: D
m(CaCO3) = 650 t = 650000000 g CaCO3 CaO + CO2
m(CaO) = ?

138
 n(CaCO 3 ) 1
= n(CaO) = n(CaCO 3 )
n(CaO) 1
m(CaCO 3 ) 650000000
n(CaCO 3 ) = = = 6500000 mol
M (CaCO 3 ) 100
m(CaO) = n(CaO)M(CaO) = 650000056,08 = 364000000 g = 364 t
322. Gustoa 32 %-tne otopine octene kiseline iznosi = 1,0341 g cm3. Kolika je mno-
inska koncentracija otopine:
A) 5,155 mol dm3
B) 0,331 mol dm3
C) 5,511 mol dm3
D) 2,531 mol dm3
E) 0,551 mol dm3
Odgovor:C
(32%-tna CH3COOH) = 1,0341 g cm3
c(32%-tna CH3COOH) = ?
m(otopine ) 1,0341 g 1000 1034,1 g
= = =
V (otopine ) 1 cm 3 1000 1 dm 3
m(CH 3 COOH ) 1034,1 0,32
n(CH 3 COOH ) = = = 5,5152
M (CH 3 COOH ) 60
n(CH 3 COOH) 5,5152 mol
c(CH 3 COOH) = = = 5,51 mol dm 3
V (otopine) 1 dm 3
323. Za neutralizaciju 125 cm3 otopine fosfatne kiseline potrebno je 500 cm3 otopine
natrijevog hidroksida mnoinske koncentracije c = 0,6 mol dm3. Izraunajte mnoinsku
koncentraciju otopine fosforne kiseline:
A) 0,720 mol dm3
B) 0,240 mol dm3
C) 0,80 mol dm3
D) 0,90 mol dm3
E) 1,00 mol dm3
Odgovor: C
V(otopineH3PO4) = 125 cm3 H3PO4 + 3NaOH Na3PO4 + 3H2O
V(otopine NaOH) = 500 cm3 = 0,5 dm3
c(NaOH) = 0,6 mol dm3
c(H3PO4) = ?

n( NaOH)
c( NaOH) = n( NaOH) = c( NaOH) V(otopine) = 0,6 0,5 = 0,3 mol
V(otopine)
n(H 3 PO 4 ) 1 1 1
= n(H 3 PO 4 ) = n( NaOH) = 0,3 = 0,1 mol
n( NaOH) 3 3 3

139
 n(H 3 PO 4 ) 0,1
c(H 3 PO 4 ) = = = 0,8 mol dm 3
V (otopine) 0,125

324. Kolika je masa 36 %-tne klorovodine kiseline potrebna za otapanje 32,7 g cinka:
A) 0,0360 kg
B) 1,010 kg
C) 10,1 g
D) 50,1 g
E) 101 g
Odgovor: E
m(Zn) = 32,7 g Zn + 2HCl ZnCl2 + H2
m(36%-tna HCl) = ?
m( Zn ) 32,7
n( Zn ) = = = 0,5 mol
M ( Zn) 65,4
n(HCl) 2
= n(HCl) = 2n( Zn ) = 2 0,5 = 1 mol
n( Zn) 1
m(HCl) = n(HCl) M (HCl) = 1 36,45 = 36,45 g
D(io) D 36,45
% - tak = 100 S = 100 = 100 = 101,25 g
S (ve) % - tak 36

325. Koliko je dm3 amonijaka pri standardnim uvjetima, potrebno za neutralizaciju 25

cm3 klorovodine kiseline (c(HCl) = 0,1 mol dm3):
A) 0,032 dm3
B) 0,41 dm3
C) 0,056 dm3
D) 0,082 dm3
E) 0,102 dm3
Odgovor: C
V(HCl) = 25 cm3 = 0,025 dm3 HCl + NH3 NH4Cl
c(HCl) = 0,1 mol dm3
V(NH3) = ?
n(HCl)
c(HCl) = n(HCl) = c(HCl) V (otopine) = 0,1 0,025 = 0,0025 mol
V(otopine)
n(HCl) 1
= n( NH 3 ) = n(HCl) = 0,0025 mol
n( NH 3 ) 1
V ( NH 3 )
Vm = V ( NH 3 ) = Vm n( NH 3 ) = 0,0025 22,4 = 0,056 dm 3
n( NH 3 )

326. Koja je tvrdnja tona:

A) elik je legura u kojoj je maseni udio ugljika vei od 1,7 %
B) eljezo se nalazi u gotovo svim ivim biima
C) Grotleni plin iz visoke pei nije otrovan i moe se stoga isputati u atomsferu

140
D) Sporim hlaenjem eljeza proizvedenog u viskoj pei dobiva se bijelo lijevano eljezo
jer se ugljik izluuje i izlazi na povrinu eljeza gdje izgara
E) Ako su rude koje se koriste za dobivanje eljeza kisele, kao talioniki dodatak koristi
se kremeni pijesak
Odgovor: B
327. Stereoizomeri su:
A) Spojevi s razliitom molekulskom formulom ali istim prostornim rasporedom
B) Spojevi s istim prostornim rasporedom
C) Spojevi s istim kemijskim i fizikim svojstvima
D) Spojevi s istim redoslijedom vezanja atoma i iste molekulske formule, ali razliitim
prostornim rasporedom
E) Nijedna tvrdnja nije tona
Odgovor: D
328. Spoj CH3CHBrCH3 dobije se iz spoja CH3-CH=CH2 reakcijom
A) adicije
B) supstitucije
C) eliminacije
D) radikalske polimerizacije
E) niti jednom od navedenih reakcija
Odgovor: A
Na dvostruku vezu spoja CH3-CH=CH2 adira se HBr tako da se vodik vee na onaj atom
ugljika na kojem ve ima vie vezanih atoma vodika (Markovnikovo pravilo).
329. Reakcijom cikloheksena s bromom nastaje
A) cikloheksilbromid
B) 1,2-dibromcikloheksan
C) 1-bromcikloheksen
D) 1,3-dibromcikloheksan
E) 1-bromcikloheksan
Odgovor: B

+ Br2 Br
Br

330. Proteini su velike organske molekule koje se sastoje od mnogo molekula:

A) hidroksikiselina
B) nukleinskih kiselina
C) nukleotida
D) aminokiselina
E) peptida
Odgovor: D
331. Analizom je dobiveno da je u ispitivanom spoju maseni udio ugljika 52,0 %, kisika
35 % i vodika 13 %. Empirijska formula tog spoja je:
A) C3H8O

141
B) C2H6O
C) C4H12O
D) C2H8O
E) nijedna tvrdnja nije tona
Odgovor: B
w(C) = 52 %
w(O) = 35 %
w(H) = 13 %
Znai da u 100 g ispitivane tvari imamo 52 g ugljika, 35 g kisika i 13 g vodika.
m( X ) 52 35 13
n( X ) = n ( C) = = 4,33 mol n(O) = = 2,19 mol n(H) = = 13 mol
M (X) 12 16 1
N(C) : N(H) : N(O) = n(C) : n(H) : n(O) = 4,33 : 13 : 2,19 |:2,19
N(C) : N(H): N(O) = 2 : 6: 1
C2H6O
332. Koji je volumen kisika pri standardnim uvjetima potreban za izgaranje 0,3 mola
etena:
A) 20,17 dm3
B) 21,65 dm3
C) 19,41 dm3
D) 22,35 dm3
E) 20,96 dm3
Odgovor: A
n(eten) = 0,3 mol H2C=CH2 + 3O2 2CO2 + 2H2O
V(O2) = ?
n(eten ) 1
= n(O 2 ) = 3n(eten ) = 3 0,3 = 0,9 mol
n (O 2 ) 3
V (O 2 )
Vm = V (O 2 ) = Vm n(O 2 ) = 22,4 0,9 = 20,16 dm 3
n (O 2 )

333. Rijeite sljedeu redoks jednadbu: Sb + H2SO4 Sb2(SO4)3 + SO2 + H2O:

A) Sb: 3, H2SO4: 3
B) Sb: 4, H2SO4: 6
C) Sb: 2, H2SO4: 6
D) Sb: 4, H2SO4: 8
E) Sb: 3, H2SO4: 10
Odgovor: C
0 +1 +6 2 +3 +6 2 +4 2 +1 2
Sb+ H 2 S O 4 Sb 2 ( S O 4 ) 3 + S O 2 + H 2 O
Sb Sb+3 + 3e |2
S+6 + 2e S+4 |3
2Sb 2Sb+3 + 6e
3S+6 + 6e 3S+4
2Sb+3 + 3S+6 2Sb+3 + 3S+4 2Sb + 6H2SO4 Sb2(SO4)3 + 3SO2 + 6H2O

142
334. Napiite elektronsku konfiguraciju iona Ba2+:
A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 6s2
B) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 6s26p2
C) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f2 6s2
D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 5s2 5d4
E) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 5s2 5p6
Odgovor: E
335. Koja tvrdnja nije tona:
A) Atomi istih kemijskih svojstava ali razliitih masa nazivaju se izobarima
B) Kemijski elementi sastoje se od vie izotopa
C) estice koje izgrauju atom nazivaju se elementarnim esticama
D) Alfa-zrake su teke estice pozitivnog naboja
E) Gama-zrake su sline rentgenskom zraenju
Odgovor: A
336. Koja tvrdnja nije tona:
A) Elektrolitika disocijacija je pojava da soli u otopini, djelovanjem polarnog otapala,
daju ione
B) Kod elektrolize kationi putuju od katode prema anodi
C) Oksidacijom se molekuli, atomu ili ionu oduzimaju elektroni
D) Elementi u elementarnom stanju imaju oksidacijski broj nula
E) Elementi I A skupine ne mogu se elektrolizom izluiti iz vodenih otopina
Odgovor: B
337. Koliko eljezovog(III) hidroksida moramo ariti da bi dobili 33,65 g eljezovog(III)
oksida:
A) 0,023 kg
B) 0,041 kg
C) 0,045 kg
D) 0,054 kg
E) 0,090 kg
Odgovor: C
m(Fe2O3) = 33,65 g 2Fe(OH)3 Fe2O3 + 3H2O
m(Fe(OH)3) = ?
m(Fe 2 O 3 ) 33,65
n(Fe 2 O 3 ) = = = 0,21 mol
M (Fe 2 O 3 ) 159,7
n(Fe(OH) 3 ) 2
= n(Fe(OH) 3 ) = 2n(Fe 2 O 3 ) = 2 0,21 = 0,42 mol
n(Fe 2 O 3 ) 1
m(Fe(OH)3) = n(Fe(OH)3)M(Fe(OH)3) = 0,42106,85 = 44,9 g = 0,045 kg
338. Kolika je gustoa otopine metanola masenog udjela w = 24,3 %, koja ima mnoinsku
koncentraciju c = 7,31 mol dm3:
A) 1,234 kg dm3
B) 0,963 kg dm3

143
C) 0,936 kg dm3
D) 0,897 kg dm3
E) 0,798 kg dm3
Odgovor: B
w(CH3OH) = 24,3 %
c(CH3OH) = 7,31 mol dm3
(CH3OH) = ?
n(CH 3 OH)
c(CH 3 OH) = n(CH 3 OH) = c(CH 3 OH) V (otopine ) = 7,31 1 = 7,31 mol
V (otopine )
m(CH3OH) = n(CH3OH)M(CH3OH) = 7,3132 = 234 g
m(CH 3 OH) m(CH 3 OH) 234
% - tak = 100 m(otopine) = 100 = 100 = 963 g
m(otopine) % - tak 24,3
m(otopine) 963 g 963 g
(otopine) = = = = 0,963 g cm 3
V (otopine) 1 dm 3 1000 cm 3

339. Za neutralizaciju 25 cm3 otopine fosforne kiseline potrebno je 45 cm3 otopine barije-
vog hidroksida mnoinske koncentracije c = 1,0 mol dm3. Izraunajte mnoinsku
koncentraciju otopine fosforne kiseline:
A) 1,35 mol dm3
B) 1,20 mol dm3
C) 7,20 mol dm3
D) 0,68 mol dm3
E) 3,45 mol dm3
Odgovor: B
V(H3PO4 ot.) = 25 cm3 = 0,025 dm3 2H3PO4 + 3 Ba(OH)2 Ba3(PO4)2 + 6H2O
V[Ba(OH)2 ot.] = 45 cm3 = 0,045 dm3
c[Ba(OH)2 ot.] = 1 mol dm3 = 0,025 dm3
c(H3PO4) = ?
n[Ba(OH) 2 ]
c[Ba(OH) 2 ot.] =
V [Ba(OH) 2 ot.]
n[Ba(OH) 2 ] = c[Ba(OH) 2 ot.] V [Ba(OH) 2 ot.] = 1 0,045 = 0,045 mol
n(H 3 PO 4 ) 2
= n(H 3 PO 4 ) = n[Ba(OH) 2 ] = 0,045 = 0,03 mol
2 2
n[Ba(OH) 2 ] 3 3 3
n(H 3 PO 4 ) 0,03
c(H 3 PO 4 ) = = = 1,2 mol dm 3
V (otopine) 0,025
340. Izraunajte masu 10 %-tne otopine klorovodine kiseline potrebne za otapanje 10 g
aluminija:
A) 40,6 g
B) 405,8 g
C) 811,7 g
D) 162,3 g

144
E) 202,9 g
Odgovor: B
m(Al) = 10 g 2Al + 6HCl 2AlCl3 + 3H2
m(HCl 10 %-tne) = ?
m(Al) 10
n(Al) = = = 0,37 mol
M (Al) 27
n(HCl) 6 3
= = n(HCl) = 3n(Al) = 3 0,37 = 1,11 mol
n(Al) 2 1
m(HCl) = n(HCl)M(HCl) = 1,1136,45 = 40,46 g
m(HCl) 40,46
% - ak = 100 m(otopine) = 100 = 404,6 g
m(otopine) 10

341. Izraunajte volumen kisika, pri standardnim uvjetima, potreban za potpuno izgaranje
8 g sumpora:
A) 11,2 dm3
B) 22,4 dm3
C) 16,8 dm3
D) 28,4 dm3
E) 5,6 dm3
Odgovor: E
m(S) = 8 g S + O2 SO2
V(O2) = ?
m(S) 8
n(S) = = = 0,25 mol
M (S) 32
n(S) 1
= n(O 2 ) = n(S) = 0,25 mol
n (O 2 ) 1
V (O 2 )
Vm = V (O 2 ) = V m n(O 2 ) = 22,4 0,25 = 5,6 dm 3
n (O 2 )

342. Koja tvrdnja nije tona:

A) buka nastaje mijeanjem vapna, vode i pijeska
B) Portlandski cement se proizvodi i iz smjese vapnenca i gline
C) Hidrauliki modul definiran je kao udio aluminijevog oksida u cementu
D) buka spada u zrana veziva
E) Kod stvrdnjavanja buke zid se sporo sui jer se reakcijom oslobaa voda
Odgovor: C
343. Rotacija oko veze ugljik-ugljik mogua je kod:
A) alkena
B) alkina
C) alkana
D) ciklikih ugljikovodika
E) aromatskih ugljikovodika

145
 Odgovor: C
Rotacija oko veze ugljik-ugljik mogua je kod jednostrukih veza meu atomima ugljika
spojenih u lanac. Te uvjete ispunjavaju u ovom sluaju samo alkani.
344. Reakcijom bromovodika i 2-metilpropena preteno nastaje:
A) 1-brom-2-metilpropan
B) 2-brom-2-metilpropan
C) 1-metil-2-brompropan
D) 1-brom-2-metilpropan
E) 2-brombutan
Odgovor: B

HBr + H3C C CH2 H3C CBr CH3

CH3 CH3

Markovnikovo pravilo!
345. Aminokiseline su spojevi koji sadre sljedee funkcionalne skupine:
A) karboksilnu
B) amino
C) amino i karboksilnu
D) aldehidnu i amino
E) amino i hidroksi
Odgovor: C
346. Maseni udio vodika i ugljika u etenu je:
A) w(C) = 0,857, w(H) = 0,143
B) w(C) = 0,825, w(H) = 0,175
C) w(C) = 0,922, w(H) = 0,078
D) w(C) = 0,893, w(H) = 0,107
E) w(C) = 0,902, w(H) = 0,098
Odgovor: A
eten, C2H4
4 Ar (H) 4 1
w(H) = = = 0,143
M r (C 2 H 4 ) 28
2 Ar (C) 2 12
w(C) = = = 0,857
M r (C 2 H 4 ) 28

347. Oksidacijom sekundarnih alkohola dobiju se:

A) ketoni
B) aldehidi
C) kiseline
D) eteri
E) alkoksidi

146
 Odgovor: A
2R2CHOH + O2 2R2C = O + 2H2O
348. Masti su
A) soli masnih kiselina i glicerola
B) esteri viih masnih kiselina i 1,2-propandiola
C) esteri viih masnih kiselina i glicerola
D) esteri nezasienih kiselina i poliola
E) eteri polialkohola
Odgovor: C
349. Rijeite sljedeu redoks reakciju: Al + HCl AlCl3 + H2
A) Al: 2, HCl: 3
B) Al: 2, HCl: 7
C) Al: 3, HCl: 6
D) Al: 2, HCl: 6
E) Al: 2, HCl: 4
Odgovor: D
0 +1 1 +3 1 0
Al + H Cl Al Cl 3 + H 2
Al0 Al+3 + 3e |2
2H+ + 2e H20 |3
2Al0 2Al+3 + 6e
6H+ + 6e 3H20
2Al0 + 6H+1 2Al+3 + 3H20 2Al + 6HCl 2AlCl3 +3 H2
350. Napiite elektronsku konfiguraciju iona Ca2+:
A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d2 4s2
B) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 4p2
C) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2
D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6
E) 1s2 2s2 2p6 3s2 3d6
Odgovor: D

351. Koja tvrdnja nije tona:

A) Priblina vrijednost Avogradove konstante je 6,0221023 mol1
B) Jednaki volumeni razliitih plinova pri istom tlaku i temperaturi sadre isti broj estica
C) Omjer mnoine tvari i mase je molarna masa tvari
D) Da se pomou empirijske formule dozna molekulska formula treba znati i molarnu
masu spoja
E) Ponekad su empirijska i molekulska formula iste
Odgovor: C
352. Koja tvrdnja nije tona:
A) Reakcije kiselina i baza zovu se reakcije neutralizacije
B) Reakcije hidrolize su i reakcije kationa slabih baza s vodom
C) Reakcije neutralizacije su endotermne

147
D) U vodi meu molekulama vode dolazi do reakcije protolize
E) Otopina natrij-klorida djeluje neutralno
Odgovor: C
353. Koliko se eljeza dobije prenjem 7,2 tone pirita:
A) 0,670 t
B) 3352 kg
C) 6700 kg
D) 0,2255 t
E) 2794 kg
Odgovor: B
m(FeS2) = 7,2 t = 7200000 g nFeS2 = nFe
m(Fe) = ?
m(FeS 2 ) 7200000
n(FeS 2 ) = = = 60075 mol
M (FeS 2 ) 119,85
n(Fe) 1
= n(Fe) = n(FeS 2 ) = 60075 mol
n(FeS 2 ) 1
m(Fe) = n(Fe)M(Fe) = 6007555,85 = 3355194 g = 3355,2 kg
354. Kolika je gustoa 32 %-tne otopine octene kiseline koja ima mnoinsku
koncentraciju c = 5,515 mol dm3:
A) 1,3410 kg dm3
B) 1,0685 kg dm3
C) 1,0349 kg dm3
D) 0,9033 kg dm3
E) 1,3309 kg dm3
Odgovor: C
c(CH3COOH) = 5,515 mol dm3
(CH3COOH 32 %-tne) = ?
n(CH 3 COOH)
c(CH 3 COOH) = n(CH 3 COOH) = 5,515 1 = 5,515 mol
V (otopine)
m(CH3COOH) = n(CH3COOH)M(CH3COOH) = 5,51560 = 331 g
m(CH 3 COOH) 331
% - tak = 100 m(otopine) = 100 = 1034 g
m(otopine) 32
m(otopine) 1034 g 1034 g
(CH 3 COOH 32 % - tne) = = = = 1,034 g cm 3
3
V (otopine) 1 dm 1000 cm 3
355. Za neutralizaciju 40 cm3 otopine sumporne kiseline potrebno je 50 cm3 otopine
kalijevog hidroksida mnoinske koncentracije c = 0,5 mol dm3. Izraunajte mnoinsku
koncentraciju otopine sumporne kiseline:
A) 0,3125 mol dm3
B) 0,0125 mol dm3
C) 3,125 mol dm3

148
D) 0,6250 mol dm3
E) 0,4250 mol dm3
Odgovor: A
V(H2SO4 ot.) = 40 cm3 = 0,04 dm3 H2SO4 + 2KOH K2SO4 + 2H2O
V(KOH ot.) = 50 cm3 = 0,05 dm3
c(KOH) = 0,5 mol dm3
c(H2SO4) = ?
n(KOH)
c(KOH) = n(KOH) = 0,5 0,05 = 0,025 mol
M (KOH)
n(H 2 SO 4 ) 1 1 1
= n(H 2 SO 4 ) = n(KOH) = 0,025 = 0,0125 mol
n(KOH) 2 2 2
n(H 2 SO 4 ) 0,0125
c(H 2 SO 4 ) = = = 0,3125 mol dm 3
V (otopine) 0,04

356. Izraunajte masu 20 %-tne klorovodine kiseline koja je potrebna za otapanje 10 g

magnezija:
A) 300 g
B) 75,1 g
C) 150,2 g
D) 450 g
E) 50,5 g
Odgovor: C
m(Mg) = 10 g Mg + 2HCl MgCl2 + H2
m(HCl 20 %-tne) = ?
m(Mg ) 10
n(Mg ) = = = 0,41 mol
M (Mg ) 24,3
n(HCl) 2
= n(HCl) = 2n(Mg ) = 2 0,41 = 0,82 mol
n(Mg ) 1
m(HCl) = n(HCl) M (HCl) = 0,82 36,45 = 30 g
m(HCl) 30
% - tak = 100 m(otopine) = 100 = 150 g
m(otopine) 20
357. Izraunajte masu amonijevog klorida koju treba dodati u suviak otopine natrijevog
hidroksida da bi se razvilo 20 dm3 amonijaka pri standardnim uvjetima:
A) 47,7 g
B) 42,9 g
C) 86,5 g
D) 23,4 g
E) 10,6 g
Odgovor: A
V(NH3) = 20 dm3 NH4Cl + NaOH NH3 + NaCl + H2O
m(NH4Cl) = ?

149
 V ( NH 3 ) 20
Vm = n( NH 3 ) = = 0,893 mol
n( NH 3 ) 22,4
n( NH 4 Cl) 1
= n( NH 4 Cl) = n( NH 3 ) = 0,893 mol
n( NH 3 ) 1
m(NH4Cl) = n(NH4Cl)M(NH4Cl) = 0,89353,45 = 47,7 g
358. Koja je tvrdnja tona:
A) Koncentrirana sumporna kiselina ne smije se transportirati u metalnoj ambalai
B) Klorovodina kiselina u reakciji s bakrom razvija vodik
C) Koncentrirana duina kiselina u burnoj reakciji sa eljezom razvija vodik
D) Duina kiselina troi se za proizvodnju umjetnih gnojiva
E) U razrjeenoj duinoj kiselini bakar se ne otapa
Odgovor: D
359. Konstitucijski ili strukturni izomeri su spojevi:
A) s istom molekulskom formulom ali razliitih strukturnih formula
B) iste molekulske i strukturne formule
C) razliite molekulske formule
D) s razliitim brojem ugljikovih atoma
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: A
360. Esteri se dobivaju:
A) reakcijom karboksilne kiseline i alkohola
B) reakcijom aldehida i alkohola
C) hidrolizom etera
D) reakcijom karboksilne kiseline i etera
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: A
CH3COOH + HOCH3 CH3COOCH3 + H2O
361. Alkalnom hidrolizom masti dobivaju se:
A) esteri viih masnih kiselina
B) esteri glicerola
C) ulja
D) sapuni
E) triacilgliceridi
Odgovor: D

RCOOCH2 HOCH2

RCOOCH + 3 NaOH 3 RCOONa + HOCH

RCOOCH2 HOCH2

RCOONa je formula sapuna, natrijevih soli viih masnih kiselina.

150
362. Koja je molekulska formula alkena, ako 11,2 g tog alkena reagira s 0,4 g vodika:
A) C4H8
B) C4H6
C) C3H6
D) C5H10
E) niti jedna formula nije tona
Odgovor: A

m(alkena) = 11,2 g alken + H2 produkt

m(H2) = 0,4 g
formula alkena = ?

m(H 2 ) 0,4
n( H 2 ) = = = 0,2 mol
M (H 2 ) 2
n(alkena) 1
= n(alkena) = n(H 2 ) = 0,2 mol
n( H 2 ) 1
m(alkena ) 11,2
M (alkena ) = = = 56 g mol 1
n(alkena ) 0,2
Mr(alkena) = 56, a formula C4H8.
363. Reakcija propanola s klorovodinom kiselinom u jako kiselom mediju je reakcija:
A) eliminacije
B) supstitucije
C) adicije
D) radikalske supstitucije
E) polimerizacije
Odgovor: B
CH3CH2CH2OH + HCl CH3CH2CH2Cl + H2O
364. Racionalno ime spoja CH3CH2C(CH3)(OH)CH3 je:
A) 2-metil-2butanol
B) 2-hidroksibutan
C) metil-propil-eter
D) 2,2-dimetil-2-hidroksipropan
E) butil-hidroksid
Odgovor: A
365. Rijeite sljedeu redoks reakciju: NO2 + H2O HNO3 + NO
A) NO2: 3, H2O: 1
B) NO2: 3, H2O: 2
C) NO2: 4, H2O: 3
D) NO2: 4, H2O: 1
E) NO2: 2, H2O: 1
Odgovor: A

151
+4 2 +1 2 +1 +5 2 +2 2
N O2 + H 2 O H N O3 + N O
N+4 1e N+5 |2
N+4 + 2e N+2
2N+4 2e 2N+5
N+4 + 2e N+2
3N+4 2N+5 + N+2 3NO2 + H2O 2HNO3 + NO
366. Elektronska konfiguracija iona S2 je:
A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p2
B) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6
C) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p4
D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p23d2
E) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p23p3 3d3
Odgovor: B
367. Koja tvrdnja nije tona:
A) Nastajanje ionskih spojeva je egzotermna reakcija
B) Promjer kationa uvijek je manji od promjera pripadnog atoma
C) Promjer aniona vei je od promjera pripadnog atoma
D) Polarne molekule meusobno se odbijaju elektrostatskim silama
E) Promjer atoma poveava se u skupini odozgo prema dolje
Odgovor: D
368. Koja tvrdnja nije tona:
A) Svi su metali pri standardnim uvjetima vrste kristalne tvari
B) Veina je metala topljiva u kiselinama
C) Samorodne rude sadre metale u elementarnom stanju
D) U Zemljinoj su kori najzastupljeniji silikati, ali se metali veinom dobivaju iz oksidnih
ili sulfidnih ruda
E) Neki metali burno reagiraju s vodom
Odgovor: A
369. Izraunajte volumen otopine barijevog hidroksida koji je potreban da se istaloi
eljezo kao eljezov(III) hidroksid iz 20 cm3 otopine eljezovog(III) sulfata, ako su mno-
inske koncentracije otopina c[Ba(OH)2] = 0,5 mol dm3 i c[Fe2(SO4)3] = 0,5 mol dm3:
A) 0,030 dm3
B) 0,010 dm3
C) 0,100 dm3
D) 0,060 dm3
E) 0,300 dm3
Odgovor: D
c[Ba(OH)2] = 0,5 mol dm3 3 Ba(OH)2 + Fe2(SO4)3 2Fe(OH)3 + 3BaSO4
c[Fe2(SO4)3] = 0,5 mol dm3
V[Fe2(SO4)3 ot.] = 20 cm3 = 0,02 dm3
V[Ba(OH)2 ot.] = ?
n[Fe2(SO4)3] = c[Fe2(SO4)3]V(otopine) = 0,50,02 = 0,01 mol

152
 n[Ba(OH) 2 ]
= n[Ba(OH) 2 ] = 3n[Fe 2 (SO 4 ) 3 ] = 3 0,01 = 0,03 mol
3
n[Fe 2 (SO 4 ) 3 ] 1
n[Ba(OH) 2 ] 0,03
V (otopine) = = = 0,06 dm 3
c[Ba(OH) 2 ] 0,5

370. Elektrolizom otopine bakarova(II) sulfata na katodi se izlui 20 g bakra, pri jakosti
struje od 2 A. Izraunajte vrijeme elektrolize:
A) 30301 s
B) 31400 s
C) 30372 s
D) 11150 s
E) 51500 s
Odgovor: C
m(Cu) = 20 g Cu2+ + 2e Cu
I=2A
t=?
M (Cu ) I t m(Cu ) z F 20 2 96500
m(Cu ) = t= = = 30370 s
zF M (Cu ) I 63,55 2

371. Izraunajte masu natrijevog jodida potrebnog da se iz otopine koja sadri 10 g cinko-
vog(II) acetata istaloi sav cink kao cinkov(II) jodid:
A) 0,1090 kg
B) 0,0200 kg
C) 0,0163 kg
D) 0,0505 kg
E) 0,1630 kg
Odgovor: C
m(ZnAc2) = 10 g 2NaI + ZnAc2 ZnI2 + 2NaAc
m(NaI) = ?
m( ZnAc 2 ) 10
n( Zn ) = n( ZnAc 2 ) = = = 0,0545 mol
M ( ZnAc 2 ) 183,4
n( NaI) 2
= n( NaI) = 2n( ZnAc 2 ) = 2 0,0545 = 0,109 mol
n( ZnAc 2 ) 1
m(NaI) = n(NaI)M(NaI) = 0,109150 = 16,35 g = 0,01635 kg
372. Izraunajte empirijsku formulu spoja u kojem je maseni udio vodika 2,04 %,
sumpora 32,65 % i kisika 65,30 %:
A) H2S2O5
B) H2SO4
C) H2S2O7
D) H2SO3
E) H2S2O3
Odgovor: B

153
w(H) = 2,04 %
w(S) = 32,65 %
w(O) = 65,30 %
empirijska formula = ?

Znai da u 100 g ispitivane tvari imamo 2,04 g vodika, 32,65 g sumpora i 65,3 g kisika.
m( X )
n( X ) =
M (X)
2,04 32,65 65,3
n( H ) = = 2,04 mol n(S) = = 1,018 mol n (O) = = 4,08 mol
1 32,06 16
N(H) : N(S) : N(O) = n(H) : n(S) : n(O) = 2,04 : 1,018 : 4,08 |:1,018
N(H) : N(S): N(O) = 2 : 1: 4
H2SO4
373. Izraunajte volumen ugljikovog(IV) oksida, pri standardnim uvjetima, koji se razvija
prilikom otapanja vika kalcijevog karbonata sa 15 cm3 klorovodine kiseline, c(HCl) = 1
mol dm3:
A) 0,643 dm3
B) 0,504 dm3
C) 0,336 dm3
D) 0,168 dm3
E) 0,244 dm3
Odgovor: D
V(HCl) = 15 cm3 = 0,015 dm3 CaCO3 + 2HCl CaCl2 + H2O +CO2
c(HCl) = 1 mol dm3
V(CO2) = ?
n(HCl) = c(HCl)V(HCl) = 10,015 = 0,015 mol
n(CO 2 ) 1 1 1
= n(CO 2 ) = n(HCl) = 0,015 = 0,0075 mol
n(HCl) 2 2 2
V(CO2) = Vmn(CO2) = 22,40,0075 = 0,168 dm3
374. Koja tvrdnja nije tona:
A) Duina kiselina uglavnom se pripravlja iz amonijaka
B) Plinska smjesa amonijaka i zraka provodi se preko katalizatora koji zbog endotermno-
sti reakcije, osim na poetku procesa, nije potrebno zagrijavati
C) Katalizator za oksidaciju amonijaka kisikom je platina
D) Otapanjem duikovog(IV) oksida u vodi nastaje i duikov(II) oksid
E) Duina kiselina jaka je mineralna kiselina i jako oksidacijsko sredstvo
Odgovor: B
375. Koliko se dvostrukih veza nalazi u spoju formule C10H16:
A) jedna
B) dvije
C) niti jedna
D) tri

154
E) etiri
Odgovor: D
Npr. CH3-CH=CH-CH=CH-CH=CH-CH2-CH2-CH3
376. Adicijom vodika na 2-butin uz katalizator platinu nastaje:
A) butan
B) 2,3-dihidroksibutan
C) 2-buten
D) 1-buten
E) 2-hidroksi-2-buten
Odgovor: A
CH3-CC-CH3 + 2H2 CH3CH2CH2CH3
377. Aldehidi nastaju oksidacijom:
A) primarnih alkohola
B) sekundarnih alkohola
C) ketona
D) karboksilnih kiselina
E) estera
Odgovor: A
2RCH2OH + O2 2RCHO + 2H2O
378. Kolika je masa natrijevog etoksida ako je u reakciji s apsolutnim etanolom potpuno
izreagiralo 4 g natrija:
A) 11,8 g
B) 4,9 g
C) 5,2 g
D) 6,1 g
E) 6,3 g
Odgovor: A
m(Na) = 4 g 2Na + 2CH3CH2OH 2CH3CH2ONa + H2
m(EtONa) = ?
m( Na ) 4
n( Na ) = = = 0,174 mol
M ( Na ) 23
n( Na ) 2
= n(EtONa ) = n( Na ) = 0,174 mol
n(EtONa ) 2
m(EtONa) = n(EtONa)M(EtONa) = 0,17468 = 11,8 g

379. Nukleinske kiseline spojevi su koji sadre:

A) fosfornu kiselinu i bazu
B) fosfornu kiselinu, bazu i eer
C) vie masne kiseline, eer i polialkohole
D) fosfornu kiselinu, glicerol i bazu
E) bazu, polipeptide i aminokiseline
Odgovor: B

155
380. Koliko se grama etena dobije iz 100 g etanola u kojem je maseni udio etanola 98 %:
A) 59,65
B) 65,25
C) 54,32
D) 62,58
E) nita od navedenog nije tono
Odgovor: A
m(EtOH 98 %-tni) = 100 g CH3CH2OH H2O H2C = CH2
m(H2C=CH2) = ?

100 g 98 %-tnog etanola sadri (1000,98 =) 98 g istog etanola.

m(EtOH) 98
n(EtOH) = = = 2,13 mol
M (EtOH) 46
n(EtOH) 1
= n(H 2 C = CH 2 ) = n(EtOH) = 2,13 mol
n(H 2 C = CH 2 ) 1
m(H2C = CH2) = n(H2C = CH2)M(H2C = CH2) = 2,1328 = 59,65 g

381. Vrenje je:

A) fazni prijelaz
B) stanje kod kojeg su tekua i plinovita faza u ravnotei
C) endotermni proces
D) lake postii ako je manji tlak okoline
E) sve navedene tvrdnje su tone
Odgovor: E

382. U etvrtoj periodi periodike tablice elemenata od vanadija do cinka atomski radijus
se:
A) smanjuje
B) poveava
C) ne mijenja
D) sve tvrdnje su tone
Odgovor: A
Isti broj ljusaka u navedenim atomima trebao bi rezultirati istim radijusom, ali
poveanjem broja protona u jezgrama atoma poveava se privlana sila jezgre i elektrona
pa se radijus atoma smanjuje.

383. Molekula BF3 je:

A) planarne i trigonske grae
B) graom identina molekuli amonijaka
C) tetraedatske grae
D) niti jedna navedena tvrdnja nije tona
Odgovor: A

156
 F

B
F F
sp3-hibridne orbitale zatvaraju meusobno, u jednoj ravnini, kut od 120.
Napomena: Kod bora i ostalih elemenata ove skupine objanjenja veza tumaenih na
temelju elektronske konfiguracije okteta ili dueta valentnih ljusaka u suprotnosti su s
eksperimentalnim injenicama.
384. Amfoterni oksidi:
A) se otapaju u kiselinama i luinama
B) ne otapaju se u kiselinama
C) otapaju se samo u luinama
D) topljivi su u vodi
Odgovor: A
ZnO + 2HCl Zn2+ + 2Cl + H2O
ZnO + H2O + 2NaOH [Zn(OH)4]2 + 2Na+
385. Elektrostatske prirode nije:
A) ionska veza
B) kovalentna veza
C) vodikova veza
D) dipol-dipol interakcija
E) ion-dipol interakcija
Odgovor: B
386. Vodena otopina sumporovog(IV) oksida obezboji intenzivno ljubiastu otopinu kali-
jevog permanganata. Time smo dokazali da je SO2:
A) reducens
B) oksidans
C) amfoterni oksid
D) neutralni oksid
Odgovor: A
+7 2 +4 2 +2 +6 2
Mn O 4 ( ljubiast ) + S O 2 + H 2 O Mn 2+ ( bezbojan) + S O 4 2
Reducens je tvar koja reducira drugu tvar poveavajui pri tom svoj oksidacijski broj, tj.
oksidirajui se. Oigledno je to u ovom primjeru sumporov(IV) oksid.
387. Galvanski lanak se sastoji od cinkove ploice uronjene u otopinu ZnSO4, c = 1
mol/L i niklene ploice uronjene u otopinu NiSO4, c = 1 mol/L. Standardni elektrodni
potencijali su: EZn2+/Zn = 0,76 V i ENi2+/Ni = 0,25 V. Napon lanka iznosi:
A) 1,01 V
B) 0,76 V

157
C) 1,01 V
D) 0,51 V
E) 0,25 V
Odgovor: D
Napon je razlika potencijala pa je za lanak Zn2+/Zn//Ni2+/Ni, uz iste koncentracije Zn2+ i
Ni2+, napon 0,51 V jer je to razlika od 0,25 V do 0,76.
EMF = Ekatoda Eanoda = 0.25 (0.76) = 0.51 V
388. Reakcijom 2-butanola i kromovog(VI) oksida nastat e:
A) butanska kiselina
B) propanska kiselina
C) propanal
D) 2-butanon
E) smjesa svih navedenih spojeva
Odgovor: D

3CH3CH2CHCH3 + 2CrO3 + 3H 2SO4 3CH3CH2CCH3 + Cr2(SO4)3 + 6H2O

OH O

389. Ciklopropan i ciklobutan cikliki su organski spojevi za koje vrijedi:

A) njihove se reakcije znatno razlikuju s obzirom na ciklike spojeve s vie ugljikovih
atoma
B) reakcije ciklopropana i ciklobutana sline su ostalim ciklikim ugljikovodicima
C) navedeni spojevi ne mogu postojati zbog velike napetosti prstena
Odgovor: A
U istim uvjetima, cikloalkani s malim brojem atoma u prstenu (ciklopropan i ciklobutan)
daju spojeve otvorena lanca za razliku od cikloalkana s veim brojem atoma u prstenu.
Uzrok tomu su slabije veze u molekulama cikloalkana s malim brojem atoma u prstenu.
390. Reakcijom octene kiseline i etanola nastaje etilacetat i voda, prema jednadbi
CH3COOH + CH3CH2OH CH3COOC2H5 + H2O. Iskoritenje se moe poveati:
A) dodatkom vee koliine katalizatora
B) izdvajanjem nastalog estera
C) dodatkom vode
D) sve navedene tvrdnje su tone
Odgovor: B
Na kemijsku ravnoteu utjeu: promjena koncentracije reaktanata ili produkata, promjena
temperature ili tlaka. Izdvajanjem produkta (estera) poveava se iskoritenje reakcije, tj.
reakcijska ravnotea pomie se u desno.

391. Empirijska formula nekog ugljikovodika je CH2. Gustoa ispitivanog ugljikovodika

14 puta je vea od gustoe vodika pri istim uvjetima. Molekulska formula danog ugljiko-
vodika je:
A) CH4
B) C3H8
C) C3H6

158
D) C2H6
E) C2H4
Odgovor: E
Pri standardnim uvjetima:
(C X H X ) M (C X H X )
= M (C X H X ) = 14M (H 2 ) = 28 g mol1 M r = 28
(H 2 ) M (H 2 )
392. Nepostojanje F+ kationa objanjavamo:
A) velikom energijom ionizacije atoma fluora
B) najniom temperaturom vrelita od svih halogenih elemenata
C) nepopunjenim d orbitalama atoma fluora
D) niti jedan od ponuenih odgovora nije toan
Odgovor: A
Atomi fluora imaju najvei afinitet za elektronima od svih ostalih vrsta pa e uvijek prije
primiti elektrone nego otpustiti ih.
393. Hipofosfitna kiselina disocira samo u jednom stupnju prema jednadbi:
H3PO2 H+ + H2PO2:
A) zbog toga jer atom fosfora stvara dvije kovalentne veze sa dva atoma vodika, a samo
jedan atom vodika vezan je na kisik
B) jer je H2PO2 anion nepravilne tetraedarske grae
C) jer postoji dvostruka kovalentna veza izmeu atoma fosfora i jednog atoma kisika
D) jer nije dokazano postojanje aniona HPO22 i PO23
Odgovor: A
H

O P H

O H

394. Od svih oksida duika najstabilniji je N2O. Tek na povienoj temperaturi razlae se
na elementarni duik i kisik, a nije topljiv u vodi. Netopljivost u vodi objanjavamo
sljedeom injenicom:
A) niti jedan od duikovih oksida nije topljiv u vodi, pa tako ni duikov(I) oksid
B) molekula ima veliki dipolni moment
C) molekula je linearne grae i ima vrlo mali dipolni moment
Odgovor: C
N N O N N O
395. Standardna entalpija izgaranja grafita iznosi H = 393,5 kJ/mol, a dijamanta 395,4
kJ/mol. Termodinamiki stabilnija alotropska modifikacija ugljika je:
A) dijamant
B) grafit
C) entalpija izgaranja nije parametar koji odreuje termodinamiku stabilnost spoja
Odgovor: B

159
396. Neke kemijske reakcije zbivaju se sloenim mehanizmom u vie koraka to esto
nije uoljivo u sumarnoj jednadbi reakcije. brzinu takve reakcije odreuje:
A) najbri korak u reakciji
B) najsporiji korak u reakciji
C) samo iz sumarne jednadbe reakcije moemo vidjeti da li se ona zbiva brzo ili sporo
Odgovor: B
397. U nizu oksokiselina klora (HClO, HClO2, HClO3, HClO4) jakost kiselina raste:
A) smanjenjem oksidacijskog broja klora
B) poveanjem broja atoma kisika u strukturi kiseline
C) smanjenjem broja atoma kisika u strukturi kiseline
D) sve oksokiseline klora gotovo su jednake po jakosti jer sadre samo jedan vodikov
atom
Odgovor: B
398. Berilijev klorid, BeCl2 nije ionski spoj za razliku od klorida kalcija, stroncija i barija
zbog:
A) njegove otrovnosti
B) berilij ima najvie vrelite meu zemnoalkalijskim metalima
C) berilij ima mali atomski, a time i ionski radijus i relativno veliki naboj kationa
D) berilij ima najniu energiju ionizacije meu zemnoalkalijskim metalima
Odgovor: C
399. Reakcijom benzena sa smjesom koncentrirane duine i sumporne kiseline pri 50C
nastaje:
A) benzensulfonska kiselina
B) cikloheksan
C) nitrobenzen
D) 3-nitrobenzensulfonska kiselina
E) niti jedan od navedenih spojeva
Odgovor: C

H2SO4 NO2
+ HNO3 + H2O
o
50 C

H2SO4 vee nastalu vodu.

400. Elektronegativnost u periodnom sustavu elemenata:
A) raste odozgo prema dolje i slijeva nadesno
B) raste odozdo prema gore i slijeva nadesno
C) raste odozgo prema dolje i s desna nalijevo
D) opisuje sposobnost atoma nekog elementa da primi elektron
Odgovor: B
401. Orbitala je:
A) matematika funkcija
B) prostor u kojem se nalazi elektron

160
C) kvantna jednadba bez rjeenja
D) odnos radijusa atoma i broja elektrona
E) sve su tvrdnje tone
Odgovor: A
402. Endotermni proces:
A) je onaj kod kojeg sustav apsorbira toplinu iz okoline
B) nije nikad spontani proces
C) je prijelaz iz plinovite u tekuu fazu
D) je onaj proces pri kojem sustav oslobaa toplinu u okolinu
Odgovor: A
403. Najjaa luina je:
A) Mg(OH)2
B) Ca(OH)2
C) Al(OH)3
D) H2O
Odgovor: B
Od navedenih, otopljene molekule kalcijeva hidroksida najveim dijelom disociraju.
404. Kisik ima pozitivan oksidacijski broj u:
A) oksidima
B) peroksidima
C) superoksidima
D) spoju OF2
E) spoju HClO
Odgovor: D
Fluor je elektronegativniji od kisika pa je njegov oksidacijski broj 1, a time je kisikov
oksidacijski broj u ovom spoju +2.
405. Osmotski tlak:
A) ne ovisi o temperaturi
B) ovisi o broju estica otopljene tvari
C) ovisi o veliini estica otopljene tvari
D) sve navedene tvrdnje su tone
Odgovor: B
406. Pri otapanju NaCl u vodi:
A) smanjuje se broj estica u sustavu
B) mijenja se pH otopine
C) oslobaa se klor
D) smanjuje se elektrina vodljivost
E) sve gore navedene tvrdnje su netone
Odgovor: E
NaCl je sol jake baze i jake kiseline pa otapanjem u vodi ne podlijee hidrolizi zbog ega
se pH otopine ne mijenja. Otapanjem disocira na ione klora i natrija koji svojom pokretlji-
vou omoguuju elektrinu vodljivost.

161
407. Voda je:
A) samo kiseli oksid
B) samo bazini oksid
C) neutralni oksid
D) moe biti i kiseli i bazini oksid
Odgovor: D
2H2O H3O+ + OH
408. Brzina kemijske reakcije raste s poveanjem temperature uslijed:
A) smanjenja energije aktivacije
B) poveanja koncentracije reaktanata
C) smanjenja kinetike energije reaktanata
D) pomicanjem kemijske ravnotee udesno
E) poveanjem udjela estica s kinetikom energijom veom od energije aktivacije
Odgovor: E
409. Alkaloidi su prirodni organski spojevi koji mogu imati razliita fizioloka djelovanja.
Ime su dobili jer:
A) nastaju iz prirodnih karboksilnih kiselina i jakih luina
B) u svom sastavu sadre razne metale u obliku hidroksida
C) otapanjem u vodi oslobaaju amonijak
D) sadre jedan ili vie atoma duika u heterociklikom prstenu i stoga imaju bazna svoj-
stva
E) niti jedna trdnja nije tona
Odgovor: D
Npr. kofein, kokain, atropin, nikotin itd.
410. Kontroliranom hidrolizom nukleinske kiseline cijepaju se u manje fragmente i napo-
kon u tri karakteristine komponente:
A) heterociklike baze, heksoze i fosfornu kiselinu
B) heterociklike baze, pentoze i aminokiseline
C) monosaharide, aminokiseline i fosfornu kiselinu
D) heterociklike baze, pentoze i fosfornu kiselinu
E) heterociklike baze, pentoze i fosfitnu kiselinu
Odgovor: D
411. Kod izoelektrine pH vrijednosti, aminokiselina je:
A) dipolni ion (zwitterion)
B) neutralna molekula
C) kod ove vrijednosti pH topljivost aminokiseline je najmanja
D) sve navedene tvrdnje su tone
Odgovor: D
412. Kiralna molekula:
A) obavezno sadri atom duika u prstenu
B) ima najmanje jedan asimetrian atom ugljika
C) ima visoko vrelite

162
D) ne pokazuje signale u IR spektru
Odgovor: B
Asimetrian je onaj atom ugljika na ije su etiri veze vezane etiri razliite atomske sku-
pine, odnosno atoma.
413. Temperatura sublimacije je:
A) temperatura kod koje jedna kruta faza prelazi u drugu krutu fazu
B) temperatura pri kojoj je tlak para krutine jednak atmosferskom tlaku
C) temperatura pri kojoj je tlak para krutine jednak tlaku vodene pare
D) temperatura pri kojoj se kisik adsorbira na cijelu povrinu krute faze
Odgovor: B
Sublimacija je prijelaz tvari izravno iz vrste, krute faze u plinovitu. Sublimiraju uglav-
nom molekulski kristali zbog slabih van der Waalsovih sila meu molekulama.
414. Henryevom zakonu topljivosti plinova pokorava se:
A) HF
B) CO2
C) He
D) H2S
E) svi navedeni plinovi
Odgovor: C
Henryjev zakon glasi: masa otopljenog plina na odreenoj temperaturi u jedinici
volumena neke tekuine izravno je razmjerna tlaku plina. Ovom zakonu ne pokoravaju se
plinovi koji kemijski reagiraju s vodom.
415. Brojana vrijednost konstante ravnotee kemijske reakcije ovisi o:
A) koncentraciji reaktanata
B) koncentraciji produkata
C) tlaku reaktanata odnosno produkata
D) temperaturi
E) katalizatoru
Odgovor: D
Promjena temperature reakcijske smjese uzrokuje pomak ravnotenih koncentracija reak-
tanata u smjesi.
416. Spojeve C2H4, C3H6 i C4H8 ubrajamo u skupinu:
A) alkana
B) alkena
C) alkina
D) ugljikohidrata
Odgovor: B
Zadovoljavaju opu formulu za alkene, CnH2n.
417. Glukoza, jedan od najeih ugljikohidrata i najrasprostranjeniji organski spoj na
Zemlji:
A) u strukturi sadri keto skupinu
B) s Tollensovim reagensom ne daje pozitivan test
C) nalazi se u sastavu DNA

163
D) sve navedene tvrdnje su tone
E) nijedna navedena tvrdnja nije tona
Odgovor: E
Glukoza je aldoheksoza.
418. Aminokiseline sadre nuno jednu od navedenih skupina:
A) amidnu skupinu
B) azidnu skupinu
C) imidnu skupinu
D) amino skupinu
Odgovor: D
Samo ime sve govori.
419. RNA se razlikuje od DNA jer sadri:
A) 2-deoksi-D-ribozu umjesto D-riboze
B) 2-deoksi-D-ribozu umjesto L-riboze
C) D-ribozu umjesto 2-deoksi-D-riboze
D) D-ribozu umjesto L-riboze
Odgovor: C
RNA se sastoji od D-riboze, adenina, gvanina, citozina, uracila, fosforne kiseline, a DNA
od 2-deoksi-D-riboze, adenina, gvanina, citozina, timina, fosforne kiseline.
420. Peptidna veza ostvaruje se pri sintezi proteina reakcijom izmeu:
A) karboksilne skupine jedne aminokiseline i hidroksilne skupine druge aminokiseline
B) kondenzacijom karboksilnih skupina aminokiselina uz amonijak
C) karboksilne skupine jedne aminokiseline i aminoskupine druge aminokiseline
D) peptidna veza se ne nalazi u proteinima, ve u DNA
Odgovor: C

O O
H2N CH C OH + H N CH COOH H2N CH C N CH COOH + H2O
R1 H R2 R1 H R2

421. Element s rednim brojem Z = 19 je:

A) nemetal koji je u spojevima jednovalentan
B) prijelazni metal koji ima jedan d elektron
C) metal koji je u spojevima jednovalentan
D) metal koji je u spojevima dvovalentan
Odgovor: C
To je kalij, K element 1. skupine peridnog sustava elemenata, skupine alkalijskih metala.
422. Karakteristika periode u periodnom sustavu je da:
A) svaki element ima po jedan elektron vie od prethodnog
B) svaki element ima relativnu masu za jedan veu od prethodnog
C) su elementi poredani po padajuoj elektronegativnosti
D) elementi imaju isti broj valentnih elektrona
Odgovor: A

164
Unutar periode elementi su poredani po rastuem rednom broju koji je ujedno jednak i
broju protona u jezgri i broju elektrona u omotau.
423. Broj valentnih elektrona centralnog atoma nije 8 (odstupanje od pravila okteta) u:
A) H2O
B) CO2
C) BF3
D) NH3
Odgovor: C
Vidi odgovor 383.
424. Reakcijom 1 mola fosforne kiseline i 1 mola kalcijevog hidroksida nastaje:
A) Ca(H2PO4)2
B) CaHPO4
C) Ca2HPO4
D) CaH2PO4
Odgovor: B
Ca(OH)2 + H3PO4 CaHPO4 + 2H2O
Iz jednadbe je vidljivo da nastaje jedna molekula (i 1 mol) kalcijevog hidrogen fosfata.
425. Ako se tlak nekog plina povea dva puta, a pri tome volumen smanji tri puta, tada e
temperatura tog plina biti (T0 oznauje poetnu temperaturu):
A) 2 T0
B) 3/2 T0
C) 2/3 T0
D) 3 T0
Odgovor: C
p = 2p0
V
V = 0
3
V
T0 2 p0 0
p0V0 pV T0 pV 3 = 2T
= T= = 0
T0 T p0V0 p0V0 3

426. Reakciju neutralizacije predstavlja:

A) CaCl2 + K2CO3 CaCO3 + 2KCl
B) Ca(OH)2 + K2CO3 CaCO3 + 2KOH
C) Zn + 2HCl ZnCl2 + H2
D) Ca(OH)2 + 2H2CO3 Ca(HCO3)2 + 2H2O
Odgovor: D
Reakcija neutralizacije je reakcija izmeu baza, npr. Ca(OH)2 i kiselina, npr. H2CO3 uz
nastajanje soli, npr. Ca(HCO3)2 i vode, H2O.
427. Izmeu etiri navedena hidrida najnie vrelite ima:
A) CH4
B) NH3

165
C) H2O
D) NaH
Odgovor: A
Veze izmeu ugljika i vodika u metanu su kovalentne. Molekule metana nisu polarne
molekule. Time su sile izmeu molekula metana najslabije, a to znai da su molekule
metana najpokretljivije pa metan prelazi u plinovito stanje na najnioj temperaturi od svih
navedenih hidrida.
428. Oksidacijski broj kalcija u CaH2 je:
A) +2
B) 1
C) 1
D) 2
Odgovor: A
Vodik u hidridima metala ima oksidacijski broj 1, time kalcij u kalcijevu hidridu ima
oksidacijski broj +2.
429. Jednadba koja prikazuje otapanje sumporne kiseline u vodi je:
A) H2SO4 + 2H2O 2H3O+ + SO42
B) H2SO4 + H2O SO3 + H2O
C) H2SO3 + H2O SO2 + H2O
D) H2SO3 + 2H2O 2H3O+ + SO32
Odgovor: A
430. Acetaldehid nastaje:
A) oksidacijom mravlje kiseline
B) redukcijom etilen-glikola
C) redukcijom octene kiseline
D) redukcijom etanola
Odgovor: C
CH3COOH + H2 CH3CHO + H2O U reakcije redukcije octene kiseline spadaju i reak-
cije spajanja s vodikom.
431. U kompleksnom ionu [Ni(CN)4]2 cijanidni ligandi su u uglovima:
A) tetraedra
B) kvadrata
C) trostrane piramide
D) romba
Odgovor: B
432. Ozon je:
A) O22
B) O3
C) H2O2
D) OsO4
Odgovor: B

166
433. Polistiren nastaje polimerizacijom:
A) acetilena
B) 1,2-etandiola
C) feniletena
D) vinil-klorida
Odgovor: C
Polistiren nastaje, kako mu samo ime kazuje, polimerizacijom stirena. Drugo ime za stiren
je fenileten.
434. U 500 mL otopine otopljeno je 0,01 mol kiseline HA. Ako se zna da ta kiselina diso-
cira 10 %, pH nastale otopine je:
A) 1
B) 2
C) 2,7
D) 3,5
E) 5,0
Odgovor: C
V(otopine) = 500 mL = 0,5 dm3
n(HA) = 0,01 mol
stupanj disocijacije, (HA) = 0,1 (10 %)
n(H+) = n(HA) (HA) = 0,010,1 = 0,001 mol
n( H + ) 0,001
c(H + ) = = = 0,002 mol dm 3
V (otopine) 0,5
c(H + ) 3
pH = log = log 0,002 moldm = log0,002 = 2,7
moldm3 moldm3

435. Ukupni broj elektrona u 0,1 mol Li+ iona je:
A) 1,81023
B) 1,21023
C) 6,01022
D) 3,01022
E) 2,01022
Odgovor: B
n(Li+) = 0,1 mol
N(e) = ?
Litijev redni broj je 3, a to, izmeu ostalog govori, da ima tri elektrona, a Li+ ima jedan
manje, tj. dva.
N(Li+) = n(Li+)NA = 0,16,0221023 = 6,0221022
N(e) = 2N(Li+) = 26,0221022 = 12,0441022 = 1,20441022
436. Za izluivanje 0,1 mol bakra iz bakarova(II) sulfata tijekom elektrolize potrebna
koliina elektrinog naboja je:
A) ista kao za izluivanje 0,1 mola Ag iz AgNO3
B) tri puta manja nego za izluivanje 0,1 mol Al iz AlCl3

167
C) ista kao za izluivanje 0,05 mola Na iz NaCl
D) dva puta manja nego za izluivanje 0,1 mol Ag iz AgNO3
E) ista kao i za izluivanje 0,2 mola Na iz NaCl
Odgovor: E
Cu2+ + 2e Cu
2Na+ + 2e 2Na
Iz jednadbi je vidljivo da se uz isti broj elektrona (isti naboj!) moe izluiti dvostruko
vie atoma (molova!) natrija.
437. Prilikom izgaranja nekog ugljikovodika, volumen nastale vodene pare bio je dva
puta vei od volumena nastalog ugljikovog(IV) oksida (pri standardnim uvjetima). Taj
spoj je:
A) metan
B) buten
C) benzen
D) 2-pentin
E) 1,3-butadien
Odgovor: A
Volumen pri standardnim uvjetima ovisi samo o broju estica, molekula. Znai da nastaje
dvostruko vei broj molekula vode od molekula CO2. Jedina mogua kombinacija je CH4
+ 2O2 CO2 + H2O.
438. Izdvojite skupinu u kojoj svi spojevi ili ioni imaju amfoterna svojstva:
A) HCO3, Al(OH)3, NH2CH2COOH
B) H2SO4, HSO4, Al(OH)3
C) H2CO3, NH2CH2COOH, CO32
D) NH4Cl, NH4OH, HPO42
E) Al(OH)3, HCN, CO32
Odgovor: A
Amfoternost je svojstvo atoma, molekule ili iona da reagira i s kiselinama i s luinama.
439. Vrijeme poluraspada 130I iznosi 8 dana. Koliina preostalog 130
I nakon 16 dana biti
(A0 je poetna koliina 130I) e:
A) 1 A0
B) 3/4 A0
C) 1/2 A0
D) 1/4 A0
E) 0
Odgovor: D
Za osam dana
1
n(130 I) = A0 ,
2
Za jo osam dana (ukupno 16 dana)
1 1 1
n(130 I) = A0 = A0
2 2 4

168
440. reakcije C + 2H2 CH4 izraena u kJ/mol iznosi (energija veza CH 412 kJ/mol,
HH 436 kJ/mol):
A) +24
B) 24
C) +479
D) 776
E) 776
Odgovor: D
rH = entalpija produkata entalpija reaktanata = 4(412) 2(436) = 776 kJ/mol
U metanu su 4 C-H veze. Entalpije formiranja su negativne jer se energija oslobaa formi-
ranjem veza C-H i H-H.
441. Saponifikacija masti je:
A) reakcija sapuna i masti
B) reakcija cijepanja monofosfatne skupine u fosfolipidima
C) reakcija bazno-katalizirane hidrolize estera
D) reakcija oksidacije eterske veze
E) reakcija kiselo-katalizirane esterifikacije
Odgovor: C
Vidi odgovor 361.

169