Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu

Tema: Odnos Evropske unije i drugih posleratnih regionalnih organizacija u Evropi:

kompetitivnost ili komplementarnost

Predmet: Evropske integracije razvoj i problemi

Profesor: dr Maja Kovaevi

Student: Ivana Marta

Broj indeksa: 428/12

Broj rei:

Datum: 13.decembar 2015.

Uvod

[1]
Ovaj rad se bavi odnosom Evropske unije sa organizacijama koje nakon Drugog svetskog rata
nastaju na podruju Evrope tj.ije su lanice evropske drave, konkretno Zapadnoevropskom
unijom WEU Organizacijom za evropsku ekonomsku saradnju OEEC, Savetom za uzajamnu
ekonomsku pomo SEV kao i Varavskim paktom, Savetom Evrope, EFTA. Nastoji se da se
utvrdi da li u ciljevima i razlozima nastanka gorepomenutih organizacija postoji preklapanje ili
suprotstavljenost, kao i da li se odnos meu njima menjao tokom vremena.

Nakon uasa Drugog svetskog rata koji je za sobom odneo 55 miliona ivota i uruio ekonomiju
Evrope, razorio drave,unazadio drutva. Kao da to nije bilo dovoljno alarmantna situacija sa
kojom je evropski kontinent morao da se suoi i pronae najpogodniji nain za svoj oporavak, sa
istoka se pomaljala i komunistika pretnja. Propast evropskih drava u svakom pogledu e ih
navesti da oprobaju ekperiment integracije koji e vremenom izroditi novog globalnog aktera na
meunarodnoj sceni, Evropsku uniju. Ukoliko se krene od tog istorijskog momenta koji e
skrhanu Evropu neposredno nakon Drugog svetskog rata navesti da izae sa idejom ujedinjenja,
moe se izdvojiti nekoliko kljunih motiva. Na prvom mestu tu je ekonomski oporavak, zelja da
se osigura stabilnost i prosperitet i obnove posrnule privrede. Potom osiguranje mira i
bezbednosti: nakon dva svetska rata Evropa eli da na svaki naih sprei ponovno izbijanje
sukoba, istovremeno elei da obezbedi zatitu od komunistike ekspanzije kao i da rei
takozvano nemako pitanje, da Nemakoj dozvoli razvijanje njenih potencijala ali bez
ostavljanja prostora za ponovni ekspanzionizam. Naravno, evropske drave u pogledu ovog
pitanja nisu bile u potpunosti slone. Nacionalizmi Drugog svetskog rata utiu na Evropu da
ouva i obezbedi svoja demokratska ureenja, ouva evropski identitet suprotstavljen svakom
nacionalizmu i komunizmu Istoka. Delimino eli da izgradi jedno novo poimanje Evrope.
Potom, javlja se i zelja a slobodama i mobilnou nakon ratnih iskustva i suoavanja sa brojnim
ogranienjima u pgogledu kretanja. Najzad, sasvim razumljivo, javlja se i zelja za moi. Nove
svetske sile su SAD i SSSR, i evropske drave u politikom ujedinjenju vide mogunost
zajednikog uspona na meunarodnom planu. Povrh svega, one su na strani pobednica to im
daje legitimitet za tako neto.

Vinston eril svojim uvenim govorom u Cirihu najavljuje osnivanje Saveta Evrope, kao prvi
korak ka ostvarenju Ujedinjenih drava Evrope. Tri godine kasnije, tanije 5.5.1949. ova

[2]
organizacija e biti osnovana od strane 10 drava kao prva organizacija koja nakon Drugog
svetskog rata nastaje na tlu Evrope. Ono to je izdvaja od drugih organizacija koje se razmatraju
u ovom radu jeste to u svoje lanstvo prima Saveznu Republiku Nemaku relativno rano, ve
13.jula 1950. Ukoliko se osvrnemo na Statut Saveta Evrope, ova organizacija kao glavni zadatak
ima da uspostavi ''blisku vezu izmeu svojih lanica radi zatite i unapreivanja ideala i principa
koji predstavljaju njihovo zajedniko naslee, i da podstie njihov ekonomski i socijalni
napredak''. Ivo je upravo ono to je Evropi bilo najpotrebnije u tom momentu. Do ispunjenja oog
zadatka trebalo je doi zajednikim delovanjem lanica na ekonomskom, socijalnom, kulturnom,
naunom, pravnom i administrativnom planu ali i kroz zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Meutim Savet Evrope se ne bavi pitanjima nacionalne odbrane, to e biti deo razloga da se
pokrene pitanje osnivanja Evropske odbambene zajednice. Ono to treba posebno naglasiti kada
je u pitanju Savet Evrope jeste da poseban naglasak lei na pitanjima razvoja i potovanja pravne
drave, to se preklapa sa dananjim zadacima OEBSa. Vremenom, Savet Evrope e postati
percipiran kao zaetak nove postkomunistike Evrope obzirom na proklamovani cilj
demokratske bezbednosti i tenje da ostvari stabilnost itavog kontinenta. Ukoliko se pogleda
dananje stanje, preporuke bi ile u cilju ostvaivanja saradnje postojeih evropskih organizacija,
voenje vednostima Saveta Evrope, odnosno onim poklamovanim u Evropskoj konvenciji o
ljudskim pravima koja je osnova Saveta. Moe se zakljuiti da odnost Evropske unije i Saveta
Evrope moemo okaratkerisati kao komplementaran.

Neto je drugaija situacija ukoliko se osvrnemo na odnost Evropske unije i EFTA. On se moe
najpogodnije okarakterisati kao kompetitivan jer je re od dve organizacije koje donekle tee
ostvarenju istih ciljeva na razliite naine. Naime, EFTA European Free Trade Agreementm
odnosno Evropska zona slobodne trgovine kao vid reginalne integracije osnovana je 1960. I
zapravo je predstavljala reakciju na osnivanje Evropske ekonomske zajednice a za cilj je imala
da sprei ekonomsku deskriminaciju. Meutim, vremenom e ove dve organizacije uspostaviti
tesne ekonomske odnose krunisane stvaranjem Evropskog ekonomskog prostora 1994.
Vremenom EFTA gubi na znaaju uglavnom jer su njeni domeni i svrha istovetni EEZ to
povlai zakljuak o potpunoj komplementarsnosti ovih zajednica do te mere da jedna od njih
gotovo prestaje da postoji i utapa se u drugu. Naime, od 1995 godine lanice EFTA su samo
Norveka, Island, Lihtenstajn i vajcarska.

[3]
Eu najuspe[niji oblik regionalnog udruivanja

Apsolutna komplementarnost Evropskih zajednica obzirom na iste lanice odnosno jedinstvena

institucionalna struktura a samo razliit pravni subjektivitet, zajednike organe i zajedniko
lanstvo

osvrt na istorijske, ekonomske, politi~ke i sociolo{ke

okolnosti stvaranja Evropskih zajednica

razorene privrede i ideoloka podeljenost u posleratnoj evropi SAD, Mar{ala, kao uslov
kori{}enja
pomo}i postavljao je obavezu ujedinjavanja dr`ava korisnica. To je uslovilo osnivanje
Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju, 1948.g. (kasnije OECD), koja je
imala za cilj usmeravanje ameri~ke pomo}i i koordinaciju nacionalnih ekonomskih
politika zapadno - evropskih dr`ava ~lanica.

Ovaj prvi korak u privrednom udru`ivanju pratilo je vojno - strate{ko

prestrojavanje u Evropi. Naime, jo{ 1947. god. je sklopljen ugovor izme|u Velike
Britanije i Francuske o zajedni~koj odbrani, koji je ~inio jezgro osnivanja Zapadno -
evropske unije (ZEU), 1948. u Briselu. Usledilo je stvaranje Severnoatlantskog
pakta4 (NATO),

savet evrope prenos suverenosti i ovlaenja nacionalnih vlada, omoguio tenju saradnju na pol,
ekom, soc i kult planu

predvorje a sicanje lanstva u eu, raumljiivo u odnosu na proklamovane principe

odraz dunkcionalistike integraciije + integracije po sektorima euratom, ezu dok sue oz i pol.zaj
odraz federaliptike integracije

[4]
ZEU reava problem naoruavanja Nemake i njenog uvoenja u zapadnoevropski bebednosni
okvir

Zapadno-evropska unija je samo odblesak zami{ljene Evropske odbrambene

zajednice u smislu saradnje zapadno-evropskih dr`ava na polju odbrane, ali u strogo
me|uvladinom okviru, bez atributa nadnacionalnosti

[5]
Literatura

Dinan, Dezmond. 2010. Menjanje Evrope istorija Evropske unije, Beograd: Slubeni glasnik

Verner Vajdenfeld. 2010. Evropsko ujedinjenje, istorijski pregled. U Evropa od A do , Prirunik

za Evropsku integraciju, Isabelle Tannous i Marian Barbato (urs): Beograd: Fondacija Konrad
Adenauer str. 17-44

Evropska unija 115-125 Udo Didrihs Volfgang Vesels

Revija za evropsko pravo

[6]