Borislav Peki

Cincari ili korepodencija

Uz soglasije i podrku autora na epistularnu komediju preudesio:

Borislav Mihajlovi-Mihiz

I hleb je ceo i pas je nahranjen.

(Stara grka poslovica)

Korepodenti:
SIMEON NJEGOVAN (NJAGO) LUPUS. DEDA. Apsolutni ef beogradske trgovake
firme *Simeon Njegovan i sin. Mator (preko 70 godina), a vuji drei kao to mu i ime
kae. Ve pet godina je u emigraciji u Beu kao blizak saradnik prognanog kneza Miloa
Obrenovia.
SIMEON NJEGOVAN - HADIJA, sin Lupusov. Nominalni ef firme. Pedesetih
godina; svreni student
Hajdelberga. Okrenut na duhovnu stranu.
MILICA NJEGOVAN roena NENADOVI, Hadijina ena. Srpska ajmana kako je
nazivao Lupus - u stvari beogradska matrona iz sredine prolog veka. Kakav Beograd
Rim, takva i ona matrona.
SIMEON NJEGOVAN - MLADI GAZDA, Lupusov unuk. Miliin i Hadijin sin. 25
godina. Naslednik firme i njen glavni stub. Sa njima e se sluiti sva glavna zbitija ove
prie.
JULIJANA, JULIKA TOLNAJ - cirkuska igraica, konjokrotiteljka i voltierka.
Subreta, razume se. ilavo eljade i vatrena koutovka...
ILIJA GARAANIN. USTAVOBRANITELJ, ministar vnutrenih dela Kneevine Srbije.
Svi podaci o njemu u istoriji.
BARON SINA, beki bankar. Cincarin dabome. Postojao.
AMSUDIN, AMSIKA TOT - upravitelj cirkusa Interkontinental.
ANTONIJE, prokurista firme Simeon Njegovan i sin.

Lica bez teksta:

TOMANIJA SINA, verenica mladog gazde Simeona. Zemunkinja.
DVE DEVOJKE NJEGOVANOVIH. Sestre mladog gazde. Beogradske udavae.

Deava se u Beogradu i Beu, 1847-1848. godine, pre i za vreme Madarske bune.

I DEO

Kako je mladi Gazda Simeon pao u desperatnu ljubavnu strast spram konjokrotiteljke
gospoice Julijane Tolnaj i kako se u ovoj krizi drala firma Simeon Njegovan i Sin.
Mladi gazda Simeon - Simeonu Lupusu, tajno, iz Beograda u Be, 1-og septembrija
1847.

Ljubezni gospodine dedo Simeone. iz poitajemog pisma Vaeg uvideo sam negodovanje
to uposledak ree piem. Najpre, pouzdana se prilika ne nalazi na sokaku. Od
ustavobraniteljskih pandura prepadnuti, srpski graani se ne odvauju tajno pismo preko
granice preneti. Na svet retko u jabaniju putuje. Ve sam se ozbiljno kanio u Zemun
prei i pismo odaslati austrijanskom potom, mada nao obrenovievci tvrde da je na
kum Ilija Garaanin grdne pare prosuo da po telegrafima i potama monarhije svoje
pijune poseje. Ajde sada, gospodine dedo i na novosti da se obratimo. Najradosnija je da
smo pre nekoliko nedelja sa kumom Ilijom Garaaninom na ravnu pijunsku nogu. Ako je
istina da je on neku nau korespondenciju povatao, onda vas mogu izvestiti da ve mesec
dana itam i ja njegovu. Jedna praktikantska sirotinja iz preka; koja u Garaaninovoj
kancelariji slubuje od svega znaajnog ini dve kopije. Prvu za protokolarnog gazdu koji
ga plaa, drugu za tajnoga, mene, koji ga takode plaam. Iz svega se, dakle, vidi pie
na kum Ilija Knjazu Aleksandru Karaoreviu da se deljateljnost Miloeva, sve vema
razvija za proizvedenije estoke bune kod nas. Ovim mora kakva razumnija glava od
Miloeve upravljati. To on cilja na Vas, dedo. Vas optuivlje da biveg Knjaza
poduavate za njegov povraaj na vlast. Da vidite, gospodine dedo, kako taj na Rielije,
Garaanin ceni Srbe za iju je tobo sreu nama ponjavu pod guzicom izmakao Stvari
ovde vrlo ravo idu, narod je glup i nita ne razume. Tako o narodu pie Garaanin. Vi
se, gospodine, seate kako su u doba Miloevo kancelariske sile tretirane. Vie kao
domanja posluga. Mogli su biti batinani i oni sa najviim rangom, to je nekima dobro
inilo. Sad se to sasvim obezobrazilo. Sijaju u nekakve ruske, gubernike uniforme,
meuse se nazivadu Vae Prevashoditeljstvo, vae blagorodije. Kojeta! Blagorodije
na Balkanu gde su od ljudi i medvedi blagorodniji. inovnici sve popasoe. Poreske su
glavnice osloboeni, dok mi privatnjaci pod dabinama izdiemo. Glavu zalaem da u
ovo magnovenije naa firma Simeon Njegovan i sin plaa poreza vie nego celokupno
inovjatvo knjaevine Srbije, dijavolos, i nju i njih i nas poneo! Sad idem na jaliju, u
magaze, gde nam je jutros na lepove stigla roba iz Braile. Otac e vas izvestiti o stanju
firminih poslova. Isporuite molim vas bivem knjazu Milou moje visokopoitanije i
elje za pavraaj, koje se, naravski, i na Vas odnosidu. Va odani unuk Simeon.

Simeon Lupus - mladom gazdi, iz Bea u Beograd, tajnom porukom 15. ix 1847.

Draaji moj unue Simeone, uprepastio sam se kad sam proitao da ti naeg Miloa
naziva bivim knjazom. Kakva su to posla? Kakav je da je, avol ga odneo, on je i sad
na Knjaz, a dambas Aleksandar Karaorevi tek uzurpator. Naroito pazi kojim se
jezikom izraava kad o kumbarosu, o kumu Iliji Garaaninu govori. Premda nam je
provizorno na monje lego, ne diraj ga. Garaanin e ostati najpametniji srpski diplomatik
posle svetoga Save. Ma koliko inae obrenovievce proganjao, nas e tititi. Kad se mi na
vlast vratimo njemu dlaka s glave nee faliti. To je meu nama preutno. U svakom
sluaju ako protiv njega mora ve lajati, ne ini to pred materom ti. Ona je Trajanova
rupa. Seje tajne kao proklamacije. Jako mi je u volji ta smo kumu u korepondenciju
zali. Od sada emo bolje znati kako mu, schwarzkunstleru, misao radi. to se tie
Garaaninove izjave da je narod glup kao stoka, tome sa svoje strane ne bih imo nita ni
dodati ni oduzeti. Oduvek sam tako mislio. Milo mi je to je i Garaanin doao do tog
spoznanija bez koje se veliki dravnik ne biva. Knez Meternih se u taj nauk dobro
razume. Za inovnjake izelice nita mi ne priaj. Ta je zaraza svu Evropu napala. ume,
Huni i Revolucije joj nita nisu mogle, ali e inovnici civilizaciji doi glave. Sada bih
jo neto i za starog Knjaza da javim. S njim se vie ni o emu ljudski ne moe
razgovarati do o kurvama. Ove 1847. godine bio nam je u pohode crnogorski Knjaz
Vladika Rade Petrovi, zvani, ne znam zato, Njego. Grdosija od papaza. A jo, vele, i
pametan, iako pie pesme. Sastao se s naim Knjazom da mu izioi situaciju na granici
Turske i Crne Gore. Milou, kukoderu, oi sijaju. Vladika misli da ga je poneo
patriotieski ar te mu zaiska 12 hiljada dukata za puke i debanu, jer taj Njego je
bezpari kakvog Evropa ne zna. Na mantiji nema depova, jer veli, nema u njih ta drati.
Na Milo doo bled ko votanica: ini voliko, gospodine Vladiko - veli on svojim
survinskim nainom, u pupak; gleda pa veli: Entschuldigen Sie bitte, vrlo mi je ao, ali
vam novac ne mogu dati. Vladika zakuka: Ne zborite tako. oe, ako za nevolju znate,
ako mi vi pomoi neete, a da ko e drugi na svijet? Onda na presvetli nacionalni
pastuv poe diplomatisati, krenu u izumevanje svakojakih izgovora. Kao, ako Porta za to
sazna, a saznae bog i dua, iskae od Austrije da ga sa svoje teritorije kao smutljivca
protera. Pa kuj u ja, ovako mator, a jezice ne znam? Eto ti Simeone dete, knjaza
srpskog. Kad smo ve kod artista i muzenja para, jer to dvoj izgleda ide zajedno, Milo
je, kao neki balkanski Medii, okupio oko sebe sve najslavnlje, srpske umetnike
arambae, meu kojima su najskuplji hromi Vuk, ura Danii, Jakov Ignjatovi i
nekakav Radievi Branko, stihokovac i suknjoljubav. Svi oni imaju krupne ideje i sitne
pare. Od Knjaza, inae, retko koja ena moe mirna proi. Guju bi u oko jebo da joj moe
razlikovati pol. Najpre se vucarao s nekom Fanikom Hinterberger. Sad se kurva s
izvesnom Anom Rafelsberg. Ima u njoj vagon ive mere. Uzeo je svoje kopile sa
erkeskom milosnicom Danicom za nekog trgovca Aleksia koji dri svilenu radnju
zum Frstn Milosh. Dao joj je, zamisli, 40 hiljada dukata miraza, za koju bih se sumu i
ja za njega udo. Javi pod hitno za oca ta ga je spopalo. Otvori oba oka i ne daj mu nita
sam da potpisuje. to mi za Korziku nita ne javlja? ta je s Korzikom? Voli te tvoj
deda Simeon.

Hadi Simeon i Milica - Simeonu Lupusu, iz Beograda u Be, redovnom potom, 2.

novembrija

Draaji i poitajemi otac, Va unuk Simeon Vas je zacelo izvestio da se spremam

podneti Vam na uviaj knjigovodstvenu bilansu za protekli kvartal 1847, kao i
predloenije za pekulacije u prvom kvartal nastupajue godine. U tom cilju su ve i sva
nuna dokumenta bila separirana, kad se sluila nevolja. Ja sam, otac, sva izvoenja za tu
referadu izgubio. Kako i gde, ni pod torturom ne bih umeo objasniti. Dopustite mi,
gospodine otac, da se od svog sogreenija bar malko iskupim izveem o poleznoj
dogodovtini to se u stolnome nam Beogradu sluila i prosula i na nas ovde neto od
svetlosti civilizacije. Imao je na Beograd ast primiti, sluati i aplaudovati gospodina
trausa mlaeg koji nas je zaduio jednim srpskim narodnim marom. to se pak
familijarnih stvari tie tu i nema nita osobito da se kae. Ja sam fala milostivome Bogu
zdravo i dobro. U crkvu redovno idem i kostobolja me popustila. Vaa snaja, gospoa
Milica, takoe je dobro. Uskoro u joj pero ustupiti kad pria doe do ovdanjih posela i
soareja. Va unuk Simeon, kad je trgovaki posao u pitanju, prava je vodnica, zverski
drobi sve to mu na rvanj padne. Da je malo opirnije izobraenije dobio ne bi mu na
utrb bilo. Jer va unuk, zamislite, ne razlikuje Platona od Plotina. Nije pravo to ste
njega pustili da jedva i gimnazijum zavri dok sam je svrio studij u Heidelbergu, ma da
znam da je to bilo samo zato to se od mene nikakvim koristima za firmu niste nadali.
Moje je, poitajemi gospodine, mnenije da je trgovinu i privatnu sobstvenost izmislio
avo da njome korumpira ljude. Znam da e Vas ovo razjariti, ali ja tako mislim. Vaa
snaja Milica me pouruje, bi da stigne na neko poselo, pa prekidam pisanje...
MILICA:
Dragi i potovani otac, znate da sam ja sa Vama uvek otvorena bila, ali se meni inilo da
mi, ako ste me sprskom alamunjom i alom zvali, tu otvorenost niste zamerali. Uvek ste
govorili da se kua Njegovan na dva stuba dri, na Vama i na meni. Svi mukarci na
naem konaku, kao da su se dogovorili, obeene noseve imaju. Od roenja, ini mi se,
nosevi im vise, brinu. Jedan Simeon za drugoga brine, obojica za Vas treega, a svi
zajedno; brinete za firmu. A takvog raundiju, takvo udovite, kakav je moj sin, a Va
unuk, u veku nisam srela. Gospod doktor Teodor Herbez iz Popeiteljstva finansija
regularno nas na svoja posela poziva. On je oenjen onom Jelenkom, zvanom mala
gospoja, koja je bila Miloeva ljubavnica, a sad se zdravo profinila i u damu izobrazila,
kao da mi ne znamo to znamo. Tu Jelenku je bivi knjaz dobro podmirazio samo da bi ja
sebe stresao. Na tim poselima mogu se sresti braa Simii. kapetan Mia Anastasijevi i
Hadi Toma sa osam keri. Tu sam upoznala i nekog Pania, samo sam poboravila ime
se bavi. Kanda travkama. Naroito me je svojom gospodtinom i otmenou za sebe
predobio knjievnik Matija gospodin Ban...
MLADI GAZDA (upada joj u re): Adriatieski hohlapler. Dalmatinski premuntez.
MILICA: Gospodin Matija Ban vospitava i Knjaza Aleksandra keri Kleopatru Jelenu i
Poleksiju. Konak mu je uvek pun nekakvih noom unjajuih se aua i preana, koji
sebe nazivljedu Jugoslovenima, a Srbi su ili Rvati.
MLADI GAZDA: Terai vetra kapom, duvai oblaka.
MILICA: Ja se na njegova gunanja ne obazirem. Jer mi je na poselima vano biti zbog
naih devojaka. Kad ve svoje prijeme ne odravamo, jer Va unuk, dimrija, troak ali.
HADIJA: Sve to po salonima galopiranje, valciranje i fota sigranje, avolosu je
vremena bacanje. Mnogo je poleznije u crkvi molenje i poleznih knjiga itanje.
MILICA: Od silnog puenja po hladnim crkvenim podovima, ti si Hadija i navukao tvoj
revmatizam, koji se ne moe dobiti na pregrejanim poselima.
MLADI GAZDA: Ne, ne moe, na takvim poselima se dobijaju deca.
MILICA: Ti ba ima jezik.
MLADI GAZDA: Ima ga bogami i ti, majko.
MILICA: Jeste imam ga, ali ga nemam od roenja. Bog mi ga je dao kad je uo da sam
meu Njegovane isproena. A to to devojke i ja uopte idemo nekud, moemo
zablagodariti jedino tome to ti na balove gleda kao na brano trite za udadbenu
reklamu tvojih sestara. Iako smo jedna od tri najbogatije kue u Srbiji ja tek ijem svoju
drugu haljinu ove godine. Da sam deda iz Bea ne poalje koji bivi novitet ja ne znam
kako bi se od sramote iz kue uopte izlazilo. Vidi sine kako gospodinu Banu bata buja,
a ne kao naa gde se nita ne moe odrati, jer kad po vaim stovaritima nestane
prostora, ti za smetaj robe upotrebljava moje leje. Ovo ti velim to sam tvrdo reiteljna
da batu renoviram da na neto lii. Znam gde drite kubure za protivu provalnika. im
meu cveem spazim prvu tvoju vreu - pucau. Ako sam ve srpska ajmana, kako me
tvoj deda zove. nek se bar zna zato. Moj deda sa majine strane bio je knez Aleksa
Nenadovi kome su zbog bune dahija glavu otkinule i na kolac je natakle, pa umem svoja
prava i slobodu da branim. Kao Srbi pod Turcima.
MLADI GAZDA: Je l te mati, da niste poem hteli rei Srbi pod Cincarima?
MILICA: Nisam, ali bi mogla.
MLADI GAZDA: To ste vi, kanda, opet u nekom ustanikom raspoloenju?
MILICA: I jesam, bogami. Oseam se ko Srbi u zimu 1804.
MLADI GAZDA: Bun, bun. Ali ko je ovde dahija? Ispada nekako da sam to ja.
MILICA: Ja se u tvoju firmu ne meam, ali kua i bata moja je briga.
MLADI GAZDA: Meni, majko, izgleda da ti o firmi nema pojma, im moe da
zamisli da izvan nje uopte postoji.
MILICA: Ti nisi ba sasvim itav. U moju srpsku, alemunjastu pamet to ne ide. Oduvek
sam mislila da sam ja Milica Njegovan i da pripadam familiji Njegovan, a ne firmi. Ja
nisam ispala kroz firmin karavanski put za daleki istok, kao vi, nego sam roena od
majke Stojanke i od oca llije. Te bih da se ine neka razgranienja izmeu trgovakih
pekulacija i ivog ljudskog mesa. Ti moe tvoju Tomaniju, kad se uzmete u firmin raf
kao robu turati, ali mene bogami, ne moe. u se dilitnem, ceo kontoar ima u vazduh
da ti leti.
MLADI GAZDA: Buna, dakle majko? Vi Srbi ba ne moete bez guve.
MILICA: A ta si pa ti? Zar i ti nisi Srbin?
MLADI GAZDA: Misli sada, od jutros?
MILICA: Mislim oduvek, ali ako ti je lake, jesi li Srbin sada?
MLADI GAZDA: Nisam.
MILICA: Barem pola.
MLADI GAZDA: Ni pola.
MILICA: Znai Cincarin si?
MLADI GAZDA: Ni Cincarin nisam.
MILICA: Ta ta si onda kog vraga? Ba me zanima ta sam s onolike bolove rodila?
MLADI GAZDA: Od jue uvee niti sam Srbin, niti Cincar, nego sam ovek koji je sino
u pet sat; preko zemunskog telegrafa dobio obavetenje da je lada Korzika sa firminim
tovarom u vrednosti od 150 hiljada groa, neosiguranim tovarom, gospodo, nestala u buri
negde izmeu enove i Marseja, ovek sam koji do ovog trenutka nije dobio nove vesti
pa nema pojma da li mu je tovar propao, samo oteen, ili mu se nije nita desilo; ovek
koji ne zna da li je izgubio 150 hiljada groa, ili samo 50 ili nita i koji na mesto da se
odmah preveze u Zemun i legne kraj telegrafa da sazna gde je Korzika, sedi ovde sa
svojom majkom i objanjava joj stvari koje ona niti moe niti hoe da razume. (Izleti
napolje)
MILICA
To su mu bile zadnje rei pre nego to je otiao za Zemun. Zavravam jer ja i devojke
idemo na poselo kod istoga gospodina Matije Bana. Odoh. Vas voli i pozdravlja iz sveg
srca Vaa snaja Milica sa devojkama.

Lupus - Hadiji, telegram preko zemunskog telegrafa

ta je s Korzikom stop Gde je Korzika stop Simeon Simeon na putu stop Odgovaram
na mesto stop Korzika je francusko ostrvo u Liburniskom moru na Sredozemlju stop
Osam hiljada sedamstotina kvadratnih kilometara aproksimativno stop Stanovnika ne
znam stop Glavni grad Ajaio stop Rodno mesto Napoliona Bonaparte stop Potovanje
Hadi Simeon.

Lupus - Hadiji, telegram

Usrdno hvala na poduci iz zemljopisa stop Kao i obino od goleme si mi pomoi stop U
budue spajaj rei jeftinije je stop Simeon.

Lupus - Hadiji, redovnom potom

Ni ponjatija nema, sine, koliko mi je breme s due spalo kad sam iz Tvog pisma saznao
da je slavna beka tanc-firma traus i Sinovi ozarila najzad i nae balkansko uvo od
turskih zurli i talambasa ogluvelo. Tako sad moji sunarodnici ipaju uz beku
promenadnu muziku, dok se belije jo uvek ustavno jebedu sa Madarima. Ubudue pii
lojiko ke katanoito, razumno i razumljivo, ili ne pii nikako. Kumim te bogom potedi me
mnenija o bilo emu. U protivnom glavu u ti ibukom odvaliti pa ete imati razloga da
me zovete Dahijom i Kuuk Alijom, to sam uo - ne brini. Ja sam v odavno znao
da jedva eka iz firme da izae i bolje bi bilo da sam prezidenstvo u firmi u mojem
odsustvu deo tvojemu sinu Simeonu, jer on je jo u kolevci bio razumniji nego to si ti
sada u pedesetoj za grob se preparirajui. Za tvoju kostobolju nije me briga. Milica je u
pravu, ena. Nisi je zaradio za mojim kontoarskim pultom, nego po hladnim crkvama, pa
raun poalji patrijariji. U poslove se, okrom toboe, ne meaj. Simeona mi ne diraj i ne
tadiraj. Kai mu samo da malo veu panju obreti na svoju verenicu Tomaniju Sina. Zna
da je uvek u poslu, ali i Tomanija je posao. Ne bih voleo da ujem kako Kir Aristofanos
zatee to mu se jedinici ne poklanja dovoljno panje. Zna kako je ta preanska sorta
osetljiva. Tvoja bi Milica pametnije postupila da se o tome stara, nego to sanja o bati i
lejama. Neka povede sina da s Tomanijom tancuje. Da ne misli devojka kako se udaje za
knjigovostveni registar. Vidim da snujete udaju devojaka. Bun, i vreme je. Udavae su
sine sezonska roba, posle im cena pada. Mi smo ovde, da kaemo, podnoljivo. Fali
Beograd, razume se, ali ni Be nije ba kasaba, a poslovi su svugde u svetu na isto
bukalo vatani. U poslednje vreme, meutim, kao da je u ove belije sam avolos uao.
Sve ivo polkira, valcuje, galopira. Svi osim pandura koji koraaju normalno. Od svega
iteljstva ima sada u Beu najvie muzikanata i policije. A taj spoj ne sluti na dobro.
Posle mlogo pevanja i sigranja kukanje sleduje. Meternih veli: Neka se veseli narod. Ko
peva, zlo ne misli. Meternih je, nema zbora, kefalo. Samo je preterano samopouzdan, ne
ume izgleda, da se brine. A to je za trgovca i dravnika mana koja najskuplje koa. Sad
videemo. Cincari vele: Albo este i neja, ama rade - Sneg je beo, ali pee. Ja sam u
meuvremenu, na nagovor baruna Sine iz starog kvartira preselio u vee zdanje na
Stefanplacu, ureg od katedrale. Nisam se lako nakanio, ali barun Sina navalio.
BARUN SINA: Bez adrese nema vam u Vijeni ivota. Nije vam to Balkan.
LUPUS: A ta to Balkanu smeta? Taj Balkan, gospodine, dao je tri velike civilizacije
jelinsku, romejsku i tursku - dok su ostali delovi globusa jedva po jednu namakli. ta e
mi, pobogu, kir Sina tolika kuerina?
BARUN SINA: Da prireujete prijeme i balove kir Simeone.
LUPUS: A ta e mi prijemi i balovi?
BARUN SINA: Da pravite poznanstva i kontakte, gospodine.
LUPUS: ta e meni ovako matorom kontakti?
BARUN SINA: Da pomou njih zaraujete novac, naturlich.
LUPUS: Natrlich. Ali ja, unter uns gesagt, ve imam dovoljno novaca. ta e mi vie?
BARUN SINA: ta e vam novac? Pa da s njim kupite jo veu kuu.
LUPUS: ta e mi vea kad je i ova suvina?
BARUN SINA: Gott im Himmel Herr Negovan, pa da u njoj prireujete jo vee prijeme
i balove, stiete jo vie veza, te pomou njih zaraujete jo vee novce, kojima ete...
LUPUS: Ich verstehe, znam. S kojima u kupiti jo veu kuu za jo vee balove...

Lupus - Hadiji, telegram

Jo iv stop to ne javlja nita za stanje otnoaja meu sinom ti i Tomanijom Sina stop
Da se nije to na zlo dalo stop javi smesta stop Ne lenji se jerbo u ti glavu odbiti stop
Ljut vrlo stop. Simeon.

Hadija i Milica Lupusu, redovnom potom

Najljubezniji na otac, ne znam kako da vam stvar protolkujem i s koje strane da nanem
teko i pealna obstojateljstva. Draaji gospodine, svedoci su mi Bog i Milica koja pored
mene sedi i pisanje prati da se proteklih nedelja neastije sluilo s naom familijom.
Nekako odmah posle gostujueg Herr trausa mlaeg doao nam je iz Pete dampfifom
u podne cirkus imenovan lnterkontinental. Vlasnik mu je neki Tot, amsudln, emsika
Tot, Ciganin iz Osijeka. Ja, dabome, nisam iao, Milica sa devojkama jeste, a za Vaeg
unuka u kazati.
MILICA: Otac, ovaj moj nikad nee stii do toga ta se desllo, a desilo se da Vam se
unuk zagledao u neku enu. Kakvu enu, drolju, gospodine. Odnosna osoba je Ugarka
koja u cirkusu amsike Tota konjokroenja vetine izvodi. ilava je, koata, ko
obravnica. Videla sam je - betija i nita vie. Devojke imaju drugaije umenije. Po
njima, odnekud, izgleda moderno, mukaraki, engleski. Kao or Sandovica, samo
plava. Betija se, ako vas zanima, zove Julijana Tolnaj. Sad neka nastavi Hadija. Vie,
valjda, nee moi da okolii i petlja. Vi uzmite valerijan kapljice, znate kakvo vam je
srce.
HADIJA: Draaji otac, zaljubljivanje Vaeg unuka sluilo se ve na prvoj cirkuskoj
pretstavi.
MILICA: Zaljubljivanje u jednu belosvetsku kurvu i cirkuzantkinju.
HADIJA: To vee na Beograd se oborila diukalionska poplava. Oblak se usred
pretstravljenija provalio i atra se pod vodenom teinom sruila. Poplaio se konj na
kome je ba u tom magnoveniju osoba akrobatiku izvodila i golem dumbus nastao. Kako
se konjokrotiteljka nala na Simeonovim leima niko od prisutnih nije umeo rei, tek svi
se kunu da je on osobu ba tako, na krkae, iz atre izneo. Neastije nas je zadesilo u
godini u kojoj se spremamo da gospoicu Tomaniju Sina venanju privedemo. Od
prstena ne verujem da je s njom bio.
MILICA: Otac, to moj Simeon pria je kojeta. Da mi je sin pod Tomanijinom suknjom
i uao, ne bi Julijani bestiji izmakao, ako ona zna to ja mislim da zna.
HADIJA: Mogu Vam pretskazati da ako Sine za bruku uju od venanja na jesen nee
biti nita. Cirkus trenutno nije u Beogradu, na turneji je po vnutrenosti.
MILICA: I Simeon nije u Beogradu. S cirkusom je i s tom... Julikom. Morala sam uzeti
pero da Vam to kaem, jer se moj Hadija boji, pa bi opet prolo vremena dok bi pismo
preko tog brega prevaljao.
HADIJA: Dragi otac, Milica mi stalno pero iz ruke otimlje. Sve bi u tri rei, ko s tri
metka, da kae, a ja iznosim na pare da Vas ne tresne kaplja i da ja pod stare dane ne
postanem paterokton - oceubica. Proastog vtornika velim ja gospon Antonije, nikako iz
arhive da se vrne, te uem da vidim. kad tamo...
ANTONIJE: (dri u rukama enske gaice) enske gaice, gospodine Hadija. Crne,
ipkane, dokolene, ko to ih nose beke kurve po kuplerajima.
HADIJA: Ti ine afto, ma ton Teon? ta je to za ime Boga?
ANTONIJE: enske gaice, kaem, gospodine.
HADIJA: Vidim i sam, gospon Antonije, ali se pitam ta e enske g... u arhivi?
ANTONIJE: Ne znam ta e, majke mi. Jue ih nije bilo. Jue niko u arhivi nije radio do
mladi gazda Simeon koji je tu proveo no sreujui neke raune. I nisu samo te enske
gaice u pitanju. Neki dokumenti su uguvani i s krajeva dobro nagoreli. Kao da je s
njima neko cigare palio.
MLADI GAZDA: Napustite odaju gospon Antonije. Imam s ocem privatno razgovarati.
HADIJA: ta se smeje ko da su enske g... u arhivi najprirodnija stvar na svetu.
MLADI GAZOA: Da ne duim gospodine, ja nisam kao Vi. Neka odmah znate da sam se
u artiskinju gospoicu Julijanu Tolnaj neopozivo zaljubio, a i ona u mene i s njom se
ovde, nou u firmi sastojao, te su sledstveno tome, gaice njene. A to su dokumenti
izgoreni to je zato to ona pui na ibuk. Verovatno ga je palila firminim dokumentima.
Nije mi bilo briga i nije me briga ni sad. Ni za dokumente, ni za firmu, ni za dedu u Beu,
a po najmanje za one naduvene Sine i njihovu Tomaniju. Meni je svih tih Simeonovskih
briga dosta, imam samo jednu, prvu ovenu i slobodnu elju od kako sam se rodio, a to
je kako da nagovorim osijekog gospodina Tota da me u svoj cirkus primi.
HADIJA: U cirkus? ta bi tl kog avolosa tamo radio?
MLADI GAZDA: Bilo ta. Radio bi i kao talski momak ili konjostroitelj, kad me ve
niemu pametnijem i korisnijem od procentnog rauna niste nauili. Umem jedino novac
zaraivati. Ja sam tvrdo reitelan i nita me ne moe pokolebati, da zauvek ostavim firmu
i da se upustim u aran i pustolovan ivot putujueg artiste.
HADIJA: To e ti dedu naisto ubiti.
HADIJA (nastavlja pismo) Svemu ovome nema mnogo da se doda. Prsten e sa
Julijanom biti im se cirkus vrne u Beograd.
MILICA
Ne verujem Ja otac, ni u kakav prsten. Imaju oni, ako se ne spree, da se venaju ciganski
oko vrbe. Ja sam za tropar prema svecu. Bestiji neka se ponudi novac da se Simeona
kani, a ako nee, ako se bude ritala, da se cirkus policajno preko kuma Garaanina, iz
Srbije ispujda. Milica.

Lupus - Hadiji, telegram

Nita ne preduzimajte stop Pismo s instrukcijama sledi stop Simeon.

Lupus - Hadiji, tafetom

Sine Simeone i snaho Milice, saberite se, ne gubite glavu i nita na sviju ruku ne
preduzimajte. Naroito ti, Milice, magarice, ne poduhvataj se istornjavanja ciganske
bande iz zemlje. Ne sme se postupati nepromiljeno, ajduki, ukratko, srpski. Mora se biti
diplomatian i podzeman. Evo ta vam je raditi. Milice, iz tih stopa idi kod kuma
Garaanina, i izloi mu alostan sluaj. Ne ulazi u pojedinosti jer bi to arinskom
ogovaranju krila dalo. Uzmi nae balkanske beogradske repere - reci, na primer, da su ga
neim zaarali, smutili ciganskim marifetlucima. U to e svako balkanski razboran
verovati. Gledaj ako moe, tako zboriti da te ovek razume. Policaji preferiraju fakta i
jasan jezik. Prosto ga, u ime kumstva, zamoli, da kako zna i ume, pod bilo kojim
paragrafom, cirkus tog posranog Tota u Srbiji zadri. Jer ako ih istornjamo. Simeon e za
njima, a onda ga moramo po Evropi vijati, a to je skupo. Ako cirkus zadrimo ostae i
Simeon, pa emo dobiti u vremenu. Razume li sada, Milice. A ti, Hadija, kad Simeona
vidi, reci, da si posle zrelog dumanja, doao do zakljuenija da je on sam od svoga
ivota domnu, afendiko, gazda i da se ti u njegove odluke nema prava meati. Budite
zdravi i pametni oboje. Simeon.
(Garaanin i Millca u Garaaninovoj kancelariji piju kafu.)
MILICA: Kad bolje razmislim, pitam se, gospodine kume Garaanine, ta fali toj
ciganskoj bestiji to nam uzjahala sina? U emu su moje bogatake privilegije? Sta ja to,
za mater boiju, imam vie nego ona, ta ja smem vie nego ona, ta umem vie nego
ona? Ona sme ak i na ibuk tatarski da pui, a kad bi neto ja zadimila mene bi prozvali
kurvom ili veticom. Ona sme i jahae pantalone da nosi, za koje bi mene naa carija
astila takvom ikanom da bi morala jal u manastir, jal i sama u cirkus.
GARAANIN: Vrlo saaljevam sluaj, gospoo Milice. Iz ovih stopa preduzeu nudne
mere da se cirkus u Srbiji zadri kako je gospodin kum iz Bea zahtevao.
MILICA: Ponekad mi, gospodine kume, zaista doe da uzmem za ruke one moje sirotice
pa da se kao trupa prijavimo istom Interkontinentalu za artiskinje. Da se i one malo
mukaraca najau, a ne da ih itavog svog pealnog veka kao supruge i majke na krkae
nose. Praajte za ovu upadicu. Kanda je i mene malo dokailo.
GARAANIN: Nesrena je zemlja iji veliki muevi u krupnom istorieskom
magnoveniju sabiranja junih Slovena, moraju da ive u tuini. Kaite vaem svekru, a
mom kumu, da se po Panoniji grdno komeanje zapatilo. Da u Maarskoj svakog trena
mogu nastati zbitija koja e iziskivati gradansku slogu.
MILICA: Da kod nas u Srbiji ena ne ivi kao metla, u ostavi, te se vadi samo kada kuu
treba istiti i pajati, a posle opet u mrak tura kad se o ozbiljnim, mukim, stvarima ima
debatirati, ja bih vam moda neto i znala. Ovako kao duduk ne znam nita. Od
inozemnosti sam videla jedino Zemun, a obeato mi je i Panevo.
GARAANIN: Saoptite mu da se na njega najozbiljnije rauna kad taj as doe, da e
oni tamo, kaogod i mi ovamo, dinastiku parnicu u stranu gurnuti. Kad su u sporu interesi
naroda ja na kraljeve ne gledam.
MILICA (ustajui): Kafa vam je odlina. Dravna, to bf reko moj sin da je pri zdravoj
pameti.
GARAANIN: Pismo koje gospodinu kumu za Be napiete donesite u vnutrenje
poslove da diplomatinom tafetom ode, kako u nepozvate ruke ne bi palo i
kompromitovalo me to s jednim obrenovievcem razgovaram.

Lupus - Milici, tajnom prilikom

Milice, ta ti bi dilatati se i nekakvu emancipaciju proklamirati kad vidi dokle su nam te
emancipacije kuu dovele. Sin ti timari cirkuske konje i sigraice, a mu duu po
crkvama, dok firma propada. Nadao sam se da si bar ti sauvala zdrav razum, a sad
najednom i ti poinje da fantazira. Toliko sam desperatan da mi doe s Aleksandrom
Karaoreviem se izmiriti, u Srbiju se vratiti, i svima vam tamo po ludoj materi neto
uiniti. Kae se meutim, apo lisa kerdos den vieni - od srdbe profit ne raste. Ako se ova
kriza povoljno okona, kunem se svetim arhangelom Mihajlom, lino u ti muke gae i
ibuk kupiti pa jedno nosi, drugo pui, a ko te popreko pogleda sa mnom e imati posla.
Sad pazi: pod enas - ne zloupotrebljavaj ljubeznost kumovu i diplomatiesku potu,
izlanue neto. Pod dio - nedaj muu da po crkvama gubi vreme. Pod tris - neka gospod
Antonije preuzme poslove. Pod teseris - nedaj sinu da raskida s Tomanijom Sina, moli ga
da prieka. Pod pende - dojavi odmah odmah im cirkus zadre.

Milica - Lupusu, depeom preko zemunskog telegrama

Cirkus zadran stop Simeon lud stop Mi prepadnuti stop Koraknite ve jednom stop
Milica.

Gospodin amsika Tot - Upraviteljstvu varoi Beogradske - alba

Upraviteljstvu varoi bogradske. Ja, amsudin Tot, gradanin ugarski, artist i upravitelj
neuporedimoga internacionalnoga cirkusa lnterkontinantal, s trupom znamenitih
vetaka u parteru i kroza zrak, sa germanskim kurjacima, ruskim medvedima, turskim
majmunima i domanim petlovima, na umetnikoj turneji kroz vau zemlju nahodei se,
ulaem albu protiv mranog i bespovodnog postupka upraviteljstva varoi Beograda
kojim su meni, kaogod i uvaenim lanovima moje medunarodiie menaerije putom
fizikog prisilenija, matere maarsko-ciganske psovanja i ruku pod suknje zavlaenja,
oduzete putne isprave, te nam je tako onemoguen povratak u civilizaciju. Stoga u svoje
lino ime kao i u ime svih artista pod mojom palicom, kategorino urgiram da nam se sve
teskere bez odlaganja vrnu. U protivnom se kanimo obratiti austriskom konzulatu pa i
Muhafizu beogradskom. S potovanjem amsudin Tot svojeruno.

Mladi Gazda - Lupusu, redovnom potom

Gospodine, kad sam doznao za teku nevolju koja se oborila na izvesni onostrani cirkus,
jasno mi je postalo da su reene nevolje logieski vae zloudne naravi. Vi ste, poznajem
ja vas, preko kuma Ilije Garaanina izdejstvovali oduzimanje pasoa dok nekim Vaim
ujdurmama ne uspete da me onemoguite u mom naputanju firme i branom svezivanju
za oboavanja i ljubavi dostojnu gospoicu Julijanu Tolnaj. Meni ovo gospodine niko
nije odao, pa nemate zata majci ili ocu prosipati vae ajduke grdnje. Svaki deo ove
prljave pripovesti nosi trag vaeg prstena peatnjaka, istog to je ve godinama peatio
izvesna tajna, meni upuivana pisma. Ovo velim s toga, to, ako u razumnom roku
pomenutim artistima putne isprave ne budu vraene, ja u sva Vaa tajna politieska
pisma, koja uprkos Vaim izriitim nalozima nisam unitio, odneti na onaj isti
kancelarijski sto kome ste se obratili da meni upropastite ivot. A vi puknite. U ovo vam
se kunem vinjim Bogom i naom slavom svetim arhanelorn Mihajlom prekidajui s
Vama svaku porodinu i ma koju drugu vezu.

Mladi Gazda - Tomaniji Sina

Potovana gospoice Sina, ne znam jesu li do Vas doprle prie koje nae projektirano
venanje ine nemoguim. Molim da se od sada smatrate slobodnom od svak obaveze
prema meni i kui Njegovan. Spreman sam da za ovaj raskid svu krivicu primim na sebe,
ali ne mogu, gospoice, a da za grenike ne proglasim i nae familije i varvarske
predake obiaje Arumuna, koji u interesu bogaenja genosa, vezuju sasvim nedorasla
bia, jo dok njihova srca nisu ni stigla da izraze svoja sopstvena opredeljenja. Nadam se,
gospoice, da ete jednoga dana i sami zahvaljivati Bogu za ovu odluku. Siguran sam da
ete i Vi nai ono to Vam srce eli. Sa uvaavanjem Simeon Njegovan.

Lupus - Mladome Gazdi

Draaji unue, premili moj Simeone, ima u ivotu svata, ali za firma oveka
najnesnoljivije je kad ga kokalo apo kokalo, kost od kosti njegove, testamentarni
naslednik i futurum njegove krvi optui za ruiniranje ivota. Tako je, pealni, s obe noge
u grobu, primih i proitah Tvoje srdito i pretee pismo. Jeste, sinko, greh jc moj. Pa
premda nije moja ideja bila da se preko kuma Ilije ometa to tvoje brano svezivanje za
ljubavi dostojnu gospoicu Julijanu Tolnaj, to je bila ideja tvoje brigom pritisnute majke
Milice, opet je moja krivica najpretenija, jer sam strahu roditelja ti popustio. Uviam da
je to smo inili za firmu moda i bilo dobro, ali za tebe ne. Simeoni su od vajka
mrcvarili jedan drugoga u ime firme. Nisu oni to, sinko, inili to su bili zlotvori. Da bi
mogao pravedno suditi ispripovedau ti priu o naoj porodinoj argonautici. Mi smo u
Konstantinopolis sili iz Trakije otprilike u doba kada su Turci pod Rodope bili. Ostali
smo mahom na jedincima. U Trakiji Simeoni behu trgovci mirisa i minki, tek u Tebama
poeli smo prodavati lekovite trave i baviti se kosmetikom. Tako je na Simeon Sigetski
za raun Mehmed pae Sokolovia u ivu proobratio glavu sultana Sulejmana
Vlianstvenog kad je ovaj 1566. pod Sigetom umro. Kroz stotine i stotine godina
gurbetovanja, patnje, straha, brige i truda ta firma, od Tebe danas na propast osuena,
nije bila samo roba po magazama, po morskim i karavanskim marrutama, ta firma je
mnogo vie od toga, ona je sva njena prolost i sva njena budunost koje Ti hoe da je
lii. Toliko sam se oseao dunim predoiti ti kao deda. Umoliu te da ako ikako
mogne, odluku o naputanju firme povue. Oeni se, sinko, kako ti srce zapoveda, ali
ostani u firmi i budi joj gazda. I gospoica Julijana Tolnaj bie u firmu primljena
rairenih ruku i bez ikakvih predrasuda. Ako li ti ova solucija ne odgovara, ako po svaku
cenu hoe iz firme, niko ti, zapamti, ne sme na putu stajati. Cela e familija Njegovan uz
Tebe solidarno biti, a ponajvema ba ja. Ako ti s moje strane neto treba samo javi. To
se ima odnositi i na bilo kakve potrebe artiskinje gospoice Tolnaj, kojoj isporui moje
najusrdnije pozdrave i elje za to skorijim vienjem. A kod vienja ve kad smo, pitam
se ne bi li bilo bolje da veridbu obavimo ovde u Beu, gde su nazori svetski, a ne
palanaki kao kod nas. Ako ne moe ostati s firmom, peate i kljueve predaj gospodinu
Antoniju, prokuristi, nipodkako ocu i oprosti ako moe. Voli te tvoj deda Simeon. P.S.
Prilaem ceduljku za kum Iliju. Odnosi mu je da tvojima cirkuzantima pasoe vrne.

Mladi Gazda - Lupusu

Najmiliji moj dedo Simeone, Vae me ljubazno pismo do fundamenta srce potreslo.
Pokazalo se da ste vi u stvari jedno torenstveno ljudsko bie, na emu sam vam ja i moja
slatka Julijana neizmerivo blagodarni. Zlopatim se kako da vam objasnim to nisam
kadar Vae predloenije da u firmi ostanem akceptovati. Vi bar znate ta je firma i koliko
ona od oveka zahteva. Odkad za nju radim, a to je ini mi se odkad sam se rodio, nisam
ja, dragi moj dedo, nijedan dan ivota imao a da sam mogao rei - moj je. Ve me je i
moja Julijana uhvatila da, kad se ega seam, nikad ne velim, to je bilo toga dana,
meseca, godine Uvek kaem: bilo je to onda kad je na bekoj efektnoj berzi pao kurs
turskog dukata za pola procenta ili bilo je to onda kada je pala pod steaj drvena
kumpanija u kojoj smo imall 25% glavnice. Ne, preljubezni moj dedo, ne mogu u firmi
ostati. Ipak Vam na svemu od srca hvala. A o Beu i Vaem toplom pozivu u
porazmisliti, mada verujem da Julijani do gradanskih formi nije stalo. Sad urim u
vnutrene poslove kod kuma Ilije da mu Vau ceduljku uruim. Mnogo vas voli i potuje
Va presreni unuk Simeon.

Barun Spiridon Sina Lupusu, Loco, Lakijem

Cher Monsieur et Ami, da Vas uznemirim prisiljavaju me izvesne neugodne informacije
koje se tiu projektovanog venanja Vaeg unuka i moje unuke Tomanije. Njihova je
veza bojati se. Irrparablement, oteena aljenja vrednim ponaanjem Vaeg unuka. im
se sretnemo na prijemu kod njegove svetlosti kneza Miloa morate mi objasniti kakva je
to udotvorna osoba koja je Vaem unuku, uvenom po trezvenosti, mogla do te mere
pamet pomutiti? To zaista mora biti neto naroito. n'est-ce pas? Va barun Spiridon
Sina.

Lupus Barunu Sini, Loco, dumaninom

Vrlo potovani i dragi barune, kako ona persona izgleda pojma nemam, nikada je nisam
video, a cirkuse ne poseujem. I sam sam ljubopitan. to se tie dana, moj je unuk do
sada bio vezana vrea. Ko je nju uspeo odreiti, zaista mora biti ekstraordineran. Va
Simeon Njegovan.

Mladi Gazda - Julijani Tolnaj, artiskinji, iz Beograda, gdi bude po vnutrenosti Srbije,
tafetom
Neiskaziva Julijano, presjajni moj dijamando. Dobih vesti iz Bea od dede Lupusa, kojih
sam se plaio bio. Pokazalo se, bez razloga. On iskreno odobrava nau svezu. Ako nam se
to isprei, veli, da e lino i urgentno ukloniti. Poslao mi ceduljku za naeg kuma
ministra Garaanina da se cirkus odmah iz Srbije pusti. Stoga reci gospon Totu da pasoe
odmah die. Svu naknadu tete obetetiu ja iz svoga depa. Znam da ti, dijamondo moj,
do novaca nije stalo. Kad budem predao peate i kljueve naem gospodinu Antoniju,
gotov sam. Teliose, zavrilo se, to vele Grci. Jerokino moj slatki, jedva ekam da opet
budemo zajedno. A opet ao mi je dede. Deda nee dugo, a otac se ne rauna. Njega
firma kao da nema. O emu ja to priam, ma ton Teon, za ime boje? Kakvi poslovi? ta
me se sve to tie? Pod nadzorom firme su me smislili, isplanirali i ugovorili. Ja sam posle
funkcionirao kao i svaka maina. A onda si naila ti i prepravila me, mandragoro,
krotiteljko, celivam svaku poru tvog tela, a osobito onaj zlaani ulaz u ivot, ije ime
nisam do sada smeo ni da pomenem, a nekmoli da mu se s oboavanjem klanjam. Sav
tvoj Simeon. P.S. Zamisli, dede protiv Tebe toliko nita da mi je predloio da se s Tobom
venam, ali da produim voditi firmu. Glatko sam odbio. Siguran sam da se soglauje sa
mnom.

Julijana Tolnaj - Mladom Gazdi, iz Kragujevca u Beograd

Slatko Simeon, malo moj Srb, crno moje konje, zdravo fino bilo od teb pismo primiti i
razumeti da otii iz ovaj straan drav i u Petu se vrnuti. Kad informiram gospon Tot za
rajzepas, on plai, a on takav vajnhund. im celo band preko Save utekni, im granic od
ova ajduke mizerije pree, uzima tebe za moj konjostrojac, nem tudom kako se kae, a
onda uzmi Tvoji novci od refundacija od teta. Ja njem ondak rekni da od ta njegova
pekulacija nema niks. Moj Simeon, kaim, nije obligatno svinjarije od srpski vlast
plaati. A isto takoer da prezident na jedno vano firma nema nikakav nud u cirkus od
vajnhund Tot raditi, kad ga moe celo kupiti. Sad Ti, Simeon, na men ne ljuti, ti meni
pisao tako slatko o tvoj deda u Be. Mene to zdravo rastuiti dalo, jer i ja imam jedno ded
u Madarska koje voli jako. Uvek alji njemu anzihtskarte, od gradovi gdi jesam s cirkus.
Pita alzo ja Tebe, lepo je li tvoj deda tako sam ostaviti? On ionak ne ivi dugo, ta kota
da Ti za to rok u cirkus od vajnhund Tot ne ui, nego i ja iz nejga iziem i u tvoj cirkus,
hou kaim, u tvoja firma uim. A kada deda umri, onda iz firma cuzamen iziemo i za
otmen publikom na teatar etabliramo. Oi? Jedva ekam moj Srb, crno moje konje,
zajednikim biti. Sad se za taka i jedno gazdinsko ambar moram dati minkati.
Publikum unmglich divlji. Konjuar od mene Joko e sa mnom u firma. On dodu, boj
da ti ne bude ljubomoran, ali ja mu reknem da je budal kad misli da jedno prezident od
firma na jedno konjuar moe biti ljubopitljiv. Tvoja, koja te ljubi, Julijana.

Mladi Gazda - Simeonu Lupusu

Draaji dedo, gospodine Simeone, hitam da Vam zablagodarim na brizi za sreu moju i
moje budue supruge gospoice Tolnaj. Kaem budue supruge, jer je moja Julijana
odluila da se ipak i zvanino venamo. Tu je rtvu uinila samo radi Vas koji je
podseate na njenog dedu u Madarskoj. Zar to nije dirljiva panja prema naoj porodici i
Vama lino? Va poziv iz sveg srca prihvatamo i u carstvujuu Vijenu na svetkovinu
venanja stiemo poetkom januarija, zavisno od cirkuskih poslova. Taan datum javiu
iz Pete depeom. Opratajui se zauvek od firme, uz rukoljub budue snaje Julijane,
Va odani unuk Simeon.

Milica - Lupusu, porodinim kurirom

Otac-neotac, ni moj Hadija, koji mi nad glavom cmizdri ni ja, Milica, ne moemo da se
saberemo od svega to nas je snalo od kako ste, sotona jedini zna zato, odobrili
skarednu svezu naega jedinca Simeona s onom cirkuzantkinjom, dambaskinjom i
interkontinentalnom kurvetinom Tolnajkom, crkla dabogda, pa ga jo, da sramota bude
kompletirana, pozvali da s njom po Beu paradira. Ovde je bruka pukla golema, poto se
na ajvan s njome javno na promenadi prikazuje, a iz cirkusa ne izbiva. Ta ciganska
banda je sino oprotajno predstavljenije na Kalimegdanu dala. Priaju da je na Simeon
drao konja one probisvetkinje ponosno kao da dri dravni barjak. Ja iz kue nosa ne
pomaljam. Ljudi se poeli od nas odbivati. Oajni smo i za Dunavo pripravni. Zato ste to
uinili? Ako sada ne zna, morae Vam znati crna dua kad pred Boga uskoro, nadam se,
predstane. Ja i moj Simeon prekidamo ovime svaku familijarnu vezu s Vami. Poslove e
Hadija predati glavnome prokuristi gospodinu Antoniju. Ionako ih je taj i dosada vodio,
a moj Hadija samo potpisivao to mu se podmetne. Nemojte nam vie ni pisati, jer
odgovarati neemo ni na Vau itulju. Milica
HADIA
Dragi otac, ta uiniste neka vam je, s moje strane, Bogom prosto. Simeon.
MILICA
Ali, ne i sa moje. Milica.

Lupus - Hadiji. depeom

Magarci stop Simeon
Kraj prvog dela

II DEO

Kako se firma Simeon Njegovan i Sin izvukla ispod cirkuskih butina konjokrotlteljke
Julijane Tolnaj i kako se u carstvujuem gradu Vijeni sluila buna.

Gazda Simeon - Hadi Simeonu. Iz Bea u Beograd, redovnom potom, dne 30. januarija
1848.
Ljubezni moji roditelji, draga majko i otac, jedva da smo vozljubljena Julijana i ja
nekoliko nedelja u Carstvujuoj Vieni, toliko se velebnih zbitija sluilo, da ne znam s
koje ih bande naeti. Deda Lupus nam se zdravo promenio. Sem fesa i topuz ibuka, na
njemu je sve ala franca, pa ide u ljubiasti gerok. A i skotsku narav upitomio nekako.
Zamislite, Julijani ruku cellvao, a tako ni s rukom carigradskog patrijarha nije postupao,
nego je serbez makao kad mu je pod nos podneena. Kua mu vredi vie od cele
Gospodske ulice s dodatkom Saborne crkve, samo ne zvoni. Kod dede zatekli prijem.
(Be, sjajan spram dotadanjeg skromnog graanskog Beograda. U toku je jedan od
trausovih valcera. U pozadini ples, u kome se, pored ostalih parova, vidi Julijana kako
igra sa nekim husarskim oficirom) Julijana se odmah posle predstavljanja i celivanja, jo
ni prainu aljine nije stresla, ufatila u opte vrenje i galopiranje. Jedva je pod okom
drim, jer me deda i barun Sina pritisli za novosti s Balkana.
BARUN SINA: Vie je nego verovatno, cher Ami, da e Srblja i Garaanin hteti da
Meternikove neprilike s Maarima iskoristi u svrhu dinamiziranja ideje o ujedinjenju
Junih Slovena izvan granica Monarhije.
LUPUS: Ne znam ja nita o tome, cher ami. Tipota den ksero.
SINA: Naravno, naravno... (ne skidajui lornjon s Julijane) Ekstraordinarna dama,
gospoica Tolnay. N'est ce pas?
LUPUS: Jeste. Ordinarna u svakom pogledu.
SINA: Pa ipak bilo bi mudro kad bi Knez Milo bio upozoren da njegovi interesi ne lee
u tajnim pregovorima s koutovcima i zameranju Austriji, bez ijeg pristanka nema ni
govora o njegovom povratku na srpski presto... Kakva figura, kakva gracioznost! Ta ona,
Njago, ne igra! Ona lebdi.
MLADI GAZDA: Gospoica Tolnaj je prakticirala s konjima...
LUPUS: Kao to vam je znano, Sina, mene politika ne zanima, ali star sam, zaboravan
poprilino, pa se pitam, ako se sluajno pred Knezom Miloem o vaim reima izlajem,
hou li nainlti kakvu indiskreciju?
SINA: Otkud ja znam, dragi Njago? Bankar sam, nisam politiar. Jedino znam da je
vlada, odluila jedinstvo Monarhije svim sredstvima braniti svoj odnos prema nasleu
srpskog trona i dinastikim borbama izmeu Obrenovia i Karaorevia u potpunosti
podrediti dranju ovih kua prema naoj politikoj slici... Vaa je stvar, naravno, kome
ete to, u trenutku svoje zaboravnosti, saoptiti. Knezu Milou ili gn. Iliji Garaaninu...
MLADI GAZDA: Gospoica Tolnaj je famozno vina konjima...
SINA: Tako? (dri lornjon na Mladom gazdi) Sasvim arlstokratski.
LUPUS: U krugovima gospoice Tolnay, u aristokrate se rauna svako ko zna oca.
SINA: Esprit burgeois de l'poque. Graanski duh je, dragi moj Njago, klju dana i
budunosti, i ko ga ne oseti, ko mu se na vreme ne prilagodi, ve sutra e u muzeju
praviti drutvo staromodnim privilegijama krvi i porekla.
MLADI GAZDA: Ja sam, meutim, i taj graanski odbacio. Sad sam obujmljen jedino
artistikim.
LUPUS: talskim. Ako se otera Njegova Ekselencija Meternih, bojim se, da e se ta
artistiko-talska mera i na beko drutvo poeti primjenjivati.
SINA: Ali ako Knez Meternih ne popusti, imaemo revoluciju i kukati za bilo kakvom
merom.
LUPUS: Nema naroda koji, ako mu i malo date, nee traiti jo vie. I sve vie ukoliko
mu vie dajete.
SINA: Da li je to razlog to obrenovievci ne diu otvorenu bunu u Srbiji?
LUPUS: Ne. Razlog je to kod nas, kad nezadovoljan svet na Dvor krene, zavri kod prve
vee radnje na koju naie. A vee radnje u Beogradu su uglavnom moje.
SINA: Praktian neki narod. Ali, kad smo ve kod praktinosti, cher Ami, kanite li,
moda, u banju Marijenbad dok ovo proe?
LUPUS: Ne kanim. Umesto toga sam izdao nalog da se svi prizemni otvori na kui
zabarikadiraju, a sluge ojaao u naoruanju.
SINA: Ne drite li tu privatnu mobilizaciju malko preteranom? U Beu smo, mon Dieu,
nismo na Balkanu!
LUPUS: U tome i jeste stvar to na Balkanu nismo. Da jesmo, da je na mesto Njegove
ekselencije Kneza Meterniha, na Knez Milo, ja vam se dragi moj barone, u takve
trokove sigurno ne bih bacao. Ne verujem da bi kod njega ta uvena evropejska
revolucija trajala due nego da se jedan dobar ibuk popui.
Ostatak dana bi se proveo u sahranama. (Sina ih naputa. Odlazi da igra sa Julijanom.
Lupus tapom udari mladog gazdu u lea. Ovaj jekne.)
MLADI GAZDA: Zato, gospodine?
LUPUS: Sluajno. Godine ne dadu da kontroliram pokrete. I tako znai odluili smo da
se manemo dosadne trgovine i zaraivanja, i ivimo slobodnim, troadijskim ivotom?
MLADI GAZDA: Jesmo, dedo.
LUPUS: I pare da arimo nemilice?
MLADI GAZDA: Jeste, dedo. Blagodarei vaem ljubavi moje razumevanju.
LUPUS: ivimo, uivamo, a?
MLADI GAZDA: Zume - apolavsome! ivimo, uivajmo!
LUPUSE: I troimo?
MLADI GAZDA: I troimo.
LUPUS: Oaran sam.
MLADI GAZDA: Zahvaljujem. Mogu li sad da idem?
LUPUS: Kuda?
MLADI GAZDA: Sigrao bih i ja malko s gospoicom Tolnaj.
LUPUS: A voli li i gospoica Tolnay da troi?
MLADI GAZDA: Vie nego ita. Hoe da me naui kako se ari alla grosso i vie ba
me briga! Jer samo troenje i nije toliko bitno za slobodu, koliko da te zbog toga boli
briga.
LUPUS: Ma nemoj!
MLADI GAZDA: Stvarno, gospodine! I u tom je moja Julljana, pedagog kakvog na svetu
nema. to ona za jedno pre podne potroi, osrednji trgovac ne moe za mesec zaraditi.
LUPUS: Lele! Ali nek je sa sreom. Samo da bi se na veliko troilo, i velike pare treba
imati, a koliko je meni poznato, ti ih nema.
MLADI GAZDA: Moja Julijana i ja se oslanjamo na vae obeanje da ete nam se u
svemu nai, gospodine. Ne mislite ga, valjda, trgnuti?
LUPUS: Teos filaksi. Boe sauvaj. Zar bi iko zdrav imao srca i pameti usprotiviti se
jednoj tako razboritoj elji?... Kako ono bee? ivimo... ivimo...
MLADI GAZDA: ivimo, uivajmo.
LUPUS: Jeste. ivimo, uivajmo! Voleo bih da i ja mogu.
MLADI GAZDA: ta vam brani?
LUPUS: Isuvise sam star za talu. Zato se samo vi fino provedite. Sve raune ja plaam.
MLADI GAZDA: To je zbilja enerozno. Dozvolite mi da vam celivam ljubeznu ruku.
LUPUS: Sub modo pod uslovom, da mi uredno potpisuje priznanice.
MLADI GAZDA: Kakve priznanice? Pa vi znate da vam ja taj novac ne mogu vratiti.
LUPUS: Ama, niko ti ne trai da ga vraa. Zar sam ja zver? Meni to treba radi poreze...
MLADI GAZDA: Onda da ih potpisujem. to da ne? Mislite li na njih dobiti kakve
olakice?
LUPUS: Dabogme!
MLADI GAZDA: Nata, gospodine?
LUPUS: Na glupost, gospodine. U to sva zaduvana stie i moja Julijana. Ja krenem da je
preuzmem, ali deda me, onako mator, pretee, uhvati Julijanu oko pasa i vrati je u valcer,
viui Zume, apolavsome! ivimo, uivajmo, a ja ostanem s tapom koji mi ga je u
ruke turio.

Julijana Tolnaj - Erebeti Tolnaj, iz Bea u Petu

Mila moja sestrice, ne srdi se na mene to ti retko piem, ali sam zdravo zauzeta.
Raunala sam na mog Raca Simeona da s njim izvuem i sebe i nau famillju iz bede. Ali
s njim, s mojim Racom, draga Eri ne ide glatko. On je jo od Beograda ispoljavao grdno
zanimanje za cirkuski ivot pa i elju da postane artist - voltier. Najvei mu je, izgleda,
san bio da se truckamo na konju zajedno. Ja sam se nadala da su to bube este kod
urednih familijamih graana, koje zaslepljuje arena. Za njih je cirkus tretanje muzike.
iluminacija, lepe ene i sve to spetljano u uzbudljive vratolomlje. Ti si mila moja sestrice,
u tom zdravo lepom ivotu izgubila noge, otac nam se od straha propio, a ja... ja sam se
Eri za Raca i vezala da bi se kurtalisala cirkusa... Sad vidi u emu je stvar. Oboje smo
jedno drugome promenili ivot. On se, Eri, oko mene jako trudi, radim s njim ta ou, a
ni kao mukarac nije rav. Raunala sam da u ga ta cirkuska fantazija proi. Polagala
sam i na njegovog dedu, naeg bekog domaina, najveeg premunteza koga sam u
ivotu srela, da e ga od dozvati pameti. Planirala sam da se venamo, on u firmi ostane i
nasledi je, da se u Be preselimo, jer se u onom njihovom Beogradu ne moe ljudski
iveti. Muka je, meutim, to on o troenju ume jedino da pria, ali kad do stvarnog
troka doe, on se prosto oduzme. Paralizira se Eri, na asnu re. Nikad jo nisam videla
oveka kome pare iz ruke tee ispadaju. Ume da zarauje, deda mu veli da je u tome
besprimeran, ali da troi ne ume. I tako sam ja s mojim Racem u dui poela raskidati,
ak i da se u normalno trgovako stanje vrati, ja od toga neu mnogo imati. Odravam s
njim one odnose, razgovaramo o venanju, kojima, cirkusu i ostalim njegovim
budalatinama i troim njegov novac mirne savesti. Troim ga mnogo, uspevam neto
timovanjem rauna i na stranu da odvojim i ekam da naem pristojnu zamenu za mog
Raca. Ja, draga moja sestrice, jo uvek mog Raca pomalo volim, premda mi na ivce ide i
zahvalna sam mu. Jer da njega nisam srela, ja bi se jo uvek u Totovom cirkusu ikanirala
panonskim i balkanskim selendrama. Eto, draga i mila Erika kakvo je stanje sa mnom.
ta kaete na Kouta koji trai zasebnu Maarsku vladu? Svi nai Maari ovde su
oduevljeni. I ja molim Boga da naa Maarska opet bude velika i slobodna. Oko toga se
i s mojim Racom kaim. Jer on kae: U redu, ne branim, protiv slobodne Maarske
nemam nita, ali emo se za ono velika malo pripitati. ta ima da se pitamo? kaem
warum, darum, veli on zato to slobodni moete biti i mali, a ako budete veliki,
onda slobodni nee biti drugi. Koji drugi? Kroati i Srbi - veli on. A ja onda
dreknem: Kakvi Kroati i Srbi? Ne znam ja ni za kakve Kroate i Srbe! Iznad Save i
Dunava svi su Maari i kvit I tako se posvaamo. ivela slobodna i velika Maarska!
iveo Lajo Kout! Ura! Mamu i tebe voli vaa Julika.

Mladi Gazda - Hadiji, tajnom prilikom

Premili roditelji, nisam mislio skoro pisati, ali prilika izbila, a i dogaaj se sluio, pa Vas
o njemu moram izvestiti. Moja je Julijana jue prvi put u drutvo izvedena i mojom
zarunicom predstavljena. Jue predvee smo sve troje, Julijana, deda i ja uinili vizitu
knjazu Milou. Milo nam je, da znate, ostareo. U telu mislim, doim u mozgu ostao isti
kukoder i edomorac kakav je oduvek bio. Nit je psovao, nit svoje uvene buzdovanske
poalice pravio, a nije ni, po svom obiaju oma za sisu vatao. Suko brkove i s Julijanom o
Maarskoj divanio. Gledam, mislim, il je ud u izganstvu promenio ili je i njega moja
Julijana ukrotila. udim se, ali sam i na strai. Taj drukije ume. ini voliko, devojko,
za ostale Madare ne znam, ali ti mi se onoliko dopada. Julijana se kao prava svetska
dama pokazala pa je taj bezobrazluk preokrenula u oinsko tapanje. Za trpezom nismo
bili sami. Naokolo su neke umetnike galunterije. Radievi, Danii, Nenadovi i jo
neki. Romi Vuk nije bio, u banji je, rekoe. Nikako da ih svarim. Naroito ne kosatog
pojetu Branka, koji se oko Julijane toliko majao, da mu je sam knez morao podviknuti:
Mii se, bre, Branko, od sopstvenosti Njegovana. Ja nainim ladno primeenije da
gospoica Tolnaj nije niija sopstvenost, umetnjaci zapljeskae, Julijana me u elo
poljubi, Milo zakoluta oima, a deda ree samo maala! Tako se zavrila naa poseta
knjazu Milou. Samo da se i to nae venanje to pre obavi, pa da Julijana i ja krenemo
svojim putem. Pozdravite sestre, a Vas potuje i voli va sin Simeon sa buduom snajom
Julijanom.

Lupus - Hadiji, telegramom

Sin ti je dobro stop Lek je ve progutao samo ga jo nije proteralo stop Otac.

Hadija - Lupusu, telegramom

Otac stop Ja nisam velike kole uio da zaraujem novac stop To moe svaka budala stop
Svega mi je dosta stop Ako vi ili Simeon brzo ne doete ja odoh u manastir stop asne
mi rei stop Hadija.

Lupus - Hadiji, telegramom

Stavi zabranu na sinovljev lini raun da ne bi to od novaca podizao stop Ne pitaj zato
stop Nego uini stop Pa onda idi u manastir stop Otac.
Antonije - Lupusu, austrijanskom potom
Gospodar Simeone, preao u Zemun da pismo pratim bezbedno od panduri i pijuni Ilije
G. Raun gospodina Simeona najmlaeg, unuka, zapreten. Ne moe s njega nikud ni
para. Na gospodina Simeona mlaeg Hadiju, oko drim. U velikom je duevnom
tumbanju. Brine i sekira se. O kontraktima sa Stambolom, Baktatom, enovom i
Marselesom izvestiu srpskom potom iz Beograda. Za beki kontrakt ekam od vas glas.
Javite depeom samo: ugovara se ili se ne ugovara? Na senzal javlja iz Krakova da je
trite nesigurno i ljuljajue. Poljaci sada samo himne pevaju i barjacima maju. Javite
depeom: ekati, ne ekati. Ako se u Evropi zamuti, cena svile u Maloj Aziji e pasti.
Zapovedite: kupuj ili ne kupuj. Firma Kumanudi liferuje vojsci hranu skupo. Pria se da
e biti nova licitacija. Da li da se uestvuje depeom: licitiraj ili ne licitiraj. U naem
narodu vrenje od kako se ulo za Francuze i da im je kralj utekao. ta mi da radimo?
Javite: Muti ili ne muti. Recite radim li dobro? Pogiboh od sekiraciju. Samo: radi, ne
radi. Pokorno Va poslovoa Antonije.

Lupus - Antoniju, depeom

Ugovara se stop ekaj stop Ne kupuj stop Licitiraj stop Muti stop Dobar si stop Gazda.

Lupus - Antoniju, tajnom prilikom

Imam pouzdano izvee da je moj roavi kum Garaanin upoznat s time da primamo
kopije od njegovih pisama. Uhvatio onog pisara, ali mu nita uinio nije. Sad mu diktuje
lana pisma, koja treba nas da zalude. Niim onom momku ne pokazuj da sumnjamo.
Kopije primaj i plaaj, ali pomalo. Na dobitku smo sve dok Garaanin ne zna da znamo
za pisma da zna. Ako nas krivim upuuje, ako nas savetuje levo da idemo, desno emo
okrenuti, je l razume? Otvori oi i ne razbacuj pare. Gazda.

Mladi Gazda - Milici Njegovan

Najdraa moja mamo, Vaeg je pealnog sina zgodilo neastije kakvo ni u najgroznijoj
moriji sanjati nisam mogao. Mene je, mamo, moja Julijana napustila, odbegnuvi
neznano kud. Ostavila mi pismeno u kojemu veli da naa sveza nema svrhe, da se ja
nikako raunskog naina miljenja ne mogu okaniti i da nikada artista neu postati. Uvek
u kae ostati trgovac i pekulant pa je za oboje probitanije da svako sa svojim cirkusom
ostane. Njen Joka iezao takoe. Svet je za mene propao. Ne znam ni ko sam, ni ta
sam, voleo bih mamo da sam mrtav. Va nesreni sin Simeon.

Milica - Lupusu, telegramom

ta ste mu uradili za ime boje. Stop. Da ruku dete na sebe ne digne stop Oajni smo stop
Ja Milica pitam da li da doem stop Javite hitno Stop Milica.

Lupus - Milici, telegramom

Ostani gde si stop Ja brinem stop Ko da e ti bolje od mene brinuti stop Otac

Roditelji - Mladom Gazdi

HADIJA
Draaji na sine Simeone, u svetom pismu pie: Ko te udari po desnom obrazu obrni mu
i levi, jo mogu da ti citiram Horacija i neke stihove i Fausta...
MILICA
Moe, ali nee, jer e ti tvoja majka Milica rei da su sve to gluposti. Trpela bih ja, nad
njim stojei i Horacija pa ak i Geteta, ali ne mogu podneti da se moj sin jedinac ui
okretanju drugog obraza. Kida mi se srce kad pomislim ta ti je ta, neu da je nazivam,
osoba uinila. Bilo je za oekivati. to pre zaboravi. Mlad si, zdrav, sposoban, imovan. I
doi nam mili sine to pre. Sestre te vole i na tebe misle, a tvoja te mati eka da te utei.

Lupus - Hadiji i Milici

Dragi sine Simeone i snajo Milice, ne grdite mene nego Boga falite to je tako brzo
oslobodlo firmu one belosvetske kalature i cigansko-ugarske konjske napasti, a da niko
ni prstom nije morao mrdnuti. Ako ste dali poverovati da je u dejstvu bila neka moja
smutnja, prevarili ste se. Prevukao sam unuke ovamo da bi mi pod okom bio, da na njega
utiem, premda bih lagao kada bih tvrdio da na neke ilavije naine nisam raunao. U
prvom redu raunao sam na fakt da je ta Julijana roena kurva. Naem je Simeonu to
naravski, izmaklo. No na je knjaz Milo to stanije stvari ve pri prvom vienju, uz neto
malo fizieske vizitacije smesta uoio. Ali eto kurva iznenada odbee sama. Kut vrej
efendijak! Nek joj je srean put. Kao firma se radujem, ma da mi je, privatno Simeona
pomalo i ao. Samo bez brige, preivee taj. Jaka smo mi fela ljudi. Za sada ne daje
nikakve znake ivota i pameti. Velim vii, psuj, kuni lake e ti biti. On nita, petra -
kamen. Predloio sam mu da porazbija nekoliko praznih flaa. Ako mu stakla ao, nek
prebije nekog od posluge. Iz iskustva znam da za smirenje ivaca jaeg sredstva nema.
Ti, Milice, stoj gde si, nije vreme za pacirunge. Ovde narodna furtutma samo to nije
poela. Zbogom. Otac.

Julijana Tolnaj - Erebeti Tolnaj

Mila moja Eri, toliko se stvari u mom ivotu promenilo da prosto ne znam odakle da
ponem. U jednom danu promenila sam kavaljera, konje, koije, apartman, bankovni
raun pa ak i ime. Kad sam u Beogradu upoznala Simeona mislila sam ja da sam i ja
najposle s magarca na konja skoila. Ispostavilo se meutim da je prema onome na emu
ja sad jaim moj mali Rac bio mula. Evo kako se sve udesilo. Prekjue je u moju sobu
navratlo Racov deda Lupus. Ba sam se presvlalla. Taman sam ipon preko glave svukla
ujem utanje. Prepadnem se, okrenem, i prepoznam Simeona Lupusa. Dri neto pod
rukom, bled, prastar, s rumenim oima kao u rumunskog vampira...
LUPUS: Guten Abend Freuleln Tolnaj!
JULIJANA: Idite bestraga. Uplaili ste me.
LUPUS: Jeste li vi to mene s nekim zamenili?
JULIJANA: Jesam. S vampirom.
LUPUS (smeje se): Ko je u ovoj kui vampir. Freulein Tolnaj jo je neizvesno.
JULIJANA: Okrenite se da se obuem. Zar ne vidite da sam pola gola!
LUPUS: Meni to ne smeta.
JULIJANA: Ali smeta meni.
LUPUS: Zato? Jeste li runi?
JULIJANA: Okrenite se ili u da viem!
LUPUS: Andaksi. A kad se ve oblaite onda obucite ovo. (Prua joj haljinu)
JULIJANA: ta je to, gospodine?
LUPUS: Haljina tako mi je bar reeno.
JULIJANA: Reeno? Ko vam je rekao?
LUPUS: Jedan veliki gospodin koji vam alje ovu haljinu u ime svoje velike
blagonaklonosti.
JULIJANA: Ne primam poklone od nepoznate gospode, ma koliko bili veliki i gospoda i
pokloni. A zatim, ova haljina je za izlazak, a ja veeras ne izlazim.
LUPUS: Da li vi veeras izlazite ili ne izlazite, i za to bi rekao da je jo neizvesno. Znate,
gospoice Tolnaj, paljivo sam promatrao, a nisam primetio da delite entuzijazam moga
unuka prema divotama artistikog ivota. Vi oigledno niste poneeni izgledima da ivite
s jednim konjovodcem. Inae biste se udali za gospodina Joku, koji, ako se ne varam, u
nekom mranom oku vaeg pretsoblja zverski koluta oima. muei matu
uspomenama zbog kojih bi mog unuka tresnula kaplja. Vaoj elji da ivite s bogatim
veletrgovcem nema se ta zameriti. Svet je danas prepun romantinih idiota. Uteno je
sresti osobu kao to ste vi, koja na svoju budunost misli kao dobar domaln.
JULIJANA: Pa onda se slaemo gospodine.
LUPUS: U optim crtama da, ali ne u svakom detalju. Pretpostavljam da ste svesni da se
automatino iskljuuje mogunost da postanete njegova supruga.
JULIJANA: A zato bih to ja, molim lepo, bila automatino iskljuena kao njegova
supruga?
LUPUS: Zato gospoice Tolnaj, to niko ne moe biti istovremeno razuman i biti va
mu. Kao to niko ne moe bitl razuman, a ne biti va ljubavnik.
JULIJANA: Znate li vi, gospodine Njegovan, ta ste vi?
LUPUS: ta?
JULIJANA: Svinja.
LUPUS: Unmgiich - nemogue. Da ste kazali konj jo i kojkako. Mi Cincari naime,
starinom potiemo od konja, od kentaura, ako znate ta to znai.
JULIJANA: Poticali vi i od samog avola, neete me moi spreiti da se za vaeg unuka
udam ako to budem htela.
LUPUS: Ne mislim ja, sauvaj boe, da vi za tako neto niste kadri. Ja jednostavno
tvrdim da vi za tako neto nemate rauna. Jer u asu kad bi pred oltar stali, on, gospoice
Tolnaj, ne bi vie bio bogat i ugledan veletrgovac, nego nichts und niemand, niko i nita.
Izbacio bih ga iz firme i razbatinio. A vi biste se morali vratiti u cirkus osjekoga
gospodina Tota i sve to bi vam ostalo, sem neto malo garderobe, bio bi moj unuk. A taj,
priznajte, unter uns, sveden na samoga sebe, i nije bog zna kakave profit. U naoj
porodici izbor branog partnera nije privatna stvar kao kod fukare. Naslednici velikih
trgovakih kuca u stvarima srca nisu nita slobodniji od kraljeva. Jo davno je izmeu
firme Sina i firme Njegovan, ugovoreno da se njihova Tomanija uda za naeg Simeona.
Na to se mislilo i zato se radilo i pre nego to su se oni rodili. Nita osim smrti ne moe
spreiti taj brak gospoice Tolnaj.
JULIJANA: A ako se ja zainatim?
LUPUS: Gospoica Sina e ekati.
JULIJANA: Na ta. kojeg vraga?
LUPUS: Da umrete, gospoice.
JULIJANA: Ne biste me, valjda, ubili?
LUPUS: Ubio? Ja? ta vam pada na pamet? Ako bi vas neko i ubio, to ne bih bio ja, to bi
bila firma, gospoice.
JULIJANA: Sluajte vi, gospodine Njegovan, ja sam u cirkusu odrasla, ja sam akrobata,
ja smrti od malih nogu gledam u oi. Sem toga, ma koliko vi vlaka svinja bili, ne biste se
usudili. I nemojte da me plaite uzalud. Ako se ne varam Simeon ima i svog linog
novca.
LUPUS: Imao ga je. Znate li koliko ste za ovo vreme u Beu potroili?
JULIJANA: Zar vi niste rekli da plaate sve trokove naeg boravka u Beu?
LUPUS: Ja sam rekao da u izmiriti trokove. A izmiriti trokove znai da e se taj dug
od dunika naplatiti.
JULIKA: I vi zaista nameravate taj novac od vaeg unuka naplatiti?
LUPUS: Natrlich. Dabome da nameravam.
JULIJANA: Iako ste toliko bogati?
LUPUS: Ja sam, gospoice, ba zato bogat to tako postupam. Simeon, dodue, nee
moi da pokrij sva potraivanja, kamate e morati odraditi.
JULIJANA: Pobogu, ovee, neete valjda roenom unuku naplaivati i kamate?
LUPUS: Naravno da hou. Znate, gospoice, ma koliko moj unuk provizorno bio idiot,
on nikad ne bi postavljao takva pitanja. On zna da je kamata naelo, a ne ud. Da je on na
mom mestu, a ja na njegovom, to mi, u strogo privatnom smislu ne bi bilo krivo, on bi
prerna meni bio jo bezobrazniji.
JULIJANA: Dobro, gospodine Njegovan! Vi ste trgovac. Priznajem da sam to pomalo i
ja. Hajdemo onda da razgovaramo trgovaki.
LUPUS: Fein. Zato sam i doao. Od poetka sam oseao da ste vi osoba koja zna ta
hoe.
JULIJANA: I najee ume da dobije to to hoe.
LUPUS: Najee, sami ste rekli. Ne uvek.
JULIJANA: Also wieviel? Koliko?
LUPUS: Was wieviel, bitte? ta kolko?
JULIJANA: Novca, naravno. Koliko u dobiti to firmi vraam njenu skupocenu
imovinu, Simeona.
LUPUS: Za ime sveta, gospoice Tolnaj, zar mislite da bih se ja ikada usudio da vau
besprimernu rtvu ponizim bednom novanom odtetom?
JULIJANA: Nisam ni ja mislila na neku bednu odtetu. Mislila sam na pozamanu. Niste
se valjda nadali da ete proi s nekoliko komplimenata i par krpica. ta vi meni za vaeg
unuka dajete?
LUPUS: Jednog kneza, gospoice!
JULIJANA: Pravog kneza?
LUPUS: Pravog? ta je danas na svetu pravo? Nudim vam, da budem poten, jednog
ravog kneza za jednog dobrog trgovca.
JULIJANA: Ipak, dakle, nije pravi.
LUPUS: Nisam rekao da nije pravi, gospoice. Rekao sam samo da je rav. Rav kao
dravnik, kao vladalac, u smislu koji ne bi smeo da se tie vaih interesa. U smislu, koji
bi vas zanimao on je jo uvek sasvim upotrebljiv.
JULIJANA: Sta hoete time da kaete?
LUPUS: Hou da kaem da funkcionira u krevetu i da je bogat.
JULIJANA: Ja ni kneeve u daku ne kupujem.
LUPUS: Vi ste muterija, vae je pravo da pitate.
JULIJANA: ta je tom knezu bio otac?
LUPUS: Sluajte, nije li to za osobu vaeg drutvenog poloaja preterano?
JULIJANA: Samo vi meni recite ime mu se otac bavio?
LUPUS: Svinjama.
JULIJANA: To ba i ne zvui jako kneevski.
LUPUS: Varate se, gospoice, verovatno zato to malo znate. Najslavniji grki heroj,
kraljevi pa i polubogovi napasali su u mladosti svinje.
JULIJANA: Koliko je to staro?
LUPUS: Na trite je puteno o Teodorovo; suboti 1780.
JULIJANA: ezdeset i osam godina. Nije ba taze.
LUPUS: Nisam ni rekao da je jutronje, gospoice. Ali derutno nije. Pod garancijom.
Starost, uostalom, ima izvesne prednosti.
JULIJANA: Ne vidim ih.
LUPUS: Ne zahteva isuvie.
JULIJANA: Koliko to donosi godinje rente?
LUPUS: Bogato izdravanje, apartman, koije, garderoba, poneki dar ili evropejska banja
i deset hiljada dukata otpremnine kada tome doe vreme.
JULIJANA: I pet hiljada na ruke - odmah.
LUPUS: Nisam ovlaen. O tome nije bilo rei.
JULIJANA: Bie.
LUPUS: O hiljadu bi se jo i moglo razgovarati.
JULIJANA: Pa razgovarajte, ali ne sa mnom.
LUPUS: Najvie dve hiljade.
JULIJANA: Ispod etiri hiljade ne mogu ii.
LUPUS: Vie od tri hiljade, nipoto.
JULIJANA: Neka bude tri i po hiljade, pa da se rukujemo!
LUPUS: Rukovanje je, gospoice, ugodno i na cifri od tri hiljade.
JULIJANA: Neka vam bude. Tri hiljade i idite bestraga.
LUPUS: Ugovoreno. Sa vama je, gospoice Tolnaj, pravo zadovoljstvo raditi. Sad kada
smo se ovako lepo dogovorili izdiktirau vam pismo za mog unuka.
JULIJANA: To u ja sama da napiem, da stvari lake uinim.
LUPUS: Jeste li vi ludi, kakvo olakavanje stvari? Pismo mora biti kratko, teko, a iznad
svega bolno. U ljubavnim rastancima priznaju se samo udarci topuzom. Inae se sve
drugo uzima kao popravimo. Piite: Simeone...
JULIJANA: Da mu kaem bar dragi?
LUPilS: Ne moe. Shvatie, tikvan, pogreno. Dakle: Simeone, dola sam do
nepokolebljivog uverenja da naa sveza nema svrhe. Ti se nikada raunskog naina
miljenja nee okanuti i od tebe artist nikad nee postati. Uvek e ostati trgovac,
pekulant, srebroljubav i budala...
JULIJANA: Neu da napiem da je budala.
LUPUS: Dobro, neka vam bude, izostavite budala. Nastavite: Zato je za nas oboje
najbolje da svako u svom ivotu... ostane...
JULIJANA: 1 da jedno drugo u ubavoj uspomeni zadrimo.
LUPUS: Briite to!
JULIJANA: Neu.
LUPUS: Morate!
JULIJANA: Iscepau pismo.
LUPUS: Dobro, ali onda obavezno dodajte: Nemoj me traiti, niti mi dosaivati.
Julijana. Ruku! Sad ete s spakovati i ja u vas zatvorenim karucama odvesti u va novi
apartman.

Baron Sina - Lupusu. Loco. Lakejem

Cher Monsieur et Ami, sa osobitim zadovoljstvom primio sam preko gospodina kneza
Miloa vest da je u neprijatnoj aferi vaeg unuka dolo do povoljnog obrta.
Pretpostavljam da je on sada u razumljivoj krizi. saoseam s njim i samo me bojazan od
povrede diskrecije spreava da mu to i osobno izrazim. Od kako smo nas dvojica u
blagoslovenim utrobama naih cincarskih matera iz Moskopolja izneseni na zapad, ja ni
za ta nisam imao vremena osim za borbu da me se trita ne oduvaju. Ni najmanje nisam
ponosan na ono to smo vaem unuku uinili u emu sam i ja iz sveg srca kumovao.
Prokleta su pravila igre u svetu u kome ivimo. Danas sam Tomanijinog oca Aristofanesa
u Zemunu izvestio o srenom razvoju dogaaja. to se Tomanije tie, ona e se naravno
pokoriti oevoj volji. Pretpostavljam da u vas videti na veeranjem naem kravalu... Za
veeru imamo pastrmke iz Bosnije, a za posle veere neto negliiranih devojaka. Va,
cher Ami, barun Spiridon Sina.

Julijana - Eriki Tolnaj

Draga moja Eri, svakog asa oekujem udovite kako mog novog Raca u sebi zovem.
On i jeste straan. Ali se lepo provodim. Sino sam bila s mojim udovitem, sa matorim
Lupusom i baron Sinom u drutvu postarije gospode i mladih dama u takozvanom Heren
Hausu, kako se u Beu zovu otmeniji kupleraji. Ne pamtim da sam se u ivotu tako
nazabavljala i izludijala. Bilo je potpunog negliiranja, igranja ardaa po astalima,
gospoda su jela cvea iz vaza, pila ampanj iz naih cipela, i uopte radilo se sve to se
moe raditi. Kad smo ve bili pri kraju, da podstakne urnebes, neko predloi da se igramo
konjskih trka. Gospoda su se utrkivala puzei etvoronoke i nosei na leima dame.
Cigani su svirali trausove galope. Konji, odnosno gospoda, imali su oko vrata kartone s
brojevima, a mi u rukama tapove da ih na trk podstiemo. Poto je moje udovite bilo
pijano kao svinja, te od njega ne bi bio nikakav konj, ja uzmem da jaem Simeona
Lupusa. Onako mator bio je odlian konj. im na kavaljere usedosmo ja Lupusa, s
brojem 7 oko vrata, dumanski ritnem tiklom u slabine. On sunu napred. Tako
postignem poetnu prednost, koju sam sve do treeg kruga odrala. Tada nas sustie neki
grof u zelenom redengotu sa nekom balerinom iz opere. Tama sam se predomiljala ta
da radim, kad se na staklu balkonskih vrata pojavi lice mladoga Raca. Pojma nemam
kako je doznao gde sam. Lice mu je bilo bledo i mrtvo kao nadgrobni kamen. Jedino su
mu crvene oi bile ive i gledale su pravo u mene i mog konja Lupusa. Tako se
prenerazim da se preturim i oborim matorog koji se prilino ugruva. Tako izgubimo trku.
Srea je bila to Lupus nije video unuka, jer kad smo se podigli mladog Raca na balkonu
vie nije bilo. Moram da prekinem, ujem u predsoblju glasove, moje udovite dolazi sa
adajama iz svoje telesne pratnje. Ovde se svakog asa oekuje revolucija. Ja jedva
ekam da pone. Dole Meternih! Dole Austrija! iveo Lajo Kout i velika Maarska.
Tebe i mamu voli vaa Julijana.

Lupus - Hadiji i Hadija - Lupusu

HADIJA
Poitajemi otac, u Serbskim novinama proitali smo za krvava sluenija u Beu, a ve su
se i Italija i Maarska podigle. Ustali i nai Srbi iz preka i Rvati. Rvati i Srbi na Madare
udarili, Madari na vabe, vabe na same sebe. I ovde u Srbiji je stanje rovito, ne bi me
udilo da se i na narod digne. Vlast ne valja nita, a ako emo po dui ni u Miloevo i
vae vreme nije bolje bilo. A na vlasti, gospodine, nije bio njihov Aleksandar
Karaorevi nego na vozljubljeni Milo Obrenovi. Jedina diferencija to su ranije
pijunirali jedni, a sad obrnuti.
LUPUS
Hadija, zato se, ovee boiji, vata za svetsku politiku u koju se, uprkos grdnih para za
kolovanje, nita ne razume. Kanda si se i ti malo razboleo od te revolucionarne
malarije. Povodom tvrdnje da u Srbiji nije nita gore nego to je bilo za Obrenovia, tu se
grdno vara. Nikako to nije isto. Onda smo mi gonili karaorevievce, a sada oni nas.
Ako je to tebi isto, onda si lui nego to sam se bojao. Sloboda je za svaki narod jaka
hrana, ajenom je kaiicom valja sluiti, a ne lopatom. Po pravilu narod je mirniji kad
nema nikakve slobode, nego kad je ima pomalo. ta ti, Hadija, u stvari hoe?
Francusku revoluciju u Beogradu? Da nas fukura o fenjere vea?
HADIJA
Mi smo ovde vrlo ponosni, stigao nam je iz preka i veliki srpski dramatiar Jovan Sterija
Popovi. A s njime i druge izbeglice iz Vojvodine. Ljudi ih u svoje kue primaju, pa bih
ja da ih i mi primimo. Ta i sami ste otac, emigrant, znate ta je izbeglika muka.
LUPUS
Otkud ti na um pala ideja da kojekakvu fukaru iz preka kod nas pouseljava. Poznajem ja
na svet. Pustie koren, teko emo ga iupati. to mi za prdizveka Steriju javlja da je
poastvovao Beograd svojim prisustvom, obaka me obradovalo. Za Kir Janju, makar
iz groba, jebau majku majinu. Toliko o brai Srbima iz preka. Sad u da ti pripovedam
ta se u carstvujusoj Vijeni sluilo. Buna nikog nije iznenadila, kromje kneza Meternika.
Guva je poela s Koutovim govorom treeg marta. Traio ovek englesku konstituciju.
Teatarsko-hunska posla, im ujem re - ustav, ja za ibuk vatam. U svakom sluaju
govor tog Atile doao kao neko revolucionarno krtenje. Najnesnosniji su, kao i uvek, bili
kolci. studenti, gimnazisti, profesori. Od njihovog se dreanja iveti nije moglo.
Odnekud se, bog samo zna iz kakvog podzemnog vilajeta, pojavila neka Ugarija,
Poljaija, sve sami crni konventovci. Odmah pomislim, opet smo dakle najebali. Domalo
se od paljevine i pucnjave ulicama nije moglo. im je pala prva glava, poelo opte
subivanje, pljakanje i pale. Gaao sam ih odozgo kako su ulicom trali. Jamano su to
opazili i na kuu navalili. Doneli debeli direk od zastave i vrata provalili. I dok sam se ja
za goli posed i ivot borio, njegova ekselencija knez Meternih izvoleo je demisionirati.
Sreom se sve dobro zavrilo, naioe ulaneri i spasoe nas propasti. Sluaj! Da bih
premamio onu Julijanu da nam se sa Simeona skine i na knjaza Miloa propne, morao
sam joj u gotovu dati pet biljada dukata. Kurva Milo izdatak ne prizna. Ne mogu ja da
platim privatna kurvanja tvog gospodina sina. Da si ti u pitanju, ne bih imao kud. Sin si
mi. Simeon, meutim, nije moj sin, tvoj je. Red je da ti preuzme trokove. Poalji
tafetom pet hiljada dukata. Sa zdravljem i pameu Otac.

Mladi Gazda - Eriki Tolnaj, neposlato pismo

Potovana gospoice Tolnaj, elja je vae sestre Julijane da budete obaveteni ta se s
njome desilo. Ona i ja smo njenom voljom raskinuli, jednostavnije reeno ona me je
napustila. Svih dana narodnih nemira lutao sam gradom pokuavajui da je naem. Oko
mene je pucalo i gorelo na sve strane. Lutajui tako, naao sam se najedared pred
barikadom. Na vrhu se vila zastava. Topot konjskih kopita, to je i regimenta ila na
pobunjenike. Osvrtao sani se nasred ulice, pobunjenici su vikali na mene: Skloni se
graanine. makni se budalo, pucaemo! Onda se kraj mene nala vaa sestra, s pukom u
ruci i odvukla me iza barikada. Ja sam koutovka - rekla je - i borim se za slobodu
Maarske. Ti se Rac, gazda, firma ovek, idi kui! Ja dohvatim jednu odbaenu puku te
i sam poeh na vojnike pucati. Ubrzo je postalo jasno da poloaj ne moemo odrati.
Doviknuo sam Julijani da trimo prema dedinoj kui. a ona, mislei da tu kuu nudim
svima pobunjenieima kao sklonite pozva sve da nam se pridrue. Iz dedine kue poee
s prozora na nas pucati. Znao sam da je deda kuu utvrdio, da je naoruao sluge, ali
nisam oekivao da e na ljude pucati. Razjarim se, pronaem jarbol od zastave i njime
probijemo ulazna vrata ruei sve pred sobom. U mene je, gospoice Tolnaj, ulo neko
besnilo, pucao sam po kui, kundakom razbijao nametaj, cepao zavese. Koliko je to
trajalo ne znam jer je konjica probila barikanu i morali smo se povui dalje. Trao sam
preko Stefanplaca. Ispred mene je trala Julijana. Onda je poela da posre, najzad je
pala. Podigao sam je na lea i potrao. Govorila je: Javi mojoj sestri Erebet da sam
ostala dobra Maarica. Zatim: Na grudima, u konoj kesi, nai e priznanicu od barona
Sine na dve hiljade carskih dukata. Podigni novac i poalji ga u Petu. I najposle: Ba
nam je moglo biti lepo. Utrim u sporednu ulicu i spustim je na prag jedne kue. Tek tad
sam video da je vie nema. Niz moje ruke je curila njena krv, moj jerokino, moj labud,
bio je mrtav. A ja... (iscepa pismo. Pie drugo.) Potovana gospoice Tolnaj, imam bolnu
dunost da Vas izvestim da je Vaa sestra Julijana poginula na bekim barikadama 13.
marta uvee. Umrla je kao dobra Maarica i koutovka. Budui da sam sluajni svedok,
piem Vam anonimno. U prilogu je priznanica na dve hiljade dukata koje moete podii
kod filijale banke Sina u Peti. Jedan sluajni prolaznik. (pie tree pismo) Potovana i
draaja gospoice Tomanijo, pismo od mene ima opravdanih razloga i neraspeatiti i
nemam nadu da bi ono moglo zaceliti ranu koju sam ti naneo. ta se sa mnom zbivalo od
jednog prokletog dana uglavnom zna. Ogreio sam se o Tebe ali ti mogu rei,
vozljubljena moja Tomanija, da na kolenima pred tobom molim oprotaj. A Ti uini to ti
je srcu milo. Pokorni i pealni Simeon Njegovan.

Hadija i Milica - Lupusu

tovani gospodine Otac, usrdno Vas molimo da Simeona bezodvlano u Beograd
izaljete... Sine iz Zemuna ve vie puta ga njega pitaju. Mi sve neto laemo, ali nam
izgovora ponestaje. Zahtevanih pet hiljada dukata aljem u vtornik. Hadija.
MILICA
I to uz protest, jer grom me spalio ako Milo bar pola sume nije na sebe primio, iako Vi
otac neete da na naoj nesreci zaradite. Milica.

Lupus - Hadiji i Milici

Sin vam uskoro stie, ne brinite. Morao sam ga pustiti da se sumoe, pre nego to se u
firmu vrne. Kako je ona osoba u neredima izginula, da smo malko saekali, mogli smo
utedeti pare. A u vezi s parama Ti bi Milice bar jednom svoju jeziinu mogla za zube
drati. I pouka za Tebe za pare to mi prekonosira. Ja nikada nita u svom veku nisam
zabadava inio. I morae saekati da me vidi da umirem pa da vidi jedinu stvar iz koje
ja nisam kadar profit isterati. A ti Hadija, ne ljuti se ako ti sin ovde malo Bogu krade
dane. Ti ih krade od kad ivi, pa ti niko nita ne moe. Va, volei Vas otac Simeon.

Milica - Lupusu
Otac, odgovoriti vam moram, inae hou da puknem. Ovamo dolazio ovek koji se taino
vidao sa knezom Miloem, pa mu ovaj pripovedao kako Vam je za predobijanje J. T.
isplatio tri i hiljade dukata. Hadija Vam akonto iste J. T. poslao pet hiljada dukata, to u
vaem ulazu ini osam hiljada, a u izlazu, ako ste joj zaista dali reenu sumu. a niste se za
jeftinije ispogaali, to verujem, tri hiljade. ista vam je zarada dakle pet hiljada. Eto, bar
da znate da znam. Milica.

Mladi Gazda - Lupusu, iz Beograda u Be, telegram

Prispeo u domovinu stop Blagodarim na razumevanju i pomoi dok sam izbivao iz
pameti stop Ni preko groba Vam to neu zaboraviti stop Gledau ravnom merom da
vratim stop Va odani unuk Simeon.

Lupus - Mladom Gazdi

Unuk stop Blagodamost iskai uvoenjem reda u firmu stop I uvoenjem pameti u Tebe
stop Vea zahvalnost ne treba stop Deda.

Mladi Gazda - Lupusu, telegram

Dedo stop Venanje sa Tomanijom Sina ugovoreno stop Finansiski aranman povoljan
stop Unuk.

Lupus - Mladom Gazdi, tajnom prilikom

Draaji unuk, U povodu tvog budueg venanja s Tvojom Tomanijom, javljam Vam
lou vest da je baron Spiridon Sina izrazio elanije inu prisustvovtati. Odgovarao sam
ga, ali on tvrdoglav kao gurbetska mazga. San mi je - veli - da jednom vidim Vau
krasnu zemlju, cher Ami. Videe, cher Ami, mislim se - moj pulo! ta sam mogao?
Nisam hteo da ispadnemo negostoprimni, moradoh ga pozvati kod vas na konak. Nigde
ga za ivu glavu samoga ne putajte. Vodajte ga gdi ima to za gledanje, ako takvo u
Srbiji postoji. Da je ono Rusija, a ja Potemkin, ne bih alio para da mu od papira i dasaka
napravim hudoestveni Beograd. Vodao bih ga na lai Dunavom, bande bi svirale, a Srbi
u nove ancuge s jalije vikah: Vivat! Ovako emo se, bojim se, em u grdan troak baciti,
em pred Evropom osramotiti. A sad to kaem. kod Tebe zakljuano da oslane. Ovde je u
Wienerzeitungu izaao kurvinski artikal pod titlom Prljavi gerok jednog cincarskog
gazde, gdi se ja poinience apostrofiram kako sam, toboe, vien pod nogama nekakve
kurve u bekom herenhausu. Kao, gospoda se trkala s damama na leima i to golim!
Zamisli, molim Te, takve izmiljotine i klevete. U ovim mojim godinama i sa mojom
reputacijom. Odmah odem kod urednika dotinog cajtunga. Protestiram. On kae:
Entschuldigen Sie bitte, moete demantirati. To Ti, gospodine, demantiraj velim
kad Tebe ovako budu naguzili, a Simeon Lupus ima svoj nain. I zaitem ime
klevetnika. A onaj: Entschuldigen Sie bitte, list ne otkriva izvore svojih informacija.
Tresnem vratima i odem. Kad tom artisti saznam ime, ono mu vie, osim za grobni
kamen, nee trebati. Jebau mu majku majinu, ma ko to bio. A saznau posigurno. Dau
hiljadu dukata onome ko mi otkrije ime tog klevetnika. U meuvremenu mi budi zdrav,
Tvoj deda.

Mladi Gazda Lupusu, telegram

Dedo stop Pretendiram na hiljadu dukata stop Znam ime lankopisca stop Javite pristanak
i odmah aljem ime Simeon.

Lupus - Mladom Gazdi, telegram

Petsto dukata stop Dosta je stop Pa unuk si mi, boga mu stop alji ime Stop Deda.

Mladi Gazda Lupusu, telegram

Devetstotina stop Manje ne mogu stop Mlogo sam se istroio u Beu stop Unuk.

Lupus - Mladom Gazdi, telegram

Moja poslednja ponuda osam stotina stop I pouri stop Najmio sam dva podivljanija
dumanina da se sa lankopiscem prodiskutuju Deda

Mladi Gazda Lupusu, telegram

Vai stop Zaduujem Vas za osamstotina dukata stop Divljane momke slobodno
otpustite stop lanak za Wienerzeitung je pisao Va odani i pokorni unuk Simeon

POSLEDNJA SCENA
(Poslednja scena je prijem kod Njegovanovih u Beogradu posle svadbe Simeona i
Tomanije. Prisustvuju: Milica, Hadija, Devojke, baron Spiridon Sina, Antonije, i
naravno Simeon i Tomanija. Stie dedina estitka iz Bea.)

Simeon Lupus - familiji Njegovan, iz Bea u Beograd, redovnom potom, dne 1.

oktombrija 1849.
Dragi moji. Unuku Simeonu i snaji Tomaniji elim razuman brak i prvog testamentarnog
Simeuna idue jeseni. Jer, kako na moskopoljski amanet veli: AKO CINCAR NEMA
VIE DECE NEGO NESREA, KAO NIJEDNO DA NEMA. Sinu Simeonu i snaji
Milici estitam venanje i u budue vie pameti nego srca. Jer na moskopoljski amanet
veli: SRCE VLADA LJUDIMA, ALI PAMET SRCEM. Sebi za ovu sveanu priliku
namenjujem onu stavku naeg moskopoljskog amaneta koji nas upuuje DA NIKOME
NE VERUJEMO. NIKOME DO SEBI, PA I SEBI NAPOLA. Od srca vam elim da se u
ovaj sreni dan fino provedete, laku no prespavate, a sutra na posao krenete. Ne lenjite
se! Znau. SIMEON

KRAJ