Haslov originala na nemakom:

Wer sich selbst kennt...,

Muhyddin Ibn 'Arabi,
odlomak iz dela Risale-t-ul-vudjudiyyah
{Rasprava o postojanju)
Copyright za Srbiju i Crnu Goru;
Zlatni zmaj, Beograd
Priprema za tampu korica:
Damir Mati
Prelom i priprema za tampu:
Zlatni zmaj
Korektura i lektura:
Maja Adi
Zahvaljujemo se na pomoi oko
transkripcije imena i pojmova
orijentalisti Aleksandru Dragoviu
tampa:
Zuhra, Beograd
Prvo izdanje
Beograd 2005.
ISBH 86-83495-19-1
Tira: 500
samog sebe
poznege...
Ibn 'Arabi
 Fredgovor

enja je zlatna nit koja spaja Tvorca i

stvoreno.
enja je Tvorevo seme posejano u
srca stvorenog.
Jer, opijen enjom da bude spoznat,
Tvorac je u stvoreno uklesao Re, i sva
uzviena dela njen su plod.
Preko nje Tvorac poziva stvoreno da se
seti kuda ide i gde mu je dom.
U enji je istinska vera ovekova, i
nada, i spas - u enji pesmfca i mistika,
u enji onih koji vole i koji znaju, u
reima i delima njihovim.
I sve to stvoreno moe da zamisli, to
voli i zbog ega pati, samo je enja
uspavanog Tvorca da se probudi u srcu
ovekovom.

Sufi majstor, pesnik i putnik, filosof u

istinskom znaenju te rei, mistik i onaj
koji je vrlo rano i ak vie puta u ivotu
doiveo otkrovenje, uzdizan i hvaljen,
 osporavan i neshvaen - da, sve je to
bio Ibn 'Arabi.
Roen je 1165. u Mursiji u paniji, a
umro 1240. u Damasku. Svi dogaaji
koji su ispunili to vreme, i sva mesta od
Mursije do Damaska koja je obiao, i sve
u vezi sa njim - na neki nain je
uzvieno, paradoksalno i kontradiktorno.
Froputovao je pola sveta u potrazi za
znanjem i uiteljem, a sutina onoga to
je spoznao i o emu je pisao, dola mu
je putem boanskog otkrovenja, kako
sam kae, preko Kidra, brzo i u nadah-
nuu, iz dubina njega samog.
Zvali su ga 'Oivljava vere' - Muhjidin
(Muhyi ad-din), 'Sin Platonov' - Ibn Aflatun,
'Majvei uitelj' - a-ajh al-Akbar, a ipak
postoji zbrka oko njegovog imena. Naime,
esto mu ime meaju sa jo jednim Ibn
'Arabijem i ini se da i naunici kojima
je ta tematika vrlo bliska nisu sasvim si-
gurni ko je ko.
U stvari, ime i nije zaista ono to je
vano, vano je delo. A ovaj Ibn 'Arabi,
kako god se jo zvao, bio je vrlo plodan
kada je re o pisanom zavetanju koje je
ostavio za sobom. Napisao je, kako kae
Anamari imel, gotovo nesaglediv broj dela
- sauvano je oko 150 spisa, a smatra se
da je to samo polovina - i celokupni opus
je toliko obiman, sveobuhvatan i dubok, da
su ga sufiji smatrali proizvodom svesti koja
je dosegnula najvii mogui stepen razvo-
ja. Najpoznatija od njih su 'Mekanska
otkrovenja' (al-Futuhat al-Makkyya) i
'Dragulji (peati) boanske mudrosti' (Fusus
al-Hikam).
0 njegovom uticaju i uticai^ n ieaovih
dela govori injenica da je iznad njego-
vog groba podignuta damija, da se, po
drugom izvoru, nadgrobna ploa na nje-
govom grobu naziva "kamen mudrosti", i
da je to mesto, u svakom sluaju, cilj
hodoaa mnogih vernika.
A, ipak! Mita od onoga to je napisao
ili to je bio nije dotaklo zvaninu islam-
sku teologiju. Ili, tanije, dotaklo je -
smatran je opasnim jeretikom.
Za neke su njegova dela napisana
zbunjujuim i vrlo teko razumljivim
jezikom, po mnogima ak vrlo nedosled-
no i nejasno, a sa druge strane se
naglaava da je prvi koji je sufijsko
uenje uobliio u jedan jasan sistem koji
su preuzeli i koristili mnogi koji su doli
posle njega.
1 tako moe do u nedogled, ali to je
valjda sudbina svih velikih ljudi, a moda

7
i svih onih koji rade i ostavljaju iza sebe
bilo kakav trag. U svakom sluaju, ta
god mislili i zakljuivali vernici, uenjaci,
sufiji i mistici, i koliko god razliiti bili
njihovi zakljuci, jasno je da je samo
uzvien i za uzvieno otvoren um, kao
to je to bio um Muhjidina Ibn 'Arabija,
mogao da izgovori to se izgovoriti ne
moe, nadahnut onom enjom.

Knjiga Ko samog sebe poznaje... je

odlomak iz obimnijeg dela Rasprava o
postojanju (Risale-t-ul-vudjudiyyah), i u
njoj nam Ibn 'Arabi, polazei od izreke
stare koliko i ovek, koju on preuzima iz
Kurana, odnosno od Muhameda, ukazuje
na sutinu spoznaje sebe i spoznaje
Boga. Jer, kako kae izreka: "Ko samog
sebe poznaje, poznaje i svog Gospoda."
Odnosno, on tu vrlo saeto objanjava
centralnu ideju sopstvenog sistema:
jedinstvo postojanja, ideju koja je goto-
vo neizreciva.
Po njemu, jedino to Boga moe spoznati
je sam Bog! He postoji nita osim Mjega, i
sve to vidimo je On, ali istovremeno i nije!
Ili je moda bolje rei: negde u svemu

8
stvorenom ivi On. Ali gde Ga pronai i
Kako do Njega dospeti - pitanja su na koja
svaki ovek mora sam odgovoriti iz sop-
stvenih dubina, iako odgovori na njih lee
svuda oko nas i u nama, na dohvat ruke...
u misli koja uvek za malo izmie...
moda ba u ovoj knjizi, ili u neemu to
e ona probuditi ili preneti, u semenu
nadahnua od Boga nadahnutog...

Beograd, 2005.
Ko samog sebe
poznaje...
 U im e B o g a ,
M ilo s t iv o g , S a m ilo s n o g ,
n je g a z a p o m o m o lim o

'eka je hvaljen Bog ijem jedinstvu

nita nije prethodilo, izuzev da je
$ to to je prethodilo bilo On, i
hakon ije jedinstvenosti ne postoji posle,
izuzev da je to posle On. On jeste, a za
Mjega ne postoji ni kasnije ni pre, ni iznad
ni ispod, ni daleko ni blizu, ni sjedinjava-
nje ni deljenje, ni kako, ni gde, ni kada, ni
vreme, ni trenutak, ni starost, ni postoja-
nje, ni mesto. On jeste, isto kao to je i
bio. On je jedan bez jedinstva i jedini bez
jedinstvenosti. Mije On sastavljen od
imena i imenovanog, jer Mjegovo je ime
On sam i Mjegovo je imenovano On sam.
Dakle, osim Mjega ne postoji ni ime ni
imenovano. Jer On je i ime i imenovano.
On je prvi bez prvenstvenosti i poslednji
bez poslednjosti. On je spoljno bez spo-
ljanjosti i unutarnje bez unutarnjosti. Time
hou da kaem da je On samo postojanje
prvoga i samo postojanje poslednjeg, i

13
samo postojanje spoljnog i samo posto-
janje unutarnjeg. Tako ne postoji ni prvo
ni poslednje, ni spoljno ni unutarnje osim
Njega, a da te stvari ne postanu On niti On
one.
Zato, razumi, tako da ne padne u
zabludu Hulula1: On nije u stvarima, niti
su stvari u lijemu, niti su ulazee niti
izlazee. Heophodno je da Mjega na
takav nain upozna, ne kroz znanje
('ilm), ni kroz intelekt, ni kroz razmilja-
nje, ni kroz predstavu, ni kroz ula, ni
kroz spoljanje oko, ni kroz unutranje
oko, ni kroz opaanje. Mjega nita ne vidi
osim On sam; nita Mjega ne opaa osim
On sam. Jedino kroz samog Sebe On vidi
samog Sebe i jedino kroz samog Sebe
On poznaje samog Sebe. Miko Mjega ne
vidi osim Mjega i niko osim Mjega, Mjega
ne opaa. Mjegov veo2 je samo deli
Mjegovog jedinstva; nita velom ne prekri-
va osim On sam. Mjegov veo je (samo)
skrivanje Mjegovog postojanja u Mjegovom
jedinstvu bez ikakvih svojstava. Miko Mjega
ne vidi osim On sam - nijedan poslanik i
prorok, nijedan savreni svetac, nijedan u

* Oni Koji veruju u inkarnacije Boga.

O d n o sn o p o s to ja n je u fe n o m en im a .

14
Mjegovu blizinu prispeli aneo3, Mjega ne
poznaje. Mjegov prorok je On sam i
Mjegovo poslanje je On sam i Mjegova re
je On sam. On sam je poslao samog Sebe,
kroz samog Sebe, iz samog Sebe, samom
Sebi. Mije postojao nikakav posrednik niti
bilo koji uzrok osim Mjega samog. Me pos-
toji razlika izmeu poiljaoca i poslatog, ni
izmeu posalatog i primaoca. Samo pos-
tojanje proroke poruke je Mjegovo posto-
janje. Me postoji nita drugo i za drugo
osim Mjega, ne postoji ni postojanje ni
ponitenje4 (fana'), ni ime ni imenovano.
1 zato je Prorok (mir neka je sa njim?)
rekao: "Ko samog sebe poznaje, pozna-
je i svog Gospoda." I rekao je (mir neka
je sa njim!): "Ja svog Gospoda poznajem
kroz svog Gospoda." Prorok (mir neka je
sa njim!) ukazuje na to da ti nisi ti: ti si
On bez ti; takode nije tako da On ulazi u
tebe ili ti u Mjega, niti je tako da On iz
tebe proistie ili ti iz Mjega. A time nije
reeno da si ti ili tvoja svojstva neto to
postoji, ve je time reeno da ti nisi
nikada bio, niti e ikada biti, ni kroz
sebe samog, niti kroz Mjega, ni u Mjemu,

^ Kuran, sura 4, 171

Misli se na 'odum iranje od o v o g sveta', sufijsKi izrav. umri pre smrti.

15
 ni sa rijim. Niti prestaje da postoji, niti
ostaje u postojanju. Ti si On, bez
ijednog od ovih ogranienja. Ako, dakle,
svoje postojanje na ovakav nain pozna-
je, onda poznaje Boga; a ako ne, onda
ni Boga ne poznaje.
A veina "onih koji Boga poznaju" (al
'urraf) prave od ponitenja i prestajanja
tog ponitenja uslov za dosezanje pozna-
vanja Boga, a to je zabluda i jasna greka.
Jer uslov poznavanja Boga nije ponitenje
postojanja samo po sebi, niti je to presta-
janje tog ponitenja. Stvari, naime, nema-
ju postojanje samo po sebi, a ono to
nema postojanje, ne moe ni prestati da
postoji. Jer, ponitenje, znai, pretpostav-
lja da samo postojanje postoji, a to je
mnogobotvo. Ako, dakle, sebe bez pos-
tojanja ili ponitenja poznaje, onda
poznaje Boga; a ako ne, onda ne pozna-
je ni Boga.
A postavljanje poznavanja Boga u zavis-
nost od ponitenja ili prestajanja tog
ponitenja, sadri u sebi tvrdnje mno-
gobotva. Jer Frorok (mir neka je sa njim!)
je rekao: "Ko samog sebe poznaje...", a ne
"Ko samog sebe dovede do ponitenja".
Jer osnaivanje ovog drugog ini samo

16
ponitenje nemoguim je r (sa druge
strane) nije doputeno ponitenje onoga
ije potvrivanje nije doputeno. Tvoje
postojanje samo po sebi je nita, a nita
ne moe neemu biti pridodato, bilo da
je prolazno ili neprolazno, postojee ili
nepostojee. Prorok ukazuje na injenicu
da si sada nepostojei, isto kao to si to
bio pre stvaranja. Jer, sada je bez
poetka i sada je beskrajno i sada je
veno. A, Bog (neka je hvaljeno Njegovo
ime!) je postojanje bez poetka i posto-
janje beskrajnog i postojanje venog,
ipak bez toga da su postojanje bez
poetka, beskrajno i veno ikada posto-
jali. Jer, ako ne bi bilo tako, onda On ne
bi bio sam bez ikakvog saputnika, a
neosporno je da je On sam bez ikakvog
saputnika. Jer, Hjegov "saputnik" bio bi
onaj ije bi postojanje postojalo u nje-
govom vlastitom biu, a ne u postojanju
Bojem, a ko god da bi se naao u takvoj
situaciji, ne bi zavisio od Njega. Tada bi,
u tom sluaju, postojao i drugi gospod,
to je apsurdno: Bog (neka je hvaljeno
Tljegovo ime!) ne moe imati saputnika,
niti nekoga nalik rijemu, niti nekoga
Hjemu ravnog. A ko god neku stvar
posmatra kao da je ona sa Bogom ili
odvojena od Boga ili u Bogu, iako je
podredena Mjemu u odnosu na Mjegovu
boanstvenost5, (on) od te stvari pravi
saputnika koji je Bogu podreen (samo)
u odnosu na Njegovu boanstvenost. A
ko god dopusti da bilo ta postoji rame
uz rame sa Bogom, bilo samostalno ili u
Bogu ili kao da je sposobno za
ponitenje ili prestanak ponitenja, taj je
daleko od onoga to mirie i na daak
poznavanja due. Jer, ko god dopusti da
stoji pored Boga postojei prvo u Mjemu,
a zatim bivajui u Fijemu poniten i na
kraju i njegovo ponitenje poniteno, a
onda se jedno ponitenje povezuje sa
drugim, to je mnogobotvo nad mno-
gobotvima. Znai, u tom sluaju je
mnogoboac, a ne neko ko Boga i samog
sebe poznaje.

Na arapskom 'Rububija', izved en o o d n je g o vo g im ena 'Al Rabb',

to znai Qospod.

18
 Ako onda neko pita:
Gde je put poznavanja due i pozna-
vanja Boga (neka je hvaljeno Mjegovo
ime!)?
Odgovor glasi:
Put poznavanja due i Boga je u
razumevanju da Bog jeste (postoji) i da u
tom postojanju nijedna stvar osim Mjega
i||je. On jeste sada kao to je oduvek
bio.

A, ako onda neko kae:

Ja sebe vidim kao neto drugaije od
Boga i ne vidim da je Bog ja -
Onda odgovor glasi:
Prorok (mir neka je sa njim!) je govorei
o dui mislio na tvoje postojanje i tvoju
stvarnost, ne na duu koja se naziva
"udea", "kudea" i "zadovoljna"; ali, u
Ttfui" je ukazao na sve to je izvan Boga
Jfieka je hvaljeno Mjegovo ime!), kao to
m Prorok (mir neka je sa njim!) rekao:
"O moj Boe, pokai mi stvari jasno,
onakve kakve su"; pri emu se to
stvari" odnosi na sve ono to je izvan

19
 Boga (neka je hvaljeno Mjegovo ime!),
to znai: "Daj mi da znam ta je izvan
Tebe, tako da stvari mogu da razumem i
poznajem onakve kakve su - da li su Ti
ili su drugaije nego Ti i da li su stare i
postojane ili mlade i prolazne". A onda
mu je Bog pokazao ono to je bilo izvan
Mjega, a da pri tome ne postoji nita to
je izvan Mjega. Tako je video stvari
onakve kakve su: hou da kaem, video
je da su stvari bie Boje (neka je hva-
Ijeno Mjegovo ime!) bez kako i gde. A
oznaka "stvari" ukljuuje i duu i
drugaije stvari nego to je ona. Jer pos-
tojanje due i postojanje drugih stvari je
u odnosu na "biti stvar" isto, to jest, one
su nita. Jer u stvarnosti jedina stvar je
Bog, a sve stvari su Mjegovo imenovano.
Ako, dakle, poznaje stvari, poznaje i
duu, a ako poznaje duu, poznaje i
Gospoda. Jer, onaj za koga misli da je
izvan Boga, on nije izvan Boga; ali ti
Mjega ne poznaje i ne vidi i ne pojmi
da Mjega vidi. A kada ti je ova tajna
otkrivena, razume da ti nisi ono to je
izvan Boga i da si ti svoj sopstveni cilj i
predmet svoje potrage za svojim
Gospodom i da nije neophodno da
bude poniten i da si ppstojao i da e

20
postojati bez kada i bez vremena, kao
to smo gore pomenuli. I vidi da su sva
tvoja dela Mjegova dela i da su sva
Mjegova svojstva tvoja svojstva. Vidi da
je tvoja spoljanjost Mjegova spoljanjost
i da je tvoja unutranjost Mjegova
unutranjost i da je tvoje prvo Mjegovo
prvo, a da je tvoje poslednje Mjegovo
poslednje, bez sumnje i bez kolebanja. I
vidi da su tvoja svojstva Mjegova svojst-
Va i da je tvoje bie Mjegovo bie, i da ti
ne postaje On ili On ti, ni na najviem
ni na najniem stupnju. "Sve je prolazno
osim Mjegovog lica..."6, to znai da osim
ryega nita ne postoji, niti za bilo ta
osim za Mjega postoji postojanje, tako da
bi bilo neophodno da to drugo prestane
da postoji, a Mjegovo lice ostane; to
Znai da ne postoji nita osim Mjegovog
lica: "...jer kuda god da se okrene, tu je
lice Boje"7.
To je kao da neko nije pOznavao neku
stvar, a posle je poznaje. Mjegovo posto-
janje samo po sebi ne prestaje, ve nje-
gOvo neznanje prestaje, dok se samo
postojanje nastavlja onakvo kakvo je bilo.
6
7 Kuran, sura 28, 88
Kuran, sura 2, 109

21
 pri emu njegovo postojanje nije
zamenjeno za neko drugo, niti je posto-
janje osobe koja ne zna povezano ili
izmeano sa postojanjem osobe koja
zna, ve je tako da je (samo) neznanje
odstranjeno. Zato nemoj misliti da je
neophodno da prestane da postoji. Jer,
da je neophodno da prestane da posto-
ji, onda bi u tom sluaju ti bio Njegov
veo, a veo bi bio drugaiji od Boga (neka
je hvaljeno Njegovo ime!) to bi zahteva-
lo da je neto drugo osim Mjega nad-
vladalo Mjega spreavajui da On bude
vien; a to je zabluda i greka. Gore smo
pomenuli da je Mjegov veo (samo jedan
deo) Mjegovog jedinstva i da Mjegova
jedinstvenost nije nita doli On sam. I
zato je onome ko je sjedinjen u
stvarnosti dozvoljeno da kae "Ja sam
istina" i "Meka sam hvaljen". Ali, niko ne
dospeva do sjedinjenja osim ako spozna
da su njegova sopstvena svojstva, svojstva
Boja (neka je hvaljeno Mjegovo ime!) i
njegovo vlastito bie, bie Boje (neka je
hvaljeno Mjegovo ime!), a da pri tome
njegova svojstva ili njegovo bie ne ulaze
u Boga ili na bilo koji nain od Boga
potiu ili od Boga odlaze ili u Bogu pre-
bivaju. I on vidi da nikada nije bio, niti

22
da je prvo postojao, a onda prestao da
postoji. Jer, ne postoji nijedna dua osim
Mjegove due i ne postoji nijedno posto-
jaiye osim Mjegovog postojanja.
A na to je ukazao Prorok (mir neka je
sa njim!) kada je rekao: "Me kudi svet,
je r Bog - On je svet", kao i na injenicu
da je postojanje sveta Boje postojanje
Im$z saputnika ili slinog ili istog. \, kae
se da je Prorok (mir neka je sa njim!)
kazao da je Bog (neka je hvaljeno
rtjegovo ime!) rekao8:
"O moj slugo, bio sam bolestan, a ti
me nisi poseivao; prosio sam ispred
tebe, a ti mi nisi dao." Ovim i slinim
izrazima ukazao je na injenicu da j e i
postojanje prosjaka Mjegovo postojanje i
da j e samo postojanje bolesnika Mjegovo
postojanje. A kada se prizna da je pos-
tojanje prosjaka i postojanje bolesnika
Mjegovo postojanje, onda se priznaje i da
je tvoje postojanje Mjegovo postojanje i
da je postojanje svih stvorenih stvari,
kako sporednih, tako i sutinskih, Mjegovo
postojanje. A kada je tajna jednog atoma
jasna, onda je jasna i tajna svih stvorenih

8
rekao Mojsiju
 stvari, kako spoljanjih, tako i unutranjih
i ti ni u ovom, ni u sledeem svetu ne
vidi bilo ta drugo sem Boga, a posto-
janje ta dva stanita i njihovo ime, kao i
njihova imenovana, sve to je On, bez
sumnje i bez kolebanja. I ne vidi Boga
kao da je ikada neto stvorio, ve vidi
da "svakoga dana On stvara"9 tako to
otkriva svoje postojanje ili ga skriva, bez
ikakvog svojstva, je r On je prvi i posled-
nji i spoljni i unutranji. On je spoljni u
svom jedinstvu, a unutranji u svojoj
jedinstvenosti; On j e prvi u svom biu i
svojoj nepromenljivosti i poslednji u
svom venom trajanju. Samo postoja-
nje prvog je On, samo postojanje posled-
njeg je On, samo postojanje spoljanjeg
je On i samo postojanje unutranjeg je
On. On je Mjegovo ime i On je Mjegovo
imenovano. I kao to je Mjegovo posto-
janje neophodno, tako je i nepostojanje
svega Osim Mjega neophodno. Jer ono
to misli da je izvan Mjega, nije izvan
Mjega. On ne doputa da bilo ta drugo
osim Mjega jeste. Me, i to drugo je On i
ne postoji drugost. To drugo je Mjegovo
postojanje i u Mjegovom postojanju,
spolja i iznutra.
6
Kuran, sura 55, 29
 Osoba na koju se odnosi ovaj opis
Obdarena je mnogim svojstvima bez
granica ili kraja. Ali, kao to i onaj ko
umire telesno, gubi sva svoja svojstva, i
ona vredna hvale i ona vredna pokude,
tako u sufijskoj smrti bivaju sva svojstva,
i ona vredna hvale i ona vredna pokude,
oseena, a Bog (neka je hvaljeno
Mjegovo ime!) stupa u svim njegovim
stanjima na njihovo mesto. Tako na
mesto njegovog bia stupa bie Boje
(neka je hvaljeno Mjegovo ime), a na
mesto njegovih svojstava dolaze svojstva
Boja (neka je hvaljeno Mjegovo ime!).
I tako je Prorok (mir neka je sa njim!)
rekao: "Umrite pre nego to umrete", to
znai spoznajte sebe pre nego to umrete.
Uo je rekao (mir neka je sa njim!): "Bog
(neka je hvaljeno Mjegovo ime!) je rekao:
siuga ne prestaje da mi se pribliava
obrim delima sve dok ga ne zavolim. A
tada, kada ga volim, Ja sam rriu i sluh i
vld i jezik i noge sve do kraja." Time
ukazuje na injenicu da onaj ko samog
sebe poznaje, celo svoje postojanje vidi
Kao Mjegovo posotojanje i ne vidi nikakvu
promenu u svom biu ili svojim svojstvi-
ma i primeuje da on nije bio postojanje

25
svog bia, ve da jedino nije imao znanje
o poznavanju sebe. Jer, ako "samog sebe
poznaje" tvoj egoizam biva odstranjen i ti
spoznaje da nisi nita doli Bog. Jer, da si
imao nezavisno postojanje, tako da
ponitenje ili "poznavanje sebe" nisu bili
neophodni, ti bi bio gospod pored Njega;
a, Boe sauvaj da je On pored sebe stvo-
rio jo jednog gospoda.
Spoznavanjem due razume i siguran
si da je tvoje postojanje niti postojee
niti ne-postojee i da ti niti jesi, niti si
bio, niti e ikada biti.
Prema tome, smisao iskaza: 'Hema
Boga osim Boga' je jasan, budui da
nema Boga osim Njega, niti bilo ko drugi
sudeluje u postojanju osim Njega, tako
da nita osim Njega i ne postoji - i nema
Boga osim Njega.

Ako onda neko kae:

Ti ini Njegovu vladavinu nitavnom. -
Onda odgovor glasi:
Ne inim Njegovu vladavinu nitavnom.
Jer On je jo uvek vladar, kao i ovladani

26
i jo je uvek tvorac, kao i stvoreno. to se
tie Njegove moi vladanja i njegove vla-
davine, On niti je zavisio, niti sada zavisi
od nekog stvorenja ili neke uslovljenosti,
jtato to je On i tvorac i stvoreno i vladar
I ono nad im vlada. Kada je stvari koje
jesu pozvao u ivot, On je (ve) bio
obdaren svim svojstvima. I On i sada jeste
jj&ao to je bio onda. U Njegovom jedin-
^tvu ne postoji razlika izmeu tek
fcvorenog i prvobitnog. Tek stvoreno je
posledica Njegovog samo-oitovanja,
a prvobitno j e posledica Njegovog
itiirovanja-u-samom-sebi. Njegova spo-
Jjanjost je Njegova unutranjost, a Njegova
uhutranjost je Njegova spoljanjost;
f||egovo prvo je Njegovo poslednje, a
Njegovo poslednje je Njegovo prvo; i sve je
jedno, a Jedan je sve. Definicija Njega
glasi: "Svakoga dana On stvara" i nije
postojalo nita osim Njega i On je sada
kao to je bio i ranije i u stvarnosti nita
ne postoji to je izvan Njega. Kao to je
bio bez poetka i veno "svakoga dana
stvarao" i nita nije postojalo osim Njega,
tako je On sada isti i, kao i ranije, "svako-
ga dana stvara" i ne postoji nijedno delo
i ngedan dan, isto kao to u onom bez
poetka i u venosti nikada nije postojao

27
 nijedan dan i nijedno delo. Jer samo posto-
janje stvorenih stvari i njihOvo ne-postojanje
su isto. A kada to ne bi bilo tako, bilo bi
neophodno stvaranje neeg novog to ranije
nije postojalo u Njegovom jedinstvu, a to bi
bila mana za koju je Mjegovo jedinstvo
suvie uzvieno!
Ako sebe; dakle, na takav nain poz-
naje, bez pridavanja Bogu (neka je
hvaljeno Mjegovo ime!) neega to je
slino ili isto ili saputnika, onda zna
kako je u stvarnosti. I zato je Frorok (mir
neka je sa njim!) govorio: "Ko samog
sebe poznaje, poznaje i svog Gospoda."
On nije rekao: "Ko sebe dovede do
ponitenja, poznaje svoga Gospoda", jer
on (mir neka je sa njim!) je razumeo i
video da osim Mjega nita ne postoji.
Zatim je ukazao na to da je poznavanje
due poznavanje Boga (neka je hvaljeno
Mjegovo ime!). To znai: "Znaj da tvoje
postojanje nije tvoje postojanje, niti bilo
ta drugo osim tvoje postojanje. Jer ti
nisi ni postojei niti ne-postojei, i nisi
drugaiji nego postojei, niti si drugaiji
nego ne-postojei. Tvoje postojanje i
tvoje ne-postojanje su Mjegovo posto-
janje, a ipak nije tako da postoji neko

28
postojanje ili ne-postojanje, zato to su
tvoje postojanje i ne-postojanje u
stvarnosti Mjegovo postojanje." Ako,
dakle, vidi da su stvari (a da se ne vidi
istovremeno zajedno sa Bogom neka
druga stvar) On, poznaje samog sebe; i
uistinu, poznavati sebe na ovaj nain
znai poznav&ti Boga, bez kolebanja i
bez sumnje i bez brkanja tek stvorenog i
prvobitnog nfi bilo koji nain.

A ako onda neko pita:

Koji je onda put ka sjedinjenju, ako
tvrdi da nita drugo doli On ne postoji i
da jedna stvar ne moe biti sjedinjena
sama sa sobom?-
Onda odgovor glasi:
Bez sumnje u tvarnosti ne postoji ni
sjedinjavanje ni deljenje, ni bliu ni
aleko. Jer sjedinjavanje nije mogue
osim izmeu dvoje, a kada postoji samo
jedno, ne moe postojati rii sjedinjavanje
ni deljenje. Jer za sjedinjavanje je potreb-
no dvoje slinih ili neslinih. A ako su
slini, onda su isti, a ako su neslini, onda
su suprotnosti, a On (neka je hvaljeno
Mjegovo ime!) niti ima istog niti ima

29
suprotnost, tako da je sjedinjavanje neto
drugo a ne sjedinjavanje, a blizina neto
drugo a ne blizina i daljina neto drugo a
ne daljina. Tako postoji sjedinjavanje bez
sjedinjenja i blizina bez blizine i daljina
bez daljine.

A ako onda neko kae:

Objasni nam to "sjedinjavanje bez
sjedinjenja" i ta je znaenje te "blizine
bez blizine" i te "daljine bez daljine"? -
Onda odgovor glasi:
Time neu da kaem samo da u stup-
njevima pribliavanja i udaljavanja nisi
bio stvar izvan Boga (neka je hvaljeno
Hjegovo ime!), ve hou da kaem da nisi
imao "znanje o dui" i nisi razumeo da
si ti On bez ti. Dakle, kada si sjedinjen sa
Bogom (neka je hvaljeno Njegovo ime!) -
to znai kada samog sebe poznaje (iako
znanje samo po sebi ne postoji) -
razume da si ti On. A pre toga nisi bio
svestan da si bio On ili da je Qn bio
neto drugo nego On. Tada, kada ti se to
znanje otvori, onda razume da Boga
poznaje kroz Boga, a ne kroz sebe
samoa.

30
 Evo primera: pretpostavimo da ne zna
da je tvoje ime Mahmud ili da se ono u
tebi imenovano zove Mahmud. Meutim,
kada su ime i imenovano u stvarnosti
jedno, a ti misli da je tvoje ime
Muhamed i nakon nekog vremena sazna
da si Mahmud, onda se tvoje postojanje
nastavlja, ali ime Muhamed biva od tebe
odseeno time to dolazi do spoznaje
samog sebe - da si Mahmud i da si
Muhamed bio samo zato to si prestao
da bude ti. A "prestajanje" pretpostav-
lja potvrivanje postojanja, i ko god misli
da ima postojanja osim Hjega, on Njemu
(neka je hvaljeno i blagosloveno Hjegovo
ime!) pridodaje saputnika. Dakle, nita
postojee ne biva Mahmudu uzeto niti
Muhamed u Mahmudu prestaje da posto-
ji, niti ulazi u njega, niti potie od njega,
niti je Mahmud u Muhamedu; a im
Mahmud samog sebe poznaje - da je
Mahmud a ne Muhamed, on samog sebe
poznaje kroz sebe samog, a ne kroz
Muhameda. Jer, poto Muhamed nikada
ni u najmanjoj meri nije postojao, kako
bi se onda neto to i te kako postoji
moglo kroz njega spoznati?
Dakle, onaj ko zna i ono to zna su
jedno i onaj ko se sjedinjuje i onaj sa

31
 kim se sjedinjuje su jedno i onaj ko
gleda i ono to on vidi su jedno. Jer onaj
ko zna je Mjegovo svojstvo, a ono to
zna je Mjegovo bie; i onaj ko se sjedi-
njuje je njegovo svojstvo, a onaj sa kim
se sjedinjuje je Njegovo bie: a svojstvo
i onaj ije je to svojstvo su jedno. Ovo
je objanjenje izreke: "Ko samog sebe
poznaje, poznaje i svog Gospoda."
Ko god, dakle, razume ovaj primer, zna
da ne postoji ni sjedinjavanje ni deljenje
i zna da je On taj koji zna i da je On ono
to je znano i da je On taj koji gleda i da
je On to to je vieno, da je On taj koji
se sjedinjuje i da je On taj sa kojim se
sjedinjuje. Sa Njim se ne sjedinjuje niko
drugi doli On sam i od Njega nita drugo
nije odvojeno doli On sam. I svako ko
ovo razume osloboen je mnogobotva,
a ako ne razume, onda nije osetio ni
daak slobode od mnogobotva.
Veina "onih koji znaju" (koji misle da
poznaju sebe i svoga Gospoda i da su
osloboeni od zablude postojanja) kau
da se ne moe ii putem bez ponitenja
ili prestanka tog popitenja. To proistie
iz toga to ne razumeju tu Frorokovu
(mir neka je sa njim!) izreku. A zato to

32
moraju da iskorene mnogobotvo, je d -
nom ukazuju na sjedinjavanje, pa na
ponitenje, a drugi put na prestajanje
ponitenja i na kraju na rastvaranje u
niemu. A sva ova objanjenja su
nepatvoreno mnogobotvo. Jer, ko god
prizna da postoji neto drugo osim Mjega
i da kasnije prestaje da postoji ili prizna
prestajanje svog ponitenja, on potvruje
postojanje nekoga ko postoji osim Njega,
a ko god to ini, pridodaje Bogu saput-
nika. Neka Bog i njih i nas povede ka
cilju puta!

Himna

Mislio si, utonuo u misli, da si ti ti.

Ali ti nisi ti, niti si to ikada bio.
Jer da si ti ti, ti bi bio Gospod
i drugi od dvoje.
Ostavi misli.
ne postoji razlika izmeu Pijegovog
postojanja i tvog:
On od tebe nije odvojen,
ni ti od Njega.
Jer kae li u neznanju
da si neko drugi,
onda si zarobljen u glibu ti,
a ako nestane neznanje tvoje,

33
 onda mudar si.
Tvoje sjedinjavanje je bekstvo,
a tvoje bekstvo sjedinjavanje,
i to ti je daleko, blizu je.
U tome ti si blagosloven.
Pusti razum i
razumi intuicijom,
tako da ti ne izmakne ono
ka emu je panja tvoja usmerena.
I ne stvaraj Bogu saputnika,
od ega god to bilo,
tako da ti dobro bude:
jer u mnogobotvu ugodno ti bee.

A ako onda neko kae:

Ti dokazuje da je tvoje poznavanje
sebe poznavanje Boga, a da je onaj ko
sebe poznaje neto drugo, a ne Bog.
Kako onda neto to je drugaije od
Boga moe da poznaje Boga i kako u
Njemu moe biti sjedinjeno? -
Onda odgovor glasi:
Onaj Ko samog sebe poznaje razume da
njegovo postojanje nije njegovo vlastito
postojanje, ve da je njegovo postojanje
Boje postojanje, a da pri tome njegovo

34
postojanje ne postaje Boje (neka je hva-
ljeno Njegovo ime!) postojanje i da njego-
vo postojanje ne ulazi u Boga ili iz Njega
potie, niti da njegovo postojanje postoji
istovremeno sa Bogom ili u Njemu. Ali on
vidi svoje postojanje u stanju u kome je
bilo pre nego to je uopte bilo. Dakle, ne
postoji ni odumiranje ni rastvaranje, niti
rastvaranje rastvaranja. Jer rastvaranje
neke stvari ima za preduslov njeno neza-
visno postojanje, a njeno nezavisno pos-
tojanje pretpostavlja da postoji u sebi
samoj, a ne kroz Boju mo (neka je
hvaljeno Njegovo ime!) - to je nedvos-
misleno apsurdno.
Zato razumi da je "poznavanje sebe"
onoga ko zna, Boje poznavanje samog
sebe, zato to njegova dua nije nlta
drugo doli On. A Prorok (mir neka je sa
njim!) je govorei o "dui" mislio na
postojanje. I ko god dosegne ovo stanje,
njegovo postojanje nije vie nita, spolja
ili iznutra, doli Njegovo postojanje (neka
je hvaljeno Njegovo ime). Ne, njegovo
postojanje je postojanje Boje (neka je
hvaljeno Njegovo ime!) i njegova je re
re Boja (neka je hvaljeno Njegovo
ime!) i njegovo je delo delo Boje (neka

35
je hvaljeno Njegovo ime!) i njegovo pravo
na poznavanje Boga (neka je hvaljeno
Mjegovo ime!) je pravo koje polae na
poznavanje samog sebe. Ali, ti razume to
polaganje prava kao da je njegovo i vidi
delo kao da je njegovo i vidi njegovo
postojanje kao razliito od Bojeg, isto
kao to i sebe vidi razliitog od Boga na
osnovu tvog nepoznavanja samog sebe.
Zato, ako je "vernik ogledalo onoga u ta
veruje"10, onda je On u Njegovom vlasti-
tom oku, to znai u Njegovom vlastitom
gledanju, jer njegovo oko je oko Boje i
njegovo gledanje je gledanje Boje. Ali on
nije On u tvojim oima ili u tvom znanju
ili tvom razumevanju ili tvojoj predstavi ili
tvom miljenju ili tvom gledanju. Ve je
on On u Hjegovim oima, u Mjegovom
znanju i u Mjegovom gledanju. Ako, dakle,
neko kae "Ja sam Bog", ti mu veruj, jer
Bog (neka je hvaljeno Mjegovo ime!) je taj
koji kae "Ja sam Bog", a ne on sam. Ti,
pak, nisi postigao to to je on postigao.
Jer da si postigao to je on postigao,
razumeo bi to to kae i rekao to on
kae i video to on vidi.

10
Izreka koja se priptsuje Proroku.

36
 I tako je, uopteno reeno, samo pos-
tojanje stvari Mjegovo potojanje, a da
pri tome one same uistinu ne postoje.
Meutim, nemoj postati rtva dvosmisla
tako to kao rezultat ovih dokaza
zamilja da je Bog stvoren. Jer jedan
od "onih koji znaju" je rekao: "Sufi je
ne-stvoren"; a on je to nakon potpunog
otkrovenja i prestajanja svih sumnji i
zamisli. Ali ova izreka (lukmah) je samo
za onoga ko ima prirodu koja nadilazi
svet dvojstva; dok onoga ija je priroda
kao priroda tog sveta, to ne dodiruje, jer
sufi je plemenitiji od tog sveta.
U sutini moe da razume da su
gledalac i ono to se gleda, tvorac i
stvoreno, onaj ko zna i ono to zna, onaj
ko opaa i ono to bpaa - jedno. On vidi
svoje postojanje u Mjegovom postojanju i
poznaje Mjegovo postojanje kroz Mjegovo
postojarije i opaa Mjegovo postojanje
kroz Mjegovb postojanje, a da pri tome
ne postoje bilo koja svojstva opaanja i
gledanja i zriafija, kao ni sam oblik
opaanja i gledanja i znanja. To je kao da
je samo njegovo postojanje bez svojsta-
va i njegovo gledanje bez svojstava i njego-
vo opaanje sebe bez svojstava i njegovo
poznavanje sebe bez svojstava.

37
 A ako onda neko pita:
U kom svetlu posmatra sve te stvari
vredne mrnje i ljubavi? Jer, ako, na
primer, vidi otpatke ili strvinu, ti kae
da je to Bog (neka je hvaljeno Mjegovo
ime!). -
Onda odgovor glasi:
Boe sauvaj da je On neka od tih stvari!
Maa rasprava je sa onim ko strvinu ne vidi
kao strvinu i otpatke kao otpatke. Maa
rasprava je sa onim ko vlada sobom i
ko nije roen slep. Jer, onaj ko samog
sebe ne poznaje je slep i ne moe da
vidi. I sve dok slepilo ne nestane, on
nee prodreti do tih uzvienih misli. Ova
rasprava je sa Bogom i ni'sa im drugim
sem sa Bogom, a ne sa slepima. Jer onaj
ko dosegne ovaj stupanj zna da on nije
nita drugo doli Bog. I, ova je rasprava
sa onim ko odluno i nepokolebljivo
stremi da upozna sebe kako bi spoznao
Boga i ko u svome srcu odrava ivu
sliku traganja i enje za sjedinjenjem
sa Bogom; a ne sa onim ko nema ni cilj
ni svrhu.

38
 A ako onda neko kae:
Bog (neka je hvaljeno Mjegovo ime!) je
rekao: "Oi ne opaaju Mjega, ali On
opaa o i"11. A ti govori suprotno tome.
Zato to to govori nije istinito. -
Onda odgovor glasi:
Sve to kaemo je u skladu sa smislom
iskaza "Oi Mjega ne opaaju", to znai
da ne postoji niko ko bi bio sposoban da
Mjega opaa i da niko nema vid koji bi
ga osposobio da Mjega opaa. Ako, pak,
pretpostavimo da osim Mjega postoji
neko drugi, onda moramo da priznamo
da taj drugi Mjega opaa. Ali, Bog (neka
je hvaljeno Mjegovo ime!) nas je svojim
reima "Oi Mjega ne opaaju" upozorio
na to da osim Mjega ne postoji drugi.
Time je reeno da Mjega niko drugi ne
Opaa; ali On, koji Mjega opaa, je sam
Bog (neka je hvaljeno Mjegovo ime!).
Dakle, tu ne postoji niko drugi osim
Mjega. On je taj koji opaa svoje sop-
stveno bie, a ne neko drugi. Dakle, "oi
Mjega ne opaaju" jednostavno zato to

11 Kuran, sura 6, 103

39
oi nisu nita drugo doli Njegovo sop>-
stveno postojanje. A ako neko kae:
"Oi Mjega ne opaaju samo zato to su
tek stvorene, a tek stvoreno ne opaa
staro i postojano", on samog sebe jo ne
poznaje, budui da ne postoji nita i da
ne postoje oi osim Mjegovih. On, dakle,
opaa svoje sopstveno postojanje bez
postojanja opaanja i bez svojstava.

40
 tiimna
Foznajem Gospoda kroz Gospoda,
bez sumnje i kolebanja.

Uistinu je moje bie Mjegovo bie,

bez nedostataka i manjkavosti.

Mikakvo postajanje ne postoji

izmeu to dvoje,
a moja dua je ta
koja tu tajnu otkriva.

I od kako sebe bez meanja

i zbrke poznajem,
Sjedinjen sam sa svojim Voljenim,
bez blizu ili daleko.

Dobio sam darove od

Gospoda punoe,
bez prebacivanja ili jadanja.

Ja svoju duu nisam u Mjemu izgubio,

niti ona ostaje
Gospodu rastvaranja.

41
 A ako onda neko pita:
Ti polazi od Boga i porie postojanje
svega drugog, a ta su onda ove stvari
koje vidimo? -
Onda odgovor glasi:
Ove rasprave su sa onim koji ne vidi
nita sem Boga. A za onoga ko vidi neto
sem Boga nemamo ni pitanja ni odgovo-
ra, jer on ne vidi nita drugo doli ono to
vidi. A onaj ko samog sebe poznaje, ne
vidi nita drugo osim Boga; meutim,
onaj ko sebe ne poznaje, Boga nije
video; a iz svakog se suda iri miris nje-
govog sadraja. Qore smo mnogo ta
objasnili i kada bi trebalo da objasnimo
vie od toga, onaj ko ne vidi zbog toga
ne bi mogao ni da vidi, ni da razume, ni
da opazi; a onaj ko vidi, vidi ionako i
razume ionako i ionako ve opaa; i,
"jedan znak je dovoljan onome ko je
dosegao". A to se tie onoga ko nije
dosegnuo, on ne bi dosegnuo ni pouava-
njem (ta'lim), ni savetom, ni ponavlja-
njem, ni uenjatvom, ni intelektom; ve
samo privlanou jednog ajha koji je
dosegnuo i koji je istinski uitelj, moe
onaj ko koraa putem biti voen njego-
vom svetlou i, hodajui njegovom

42
snagom, najzad dosegnuti, ako je to Boja
volja (neka je hvaljeno Njegovo ime!).
rieka nama i vama Bog (neka je hvaljeno
Mjegovo ime!) daruje uspeh u svemu to
On eli i voli, delom i reju, u teoriji i u
praksi, svetlou i vostvom. Jer, uistinu,
On je taj koji vlada svini stvarima i daje
sve odgovore.
 IBN 'ARABI - MAGISTER MAGNUS
( o d l o m a k i z k n j i g e 'M y s t i s c h e D i m e s i o n e n
d e s I s l a m ', A n n e m a r i e S c h i m m e l )

Uticaj Ibn 'Arabija, a-ajh al-Ahbar,

'Najveeg majstora' na opti razvoj sufiz-
ma ne moe biti precenjen. Za veinu
sufija nakon 13. veka njegovi spisi pred-
stavljaju vrhunac mistinih teorija, dok
ortodoksija nikada nije prestala da ga
napada.
Vrlo je teko ispravno tumaenje Ibn
'Arabijevih misli. Na Zapadu je ustaljeno
miljenje da je on zastupnik islamskog
panteizma ili monizma i da je takvim
monistikim idejama unitio osnovnu
islamsku ideju o Bogu kao ivoj i
aktivnoj sili, kao i da je velikim delom
odgovoran za raspad pravog islamskog
verskog ivota. S druge strane, moderni
mistini mislioci, kao to je S. H. Nasr
smatraju da je Ibn 'Arabijevo delo
celovito objanjenje onoga to su raniji
sufiji ve znali, ali to nisu formulisali.
Uistinu je iznenaujue koliko se formu-
lacija njemu pripisanih moe pronai ve
u takozvanom 'klasinom' periodu.
Moda je on jednostavno pre bio genije
sistemtizacije nego ekstatini mistiar,

45
od velike koristi za generacije koje su
sledile i koje su, zahvaljujui njemu,
imale obuhvatan sistem koji su mogle da
primenjuju. ak je i Ahmed Sirhandi, koji
je uopteno smatran Ibn 'Arabijevim
protivnikom, morao da prizna:
"Sufiji koji su mu prethodili - ako su
uopte govorili o tim stvarima -
uglavnom su ih samo nagovetavali i
nisu ih razraivali. Veina onih koji su
doli posle njega, izabrali su da nastave
da koraaju njegovim stopama i da
koriste njegovu terminologiju. I mi
potonji smo primili neto od blagoslova
tog velikog oveka i mnogo nauili iz
njegovih mistinih uvida. rieka mu Bog
za to da najbolju nagradu."
Ibn 'Arabi je roen 1165. u Mursiji, u
paniji, a u njegovom ivotu su presud-
nu ulogu odigrale dve svete ene. Jedna
od njih bila je emsa, a druga Fatima iz
Kordove. Pria se da je za vreme borav-
ka u Kordovi sreo filozofa Averoesa (Ibn
Rud), dvorskog lekara berberske dinas^
tije Almohida iz Maroka. U Tunisu je
prouavao Ibn Kasiovu knjigu Khar an-
na'Iain, 'lzuvanje obe cipele', o kojoj je
Ibn Haldun 150 godina kasnije pisao da
bi bilo bolje spaliti je ili potopiti zbog

46
 heterodoksnih misli koje sadri. Autor
ovog 'sumnjivog' dela bio je osniva
jedn e mistino-politike grupacije,
muriduna, koji su oko 1130. bili upleteni
u pobunu protiv almoravidijskih vladara
u junoj Portugaliji.
Ibn 'Arabi je sasvim sigurno prouavao
i dela Ibn Masare (Ibn Massara) iz
Kordove, koji je oko 900. govorio o
proiavajuem prosvetljenju i koji se
svrstava meu fllozofe-mistiare. Moda
su muslimani na Zapadu uopteno bili
vie skloni filozofskoj ili teozofskoj inter-
pretaciji religije nasuprot entuzijastinom
stavu mnogih mistiara u istonim pre-
delima - to su u svakom sluaju obeleja
koja se mogu posmatrati kod odreenog
broja istonih bratstava.
1201. godine Ibn 'Arabi je inspirisan
da krene na hadiluk u Meku. Tamo
sree jednu izuzetno obrazovanu mladu
Persijanku. Oduevljen njenom lepotom i
inteligencijom, napisao je Tarduman al-
avak (Tarjuman al-ashwaq), 'Tuma
enji', nadahnute stihove u najboljem
stilu klasino-arapske poezije. On sam je
kasnije tumaio tu knjiicu iz mistine
perspektive, kao to to ine mnogi sufiji
sa svojim pesmama. Dalja putovanja su

47
vodila Ibn 'Arabija, koji je tvrdio da je
dobio svoju kirku (khirqu) od samog
Hidra, u Kairo i Konju, glavni grad rum-
skih Selduka. Mladi Sadrudin Konjavi
(Sadruddin Qonawi), njegov pastorak,
postao je njegov najvaniji tuma.
Majstor je posetio i Bagdad, a na kraju se
nastanio u Damasku, gde je 1240. umro.
Vernici jo uvek poseuju njegov grob.
Ibn 'Arabi je napisao skoro nesagledivu
gomilu dela, meu kojima su al-Futuhat
al-Makkyya, 'Mekanska otkrovenja', u 560
poglavlja i Fusus al-hikam, 'Dragulji
(peati) boanske mudrosti', postali
najpopulamiji. Nakbandi mistiar Muhamed
Farsa je u 15. veku uporedio Fusus sa
duom, a Futuhat sa srcem; kasniji
nakbandiji su bili rezervisaniji u svojim
ocenama, a poneki su teorije iznete u tim
knjigama ak uopteno odbacivali.
Futuhat mu je bio, kako pisac tvrdi, dik-
tiran od Boga preko Anela inspiracije,
dok je Fusus, knjiicu od 27 poglavlja o
prorotvu, inspirisao Prorok. Svaki dragulj
govori o ljudskoj i duhovnoj prirodi
jednoga od 27 proroka; u njemu se ogle-
da onaj aspekt Boje mudrosti koji je
oitovan dotinim prorokom. Ta knjiga je
postala toliko popularna, da su pesnici

48
mogli da se igraju sa njenim naslovom,
kao to se na primer Dami (Jami), jedan
veliki potovalac Ibn 'Arabija, obraao
Voljenom (sinonim za Boga kod suflja):
Da je pisac 'Dragulja'
video usne tvoje,
sto bi 'Dragulja'
o mudrosti Mesije napisao.
Jer, usne su u tradicionalnom sim-
bolinom jeziku u istoj meri darivalac
ivota kao dah Isusov - istovremeno lie
na rubinski peat po obliku i boji. Ovaj
stih polazi od toga da je svako ko ga ita
upoznat sa sadrajem 'Dragulja'.
Frevod Fususa na neki Zapadni jezik je
izuzetno teak; stil je toliko saet da se,
dodue, u originalu moe itati izuzetno
teno, dok bi za nemuslimanske itaoce
za razumevanje bio neophodan krajnje
detaljan komentar. Uticaji gnosticizma,
hermetizma i neoplatonizma ine da Ibn
'Arabijeva dela deluju vrlo komplikovano i
esto stavljaju pred prevodioca nesavladive
prepreke. Zato i jesu tumaenja njegovih
spisa toliko razliita.
U disertaciji (1935), koja je bila
posveena Ibn 'Arabijevom mistinom
sistemu, A.A. Afifi (Affifi) je tvrdio da je on

49
 isti panteista, to pokuava da dokae u
svojoj raspravi o ljubavnim teorijama:
"Ibn 'Arabijev panteizam j e jasan kada
kae da je poslednji cilj ljubavi uistinu
poznavati Ijubav, a da j e stvarnost
Ijubavi identina sa Bojim biem.
Ljubav nije apstraktni kvalitet koji je pri-
dodat biu. Ona nije odnos izmeu
onoga ko voli i voljenog objekta. To j e
istinska Ijubav 'gnostika' koji ne znaju za
pojedinaan predmet ljubavi...
Kada se pojavi moj Voljeni,
ijim oima Njega vidim ja?
Hjegovim okom, a ne svojim,
Jer niko njega ne vidi doli On sam."
Ibn 'Arabi posmatra otkrovenje Boje
iz istog postojanja, ama, apsolutne
unutranjosti, u svetu stvorenih stvari na
sledei nain: "Mi sami smo atributi koji-
ma opisujemo Boga; nae postojanje je
upravo otelotvoravanje ftjegovog posto-
janja. Bog je za nas neophodan da bismo
rnogli da postojimo, dok smo mi za
Njega neophodni da bi On mogao Sebe
za samoga Sebe da manifestuje.
I ja Njemu ivot dajem
poznajui njega u svom srcu."
 Ova poslednja reenica podsea na sti-
hove nemakog baroknog mistiara
Angelusa Silesiusa u 17. veku ili na sti-
hove u Rilkeovoj 'Knjizi asova'. Jedan
stih u Tarduman al-avak kae:
On velia mene i ja veliam Njega,
On se moli meni, a ja se molim njemu!
Kako On moe da bude nezavisan,
kada Mu ja pomaem
i pomo Mu dajem!
Poznajui Ga, ja Ga stvaram.
R. A. nikolson (Nicholson), koji tumai
te teorije, izvlai zakljuak da su "uza-
jamni odnosi u stvari samo imena za
razliite aspekte jedne te iste stvarnosti,
pri emu je svakom aspektu nuno
potreban drugi i ak se sa njim moe
zameniti. U zavisnosti od stanovita Bog
je (aktuelno) ovek a ovek je Bog, ili
Bog (konceptualno) nije ovek i ovek
nije Bog". Tvorac i stvoreno su kao voda
i led, isto postojanje u razliitim oblicima
i manifestacijama - slika koju pesnici
rado koriste.
U Ibn 'Arabijevom sistemu se uopteno
izrazom vahdat al-vudud (vujud)
oznaava 'jedinstvo postojanja'. Ispravan
prevod tog izraza nam prua klju za

51
 veinu ostalih njegovih teorija. Marijan
Mole (Molle) je ukazao na to koliko je
teko ispravno prevesti vujud; arapski,
kao i drugi semitski jezici, nema glagol
koji izraava 'postojanje' - 'biti'. Izraz
vujud, koji se uglavnom prevodi kao
'bitak', 'postojanje', u stvari znai
'pronai', 'biti pronaden', i samim tim je
dinaminiji od iste 'egzistencije'. Tako
vahdat al-vudud nije jednostavno
'jedinstvo postojanja', ve i jedinstvo
postajanja i percepcija tog ina; tako
ponekad postaje skoro sinonim sa uhud
(shuhud), 'kontemplacija', 'gledanje',
'svedoenje', to znai da pojmovi vah-
dat al-vudud i vahdat a-uhud (ash-
shuhud), koje su kasniji mistici, pre
svega u Indiji, toliko temeljno prouavali,
povremeno postaju uzajamno zamenjivi.
Sve dobija svoj vudud, svoje 'posto-
janje', tako to od Boga biva 'pronaeno',
odnosno 'prepoznato' i 'samo ona strana
koja se okrene Bogu je stvarna; ostatak
je isto nepostojanje'. Posledica toga bi
bila da se izrazi kao to su 'panteizam',
'panenteizam' i Masinjonov (Massignon)
izraz 'egzistencijalni monizam' moraju
revidirati, zato to koncept vahdat al-vujud
ne ukljuuje supstancijalni kontinuitet

52
izmeu Boga i njegove tvorevine. U Ibn
'Arabijevom sistemu ostaje zadrana
transcendencija koja proima sve kate-
gorije, ukljuujui supstancu. Bog je
izvan svih kvaliteta - niti su oni On, niti
su razliiti od Njega - a On se manifestu-
je samo posredstvom imena, nikada kroz
Svoje bie. U ravni bia On je nepojmljiv,
budui da transcendira sve pojmove, i
nije iskusiv, s obzirom da prevazilazi ak
i neracionalnu spoznaju. To znai da
stvorenja u svom postojanju nisu iden-
tina sa Bogom, ve predstavljaju samo
odraze Mjegovih atributa.
Glavni problem u tumaenju izgleda da
se nalazi u primeni rei 'transcedencija',
koja se u Zapadnoj filozofiji sigurno ne
bi koristila kada bi se o Ibn 'Arabijevom
Bogu govorilo ovako: "Kroz Sebe samog
On vidi Sebe samog... Niko Mjega ne vidi
osim rijega, nijedan poslanik i prorok,
nijedan savreni svetac, nijedan u
rijegovu blizinu prispeli aneo, Mjega ne
poznaje. Mjegov prorok je On sam i
njegovo poslanstvo je On sam i ftjegova
re je On sam; On je Sebe samog preko
Sebe samog poslao samom Sebi." To
ba i ne zvui kao opis jednog 'transcen-
dentnog' Boga!

53
 I Anri Korben (H. Corbin) i S. H. Nasr
su se viestruko bavili ne-panteistikim
tumaenjem Ibn 'Arabijevih stanovita;
pokuali su da pokau vanost teofanija,
kao i centralnu ulogu onoga to Korben
naziva 'stvaralaka imaginacija' (imagina-
tion creatrice). Tada se odnos izmeu
Boga i stvorenja sasvim jednostavno
m oe saeti ovako: "Apsolutno je
osealo enju u svojoj samoi; i u
skladu sa tradicionalnom izrekom: 'Bio
sam skriveno blago i eleo sam da
budem spoznat (otkriven); tako Sam
stvorio svet', On je iznedrio stvoreno kao
ogledalo za Pijegove tadallijjate (tajalli-
ayat), Njegove manifestacije."
'Setni Bog' je stvorio imenovane stvari
zbog iskonske tuge boanskih imena.
Beskrajna enja setnog Boga se na neki
nain ogleda u beskrajnoj enji
Pijegovih stvorenja koja oseaju tugu za
zaviajem; pojam hamjaza (khamyaza,
doslovce 'zevati'), odnosno beskrajna
enja (poput enje obale da zagrli ceo
okean), koji igra toliko vanu ulogu u
kasnijem indo-islamskom pesnitvu,
mogao bi da ima svoj koren u toj pred-
stavi o uajamnoj enji izmeu Tvorca i
stvorenog. Stvaranje je 'izlivanje ivota

54
 na nebeske arhetipove'; to je kao da
komadii ogledala bivaju obasjani svet-
lou i tako dobijaju boju i samim tim
postaju vidljivi. Stvaranje se, takoe,
moe uporediti sa artikulacijom - nije li
Kuran govorio o nafasu, 'dahu' Gospoda,
koji je bio udahnut u Adama ili Mariju,
kako bi stvorio novo bie? isto posto-
janje je zaustavilo dah do neizdrivosti, a
kada je izdahnulo, pojavio se svet kao
nafas ar-Rahman. Kao i tokom disanja,
univerzum biva u svakom trenutku
stvoren i uniten; biva vraen u tran-
scendentalno poreklo, isto kao to se
vazduh ponovo vraa u plua. A veliki
pokret dolaska i odlaska je simbolino
prikazan u oba dela ehade (potvriva-
nje vere) - la ilah ukazuje na emanacije
'stvari izvan Pijega', a illa Allah na njihov
povratak Pijemu, venom Jedinstvu.
Ta tvorevina se moe videti u razliitim
kosmikim porecima koji su sakriveni
jedan od drugog. Samo boansko bie se
naziva hahut, izvedeno iz slova h, slova
bia, a Ibn 'Arabi je navodno imao viziju
najvieg boanskog bia koje mu je
zrailo u susret zadnjim slovom h, u
obliku rei hu, to znai 'On'. Boanska
priroda koja sama sebe otkriva naziva se

55
lahut; duhovno postojanje izvan oblika je
dabarut (jabarut), u kome su smetene
boanske zapovesti i duhovne snage.
a ovom ravni sledi malakut, svet
anela, dok j e prebivalite oveanstva
i stvorenog nasut. Ibn 'Arabi i njegovi
naslednici su izmeu dabaruta i malaku-
ta uveli sferu zvanu alam al-misal
(mithal), u kojoj se odigrava stvaranje; to
je sfera do koje dopire visoko stremljenje
(himmat) i molitve svetaca kako bi se
oslobodile duhovne energije i odreene
mogunosti postale delotvorne. naj-
fascinantnija strana Ibn 'Arabijevih teori-
ja je stalni odnos izmedu imena i imeno-
vanog. fte samo da je svaki od dvadeset i
osam stupnjeva emanacije povezan sa
jednim boanskim imenom (tako je tron
Boji mesto manifestacije al-Muhita,
'Sveobuhvatnog', biljni svet manifestacije
ar-Razika, 'Hranitelja', itd.), ve je svako
boansko ime rabb, 'Oospod' jedne
stvorene stvari, koja je samim tim njegov
marbub. Imena mogu biti uporeena sa
arhetipovima, oblicima kroz u koje se
ulivala stvaralaka energija kako bi stvo-
rila posebna bia. Rabb u svojoj mani-
festaciji ostaje Gospod, a marbub ostaje
siuga 'koji ima jednog Gospoda'; ali, Bog

56
 postaje ogledalo u kome ovek gleda
svoju sopstvenu stvarnost, a ovek, opet,
postaje ogledalo u kome Bog gleda Svoja
imena i kvalitete.
Zamisao o odnosu izmedu imena i
imenovanog je verovatno doprinela
oblikovanju jednog od omiljenih simbola
kasnijeg persijskog mistinog pesnitva,
naime peata (emu je verovatno dopri-
neo i odnos prema Fusus al-hikamu).
ajhovo srce je smatrano peatom u koji
su utisnuta boanska imena i atributi,
koje on utiskuje dalje svom ueniku, koji
se, opet, moe uporediti sa peatnim
voskom. Rumi uporeuje mistika koji je
samog sebe u potpunosti izgubio u Bogu
sa peatom koji nosi Boja imena, a i
indo-persijski sufi-pesnici su koristili tu
sliku: 'dua postaje ista kao kamen na
kome treba da bude urezano ime Boje',
tako da od bezvrednog kamena ne
ostane ni imena ni traga, ve jedino biva
ispunjen rijegovim imenom.
'Od nas ne trai nita drugo
doli neije ime
nalik peatu mi smo mesto
manifestacije imena',
pevao je Mir Dard u 18. veku, iako je
uopteno odbacivao Ibn 'Arabijeve ideje.

57
 Teprija o imenima i imenovanom
takoe ukljuuje da za svako ljudsko
bie postoji odredeni oblik religije.
Vernik moe da ima vizije samo u poj-
movima i slikama vere koju ispoveda;
musliman e gledati neto drugo nego
hrianin ili Jevrejin. Ovde bivamo
podseani na indijski mit o gopijama
(govedarice, devojke i ene zaljubljene u
Krinu), od kojih je svaka videla Krinu
kao voljenog u obliku koji je zamiljala i
koji jo j je na neki nain bio svojstven.
Jer ime i imenovano zavise jedno od
drugog i sjedinjeni su posredstvom unio
sympathetica.
Ibn 'Arabi je uglavnom hvaljen kao zas-
tupnik verske tolerancije, i svako ko eli da
pokae ideal 'mistine tolerancije i rav-
nodunosti' obino citira njegove stihove:
'Srce moje kadro postade
da svaki oblik nosi:
na livadi gazele, manastir uen, fin,
hram kumirski, abu hodoasnika,
ploe Tore, Kuran potovani.
Ja sledim ljubavi veru, i tamo gde ona
na ivotinji svojoj jae, to je moj put.'
Meutim, ova naizgled tako tolerantna
izjava pre upuuje na zakljuak o

58
 pievom visokom duhovnom stupnju:
'Oblik Boji za njega vie nije oblik ove
ili one religije iskljuujui sve ostale, ve
vean oblik koji susree na kraju svog
tavafa.' To je, u stvari, najvie postignue,
priznavanje jednog prosvetljenja koje se
nalazi daleko iznad 'prosvetljenja kroz
imena', a ne tolerancija kakvu mase
propovedaju.
Jo jedan aspekt Ibn 'Arabijevih teori-
ja zasluuje da bude posebno spomenut:
re je o ulozi koja se pripisuje enskom
elementu ('esencija', 'bie', zat (dhat),
na arpskom je enskog roda, tako da je
mogao da govori o 'enskom Tvorcu').
Fazlur Rahman, savremeni kritiar Ibn
'Arabija, definie takvo tumaenje kao
'paraseksualni simbolizam koji je u nje-
govim idejama bogato zastupljen'; jer,
ak i Adam je, takorei, imao enske
elemente, zato to je Eva iz njega
roena. I zaista, za nekoga ko nije
posveen, nije lako itanje poslednjeg
poglavlja iz Fususa, u kome se meditaci-
ja o Muhamedu, Peatu proroka i sveta-
ca, koncentrie na hadis: 'Od vaeg
ovozemaljskog sveta Bog je dao da mi tri
stvari budu omiljene: mirisi, ene, a
mome srcu je uteha u molitvi.'

59
 Jedan od stubova Ibn 'Arabijevog sis~
tema je potovanje Muhameda koji u
njegovoj teoriji ima ulogu savrenog
oveka. On je potpuna teofanija
boanskih imena, ceo univerzum u svom
jedinstvu, onako kako ga vidi boansko
bie. Muhamed je prototip univerzuma i
oveka; jer on je ogledalo u kome se sve
ogleda. Savreni ovek je za Boga
neophodan kao medijum kroz koji On
biva spoznat i manifestovan. On je kao
'zenica u oku oveanstva'. 'muhamedan-
ska stvarnost', (haqiqa muhammadiyya),
nosi u sebi samoj boansku re koja se u
pojedinostima otkriva preko proroka i
poslanika, sve dok svoju punou ne
dosegne u Proroku islama.
Savreni ovek je onaj ko je u sebi
ostvario sve mogunosti postojanja, on
je, takorei, uzor svima; jer, svako bie
je pozvano da ostvari svoje uroene
mogunosti u skladu sa boanskim
imenom koje je njegov poseban rabb.
Ipak, samo proroci i sveci mogu da
dosegnu taj stupanj. Ikbalove (M. Igbal)
misli o savrenom oveku kao onome ko
je svoje individualne mogunosti razvio
do punog cvata, pre su izvedene iz ovih
teorija nego iz Piieovog natoveka.

60
 Iako Ibn 'Arabi tvrdi da nije stvorio
nikakav sistem, njegov otar um i bistar
intelekt ga je ipak vodio ka tome da
svoja iskustva' i misli ulije u odreeni
oblik, a uticaj njegove terminologije na
kasnije sufije pokazuje da su njegove
ideje poimali kao prikladnu sistemati-
zaciju onoga to je po njihovom
shvatanju predstavljalo istinsku esenciju
sufizma. Nema nikakve sumnje da je
ovaj teozofski misticizam privlaan,
budui da prua jednostavan odgovor na
veinu tekoa vezanih za postojanje i
nastajanje, stvaranje i povratak.
Ovaj sistem je, pak, upravo suprotnost
uenjima ortodoksnog islama, kao to
smatra i moderni islamski mislilac Fazlur
Rahman, koji u tome sledi vodeeg han-
balitskog teologa srednjeg veka, Ibn
Tajmiju: "Potpuno monistian sistem,
koliko god tvrdi da je poboan i dobro
smiljen, ve svojom sutinom ni u kom
sluaju ne moe da shvati ozbiljno
objektivnu vanost moralnih smernica."
Jer, tu i dobro i zlo potiu od Boga, i
onoliko koliko je Muhamed manifestaci-
ja imena al-Hadi, 'Onaj koji vodi na pravi
put', toliko je Sotona manifestacija
imena al-Mudill, 'Onaj koji vodi u

61
 zabludu'. Sve je u savrenom redu - to
je smisao Boje rahme, 'milostivosti'.
Da li je jednostavna formulacija 'jedin-
stvo postojanja' doprinela padu islama,
pre svega u njenoj uproenoj i opasnoj
saetosti u reima hama ust, 'sve je On',
reima Koje vie nisu ostavljale prostora
za fine razlike na koje je Ibn 'Arabi jo
ukazivao? Nije li preoblikovanje
klasinog sufizma sa njegovim teitem u
'amalu, 'religioznom delu', 'aktivnosti',
potpuno zamenjen 'irfanom, 'Gnozom',
'teozofskom spoznajom' kakva je sada
bila omoguena tako genijalnim siste-
mom? Hans Hajnrih aeder je u svom
vanom spisu o savrenom oveku, koji
je objavio 1925, uporedio al-Hallada
(al-Hallaj) i Ibn 'Arabija rekavi:
''Ispunjenje islamskog otkrovenja
kroz potpuno, Ijubavlju ispunjeno
preputanje Bogu, kakvo je svojstveno
prvobitnom islamu i kakvo je al-Hallad
upranjavao dovodei ga do potpune
svesnosti, ostvarujui ga i u svom ivotu
i u svojoj muenikoj smrti, kod Ibn
'Arabija je zamenjeno sistematizacijom
tumaenja sveta koje vie nije vezano za
aktivnu, ve samo za kontemplativnu
pobonost."

62
 Sada moda postoji dublje razumevanje
Ibn 'Arabijevog sistema nego to je to bilo
mogue pre pedeset godina; ipak,
rasprave o njegovoj ulozi - pozitivnoj ili
negativnoj - verovatno se nikada nee
zavriti, sve dok postoje dva razliita
metoda pribliavanja mistinom cilju: vie
emocionalni, voluntaristiki put preko
aktivnosti i jedinstva volje, ili vie intelek-
tualni put kroz kontemplaciju i Gnozu.

63
 PROUAVATI IBn 'ARABIJA
(P o g o v o r n e m a k o g iz d a n ja )

'Znanje se ne stie, znanje biva pok-

lonjeno.' Ovako glasi jedna uvena izre-
ka sufijske tradicije. Sigurno je od velike
koristi setiti se toga ukoliko naumimo da
prouavamo neki tekst Muhjidina Ibn
'Arabija. Smisleno je setiti se da spisi
sufi-majstora, a Ibn 'Arabi se smatra
jednim od najveih, ne ele da prenesu
samo razumu dostupne informacije.
Njihova funkcija i zadatak je da budu
ogledala, ogledala namera, pitanja i
pretpostavki itaoca. Tekstovi sufi-majs-
tora nude tragaocu pomo na putu ka
najvanijem znanju koje za oveka
uopte postoji, pomo u traganju za
poznavanjem samog sebe.
U Ibn 'Arabijevom vlastitom uvodu u
njegovo obimno, na Zapadnim jezicima
tek u fragmentima pristupano delo
Futuhat al-Makkyya, on razlikuje tri vrste
znanja: 1. intelektualno znanje, 2. znanje
kroz neposredno iskustvo, poznavanje
'stanja' i 3. poznavanje (boanskih) tajni;
ovaj poslednji, najvii oblik znanja, on deli
na jo tri grupe. On kae: "Dakle, svako
znanje ije se znaenje nakon jasnog

65
 objanjenja moe lako razumeti iii koje je
pametnom ueniku lako dostupno, spada
u znanje ispitujueg (loginog) razuma
(najnii stepen)... Toznavanje tajni' nije
takve prirode. Jer, kada to znanje prihvati
(racionalna) interpretativna sposobnost,
onda ono postaje neprijatno, teko."
Zatim navodi razliite vrste znanja
ukazujui na to da je njihov najvii oblik
onaj koji ponekad naziva i 'znanje o
udisanju Svetoga duha srceni' i u kome
je sadran svaki drugi oblik znanja, a
njega moe da primi samo prikladno
pripremljena osoba. ini mi se da je
upravo za nas, ljude koji smo odrasli i
vaspitani u Zapadnoj kulturi sa njenim
jednostranim naglaavanjem intelektual-
nih sposobnosti, vano da razumemo tu
neophodnu pripremu i da je praktikuje-
mo, vano ne samo za prouavanje i,
ako Bog da, razumevanje svetih spisa,
ve i za celokupan nain ivota, pogoto-
vo u svakodnevnici.
"Prikladno pripremljena osoba se
nalazi u neprestanom zikru (seanje,
molitva) i duhovnoj povuenosti, ona
prazni misaoni prostor (srce) i sedi poput
siromanog prosjaka koji nema nita -
pred pragom svoga Gospoda..."

66
 Prouavanje, dakle, treba smatrati sve-
tim inom i ono zahteva pripremu koja
odgovara takvom delanju. Nije u tolikoj
meri re o tome da se neto dobije iz te
aktivnosti ili da se postigne dobar
uinak, ve bi pre trebalo da nauimo
kako od svog ivota napravimo molitvu,
hvalospev.
'Molimo za savreno razumevanje
i da budemo dostojni takvog dara.'

67
 Sadraj

Predgovor..............................................5

Ko samog sebe poznaje........................ 11

Ibn 'Arabi - Magister Magnus............... 45

Prouavati Ibn 'Arabija......................... 65

Sadraj................................................. 69