Pokrenimo Zajednice 1 PDF

1
TO IMA[, TU GDE JESI!

TO MO@E[, ONIM [
Tanja Ignjatovi}
pokrenimo
zajednice! 1
PRIRU^NIK ZA AKTIVNO UÊ[]E U
RAZVOJU LOKALNIH ZAJEDNICA
URADI ONO [
pokrenimo zajednice
PRIRU^NIK ZA AKTIVNO UÊ[]E U RAZVOJU LOKALNIH ZAJEDNICA
Izdava~:
Balkanski fond za podr{ku lokalnim inicijativama (BCIF)
Dobra~ina 29/I, 11 000 Beograd
Srbija i Crna Gora
Autorka:
Tanja Ignjatovi}
Urednica:
Aleksandra Vesi}
Izbor tehnika i priloga iz ê{ke:

Helen Lenda, VIA Fondacija
TO MO@E[, ONIM [
Prilozi iz SCG:
Sr|an Mitrovi}, Narodni parlament, Leskovac
Gordana Petrovi}, Stablo, Kragujevac
Dragan Mladenovi}, Dunavski venac, Palilula, Beograd
Lektura i korektura:
Vesna Obrenovi}
Dizajn i grafi~ka obrada:

Nata{a Moravi} Balkanski
[tampa:
MarDox, Beograd
Tira`:
250
URADI ONO [
ISBN
86-907353-1-3
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna iblioteka Cebije, Beograd
316.354:352(035)
061.2:005.56/.57(035)
316.354.4(035)
IGWATOVI], Tawa
Pokrenimo zajednice!: pripu~nik za
aktivno u~e{}e u razvoju lokalnih zajednica.
1 / Tanja Ignjatovi}, - Beograd:
Balkanski fond za podr{ku lokalnim
inicijativama, 2005 (Beograd: MarDox). -
75 str.:ilustr.;30cm
Tira` 250. -Bibliografija: str.74-75.
a) Lokalne zajednice - Priru~nici
b) Udruèwa gra|ana - Priru~nici
c) Neformalne grupe - Priru~nici
COBISS.SR-ID 124464140
2
pokrenimo zajednice 1
URADI ONO [
sadràj
UVODNI DEO
TO MO@E[, ONIM [
4 ZA[TO OVAJ PRIRU^NIK
6 [TA SE MO@E NA]I U OVOM PRIRU^NIKU
9 LOKALNA ZAJEDNICA
13 UKLJUÊNOST U AKTIVNOSTI U ZAJEDNICI
19 INFORMISANJE GRA\ANA I GRA\ANKI
23 IDENTIFIKOVANJE POTREBA I PROBLEMA
29 MAPIRANJE RESURSA ZAJEDNICE
35 POSTAVLJANJE CILJEVA I PLANIRANJE AKTIVNOSTI

43 IZGRADNJA PARTNERSKIH ODNOSA
47 PRIKUPLJANJE SREDSTAVA U ZAJEDNICI
57 SPROVO\ENJE AKTIVNOSTI SA GRA\ANIMA I GRA\ANKAMA
61 PREGLED URA\ENOG
65 UMESTO ZAKLJU^KA
75 LITERATURA
3
ZA[TO OVAJ PRIRU^NIK
Na stotine pro~itanih predloga za lokalne aktivnosti malih organizacija i neformalnih grupa gra|ana
i gra|anki { irom Srbije i Crne Gore jasno su nam ukazivali na prisutnu svest ljudi u zajednici o broj-
nim problemima sa kojima se suo~ava post-ratno, tranzicijsko dru{tvo. Tako|e, ukazivali su na
nedostatak kapaciteta lokalne uprave i administracije da pokrenu i ubrzaju razvoj zajednice.
Centralizovano planiranje i odlu~ivanje, op{te siroma{tvo i nedostatak motivacije ljudi, nisu mogli da
stvore pozitivne promene i uve}aju zadovoljstvo ` ivotom u zajednici. Ipak, veliki broj (novo)formi-
ranih grupa i organizacija, kao i pove}anje i raznovrsnost aktivnosti, vidljivi u prispelim projektnim
predlozima, zna~ili su da u zajednici postoje pojedinci motivisani da se n ose sa problemima - da
aktivno misle o re{enjima, organizuju zajednicu, delaju i brinu o odrìvom razvoju.
Uspe{ni projekti koje smo podràli i grupe koje su pokazale spremnost da u~e i da se razvijaju,
motivisali su nas na u~enje - od partnera koji su u duèm vremenu sticali iskustva, neguju}i vrednos-
ti koje smo i same zastupale. Uz ovaj priru~nik, fokusiran na uklju~ivanje gra|ana i gra|anki u
aktivnosti u zajednici, sastavile smo i priru~nik Pokrenimo zajednice 2, sa primerima dobre prakse iz
centralne i isto~ne Evrope.
TO MO@E[, ONIM [
Dugujemo veliku zahvalnost za priliku da u~imo i koristimo materijale o tehnikama rada, kao i
primere, VIA Fondaciji iz ê{ ke Republike i Helen Lendi, koja nam je prenela znanja i iskustva, i ~iji
materijali su deo ovog priru~nika.
IZAZOV PROMENE
Promena razmi{ljanja i promena delanja nije laka. Dobra volja ljudi nije dovoljna sama po sebi.
Poznavanje ograni~enja i mogu}ih prepreka jednako je va`no kao i poznavanje mogu}nosti zajed-
nice. Tako|e, promene se ne de{avaju brzo, ali po~inju prvim korakom, identifikovanjem svih fakto-
ra, koji udruèni, mogu da olak{aju pozitivnu promenu. Za postizanje promene bi}e potrebno zna-
nje, ponekad pomo}, ali i vreme. Jednom zapo~et proces, kada ima pozitivne ishode, sam po sebi
je motivi{u}i.
Ovaj priru~nik }e ispuniti svoju svrhu ako pokrene organizacije i neformalne grupe na razmi{ljanje i
preispitivanje vlastite prakse u zajednici. Za promenu u zajednici neophodni su ljudi sa entuzijaz-
URADI ONO [
mom, znanjem i ve{tinama, ali je uklju~ivanje gra|ana i gra|anki, pripadnika/ca razli~itih grupa u
sve faze razvoja aktivnosti u zajednici, garancija transformacije odnosa u pravcu postizanja
pobolj{anja, razvoja i odrìvosti. Dosada{nja iskustva ukazuju da je uklju~enost zajednice bila povre-
mena, tj. da se na ljude u zajednici naj~e{}e gledalo kao na korisnike akcija. Delovanje u zajednici,
po na{em mi{ljenju, treba da je aktivnost SA, a ne akcija ZA ljude u zajednici. Verujemo da }e ta ori-
jentacija doprineti stvaranju novih vrsta iskustava, odnosa i ideja.
U ovom priru~niku sadràno je na{e opredeljenje za aktivno uklju~ivanje gra|ana i gra|anki u sve
faze planiranja i realizacije aktivnosti u zajednici. Priru~nik sadrì prikaze na~ina i tehnika koje mogu
doprineti promeni kroz uklju~ivanje gra|ana i gra|anki. Namera nam je da korisnike/korisnice ovog
priru~nika motivi{emo na u~enje kroz akciju. Znamo da metode i tehnike ne re{avaju problem same
od sebe. Razumevanje odnosa izme|u prethodnog stanja i ` eljene promene, od klju~ne je va`nosti
za izbor na~ina aktivnosti i specifi~nih tehnika koji mogu dovesti do ostvarenja promene. Zato, sma-
tramo va`nim da naglasimo budu}im korisnicima/korisnicama priru~nika, da tehnike nisu ~ arobni
{tapi} i da ne mogu da zamene logiku, kreativnost i posve}enost ljudi. Kako }e se raditi u zajednici
ne zavisi samo od poznavanja tehnika, ve} od okolnosti, te one moraju biti prilago|ene potrebama,
karakteristikama, na~inima rada i obi~ajima u zajednici.
4
KOME JE NAMENJEN OVAJ PRIRU^NIK
URADI ONO [
Ovaj priru~nik je namenjen pojedincima, neformalnim grupama i organizacijama u zajednici, koji ` ele
da pokrenu i postignu promenu organizovanjem lokalnih akcija. Kada govorimo o promeni, mislimo
na pozitivne promene koje izlaze u susret, uvaàvaju potrebe svih. To uvek zna~i razgovor, pregovara-
nje, dogovaranje i po{tovanje razlika. Uputstva i primere iz priru~nika lak{e }e koristiti ljudi koji razume-
ju za{to je va`no promovisati i razvijati dru{tvene odnose da bi se ostvario dogovor o pravcu razvoja
zajednice.
Iako priru~nik sadr` i uputstva o tome KAKO planirati i izvesti akciju, na korisnicima/cama je da razmotre
ZA[ TO, kao i da PRILAGODE ponu|ene na~ine.
TO MO@E[, ONIM [
U vreme nastajanja ovog priru~nika nekoliko organizacija iz Srbije i Crne Gore izvodile su projektne
aktivnosti koriste}i neke od ovde navedenih tehnika, adaptiraju}i ih lokalnim mogu}nostima.
Zahvaljujemo se Narodnom parlamentu iz Leskovca, Stablu iz Kragujevca, Dunavskom vencu iz
Beograda, kao i Odredu izvi|a~a iz Ni{a, Nedi iz Zaje~ara, Udruènju paraplegi~ara iz [apca, Deci u
srcu iz Aran|elovca, Izidi iz Feketi}a i Junioru iz Baj{e, na prilozima i fotografijama akcija, koji su
kori{}eni u priru~niku. Ako budemo u prilici da za odre|eno vreme prire|ujemo novi priru~nik iz ove
oblasti, doma}i primeri dobre prakse u pokretanju promena u zajednici i nau~ene lekcije, mogu posta-
ti njegov najkorisniji deo.
I kona~no, izabrale smo da moto ovog priru~nika i budu}ih akcija u zajednicama bude izjava Teodora
Ruzvelta: URADI ONO [TO MO@E[, ONIM [TO IMA[, TU GDE JESI!
5
[TA SE MO@E NA]I U OVOM PRIRU^NIKU
Namera nam je da u ovom priru~niku ponudimo osnovne informacije o zna~aju povezivanja, organi-
zovanja i delovanja ljudi u lokalnoj zajednici, opisuju}i proces iniciranja i razvoja lokalnih akcija. Ovde
}e biti ponu|eni jednostavni opisi osnovnih koraka u planiranju i izvo|enju aktivnosti u zajednici.
Me|utim, treba imati u vidu da planiranje i sprovo|enje akcija podrazumeva postojanje odre|enih
pretpostavki, te da nije uvek lako ostvariv proces. Tako|e, to nije linearan, jednosmeran tok, te opisani
koraci ne slede nu`no ponu|eni redosled. Broj koraka, njihova razu|enost i redosled, zavisi}e od vrste
problema, karakteristika zajednice, broja i osobenosti uklju~enih grupa, ali i karakteristika same organi-
zacije, ili neformalne grupe koja preduzima akciju. Iz ~injenice da u svakom planiranju postoji logi~an
vremenski sled aktivnosti, ~ak i kada su one simultane (vi{e aktivnosti sledi istovremeno), a i da bi se
proces planiranja i sprovo|enja aktivnosti lak{e sagledao, pojedina~ne faze su prikazane u linearnom
sledu.
LOKALNA ZAJEDNICA
Pre opisa pojedinih koraka za uklju~ivanje gra|ana i gra|anki u planiranje i izvo|ena je akcija, u
prvom poglavlju priru~nika, razmotri}emo najkra}e, { ta predstavlja lokalna zajednica, za{to je va`no
TO MO@E[, ONIM [
uklju~ivanje gra|ana i gra|anki u njen razvoj, te kakvu bi ulogu mogle da imaju neformalne grupe i
organizacije u njoj.
UKLJUÎVANJE u svim fazama realizacije akcija
Direktno uklju~ivanje gra|ana i gra|anki u sve faze planiranja i realizacije aktivnosti u lokalnoj zajedni-
ci vrednost je po sebi. Ovaj priru~nik je posve}en promociji te vrednosti i podr{ci organizacijama i nefor-
malnim grupama da steknu ili oja~aju ve{tine za kreiranje participativnog na~ina rada u zajednici.
INFORMISANJE
Informisanje gra|ana i gra|anki nije vezano za odre|enu fazu u planiranju i sprovo|enju akcija, mada
iskustva potvr|uju da je najprisutnije na po~etku realizacije aktivnosti i na njenom zavr{etku. Na{e je
mi{ljenje da je najbolje ako je obave{tavanje organizovano kao kontinuiran, otvoren i direktan proces.
Zbog toga opisi na~ina informisanja ne}e biti uklopljeni u faze (korake) planiranja i izvo|enja akcija u
URADI ONO [
lokalnoj zajednici, ve} predstavljeni u posebnom poglavlju, uz preporuku da se razli~ite tehnike koriste
u zavisnosti od okolnosti, ciljeva i faze u kojoj se nalazi plan i realizacija aktivnosti, tj. da se p
rovla~e
kroz sve korake koje organizacija ili neformalna grupa sprovodi u zajednici.
IDENTIFIKOVANJE POTREBA I PROBLEMA

Va`no je omogu}iti ljudima da izraze svoje potrebe, da identifikuju specifi~ne probleme sa kojima se
svakodnevno suo~avaju, ili da naprave prioritete izme|u ve}eg broja problema i potreba zajednice.
Prikupljanjem mi{ljenja ljudi dobija se slika o zajednici iz ugla ljudi koji ìve u njoj, a ona se moè
zna~ajno razlikovati od one koju ima lokalna uprava i administracija, ili ~lanovi udruènja gra|ana i
neformalnih grupa koje deluju u zajednici, iako svi pripadaju istoj zajednici. Tako|e, neposrednim
uklju~ivanjem ljudi, pojedinaca i grupa u identifikovanje potreba i problema u zajednici uspostavljaju
se prvi direktni kontakti sa potencijalnim akterima procesa promene u zajednici - pojedincima, pred-
stavnicima ustanova i organizacija, predstavnicima lokalne uprave, poslovnog sektora...
6
POSTAVLJANJE CILJEVA I PLANIRANJE AKCIJE
URADI ONO [
Iako bi ~lanovi organizacije mogli samostalno, na osnovu prikupljenih podataka o potrebama, prob-
lemima i prioritetima, da postave ciljeve i naprave plan budu}ih aktivnosti, uklju~ivanje gra|ana i
gra|anki, od samog po~etka, omogu}ava da se prikupe relevantne ideje o na~inima najboljeg i
najlak{eg postizanja rezultata. Organizacija dobija mgu}nost da otkrije koje aktivnosti pruàju najve}u
dobit za zajednicu, koje izlaze u susret specifi~nim karakteristikama pojedinaca i grupa, ili karakteristika-
ma okruènja i resursa. Planiranje aktivnosti sa gra|anima i gra|ankama omogu}ava da se sagledaju
` eljeni rezultati, identifikuju potrebna sredstva i imenuju u~esnici - korisnici, saradnici, partneri, ali i da
se predvide mogu}i problemi i alternativna re{enja, kako bi se izbeglo da aktivnosti propadnu zbog
neplaniranih pretpostavki.
TO MO@E[, ONIM [
MAPIRANJE LOKALNIH RESURSA
Ovaj korak pomaè u preciznijem odre|enju karakteristika okruènja, pruàju}i sliku { ta sve postoji u
zajednici kao resurs, a moè biti povezano sa identifikovanim problemom i potrebama ljudi. Mapiranje
resursa omogu}ava da se otkriju i iskoriste potencijali koji postoje u zajednici - ljudi i njihovo znanje,
ve{tine i vreme, drugi sektori, prirodno okruènje - te da se izbegne dupliranje napora i rada. Analizom
popisa mogu}ih resursa dobija se slika potencijalnih saveznika i protivnika ideja i planova za akcije u
zajednici. Detaljnije analize mogu da ukaù: ko je odgovoran za uzrok problema, ko je direktno, a ko
indirektno pogo|en, ko je zabrinut za uzroke ili posledice problema, te bi se mogao pridruìti, ko }e
ostati po strani i ne}e se me{ati, ko ima sli~ne probleme, ko ima mo} odlu~ivanja, ekspertsku, ili mo}
vo|e, ko moè dati sredstva. Akteri mapiranja mogu biti pojedinci/pojedinke, ali i ustanove i
organizacije koje su povezane sa problemom direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno.
IZGRADNJA PARTNERSKIH ODNOSA

Saradnje i partnerski odnosi sa razli~itim grupama u zajednici neohodan su uslov uspe{ne realizacije
aktivnosti, ~ak i kada su organizacije nabavile sredstva za sprovo|enje projekta. Cilj preduzetih aktivnos-
ti, osim realizacije konkretnih promena, treba da uklju~i i izgradnju me|usobnih odnosa. To doprinosi
stvaranju dru{tvenog kapitala, pove}avanju vrednosti dru{tvenih m
reà, spremnosti pojedinaca i orga-
nizacija da se me|usobno potpomaù, da izgra|uju dugoro~ne odnose, uspostavljaju ~vr{}e veze u
budu}im aktivnostima, i sli~no. Potencijalni partneri mogu biti pojedinci, grupe ili organizacije koje su
neposredno ili samo posredno zainteresovani/e za probleme, mogu pripadati razli~itim sektorima -
javnom, profitnom, neprofitnom, odnosno upravi, administraciji, poslovnom sektoru, profesionalcima u
institucijama, drugim gra|anskim udruènjima, i sli~no. Treba imati u vidu specifi~nosti i interese svakog
od njih, te planirati izgradnju saradnje i partnerstva u odnosu na poziciju potencijalnih partnera.
PRIKUPLJANJE SREDSTAVA U LOKALNOJ ZAJEDNICI

Sredstva d obijena spolja, naj~e{}e od me|unarodnih organizacija i fondacija, a posebno ako su one
jedini izvor, bez obzira { to omogu}avaju realizaciju aktivnosti u zajednici, nisu uvek najbolji izbor. Ona
su ~esto nu`na, posebno za pokretanje aktivnosti, ili obezbe|ivanje materijala i usluga koje se ne mogu
na}i u zajednici, ali ne ostvaruju neke druge, ponekad va`nije efekte. Iako je potrebno uloìti vi{e rada
da bi se sredstva pribavila u zajednici, posebno na po~etku, doprinos zajednice je vaàn na~in ja~anja
u~e{}a gra|ana i gra|anki u realizovanju promena, ali i dobar na~in sticanja ugleda za organizaciju.
Uspostavljanje dugoro~nih odnosa sa va`nim pojedincima i grupama u zajednici, uve}avanje doìvlja-
ja vlasni{tva nad ostvarenim promenama, kao i doìvljaja pripadanja zajednici, samo su neke od pozi-
tivnih efekata ovog rada. Odrìvost aktivnosti i organizacije, uve}anje izgleda da se ubudu}e dobiju
sredstva, ili da se razli~iti sektori i akteri dugoro~no zainteresuju za projekte u zajednici, mogu}i su efek-
ti angaòvanja na otkrivanju lokalnih izvora i prikupljanja lokalnih sredstava.
7
SPROVO\ENJE AKTIVNOSTI
Sprovo|enje aktivnosti olak{ano je ako su prethodni koraci bili sistematski i detaljno organizovani.
Dobar plan za sprovo|enje akcije moè jasno da odgovori na pitanja: [TA, KADA, GDE, KO i ÎME -
u odnosu na svaku od planiranih aktivnosti. Tako|e, dobar plan treba da omogu}i svim zaintereso-
vanim, bez odzira na razlike u karakteristikama - uzrast, pol, imovinsko stanje, zdravlje, nacionalna ili
verska pripadnost, i sli~no - da se pridruè i aktivno u~estvuju. Va`no je da organizacija ra~una na
u~e{}e gra|ana i gra|anki, razli~itih grupa ljudi, te da ni jedna od njih nije izostavljena planom spro-
vo|enja akcija. Dobro organizovano informisanje, kao i interesantne i dobro organizovane aktivnos-
ti, doprine}e ve}em obuhvatu ljudi iz zajednice.
PREGLED URA\ENOG - pra}enje i ocena aktivnosti

Trebalo bi da organizacija, ili grupa ljudi koja je inicirala promenu u zajednici, obezbedi mogu}nost
pra}enja, komentarisanja i procene svih aktivnosti, kao i javnu prezentaciju postignutih rezultata.
Pra}enje i procene omogu}avaju bolju razmenu iskustava, proveru adekvatnosti i relevantnosti
aktivnosti, ali i dobijanja ideja za nove aktivnosti. Brojni su na~ini na koje se to moè ostvariti kroz
razgovore sa u~esnicima i korisnicima na sastancima i tribinama, ili medijskim prezentacijama. Na~in
pra}enja i ocene efekata aktivnosti treba da je pouzdan i jednostavan. Najbolje je ako se na po~etku,
TO MO@E[, ONIM [
u fazi planiranja, odredi { ta se prati i na koji na~in se to izvodi, kao i na koji na~in }e rezultati biti
posredovani zajednici.
VREDNOSTI na po~etku i na kraju svakog procesa promene

I na kraju, ceo proces prikupljanja informacija, analiza, sagledavanja i izbora prioritetnog problema,
kao i sve faze planiranja, sprovo|enja aktivnosti i procene ostvarenih rezultata, nije stati~an. Od nas-
tanka prve ideje do zavr{etka akcije, ovaj proces je podloàn pra}enju, procenama i promenama.
Jedino na taj na~in on odgovara dinamici ljudi i zajednice. Imaju}i u vidu potrebu da se u planira-
nje i sprovo|enje promena uklju~e svi zainteresovani/e iz zajednice, i zainteresuju svi/sve nemo-
tivisani/e, dinami~an i interaktivan proces omogu}ava da se napravi veliki broj po~etnih kontakata,
koji se kroz naredne faze mogu transformisati u razli~ite forme saradnje i partnerstva.
Ne treba zaboraviti da su u osnovi definisanih svrha i ciljeva projektnih aktivnosti, ili ciljeva i motiva
organizacija i grupa gra|ana i gra|anki koje ih sprovode, vrednosti - demokrati~nost, otvorenost,
tolerancija i po{tovanje razlika (nediskriminacija). Transformacija odnosa u zajednici podrazumeva
URADI ONO [
otvorenost i sposobnost za promenu, za u~enje i razvoj, aktiviranje gra|ana, podizanje odgovorno-

sti svih za ` ivot zajednice i za odrìvu budu}nost.
8
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 1
lokalna zajednica
[ TA JE LOKALNA ZAJEDNICA
ZA[TO JE VA@NA LOKALNA ZAJEDNICA
ULOGA UDRU@ENJA GRA\ANA I GRA\ANKI U LOKALNOJ ZAJEDNICI
9
LOKALNA ZAJEDNICA
Postoji veliki broj zna~enja i odre|enja pojma zajednica, kao i puno razli~itih shvatanja. U ovom
priru~niku pod pojmom (lokalna) zajednica smatra}emo:
Geografski odre|eno podru~je: grad, op{tinu, selo, ili odre|eno manje podru~je unutar ovih jedini-
ca mesna zajednica, naselje, ulica, zgrada...
Sve grupe ljudi koje ` ive unutar ovog geografskog podru~ja, razli~ite po starosnoj dobi, polu, obra-
zovanju, socijalnom, nacionalnom, verskom statusu ili nekom drugom li~nom obele`ju.
Zajednicu, me|utim, ne ~ini teritorija ili grupe ljudi sami po sebi. Pojam ZAJEDNICE, o kom mi govo-
rimo, ima { iroko zna~enje, obuhvataju}i i razli~ite aktivnosti i oblike organizovanja stanovnika
odre|enog podru~ja. Takve zajednice su aktivne: beleè veliki broj formalnih i neformalnih inicijati-
va, imaju mreè razmene informacija, kao i razli~ite formalne i neformalne oblike udruìvanja.
Gra|ani i gra|anke poznaju mehanizme odlu~ivanja - na~ine na koje se donose odluke i aktivno
u~estvuju u njihovom dono{enju, kao i u planiranju razvoja zajednice. Razra|eni su na~ini kontakti-
ranja i uticaja na lokalnu upravu i administraciju, od kojih se o~ekuje odgovornost u organizovanju
TO MO@E[, ONIM [
dobrih sistema usluga, ali i u pruànju podr{ke i pomo}i za inicijative i akcije koje vode gra|ani i
ga|anke. U planiranje i sprovo|enje aktivnosti u zajednici uklju~eni su svi sektori - javni, poslovni i
neprofitni, kao i kreativni pojedinci i grupe. Zajednica je ` iva i razvija se, a njeni ~lanovi su informisani
i upu}eni, kontaktiraju me|usobno, prepoznaju potrebe i trude se da reaguju na njih. Uklju~ivanjem
grupa i pojedinaca koriste se resursi zajednice i raste SOCIJALNI KAPITAL zajednice.
ZA[TO JE VA@NA LOKALNA ZAJEDNICA

Srbija i Crna Gora su u procesu tranzicije ka stvaranju gra|anskog, demokratskog dru{tva. Ako
èlimo da ìvimo kvalitetnije - moramo poku{ati da uti~emo na dru{tvo u kome ìvimo. Aktivan odnos
prema dru{tvu po~inje od aktivnog odnosa prema sopstvenoj zajednici.
Me|utim, razvoj gra|anskog dru{tva pokazao je i ~itav niz te{ko}a, pre svega u odnosu na realne
mogu}nosti u~e{}a gra|ana u odlu~ivanju i kori{}enju jednakih prava svih pripadnika zajednice.
Potrebe odre|enih grupa ili pojedinaca u zajednici nisu uvek najbolje reprezentovane na mestima
URADI ONO [
odlu~ivanja. Razdvajanje javne i privatne sfere nije uvek omogu}avalo za{titu individualnih prava.
Direktno u~e{}e gra|ana i gra|anki u odlu~ivanju o svim bitnim pitanjima dru{tva nije lako ostvariti.
Stoga, koncept aktivne lokalne zajednice treba da omogu}i vi{e neposrednog u~e{}a - kroz
decentralizaciju odlu~ivanja i jasne demokratske procedure. Ako gra|ani ne mogu da uti~u na
sopstveni ` ivot i dono{enje odluka u vlastitoj zajednici - te{ko da }e imati takvu mogu}nost na
nacionalnom nivou. Ako rad lokalnih vlasti nije transparentan - te{ko da je rad Vlade transparentan.
Ako se u lokalnoj zajednici uskra}uju prava bilo kom pojedincu, to obi~no zna~i da dràva kao sistem
nije obezbedila mehanizme da se ta prava po{tuju. Gra|ani ~esto nisu u poziciji da direktno
u~estvuju u odlu~ivanju na nacionalnom nivou, ali mogu biti u poziciji da uti~u na odluke koje se
donose u zajednici. Promene koje se na taj na~in dogode mogu dovesti do velikog pomaka.
ULOGA UDRU@ENJA GRA\ANA I GRA\ANKI U LOKALNOJ ZAJEDNICI

Udruènja gra|ana i gra|anki osnivaju me|usobno povezani ljudi, da bi ostvarili odre|eni,
zajedni~ki ili op{ti cilj. Popravljanje kvaliteta ` ivota u zajednici, doprinos ostvarivanju prava, ili
neposrednom u~e{}u gra|ana i gra|anki u odlu~ivanju o svim bitnim pitanjima za ìvot zajednice,
suprotstavljanje predrasudama, preventivne aktivnosti u odre|enim oblastima i ~itav niz drugih
10
aktivnosti, doprinose postizanju ciljeva. Udruènja gra|ana i gra|anki obi~no deluju u oblastima u
URADI ONO [
kojima dràva nije obezbedila najadekvatnije na~ine re{avanja problema, nije prepoznala potrebe
odre|enih grupa, nije ponudila adekvatne na~ine za pruànje specifi~nih usluga. Naj~e{}i razlozi
neadekvatnosti uprave i adminsitracije nalaze se u nepoznavanju potreba i specifi~nih na~ina
njihovog zadovoljavanja za pojedine grupe u zajednici: nacionalne, verske i kulturne grupe,
pripadnike razli~ite starosne dobi, razli~itog pola, zdravstvenog statusa i sli~no, ili u nepostojanju
adekvatnih mehanizama u~e{}a pojedinaca ili grupa u odlu~ivanju, posebno onih koji nemaju
dovoljno dru{tvene mo}i.
Udruènja gra|ana mogu ponuditi alternativne, bolje na~ine kojima bi se omogu}ilo u~e{}e svih.
Stoga su autenti~ne, neprofitne organizacije koje okupljaju gra|ane i gra|anke oko odre|enih
vrednosti ili tema veoma zna~ajne za razvoj zajednice, javnosti i javne svesti. Tako|e, dobrovoljni
TO MO@E[, ONIM [
(volonterski) rad, osim { to deluje efikasno i re{ava mnoge probleme u zajednici, doprinosi stvaranju
dru{tvene kohezije.
11
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
12
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 2
uklju~enost u
aktivnosti u zajednici
ZA[TO GRA\ANI I GRA\ANKE UÊSTVUJU U AKCIJAMA U ZAJEDNICI
RAZLIÎTI OBLICI UKLJUÊNOSTI
KAKO MOTIVISATI ZA UÊ[]E U AKCIJAMA
USPOSTAVITI I ODR@ATI KONTAKTE
ULOGA ORGANIZACIJA I NEFORMALNIH GRUPA
PREPORUKE IZ ISKUSTVA
13
UKLJUÊNOST U AKTIVNOSTI U ZAJEDNICI
Zajednicu ~ine ljudi koji joj pripadaju, a njen razvoj u velikoj meri zavisi od njihove spremnosti da se uklju~e
u odlu~ivanje i aktivnosti. Uklju~enost, u~e{}e zajednice, u kontekstu ovog priru~nika, podrazumeva
dobrovoljne aktivnosti gra|ana i gra|anki, organizovane kroz formalne i neformalne inicijative, na
lokalnom nivou. U~estvovanje (participacija) gra|ana i gra|anki podrazumeva da oni nisu pasivni posma-
tra~i, ili samo upoznati sa g otovim odlukama, izvr{ioci planova, ili samo korisnici isplaniranih usluga i
aktivnosti, ve} da aktivno doprinose re{avanju problema na osnovu informacija koje su dobijene od vlasti
i drugih partnera, u~e{}em u planiranju, odlu~ivanju, sprovo|enju i proceni postignutih efekata.
ZA[TO GRA\ANI I GRA\ANKE UÊSTVUJU U AKCIJAMA U ZAJEDNICI

Pretpostavka da su ~lanovi zajednice najbolji poznavaoci vlastitih problema, kao i da su najzaintereso-
vaniji za njihovo re{avanje, u osnovi je motiva za uklju~ivanje. Kori{}enjem lokalnih znanja i iskusta-
va uve}ava se ose}anje odgovornosti i ` elja da aktivnost uspe. Odrìvost rezultata se obezbe|uje i
kroz razvoj ose}anja zajedni{tva - grade se harmoni~niji odnosi me|u ljudima, razvija doìvljaj pri-
TO MO@E[, ONIM [
padnosti i me|usobne povezanosti. Planovi i aktivnosti bolje odgovaraju potrebama i ` eljama ljudi
iz zajednice, odraàvaju}i i potrebe specifi~nih grupa. Ve}i broj u~esnika/u~esnica doprinosi ve}oj
produkciji kreativnih ideja, koje i kada nisu ostvarive u odre|enom trenutku, mogu da usmere zajed-
nicu ka dugoro~nim ciljevima, stvaraju}i viziju budu}eg stanja. U~e{}e velikog broja ljudi daje priliku
da se otvoreno razgovara o neslaganjima, razlikama u potrebama i stavovima. Ljudi u~e da sukobi
predstavljaju prirodan deo razmene i zajedni~kog ` ivota, da su izazov i mogu}nost za uspostavaljan-
je boljih odnosa i iznalaènje re{enja koja bi zadovoljila sve, a ne problem koji treba g
urati pod tepih.
U tom procesu, ako je dobro vo|en, zajednica u~i konstruktivnim na~inim komuniciranja i dogo-
varanja. Pozitivna iskustva - re{eni sukobi, izazvane promene, postignuti uspeh - dodatno motivi{u
ljude da se angaùju i doprinose da se pridruè i oni koji su na po~etku sumnjali u mogu}nost
u~e{}a i promena. Dobrovoljno (volontersko) u~e{}e gra|ana i gra|anki stvara i individulni doìvljaj
snage za pokretanje promena i kontrolisanje kvaliteta vlastitog ` ivota.
[ TA DOBIJAJU ZAJEDNICA I UDRUÈNJE ve}im uklju~ivanjem gra|ana

URADI ONO [
Udruènja gra|ana i neformalne grupe mogu da olak{aju gra|anima uklju~ivanje u aktivnosti u

zajednici, te da pospe{e njihov uticaj na vlastite ` ivote i razvoj zajednice.
Ljudi na ovaj na~in u~e da:
- u~estvuju u oblikovanju i razvoju zajednice na neposredan na~in i pove}avaju uticaj u odno-
su na lokalne vlasti
- razumeju potrebe i probleme svojih sugra|ana, posebno pojedinih grupa za ~ije potrebe do
tada nisu znali, ili ih nisu prepoznavali, na primer, potrebe osoba sa razli~itim vrstama invalidite-
ta, etni~kih ili verskih grupa, starih, mladih, ` ena... stvaraju}i, na taj na~in, nove vrednosti, ali i
nove veze u zajednici
- imaju doìvljaj vlasni{tva, uve}avaju spremnost da sa~uvaju ostvareno i spremnost da
u~estvuju u budu}im aktivnostima.
Zauzvrat, udruènja i grupe gra|ana ostvaruju:
- izvo|enje aktivnosti za koje nedostaju kapaciteti ili sredstva, ali i mogu}nost postizanja vi{e od
planiranog,
- vidljivost, prepoznatljivost, ugled i uticaj u zajednici, { to omogu}ava lak{e organizovanje
budu}ih akcija, pridobijanje razli~itih vidova podr{ke, ili vr{enje zna~ajnijeg uticaja.
14
RAZLIÎTI OBLICI UKLJUÊNOSTI
URADI ONO [
Uklju~enost gra|ana i gra|anki moè biti razli~itih oblika i nivoa. Izbor na~ina uklju~ivanja odredi}e
mogu}nost obuhvata (veli~ine grupe) ili intenzitet i dubinu u~e{}a u procesu.
Pore|ani po sledu, u odnosu na:
- obuhvat grupe - od naj{ireg do najuèg,
- intenzitet/dubinu u~e{}a - od manjeg do najintenzivnijeg,
naj~e{}e vrste i oblici uklju~ivanja gra|ana i gra|anki su:
TO MO@E[, ONIM [
Odred izvi|a~a, Ni{

Obave{ tavanje (informisanje) javnosti je preduslov u~estvovanja. Komunikacija izme|u onih koji
imaju nameru da planiraju i sprovode aktivnosti u zajednici i javnosti ne treba da bude samo
informisanje o odlukama, ve} obave{tavanje o mogu}nostima da se aktivno u~estvuje. Forme
obave{tavanja mogu biti razli~ite: od izjava za javnost, konferencije za { tampu, medijskih izve{taja,
internet prezentacija, oglasnih tabli, uli~nih doga|aja, do direknih razgovora... i zavise od
mogu}nosti organizacije i zajednice.
Konsultacije sa gra|anima i gra|ankama, organizovan razgovor izme|u planera i javnosti, sluè

identifikovanju va`nih pitanja, prikupljanju informacija. One mogu da stvore uslove za odlu~ivanje ili
izbor prioriteta. Forme konsultovanja mogu biti razli~ite - organizovanje javnih rasprava, radionica,
o
tvorene ku}e, zborovi, sastanci zainteresovanih grupa... do ispitivanja javnog mnjenja, a zavise od
cijeva i mogu}nosti organizacija i zajednice.
Analize, sugestije i komentari uvaàvaju povratne informacije i mi{ljenja gra|ana i gra|anki u vezi sa
na~injenim planovima i izabranim na~inima re{avanja problema u zajednici. Komentari i sugestije
gra|ana i gra|anki mogu da uti~u na korigovanje po~etnih planova u cilju postizanja efektivnosti i
efikasnosti. Ovaj postupak pokazuje da organizatori promene nisu izolovana grupa ljudi, ve} deo
zajednice, koji uvaàva mi{ljenja svih. Forme prikupljanja povratnih informacija su mnogobrojne,
sli~ne konsultacijama.
Zajedni~ko planiranje podrazumeva direktno uklju~ivanje gra|ana i gra|anki, ili predstavnika

razli~itih grupa, u planiranje re{enja za razli~ita pitanja u zajednici. Organizatori dele odgovornost za
planiranje, izvo|enje i ostvarivanje rezultata, kao i za re{avanje sloènih i/ili spornih pitanja, sa
gra|anima ili njihovim predstavnicima. Forme zajedni~kog planiranja su razli~ite - od uklju~ivanja
15
stru~njaka, uprave, privrednika, osoba i grupa koje imaju razli~ite ve{tine, znanja i sredstva, do formi-
ranja razli~itih savetodavnih tela i organizovanja procesa pregovaranja, dijaloga, medijacije.
Sprovo|enje aktivnosti podrazumeva aktivno uklju~ivanje ~lanova zajednice, a neposredno dopri-

nosi stvranju ose}anja v lasni{tva nad postignutim rezultatima, kao i dugoro~no boljem odnosu zajed-
nice prema ostvarenim promenama.
Kontrola i procena rezultata podrazumeva da su ljudi iz zajednice, ili njihovi predstavnici, uklju~eni
u pra}enje sprovo|enja svih planiranih aktivnosti, da su sistematski i organizovano obave{tavani, te
da su informacije, uklju~uju}i i finansijske, dostupne javnosti. Tako|e, to podrazumeva da su ljudi
pitani za mi{ljenje o ostvarenim efektima i mogu}im uticajima izvedenih aktivnosti pozitivnim i ne-
gativnim. Povratna informacija o obavljenim aktivnostima, ocena njihove vrednosti za zajednicu, kao
i svi dodatni komentari, dobra su prilika da organizatori aktivnosti u~e iz prakse.
Namera da se obezbedi u~e{}e gra|ana i gra|anki u aktivnostima koje se izvode u zajednici, kako
bi se obezbedila njihova relevantnost i postigli ve}i efekti, zajedni~ka je svim opisanim oblicima.
Razliku ~ini obuhvat ({irina) uklju~enosti gra|ana i gra|anki u planove i akcije u zajednici. Ona direk-
tno zavisi od namere, a odre|ena je izabranim formama (na~inima) uklju~ivanja. Obuhvat u~esnika
je povezan sa intenzitetom uklju~enosti. Po pravilu, pojedinci, timovi i male grupe intenzivnije i na
vi{e nivoa u~estvuju od velikih grupa, ili u odnosu na sve ~lanove zajednice. Shema koja sledi
prikazuje odnos { irine i intenziteta uklju~enosti gra|ana i gra|anki u aktivnosti zajednice:
TO MO@E[, ONIM [
URADI ONO [
16
KAKO MOTIVISATI ZA UÊ[]E U AKCIJAMA
URADI ONO [
Motivacija gra|ana i gra|anki zavisi}e od razli~itih faktora, ali ~esto i od vrste akcija. O~ekuje se ve}a
motivacija za u~e{}e:
- u aktivnostima koje su li~no (individualno) va`ne, ~ija realizacija moè imati uticaja na vlastiti
ìvot, ili }e pozitivno uticati na druge ljude do kojih im je stalo (na primer, roditelji ~esto
u~estvuju u akcijama koje se odnose na decu...),
- ako je problem vaàn za zajednicu, ili ako se sa re{avanjem problema ne moè odlagati,
- kada znaju da }e njihov doprinos dovesti do pozitivne promene,
- ako su rezultati aktivnosti realni, vidljivi i imaju dugoro~ne efekte za zajednicu.
Ve}a motivacija za u~e{}e postiè se i kada se planiranim aktivnostima odgovora na konkretne
TO MO@E[, ONIM [
potrebe ljudi:
- da se bude koristan ili vaàn ~lan zajednice,
- da se ostvari po{tovanje od ~lanova zajednice, ili dobije priznanje,
- da se uspostave nova poznanstva, odnosi i veze,
- da se steknu nova iskustva, znanja, ve{tine,
- da se ostvari mogu}nost korisnog provo|enja slobodnog vremena,
- ` elja i spremnost da se pomogne osobama, grupama ili zajednici,
- zadovoljstvo od postignutih rezultata.
USPOSTAVITI I ODR@ATI KONTAKTE

Udruènja gra|ana i neformalne grupe nalaze razli~ite na~ine da uspostave odnose sa ljudima u
zajednici, da ih informi{u, ali i da im omogu}e da se pridruè i uklju~e. Tom procesu doprinosi:
- uspostavljanje i odràvanje neposrednih kontakata sa potencijalnim u~esnicima,

- dostupnost udruènja i ~lanova (gra|ani znaju {ta, gde i kada organizacija radi,
ko moè biti kontaktiran, koji su na~ini uklju~ivanja zainteresovanih u aktivnosti),
- javnost ciljeva, planova i na~ina sprovo|enja akcije (svim ~lanovima zajednice treba da bude
dostupno i jasno za{to i { ta organizacija radi, te { ta se ` eli posti}i).
Odràvanje uspostavljenih odnosa traì od organizatora ostajanje u kontaktima sa u~esnicima i posle

zavr{ene akcije, zahvaljivanje za uloèno vreme, znanje, novac i redovno informisanje o svim
budu}im akcijama. U~esnici ostaju motivisani za nove aktivnosti ako imaju prilike da budu saslu{ani,
da odlu~uju, realizuju, procenjuju rezultate i ako se razvije doìvljaj va`nosti i pripadanja.
PREPORUKE IZ ISKUSTVA
Proces aktivnog uklju~ivanja gra|ana i gra|anki u razvoj zajednice nije jednostavan i ne moè biti u
potpunosti predvi|en i projektovan. Neohodna je otvorenost, fleksibilnost i osetljivost predstavnika
organizacija i inicijativa, kao i spremnost na posmatranje, promene i dodatne impulse.
Ne postoji model primenljiv u svim zajednicama - ali postoje primeri dobre prakse. Iz njihove analize
i uz adaptaciju na lokalni kontekst, moè se dosta nau~iti. Neke od nau~enih lekcija su rezultat
dosada{njih praksi:
Tra` iti lokalna re{ enja - svaka zajednica je kombinacija lokalnih kultura, resursa, specifi~nosti ljudi, te
se to mora uzeti u obzir prilikom rada.
Postepen pristup - niz inicijativa, mali koraci, razvoj ume}a i samopouzdanja doprinose razvoju.
17
Konkretne, svrsishodne aktivnosti - vi{e { ansi za uspeh ima}e aktivnosti koje mogu dovesti do stvarne
koristi za ljude.
Vo|stvo i jasna vizija - jasan doìvljaj postojanja smera akcije ({ta se ` eli posti}i, za{to i kako), kao i
delotvorne vo|e koje prenose viziju i uvaàvaju u~esnike - doprinose motivaciji.
Lokalna partnerstva i fleksibilnost - razvijanje sardanje, razmene, stalno prisutna spremnost na preispi-
tivanje vlastitih odluka, oslu{kivanje drugih, usagla{avanje i traènje zajedni~ke koristi, obezbedi}e
uklju~enost svih.
Odr` iv razvoj - uklju~ivanje lokalnih resursa, ali i njihovo odgovorno kori{}enje, doprine}e razvoju
zajednice i manjoj zavisnosti od s poljnih faktora odlu~ivanja i sredstava.
Volonterski rad - spremnost da se uloì rad, vreme, znanja, sredstva u aktivnosti koje ostvaruju op{te
vrednosti, doprinose dobrobiti svih, stvaraju dru{tveni kapital zajednice, garantuju uspeh u razvoju
zajednice.
TO MO@E[, ONIM [
URADI ONO [
18
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 3
informisanje
gra|ana i gra|anki
IZABRANE TEHNIKE INFORMISANJA GRA\ANA I GRA\ANKI
- Direktni kontakt
- Informisanje javnosti u akcijama na ulici
- Rad sa partnerima i grupama na informisanju javnosti
- Uklju~ivanje dece
19
INFORMISANJE GRA\ANA I GRA\ANKI
Informisanje omogu}ava da se dobiju adekvatni podaci o problemu, podstakne razumevanje nje-

gove va`nosti, inicira u~e{}e u planiranju, postavljanju ciljeva, traènju re{enja, otkrivanju resursa,
izvo|enju akcija, kao i da se sagledaju postignu}a i budu}i planovi. Sredstva javnog informisanja
mogu zna~ajno da olak{aju ovaj korak i da omogu}e ve}i obuhvat pradstavnika zajednice, ali iskus-
tva govore da su direktni kontakti sa ljudima nezamenljivi u naporima da se oni/one aktivno uklju~e
u ìvot zajednice.
Izbor na~ina informisanja gra|ana i gra|anki o problemima i aktivnostima u zajednici zavisi od cilja:
obave{tavanje ljudi o projektu, pozivanje da prisustvuju odre|enom doga|aju, mobilisanje za akci-
ju, i sli~no. Isto tako, va`no je znati koje metode informisanja su uobi~ajene u zajednici - organizaci-
ja moè da koristi poznate metode, ili moè da odabere novu i neuobi~ajenu metodu, koja moè da
p
rodrma i pokrene na akciju.
Neka iskustva ukazuju da se ve}a efikasnost postiè upotrebom vi{e informativnih tehnika istovre-
meno, dok druga potvr|uju korisnost kontinuiranog informisanja upotrebom razli~itih na~ina, jedan
za drugim.
TO MO@E[, ONIM [
Organizacija moè istovremeno, ili jednu za drugom, koristiti razli~ite na~ine informisanja javnosti:
- li~ne posete pojedincima i udruènjima,
- punkt za informacije postavljen na prometnom mestu sa osobom/ama koja/e daje/u
informacije prolaznicima,
- izlo`ba sa ili bez aktivnog u~e{}a osoba iz organizacije,
- ubacivanje pisama u po{tanske sandu~i}e,
- posteri - jednostavno i zanimljivo dizajnirani,
- ~lanci u lokalnoj {tampi - saop{tenja, prilozi, dnevne novosti,
- obave{tenja na oglasnoj tabli gradske vlade,
- reklame i intervjui na lokalnoj radio ili TV stanici,
- neformalni sastanci uz kafu sa onim ciljnim grupama do kojih se te{ko dopire,
- obilasci o d vrata do vrata.
Bez obziza na na~in/e za koji/e se opredeli, organizacija treba da pripremi:

- jasne, kratke i jednostavne informacije,
- lako ~itljive i dostupne,
URADI ONO [
- informacije koje sadrè jasno iskazane interese/potrebe gra|ana,

- informacije koje mogu da motivi{u/podstaknu u~e{}e i/ili pra}enje akcija.
Neda, Zaje~ar
20
IZABRANE TEHNIKE INFORMISANJA GRA\ANA I GRA\ANKI
URADI ONO [
Direktan kontakt
Li~ni kontakti su uvek efikasni. Pojedina~ni razgovori sa ljudima oduzimaju mnogo vi{e vremena
nego slanje pisama, ali zato ostvaruju potencijalno vi{e efekata. Poseta moè biti po~etak uspostav-
ljanja odnosa koji }e ja~ati tokom sprovo|enja aktivnosti. Naravno, broj i vrste individualnih poseta
zavisi}e od vremena, budèta, broja i ve{tina ~lanova organizacije. Zato se u svakom konkretnom
slu~aju odre|uju prioritetne posete, odnosno biraju institucije i ljudi koji }e biti li~no kontaktirani.
Spalene Porici park - u ovom malom mestu od 1 200 stanovnika informacije se naj~e{}e
prenose usmeno, od jedne do druge osobe. Organizacija koja je nameravala da
TO MO@E[, ONIM [
zapo~ne ure|ivanje parka, pored { tampanog materijala, iskoristila je ovo saznanje da
organizuje grupu studenata koja bi direktno razgovarala sa me{tanima. Na sastanku za
planiranje pojavilo se 40 osoba. Nedelju dana pre izgradnje parka, studenti su i{li o d
vrata do vrata, razgovarali sa ljudima o izgradnji parka i pozvali ih da se priklju~e i pone-
su svoj alat. Na akciji se pojavilo 120 ljudi, ili 10% stanovnika ovog mesta.
Informisanje javnosti u akcijama na ulici

Bilo koja akcija na ulici privla~i pa`nju prolaznika i moè biti efikasno sredstvo informisanja o projek-
tu, ili nastupaju}oj aktivnosti. Akcija informisanja moè biti sasvim jednostavna, na primer, postavlja-
nje punkta za informacije na uglu najprometnije ulice uz distribuciju letaka. Ona, isto tako, moè biti
i veoma sloèna, na primer, p ozori{te na ulici. Punkt postavljen na uli~nom va{aru tako|e moè biti
dobar na~in i mesto za informisanje ljudi. Prilika da gra|ani probaju ili u~e neku od aktivnosti moè
biti povezana sa podelom informacija o organizaciji i planovima rada.
Uli~na akcija Dan bez automobila - Organizacija je inicirala ovu akciju s ciljem podiza-
nja svesti o alternativnim na~inima saobra}aja, kao { to je biciklizam. Predvi|ena je bicik-

listi~ka parada kroz grad koja bi se zavr{ila na praznom parkingu, gde je organizovan
informativni punkt i konferencija za { tampu. Ideja je bila da se pokaè korist od
kori{}enja alternativnih prevoznih sredstava, te da se pozovu gra|ani da u~estvuju u
pripremi gradske studije o biciklizmu. Novinari su snimali ceo doga|aj.
Rad sa partnerima i grupama na informisanju javnosti

Partneri koji ` ele da u ime, ili sa organizacijom, informi{u svoje ~lanove ili javnost o aktivnostima orga-
nizacije, mogu doprineti ostvarivanju boljih efekata, posebno ako ve} uìvaju poverenje ili ugled u
zajednici. Na primer, direktor {kole moè u ime organizacije informisati nastavnike i u~enike o
aktivnostima, odbornik moè informisati gradsko ve}e, radnici mogu informisati penzionere svoje
firme, itd.
Uklju~ivanje dece
Jedna od prednosti uklju~ivanja { kola, dece, ili omladine u aktivnosti je ~injenica da preko dece
obi~no bivaju uklju~eni i roditelji. Organizacija moè zapo~eti neku aktivnost sa decom, a onda
z aduìti roditelje da nastave istu, ili sli~ne aktivnosti. I drugi na~ini informisanja, koji motivi{u rodite-
lje, su dobrodo{li - organizovanje takmi~enja, podele nagrada na zajedni~kim sastancima, izlo`be ili
pozori{ne predstave za roditelje, itd.
Valasske Mezirici - U ovom mestu je organizovano niz okruglih stolova za decu od 8 do

14 godina na kojima se razgovaralo o prirodi i problemima koji su uo~eni u gradu.
Deca su davala svoje predloge za re{avanje odre|enih problema, ali su bila zaduèna
da porazgovaraju sa svojim roditeljima o identifikovanim problemima. Organizacija je
pomogla da se svi problemi i predloèna re{enja organizuju u kratku predstavu, koja je
izvedena na sastanku sa gradskim vlastima.
21
Kombinovanje razli~itih metoda
Pilsen park - Organizacija je zapo~ela opse`nu promotivnu kampanju da bi obavestila

gra|ane o izgradnji parka. Preko lokalnih novina podeljena je krakta anketa ~iji je cilj
bio da se proceni zainteresovanost me{tana da postanu doma}ini projekta.
Organizacija je podelila 2 000 lifleta, otvorila veb-sajt, pojavljivala se u radio-emisijama
i pisala ~lanke za lokalne novine. Posle mesec dana prikupljeni su predlozi za lokaciju
parka. Rezultati su objavljeni u novinama.
U slede}oj fazi me{tani su pozvani na s astanak planiranja. Organizacija je uloìla
mnogo napora da okupi {to ve}i broj ljudi - poslata su pisma svima koji su popunili
anketu, podeljeno je jo{ 3 500 letaka, napravljena su saop{tenja za medije i organizo-
vano je likovno takmi~enje u {koli. Tako|e, po jedan predstavnik svake zgrade u
okruènju budu}eg parka, obavestio je sve stanare o sastanku. Mesec dana pre
doga|aja, organizacija je svake subote postavljala punkt za podelu letaka u lokalnoj
samousluzi.
Dunavski venac, Palilula, Beograd - Gra|anska inicijativa Dunavski venac posve}ena je

re{avanju ` ivotnih problema gra|ana na podru~ju leve obale Dunava grada Beograda
(opt{ina Palilula), na kojem ima 11 naselja sa oko 80 000 stanovnika. Da bi se iniciralo
aktivno u~e{}e gra|ana i gra|anki u lokalnim akcijama pobolj{avanja ` ivotnih uslova,
organizovano je 11 sastanaka (u svakom naselju po jedno) sa oko 400 me{tana, na koji-
TO MO@E[, ONIM [
ma su prikupljane ideje o prioritetima i mogu}im akcijama. Najpre su gra|ani/ke lep-

ljenjem plakata, nekoliko dana pre sastanka, obave{tavani o doga|aju. Na svakom sas-
tanku, gra|ani/ke su razgovarali o problemu i izlistavali ideje, a zatim birali prioritete.
Organizacija je primetila da je posle "dugog vremena centralizma i praznih obe}anja,

te{ko, za kratko vreme, pokrenuti gra|ane/ke u pravcu samoorganizovanja."
URADI ONO [
22
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 4
identifikovanje
potreba i problema
ZA[TO IDENTIFIKUJEMO I ANALIZIRAMO PROBLEM
FAKTORI KOJI UTIÛ NA ANALIZU PROBLEMA
IZABRANE TEHNIKE ZA IDENTIFIKOVANJE PROBLEMA I POTREBA ZAJEDNICE
- Razgovor sa klju~nim ljudima
- Fokus grupe
- De~je mapiranje
- Ankete i upitnici
23
IDENTIFIKOVANJE POTREBA I PROBLEMA U
ZAJEDNICI
ZA[TO IDENTIFIKUJEMO I ANALIZIRAMO PROBLEM

Ponekad se ~ini da su problemi u zajednici tako vidljivi da nisu potrebne dodatne analize. Iako se spon-
tano mogu javiti ideje o akcijama koje bi doprinele re{avanju, korisno je napraviti analizu problema.
Analiza omogu}ava da se:

- identifikuju sada{nji, realni problemi zajednice, a ne mogu}i ili budu}i,
- izaberu problemi re{ivi u okviru zajednice, a ne oni za ~ije re{avanje su nadle`ni organi na
vi{im nivoima dràvne uprave, ili su neophodni uslovi koji u datom trenutku u zajednici ne
postoje,
- te da se od identifikovanih problema izabere jedan, koji predstavlja prioritet i koji moè da
motivi{e i uklju~i ve}inu ljudi iz zajednice u re{avanje.
Trebalo bi da analiza problema odgovori na pitanja { ta su uzroci, a { ta posledice problema, kao i da

omogu}i izdvajanje bitnih i direktnih uzroka i posledica. Ona pomaè da se sagledaju mogu}a
TO MO@E[, ONIM [
re{enja.
Razmi{ljanje o problemu otkriva - o ~emu je re~, za{to je to va`no, da li je jednako va`no za sve, koje
vrste re{enja su do sada postojale i predlagane, { ta nas brine, ko su ljudi koji se naj~e{}e bave
re{avanjem problema, kakve veze postoje izme|u uzroka problema i onih koji poku{avaju da ih
re{avaju i da li su one delotvorne, da li dovode do pozitivnih pomaka, ili ne. Prikupljene podatke
treba organizovati u jasnu izjavu o problemu i na~inima za njegovo re{avanje - { ta je postoje}e sta-
nje, {ta u tome ta~no èlimo da promenimo i {ta o~ekujemo da }emo posti}i.
FAKTORI KOJI UTIÛ NA ANALIZU PROBLEMA I IZBOR PRIORITETA

Karakteristike okru` enja
Brojne su karakteristike okruènja (konteksta) koje treba imati u vidu kada se planira promena u zajed-
nici, a samo neke od njih su:
- vrednosti, stavovi i obrasci pona{anja karakteristi~ni za ljude u zajednici,
- strategije i aktuelni plan razvoja zajednice, ako postoje,
URADI ONO [
- karakteristike lokalne uprave i administracije (veli~ina, otvorenost, dostupnost, kvalifikacije...),

- karakteristike ustanova i organizacija koje deluju u zajednici (obrazovne, kulturne,
zdravstvene, socijalne, javna preduze}a, udrènja gra|ana, i sl.)
- stanje i razvijenost privrede i ekonomske karakteristike zajednice,
- tehni~ko-tehnolo{ke karakteristike zajednice (infrastruktura, informati~ka razvijenost, zastarela
ili moderna proizvodna tehnika i tehnologija...)
- razli~iti izvori sredstava dostupni zajednici (doma}i i strani donatori, preduzetnici, finansijska
i nefinansijska sredstva...)
- prirodne, geografske karakteristike okruènja,
- demografske karakteristike zajednice (starosna i obrazovna struktura, zaposlenost, mobilnost ...).
Prikupljaju se i analiziraju informacije o relevantnim i bitnim karakteristikama koje direktno uti~u na

problem.
Ako se radi o sveobuhvatnim strate{kim dokumentima onda je broj i vrsta uklju~enih karakteristika
okruènja i broj prikupljenih informacija znatno ve}i. Na primer, kada se pravi plan odrìvog razvoja
zajednice, dakle plan kontinuiranog privrednog i dru{tvenog razvoja, bez { tetnih posledica za
okolinu i prirodne resurse zna~ajne za budu}nost, va`no je uzeti u obzir podatke o svim sektorima,
24
uklju~iti sve aktere zajednice, ali i ukupno nasle|e (prirodno, kulturno, istorijsko i tradicionalno), te
URADI ONO [
napraviti mapu svih resursa - ljudskih, politi~kih, ekonomskih, tehni~ko-tehnolo{kih, prirodnih i sli~no.
Ako je podru~je delovanja grupe ljudi koja namerava da izvede promenu u zajednici malo i
ograni~eno, ve}inu gore pominjanih karakteristika okruènja ne}e biti potrebno pribavljati. Na primer,
ako grupa ljudi planira ure|enje prostora u krugu nekoliko zgrada, va`no je da ima informacije o
strukturi stanovnika u zgradama, njihovim stavovima, obrascima pona{anja, potrebama u odnosu na
prostor oko zgrada, te da razmotri koji izvori sredstava, posebno nefinansijski (materijali, oprema,
dobrovoljni rad) su na raspolaganju. Bilo bi korisno i ako bi se prikupile informacije o mogu}em u~e{}u
javnih preduze}a, posebno onih koja su zaduèna za izgradnju i ordràvanje javnih prostora, kao i
na~inima u~e{}a gra|ana i gra|anki u odlu~ivanju u vezi sa tim pitanjima. Ostale sloène analize i
informacije ovoj grupi ljudi ne}e biti neophodne za izvo|enje planirane akcije.
TO MO@E[, ONIM [
Potrebe ciljnih i zainteresovanih grupa
Ispitivanje potreba ciljne/ciljnih grupe/a i drugih zainteresovanih strana u zajednici va`ni su elemen-
ti analize problema. Bez podataka o perspektivi i pogledu na problem, kao i podataka o potrebama
i interesima ciljne grupe i drugih zainteresovanih grupa, ponu|ena re{enja ne}e ostvariti sve o~eki-
vane efekte i uticaje.
Ako ciljne i zainteresovane grupe nisu direktno uklju~ene u proces identifikovanja i razumevanja uzro-
ka i posledica odre|enog problema, organizatori aktivnosti, uz najbolje namere, mogu napraviti
ozbiljne previde. Od karakteristika ciljne i zainteresovanih grupa zavisi}e, ne samo kako se problem
sagledava, nego i koja re{enja se smatraju poèljnim, na koje resurse zajednice se moè ra~unati, ho}e
li ostvareni rezultati biti doìvljeni kao vlasni{tvo zajednice i omogu}iti dugoro~nije promene u njoj.
Razmatraju}i probleme zajednice, organizacija ne sme da izgubi iz vida da svaki problem ima razli~ito
zna~enje i razli~ite posledice u odnosu na razli~ite grupe ljudi, ustanove i organizacije. Na primer,
kada organizacija ` eli da unapredi poloàj starih ljudi u zajednici, ili za njih osmisli na~ine korisnog

provo|enje slobodnog vremena, nije dovoljno ako se samo prikupe podaci o procentualnoj zastu-
pljenosti starih osoba, ili podaci o p
onudi aktivnosti za stara lica u zajednici, da bi se planirala akcija.
Ispitivanje potreba starih lica i njihovo direktno uklju~ivanje u identifikovanje problema, uzroka i
posledica nastalih problema, a zatim izbor prioriteta i povezivanje sa ostalim karakteristikama kontek-
sta i potrebama drugih zainteresovanih grupa, stvori}e mogu}nost da se izaberu relevantne i rea-
listi~ne aktivnosti.
Dunavski venac, Palilula, Beograd
Interesovanja i kapaciteti organizacije/grupe

Za{to organizacija ` eli da se bavi re{avanjem ba{ tog problema? Neke organizacije, posebno ako su
formalne/registrovane, definisale su svrhu svog postojanja, op{te ciljeve svog delovanja i glavne
aktivnosti kojima }e se baviti. Organizacija }e odrediti veli~inu i obim svojih aktivnosti u odnosu na
25
vlastite karakteristike - broj i strukturu ~lanova, resurse kojima raspolaè, oblast interesovanja.
Pretpostavka je da }e se organizacija lak{e nositi sa problemom i bolje realizovati aktivnosti koje su u

vezi sa njenim osnovnim ciljevima, opredeljenjem i karakteristikama. Neformalne grupe gra|ana,
koje zapo~inju aktivno bavljenje problemom u zajednici, tako|e treba da imaju u vidu vlastita
interesovanja, ali i resurse od slobodnog vremena, koje je na raspolaganju ljudima na ~ije se u~e{}e
ra~una, do posedovanja specifi~nih znanja i ve{tina koje }e biti neophodne za realizaciju planova.
Postavljanje i izbor razumnog obima problema olak{ava postavljanje realisti~kih ciljeva, izbor adek-
vatnih aktivnosti, organizovanje njihovog sprovo|enja ili nabavku neophodnih sredstava. Analiza
problema treba da omogu}i da se izabere problem na koji je stvarno mogu}e uticati.
IZABRANE TEHNIKE ZA IDENTIFIKOVANJE PROBLEMA I POTREBA ZAJEDNICE

Da bi se u poznao problem i da bi se do{lo do pouzdanih podataka o njemu, va`no je koristiti razli~ite
izvore informacija, od kojih su neki lako dostupni, a neke treba stvarati. Od raspoloìvih resursa orga-
nizacije ili grupe gra|ana, cilja aktivnosti i karakteristika zajednice, zavisi}e izbor izvora i obima infor-
macija. Mogu se koristiti:
- statisti~ka evidencija i dokumentacija razli~itih institucija,
- strate{ki dokumenti - planovi razvoja, reformski programi, ili razvojni planovi pojedinih
TO MO@E[, ONIM [
ustanova i organizacija,
- rezultati istraìvanja i analiza,
- podaci skupljeni neposrednim posmatranjem pojava,
- iskustva i stavovi ~lanova organizacije gra|ana i gra|anki.
- studije slu~aja.
Organizacije, a posebno grupe zainteresovanih gra|ana i gra|anki, nisu i straìva~ki instituti. Va`no
je prikupiti bitne informacije, a ne napraviti o
pse`nu istraìva~ku studiju.
Razgovori s klju~nim ljudima

Ovom tehnikom se poku{ava o slu{kivanje zajednice kroz neformalne razgovore sa klju~nim pred-
stavnicima. Sagovornici su formalne i neformalne v o|e u zajednici, predstavnici razli~itih slojeva,
kako bi se obezbedio { irok spektar mi{ljenja zajednice. Od veli~ine zajednice, ili teme o kojoj se raz-
govara, zavisi}e broj sagovornika, ali se on ~esto kre}e izme|u 8 i 12 osoba. Iako se radi o neformal-
nim razgovorima, trebalo bi da oni obuhvate jednoobrazan spisak osnovnih pitanja, da bi se mi{lje-
nja i odgovori lak{e procenjivali i upore|ivali. Ova tehnika omogu}ava upoznavanje sa mi{ljenjem
URADI ONO [
zajednice o va`nim pitanjima, a istovremeno, pruà {ansu ~lanovima zajednice da se upoznaju sa

organizacijom, njenim vrednostima, ciljevima i aktivnostima. Dakle, osim prikupljanja informacija o
problemima i potrebama zajednice, razgovori doprinose upoznavanju i izgradnji poverenja.
Udruènje dobrotvornik iz Stare Stresovice - Organizacija je nastojala da uklju~i me{tane

u obnovu istorijskih vrednosti od uni{tenja modernom gradnjom. Vo|eni su razgovori
sa klju~nim ljudima u zajednici da bi se saznalo { ta misle o promenama koje se
de{avaju, i na koji na~in bi èleli da se pozabave njima. Osim prikupljanja va`nih infor-
macija, razgovori su doprineli stvaranju poverenja izme|u organizacije i predstavnika
zajednice, jer je poklonjena pa`nja svakom pojedincu sa kojim je razgovarano.
Fokus grupe
Prednost tehnike fokus grupa ogleda se u ~injenici da ona ne zahteva velika finansijska sredstva,
a obezbe|uje da se, u relativno kratkom vremenskom roku, do|e do vrednih informacija o
stavovima javnog mnjenja. U osnovi, radi se o grupnom razgovoru sa oko 4 do najvi{e 12,
pa`ljivo odabranih, pojedinaca (formalne i neformalne vo|e u zajednici, predstavnici razli~itih
sektora i grupa). Voditelj (facilitator) grupnog razgovora obja{njava svrhu sastanka, obrazlaè
26
za{to je va`no da se ~uje mi{ljenje svih u~esnika, kao i na koji na~in }e dobijene informacije biti
URADI ONO [
uzete u obzir. Razgovor se vodi prema unapred utvr|enoj strukturi i pravilima. Uloga voditelja
izuzetno je va`na. On/ona vodi razgovor tako da u~esnici/e ostanu fokusirani na temu razgovora,
istovremeno stvaraju}i mogu}nosti jednakog u~e{}a - podsti~e manje govorljive da iznesu svoje
mi{ljenje i vodi ra~una da a ktivniji ne dominiraju razgovorom, name}u}i svoja mi{ljenja. Va`no je
imati u vidu i sklonost ve}ine ljudi da u grupi iznose druga~ije, modifikovano mi{ljenje. Upravo iz
tog razloga, trebalo bi pa`ljivo razmotriti sasatav fokus grupe, ili mogu}nost da se po~etni razgovori
obave individualno, a kasnije, ili u toku projekta/procesa, da se pre|e na grupne razgovore.
De~ja fokus grupa u Valasske Mezirici Organizacija koja se bavi za{titom divljih
` ivotinjskih vrsta i o~uvanjem prirode, u saradnji sa gradskom vlasti, organizovala je
de~je i omladinske fokus grupe da bi problem o~uvanja prirode u~inila vidljivijim i
TO MO@E[, ONIM [
pozabavila se njime. Deca i omladina su iznosila probleme koje su uo~ila - nedostatak
zelenila, ugroène ` ivotinjske vrste, ` ivotinje besku}nike, divlje deponije i sme}e na
ulici... Organizacija je rezultate razgovora sa decom i omladinom, uz foto
dokumentaciju, dostavila gradskoj vlasti. Posle toga je organizovan sastanak sa
gradona~elnikom i funkcionerima u razli~itim javnim sektorima, na kom je razgovarano
o problemima i mogu}im re{enjima.
Stablo, Kragujevac - Organizacija koja se bavi integracijom romske populacije u

zajednicu organizovala je veci broj fokus grupa sa predstavnicima romskih naselja,
direktorima osnovnih {kola i predstavnicima lokalne zajednice. Najpre su u~esnici,
predstavnici romskih naselja, izneli brojne probleme sa kojima se suo~avaju ìve}i u
naseljima - nedostatak infrastrukture, nehigijenske uslove ìvota, izolovanost,
nedostatak informacija, malu uklju~enost dece u redovni obrazovni sistem... Zatim su
organizovane fokus grupe sa direktorima {kola i predstavnicima lokalne uprave da bi se
ustanovilo kako oni vide probleme Roma, ali i koja re{enja mogu da ponude.
Organizacija je sumirala sve probleme romske zajednice i predloge za re{enja lokalne
uprave. Direktni rezultat razgovora bila je ponuda da organizacija sara|uje na

obrazovnim programima u osnovnim i srednjim {kolama u Kragujevcu, kako bi se
obezbedila uklju~enost romske dece u redovan obrazovni sistem.
De~je mapiranje
Uklju~ivanje dece u proces planiranja, rada i razvoja zajednice moè biti od vi{estruke koristi, a
priznanje va`nosti i vrednosti mi{ljenja i opaànja dece, razvojno su zna~ajni. Uklju~ivanje dece ~esto
dovodi do uklju~enja njihovih roditelja, { to moè biti manipulacija, ali neosporno korisna.
U ~emu se sastoji ova tehnika Od dece se traì da s tave na papir svoje vi|enje nekog kraja, sela,
prostora, { kole i problema u vezi sa tim prostorom. Ova aktivnost moè biti izvo|ena na razli~ite
na~ine. Moè se postaviti velika mapa odre|enog prostora na pod. Od dece se traì da obeleàvaju
odre|ene delove, krajeve, oblasti i da navedu probleme koje imaju u tim prostorima, ili aktivnosti koje
bi trebalo preduzeti tako da im prostori budu pristupa~niji, korisniji, bezbedniji i sl. Pre ove vrste
m
apiranja prostora korisno je pro{etati sa decom i razgledati odre|eni kraj, kako bi postupak bio { to
konkretniji.
U drugoj varijanti ove aktivnosti deca obeleàvaju odre|eni put (trasu), na primer, put od ku}e do
{ kole, ili od { kole do sportskog igrali{ta, parka... ili izme|u dva mesta. U razgovoru se identifikuju
problemati~na pitanja, na primer, pote{ko}e sa prelaènjem ulice, zarastao park, nepristupa~na obala
reke, de~je igrali{te zauzeto parkiranim automobilima, i sl.
Iako se mapiranje p
rirodno vezuje za promene u prostoru, ova tehnika se moè uspe{no primeniti i
na druga pitanja, na primer, na dostupnost usluga i odnos prema korisnicima/cama u razli~itim
institucijama.
Kloboky - Organizacija majki iz Kloboky bila je zabrinuta za bezbednost dece na ulicama.

U saradnji sa { kolama organizovana je { etnja sa decom kroz grad i razgovor o k riti~nim
27
mestima. Zatim su zajedno sa decom radile na obeleàvanju k riti~nih mesta na
mapama velikih razmera. Nekoliko dece i njihovih majki po zavr{etku aktivnosti

prezentovalo je mapu gradskom ve}u. Gradska vlada je preduzela nu`ne korake u
pitanju bezbednosti kretanja dece.
Ankete i upitnici
Anketa ili upitnik mogu biti veoma korisne tehnike dobijanja informacija od velikog broja
~lanova/~lanica zajednice. One doprinose da se upozna trenutno mi{ljenje ljudi u vezi sa odre|enim
pitanjima, ili nijhovo vi|enje vrednosti i na~ina na koje ljudi èle da menjaju trenutno stanje. Na taj
na~in, mogu se prikupiti informacije od ljudi koji obi~no ne dolaze na sastanke i javne razgovore.
Anketiranje se moè sprovesti na razli~ite na~ine - telefonom, li~no/usmeno ili po{tom, u zavisnosti
od vremena, finansijskih, sredstava kojim organizacija raspolaè, vrste pitanja i veli~ine zajednice.
Pa`ljivo planiranje anketnih pitanja u velikoj meri }e olak{ati procene. Nekoliko faktora treba imati u
vidu kod planiranja prikupljanja informacija anketom ili upitnikom:
Da li je anketa najbolja tehnika u odnosu na potrebe i ciljeve

Pre svega, trebalo bi da je jasno koja informacija se traì i na koje na~ine bi mogla da se dobije.
Dakle, da li je anketa zaista najbolji na~in da se dobije ` eljena informacija, ili bi mo`da neka druga
tehnika bila relevantnija i efikasnija
TO MO@E[, ONIM [
Jasna pitanja i fokusiranost na temu ankete

Pitanja u anketi treba sastaviti tako da i zmame odgovor. Istovremeno, u~esnici, a i anketari, ne ` ele
da gube vreme, tako da pitanja treba da budu kratka, jasna i odre|ena, kako bi dovela do dobijanja
upotrebljivih informacija. Iako svaka anketa moè otkriti ~itav niz interesantnih informacija, one ne}e
pomo}i u procesu traènja re{enja, ako nisu relevantne za temu.
Ve` banje anketiranja

Jedan od jednostavnih na~ina pripreme za anketiranje je stavljanje ~lanova organizacije u situaciju
da odgovaraju na predloènu listu pitanja. Ova ve`ba omogu}ava da se sastavi koncizna i razumlji-
va anketa.
Od lakih ka slo` enijim pitanjima

Anketu treba po~eti lakim, direktnim pitanjima, da bi se postepeno pre{lo na sloènija, na primer,
pitanja vezana za opaànja ili mi{ljenja.
Predstavljanje organizacije/anketara
U slu~aju slanja ankete po{tom, uz anketu treba priloìti i propratno pismo koje obja{njava svrhu
URADI ONO [
ankete, opisuje organizaciju koja je sprovodi i na~in na koji }e biti kori{}eni rezultati. Za usmeno
anketiranje, potrebno je smisliti kratko predstavljanje anketara.
Agora Decin - Ova organizacija se specijalizovala za komunikaciju na relaciji gra|ani -

op{tina. Op{tinska vlast je angaòvala Agoru da sprovede anketiranje gra|ana o
zadovoljstvu na~inima na koje su re{ena odre|ena pitanja. Organizacija je osnovala
odbor od predstavnika javnih slu`bi i nevladinih organizacija, ~iji je zadatak bio da
sastavi pitanja. Anketa je reklamirana u lokalnim medijima - novinama, radiju i televiziji,
kao i na posterima. Planirano je da se obavi telefonsko anketiranje i slanje listi}a
po{tom. Telefonsko anketiranje izveo je tim od 40 anketara (radnika u javnim slu`bama
i ~lanova nevladinih organizacija), a prikupljeno je 378 odgovora. Po{tom je poslato 40
000 listi}a sa pitanjima, a op{tini je vra}eno 2 744. [ kolska deca su tako|e popunjavala
listi}e. Rezultati ankete su od{tampani i prezentovani na sastanku na kojem je
prisustvovalo 200 ljudi. Na sastanku su svi problemi zajednice svrstani u 6 oblasti
(saobra}aj, ~isto}a, vizija grada.....). Formirane su grupe od predstavnika javnih slu`bi
i gra|ana,sa zadatkom da obrade pitanja iz svake oblasti. Tokom narednih meseci
radne grupe su odràle ve}i broj sastanaka i izradile akcione planove koji su uru~eni
gradskoj vladi.
28
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 5
mapiranje
resursa zajednice
IZABRANE TEHNIKE MAPIRANJA RESURSA
- Popis lokalnih resursa
- Analiza resursa
-M apiranje strukture mo}i u zajednici
29
MAPIRANJE RESURSA ZAJEDNICE
Mapiranje resursa (sredstava) zajednice se zasniva na pretpostavci da svi ~lanovi zajednice, bez obzi-
ra na starosnu dob, obrazovanje, pol, nacionalnu pripadnost i druge li~ne karakteristike, mogu igra-
ti izuzetno va`nu ulogu u razmatranju i re{avanju lokalnih problema. Va`no je verovati u znanja i ve-
{tine pojedinaca, bez obzira ko su oni. Isto tako, va`no je verovati da }e primena ve{tina i znanja lju-
di iz zajednice oja~ati zajednicu. Na ovim pretpostavkama mogu}e je zasnivati odrìvi razvoj zajed-
nice.
Da bi moglo zapo~eti re{avanje odre|enih problema u zajednici, potrebno je znati kojim resursima
raspolaè zajednica. Mali projekti u zajednici koje podràva BCIF u mnogome zavise od kori{}enja
lokalnih resursa: ljudskih resursa (ve{tina i znanja me{tana), resursa organizacija (potencijali instituci-
ja i organizacija) i resursa u okruènju (prirodna i kulturna bogatstva). Udruènje ili grupa gra|a-
na/gra|anki moè bolje iskoristiti lokalne resurse ako najpre napravi njihov popis, a zatim ih analizi-
ra i odredi njihove me|usobne odnose, kao i odnose sa drugim faktorima koji }e uticati na projekat.
IZABRANE TEHNIKE MAPIRANjA RESURSA

TO MO@E[, ONIM [
Popis lokalnih resursa

Resurse u zajednici moèmo podeliti na razli~ite na~ine. Ovde predloèna podela podrazumeva 3
kategorije:
Ljudski resursi
Ljudi koji ìve u zajednici imaju rezli~ite sposobnosti neophodne za planiranje i sprovo|enje aktivno-
sti. Da bi se ustanovilo kojim resursima raspolaù ljudi u zajednici, potrebno je:
- identifikovati grupe pojedinaca koji poseduju potencijalno korisna znanja, ve{tine i sredstva
(imovinu);
- ustanoviti na koji na~in postoje}a sredstva mogu biti korisna za ciljeve projekta;
- proceniti da li su neophodna detaljnija istraìvanja kapaciteta;
Prikupljaju se slede}e kategorije informacija:
- ve{tine i znanja - popis ve{tina i znanja ste~enih na poslu, kod ku}e, u {koli, itd., kao i
procena prioritetnih ({ta osoba misli, za koju oblast je najstru~nija, odnosno koja su njena
najbolja svojstva);
- ve{tine i znanja delovanja u zajednici - identifikovati da li je osoba bila uklju~ena u rad u
URADI ONO [
zajednici, u koje aktivnosti, kao i u koje aktivnosti bi èlela u budu}nosti da se uklju~i;

- poslovni interes i iskustvo - da li je osoba imala svoj biznis, koja i kakva iskustva ima;
- li~ne informacije - ime, adresa, telefonski broj.
Resursi organizacija
Kapaciteti i resursi organizacija i institucija mogu biti dragoceni za realizaciju aktivnosti u zajednici.
Trebalo bi napraviti popis:
- udruènja - klubovi, lokalna udruènja gra|ana i organizacije mogu ponuditi volontere,
vlastito projektno iskustvo, objekte, opremu, ili kontakte sa drugim relevantnim institucijama
i akterima. Na razli~ite na~ine se mogu prikupiti informacije - pravljenjem spiska svih
udruènja u zajednici, moè se traìti od gra|ana/gra|anki da naprave spiskove udruènja
kojima pripadaju, ili za koja su ~uli/e. Moè se traìti od identifikovanih udruènja, da u
d
rugom krugu na spisak dodaju neka druga udruènja, sli~no formi p aukove mreè. Moè se
pristupiti istraìvanju novinskih oglasa ili lokalnog telefonskog imenika, ili razgovarati sa
op{tinskom upravom, ili predstavnicima drugih ustanova, da bi se do{lo do iscrpnih
spiskova udruènja. Ako se èle detaljne informacije, treba ih kontaktirati.
- ustanove - spisak lokalnih ustanova se moè napraviti na sli~an na~in kao {to je ura|eno sa
udruènjima;
30
- poslovni sektor - ne treba zaboraviti lokalna preduze}a, jer ona mogu odigrati zna~ajnu
URADI ONO [
ulogu u planiranju i sprovo|enju aktivnosti banke, javne slu`be, zadruge, novinske i druge
medijske ku}e, trgovine, zanatske radnje i druga preduze}a.
Okruènje kao resurs

U svakoj zajednici postoje prirodni i ljudskom rukom stvoreni resursi. Ve{tina je u pronalaènju njiho-
ve prave vrednosti, ili promeni njihove namene, od negativne ka pozitivnoj.
Kako koristiti resurse okruènja?
Treba napraviti spisak potencijalnih resursa u okruènju - reke, planine, biljni i ìvotinjski svet, putevi,
zgrade, kulturna bogatstva i sli~no. Zatim, treba razmotriti sve njihove vrednosti i njihovu namenu -
rekreacija, dru{tveni doga|aji, kulturne manifestacije, okupljanja, stani{ta divljih ìvotinja, potencijali
za privredni razvoj, itd. U narednom koraku potencijalne resurse okruènja treba dovesti u vezu sa
TO MO@E[, ONIM [
aktivnostima, ciljevima promene i razvoja zajednice. Nije neophodno da organizacija popisuje i ana-
lizira sve resurse u okruènju. Va`no je izabrati one vrste resursa koji mogu biti relevantni za planira-
ne aktivnosti. Dalja, detaljnija istraìvanja relevantnih resursa mogu biti obavljena razli~itim tehnika-
ma - istraìvanjem dokumenata, analizama na licu mesta, razgovorima, anketiranjem, itd.
Trebon FOKUS - rad sa licima sa invaliditetom: Organizacija je nameravala da pobolj{a

komunikaciju izme|u srednjo{kolaca i osoba sa invaliditetom. Ideja je bila da se smanje
predrasude tako {to }e se osobe sa invaliditetom uklju~iti u rad srednjo{kolskih sekcija -
{kolu keramike i sli~no. Organizacija je imala dobre kontakte sa osobama sa invalidite-
tom, ali ne i bliske odnose sa {kolama. Tako|e, nije imala sredstva kojima bi organizo-
vala aktivnosti koje bi uklju~ile obe grupe.
Najpre su razmotreni ljudski resursi - napravljen je spisak grupa koje bi mogle biti od koristi:
- u~enici srednje {kole keramike
- u~enici srednje {kole ekologije
- u~enici gluma~ke {kole
- nastavnici i direktori tih {kola

- roditelji srednjo{kolaca
- Gospo|a Novak, poznata gradska grn~arka
- Pastor Hruska, koji je zainteresovan za projekat
- glumci amateri
Kada su 3 {kole pokazale interesovanje za projekat, organizacija je obavila sastanke sa
nastavnicima i srednjo{kolcima i napravila dalji p
opis resursa. Obavljeni su razgovori s
gospo|om Novak, pastorom i glumcima, da bi se procenili njihovi kapaciteti za anga-
òvanje. Napravljen je novi spisak organizacija koje bi u~estvovale:
- tri {kole
- Skup{tina op{tine
- nevladina organizacija koja se bavi o~uvanjem prirode
- pozori{te
- preduze}a - banka, fabrika auto-delova, prodavnica bicikala,
restoran i hotel na glavnom gradskom trgu
- crkva
Organizacija je kontaktirala svaku organizaciju i napravila p opis kapaciteta. Na kraju su
razmotreni i resursi mesta koji bi mogli biti kori{}eni:
- Istorijski centar grada
- Pozori{te
- Prirodni rezervat.
Analiza resursa
Kad organizacija zavr{i m
apiranje resursa u zajednici, moè ustanoviti da je do{la do izuzetno drago-
cenih informacija. Me|utim, {ta uraditi s tim informacijama, kako ih povezati i iskoristiti? Organizaci-
ja moè razmotriti koji od raspoloìvih resursa imaju direktne veze sa problemom, potrebama ili pro-
31
jektnim aktivnostima, i na koje na~ine. Analiza podrazumeva aktivnosti upore|ivanja svih resursa sa
zadacima projekta.
Trebon FOKUS: Organizacija je pristupila analizi popisanih resursa i informacija prikup-

ljenih u razgovorima sa razli~itim akterima. Zahvaljuju}i tome aranìrane su 3 projekt-
ne aktivnosti: u~enici srednje {kole su radili grn~ariju sa osobama sa invaliditetom u
zgradi op{tine, gde je kasnije odràna izlo`ba; u~enici ekolo{ke {kole su vodili lica sa in-
validitetom u prirodni rezervat, gde su zajedni~ki prou~avali prirodu i ugroène biljne i
ìvotinjske vrste; u~enici gluma~ke {kole su napravili predstavu u kojoj su igrala i lica sa
invaliditetom. Lako je uo~iti na koji na~in je organizacija povezala raspoloìve resurse sa
potrebama projektnih aktivnosti.
Mapa analize resursa

TO MO@E[, ONIM [
URADI ONO [
32
Mapiranje strukture mo}i u zajednici
URADI ONO [
Osim mape relevantnih resursa, struktura i snaga njihovih me|usobnih veza i uticaja na problem, va-
`ne su informacije u planiranju upotrebe lokalnih kapaciteta.
G
rafi~ki na~in predstavljanja mo}i razli~itih struktura u zajednici uklju~uje crtanje m
ape koja pokazu-
je koji ~lanovi zajednice su va`ni za projekat, kako uti~u na projekat i u kakvim su me|usobnim od-
nosima sa drugim ~lanovima i resursima. Moè se po~eti sa prvom mapom relevantnih resursa, tako
da se kroz analizu odnosa i struktura mo}i ovoj mapi dodaju i drugi entiteti, zavisno od identifikova-
nih odnosa i uticaja. Grafi~ki prikaz omogu}ava da se napravi pojednostavljena slika klju~nih aktera
dovedenih u me|usobne veze. Mo`da se otkrije da veze izme|u nekih od njih ne postoje, a da su
neophodne za realizaciju aktivnosti. Na osnovu m ape veza ili mo}i organizacija moè praviti strate-
giju za izgradnju novih relacija i budu}ih partnerstava. M apa mo}i pomaè i da se identifikuju obla-
TO MO@E[, ONIM [
sti ili ljudi koje treba izbe}i u daljem toku rada.
Konstantolazensko: Organizacija je htela da sprovede javno prikupljanje sredstava za

obnovu spomenika kulture u mikro regiji Konstantolazensky. Mapa mo}nih pojedinaca
i organizacija u zajednici izgledala je ovako:
- na{a organizacija,
- na{e partnerske nevladine, neprofitne organizacije,
- neke protivni~ke organizacije
- op{tine, izabrani predstavnici vlasti i zaposleni u administraciji,
- ostali upravni organi regionalne vlasti,
- zavod za za{titu spomenika,
- gra|ani koji nas podràvaju - gospodin i gospo|a Novak,
- gra|ani koji se protive - gospodin Bergman, porodica Cerna,
- lokalne ustanove - osnovna {kola, crkva,
- lokalna preduze}a koja nam ve} pruàju podr{ku - Binders Butcher Shop, lokalni kafe,
fabrika tekstila,
- preduze}a kojima nameravamo da se obratimo za podr{ku - turisti~ka agencija,

gra|evinska firma;
U slede}oj fazi, organizacija je razmotrila poziciju i uticaj svakog aktera i njihove me|u-
sobne odnose, crtaju}i odgovaraju}u mapu mo}i. Mapa je bila od velike pomo}i prili-
kom razmi{ljanja na koji na~in treba iskoristiti resurse. Na primer, organizacija je htela
da se obrati lokalnoj osnovnoj {koli sa zahtevom da se deca uklju~e u projekat za ob-
novu spomenika, ali gospodin Bergman, koji je ina~e protiv ovog projekta, je vrlo do-
bar prijatelj sa direktorom {kole i ima veliki uticaj na njega. Kako re{iti ovakvu situaciju?
I li, organizacija je èlela da se obrati op{tini za podr{ku, ali 4 odbornika se protive ovom
projektu. Da li je mogu}e raditi sa ostalim odbornicima na dobijanju podr{ke - kako?
Dakle, m apa mo}i omogu}ava da se napravi slika odnosa u zajednici i pomaè organi-
zaciji da razmisli koje odnose i na koji na~in moè uspostaviti, da razvije strategije za iz-
gradnju novih partnerstava, kao i da identifikuje oblasti ili ljude koje treba izbegavati.
33
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
Mapa odnosa i strukture mo}i
34
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 6
postavljanje ciljeva i
planiranje aktivnosti
KAKO ZAPOÊTI DOGOVARANJE
IZABRANE TEHNIKE ZA
POSTAVLJANJE CILJEVA I PLANIRANJE AKCIJA
- Nominalna grupna tehnika
- Otvorena ku}a
- Obilazak mesta
- Dizajneri za jedan dan
35
POSTAVLJANJE CILJEVA I PLANIRANJE AKCIJA
Postavljaju}i cilj/ciljeve aktivnosti, organizacije opisuju budu}e pozitivne i poèljne uslove i stanja.
Iako se ciljevi ne ostvaruju jednim projektom i nisu u direktnom domenu izvr{ilaca, za dalji proces
planiranja va`no je da su jasno definisani. Iskustva pokazuju da organizacije ~esto postavljaju
preambiciozne, { iroke, ili nejasne ciljeve, naj~e{}e u nameri da ponude d ovoljno jake razloge za
podr{ku realizaciji aktivnosti. Neprecizno ili preambiciozno definisani ciljevi ne mogu obezbediti
konkretnost koju nalaè realizacija - vo|enje, pra}enje i procena efekata aktivnosti. Trebalo bi da
cilj/ciljevi bude/u izraèni kao ` eljeno stanje i u skladu sa razvojnom politikom zajednice.
Da bi dosegla ciljeve, organizacija defini{e konkretne i ostvarive zadatke. Zadaci su u domenu direkt-
ne kontrole ljudi koji su zaduèni da rukovode, sprovedu i izvr{e akcije. U odnosu na isti cilj mogu
biti postavljeni razli~iti zadaci. Izbor zadataka treba da omogu}i dostizanje cilja, mada ga ne}e u celo-
sti ispuniti, jer se naj~e{}e radi o dugoro~nom procesu. Kada organizacija dovede u vezu vlastite
resurse, kao i resurse uklju~enih grupa i zajednice, sa postavljenim zadacima, trebalo bi da moè da
garantuje njihovo ispunjenje. Va`no je da su zadaci: specifi~ni, merljivi, primenljivi, realisti~ni i uvre-
menjeni (da imaju vremenski okvir).
Akcije koje su neophodne da bi se postigli planirani rezultati u odre|enom vremenskom periodu

TO MO@E[, ONIM [
potencijalno su brojne. Za svaki rezultat koji se ` eli posti}i bi}e potrebna jedna ili vi{e aktivnosti, ali
ne dovodi svaka aktivnost do ` eljenih rezultata. Veza izme|u ` eljenih rezultata i aktivnosti trebalo bi
da je jasna i bitna, ili }e rezultati i posle realizacije projektnih aktivnosti ostati samo san. Dakle, mora-
ju postojati jasni razlozi za izbor odre|enih vrsta aktivnosti i zbog toga bi one trebalo da budu:
- odgovaraju}e situaciji u zajednici i { irem kontekstu,
- bitne u odnosu na zadatke i èljene rezultate,
- da direktno doprinose ostvarivanju rezultata,
- sa realnim vremenskim planom u odnosu na svaku aktivnost,
- realne u odnosu na postoje}e resurse organizacije i zajednice.
Sve aktivnosti koje organizacija planira treba da zadovolje potrebe ljudi u zajednici i zbog toga orga-
nizacija unapred treba da zna kakve }e uticaje/posledice, pozitivne i negativne, one imati na:
- ciljnu/ciljne grupu/e direktne u~esnike/u~esnice,
- ostale u~esnike/u~esnice,
- ostale grupe na koje projekat moè imati uticaja.
I kada pojedine ciljne grupe nisu direktno uklju~ene u aktivnosti, moè se ostvariti posredan uticaj
na njih, uticajem na grupe sa kojima su u kontaktu, ili na ustanove i organizacije u zajednici.
URADI ONO [
U procesu planiranja korisno je imati u vidu i alternativne opcije za realizaciju postavljenih zadataka,
jer to olak{ava adaptaciju na promenjene uslove delovanja.
Kao { to je va`no uklju~iti gra|ane i gra|anke u identifikovanje problema u zajednici, va`no je i

omogu}iti im da u~estvuju u izradi i sprovo|enju planova i programa, kako bi olak{ali njihovu kon-
kretnu realizaciju, ali i kao mogu}nost da unaprede svoje razumevanje na~ina funkcionisanja zajed-
nice, plana njenog razvoja, ili da unaprede li~na znanja i ve{tine, veru u vlastite sposobnosti, komu-
nikacijske ve{tine, uspostave dugoro~na partnerstva sa drugima - pojedincima, organizacijama, upra-
vom, poslovnim sektorom....
Kako zapo~eti dogovaranje ljudi u zajednici

Razgovor se moè voditi oko razli~itih aspekata istog problema ili pitanja:
- { ta je za svakog pojedinca vredno u odnosu na zajednicu, odre|enu temu, ili pitanje
(li~no i op{te),
- koje su posledice, tro{kovi i koristi u odnosu na razli~ita re{enja problema,
- { ta mogu biti potencijalni sukobi i problemi u dolaènju do re{enja,
- koji se stavovi mogu smatrati zajedni~kim, { ta su zajedni~ke oblasti delovanja.
36
Dogovor o planovima i re{enjima zavisi od odre|enih uslova:
URADI ONO [
- obezbe|eni preduslovi za zapo~injanje dogovaranja - mesto sastanka, osoba koja ume da
vodi sastanak (poèljno je da je ~lan zajednice), jasna pravila vo|enja procesa sa kojima su
u~esnici saglasni i sl.
- spremnosti u~esnika/u~esnica da razmi{ljaju o va`nim temama, posebno o mogu}im
re{enjima,
- sposobnosti voditelja da usmerava proces, usmerava pa`nju u~esnika na razli~ite aspekte
problema, omogu}i aktivno u~e{}e predstavnicima svih grupa u zajednici, ukaè na
prednosti i nedostatke svake odluke i predloènog re{enja.
Va`no je da skupovi dogovaranja gra|ana i gra|anki budu javni i da na njima u~estvuje { to vi{e
razli~itih ljudi i grupa. To je teàk zadatak za voditelja procesa, jer on mora biti sposoban da uobli~i
TO MO@E[, ONIM [
bitne ideje, izdvoji zajedni~ko mi{ljenje svih u~esnika i suprotstavi ih parcijalnim, dominantnim
mi{ljenjima u~esnika koji imaju vi{e mo}i, spre~i potencijalne sukobe ili komunikaciju koja nije
konstruktivna.
IZABRANE TEHNIKE ZA POSTAVLJANJE CILJEVA I PLANIRANJE AKCIJA

Nominalna grupna tehnika
Nominalna grupna tehnika je vrsta razgovora uz pomo} voditelja (facilitatora) koja se pokazala
izuzetno efikasnom za prikupljanje ideja u razli~itim okruènjima. Pomo}u ove tehnike, obi~an
sastanak zajednice moè se pretvoriti u produktivnu sesiju proizvodnje ideja, m
ozgalicu (brain-
storming). îtav proces izvo|enja ove tehnike izgleda ovako1:
Priprema
Va`no je nastojati da { to ve}i broj ljudi prisustvuje sastanku posve}enom kreiranju pozitivne promene

koju treba izvesti u zajednici. Treba imati u vidu slede}e:
- Va`nost (primerenost) problema - organizacija mora biti sigurna da je problem izuzetno bitan
za u~esnike i da su ljudi u zajednici zainteresovani za re{avanje problema.
- Reklama potrebno je promovisati temu, kao i datum i vreme odràvanja sastanka, na { to vi{e
mesta i na razli~ite na~ine.
- Mesto i vreme odràvanja treba odabrati dan i vreme koje odgovara ve}ini ljudi u zajednici,
kao i lokaciju u kojoj }e se u~esnici ose}ati najprijatnije.
- Posluènje - potrebno je obezbediti osveènje za sastanak.
- De~ji program - dobro je ako se planira ~uvanje dece, ili neke de~je aktivnosti, tako da roditelji
budu rastere}eni te brige dok traje sastanak.
- Dogovor - va`no je porazgovarati o svim aspektima nekog problema i do}i do pravog
dogovora. Nekoliko razli~itih mi{ljenja, kao rezultat sastanka, moè biti prezentovano na
kasnijim tribinama.
Ure|enje prostorije
Va`no je napraviti atmosferu koja podsti~e diskusiju. Sale koje nemaju fiksan raspored stolova i
stolica, govornice i sli~nu opremu, kao i raspored sedenja u krug, olak{avaju razgovor. Neophodna
je osnovna oprema za rad: tabla, lepljiva traka, A5 papir i olovka za svakog u~esnika, papiri}i u boji
za glasanje.
Do~ek u~esnika
Pozdravljanje sa ljudima koji dolaze na sastanak i zahvaljivanje moè biti lep obi~aj. Upisivanje u
spiskove prisutnih obezbedi}e mogu}nost budu}ih kontakata. Kartice sa imenima (nametag),
olak{avaju direktno obra}anje, osim ako bi to u zajednici tuma~ili kao suvi{e l i~an na~in. Dobar
kontakt pogledom, osmeh i ponavljanje komentara pomaè izgradnji poverenja.
1. Based on: Pashek, Jim. Public Participation notes for VIA Community Parks Program, unpublished, 2002.
37
Predstavljanje
Sastanak obi~no po~inje predstavljanjem ~lanova tima, facilitatora, organizatora ili pokrovitelja
sastanka. Facilitator obja{njava svrhu sastanka i dnevni red, tako da svi u~esnici znaju { ta }e se
de{avati i koliko }e trajati odre|ene aktivnosti.
Uloga facilitatora/facilitatorke
Facilitator/facilitatorka ne daje svoja mi{ljenja - on/ona je neutralan/na, ogledalo koje odraàva
mi{ljenja u~esnika. Iz toga razloga, ponekad je te{ko za nekog iz lokalne sredine da facilitira sastanak,
jer ` eli i aktivno da u~estvuje.
Odgovornost za atmosferu - facilitator se stara da se svaki/a od u~esnika/ca ose}a prijatno prilikom

izno{enja mi{ljenja. Facilitator mora uvek biti budan zbog onih koji kritikuju mi{ljenja drugih, kao i
da podsti~e one koji nisu skloni pri~i.
Angaùjte sve - vrlo je va`no kontrolisati duge govore i zamorne izjave.
Pravila sastanka.
Korisno je ako se postavi nekoliko osnovnih pravila za razgovor. Standardna pravila se obi~no nalaze
zapisana na tabli:
- Predstavite samo jednu temu - ovo je te{ko pravilo za facilitatora, ali je va`no uspostaviti neku
vrstu kontrole u ranoj fazi sastanka.
- Budite jasni - { to kra}e pitanje, to lak{e zapisivanje na tabli.
TO MO@E[, ONIM [
- Ne ponavljajte se - u~esnici }e nekad sami primetiti da su odre|ene ideje sli~ne,

- Ne komentari{ite, ne kritikujte i ne sporite se sa drugima - svaka ideja ima svoju vrednost;
iskaìte samo svoje mi{ljenje.
- Svaka ideja je dobrodo{la - facilitator moè napomenuti da budèt i druga ograni~enja
uti~u na planirane akcije, ali je za ovu ve`bu korisno ako se razmi{lja i zvan kalupa.
- Izbegavajte pri~anje u isto vreme.
- Ne prekidajte druge dok govore.
Vreme za pisanje
Svaki u~esnik/ca dobija papir A5 formata i olovku da zapi{e svoju ideju, pitanje, opaànje. Facilitator
postavlja nominalno pitanje, na primer:
[ ta vam se svi|a (ili ne svi|a) kod . . [ ta biste ` eleli da imate (ili nemate).... K
akve brige vas mu~e u
vezi sa ...
Proces prikupljanja ideja

U prvom krugu izno{enja ideja svaka osoba dobije priliku da izvesti (samo) o jednoj ideji/sugestiji.
Ako neki od u~esnika nemaju {ta da kaù u prvom krugu, treba im nagovestiti da }e mo}i da se
URADI ONO [
uklju~e, ako se ne~ega sete, ili ako ih komentari drugih podstaknu, u me|uvremenu. U slede}em
krugu, potrebno je posebno obratiti pa`nju na osobu/e koja/e nije ni{ta rekla u prvom krugu.
Zapisivanje na tablu
Va`no je zapisivati slovima dovoljne veli~ine i jasno, tako da oni koji sede u poslednjim redovima
mogu da pro~itaju. Svi ispisani papiri treba da stoje na zidu tako da ih ljudi mogu videti i razgledati
tokom sastanka.
Konsolidacija ideja
Sli~ne ideje se mogu povezati u jednu (konsolidacija ideja). Na primer, predlog za biciklisti~ku i
pe{a~ku stazu se mogu povezati kao jedan: potreba za stazama. Svaki put kad je predloèna konso-
lidacija, potrebno je proveriti sa u~esnicima/cama da li su te dve ideje sli~ne. Ukoliko se ne ostvari
saglasnost, to verovatno nije dobra konsolidacija.
Glasanje o prioritetima
U~esnici/e treba da stave ta~kice u boji uz ideje koje za njih predstavljaju prioritete. Princip g
lasanja
moè da bude da svaka ideja dobija samo jedan glas jednog u~esnika/ce, ili da boja ta~kice
38
odre|uje broj bodova. Ovo omogu}ava dodatnu analizu prioriteta, ali i uslo`njava proces.
URADI ONO [
Kratak pregled prioriteta
Uz kratku pauzu i posluènje, facilitator sumira glasanje. Izdvoje se 5-10 ideja koje su dobile najve}i
broj glasova. Va`no je ponoviti da je svaka ideja va`na i da se moè, na ovaj ili onaj na~in, pre ili
kasnije, uklju~iti i iskoristiti.
Ovaj proces obi~no oduzme oko 2 sata i ve}ina ljudi je zainteresovana za njega. âk i oni koji do|u
na sastanak da izraze nezadovoljstvo ili bes u vezi nekog pitanja, izgledaju manje besni na kraju
sastanka - verovatno zato { to su saslu{ani i { to su imali prilike da iznesu svoje ideje.
TO MO@E[, ONIM [
Spalene Porici - Eko-centar iz Spalene Porici (1200 stanovnika) sproveo je veliki broj
projekata, ali planiranje izgradnje parka bio je prvi poku{aj da se uklju~i { to ve}i broj
me{tana. Pre samog doga|aja, organizacija je pozvala me{tane preko postera, flajera i
oglasa na lokalnom radiju i novinama. U~enici lokalne srednje {kole su odradili anketu
o
d vrata do vrata koja je sprovedena dan pre samog sastanka. Cilj ankete je bio
prikupljanje preliminarnih informacija i pobu|ivanje pa`nje javnosti za projekat.
Uprkos ovim pripremama, organizacija je strahovala da se ne}e pojaviti mnogo ljudi.

Na sastanku se pojavilo oko 40 me{tana razli~ite starosne dobi. Zahvaljuju}i tehnici
nominalne grupe ro|ene su mnoge ideje u vezi parka, po~ev{i od zida za penjanje, do
b
alerine. Nakon konsolidacije i glasanja, do{lo se do 6 prioritetnih ideja. Srednjo{kolci
su tako|e predstavili rezultate svoje ankete i analize, koji su, zajedno sa 6 prioriteta
izabranih na skupu, bili glavni sadràj za prvi sastanak dizajniranja re{enja.
Po mi{ljenju organizacije uspeh sastanka treba pripisati atmosferi uspostavljenoj

pomo}u tehnike nominalne grupe. Svako je imao jednaku {ansu da govori, ni~ije ideje
nisu kritikovane, i svi su bili prijateljski raspoloèni.

O tvorena ku}a
O
tvorena ku}a je vrsta interaktivne izlo`be koja upoznaje ~lanove zajednice sa problemom i poziva
ih da iznesu i podele svoja mi{ljenja o njemu. Organizacija postavlja materijale (mape, crteè,
makete, statisti~ke podatke) u veliku salu i organizuje o
tvorenu ku}u tokom vikenda ili nekoliko
drugih dana. Gra|ani i gra|anke imaju priliku da na velikoj mapi obeleàvaju p roblemati~ne
zone, ili daju predloge (ispisane na papiri}e i prika~ene na mape). Otvorena ku}a moè biti
organizovana i kao doga|aj koji uklju~uje dobrodo{licu, predstavljanje problema, vreme za
pisanje komentara i zavr{nu prezentaciju. Moè biti i neformalna, tako da u~esnici slobodno
komentari{u pisanjem ili crtanjem na tablama/mapama. ^lanovi organizacije do~ekuju u~esnike i
razgovaraju sa njima pojedina~no, ili u malim grupama. Posle o tvorene ku}e organizacija prikuplja
sve komentare i moè ih koristiti za dalje aktivnosti, npr. rad fokus grupa za specifi~na pitanja,
pravljenje dizajna, itd.
Kao i kod svakog drugog doga|aja, ako se o tvorenoj ku}i dodaju posluènje, muzika ili de~je
aktivnosti, ili ako se organizuje u sklopu nekog ve}eg doga|aja, npr. uli~nih va{ara ili praznika,
ona }e okupiti vi{e ljudi i postati privla~nija.
tvorena ku}a ima nekoliko prednosti - manje je z astra{uju}a od tribine, jer u~esnicima
O
omogu}ava da zapi{u svoje ideje, umesto da ih javno izgovore pred grupom. Isto tako,
omogu}ava ~lanovima/~lanicama organizacije da razgovaraju sa ljudima j edan na jedan
(direktan razgovor). Upoznavanje ~lanova zajednice sa grafikama (mape, crteì), uz obja{njenja,
omogu}ava bolje razumevanje su{tine problema. Organizacija moè dizajnirati ~itav niz
o tvorenih ku}a, posebno za svaku grupu: mlade, starije ili poslovne ljude, itd.
39
Hradec Kralove - obnova starog grada - Istorijskom centru grada Hradec Kralove bila je
potrebna vizija za budu}i razvoj i obnovu. Grad je angaòvao poznatog arhitektu da
napravi urbani plan, ali velike promene koje su preporu~ene u planu izazvale su
nesuglasice me|u gra|anima. Grad je odlu~io da uklju~i gra|ane i zatraìo od VIA da
dizajnira i vodi proces..
Organizovana je o tvorena ku}a koja se odràvala vikendom u gradskom muzeju sme{te-

nom na glavnom trgu starog grada. U tri prostorije, postavljeni su paneli koji opisuju de-
{avanja u starom gradu (npr. no}ni ìvot, parkiranje, saobra}aj, zelenilo, preduze}a). U
drugoj prostoriji postavljena je velika mapa starog grada. Sam doga|aj je uklju~ivao do-
brodo{licu gradskih zvani~nika, prezentaciju poznatog arhitekte i kratak opis problema.
Onda je zapo~ela glavna aktivnost: gra|ani su pozvani da pro{etaju po prostorijama, pro-
~itaju panele, napi{u svoje komentare/predloge na papiri}e i zaka~e ih na odgovaraju}u
tablu. Isto tako, gra|ani su pozvani da ucrtaju ili upi{u, direktno na mapi, mesta sa speci-
fi~nim problemima koje treba razmotriti. VIA osoblje i gradski predstavnici su {etali, odgo-
varali na pitanja i razgovarali sa pojedincima. Svakog dana organizovan je po jedan i zlet
- facilitatori su vodili male grupe ljudi u stari grad i razgovarali o raznim problemima veza-
nim za specifi~ne lokacije. Prilikom zatvaranja, organizovana je diskusija na kojoj su sabra-
ni komentari i problemi, a predstavnici gradskih vlasti su govorili o budu}im koracima. Do-
TO MO@E[, ONIM [
ga|aj i rezlultati su objavljeni u gradskim dnevnim novinama.
Dizajneri za jedan dan

Ova tehnika omogu}ava u~esnicima da dizajniraju aktivnosti za jedno poslepodne. Na zajedni~kom
sastanku me{tani, raspore|eni u male grupe, prave preliminarni dizajn odre|enog mesta (tehnika je
namenjena projektima v ezanim za mesto, ali sa malo ma{te, pomo}u ove tehnike se moè napravi-
ti plan zdravstvenih usluga, privredni razvojni plan, itd.). Obi~no, ova tehnika sledi tehniku nominal-
ne grupe, koriste}i ideje nastale na sesiji izlistavanja ideja (brainstorminga). Ako se ova tehnika kori-
sti bez tehnike nominalne grupe, facilitator treba najpre da pomogne u~esnicima da odrede priori-
tetne ciljeve u vezi mesta.
Cilj je da se u~esnici/u~esnice uklju~e u planiranje projekta, kako bi se inspirisali dizajneri/arhitekte.

Postoji ~itav niz prednosti ove tehnike:
- ljudi razli~itih mi{ljenja rade zajedno da bi postigli kompromis,
- proces planiranja obuhvata bezbroj odluka - razgovor o razli~itim opcijama i alternativama
podsti~e razvoj svesti o problemu s kojim se dizajner suo~ava prilikom pravljenja plana,
URADI ONO [
- mnogi ljudi misle da je mogu}e postaviti mnogo stvari na mali prostor, ali se u konkretnom
radu pomire sa ~injenicom da je prostor ograni~en,
- gradi se poverenje, ja~a podr{ka i entuzijazam za proces, {to moè podsta}i druge
dobrovoljne aktivnosti.
Na~in izvo|enja ve`be dizajniranja

U~esnici/u~esnice se podele u grupe od po 4 do 6 osoba. Svaka grupa treba da ima svoj vlastiti rad-
ni prostor - veliki sto i slede}i materijal: mapu mesta velikih razmera (mapa na koju se ucrtavaju ide-
je), markere u boji, olovke, papir u boji, makaze, lepak;
Facilitator predstavlja zadatak: svaka grupa treba da napravi idejno re{enje problema. Va`no je ima-
ti u vidu posebne karakteristike mesta (istorijske, geografske, vegetacija, itd.) prilikom planiranja.
Sve grupe rade zajedno 30 - 60 minuta traè}i idejno re{enje za mesto. Svaka grupa predstavi svoj
rad, a facilitator, ili arhitekta sumira ura|eno, isti~e sli~nosti ili interesantne razlike.
40
[ta treba uzeti u obzir prilikom realizacije aktivnosti?
URADI ONO [
Dobra mapa je vrlo va`na - postoje}i objekti, kao {to su zgrade, putevi/staze, stabla, me|e, imanja i
ostalo, treba da su ta~no locirani. Razmer zavisi od mogu}nosti reprodukovanja dokumenta, ali ma-
pa razmera A1 je odgovaraju}a za grupu 4 - 6 ljudi.
Analiza mesta - treba prikupiti informacije o: istoriji, geografiji, hidrologiji, biologiji, uticaju ljudi na
mesto, itd. i naglasiti karakteristike koje }e imati veliki uticaj na dizajn. Razmisliti {ta zajednicu ~ini po-
sebnom ili, da li ima mogu}nosti da se ispri~a p rirodna ili istorijska pri~a o mestu?
Modeli predloènih objekata - papirni ise~ci pomaù u~esnicima/ama da razmi{ljaju o objektima ko-
ji }e biti postavljeni u prostor. U~esnici mogu i sami praviti modele objekata. Treba podsta}i razmi{lja-
nja o vezama izme|u pedloènih elemenata - da li neki element uslovaljava lokaciju drugog?
Koncepti
TO MO@E[, ONIM [
Pre nego {to grupa otpo~ne s radom, mogu se razmotriti razli~iti koncepti za ure|enje prostora. Na
primer, jedan koncept moè biti da prostor sadrì {to vi{e razli~itih elemenata, a drugi da ima dosta
p
raznih mesta za slobodne aktivnosti.
Nove Hrady - Organizacija iz ovog malog grada organizovala je planiranje dve lokacije
parka: igrali{te okruèno trospratnicama i {kolsko dvori{te s prednje strane. Prva sesija
je privukla oko 40 ljudi koji su izlistavali ideje pomo}u tehnike nominalne grupe. Ideje
su zabeleène i odre|eni su prioriteti. U~esnici su podeljeni u 5 grupa koje su pravile
po~etne dizajne za obe lokacije. De~je grupe su dozvoljavale ma{ti da se r azleti, tako
da nisu obra}ale pa`nju na prioritete. Sa starijim je i{lo ne{to teè. @alili su se da nisu
umetni~ki nadareni, ali su ipak po~eli da razmatraju mogu}nosti i kona~no stavili svoje
ideje na papir. Grupe koje su dizajnirale prostor oko stambenih zgrada su se sukobile,
po{to se potreba starijih me{tana za mirnim na~inom ìvota nije uklapala u planove ti-
nejdèra koji su hteli da prave k rug za logorsku vatru. Vodile su se ozbiljne rasprave, ali
su me{tani razumeli da ima dosta razloga z a kao i p rotiv ideje. Na kraju sastanka, arhi-
tekta je komentarisao dizajne i uzeo sve materijale kako bi sastavio dizajn mesta.
41
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
42
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 7
izgradnja
partnerskih odnosa
PARNERI - INTERES ZA AKTIVNOSTI I PRIPADNOST SEKTORU
USPOSTAVLJANJE PARTNERSTVA
43
Saradnja i partnerstvo razli~itih grupa u zajednici podrazumevaju investiranje energije u proces iz-
gradnje me|usobnih odnosa - identifikovanje potencijalnih partnera, uspostavljanje direktnih konta-
kata, informisanje partnera o namerama i njihovo uklju~ivanje u proces planiranja od samog po~et-
ka. Spremnost da se razumeju potrebe druge strane, razmotre i uvaè interesi za saradnju, da se us-
postavi poverenje i dobra volja, jasna podela uloga, a ponekad i da se prevazi|e po~etna nemotivi-
sanost, rivalstvo ili potencijalni nesporazumi, uslov su uspe{ne saradnje tokom realizacije aktivnosti.
PARTNERI - INTERES ZA AKTIVNOSTI I PRIPADNOST SEKTORU

Potencijalni partneri mogu biti pojedinci, grupe ili organizacije koje su neposredno ili samo posred-
no zainteresovani/e za probleme. Neki od njih mogu biti potpuno neobave{teni o problemu ili po-
trebi grupe ljudi u zajednici, ali dovoljno pristupa~ni da, ako im se pri|e na pravi na~in, postanu za-
interesovani. Potencijalni partneri mogu pripadati razli~itim sektorima (javnom, profitnom, neprofit-
nom), te treba imati u vidu specifi~nosti i interese svakog od njih. Oni mogu imati i razli~it odnos pre-
ma problemu i aktivnostima - mogu biti saveznici, neutralni ili protivnici planiranih aktivnosti. Orga-
nizacija planira na~in izgradnje saradnje i partnerstva u odnosu na poziciju potencijalnih partnera.
TO MO@E[, ONIM [
USPOSTAVLJANJE PARTNERSTVA
U procesu m apiranja lokalnih resursa, identifikuju se pojedinci i organizacije sa kojima se mogu gra-
diti partnerstva, a zatim se kontaktiraju s ciljem uspostavljanja saradnje ili izgradnje partnerskih od-
nosa. Nekoliko va`nih elemenata treba imati u vidu prilikom uspostavljanja, ili izgradnje, partnerskih
odnosa:
Izgradnja me|usobnih odnosa

Podr{ka potencijalnih saradnika i partnera bi}e ve}a ukoliko se me|usobno upoznaju i ukoliko cene
jedni druge. Izgradnja li~nih odnosa nije proces koji se moè z avr{iti preko no}i - ona oduzima mno-
go vremena i energije. êsto je potrebno nekoliko projekata da bi organizacije izgradila ~vrste veze
u zajednici.
Razumevanje potreba i prioriteta drugih

Slu{anjem potreba potencijalnih partnera moè se saznati {ta ih motivi{e da se pridruè aktivnosti-
URADI ONO [
ma. Organizacija treba da razmisli kako da poveè vlastite potrebe i potrebe drugih zainteresovanih
strana - na koji na~in projekat moè biti koristan za sve partnere (da li }e grupa imati koristi od aktiv-
nosti, da li }e u~e{}e doprineti publicitetu i sl.)?
Redovno informisanje partnera

Obave{tavanje partnera o toku procesa i preduzetim aktivnostima utica}e na njihov doìvljaj da su deo
projekta. Ne bi trebalo da se desi da partneri ~uju informacije o projektu iz nekog drugog izvora.
Poverenje i dobra volja

Ako organizacija èli da ima partnera, sama mora biti dobar partner. Ispunjavanje datih obe}anja i
pomaganje drugima, stvori}e spremnost drugih da pomognu kada to bude potrebno.
Publicitet (javnost)
Odràvanje javnih doga|aja omogu}ava da se javnost obavesti o ciljevima i aktivnostima, a istovre-
meno pokazuje partnerima da je organizacija aktivna i sposobna.
- zahvalnost, pohvale
Zahvaljivanje svakom partneru - pismom, telefonom, javnim priznanjem, tokom javnih doga|aja, ili
u {tampanim materijalima, potvr|uje dobre odnose i uvaàvanje.
44
URADI ONO [
Arnika Decin - izgradnja koalicija i rad sa gradskim vlastima: Cilj aktivnosti bio je da se
pobolj{aju alternativne saobra}ajne mogu}nosti u gradu Decinu, a posebno, da se na-
pravi studija o mogu}nosti razvoja biciklizma. Na po~etku,, organizacija je pozvala dru-
ge nevladine, neprofitne organizacije da se priklju~e projektu (obra}anjem pismom, a
potom zakazivanjem sastanaka sa svakim od njih). Kao rezultat ovog procesa, usposta-
vljena je saradnja izmedu 16 zainteresovanih nevladinih organizacija koje su osnovale
koaliciju za pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj u gradu. U toku projekta, koalicija je odràva-
la redovne sastanke.
U isto vreme, organizacija je ulagala velike napore da uspostavi kontakte sa gradskim
vlastima - ~lanovi organizacije su imali sastanak sa Ekolo{kom komisijom, na kojem su
pa`ljivo prou~avali saobra}ajni plan, razgovarali o potencijalnim projektima i predloìli
TO MO@E[, ONIM [
biciklisti~ke staze. Zatim su predstavili projekat zameniku gradona~elnika i zamolili ga za
saradnju u okviru akcije D an bez automobila. Zamenik gradona~elnika je prihvatio da
grad sponzori{e taj doga|aj - postavljanje banera preko glavne ulice i dobijanje popu-
sta za postavljanje postera.
Kako je projekat odmicao, tako je organizacija nastavila blisku saradnju sa Odeljenjem

za kori{}enje gra|evinskog zemlji{ta, sa ciljem pripremanja tendera za Studiju o bicikli-
sti~kim i pe{a~kim stazama. Realizovan je veliki broj javnih tribina i anketa, a obra|eni
rezultati su posluìli za formiranje dokumentacije. Iako je bilo te{ko pridobiti politi~ku po-
dr{ku novoizabranih op{tinskih predstavnika, nekoliko meseci kasnije objavljen je slu`-
beni tender za izradu Studije. Skup{tina op{tine je pokrila polovinu ukupnih tro{kova (1
400 eura). Izabran je izvo|a~ i pripremljena studija.
înjenica da su se gradske vlasti sloìle sa potrebom za izradu Studije, te da su prihvati-

le da u~estvuju u polovini ukupnih tro{kova njene izrade, uspeh je u izgradnji partner-
stva gra|ana i lokalne vlasti.
Udruènje paraplegi~ara, [abac
45
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
46
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 8
prikupljanje sredstava
u zajednici
PLAN PRIKUPLJANJA SREDSTAVA U LOKALNOJ ZAJEDNICI
PRIKUPLJANJE SREDSTAVA OD POSLOVNOG SEKTORA
IZABRANE TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE SREDSTAVA OD POJEDINACA
- Aukcija
- Javno prikupljanje sredstava
47
PRIKUPLJANJE SREDSTAVA U LOKALNOJ ZAJEDNICI
Da bi se izvele planirane aktivnosti neophodna su sredstva - razli~ita znanja i ve{tine, materijali, no-
vac, prostor, oprema, usluge, vreme. Organizacije u~e da planiraju potrebe za sredstvima u odnosu
na zahteve konkretnih aktivnosti - tako da planirana sredstva odgovaraju situaciji i okruènju u kojim
se aktivnosti izvode, i da su precizno odre|ena i proverljiva.
Naj~e{}i vid pribavljanja sredstava, posebno finansijskih, je pisanje projekata i dodela donacija me-
|unarodnih i doma}ih fondacija. Iz mnogo razloga, to nije uvek i najbolji, a svakako nije jedini na-
~in koji omogu}ava da organizacija funkcioni{e. Postojanje razli~itih izvora i razli~ita sredstva zna~aj-
ni su ne samo za realizaciju konkretnog projekta, ve} i za odrìvost organizacije.
Postoji mnogo na~ina da se do|e do novca i sredstava za izvo|enje aktivnosti. Organizacije preispi-
tuju i biraju na~ine, imaju}i u vidu prednosti i nedostatke, ali i karakteristike zajednice i vlastite karak-
teristike - znanja, ve{tine, ostvarene uticaje. Neki od na~ina pribavljanja sredstava mogu biti novi za
organizaciju, te ona ne moè unapred znati do kakvih }e efekata oni dovesti, ali }e ste~eno iskustvo
biti dragoceno.
TO MO@E[, ONIM [
Va`no je napraviti jasan, a po mogu}stvu i jedostavan plan prikupljanja sredstava u zajednici, a to

zna~i:
- odrediti {ta je cilj prikupljanja sredstava
- izraditi {to detaljniju listu potreba, specifi~nu u odnosu na planirane aktivnosti,
- istraìti lokalne resurse izvore i vrste sredstava,
- utvrditi vezu izme|u potreba i postoje}ih resursa i
- izabrati na~ine na koje }e se organizovati prikupljanje sredstava.
Da bi prikupljanje sredstava bilo efikasno, neophodno je informisanje ljudi u zajednici o potrebama,

na primer, ogla{avanjem na~ina prikupljanja i vrste neophodnih sredstava preko TV i radio stanica,
novinskih oglasa, ili u direktnim susretima sa gra|anima i gra|ankama, predstavnicima institucija, or-
gana uprave i profitnim sektorom. Pojedina~ni prilozi u novcu, materijalima i uslugama, iako mali,
kada okupe veliki broj u~esnika/u~esnica, dakle u zbiru, mogu biti zna~ajni za realizaciju planiranih
aktivnosti.
URADI ONO [
PLAN PRIKUPLJANJA SREDSTAVA U LOKALNOJ ZAJEDNICI

Planiranje prikupljanja sredstava u lokalnoj zajednici obuhvata:
O
dre|ivanje ciljeva
Za {ta se konkretno traì podr{ka? Treba napisati kratko i jasno, u par re~enica, odgovor na ovo pi-
tanje. Kad organizacija traì podr{ku, drugi }e èleti da znaju za{to je traì.
Spisak potreba
Treba dobro razmisliti o svim stvarima (roba, oprema ili usluge) koje }e biti potrebne da se ostvare
planirani ciljevi. Najbolje je napraviti spisak svih potreba. Zatim, treba odrediti koliko svaka od nave-
denih potreba ko{ta, ako nije obezbe|ena donacijom. Uobi~ajeni spisak potreba obuhvata: sredstva
i materijale zavisno od planiranih aktivnosti (hrana, osveènje, suveniri za u~esnike doga|aja i sl.),
sredstva za postizanje publiciteta ili informisanje i radnu snagu (od onih koji }e farbati klupe, do mu-
zi~ara).
Odre|ivanje mogu}ih izvora

Da li se planirana sredstva mogu dobiti u vidu donacije i od koga? Najbolje je ako organizacija na-
48
pravi spisak svih pojedinaca, preduze}a i organizacija u zajednici koja mogu pomo}i (prisetite se ma-
URADI ONO [
piranja resursa). Spisak potencijalnih donatora treba da pokrije sve oblasti neophodne za sprovo|e-
nje akcije. Organizacija moè da se obrati: preduze}ima, bankama, novinama, javnim slu`bama i fir-
mama u kojima su zaposleni ~lanovi organizacije, ali i susedima, va`nim ljudima u zajednici, {kola-
ma, drugim udruènjima, gradskoj vladi, fondacijama, itd.
Pravljenje plana prikupljanja sredstava

Kome se obratiti i za koje potrebe? Na koji na~in traìti pomo}? Ko }e u organizaciji biti zaduèn za
te aktivnosti? Kada ih izvesti? Odgovori na ova pitanja predstavljaju plan prikupljanja sredstava. Raz-
li~itost je izuzetno va`na - ako se organizacija osloni samo na jednu vrstu podr{ke, moè dovesti ak-
cije u pitanje.
TO MO@E[, ONIM [
U~initi sve da se pomo} dobije
Nije lako sprovesti plan prikupljanja sredstava, posebno ako nije angaòvan ve}i broj ~lanova orga-
nizacije za ove aktivnosti. Kada se u aktivnosti prikupljanja sredstava uklju~i vi{e ljudi, ostvaruje se vi-
{e veza sa resursima, dobija se vi{e razli~itih vrsta sredstava i pomo}i, a najva`nije, ve}i broj ljudi }e
imati doìvljaj da je ostvarena promena nastala kao rezultat zajedni~ke akcije i da je njihovo vlasni-
{tvo. Treba se vratiti na m apu mo}i i smisliti taktike kako da se do|e do izvora sredstava. Ne treba
zaboraviti da su potrebe drugih jednako va`ne kao i potrebe vlastite akcije (setite se principa izgrad-
nje saradni~kih i partnerskih odnosa).
PRIKUPLJANJE SREDSTAVA OD POSLOVNOG SEKTORA

Nekoliko korisnih saveta u prikupljanju sredstava od poslovnog sektora:
I zgradnja ~vrstih veza sa lokalnim poslovnim sektorom

Dobro je razvijati odnose i veze sa poslovnim sektorom pre nego {to se zatraè donacije. Neki od na-

~ina za uspostavljanje kontakta su: direktno predstavljanje organizacije predstavnicima poslovnog
sektora, slanje reklamnog materijala ili informacija o aktivnostima, prisustvo sastancima poslovnih
udruènja i pozivanje na sastanke ili doga|aje. Mogu se zatraìti saveti, ideje ili informacije od pred-
stavnika poslovnog sektora, posebno ako su njihove aktivnosti u vezi sa aktivnostima organizacije, ili
ako mogu biti direktno zainteresovani za njih. Predstavnik lokalnog preduze}a moè biti pozvan da
bude ~lan uprave organizacije, a to moè olak{ati dolaènje do va`nih informacija, ostvarivanje kon-
takata u zajednici, ili dobijanje donacija.
Obra}anje preduze}ima koja su voljna da pomognu

Posebno treba imati u vidu preduze}a ~iji su vlasnici prijatelji ili ~lanovi organizacije, ili preduze}a u
kojima ~lanovi organizacije rade. Velike korporacije obi~no daju donacije za aktivnosti u kojima nji-
hovi radnici volontiraju. Neka preduze}a }e imati posebni interes da se uklju~e u finansiranje odre-
|enih akcija: ako se nalaze u blizini mesta gde se sprovodi projekat, ako se poslovne aktivnosti po-
klapaju sa doga|ajem koji se organizuje, ili ako }e imati koristi od sponzorisanja - npr. muzi~ka rad-
nja moè biti zainteresovana za sponzorstvo koncerta, radnja de~jih igra~aka za donacije za van{kol-
ske aktivnosti, gvo`|arska radnja za akciju ~i{}enja i sli~no. Na~in na koji se preduze}a reklamiraju
(na koji aspekt - ekolo{ki, socijalni ili neki drugi stavljaju naglasak) moè se iskoristiti za obra}anje i
dobijanje sredstava.
U~initi ne{to za uzvrat

Publicitet: odati javno priznanje preduze}ima koja su pruìla podr{ku, na primer u dnevnim novosti-
ma, ili na flajerima.
Mogu}nosti reklamiranja: preduze}a mogu dobiti priliku da reklamiraju svoje proizvode, podele ku-
pone ili besplatne uzorke u toku doga|aja koji se organzuje od strane nevladine organizacije, ili im
moè biti dozvoljeno da koriste e-mailing listu organizacije.
Zajedni~ka dobra volja: mogu se preneti informacije o spremnosti preduze}a da pokaù odgovor-
49
nost za zajednicu i u~estvuju, {to moè uticati na stav ljudi i ve}u potra`nju proizvoda.
Li~na zahvalnost: Po zavr{etku aktivnosti organizacija treba da po{alje pismo zahvalnosti i/ili simboli-
~an poklon (npr. produkt radionica sa decom i sl.).
SFNA ALBI - gra|ansko udruènje koje se bavi ekolo{kim problemima Jizersk planina u
Severnoj Bohemiji: Uz razvoj lokalne zajednice i ekolo{ku edukaciju, SFNA se bavi o~u-
vanjem i restauracijom prirodnih {uma u planinama Jizersk, koje su uni{tene radom te-
{ke industrije. SFNA ima svoj {umski rasadnik sa originalnim listopadnim vrstama drve-
}a, dobijenim iz semena. Mlade sadnice se rasa|uju, te se pobolj{ava kvalitet {uma i
pove}avaju {anse za njihovu odrìvost.
Najve}i (korporacijski) donator je ALBI corporacija, koja se bavi proizvodnjom kancela-

rijskog materijala i posluje {irom êske republike. ALBI sponzori{e SFNA aktivnosti u iz-
nosu od 3 000 eura godi{nje. Sredstva su namenjena za odgajanje novih sadnica i dru-
ge aktivnosti, ali ALBI obezbe|uje i dobrovoljni rad svojih zaposlenih, koji provedu ne-
delju dana u kolibi SFNA u Jizersk planinama, rade}i u {umi.
SFNA je kontaktirala ALBI korporaciju slanjem pisma sa flajerom za potencijalne dona-

tore. Vlasnik korporacije se po dobijanju flajera sam obratio SFNA. Rukovode}e struktu-
re ALBI korporacije smatraju da uklju~enost zaposlenih u SFNA aktivnosti podsti~e sle-
de}e karakteristike: izgradnju timskog duha, podizanje svesti o ekolo{kim problemima
TO MO@E[, ONIM [
kod rukovode}eg osoblja i radnika, produbljivanje ose}anja za pripadnost regionu,

edukacija o ulozi i radu nevladinih organizacija. Saradanja SFNA sa ALBI korporacijom
doprinela je ve}oj posve}enosti ovog donatora i ve}oj uklju~enosti volontera.
URADI ONO [
Deca u srcu, Aran|elovac
50
IZABRANE TEHNIKE ZA PRIKUPLjANjE SREDSTAVA OD POJEDINACA
URADI ONO [
Aukcije
Aukcija moè biti jednako efikasan na~in prikupljanja sredstava, kao i na~in za podizanje svesti o zna-
~aju nevladinih organizacija i inicijativa gra|ana i gra|anki, informisanja o njihovim aktivnostima, ili
polazna ta~ka za izgradnju me|usobnih odnosa razli~itih aktera u zajednici. Aukcija je obi~no deo {i-
reg plana za prikupljanje sredstava i zahteva ozbiljne pripreme.
Aukcija malog obima - Projekat izgradnje parka obuhvatao je aukciju de~jih umetni~-
kih radova na temu idealnog parka, izra|ivanih u osnovnim {kolama i pred{kolskim
ustanovama. Organizacija se dogovorila sa nastavnicima likovne kulture da deci pred-
stave temu i da organizuju slikanje. Zavr{eni radovi su bili izloèni u gradskom hotelu.
TO MO@E[, ONIM [
Na zajedni~kim sastancima izabrano je 20 najboljih radova, koji su izloèni u glavnoj sa-
li. Pored svakog rada ostavljen je prazan papiri}. Tokom izlo`be, u~esnici su mogli da
zapi{u svoje ponude, a na kraju je sliku dobijao onaj ko ponudi najvi{e. Jedna slika je
prezentovana javnom aukcijom (uìvo) i tad se za kupovinu javilo dva puta vi{e u~esni-
ka nego tokom tihe aukcije. Aukcijom je prikupljeno samo 100 eura, ali je ona pomo-
gla uspostavljanju veza izme|u dece i javnosti, s jedne strane, i aktivnosti izgradnje par-
ka, sa druge strane. Sredstva prikupljena od aukcije iskori{}ena su za kupovinu d rveta
prijateljstva koje je zasa|eno tokom slede}eg javnog doga|aja, odrànog u parku.
Organizacija je istakla da su nau~ene lekcije iz ove akcije:

- uklju~ivanje dece razvija ose}aj samopo{tovanja i izaziva interes njihovih roditelja;
- vi{e novca se prikupi, a interes je ve}i, ako se predmeti prodaju javnom aukcijom
(uìvo) i kada je vodi sposoban pojedinac iz zajednice.
Aukcija ve}eg obima - Bethlehem centar je ogranak ~e{kog evangelisti~kog |akonata

sme{tenog u malom seocetu ju`ne Moravije. Ovaj centar vodi dva s kloni{ta koja pruà-
ju uto~i{te i brigu za decu i odrasle sa ozbiljnim fizi~kim i psihi~kim invaliditetom.

Jedan od glavnih problema s kojim se suo~ila organizacija bila je predrasuda o licima
sa invaliditetom. Ve}ina ovih osoba u ranijem periodu bila je sme{tena u posebne usta-
nove, daleko od o~iju javnosti. U seoskim sredinama, predrasude su bile ja~e izraène
nego u gradovima. Ustanove kao {to je BETHLEHEM Centar suo~avaju se sa mnogim
problemima vezanim za neprihvatanje lokalnih zajednica. Da bi se {to bolje integrisao
u lokalnu zajednicu, Centar je organizovao d obrotvorno ve~e - dru{tveno okupljanje i
aukciju. To je bio veliki uspeh i doga|aj koji se do danas odràva, jednom godi{nje.
Promocija - Poslato je 1 050 pozivnica visokog kvaliteta, zajedno sa pismima koja su se

razlikovala u zavisnosti od ciljne grupe (najve}i donatori su primili pismo, telefonski po-
ziv i zahvalnicu). Doga|aj je najavljivan u regionalnoj {tampi, preko razglasa, kablovske
TV i 70 postera u gradu.
Sponzori - Ponu|en im je prostor za sponzore - na podijumu, pozivnicama, Internetu,
a traèn je i popust na umetni~ke radove, salu i osveènje.
VIP - Gradona~elnik je bio zvani~ni pokrovitelj doga|aja. Po~asni gosti su bile atraktiv-
ne muzi~ke grupe i najbolji regionalni administratori.
Priprema - Zaposleni su pripremili aukcijske primerke, salu, prodavali karte, brinuli o do-
~eku gostiju, garderobi, izradili zahvalnice, beleìli aukcijske uplate, dobili posluènje s
popustom, posluìvali tokom aukcije, brinuli o video projekciji i ozvu~enju.
Program - Dobrodo{licu su poèleli direktor organizacije i predsedavaju}i, a sledila su
zahvaljivanja sponzorima, muzika, aukcija, posluènje i objavljivanje rezultata.
Aukcija - aukcijska prodaja je obuhvatila 60 predmeta, od kojih je polovina ru~no izra-
|ena od osoba sa invaliditetom, a ostali su poklonjeni od umetnika ili preduze}a; Auk-
ciju je vodio lokalni glumac-amater, vrlo talentovan govornik, koji se dobro poznavao
sa lokalnim privrednicima; doga|aj je pra}en posluènjem uz foto i video zapise koji pri-
kazuju ìvot u skloni{tima.
51
Pose}enost - do{lo je 200 ljudi svih starosnih dobi, ~lanovi organizacije P rijatelji Centra,
ugledni predstavnici iz regiona, lokalni preduzetnici, gradona~elnici Klobouky i okolnih

mesta i predstavnici javne uprave regiona ju`ne Moravije. Cena ulaznice bila je simbo-
li~na - 4 eura.
Prihod - Svi predmeti su prodati. Zara|eno 120 000 CZK (ili 3 750 eura), dva puta vi{e
nego prethodne godine. Sredstva zara|ena na aukciji utro{ena su za kupovinu materi-
jala za radnu terapiju. Mnogi preduzetnici koji su prisutvovali doga|aju obe}ali su po-
dr{ku BETHLEHEM Centru u bliskoj budu}nosti.
Nau~ene lekcije - Izme{tanje ~itavog doga|aja u bolju salu u drugom gradu se uveliko
isplatilo. Uspeh u pribavljanju lokalnih sredstava se gradi postepeno - pobolj{anja su
vidna iz godine u godinu, a doga|aj se pretvara u tradiciju i privla~i velik broj pristali-
ca. S retni smo {to su posetioci uìvali u doga|aju i potvrdili da su zainteresovani za auk-
ciju, rekao je jedan ~lan BETHLEHEM Centra. S vi su bili tako prijateljski raspoloèni! Ose-
}amo da i korisnici i klijenti cene na{ rad, i tako smo ponosni zbog toga! Ljudi su razu-
meli za{to su do{li ovde - da podrè dobru stvar. Do{li su da ohrabre lica sa invalidite-
tom i pokaù da ih prihvataju kao ravnopravne sugra|ane.
Javno prikupljanje sredstava

Javna prikupljanja sredstava se u nekim zajednicama pokazuju izuzetno korisnim, ~ak i u siroma{nim
krajevima, gde ne postoje velika o~ekivanja. Me|utim, kao i aukcije, javna prikupljanja zahtevaju op-
TO MO@E[, ONIM [
se`no planiranje, po~etni kapital, pripremu i poznavanje zakonske regulative (na primer, u ê{koj re-
publici regionalne vlasti moraju dati saglasnost za svako javno prikupljanje sredstava).
Konstantolazensko javno prikupljanje sredstava za obnovu spomenika - jedna od naj-

starijih i najaktivnijih nevladinih organizacija u regionu (4 800 stanovnika, siroma{an
kraj, visoka stopa nezaposlenosti, apati~ni gra|ani), Konstantolazensky je dobro orga-
nizovan i uìva poverenje gra|ana, drugih organizacija i lokalnih vlasti. Ideja za javno
prikupljanje sredstava poti~e iz lokalne osnovne {kole. Deca su izra~unala da ako svaki
gra|anin u regionu izdvoji mese~no jednu ~e{ku krunu, organizacija moè prikupiti
skoro 600 000 ~e{kih kruna (ili 18 000 eura) za godinu dana. Po odobrenju regional-
ne vlasti, organizacija je postavila kutije za prikupljanje na 3 lokacije, a koristila je i jed-
nu pokretnu kutiju tokom javnog doga|aja. Reklamirala je javno prikupljanje u dnev-
nim novinama, regionalnoj {tampi i radiju, posterima, kvalifikuju}i ga kao poseban do-
ga|aj. Jednom godi{nje odràvan je zajedni~ki sastanak na kojem su u~esnici imali pri-
liku da odrede koji spomenici }e biti obnovljeni od prikupljenih sredstava. Organizacija
objavljuje kvartalne novosti u kojima detaljno opisuje u koje svrhe su potro{ena priku-
pljena sredstva, kao i predloge gra|ana za budu}e projekte. Ovaj mehanizam povrat-
URADI ONO [
ne informacije pomaè organizaciji da odrì komunikaciju sa gra|anima regiona. U

2003. godini organizacija je prikupila oko CZK 30 000 (900 eura).
Chaloupky Ova poetski nazvana nevladina organizacija (Chaloupky zna~i slikovite seo-
ske kolibe) sme{tena je u {umi ju`ne Moravije. Ovo je jedan od najstarijih i najugledni-
jih ekolo{ko-obrazovnih centara u ê{koj republici, otvoren u {umarevoj ku}i iz 19-og
veka. Naàlost, postalo je jasno da oronulost zgrade predstavlja najve}u prepreku za
rad ove uspe{ne nevladine organizacije. Upravo iz tog razloga, Chaloupky je zapo~eo
kampanju prikupljanja sredstava za obnovu zgrade.
Osim direktnog slanja pisama postoje}im donatorima, organizovano je javno prikuplja-

nje sredstava.
Promocija - Promocija je bila dobro osmi{ljena. 1 000 flajera sa pismima, koja obave{ta-
vaju o obnovi, razaslata su korisnicima (roditelji, u~esnici seminara i doga|aja), partne-
rima i potencijalnim pristalicama. Organizacija je vodila kampanju u regionalnim medi-
jima - radio intervjui, oglasi i saop{tenja za javnost. Bro{ura sa povratnim kuponom (za
obave{tavanje o rasporedu doga|aja) podeljena je svim posetiocima, posebno tokom
obeleàvanja odre|enih doga|aja (na Dan planete Zemlje, Dan drve}a, tokom obra-
52
zovnih programa za decu). Tokom doga|aja, posetiocima je stajala na raspolaganju ku-
URADI ONO [
tija za prikupljanje priloga.
Tro{kovi - javno prikupljanje je zapo~eto 2002. godine, sa VIA donacijom od CZK 50
000 (1 500 eura).
Zahvalnost donatorima - poslati su godi{nji izve{taji i kalendari, ili neki drugi prigodni po-
kloni.
Rezultati - Ostvaren je prihod od 1 700 eura, organizacija je dobila 3 nova volontera,
120 novih kontakata i nove odnose sa medijima. Opse`na rekonstrukcija je zavr{ena u
februaru 2004. godine. Stara zgrada je dobila nov izgled, a nova zgrada je zamenila
stare {tale i ambare. Izgra|en je kanalizacioni objekat i instalirane naprave koje koriste
alternativne izvore energije, npr. pumpa za grejanje koja koristi geotermi~ku energiju.
Kapaciteti Centra su pove}ani tako da korisnici mogu dobiti izuzetno kvalitetne usluge
TO MO@E[, ONIM [
u prijatnijem okruènju. Chaloupky je napravio ogroman korak ka odrìvosti zasnova-
noj na samo-finansiranju.
Uticaji - ostvaren je pozitivan uticaj na ja~anje odnosa sa korisnicima i lokalnom zajed-
nicom, podignuta je svest javnosti o Chaloupky kao organizaciji koja se bavi dobrotvor-
nim radom. Chaloupky je stekla iskustvo u vo|enju javnih prikupljanja sredstava i obo-
gatila svoje odnose sa korisnicima, donatorima, pristalicama i lokalnom vlasti. âk su i
deca organizovala mini-prikupljanja u {kolama za Chaloupky.
Nau~ene lekcije Prikupljanje sredstava i informisanje tokom doga|aja pokazalo se veo-
ma delotvornim. Kvalitetno planiranje, detaljne pripreme i dobro sprovo|enje, kao i in-
tenzivna informativna kampanja, doprineli su uspehu prikupljanja sredstava. Pokazalo
se da rad sa {kolama nudi mnoge mogu}nosti ako su deca obu~ena, uspe{no izvode
volonterske promocije prikupljanja sredstava, terenske akcije, i sli~no.
Kampanja Z a{titi se ZEZNI SIDU - prikupljanje lokalnih sredstava za realizaciju kampanje

u Leskovcu, januar, 2002. godine; Prikupljena sredstva: 14 000 dinara dobijenih od lo-
kalnih sponzora. U 25 dana prikupljanja sredstava i pripremanja doga|aja uloèno je
350 sati volonterskog rada.

Pozadina problema - Volonteri Narodnog parlamenta su èleli da realizuju lokalnu kam-
panju promocije zastite od SIDE za srednjo{kolce i studente u Leskovcu. Potreba je iden-
tifikovana u srednjim {kolama, u direktnom razgovoru sa mladima koji su u~estvovali na
ranijim projektima Narodnog parlamenta. Okosnica kampanje bile su javne aktivnosti -
performansi, koncerti, ùrke, radio i TV emisije i deljenje materijala po kafeima u koje
mladi najvi{e izlaze. Organizacija je bezuspe{no poku{avala da prona|e donatora koji
bi podrào projekat.
Vreme kampanje - Odlu~eno je da se kampanja sprovede posle Nove godine, kada je
i najvi{e mladih koji studiraju u ve}im gradovima kod ku}e zbog praznika.
Aktivnosti organizovane pre kampanje - Ura|en je veoma detaljan spisak potreba da bi

realizovali kampanju (koliko i kakvog materijala treba, prostorije, oprema, hrana i osve-
ènje, ljudski resursi...). Zatim je napravljena brainstorming sesija na kojoj je razgovara-
no {ta od sredstava moè da se na|e u materijalu, a za {ta je potreban novac. Isposta-
vilo se da osim {tampanog materijala, goriva i ne{to muzi~ke opreme, sve ostalo moè
da se dobije od poznanika, lokalnih firmi i gra|ana.
Napravljena je mreà kontakata:

- jedan volonter je znao vlasnika podruma pi}a koji bi donirao osveènje,
- drugi je radio kao konobar u kafi}u gde se mogla organizovati ùrka,
- jedna koleginica je poznavala suprugu direktora jedne lokalne firme za proizvodnju slatki{a,
- kom{inica koordinatora je radila za lokalni radio.
- biv{i kolega jednog ~lana organizacije radio je snimanje TV reklama.
53
Identifikovani d onatori su kontaktirani i nakon sklopljenih dogovora o partnerstvu, i{lo
se ka drugim potencijalnim partnerima. Pokazalo se da je mnogo lak{e da u pregovo-

re ulazimo sa ve} obezbe|enim delom sredstava. Nakon toga, napravljena je detaljna
lista vi{e potencijalnih sponzora za svaku od budètskih stavki, kako bi se obezbedile re-
zerve, u slu~aju da neko od sponzora ne odgovori na molbe.
Jedan broj volontera odmah se uklju~io u pripremu aktivnosti, rade}i kontinuirano, dok
su drugi radili povremeno, zbog novogodi{njih praznika.
[ta je ura|eno?
- izra|en je TV dìngl koji je emitovan 10 dana na lokalnoj televiziji i radiju, dìngl koji
je emitovan na 4 lokalne radio stanice,
- prilikom gostovanja u popularnoj radio emisiji za mlade podeljene su besplatne karte
za koncert,
- plakatiranje grada od strane 10-ak volontera iskori{}eno je da se odgovori na pitanja
prolaznika i podele materijali i kondomi mladima,
- performans "Panoi koji govore" izveden u centru grada i podelu propagandnog ma-
terijala i kondoma ispratila je lokalna televizija, nedeljne novine i dopisnistvo Glasa,
- organizovan je koncert 3 demo-rock benda u Domu kulture mladih uz podelu propa-
gandnog materijala i kondoma; ulaz na koncert se pla}ao simboli~nih 20 dinara, kako
TO MO@E[, ONIM [
bi se pokrili troskovi iznajmljivanja opreme, prevoza i hrane. Na dogo|aju je pristustvo-

valo oko 300 mladih (pun prostor), a ponovo ga je ispratila lokalna televizija, kao i dopi-
sni{tvo RTS-a iz Leskovca,
-a fter-hour ùrka nakon koncerta svi u~esnici su pozvani u lokalni klub gde su mogli
da pogledaju izlo`bu na temu AIDS-a koju su pripremili aktivisti Narodnog parlamenta
iz srednje umetni~ke {kole. Izlo`bu je pratila podela kondoma i zabava uz podr{ku lo-
kalnog disk-dòkeja. To je bio odli~an na~in da se zabavom zahvalimo svim volonteri-
ma i da proslavimo uspeh.
Uticaj - stvorili smo vredna partnerstva sa Domom kulture, lokalnom TV stanicom, do-
pisni{tvom i radio stanicama, lokalnim firmama i novim volonterima koji su nam se to-
kom kampanje priklju~ili. Projekat je bio veoma transparentan, naro~ito u odnosu na fi-
nansije, {to je pove}alo kredibilitet organizacije.
[ta je funkcionisalo dobro?

Transparetnost finansija - jedan flip-chart sa detaljnim budètskim stavkama bio je sve
vreme kampanje zalepljen na zidu kancelarije, tako da da su lokalni donatori mogli da
URADI ONO [
vide koliko je novca skupljeno i kako je tro{eno. Kopija budèta je podeljena svim do-
natorima prilikom inicijalnog kontakta.
Slanje projekta lokalnim firmama i zakazivanje sastanaka - na po~etku je dokument sa po-
nudom da se uklju~e u projekat poslat u 5 firmi, a sa 4 od njih je nekoliko dana kasnije
ugovoren sastanak. Smatrali smo da je kontakt telefonom bio dobar potez, jer iako smo
predloìli da nas oni pozovu, nijedan od njih do predvi|nog roka to nije uradio.
N
e traìmo ni{ta - nudimo partnerstvo - sve vreme smo nastupali uz politiku da traì-
mo partnere koji bi bili zainteresovani da se uklju~e u projekat, obja{njavaju}i {ta zauz-
vrat nudimo. Firmama i medijima je nagla{eno da }emo ih promovisati u materijalima
(npr. TV dìngl sa logoom firme Benefarm pojavi}e se 50 puta na lokalnoj televiziji, 500
postera i 5000 flajera }e nositi logo firme u velicini 5 x 2.5 cm i 2.5 x 1.25 cm, radio
dìng u kome se spominje firma Benefarm }e se emitovati 10 dana na 4 lokalne radio
stanice, itd.)
Volonterizam, volonterizam, volonterizam - u pregovorima sa lokalnim partnerima uvek
je traèna podr{ka u vidu materijala ili usluga ({tampanje, ustupanje prostorija, opre-
me). Nagla{avano je da niko od organizatora nije pla}en za to {to radi.
54
URADI ONO [
Faks poslat preduze}ima
PONUDA ZA PARTNERSTVO
upu}eno firmi "Benefarm"
Dragi prijatelji,
Narodni parlament u sklopu svojih budu}ih aktivnosti planira organizovanje kampanje
TO MO@E[, ONIM [
za promociju za{tite od HIV virusa kod mladih.
Kampanja pod nazivom "Za{titi se-ZEZNI SIDU !" }e se odràti u Leskovcu u periodu
od 14. 01. do 24. 01. 2002. godine i sadràla bi:

14. 01. - plakatiranje grada, reklama na TV-u, radio dìnglovi na 4 lokalne TV stanice,
21. 01. - izlo`ba "Panoi koji govore" ispred Robne ku}e, podela propagandnog materi-
jala i kondoma.
22. 01 - koncert rock-bendova u Domu kulture mladih, podela propagandnog
materijala i kondoma.
23. 24. - TV i radio emisije i ùrka povodom zavr{etka kampanje.
Medijski materijal koji bi se koristio u kampanji je:

- 5 000 letaka
- 500 postera
- Reklama na medijima: TV Leskovac, Radio Leskovac, Radio 95, Radio 016 i (jo{ ne-
potvr|eno) TV Ni{
- E-mail na svim ve}im e-mail listama u zemlji uklju~uju}i i e-mail listu Narodnog parla-

menta (sa 200 korisnika/organizacija {irom Srbije)
- Obave{tenje o doga|aju na web sajtovima nevladinih informativnih centara u Jugo-
slaviji i Evropi.
Udeo firme Benefarm u partnerstvu sa Narodnim parlamentom bi uklju~ivao:

Donaciju od 500 Sky prezervativa koji bi se besplatno distribuirali u toku kampanje.
Narodni parlament }e zauzvrat Benefarm-u omogu}iti:

Postavljanje logotipa Benefarma na sav propagandni materijal kampanje (posteri, leci,
reklame, panoi, e-mail obave{tenja, web strane);
Imenovanje kompanije Benefarm kao glavnog sponzora kampanje.
Molimo vas da ozbiljno razmotrite ovu ponudu i va{ odgovor javite koordinatoru projek-
ta Sr|anu Mitrovi}u najkasnije do 03. 12. 2001. godine, na telefon 064 17 61 128.
U Leskovcu, Sa po{tovanjem,
24. 11. 2001. Sr|an Mitrovi}
55
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
56
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 9
sprovo|enje aktivnosti
sa gra|anima i
gra|ankama
DOBAR PLAN RADA
ORGANIZOVANjE VOLONTERA
ZAHVALNOST VOLONTERIMA
57
SPROVO\ENjE AKTIVNOSTI SA
GRA\ANIMA I GRA\ANKAMA
Sprovo|enje aktivnosti zahteva prethodno detaljno planiranje da bi se izbegli neo~ekivani problemi.

Trebalo bi da dobar plan akcije odgovori na pitanja: [TA, KADA, GDE, KO i ÎME - u odnosu na sva-
ku od planiranih aktivnosti. Tako|e, dobar plan bi morao da omogu}i svim zainteresovanim, bez od-
zira na razlike u li~nim svojstvima (deca, stari, osobe sa invaliditetom, zaposleni ili nezaposleni i sl.),
da se pridruè i aktivno u~estvuju. Va`no je da organizacija ra~una na u~e{}e gra|ana i gra|anki,
razli~itih grupa ljudi, te da ni jedna od njih nije izostavljena planom sprovo|enja akcija. Dobar plan
akcije obuhvata:
- spisak najva`nijih zadataka,
- raspored (vremenski sled) aktivnosti koje treba izvesti,
- zaduènja i odgovornosti za svaki zadatak,
- spisak neophodne opreme i materijala,
- spisak angaòvanih u~esnika/u~esnica.
Sprovo|enje aktivnosti zahteva angaòvanje osoba sa iskustvom, delegiranje odgovornosti za reali-

zaciju aktivnosti razli~itim timovima, odre|ivanje osoba koje }e rukovoditi akcijama, obezbe|ivanje
TO MO@E[, ONIM [
dobre razmene informacija izme|u timova i dobre sinhronizacije aktivnosti. Gra|ani i gra|anke, po-
sebno ako nisu bili uklju~eni u proces planiranja (identifikovanje problema, postavljanje ciljeva i izbor
aktivnosti), moraju biti informisani o akcijama na vreme, da mogu da im se pridruè, i na dobar na-
~in, kako bi ih motivisale na u~e{}e. Samo sprovo|enje aktivnosti treba da garantuje pozitivnu i pri-
jatnu atmosferu, po{tovanje i uvaàvanje sva~ijeg doprinosa, ali i izraàvanje javnih priznanja i za-
hvalnosti u~esnicima i u~esnicama, na na~in koji }e ih motivisati da ponovo u~estvuju u sli~nim po-
duhvatima.
PLAN RADA
Op{te poznato pravilo glasi - {to bolje planiranje, to jednostavnije izvo|enje. Kad se sprovode aktiv-
nosti sa gra|anima, moè se pojaviti od 50 do 100 volontera spremnih da odrade posao. Prema to-
me, rad se mora isplanirati tako da se ne desi da ljudi stoje sa rukama u dèpovima, ili pak da rade
do pono}i, da bi zavr{ili neki posao. Naravno, posao }e biti zavr{en ~ak i kada se ne isplanira sve de-
taljno ali moè se desiti da se ljudi lo{e ose}aju u vezi sa aktivnostima, ili vlastitim u~e{}em u njima.
URADI ONO [
Treba u~initi sve da ljudi pozitivno doìve izvo|enje aktivnosti - da osete visok stepen uklju~enosti u
zajednicu. To ih moè motivisati da uzmu u~e{}e u narednim aktivnostima.
Plan rada koji defini{e sve zadatke veoma je koristan. On ne treba da bude sloèn ili suvi{e detaljan,
ali bi ipak trebalo da obuhvati:
- spisak najva`nijih zadataka koje treba uraditi (npr. podi}i ogradu, posaditi 20 stabala,
postaviti stazu, itd.)
- raspored aktivnosti i pojedina~ne radnje - koji zadaci se prvo obavljaju, koji slede, da li neke
radnje mogu biti sprovedene istovremeno,
- ko je odgovaran/zaduèn za svaki zadatak, koliko ljudi je potrebno za realizaciju svakog
zadatka, kakve kvalifikacije su im potrebne (ve{ti, sna`ni, itd.).
Kad se napravi plan rada, moè biti sa~injen spisak neophodne opreme i materijala, te organizovan
pod-tim koji }e se pozabaviti nabavkom - pozajmljivanjem ili kupovinom. Drugi pod-tim moè raditi
na angaòvanju volontera (nadajmo se onih koji su ve} bili uklju~eni u neke faze projekta i zbog to-
ga su zainteresovani da nastave dalje). Ako se izvo|enje svodi na fizi~ki rad, organizatori treba da
razmotre aktivnosti za one koji ne mogu da ih izvedu npr. stariji mogu pripremati hranu, organizo-
vati de~je doga|aje, ~uvati decu, itd.
58
URADI ONO [
Park u Spalene Porici - U ê{koj Republici, gde su mnoge organizacije ponosne zbog
s pontanog izvo|enja poslova, uvo|enje radnih planova moè biti izazov. Eko-center iz
Spalene Porici (mesto od 1200 stanovnika) je sproveo veliki broj aktivnosti pre izgradnje
parka, ali ipak, ovaj poslednji projekat je predstavljao prvi poku{aj da organizacija uklju-
~i {to ve}i broj volontera u proces, tako da je procenjeno da je plan rada neophodan.
Pre izgradnje parka, projektni tim je napravio plan rada i nabrojao sve zadatke koje tre-
ba izvr{iti, odredio vremensko trajanje svakog navedenog zadatka, napravio raspored
izvo|enja zadataka, izabrao vo|e svih radnih timova i procenio koliko }e ljudi biti po-
trebno za svaki tim. Vo|ama timova su predstavljeni zadaci, oprema i materijali koji }e
im trebati za realizaciju aktivnosti. Tim je pozajmio i kupio pesak, {ljunak i druge mate-
rijale i sredio sve u vezi upotrebe buldoèra i drugih ma{ina. Nabavljene su za{titne ru-
TO MO@E[, ONIM [
kavice za volontere i isplaniran topli obrok, bezalkoholna pi}a i grickalice. Zalepljeni su
posteri, razaslati flajeri, a doga|aj je reklamiran na lokalnom radiju i novinama. Dan pre
samog doga|aja, deca su i{la o d vrata do vrata i pozivala stanare da pomognu oko iz-
gradnje parka i da ponesu alat koji imaju.

Izida, Feketi}
ORGANIZOVANJE VOLONTERA
Delegiranje (poveravanje) odgovornosti - izvo|enje aktivnosti je obi~no najzahtevnija faza projekta.
Mnogo toga treba uraditi, ali brzo i pravilno. To je pravi momenat da vo|a akcije delegira (poveri)
najva`nije zadatke ~lanovima tima i, ako je mogu}e, imenuje tim za izvo|enje aktivnosti odvojen od
projektnog tima, koji }e se fokusirati na pripreme. Dobro je ako su ljudi sa ve{tinama i znanjima ko-
je su potrebne za izvo|enje aktivnosti ~lanovi projektnog tima (npr. stolar, inènjer, itd.).
Vo|e - da bi se izvo|enje odvijalo u skladu sa planom rada, organizacija moè formirati radne timo-
ve i odrediti vo|e svakog tima. Na sam dan izvo|enja, svaka grupa je o zna~ena (npr. trakama razli-
~itih boja) i svaku od njih prati vo|a koji je odgovoran glavnom vo|i/lideru projekta.
De~ji program - ako se ukaè potreba, deca mogu, a obi~no se to i de{ava, da rade zajedno sa od-
raslima i na taj na~in ose}aju projekat kao svoj. Me|utim, u zavisnosti od vrste posla, moè se napra-
viti poseban program za decu za jedan deo dana, ili odre|eni period aktivnosti, kada su odrasli za-
uzeti poslovima za koje je poèljno da im deca ne prisustvuju, jer se nepa`njom mogu desiti povre-
de, ili su prete{ki. Dok roditelji rade, deca se mogu zabaviti igrom ili takmi~enjem.
Park u Spalene Porici - Izgradnja parka u Spalene Porici je bila planirana za petak posle-
podne i subotu celi dan. Mimo svih o~ekivanja, ovaj dvodnevni doga|aj je privukao
59
oko 120 me{tana. Pa`ljivo isplanirana organizacija doga|aja se pokazala korisnom za
kontrolisanje velikog broja u~esnika/u~esnica. Posle dobrodo{lice, registrovano je u~e-

{}e svakog volontera. Po{to su volonteri potpisali izjavu o v lastitoj odgovornosti za bez-
bednost, dobili su trake u boji, tako da su mogli da prepoznaju svoj tim. Svaki tim-lider
je nosio majicu boje svog tima. Deca su bila izuzetno aktivna, posebno prilikom ome-
|avanja male mo~vare koju su punila peskom. Posle podne, kad su se zamorila od ra-
da, dve majke su ih odvele do obli`njeg stadiona da se igraju. Oba radna dana su pro-
tekla u odli~noj atmosferi. U subotu do 16.30 skoro sve je bilo zavr{eno, tako da je vo-
|a akcije najavio kraj rada i po~etak zabave (va`no je zavr{iti na vreme, ~ak i kada sav
posao nije obavljen, i proslaviti zavr{nicu zajedno). Deca su odmah po~ela da se igra-
ju na zmiji koja je postavljena u parku, a odrasli su se povukli na tribine stadiona, da se
osveè i prisustvuju koncertu.
ZAHVALNOST VOLONTERIMA
Izuzetno je va`no ceniti volontere koji ulaù svoje dragoceno vreme i energiju u izvo|enje aktivno-
sti. Ta zahvalnost uklju~uje stvaranje {to bolje atmosfere (pozitivne odnose, posluènje) i javno pri-
znanje posle akcije ili doga|aja. Odavanjem priznanja volonterima u lokalnim novinama ili drugim
medijima }e oja~ati njihovo pozitivno iskustvo.
TO MO@E[, ONIM [
Proslavljanje zavr{etka projekta je vaàn deo sprovo|enja akcije. Bolje je zavr{iti radni dan pre nego
{to se svi iscrpe i umore, ~ak i kada rad nije gotov, i zajedno proslaviti ono {to je u~injeno. Ovo oku-
pljanje je od klju~ne va`nosti za stvaranje pozitivnog doìvljaja rada jer akcije u zajednici nisu obi-
~an rad - one treba da budu doga|aj za pam}enje. Koncert ili logorska vatra mogu biti idealan na-
~in za proslavljanje aktivnosti i odavanje priznanja volonterima.
Udruènje za reku Vltavu - Od sredine

devedesetih udruènje za reku Vltavu
redovno ~isti reku. 1999. godine orga-
nizovana je prva javna akciju ~i{}enja
reke, a do 2000. godine, udruènje je
ve} steklo znatno iskustvo u organizo-
vanju masovnih akcija ~i{}enja. Dvo-
dnevna akcija je privukla oko 200 vo-
lontera - poslovne ljude, predstavnike
gradskih vlasti i predstavnike sportova
URADI ONO [
na vodi. Akcija je bila podeljena na 7

oblasti, od kojih je svaka oblast imala
svog vo|u. Obezbe|en je {atorski sme-
{taj za volontere i organizovan B al ~ista-
~a. Akicija je zavr{ena izlo`bom pred-
meta prona|enih tokom ~i{}enja i spu-
{tanjem niz reku. Akcija i angaòvanje
volontera reklamirani su tokom leta po
kampovima, restoranima, lokalnim i re-
gionalnim medijima. Bilo je oko 30
sponzora (lokalna privreda, skup{tine
op{tina i predstavnici sportova na vodi)
koji su akciju podràli finansijski, ili
obezbedili posluènje, opremu i sl. Na
ovaj na~in rad je dobro organizovan i
pretvoren u zabavu, a organizacija je Junior, Baj{a
postepenom izgradnjom poverenja i
veza razvila svoje kapacitete i kontakte.
60
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 10
pregled ura|enog
IZABRANE TEHNIKE ZA PREGLED I OCENU URA\ENOG
- Anketa posle zavr{etka aktivnosti
- Razgovor sa u~esnicima i korisnicima
- Javna prezentacija rezultata
61
PREGLED URA\ENOG
- pra}enje napretka i ocena aktivnosti -
Trebalo bi da su pra}enje i procena aktivnosti planirani u svim fazama realizacije projekta, kao i na
njegovom zavr{etku. Stalnim ili periodi~nim pra}enjem realizacije aktivnosti postiè se ve}a sigurnost
da }e planirani rezultati biti ostvareni. Ako organizacija ima standardan na~in (format) pra}enja i iz-
ve{tavanja o aktivnostima, to }e joj olak{ati analizu postignutih rezultata. Pra}enje i provera ostvare-
nosti postavljenih zadataka olak{ava:
- promene planova i aktivnosti kada se pokaè da su one neophodne - na primer, u situacija-
ma kada dolazi do neplaniranih promena osoba koje izvode aktivnosti, izmene korisnika, pro-
mene donosioca odluke, neplanirane promene u okruènju,
- motivi{e u~esnike, posebno kod aktivnosti koje imaju dugo trajanje - na primer, proces krei-
ranja plana odrìvog razvoja zajednice, ili
- motivi{e za aktivnosti ~iji }e se efekti pokazati tek posle kontinuiranog rada - na primer, efek-
ti savetodavnog rada sa mladim osobama neprilago|enog pona{anja, ili aktivnosti koje treba
da omogu}e samostalni ìvot osoba sa invaliditetom, nisu odmah vidljivi, te informacije o na-
pretku u radu doprinose motivaciji da se izdrì u radu.
Da bi planirane aktivnosti mogle da se prate i da se procenjuju njihovi efekti, neophodno je unapred

TO MO@E[, ONIM [
odrediti {ta se prati i na koji na~in se to izvodi, kao i {ta }e biti pokazatelji ostvarenog uspeha. Poka-
zatelji uspeha treba da se odnose na bitne aspekte zadatka i proverljive ~injenice, a ne samo na su-
bjektivne utiske planera ili u~esnika akcija. Dobro je ako je mogu}e postignu}a izraziti kvantitativnim
pokazateljima - npr. broj volontera, prikupljena suma novca, koli~ina i vrste materijala, broj uloènih
besplatnih radnih sati. I kvalitativne procene su va`ni pokazatelji ostvarenih efekata i uticaja npr. za-
dovoljstvo u~e{}em u akcijama, ostvarenost novih pozitivnih relacija sa gra|anima, sponzorima, lo-
kalnom upravom, nove ideje stvorene u kontaktima sa ljudima iz zajednice i sl.
Za svaki planirani zadatak postavlja se bar jedan, jasan pokazatelj ostvarenosti. Nekada je do poda-
taka o rezultatima aktivnosti mogu}e do}i direktno - oni su jasni, brojivi ili merljivi. Nekada je potreb-
no predvideti posebne na~ine dolaènja do informacija koje ukazuju na rezultate aktivnosti. Na pri-
mer, moè se sprovesti anketiranje u~esnika/ca i prikupiti njihovo mi{ljenja o efektima, ili se moè pro-
ceniti broj i kvalitet samostalnih aktivnosti nastalih nakon organizovane obuke za sticanje odre|enih
znanja ili ve{tina. Va`no je da su izabrani na~ini procene rezultata pouzdani, pristupa~ni i da ne zah-
tevaju mnogo dodatnog vremena i novca. Zbog ograni~enih sredstava, u procese pra}enja i proce-
ne mogu biti uklju~eni volonteri npr. u~enici/u~enice srednjih {kola ili studenti/studentkinje. Osim
{to je ovo relativno jeftin na~in sprovo|enja pra}enja i procene, on istovremeno omogu}ava u~esni-
URADI ONO [
cima/u~esnicama sticanje prvih direktnih iskustava o nevladinom sektoru.
Procena ostvarenih rezultata moè biti razli~ite sloènosti. Organizacije naj~e{}e navode kvantitativ-
ne i kvalitativne pokazatelje efektivnosti - analiziraju i utvr|uju da li je izvedeno ono {to je planirano,
kakvi rezultati su postignuti, da li su i kako oni doprineli ostvarivanju postavljenih ciljeva, da li posto-
je {iri efekti akcija. I drugi, sloèniji pokazatelji mogu ukazati na zna~ajne aspekte ostvarenih rezulta-
ta, te je dobro ako organizacija pri|e planiranju i prikupljanju informacija o uticajima, odrìvosti, obu-
hvatu.
IZABRANE TEHNIKE ZA PREGLED I OCENU URA\ENOG

Ankete po zavr{etku aktivnosti
Organizacija moè sprovesti anketu posle zavr{etka aktivnosti, da bi prikupila mi{ljenja gra|ana i gra-
|anki o rezultatima. Razli~iti su na~ini na koje se moè sprovesti anketiranje: jednostavan upitnik mo-
è biti objavljen u lokalnim novinama, podeljen uz dnevne novosti, ili uba~en u po{tanske sandu~i-
}e. Anketa se moè koristiti za prikupljanje povratnih informacija o sprovedenim akcijama, da bi se
62
utvrdilo u kojoj meri one zadovoljavaju po~etne ciljeve. Osim toga, pomo}u godi{nje ankete, ako se
URADI ONO [
ona realizuje duì niz godina, mogu}e je proceniti da li je do{lo do promena u ciljevima. Posle an-
ketiranja,moè se organizovati javna tribina na kojoj se predstavljaju rezultati i omogu}ava ~lanovi-
ma zajednice da porazgovaraju o uspesima i neuspesima aktivnosti i da razmisle o primeni n au~enih
lekcija na budu}e projekte.
Manteo - u gradi}u Manteo, postojao je dugogodi{nji program obnove koji se sastojao

od izvo|enja nekoliko malih projekata svake godine. Da bi gradska uprava informisala
gra|ane o napretku projekta, ustanovila da li su zadovoljni projektom, zainteresovala ih
za u~e{}e i dobila povratne informacije koje se mogu koristiti za pobolj{anje programa,
razaslane su godi{nje ankete koje sadrè niz pitanja o projektima. Gra|ani i gra|anke
su mogli da vrate popunjene ankete u gradsku vladu ili biblioteku, li~no ili po{tom. Re-
TO MO@E[, ONIM [
zultati su objavljeni i razmatrani na godi{njem javnom sastanku na kom su gra|ani iz-
nosili svoje predloge za narednu godinu.
Razgovori sa u~esnicima i korisnicima

Organizacija moè sprovesti ~itav niz razgovora, na uzorku korisnika, da proceni stepen njihovog za-
dovoljstva projektnim rezultatima i/ili procesom. Posle ovakvih razgovora, moè se organizovati za-
jedni~ki sastanak da bi se predstavili rezultati, razmotrili predlozi i pokrenule nove ideje za pobolj{a-
nja budu}ih akcija.
VIA fondacija - Razgovori sa korisnicima parka U okviru VIA programa izgradnje parko-
va radi se procena 20 lokacija na kojima su parkovi podignuti. Jedan od metoda proce-
ne bi}e razgovori sa korisnicima na svakoj od lokacija, koji }e uklju~ivati pitanja { ta kori-
snici rade u parku (koje aktivnosti), {ta dobro funkcioni{e u parku i koje probleme oni vi-
de. Ovo }e VIA pomo}i da se pobolj{a programska struktura u narednim godinama, a u
isto vreme, bi}e korisna povratna informacija za rukovode}i tim lokalnog parka.

Javna prezentacija rezultata - uspeha i neuspeha
Pre po~etka aktivnosti, organizacija moè postaviti standarde za merenje uspe{nosti, a po realizaciji
aktivnosti oceniti svoj rad i tako ustanoviti u kojoj meri je ispunila po~etne planove i ciljeve. Procena
se moè koristiti za novo planiranje, izmene ciljeva, strategija i pojedina~nih akcija. Informisanje za-
jednice o proceni/evaluaciji, bilo preko medija ili na javnim tribinama, od izuzetne je va`nosti, jer gra-
|ani i gra|anke imaju mogu}nost da razgovaraju o rezultatima i budu}im akcijama.
Patriotski hodo~asnik - Patriotski hodo~asnik uvek insistira na zajedni~koj proceni/evalu-

aciji rezultata aktivnosti sa lokalnom zajednicom. Petr Anderle, lider ove vrlo aktivne ~e-
{ke organizacije kaè: J avno objavljivanje rezultata je va`no za procenu aktivnosti. To je
najbolji na~in da dobijemo povratne informacije od javnosti i proverimo da li su stvari
koje smo mi smatrali rezultatima, zaista pravi rezultati. Niko ne treba da se pribojava ob-
javljivanja rezultata i eventualnih kritika, jer to vodi pobolj{anju kvaliteta aktivnosti koje
}e biti preduzete u okviru budu}ih projekata.
63
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
64
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
poglavlje 11
umesto zaklju~ka
URADI ONO [TO MO@E[, ONIM [TO IMA[, TU GDE JESI!
65
UMESTO ZAKLJU^KA
URADI ONO [TO MO@E[, ONIM [TO IMA[, TU GDE JESI!

Organizacije i inicijative gra|ana i gra|anki motivisane za aktivnosti u lokalnoj zajednici, koje uklju-
~uju razli~ite aktere, razumeju prednosti ovakvog na~ina rada. Ipak, pokretanje i organizovanje akci-
ja u zajednici koje uklju~uju razli~ite grupe, po{tuju}i potrebe i specifi~nosti svih, nisu laki, niti brzi
procesi, a zahtevaju dosta znanja, ve{tina, motivacije i vremena. Me|utim, akcije organizovane na
ovaj na~in pruàju i priliku za stalno u~enje i razvijanje ~lanova zajednice, ali i odnosa i veza, uve}a-
vaju}i kapital zajednice. Ovo poglavlje namenjeno je preispitivanju va{e dosada{nje prakse. Veruje-
mo da }ete, ~ak iako do sada niste izvodili akcije koje uklju~uju gra|ane i gra|anke u sve faze pla-
niranja i realizacije, vo|eni navedenim pitanjima, mo}i da pokrenete proces razmi{ljanja o uslovima,
razlozima i mogu}nostima da se upustite u avanturu promene i u~enja kroz akciju.
Istovremeno, upu}ujemo vas i na pitanja za preispitivanje vlastite prakse u priru~niku Pokrenimo
zajednice! 2
LOKALNA ZAJEDNICA
Opi{ite va{u zajednicu:u
TO MO@E[, ONIM [
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
[TA vama zna~i LOKALNA ZAJEDNICA?

- u geografskom smislu, u odnosu na ljude, odnose, vrednosti...
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
KAKVA je va{a i dealna zajednica?

Navedite listu klju~nih karakteristika
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Na kojim VREDNOSTIMA po~iva va{e angaòvanje u zajednici?

Va{a lista vrednosti i na~ina za njihovo ostvarivanje
____________________________________________________________________________________
URADI ONO [
____________________________________________________________________________________
UKLjUÊNOST ZAJEDNICE
[ta su razlozi uklju~ivanja gra|ana i gra|anki u aktivnosti u zajednici?
Va{a lista
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Kako uspostavljate i odràvate kontakte u zajednici?

Va{a iskustva
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
66
[ta je dobit od uklju~ivanja zajednice u aktivnosti?
URADI ONO [
Va{a lista:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Koji oblici uklju~ivanja gra|ana i gra|anki su naj~e{}i u va{oj zajednici?

[ta mislite za{to?
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
TO MO@E[, ONIM [
[ta su n
au~ene lekcije u poku{aju da uklju~ite ljude u akciju?
Va{a lista korisnih iskustava:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
INFORMISANJE GRA\ANA I GRA\ANKI

Za{to informisati zajednicu o aktivnostima?
Va{a lista razloga:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Kako informisati zajednicu o aktivnostima?

Va{a lista predloga i tehnika:

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
[ta su n
au~ene lekcije u informisanju zajednice?
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
IDENTIFIKOVANJE PROBLEMA I POTREBA

Za{to uklju~iti zajednicu u identifikovanje problema i potreba?
Va{a lista razloga:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Kako uklju~iti zajednicu u identifikovanje problema i potreba?

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
67
[ta su va{e n au~ene lekcije?

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
POSTAVLJANJE CILJEVA I PLANIRANJE AKTIVNOSTI

Za{to je va`no uklju~iti gra|ane i gra|anke u planiranje?
Va{a lista razloga:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Kako uklju~iti zajednicu?

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________

TO MO@E[, ONIM [
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
MAPIRANJE RESURSA ZAJEDNICE

Za{to uklju~iti zajednicu u mapiranje resursa?
Va{a lista razloga:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Kako uklju~iti zajednicu u mapiranje resursa?

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
URADI ONO [
____________________________________________________________________________________
Kako koristite identifikovane mo}i u zajednici?

Va{a iskustva:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
[ta su resursi va{e zajednice - {ta ih ~ini specifi~nim u odnosu na druge?

Poveìte identifikovane resurse sa mogu}im na~inima upotrebe:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
[ta su va{e n au~ene lekcije u otkrivanju resursa zajednice?

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
68
URADI ONO [
[ta su dobiti od uspe{ne partnerske saradnje?
Va{a iskustva:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Mogu}a sporna pitanja, te{ko}e i problemi?

Va{a iskustva:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
TO MO@E[, ONIM [
Sa kojim sektorima ste lako uspostavili partnerstva i za{to?
Va{a iskustva:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
PRIKUPLJANJE SREDSTAVA U ZAJEDNICI

Za{to lokalni akteri daju doprinos za aktivnosti u zajednici?
Va{a iskustva:

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Kako prikupljati sredstva u zajednici?

Va{a lista primera i na~ina:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Mogu}a sporna pitanja, te{ko}e i problemi?

Va{a iskustva:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Va{e preporuke za uspe{no kori{}enje lokalnih izvora i sredstava:

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
SPROVO\ENJE AKCIJE
Za{to je va`no precizno planiranje sprovo|enja aktivnosti?
Va{a iskustva:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
69
Na koji na~in izraàvate zahvalnost volonterima?
Va{a iskustva:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
PREGLED URA\ENOG
Za{to je va`no pra}enje i procena rezultata?
Va{a lista razloga:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
TO MO@E[, ONIM [
Kako pratiti i procenjivati efekte i u~inke?

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Kakva su va{a iskustva sa javnim prezentovanjem rezultata?

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
URADI ONO [
70
[TA TREBA DA ZNAJU FONDOVI KOJI PODR@AVAJU
URADI ONO [
AKTIVNOSTI U LOKALNOJ ZAJEDNICI
Imaju}i u vidu odgovornost koju nose me|unarodne i doma}e organizacije i fondovi koje podràva-
ju razvoj aktivnosti u lokalnoj zajednici, va{e dosada{nje iskustvo u komunikaciji sa njima, uklju~uju-
}i i BCIF, od posebne je va`nosti za proces njihovog/na{eg u~enja. Verujemo da }ete, ~ak iako do sa-
da niste u~estvovali u obukama, ili konkurisali za sredstva za pokretanje akcija u zajednici, preispitu-
ju}i svoje potrebe, ali i dostupnost fondacija, mo}i da izdvojite sugestije, komentare i pitanja, koji mo-
gu olak{ati organizacijama i fondacijama, uklju~uju}i i BCIF, preispitivanje svog na~ina uticaja, kao i
promenu u pravcu adekvatnijeg odgovora na potrebe konkretnih zajednica i aktera u njima.
TO MO@E[, ONIM [
KAKVA je KOMUNIKACIJA fondacija sa organizacijama i lokalnim inicijativama gra|ana i gra|anki?
Va{a iskustva i konkretni primeri:
- dobre strane komunikacije
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
- lo{e strane komunikacije

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
KAKVA su va{a iskustva u procesu KONKURISANjA za sredstva?

- dobra iskustva

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
- lo{a iskustva
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
DA li su ZAHTEVI fondova (odre|ivanje teme, oblasti, ciljeva, formulari, ili opisi) PREPREKA u planira -
nju i sprovo|enju akcija? NA KOJI NAÎN?
Va{a iskustva i konkretni primeri te{ko}a:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
Na koje na~ine ste re{avali/e te{ko}e:

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
71
KAKVA su va{a iskustva vezana za NAÎN DODELE sredstava?
- dobra iskustva
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
- lo{a iskustva
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
DA li fondovi na adekvatan na~in PRATE realizaciju va{ih aktivnosti?

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
[ta bi bile va{e preporuke za pobolj{anje tog procesa?

TO MO@E[, ONIM [
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
DA li su vam jasni KRITERIJUMI za procenu ostvarenosti efekata va{ih aktivnosti?

Navedite kriterijume procene koji vam stvaraju te{ko}e:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
KAKO bi se mogao UNAPREDITI NAÎN PROCENE I UÊNjA fondova i lokalnih organizacija?

URADI ONO [
Va{i predlozi:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
[TA bi fondovi mogli da u~ine da pruè PODR[KU ZA RAZVOJ lokalnim organizacijama i neformal -
nim grupama gra|ana?
Va{i predlozi:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
72
KAKO bi se POLITIKA ili OBLAST DELOVANjA fondova mogla prilagoditi konkretnim potrebama va{e
URADI ONO [
organizacije, neformalne grupe ili lokalne zajednice?
Va{i predlozi:
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
TO MO@E[, ONIM [
BCIF-u }e biti veliko zadovoljstvo ako va{a iskustva, primeri dobre prakse, pitanja,
sugestije i dileme, stignu do nas, jer je to na~in da u~imo i menjamo vlastitu praksu.
73
URADI ONO [
TO MO@E[, ONIM [
2
LITERATURA
URADI ONO [
Akcija gra|ana u Hrvatskoj, Bilten CroNGO programa, broj 7, Academy for Educational
Development, Zagreb, 2004.
Andreja Ton~, Kako pokrenuti lokalne izvore potpore - vodi~ za udruge i inicijative gra|ana,
Academy for Educational Development, Zagreb, 2004.
Donata Francescato, Mobilizing community resources, Community Analysis and Net
Working, Universita di Roma La Sapieza, matreijali sa predavanje odrànog na Filozofskom
TO MO@E[, ONIM [
fakultetu u Beogradu, 2004.
Du{an Vasiljevi}, Jasminka Kronja, Evropski programi za loklane zajednice, Evropski pokret u
Srbiji, Beograd, 2004.
Eni Kurtovi}, Nelvedina Meki}, Razvoj uz u~e{}e zajednice - trening matreijal u okviru projek-
ta Mreà za razvoj participativnog pristupa, Fondacija za razvoj NVO, BIH, Mladinski inicija-
tivi, Makedonija, VSO, Velika Britanija, Sarajevo, 2004.
Gordana For~i}, Sla|ana Novota, Uokvirite svoju ideju - priru~nik o upravljanju projektnim
ciklusom i izradi logi~kog okvira, Udruga za razvoj civilnog dru{tva SMART, Rijeka, 2004.
Helen Lenda, Razvoj lokalne zajednice - materijali sa seminara, VIA Fondacija, Prag, 2004.
Irina Slavkovi}, Branka An|elkovi}, Gra|anska participacija - komunikacija izme|u lokalne
samouprave i civilnog dru{tva, Centar za demokratsku kulturu, Beograd, 2003.
Ivana Laginja, Lidija Pavi}, Putokaz za djelotvoran rad lokalne zajednice, Odraz - odrìvi
razvoj zajednice, Zagreb, 2001.

Ivana Laginja, (urednica), LEADER - od inicijative do metode, Christine Chalier, koordinatorka
izrade priru~nika, Evropski opservatorij LEADER/AEIDL, izdava~ ZOE - Centar za odrìvi razvoj
ruralnih krajeva, Zagreb, 2004.
Jennifer Stuart, John Hosinski (uredili), Small Investmensts, Big Changes: Successful Examples
of Projects in Local Communities, AED, Zagreb, 2005.
Lidija Pavi}-Rogo{i}, Na{a zajednica na{a odgovornost - priru~nik za uspje{no organizovanje
lokalne zajednice, Odraz - Odrìvi razvoj zajednice, Zagreb, 2004.
Paula Tarnapol Whitacre, Jennifer Stuart (urednice), Poticanje razvoja civilnog dru{tva: rezul-
tati programa Potpora hrvatskim nevladinim organizacijama (CroNGO) 2001. - 2004. AED,
Zagreb, 2004.
Pokretanje zajednice: kako uklju~iti gra|ane u projekte na lokalnoj razini, AED, Zagreb, 2003.
Slobodan Milutinovi}, Kako inicirati lokalnu agendu u maloj op{tini - osnovni vodi~ za
nosioce odlu~ivanja, Stalna konferencija gradova i op{tina Jugoslavije, Beograd, 2003.
Sonja Vukovi},Vodi~ kroz me|usektorsku saradnju, Udruga za kreativni razvoj Slap, Osijek, 2003.
\ur|a Suec, (urednica), NVO priru~nik (kuharica za udruge), AED Zagreb, 1999.
Vesna Ter{eli~, Mica Mladineo, Mo} suradnje - priru~nik za suvo|enje, Centar za ènske
studije, Zagreb, 2001.
Vodi~ za uli~ne akcije, mreà Srbija bez siroma{tva, www.srbijabezsiromastva.org.yu, 2004.
75

Pokrenimo Zajednice 1 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pokrenimo Zajednice 1 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

TO IMA[, TU GDE JESI!

Izbor tehnika i priloga iz ^e{ke:

Dizajn i grafi~ka obrada:

CIP - Katalogizacija u publikaciji

TO IMA[, TU GDE JESI!

TO IMA[, TU GDE JESI!

UKLJU^IVANJE u svim fazama realizacije akcija

IDENTIFIKOVANJE POTREBA I PROBLEMA

IZGRADNJA PARTNERSKIH ODNOSA

TO IMA[, TU GDE JESI!

PRIKUPLJANJE SREDSTAVA U LOKALNOJ ZAJEDNICI

PREGLED URA\ENOG - pra}enje i ocena aktivnosti

VREDNOSTI na po~etku i na kraju svakog procesa promene

otvorenost i sposobnost za promenu, za u~enje i razvoj, aktiviranje gra|ana, podizanje odgovorno-

ZA[TO JE VA@NA LOKALNA ZAJEDNICA

ULOGA UDRU@ENJA GRA\ANA I GRA\ANKI U LOKALNOJ ZAJEDNICI

TO IMA[, TU GDE JESI!

ZA[TO GRA\ANI I GRA\ANKE U^ESTVUJU U AKCIJAMA U ZAJEDNICI

[ TA DOBIJAJU ZAJEDNICA I UDRU`ENJE ve}im uklju~ivanjem gra|ana

Udru`enja gra|ana i neformalne grupe mogu da olak{aju gra|anima uklju~ivanje u aktivnosti u

TO IMA[, TU GDE JESI!

Konsultacije sa gra|anima i gra|ankama, organizovan razgovor izme|u planera i javnosti, slu`e

Zajedni~ko planiranje podrazumeva direktno uklju~ivanje gra|ana i gra|anki, ili predstavnika

ranja razli~itih savetodavnih tela i organizovanja procesa pregovaranja, dijaloga, medijacije.

Sprovo|enje aktivnosti podrazumeva aktivno uklju~ivanje ~lanova zajednice, a neposredno dopri-

Ve}a motivacija za u~e{}e posti`e se i kada se planiranim aktivnostima odgovora na konkretne

USPOSTAVITI I ODR@ATI KONTAKTE

TO IMA[, TU GDE JESI!

Odr`avanje uspostavljenih odnosa tra`i od organizatora ostajanje u kontaktima sa u~esnicima i posle

Informisanje omogu}ava da se dobiju adekvatni podaci o problemu, podstakne razumevanje nje-

Bez obziza na na~in/e za koji/e se opredeli, organizacija treba da pripremi:

- informacije koje sadr`e jasno iskazane interese/potrebe gra|ana,

Informisanje javnosti u akcijama na ulici

TO IMA[, TU GDE JESI!

Rad sa partnerima i grupama na informisanju javnosti

Valasske Mezirici - U ovom mestu je organizovano niz okruglih stolova za decu od 8 do

Pilsen park - Organizacija je zapo~ela opse`nu promotivnu kampanju da bi obavestila

Dunavski venac, Palilula, Beograd - Gra|anska inicijativa Dunavski venac posve}ena je

ma su prikupljane ideje o prioritetima i mogu}im akcijama. Najpre su gra|ani/ke lep-

Organizacija je primetila da je posle "dugog vremena centralizma i praznih obe}anja,

ZA[TO IDENTIFIKUJEMO I ANALIZIRAMO PROBLEM

Analiza omogu}ava da se:

Trebalo bi da analiza problema odgovori na pitanja { ta su uzroci, a { ta posledice problema, kao i da

FAKTORI KOJI UTI^U NA ANALIZU PROBLEMA I IZBOR PRIORITETA

- karakteristike lokalne uprave i administracije (veli~ina, otvorenost, dostupnost, kvalifikacije...),

Prikupljaju se i analiziraju informacije o relevantnim i bitnim karakteristikama koje direktno uti~u na

TO IMA[, TU GDE JESI!

Dunavski venac, Palilula, Beograd

Interesovanja i kapaciteti organizacije/grupe

Pretpostavka je da }e se organizacija lak{e nositi sa problemom i bolje realizovati aktivnosti koje su u

IZABRANE TEHNIKE ZA IDENTIFIKOVANJE PROBLEMA I POTREBA ZAJEDNICE

Razgovori s klju~nim ljudima

zajednice o va`nim pitanjima, a istovremeno, pru`a {ansu ~lanovima zajednice da se upoznaju sa

Udru`enje dobrotvornik iz Stare Stresovice - Organizacija je nastojala da uklju~i me{tane

Stablo, Kragujevac - Organizacija koja se bavi integracijom romske populacije u

TO IMA[, TU GDE JESI!

Kloboky - Organizacija majki iz Kloboky bila je zabrinuta za bezbednost dece na ulicama.

mapama velikih razmera. Nekoliko dece i njihovih majki po zavr{etku aktivnosti

Da li je anketa najbolja tehnika u odnosu na potrebe i ciljeve

Jasna pitanja i fokusiranost na temu ankete

Ve` banje anketiranja

Od lakih ka slo` enijim pitanjima