UNIVERZITET U NIU

MAINSKI FAKULTET
KATEDRA ZA PROIZVODNO MAINSTVO

KOMPONENTE NUMERIKI UPRAVLJANIH

ALATNIH MAINA
(1.deo)

Ni, jun 2002.god.

 Komponenete NUMA

SADRAJ
SADRAJ ...................................................................................................................................... 2

1. UVOD ......................................................................................................................................... 4

2. SPECIFINOSTI NUMA ........................................................................................................ 5

3. KOMPONENTE NUMA ..........................................................................................................6

3.1 UVOD ................................................................................................................................... 6

3.2 NOSEA STRUKTURA MAINE ...................................................................................6
3.2.1. Statiko optereenje .................................................................................................... 7
3.2.2 Dinamiko optereenje ................................................................................................ 7
3.2.3 Termiko optereenje .................................................................................................. 8
3.3 VOICE...............................................................................................................................8
3.3.1 Voice sa trenjem ......................................................................................................... 9
3.3.2 V-voice.......................................................................................................................13
3.3.3 Ravne i voice u obliku lastinog repa....................................................................... 13
3.3.4 Cilindrine voice....................................................................................................... 14
3.3.5 Voice sa antifrikcionim linearnim kretanjem ....................................................... 15
3.3.6 Ostale voice ...............................................................................................................19
3.4 POGONSKI DEO........................................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.
3.4.1 Servomotori .................................................................... Error! Bookmark not defined.
3.4.2 Mehaniki prenosni sistem ............................................ Error! Bookmark not defined.
3.5 SENZORI ........................................................................ ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.
3.6 SISTEM ZA NADGLEDANJE ALATA...................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.
3.6.1 Direktno nadgledanje..................................................... Error! Bookmark not defined.
3.6.2 Indirektno nadgledanje ................................................. Error! Bookmark not defined.

4 TEHNIKE POVEZIVANJA ....................................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

4.1 VOICE.......................................................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

4.1.1 Voice za pravolinijsko kretanje .................................. Error! Bookmark not defined.
4.1.2 Linearne voice tipa tahovej ......................................... Error! Bookmark not defined.
4.1.3 Montaa igliastih valjaka i ravnog kaveza................. Error! Bookmark not defined.
4.2 ZAVOJNO VRETENO SA RECIRKULACIONOM NAVRTKOM ..................ERROR!
BOOKMARK NOT DEFINED.

2
 Komponenete NUMA

4.2.1 Osnovne preporuke za montau zavojnog vreteno sa recirkulacionom navrtkom

................................................................................................... Error! Bookmark not defined.
4.2.2 Tehnike montae zavojnog vretena sa recirkulacionom navrtkom................. Error!
Bookmark not defined.
4.2.3 Osnovne preporuke za montau zavojnog vretena sa recirkulacionom navrtkom
................................................................................................... Error! Bookmark not defined.
4.2.4 Tehnike montae uleitenja zavojnog vretena sa recirkulacionom navrtkom
................................................................................................... Error! Bookmark not defined.
4.2.5 Greke pri montai zavojnog vretena sa recirkulacionom navrtkom............. Error!
Bookmark not defined.
4.2.6 Termika dilatacija zavojnog vretena sa recirkulacionom nvrtkom .............. Error!
Bookmark not defined.

5. ZAKLJUAK...........................................................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

6. LITERATURA .........................................................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

3
 Komponenete NUMA

1. UVOD

Automatizacija maloserijske i serijske proizvodnje se uspeno izvodi primenom

numeriki upravljanih maina alatki (NUMA). Njihova primena dovodi do poveanja
proizvodnosti, poveanja tanosti obrade, poveanja vremenskog stepena iskorienja
maine. Niz prednosti koje NUMA pruaju, dobijene su ugradnjom specifinih
komponenti. Neke od tih specifinih komponenti obraene su u ovom radu.
Generalno gledano rad se moe podeliti na dve celine. U prvoj celini se obrauju
mehanike komponente numeriki upravljanih maina alatki. Akcenat je stavljen na
kliznovodei sistem NUMA tanije na voice i na sistem za prenos kretanja. Dat je mali
osvrt na konvencionalni tip voica, dok su u daljem delu obraene antifrikcione voice.
Pored voica u ovom delu je obraeno i zavojno vreteno sa navrtkom i predstavljeni
najnoviji trendovi u izradi ovog dela NUMA.
U drugoj celini rada obraena su pravila i predostronosti kojih se treba pridravati pri
montiranju ovih mehanikih komponenti. Govori se o pravilima i predostronosima pri
postavljanju, kako voica tako i zavojnog vretena, i o problemima koji tada mogu da se
jave i kako da se otklone.

4
 Komponenete NUMA

2. SPECIFINOSTI NUMA
Izrada i konstrukcija CNC maina se u mnogome razlikuje od izrade i konstrukcije
konvencionalnih alatnih maina kako u osnovi mainskog sistema tako i u osnovi
upravljanja. Ova razlika proizilazi iz potrebe za boljim performansama alatnih maina, te
se u tom cilju navodi nekoliko osobenosti koje NUMA mora da ispuni:
1. Vei stepen iskorienja - uslovljena uestanijim kretanjima radnih organa
maine, veim optereenjem elemenata, i veom ugraenom snagom motora.
2. Via tanost uslovljeni vii zahtevi kod konstrukcije strukture u pogledu
krutosti, priguenja eliminisanju toplotnih deformacija i habanja.
3. Upravljanje svim funkcijama maine je daljinsko. Svi prenosnici glavnog i
pomonog kretanja su posebno konstruisani, i obino nezavisno upravljani, a
povezani elektrinim i elektronskim putem
4. Svoenje brzine kretanja na puzei hod kod pribliavanja zadatoj koordinati u
cilju smanjenja inercijalnih sila i ostvarenja zadate tanosti; ulaska u
koordinatu
5. Izmenjivai alata, nosai alata su automatizovani a funkcije izmene alata
ukljuene u deo numerikog upravljanja
6. Merni sistem je deo celokupnog sistema i najee u zatvorenom kolu sa
ostalim delovima numerikog upravljanja
7. Vretena NUMA, glavna i pomona, izvedena su sa viim stepenom tanosti,
veih su dimenzija a uleitenju se posveuje posebna panja sa gledita
krutosti, guenja oscilacije i toplotnih deformacija.

Pored navedenih razlika, treba imati u vidu i sutinske. Konvencionalna maina je

orjentisana za direktnu obradu materijala, a kod numeriki upravljane maine alatke
najpre se obrauju informacije, a zatim odgovarajue jedinice, na osnovu obraenih
informacija, vre kretanja koja slue za neposrednu obradu materijala pripremka.

5
 Komponenete NUMA

3. KOMPONENTE NUMA
3.1 UVOD
Da bi se zadovoljile napred definisane osobenosti numeriki upravljane alatne maine
esto koriste razliite mehanotronike elemente razvijene tokom godina. Meutim,
kvalitet i pouzdanost ovih maina zavisi od razliitih mainskih elemenata i podsistema
maine. Pojedini vani delovi CNC maina na koje treba obratiti panju su:
a. Nosea struktura mane
b. Voice
c. Pogon
d. Vreteno i uleitenje vretena
e. Merni sistemi
f. Upravljaka jedinica i intefejs operatera
g. Senzori
h. Sistem za nadgledanje alata

3.2 NOSEA STRUKTURA MAINE

Nosea struktura maine je nosei i potporni element alatne maine. Svi motori,
prenosni i drugi funkcionalni delovi alatne maine, povezani meusobom, vrsto su
vezani za noseu strukturu maine. Takoe nosea struktura maine je izloena statikim
i dinamikim silama, pa je zbog toga veoma vano da se nosea struktura maine ne
deformie ili ne osciluje, preko dozvoljene granice, kada je izloena dejstvu ovih sila. Sve
komponente maine moraju da ostanu u tanom relativnom poloaju da bi zadrale
geometrijsku tanost, bez obzira na intenzitet i pravac dejstva sila. Na konfiguraciju
nosee strukture maine takoe utiu i razmatranja o nainu proizvodnje, montiranju i
rukovanju alatnom mainom.
U daljem delu teksta bie rei o osnovnim faktorima koji utiu na izradu noseu
strukture alatne maine.

6
 Komponenete NUMA

3.2.1. Statiko optereenje

Statiko optereenje, kod alatne maine, potie od teine kliznih delova, obradka i
sile koja se javlja prilikom rezanja. Da bi se deformacija strukture tokom statikog
optereenja kretala u dozvoljenim okvirima, nosea struktura treba da ima adekvatnu
krutost i odgovarajuu konfiguraciju strukture. Generalno gledano postoje dve osnovne
konfiguracije alatnih maina, kao to je prikazano na slici 3.1

Most
Pokretni stub
Vreteno
Stub
Suport alata

Fiksirani radni sto

Radni sto

Slika 3.1 Najee koriene konfiguracije maina altki

3.2.2 Dinamiko optereenje

Dinamiko opterenje je termin koji se koristi za sile koje se neprekidno menjaju i pri
tom deluju na noseu strukturu alatne maine tokom njenog rada. Ove sile dovode do
vibracije celog mainskog sistema. Vibracije mogu da potiu od:
a) Neizbalansiranih rotirajuih elemenata
b) Nedozvoljenog uparivanja zupanika
c) Nepravilno izvedenog uleitenja
d) Promena u intenzitetu sile rezanja tokom obrade (kao kod glodanja)
Uticaj ovih vibracija na performanse maine se smanjuje:
a) Poveanjem krutosti strukture
b) Poboljanjem prigunih svojstava

7
 Komponenete NUMA

3.2.3 Termiko optereenje

Kod alatnih maina postoji vei broj lokalnih toplotnih izvora koji poveavaju
toplotni gradijent unutar maine. Neki od toplotnih izvora su:
a) Elektrini motor
b) Trenje u mehanikom pogonu i prenosnicima
c) Proces obrade
d) Temperatura okoline
Ovi toplotni izvori prouzrokuju lokalne deformacije, to za posledicu ima znaajno
pogoranje performansi maine. Da bi smanjili termiko optereenje treba se generalno
pridravati sledeih pravila:
a) Pogon (motor i prenosnik) treba montirati na spoljnom delu maine
b) Adekvatnim podmazivanjem otkloniti temperaturu nastalu usled trenja u
leajevima i voicama
c) Adekvatnim sredstvom za hlaenje i sistemom za otklanjanje opiljaka
otkloniti temperaturu nastalu tokom obrade
d) Strukturu maine izraditi u termo-simetrinom dizajnu

3.3 VOICE

Voice se, kod alatnih maina, koriste zbog:

a) Upravljanja pravcem i smerom kretanja suporta ili radnog stola za koja je alat
ili obradak privren
b) Apsorbcije svih statikih i dinamikih sila
Oblik i veliina obradka zavisi od tanosti pri kretanju i od geometrijske i
kinematske tanosti voica. Geometrijski odnos klizaa (pokretnog dela) i voice
(stacionarnog dela) sa osnovom maine odreuje geometrijsku tanost maine.
Kinematska tanost zavisi od odstupanja od pravosti, ravnosti i paralelnosti voica. Ova
odstupanja dovode do mnotva prateih greaka kao to su greke u koraku, putanji, ili
okretanju to je teko izmeriti i ispraviti. Takoe tokom korienja moe doi do habanja

8
 Komponenete NUMA

voica to smanjuje tanost vodeeg kretanja rezultujui tako greku u kretanju i

pozicioniranju.
Tokom obrade obradka, vrednost translacionog kretanja (veliina pomeranja) moe
biti najmanje 20 mm/min, dok tokom operacija kretanja bez obrade kao to je na primer
pozicioniranje (veliina pomeranja) najvie 50 m/min. Za finu obradu povrina i za tano
pozicioniranje tokom obrade, kretanje mora da bude mirno, neprekidno i bez naglih
pokreta. Tokom izrade voica treba obraditi panju na sledee stvari:
Tvrdou
Sposobnost priguenja
Geometrijsku i kinematsku tanost
Brzinu klizanja
Karakteristike trenja
Otpornost trenju
Mogunost podeavanja zazora
Poziciju u odnosu na radni prostor
Zatitu od opiljaka i oteenja
Ovi faktori variraju u zavisnosti od primene voica i prema tome izbor voica i
njihove geometrije moe biti od kritine vanosti u pojedinim sluajevima. Relativni
polojaj pogonskog mehanizma u odnosu na vodee strane klizaa je veoma vaan. U
idealnom sluaju pogonski mehanizam bi trebalo da bude postavljen tako da otpor trenju
i sila trenja u vodeem sistemu budu konstantni (nepromenljivi).
Postoje dva tipa voica
a) Voice sa trenjem
b) Voice sa antifrikcionim linearnim kretanjem (LM)

3.3.1 Voice sa trenjem

Voice sa trenjem su najire primenjivane voice kod konvencionalnih alatnih

maina i to zbog niske cene izrade i dobrih prigunih svojstava. Ove voice rade u
uslovima trenja klizanja i nemaju konstantan koeficijent trenja. Koefecijent trenja varira
sa brzinom klizanja, to dovodi do cimanja pri kretanju, kao to je prikazano na slici 3.2

9
 Komponenete NUMA

Slika 3.2 ematski prikaz efekta stick-slip-a

Koefecijent trenja ima visoku vrednost na poetku kretanja (kada su brzine jo male)
i kako brzina kretanja raste on brzo opada i posle odreene kritine brzine ostaje
priblino konstantan. Zato, sila koja omoguuje kretanje treba da bude dovoljno velika da
bi savladala trenje. Ova sila prouzrokuje elastine deformacije u pogonskim delovima
(kao to je zavijno vreteno). Ovako uskladitena energija u zavojnom vretenu zajedno sa
uloenom silom dovodi do klizanja i breg kretanja suporta. Kako se brzina poveava
trenje opada i dolazi do toga da se trenje zamenjuje klizanjem. Postoji mogunost da se
ovaj ciklus ponovi i dovede do greke u pozicioniranju i do neujednaenog (skokovitog)
kretanja. Ovaj fenomen je poznat kao stick-slip fenomen a posledica je postojanja
Coulon-ovog trenja. Pojava je naroito znaajna kod numeriki upravljanih maina, gde
se efekta stick-slip-a manifestuje u procesu ulaska alata u numeriki zadatu koordinatu.
Postojanje izvesne vrednosti Culon-ovog trenja pri kretanju pomakom, je u optem
sluaju poeljno sa gledita priguenja i dostizanja pozicione tanosti, ali vee vrednosti
trenja dovode do uvijanja elastinih elemenata sistema i efekta stick-slip-a. Da bi ovim
efektom moglo da se upravlja, potrebno je da se nau optimalne vrednosti Culon-ovog
trenja koje zadovoljavaju razliite konstrukcione zahteve.
U pristupu prorauna, dinamiki model koji slui za objanjenje pojave stick-slip-a
zamenjuje elastino dejstvo elemenata prenosa oprugom krutosti (KC) kao na slici 3.3:

10
 Komponenete NUMA

V z, z

KC

m
FV FTR

Slika 3.3 Dinamiki model za objanjenje efekta stick-slip-a

Matematiki model koji dgovara dinamikom modelu sa slike 3.3 je:

d 2z
m + FTR + K C z = FV
dt
Gde je FV = K C V t
m- masa klizaa i alata
FTR-sila trenja, Culon-ovo trenje
KC-krutost opruge, ukupna krutost svih elemenata prenosa koji uestvuju u
kretanju
V-nominalna brzina kretanja klizaa
FV-sila vue
Ako se zatim predpostavi da je sila trenja u zavisna od brzine klizanja sledi:
dz
FTR = F0 c
dt
i kada se izvri zamena dobija se:
d 2z dz
m 2
c + K C z = K C V t F0
dt dt
Iz ove jednaine proizilazi da do smanjenja efekta stick-slip-a dolazi ako je
a) masa elementa (m) mala
b) krutost elemenata (KC) velika
c) vrednost koeficijenta trenja () mala (Slika 3.4)
Smanjenje mase klizaa i alata (m), mogue je konstrukciono samo u ogranienoj
meri, te se praktino kroz smanjenje mase ne moe bitno da utie na efekat stick-slip-a.

11
 Komponenete NUMA

Krutost elementata (KC) takoe neznatno pomera granicu pojave stick-slip-a.

Potrebno je veliko poveanje torzione krutosti konstrukcijom kratkih vretena velikog
prenika, da bi se osetio koristen efekat.

D
11

12

z

Slika 3.4 Podruje stick-slip-a

Da bi smanjili mogunost pojave stick-slip-a, potrebno je da postoji minimalno i
konstantno trenje izmeu povrina u kontaktu. To se postie korienjem traka od
materijala kao to je politetrafluoroetilen (PTFE) ili oblaganjem povrina voica
turcitom. Turcit je specijalna vrsta plastike sa esticama grafita dodatim na povrini.
Ovakvi materijali imaju mali i konstantan koeficijent trenja.
Kada se trake izdue, tako da greka pri poravnanju pree dozvoljenu granicu, one se
mogu zameniti. Voice koje se koriste kod alatnih maina imaju razliite oblike, i to:
cilindrine, V-voice (prizmatine voice), ravne i voice u obliku lastinog repa. Na slici
3.5 dat je popreni presek obloenih voica.Obloga se moe staviti na V-voice, ravne i
voice u obliku lastinog repa.

Ravno vo|enje Voenje u obliku V voenje

lastinog repa

12
 Komponenete NUMA

sl.3.5 Popreni presek obloenih voica

3.3.2 V-voice

V ili obrnuto V, voice su voice koje se najee koriste kod alatnih maina
naroito na postolju struga. Jedna od prednosti V (obrnutoV) voica je u tome da troenje
ne utie na paralelnost voica sa vretenom. Kada gornji lan sedne na donji postoji
direktan kontakt izmeu povrina ime se automatski obezbeuje poravnanje. Zbog toga
nisu potrebne korekcione letve za popunjavanje zazora prouzrokovanog trenjem. Na
nekim mainama uglovi V-a su razliiti to smanjuje mogunost neravnomernog noenja
V strana. Veina letvi ima kombinaciju V i ravnih voica (Slika 3.6) i to da bi spreili
uvijanje strana i odizanje suporta od voica

Slika 3.6 V voice

3.3.3 Ravne i voice u obliku lastinog repa

Iako V voice imaju odreene prednosti, kod CNC maina se koriste ravne voice
(Slika 3.7) i voice u obliku lastinog repa (Slika 3.8). U odnosu na ostale voice ravne
voice imaju bolju noseu sposobnost. Posle perioda korienja moe doi do habanja
voica zahvaljujui klizanju jedne povrine o drugu.

13
 Komponenete NUMA

Slika 3.7 Ravne voice Slika 3.8 Voice u obliku lastinog

repa

Korekcione letve se koriste da osiguraju tanost spajanja kliznih delova ravnih i

voica u obliku lastinog repa. One imaju konusni oblik i slue za redukciju suvinog
zazora prouzrokovanog habanjem.
Kod V voica, ravnih i voica u obliku lastinog repa kontakt metal-na-metal, izveden
je sa livenim gvoem-na-liveno gvoe. Liveno gvoe moe da bude termiki tretirano
(kaljeno) da bi mu se poveala tvrdoa i da bi se postigla tanost obraene povrine.
Ranije su se nakon obrade na odlivku maine ili odlivku stuba, voice esto runo
grebale (tuirale) da bi se obezbedilo efikasno noenje klizaa na voice. Sada se, iako se
i dalje vri ogranieno grebanje, obrada vri na preciznim brusilicama.
Kada je voica sastavni deo odlivka i kada se posle izvesnog vremena izhaba,
potrebno je rastaviti mainu, zameniti (obraditi) voice, ime se ponovo uspostavlja njena
tanost. Da bi se prevazili ove potekoe, predobraena kaljena elina voica je
uvrena za odlivak (podlogu) maine i ona moe da bude zamenjena ako doe do
habanja ili oteenja funkcionalne voice.

3.3.4 Cilindrine voice

14
 Komponenete NUMA

Kod cilindrinih voica unutranji prenik noseeg kuita obezbeuje oslonac svuda oko
voice, kao to je prikazano na slici 3.9. Za relativno male traverze i mala optereenja,
cilindrine voice su veoma efikasne. Ogranienje pri korienju ovih voica za duge
traverze je u tome da je vodea ipka oslonjena samo na krajevima i moe da se, pod
dejstvom optereenja na sredini, uvije ili ulegne.

3.3.5 Voice sa antifrikcionim linearnim kretanjem

Ova vrsta voica se koristi kod CNC maina i to da
bi :
a) Smanjile habanje
b) Obezbedile mirno kretanje
c) Smanjile trenje
Slika 3.9 Cilindirna voica
d) Smanjile generisanje toplote
Antifrikcione voice se takoe koriste da bi se prevaziao relativno visok koeficijent
trenja kod kontakta metal-na-metal. One koriste kotrljajue elemente izmeu pokretnih i
nepokretnih delova maine i u odnosu na voice sa trenjem obezbeuju sledee prednosti:
a) Mali otpor trenju
b) Bez stick-slip efekta
c) Jednostavnost sastavljanja
d) Komercijalno su raspoloive i isporuuju se u stanju spremnom za ugradnju
e) Sposobnost noenja velikih optereenja
f) Mogunost predoptereenja sa veim silama
g) Vea brzina traverse
U poreenju sa voicama sa trenjem glavni nedostatak ovih voica je njihova mala
sposobnost priguenja. Proizvoai maina alatki koriste vie konstrukcionih opcija za
voice sa antifrikcionim linearnim kretanjem i to: recirkulacionom posteljicom, linearne
leajeve sa kuglicama i valjcima kao recirkulacione voice sa antifrikcionim linearnim
kretanjem, recirkulacione valjkaste leajeve i poprene valjkaste leajeve. Iako rotirajui
elementi leajeva imaju slabije karakteristike priguenja od voica sa trenjem zbog vee
brzine traverse voice sa antifrikcionim linearnim kretanjem, se vie koriste.

15
 Komponenete NUMA

Recirkulaciona posteljica

Na slici 3.10 prikazana je konstrukcija sa recirkulacionom posteljicom. Proizvoai

na tritu nude zaptivene i nezaptivene voice, to je prikazano na slici 3.11. Najtanija
tolerancija vratila za neke aplikacije iznosi 0.005 mm

Slika 3.10 Detalj unutranje konstrukcije recirkulacione posteljice

Linearni leajevi sa kuglicama i valjcima

Veliki broj maina uglavnom koriste valjke da bi obezbedili kretanje kotrljanjem.
Valjci se kotrljaju preko voica koje su izraene na odlivku maine. One veoma efikasno
obezbeuju mirno i lako kretanje, ali zahtevaju tanost forme pri izradi na odlivku.
Povrine koje su u kontaktu sa valjcima treba da budu kaljene i da imaju ravnu teksturu.

Slika 3.11 Zatvoreni i otvoreni tipovi recirkulacione posteljice

Da bi smanjili problem izrade i tanosti forme, na postolju maine mogu da budu

privrene okaljene eline ine sa specijalizovanim oblikom za voenje (sl. 5.16), a du
ina se pokree po par specijalnih blokova sa recirkulacionim kuglicama. Kuglice
obezbeuju kretanje kotrljanjem i sve dok kontaktna forma ina odgovara formi kuglica
postojae kontakt po liniji izmeu kuglica i ina. Ovim postupkom je smanjen koeficijent
trenja i nema stick-slip efekta. Ove voice zahtevaju izuzetno preciznu izradu.

16
 Komponenete NUMA

Tolerancija ukupne sklopne visine H (sl. 5.16) je oko 10 m, dok je visinska razlika za
dati komplet u granicama od 5 m (maksimum). Tolerancija dimenzuje A je 15 m, sa
varijacijama od 10m (maksimum) za dati komplet ina i leinog bloka.

H
A

Slika 3.12 Linearni leaj sa kuglicama

Razliite forme linearnih voica su prikazane na slici 3.12, dok je primena i metode
montiranja ovih voica objanjena na slici 3.13

Slika 3.12 Razliite forme linearnih voica

Na slici 3.14 prikazana je jo jedna forma vodeih ina sa pravougaonim poprenim

presekom.One su izaraene od kaljenog elika privrenog na osnovu maine, dok se
pravougaoni blok sa recirkulacionim valjcima-iglama kree preko vodee povrine
obezbeujui tako kretanje kotrljanjem. Par kotrljajuih blokova (meusobno
razdvojenih) je privreno za svaku vodeu povrinu.

17
 Komponenete NUMA

Korienje jedne ine Krienje dve ine pri emu se LM blok

kree

Krienje dve ine pri emu se LM ina Korienje dve ine jedne naspram druge
kree
Slika 3.13 Primena i metode montiranja linearnih leajeva

Slika 3.14 Primer upotrebe linearnog leaja sa valjcima

Da bi se obezbedio dobar klizno-vodei sistem potrebno je najmanje 12 kotrljajuih

blokova. Ovakve voice se koriste za relativno velika optereenja. Na slici 3.15
prikazana je upotreba ovakvih voica dok je na slici 5.23 prikazana slikovita ilustracija
ovih voica.

18
 Komponenete NUMA

Slika 3.15 Upotreba linearnih leajeva sa valjcima

3.3.6 Ostale voice

Pored konvencijalnih tipova voica u upotrebi su i sledei tipovi voica
a) Hidrostatike
b) Aerostatike voice

19
 Komponenete NUMA

Slika 3.16 Slikovita ilustracija linearnih leajeva sa valjcima

Kod hidrostatikih voica povrina klizaa je odvojena od voice veoma tankim

filmom fluida pod pritiskom veim od 300 bar-a. Uljni film se pri kretanju odrava uz
pomo spoljnjeg hidraulinog agregata koji stvara odgovarajui pritisak. Pozitivan zazor
izmeu voica je kontrolisan i mali je, ili ne postoji u stacionarnom stanju kada maina ili
agregat ne rade, a stvara se smo pod dejstvom pritiska ulja. Habanje trenjem i stick-slip
efekt su u potpunosti eliminisani. Uz pomo ovih voica dobija se visok stepen
dinamike krutosti i priguenja pa obe ove karakteristike doprinose dobrim
sposobnostima obrade. Upotreba ovih voica ograniena je visokom cenom izrade i
tekoama pri sastavljanju.

Kod aerostatikih voica klia je podignut na jastuku koji se formira

komprimovanjem vazduha, ime se u potpunosti razdvajaju kliza i povrina voica.
Osnovno ogranienje ovih voica je njihova slaba krutost to ograniava njihovo
korienje samo na pozicionu upotrebu (maina za koordinatno merenje).
Izbor voica za pojedinu upotrebu u osnovi zavisi od zahteva nosivosti, priguenja i
brzine traverse. Da bi dobili maksimalnu korist veina proizvoaa alatnih maina
kombinuje voice sa trenjem, antifrikcione voice i frikcione voice sa turcitnom ili
PTFE oplatom. Ovakva kombinacija obezbeuje nosei kapacitet antifrikcionih voica i
prigune sposobnosti voica sa trenjem.
Stoga se, zarad ispravnog i komecijalno oprevdanog izbora voica, upredno navodi
nekoliko karakteristika koje voenje treba da ispuni. Uporeivanje je vreno za dve vrste
voenja: klizno i korljajno to se vidi iz tabele 3.1
Tabela 3.1
Osobine Klizno voenje Kotrljajno voenje
Priguivanje vibracija Dobro Slabo
Tanost voenja Dobra Srednja
Opseg broja obrtaja irok Srednji
Trokovi odravanja Veliki Mali
Mogunost hlaenja Velika Srednja

20
 Komponenete NUMA

Pogonska sigurnost Slaba Visoka

U tabeli 3.2 date su osobine i primena linearno uleitenih voica iji je nain
funkcionisanja opisan u prethodnom delu teksta.
Tabela 3.2
Tip voica Osobine Primena
HSR.. TA Velika optereenja.Tip voica sa Mainski centri CNC strugova:
HSR.. TB visokom krutou i izuzetne X, Y, Z pristup alata za teko
HSR.. TR tvrdoe. Dug vek trajanja i struganje
poveana nominalna nosivost, Kod brusilica dovodi brusni toak
(samoreguliui tip-jedinstvena zahvaljujui velikom preniku na osovinu
nosivost u etiri pravca kuglica. Veliki raspon upotrebe Mesta na kojima je potrebna
zbog jedinstvene nosivosti u etiri visoka tanost pri velikim
pravca . Manjak krutosti u momentima
povratnom radijalnom pravcu.

HR (samoreguliui tip- Ekstremno tanak tip sa visokom X, Y, Z ose maina sa elektrinim

razdvojive) vrstoom. Odgovarajui tip za pranjenjem
mesta sa prostornim X i Z ose CNC strugova.
ogranienjem. Mogue je Montani roboti; Transportni
prednapregnuto montiranje. ureaji

HRA
HR7 (samoreguliui tip- Dovoljne su za formiranje voica Sklopni mehanizam za ploe
razdvojive) sa jednominom. Postoji tampanog kola. Merne
HRU (samoreguliui tip- mogunost da se prednapregnu. instrumente. Izmenjivae alata.
razdvojive) Maine za automatsko Kod brusilica dovodi brusni toak
montiranje. Izuzetno velika na osivinu. Maine kod kojih je
nosivost. Visoka vrstoa po potrebna visoka tanost pri jakim
montiranju. momentima
SR.. T
(samoreguliue) Samoreguliue, postie se mirno Industrijski roboti. Pomeranje
kretanje sa visokom tanou. stola kod brusilica. X i Y ose
Blokovi sa linearnim kretanjem maina sa elektr.
su kompaktni i izuzetno vrsti pranjenjem.transportna
zbog svoje konstrukcije opremakod fleksibilnih mainskih
sistema. Precizni stolovi, kod
builica, presa za prosecanje

Za grubu upotrebu. Mogue je

NSR... TBC prednapregnuto montiranje Maine za zavarivanje. Transport
(samoporavnavaju) opreme. Automatsko farbanje.
Izmenjiva alata. Robot za prenos
opreme.
Algoritam za izbor odgovarajueg tipa linearnog leaja sa kuglicama dat je u daljem
tekstu. Ovaj algoritma je dao jedan od velikih proizvoaa linearnih leajeva THK.

21
 Komponenete NUMA

1. Postavljanje rednih uslova

Raspoloivi prostor za elemente za linearno voenje

Dimenzije (raspon, broj blokova za linearno voenje, broj ina i vua)
Pravac instalacije (horizontalni, vertikalni, pod uglom
Pravac, napadna taka i intenzitet sila koje deluju na klizae
Frekvencija upotrebe voica
Traeni radni vek elemenata za voenje
Preciznost kretanja (visoka - sledi iz kriterijuma)
Uslovi odravanja
2. Selektovanje odgovarajueg tipa

Izbor konstruktivnog izvoenja

3.Proraun optereenja

Proraun optereenja kojim blokovi deluju na voice

4. Proraun ekvivalentnih optereenja

Pretvaranje optereenja kojim blokovi deluju u svim

pravcima u ekvivalentno optereenje
5. Proraun statikog stepena sigurnosti 10. Prop. tanosti
9. Proraun krutost
Uporeivanje statikog stepena sigurnosti Odre. rad. zazora
za osnovno statiko optereenje i maksimalno Odre. naina montir.
proraunato optereenje

Statiki stepen sigurnosti NE

je dobar

DA
6. Proraun srednjeg optereenja
Izbei sva promenljiva optereenja i svesti ih na srednja optereenja

7. Proraun nominalnog veka trajanja

Proraunati radno rastojanje koristei se jednainama o servisnom veku trajanja

8. Proraun servisnog veka traj. u satima

Prevesti dobijenu vrednost za radno rastojanje u servisni vek trajanje u satima

Vr.odgovara preporuenom NE
servisnom ivotu

DA
DA11. Sigurnosno projektovanje

Odreivanje sredstva za podmazivanje

22
 Komponenete NUMA

Odreivanje naina podmazivanja

Odrevanje tretmana za povrinu
Projektovanje zatite
Kraj selekcije

23